Master Rad Alena Tomsik

Hemijske i mikrobioloke promene
lekovitog biljnog materijala tokom

njegove obrade u fabrici aja
Kandidat: Alena Tomik

Mentor: Dr Senka Vidovi
Novi Sad, jun 2013.
Sadraj
1.Uvod........................................................................................................................ 1
2. Opti do.................................................................................................................. 5
2.1 Zakonska regulativa.......................................................................................... 5
2.2 Proces proizvodnje ajeva...............................................................................11
2.3 Etarska ulja- jedna od kljunih komponenta ajeva.........................................17
2.3.1 Dobijanje etarskih ulja...............................................................................19
2.3.2 Fiziko-hemijske osobine etarskih ulja.......................................................20
2.4 Fenolna jedinjenja u ajevima.........................................................................20
2.5 Biljni materijal koji se najee koristi u proizvodnji biljnih meavina u fabrici
aja....................................................................................................................... 23
2.5.1 Mentha piperita L., Laminaceae................................................................23
2.5.2 Melissa officinalis L., Laminaceae.............................................................25
2.5.3 Foeniculum vulgare, Umbellifeare.............................................................26
2.5.4 Cassia angustifolia, Cassia acutifolia.........................................................28
2.5.5 Arctostaphylos uva ursi L. Ericaceae........................................................29
2.5.6 Rosa canina L., Rosaceae..........................................................................30
2.6 Mikrobiologija ajeva....................................................................................... 32
2.6.1. Kvasci i plesni........................................................................................... 32
2.6.1. Enterobacteriace...................................................................................... 33
2.6.4 Bacillus cereus.......................................................................................... 36
2.6.5. Clostridium spp........................................................................................ 37
Metode odreivanja.................................................................................................. 40
3.1 Odreivanje sadraja vlage.............................................................................40

3.2 Odreivanje sadraja etarskog ulja.................................................................40
3.3 Odreivanje sadraja ukupnih fenola u ispitivanom biljnom materijalu..........42
3.4 Ispitivanje antioksidativne aktivnosti..............................................................43
3.5 Mikrobioloke metode odreivanja brojonosti mikroorganizama.....................44
Rezultati i diskusija................................................................................................... 45
4.1 Sadraj vlage................................................................................................... 47
4.2 Sadraj etarskog ulja u ajevima.....................................................................49
4.3 Odreivanje sadraja ukupnih fenola u ispitivanom biljnom materijalu..........50
4.4 Antioksidativna aktivnost................................................................................52
4.5 Mikrobioloka analiza...................................................................................... 56
Zakljuak.................................................................................................................. 59
Literatura.................................................................................................................. 60
1.Uvod
Lekovite biljke se od davnina koriste kao veoma znaajan izvor farmakoloki aktivnih
komponenata. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) tradicionalna medicina,
ukljuujui i leenje lekovitim biljem, koristi se u celom svetu. U nekim zemljama ak 70-95%
stanovnitva se oslanja na tradicionalnu medicinu kao prvi stepen leenja [Robinson & Zhang,
2011]. Najvei deo proizvoda tradicionalne medicine, koji se u ovom smislu koriste, odnosi se
na upotrebu lekovitog bilja u formi herbalnih ajeva. Da bi aj najbolje ispoljio svoje dejstvo,
upotrebu ajeva treba kombinovati sa stilom ivota koji ukljuuje redovno vebanje, dovoljno
sna, konzumaciju povra i voa bogatog antioksidantima, visokokvalitetnim proteinima i male
koliine masti i eera [www.teaclass.com].
Danas se aj upotrebljava kao napitak i kao izvor lekovitih komponenata. irenjem
znanja i svesti o lekovitim komponenatama, upotreba ajeva postaje sve popularnija. Mnoga
lekovita delovanja, kao to su spreavanje neuorogenih oboljenja, sranih oboljenja i oboljena
krvi, zatita od kancerogenih oboljenja i oboljenja jetre kao i protivupalna dejstva se pripisuju
biljnim preparatima i ajevima [Campenella, Bonanni & Tomsasseti 2003; Visioli, Borsani &
gali, 2000].
U Srbiji proizvodnja ajeva i lekovitih preparata poslednjih godina ima kontinualni
godinji rast od oko 10%. Izvoz sirovog biljnog materijala, filter i instant ajeva na trite
Europske unije i Severne Amerike raste poslednjih decenija [Daji, 2012].
Srbija i Balkan su regije bogate lekovitim biljem. Na teritoriji Srbije sakuplja se i uzgaja
lekovito bilje iz 89 familija, ukljuujui Laminaceae, Asteraceae, Apiaceae, Malvaceae,
Rosaceae itd. [Daji, 2012]. Mnoge lekovite biljke dostupne na Srpskom tritu se sakupljaju u
divljini, ali takoe raste i broj vrsta dobijenih kultivacijom. Fabrike aja sa teritorije Srbije,
sirovine za preradu (lekovito bilje) uglavnom nabavljaju sa domaeg trita, ali i dalje postoje
vrste poput Cassia angustifolia, Hibiscus, Camellia sinensi, koje se mahom uvoze iz Kine i
Indije.
Slika 1. Izvoz lekovitog bilja Srbije u Europske zemlje [Daji,2012]
Biljni ajevi predstavljaju izvor cele mree lekovitih komponenata (etarska ulja, fenolne
komponente, vitamini, alkaloidi itd.). Skoro svi biljni ajevi su bogati fenolnim komponenatama,
koje imaju antioksidativnu aktivnost i preporuuju se u ishrani i dijetama [Seeram et al, 2001;
Kim et al., 2005; Piccolella et al., 2008; Khoo et al., 2011].
Fenoli pokazuju znatnu razliku u njihovoj strukturi i osim njihove antioskidativne

aktivnosti oni obezbeuju ukus, boju i daju senzorne osobine kao to su gorina i adstringentno
svojstvo prehrambenih proizvoda [Lee, 2000.]. Etarska ulja su prisutna u velikom broju biljnih
ajeva i predstavljaju drugu veoma bitnu, moda i kljunu komponentu ajeva. Etarska ulja su
poznata po tome da poseduju vrlo snano antibakterijsko, antivirusno i antioksidativno delovanje
a upotrebljavaju se i zbog analgetskog, sedativnog, protivupalnog i splazmolitikog delovanja
[Serrano et al.,2011]. Upotrebom namirnica koje sadre bioaktivne isparljive biljne esktrakte
(etarska ulja), koje se najee nalaze u listovima, cvetovima, lukovicama, semenkama, korenu
ili plodovima je mogue smanjiti rizik od nastajanja mnogih bolesti [Gardell et al., 2008]. Osim
fenolnih jedinjenja i etarskih ulja biljni ajevi takoe sadre i neke druge bitne komponente kao
to su vitamini A, B6, C i E [Atoui et al., 2005].
Zahtevi savremenog trita i kupaca kao i tenja modernih proizvoaa prehrambenih
proizvoda je proizvodnja finalnog prehrambenog proizvoda sa maksimalnim sadrajem vitamina,
fenola i ostalih farmakoloki aktivnih komponenata. Zato je kontrola kvaliteta, bezbednost i
efikasnost veoma znaajna u procesu proizvodnje biljnih ajeva. Pored toga to je bitno da se
sauva sadraj lekovitih komponenata i dobije kvalitetan i bezbedan krajnji proizvod potrebno je
odrediti i granice mikrobioloke kontaminacije [Barens, Anderson & Philipson, 2007].
Mikrobioloka kontaminacija biljnog neobraenog materijala prisutna je u svim stadijumima
uzgoja biljaka: uzgoj, etva kao i operacije koje slede nakon etve. Kontaminacija u nekim
stadijuma proizvodnje moe biti kontrolisana u odreenim granicama kod kultivisanih biljaka,
dok kod ostali vrsta, naroito divljih, ju je teko kontrolisati. Krajnji sadraj kontaminacije je
rezultat mnogih faktora mikrobioloke ekologije. Osuene biljke mogu da sadre vei stepen
mikrobioloke kontaminacije u zavisnosti od toga da li su tokom kultivacije biljke upotrebljeni
pesticidi [McKee, 1995]. Aerobne bakterije i plesni su normalno prisutni u biljnom materijalu i
njihova koliina moe biti poveana zbog etve, skladitenja i obrade biljnog materijala.
Pokazalo se da patogeni organizmi kao to su Salmonella, Enterobacetr, Enterococcus,
Clostridium, Pseudomonas, Shigella i Streptococcus kontaminiraju biljni material.
U ovom diplomskom radu, upravo zbog gore navedenih injenica, ispitane su promene
koje nastaju u herbalnom materijalu tokom njegove obrade i pripreme za proizvodnju finalnog
proizvoda (filter aja) u fabrici aja. U analiziranom herbalnom materijalu praene su promene u
sadraju etarskog ulja, sadraju vlage, sadraju ukupnih fenolnih komponenata, promene u
antioksidativnom delovanju, kao i promene koje se tiu mikrobiolokog statusa ulazne i
obraene sirovine.
Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

