1

PROLETERI SVIH ZEMALJA, UJEDINITE SE !

PRVO IZDANJE IZVODA IZ DELA DRUGA ENVERA HODE NA

SRPSKOHRVATSKOM JEZIKU

 Mi, Albanski komunisti, uveravamo svoju brau po idealima i drugove po oruju, da emo se kao i
do sada, uporno boriti protiv zajednikih neprijatelja, za pobedu revolucije i marksizma-lenjinizma.
Medjunarodna radnika klasa i marksistiko-lenjinistike partije, svi oni narodi, koji se bore protiv
supersila, protiv buroazije i reakcije, imali su, i uvek e imati u Albanskoj Partiji Rada, albanske
radnike klase i albanskog naroda, vernog saveznika, siguran oslonac i podrku. To smatramo
svojim temeljnim internacionalistikim dugom i izvricemo ga odluno i sa oseanjem visoke
svesti.

SADRAJ
IZ PROGRAMSKE DEKLARACIJE KOMUNISTIKE
INTERNACIONALE (SH).............................................................................5

GOVOR NA SAVETOVANJU
81.KOMUNISTIKE I RADNIKE PARTIJE 16. NOVEMBRA 1960...............................9

JUGOSLOVENSKO SAMOUPRAVLJANJE' KAPITALISTIKA TEORIJA I PRAKSA...........15

TEORIJA O TRI SVETA KONTRAREVOLUCIONARNA I OVINISTIKA TEORIJA ...........29

O REVIZIONISTIKOM RUKOVODSTVU
JUGOSLAVIJE......................................................................................33

IMPERIJALIZAM I REVOLUCIJA...................................................................35

EVROKOMUNIZAM JE ANTIKOMUNIZAM........................................................42

Znaaj NOB u istoriji naroda Jugoslavije

lanak objavljen u listu Zeri I Populit
5.aprila 1970. .....................................................................................46

O AUTORU .........................................................................................50

IZ PROGRAMSKE DEKLARACIJE KOMUNISTIKE

INTERNACIONALE SH
(2009)
Trenutna,u svetu prisutna situacija u kojoj se nalazi revolucija,karakterie se dubokim
kolapsom i bolnim preokretima koje radikalno menjaju ivot na naoj planeti. Svetski
imperijalizam dovodi proletarijat , i sa njim mase celog sveta u ponor katastrofalnih i
nepodnoljivih uslova ivota. Svetski imperijalizam je stvorio siromatvo, mislei, da
ga se nikad neemo otarasiti. Time je kapitalizam sam sebi potpisao smrtnu kaznu svet nee dugo trpeti to stanje. Snage kapitalizma u svetu izazivaju mase da ustaju
protiv

njega,

svetski kapitalizam je

osuen

na smrt. Proletarijat,

istinska

revolucionarna klasa ostvaruje svoju istorijsku misiju kao bastion u oluji imperijalizma
na svim kontinentima. Svetski proletarijat predvodi mase ka promeni starog sveta. On
rui mo kapitalizma, uklanja eksploataciju i izrabljivanje, ukida siromatvo u svetu.
Proletarijat, kao svetska sila otee vlast od kapitalista i, malo po malo, uklonie bedu
na globalnom nivou, buroazija e kapitulirati, kao zavrna faza njene istorije.
Revolucionari sveta, Komunistika Internacionala ne mogu ii u borbu ako pre toga
nemaju svoju ideologiju, ideologiju svetske revolucije. Bez toga, revolucija nee biti
svetla.
STALJINIZAM - HODAIZAM
To

je

svetski

revolucionarni

marksizam

lenjinizam

danas.

...
Postoji samo jedna revolucionarna sila koja moe spasiti svet od unitenja, to je
globlni svetski proletarijat. Postoji samo jedna svetska ideologija koja vodi proletarijat
do pobede a to je svetsko - proleterska ideologija. Marksizam lenjinizam isto je to i
Staljinizam Hodaizam.
Mi

ne

proklamujemo

formalni

in

zamene

marksizma

lenjinizma...

Pre svega, elimo da izotrimo ideoloko oruje marksizma lenjinizma, i pripremimo

svetski proletarijat za svoje skore odluujue bitke. Nai napori za ubrzanje daljeg
razvoja marksizma menjnizma nisu sluajni i proizvoljno zamiljeni, ve izraz strogo

klasne take gledita da se nauno utvrde objektivne promene globalnih klasnih

odnosa...
TA JE STALJINIZAM HODAIZAM?
Staljinizam hodaizam je neodvojivi deo uenja pet klasika Marksizma Lenjinizma Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina i Envera Hode.
Razvijeni Marksizam Lenjinizam za globalnu tranziciju ka socijalizmu, tanije
Staljinizam Hodaizam je teorija i taktika svetske proleterske revolucije u celini, i
teorija i taktika svetske diktature proletarijata, pojedinano.
ta

su

staljinistiko

hodaistike

organizacije

novog

tipa?

Novi tip staljinistiko hodaistike organizacije je svetski boljeviki tip

ujedinjavanje u jedinstvenu proletersku diviziju sa zajednikim ciljem ruenja
buroazije,

uspostavu

svetske

diktature

proletarijata,

stvaranje

globalnog

socijalizma.
Najvii oblik svetske klasne proleterske organizacije je staljinistiko hodaistika
svetska Partija, Komunistika internacionala novog tipa , KOMINTERNA SH, (poznata
kao Kominterna ML od 2000. god).
Kominterna SH nastavlja slavnu tradiciju Komunistike Internacionale Lenjina i
Staljina.
TA JE STALJINSKO HODAISTIKI SVETSKI POKRET ?
Staljinistiko-Hodaistiki pokret je evoluirao iz neophodnog procesa obnove starog i
slavnog Marksistiko Lenjinistikog pokreta pokreta druga Envera Hode. Mi elimo da
ga oslobodimo oportunistikih elemenata,da bi prihvatili njegov revolucionarni duh. Mi
nastavljamo veliku tradiciju Svetskog Komunistikog pokreta Marksa, Engelsa, Lenjina,
Staljina i Envera.
Obnovljeni Marksistiko-Lenjinistiki Svetski pokret sada je predvoen STALJINISTIKO
HODAISTISTIKOM SVETSKOM PARTIJOM.
Staljinistiko Hodaistiki Svetski pokret globalizuje globalni pokret proleterske
borbe za pobedu proletarijata u itavom svetu, on je istinski meunarodni pokret koji
konano uklanja trenutni globalni svetski kapitalizam.
Na sva tri fronta proleterske svetske klasne borbe teorije,organizacije i pokreta,
gradimo

nerazdvojno

dijalektiko

jedinstvo. To

je

osnovni princip

svetskog

boljevizma. Njegovo poznavanje i majstorstvo primene karakterie istinskog

Staljinistu Hodaistu.

Ne

moemo

da

ne

pomenemo

Lejinovo

uveno

revolucionarno

pitanje

"ta da se radi ?"

Zar nije jasno i oigledno da je pobeda svetske revolucije osuena na neuspeh, ukoliko
proletarijat kree u borbu bez svoje revolucionarne teorije ?
Zar nije jasno i oigledno da svetska teorija o revoluciji ne moe da funkcionie u ovoj
ili onoj zemlji ponaosob ? ak ni u jedinoj socijalistikoj zemlji. Zar nije jasno i
oigledno da dalji razvoj teorije svetskog socijalizma uslovljava centralizaciju na
globalnom nivou, kako bi putem saradnje mogli da sumiramo dosadanja iskustva
svetskog komunistikog pokreta, razraditi globalnu strategiju i taktiku, koja e sluiti
kao smernica za svetsku socijalistiku revoluciju ?
Zar nije jasno i oigledno da teorija o revoluciji mora podrazumevati SVETSKU
PARTIJU, koja e moi da organizuje i sistematizuje rad svih teoretiara marksizma
lenjinizma ?
Zar nije jasno i oigledno da svetski proletarijat nije u stanju da vodi i koordinira
borbu u svojim zemljama kao I bitke na klasnom polju bez svog glavnog taba ,bez
njegove svetske Partije ?
Zar nije jasno i oigledno da je socijalistika revolucija na globalnom nivou nemogua
bez globalnog liderstva jedne, svetske Partije ?
Zar nije jasno i oigledno da bez teorije i prakse svetske proleterske Partije nee biti
nita od organizovanja revolucionarnih masa protiv kapitalizma ?
Zar nije jasno i oigledno da u eri globalnog prelaska u socijalizam, jedinstvo svetskog
komunistikog pokreta mogu postii samo krajnje revolucionarne partije Staljinizma
Hodaizma, da se to moe postii samo nemilosrdnom borbom protiv svih drugih
stranaka i organizacija ?
Zar nije jasno i oigledno da ne moemo tolerisati oportunistike elemente i
tendencije u naem revolucionarno pokretu i da moramo oistiti na pokret od
oportunistikih elemenata? Zar nije jasno i oigledno da bi to znailo smrt svakog
pokreta ako trpi neprijatelje u svojim redovima ?
Zar nije jasno i oigledno da je pobeda svetske proleterske revolucije nemogua bez
pobede nad neorevizionizmom (antirevizionizam na reima, revizionizam u delima).
Bez staljinistiko hodaistike teorije nema Svetske staljinistiko hodaistike
Partije!
Drug Staljin je dao savrenu definiciju iz koje se mogu izvui osnove programa
pokreta:

STALJINISTIKO HODAISTIKI POKRET SE BORI ZA:

LIKVIDACIJU IMPERIJALIZMA U SVIM ZEMLJAMA
ELIMINACIJA TENJE DA SE POKORE DRUGI NARODI
UNITENJE NACIONALNOG UGNJETAVANJA
UKLANJANJE SVIH NACIONALNIH NEPOVERENJA I NEPRIJATELJSTAVA
UJEDINJENJE SVIH NARODA U JEDAN SISTEM SVETSKE SOCIJALISTIKE EKONOMIJE
STVARANJE USLOVA ZA POSTEPENO UJEDINJENJE SVIH NACIJA
Komunistika internacionala nije samo zbir kompartija. To je globalni sistem
boljevikog organizovanja, jedinstvo u svim oblicima, ujedinjenje u celini.
Kominterna SH je centralni instrument staljinistiko hodaistikog svetskog pokreta.
Samim tim ona je najznaajnije svetsko orue svetske diktature proletarijata.
Neorevizionizam

je

najvii,

najrazvijeniji

najopasniji

oblik

revizionizma.

Neorevizionizam mora da se demaskira, a to je neophodno, jer je jedino tako mogua

potpuna pobeda socijalizma u svetu
Neorevizionizam se sastoji od razliitih stremljenja i tendencija, raznih varijanti
maoizma, trockizma, tu su zatim i gevarizam, kastroizam, kimilsungizam, berijanizam
itd
Povezivanje radnikog pokreta i naunog socijalizma to je na zadatak, SH pokreta,
uvrenje revolucionarnog pokreta svetskog proletarijata svake zemlje.
Zajedno uimo i primenjujmo ovu platformu u klasnoj borbi protiv svetske buroazije i
njenih agenata u naim redovima!

