Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju

"prof. dr Cvetko Brajovi"

Sektor za inovacije, razvoj i organizaciju logopedske slube

Struno-metodoloko uputstvo
za logopede u primarnoj
zdravstvenoj zatiti

Beograd, septembar 2008.

STRUNO METODOLOKO UPUTSTVO ZA LOGOPEDE U

PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZATITI

Narodna Skuptina Republike Srbije je, decembra 2005.godine, usvojila set

zakona o zdravstvu .
Zakon o zdravstvenoj zatiti regulie i unapredjuje zdravstvenu zatitu
stanovnitva. Tim Zakonom u lanu 128. Zavod za psihofizioloke poremeaje i
govornu patologiju utvruje struno metodoloke i doktrinarne kriterijume i
koordinira rad svih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika koji obavljaju
ovu delatnost na teritoriji Republike.
Zakon o zdravstvenom osiguranju (Sl.glasnik RS, decembar 2005) omoguuje
da zdravstvena zatita bude efikasnija i dostupnija svim kategorijama
stanovnitva u Republici Srbiji.
Ministarstvo zdravlja se kroz svoje strateke programe opredelilo za jaanje
svih oblika zdravstvene zatite stanovnistva, poev od primarne, sekundarne i
tercijarne zdravstvene zatite.
Saglasno principima efikasnosti i dostupnosti kao i jaanju nivoa primarne
zdravstvene zatite, kada je re o zdravstvenom zbrinjavanju populacije sa
smetnjama u govorno jezikoj komunikaciji, Republiki zavod za zdravstveno
osiguranje i referentna ustanova za psihofizioloke poremeaje i govornu
patologiju, Zavod "Prof.dr Cvetko Brajovi", od 2006.godine radili su na
tehnolokom i struno metodolokom unapredjivanju logopedskih slubi u
primarnoj zdravstvenoj zatiti.
Kroz program tehnolokog opremanja i edukacije logopeda primarne
zdravstvene zatitite, u periodu od 2006. do 2008.godine, prolo je 54
logopedskih slubi domova zdravlja i logopedska sluba Zavoda za
psihofizioloke poremeaje. Na taj nain je 143 logopeda edukovano za
kvalitetnije i efikasnije pruanje zdravstvenih usluga osiguranim licima sa
poremeajima govorno jezike komunikacije.
Sredstva je obezbedio Republiki zavod za zdravstveno osiguranje i preko
filijala RZZO usmerio domovima zdravlja a edukaciju logopeda je sprovodio
Sektor za inovacije, razvoj i organizaciju logopedske slube Zavoda za
psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju.

Sektor za inovacije, razvoj i organizaciju logopedske slube formiran je aktom o

unutranjoj organizaciji Zavoda za psihofizioloke poremeaje i govornu
patologiju maja 2007.godine.
Sektor za inovacije, razvoj i organizaciju logopedske slube nastao je iz potrebe
reavanja problema govorno jezikih smetnji i poremeaja na sistematski i
struno metodoloki nain u okviru sistema zdravstvene zatite.
Do kraja 2007.godine, Sektor je izvrio nabavku i opremanje logopedske slube
Zavoda, tako da je kompletna logopedska sluba u Zavodu opremljena
SAFA p aparatima, logofonima/vibrafonima i logopedskim sondama te
najsavremenijim Digitalnim signalnim procesorom (DSP) za govornu i
audiorehabilitaciju. Finansijska sredstva je obezbedio RZZO filijala
Beograd.
Opremanjem i struno metodolokom edukacijom, logopedske slube primarne
zdravsvene zatite kao i logopedska sluba Zavoda, osposobljene su da
kvalitetnije i efikasnije ostvaruju zdravstvenu zatitu iz domena govorno
jezikih smetnji i poremeaja kao i ostvarenja vee
dostupnosti
zdravstvenih usluga osiguranim licima.
Bilo je problema kod logopedskih slubi koje su dogovorom preuzete od
Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora (Pirot,
Aleksinac,Senta) ali smo dobrom koordinacijom RZZO, Sektora i domova
zdravlja probleme prevazili.
Nedostatak kadra u pojedinim domovima zdravlja prevazien je prijemom
logopeda na osnovu saglasnosti Komisije za racionalizaciju Ministarstva
zdravlja, tako da je u period od jula 2007. uposleno novih logopeda
(Kragujevac 2, Leskovac 2, Prokuplje 1, Savski venac 1, Obrenovac 1,
Mladenovac 1, Barajevo 1, Stari grad 1, Sopot 1, Aleksinac 2, Senta ,
Rakovica, Vracar ).
Sektor za inovacije, razvoj i organizaciju logopedske slube inicirao je
formiranje novih logopedskih slubi na teritorijama gde postoji realna potreba
za zbrinjavanjem osoba sa govorno jezikim poremeajima kao sto su Baka
Palanka, Beej, Knjaevac, Negotin, Ivanjica. Zadatak je na domovima zdravlja
i lokalnoj samoupravi da obezbede potreban kadar koji ce se struno
metodoloki osposobiti kroz kontinuiranu edukaciju u Zavodu za psihofizioloke
poremeaje i govornu patologiju.
Kontinurana edukacija logopeda u Zavodu zapoeta je krajem 2006.godine i
nastavljena tokom 2007.godine kroz poznavanje i primenu selektivnih filterskih

amplifikatora, logofona/vibrafona i logopedskih sondi u tretmanu govorno

jezikih poremeaja.
Poetkom 2008.godine, nastavljajui kontinuiranu edukaciju, logopedske slube
primarne zdravstvene zatite su bile obuhvaene ciklusom strunih predavanja
koja su obuhvatala: mehanizam recepcije govora, akustiku govora, metodski
postupak u tretmanu poremeaja artikulacije i poremeaj glasa kod predkolske
i kolske populacije.
Usaglaena je struno metodoloka doktrina, obradjeni i usvojeni protokoli za
roditelje i protokol za dislalije kao i procedura u primeni selektivnog
amplfikatora, logofona/vibrafona i logopedskih sondi u tretmanu.
Na logopedskim slubama je zadatak da kroz svakodnevni rad sprovode
usvojena teoretska i praktina znanja koja su im prezentovana kroz edukativni
ciklus i data kroz struno metodoloko uputstvo.
Nastajanje struno metodolokog uputstva, svojim znanjem i iskustvom
pomogli su :
. Lola Mati, direktor Sektora za plan i analizu Republikog zavoda za
zdravstveno osiguranje, Beograd,
. dr Lidija Popovi, specijalista ortopedije vilice i zuba, ef stomatoloke
slube Zavoda za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju,
Beograd,
. dr Milan Vukainovi, fonijatar, Instituta za ORL i MFH Klinikog centra
Srbije,
. Snezana Vasiljevi, fonoped, ORL sluzba Opte bolnice, abac,
. Milica Vaki, logoped, vlasnik privatne ordinacije Logopolis,Beograd,
. Mirna Zeli, logoped Sektora za inovacije, razvoj i organizaciju
logopedske slube,
. Marija Matorki, logoped Sektora za inovacije, razvoj i organizaciju
logopedske slube.
Oktobar, 2008.
N a e l n i k
Sektora za inovacije, razvoj i
4

organizaciju logopedske slube

Sadraj

Mehanizmi percepcije govora..............................................................6

Akustika govora ................................................................................17
Selektivna filtarska amplifikacija (SAFA).........................................21
Logopedske sonde..............................................................................33
Logofon/Vibrafon..............................................................................42
Dijagnostika, terapija i prevencija ortodonstkih anomalija...............44
Dyslalia..............................................................................................59
Logopedske usluge na nivou primarne zdravstvene zatite
(dijagnostika i terapija).....................................................................67
Prilozi.............................................................................................69-81

MEHANIZMI RECEPCIJE GOVORA

Prva faza u recepciji govora dogaa se kad zvuni talasi stignu do uha. Iz uha se
zvuk slunim nervom prenosi do mozga.
Taj proces je sloen i ukljuuje nekoliko posebnih faza .
Spoljanje uho
Srednje uho
Unutranje uho
Mozak

Auris externa spoljanje uho

Njega sainjavaju dva dela. Vidljivi deo je una koljka ili pinna i sastoji se od
nekoliko izboenih, mahom hrskaviavih oblina. Una koljka igra manje vanu
ulogu u recepciji zvuka. Ona pomae da se zvuni talasi usredsrede ka uhu i
olakava nam da otkrijemo izvor zvuka. Ona titi ulaz u uni kanal od fizikih
ataka i od prevelike koliine zvuka. Spoljni uni kanal ( meatus acusticus
externus) vodi od une koljke do bubne opne.
Kanal je dugaak 2.5 cm. U njemu su dlaice i lezde koje lue materiju koja
deluje kao filtar za supstance koje bi se mogle pribliiti bubnoj opni.
Kanal deluje i kao mali pojaiva izvesnih zvunih frekvencija ( 3000-4000 Hz)
pa se tako slabije zvune frekvencije bolje opaaju.
On pomae da se bubna opna donekle zatiti od promena temperature i vlanosti
kao i od fizikog oteenja.

Cavum tympani srednje uho

Bubna opna deli spoljanje uho od srednjeg uha. Priblino je krunog oblika i
lei pod uglom od 55 stepeni preko celog spoljnog unog kanala. Sastoji se od
vlaknastog tkiva sa vanim elastinim svojstvima koji joj omoguavaju da
vibrira kad do nje dopru zvuni talasi.
Oblik i zategnutost bubne opne takvi su da se vibracije usredsreuju na istaknuti
deo blie njenog centra, odakle se prenose do prve koice srednjeg uha, koja
vrsto nalee uz opnu.
Rezonantna frekvencija bubne opne je izmeu 1200-3400 Hz.
Podruje od 2000-3000 Hz je sa najboljom apsorpcijom.
Komora srednjeg uha ili bubna duplja ( cavum tympani ) lei unutar kostiju
lobanje i visoka je oko 15 mm.
Ispunjena je vazduhom jer postoji direktna veza s nosem i grlom preko
Eustahijeve tube.
Eustahijeva tuba je obino zatvorena ali prilikom radnji kao to su zevanje ili
gutanje ona se otvara i na taj nain se odrava isti nivo vazdunog pritiska s obe
strane bubne opne.
Primarna funkcija srednjeg uha jeste da zvune vibracije sa bubne opne pretvara
u mehanike pokrete koji e se dalje preneti do unutranjeg uha.
Srednje uho to ini pomou sistema tri slune koice (eki-malleus,
nakovanj-incus, uzengija ili stremen-stapes)
Ove koice su najmanje u telu i jedine su kosti koje su u potpunosti formirane
ve pri roenju.
One se ligamentima dre za zidove bubne duplje i fino se meusobno
zglobljavaju tako da vibracije mogu lako prolaziti izmeu njih u unutranje uho.
Proces funkcionie kao neka vrsta sistema poluga koja omoguava da se
vibracije znaajno pojaaju ( umnoeno za preko 30 dB) dok stignu do
unutranjeg uha.
8

Budui da je unutranje uho ispunjeno tenou, vibracije bi se vrlo lako

izgubile da nije tog pojaanja.
Kotana mrea srednjeg uha pomae da se unutranje uho zatiti od iznenadnih,
vrlo glasnih zvukova.
Miii koji upravljaju pokretima bubne opne i uzengija funkcioniu tako da
smanjuju verovatnou da snane vibracije otete unutranje uho ( akustiki
refleks).
Vreme koje je potrebno da ovi miii reaguju nije tako kratko da bi se unutranje
uho moglo zatiti od svih takvih zvukova te dolazi do oteenja bubne opne i
unutranjeg uha.
Labyrinthus unutranje uho

Smeteno je u piramidi slepoone kosti.

Sastoji se od kotanog i membranoznog labirinta.
Kotani labirint je ispunjen perilimfom u koji lei potopljen i suspendiran
(zadran) membranozi labirint.
Membranozni labirint ispunjen je tenou-endolimfom.
Kotani labirint sastoji se od tri meusobno povezana dela: predvorja
(vestibuluma), kotanih polukrunih kanala (canales semicirculares ossei) i pua
(cochlea).

Cohlea - pu

To je zavojita upljina duga 35 mm.

Glavna funkcija kohlee je da mehanike vibracije, koje proizvodi srednje uho,
pretvara u elektrine nervne impulse sposobne da se prenesu do mozga.
Kohlea ( Kortijev organ) omoguavaju svojom anatomofiziolokom strukturom
elektrohemijske promene koje aktiviraju vlakna auditivnog nerva (VIII modani
nerv) .
Od kohlee, neuroni auditivnog ili akustikog nerva odnosno n.cochlearis-a
prolaze kroz unutranji auditorni kanal i idu prema kohlearnim jezgrima
modanog stabla (nucleus cochlearis dorsalis i nucleus cochlearis ventralis).
Cerebrum- mozak

10

Cerebrum- mozak
Procesi i biohemizam slune percepcije
Otkriem pretvaranja fizike energije zvunih talasa u elektrinu
(Bekesy,Lintticum,Brodie) dokazan je hemijski proces slunog nadraaja i
auditivne percepcije.
Zvuni talasi fizika energija razliitih frekvencija i intenziteta pretvara se u
akustiki nadraaj.
ulo sluha je mehanoreceptivno ulo / uho reaguje na mehanike nadraaje
u vazduhu.
Nervna vlakna kohlearnog nerva koja dolaze iz Kortijevog organa idu do
gornjeg dela produene modine ( medula oblongata) i zavravaju se u nucleus
cochlearis ventralis, centralni neuroni polaze iz ovih jedara kao lemniscus
lateralis n.acusticus do meumozga i do colliculus caudalisa a zatim u corpus
geniculatum mediale.

