Da li ste znali?

Najmanji cvet na svetu je

VOLFIJA,soivica iz Australije ,
plutajua vodena biljka, prenika
manjeg od 0,6 cm.
Moe se videti samo pod lupom.

Najvii cvet na Svetu je 2.5 m visok

Dinovski kozlac koji raste u
tropskim umama Sumatre.

Najvei cvet na svetu je Raflezija, koja

raste u dunglama Bornea i Sumatre.
Prenika je 1 m, a teine 11 kg.

Najveu cvast ima Bromelija (Puya raimondii) iz

Bolivije, koja moe da naraste 2.5 m u preniku i
visinu od 100 m, sastoji se iz 8.000 pojedinanih
cvetova, potrebno joj je 150 god. da donese cvet a
nakon cvetanja umire.

Postoji legenda da
su kosovski junaci
'natopili' cvetove
boura i dali im
krvavo crvenu boju.
Kosovski bour
je prirodna retkost
Srbije, stanite mu
je Gazimestan u
blizini Pristine. Ova
legenda datira od
1389. godine, od
legendarne bitke na
Kosovu.

Korenje divlje smokve iz

Juzne Afike,
moe da naraste i do
120m pod zemljom.

PUSTINJSKE BILJKE
Prozor biljke rastu gotovo pod
zemljom. Biljka je oblika duge cigarete a na
povrini joj samo ostaje mali zeleni
prozori kroz koji hvata sunevu
svetlost.

Welwitschia mirabilis

Biljka kamenitih pustinja Angole i jugozapadne afropustinje Namibi. Snabdeva se vodom iz magle tokom
noi, sa 2 koasta, naspramno postavljena lista,
neogranienog rasta. Mogu dostii duinu od 6 m i
irinu od 2 m.

Najdua biljka na svetu je

Berchemia scandens koja se
uvija 150 m kroz kronje
tropskog drvea.

TROPSKO DRVEE
Balza drvo

iz srednje Amerike je najlake i

najmeke drvo na
svetu,dobar je izolator i koristi se u
izradi putnikih odeljaka u avionima.

Mangrova drvee

je poznato po njiuim
mahunama koje se poput maa mogu spustiti
na prolaznika.

ikl je biljna smola koja se

cedi iz srednjeamerikog
sopota,
drveta, za vreme kine
sezone. Ona je glavni
sastojak guma za
vakanje.Najbolja se
dobija u Gvatemali.

Najvii od svih biljaka je australijski-planinski

jasen, koji moe da naraste i preko 100 m.

Po vikinkom mitu je Odin, najvei od svih Bogova

stvorio prvog oveka od pareta jasenovog drveta

Orhideje
Purpurni kaunak, po predanju
rastao je
ispod krsta na kom je razapet
Hrist i crvene take po
njegovim laticama su
od Hristove krvi koje su
padale na njih.

Brani parovi u Staroj Grkoj, koji su oekivali bebu,

jeli su korenje purpurnog kaunka. Verovali su da
e dete ako ena pojede mali koren, biti devojica,
a ako mukarac pojede veliki koren ovog cveta,
biti deak.

U istraivanju koje je objavljeno u

Kini, pronadjena je nova vrsta
orhideje koja je na aukciji prodata
za 3.500 eura (oko 2.000$).

Najvei kaktus na svetu je

Saguaro,

moe da naraste do 20 m.

Bambusove stabljike
rastu veoma brzo i
dostiu visinu i do 40
m. Neke vrste rastu i
po 1 m za tri dana.

Cvetanje Muli bambusa oko

Bengalskog zaliva, svakih 30-35
godina, izazove pravu katastrofu poto
se pacovi prenamnoe zbog obilja
plodova bambusa
Muli bambus

Kinezi su koristili uplje stabljike bambusa za

pravljenje frula jo pre kamenog doba.

Australijski aboridani su ih koristili za izradu

naroitih jednozvunih svirala.

Bambus je neverovatno lak, ali izdrljiv materijal, te su ga

izmeu 1904. i 1957, godine koristili za skok s motkom.
Amerikanac Kornelijus Vermerdan je preskoio 4.77 m
sa bambusovom motkom.

