KAKO DA POSTUPATE NA

MESTU SAOBRAAJNE NEZGODE

1.
2.
3.

Ostanite pribrani
Saobraajna nezgoda je neprijatan i stresan dogaaj.
Ako ste jako uznemireni, zastanite na trenutak.
Diite sporo i duboko, to e vam pomoi da se smirite i setite
svih nauenih postupaka prve pomoi.

Procenite da li je mesto nezgode bezbedno

Obeleite mesto nezgode i zatitite se od potencijalnih opasnosti. Ukljuite nekoga od prisutnih da vam pomogne.

Utvrdite da li je nekome ivot ugroen

Procenite stanje povreenih i pomozite najugroenijima.
Za svakog povreenog utvrdite:
Da li je svestan?
Da li die?
Da li jako krvari?
Da li sme da se pomera?

4.

Obavestite odgovarajue hitne slube: Hitnu pomo,

policiju ili vatrogasce spasioce
Nakon pruanja pomoi, ostanite uz povreene do dolaska hitnih slubi, pruite im psiholoku podrku i negu.

MISLITE NA BEZBEDNOST

Mesto saobraajne
nezgode moe da
predstavlja rizik po
bezbednost spasioca,
povreenih i drugih
uesnikau saobraaju.

Pre nego to priete povreenima:

1. Upozorite ostale uesnike u saobraaju o nezgodi (obucite
svetlei prsluk, postavite trougao...)
2. Uinite mesto nezgode bezbednim (zaustavite rad motora i
obezbedite nepokretnost vozila, zabranite puenje prisutnima...)

POZIV HITNIM SLUBAMA

U sluaju saobraajne nezgode, potrebno je obavestiti odgovarajue

hitne slube, na sledee brojeve telefona:

92

- POLICIJA

93

- VATROGASNO SPASILAKE JEDINICE

(ukoliko je dolo do poara prilikom nezgode)

94

- HITNA MEDICINSKA POMO

(ukoliko ima povreenih)
* Ovi pozivi su besplatni sa svih mrea

ta treba da saoptite hitnoj slubi:

1. KO zove (predstaviti se), odakle zovete i sa kog broja telefona
2. GDE se nezgoda dogodila (dati to precizniju lokaciju)
3. TA se desilo (da li ima povreenih, da li preti opasnost od
izbijanja poara, naknadnog prevrtanja ili dr.)
4. KOLIKO ima povreenih lica, da li je neko u ivotnoj opasnosti i da li
je neko od povreenih nedostupan (zarobljen u vozilu)

OSNOVNI POSTUPCI PRVE POMOI

Osoba bez svesti:

1.
Pokuajte da uspostavite
kontakt sa unesreenim.
Recite glasno:
Da li ste dobro?
Da li me ujete?
Otvorite oi!

2.
Ako osoba ne reaguje, otvorite
joj disajni put. Pritisnite elo i
podignite bradu.

4.

3.
Proverite da li die. Gledajte
pokrete grudnog koa,
sluajte disajni um, osetite
dah na svom obrazu.

Ako die, postavite je u

boni poloaj za oporavak.
Pozovite 94 - Hitnu pomo.
Obezbedite da disajni put bude prohodan i stalno pratite disanje unesreenog.

Oivljavanje:

1.

Ako je osoba bez

svesti i disanja,
odmah pozovite
94 - Hitnu pomo

2.
Postavite ruke na sredinu
grudnog koa unesreenog
i izvrite 30 pritisaka
potiskujui grudni ko za
4-5 cm, brzinom oko 100/min

3.
Zatvorite prstima nos
unesreenog, prislonite usta
preko njegovih i uduvajte jedan
svoj normalan udah. Saekajte
da se posle prvog uduvavanja
vazduha grudni ko spusti i ponovite postupak.

Nastavite postupak oivljavanja ponavljanjem 30 pritisaka na grudni ko i 2

uduvavanja usta na usta.
Ukoliko ne moete ili ne elite da dajete vetako disanje, onda vrite samo
masau srca pitminim pritiscima na grudni ko rtve.

Zaustavljanje jakog krvarenja:

1.

Postavite kompresivni zavoj.

(pogledajte stranu br.7)

3.

Pomozite povreenoj osobi da legne.

Izvrite direktan pritisak na ranu, preko
gaze u rukavicama. Podignite ekstremitet koji krvari.

2.

Ako je osoba ozbiljno iskrvarila,

podignite joj noge i ruke uvis. Pratite disanje i puls.

Kako da postavite kompresivni zavoj:

Kompresivni zavoj se koristi u prvoj pomoi za zaustavljanje jakog krvarenja.
Postaviete ga na sledei nain:
Preko rane postavite
sterilnu gazu.