CORPUS GENICULATUM MEDIALE

Unutranje kolenasto telo(corpus geniculatum mediale) nalazi se ventrokaudalno

od pulvinara talamusa, medijalno od spoljanjeg kolenastog tela, a dorzalno od
krura cerebri mezencefalona. Corpus geniculatum mediale je spojen sa donjom
kvricom srednjeg mozga, (colliculus inferior) preko istoimenog kraka donje
kvrice ( brachium colliculi inferioris).

11

U unutranjem kolenastom telu nalazi se istoimeno jedro (nucleus geniculatus

medialis), koje predstavlja relejni subkortikalni akustiki centar.
Neuroni ovog jedra su konstantnog oblika i veliine.U ventralni deo jedra
unutranjeg kolenastog tela dolaze vlakna iz unutranjeg uha, organa spirale
Corti, predominantno sa suprotne strane u sastavu lemniscus lateralis-a kao i
vlakna iz Kortijevog organa sa iste strane.Vlakna koja odlaze od unutranjeg
kolenastog jedra grade akustiku radijaciju( radiatio akustica).
Akustika radijacija zavrava se u primarnom auditivnom polju temporalnog
renja velikog mozga ( gyrus temporales transversi-Heshl).
Dorzalni deo jedra povezan je slunim asocijativnim korteksom, sa
planumtemporale i sa gyrus temporalis superior.
Medijalni deo jedra se zavrava u prvom sloju modane kore, slino kao i kod
nespecifinih jedara talamusa.
KORTEKS-CORTEX

Prijem,obrada i uvanje informacija

Ovaj funkcionalni blok mozga se nalazi u spoljnim (konveksitalnim) delovima
neokorteksa i zauzima njene zadnje delove ukljuujui u sebe sisteme vidne
( potiljane),slune ( slepoone) i opteoseajne (temene) oblasti.
Po svojoj histolokoj grai on se sastoji od subkortikalnih neurona i modane
kore.
Ovi neuroni rade po principu (zakonu) sve ili nita , primajui odvojeno
impulse i prenosei ih na druge grupe neurona.
12

Po svojim funkcionalnim osobenostima mehanizmi ovog bloka su prilagoeni

prijemu eksteroceptivnih nadraaja, njihovom cepkanju na veliki broj
komponenti odnosno njihovoj analizi na najsitnije sastavne delove i njihovom
kombinovanju u potrebne dinamike funkcionalne strukture odnosno njihovoj
sintezi u itave funkcionalne sisteme.
Ovaj funkcionalni blok mozga poseduje visoku modalnu specifinost.
Osnovu ovog bloka sainjavaju primarne ili projekcione zone modane kore.
Primarna modana kora se karakterie visokim razvojem neurona etvrtog
referentnog sloja ( najvea mogua specifinost).
Sluna ( slepoona) kora

Primarno sluno podruje smeteno je u dubini slepoone kore u Helovim

poprenim vijugama ( 41.Brodmanovo polje).
Primarno sluno podruje prima impulse direktno iz medijalnog kolenastog tela
(corpus geniculatum mediale).
Sekundarno sluno podruje pored impulsa koji dolaze direktno, prima i
indirektno, uglavnom one impulse koji dolaze od primarnog slunog podruja.
Neuroni primarne zone su visoko diferencirani i modalno specifini: oni reaguju
samo na odreene slune drai.
Vlakna koja prenose nadraaje od onih delova Kortijevog organa koji reaguje na
visoke tonove , nalaze se u unutranjim ( medijalnim), a vlakna koja reaguju na
niske tonove nalaze se u spoljnim ( lateralnim) delovima Helove vijuge.
Odlika primarnih zona slune kore velikog mozga sastoji se u tome to su
odgovarajui sistemi Kortijevog organa predstavljeni u projekcionim
(primarnim) zonama akustike oblasti kore velikog mozga.

13

Treba znati da postoji mnotvo retrogradnih nervnih puteva koji poinju od

auditivnog korteksa a zavravaju se u Kortijevom organu.
Ovaj sistem retrogradnih nervnih vlakana omoguava akustiku
koncentraciju, selekciju i eliminaciju nepotrebnog u procesu sluanja.
Vlakna svakog Kortijevog organa zastupljena su u projekcionim zonama slune
oblasti kore velikog mozga obe hemisfere, sauvavi pri tome prioritetno
predstavnitvo u suprotnoj hemisferi.
Zato su upravo i sluajevi potpune gluvoe, koja moe da nastupi samo pri
ozledama obe Helove vijuge, izuzetno retke.
Jednostrane ozlede Helove vijuge kompenzuju se drugom, ouvanom
hemisferom.
Funkcija primarne ( projekcione) slune kore ne sastoji se samo u prenosu
slunih ekscitacija u koru velikog mozga , ve i u tome to ona produuje,
stabilizuje njihovo delovanje dajui im konstantni karakter i inei ih dostupnim
upravljanju
Kod jednostranih ozleda primarnih delova slune kore i zona koje se granie sa
njom, ne dolazi do ispadanja sluha i sniavanja otrine slunog opaanja
prilikom delovanja drugih zvukova ali postoje znaci poremeaja slune
osetljivosti ili povienja pragova slune osetljivosti u onim sluajevima kada su
subjektu emitovani kratki zvuci koji su trajali najdue 14-15 msec.Tada subjekt
pokazuje jasno povienje praga slune osetljivosti ka suprotnom uhu.
Sluna ( slepoona) kora
Sekundarne zone
Nad primarnim ( projekcionim) zonama slune kore nalazi se oblast sekundarnih
ili gnostikih zona kore u kojima IV aferentni sloj ustupa primat drugom i
treem sloju neurona , koji nemaju tako izraenu modalnu specifinost.
U njihovom sastavu nalazi se znatan broj asocijativnih neurona sa kratkim
aksonima to omoguuje da se kombinuju drai koje dolaze u potrebne
funkcionalne oblike i da se na taj nain ostvaruje sintetika funkcija.
uvajui modalno-specifini ( sluni) karakter, one nemaju jasnu i odreenu
somatotopinu strukturu.
U njima izazvana ekscitacija iri se na znatno veim povrinama nego li
ekscitacija taaka primarne kore (ekscitacija izaziva znatno sloenije
organizovana slune halucinacije)
Kod oteenja sekundarnih delova leve
slune oblasti mogunost
razlikovanja jednostavnih zvukova ostaje ouvana, obrada jednostavnih
zvunih diferencijacija je malo oteana,dok je, istovremeno obrada i
diferencijacija sloenih zvunih kompleksa praktino nemogua.
14

Sekundarni delovi slune kore igraju odluujuu ulogu u diferencijaciji kako

kompleksa istovremeno prikazivanih zvunih nadraaja tako i postupnih serija
visokozvunih odnosa ili ritmikih zvunih struktura.
Govor oveka organizovan u fonematski sistem jezika, koristi se zvucima
posebne vrste, i da bismo ih razlikovali nije dovoljan otar sluh.
Govorni zvuci ili foneme organizovane su u odreeni sistem koji zavisi od
fonemskog sistema jezika.
Da bi smo razlikovali govorne zvuke neophodno je kodirati ih na nain koji
odgovara tom sistemu, izdvajajui korisne fonematske oznake ( koje pomau
razlikovanju smisla) i apstrahujui ih od nebitnih koje se nazivaju varijante.
Sekundarni delovi slune kore ( pre svega dominantne kore leve hemisfere)
predstavljaju aparate koji su specijalno prilagoeni za analizu i sintezu
govornih zvukova ( predstavljaju aparate govornog sluha).
Istraivanja neuroanatoma pokazala su da su sekundarni delovi slune kore
povezani bogatim U vezama sa svim onim modanim sistemima pomou
kojih se ostvaruje artikulisani govor ( donji postcentralni delovi i premotorne
zone).
Kod ozleda ove oblasti slune kore zapaa se delimino ispadanje delova tonske
lestvice, promene prilikom razlikovanja govornih zvukova a kod veih ozleda
leve slune oblasti svi govorni zvuci opaaju se kao nejasni umovi.
Kod ogranienih ozleda dolazi do stanja da se ne razlikuju bliske foneme , koje
se razlikuju samo jednom oznakom ( opozicione ili korelantne foneme).
Poremeaji fonematskog sluha predstavljaju neposredni rezultat oteenja
sekundarnih delova slune kore te zbog zakona razvoja lateralizacije nastaju kod
denjaka samo pri ozledama leve slune oblasti i ne pojavljuju se pri ozledama
desne slune oblasti.

15

Percepcija govora

Model hipotetikih modanih mehanizama koji se koriste u percepciji i proizvodnji govora (G.Fant 1976.)

Recepcija govora
Sasvim mala novoroenad pokazuju neobian raspon auditivnih sposobnosti.
Auditivna sposobnost za razaznavanje izvesnih parova samoglasnika ili
suglasnika nasuprot, prisutna je oko etvrte nedelje i postaje prefinjenija u
kasnijim mesecima .
Deji peceptivni aparat je na neki nain programiran da razlikuje zvuke
govora.
Deca su roena sa naroitim detektorima razlika koji reaguju na akustika
svojstva govora.
Deca vrlo rano poinju sa auditivnom diskriminacijom .
Izmeu drugog i etvrtog meseca ivota dete reaguje na znaenje razliitih
tonova glasa ( primer: ljutite, umirujue ili vesele glasove) .
Sa godinu dana, deca su nauila mnogo o tome kako odrasli upotrebljavaju
glasove za izraavanje razlika u znaenju ali deja sposobnost da obrazuju te
glasove u nekoliko zaostaje. Taan redosled kojim e deca poeti da koriste nove
glasove za sad nije mogue predvideti.
Neka deca imaju svoje omiljene glasove koje umeu u mnoge rei bez obzira
na to da li ih odrasli upotrebljavaju ili ne.

16

Druga deca izbegavaju glasove dosledno isputaju odreene suglasnike na

kraju rei.
Mogue su i mnoge varijacije u odnosu na to kako se proizvode ciljni glasovi
(primer: dete na re drvo u roku od nekoliko sati izgovara kao davo-divo-duvo).
Ipak mogue je ustanoviti neke opte tendencije: suglasnici e se verovatno
tano upotrebiti najpre na poetku rei; zavrni suglasnici javljaju se kasnije.
Mogu se uoiti tendencije u tome kako deca menjaju glasove onda kada
pokuavaju da ih upotrebe.
Frikativi se obino zamenjuju okluzivima( npr. jesam- jetam).
Velari se zamenjuju alveolarnim suglasnicima ( npr. grad dad).
Izbegavaju se suglasnike grupe ( npr. vrata vata).
Suglasnici na kraju rei esto se isputaju ( npr. orah-oja).
Nenaglaeni slogovi esto se izostavljaju ( npr.bonbona- bona).
Kako rei postaju due, glasovi u jednom delu neke rei mogu izmeniti izgovor
glasova u drugim delovima ree. Ova tendecija glasova da se harmonizuje
zapaa se i kod suglasnika i samoglasnika (samoglasnika harmonija mogla bi
se uti ako bi se re okolada izgovorila kao kada: suglasnika harmonija
moe se nai npr. pri izgovoru rei pritsni me kao titime)
Daje se prednost upotrebi glasa J umesto L i R ( npr.lutka-juka, ribajiba).
Zvuk se moe svesno percipirati ili uti .Da bi se to dogodilo mora postojati
izvestan minimum stimulacije- apsolutni prag stimulusa.
Zvuci se mogu prepoznati kao isti ( rekognicija) ili razliiti ( diskriminacija).
Vano je pitanje koliko je neophodno da dva zvuka budu razliita kako bi mozak
mogao percipirati da su razliiti, ova minimalna razlika u veliini ( taman
toliko da se razlika primeti) naziva se diferencijalni prag.
Naa sposobnost da zvuk otkrijemo i razlikujemo jeste auditivna otrina sluha.
Mozak je u stanju da se usredsredi na izvesne aspekte sloenog auditivnog
stimulusa a da druge zanemari: to je auditivna panja.
Kada se dogodi da ujemo s panjom, kae se da sluamo , zbog toga pojmovi
ujenja i sluanja nisu isti i treba ih briljivo razlikovati.

