Granini poremeaj linosti-Borderline

Na usamljenost, nerazumevanje od strane drugih, od strane celog sveta, oseanje praznine,

beznadenost polaemo u ovom ili onom trenutku pravo svi. Sve je to za ljude. Svakog oveka
ovakva raspoloenja snau ponekad, neka ili sva, raspar ili skupa. Dou s nekim razlogom, pa
odu kada i sam razlog ode odakle je i stigao. Svako ima svoje ute minute u kojima lako plane,
izvie se na prvog do sebe, pa se stia. Veina ljudi promeni po nekoliko partnera dok ne pronae
Gospodina Pravog ili njegov enski pandan. Naravno da je redak sluaj da proivite u zdravlju i
srei
do
kraja
svojih
dana
sa
prvom
osobom
na
koju
naletite.
Za to vreme nekim osobama takvi ispadi, oseanja i ponaanja predstavljaju obrazac po kom sve
rade u ivotu, nacrt po kom funkcioniu, ive. Kao da uvek gladuju za panjom drugih ili svih,
kao da nikada nisu sasvim zadovoljni sobom, a naroito drugima, emocionalne reakcije su im
gromovite, preterano izraene i najvema neprimerene. Oseanja su im plitka, povrna i esto ih
velikom brzinom u potpunosti menjaju i preusmeravaju. Deava im se da znaajan deo svog
vremena provedu u pomenutim neugodnim raspoloenjima i da to pone da utie na sve sfere
ivota. Posao se radi bez velike motivacije, otaljava se. Emotivne veze, na poetku obeavajue i
sa oreolom venosti, pucaju po svim avovima odjedared, munjevito, bez nekog vidljivog
razloga, ostavljajui sve veu prazninu u dui i teraju na hitnu potragu za novim i novim vezama.
Ovi ljudi su puni negativnih oseanja prema sebi samima, ak mrnje ili gnuanja.
Ponaanje im je destruktivno, jo ee samodestruktivno i uglavnom su svesni svega toga.
Upadaju u probleme zbog svojih impulsivnih i ishitrenih reakcija zloupotreba alkohola,
uzimanje droge, kockanje u prave pare, problemi sa zakonom.
Granini poremeaj linosti Granini poremeaj linosti - Borderline personality disorder (BPD)
je veoma stresno stanje i za ljude koje je snaao i za one iz njihovog najblieg okruenja. este
promene raspoloenja, bes i impulsivnost mogu da oteraju druge od njih, iako su ovi u stalnoj
potrazi za ljubavlju i prihvatanjem.
Poznajete li nekog takvog ili ste i sami takvi? Ako je tako predloite mu da potrai strunu
pomo ili savet ili, opet, svratite i sami kod nekog dobrog psihologa. Granini poremeaj linosti
je komplikovano i neugodno stanje i potrebno ga je to ranije uoiti i leiti. Leenje daje dobre
rezultate i vraa izgubljenu nadu u miran i srean ivot
.
Granini poremeaj linosti je dijagnostika kategorija koja se odnosi na dugotrajno poremeeno
funkcionisanje linosti, pre svega u sferi raspoloenja i emocija. Karakteriu ga impulsivne
akcije i reakcije, nestabilnost i este izmene raspoloenja i potpuno haotian emotivni ivot.
Svrstava se u kategoriju emocionalno nestabilnih poremeaja linosti, koja podrazumeva
poremeaje linosti sa veoma izraenom tendencijom ka brzim impulsivnim radnjama bez
dovoljno promiljanja o posledicama i sa afektivnom nestabilnou. Sposobnost planiranja i
procene moe biti svedena na minimum, a izlivi intenzivne ljutnje esto mogu dovesti do
nasilnih reakcija ili takozvanih bihejvioralnih eksplozija. Takvi eksplozivni izlivi lako mogu
biti izazvani i banalnom kritikom ili osujeivanjem impulsivnih postupaka. Postoje dve varijante
ovog poremeaja linosti, a obema su svojstveni impulsivnost i nedostatak samokontrole.
Sve poinje u adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Kod borderlajna je prisutno nekoliko

vidljivih karakteristika emocionalne nestabilnosti. Uz to predstava o sebi, ciljevi i unutranje