1.

2.
Stavite preko gaze
nerazvijeni zavoj
(ili drugi odgovarajui
materijal)

3.

Dovoljno pritiskajui postavljeni

nerazvijeni zavoj, kruno previjte ranu
kaliko zavojem

4.
Ovako postavljen kompresivni zavoj
vri pritisak na povreeni krvni sud u
rani, pa e krvarenje biti zaustavljeno.

Ako krv probije sve slojeve kompresivnog zavoja i pojavi se na povrini, zavoj se
ne skida, ve se pritisak moe pojaati jo jednim zavojem, preko postojeeg.
Nije preporuljivo da kompresivni zavoj stoji due vreme (optimalno je 2-3 sata)
Kompresivni zavoj se ne postavlja na vrat!

KAKO DA KORISTITE MATERIJAL IZ KUTIJE

PRVE POMOI ZA VOZILA

Sterilna gaza slui za pokrivanje rana. Pri korienju sterilne gaze ne smete
dodirivati onaj deo gaze koji se neposredno stavlja na ranu. Fiksiranje gaze
se vri kaliko zavojem ili trouglom maramom. Pri korienju sterilne gaze,
odaberite onu veliinu koja moe da prekrije celu povrinu rane. Za pokrivanje
rana koje vie krvare, koristite sterilnu gazu od 1/2 i 1 M, jer ona ima vie slojeva i ima dobra upijajua svojstva.
Kaliko zavoj spada u nesterilni zavojni materijal i slui za fiksiranje materijala
kojim je pokrivena rana, za kontrolu krvarenja (kompresivni zavoj) ili za imobilizaciju povreenog dela tela. Pri upotrebi zavoja, izaberite onu irinu zavoja
koja odgovara delu tela koji elite da previjete.
Prvi zavoj se sastoji od jastueta napravljenog od vie slojeva gaze i dve
zavojne trake - kratke (rep zavoja) i druge (glava zavoja). Slui za pokrivanje
i previjanje rana. Pri postavljanju prvog zavoja ne smete dodirivati onu stranu
jastueta (gaze) koje se stavlja na ranu. Postavljeno jastue privrstiti zavojnim trakama.
Adhezivni zavoj materijal se koristi za pokrivanje malih rana. Sadri jastui
od gaze ili celuloze koji je postavljen na lepljiv flaster. Prilikom postavljanja,
oistite i osuite kou u okolini rane, kako bi lepljivi deo dobro prijanjao na kou.
Flaster se koristi za privrivanje kompresa gaze, kod manjih povreda, kod
kojih se ne koristi zavoj. Moe se koristiti i za fiksiranje zavrnog kraja ili
trougle marame (umesto igle sigurnice)
Polivinilske rukavice se koriste kao zatita od prenoenja infekcije sa
povreenog na osobu koja prua prvu pomo i obrnuto. Vrlo je vano koristiti
ih prilikom zbrinjavanja rana.
Izotermalni prekriva se koristi za prekrivanje povreene osobe, da bi se
ouvala stalnost temperture tela. On spreava prekomerno rashlaivanje ili
pregrevanje tela pod dejstvom spoljanjih uslova.

Trouglasta marama slui za fiksaciju

materijala kojim se prekriva rana.
Najpogodnija je za brzo previjanje
povreda poglavine, ake, stopala ili
kolena. Trougla marama se takoe
koristi kao sredstvo za imobilizaciju
povreenog dela tela. Trougla marama
je proizvedena od pamunog materijala, rastegljiva je po svojoj bazi, tako
da lako prijanja uz deo tela koji elimo
da pokrijemo.

Igla sigurnica se koristi za

privrivanje zavrnih krajeva zavoja,
trougle marame ili rasparnih delova
odee u blizini mesta povrede.

Makaze sa zaobljenim vrhom slue

za seene odela po avu, da bi se
rana na telu uinila dostupnom (ne
treba otetiti odeu povreenog,
ako to nije neophodno u cilju zbrinjavanja!). Makaze takoe mogu da se
koriste i za seenje zavojnog materijala, flastera ili slino.
Polivinilska kesa slue za zatitu previjenih delova tela od prljanja ili
kvaenja. Moe se koristiti za uvanje i zatitu od isuivanja amputiranih delova tela. U polivinilsku kesu se obavezno otklanja upotrebljeni zavojni i drugi
materijal, radi zatite okoline i spreavanja prenoenja infekcija.
Zatitno sredstvo za davanje vetakog disanja koristi se radi spreavanja
unakrsne infekcije kod davanja vetakog disanja. Postavlja se preko lica
povreene osobe.

SADAJ KOMPLETA PRVE POMOI ZA

VOZILA. - TIP B