17

AKUSTIKA GOVORA

FREKVENCIJA
Zvuna energija je talas pritiska koji se sastoji od vibracija molekula u nekom
elastinom medijumu-kao to su gas, tenost ili neke vrste vrstih tela.
Kad je re o prouavanju proizvoenja govora, obino imamo posla s
prostiranjem zvuka kroz vazduh: estice vazduha remete pokreti i vibracije
govornih organa, naroito glasnica, ali kad prouavamo recepciju govora,
vazduh nije jedini medijum koji je u to ukljuen.
Za proces sluanja potrebno je da se zvune vibracije u vazduhu transformiu u
mehanike vibracije (posredstvom kotanog mehanizma srednjeg uva),
hidraulike promene (posredstvom tenosti u unutranjem uhu) i elektrine
nervne impulse (du slunog ivca do mozga).
Kad neki predmet vibrira, on u vazduhu izaziva titravo pokretanje estica koje
ga okruuju.
Te estice utiu na susedne estice i taj se proces nastavlja kao lanana reakcija
dok god traje energija.
Ako u poetnom vibriranju ima mnogo energije, proizveden zvuni talas moe
se nadaleko preneti pre nego to zamre, ali same estice vazduha ne prelaze to
rastojanje. Pokret svake estice je uvek ogranien u prostoru, i svaka utie na
sledei, upravo kao to se dugi niz domina postavljenih blizu jedna drugoj moe
poobarati im se pomeri prva domina.Meutim, za razliku od domina, vazdune
estice pomiu se unazad ka prvobitnom poloaju im prenesu pokret susednom.
Nain kretanja vazdunih estica moe se porediti s klatnom ili ljuljakom.Kad
miruje, ljuljaka ili klatno visi vertikalno.Kad se pokrene, pokretu unazad sledi
pokret unapred, s obe strane take mirovanja, dok god ima raspoloive energije
za odravanje ljuljake u pokretu.
To kretanje tamo-amo poznato je kao oscilacija.
Na slian nain estice vazduha osciluju oko svoje take mirovanja.
Kad se estica kree unapred, ona kompresuje, sabija susedne estice i izaziva
maleno poveanje vazdunog pristiska na toj taki.Kad se kree unazad, ona
dekompresuje te estice i izaziva smanjenje pritiska.To kretanje je talasno.
Moe se nacrtati grafikon talasa pritiska koji se stvara kad se estice pokreu,
to je poznato kao talasni oblik.
Uobiajeno je oblike talasa crtati kao obrasce sleva nadesno, s obe strane
vodoravne linija koja predstavlja protok vremena.

18

Prosto kretanje jedne estice izgledalo bi ovako:

Jedan pokret tamo-amo jedne estice vazduha zove se cikl, a broj cikla koji se
izvri u jednoj sekundi poznat je kao frekvencija ili uestalost zvuka.
Ranije se frekvencija merila ciklusima u sekundi (cps), ali je ta jedinica
preimenovana u herc, prema nemakom fiziaru Heinrichu Rudolfu Hertz-u,
koji je prvi emitovao i primao radio talase.Ta jedinica se skraeno oznaava Hz.
Osnovna uestalost kojim zvuk vibrira poznata je kao osnovna frekvencija,
ija je opteprihvaena skraenica Fo, a izgovara se ef nula.
Opseg frekvencija koje moe uti normalna mlada osoba krajnje je velik od
oko 2o do 20.000Hz.
Nie (infrazvune) ili vie (ultrazvune) vibracije od ovih nije mogue uti.
Meutim, frekvencije na oba kraja tog opsega imaju malo znaaja za govor:
najvanije govorne frekvencije lee izmeu 100 i 4.000 Hz.
Osnovna frekvencija glasa odraslog mukarca, na primer, iznosi oko 120 Hz; a
ene oko 220 Hz.

Frekvencija istog tona je u korelaciji sa oseajem visine tona naeg oseaja

da je neki zvuk vii ili nii,
to je via frekvencija zvuka, to je vea visina tona koji percipiramo.
Pojmovi frekvencije i visine tona nisu identini.
Frekvencija je objektivna, fizika injenica.
Visina tona je subjektivna, psihiki oset.

19

Opseg u kome se neka vazduna estica kree tamo-amo oko svoje take
mirovanja jeste amplituda vibracije.
to je vea amplituda, to je vea jaina zvuka, i zajedno s drugim iniocima
(frekvencija i trajanje) vei je na oseaj glasnoe.
Da bismo merili glasnou zvuka, potrebno je da uzmemo u obzir udeo i
amplitude i frekvencije, a to su faktori koji su u vezi s energijom kojom je zvuk
proizveden.
Termin intenzitet (jaina) koristi se da bi se ukazalo na optu snagu zvuka, to
je korisno u prouavanju govora.
Da bismo merili intenzitet zvuka, potreban nam je meunarodno prihvaen
referentni nivo za intenzitet zvuka u vazduhu.
Taj referentni nivo snage zvuka odreuje prag na kome se moe uti neki zvuk
(on se tradicionalno definie kao 0,0002 dina po kvadratnom centimetru, s tim
to je din jedinica za merenje pritiska).
Odstupanja od tog referentnog nivoa zatim se mere u jedinicama zvanim decibel
(dB) po Aleksandru Grejamu Belu, amerikom pronalazau telefona.
Rei da zvuk ima 90 dB znai da je njegov intenzitet 90 dB vei od referentnog
nivoa,
Mi smo u stanju da ujemo ogroman raspon u variranju intenziteta zvuka,
Jedan glasan uzvik je milion puta jai od apata.
Procenjeno je da je ljudsko uho osetljivo na oko 10 miliona miliona (10 na 13)
jedinica intenziteta.
Da bi se analitiari mogli nositi s takvim golemim brojevima, intenziteti zvuka
dovode se u meusobne odnose u vidu razmera pomou logaritamske skale.
Poveanje od 10 dB ravno je udvostruenju glasnoe, 30 dB je dva puta glasnije
od 20 dB,
40 dB je dva puta glasnije od 30 dB itd.
Na taj nain, 10 na 13 jedinica se moe svesti na skalu od 130 dB, skalu koja
tanije odraava nain na koji oseamo razlike u glasnoi meu zvucima.
Relativni intenzitet raznovrsnih govora moe se videti ako se oni poveu s
prosenim intenzitetima nekih svakodnevnih zvukova:
0 prag ujnosti
10 utanje lia
20 kucanje asovnika(kod uha)
30 tih vrt;razgovor apatom
40 stambeno naselje, bez saobraajad
50 tiha kancelarija; pisaa maina
60razgovor na 1 m; auto na 10 metara

20

 75 telefonsko zvono na 3 m; vika

80 buan metro; glasna muzika s radija
90 pneumatska builica na 1 m
100 automobilska truba na 5m orkestarski fortisimo(vrlo jako)
110 kotlarnica
120 pneumatski eki na 1 m; rok sastav s ozvuenjem
130 etvoromotorni mlaznjak, 30 m
Na oko 120 dB umesto ujnog oseaja doivljava se bol.

21

SELEKTIVNA AUDITIVNA FILTARSKA

AMPLIFIKACIJA
(SAFA)

22

Patoloke pojave u artikulaciji mogue je instrumentalnim putem izdvojiti i

eliminisati, a pojaavati akustiki vredne fonetske segmente nekog glasa, to
pomae da se menja auditivna predstava o glasovima i formira pravilan izgovor.
Artikulacioni poremeaji u logopedskoj praksi moraju se tretirati na savremen,
nauni nain, u skladu sa nivoom znanja i tehnikim dostignuima. Selektivna
auditivna filterska amplifikacija(SAFA) omoguava neograniena variranja
svakog glasovnog segmenta kroz ceo frekvencijski i intenzitetni dijapazon
govora to je direktno govornim organima neizvodljivo .
SAFA pokriva govorno podruje od 100 do preko 9000Hz. Svaka filtarska
elija( kanal) je samostalna, to znaai da se moe ukljuivati ili iskljuivati ono
frekvencijsko podruje koje elimo.
Svaki filtar sadri po dva regulatora: jedan za irenje, odnosno suavanje
frekvencijskog podruja, zavisno od potrebe, tzv.Q faktor.

23

Drugi regulator slui za poveavanje ili smanjenje intenziteta takoe samo onog
frekvencijskog podruja koje je potrebno.

Zbog znaaja koje nisko frekvencijsko podruje ima za govor, jer se najvei
broj akustikih informacija realizuje u njemu, broj kanala u niskom
frekvencijskom opsegu znatno je vei i usklaen je sa akustikom strukturom
glasova.
Podeavanjem
frekvencijskog podruja,
opsega i
intenziteta
svakog filtra ponaosob mogue je stvoriti bezgranian broj kombinacija. Mogu
se izostavljati ili isticati oni glasovni elementi koji su neophodni za uoavanje
prilikom korigovanja izgovora.
Na SAFA aparatu postoje regulatori za dodatni intenzitet ulaznog i izlaznog
govornog signala kao i za vizuelnu kontrolu intenziteta glasa.

24

Postoje i regulatori za odailjanje signala u slualice, za levo i desno uvo.

Govorni signali se prenose preko HF slualica.

SAFA aparat nam omoguava da menjamo pojedine akustike osobine glasova

na taj nain to emo ih istai ili priguiti (atenuirati). Sluanjem takvog
elektroakustiki obraenog glasa pacijentu se skree panja na one glasovne
pojave koje elimo da zapazi i usvoji.
Za primenu SAFA aparata potrebno je dobro poznavanje normalne i patoloke
akustike fonetike, normalne i patoloke artikulacije, normalnih i patolokih
zajednikih osobina glasova, normalnih i patolokih specifinosti fonema i
njihovog meusobnog uticaja kao i posedovanje izvesne doze inventivnosti koja
je neophodna za svaku individualnu korekciju glasa.

SAFA aparatom postiemo:

1. formiranje pojedinanih glasova koji ne postoje u govoru pacijenta
2. korigovanje distorzovanih glasova sa tipinom, konsekventnom i
atipinom patologijom.
3. auditivnu diskriminaciju fonema i otklanjanje glasovnih supstitucuja
nastalih usled nerazvijene fonemske percepcije.
4. korigovanje obezvuenih glasova.
5. impostaciju osnovnog laringealnog glasa.

25

6. pravilan razvoj suprasegmentne strukture ukljuujui akcentuaciju rei i

melodiju iskaza.
7. istovremeni ukupan logopedski tretman govorno-jezikih poremeaja
kombinovanih sa poremeajima sluha kod dece i odraslih.
8. razvoj auditivne panje i pojaano memorisanje verbalnih signala.
Vrste logopedskog tretmana zavise od mnogih inilaca, kao to su: uzrast
deteta ili pacijenta, vrsta govorno-jezikog poremeaja, artikulacioni status,
stepen saradnje, opremljenost ambulante, osposobljenost logopeda, vremenska
raspoloivost za individualni tretman, mogunost korienja instrumenata, ili
primena uobiajenog postupka, ako je u datom sluaju prikladan.
.
Normalan put uenja izgovora, jeste uenje sluanjem. Sluanjem se percipiraju
glasovi u strukturama, nesvesno se ispravljaju pokreti artikulatora da bi se
postigao ispravan izgovor.
Proces komunikacije ine:

emisija
transmisija
recepcija i
reprodukcija

Emisija je govorni model(strunjaka) koji pacijent slua i treba da ponovi.

Transmisija je sredstvo kroz koje prolazi emitovani model. Pri primeni SAFA
aparata, to su zvuni filteri koji se upotrebljavaju za modifikaciju emisije.
Recepcija je kvalitetno primanje govornog signala, a
Reprodukcija predstavlja odgovor pacijenta na prijem signala koji slua.
EMISIJA
Emisija je govorni model koji pacijent slua i reprodukuje.
Najmanja emisiona jedinica koju transmitujemo putem SAFA sistema jeste slog.
Izolovane glasove ne bi trebalo upotrebljavati. Izolovani glas, iako laki za
percepciju, a katkad i za artikulisanje, je tee uklopiti u govor.
Artikulacija pojedinih glasova stalno se menja u skladu s artikulacijom okolnih
glasova i to ne samo onih koji se dodiruju nego i onih meusobno udaljenih. Ne

26

menja se samo mesto i nain artikulacije pojedinih glasova u govoru, ve se

menja i akustika struktura izgovorenih glasova.
Emisioni stimulus je osnovna struktura koja se primenjuje na poetku
rehabilitacije poremeaja izgovora. To je slog, bilo jednosloni i viesloni, dat
kao govorna struktura bez znaenja, ali ima sve artikulacijske i izgovorne
osobine govora.
Emisionim stimulusom se kombinuju osobine glasova u cilju auditivne
percepcije akustike structure koje nema u pacijentovoj artikulaciji. Pri izboru
glasova za emisioni stimulus trrebalo bi ostati unutar moguih izgovornih
kombinacija glasa koji se koriguje.
Emisija nekoga glasa moe se modifikovati s obzirom na karakteristike
glasova.
To su:
napetost,
frekvencijski opseg,
trajanje,
mesto artikulacije i
intenzitet.
a) Napetost
Napetost je fiziko svojstvo glasa koje je proizvod mobilizacije i kordinacije
govornih organa u procesu artikulacije (dr sci. Dragan auevac) .
Kada se govori o napetosti, kao jednoj od osobina glasa, moramo znati da
glasovi nisu jednako napeti .Neki glasovi su vie a neki manje napeti, zavisno od
mesta artikulacije i poloaja govornih organa.
Napetost se smanjuje od:
Bezvuni okluzivi ( p, t, k ) slede
Zvuni okluzivi ( b, d, g )
Bezvuni afrikati ( c, , ) slede
Zvuni afrikati ( d, )
Bezvuni frikativi ( s, , f, h ) slede
Zvuni frikativi ( z, )
Sonanti, u koje su ukljueni i nazali, ( l ,lj ,r, v, m, n, nj)
Prelazni glas j,

