Branimir Obradovi

SEMINARSKI RAD

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U APCU

Studijski program
Specijalistike studije inenjerskog menadmenta

ZEOLITI I IVOTNA SREDINA

-Seminarski rad iz predmeta Tehnoloki procesi i ivotna sredina-

Student:
Branimir Obradovi C3/2010

Profesor:
Dr Duan Stanojevi

ABAC, Februara 2011

Branimir Obradovi

SEMINARSKI RAD

SADRAJ:
1.Uvod

2.Zeoliti i ivotna sredina

2.1.Atmosfera-Hidrosfera-Litosfera-Zemljite-ivotinjski-Biljni svet

2.2.Struktura zeolita

2.3.Katalitika svojstva zeolita

2.4.Varijeteti i podela zeolita

2.5.Fiziko hemiska svojstva prirodnog

2.6.Proizvodnja granulisanog zeolita

2.7.Primena prirodnih zeolita u poljoprivredi i prehrambenoj industriji

2.8.Primena u vinogradarstvu i voarstvu

2.9.Primena u stoarstvu

2.10.Primena u ribarstvu

2.11.Primena kod proizvodnje vina,alkohola,piva i sokova

2.12.Zeolit kao mineral budunosti

2.13.Medicinski zeoliti

3.Zakljuak
4.Literatura

10
11

Branimir Obradovi

SEMINARSKI RAD

1.UVOD
Pod pojmom ivotne sredine podrazumeva se sve ono to nas okruuje,odnosno sve ono sa
ime je direktno ili indirektno vezana ovekova ivotna i proizvodna aktivnost. ivotnu
sredinu po svojoj strukturi moemo posmatrati kao viekomponentni sistem. Za oveka, kao i
za ostala iva bia, ivotna sredina je prostor u kome on zadovoljava svoje ivotne potrebe i
zahteve koristei raspoloive resurse. Poslednjih godina ekoloki problemi su postali
neizbeni pratioci savremene civilizacije. Veina tih problema je uslovljena uvoenjem
prirodnih resursa u sferu privrednih (ekonomskih) delatnosti oveka. Pri tome se resursi
svakog oblika transformiu putem primene razliitih tehnologija u proizvod potreba.

Branimir Obradovi

SEMINARSKI RAD

2.Zeoliti i ivotna sredina

2.1 Atmosfera-Hidrosfera- Litosfera-zemljite- ivotinjski svet- Biljni svet
Usled tehnolokih aktivnosti koje se odvijaju u gornjim delovima zemljine kore(geoloka
sredina), neposredno pod uticajem inenjerske delatnosti oveka, usmerene na iskoriavanje
prirodnih resursa(leita mineralnih sirovina), dolazi do brojnih i raznovrsnih izmena ivotne
sredine. U ogromnom kompleksu industrijskog uticaja na ovekovu okolinu, najrealnija
opasnost za biosferu Zemlje predstavlja naruavanje hemijske ravnotee, nesavrenom
tehnologijom eksploatacije, transporta, prerade i pripreme razliitih mineralnih sirovina. Za
oveka, kao i za ostala iva bia, ivotna sredina je prostor u kome on zadovoljava svoje
ivotne potrebe korienje prirodnih resursa. Zeoliti su prirodni ili sintetiki hidratizirani
alumosilikati s karakteristinom strukturom upljins koje se nazivaju kanalima. Zbog svojih
fiziko-hemijskih svojstava i specifine strukture, prirodni zeoliti imaju veoma iroku
primenu u zatiti ivotne sredine a pre svega industrijske proizvodnje gde predstavljaju
suspenzore velikih zagaivaa koji se koriste kao blokatori tetnih materija iz otpadnih voda i
ne dozvoljavaju dalje zagaivanje. Koriste se u preiavanju radioaktivnih otpadaka, mogu
se koristiti kao regulatori potronje flotacionih reagenasa, rafinerije ga koriste za suenje
reforming-gasa i suenje hidrokreking gasa.[1]
2.2. Struktura zeolita
Zeoliti obuhvataju niz srodnih, ali istovremeno i razliitih minerala, koji po hemizmu
predstavljaju hidratisane alumosilikate kalcijuma, natrijuma, kalijuma. Osim ovih glavnih
katijona, zeolit mogu da sadre Fe2+ i magnezijum, barijum, stroncijum, mangan, cezijum, i
NH4 jone. Zeolite je otkrio 1756. vedski minerolog Kronted, a naziv potie od pene koja se
stvara prilikom njihovog zagrevanja. . Primarne strukturne jedinice zeolita su SiO4 i AlO4
tetraedri (Si, Al)O4. Ti tetraedri su zajednikim kiseonikovim atomima povezani u vee,
sekundarne jedinice. Na slici 1, moemo videti te sekundarne strukture jedinice.