GOVOR NA MOSKOVSKOM SAVETOVANJU

PREDSTAVNIKA 81. KOMUNISTIKE I
RADNIKE PARTIJE 16.NOVEMBRA 1960.
(Savetovanje 81.komunisticke i radnicke partije,u Moskvi od 10. XI do 1. XII
1960.)
Prinudjeni smo da saoptimo na ovom savetovanju , da je sovjetsko
rukovodstvo od opasnosti naina razgovora sa Albanijom kao sa titoistikom
Jugoslavijom prelo na konkretno delovanje. Ove godine, nau zemlju su
zadesile mnoge stihije i nesree. Bio je snaan zemljotres, u oktobru su bile
poplave, a naroito strana je bila sua - 120 dana nije palo ni kap kie. Skoro
svi zasadi su izgoreli. Narodu je pretila glad. Ionako slabe rezerve su potroene.
Naa vlada se odmah obratila Sovjetskom Savezu za kupovinu penice,
objasnivi nau teku situaciju. To je bilo posle Bukuretanskog savetovanja. 45
dana smo ekali odgovora od sovjetske vlade, a za narod je bilo penice za
svega 15 dana. Po isteku 45 dana i posle vie ponovljenih traenja, Sovjetska
vlada , umesto 50 hiljada tona, koliko smo traili, poslala nam je tek 10 hiljada
tona, sto bi bilo dovoljno tek za 15ak dana, pri emu bi i to bilo dostavljeno
tokom septembra, oktobra. To je bio oigledan pritisak na nau Partiju ,
sraunat na to da bi je podinili volji sovjetskih rukovodilaca. Zar u Sovjetskom
Savezu, koji prodaje penicu celom svetu, nije bilo 50 hiljada tona zrna za
albanski narod, vernog druga i bratsku zemlju, za narod koji je ostao veran
marksizmu-lenjinizmu i socijalistikom bloku u vremenu kada ne njegovom
krivicom mu preti glad? Jednom nam je Hrusov rekao Ne brinite za penicu,
to to vama zatreba godinje, kod nas pojedu glodari. Ispada, da glodari u
Sovjetskom Savezu su mogli da jedu, a albanski narod neka umire od gladi sve
do tad, dok se rukovodstvo Albanske Partije rada ne podini volji sovjetskog
9

rukovodstva. To je uasno drugovi, ali to je tako Nije prijateljski ni otkaz

Sovjetskog Saveza da nam penicu postavi po kliringu, i samim tim nas primora
da damo neveliku zlatnu rezervu nase Nacionalne banke, da bi kupili u
Sovjetskom Savezu kukuruz i proju za svoj narod
injenicu, da li Albanija ide po putu socijalizma i pripada li socijalistikom
taboru, ne odredjujete vi Hrucov, to ne zavisi od vaih elja. To odredjuje
albanski narod, na elu sa svojom Partijom rada, on je to odluio u svojoj borbi
, i nema sile koja je sposobna da ga skrene sa tog puta. Sto se tie toga, da je
naa Partija rada najslabija karika u socijalistikom taboru i medjunarodnom
komunistikom pokretu , duni smo da kaemo, da je dvadesetogodinja
istorija nae Partije, herojska borba naeg naroda i nae Partije protiv
faistikih zavojevaa , kao i 16. godina prolih od oslobodjenja, period, u toku
kog je naa partija i nas malobrojni narod izdrao sve uragane , govori
suprotno. Nalazei se u neprijateljkom okruenju slino ostrvu u buri, Narodna
Republika Albanija je smelo izdrala sve napade i provokacije imperijalista i
njihovih slugu. Ona stoji, doslovce, kao granitna stena i visoko dri zastavu
socijalizma u pozadini neprijatelja
Da li je mogue dopustiti, da jedna Partija ini diverzione akte unutar druge, s
ciljem razbijanja jedinstva, i svrgavanja rukovodstva druge Partije ili druge
drave? Ni u kom sluaju! Sovjetski rukovodioci su optuili druga Staljina da se
meao u stvari drugih partija nameui im stavove Partije boljevika. Moemo
posvedoiti, da u odnosu na nas, drug Staljin nikada nije doputao nista
slino,uvek se obraao albanskom narodu i Albanskoj Partiji rada kao veliki
marksist, izvanredan internacionalist, kao drug, brat i iskreni prijatelj
albanskog naroda. Drug Staljin je 1945. godine, kada je naem narodu pretila
glad, parobrode, natovarene penicom i namenjene sovjetskom narodu, kome
je penica bila tada veoma potrebna, skrenuo sa puta, i odmah ih poslao
albanskom narodu. Sadanje sovjetsko rukovodstvo je dozvolilo sebi vrlo runo
postupanje.

10

...
Da li je revizionizam u potpunosti raskrinkan, kako to tvrde sovjetski
rukovodioci? Ne, to nije sasvim tako. Revizionizam je bio i ostaje glavnom
opasnou, jugoslovenski revizionizam nije likvidiran, i sudei po tome, kako se
s njim postupa, dodeljeno mu je iroko polje delovanja u svim normama. Da li
u drugim partijama nema zabrinjavajuih pojava savremenog revizionizma? Ko
govori nema, taj zatvara oi pred tom opasnou, i jednog divnog jutra se
moemo nai pred neoekivanim. Mi marksisti smo zato duni da analiziramo
na rad, kako nas je uio Lenjin. On se nije bojao greaka, gledao ih je u oi i
ispravljao ih
Albanska Partija rada smatra neophodnim preispitivanje svih pitanja, u svetlu
marksisticko-lenjinitike analize i ispravljati greke tamo gde one postoje.
Uzmimo pitanje o kritici Staljina i njegovog dela. Budui da je naa Partija
marksisticko-lenjinisticka, u potpunosti smo uvereni da je kult linosti tetan i
stran komunistikom pokretu. Marksistike partije su obavezne ne samo da ne
doputaju razvitku kulta linosti, koji sputava aktivnost narodnih masa, negira
njihovu ulogu, protivrei razvitku samog partijskog zivota, i zakonima koji je
uredjuju, ve svim silama treba da se bori za iskorenjavanje kulta, kada pone
da se ispoljava u bilo kojoj zemlji. S tim u vezi smo u potpunosti saglasni da je
trebalo kritikovati Staljinov kult, kao tetnu pojavu u Partiji. No, po nasem
miljenju, na 20. kongresu i posebno u tajnom referatu pitanje o drugu Staljinu
nije bilo potavljeno pravilno, i sa marksisticko-lenjinistikom objektivnou.
...
Zato je po tom pitanju Staljin bio surovo i nepravedno osudjen na 20.kongresu.
Drug Staljin i njegovo delo pripada ne samo KPSS, i sovjetskom narodu, ve i
svima nama.
...

11

Zato je na 20.kongresu drug Staljin osudjen bez prethodne konsultacije sa

drugim komunistikim i radnikim partijama? Zato je pred komunistikim i
radnikim partijama sveta Staljin odjednom bio predan anatemi i mnoge
bratske partije su saznale za to kada su imperijalisti tampali tajni referat i u
tonama ga prodavali? Komunistikom i progresivnom svetu osuda druga Staljina
je bila nametnuta Hruovim. ta su mogle da urade nae partije u toj situaciji
kada je sasvim neoekivano, koristei veliki autoritet Sovjetskog Saveza, svima
njima to nametnuto? Albanska Partija Rada se nala pred velikom dilemom: ona
nikada nije, niti e biti ubedjena o pravednosti osude druga Staljina na takav
nain i u takvoj formi, kako je to uradio Hruov
Albanska Partija rada je ispoljavala trezvenost i pravednost tom slavnom
marksisti, koga se, za ivota ni jedan hrabria od nas nije usudio da kritikuje i
na kog su posle smrti poeli da bacaju blato, pri emu je stvorena takva
atmosfera, koja je nipodatavala itavu slavnu epohu, kada je stvorena prva u
svetu socijalistika drava, SSSR ojaao, bile uspeno unitene imperijalistike
zavere, uniteni trockisti, buharinovci, kulatvo kao klasa, kada je stvaranje
teke industrije konano pobedilo, kolektivizacija, jednom reju epoha, kada
je Sovjetski Savez postao kolosalno velikom dravom, uspeno izgradjujui
socijalizam, a u periodu Drugog sv. rata ispoljio legendarni heroizam, unitio
faizam, epoha kada je bio stvoren moan lager socijalizma, itd. Albanska
Partija rada smatra nepravednim, nenormalnim i nemarksistikim, da se iz cele
te epohe izbrie Staljinovo ime i njegovo veliko delo, kako se to ini. Slavno i
besmrtno delo Staljina smo duni da titimo svi mi. Ko to ne radi, on je
oportunist i kukavica. Drug Staljin, kao ovek i kao vodja Komunistike Partije
boljevika, bio je u to vreme, nakon Lenjinove smrti, najistaknutiji vodja
medjunarodnog komunizma, koji je imao jako veliki autoritet za uvrenje i
razvitak komunizma u celom svetu. Svi teoretski radovi druga Staljina su jak
dokaz njegove vernosti genijalnom uitelju, velikom Lenjinu, i lenjinizmu.
Staljin se borio za prava radnike klase i trudbenika celog sveta, sa velikom
doslednou, do kraja se borei za slobodu naroda naih zemalja narodne
12

demokratije. Bas zato Staljin pripada itavom komunistikom svetu, ne samo

sovjetskim komunistima, on pripada trudbenicima celog sveta, ne samo
sovjetskim
Da li je bilo greaka kod Staljina? Naravno, bilo je. Za tako dug period, bogat
herojskim podvizima i naporima, ratovima i pobedama, nije moglo biti bez
greaka, pri emu ne samo linih gresaka J. Staljina, vec celog rukovodstva,
kao kolektivnog organa. Koja partija i koji rukovodilac mogu da kau, da ne
doputaju greke u svom radu? Kada se prave kritike na raun sadanjeg
sovjetskog rukovodstva savetuju nam da gledamo napred, da nee da polemiu,
a, kada je re o Staljinu, onda se ide daleko, daleko u prolost, da bi kopali po
slabim takama Saljinove delatnostI.
...
Alanska Partija rada zvanino izjavljuje, da je protiv postojeih aktivnosti i
osuda o delu i linosti J.V.Staljina. Zato su sovjetski rukovodioci postavili to
pitanje na taj nain i u takvoj iskrivljenoj formi kada se moglo kada se sve to
moglo ispraviti i ukloniti kako Staljinove, tako i greke rukovodstva, a da ne
izazovu tako velik potres u srcima komunista celog sveta, kojima je samo
disciplina i uvaavanje SSSR-a ne dozvoljavaju protivljenje. Mikojan kae da se
oni nisu osmelili da kritikuju druga Staljina za ivota zato to bi im on skinuo
glavu. Mi smo uvereni da drug Hrucov nee nama skinuti glave zbog pravedne
kritike na njegov raun. Nakon 20. kongresa desili su se poznati dogadjaji u
Poljskoj, u Madjarskoj se desila kontrarevolucija ,zapoeti su napadi na
sovjetski sistem, desili su se potresi u mnogim komunistikim i radnikim
partijama, i svima je poznato, ta se deava danas. Mi postavljamo pitanje:
Iz kog razloga se sve to desilo u medjunarodnom komunistikom pokretu, i u
naem lageru bas posle 20. kongresa? Ili moda je to zato sto je Albanska
Partija rada sektanska, dogmatska i pesimistika? Sve to treba da nas zabrine,
mi smo duni da nadjemo uzrok te bolesti i da je leimo. Naravno, ta bolest se
13

ne lei tapanjem po ramenu renegata Tita, niti izjavama da je savremeni

revizionizam konano poraen, kako to kau sovjetski rukovodioci. Autoritet
lenjinizma je bio i ostace presudni faktor. On treba da bude obnovljen tako da
bi korenito i uporno bila iskorenjena pogrena shvatanja. Drugog puta za nas
komuniste nema Mogu se nai i takvi ljudi kojima se ne svidja ovo to govori
naa mala partija. Mogu je i izolovati, vriti ekonomski pritisak, da bi dokazali
da njeno rukovodstvo eto, nije podobno. Nau partiju mogu podvrgnuti
napadima, to se i radi.
...
Mi ne smatramo uvredom kada nas drugovi kritikuju pravedno i na osnovu
injenica, ali se nikada ne moemo sloiti sa tim da se nazivamo dogmaticima
, sektantima, uskim nacionalistima, samo zbog toga to vodimo upornu
borbu protiv savremenog revizionizma a naroito protiv jugoslovenkog. Ako
neko tu nau borbu smatra dogmatizmom ili sektanstvom, mi mu odgovaramo:
skini revizionistike naoare pa e jasnije videti
IZABRANA DELA, TOM 2

14

JUGOSLOVENSKO SAMOUPRAVLJANJE' KAPITALISTIKA TEORIJA I PRAKSA

(Protiv

antisocijalistikih

Putevi

razvoja

stavova

politikog

E.Kardelja,

sistema

izloenih

socijalistikog

knjizi

samoupravljanja)

izvodi
Prole godine u Jugoslaviji je izala knjiga propraena velikom galamom,
glavnog teoretiara titovskog revizionizma Edvarda Kardelja pod naslovom
Putevi

razvoja

politikog

sistema

socijalistikog

samoupravljanja.