27

 vokali, " i" , "u " zatim "e" , "o" i najmanje napet vokal
"a "
Napetost glasova menja se zavisno od poloaja u slogu i u zavisnosti od okolnih
glasova, ali i od poloaja rei u reenici.
Glasovi su napetiji u inicijalnom poloaju, a napetost im se smanjuje to su blie
kraju sloga. To vredi za strukturu sloga konsonant-vokal(KV). U reima sa
konsonantskim skupovima tipa KKV nije napetiji inicijalni konsonant, ve drugi
konsonant konsonantskog skupa. U spontanaom govoru, ne spominjui patoloki
izgovor, esto rei poput ptica, tko,penica lako prelaze u tica,ko,
enica.
Na poetku tretmana se primenjuju emisioni stimulusi sastavljeni od glasa koji
se ispravlja i vokala koji odgovaraju zahtevima korekcije. Inicijalni poloaj,
osim to je napet, ujedno i veoma uoljiv. Meutim, ako je glas koji se ispravlja
isuvie napet, pacijentu e koristiti finalni poloaj glasa, pri kome se napetost
smanjuje, a obino su ispred njega malo produeniji vokali, ako je mogue,
najmanje napet a. Kaemo, ako je mogue, jer susedni glasovi moraju udovoljiti
i drugim zahtevima, a ne samo napetosti.
Neispravno izgovoreni glasovi (uglavnom konsonanti) mogu biti "prenapeto" ili
"oputeno" izgovoreni. Adekvatnim poloajem u slogu, rei ili reenici, oni
utiu na isticanje ili smanjivanje napetosti.
b) Frekvencijski opseg
Svaki glas se prostire u irokom frekvencijskom opsegu. U okviru tog opsega
samo je usko podruje bitno za njegovo kvalitetno percipiranje. Frekvencijsko
podruje koje sadri bitne, tipine akustike karakteristike nekog glasa
naziva se akustikom strukturom ili optimalom.
Moemo govoriti o dva osnovna akustika kvaliteta glasa:
- formantnom obliku akustike energije, kao to je to sluaj kod vokala,
- umnom obliku, kao to je to sluaj kod konsonanata (ploziva, afrikata i
frikativa). Kombinacija ova dva oblika akustike energije nalazi se kod nazala i
laterala.
Svaki glas je sloen od nekoliko akustikih koncentrata bilo formantnog ili
umnog oblika. Od rasporeda tih koncentrata u frekventnom (akustikom) polju
od 100-6000Hz zavisi kvalitet glasa , koji je specifian i jedinstven za svaki
glas, to ini njegovo distinktivno obeleje.
Vano je znati koncentrate akustike energije glasa, kako bismo bili u stanju da
SAFA-om pojaavamo one koncentrate koji su bitni za kvalitet odreenog glasa.
28

U toku korekcije poremeaja artikulacije, pacijent pri sluanju bira nebitne

akustike osobine glasa (perzistira otpor), odnosno percipira pogreno
frekvencijsko polje.
Pogrean izbor frekvencije mora se ispraviti da bi se promenio nain sluanja,
koji e uticati na nain artikulacije; pri tome se obino misli na intervencije u
toku transmisije putem SAFA.
Neke se modifikacije mogu izvriti i u emisiji. Naime, napetost i akustika
struktura uzajamno su povezane. Povea li se napetost nekoga glasa, obino e
se poveati i njegova frekvencijska visina rasporeda akustikih koncentrata,
odnosno smanjiti u manje napetom poloaju.
Pri izboru emisionog stimulusa osim frekvencijskih karakteristika valja imati na
umu i ostale karakteristike glasova.
c) Trajanje
Glasove moemo podeliti na kratke i duge (trajne). Meu trajne u pravom
smislu te rei spadaju vokali i frikativi. To su glasovi koji se mogu produavati,
a da pri tom ostaju prepoznatljivi. Konsonanti imaju svoje trajanje i ono se moe
produavati do izvesne mere.
Produeno trajanje doputa izvoenje savrenijih pokreta artikulatora , ime se
moe postii nijansirani izgovor.
Produeno trajanje nekog glasa moe pomoi pacijentu da ga bolje percipira jer
ima vie vremena da uoi njegove osobine, ali i skraivanje glasa moe imati
pozitivne uinke. U inicijalnom se poloaju uz skraivanje poveava napetost, a
u finalnom poloaju se smanjuje vie nego to to sami poloaji u slogu odreuju.
Produavanje vokala ispred finalnog konsonanta koji se ispravlja jo e vie
uticati na smanjivanje napetosti , prema tome, i na smanjivanje frekvencijske
visine.
d) Mesto i nain artikulacije
U procesu korekcije artikulacije, pacijent bi trebalo da samostalno pripremi
artikulacijske organe za produkciju pojedinih glasova.
Upotreba selektivnog amplifikatora pomae pacijentu da,potpomognut i vodjen
sluanjem, sam trai mesto i pokrete artikulatora primereno svojim
mogunostima.
Logoped, koji radi sa SAFA aparatom, mora dobro da poznaje artikulacijske
karakteristike glasova i promene koje se zbivaju u toku artikulacije celina, a to
znai ponaanje jednog glasa u kontaktu sa drugim glasovima.Upravo, ti susedni
glasovi pomau pri traenju ispravnog mesta, pa i naina artikulacije.
29

Tako se neki zadnji rotacizam obino ispravlja u emisionim stimulusima trla

ili drla. Dentalni okluzivi t i d smetaju poetak atrikulacije dentalno, a l koji
sledi iza r zadrava artikulaciju na alveolama, gde mu je i pravo mesto. Dakle ,
na neki je nain r ukljeten izmeu zubi i alveola. Bezvucni t daje malo veu
napetost od zvunoga d, pa e logoped prosuditi koji od ta dva dentala pacijentu
vie odgovara. Glas s u svojim premalo napetim varijantama, a u veini se
sluajeva pogrean izgovor tako iskazuje, trebalo bi ispravljati u emisionim
stimulusima koji e pojaavati napetost, ali i favorizovati artikulacijski poloaj
toga glasa.
Moemo rei da se pomak artikulacije unazad ispravlja glasovima koji se
artikuliraju u prednjem delu usne upljine i obrnuto.
e) Intenzitet / jaina
Promene intenziteta zavisno su korisne. Zbog udaljavanja od normalnog
intenziteta emisije moe nestati distorzija u percepciji. Te se distorzije
uglavnom odnose na promene intenziteta koje se provode pomou zvunih
pojaala.
Promene intenziteta odnose se na mogunost pojaavanja intenziteta pomou
SAFA aparata. Ako koristimo zvune filtre, kvalitativne promene koje moemo
ponuditi pacijentu izborom emisije i filtriranjem zvunog signala dovoljne su da
ih zapazi i bez promene intenziteta.
Ako se, ipak, koristimo i tom mogunou, potrebno je paziti da promena
intenziteta ne ide na tetu ostalih karakteristika glasa koji se ispravlja.
TRANSMISIJA
Glasovni signal u toku transmisije moe modifikovati pomou zvunih filtara.
Svi zvuni filtri imaju mogunost odabira frekvencijskih podruija koja se
proputaju, a time i menjanja zvunog signala koji dopire do pacijenta.
Filtriranje menja emitovani signal, pa utie na percepciju, a ona utie na
pacijentovu reprodukciju-emisiju.
Upotrebom SAFA u procesu tretmana postiemo jedinstvo sluanja i produkcije
govora.

30

RECEPCIJA I REPRODUKCIJA
Recepcija je trea faza u procesu komunikacije, a odnosi se na ono to pacijent
slua.
Informacije o recepciji prua pacijentova reprodukcija. To je ujedno etvrta faza
procesa komunikacije.
Prema reprodukciji, logoped podeava emisiju i transmisiju, i to uvek u
suprotnom smeru od greke. Reprodukcija je monitor logopedovog rada, njegov
korektor. Na temelju reprodukcije, logoped saznaje ta pacijent uje, kako uje,
a po njegovim nesugurnostima i traenjima, primeuje nesklad izmeu sluanja i
mogunosti izgovaranja, pomae mu u traenju a za to je potrebno ne samo
uvebano uvo, potpun angaman i stalno prilagoavanje, ve i mnogo znanja.
POSTUPCI U KOREKCIJI
Korekciju poremeaja izgovora moemo podeliti u etiri faze :
1.
2.
3.
4.

Inhibicija slunih navika

Postavljanje pravilnog izgovora
Fiksiranje pravilnog izgovora
Automatizacija pravilnog izgovora

Inhibicija slunih navika

Visok stepen auditivne panje ostvaruje se inhibicijom ustaljenih slunih navika
mnogo bolje ako pacijent slua preko slualica i aparata u indirektnom, nego u
direktnom kontaktu sa logopedom.
Ustaljene slune navike se inhibiraju tako to pacijent slua govor preko
slualica i aparata.Emisioni stimulus se proputa kroz karakteristino govorno
podruje za dati glas, dok akustiko podruje ostalih glasova ostaje atenuirano
(prigueno).
Iskljuivanje glasovnog podruja nudi pacijentu s poremeajem izgovora da
slua govor na drugaiji nain nego to je navikao. Sluanje postaje elastinije i
prijemivo za drugaije govorne stimuluse.
SAFA omoguava neograniena variranja svakog glasovnog segmenta kroz ceo
frekvencijski i intenzitetni dijapazon govora to je direktno govornim
organima neizvodljivo. Sve modifikacije se zasnivaju na promeni visine
koncentrata zvune energije, na promeni inteziteta i Q faktora.
31

Na poetku rehabilitacije takvo filtriranje moe trajati i po desetak minuta svake

logopedske terapije. Kasnije se skrauje, jer se pacijentovo sluanje u
meuvremenu proirilo.
Re je o pripremnoj fazi, u kojoj logoped ita pacijentu tekst, zavisno od
pacijentovog uzrasta ili interesovanja.

Postavljanje pravilnog izgovora

Traenje pravilnog izgovora ostvaruje se promenama u emisiji i transmisiji koje
diktiraju karakteristike glasa koji se ispravlja, kao i karakteristike pacijentovog
poremeenog glasa.
Upotreba filtara zasniva se na principu da svaki glas proputen kroz
karakteristino frekvencijsko podruje zadrava sva svoja bitna svojstva, a ne
prua velike mogunosti za drugaiju interpretaciju. Takva uska frekvencijska
podruja data su u akustikoj strukturi glasova.
U korekciji izgovora, logoped se gotovo iskljuivo slue kontinuiranim
optimalama.
Optimalama se koristimo u fazi traenja izgovora glasa
Izabrani emisioni iskazi prolaze kroz optimalno frekvencijsko podruje glasa a
pacijent ponavlja ono to uje.
Na osnovu odgovora, ako je potrebno, menja se emisija i frekvencijsko podruje
i to uvek suprotno od greke. Kad pacijent vie ne ponavlja pogreno glas, kao
dotad, pribegava traenju novih naina i na kraju nalazi pravilan izgovor.
Frekvencijska podruja, koja se u toku korekcije izgovora pronalaze za svakog
pojedinog pacijenta i koja su efikasna za ispravljanje njegove greke, nazivaju se
korektivnim optimalama.
Korektivna optimala slui za pronalaenje pravilnog izgovora.U daljem
postupku logoped postepeno usmerava sluanje prema pravoj optimali. Pri tome
se pojavljuju oscilacije, vraanje na korektivnu optimalu, dok pacijent ne
postane siguran u pravilan izgovor u stimulusima koje slua preko prave
optimale.
Fiksiranje pravilnog izgovora
Kad je pravilan izgovor nekog glasa nauen u emisionim stimulusima i to u
onima koji ponajpre favorizuju pravilan izgovor,a zatim i na onima koji ga ne
favorizuje, prelazi se na
uvrivanje pravilnog izgovora u reima i reenicama.
I pri tom se koristimo optimalnim frekvencijskim podrujima za filtriranje
emisije, ali se ona proputa kroz malo ira frekvencijska podruja ili se
primenjuje blae atenuiranje.
32

U ovoj fazi korekcije dogaa se da pacijent izgubi dobar izgovor pa se

ponekad treba vratiti na prethodne faze.
Uvrivanje izgovora vrlo je osetljiva faza u korekciji izgovora.
Automatizacija pravilnog izgovora
U poslednjoj fazi korekcije pacijent se oslobaa dirigovanog sluanja.
Naueni pravilan izgovor upotrebljava u normalnom govoru .
Naueni glas se stabilizuje kroz konverzaciju, itanje, pisanje bez modifikovane
emisije i filtriranja.

33

LOGOPEDSKE SONDE

Re SONDA je re francuskog porekla (sonde) i oznaava:

tanku srebrnu ipku sa dugmetom na vrhu za ispitivanje rana, kanala i
upljina tela,
tanku, uplju i elastinu cev kojom se iz upljine organa tela vade
luevine radi ispitivanja,
naprava za merenje morske dubine,
burgija za buenje zemlje
Logopedska sonda je:
tanka nerajua hromirana ica odreenog oblika koja je sastavni deo
kompleta logopedskih instrumenata za korekciju izgovora glasova.
Komplet logopedskih instrumenata za korekciju izgovora glasova sastoji se od
est standardnih sondi.
Svaka sonda ima redni broj od 1 do 6 i imenujemo je prema tom broju. To
je zbog toga to jedna ista sonda moe posluiti u korekciji nekoliko razliitih
glasova.

34

Tokom rada u ordinaciji celi komplet sondi drimo u specijalnoj posudi za

sonde (keramika, staklo,specijalni nerdjajui materijali).
Upotrebljene sonde odmah stavljamo sa strane u drugu posudu (najbolje je da se
za to ima keramika posuda), dakle jedna odgovarajua staklena aa i jedna
keramika posuda (za iste i upotrebljene sonde).
Dezinfekcijska obrada instrumenata sondi
Pre svake upotrebe sondu obraujemo alkoholom ili nekom drugom
dezinfekcijskom tenou koja se primenjuje u stomatologiji. Sondu
jednostavno uronimo u dezinficijens (aceptol, baby-steril i dr.)