obrade u fabrici aja
2. Opti deo
Srbija je zemlja sa velikom raznolikou i gustinom flore u odnosu na ostale europske
zemlje. Provobitno na teritoriji Srbije lekovito bilje se dobijalo sakupljanjem biljaka koje
najee rastu u planinskim predelima a u poslednje vreme sve se vie vri kultivacija biljnih
sorti i na taj nain omoguava se bolja kontrola rasta, prinosa i berbe [www.orgchm.bas.bg/].
Nakon berbe lekovitih biljnih sirovina slede posleetveni procesi, primarna prerada
(transport i preiavanje) i sekundarna prerada (suenje, usitnjavanje destilacija, ekstrakcija,
pakovanje i uvanje). Duina i uslovi uvanja utiu na kvalitet droge i ekstrakta. Suenje se
smatra najznaajnijom fazom u proizvodnji droga od lekovitog, aromatinog i zainskog bilja.
Kao najbolji metod konzervisanja droge koristi se suenje na temperaturama niim od 80C, jer
se na veim temperaturama javljaju oteenja droge koja dovode do smanjenog prinosa, to utie
i na ekonomski aspekt ovog procesa [www.scribd.com; Peki, 1983.].
2.1 Zakonska regulativa

Pre nego to se upotrebi za izradu nekog preparata ili se preradi, identitet svake droge
mora biti potvren bez obzira na deklarisan sastav na ambalai. Prilikom prijema droge i pre
poetka njenog korienja treba sprovesti proceduru identifikacije i kontrole kvaliteta.
Identifikacija droga se moe uraditi kombinacijom podataka dobijenih:
makroskopskom analizom (organoleptiki pregled),
mikroskopskom analizom (pregled pod lupom x 6-10, scaning mikroskopija i pregled
histolokih preseka),
hemijskom analizom (hemijske reakcije i primena hromatografije na tankom sloju).

Tabela 1. Kvalitet biljnih droga [Kovaevi, 2000]
KVALITET
Opta ispitivanja
Osueni
delovi
biljaka
ivotinja
(in toto, seeni
ili spraeni)
Posebna ispitivanja
organoleptike osobine
1.
prisustvo aktivnih sastojaka
koliina stranih primesa
2.
koliina aktivnih sastojaka
stepen usitnjenosti
koliina vlage
koliina pepela
koliina
A. ukupna
koliina
sastojaka
aktivnih
preraunato
dominantno
ili
kao
najaktivnije
jedinjenje
kiselini
B. koliina
pojedinanih
nerastvornog pepela
komponenata u okviru
koliina sulfatnog ostatka
kompleksa aktivnih sastojaka
koliina ekstraktivnih materija
C. koliina
neke
marker
supstance
zdravstvena ispravnost
+
Droge
prakaste
konzistencije
veliina estica
ujednaenost veliine estica

+
Droge
tene
konzistencije
ili
one koje mogu da

postanu
tene
fizike konstante
hemijske konstante
rastvorljivost
temperatuta kljuanja
temperatura ovravanja
temperatura topljenja
konzistencije

Tokom procesa prerade lekovitog bilja moe doi do naruavanje zdravstvene ispravnosti biljne
lekovite sirovine. Zbog toga je obavezna i kontrola sledeih prametara zdravstvene ispravnosti
Tabela 2. Parametri zdravstvene ispravnosti [Kovaevi, 2000]
Parametar
Koliina tekih metala
Vrednosti
Olovo max 5 mg/kg
Kadmijum max. 0,2mg/kg
(seme lana, cvet gloga, herba hajduice max. 0,3 mg/kg)
(list breze, kora vrbe, herba kantariona max 0,5
mg/kg) iva max 0,1 mg/kg
Preuzete su vrednosti za voe, povre i itarice:

Olovo max. 0,5 ppm (voe, krtalosto povre, itarice)
max. 1,2 ppm (lisnato povre).
Kadmijum
max. 0,1 ppm (lisnato povre,
itarice) max. 0,05 ppm (krtolasto povre).

iva
max. 0,035 ppm (itarice)
Fumiganti
Rezidue etilen oksida
Doza radioaktivnosti
370-600 Bq /kg ( Cs i
134
137
Cs)

Koliina rezidua pesticida
Heptahlor 0,05 mg/kg
Alahlor 0,02 mg/kg
Heksahlorbenzol 0,1 mg/kg
Aldrin 0,05 mg/kg
Mikrobioloka istoa
Heksahlorcikloheksan 0,3 g/kg

Azinpos-metil
1,0 mg/kg
Za
droge i preparate
koje se termiki obrauju pre upotrebe ili
Hlordan 0,05 mg/kg
Brompropilat
3,0 mg/kg
se
koriste eksterno:
Hloropirifos 0,2 mg/kg
7
Cipermetrin
1,0 mg/kg
Aerobne
bakterije
max. 10 /g
Hlorpirifod-metil 0,1 mg/kg
DDT 1,0 mg/kg
4
Kvasci i plesni max. 10 /g
Kvintozeni 1,0 mg/kg
Deltametrin 0,5 mg/kg
2
Escherichia coli max. 10 /g
Lindan 0,6 mg/kg
Diazinon 0,5 mg/kg
4
Melation 1,0 mg/kg
Enterobacter
max. 10 /g
Dihlorvos 1,0 mg/kg
Metidation 0,2 mg/kg
Salmonella
ne smeju biti prisutne
Ditiokarbamat 2,0 mg/kg
Paration 0,5 mg/kg
Endosulfan 3,0 mg/kg
Paration-metil 0,2 mg/kg
Za
droge0,05
i preparate
koji se primenjuju oralne, bez prethodne
Endrin
mg/kg
5 Permetrin 1,0 mg/kg
obrade:
Aerobne
Etion 2,0
mg/kgbakterije max. 10 /g
Pirimifos-metil 4,0 mg/kg
Fenitrotion
0,5 mg/kg
Kvasci
i plesni
max. 103/g
Piretrini 3,0 mg/kg
Fonofos 1,5coli
mg/kgmax. 101 /g
Escherichia
Fosalon 0,1 mg/kg
Enterobacter
max. 103/g
Salmonella
ne smeju biti prisutne
Biljni preparati su svrstani u kategoriju

4.
a, Biljni preparati kojima se dodaje kljuala voda pre

7
upotrebe Aerobne bakterije max. 10 /g, ml

5
Kvasci i plesni
max. 10 /g, ml
Escherichia coli
max. 102 /g, ml
b. Ostali biljni preparati

Aerobne bakterije max. 105/g, ml
4
Kvasci i plesni max. 10 /g, ml

max. 103/g, ml
Enterobacter
Escherichia coli
ne smeju biti prisutne u 1,0 g,
ml
Salmonella
Koliina mikotoksina
Aflatoksin B1:
ne smeju biti prisutne u 10,0 g,ml

2 g/kg
Ukupni aflatoksini
B1, B2, G1, G2: 4g/kg
Prisustvo insekata, jaja ili larvi Ne treba da budu prisutni insekti, jaja i larve

Zakonska regulativa koja regulie problematiku biljnih lekova moe se predstaviti na

nekoliko nivoa:
Globalni nivo- dokumenta Svetske zdravstvene organizacije (WHO guidelines on good
manufacturing practices (DPP) for herbal medicines, 2007; WHO guidelines on good agricultural
and collection practices (GACP) for medicinal plants, 2003)
Evropski nivo dokumenta- EMEA-European Medicines Evaluation Agency, (Note for
guidance on quality of herbal medicinal products, 2006; Guideline on Good Agricultural and
Collection Practice (GACP) for Starting Materials of Herbal Origin, 2006; Guideline on
specifications: Test procedures and acceptance criteria for herbal substances, herbal preparations
and herbal medicinal products/traditional herbal medicinal products, 2006;)
Nacionalni nivo (Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, Sl, Gl. 30/2010; Pravilnik
o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda, Sl. Gl. 45/2010; Smernice Dobre proizvoake
prakse, odnosno aneks 7- Proizvodnja biljnih lekova) [Mihailovi,2011].
Nacionalna regulativa je znaajno uslovljena evropskim zakonima.
Ispravnost i kvalitet ajeva i ajnih meavina mora biti u skladu sa Pravilnikom o
kvalitetu aja, ajnih meavina i njihovih proizvoda (Sl. glasnik RS, br. 4/2012). Ovim
pravilnikom blie se propisuju uslovi u pogledu kvaliteta aja, biljnog aja i njihovih proizvoda,
koji moraju da budu ispunjeni u proizvodnji i prometu upakovanog gotovog proizvoda, i to za
klasifikaciju, kategorizaciju i naziv; fizika, hemijska, fiziko-hemijska i senzorska svojstva, kao
i sastav, metode uzimanja uzoraka i ispitivanje kvaliteta, pakovanje i deklarisanje, dodatne
zahteve za oznaavanje proizvoda [Sl. glasnik RS, br. 4/2012 .1].
Osim zahteva propisanih pravilnicima, proizvoai trebaju nastojati ponuditi proizvode
koji imaju organsko poreklo i visoki kvalitet. Takoe treba nastojati na poboljanju svog
marketinga, kompanije i proizvoda, nudei svojim klijentima dodatne/obavezne certifikate
kvaliteta kao to su HACCP, EUREPGAP i ISO standardi. [http://www.intracen.org].