sklonosti (ukljuujui seksualne) esto su nejasni, magloviti ili poremeeni. Obino postoji
hronino oseanje praznine (tako negde u dui, grudima ili stomaku), besmisla i dosade. Sklonost
ka ukljuivanju u intenzivne, burne i nestabilne odnose moe uzrokovati ponavljane emocionalne
krize i patnju i moe biti udruena sa izraenim naporima da se izbegne odbacivanje i
naputanje, kao i serijom pretnji samoubistvom ili postupaka samopovreivanja (iako se ovi
mogu pojaviti i bez nekih oiglednih uzroka). Glavni i najizrazitiji poremeaj je velika
nestabilnost u poimanju i prihvatanju samog sebe, meuljudskim odnosima i raspoloenjima.
Karakteristina su i ponaanja markirana nestabilnou meuljudskih odnosa, poimanja samog
sebe, afekata i kontrole afekata. Stanje je obeleeno velikim naporima u izbegavanju stvarnih ili
izmiljenih vezanja. Meuljudski odnosi su nestabilni i intenzivni. Sopstveni identitet je nestalan
i poremeen - Ko sam ja u stvari. Prisutna je impulsivnost u barem dve aktivnosti koje su
potencijalno tetne za tu osobu (seks, zloupotreba droga, alkoholizam, uzdravanje od hrane ili
pak prederavanje). Suicidalno ponaanje moe biti prisutno ili brojna samopovreivanja.
Prisutno je hronino oseanje praznine. Oseaj ljutnje je intenzivan, bez kontrole i najee
neprikladan za odreenu situaciju.
Uzrok poremeaja (kao i veine drugih) najverojatnije lei negde u procesu ranog razvoja
linosti. est sluaj je da je osoba bila na neki nain zlostavljana u djetinjstvu od strane lanova
porodice ili drugih ljudi. Ova vrsta poremeaja prisutna je u dva procenta populacije, nije vezana
za rasu ili nacionalnu pripadnost. Kod ena se javlja do tri puta ee. Podatak je taan i
zasnovan na statistikoj obradi, mada se nekim feministikim udruenjima omaklo da je moda
re o kakvoj diskriminaciji. Izgleda da razlog, zapravo, lei u tome da enska deca mnogo ee
bivaju seksualno zlostavljana od deaka. Procenjuje se da oko dvadeset procenata svih
hospitalizovanih u mentalnim ustanovama pati od od graninog poremeaja linosti.
Hospitalizacija je est izbor i skoro pravilo ba zbog pomenutih suicidalnih tendencija i
nemogunosti samostalnog funkcionisanja na pravi nain. U terapiji se koriste razliiti pristupi, a
izgleda da posbno dobre rezultate daje psihodinamski (psihoanalitiki) pristup.
Prisutan je sveobuhvatni nain ponaanja uz jako izraenu emocionalnost i stalno traenje
panje, stalni pokuaji da se postane centrom neijeg ivota. Skoro pa bilo ijeg. Prvo manje
vidljivo, poinje da se pokazuje u punom svetlu poetkom ranijeg odraslog doba. Za ovaj
poremeaj karakteristian je oseaj nelagode kada osoba nije u centru panje, interakcija s
drugim osobama koja se moe okarakterisati kao neprikladno dvosmislena, seksualna, zavodljiva
i provokativna. Osim toga oseanja takvih osoba su neiskrena, tanije esto se opisuju kao
povrna ili plitka i brzo se menjaju i pravcem i smerom. Takva osoba konstantno koristi svoj
fiziki izgled da bi privukla panju drugih na sebe. Govor takvih osoba je upeatljiv, pun utisaka,
ali i bez detalja. Osim toga, kod ovog poremeaja javlja se i poveana sugestibilnost od strane
drugih osoba ili okolnosti i na kraju jako isticanje vanosti nekih veza i poznanstava. Najee se
radi o privlanim i zavodljivim osobama, s prenaglaenom brigom za svoj spoljanji izgled dok u
se u stvari problem nalazi s druge strane fasade - unutra.
Uz ove glavne simptome poremeaja linosti esti su i poremeaji raspoloenja i poremeaji u
smislu somatizacije psihikih tegoba, odnosno odraavanja negativne psihike energije na
organizam. Mnogo je brige za fiziko zdravlje koje u osnovi ni ne mora da bude narueno.
Borderlajn poremeaj je teko stanje koje kad jednom zapone, recimo u pubertetskom dobu, ako