Namena logopedskih sondi

Sonde imaju dvostruku namenu.
1. Svaka sonda je namenjena korekciji izgovora jednog ili nekoliko
odreenih glasova. Radimo s njom u skladu s konkretnim i striktnim
uputstvima.
2. Svaki instrument moemo upotrebiti i u situaciji koje nisu predviene
uputima, na
primer, tokom pasivne artikulacijske gimnastike i logopedske masae.

35

Sonda ostvaruje mehaniko delovanje na govorne organe. To je metoda

mehanikog naina formiranja artikulacije glasova, odnosno aplikacijom sonde
na odreeno mesto govornog organa ostvarujemo potreban poloaj ili pokret
koji logopat nije u stanju samostalno napraviti.

Opti princip rada sa sondama

Zahteva se od pacijenta da izgovori odreeni glas, da ga nekoliko puta ponovi i
u trenutku ponavljanja menja poloaj govornih organa uz pomo odgovarajue
sonde. Vano je kod aplikacije sonde paziti da stavimo sondu tako da pacijent ne
osea nikakve fizike nelagodnosti, bol ili da ne izazovemo refleks povraanja.
Ne pritiskamo sondu, ne guramo je preduboko.
SONDA 1

Ova sonda se upotrebljava na drugom koraku korekcije rotacizma, odnosno u

svrhu stvaranja vibracija vrha jezika. Sondu aplikujemo tek kada je pacijent
ovladao ispravnim artikulacijskim poloajem jezika.

36

Tek tada, kada je pacijent u stanju ispravno podizati elastini, napeti jezik i
postavljen u potreban poloaj za izazivanje vibrantnog r , aplikujemo sondu.
U toku artikulacije frikativnog (produenog) r stavljamo ispod jezika sondu,
kuglicom dodirujemo donju povrinu jezika u podruju njegovog prednjeg dela i
nakon toga laganim, ali brzim pokretima levo-desno, stvaramo mehaniku
vibraciju jezika, odnosno ubrzano spajanje i razdvajanje vrha jezika i alveola.
Kada smo postigli dobru vibraciju jezika , mehaniki, tj. uz pomo instrumenta,
dalje nastavljamo rad na usvajanju glasa prema dobro poznatim terapijskim
modelima.
SONDA 2

Ovu sondu upotrebljavamo na dva naina odnosno za dve skupine glasova.

1. Prva grupa glasova je S, Z, C
2. Druga grupa glasova je , , ,
Trouglasti vrh sonde je namenjen da se uhvati vrh jezika i zadrava ga kod
donjih sekutia uz minimalni procep meu zubima. Koristimo ga u sluaju

37

supstitucije donjeg dentalnog s s gornjom artikulacijom glasa i u sluaju

adentalnog sigmatizma, kada pacijentov jezik nije dovoljno fleksibilan.
Kada smo uhvatili vrh jezika u uski trougao, zadravamo ga, dok se lea jezika
slobodno podiu prema nepcu i s njim stvaraju potreban procep.
Ista sonda nam koristi kod formiranja artikulacije glasa .
U tom sluaju cela sonda se aplikuje ispod jezika, na taj ga nain podie prema
gore i pomae da se stvori oblik ae(okrugao, podignut, ali jezik ne dodiruje
nepce ili zube), dakle oblik koji je potreban za izgovor frikativ i i
afikata ! i .
Sondu stavljamo na dva naina: ravno ili naopako, to je individualno ali
zavisno od oblika jezika i frenuluma.

SONDA 3

Korekcija glasa S
Ova sonda takoe je multikorektivna.
U toku korekcije izgovora sibilanata, uski zavretak sonde slui za stvaranje
ljeba prema sredinoj liniji jezika.
Sondu stavljamo uzdu jezika i lagano pritiskamo jezik stvarajui ljeb. Nakon
to smo ispravno namestili sondu i mehaniki stvorili ljeb, zahtevamo od
pacijenta da stisne zube i izgovara glas S.

38

Korekcija glasa L
Svi znamo da je osnovna osobina artikulacije glasa L njegov sedlasti oblik
jezika, taj glas je lateral, to znai da vazduna struje otie sa strane . Taj odvod
vazdune struje je najee problem kod pacijenata.
Sonda omoguava pacijentu upravo da odvoji lateralne krajeve jezika od
kutnjaka i spusti lea jezika malo prema donjoj vilici.
Sondu stavimo popreko jezika i pritiskamo lateralne strane. Pacijentu je
omogueno da spaja vrh jezika s gornjim sekutiima. U takvim uslovima
izdisajna vazduna struja se usmerava u procep stvoren uz pomo sonde izmeu
lateralnih strana jezika i gornjih kutnjaka..
Ako pacijent spoji vrh jezika s gornjim sekutiima, mi uvodim sondu sa strane
unutar usne upljine i pritiskamo prema dole lateralnu stranu jezika.
Savetuje se da se denjacima sonda uvodi sa leve strane, a levacima sa desne
strane. Na taj nain stvaramo lateralni prolaz za izdisajnu vazdunu struju.

SONDA 4

Korekcija izgovora glasova K, G, H, , , ,

39

Prevashodno ova sonda slui za korekciju glasova K, G, i H

Zavretak sonde koji je smeten uspravno u odnosu na ruku namenjen je
guranju jezika prema natrag.
Pacijent nekoliko puta ponavlja slog ta. Tokom izgovaranja smetamo sondu
na prednji deo jezika i postepeno, lagaano ga pritiskamo, jezik odmiemo pozadi
u dubinu usne upljine.
Kada guramo jezik u dubinu, prvo se uje umekani nestandardni slog tja,
zatim kja a nakon toga isti ka.
Isto tako formiramo glas g na temelju sloga da.
Korekcija glasa h
Gglas h formiramo istom sondom i na isti nain na osnovu glasa S, prvo se
uje sja, zatim hja i konano ha.

Korekcija glasova i
Istu sondu 5 moemo upotrebiti u svrhu korekcije glasa smetajui sondu
ispod jezika i podiui ga prema gore u trenutku kada pacijent izgovara
osnovni(temeljni) glas u ovom sluaju glas s.
Postupak je slian onome kao i u sluaju sonde 2. Ako pacijent nema poremeaj
izgovora glasa R, moemo ga upotrebiti kao osnov za formiranje glasa
putem sonde 5.U trenutku kada pacijent izgovara slog ra, dodirujemo sondom
5. donji deo jezika i na taj nain koimo vibraciju. Tokom apatnog izgovaranja
ra i koenja vibracije jezika sondom 5. ujemo a, a tokom glasnog
izgovaranja a.

40

Sonda 4 nam moe posluiti i kod formiranja donje artikulacije glasa .

Osnov je umekani nestandardni tj koji pacijent izgovara u otvorenom tja ili
zatvorenom atj slogu. Tokom izgovora logoped lagano gura vrh jezika prema
natrag.

SONDA 5

Ova sonda slui za sputanje lea jezika prema dole u svrhu stvaranja
sedlastog jezika nunog za izgovor glasa L.
Osnovnim glasom moe posluiti glas J ili jo bolje ako pacijent moe
izgovoriti glas Lj.
Sondu uvodimo tako da se ona nae izmeu tvrdog nepca i srednjeg dela lea
jezika.Od pacijenta zahtevamo da spoji vrh jezika i gornje sekutie. Pritiskamo
sondom na jezik prema dole , malo na desno ili na levo i traimo da se nekoliko
puta izgovori slog Ja ili lja. U trenutku izgovaranja reguliemo pokret
sondom dok ne dobijemo akustiki efekat istog glasa L.

41

SONDA 6 ( logopedska patula )

Korekcija lateralnog izgovora glasova

Ova sonda se u veini sluajeva koristi pri korekciji izgovora glasova kod
pacijenata sa dizartrijom odnosno poremeajem koji je uzrokovan neuroloki
uzrokovanim motornim odstupanjima i praen lateralnim izgovorom mnogih
glasova.
Njen oblik je pljosnat i funkcionalno slian patuli, s tim da je ova sonda puno
ira to omoguuje obuhvatanje vee povrine jezika.
Sondu smetamo u ustima tako da izravnamo njome jezik i reguliemo
podizanje lea jezika prema nepcu.
Isto tako moemo je koristiti u svim situacijama kada je potrebno upotrebiti
patulu kao i u svrhu logopedske masae.

42

ELEKTROAPARAT LOGOFON

Elektroaparat logofon je logopedski instrument koji se koristi u svakodnevnom

logopedskom radu.
Ovaj instrument je multifunkcionalan u tretmanu artikulacionih poremeaja kao
stimulator za dobru pokretljivost govornih organa ( jezika, obraza, mekog
nepca), u toku formiranja i pozicioniranja artikulatora za preciznu artikulaciju, u
procesu stabilizacije glasa kao i kod pasivne i aktivne logopedske masae.

Logofon ini glavni uredjaj valjkastog ili pravougaonog oblika sa autonomnim

napajanjem (unutranja baterija) na koji se aplikuju sonde koje su razliitog
oblika, istih dimenzija.
Vano je da budete oprezni pri aplikaciji sondi u oralni prostor.

43

Napominjemo da se svaka sonda pre aplikacije na pravilan nain dezinfikuje

(prema uputstvima za dezinfekciju medicinskih instumenata) kao i da se pacijent
upozna sa postupkom koji e logoped primeniti. Tokom aplikacije kako sondi
tako i SAFA moraju se pacijentu dati potrebne i korisne informacije.
Primena instrumenata i aparata nema karakter invazivnosti, nema bola tako da je
potrebno pripremiti pacijenta na finu kooperativnost.

44

DIJAGNOSTIKA, TERAPIJA I PREVENCIJA

ORTODONTSKIH ANOMALIJA
Nauka koja se bavi prouavanjem rasta, razvoja orofacijalnih struktura,
dijagnostikom, leenjem i prevencijom nepravilnosti vilice i zuba jeste
ortodopedija vilica i zuba.
Spada u integrativne discipline, koristei utvrene i javno priznate postavke
nauka kao sto su embriologija sa histologijom, fiziologija, anatomija, biofizika,
logopedija, psihologija .
U uem smislu je grana stomatologije specijalizovana za ispravljanje
nepravilnosti vilica i zuba, a time i normalno odvijanje orofacijalnih funkcija.
Orofacijalne funkcije su:
vakanje: - maseterino, temporalno;
Disanje: - oralno, nazalno;
Gutanje: - infantilno, zrelo;
Govor:
Artikularni mehanizam:
- usne, jezik, meko nepce, uvula
- donja vilica (pokretni artikulatori)
- zubi, gornja vilica, alveole,
- tvrdo nepce (nepokretni artikulatori)

Etiologija disgnatija
Etiopatogeneza ortodontskih anomalija je od znaaja za postavljanje
pravovremene dijagnoze i leenja, kao i rehabilitacije nepravilnosti orofacijalne
regije.
Klasifikacija etiolokih faktora
Opti faktori:
- nasledni faktori
- oboljenja
- deficitna ishrana
- endokrine disfunkcije
- kongenitalne anomalije

45

Lokalni faktori:
- lokalna oboljenja zuba,vilica ,TMZ
- traume u predelu glave,vilica
- poremeaj lokalnih funkcija (gutanja, vakanja,
nepravilna morfologija i funkcija usana)
- loe navike
- prekobrojni zubi (hiperdoncija) i smanjen broj zuba (hipodoncija)
- mikrodoncija i makrodoncija
- nenormalan poloaj zubnih zametaka
- labijalni frenulum
- rani gubitak zuba
- perzistencija mlenih zuba
Dijagnostika ortodontskih nepravilnosti
Definicija disgnatija (malokluzija):
- stanje gde postoje odstupanje od normalnih odnosa, jednih zuba prema
drugim zubima u istom dentalnom luku, prema zubima suprotne vilice
odnosno nesklad u odnosu obe vilice
- stanje u kojima su udruene morfoloke i funkcionalne nepravilnosti dentofacijalnog kompleksa
Klasifikacija disgnatija :
Nepravilnosti pojedinih zuba
Nepravilnosti zubnih nizova
Nepravilnosti zagriaja ( oclusio )

46

Klasifikacija ortodontskih anomalija

(Prof.M.Markovi)
I NEPRAVILNOSTI POJEDINIH ZUBA
1) poloaj
2) broj: hipodoncija, hiperdoncija
3) oblik: krunice, korenovi, geminatio, fusio, konkrescentio, dens invaginatus
4) veliina: microdontia, macrodontia
5) strukturni razvoj: amelogenesis imperfecta, dentinogenezis imperfecta,
hipoplasio, Turnerov zub, dilaceratio
II NEPRAVILNOSTI ZUBNIH NIZOVA
- teskoba
- rastresitost
- nepravilnost u obliku zubnog niza
- nepravilnost u veliini zubnog niza
a) Kratak
b) Dug
c) Uzan
d) irok

III NEPRAVILNOSTI ZAGRIAJA (OCLUSIO)

- u sagitalnom pravcu: a) normookluzija
b) protruzija
c) degbis ili strm zagriaj
d) progeni zagriaj
- u transverzalnom pravcu: a) ukrten zagriaj
- u vertikalnom pravcu: a) otvoren zagriaj
b) dubok zagriaj
Ortodontske nepravilnosti koje dovode do govornih poremeaja, artikulacionih
smetnji:
a) protruzija
b) progenija
c) ukrten zagriaj
47

d) otvoren zagriaj
e) rascepi usana i nepca
Bimaksilarana protruzija

Predstavlja isturen odnos u poloaju gornjih i donjih sekutia razliitog stepena,

pa ak i seivnog odnosa, dok je odnos bonih zuba pravilan
Funkcionalni poremeaji:
- usne su pune, isturene, posuvraene
- pri gutanju, zubi su u kontaktu ali se donja vilica vie angauje, podie
kako bi ostvarila kontakt sa gornjom vilicom
- macroglosia i hiperaktivnost jezika
- smanjen kvalitet:
a) bilabijalnih glasova P B M
b) dentalnih glasova C Z S
Protruzija
Isturenost gornjih zuba, moe biti praena retruzijom donjih sekutia, uzanim i
izduenim zubnim lukom u gornjoj vilici kao i nedovoljno razvijenom
uvuenom donjom vilicom. Profil je konveksan.
Razliiti su stepeni ekspresivnosti ove anomalije.