Sl. 1. Sekundare strukturne jedinice zeolita (krui oznaava sredite (Si, Al)O4 tetraedra)

Branimir Obradovi

SEMINARSKI RAD

Razliitim prostornim povezivanjem sekundarnih strukturnih jedinica nastaju poliedri koji

ine tercijarne strukture (Sl.2), a njihovim povezivanje nastaju odgovarajui zeoliti, koji su
na Sl.3.

Sl .2. Primeri tercijarnih struktura zeolita

(-kavez, -kavez ,Faujasitni kavez)

Sl.3.Neke od struktura zeolita nastale povezivanjem tercijarnih strukturnih jedinica

(Zeolit Sodalit. A Zeolit Y (faujasite)

Zeoliti se razlikuju po geometriji kanala. Ulazi u kanale zeolita su otvori (pore) formirani
sa 6, 8, 10 ili 12-prstenova (zeoliti uskih, srednjih ili irokih pora).
Opta formula zeolita je:
M' M"0,5 [(AlO2)x (SiO2)y (H2O)z] gde su M' i M" alkalni i zemnoalkalni metali, x i y
oksidna varijabla, z broj molekula vode.
Hemijski sastav je karakteriziran omjerom atoma Si i Al ili omjerom molova njihovih oksida,
M:
M=SiO2/AL2O3
Svojstva zeolita zavise o hemijskom sastavu tj, o vrsti i koliini ugraenog katjona i omjeru
SiO2/AL2O3 a zatim o udelu vode kao i o strukturnoj grai koja je odreena veliinom pora.
Zeoliti su neotporni na delovanje mineralnih kiselina.

Branimir Obradovi

SEMINARSKI RAD

2.3.Katalitika svojstva zeolita

Prvi put su zeoliti upotrijebljeni kao industrijski katalizatori 1962. god i to u procesima
krekiranja i hidrokrekiranja, zbog visoke aktivnosti i selektivnosti. Krajem 60. godina 20.
veka, spoznajem o selektivnoj katalizi prema obliku molekula, naglo raste vanost
zeolita kao katalizatora za petrohemijske procese. Nakon to su pronaeni brojni naini
modifikacije zeolita (po sistemu krojenja strukture po elji) otvorene su ogromne
mogunosti koritenja zeolita kao katalizatora u proizvodnji organskih intermedijera i
visokovrednih finih hemikalija. Nijedna vrsta katalizatora ne prua toliko mogunosti
varijacije i toliko prednosti u primeni kao zeoliti. Njihove prednosti konvercionalnih
katalizatora su sledee:
Kristalnost i precizno definisanje SiO4 i AlO4 tetraedra, to omoguava dobru
ponovljivost u proizvodnji sintetskih zeolita
Jednolinost dimenzija pora
Velika unutranja povrina kanala
Selektivnost prema obliku molekula, to znai da na zeolitnom katalizatoru mogu
reagovati samo molekuli koji su manji od promera pora u zeolitu .
Najvanija katalitika svojstva zeolita su:
Selektivnost prema obliku molekula
Kiselost
Selektivnost prema obliku molekula moe biti:
Selektivnost prema obliku molekula reaktanta
Selektivnost prema obliku molekula produkta
Selektivnost prema obliku molekula u prelaznom stanju.
2.4. Varijeteti i podela zeolita
Zeoliti se dele na dva osnovna varijeteta:
Kristalni
Kriptokristalasti
Od nedavno se sintetiu i vetaki zeoliti.Najvaniji prirodni zeoliti su:
Hajlandit-klinoptilolit
Mordenit
Erionit
abazit
Filipsit
Analcim
Lomontit
Zeoliti mogu da nastanu u razliitim sredinama:
Dubokovodnim sedimentima
Povrinskim raspadanjem
U alkalnim slanim jezerima
Dijagenetski u vulkanskim stenama
Magmatskim uslovima
Zeolitska leita kod nas pripadaju uglavnom kasnodijagenetskom podtipu, a vezane su za
podvodni preobraaj vulkanskih tufova bogatih staklom.