se ne lei, oitovae se i biti prisutno do kraja ivota. Nije neto to vreme lei. Ne, vreme ga
samo dodatno zakomplikuje. Tegobe sa kojima se suoavaju oni koji pate od graninog
poremeaja linosti veoma su raznolike i razliitog intenziteta. Nekakav opti, zajedniki profil
podrazumeva nestabilnost raspoloenja, crno-beli nain razmiljanja (ne misli se na navijanje za
Partizan), haotine i nestabilne emotivne veze, istu takvu sliku o sebi, o svom identitetu.
U najekstremnijim sluajevima dolazi i do perioda disocijacije. (amnezija, potpuni gubitak svesti
o vlastitom identitetu, ukoenost).
Dijagnostika graninog poremeaja linosti
Ovu nimalo jednostavnu dijagnozu UVEK postavlja struno lice. Postavlja se na osnovu
izvetaja samog pacijenta, ljudi iz najue okoline porodica, prijatelji, kolege s posla uvida u
(burnu) ivotnu istoriju i vidljivih simptoma.
Termin granini poremeaj koristi se od tridesetih godina dvadesetog veka i u poetku je
oznaavao komplikovano stanje pacijenta, koji se nalazi na tananoj granici izmeu neuroze i
psihoze. uveni psiholog Adolf tern prvi put je upotrebio ovaj termin govorei o grupi svojih
pacijenata koji su ispoljavali simptome nalik shizofreniji, svrstavajui ih na granicu izmeu
psihoze i neuroze. Istini za volju, u jednom periodu stanje je i bilo posmatrano i klasifikovano
kao element u dijagnostici shizofrenije. Danas termin ima sasvim drugaije znaenje, zasebnog
poremeaja u oblasti regulacije emocija, rascepa i nestabilne slike o sebi, pa se naunici sve vie
raspravljaju oko toga ne bi li bilo zgodno da mu se promeni ime, jer u oima laika (nadamo se ne
i profesionalaca) jo uvek ume da izazove zabunu. Socijalni radnici i zaposleni u ustanovama
koje se bave mentalnim zdravljem esto u neformalnoj komunikaciji koriste ovaj pojam kako bi
okarakterisali pojedince koji su na granici normalnosti i mentalne bolesti.
Borderlajn esto zna da bude udruen sa jo nekim srodnim poremeajima, to dodatno oteava
dijagnostiku. Osobe koje pate od ovog poremeaja pod visokim su rizikom da razviju jo neke
druge, poput depresije
.
Dijagnostiki kriterijumi
Postoji devet osnovnih simptoma na osnovu kojih se postavlja dijagnoza, a smatra se da je
neopodno da ih je bar pet prisutno u duem vremenskom periodu:
Ponavljani usrdni panini napori da se izbegne naputanje od strane neke drage osobe ili vie
njih, strah od usamljenosti. Ova strepnja od naputanja ne mora uvek da ima realne uzroke, ve
moe da bude plod mate, to je, u osnovi, znatno ei sluaj. Snana potreba za drugom
osobom, nemogunost da se preivi nasamo. Neki od obolelih ispoljavaju izuzetno visok novo
interpersonalne osetljivosti i empatije (sposobnost uivljavanja u emocije druge osobe).
esti ulasci u vrlo intenzivne i burne emocionalne veze i isto tako esti izlasci iz njih, nakon to
po periodu idealizacije usledi period potpunog obezvreivanja i snano oseanje razoaranosti u
onu drugu osobu. Emocije se raaju i nestaju za tili as. Onaj divni mukarac s poetka veze u
koga sam se zaljubila do uiju je u stvari neko sasvim drugi, teka baraba samo ja to nisam na
vreme videla. Kako sam mogao da zavolim takvu osobu...
Turbulencije u doivljavanju sopstvenog identiteta, nestabilna slika o sebi, stalni oseaj
promaenosti kada je re o poslu kojim se bave, izboru prijatelja i ivotnom stilu.
Impulsivnost u nekoliko oblasti koje se mogu okarakterisati potencijalno opasnima, kakve su, na

primer, neobuzdana prebrza vonja automobila, izlaganje raznim rizicima, alkoholizam,