Antimarksistike ideje te knjige su bili poloeni kao temelj celog trajanja

11.kongresa jugoslovenske revizionistike Partije, koju
prikrivanja

njenog

buroaskog

karaktera

zovu

titoisti s ciljem

Savezom

Komunista

Jugoslavije.
...
Kao to je poznato, u Jugoslaviji je u potpunosti ustanovljen kapitalizam, ali
se on odmah maskira. Jugoslavija smatra sebe socijalistikom dravom, ali za
dravu

posebnog

tipa,

koje,

eto,

do

sada

oveanstvo jo nije videlo! Titoisti se ak hvale time, da njihova drava ni po

emu ne lii na prvu socijalistiku dravu,nastalu socijalistikom revolucijom,
osnovano Lenjinom i Staljinom na bazi

naune teorije Marksa i Engelsa.

Jugoslovenski renegati su se od samog poetka udaljili od teorije marksizmalenjinizma, o socijalistikoj dravi, i borili se protiv
proletarijata,

da

bi

Jugoslavija

15

ila

uvodjenja diktature

putem

kapitalizma.

KRATAK ISTORIJSKI OSVRT PUTA TITOISTIKIH REVIZIONISTA

Jugoslovenska narodno-oslobodilaka borba kojom je rukovodila Komunistika

partija Jugoslavije, sadrala je u sebi,osim hrabrosti

smelosti naroda, i

estitost

tokom

istinskih

jugoslovenskih

komunista.

No,

borbe

jugoslovenskom rukovodstvu ispoljile su se sumnjive sklonosti, koje su navodile

na misao, to se kasnije pokazalo istinitim, da imaju svoj odnos prema
antifaistikom savezu SSSR, SAD, i Engleske, i da e Titova grupa se prikloniti
angloamerikancima. U to

vreme smo primetili da titoistiko rukovodstvo

podrava vrlo tesne veze sa zapadnim saveznicima, posebno englezima, od

kojih je dobijalo finansijsku i vojnu pomo. Padalo nam je u oi takodje i
primetno politiko zbliavanje Tita sa erilom i njegovim emisarima
(avgusta

1944. susret u Napulju izmedju Tita i erila, takodje sa

komandantima
armija Vilsonom i Aleksanderom) u to vreme kada je bilo potrebno tesno vezati
borbu

Jugoslaviji

oslobodilaku borbu SSSR, kao faktora koji ce svojom borbom doneti potpuno
nacionalno

oslobodjenje.

Nastrojenost titoistikog rukovodstva protiv Sovjetskog Saveza ispoljlio se jo

jae uoi pobede nad faizmom, kada je Crvena armija, idui za petama
nemakoj armiji, ula u Jugoslaviju da bi joj pomogla u njenoj nacionalnooslobodilakoj

borbi.

Sada je jasno, da su nesuglasice jugoslovenskog rukovodstva sa Staljinom imali

duboke korene. Revizionistiki pogledi jugoslovenske

revizionistike grupe

iskristalisali su se dugo pre oslobodjenja, moe biti tada, kada je KPJ bila deo
Kominterne i nalazila se u dubokoj
kraljeva.

Jo

ilegali tokom reima jugoslovenskih

tada

se

njeno

rukovodstvo priklonilo uklonistima, trockistikim stavovima, koje su osuivane

od

strane

Kominterne

svaki

put
16

kada

bi

se

pojavili.

Kasnije

je

Tito

skinuo

najveeg

optube

oportunistu,

Kominternere

generalnog

rehabilitujui

sekretara

KPJ

ak

Gorkia.

Nakon osloboenja Jugoslavije bio je problem velike vanosti : koji pravac e

izabrati

Jugoslavija?

To

shvatanja

rukovodilaca KPJ

je,

naravno

zavisilo

da

marksistiko-lenjinistika ili

li

su

revizionistika.

Priklonili su se marksistima-lenjinistima. U poetku smo i mi tako mislili.

Istovremeno smo primetili da u njihovom radu i

uopte i konkretno u

razgovorima sa njima nije postojalo naune teorije marksizma-lenjinzma.

Primetili

smo

iskustva

sve

vie

izgradnje

udaljavanje

socijalizma

od

SSSR.

Jo iz vremena ilegalale, KPJ, rukovoena Titom, Kardeljem, Rankoviem

i

ilasom tendenciju, koja je bila takva da Partija ne izlazi pod

svojim imenom ve se skrivala pod imenom tzv Narodnog fronta. Takvo

stanje

su opravdavali time da bi se u suprotnom mogla zabrinuti i

oterati

krupna

buroazija,

sitna

seoska

gradska

buroazija..

Antimarksistki
Tita

put

Kardelja

marksizmom

jugoslovenske

Rankovia

lenjinizmom,

je
sa

titoistke

doveo

do

javnog

komunistikim

grupe
sukoba

partijama,

sa
sa

Sovjetskim Savezom, Staljinom i svim zemljama narodne demokratije nastalim

nakon
rata. Naravno, sve je to ilo postepeno , ali je nastao kritian moment, kada
se

ito

odvojilo

od

kukolja

Svakim danom je bilo sve jasnije da se u Jugoslaviji ne gradi socijalizam

lenjinskog tipa, ve se razvijao kapitalizam. Koraci
kapitalistikom
novoj

putu

specifinoj

jugoslovensko
Rankoviem

su
formi

se

skrivali

socijalizma.

preduzimani na tom
o
Upravo

tobonjoj
zato

je

revizionistiko rukovodstvo na elu sa Titom, Kardeljem i

stremilo da kako tako ozakoni teoretski svoju izdaju,

pozajmljivalo razliite ideje iz arsenala starih revizionista i teilo je na

17

sve

naine uvrstiti svoju dravu faistikog tipa. Armija, Ministarstvo

unutranjih

poslova,

UDBA

postali

su

svemogui

Inostrani kapitalisti,pruajui podrku Titovoj grupi renegata, su procenili da

im ta grupa moe posluiti za usluge koje su oni smatrali neophodnim nakon
to prevaziu haotino i mutno stanje, stvoriti u Jugoslaviji to stabilnije
stanje. Inae ne bi bili uvereni o bezbednost svojih krupnih investicija koje su
kasnije

trebale

da

se

uveaju.

Sa likvidacijom Rankovia, Savez komunista Jugoslavije se nije izbavio iz sve

tee krize. Njega su nastavili da vode po starom, u skladu sa starim titovskim
pogledima ija sutima se sastojala u tome

da Savez zadri svoju

komunistiku masku, ne igrajui bilo kakvu ulogu u dravnoj aktivnosti, u

armiji,

ekonomiji.

preimenovali

Partiju

Titoisti

Savez

komunista

su
da

ak
bi

prisvojili

istinsko marksistiki naziv uzeto iz renika Karla Marksa... Jugoslovenska

revizionistika partija je rastvorena u ideolokom pluralizmu , koji je kasnije
nazvan demokratskim sistemom. Glavni cilj je bio pretvarajui
buroasku

partiju,

doprineti

ekonomskog

punoj

kristalizaciji

kapitalistikih

razvitka

je u
crta

zemlje.

Samim tim su u Jugoslaviji bili stvoreni temelji za cvetanje

anarho-

sindikalistikih teorija, sa kojima su u svoje vreme vodili borbu Marks, Engels,

Lenjin

Staljin.

marksistiko-lenjinistika

tim
teorija

uslovima
o

je

politikom

bila

izmiljena

sistemu

samoupravljanja o kojoj Kardelj raspravlja u svojoj knjizi

18

lana

socijalistikog

SISTEM SAMOUPRAVLJANJA U OBLASTI EKONOMIJE

Teorija i praksa jugoslovenskog samoupravljanja je otvoreno

negiranje

marksistiko-lenjinistikog uenja i optih pravilnosti socijalistike izgradnje.

Sutina samoupravnog socijalizma u blasti ekonomije je u tome da
je socijalizam mogue graditi tako da sredstva za proizvodnju budu ne u
rukama socijalistike drave, ne putem zasnivanja dravne svojine, kao najvie
forme

socijalistike

svojine,

ve

putem

razdrobljavanja

socijalistikog vlasnitva u svojinu posebnih grupa radnika koji bi trebali da

sami
Jo

upravljaju
1848.

Marks

njome.

Engels

su

primeivali

da

proletarijat koristi svoju politiku vlast da bi uzeo buroaziji korak po korak

ceo

kapital,

centralizovati

sva

sredstva

za

proizvodnju

u rukama drave, t.j. proletarijata, organizovanog kao vladajua klasa.

To isto je pominjao i Lenjin, otro napadajui anarho-sindikalistike poglede
antipartijske

grupe

Radnike

opozicije,

koji

su

istupali

za

predaju fabrika radnicima i za organizaciju i upravljanje proizvodnjom ne od

strane socijaistike drave, ve tzv Kongresa proizvoaa kao predstavnika
grupa

radnika

ponaosob.

Te

stavove

Lenjin

je

smatrao

potpunim raskidom sa marksizmom i komunizmom. On je ukazivao da

najveim

izvrtanjem

osnovnih

principa

sovjetske

vlasti

potpunim odustajanjem od socijalizma je svako ozakonjenje, direktno ili

indirektno vlasnitva radnika pojedinane fabrike ili profesije na
posebnu proizvodnju, ili svako ozakonjenje njihovih prava da
zaustavljaju

odluke

dravne

njihovu

oslabe ili
vlasti

Jo juna 1950. kada je Tito predstavio Narodnoj skuptini FNRJ zakon

o samoupravljanju razvijajui svoje revizionistike stavove na svojinu u
socijalizmu, izmedju ostalog je rekao: Od sada dravno vlasnitvo
19

na sredstvima za proizvodnju, fabrike, rudnici, pruge postepeno prelaze u viu

formu

socijalistikog

vlasnitva;

dravno

vlasnitvo

je

najnia

forma

drutvenog vlasnitva, a ne najvia, i po broju najkarakteristinijih akata

socijalistike drave je prenoenje fabrika i drugih privrednih preduzea iz
dravnih u ruke radnika da bi njima upravljali , jer e na taj nain biti
ostvarena

parola

radnikog

pokreta-fabrike

radnicima.

Ta tvrdjenja Tita su kao dve kapi vode slini reakcionarnim stavovima anarhosindikalistike

radnike

opozicije

raskrinkane

svojevremeno

Lenjinom, kao i stavovi Prudona koji je u svom radu Teorija svojine tvrdio,
da

stihijsku

produkciju

kolektivne

jedinice..

moemo

smatrati

pobedom slobode.. i najkrupnije revolucionarne forme, koja postoji i koja

moe da se stavi nasuprot vlasti . Ili evo ta kae Oto Bauer, jedan od lidera
Druge Internacionale u svojoj knjizi Put ka socijalizmu: Ko e u budunosti
upravljati optedrutvenim vlasnitvom? Vlada? Ne! Ako bi vlada upravljala
svim delovima industrije bez izuzetka,ona bi postala previe mona u odnosu
na narod, i u odnosu na narodno predstavnitvo. Takav rast vlasti vlade bio bi
opasan

za

demokratiju. Delei Titove stavove, Kardelj u svojoj knjizi kae da

Nae drutvo je prinudjeno da postupa tako budui da je predoznaeno za
samoupravljanje

za

samoupravno

podrutvljavanje

vlasnitva, protiv ovekoveenja dravne forme vlasnitva

drutvenog
socijalistikih

proizvodnih odnosa. To znai da je u Jugoslaviji ustanovljen sistem privatnog

vlasnitva i da tamo ne postoji dravna, socijalistika svojina, optenarodna
svojina.
Sasvim suprotno stoji stvar u naoj zemlji, gde tom drutvenom socijalistikom
svojinom

upravlja

drava

diktature

proletarijata

sa

ueem radnike klase i drugih trudbenika, centralizovanih formi, planiranih

odozdo

ka

vrhu

Sitno lino vlasnitvo u potunosti gospodari u jugoslovenskom selu, zauzimajui

oko

90

posto

obradive

povrine
20

zemlje.

Zemlja

pripada

privatnom,
miliona

tj

monopolistikom

seljaka

zemljom.

