Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu

Istorija svetske drame i pozorita II

Red. prof. Dr Aleksandra Jovievi
Doc. Dr Ivan Medenica
Francuski klasicizam: an Rasin
(rezime)
-

an Rasin (1639-1699) jedan od najveih klasicistikih autora, napisao 12

tragedija (najznajnije: Britanik, Berenika, Atalija, Fedra, Mitridat, Andromaha); na
njegovom delu oprobale su se razne metode savremene kritike; psihoanalitiki pristup
(arl Moron) delo se tumai dramatinim rascepima u pievoj linosti; genetiki
strukturalizam (Lisjen Goldman) delo se posmatra kao deo irih strukturnih sklopova,
filozofskih, religioznih, drutvenih (zato ovaj pristup Bart naziva socioloka kritika);
strukturalizam u uem smislu (Rolan Bart) relativizacija veze izmeu dela i njegovih
izvora iz spoljnog sveta (delo se analizira samo kao sistem odreenih figura i funkcija);
Goldman, ali i neki predstavnici tradicionalne kritike, tumae Rasinov opus u
izvornom (jansenistikom) kontekstu; jansenizam struja u katolikoj crkvi (ugledni
manastir Port Royal), propoveda pesimistiki i puritanski pogled na svet (postoji
nepremostiv rascep izmeu nesavrenosti sveta i ovekove tenje ka Apsolutu Bogu)
sutina Rasinove tragedije (Goldman): nerazreiv odnos izmeu Sveta, oveka i
Boga; s jedne strane je nesavreni Svet relativnih vrednosti zasnovan na principu izbora,
a s druge zahtev za apsolutnim vrednostima olienim u Bogu; ovekova sudbina je nuno
tragika jer Bog obuhvata dva meusobno suprotna zahteva koje junak ne moe da
istovremeno ostvari a, ako prihvati jednu alternativu, pada u nesavreni svet izbora,
greke, zla, greha; suprotni zahtevi Apsoluta (Boga): spasiti svoju i muevljevu (kraljevu)
ast ili ostvariti ljubav sa pastorkom Hipolitom (Fedra, Fedra), spasiti sina od
zaljubljenog Pira ili ostati verna mrtvom muu Hektoru (Andromaha, Andromaha),
spasiti ivot voljene osobe koju goni ljubomorni takmac ili spasiti ljubav s njom (Junija,
Britanik); osnova problema Rasinov bog je nem, ne objanjava junaku kako da uskladi
suprotne zahteve, ve od njega trai i jedno i drugo; ako bi Bog signalizirao izbor, onda
ne bi bilo nerazreivog rascepa, pa ni tragedije
drugi jansenistiki pojam znaajan, prema Goldmanu, za razumevanje Rasinove
tragedije konversija (preobraenje), neopoziv raskid sa prethodnim ivotom; ovaj
raskid moe da bude rezultat psiholokog procesa, ali se za onog koga proivljava svodi
na trenutni i atemporalni in (bljesak prosvetljenja) u trenutku se naputa nesavreni
Svet relativnih vrednosti zarad univerzuma Boga (princip sve ili nita); konversija
Rasinovih junaka ostvaruje se na razliite naine ubijaju ih, ubijaju se, odlaze u
manastir (Junija postaje vestalka, Britanik); radikalna Goldmanova teza: Rasin ima
suprotni problem od Korneja po pitanju jedinstva vremena ime ispuniti radnju do
trenutka konversije, jer se vreme u njegovim tragedijama svodi upravo na ovaj trenutak
Bartova strukturalistika analiza: jedan od sredinjih dramskih odnosa u
Rasinovom delu je odnos delat-rtva; on nema razreenje delat ima mo da uniti
rtvu, ali ne i mo da dobije njeno potovanje i prihvatanje; tragika situacija delata
(prema Bartu) ako egzercira mo, satire predmet svoje ljubavi, a ako popusti i oslobodi
rtvu, ona e otii, jer mu ne uzvraa ljubav

drugi znaajan strukturni odnos u Rasinovoj tragediji ljubavni par; po

psihoanalitikom pristupu (arl Moron), ljubavni par ine sasvim mladi ljubavnici, skoro
deca, iji odnos potie iz detinjstva, iz zajednikih igara; on deluje edno, nestvarno,
gotovo aseksualno i osuen je na neuspeh: Britanik-Junija (Britanik), Aricija-Hipolit
(Fedra), Bajazit-Atalida (Bajazit)
par delat-rtva i ljubavni par se najee ukrtaju figura delata ugroava
ljubavni par, jer seksualno i emocionalno nasre na jednog od ljubavnika; primer: Neron
je zaljubljen u Juniju, otima je i odvaja od Britanika, da bi kasnije, iz ljubomore zbog
neuzvraene ljubavi (i iz politikih razloga Neron je oteo presto Britaniku, pa je ovaj
potencijalna opasnost za njegovu vlast), ubio Britanika (Britanik); delat nije nuno
muki lik Fedra nasre na Hipolita i ugroava njegovu vezu s Arcijom (Fedra);
prema Bartu, osnovni tragiki sukob u Rasinovom delu svodi se na emu: A ima
svu vlast nad B. A voli B, ali ovaj njega ne voli; odnos zanovan na moi znaajniji je i
optiji od ljubavnog odnosa ljubavna veza je fluidnija i neizvesnija, a veza zasnovana
na sili je vrsta i postojana: Pir i Andromaha (Andromaha), Neron i Junija (Britanik),
Fedra i Hipolit (Fedra), Roksana i Bajazit (Bajazit); njegov teatra je teatar nasilja;
dominacija odnosa sile nad ljubavnim odnosima relativizuje i pol lika u zavisnosti od
funkcije u odnosima sile, enski likovi mogu da se maskulinizuju, a muki feminizuju
(muki princip Fedra, Agripina, Atalija, Roksana; enski princip Orest, Hipolit,
Bajazit, Britanik); ovo nije psiholoka feminiziranost i maskuliniziranost, ve polna
metafora njihove uloge u odnosima sile
prema Bartu, u Rasinovim tragedijama postoje dve Erosa edna, detinja, na
prolosti bazirana ljubav dvoje mladih (Aricija-Hipolit, Britanik-Junija) i momentalna
strast koja zaljubljenog ini opsednutim i agresivnim (Fedrina prema Hipolitu, Neron
prema Juniji, Pir prema Andromahi); nema prelaza iz jednog u drugi oblik Erosa Eros
trenutka se ne moe pacifikovati te postati trajan, to je odlika prvog oblika Erosa; zato
ni jedan Eros nije realan jedan je restrospekcija (seanje na infantilnu seksualnost), a
drugi ne moe da se ostvari, jer rtva ljubavne opsesije ne prihvata ponudu; u Rasinovim
tragedijama nema srene ljubavi (moguni uticaj jansenistikog puritanizma)
IZVORI:
- Slobodan Vitanovi, Francuska knjievnost baroka i klasicizma iz Francuska
knjievnost 1, Svjetlost/Nolit, Sarajevo/Beograd, 1976.
- Lisjen Goldman, Struktura Rasinove tragedije, Teorija tragedije, Nolit, Beograd,
1984.
- Rolan Bart, Rasinov ovek, Knjievnost, mitologija, semiologija, Nolit, Beograd,
1979.