narkomanija, promiskuitet, seks bez zatite, kockanje.
Ponavljani pokuaji samoubistva, pretnje samoubistvom, samopovreujue ponaanje (pravljenje
oiljaka, najee po rukama). Ovako se privlai panja osoba od ijeg se naputanja strahuje.
Promene raspoloenja brzo se skae iz jednog raspoloenja u drugo; nakon potpune umalosti i
bezvoljnosti sledi prelazak u euforiju ili kao grom iz vedra neba iz normalne atmosfere nastane
rasprava. Interesantno je da se ovakve izmene uglavnom ne deavaju nakon nekoliko dana ili
nedelja, ve priamo o satima ili ak minutima. Reakcije im katkad nalikuju deijim doive
napad besa ukoliko im nisu ispunjene odreene elje ili oekivanja.
Hronino i dugotrajno oseanje potpune bezvrednosti, dosade, besmisla, unutranje praznine,
beskorisnosti. Oseaj unutranje praznine se najee teko opisuje i pacijentu je komplikovano
da ga objasni, doivljava se kao neto apstraktno, stalan oseaj da neto, neznano ta, nedostaje u
gotovo svakom trenutku. Nesposobnost da se bude sam u vezi je sa time da im se ini da samo
drugi ljudi mogu upotpuniti nastalu prazninu, da sami ne poseduju kapacitete za tako neto.
Periodi ovakvog oseanja najee su i povezani sa odnosima sa drugim ljudima i s vremena na
vreme nestaju da bi se opet vratili, da stvari budu nezgodnije, u jo jaem intenzitetu nego ranije.
U trenucima kada se ta udnovata praznina i popuni kroz neki dobar odnos, ljubavni ili
prijateljski, stalno iznie strepnja od ponovnog povratka neugodnog oseanja. Praznina i
besmisao umeju da se odnekud pojave, izniknu u situacijama koje su do maloas bile
ispunjavajue i ispunjene uivanjem. Ovde se esto nae inicijalna kapisla za pokuaje
samoubistva, jer je nekima prosto nemogue da ive u takvoj dosadi i besmislu. I tako u
krug.
Preterane reakcije besa i nemogunost da se na pravi nain kontrolie bes. Neke od ovih osoba su
veim delom svog vremena ljutite na osobe iz okruenja ili pak na itav svet, neke imaju
nenadane i niim izazvane izlive besa koji zaprepaste okolinu, a nekima nisu strani ni fiziki
obrauni. Bes je u ovim sluajevima uglavnom predimenzioniran i moe ga izazvati i bilo kakva
sitnica neko kae neto to i nije sasvim ravo, a sledeeg trenutka pone da leti perje. Uzroci
za prekide snanih emocionalni veza umeju da se pronau u skroz bezazlenoj stvari koju je neko
rekao ili uinio. Poznata vam je reenica: ta me gleda, nakon nastaje lomljava ili tua u
kafani.
Ideje o proganjanju i razne druge sumanute ideje. Gubitak kontakta sa realnou.
Dijagnostika po Kernbergovom modelu zasnovana je na tri osnovna kriterijuma:
odsustvo psihoze,
mogunost pravilne percepcije realnosti;
neintegrisanost ega.
Kae se da Borderlajn pacijenti mogu da potroe pet sati govorei o sebi, a da vam ne prue
realnu sliku o tome kakvi su uistinu.
nespecifini znaci: niska tolerancija strepnje, rava kontrola impulsa, nemogunost da se razviju
i na due staze zadre neki hobiji i interesovanja
Kao osnovna razlika u odnosu na neurotiare istie se prisustvo primitivnih odbrana. Kao
glavna odbrana pojavljuje se rascep. Svaka osoba ili stvar je samo dobra ili samo loa. Ovo je u

relaciji sa jo jednim simptomom borderlajna problemima sa konstantnou objekata. Osobe i

stvari se vole samo dok su u blizini. Odmah po udaljavanju zaboravljaju se sva dotadanja (i
najsnanija) oseanja i na scenu stupa potpuno novi repertoar. Meu primitivnim odbranama su i
magijsko miljenje, verovanje da odreene misli mogu uzrokovati stvarne dogaaje, uverenje u
sopstvenu svemogunost, projekcija vlastitih ravih misli i oseanja na druge ljude. Oboleli su
uvek toliko zaokupljeni aktuelnim oseanjem i raspoloenjem da su praktino onemogueni da
se sete nekog drugog oseanja. Otuda lako zaboravljaju da su nekada nekog voleli i svako
oseanje se lako pretvori u neko drugo, najee svoj opozit.
Dijagnoza se ee postavlja odraslima nego deci i adolescentima zbog toga to se dogaa da
simptomi jednostavno nestanu u procesu sazrevanja.
U pratnji borderlajn poremeaja esto se nau jo neka mentalna oboljenja ili
poremeaji:anksioznost, bipolarni poremeaj, depresija, anoreksija, bulimija, disocijativni
poremeaj, somatomorfni poremeaj, zloupotreba alkohola i opijata. Do sedamdeset procenata
pacijenata istovremeno ima i problem alkoholizma, narkomanije, ovisnosti o kockanju ili ak od
svega pomalo. Neki psiholozi tvrde da u ovim aktivnostima pogoeni BPD - om trae lak
nain da izau na kraj sa svojim problemima, da pobegnu, dok druga grupa tvrdi da proistiu iz
impulsivnosti i nepromiljenosti koje su im svojstvene.
Poznati psiholozi Gunderson i Kolb sainili su listu simptoma u etiri osnovne kategorije:
I Afekti
hronina dugotrajna depresija
oseanje bespomonosti
beznae
oseanje beskorisnosti, bezvrednosti
oseanje krivice
bes, besne reakcije
strepnja
usamljenost
dosada
oseanje praznine
II Kognicija
sumanute misli
poremeaji u oblasti percepcije
paranoja
stanja nalik psihozi
III Preterana impulsivnost
zloupotreba i zavisnost od alkohola i opijata
seksualna devijantnost
manipulativni pokuaji samoubistva
druga impulsivna ponaanja
IV Odnosi sa drugim ljudima
nemogunost da se bude sam
strah od naputanja, odvajanja