Uzgred,

kapitalistikom

Jugoslaviji

imaju

jugoslovensko

selo

sektoru.

privatno

nikada

Vie

od

vlasnitvo

nije

bilo

5
nad

na

putu

istinskog socijalistikog preobraaja. O tome Kardelj ne govori ne jednu re

u

svojoj

knjizi

izbegava

pitanje

koje

su

razmere

njegovog

sistema samoupravljanja na selu U Jugoslaviji se dozvoljava privatna

svojina
od

10

do

25

hektara

zemlje.

Istovremeno,

jugoslovenski

zakon

dozvolivi kupoprodaju, davanje u arendu i zalog zemlje, kupoprodaju maina

i najamni rad na selu, stvorio je novu seosku buroaziju, kulake, mogunost
uveanja vlasnitva nad zemljom na raun siromanih, orudjem za
traktorima

kamionima,

samim

tim

uveavanje

kapitalistike

rad,

jaanje

eksploatacije

U Jugoslaviju je u vidu investicija kredita i pomoi uloen ogroman kapital

kapitalistikog

sveta,

koja

sainjava

znaajan

deo

materijalne

baze jugoslovenskog kapitalistiko-revizionistikog sistema. Samo

dugovi

Jugoslavije dostiu sume vie od 11 milijardi dolara. Krediti dati Jugoslaviji od

strane

SAD

prevazilaze

milijardi

dolara

Demagog Kardelj u svojoj knjizi mnogo govori o sistemu samoupravljanja ali

istovremeno preutkuje ogromnu ulogu inostranog
sistema

samoupravljanja

Obrazovanje
sistem

kapitala kao podrku

nove

kapitalistke

klase

prouzrokovao

je

samoupravljanja. Tu gorku injenicu je priznao i sam Tito,

otrom
kritikom
koje

kojom

upravljaju

je
i

navodno

izvlae

za

podvrgnuo
sebe

eksploatatore

korist

od

tog

radnika,

sve

socijalistikog

samoupravljanja. U mnogobrojnim istupima teei da prikrije mane

svog kvazisocijalistikog sistema, prinuen je da prizna da postoji kriza,
sistema i polarizacija na bogate i siromane. Ne smatram bogaenjem kada
ovek zaradi, pa ak kada od svoje plate sagradi vikendicu, ali kada je re o
21

stotinama

miliona

ili

milijardama,

to

je

ve lopovluk... To je bogatstvo steeno raznim pekulacijama u zemlji i van

nje

Ne moe biti socijalistike demokratije radnike klase bez drave diktature

proletarijata.

Marksizam

lenjinizam

ui

da

odricanje

od

diktature proletarijata je negiranje same demokratije radnih masa. Odricanje

jugoslovenskih revizionista od diktature proletarijata i socijalistike svojine,
na kojem

se zasniva,

rezultiralo

jedinstvenog
narodne

je

decentralizaciji upravljanja bez

dravnog

privrede

na

plana.

osnovi

jedinstvenog

Razvitak

dravnog

plana

na

osnovu demokratskog centralizma je opta zakonomernost i osnovni princip

socijalistike izgradnje svake zemlje. U protivnom, desie se ono to
se

dogaa

Jugoslaviji,

gde

se

gradi

kapitalizam.

Kardelj tvrdi da u svojim samoupravnim organizacijama radnici imaju

pravo

da

upravljaju

radom

organizacije

udruenog

rada,

tj .

preduzea, da ak i planiraju proizvodnju. A, kakva je istina? Radnik u toj

organizaciji ne upravlja i ne sastavlja tzv plan. Svim tim se bavi
nova buroazija, rukovodstvo preduzea, a kod radnika postoji utisak da su
radniki

saveti

zakon

toj

samoupravnoj

organizaciji.

To

isto moe da se kae i za kapitalistike drave, gde je vlast u privatnom

preduzeu u privatnim rukama, kapitaliste, koji ima svoju tehnokratiju, a u
nekim dravama ak predstavnici radnika, kojima je dodeljena nekakva mala
funkcija dovoljna da bi kod radnika stvorila iluziju da uestvuju u poslovima
preduzea.

Ali

to

je

prosto

la.

Takozvano planiranje , u jugoslovenskim samoupravnim preduzeima ne

samo

da

ne

moe

biti

nazvano

socijalistikim,

ve

se

teko moe nazvati i kapitalistikim, jer se javlja anarhija u proizvodnji,

stihija
pojave

niz
u

protivrenosti,

najoiglednije

jugoslovenskoj

ekonomiji

22

najsvirepije
i

tritu.

Unutranje

jugoslovensko

trite

je

tipino

kapitalistiko, decentralizovano trite, gde svako moe slobodno kupovati i

prodavati sredstva za proizvodju, to je u suprotosti sa zakonima socijalizma.
Zato

TANJUG

(zvanina

novinska

agencija)

priznaje,

da

na

celom

jugoslovenskom tritu caruju pekulanti, privatnici, i posrednici. Na tritu

vlada haos, stihija, katastrofalna kolebanja cena itd. Po podacima statistike,
u periodu 1972. do 1977. cene 45 proizvoda i usluga su poveane za 149,7
procenata.
to se tie prodaje robe, stvar je u tome da je kupovna mo u Jugoslaviji vrlo
niska, u vidu niskih plata radnika, zatim i iz razloga pokazatelja poslovanja u
preduzeima

gde

malo

ostaje

radnicima. Preduzee stremi da proda proizvod bilo gde, i samostalno

putajui u prodaju svoju robu , glavni rukovodioci, bosovi, nova buroazija
eli da izvue korist za sebe. Ali kako izvui ako je kupac siromaan? I ovde se
nalaze nove forme, od kojih je jedna kupovina na kredit. Prodaja na kredit
predstavlja novu tekou prikaenu na vrat jugoslovenskom radniku, kao i u
kapitalistikim dravama, ali koja se

u Jugoslaviji zove socijalistikim

samoupravljanjem.

Kao i u drugim kapitalistikim dravama, u Jugoslaviji je iroko rasprostranjen

sistem
budetnog

davanja

kredita

finansiranja

od

kapitalnih

strane
ulaganja.

banaka
Banke

umesto
su

postale

centri finansijskog kapitala, pri emu igraju vrlo vanu ulogu u jugoslovenskoj
ekomomiji

interesu

nove

revizionistike

buroazije.

Tako je, anarhosindikalistiki sistem ustanovljen u Jugoslaviji , nazvan

socijalistiko

samoupravljanje

...
Da bi opravdali svoj nesrean sistem socijalistikog samoupravljanja kao
pravilan,

privlaan

sistem,

titoisti

ga

stavljaju

nasuprot

diktaturi buroazije iI diktaturi proletarijata. Za titoiste, svi ostali politiki

sistemi, nezavisno od toga da li je re o kapitalizmu ili socijalizmu, su
dogmatski

Poto

svoj
23

sistem

nazivaju

socijalistikim samoupravljanjem, a da bi pokazali preimustvo sistema, oni

ga

porede

Naravno,

sa

kapitalistikim

jugoslovenskim

drutvenim

revizionistima

ne

sistemom.

odgovara

bievanje

parlamentarnog politikog sistema buroaskog drutva, koju Kardelj

naziva

vieprtijskim

kao

sledbenike,

sistemom,

protivnom

raskrinkanim

od

bi

predstavili

Marksa

sebe

Lenjina

buroaskog parlamentarizma. Zato oni izjavljuju, da je nepravilno smarati tu

formu

ureenja

venom.

Negirajui

tvrdnje

socijal-demokratije,

klasici marksizma lenjinizma su nauno dokazali da kapitalistiki sistem

nema trajni karakter, da je osuen na propast, da kapitalistika drava,
nastala i sluei kao tit tog antinarodnog sistema, treba da se porui do
temelja i zameni istinskim socijalisikim sistemom ali koji se ne razlae i
ponovo pretvara u kapitalizam, kakav je

jugoslovenski politiki sistem

samoupravljanja.

U Jugoslaviji nema vlasti radnike klase i avangarde Partije te klase, koja

istupa

kao

rukovodea

sila

drave

drutva.

Iz

Kardeljevih

rei proizilazi da u Jugoslaviji Savez komunista nema nikakvog prava da

uestvuje

posredstvom

sistemu

dravne

delegatskog

vlasti

sistema,

jer

pri

se

emu

je

ta

vlast

SKJ

kao

vri
deo

sistema samoupravljanja jedan od najvanijih faktora na formiranje svesti

samoupravljaa

delegatskih

organa.

Mislim

da

nema

potrebe

za

dalja pojanjenja . Ovo to je napisao renegat, dovoljno govori da u

Jugoslaviji nema diktature proletarijata kao politike vlasti radnike klase
Pripovedajui o nedostacima jednopartijskog sistema logino se stremi ka
kritici socijalizma u SSSR u vreme Lenjina i Staljina, on pie: U njoj je
izraena pre svega tendencija linog objedinjavanja partijskog rukovodstva sa
dravno-izvrnim aparatom da bi tako postala
birokratskih

tendencija

orue delovanja tehnou

Gospoda jugoslovenski revizionisti, da bi se izbavili od tog

drutvu.
tehno-

birokratizma i od tendencije linog objedinjavanja partijskih rukovodilaca

24

sa dravnim izvrnim aparatom socijalizma, koje oni proizvoljno pripisuju

boljevicima, stvorili su sistem, koji nije nita drugo do diktatura Titove
grupe
U dananje vreme, saglasno teoriji Kardelja, u Jugoslaviji je jedinstvo
izvrnih

organa

SKJ,

dravnih

izvrnih

organa,

likvidirano

u potpunosti i radikalno, jer Savez komunista Jugoslavije eto, ne vri

nikakve

prerogative

ulozi

idejne

politike

rukovodee

sile

drutvu
Da bi se opravdala od optubi da je odricanje od rukovodee uloge
partije radnike klase izdaja interesa te klase, okoreli neprijatlj je naveo
citate

iz

Manifesta

Komunistike

Partije

Marksa

Engelsa:

Komunisti nisu posebna Partija, suprotstavljena drugim radnikim Partijama,

kod

njih

nema

posebnih

interesa

proletarijata

odvojenih

od

interesa

celini

On bez trunke savesti gleda na proletarijat kroz prizmu

antimarksiste,

socijaldemokrate, kao na amorfnu masu, koja se bori za opte interese, ali

koja

se

ne

pridrava

nikakvih

principa

koja

se

ne

odlikuje nikakvom klasnom i revolucionarnom putu, ne imajui nikakav borbeni

program

borbi

za

svoja

prava!

U drugom delu dela naunog komunizma, Manifest Komunistike Partije,

Marks i Engels genijalno odreuju isorijsku misiju komunistike partije, kao
neodvojivog

dela

radnike

klase,

kao

njegove

avangarde, itd itd. ali oni nikada nisu smatrali da komunisti ne treba da imaju
svoju

Partiju,

imaju,

oni

programskim

su

naprotiv,
i

napisali

upravo

zbog

Manifest,

toga
koji

dokumentom

to
je

treba
nazvan

da
prvim

komunizma.