48

Funkcionalni poremeaji kod protruzije:

- gornja i donja usna ne mogu da ostvare kontakt bez dodatnog, voljnog napora
( funkcionalno inkompetentne usne)
- jezik nije u kontaktu sa nepcem, poremeena je funkcija gutanja, dominira
infantilni tip
- poremeaji artikulacije: a) ploziva T D
b) frikativa S Z F
v) sonanta V
g) afrikata C

Degbis (strmi zagriaj)

Dento-alveolarno facijalna anomalija, karakteristian je poloaj centralnih
sekutia
koji je uvuen, dok su lateralni sekutii izbaeni u napred. Izgled profila lica je
upadljiv, sa jae isturenim nosem kao i vrhom brade koji je nagore povijen.

Vilice su razvijene, uprkos tome prisutna je zbijenost zuba u predelu fronta koji
je ravan, to je patognomonino za ovu nepravilnost. Dominira izrazito dubok
zagriaj.
Nema znaajnijih funkcionalnih poremeaja.
Nasledna je anomalija.

49

Prognatizam

Anomalija koja se odlikuje razlikom u razvoju izmeu gornje i donje vilice, pri
emu je donja vilica razvijenija
Razliiti su stepeni ekspresivnosti, tei oblici pripadaju u nepravilnosti
kraniofacijalne prirode
U ovu grupu nepravilnosti spadaju
obrnut preklop sekutia
prinudni progeni zagriaj
pseudoprognatizam
mandibularni prognatizam
Obrnut preklop sekutia podrazumeva da se jedan ili vise sekutia, ali ne svi,
nalaze se u obrnutom preklopu .

Prinudni progeni zagriaj podrazumeva stanje pri kojem su sekutii donje vilice
ispred gornjih sekutia, dok su vilice, u u fiziolokom mirovanju, u pravilnom
odnosu .

50

Pseudoprognatizam podrazumeva neusklaenost u razvoju vilica, pri emu

gornja vilica zaostaje u rastu dok je donja normalno razvijena.
Karakteristian je kod rascepa usana i raznih sindroma (Apertov,Crouzonov,
Dysostosis cleidocranialis)

Mandibularni prognatizam (prava progenija)

Najtei oblik deformiteta vilice, dominira donja vilica koja je previe razvijena,
dok je gornja vilica normalno ili nedovoljno razvijena, to moe biti praeno
razliitim stepenima otvorenog zagriaja.
Karakteristike su: nepravilna veliina i poloaj donje vilice, obrnut preklop
sekutia, poremeen odnos donje vilice sa skeletom lica i lobanje. Profil lica je
konkavan, pri emu je donji deo izduen, zbog poveanog gonijalnog ugla.
Nasledna predispozicija.
Poremeene su funkcije: -gutanja
-vakanja
-govora: a)
b)
c)
d)

frikativa S Z F
sonanta V
afrikata C
ploziva T D

51

Ukrten zagriaj
Nepravilnost grupe zuba u transverzalnom pravcu esto praeno uskom ili
iroko razvijenom vilicom

Etioloki faktor je, najee, prinudni momenat nastao usled skretanja

vilice od strane pojedinog zuba, nesklad u veliini gornje i donje vilice kao i
promene usled poremeaja ili oboljenja TMZ

Moe biti bilateralan i unilateralan

Naruen je kvalitet glasova (distorzija):

- ploziva T D
- frikativa S Z
- afrikata C

Otvoren zagriaj
Nepravilnost grupe zuba i vilice u vertikalnom pravcu, kod koje pri zagriaju
nema kontakta izmeu zuba suprotnih vilica
Lokalizovan je u prednjem segmentu, najee u periodu mlene denticije, a
kasnije u toku rasta i razvoja zahvata i bone zube stalne denticije

52

Podela prema poreklu:

- Otvoreni zagriaj usled loih navika
- Terapeutski, jatrogeni zagriaj
- Rahitini otvoreni zagriaj
- Skeletni otvoreni zagriaj
Skeletni otvoreni zagriaj
Posledica poremeaja rasta skeleta lica, naroito gornje i donje vilice. Poveana
je visina donje treine lica, usta su otvorena, a spajaju se sa naporom).
Funkcionalni poremeaji:
a) Disanje - oralni tip
b) Gutanje - infantilni tip
c) Govor - dentalni glasovi C Z S
- palatinalni D
- labijalni P B M F V
Rahitini otvoren zagriaj
Tei ortodontski problem, posledica
rahitinih promena u ranom detinjstvu
Funkcionalni poremeaji:
- kraa gornja usna koja ne ostvaruje kontakt sa donjom
- izduena donja treina lica, veliki gonijalni ugao
- dominantna uskost gornje vilice sa izraenim visokim
nepcem
- hipotonija muskulature jezika

53

Dubok zagriaj

Karakterie dubina preklopa stalnih sekutia razliitog stepena, menja se tokom

perioda rasta i razvoja
U periodu mlene denticije se smatra odlikom normalnog zagriaja, dok se u
periodu meovite i stalne denticije dubina preklopa moe redukovati kao i
pogorati
Posledica je preteranog nicanja prednjih zuba kako u gornjoj tako i u donjoj
vilici.
Anomalija je udruena sa sledeim disgnatijama: protruzijom, strmim
zagriajem, prinudnim progenim zagriajem
Etioloki faktori: nasledni ( nepravilnost u veliini gornje vilice-hipergnatija i
donje hipognatija)
steeni ( nedovoljna abrazija mlenih zuba, rani gubitak
molara, protruzija, vremenska razlika u smeni frontalnih zuba)
Nema znaajnijih funkcionalnih poremeaja, osim tetnih posledica na
parodontalno tkivo. Smanjeni donji deo lica nije uvek praen i dubokim
zagriajem
Rascepi usne i nepca
Savremena nomenklatura rascepa usne i nepca zasniva se na embriolokoj
podeli nepca na primarno i sekundarno nepce
U sastav primarnog nepca spadaju:
- usna
- kolumela
- kaudalni deo septuma nosa
- premaksila do foramena inczivuma

54

 U sastav sekundarnog nepca spada:

- tvrdo nepce
- meko nepce
Rascepi primarnog nepca obuhvataju usnu, alveolarni nastavak i deo
tvrdog nepca do foramena incizivuma (Cheiloshisis, Cheilognathoshisis).
Rascepi sekundarnog nepca obuhvataju predeo od foramena incizivuma
pa do kraja mekog nepca, do ivice uvule. Razliitog stepena
ekspresivnosti, od najblaih (bifidna uvula) do potpunog zahvatanja
sekundarnog palatuma. Redak je kao izolovan rascep tvrdog nepca a bez
rascepa mekog. (Veloshisis, Palatoshisis)
Etiologija rascepa
Deficitna ishrana
Teratogeni lekovi, jonizujue zraenje, stres
Infektivne bolesti (rubeola, toksoplazmoza, ovarijalna insuficijencija,
grip, pneumonija, herpes, hepatitis,)
Nasledni etioloki faktori utvrdjeni metodama ispitivanja blizanaca (kod
jednojajanih blizanaca javlja se konkordantnost za pojavu rascepa a kod
dvojajanih diskordantnost) kao i ispitivanjem familije
Najosetljiviji period embrionalnog razvoja
od 5 6 nedelje za rascep usana
od 10 -12 nedelje za rascep nepca
Klasifikacija rascepa
(modifikovano po Prof.M.Markoviu )
1. Rascepi primarnog palatuma:
- Unilateralni kompletni, inkompletni
- Bilateralni kompletni, inkompletni
- Medijani kompletni, inkompletni
- Submukozni levi, desni, medijani

55

2. Rascepi sekundarnog palatuma

- Unilateralni kompletni, inkompletni
- Bilateralni kompletni, inkompletni
- Medijani uvula, meko nepce
- Submukozni meko i tvrdo nepce ili
samo meko nepce
- Palatofaringealna inkompetencija

3. Kombinovani rascepi primarnog i sekundarnog palatuma

- Unilateralni kompletni, inkompletni
- Unilateralni primarnog i medijani
rascepi mekog nepca
- Bilateralni kompletni, inkompletni
- Medijani kompletni, inkompletni
- Submukozni levi, desni, medijani

4. Retki rascepi
- Medijani rascepi donje usne
- Slepe fistule donje usne
- Transverzalni rascepi lica
(oroaurikularni rascepi)
- Kosi rascepi lica (oroorbitalni)

56

- Druge vrste retkih rascepa

Mikroforme rascepa
Bifidna uvula ili rascep uvule su kliniki minimalno izraeni rascepi u koje
spadaju bifidna uvula, submukozni rascep palatuma i palatofaringealna
inkompetencija.
est je kod rascepa primarnog palatuma, razliitog stepena ekspresivnosti, od
jaeg udubljenja u predelu medijane linije do rascepa cele uvule
Submukozni rascep palatuma nastaje na medijanoj liniji mekog ili i mekog i
tvrdog nepca, razliite ekspresivnosti od oiljne brazde (zareza), do rascepa
palatuma a bez znakova otvorenog rascepa
Karakterie ga hipernazalan govor, transluscencija tog predela (pri
prosvetljavanju), a pri palpaciji oseaj nedostatka miia i rascep kosti; pri
izgovoru glasa ,,A, nastaje invaginacija palatinalne sluzokoe prema nosnoj
upljini
Palatofaringealna inkompetencija
Morfoloke karakteristike su bifidna uvula, submukozni rascep palatuma, kratak
velum, deformacija vratnog dela kime, suvie prostran farings.
Zahvaljujui uveanim adenoidnim vegetacijama veina dece ne manifestuje
hipernazalan govor zbog zatvaranja velofaringealnog sfinktera, a posle
uklanjanja adenoida, kod 25% dece, hipernazalan govor se pojavljuje. Ovde je
kontraindikovano uklanjanje krajnika.
Funkcionalni poremeaji kod rascepa:
- Gutanje infantilni tip
- Disanje oralna respiracija
- Govor poremeaj u kvalitetu izgovora:
a) ploziva P B T D K G
b) nazalnih sonanta M N Nj
c) frikativa F H
d) sonanta V

57

Hirurko leenje se moe podeliti na primarno i sekundarno (korekcija

zaostalih nepravilnosti ili posledica primarnog hirurkog leenja)

Hronologija leenja rascepa:

2.5 6 meseca heiloplastika
1.5 2 godine primarna veloplastika
2.5 5 godine primarna palatoplastika, kao i leenje rezidualnog
rascepa tvrdog nepca
11 12 godina alveoloplastika
od 18 godine korekcija nosa, sekundarna korekcija usne kao i
hipoplazije maksile
Prevencija ortodontskih anomalija
1. prenatalna prevencija
Preventivne mere su sastavni deo optih medicinskih mera i postupaka sa ciljem
da se obezbede normalni uslovi za pravilan intrauterini rast i razvoj.
2. postnatalna prevencija
-period odojeta
-period malog deteta
-period predkolskog deteta
-period kolskog deteta
Period odojeta i malog deteta mere su usmerene na pravilan poloaj odojeta
pri dojenju, spavanju, na prirodnoj ishrani, praenju nicanja mlenih zuba,
spreavanju pojave loih navika, prevenciji cirkularnog karijesa, sticanju navika
u odrzavanju oralnog zdravlja

58

Period predkolskog deteta. Perzistencija loih navika kao i njihovih neeljenih

efekata, dovode do znaajnijih morfolokih promena orofacijalne regije.
U ovom periodu sprovode se osim preventivnih mera i rani ortodontski
terapijski postupci odnosno interceptivna ortodoncija
Interceptivna ortodontska terapija je terapija poetnih, ranih simptoma
nepravilnosti zuba i vilice. Podrazumeva primenu draca prostora, selektivno
bruenje zuba, kosu ravan, vebe patulom, podbradnu kapu, vestibularnu plou
i mioterapiju.
Posledice preranog gubitka veceg broja zuba usled komplikacija karijesa,
reavaju se postavljanjem fiksnog ili mobilnog draca prostora
Navike sisanja prsta, usne, disanja na usta, kao i manji stepen izraene protruzije
prednjih zuba, otvorenog zagriaja kao i uvuene donje vilice (retrognatizam)
mogu se spreiti primenom vestibularne ploe
Blae forme ukrtenog zagriaja kao posledica nepravilnog poloaja pojedinih
mlenih zuba, zbrinjavaju se postupkom selektivnog bruenja zuba uzronika.
Kod obrnutog preklopa sekutia pri njihovom nicanju, izbor je veba patulom.
Podbradna kapa se primenjuje u ranim fazama leenja svih oblika progenog
zagriaja.
Period kolskog deteta. strateke preventivne mere su usmerene na kontrolu
nicanja
stalnih zuba, na spreavanju pojave oralnih bolesti, dijagnostiku i terapiju
oboljenja zuba i usta kao i nepravilnosti zuba i vilice
Cilj i zadatak
Pravovremena dijagnoza, blagovremeno otkrivanje,spreavanje i uklanjane svih
faktora koji dovode do odstupanja u pravilnom rastu i razvoju orofacijalne
regije,iziskuje jedan multidisciplinaran, sveobuhvatan pristup i angaovanje svih
inioca u terapijskom, rehabilitacionom postupku.