2.2 Proces proizvodnje ajeva

U Srbiji od lekovitog bilja najvie se koristi kamilica (Chamomila recutita), menta
(Mentha piperita), hajduka trava (Achillea spp.), kopriva (Achillea spp.), alfija (Salvia
officinalis), kantarion (Hypericum perforatum), slez (Althaea officinalis), jagorevina (Primula
spp.), zova (Sambucus nigra), ipak (Rosa spp.), lipa (Tilia spp.), timjan (Thymus serpyllum),
rtanjski aj (Satureja montana), glog (Crataegus spp.), bosiljak (Ocimum basilicum) i mnoge
druge.
Srbija je uglavnom izvoznik nepreraenog lekovitog bilja i etarskog ulja odreenih
biljnih vrsta (kleka, matinjak, miroija, perun). Nekoliko proizvoaa izvozi i ajeve i biljne
preparate. Najpoznatiji od njih su Bilje-Bora, IPLB Josif Pani, Macval group, Adonis i
Fructus.
Proizvodnja ajeva sastoji se od niza operacija prikazanih emom (Slika 2.). Tokom
procesa prerade vri se hemijska i mikrobioloka kontrola sirovine, meuproizvoda i proizvoda.
Slika 2. ema procesa obrade lekovitog bilja u fabrici aja
Primarno ienje:
Osuenom biljnom materijalu se pre pakovanja i skladitenja moraju odstraniti primese koje
mogu biti organskog ili neorganskog porekla a najee su zaostale u biljnom materijalu posle
6

skupljanja i suenja lekovitog bilja. Primese koje mogu izmeniti farmakoloko delovanje droge i
tetno uticati na zdravlje ne smeju se nalaziti u drogama.
Skladitenje:
Prilikom skladitenja i stajanja u magacinu, biljni materijal mora biti zatien od vlage,
kiseonika, svetlosti, temperature, ivih organizama i stranih mirisa. Svi ovi faktori mogu izazvati
kvarenje biljnog materijala to se ogleda u smanjenju kvaliteta lekovitih supstanci.
Seenje i usitnjavanje:
Oblik i veliina biljnih lekovitih sirovina koje dolaze u promet je razliit. Droge u celim
komadima (in toto) su najtraeniji oblik na tritu. Meutim, droge mogu biti i usitnjene i to:
grubo seene- ruditer concisae, poluseene- concisae i sitno seene- minutim concisae. Seenje
je postupak koji se obavlja dok su biljni delovi svei, prije suenja, za usitnjavanje ilavog
materijala razliitim noevima. Usitnjavanjem droga vri se redukcija veliine estica za dalje
procese prerade. Biljni materijal se usitnjava seenjem, gnjeenjem, trljanjem i mlevenjem. Za
usitnjavanje se mogu koristiti razliiti mlinovi od kojih se u industriji prerade biljnih sirovina
najee koriste mlinovi ekiari i kuglini mlinovi. Kod mlinova ekiara materijal za
usitnjavanje se ubacuje kroz levak odakle se materijal postepenim otvaranjem zasuna dovodi u
kuite mlina. Slobodno rotirajui noevi se okreu velikom brzinom i usitnjavaju materijal do
eljene veliine estica. Veliina estica zavisi od veliine otvora sita koja se moe menjati i biti
razliitih dimenzijama zavisno od potrebe. Ovi mlinovi se upotrebljava za usitnjavanje krupnog
materijala [www.elektromotor-simon.com].

Slika 3. Mlin ekiar
Prosejavanje i frakcionisanje
estica:
Prosejavanje
biljnog
frakcionisanje
materijala
industrijskim uslovima se vri

primenom
vibrirajuih
sita,
vibriranjem ureaja oko njegove

centralne ose. Vibracije se postiu postavljanjem ekscentrinog tega na gornje i donje krajeva
osovine motora. Prilagoavanjem poloaja tega i teine omoguava se kontrola amplitude,
protok biljnog materijala i vri se frakcionisanje u odnosu na masu i oblik estica. Osim
frakcionisanja biljnog (vrstog) materijala, mogue je izvrti i razdvajanje vrsto-tenih sistema
[www.promasengineers.com].
Stepen usitnjenosti se odreuje prenikom univerzalnog apotekarskog sita, ali koriste se i druga
univerzalna sita. Ukoliko stepen usitnjenosti nije drugaije propisan, onda se lie, cvetovi i
herba seju kroz sito 6, drvo, rizom i koren kroz sito 3, plodovi i seme se prosejava kroz sito 2.
Prakasti
deo
nastao
usitnjavanjem
droga
odstranjuje
se
sejanjem
kroz
sito
0,3
[www.scribd.com].
Pakovaje:
ajevi se mogu pakovati na vie naina i prema tome se dele na: rinfuz ajeve, filter ajeve i
instat ajeve.
8

Rinfuz ajevi se pakuju u kesice vee zapremine i predstavljaju viedozna pakovanja. aj

se priprema tako to se svaki put koliina aja odmerava kaikom. Odmerena koliina aja se
prelije vruom vodom, ostavi da stoji poklopljeno nekoliko minuta u zavisnosti od vrste aja koji
se priprema i profiltrira.
Slika 4. Rinfuz ajevi
Filter ajevi, predstavljaju ajeve ili ajne meavine iji je stepen usitnjenosti manji nego
kod rinfuz ajeva. Usitnjeni biljni materijal se pakuju u filter kesice koje predstavljaju
pojedinane doze. Filter kesice se najee prave od papira, najlona ili svile. Ovako aktivne
materije difunduju u rastvor a biljni material ostaje u kesici. Filter kesice se posle pakuju u
sekundarnu i zbirnu ambalau.

Slika 5. Filter ajevi
Instant ajevi su postali jako popularni na tritu u poslednje vreme. Mogu se pripremati
kao topli ili kao hladni osveavajui napici leti. Proizvode se tako to se infuz aja uparava pod
snienim pritiskom do koncentrovanog rastvora a ostatak rastvaraa se uklanja suenjem u spraydryer-u, liofilizacijom ili suenjem u vakuumu. Tokom suenja se moraju koristiti niske
temperature kako ne bi dolo do gubitka lako isparljivih komponenata. Za pripremu napitka
instant ajeva nije neophodna kljuala voda i zbog toga se mogu piti kao hladni.
Slika 6. Instant ajevi

10

aj za grickanje se najee priprema od suenih plodva, najee od brusnice i jabuke. Nakon

ispijanja aja voe koje je ostalo se jede.
Slika 7. aj za grickanje
Kontrola kvaliteta:
Kontrola
proizvodnje
kako
kvaliteta
je
bi se pratio
tokom procesa
obavezana
kvalitet
sadraj
aktivnih
komponenata i
spreila
mogua
kontaminacija.
Kontaminacija metalima:
Biljni materijal moe biti kontaminiran i tekim metalima (Tabela 2.). Biljke iz familije
Asteraceae imaju naroitu sposobnost akumuliranja tekih metala u korenu i nadzemnim
delovima. Veliku sposobnost akumuliranja tekih metala imaju: iak- Arctium lappa (Cd, Pb,
Cr), vrba- Salix alba (Cd, Pb, Hg, Cr), maslaak- Taraxacum officinale (Cd, Pb, Cr), kamilicaChamomilla recutita (Pb, Cr, Hg). Kantarion- Hypericum perforatum ima sklonost ka usvajanju i
akumuliranju kadmijuma (Cd). Sadraj teskih metala u lekovitim biljkama je indikator
kontaminacije podruja na kojem rastu biljke [www.scribd.com; www.unido.org]
11