Negirajui ciljeve Oktobarske revolucije, i ogromnog rada u SSSR tokom niza

godina za izgradnju socijalizma pod rukovodtsvom Lenjina, a zatim i Staljina,
revizionista Kardelj pokuava da dokae da je u

25

Jugoslaviji, likvidirana

etatistika

drutvena

svojina,

pretvorena

optedrutvenu svojinu
....
U vreme Lenjina i Staljina u SSSR je upravljala radnika klasa, koja je preko
svoje

Partije

rukovodila,

upravljala,

planirala

uspeno

izvravala zadatke socijalistike izgradnje. U Jugoslaviji prenebregavaju vanu

ulogu

socijalistike

drave,

zamenjujui

je

tzv

delegatskim sistemom, koji, kako priznaje Kardelj, pati od

nedostataka
Po

reima

indirektne
sistem

svim

aspektima

titoista,

Staljin

demokratije,

tj,

po

njegovog
se

sutini

funkcionisanja

izjanjavao
usvojio

ozbiljnih

je

za

koncepciju

klasian

politiki

buroaske drave, i njegov politiki pluralizam, osim to je

pridao jednoj partiji takvu ulogu koja je svojstvena viepartijskom sistemu u

buroaskom parlamentarnom drutvu. Oni tvrde, da se Staljin odvojio
od

lenjinskih

koncepcija,

jer

on

je

navodno,

primenio

indirektnu demokratiju, upavljajui dravom preko partije, veoma nalik

na
buroaske
Evo

partije,

imajui

priznake

parlamentarnog

sistema.

poraavajue kritike, koju taj pseudomarksist podvrgava rad i

delo
klasnu

Staljina! Kao

i Lenjin, Staljin je posmatrao

demokratiju kroz

prizmu, kao formu politike organizacije drutva, smatrajui je

politikim uslovom da se privuku mase da upravljaju dravom, zatite i jaanja

diktature proletarijata, presecanje revizionizma i restauracije kapitalizma.
Staljin, kao marksista-lenjinista je odluno istupao protiv

jednostranog,

liberalnog i anarhistikog prilaska demokratiji, kritikovao je sitnoburoasku

rasputenost,

sitnoburoaske

obezbeenih proleterskom

pekulacije

nad

pravima

slobodama,

demokratijom. I dobro je radio. Revizionisti,

naprotiv, proletersku demokratiju ele da iskrive i u teoriji, kako su je

izvitoperili i u praksi u buroasku demokratiju. Zato i istupaju protiv Staljina
Titoisti kau, da je njihov sistem, sistem samoupravljanja . Zaista, ko
26

upravlja u Jugoslaviji? Radnici i seljaci? Ni radnici ni seljaci. Oni su podvrgnuti

istom izrabljivanju, kao i njihovi drugovi u kapitalistikim zemljama. U sistemu
samoupravljanja ,gospodare oni koji su na vrhu piramide, novi buruji, koji
sede narodu za vratom, koji se prikrivaju etiketom komunista ali su
praktino buroaske
etatistikom

tehnokrate, koji upravljaju birokratskom faistikom

vlau. Upravo iz takvih elemenata se sastoje delegatske

skuptine ,

izvrni

organi

tog

sistema.

Kao to je poznato, u sistemu diktature proletarijata posebno mesto zauzimaju

i

vanu

ulogu

igraju

drutvene

organizacije.

One

su

poluge, preko kojih se Partija vezuje za mase i ostvaruje politiku vlast

radnike

klase

socijalistiku

demokratiju.

Drutvene

organizacije

socijalizmu su provodnici linije proleterske partije u mase, mono oruje

socijalistke revolucije i socijalistike izgradnje, borbeni tribun, preko koje se
izraava narodno miljenje. One su pozvane da vaspitavaju mase, da budu
sposobne da uestvuju u socijalisikoj izgradnji i upravljanju... Kao i partija
i drava, drutvene organizacije u Jugoslaviji posmatraju sa anarhistikih
pozicija. Uprkos lenjinskoj ideji da su drutvene organizacije najblii i
najverniji saradnik vlasti

Albanska Partija rada sprovodi u ivot marksistiko-lenjinsko uenje o dravi

diktature

proletarijata

socijalistkoj

demokratiji,

nedeljivoj rukovodeoj ulozi partije radnike klase i o neophodnosti razvitka

klasne borbe... Borba izmeu marksista-lenjinista i izdajnika proletarijata se
nastavlja, sve dok ne bude zbrisan sa lica zemlje revizionizam, koji je nastao i
razvio se kao agentura buroazije i imperijalizma. Mi, marksisti-lenjinisti
smatramo svojim dugom da titimo revolucionarne nazore radnike klase...
Uspeno izvrenje tog zadatka zahteva raspoznavanje, analizu i raskrinkavanje
antimarksistikih, kontrarevolucionarnih teorija neprijatelja koji pod parolom
razvitka marksizma i borbi sa dogmatizmom napadaju pre
27

svega

marksistiko

uenje

diktaturi

proletarijata

partiji

novog

tipa.

Socijalistka drava jaa u borbi sa neprijateljima, zato, mi komunisti smo

duni

da

vodimo

tu

borbu

do

pobede

Da bi poveali obazrivost i ostali na visini zadatka, koji je na nas pao, treba da

pamtimo

rei

Lenjina

tome

da

Ljudi su uvek priglupe rtve obmane i samoobmane u politici, dok se ne

naue moralnim, religioznim, politikim, socijalnim frazama, izjavama,
obeanjima da nau interes tih ili drugih klasa.

28

TEORIJA O TRI SVETA

KONTRAREVOLUCIONARNA I OVINISTIKA
TEORIJA

Danas protiv lenjinske teorije i strategije revolucije i oslobodilake borbe

naroda, otvoreno istupaju i vode borbu u irokom frontu kineski revizionisti.
Toj slavnoj naunoj teoriji i strategiji oni pokuavaju da pripiu svoju teoriju
O tri sveta, koja je lana, kontrarevolucionarna, i ovinistika. Teorija Tri
sveta protivrei teoriji Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, tanije, ona je
njena negacija. Nevano je ko je smislio termin Trei svet, ko je prvi
podelio svet na tri dela, ali je bitno da Lenjin takvu podelu nije pravio, a KP
Kine reklamira originalnost te teorije, tvrdei da je osmiljena Mao Cetungom.
Ako je autor te teorije on, ako je on prvi formulisao , to je svedoanstvo da
nije bio marksista . Ali i da je ak preuzeo , i to je dovoljno da ne bude
marksist.

KONCEPCIJA O ''TRI SVETA'' - NEGACIJA MARKSIZMA-LENJINIZMA

Saznanje o postojanju ''tri sveta'' ili podele sveta na tri dela je rasistika i
metafiziko

shvatanje

nastalo

svetskim

kapitalizmom

reakcijom.

Istovremeno, rasistika teorija, koja deli zemlje na tri dela, ili tri ''sveta'', ne
samo po boji koe. Ta klasifikacija je sprovedena na osnovu nivoa ekonomske
razvijenosti zemalja, stremei da odele ''rasu velike gospode'' s jedne strane, i
''rasu plebsa'' sa druge, stvoriti metafiziku podelu , kako je to u interesu
kapitalistike buroazije. Ta teorija posmatra narode kao stado ovaca, kao

29

amorfnu celinu. Kineski revizionisti tvrde i propovedaju, da ''rasa gospode''

treba da bude sauvana, a ''rasa parije i plebsa '' treba da mirno i predano slui
prvoj. Marksistiko-lenjinistika dijalektika ui da razvitku nema granica, da
nita ne prestaje da se menja. U tom neprekidnom procesu razvitka ka
budunosti e se desiti kvantitativne i kvalitativne promene. Naa epoha, kao i
svaka druga, karakterizuje se dubokim protivrenstima, koje su opredelili
Marks, Engels, Lenjin i Staljin. Ona je epoha imperijalizma, i proleterskih
revolucija, samim tim i epoha velikih kvalitativnih i kvantitativnih promena,
idui ka revoluciji i preuzimanja vlasti od strane radnike klase i izgradnje
novog socijalistikog drutva. Celokupna teorija Marksa je zasnovana na klasnoj
borbi i na dijalektikom i istorijskom materijalizmu. Marks je dokazao, da je
kapitalistiko drutvo drutvo eksploatatora i eksploatisanih, da e klase biti
likvidirane samo onda kada bude izgraeno besklasno drutvo-komunizam. U
savremenom dobu ivimo u stadijumu ruenja imperijalizma i pobede
proleterskih revolucija. To znai da u sadanjem kapitalistikom drutvu
postoje dve osnovne klase, proletarijat i buroazija, koje se nalaze u
nepomirljivoj borbi, ne na ivot, ve na smrt meu sobom. Ko e od njih
pobediti? Marks i Lenjin, marksisiko-lenjinistika nauka, teorija i praksa
revolucije dokazuju i ubeuju nas u to da u konanom ishodu pobeuje
proletarijat

koji

unititi,

svrgnuti

buroaziju,

imperijalizam,

sve

eksploatatore i izgraditi novo socijalistiko drutvo. Oni takoe ue da e u tom

novom drutvu jo dugo vremena postojati klase, radnika klasa i radno
seljatvo, koje se nalazi u tesnoj vezi meusobno, ali e postojati i ostaci
svrgnutih klasa. U toku svog tog perioda ti ostaci, kao i protivnici socijalistike
izgradnje, pokuae da povrate izgubljenu vlast. Samim tim, i u socijalizmu e
biti klasna borba, i to estoka. Marksisti-lenjinisti su uvek napominjali, da u
svim zemljama iskljuujui one gde je pobedila revolucija i uspostavljen
socijalistiki poredak, postoje siromane klase na elu sa proletarijatom, i
bogate klase sa buroazijom na elu ... Samo po teoriji Mao Cetunga o ''tri
sveta'' klasa i klasne borbe nema ni u jednoj zemlji. Ta teorija sve to ne
primeuje, ve sudi na osnovu buroaskih geopolitikih koncepcija i stepena
30

njihovog razvitka. Posmatrati svet kao podeljenog na tri dela, na ''prvi svet'',
''drugi'', i ''trei svet'', kako to rade kineski revizionisti, a ne kroz klasnu prizmu,
znai skrenuti sa marksistiko-lenjinistike teorije o klasnoj borbi, negirati
borbu proletarijata protiv burazije za prelaz od zaostalog ka novom,
socijalistikom drutvu, a zatim i besklasnom komunistikom drutvu. Podeliti
svet na tri dela, znai ne poznavati karakteristike epohe, ometati proletarijat i
narode da idu putem revolucije i nacionalnog osloboenja, ometati ih uborbi
protiv amerikog imperijalizma, protiv sovjetskog socijal-imperijalizma, protiv
kapitala reakcije u svakoj zemlji u bilo kom delu sveta. Teorija o ''tri sveta''
propoveda socijalni mir, klasno primirje, tei ka uspostavljanju saveza meu
nepomirljivim neprijateljima, proletarijatom i buroazijom, ugnjetenima i
ugnjetaima, narodima i imperijalizmom. Ona tei da produi ivot starom,
kapitalistikom svetu i da ga ouva, istupajui za prekid klasne borbe. Ali
klasna borba, borba proletarijata i njegovih saveznika za preuzimanje vlasti i
borba buroazije za ostajanje na vlasti nikada nee prestati. To je neosporna
istina, koju ne mogu izmeniti nekakva teoretisanja o ''svetovima'' Lenjin i
Staljin su posle Oktobarske revolucije govorili da u nae vreme postoje dva
sveta - kapitalistiki svet i socijalistiki, iako je socijalizam bio ustanovljen
samo u jednoj zemlji. '' Postoje u svetu, dva sveta - stari, kapitalizam, koji je
zbunjen, i koji nikada nee odstupiti, i rastui novi svet, koji je jo vrlo slab,
ali koji raste, jer je nepobediv'' (Lenjin,1921.). To je klasni kriterijum deljenja
sveta, koji vai i danas, bez obzira na to to socijalizam nije pobedio u dosta
drava, i to staro buroasko-kapitalistiko drutvo nije zamenjeno novim
Rukovodea drutvena sila nae epohe je proletarijat. Lenjin je primeivao, da
rukovodeu silu, koja pokree istoriju napred, sainjava ona klasa koja ''u
centru te, ili druge epohe opredeljujii njenu sadrinu, glavne osobenosti
istorijskg poloaja u epohi itd''. Kineski revizionisti, uprkos tom lenjinskom
ukazivanju, tee da predstave ''trei svet'' ''velikom pokretnom silom, koja
okree napred toak istorije'' Kinesko rukovodstvo ne prihvata da u ''treem
svetu '' postoje ugnjeteni i ugnjetai, da postoji proletarijat i robovi, siromano
i obespravljeno seljatvo, s jedne strane, i kapitalisti i zemljoposednici sa
31

druge, koji eksploatiu i pljakaju narod. Ne primeivati takvu klasnu podelu u

tzv. treem svetu, ne primeivati postojee antagonizme, znai reviziju
marksizma-lenjinizma, i zatitu kapitalizma. U zemljama tzv. treeg sveta
na vlasti je uglavnom kapitalistika buroazija Negirajui klasnu borbu,
kineska teorija o tri sveta negira borbu naroda za osloboenje od inostranog
gospodstva, za osvajanje demokratskih prava i sloboda, negira njihovu borbu za
socijalizam. Ta kontrarevolucionarna i antinauna teorija ponitava borbu
naroda protiv neprijatelja, imperijalizma, socijalimperijalizma, celokupne
meunarodne buroazije Koji je smisao kineskog poziva zemljama treeg
sveta da se ujedini sa zemljama drugog sveta na borbu protiv polovine
prvog sveta, kada takva podela sveta zbunjuje narode, koji se bore sa
ugnjetaima i njihovim oligarhijama i kod kojih su razliita oekivanja i razliit
nivo razvijenosti? Delei svet na tri dela, Komunistka Partija Kine propoveda
klasno pomirenje. Istinski marksisti-lenjinisti nikada ne zaboravljaju lenjinski
stav o tome da oportunisti i revizionisti nastoje da smekaju klasnu borbu,
elei da obmanu redniku klasu u ugnjetene ljude revolucionarnim
formulama, deformiui sadraj marksistko-lenjinisikog uenja. Upravo to
radi i kinesko revizionistiko rukovodstvo, propovedajui primirje i mirno
postojanje radnike klase sa buroazijom Samo na osnovu naune analize, a
koja je osnovana na bazi marksistiko-lenjinistike teorije, mogue je pravilno
odrediti koji narod je zaista slobodan, a koji u ropstvu, koja drava je slobodna
a koja zavisna i potlaena. Marksistiko-lenjinistika teorija jasno ukazuje ko
su tlaitelji i eksploatatori naroda i koji je put za osvajanje svoje slobode,
nezavisnosti i suvereniteta. Jedino tako, u svetu marksizma-lenjinizma...
shvatamo slobodu, nezavisnost i suverenitet drava...
Dela, tom V