59

DISLALIJA ( Dyslalia )

Kao i u veini drugih elemenata sazrevanja, i usvajanje glasova kod dece odvija
se dosledno pravilu: od jednostavnog ka sloenom. Moglo bi se dodati i : od
vidljivog ka manje vidljivom. Prvi glasovi koje dete usvoji i izgovori nisu
potpuno precizni i akustiki odreeni. Vremenom, artikulacija glasova postaje
savrenija, blia pravilnom izgovoru.
Postoje odreene zakonitosti u ovladavanju pravilnim izgovorom glasova, koje
se odnose na uzrast deteta.

Uzrast u godinama

Usvojeni glasovi

1-2
2-3

A,O,E,M,P,B
I,U,M,J,T,D,K,G,N,NJ,V,F,H

3,5-4,5
4,5-5

S,Z,C,,,L,LJ
,,D,,R

Dislalija je poremeaj izgovora glasova kod osobe sa urednom inteligencijom,

dobrom inervacijom govornih organa i urednom jezikom razvijenou.
Po MKB-10 ( Meunarodna klasifikacija bolesti ) Svetske zdravstvene
organizacije, Dislalija ima ifru F 80.0
Normalna artikulacija je serija kompleksnih aktivnosti. Pravilna artikulacija
zahteva precizno postavljanje, sekvencioniranje, vremensko organizovanje,
pravac i snagu artikulatora. Ovo se deava simultano, sa preciznom promenom
toka vazdune struje, inicijacijom i prestankom fonacije, te velofaringealnom
aktivnou. Stoga nije udno to je ispitivanje artikulacije kompleksno i zahteva
znanje i vetinu.

60

PODELA DISLALIJA
I podela u odnosu na uzrok i mehanizam poremeaja, dislalije delimo na:
1. Organske dislalije su uslovljene anatomskim promenama govornih organa:
kratka ili zadebljana podjezina vezica(frenulum), visoko ili usko tvrdo nepce,
nepravilnosti zagriza, nepravilnosti vezane za rast zuba, velofaringealna
inkompetencija, oteenje sluha.
2. Funkcionalne dislalije su mnogo ee prisutne kod dece i nisu uzrokovane
niti jednim poznatim patolokim stanjem. Mogui uzroci funkcionalnih dislalija
su: lo govorni model , sredinski inioci, loe navike ( sisanje prsta, cucle,
flaice), podravanje pogrenog detetovog govora.
Terapijski proces e biti najefikasniji ukoliko dobro uradimo proces
dijagnostike, shvatimo uzrok i vrstu poremeaja.

Primarni ciljevi ispitivanja artikulacije i fonolokih procesa su:

1. Opisivanje artikulacijskog i fonolokog razvoja, kao i trenutnog stanja deteta
2. Utvrditi stepen individualnog govornog nedostatka, t.j. u kojoj meri naruava
uredno funkcionisanje deteta
3. Identifikovanje faktora koji su povezani sa postojanjem ili odravanjem
artikulacijskog poremeaja
4. Predoiti prognozu: u sluaju da se tretman sprovede i u sluaju da se ne
sprovede
5. Dobra organizacija logopedske terapije
.
6. Praenje promena u okviru artikulacijskih i fonolokih sposobnosti tokom
terapije

61

Istorija sluaja obuhvata:

Intervju za dobijanje informacija
Podatke od drugih strunjaka
Primenjene logopedske procedure
Pisanu istoriju sluaja
Dijagnozu
Plan i program terapije

Elementi procene
1. Uzimanje anamnestikih podataka
2. Spontani razgovor sa detetom audio snimak

Dijagnostika
1. Pregled artikulatornih organa
2. Procena govornog disanja
3. Procena prozodijskih elemenata govora
4. Test dominantne lateralizovanosti
5. Globalni artikulacioni test(GAT)
6. Test oralne praksije
7. Ispitivanje fonematske percepcije i diskriminacije
8. Ispitivanje stanja fine motorike
9. Dopunska ispitivanja konsultovati druge strunjake: otorinolaringolaga,
neurologa,
stomatologa( ortodonta)

Za svaki govorno-jeziki poremeaj potreban je poseban dijagnostiki list.

62

DIJAGNOSTIKI LIST ZA DISLALIJE

(u prilogu)
1. Uzimanje anamnestikih podataka od roditelja ili staratelja. Dobijeni podaci
se unose u list, a podrazumevaju sve relevantne elemante ( trudnoa, poroaj,
tok prelingvistickog perioda, motorika, navike, ishrana, ko je primetio
poremeaj, da li neko u porodici ima ili je imao slian problem....)
2. Spontani razgovor sa detetom koji je potrebno snimiti, kasnije analizirati i
uporediti sa rezultatima dobijenim na GAT-u. Prilikom razgovora je potrebno
obezbediti saradnju sa detetom, izabravi temu koja je njemu najblia. Ovaj
uzorak govora je znaajan jer prua mogunosti detaljne analize pri emu se
naroito obraa panja na sledee:
1. broj greaka
2. tip greaka
3. konzistentnost greaka u uzorku u odnosu na test artikulacije, unutar
jednog uzorka i izmeu razliitih govornih uzoraka
4. korektno produkovane glasove
5. razumljivost
6. brzinu govora

Funkcionalno-morfoloki pregled artikulatora

Ovaj pregled podrazumeva proveru grae svih pokretnih i nepokretnih govornih
organa: - tvrdog nepca, mekog nepca i veluma, zuba, vilica, podjezinog
frenuluma, jezika, usana. Takoe obraamo panju na simetriju, odnosno
asimetriju lica, karakteristian izraz lica, stigmate, kao i druge neobinosti.
U okviru dijagnostikog lista postoji formular za unos podataka dobijenih ovim
pregledom.

63

Procena govornog disanja

Procena obuhvata nekoliko nivoa:
procena disanja u mirnom stanju: grudno ili abdominalno; - na nos ili na
usta; sliveno ili isprekidano.
procena disanja na nalog; - da li dete moe separatisati disajni proces na
nos, na usta ili kombinovano.
usklaenost disanja: da li je govorno disanje sinhronizovano, - da li je
govor pri inspirijumu, koliko je dugaak govorni diskurs, - prekida li
govor naglim,primetnim uzimanjem vazduha.

Prozodijski elementi govora

U prilogu je data tabela koju treba popuniti ,a ona obuhvata:
intenzitet glasa,
boju,
melodinost,
fluentnost.

Ispitivanje motorike (Opta defektoloka dijagnostika )

Radi uvida u opte motorno funkcionisanje deteta procenjujemo:
stanje grube motorike,
stanje fine motorike,
Fina motorika prstiju ake je direktno povezana sa govornom motorikom.

64

Test dominantne lateralizovanosti

(u prilogu)
Kada se govori o dominantnoj lateralizovanosti, potrebno je istai da postoji
dominacija ekstremiteta i ula sa leve strane (dominantna desna hemisfera ) i
dominacija ekstremiteta i ula sa desne strane (dominantna leva hemisfera ), kao
i ambidekstrija, koja podrazumeva korienje ula i ekstremiteta i sa leve i sa
desne strane.
Takoe, postoji i ukrtena lateralizovanost, kada je dominantan neki ekstremitet
i/ili ulo sa desne, a drugi sa leve strane. Podaci o lateralizovanosti su znaajni,
kako bi se pomoglo detetu, ukoliko je to potrebno, da usmeri ili stabilizuje svoju
lateralizovanost.
Test sadri ajteme za odreivanje lateralizovanosti: oka, uha, gornjih
ekstremiteta(gestualna, upotrebna) i donjih ekstremiteta.

Test oralne praksije

(u prilogu)
Testom se utvruje pokretljivost, preciznost i izdrljivost artikulatora. Od deteta
se trai da, izvede odreeni pokret, a ukoliko je potrebno i uz demonstraciju/
predkolsko dete ili kolsko dete/ na verbalni nalog . Na kraju testa dajemo
miljenje : pokretljivosti , brzini, preciznosti, izdrljivosti, sinkinezijama,
intraoralnom pritisku. Potrebno je propratiti/zabeleziti skladnost pri prelasku iz
jednog poloaja u drugi..

Artikulacioni test
Artikulacionim testom ispituje se izgovor glasa u tri situacije: kada je glas u
inicijalnoj poziciji, u medijalnoj, u finalnoj.
Tako sprovedeno ispitivanje daje nam uvid u to da li se radi o: pravilno
izgovorenom glasu, distorziji, supstituciji, omisiji.
Prilikom testiranja vano je evidentiramo: izgovor izolovanog glasa, izgovor
glasa u slogu, izgovor glasa u rei, izgovor glasa u spontanom govoru.

65

U cilju diferencijalne dijagnostike, potrebno je uraditi Analitiki artikulacioni

test ( u sluaju kada je dijagnostikovano oteenje sluha, usporen razvoj govora,
mentalna retardacija).
Ispitivanje fonematske percepcije i diskriminacije
(u prilogu)
U govoru, dete koristi razliite rei, ali, istovremeno nije u mogunosti da o tim
reima razgovara, da ih definie ili analizira, ono ih koristi automatski. Ali
znanje, odnosno, svest o glasovima, se razvija postepeno i to je fonoloka svest.
To znai da, sposobnost razmiljanja i razgovora o glasovima nije isto to i
njihovo pravilno izgovaranje. Fonoloka svest omoguava aktivno prianje o
glasovima, igranje i kreativno vladanje glasovima.

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Na osnovu dobijenih podataka, sainjava se nalaz koji sadri:
1. podatke iz anamneze
2. sadanje stanje i dijagnozu. Dijagnozu piemo latinskim jezikom i ona
obuhvata:
naziv poremeaja i ifru iz Meunarodne klasifikacije bolesti ICD 10
kao i. tip poremeaja
PROTOKOL PLAN TERAPIJE DISLALIJA
Rad na korekciji dislalija mora da sadri sledee elemente:

razvijanje pokretljivosti artikulatornih organa

razvijanje fonemskog sluha, slune panje, diskriminacije i memorije
traenje ispravnog izgovora
pronalaenje ispravnog izgovora
fiksiranje ( uvrivanje ) ispravnog izgovora
stabilizovanje ( ustaljivanje ) ispravnog izgovora
automatizacija i generalizacija

66

TERAPIJA(principi)

Individualnost
Tehnike prilagoditi uzrastu
Praenje, odnosno potovanje miljokaza za pojave glasova
Sistematinost
Postupnost: od jednostavnog ka sloenijem
Multisenzorni pristup: auditivni, vizuelni, taktilno-kinestetski
Inkorporiranje korigovanog glasa u spontanu komunikaciju

RAZVIJANJE FONEMSKOG SLUHA, SLUNE PANJE,

DISKRIMINACIJE I MEMORIJE
I NIVO: U cilju razvijanja fonemske percepcije, vano je stimulisati optu
auditivnu panju, to se postie detekcijom i diskriminacijom zvukova okoline,
kao i onomatopeje. Na narednom tretmanu potrebno je izvriti proveru
usvojenosti predhodno prezentovanih stimulacija.( padanje kie, duvanje vetra,
um mora, otkucaji sata, kucanje na vrata, zvuk automobilskog motora,
onomatopeja oglaavanja ivotinja )
II NIVO: Sledei nivo je nivo rei i podrazumeva detekciju razliitih parova
rei koje fonemski nisu sline. Cilj je podstaknuti detetovu panju za fonemsku
diskriminaciju. ( sto stolica; reket lopta; olovka gumica; sveska knjiga.)
III NIVO: detekcija razliitosti u fonemski slinim reima ( stolica-polica;
bata-prata; kosidba-prosidba; sumaglica-izmaglica; Jelena-Nevena...)
IV NIVO: detekcija u reima koje se razlikuju samo u jednom glasu: ( kosakoza; Laza-maza; vrana-grana; Maja-Kaja; trava-brava...)
Na kraju
proveravamo zrelost fonemske percepcije i diskriminacije.
Proveravamo da li je u prezentovanoj rei prisutan odreeni glas ( Da li je u
ovoj rei prisutan glas S? ). Ovakav redosled stimulativnih aktivnosti za
razvoj fonemske percepcije, potuje princip postupnosti.

67

Logopedske usluge na nivou primarne zdravstvene zatite

(dijagnostika i terapija)

Dijagnostike usluge
1.
2.
3.
4.
5.