burne emotivne veze

manipulativnost
zavisnost od drugih osoba
omalovaavanje drugih
sadistiko i mazohistiko ponaanje
preterana zahtevnost
Diferencijalna dijagnoza
Borderlajn poremeaj i poremeaji raspoloenja esto konkuriu jedni drugima u dijagnostici.
Neki od simptoma ova dva poremeaja se prepliu, pa dijagnostika time postaje vrlo
komplikovana. U oba sluaja su prisutni skokovi iz jednog raspoloenja u drugo. Kod BPD a
ovakve promene raspoloenja razliito traju; nekada je re o minutima, nekad o danima. Nekada
promena raspoloenja nastaje odjednom, drugi put polako i obino je re o reakciji na neku
psihosocijalnu situaciju. Za razliku od depresije koja se javlja u bipolarnom poremeaju, ovde su
simptomi poput gubitka apetita ili nesanice bitno manje izraeni. Strunjaci i danas razmenjuju
miljenja o prirodi dva poremeaja, slinostima i razlikama.
Uzroci
Smatra se da osnovni uzroci nastanka poremeaja lee u velikoj oseajnoj ranjivosti,
traumatinom nesrenom detinjstvu, zlostavljanju, zaputanju ili odvajanju od bliskih osoba,
stresnim ivotnim dogaajima tokom puberteta ili u odraslom dobu.
Genetska predispozicija
Brojne naune studije su potvrdile pretpostavku o postojanju snane genetske predispozicije ka
borderlajn poremeaju. Uvidom u porodinu istoriju pacijenta esto se otkrije da u blioj ili
daljoj porodici ima ljudi sa istim ili slinim problemima. Ukoliko je kod jednog od jednojajanih
blizanaca dijagnostikovan poremeaj, u oko trideset do etrdeset procenata to bude sluaj i kod
drugog.
Modana oteenja kod nekih obolelih uoeno je da postoje oteenja u odreenim delovima
mozga zaduenim za emocionalnu regulaciju i kontrolu impulsivnosti i agresivnosti. Kod nekih
je poremeeno i luenje neurotransmitera serotonina koji ima veliki znaaj u regulaciji
raspoloenja. Otuda ideja da se deo terapijskog procesa izvede upotrebom antidepresiva.
Osobine ljudi koji pate od graninog poremeaja
Pre nabrajanja izrazitih osobina valja naznaiti da ne moraju sve biti prisutne u jednoj osobi. Ovo
naroito vai za prve dve stavke.
ene su obino vrlo inteligentne, fiziki lepo izgledaju, doterane su (ponekad i preterano),
koketne, obrazovane, ali deava se, mada retko, da bude i potpuno suprotno.
Mukarci su moderno obueni, ponekad malo neprikladno za svoje godine (pank fazon kod
pedesetogodinjaka), reiti, lepo izgledaju, zavodljivi.
Oiljci od posekotina i gaenja cigareta po rukama. Neki od njih tvrde da to rade iz nekog
udnovatog oseanja tenzije, napetosti, kao da e pui, pa im putanje krvi i gaenje cigareta
donosi svojevrsno olakanje kroz bol.
Re je o, na prvi pogled, zabavnim, privlanim, armantnim, harizmatinim, duhovitim, veselim,
drutvenim osobama, koje su najglasnije i dre banku za kafanskim stolom.
Teatralnost, sklonost dramatizaciji.
Jednog trenutka su puni ivota i motivacije, ve sledeeg se nau u potpunom oajanju i