32

O REVIZIONISTIKOM RUKOVODSTVU
JUGOSLAVIJE
... Beogradska klika izdajnika, sprovodila je, dostojnu imperjalizmu, politiku
u odnosu na slavnu Sovjetsku armiju, koja je imala glavnu ulogu u spaavanju
sveta i same Jugoslavije od najgoreg faistikog ropstva, samim tim, stvorivi
uslove za stvaranje u Evropi zemalja narodne demokratije, za uvrivanje i
razvitak

socijalistike

izgradnje.

Rukovodioci KPJ, zaslepljeni svojim nacionalizmom, nisu priznali oslobodilaku

ulogu Sovjetske armije, njenu vojnu vetinu. Opsednuti megalomanijom i
arogancijom, preuveliavali su vojnu vetinu svoje armije, stavljajui je ispred
Sovjetske armije, istiui kako su uneli neto novo u marksizam lenjinizam u
tom odnosu. Provodei takav antisovjetski kurs, ili su na to, da izazovu
nepoverenje naroda Jugoslavije, KPJ i Jugoslovenske armije prema Sovjetskom
Savezu, i njegovoj slavnoj armiji. Upravo to ele angloameriki imperijalisti i
reakcionari

celog

sveta.

Svoje antimarksistike poglede, izdajniko rukovodstvo KPJ se suprotstavilo

jedinstvu meenarodnog socijalistkog lagera. Ono su na sve naine hteli da
oslabe i likvidiraju to jedinstvo , socijalistiki lager, kao i demokratski
antiimperijalistki

front

naroda

sveta.

Rukovodioci KPJ, na elu sa Titom, su dopustili u svojoj partiji takve forme

organizacionog rada, ija je posledica likvidacija unutarpartijske demokratije,
likvidacija kritike i samokritike, uspostavljanje u partiji vojnih metoda uprave,
uspostavljanje kulta ''heroja'', podinjavanje partije Ministarstvu dravne
bezbednosti, irenja u patiji oseaja straha, ostajui u nelegalnom poloaju,
rastvarajui je u Narodnom Frontu, i pretvarajui je u partiju kulaka i
buroazije. Provodei oportunistiku politiku u odnosu na kapitalistike
elemente, jugoslovenski revizionisti su smekali klasnu borbu na selu, saglasno
buharinskoj teoriji o tome da u prelazu iz kapitalizma u socijalizam, klasna
33

borba se ne zahuktava , ve slabi. Cilj svega toga je rastakanje KPJ, i

pretvaranje

Jugoslavije

republiku

(Izabrana dela, tom 1, str 765-767 )

34

buroaskog

tipa...

IMPERIJALIZAM I REVOLUCIJA

U naoj borbi protiv svih neprijatelja, neophodan je vrst oslonac na

marksistiko-lenjinsku teoriju i svetski proletarijat. Naa borba na ideolokom
planu e biti uspena samo u sluaju ako budemo podvrgnuli dubokoj
dijalektikoj analizi medjunarodni poloaj, aktuelne dogadjaje, zadatke i
ciljeve

svih

drutvenih

snaga,

pokreta,

svim

njihovim

medjusobnim

protivrenostima. Nauna analiza medjunarodne situacije i definisanje

strategije doprinosi iznalaenje pravilne taktike u revolucionarnoj borbi u
razliitim uslovima, da bi dobijali bitke, jednu za drugom. Tako je uvek
postupala naa partija. Socijalizam se nalazi u borbi sa kapitalizmom,
medjunarodni proletarijat se nalazi u bespotednoj borbi sa svojim spoljanjim
i unutranjim ugnjetaima. Svetski proletarijat u svojoj borbi, se vodi
marksistiko-lenjinistikom ideologijom, koja objanjava neophodnost te borbe
i mobilizacije svih snaga za tu borbu. Upravo zato su kapitalizam i
imperijalizam uvek organizovali najeu borbu protiv teorije Marksa, Engelsa,
Lenjina i Staljina. Karl Marks je otkrio zakone drutvenog

razvitka,

revolucionarnih preobraaja, i prelaza drutva od nieg ka viem drutvenom

sistemu. Takodje je podvrgao naunoj analizi privatnu svojinu nad sredstvima
za proizvodnju, kapitalistiki nain raspodele, otimanje od strane kapitaliste
vika vrednosti. On je stvorio naunu teoriju o klasama i klasnoj borbi,
identifikovao put borbe proletarijata za svrgavanje buroazije, i unienja
kapitalistikog sistema, za uspostavljanje proleterske diktature i izgradnju
socijalistikog drutva. Razni reakcionarni teoretiari u celom svetu na svaki
nain su pokuavali da ocrne Marksovu teoriju, bacajui blato na nju,
iskrivljujui je, vodei borbu sa njom. Medjutim, ta teorija je preovladala,
postala je vodea misao, i postala mono oruje proletarijata i naroda u borbi
protiv neprijatelja. Pretvarajui u ivot marksistiku teoriju i dalje je
razvijajui, Lenjin je naoruao proletarijat i njegovu avangardu marksistiko35

lenjinsku Partiju bogatom naunom teorijom za uslove imperijalizma i

proleterskih revolucija. Lenjin je razvio marksizam ne samo u teoriji, ve i u
praksi.

Pridravajui

se

Marksove

teorije,

rukovodio

je

boljevikom

revolucijom i doveo je do pobede. Lenjinovo delo produio je Staljin. Pobeda

Velike Oktobarske socijalistike revolucije je nanela prvi moan udarac
imperijalizmu, itavom svetskom kapitalistikom sistemu. Ona je doprinela
poetku velike krize kapitalizma. Stvaranje i konsolidacija Sovjetske drave
predstavljalo je kolosalno veliku pobedu, koja je pokazala proletarijatu i
narodima da je kapitalizam i imperijalizam mogue pobediti i unititi. Dokaz za
to je bio Sovjetski Savez. Medjunarodna imperijalistika i kapitalistika
koalicija, razjarena porazom koju joj je nanela Oktobarska revolucija u Rusiji,
pojaala je sredstva politike ekonomske i oruane borbe protiv nove
proleterske drave i irenja u svetu marksistiko-lenjinistike ideologije.
Imperijalisti, reakcionanarna buroazija, evropska i svetska socijal-demokratija
zajedno sa drugim partijama kapitala pripremili su rat protiv SSSR. Oni su
zajedno sa hitlerovcima i italijanskim i japanskim faistima pripremali i Drugi
svetski rat. Medjutim, u tom ratu je jo bolje dokazana postojanost
pobednidnikog socijalizma i marksizma lenjinizma.
Posle pobede nad faizmom, svet je pretrpeo velike promene u korist
socijalizma... Obrazovan je socijalistiki lager na elu sa SSSR. To je bila
krupna pobeda socijalizma, marksizma-lenjinizma, i krupan poraz kaptitalizma
i imperijalizma.

Za dostizanje svojih ciljeva ameriki imperijalizam u sprezi sa medjunarodnim

kapitalom pokrenuo je svoju gigantsku ratno-birokratsku dravnu mainu, svoj
ogromni ekonomski, tehnoloki i finansijski potencijal, sve svoje ljudske snage.
On je uestvovao u obnovi poraenog evropskog i japanskog kapitalizma i na
mestu gde su pretrpeli poraz u sistemu kolonojalnog sistema, izgradili su nov
sistem -neokolonijalizam...
36

Revolucionarni pokret proletarijata i oslobodilaka borba naroda rasli su i

jaali, bez obzira na napore amerikog imperijalizma i svetske reakcije da ih
podriju i ugue. Sovjetski Savez, pod Staljinovim rukovodstvom se vrlo brzo
obnovio i zacelio rane iz rata, i brzim tempom razvio u svim oblastima,
ekonomiji, nauci, tehnici itd. U zemljama narodne demokratije pozicije
socijalizma su se konsolidovale...
U takvim okolnostima, u borbi protiv socijalizma i oslobodilakog pokreta
naroda, medjunarodni imperijalizam i kapitalizam iskoristili su savremene
revizioniste, u prvom redu jugoslovenske.
Najveu uslugu kapitalizmu u borbi protiv socijalizma, revolucije i marksizmalenjinizma su pruili hruovski revizionisti, koji su nakon Staljinove smrti
uzurpirali vlast u Sovjetskom Savezu. Pojava Hruova i njegove revizionistike
grupe je najkrupnija pobeda strategije imperijalizma nakon Drugog sv. rata.

Amariki imperijalizam, i medjunarodna kapitalistika buroazija, sovjetski i

kineski socijal-imperijalizam , savremeni revizionizam i socijaldemokratija, bez
obzira to ih dele velike razlike, lansiraju modus vivendi, novo''
''drutvo''

samo

zato, da bi sauvali

hibridno

postojei buroasko-kapitalistiko

uredjenje, spreili revoluciju i nastavili ugnjetavanje i eksploataciju naroda

drugaijim oblicima i metodama. Imperijalizam i kapitalizam su shvatili da je
narode sveta nemogue eksploatisati ranijim metodama, zato ukoliko to ne
ugroava njihov sistem, oni e pribei, bez velike tete po njih, na izvesne
ustupke, da bi drali mase pod svojim jarmom. Oni to pokuavaju putem
investicija i kredita, koje daju onim dravama i klikama, koje su potpale pod
njihov uticaj, bilo putem oruja, neposredno uestvujui u ratu, bilo hukajui
drave jednu na drugu. Lokalni ratovi slue da bi jo vie podinili
medjunarodnom kapitalu one zemlje, koje su upale u njihovu zamku...