Dugo je bambus koriten za pravljenje

papira. Letopisi pisani na bambusu su
najstarije kineske zabeleke-potiu iz
8. veka p.n.e.

Najveu iarku na svetu ima eerni bor,

Pinus lombertiana koja moe da naraste do 65
cm.

Araukarija ili ileanski bor, ima jedinstvenu iarku

nalik ananasu,zlatnih, nazubljenih ljuspi i jestivih semenki.

Semena
Trideset hiljada semenki
orhideje tei 1 g.

Najveu semenku zvanu

morski kokosov orahkoji
ponekad moe teiti i do
20 kg, ima palma La
doicea maldovica sa
Sejelskih ostrva

Najvee drvo na svetu

Dinovska sekvoja

izraste iz malene
semenke, manje od 2
mm

Kafa

Na jednom bunu kafe rodi

godinje toliko bobica da se
dobije 0.7 kg kafe.

Legenda kae da su egipatski uvari

koza otkrili kafu tako to su
primetili da su im koze danonono
budne, poto su jele bobice ove
biljke.

Zaini

Susam ili sezam

su drevni Kinezi koristili kao mastilo,

a Rimljani kao namaz za sendvie. Arabljani su smatrali da ima
maginu mo.
U prii Ali Baba i 40 hajduka, arobna re koja otvara vrata su
rei :
Sezame otvori se.

U Antikoj Groj i u Rimu,

ljudi su esto kao nain
plaanja poreza koristili
biber u zrnu.

Kineski dvorjani su, 200 god.p

n.e. sisali karanfili, da bi im
dah mirisao kada izau pred cara

afran je zain od utih

tukova cveta afrana, koji su

kao boju
koristili budistiki svetenici.
Najskuplji je od svih zaina,
potrebno je
oko 170.000 cvetova da bi se
dobio samo 1 kg.

Biljke mesoderke
Muholovka Dionea muscipula i Aldrovanda vesiculosa imaju nazubljene
listove.
Kada insekt sleti sklapaju se listovi poput klopke i plen razlau enzimima.

Aldrovanda vesiculosa

Dionea muscipula

Stidljiva mimoza ili Mimosa pudica,pri

dodiru skuplja svoje listove to predstavlja
njen odbrambeni mehanizam.

Najvee do sada poznato drvo je Lindsey Creek Tree,

dinovska sekvoja koja se sruila 1905. god. Teila je 3.300 tona.

Najvie ivo drvo je 112 m visoka sekvoja Mendocino u

dravnom rezervatu Montgomeri u Kaliforniji.

Najvie ivo drvo na svetu do sada poznato je bio eukaliptus na

reci Vats,u Viktoriji, Australija 1872. god. izmerena mu je visina
preko 150 m. Eukaliptus je glavna hrana za koale.

Veliko Banjan drvo u indijskoj

botanikoj bati u Kalkuti ima
kronju koja pokriva 1.2 ha.

Najstarija biljka na svetu je stablo Kings holly u

jugozapadnoj Tasmaniji, za koje se smatra da
ima 43.000 godina.

Ombu drvo

iz Argentine je najilavije drvo na svetu,

sposobno da preivi seenje, poare, oluje i napade insekata.

Sekvoja
Eternal gold
u Kaliforniji
stara je
12.000 godina.

Na svake 2 sekunde nestane deo tropske kine ume veliine

fudbalskog terena. Tropske kine ume su centri biodiverziteta
jer polovina ivih bia ivi u njima. Za 30 god. od 1960-1990 god.
nestalo je 20 % tropskih kinih uma.

Drvo koje najbre raste je tropska vrsta

Albizia falcata koja moe da naraste i 10 m godinje.

Veina itarica se proizvede za ishranu stoke ali se 95 % pirina

iskoristi u ljudskoj ishrani. Najzastupljenija kultura u Kini.

Na svetu godinje rodi ita

dovoljno da pokrije
etvrtinu puta do meseca