Branimir Obradovi

SEMINARSKI RAD

Leita donjomioenske starosti formirana u jezerskim basenima: Zlatokop,Topionica, Igro,

Jablanica, Lunica, Mionica, Slanci i Veliko Selo.
2.5.Fiziko hemijska svojstva prirodnog zeolita
Jedan od najrasprostranjenijih prirodnih zeolita, koji je intenzivno ispitivan i primenjivan je
mineral klinoptilolit. Dejstvo stena koje sadre klinoptilolit, a vezano za agrar je
mnogoobrazno i utie, kako na osobine zemljita, tako i na rast, razvoj i prodiktivnost biljaka,
a takoe i na kvalitet produkcije.
Na zemljite zeoliti deluju kao melioranti. Prirodni zeoliti obuhvataju grupu minerala koji su
po sastavu hidroalumosilikati alkalnih i zemnoalkalnih metala. Kristalnu reetku zeolita
izgrauju silicijski tetraedri, koji su povezani u lance i prstenove, pri tome je deo atoma
silicijuma zamenjen sa aluminijumom.
Zbog takve grae, unutar kristalnog prostora zeolita, formira se sistem meusobno povezanih
mikroupljina u kojima su smeteni molekuli vode i izmenjujui katjoni. Ova otvorena
porozna mikrostruktura zeolita uslovljava i njihova izuzetno korisna svojstva: adsorpciona,
izmena jona, katalitika, molekularniih sita i dr. Jedan od najrasprostranjenijih prirodnih
zeolita, koji je intenzivno ispitivan i primenjivan je mineral klinoptilolit. Zeolitski tufovi u
svom sastavu mogu sadrati razliite pratee minerale od kojih su najee prisutni: feldspat,
kvarc, liskun i karbonat. Broj molekula vode varira u zeolitu. Zagrevanjem do 350C najvei
deo molekula vode naputa reetku, pri emu se moe reverzibilno i vratiti. Struktura
klinoptilolita ostaje nepromenjena pri zagrevanju do temperature od 700C. Ono to zeolit ini
posebno interesantnim jeste velika mogunost njihove modifikacije. Na taj nain dobijaju se
proizvodi ciljnih karakteristika.
Pod uticajem zeolita poboljavaju se fiziko-mehanike osobine zemljita, vodene i vazdune
propustljivosti, poveava se sposobnost upijanja i zadravanja hranjivih elemenata i ono to
blagovremeno otklanja njihovo ispiranje zeolit ini posebno interesantnim jeste velika
mogunost njihove modifikacije. Zeolit sadri neophodne elemente za razvoj biljaka.
2.6. Proizvodnja granulisanog zeolita
U fabrici za proizvodnju granulisanog zeolita Alusil primenjuje se tehnoloki postupak koji
su razvili strunjaci HP IOFH.
Osnovne sirovine koje se koriste su deterdentski zeolit u prahu, koji je takoe dobijen u
fabrici Alusil i betonit, kao vezivo.Inenjering HP IOFH je uestvovao ne samo u
projektovanju, izgradnji fabrike ve i u putanju fabrike u rad i osposobljavanje radnika,
strunjaci HP IOFH su permamentno vrili kontrolu proizvodnje, kontrolu kvaliteta sirovina i
gotovog proizvoda i kontrolu isporuke granulisanog zeolita. Za proizvodnju granulisanog
zeolita izgraen je potpuno novi objekat, pri emu se vodilo rauna da lokacijski ova fabrika
bude uz suaru deterdentskog zeolita, kako bi se deterdentski zeolit potreban za za
proizvodnju granulisanog zeolita direktno transpotovao najkraom vezom u prihvatne
bunkere.
Proces se odvija kroz nekoliko faza:
Prijem i skladitenje konponenata za proizvodnju granulisanog zeolita
Odmeravanje prakastih konponenata
Prijem i umeavanje vezivnog materijala
Meanje prakastih konponenata sa vezivnim materijalom
Granulacija
Suenje,kondicioniranje i kalcinacija granula
Pakovanje gotovog proizvoda

Branimir Obradovi

SEMINARSKI RAD

Moemo rei da sva tehnologija pripada generaciji najnovih savremenih visokoproizvodnih