oseanju beznaa.
ale se na oseaj neispunjenosti, promaenosti, praznine. Neki tu apstraktnu prazninu koju vuku
svuda sa sobom opisuju gotovo kao fiziki postojeu, kao nekakvu rupu u stomaku, kao veitu
glad.
Vole izlaske, urke i nastavljaju sa takvim ivotnim stilom i pod stare dane. Najbolje se
oseaju u drutvu osoba koje su im nalik i u stanju da prate njihov ritam na tom planu.
Rizino se ponaaju, prebrzo voze, imaju brojne saobraajne udese.
Imaju izraenu sklonost ka preterivanju u alkoholu, pri emu retko deluje, sa strane posmatrano,
da zaista u tome uivaju.
Uzimanje droga ume da bude samo instrument da se privue neija panja. Na primer, panja
poslom prezauzetih i preokupiranih roditelja privlai se problemima sa narkomanijom i kasnijim
stalnim, uglavnom neuspenim, pokuajima leenja.
Imaju problema sa konstantnou oseanja prema drugim osobama; neko se voli samo dok je
prisutan, dok je tu u blizini. Ve sledeeg trenutka po razdvajanju i najsnanija oseanja ljubavi
bivaju zaboravljena. Ovde lei jedan od uzroka impulsivnog uskakanja iz veze u vezu i
sklonosti ka varanju partnera.
Nain crno - belog razmiljanja- ljudi su dobri ili loi, nema sredine. Interesantno je da oni
dobri u oima pogoenih poremeajem, svako malo lako preu u grupu loih i obratno.
Nerealna slika o sebi
Ponaanje na socijalno neprihvatljiv nain.
esto se u alkoholisanom stanju (nije obavezno) gadno obrukaju u drutvu.
Naruen porodini ivot, karijera
Nesposobnost bilo kakvog smislenog dugotrajnog planiranja
Poremeen oseaj sopstvenog identiteta.
Granini poremeaj linosti je poremeaj linosti za koji je karakteristina izrazita pasivna
nestabilnost raspoloenja.
Imaju tekoe da evociraju oseanja ljubavi prema osobama iz svoje prolosti. Ne, ja njega
nikada nisam ni volela. Ne priznaju da su voleli nekoga. Voli se samo osoba koja je aktuelna.
Kako li sam mogla da se udam i budem petnaest godina u braku s tom barabom
Teko podnose usamljenost, teko im je da samuju makar i na kratko. Izmiljaju najrazliitije
naine da privuku panju odreenih ljudi i da ih zadre pored sebe. Nemoj da ide, nije mi
dobro.
ivotna istorija im je obino prepuna haotinih zbivanja: itav niz otkaza na poslu, promene
poslova, prekidi u obrazovanju, esto menjanje fakulteta, pri emu se deava da biraju potpuno
razliit obrazovni profil od dotadanjeg, prekidi emotivnih veza, raskidi veridbi, razvodi braka,
hospitalizacije.
esto i naprasno menjaju partnere, nekada se ponaajui i promiskuitetno.
Seks na prvom sastanku, seks bez zatite. Obe stavke imaju svoje poreklo u impulsivnosti, ali i
u elji da se to pre postigne zbliavanje sa nekom novom osobom, da se ukinu granice. Neki
kao da ne shvataju da seks na prvom sastanku i nije najbolji nain za sopstvenu promociju.
Raskidaju veze naglo kao to ih i zapoinju i tako da to uglavnom izgleda potpuno bezrazlono
drugima. Danas sam prestala da te volim. Shvatio sam da te nikada nisam voleo ili samo
Odlazi(m)!
Po izlasku iz neke emotivne veze nastoje da sebe prikau kao rtve, dok je istina obino
potpuno drugaija, nekad i zapravo suprotna. Svakom sledeem partneru u nedogled