37


U svojoj estokoj borbi protiv revolucije, socijalizma i naroda, imperijalizam i
socijal-imerijalizam, medjunarodni kapitalizam i reakcija na svojoj strani imaju
savremene revizioniste svih vrsta. Ti renegati i izdajnici uestvuju u
sprovodjenju globalne strategije imperijalizma, iznutra podrivajui, cepajui i
kidajui napore proletarijata i borbu naroda za svoje oslobodjeneje od
socijalnog i nacionalnog jarma. Savremeni revizionisti su preuzeli na sebe
zadatak diskreditovanja i deformacije marksizma-lenjinizma, zbunjujui ljude i
skreui je sa puta revolucionarne borbe, sauestvujui sa interesima kapitala
u ouvanju i odranju tog sistema ugnjetavnja i eksploatacije. Uporedo sa
sovjetskim i kineskim revizionistima, prvostepenu ulogu igraju, u opasnoj
kontrarevolucionarnoj igri, titovski revizionisti. Titoizam je stara agentura
kapitala,

oprobano

oruje

imperijalistike

buroazije,

borbi

protiv

socijalizma, i oslobodilakih pokreta... Jugoslovenski revizionisti su uveli u

svojoj zemlji takav vid upravljanja, kakav su u vreme Lenjina pokuali uvesti
trockisti

drugi

anarhistiki

elementi,

podstrekavani

kapitalistikom

buroazijom, s ciljem ruenja dela socijalistike izgradnje. Uvodei te forme,

Tito, tvrdei da gradi socijalizam, je potpuno deformisao marksistikolenjinske principe industrijske i poljoprivredne izgradnje itd. Jugoslovenske
republike su poprimile takvu fizionomiju upravljanja, i organizaciono-politikog
rukovodstva,
Komunistike

kojoj

partije

je

demokratski

izbledela.

centralizam

Komunistika

likvidiran,

partija

uloga

Jugoslavije

je

preimenovana, pretvorena u Savez komunista Jugoslavije", naziv, na prvi

pogled

marksistiki,

ali

po

sadraju,

normama,

kompetencijama

antimarksistiki. Titovo rukovodstvo je stavilo partiju u zavisnost i pod kontrolu

UDB-e, pretvorilo je u faistiku organizaciju, a dravu u faistiku diktaturu.

Buroaziji i reakciji, u njihovim naporima guenja revolucionarne borbe

proletarijata i naroda, veliku uslugu pruaju revizionistike partije, u prvom
38

redu Evropske, a takodje i u drugim zemljama na svim kontinentima.

Revizionistike partije zemalja Zapadne Evrope pokuavaju da izmisle teoriju o
nekakvom novom drutvu, koji bi imenovali socijalistikim, koje e biti
ustanovljeno putem strukturnih reformi, u tesnoj koaliciji sa socijaldemokratskim partijama, ak i sa desniarima. To drutvo, po njihovom
miljenju, bie izgradjeno na novim osnovama, putem socijalnih reformi,
putem socijalnog mira, parlamentarnim putem, posredstvom istorijskog
kompromisa sa buroaskim partijama. Revizionistike partije Evrope, kao na
primer italijanska, francuska, i panska, a za njima i sve druge revizionistike
partije Zapada, odriu se lenjinizma, klasne borbe, revolucije i diktature
proletarijata. Sve one su stupile na put kompromisa sa kapitalistikom
buroazijom.

Ta

antimarksistika

linija

se

naziva

evrokomunizmom.

Evrokomunizam'' je nov pseudokomunistiki kurs... Takva kolebljiva pozicija

se objanjava stremljenjem ka idejnoj koegzistenciji sa evropskom socijaldemokratijom... ''Evrokomunisti'' se mogu ujediniti sa bilo kim, iskljuujii samo
one koji se bore za pobedu revolucije i istotu marksistiko-lenjinistike
ideologije.
Osloncem revizionistikih partija Evrope postali su reformistiki sindikati,
specijalno pripremljeni za kompromise sa gazdama, i samo za proenje
ekonomske milostinje, a ne za trajkove sa politikim zahtevima i sa ciljem
uzimanja vlasti od strane proletarijata. Jasna je trgovina u cilju balansa
ponude i tranje, jedan deo prosi za milostinju, a drugi odredjuje obim te
milostinje. Obema stranama, kako reformskim sindikatima i revizionistikom
partijama, tako i gazdama sa njihovim partijama, glavna pretnja je revolucija,
proletarijat, istinsko marksistiko-lenjinistike partije.
...
Komunisti sveta ne treba da se boje lanih mitova, privremeno preovjadjujuih
u revolucionarnoj misli. Komunisti su duni da ispravljaju one koji su u zabludi,
da u to ulau snage koliko god mogu, ne skreui pritom u oportunizam. U
39

procesu principijelne borbe u poetku e biti pojave kolebanja, ali kolebanje

se pojavljuje kod kolebljivaca, ali kod vrstih ljudi, koji pravilno provode
marksistiko-lenjinsku teoriju, koji su u skladu sa interesima proletarijata svoje
zemlje, svetskog proletarijata i revolucije, nee biti kolebanja, a kolebljivci
e, kada vide da se drugovi vrsto dre svojih revolucionarnih marksistikolenjinistikih misli, se dalje kaliti u svojoj borbi... Ukoliko marksisti - lenjinisti
budu verno sprovodili marksistiko-lenjinistiku teoriju u skladu sa savremenim
medjunarodnim, i nacionalnim uslovima u svojoj zemlji, ukoliko budu uporno
jaali proletersko, internacionalistiko jedinstvo u bespotednoj borbi sa
imperijalizmom i savremenim revizionizmom svih vrsta, oni e, naravno,
prevazii sve tekoe na svom putu, ak iako su te tekoe velike. Marksizamlenjinizam i istinsko sprovodjenje njegovih besmrtnih principa, neizbeno e
dovesti do ruenja svetskog kapitalizma, i dovesti do pobede diktature
proletarijata, uz pomo koje e radnika klasa izgraditi socijalizam i krenuti ka
komunizmu.
...
Marks je nauno dokazao neophodnost ruenja kapitalistikog drutva i
izgradnje naprednijeg drutva, socijalistikog, a potom i komunizma. U delu
Imperijalizam kao najvii stadijum kapitalizma Lenjin je, razvijajui
Marskovu misao, pokazao da savremena epoha jeste epoha imperijalizma, i
proleterskih revolucija. To je epoha raspada starog kapitalistikog sistema,
kolonijalizma i imperijalizma, uzimanja vlasti od strane proletarijata i
oslobadjanja ugnjetenih naroda, period pobede socijalizma na svetskom
nivou... Revolucija, kako nas ui Lenjin, i kako je dokazano u praksi, pobedjuje
u svakoj zemlji ponaosob. Zato, pre svega, ta pobeda zavisi od radnike klase
konkretne zemlje i njegove revolucionarne Partije, od umea sprovodjenja u
ivot uenja Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina o revoluciji u skladu sa
konkretnim uslovima...

40

Dunost je svih istinskih komunista u svetu, samouvereno se boriti i ogradjivati

i istiti nae marksistiko-lenjinistike teorije od deformacija od strane
buroazije, savremenih revizionista, i svih oportunista i izdajnika. Marksizam
lenjinizam je pobednika ideologija. Onaj ko je sagledava, titi je, i razvija,
uesnik je slavne armije revolucije, velike i nepobedive armije istinskih
komunista, koji rukovode proletarijatom i svi

ugnjetenima u borbi za

preoblikovanje sveta, za unitenje kapitalizma i izgradnju novog, socijalistikog

sveta.

Izd. 8 Nentori, Tirana, 1979.

41

EVROKOMUNIZAM JE ANTIKOMUNIZAM
...Evrokomunisti pokuavaju da stvore lanu predstavu o savremenom
kapitalistikom drutvu i njegovim protivrenotima, prikazati ga kao drutvo,
koje je evoluiralo od vremena Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, da su njihove
osnovne postavke i analize postale prevazidjene i da su prestale da vae''. Oni
posmatraju savremeno kapitalistiko drutvo kao jedinstveno, oni vie ne vide
polarizaciju na proletere i buruje, ne smatraju da je osnovna protivrenost
drutva upravo protivrenost medju te dve klase, a samim tim i ne priznaju
klasnu borbu, kao pokretaku snagu tog drutva. Razume se, za evrokomuniste
postoje neke protivrenosti, koje oni nazivaju protivrenostima razvitka,
progresa, blagostanja, demokratije, itd. koji su zamenili, navodno, stare
protivrenosti i naroito protivrenost izmedju rada i kapitala, na emu se
zasniva kompletna marksistiko-lenjinistika teorija o ulozi i istorijskoj misiji
proletarijata, o revoluciji, diktaturi proletarijata i socijalizmu.

Tako, oni fantaziraju o tome, da je vlast potrebno uzimati postepeno, putem

reformi, posredstvom razvijanja kulture, i tesne saradnje sa svim klasama, bez
izuzetka, vladajuim i onima koje to nisu... Za Markuzea, Garodija,
Berlingvera, Karilja, Marea, i svih njima slinih to znai da ''potroako
drutvo'', ''razvijeno industrijsko drutvo'', ne samo da je izmenilo oblik starog
kapitalistikog drutva, ve je i nivelisalo klase i kako to kae or Mare, sada
''mi moemo da govorimo ne o francuskom proletarijatu, ve o francuskoj
radnikoj klasi''. ta se to izmenilo u Francuskoj, da Mare vie ne vidi
proletere? Da li tamo vie nema najamnih radnika, koji stvaraju dodatnu
vrednost, i uveavaju kapital (kako je to govorio Marks,prim.prev.)? U
kapitalistikom svetu, bez obzira na promene u socijalno-klasnoj strukturi,
nite se nije izmenilo to se tie poloaja klasa i klasnih odnosa. Teorija
Marksa, Engelsa, Lenjina, i Staljina o klasama i klasnoj borbi u buroaskom
drutvu uvek su mlade i aktuelne.
42


U celom svom genijalnom delu, Lenjin je branio i razvijao teoriju Marksa o
hegemoniji proletarijata u revoluciji, odbaenu od strane evropskih socijaldemokrata.

Socijal-demokratsko

gledanje

na

to

pitanje

su

savremeni

revizionisti ponovo vratili na scenu. Lenjin je dokazao, da u novim uslovima

imperijalizma,

hegemonija

proletarijata

je

neophodna,

ne

samo

za

socijalistku, ve i za demokratsku revoluciju. On je razjasnio, da je

ustanovljenje te hegemonije neophodno, jer je proletarijat vie od bilo koje
druge klase zainteresovan za punu pobedu revolucije, i njenog sprovodjenja do
kraja.

Kako evrokomunisti sebi predstavljaju socijalizam? Upravo zbog demagogije oni

su prinudjeni da priaju o socijalizmu, socijalizam koji bi oni hteli da grade
je ist blef i obmana Jo u prvom programskom dokumentu marksizma, u
Komunistikom manifestu, Marks i Engels su podvrgli kritici razne
pseudosocijalistike

teorije

,feudalni

socijalizam,

sitnoburoaski

socijalizam, nemaki pravi socijalizam, konzervativni ili buroaski

socijalizam. Oni su raskrinkali klasnu sutinu tih antinaunih teorija, koje
slue ineresima buroazije. U borbi protiv buroaskih i sitnoburoaskih,
oportunistikih i anarhistikih teorija, koje su spreavale emancipaciju
proletarijata u njegovoj borbi, Manifest je uio radniku klasu da se ona
moe izbaviti od buroaskog ugnjetavanja jedino revolucijom, i diktaturom
proletarijata, da on ne moe sebe osloboditi, a da ne oslobodi pritom i itavo
drutvo. Istorijski je dokazano, da je posle pojave marksizma, svaka druga
ideoloka tendencija, koja istupa sa socijalistikim parolama, u procesu klasne
borbe, se preobraa u reakcionarnu tendenciju. Samo marksizam daje preciznu
ideju istinskog socijalistikog drutva... Sada, stare filozofski poglede,
opovrgnuti Marksom, pokuavaju da nametnu zapadnoevropskom proletarijatu
novi prudonisti, kao or Mare, Berlingver, Kariljo, i drugi, oblikujui je u
razna pakovanja. Svi ti revizionisti svojim teorijama streme ka tome da dovedu
mase u zabludu, pogreno predstavljajui upravo naune teorije marksizma.
43

Oni naprosto obmanjuju kada govore, da su oni ''objektivni u poznavanju

zakona sposobnih da povedu drutvo napred'' ! U stvarnosti, oni su postali lakeji
potroakog

drutva,

stvorenog

kapitalistikom

imperijalistikom

buroazijom, radi obezbedjivanja maksimlnih koristi u eksploataciji radnike

klase i svih masa trudbenika.