tehnologija. Dobijeni proizvod zadovoljava sve prati se kvalitet, kao i propis o zatiti ivotne
sredine. U ovom priemu nema otpada, tako da se sav proizvod nezadovoljavajueg kvaliteta
vraa nazad u proces.[2]
2.7. Primena prirodnih zeolita u poljoprivredi i prehrambenoj industriji
U poljoprivredi prirodni zeoliti se primenjuju u povrtarstvu i ratarstvu za poveanje plodnosti
zemlje, poveanje roda poljoprivrednih kultura, snienje trokova za proizvodnju
poljoprivrednih proizvoda, kao mineralni i organomineralni supstrat koji slui kao dodatak za
gajenje povra u sastavu ubriva sa ciljem poveanja njihove efektivnosti i duine dejstva,
kao nosioci aktivatori dejstva herbicida, preparata za stimulaciju rasta itd.
Kod gajenja itarica prirodni zeolit se koristi u kombinaciji sa NPK ubrivom
a koliina dodatog zeolita iznosi od 0,2-10 t/ha. Pri gajenju povrtarskih kultura prirodni zeolit
se koristi u kombinaciji sa organskim ubrivom (stajnjakom) a udeo zeolita u ovoj organomineralnoj smei iznosi od 30-50%.
2.8. Primena u vinogradarstvu i voarstvu
Primenom prirodnog zeolita u voarstvu u koliini od 0,1-0,5 t/ha moe znatnije poveati
prinos i kvalitet voa. Uloga zeolita u vinogradarstvu ogleda se u proizvodnji loznih kalemova
gde doprinosi boljem priemu kalemova i dobijanju veeg broja kalemova I klase. Koliina
zeolita koji se dodaje u brazde je oko 0,6 kg/m. Pored ovoga koristi se i pri zasadu vinove
loze to doprinosi boljem priemu , rastu i razvijanju lastera kao i dobijanju roda veeg u
drugoj godini. Dodaje se u koliini od 0,4 kg po sadnom mestu.
2.9. Primena u stoarstvu
U intezivnoj stoarskoj proizvodnji mikotoksikoze su sve vei problem u ouvanju zdravlja
ivotinja. Plesni stvaraju mikotoksine (otrove) koji smanjuju imunitet, pa usled oboljenja
dolazi do proliva, oteenja jetre i bubrega, slabih kostiju, smanjenja prirasta.
Prirodni zeolit kao suner adsorbuje sve mikotoksine i trajno ih vezuje za sebe. Ne zadrava
se u organizmu ve se kompletno probavnim traktom izbacuje napolje. Prirodni zeolit zbog
svoje specifine molekularne reetke vezuje za sebe samo otrovne materije, a vitamine i
hranljive materije ostavlja nedirnute u organizmu. U ivinarstvu upotreba prirodnog zeolita
usmerena je u pravcu poboljanja prirasta, smanjenja mortaliteta i konverzije hrane.
Efekat primene prirodnog zeolita u stoarstvu i ivinarstvu ogleda se u poveanju telesne
mase od 3-5% uz smanjenje utroka hrane od 10-20% i bolji kvalitet mesa. Prirodni zeolit
dodaje se sto u stonoj hrani u vidu praha u koliini od 2-5 kg/t hrane u zavisnosti od stepena
kontaminacije.
2.10. Primena u ribarstvu
Prirodni zeoliti koji sadri mineral klinoptilolit u ribarstvu se primenjuje kao dodatak hrani i
za preiavanje vode od jona amonijaka. Amonijak je toksian za ribe. U bazenima za
gajenje riba njegov sadraj ne sme da iznosi vie od 0,05 mg/l. Amonijak u bazenima se
stvara od ostataka hrane i ribljih produkata koji se javljaju u zatvorenim i slabo protonim
bazenima, posebno pri intezivnoj tehnologiji uzgoja riba. Prirodni zeolit poseduje visoki
afinitet prema jonu amonijaka, primenjuje se za upijanje amonijevog azota i drugih toksinih
komponenata. Dejstvo zeolita na rast i produktivnost ribe slino je njegovom dejstvu na
domae ivotinje i ivinu. Ribe koje su hranjene hranom sa dodatkom zeolita u koliini od 4%
imale su bolji ukus od onih koje nisu hranjene hranom sa dodatkom zeolita.