ponavljaju kako su bili povreeni, obmanuti, prevareni ili naputeni u prethodnoj vezi. Ovo esto
nije istina ve samo nain da se kriom poalje poruka: Nemoj nikada da me prevari, nemoj
nikada da me ostavi.
Kao da nikada nisu zadovoljni koliinom ljubavi i panje koju dobijaju od svojih partnera. Ne
pokazuje dovoljno da me voli, stalno trae nove i nove potvrde ljubavi.
Skloni su da ucenama iznuuju razliite stvari. Ubiu se ako ne uini to i to. Ovakve
dramatine izjave su esto usmerene na dobijanje sasvim sitnih stvari ili ustupaka.
Lako planu, posvaaju se za tili as ni oko ega.
Agresivno se ponaaju. Jedan pacijent je izvestio o tome kako je gotovo u svakom izlasku u grad
upadao u kafanske tue, ak i one koje meusobno zaponu potpuno nepoznati ljudi.
Slabo podnose pritisak i tenziju na radnom mestu ili ivotnim situacijama, birajui bekstvo kao
izlaz.
Posao ih ne ispunjava, rade ga bez volje, oljare, iako su ga na poetku doiveli kao izazov i bili
snano motivisani.
Nikada nisu zadovoljni svojim okruenjem, pokuavaju da promene okolinu, nikada sebe, uvek
su im drugi krivi, nikada oni sami.
Fiziki i emocionalno su zapostavljani od strane roditelja ili staratelja.
Uglavnom su bili fiziki, emocionalno ili seksualno zlostavljani u detinjstvu ili adolescenciji.
Gotovo svi iza sebe imaju po jedan ili vie pokuaja suicida (naravno neuspelih). Najee se
deava da, recimo, prereu vene na rukama i ve sledeeg trenutka panino dozivaju u pomo.
Na ovaj nain dre na kratkoj uzici osobe od ijeg udaljavanja najvie strahuju. Brat jedne
pacijentkinje je tvrdio da se nikada nije oseao mirno i oputeno kada negde otputuje sa
porodicom, strahujui da nee moi dovoljno brzo da intervenie ako ga sestra (ponovo) nazove
telefonom i saopti mu da je progutala preveliku dozu sedativa. Interesantno je da doze lekova
koje je uzimala nikada nisu bile smrtonosne. Ovakvi pokuaji suicida, bez postojanja prave
namere da se takav cilj i ostvari nazivaju se parasuicidalnim pokuajima.
Kada ve otponu sa terapijom, vrlo esto menjaju terapeute, izraavajui bezrazlono
nezadovoljstvo.
Stalno insistiraju da budu hospitalizovani, esto bez ikakve objektivne potrebe. Kada konano
budu hospitalizovani zbog borderlajn poremeaja trae da budu puteni kui. ta u ja ovde?
Nije mi mesto ovde. Prebacite me na odeljenje gastroenterologije, ja u stvari imam stomane
tegobe, Sa mnom je sve u redu, ta u ja meu ovim ludacima?
ale se na nepostojee bolesti, ispoljavaju preteranu i bezrazlonu zabrinutost za svoje zdravlje
ee fiziko nego mentalno. Stalno roveravaju puls, krvni pritisak, krvnu sliku.
Negiraju stvaran problem.
Prilikom hospitalizacije nakon dijagnostike BPD a, tvrde da im je dijagnoza pogrena i tue se
na druge stvari. Smatraju da, recimo, treba samo da srede problem alkoholizma negirajui ostale
probleme. Nisu u stanju da vide iru sliku svog poremeaja i da shvate da je opti haos koji ih
prati u svim sferama ivota iznikao iz jednog istog korena. Obraaju panju na pojedinane
simptome.
LEENJE GRANINOG POREMEAJA
U leenju se koristi psihoterapija grupna ili individualna i razni medikamenti, posebno
antidepresivi i antipsihotici. Sa terapijom treba poeti to ranije, naravno radi postizanja boljih
rezultata. I onog najboljeg izleenja.