2.3 Etarska ulja- jedna od kljunih komponenta ajeva

Aktivne materije koje uestvuju u biomehanizmu biljaka dele se na: primarne i
sekundarne. Primarne materije ili produkti primarnog metabolizma biljaka su osnovna gradivna
jedinjenja koja obezbeuju energiju za rast, razvoj, funkcionisanje i reprodukciju ivih
organizama. To su: eeri, masti i proteini. Produkti sekundarnog metabolizma nazivaju se jo i
bioloki aktivne materije i one su raznovrsne hemijske prirode. Ova jedinjenja upotpunjuju
funkcionisanje biljnog organizma u kome nastaju, a jedan broj sekundarnih metabolita pokazuje i
farmakoloku aktivnost. Produkti sekundarnog metabolizma biljaka su: alkaloidi, glikozidi,
organske kiseline, etarska ulja, sluzi, gume, smole, tanini, vitamini[ Jani, 2004].
Biljke koje sadre etarska ulja nazivaju se aromatine biljke. Delovi biljaka koji se
koriste zbog terapijskih efekata etarskih ulja ili pojedinih sastojaka ulja, nazivaju se aromatine
droge. Najpoznatije aromatine biljke su iz porodica Asteraceae, Laminaceae, Apiaceae,
Rutaceae, Mytreceae i Lauraceae [Tucakov, 1990].
Slika 8. Etarska ulja
Etarska ulja se mogu definisati kao jedna od kljunih komponenata aromatinih droga a
time i ajeva. Predstavlja smeu aromatinih jedinjenja, a veina od njih su nosioci odreenog
farmakolokog
delovanja.
Predstavljaju
specifine, tene produkte koji se stvaraju u

specijalizovanim biljnim tkivima u raznim
delovima biljaka (u cvetovima, listovima,
Slika 8. Etarska ulja
granicama, stabljici, korenu, plodovima,

kori drveta) u obliku kapljica, a zastupljni su
u malim koliinama. Etarska ulja su sloene
smee razliitih isparljivih monoterpena,
seskviterpena i fenilpropanskih jedinjenja.
Neka ulja mogu sadrati i do 250 razliitih
jedinjenja. Iako veina komponenata od kojih su sainjena ne uestvuje direktno u primarnom

metabolizmu biljke, ustanovljeno je da su etarska ulja kao sekundarni metaboliti veoma vani za
12

opstanak biljke. Njihova bioloka funkcija je povezana sa atraktivnim delovanjem na insekte,

ime se obezbeuje prenoenje polena i opraivanje. Znaajana uloga etarskih ulja je i da tite
biljku od mikroorganizama i tako suzbijaju irenje infekcije. Takoe je tite od ivotinja,
herbivora. Aromatine droge sadre najee manje od 1% etarskog ulja i retko koje biljke
sadre vei procenat (kao na primer pupoljak karanfilia 12-15%) [Jani, 2004.;
www.herbateka.com].
U zavisnosti od delovanja etarskih ulja na odreene delove tela i njihove isparljivosti, ona
se mogu klasifikovati u tri grupe.
U gornju grupu spadaju ulja agruma (citrusna ulja) i eukaliptusa. To su ulja reskog
mirisa, vrlo isparljiva, koja se prepoznaju po tome to se miris osea odmah po otvaranju boice.
Izuzetno su antiseptina i najizrazitije delovanje pokazuju na glavobolju, koncentraciju,
prehlade. Tu pripadaju etarska ulja mandarine, limuna, pomorande, bergamota, eukaliptusa.
U srednju grupu ulja spadaju ulja ijem mirisu treba neto vie vremena da se oseti.
Umereno su isparljiva. Svoje delovanje ispoljavaju na plua, eludac, probavne organe. Umiruju
ili stimuliu probavu, smanjuju napetost u elucu, izuzetni su antiseptici za plua i bronhije. Ovoj
grupi pripada veina mediteranskih etarskih ulja (mente, ruzmarina, alfije, lavande, melise,
ajevca, timijana). Ovde treba posebno naglasiti sva cvetna ulja, kao pripadnike iste grupe, no sa
posebnim antistresnim i psihiki stabilizujuim delovanjem (ulja rue, jasmina, nerolija, ylangylanga, geranijuma).
Donja grupa etarskih ulja najsporije isparava. U meavinama etarskih ulja ili mirisnim
meavinama koriste se kao fiksatori, koji usporavaju isparavanje drugih ulja iz viih grupa. Tu
pripadaju mirisi dobijeni iz drvea, kore, korena, bobica. Tu spadaju ulja dobijena iz bora, jele,
kleke, empresa, kedra, cimeta, bibera, klinia, umbira, paulija, sandala. Njihovo delovanje se
primenjuje kod problema u donjem delu tela (bolovi u ledjima i krstima, osetljiva beika i
bubrezi, reproduktivni organi).
Ovu podelu treba imati na umu prilikom pripremanja mirisnih meavina. Meanje ulja iz gornje
grupe sa uljima iz donje grupe, moe usporiti njihovo isparavanje. U mirisnoj meavini treba
uvek da postoji mala koliina ulja iz srednje grupe, jer ona povezuje ulja iz druge dve grupe
[www.prirodnakozmetika.co].
13

2.3.1 Dobijanje etarskih ulja

Prvi autentini opis destilacije pravih etarskih ulja pripisuje se katalonskom lekaru
Arnaldu de Villanova. Proces je nakon toga usavren u Grasseu, dananjem sreditu industrije
parfema na jugu Francuske. Ipak, tek u drugoj polovini XVI veka proizvodnja i upotreba etarskih
ulja se rairila. Danas postoji nekoliko naina dobijanja etarskih ulja.
Destilacija pomou vodene pare zasniva se na primeni Daltonovog zakona parcijalnih
pritisaka tenosti koje se meusobno ne meaju i ne reaguju. Indirektnim zagrevanjem vode
dobija se vodena para koja prolazi kroz biljni materijal i rastvara pare etarskog ulja. Smea se
zatim hladi i kako rezultat se dobija aromatina voda (hidrolat) na ijoj povrini se kao gornja
faza sakuplja etarsko ulje.
Hladno presovanje se primenjuje iskljuivo za dobijanje etarskih ulja iz kore citrus
plodova, jer se njihove rezerve nalaze u spoljanjim sunerastim slojevima i mogu se lako
mehaniki otvoriti i isprazniti. Na ovaj nain se dobijaju etarska ulja skoro istog sastava kao i
ulja u samoj kori, pa imaju i miris na plodove iz kojih potiu.
Enfleurage (anflera) postupak se koristi za dobijanje veoma finih ulja cvetova, koji se
koriste u parfimeriji. Neutralne masne podloge se razlivaju na staklene povrine, a kada ovrsnu
prekrivaju se cvetovima. Difuzijom ulje prelazi u podlogu, a posle odreenog vremena, nakon
iscrpljenja, zamenjaju se novi cvetovi. Mirisne supstance se izdvajaju iz masti pomou odreenih
rastvaraa.
Savremeni nain dobijanja etarskih ulja iz droga je ekstrakcija superkritinim
fluidima. Ovim postupkom se dobijaju produkti koji su po sastavu veoma bliski onima koji se
nativno nalaze u biljnom materijalu [Lepojevi, 2001].
Mikrotalasna ekstrakcija se moe koristiti za izdvajanje termolabilnih jedinjenja kao
to su etarska ulja. Dielektrino zagrevanje zavisi od sposobnosti materijala da apsorbuje
mikrotalasnu energiju i pretvori je u toplotu. Mikrotalasi zagrevaju celi volumen uzorka
14

simultano, oteuju vodonikove veze i podstiu rotaciju dipola. Kretanje rastvorenih jona
poveava penetraciju rastvaraa u matriks i na taj nain podstie rastvaranje [Marjanovi, 2001.].
2.3.2 Fiziko-hemijske osobine etarskih ulja

Etarska ulja su uglavnom bezbojna, iako neka mogu biti tamno-crvena, smea, plava,
zelena, uta. Konzistencija etarskih ulja je slina konzistenciji vode ili alkohola, iako neka mogu
biti i viskoznija, lepljiva. Etarsko ulje rue je skoro vrste konzistencije na sobnoj temperaturi.
Naziv etarskih ulja nije povezan sa sadrajem masti i ulja jer ih ne sadre i ne ostavljaju masan
trag na papiru. Etarska ulja su lipofilna i lako se rastvaraju u mastima, uljima, etanolu,
nepolarnim organskim rastvaraima, a generalno se ne rastvaraju u vodi. Zbog razliitog sadraja
komponenata, svako ulje ima karakteristinu temperaturu kljuanja. Interval kljuanja je od 150
do 300C.
Na kvalitet etarskog ulja mogu uticati genotip, faza ontogenetskog razvoja, ekoloki
faktori, nain obrade biljne sirovine, kao i nain izolacije etarskog ulja.
Za kontrolu kvaliteta veoma su vani parametri miris i boja. Boja je vaan indikator
kvaliteta, jer se menja prilikom degradacionog procesa. Miris etarskog ulja je otar, ali kada nisu
ista veoma je neprijatan. Kao parametar kvaliteta znaajne su i vrednosti indeksa refrakcije i
ugla skretanja ravni polarizovane svetlosti. Danas se za analizu etarskih ulja koristi gasna
hromatografija sa masenom spektrometrijom (GC-MS) [www.prirodnakozmetika.com].
2.4 Fenolna jedinjenja u ajevima