Branimir Obradovi

SEMINARSKI RAD

2.11. Primena kod proizvodnje vina,alkohola,piva i sokova

Zeolit preiava etil alkohol za ishranu od metanola, suvinih ulja i od sumpornih jedinjenja.
Kod proizvodnje vina klinoptilolit se koristi za bistrenje i stabilizaciju vina, groanog soka i
odstranjenje materijala koji izazivaju koloidnu zamuenost. Kod prioizvodnje piva i drugih
napitaka koristi se za pripremu vode. Ovako proiena voda sniava sadraj
visokomolekularnih belanevinastih materijala i polifenola koji negativnoutiuu na stabilnost
piva i predstavljaju potencijalne uzronike zamuenosti piva. Pozitivno deluje i na aromu
napitaka. Pored ovog prirodni zeolit moe se koristiti za aktivizaciju mleka , koncentraciju
mlene surutke i dezaktivizaciju mleka od radionuklida-cezijuma i stroncijuma.
U industriji zeoliti mogu da se koriste kao regulatori potronje flotacionih reagenasa, koji se
koriste kod prerade polimetalinih ruda, gde se koristi mordenit. Rafinerije ga koriste za
suenje reforming-gasa i suenje hidrokreking gasa. Kod proizvodnje tehnikih gasova se
koristi za suenje istih.[3]
2.12. Zeolit kao mineral budunosti
Rezultati primene zeolita u medicini baziraju se na istraivanjma koja vre renomirani svetski
naunici iz podruija farmakoloke medicine. Na samom poetku istraivanja, krajem druge
polovine xx veka, u svetu medicine i farmakologije bilo je mnogo rasprava i dilema u vezi
zeolita. Dok su neki bili skeptini, brojni svetski naunici su iz godine u godinu objavljivali
nove dokaze o njegovim brojnim lekovitim svojstvima. Konano su prevagnuli nauni dokazi,
pa je danas situacija drugaija. Organizam prepoznaje zeolit, kao sopstvenu
supstancu, zeolit se ne akumulira, i ne zadrava u organizmu. Aktivno deluje 4-6 sati, a nakon
toga se u potpunosti eliminie, kroz stolicu,mokrau i znoj i zato je 100 % prirodan,
apsolutno siguran i netoksian, bez nus pojava.
Zeolit je apsorbens koji direktno isti telo i iz njega uspeno i sigurno odstranjuje teke metale
i druge toksine. Istraivanja su pokazala da glavna pretnja ljudskom zdravlju dolazi od
izloenosti tekim metalima. Zeolit ublaava i otklanja negativne efekte nakon sprovedene
hemio i radioterapije,zbog kojih se ponekad ove terapije moraju prekinuti na odreeno vreme.
Zeolit omoguava lake podnoenje hemoterapije i radioterapije, odnosno njihov nastavak,
omoguava takoe da se bitno popravlja opte stanje pacijenata i ubrzava njihov oporavak
nakon sprovedenih hemoterapija i radioterapija.
2.13.Medicinski zeoliti
Vulkanski mineral zeolit se pokazao vrlo uinkovit u unitavanju stanica raka. U stvari
rezultati su toliko upeatljivi i svatko, tko se bori protiv raka ili eli spreiti rak, trebao bi
koristiti zeolit. On dolazi u dva oblika.
Teni zeolit
Mikronizirani zeolit u prahu
Oni deluju po nekoliko osnovnih pitanja raka.Oni su snani detoksifikatori i poboljavaju
vlanost naeg tela.
Cellular Zeolite ima sasvim male koliine zeolita. Klju zato Cellular Zeolite deluje tako
snano je u tome to je to mikrorganizirana, aktivirana formula. Studije pokazuju, da kada
uzmemo izmerenu koliinu Cellular Zelita, 40% se pokae u stolici- to znai da deluje u
crevnom traktu - 60% se nae u mokrai, to znai da ulazi u krvotok i deluje protiv raka
celim telom.

Branimir Obradovi

SEMINARSKI RAD

10

Zeolit praak i ako nije se nije dokazao kao Cellular Zeolite, nije toliko proien i neto je
tei za probavu i preradu.
Ipak uspeno oslobaa od raka. Sklon je delovanju po razliitim delovima tela.[4]

3.Zakljuak
Prirodni zeoliti imaju veliku ulogu u zatiti ivotne sredine. Oni su suspenzori velikih
zagaivaa, koji se koriste kao oscilatori tetnih materija i spreavaju dalje zagaivanje.
Oni sadre neophodne elemente za razvoj biljki:magnezijum, kalijum i kalcijum.
Zeolit je vaan zato to poveava sposobnost trajanja i zadravanja vode u zemljitu, sniava
kiselost zemljita gradi korenov sistem i smiruje bolesti biljaka. Zato se sa pravom moe rei
da je zeolit mineral budunosti u leenju u obzir da ima kancerogena, antioksaditativno i
stimulativno dejstvo na organizam. Pored upotrebe u medicini zeoliti se koriste kao apsorbenti
razliitih tenosti i gasova, u industriji papira i jo mnogo emu. Primena zeolita je viestruka.

Branimir Obradovi

SEMINARSKI RAD

LITERATURA
[1].Prof.Dr. Veselin Dragutinovi-Osnovi hidrogeografije
[2].Geoloki institut Srbija-Beograd
[3].Institut za optu fiziku hemiju-Beograd-Nauni rad
[4.Zeoliti za ispitivanje elia raka-H Kaufman

11