PSIHOTERAPIJA
U poslednje vreme BPD je dospeo u fokus panje strunjaka. Novim saznanjima o oboljenju
mnogo toga novog je uvedeno u tradicionalnu psihoterapiju i sve je vie psihologa koji postiu
dobre terapijske rezultete. Nekoliko razliitih psihoterapijskih metoda daje prilino dobre
rezultate u leenju graninog poremeaja linosti. Svaka je dobra na svoj nain i teko je rei da
je neka najbolja ili samo bolja. Vano je da je terapeut dobar u svom poslu. Psihoterapijom se
postie nestanak odreenog broja simptoma i klijent/pacijent ui kako da se izbori, kako da
mobilie sve svoje kapacitete i snage i uspeno izae na kraj sa svojim mukama. Trajanje
psihoterapije zavisi od stepena izraenosti simptoma, jaine poremeaja i trenutka u kom se
otpoelo sa psihoterapijom (treba li napominjati: TO PRE; TO BOLJE). Nekada se prva
poboljanja vide ve nakon nekoliko nedelja ili meseci, ali se u praksi ee deava da
psihoterapija potraje ak i do nekoliko godina.
Izvodi se u grupi ili individualno. Grupno leenje daje dosta dobrih ishoda u uenju i vebi
vetina komunikacije i podizanja nivoa svesti o sebi, ali ima jedno ogranienje teko je kroz
dui vremenski period odrati na okupu grupu impulsivnih, naprasitih ljudi.
Psihoanalitika terapija
Tradicionalni (Frojdov) psihoanalitiki pristup se sve manje koristi, a na scenu stupaju neke
druge forme psihoanalize u kojima terapeuti imaju znaajno aktivniju ulgu nego ranije. Oto
Kernberg je kreirao takozvanu psihoterapiju fokusiranu na transfer (TFP) u kojoj je glavni
akcenat na kreiranju aktivnog odnosa izmeu terapeuta i analizanta. Kroz ovakvu terapiju na
povrinu isplivavaju neki skriveni procesi koji se nalaze iza spolja vidljivih manifestnih
simptoma. Postiu se dobri rezultati u daljoj izgradnji odnosa analizanta sa ostatkom sveta,
nainima vezivanja i razumevanju oseanja drugih ljudi. Smanjuje se verovatnoa od ponavljanja
suicidalnih i parasuicidalnih pokuaja i agresivna ispoljavanja u ponaanju.
Kognitivno analitika terapija koju primenjuju neki terapeuti novijeg je datuma i kombinuje
kognitivni i psihoanalitiki psihoterapijski pristup dajui vrlo solidne rezultate.
Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT)
Kognitivno bihejvioralna terapija se iroko i uspeno koristi u leenju mnogih mentalnih
poremeaja, ali u sluaju graninog poremeaja linosti ima izvesna ogranienja. Ova
ogranienja su uglavnom vezana za tekoe u stvaranju valjanog odnosa terapeut pacijent i
sticanja poverenja pacijenta. No, kada se ipak uspostavi prava terapijska klima, postaje vrlo
mono orue u prevazilaenju problema.
Brana i porodina terapija
Osobe koje boluju od BPD a, kako je pomenuto, impulsivno ulaze u brakove, ali na isti nain
ih i naputaju. Terapija za brane partnere zna da bude od pomoi u stabilizaciji branih odnosa i
smanjenju broja i intenziteta konflikata. Mnogi brakovi isplivavaju iz kriza u koje su utonuli
nakon to brani drug sazna vie o ovom poremeaju i naui nove naine ophoenja. S druge
strane i obolela osoba na ovaj nain ui da bolje funkcionie u atmosferi brane zajednice.
Najee smetnje u porodinim odnosima gde nema fizikog, emocionalnog ili seksualnog
zlostavljanja, su zapostavljanje ili pak preveliko uplitanje u ivot pacijenta. Terapija za cele
porodice se sprovodi u svrhu obrazovanja ostalih ukuana o prirodi samog poremeaja i
nainima da se u svakodnevnoj komunikaciji umanji broj trzavica koje samo pogoravaju
simptome. Izborom ove terapijske metode poboljavaju se porodini odnosi, ue novi, ispravni
naini reavanja problema i postie bolja informisanost ostatka porodice o problemu sa kojim se
nosi njima draga osoba. Porodina terapija je vrlo cenjena i sve ee i sve ire se primenjuje kod

nas i u svetu.
Medikamentozna terapija
U terapiji graninog poremeaja razliito uspeno se koristi veliki broj lekova, najvie onih koji
suzbijaju pratee pojave - uznemirenost ili depresiju.
Terapija antidepresivima (prozak) traje neto due nego kada se lei sama depresija. Antipsihotici
se uvode u terapiju onda kada su uz ostale simptome prisutni poremeaji miljenja ili percepcije,
impulsivni i suicidalni simptomi. Iz ove klase najee se koriste: olanzapin, ketiapin, klozapin i
risperidon. Terapija antipsihoticima daje solidne rezultate i uglavnom je kratkotrajna.
U praksi se pokazalo da kombinacija psihoterapije i terapije medikamentima (posebno
antipsihoticima) daje bolje rezultate nego svaka pojedinano.
U poznatim holivudskim filmovima Fatalna privlanost i Neprilagoena jako dobro su
prikazani emocionalno nestabilni enski likovi koji pate od graninog poremeaja. U oba filma
junakinje se pomamno bore protiv naputanja od strane dragih osoba, ne birajui sredstva ili je
bolje rei, birajui sredstva poput agresije i autoagresije. Moda vam uverljiva i inspirisana
gluma Glen Klouz u Fatalnoj privlanosti poslui da kod neke bliske osobe (svoje devojke ili
deka) prepoznate simptome graninog poremeaja linosti. Zapamtite: u tom trenutku ne treba
da odgovorite impulsu da pokupite prnje i pobegnete glavom bez obzira preko granice, na
primer. Pogreiete. Pokuajte da pomognete, jer pomoi jo kako ima. Stanje je izleivo.
Najbolja odluka koju moete da donesete je da uputite takvu osobu nekom dobrom terapeutu, a
moda i da joj pravite drutvo u tome. Kao i kod svih drugih mentalnih poremeaja, podrka
okoline, najbliih ima ogroman znaaj. Posebno kod ljudi koji su toliko eljni panje drugih.