Fenolna jedinjenja predstavljaju iroko rasprostranjenu grupu biljnih metabolita koja
mogu biti vrlo jednostavne strukture, kao to su fenolne kiseline, ili vrlo sloene strukture,
polikondenzovana jedinjenja kao to su proantocijanidoli. Zajednika karakteristika fenolnih
jedinjenja je da sadre aromatian prsten sa jednom ili vie hidroksilnih grupa. Do danas je
identifikovano vie od hiljadu fenolnih jedinjenja u slobodnom obliku ili ee u obliku
glikozida [Leucuta et al., 2005]. Fenolna jedinjenja u biljnim meavina koje se koriste u formi
15

aja, pored etarskog ulja, smatraju se veoma vanim komponentama, i veruje se da imaju vanu
ulogu u preventivi i terapiji odreenih stanja i bolesti. Polifenolne komponenete, kao to su
fenolne kiseline i flavonoidi su vani konstituenti mnogih biljaka. Neka polifenolna jedinjenja su
obojena i predstavljaju biljne pigmente. Polifenoli su neophodni za funkcionisanje odreenih
enzimskih sistema, imaju vanu ulogu u oksidoredukcionim procesima, mogu da utiu
na meuelijsku signalizaciju, receptorsku senzitivnost, aktivnost inflamatornih enzima i
regulaciju gena. Zatitna uloga ovih jedinjenja se ogleda u sposobnosti da apsorbuju UV zrake.
Njihova identifikacija i kvantifikacija daje znaajne informacije kjoje su povezane sa
antioksidativnom funkcijom, kvalitetom hrane i potencijalnim uticajima na zdravlje [etkovi,
2011]. Zbog delovanja fenolnih jedinjenja povean je interes za ispitivanje antioksidativne
aktivnosti i fenolnih jedinjenja u vou, povru kao i lekovitim biljnim sirovinama zbog
mogunosti zamene sintetikih antioskidanasa (BHT, BHA, propel-galat) koji su nestabilni i
potencijalni kancerogeni agensi [Cailet et al., 2006].
Za polifenole kao to su flavoni, flavonoidi, resveratrol, i izoflavoni se zna da poseduju
antioksidativna svojstva. Takoe neki fenoli mogu delovati antiupalno, antikancerogeno i jaaju
imunoloka svojstva, te konzumiranje polifenola moe doprineti optem poboljanju zdravlja.
Veina polifenola su antioksidansi, i mogu neutralizovati reaktivne slobodne radikale i
na taj nain smanjiti njihov tetan uticaj na elije i tkiva koje slobodni radikali izazivaju i usporiti
proces starenja. Smatra se da je antioksidativna aktivnost fenola prvenstveno rezultat njihove
sposobnosti da budu donori vodonikovih atoma i kao takvi uklanjaju slobodne radikale uz
formiranje manje reaktivnih fenoksil radikala. Poveana stabilnost fenoksil radikala pripisuje se
prvenstveno delokalizaciji elektrona i postojanju vie rezonantnih formi.
Ph-OH + ROO Ph-O + ROOH
Ar-OH + OH H2O + ArO
Polifenoli mogu uticati na poboljanje cirkulaciju krvi i poboljati rad srca, i na taj nain
smanjiti rizik od sranih i kardiovaskularnih bolesti. Odreeni polifenoli kao to su esveratrol
pokazuju antikancerogeno delovanje i ti polifenoli mogu spreiti rast tumora. Neki polifenoli
koji se nalaze u malinama mogu usporiti gubitak kotane mase, iji gubitak je glavni uzronik
koji dovodi do osteoporoze. Polifenoli zelenog aja utiu na metabolizam i pomau pri
16

sagorevanju masti i kalorija. Isoflavoni se preporuuju enama u menopauzi jer pozitivno deluju
protiv gubitka kotane mase i temperaturnih okova [www.buzzle.com; Miti, 2011].
Voe i povre, kao i aj, posebno zeleni su neke od najvanijih izvora polifenola. U voe
koje je bogato polifenolima spadaju bobiasto voe, ukljuujui jagode, borovnice, kupine,
brusnice, akai bobice, maline, kao i jabuke, ipak, treanje, groe, kruke, ljive. Od povra,
kupus, brokula, luk, perun i celer su bogatih izvor razliitih vrsta polifenola. Osim toga,
znaajna koliina polifenola se nalazi u crnom vinu, kafi, aju, okoladi, maslinovom ulju,
mahunastim i oraastim plodovim kao to su, orasi, bademi, lenici, pistacije, i kikiriki.
Polifenolna jedinjenja, odnosno aromatini prstenovi u prirodi mogu da nastanu na vie
naina. Najvaniji put sinteze polifenolnih jedinjenja, koji se odvija u viim biljkama, je ciklus
ikimske kiseline [www.buzzle.com; Miti, 2011].
Prema hemijskoj strukturi dele se na:
Prosta fenolna jedinjenja
- fenoli, depsidi i tanini (C6 i C6-C1 jedinjenja i njihovi polimeri)
- fenilpropani, lignani i lignini (C6-C3 jedinjenja i njihovi polimeri)
Kumarine
Hromone
Hinone
Flavonoide (C6-C3-C6 jedinjenja)
17

2.5 Biljni materijal koji se najee koristi u proizvodnji biljnih meavina

u fabrici aja
Na podruju Srbije najee se koristi nekoliko biljnih vrsta za proizvodnju biljnih
meavina koje se dalje koristite u formi aja. Najee su to menta, kamilica, cvet nevena, uva,
sena, rastavi, list koprive itd. Kombinacija hibiskusa, ipka i matinjaka se preporuuje kao
preventiva kod gripoznih stanja. Takoe meavina ploda anisa, rtanjskog aja, lipe, kod
gripoznih stanja i prateih simptoma, lipa i zova pospeuju znojenje. Meavina valerijane,
lavande, kamilice, nane i kantariona, pozitivno deluju na psihiku rastrojenost. Hajduka trava,
kiica, mora i miroija vrlo efikasno deluju protiv spreavanja nadutosti i oseaja teine u
stomaku [www.magicnobilje.com].
U nastavku rada dat je pregled biljaka koje su bile predmet istraivanja ovog diplomskog
rada.
2.5.1 Mentha piperita L., Laminaceae

Pitoma nana je lekovita, mirisna,
medonosna, zainska i industrijska biljka.
Mentha piperita je nastala ukrtanjam
vrsta Mentha aquatica, Mentha rotundi
folia i Mentha silvestris. U Srbiji se
najee gaji u Banatu i Bakoj, okolini
Save i Morave. Najvie se gaji u Engleskj,
Nemakoj, Severnoj Americi, Francuskoj
i Rusiji. [Ivani, Vientijevi, 2002].
Opis biljke:
Slika 9. Mentha piperita
Pitoma nana je dugogodinja zeljasta
biljka, pripada porodici usnatica. Naee raste na vlanom zemljitu. Stabljika joj je razgranata i
etvorouglasta visoka do 1m. Listovi su jajasto-eliptini, naspramni a po obodu testerasto
18