Zajedniko trite i Ujedinjena Evropa, je krupno jedinstvo kapitalistikih

monopola transnacionalnih korporacija, predvidjenih za eksploataciju naroda i
trudbenika Evrope, celog sveta, koja za evrokomuniste predstavlja realnost
, sa kojom se treba saglasiti. A miriti se sa tim, znai saglasiti se sa
likvidacijom suvereniteta, kulturnih i duhovnih tradicija, svakog naroda Evrope
ponaosob u interesu krupnih monopola, to ujedno znai i likvidacija linosti
evropskih naroda, njihovo pretvaranje u masu ugnjetenih transnacionalnim
korporacijama, kojima upravlja krupni ameriki kapital. Bajka evrokomunista o
tome da uestvovanje u parlamentu i drugim organima evropske zajednice,
dovodi do demokratskom preobraaju i stvaranju Evrope trudbenika, je
ista obmana i demagogija. Koliko se moe demokratskim putem preoblikovati
kpitalistiko drutvo bilo koje zemlje u socijalistiko, kako se moe praviti
Evropa radnika kako to govore evrokomunisti. Upravo zato je pozicija
evrokomunista prema Zajednikom tritu, i Ujedinjenoj Evropi oportunistika,
i trajkbrejkerska pozicija, izrasla iz ideje o klasnom mirenju i kapitulacije
pred buroazijom Te partije su se pretvorile u, ne samo antirevolucionarne,
ve i antinacionalne...
U mnogim zemljama, su uli u modu dravni prevrati, zavere, organizovanih od
strane kaste oficira. S njihovom pomoi monopolistike grupe svrgavaju jednu
vladu, koju zamenjuje druga, koja e sluiti njihovim interesima. Pomou
vojnih pueva ameriki imperijalisti i sovjetski socijal-imperijalisti u mnogim
dravama dovode na vlast vladajue klike, koje e sluiti njihovim interesima.
Tada

je,

tim

zemljama

vojska,

slepo

sluala

vladajue

klase

imperijalistikim supersilama. U takvim sluajevima, istinski revolucionari

skreu panju i ue vojnike mase da ne podleu obmani reakcionarne
44

propagande, predstavljajui dravne prevrate kao dela u ''interesu nacije'', u

''interesu naroda i zatite domovine'' itd.

Revolucija i socijalizam su jedini klju proletarijata i masa ka reenju

nepomirljivih protivrenosti kapitalistikog drutva, ka unitenju ugnjetavanja i
eksploatacije, ka istinskoj pobedi slobode i jednakosti. Dokle god bude
postojalo ugnetavanje i eksploatacija, dokle god bude postojao kapitalizam,
misli i napori masa uvek treba da streme ka revoluciji, ka socijalizmu...
Situacija je teka, ali treba se prisetiti Staljinovih rei optimizma, o tome da
ne

postoje takve

tvrdjave, koje boljevici ne

mogu osvojiti''.

Taj

revolucionarni optimizam, proistie iz objektivnih zakona razvitka drutva.

Kapitalizam

je

sistem

koji

je

istorijom

osudjen.

Nita,

ni

bes,

ni

suprotstavljanje buroazije, ni izdaja savremenih revizionista, ga ne mogu

spasti od neizbenog kraja. Budunost pripada socijalizmu i komunizmu.

45

PRILOG

Znaaj NOB u istoriji naroda Jugoslavije

lanak objavljen u listu Zeri I Populit
5.aprila 1970.
Navrava se 29 godina, od 6.aprila 1941. godine,kada je Hitlerova Nemaka i
faisticka Italija izvrili varvarsku agresiju na Jugoslaviju. Kao sto je 7.april
1939. za Albaniju ,tako ovaj datum za narode Jugoslavije oznaava simbol
tekih dana faistickog zarobljenitva, koji je doneo neopisive patnje i
rtvovanja. Istovremeno, on je znaio i poetak slavnog antifaistickog otpora
koju su predvodili komunisti, koji je kulminirao epskom Narodnooslobodilackom
borbom,

najslavnijim

periodom

istorije

tog

naroda.

Uprkos sabotiranju i izdaji vladajue klase, narodi Jugoslavije su doekali

okupatore sa orujem, i borili se hrabro i odluno protiv kapitulacije starog,
monarhistikog rezima. Kada je vlada Cvetkovia, uvela Jugoslaviju u Trojni
pakt Hitlerove Nemake, desila se eksplozija revolta i narodnog ustanka, koji ju
je je zbacio, ne prihvatajui pakt. Trula i izdajnika stara kraljevska komanda
je izdala narod i podrivala oruani otpor Jugoslovenskih patriota, koji su pruali
otpor svirepom napadu Hitlera. Ali dok su Nedi i njegovi satrapi kapitulirali,
narod Jugoslavije se digao na noge,i ispunio planine mladim borcima, hrabrim
sinovima svog naroda, koji nisu alili svoje zivote, za ast njhove zemlje, dok
se

ne

isteraju

okupatori

izdajnici.

Hrabri narodi Jugoslavije, vekovima su se borili za slobodu i svoju nezavisnost

protiv

hordi

stranih

osvajaa.

Ponovo su to pokazali i u Narodnooslobodilakoj borbi, ali protiv sile vece nego

ikada. Krv, rtve i velika odricanja, hrabrost i junatvo bili su osobine desetine,
stotine partizana, sastavljenih od svih narodnosti koje su inile Jugoslaviju,
46

neizbrisivi su primer odlunosti da se odbrani nezavisnost, suverenost,

nacionalni identitet i nacionalno dostojanstvo, demokratska prava surovo
sputavana

od

strane

srpskih

kraljeva

okupatora.

Narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije protiv nemakih i italijanskih

faistickih osvajaa je u bliskoj vezi sa naporima da se ostvare elje ne samo
nacionalnog oslobodjenja, ve i socijalnog, da se zaustavi restauracija starog
monarhistikog reima, to je bilo bitno ne samo za njihovu sudbinu, ve i za
Evropu i itav svet. U vreme kad je faisticka kuga stavila pod svoju izmu
gotovo ceo kontinent, i kada je Hitler poeo svoju monstruoznu agresiju na
Sovjetski Savez, oruani ustanak Jugoslovenskog naroda je otpoceo i nastavio
se do potpunog oslobodjenja zemlje. Pod vodjstvom komunista, uvereni u
pobedu, tokom neravnopravne borbe sa neprijateljem naoruanim do zuba, koji
je sejao teror i masakre gde god bi se pojavio, to je bio jedini zakon njegove
vladavine. Zasluga Narodnooslobodilke borbe naroda Jugoslavije je injenica
da nije bilo jednostavno pruiti otpor, ak ni pasivnu samoodbranu protiv
destruktivne aktivnosti neprijatelja. Od poetka,okupacione snage su imale
velike akcije, s ciljem da se partizanska vojska sabije i uniti. Strani okupatori
u saradnji sa domaim izdajicama, stvorenih kako bi unitili Nacionalnu
oslobodilacku armiju i oruani otpor ugnjetenih naroda, preduzeli su jednu za
drugom brojne ofanzive, koristei brojne vojne snage. Oni su naneli zemlji
veliku

tetu.

Osim materijalne tete, koja je nesaglediva, u borbi protiv okupatora i njihovih

satrapa, ubijeno je preko million i sedamsto hiljada ljudi. Ali i pored svih
zloina i strahota neprijatelja narod se branio, hrabro je stajao i protiv
saradnika okupatora, etnika i ustaa, hortijevaca i bugarskih faista, i odneo
pobedu

nad

svima

njima.

Narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije predstavlja vredan doprinos

zajednikoj pobedi nad faizmom. To je neosporna istorijska injenica koju
niko ne moe porei. Uvek emo isticati,sa potovanjem i uvaavanjem, uprkos
politici koju danas sledi Jugoslavija, da su njeni narodi teili nacionalnom
oslobodjenju

i
47

socijalizmu.

Nedavno je eksplodirala kampanja puna mrnje, naroito u bugarskoj

revizionistikoj stampi, koja potcenjuje, ak negira Narodnooslobodilacku
borbu naroda Jugoslavije. Drskost ide tako daleko da kau da su Bugari
zasluni za velike oslobodjene teritorije Jugoslavije. Oni ak opravdavaju
okupaciju od strane bugarskih faista. To je, ne samo degutantno, ve je i
uvreda za sve antifasistike borce. Jasno je da taj falsifikat bugarskih
revizionista nije nimalo sluajan. ivkovljeva klika to ini u kontekstu
hegemonistikih i agresivnih ciljeva gospodara Kremlja protiv Jugoslavije. To je
nespojivo sa sa visokim internacionalistikim oseanjima hrabrog i bratskog
bugarskog naroda. Albanski narod gaji istinsko prijateljstvo prema bratskim
narodima Jugoslavije. Kao susedni narodi, ivei jedni pored drugih, esto su
delili istu sudbinu, ratujuci na istom frontu protiv istog neprijatelja. Albanski
narod je otpoeo svoju borbu protiv italijanskih osvajaa u aprilu 1939. da bi
kasnije i u borbi sa Nemcima odneo pobedu. Tokom Drugog svetskog rata, na
narod, zajedno

sa narodima Jugoslavije borili su se u zajednikom

antifaistikom taboru za iste ideale. Oni su saradjivali i pomagali jedni

drugima u borbi protiv neprijatelja i izdajnika svoje zemlje, da bi iveli
slobodno, nezavisni i suvereni. Kada je faisticka Italija otpoela okupaciju
Albanije 1939. godine, beogradski studenti, bez obzira na pritiske vladajucih
buroaskih krugova, su demonstrirali protiv agresije i snano izrazili svoju
podrku i simpatije za na narod. Nikada pre takva podrka naem narodu od
strane naroda Jugoslavije nije bila. Iz razloga internacionalistikog duha i
oseanja ljubavi, prijateljstva i solidarnosti, albanski partizani su poli da
pomognu narodima Jugoslavije, i sa velikim ponosom je uestvovao zajedno sa
jugoslovenskim partizanima u estokim borbama na Kosovu, Crnoj Gori, Bosni,
gde su se u rovovima borili za zajednike ideale, koji ce veno ostati. Krv
prolivena u tim borbama, zacementirali su zajedniko prijateljstvo. Narodi
Jugoslavije su svesni, da uprkos nepomirljivim ideolokim razlikama, imaju u
Albanskom narodu prijatelja koji e im uvek eleti najbolje, i koji e ga
podrati ako bude ugroen od strane raznih imperijalista, ukoliko bilo ko ugrozi
njihovu domovinu, slobodu i nacionalnu nezavisnost, koju su stekli krvlju i
48

velikim rtvama. Imperijalisti i revizionisti u savezu sa njihovim agentima, na

elu sa srpskim ovinistima ozbiljno gree kada misle da ce jugoslovenski narod
zatei na spavanju, i da ga mogu ugroziti. Narodi Jugoslavije e uiniti kraj
svima koji pokuaju da kre njegovu slobodu i nezavisnost.

49

O AUTORU

ENVER HODA
(16 oktobar 1908 11 april 1985)
Prvi sekretar CK Partije Rada Albanije, Predsednik Saveta
ministara (1946-1954), ministar inostranih poslova (1946-1953),
ministar odbrane (1944-1953), glavnokomandujuci oruanih
snaga Socijalistike Albanije.
Veliki revolucionar, i praktiar marksizma-lenjinizma,u ije je
vreme, dok je rukovodio Partijom, izgradjivan socijalizam,
dosledno se sprovodila diktatura proletarijata, vodila stalna
borba protiv svetskog imperijalizma i revizionizma. Gotovo celu
svoju politiku aktivnost, posvetio je zatiti principa marksizmalenjinizma, protiv neprincipijelnih kritika Staljina i njegovog
dela.

Niko kao on, nije titio sa takvim

revolucionarnim arom, u svako vreme i u svim
okolnostima, uenje Marksa, Engelsa, Lenjina i
Staljina od oportunizma i devijacija
Iz saoptenja radio Tirane, 11.04.1985.

***

50

''Nikakvom silom, nikakvim muenjima, nikakvim

smicalicama, nikakvim obmanama, ne moe se izbaciti marksizamlenjinizam iz umova
i srca ljudi. ''

" Marksizam-lenjinizam je pobednika ideologija. Onaj ko opaa, vidi,

titi i razvija je, uesnik je slavne armije revolucije, velike i
nepobedive armije istinskih komunista koji vode proletarijat i sve
potlaene u borbi za preobrazbu sveta, za unitenje kapitalizma i
izgradnju novog, socijalistikog sveta. "
Enver Hoda

51