1

KVANTITATIVNI POKAZATELJI NASILJA U KOLAMA U SRBIJI

U istraivanju koje se bavilo nasiljem u koli i koje je sprovedeno u prolee 2006.godine u
50 osnovnih kola u Srbiji, ispitano je ukupno 30,344 ispitanika (26,947 uenika i 3,397
odraslih). Ispitanici su popunjavali anonimne upitnike prilagoene kategorijama
ispitanika. Prema izjavama uenika, 24% uenika od III do VIII razreda je u poslednja tri
meseca bilo vie puta ili skoro svakodnevno izloeno nekom od oblika vrnjakog nasilja.
Treina mlaih i etvrtina starijih uenika plailo se nekoga iz kole. Meu uenicima je
najzastupljenije psiholoko nasilje (verbalno nasilje i socijalna izolacija). I za odrasle i za
uenike, verbalno nasilje je najvaniji problem u koli. To je jo jedna potvrda da se kole
"gue" u grubosti verbalne komunikacije. Veina uenika (u protekla tri meseca)
iskljuena je iz interakcije nasilnik-rtva (72%). Od onih koji su deo te interakcije, 3.5% je
bilo u obe uloge (as rtva a as nasilnik), a broj onih koji su samo rtve nasilja (21%)
viestruko vei od broja onih koji su samo nasilnici (4%). Sa nasilnim ponaanjem
nastavnika tokom poslednja tri meseca imalo je probleme 32% uenika Postoji meusobna
povezanost izmeu izloenosti uenika vrnjakom nasilju i nastavnikom nasilju: bilo da
se fokusiramo na izloenost nasilju ili na vrenje nasilja, postoji grupa uenika koji trpe
nasilje, sami su nasilni prema vrnjacima i izloeni su nasilju odraslih. Najfrekventniji
naini reagovanja uenika na vrnjako nasilje su izbegavanje (67%), vraanje istom
merom (42%), i odvraanje alama i razgovorom (39%). Kada se nau u situaciji da su
svedoci nasilja, ak 49% uenika ostaje pasivno. Od onih koji se tako ponaaju ak 25%
uenika izjavilo je da ih se ne tie nevolja kojoj su izloeni njihovi vrnjaci. Veina
nastavnika veruje da sama kola ne doprinosi poveanom nasilju uenika, ali da svojim
aktivnostima moe doprineti smanjivanju nasilja.
KRATKORONO PAMENJE POKRETA NA UZRASTU
1112 GODINA
Koristei uzorak osnovaca uzrasta 11-12 godina, proverili smo
standardnom
tehnikom pamenje radi reprodukcije pokreta,
procenjenih kao pokreti sa znaenjem i kao pokreti bez znaenja. U
istoj eksperimentalnoj seansi, zadali smo zadatke merenja raspona
cifara reprodukovanih redosledom izlaganja i redosledom obrnutim u
odnosu na redosled izlaganja, kao operacionalizaciju kapaciteta
klasino shvaene kratkorone memorije, odnosno delovanja radne
memorije. Razlike u pamenju dve vrste pokreta nisu konstatovane,
dok je konstatovana povezanost raspona pamenja za pokrete bez
znaenja i raspona pamenja cifara reprodukovanih obrnutim
redosledom. Razmotren je odnos kapaciteta kratkorone memorije i
efikasnosti radne memorije sa pamenjem pokreta.

MENTALNA EKSPLORACIJA DISTANCE

Pri poveanju distance izmeu zamiljenih lokacija raste i vreme potrebno da se mentalno
pree ta distanca. Ovo poveanje u vremenu reakcije je poznato kao efekat simbolike
distance (ESD) i u naem istraivanju je testiran na dva naina: na distancama na
izmiljenoj mapi i na distancama izmeu realnih gradskih lokaliteta. Izmiljena mapa koju
smo koristili u istraivanju je prikazivala deo gradskog bloka i na njoj je bilo ucrtano
nekoliko specifinih objekata (na primer pota, bolnica) iji je raspored ispitanik
memorisao. Zadatak ispitanika je bio da zamilja kako prelazi distance izmeu zadatih
lokacija sa mape. Dobijen je linearani odnos izmeu distance koju je ispitanik zamiljao
da prelazi i vremena koje mu je za to bilo potrebno, to je standardni nalaz za ESD. Pri
reavanju naeg zadatka ispitanici su u proseku prelazili 1.7cm/sek.
U drugom delu istraivanja ispitanici su zamiljali da prelaze distance definisane realnim
lokalitetima u svom gradu. I u ovom sluaju je dobijen linearni odnos izmeu vremena i
distance. Nalaz pokazuje da je ESD mogue dobiti i na materijalu sa kojim ispitanici
imaju realno, motorno iskustvo, a ne samo na izmiljenim mapama, kao to je opisano u
literaturi. Razlika pri mentalnom skeniranju ove dve vrste prostora je u brzini: u sluaju
realnih lokacija ispitanici se mentalno kreu hiljadu puta bre, odnosno u proseku su
prelazili 18m/sek. Radi boljeg uvida u specifinosti ESD sa realnim lokacijama,
elementi mape su bili postavljeni tako, da njihove meusobne relacije i odnosi budu
proporcionalni relacijama lokacija u pravom prostoru. Rezultati pokazuju da iako kod oba
tipa zadatka vreme raste sa distancom (F=25.44, p= .001), kod realnih distanci postoji vei
prirataj u vremenu reakcije (F=198.55, p= .001). Neki autori tvrde da pri mentalnom
skeniranju razdaljina nije presudan faktor ve da je to zasienost prostora sadrajem. Ovaj
faktor smo testirali drei zasienost konstantnom, a varirajui distancu. Meutim, vreme
mentalnog skeniranja se kod svih ispitanika razlikovalo, potvrujui da je razdaljina, a ne
zasienost presudan faktor.
Na oba tipa zadatka smo dobili razlike izmeu mukih i enskih ispitanika (F=44.78, p= .
001): muki ispitanici imaju znatno dua vremena reakcije. Pri tom, razlika se ispoljava na
drugaiji nain u dva tipa zadatka (interakcija: F= 26.56, p= .001). Na zadatku s mapama
rezultati za oba pola su paralelni i distribuiraju se na slian nain (mukarci: y = 0.0464x
+ 3.6441, R2 = 0.959, ene: y = 0.0247x + 2.9223, R2 = 0.788) sugeriui da ne postoje
razlike u samom procesiranju materijala, niti u brzini procesiranja. Razlike se javljaju u
pretprocesiranju materijala (tj. razlika u interceptu). Mukim ispitanicima treba vie
vremena da ponu sam zadatak, odnosno da generiu mapu. Kad su u pitanju realne
distance, oba pola imaju gotovo identian intercept ali dolazi do razlike u nagibu funkcije
(mukarci: y = 0.083x + 6.0404, R2 = 0.989, ene: y = 0.0269x + 6.8982, R2 = 0.957).
Ovaj nalaz sugerie razliku u samom procesiranju materijala.
Celo ovo istraivanje govori u prilog hipoteze da se manipulacija objektima na mentalnom
planu odvija analogno manipulaciji realnim objektima. Na zadatak sa realnim distancama
se moe shvatiti i kao meukorak izmedju ESD i manipulacije u realnom svetu. Podaci
koje smo dobili na ovom zadatku odgovaraju takvoj interpretaciji.