nazubljeni, sa jasno izraenim nervom. Lice lista je tamnije, dok je nalije svetlije. Listovi su
pokriveni dlaicama u kojima se nalaze lezde sa etarskim uljem. Cvetovi su sitni, ljubiastocrveni skupljeni u cvetne cvasti u obliku klasa. [www.wikipedia.org]
Hemijski sastav i upotreba:
Kao lekoviti delovi se upotrebljavaju listovi ili cela herba. Nana je vrlo mirisna, naroito
list, jer u njemu ima najvie etarskog ulja (1-3%), od kojeg uglavnom i potiu lekovitost i
prijatan miris ove tako korisne biljke. Glavni sastojak etarskog ulja nane je mentol (30-50%) koji
moe biti slobodn, ili vezan za siretnu ili izovalerijansku kiselinu. Pored metnola etarsko ulje
sardri menton, mentilacetat, mentofuran, izomenton, neomentol, pulegon, jasmon. Osim
etarskog ulja svojstvenog, prijatnog mirisa koji osveava i hladi (zbog prisutnog mentola), u listu
ima i malo tanina, gorkih materija, komples flavonoida, fenolne kiseline, zbog ega je dejstvo
ove biljke viestruko, raznovrsno, pa joj je i primena iroka [Kovaevi, 2004.].
Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i nekodljiv lek za umirivanje nadraenog eluca,
kod nadimanja i greva, protiv tekog varenja, kao stomahik. Ulazi u sastav ajeva za leenje
ui. Etarsko ulje nane ima slabo anestetiko svojstvo i prijatan miris koji osveava, zbog ega
se upotrebljava i protiv gadenja i povraanja. Rastvor etarskog ulja u alkoholu se koristi spolja
protiv bolova kod neuralgija, reumatizma i nazeba. Mentol drai nerve u koi, lako isparava i
zbog toga izaziva oseaj hlaenja. Ima smirujue dejstvo i pomae u sluaju migrene. Ublaava
simptome herpesa dok je virus jo aktivan. aj od nane se pije tokom prehlade, promuklosti i
kaalja [www.herbateka.com]. Destilacijom nane se dobija etersko ulje koje ima viestruku
upotrebu u leenju raznih bolesti, u kozmetici, proizvodnji sredstava za oralnu higjenu, u
prehrambenoj industriji i kulinarstvu, u industriji duvana [alas.matf.bg.ac.rs].
19

2.5.2 Melissa officinalis L., Laminaceae

Matinjak (limun trava, pelinja trava) je
trajna dugogodinja zeljasta biljka. Mirie na limun i
zbog toga je esto zovu i limun trava. Moe rasti
kao samonikla biljka a najvie se gaiji u zemljama
oko Srednjeg mora. Matinjak je istovremeno
lekovita, mirisna, ukrasna, zainska, aromatina,
medonosna
industrijska
biljka
[www.wikipedia.org].
Opis biljke:
Slika 10. Melissa officinalis
Matinjak ima etvorouglastu i jako razgranatu stabljiku visine do 60 cm. Listovi su

naspramni, srcoliki sa kratkom petljikom, po obodu tupo reckasti. Lice lista je tamnije boje, po
povrini hrapavao i malo dlakavo, dok je nalije svetlije sa puno sitnih lezda. Cvetovi su beli,
plaviasto-beli, ljubiasto-beli ili ukasti, a nalaze se u pazuhu listova. Matinjak ima veoma
prijatan miris, slian mirisu limuna. Ukus mu je aromatian. Kao droga koristi se list i herba.
[Ivanji, Vientijevi 2002].
Hemijski sastav i lekovito delovanje:
List matinjaka sadri 0,02-0,2% etarskog ulja. Najvaniji sastojci etarskog ulja su
monoterpenski aldehidi citrali (geranial i neral). Koliina aldehida je promenljiva u zavisnosti od
geografskog porekla droge, ali njihov meusobni odnos je konstantan 4:3. Etarsko ulje takoe
sadri geraniol, citronelol, linalol i geranilacetat. Pored etarskog ulja matinjak sadri hetrozide
flavonoida (kvercetin, ramnocitrin, derivate apigenina i luteolina), zatim fenolne kiseline,
katehinske tanine i terpentinska jedinjenja. List matinjaka je vaniji izvor rozmarinske kiseline
[Kovaevi, 2004].
Matinjak je jako dobro sredstvo za sva srana oboljenja, jaa rad srca i isti krv. Umiruje
i poboljava opte psihiko stanje organizma i zbog toga se preporuuje u leenju nervnih
20

smetnji. Dobro ga je uzimati kod nadutosti, greva u crevima i eludanih tegoba. Pomean s
gorkim travama (kiicom, lincurom, gorkom detelinom, hajduicom, podubicom i dr.)
preporuuje se za jaanje organizma. Etarsko ulje matinjaka je izvanredno prijatnog mirisa, te
se koristi ne samo u farmaciji, ve i u industriji parfema i kozmetike [www.herbateka.com].
Etarsko ulje matinjaka ima antimikrobno i spazmolitiko delovanje. Rozmarinska kiselina ima
dobro delovanje na virus herpesa [Kovaevi, 2004].
Etarsko ulje matinjaka se preporuuje trudnim enama koje pate od povraanja. aj od
matinjaka povoljno deluje kod nesanice izazvane premorenou ili ivanom boleu
[www.herbateka.com].
2.5.3 Foeniculum vulgare, Umbellifeare

Komora (Foeniculum vulgare) je samonikla dvogodinja biljka.
Opis biljke:
Komora je biljka sa korenom
slinim celeru iz kojeg u prvoj godini
rastu listovi, a u drugoj godini
stabljika tamno zelene boje koja
moe da naraste do dva metra i ima
mnotvo listova i cvetova. U svakom
plodu ima stotinu semenki bogatih
etarskim uljem. Plod komoraa se u
Slika 11. Foeniculum
vulgare
kao zain.
mediteranskoj kuhinji esto koristi

Od antikih vremena komora je cenjen zbog mnogobrojnih lekovitih svojstva, sadri sve
vane hranljive elemente i ak 14 aminokiselina. Izuzetan je izvor kalijuma, mangana, gvoa,
21

magnezijuma i vitamina C. Sadri flavonoide rutin i kvercitin, kao i glikozide koji imaju snano
antikancerogeno dejstvo na organizam. Anetehol, sastojak iz eterinog ulja komoraa, ublaava
upalne procese i pomae u spreavanju razvoja svih oblika kancera. Eksperimenti na ivotinjama
pokazali su da titi jetru od toksinog dejstva. Komora pozitivno deluje i na srce i krvne
sudove, jer obiluje mineralom kalijumom i na taj nain titi od sranog i modanog udara. U
narodnoj medicini uglavnom se koristi kao stomahik i karminativ. Etarsko ulje se preporuuje za
unutranju upotrebu kod bolova u grlu i promuklosti, kao ekspektorans [www.raka-web.com].
Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom komora, pre svega, slui za popravljanje
neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju [www.herbateka.com].
Takoe jaa imunitet, zaustavlja razmnoavanje mikroorganizama, utie na dobro
raspoloenje, pomae kod iskaljavanja i deluje oputajue na organizam.
22

2.5.4 Cassia angustifolia, Cassia acutifolia

Veina farmakopeja propisuje
samo
dve
sngustifolia
vrste
i
sene,
Cassia
Casssia
acutifolia.
Cassia angustifolia se najvie gaiji u

uspeva na jugu Indije. Po kvalitetu je
najbolja, jer se sakuplja samo lie od
gajene vrste, ne falsifikuje se i stalnog
je sastava. Kod nas se u prometu
najee nalazi Cassia acutifolia a
poznata je kao aleksandrijska sena
[Ivani, Vientijevi; 2002].
Opis biljke:
Slika 12. Casia acutifolia
Sena je bunasta biljka sa parno perastim liem. Na glavnom vretenu nalazi se 5-7 pari liski.
Lie je po obodu celo, na kratkoj petiljki, zailjenog vrha. Listovi su tanki, koasti i krti, uto-zelene
boje. Zigomorfni, uti cvetovi su sakupljeni u cvasti na vrhu granica. Plod je mahuna bubreastog
oblika, spljotena i sivo-zelene boje. Razlika izmeu C. Acutifolia i C. Angustifolia se primeuje na
listovima. List C.acutifolia je krai (do 3 cm), asimetrian pri bazi i najiri u centralnom delu.
C.angustifolia ima due listove (do 6 cm) najire pri bazi [Kovaevi, 2002].

Sena sadri heterozide, senozide A i B (oko 2,5%), heterozide flavonoida i specifinih
naftalenskih jedinjenja, kisele polisaharide, sluzi (oko 10%), tanine, smole i etarsko ulje.
Aktivni sastojci lista sene deluju na Aurbachov kompleks, nervne zavretke u zidu
debelog creva, pojaavaju peristaltiku creva i deluju laksantno. aj od sene pomae prirodnom
varenju, spreava lenjost creva i zatvor. Priprema se tako to se 1 kaika (oko 10 g) lia prelije
oljom kljuale vode, promea i posle 20 minuta procedi i pije. Zbog sadraja smola koje mogu
izazvati greve u stomaku i povraanje, aj se mora prvo ohladiti i procediti jer su smole
nerastvorne u hladnoj vodi [Kovaevi, 2002].
23

Senu ne treba koristiti kod razliitih oblika opstrukcija, ulceracija i upala organa
digestivnog trakta, kao ni kod dece mlae od 12 godina. U toku trudnoe i laktacije ne treba
primenjivati senu jer moe dovesti do greva kod trudnice i greva kod dojeneta. Nakon
uspostavljanja normalne funkcije creva prekida se sa primenom aja [www.prirodnilek.com].
2.5.5 Arctostaphylos uva ursi L. Ericaceae

est naziv za uvu je i medvee groe. Raste kao trajan zimzelen grmi. Uspeva na
visokim planinama Evrope, Severne Amerike i Azije. Kod nas raste po suvim peanim, retkim,
kamenitim, borivim i drugim zimzelenim
retkim umama, sunanim panjacima i
padinama.
Opis biljke:
Uva je polegnuti grm obrastao

jajastim do loptiastim listovima, koji su
vrsti, koasti i debeli duine 2 do 3 cm,
naizmenino rasporeeni, tamno-zelene
boje. Cvetovi su bele ili svetloruiaste
Slika 13. Arctostaphylus uva ursi
boje grupisani u grozdaste cvasti. Plod je

bobica crvene boje.