Logopedski pregled
Kontrolni logopedski pregled
Logopedski pregled pre upisa u osnovnu kolu
Logopedski pregled za upis u visokokolsku ustanovu
Logopedski pregled za kategorizaciju dece ometene u psihomotornom
razvoju
6. Logopedski pregled prvi magistar ili specijalista
7. Logopedski pregled kontrolni magistar ili specijalista
8. Nalaz i miljenje logopeda
9. Ispitivanje artikulacije glasova Test artikulacije
10.Ispitivanje recepcije govora fonemski sluh
11.Procena analize i sinteze rei
12.Ispitivanje leksikog nivoa
13.Ispitivanje govorno-jezikih funkcija kod dece (predkolske i mladje
kolske dobi)
14.Test asocijacija
15.Procena grafomotorike Test grafomotornog niza
16.Predikcioni test za disgrafiju
17.Uestvovanje u komisijama ili savetovalitu
18.Konsultativni logopedski pregled u drugoj ustanovi
19.Tonalna audiometrija kod dece sa interpretacijom
20.Tonalna audiometrija kod odraslih sa interpretacijom
21.Surdoaudioloki pregled i miljenje
22.Ispitivanje sluha kod dece do 2 god starosti
23.Procena lateralizovanosti
24.Ispitivanje razvoja govora kod dece do 12 meseci starosti
25.Ispitivanje govorno-jezikih funkcija kod dece do 2 godine starosti

68

Terapijske usluge
1.
2.
3.
4.
5.

Terapija poremeaja izgovora

Artikulaciono akustika terapija Behringer
Artikulaciono - akustika terapija SAFA-p
Artikulaciona terapija vibrafon/logofon i logopedske sonde
Terapija usporenog govorno-jezikog razvoja (receptivna i ekspresivna
disfazija)
6. Terapija Landau-Kleffnerovog steenog gubitka govora epilepsijom
7. Terapija drugih poremeaja govora i jezika
8. Terapija specifinog poremeaja itanja
9. Terapija specifinog poremeaja pisanja
10.Terapija poremeaja fluentnosti govora (ritma i tempa) Behringer
- mucanje;
- bradilalija;
- tahilalija.
11.Terapija poremeaja govora i jezika kod dece sa reascepima usne, tvrdog i
mekog nepca
- aplikacija Behringer
- aplikacija SAFA-p
12.Terapija govora i jezika kod osoba sa oteenjima sluha
- aplikacija Behringer
- aplikacija SAFA-p
13.Terapija govora kod osoba sa povredama, oteenjima SNC-a
- dizartrije i anartrije
- disfazije i afazije
- poremeaji itanja i drugi poremeaji raspoznavanja znakova
(disleksije, aleksije, agnozije, apraksije, akalkulije)
14.Terapija poremeaja glasa aplikacija Behringer
- disfonija
- afonija
- rinolalija

69

PRILOZI

70

PROCENA ORALNE PRAKSIJE

Ime i prezime: ____________________________________

Datum rodjenja: ____________________________________
Broj kartona:
_______________

1.
2.

MODEL
DISANJE NOS / USTA
GAENJE PLAMENA SVEE

8.
9.

3.

NADUVAVANJE OBRAZA

10.

4.

PUENJE USANA

11.

5.

KONJSKI KAS

12.

6.
7.

COKTANJE
STAVITI JEZIK IZMEDJU ZUBA I
DONJE USNE

13.
14.

*Ocenjivanje
Dobro (+)
Loe (-)
Delimino izvedeno(+/-)

MODEL
OBLIZIVANJE
DODIRIVANJE MIIA OBRAZA
VRHOM JEZIKA
POKRETANJE DONJE VILICE LEVO
DESNO
MLJACKANJE GORNJOM
POVRINOM JEZIKA U DODIRU SA
POVRINOM TVRDOG NEPCA
PRESAVIJANJE prednjeg dela JEZIKA
PREMA GORE / DOLE
LEPEZA
TREPERENJE USANA

Datum: ____________________
Ispitiva:____________________

71

Lista rei za ispitivanje fonematske percepcije i

diskriminacije
BABA

BEBA

KASA

KOSA

LANAC

LONAC

LEK

LUK

DIP

DEP

KOLA

KULA

PATAK

BATAK

TETA

DEDA

SOVA

SEVA

RUKA

RUGA

KUCA

KUA

KUE

KUE

AK

DAK

EP
SEKA

DEP
ZEKA

MAZE

MAE

LAMPA

RAMPA

MAE

PAE

MAMA

BABA

PESAK

PEAK

MAE

MAE

LUPA

RUPA
72

VEJE

VERE

LJUTA

LUTA

GUDA

LUDA

KUVA

KULA

VAL

LAV

TRAVA

KRAVA

PEGLA

TEGLA

73

RAZVIJANJE POKRETLJIVOSTI ARTIKULATORA

VEBE ZA KOORDINACIJU I MOBILIZACIJU GOVORNIH

ORGANA
(Sektor za inovacije, razvoj i organizaciju logopedske slube)

3X DNEVNO
5-10 PONAVLJANJA
IZVODITI ISPRED OGLEDALA

II

1
2

DISANJE NA NOS-USTA
________________________________________________________________
OTVORIMO USTA-ZATVORIMO USTA

PRI OTVORENIM USTIMA JEZIK NAPOLJE-JEZIK UNUTRA

PRI OTVORENIM USTIMA JEZIK PREMA NOSU-PREMA BRADI

PRI OTVORENIM USTIMA JEZIKOM OBLIZUJEMO USNE

6
7

III

VRHOM JEZIKA POTISAK U JEDAN PA U DRUGI OBRAZ

________________________________________________________________
JEZIK OSLONJEN NA DONJU VILICU IRIMO U LEPEZU

RAIREN JEZIK PODIEMO NA GORNJU USNU I INIMO

POKRETE LAPTANJA ILI Kako kuca pije vodu

RAIREN JEZIK PREVLAENJEM PREKO GORNJE USNE

SMETAMO NA ALVEOLARNI GREBEN

10.

JEZIK ODVAJAMO SA ALVEOLA INEI POKRET

ODLEPLJIVANJA JEZIKA ILI COKTANJA

11.

JEZIK NA TVRDO NEPCE UZ POKRETE KASKANJE KONJA

74

Protokol za roditelje
Opte informacija:
Ime___________________________________datum roenja_____________________
Adresa________________________________telefon____________________________
Grad__________________________________
Da li dete ivi sa oba roditelja?______________________________________________
Ime majke______________________________godine___________________________
Zanimanje majke________________________tel.na poslu________________________
Oevo ime_____________________________godine____________________________
Zanimanje oca__________________________tel. na poslu________________________
Preporueni od__________________________tel._______________________________
Adresa__________________________________________________________________
Pedijatar_______________________________tel._______________________________
Adresa__________________________________________________________________
Porodini lekar__________________________tel._______________________________
Adresa__________________________________________________________________
Braa i sestre(imena i godine)
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
Koji jezike dete govori dete? Koji je maternji jezik vaeg deteta?
Koji jezici se govore u kui? Koji je najvie prisutan?
Sa kim dete provodi najvie vremena?
Opiite detetov jeziki/govorni problem.

Kako dete uglavnom komunicira(gestom,jednom reju,kratkom frazom,reenicom)?

Kada je problem prvi put uoen i ko ga je uoio?
ta vi mislite koji je uzrok problema?
Da li se problem promenio otkada je prvi put primeen?

75

Da li je dete svesno problema?Ako jeste ta ono misli i osea u vezi tog problema?
Da li ste bili kod logopeda?Kod koga i kada? Koji je bio njihov savet?
Da li je neko od specijalista pregledao dete?(doktor medicine,psiholog/psihijatar,
specijalni edukator) Ukoliko jeste, navedite koji specijalista,kada je bio pregled i koji je bio
zakljuak i sugestije.

Da li u vaoj porodici ima osoba sa govornim ili slunim problemima?Ako ima opiite njen
problem

Prenatalna i natalna istorija

Majino opte zdrastveno stanje tokom trunoe(bolesti,povrede,lekovi...)

Duina trudnoe:____________________________duina poroaja________________

Opte stanje________________________________TT___________________________
Tip poroaja: prvo glava
prvo noge
stranjicom
Carski rez
Da li su postojala neka neuobiajena stanja koja su mogla da utiu na trudnou i poroaj?

Medicinska istorija
Navedite pribline godine deteta kada je bolovalo sledee bolesti:
Alergije________________Astma_______________Male boginje______________
Prehlade_______________Konvulzije____________Krup_____________________
Nesvesticu_____________Curee uvo____________Infekcije uva_______________
Encefalitis_____________Nemake ospice_______________Glavobolje__________
Visoku temperaturu_________Grip_________________Mastoiditis______________
Ospice_________________Meningitis_______________Zauke_________________
Upala plua_____________Napade_________________Sinuzitis________________
Tinitus________________Tonzilitis_______________ostalo____________________

76

Da li je detetu uraena neka operacija?Ako jeste, koja i kada?

Da li je vae dete imalo neku povredu? Ukoliko jeste, opiite je ukratko.
Da li je vae dete bilo na kraem ili duem lecenju? Ukoliko jeste, ukratko opisite.
Da li dete uzima neke lekove?Ako uzima, koje?

Da li su postojale loe reakcije na neke lekove?Ako jesu, koje?

Razvojna istorija
Navedite pribline godine deteta kada je poelo:
Puzi_________________sedi__________________stoji__________________________
Hoda________________ jede_____________samo se oblai______________________
Usvojilo higijenske navike__________________________________________________
Koristi pojedinane rei(ne,mama,kuca...)______________________________________
Kombinuje rei (ja ide,tata jede...)____________________________________________
Imenuje jednostavne objekte(pas,kola,maca...)__________________________________
Koristi jednostavna pitanja(Gde je kuca?)______________________________________
Uestvuje u konverzaciji____________________________________________________
Da li dete ima tekoe u hodu,tranju ili uestvovanju u ostalim aktivnostima koje zahtevaju
malu ili veliku miinu koordinaciju?

Da li postoje ili su postojali problemi u ishrani i hranjenju(sisanju,vakanju,gutanju,

curenju hrane...)? Ako jeste opiite ih.

Opiite detetovu reakciju na zvuk (reaguje na bilo koji zvuk,na jake zvuke,nekonzistentno
reaguje na zvuk ...)

77

Obrazovna istorija
kola________________________________________razred______________________
Uitelj/i_________________________________________________________________
Kako dete edukativno napreduje(ima li tekoa)?

Da li dete koristi dodatnu pomo?

Kako dete stupa u interakciju sa drugima?(stidljiv,agresivan,nekooperativan...)

Ako je ukljueno u neku dodatnu aktivnost da li je individualni edukativni plan ispunjen?Ako

jeste opiite najvanije ciljeve.

Navedite jo neku dodatnu informaciju koja bi mogla biti potrebna za evaluaciju ili
remedijaciju detetovog problema.

Formular popunio_____________________________________________
Roditelj/rodjak/staratelj deteta________________________________________________
Potpis_____________________________________datum________________________

78

Br.______________
Ustanova ____________

Datum___________
Ispitiva___________

LOGOPEDSKI NALAZ
Protokol za dislalije

Ime i prezime_________________________________________________________
Dan ,mesec i godina roenja_____________________________________________
Adresa__________________________________telefon______________________
Maternji jezik_________________________________________________________
Ko upuuje dete______________________________________________________

Dosadanji govorno-jeziki razvoj :

uredan
kasnio
usporen
Stanje funkcije sluha: uredno

odstupa

79

PRIMENJENE LOGOPEDSKE PROCEDURE

I Spontani razgovor sa detetom
Govorni status

uredan

odstupa

Jeziki status

uredan

odstupa

II Funkcionalno-morfoloki pregled atikulatora

Tvrdo nepce

Normalno

Meko nepce i velum

Normalno

Zubi

Normalni

Vilice
(zagriz)

Normalan

Podjezini
frenulum

Normalan

Jezik
Usne

Sputeno
Sputeno
Sputeno
(hipotono)
Sitni

Gotsko
Spastino
Nedostaju

Krupni
Suvini
Protruzija
Lateralan
Progenija
Prognatija
Otvoren
-Do vrha jezika
Kratak:
-Srcolik oblik jezika

Zadebljan
Uvean
Pokretljiv
Stalno izvan usne duplje
Normalan
Mali
Slabo pokretljiv
Pokretljive
Uglovi usana: simetrini
Normalne
asimetrini
Slabo pokretljive

80

II Procena govornog disanja

U mirnom
stanju
Na nalog

Grudno
Na nos
Sliveno
Abdominalno
Na usta
Isprekidano
Sposobnost separatisanja disajnog procesa na nos,na
usta,kombinovano
Da
Ne

Usklaenost
disanja

Sinhronizovano
Govor pri inspirijumu
Neusklaeno

III Prozodijski elementi govora

Intezitet

Boja

Melodinost

Fluentnost

Normalan
Slab
Jak
Promenljiv

Normalna
Nazalna
Promukla
Promenljiva

Normalna
Monoton glas
(amelodinost)

Normalna
Naruena

IV Procena stanja motorike

Stanje grube motorike
Stanje fine motorike

Uredno
Uredno

Odstupa
Odstupa

ISPITIVANJE
I Ispitivanje lateralizovanosti
Gornji ekstremiteti ul

gl

Vid

Donji ekstremiteti

Sluh

II Ispitivanje oralne praksije

Oralna praksija :
(test oralne praksije)

Uredna

Naruena

81

III Ispitivanje artikulacije

Omisija_____________________________________________________________
Supstitucija __________________________________________________________
Distorzija ______________________________tip____________________________
(test za ispitivanje artikulacije)
IV Ispitivanje fonematske percepcije i diskriminacije
Fonematska percepcija i diskriminacija:
Fonemski sluh nerazvijen

Foneme niske diskriminativnosti____________

Fonemski sluh delimino razvijen

Fonematski sluh razvijen

Foneme visoke diskriminativnosti___________

Dijagnoza

Plan terapije

82