Najvanij sastojak predstavljaju fenolni glikozidi, arbutin i metil-arbutin, glikozid
erikolin, tanini i do 20%, flavonoidni kompleks sa hiperozidom kao najvanijim sastojkom.
24

aj od uve se koristi kod poveanja prostate, upale mokranih organa, kod proliva i
eerne bolesti. Listovi pomeani s drugim lekovitim biljem slue kao dezinfekciono sredstvo
mokranih kanala, naroito kod hronine upale mokrane beike zbog antiseptinog delovanja
fenolnih heterozida. esto se daje meavina aj jednakih delova uve i sitnice i ostalih biljaka
koje deluju diuretino. Pri izradi aja potrebno je list zdrobiti i due kuvati, jer koasta i vrsta
konzistencija lista oteava i onemoguava ekstrakciju arbutina. aj se pije hladan a nakon
uspostavljanja normalne funkcije prekida se sa njegovom upotrebom. Uva je osnovni sastojak
oficinalnog aja Species urologica [Kovaevi, 2004].
2.5.6 Rosa canina L., Rosaceae

ipak predstavlja plod svih biljaka
iz botanikog roda Rosa. U narodu se esto
poistoveuje s biljkom pasjom ruom, koja
se jo naziva i divlji ipak, divlja rua,
ipurak, epurika. Rasprostranjen je po
celoj Evropi. U naim krajevima raste po
ivicama, uz rubove uma.
Opis biljke:
ipak je trajan grm visine 2 do 3
Slika 14. Rosa canina
metra. U prvoj godini pojavljuju se uspravne granice koje se sledeih godina granaju u
mnogobrojne povinute i visee grane. itav grm je obrastao otrim i prema dole savinutim
bodljikama. Listovi su neparno perasti, jajastog oblika i otro nazubljeni. Cvetovi su bele do
belo-ruiaste boje. Plodovi su jajastog oblika, narandaste do svetlocrvene boje, a sadre veliki
broj tvrdih semenki. Kao droga se koristi osueni plod ipka.
ipurika spada u vitaminske droge. Sadri razliite vitamine od kojih je najzastupljeniji
vitamin C (do 1%). Pored vitamina C, ipurika sadri vitamin A, vitamin K, kao i kompleks
25

vitamina B u manjim koliinama. U masnom ulju ploda ima vitamina E. Osim vitamina, ipurika
sadri i kompleks flavonoidnih heterozida (vitamin P), vonih kiselina, eera, pektine,
mineralne materije i tanine.
Osueni ipak se koristi za izradu vitaminskih napitaka i kao okrepljujue i osveavajue
sredstvo za zdrave osobe, trudnice i doilje, decu. Proizvodi od ipurike otklanjaju tzv. proleni
umor, malaksalost, tegobe povezane s manjkom vitamina C. Vone kiseline iz ipka povoljno
deluju na izluivanje mokrae te spreavaju stvaranje kamenca u mokranim kanalima i bubregu,
deluje kao diuretik. Takoe, ipak se koristi u sluaju gastritisa, dijareje, avitaminoze i
dehidratacije [www.stetoskop.info; Kovaevi, 2004].
Plodovi ipurike se koriste u prehrambenoj industriji za proizvodnju pekmeza, dema,
sokova i vitamninskih preparata.[www.herbateka.com]
26

2.6 Mikrobiologija ajeva

Prisustvo mikrobioloke kontaminacije u nesterilnim proizvodima moe smanjiti ili ak
onesposobiti terapijske aktivnosti proizvoda i ima potencijal da negativno utie na komzumente.
Rizik od prisustva mikroorganizama u biljnim proizvodima zavisi od oblika u kome se proizvod
upotrebljava, njegovih osobina i potencijalne tete koju moe uzrokovati ako je kontaminiran.
Zbog toga proizvoai treba da omogue najnii nivo mikroorganizama u sirovini, zavrnom
obliku i pakovanju, da se odri odgovarajuu kvalitet, sigurnost i delovanje prirodnih proizvoda
[Isin Akyar, 2012].
2.6.1. Kvasci i plesni

Kvasci o plesni predstavljaju raznoliku grupu mikroorganizama. iroko su rasprostranjeni
i esti izazivai kvarenja hrane uzrokujui vidljive promene degradacije. Kvasci i plesni mogu
iveti u manje stroijim uslovima nego bakterije pa njima pogoduje i sredina u kojoj se bakterije
ne razvijaju. Rastu sporije nego bakterije i zbog toga su potencijalno problematiniji
za
Slika 15. Kvasci i plesni
namirnice koje imaju dui rok upotrebe i due stoji na policama. Kvasci i plesni imaju
toleranciju na visoke koncentracije soli, eera, nizak sadraj vlage i nizku pH vrednost. Zbog
toga mogu biti izazivai kvarenja slabo konzervisanih sokova, demova, zimnica, kobasica i
27

zainjene hrane. Takoe se mogu javiti kod nekih pekarskih proizvoda, suenog voa, itarica,
oraastih plodova ako doe do poveanja vlage tokom skladitenja, proizvodnje ili naknadne
kontaminacije usled poveanja koncentracije eera, soli ili aciditeta, kao i greaka tokom
porcesa termike obrade.
Kvasci i plesni predstavljaju potencijalnu opasnost za zdravlje ljudi ili ivotinja zbog
svoje sposobnosti da proizvode otrovne metabolitie, mikotoksine. Veina mikotoksina su stabilni
i dok se kvasci i toksini unitavaju tokom obrade hrane, toksini mogu zaostati u namirnicama.
Neke vrste kvasaca i plesni mogu biti opasni zbog njihove sposobnosti da pojaava alergijske
reakcije, pa ak i izazvati infekciju. Iako veina kvasaca i plesni koje se prenose hranom nisu
zarazne, neke vrste mogu uzrokovati infekcije, stanovnistva
sa oslabljenim imunitetom
[www.fao.org, Bell, Neaves & Williams, 2005].
2.6.1. Enterobacteriace
Bakterije familije Enterobacteriace su tapastog oblika duine 1-5 m. Enterobakterije
su gram-negativnie, fakultatinvno anaerobne, fermentiu eer, i tokom fermentacije se proizvodi
mlena kiselina i razni drugi krajnji proizvodi. Za razliku od veine slinih bakterija,
enterobakterijama nedostaje citohromi za C oksidazu. Veina
je pokretana i kree se pomou flagella, dok ima i
nepokretnih vrsta. Enterobacteriace imaju sposobnost
formiranja spora. Katalaza reakcije mogu biti razliite.
Mnoge vrste imaju pile koje pomau da se privrste
Slika 16. Enterobacteriace
na membranu sluznice. Specijalne kratke dlaice tzv. seks

pili, pomau u razmeni geneckog materijala izmeu elija,
zbog ega postaju otporne na delovanje antibiotika. Neke
enterobakterije proizvode endotoksine. Endotoksini se
nalaze u elijskoj citoplazmi a kada elija odumre, dolazi do dezintegracije elijskog zida, oni
izlaze napolje. Neke Enterobacteriaceae mogu biti uzronici sistemskih infekcija u krvotoku
28

kada doe do oslobaanja endotoksina. Ovo je poznato kao endotoksini ok, a moe biti brz
kobno [wikipedia.com].
Mnogi pripadnici enterobakterija ine normalnu crevnu floru i mogu se nai u crevima ljudi i
ivotinja, dok se drugi mogu nai u vodi ili zemljitu, ili kao praziti na ivotinjama i biljka.
Meu vanim predstavnicima iz porodice Enterobacteriaceae se nalaze Escherichia coli,
Salmonella, Shigella, Proteus, Yersinia, Erwinia i Enterobacter.
2.6.1.1 Escherichia
Rod Escherichia spada u porodicu Enterobacteriaceae i sadri samo jednu vrstu E.coli.
E.coli je gram negativna tapiasta bakterija, pokretna peritrihijalnim flagelama ili fimbrijama.
Optimalno se raznoava na temperaturi 37C. Dobro raste na svim hranljivim podlogama, a na
selektivnim daje kolonije karakteristine morfologije. E.coli ima veliku fermentativnu i
oksidativnu aktivnost i razlae eere.
E.coli spade u prilino otporne bakterije. Moe
mesecima iveti u vodi i zemljitu, a u razliitim ivotnim
namirnicama se lako i brzo razmnoava. Ispituje se u svim
Slika 17. Escherichia coli
biolokim istraivanjima. Njeno prisustvo u vodi i hrani je

pouzdani pokazatelj fekalnog oneienja. Najee se
smatra patogenim mikroorganizmom [Durakovi, 1996;
krinjar, 2001].
Osetljiva je na hlor i hlorna jedinjenja. Prema antibioticima i
hemioterapeuticima ispoljava razliitu osetljivost i esto brzo postaje otporna prema njima to je rezultat
aktivnosti razliitih enzima.
Sojevi E. coli mogu da sintetiu razliita toksina jedinjenja, kao to su enterotoksini, adhezini,
hemolizini i endotoksin.
Oboljenja koja izazivaju pojedini sojevi E.coli se dele na:
piogena oboljenja
29

crevna oboljenja
U urogenitalnom traktu oveka se nalazi odreeni broj elija i one mogu u odreenim uslovima
izazvati infekcije urogenitalnih organa, infekciju une kese i unih kanala, a smatra se da izazivaju i
stvaranje unog kamenca. Od crevnih oboljenja najee se javlja enteritis i to kod dece. Enterotoksini
izazivaju dijarealna oboljenja [krinjar, 2001].
2.6.1.2 Salmonela spp.

Rod Salmonella spada u porodicu Enterobacteriaceae. To su gram-negativne,
asporogene, bakterije tapiastog obilika, pokretne pomou peritrihijalnih flagela, fakultativno
anaerobne i aerobne bakterije. Samo su dve vrste nepokretne (S. pullorum i S. gallinarum).
Od biohemijskih karakteristika znaajna je fermentacija eera. Veinu eera razlau do
kiseline i gasa, ali ne razgrauju laktozu i saharozu. Sve salmonele produkuju H 2S, ne razgrauju
ureu, ne otapaju elatin i ne produkuju indol. Na osnovu biohemijskih osobina vri se
diferencijacija vrsta i serotipova u biotipove.
Slika 18. Salmonela spp
Bakterije roda Salmonella spadaju u prilino

neotporne bakterije. Meutim, u vodama i zemljitu
bogatim organskim materijama, otpadnim vodama, u
zamrznutoj zemlji i ledu mogu opstati relativno dugo. U
istoj vodi mogu iveti do 7 dana. Namirnice, posebno
animalnog porekla su najoptimalnija sredina za njihovo
razmnoavanje. Opstaju u smrznutim namirnicama, u
nekim suenim proizvodima. Temperatura od 56-600C
ubija salmonele za 20-30 minuta. Konzervansi,
kuhinjska so, nitriti u namirnicama su znaajni
inhibitori
rasta.
Veoma
su
osetljive
prema
hloru,
hloramfenikolu,
ampicilinima,
hlortetraciklinima, a neosetljive prema penicilinima i sulfonamidima.

Sve su Salmonella vrste patogene za oveka, a teina oboljenja zavisi od vrste,
virulencije soja i broja unetih ivih elija. Rizik oboljenja vei je kod dece, starijih osoba, osoba
smanjenog imuniteta i hroninih bolesnika [krinjar, 2001].
30

Salmoneloze se obino grupiu na:

1. opte cikline zarazne bolesti (crevni tifus i paratifusi),
2. alimentarne toksikoifekcije,
3. enteritise.
2.6.4 Bacillus cereus

Bacillus cereus je jedna od najznaajnijih vrsta roda Bacillus. B.cereus je gram-pozitivna,
tapiasta, aerobna bakterija koja formira spore i iroko je rasprostranjena. Razmnoava se na
temperaturama izmeu 10 i 45C kao i na temperaturama niim od 10C. Iako su neke vrste ovog
mikroorganizama psihrotropne i sposobne da rastu i na temperaturama od 4 do 6C, veina se
razmnoava na temperaturama od 15 do 55C sa optimalnom temperaturom od 30C.
Ima mogunost formiranja spora i je otporan na toplotu. Veina spora ima umerenu
otpornost, ali neke imaju i poveanu otpornost na toplotu. Opseg pH u kojem se ove bakterije
razvijaju je od 5,0 do 8,8, sa minimalnim aw od 0,93 [Marriott & Gravani, 2006]. Spore B.
cereus su elipsoidne i smetene su centralno do
subterminalno. Spore germiniraju u rasponu
Slika 19. Basillucs cereus
temperature od 8 do 30C. Spore sojeva koji su

izazivai trovanja hranom imaju viu otpornost na
dejstvo poviene temperature, pa su sposobniji
preiveti postupak kuvanja. Spore su hidrofobne i
veu se na povrine namirnica [Durakovi et al.,
2002].
Uobiajeno stanite za Bacillus cereus su praina,
voda i zemlja. One se esto nalaze na povrinama
mesa i peradi. Prisustvo ove bakterije karakteristino je i za jela od pirina, zobi i rai.
B. cereus moe proizvoditi termolabilan enterotoksin koji uzrokuje dijareju, i
termostabilan toksin koji uzrokuje povraanje. Dijaretiki tip ima relativno blage simptome, kao
31

to su dijareja i bol u stomaku koji se javljaju 8 do 16 sati posle infekcije i moe da traje
priblino 6 do 24 sata. U emetikom tipu bolesti izazvanom sa B. cereus, simptomi su pre svega
povraanje (koje se javlja od 1 do 6 sati nakon infekcije i traje 24 sata ili manje), mada se takoe
moe javiti i dijareja. Emetiki toksin B. cereusa se izluuje u hranu i otporan je na toplotu.
Emetiki oblik koji je ozbiljniji od dijaretikog tipa je izazvan proizvodnjom enterotoksina u
crevima. Namirnice za koje je vezana ova bolest su jela od itarica, povre, seckano meso, ufte,
mleni proizvodi, supe i pudinzi. Broj elija koji je potreban da bi se bolest javila je od 5 do 8
jedinica za formiranje kolonija (colony forming units CFU) pa gramu hrane. Ova bolest se
najbolje kontrolie odgovarajuom sanitacijom i dranjem kuvane hrane bogate skrobom na
temperaturama iznad 50C ili uvanjem te hrane u friideru na temperaturi ispod 4C tokom 2
sata nakon kuvanja kako bi se spreio razvoj bakterija i nastanak toksina [Marriott & Gravani,
2006].
2.6.5. Clostridium spp.

Rod Clostridium obuhvata grampozitivne tapiaste bakterije. Veina vrsta su
saprofiti i nalaze se u zemljitu, vodi,
raspadnim materijama ivotinjskog i biljnog
porekla. Nekoliko vrsta je pod izvesnim
uslovima patogeno. Sa medicinskog aspekta,
najznaajnije vrste su C. prefringens, C. septicum, C, chauvoei, C. sordellii, C. tetani i C.
botulimum. U higijeni ivotnih namirnica najvie panje se obraa na C. perfringens [krinjar,
2001]. Nepatogene vrste svojom fiziolokom aktivnou, fermentacijom ugljenih hidrata i
proteina izazivaju promenu senzornih i nutritivnih svojstava namirnica kao i njihovo kvarenje.
2.6.5.1 Clostridium perfringens

Clostridium perfringens je anaerobna, gram-pozitivna bakterija tapiastog oblika, koja
stvara spore i tokom razvoja proizvodi raznovrsne toksine i gasove.
32

Ovaj mikrob se razmnoava na temperaturama u opsegu od 15 do 50C sa optimalnom

temperaturom od 43 do 46C. Optimalni opseg pH koji pogoduje razvoju je od 6,0 do 7,0, ali se
mogu razviti na pH 5,0 do 9,0 [Marriott & Gravani, 2006]. Clostridium perfringens moe se
razmnoavati i uz prisustvo kiseonika [krinjar & Teanovi, 2007].
Slika 20. Clostridium perfringens
Spore razliitih vrsta ovog mikroorganizma imaju razliitu otpornost na toplotu. Neke
spore su unite za nekoliko minuta na 100C, dok je za unitavanje drugih potrebno od 1 do 4
sata na ovoj temperaturi. Clostridium perfringens se najefikasnije moe kontrolisati brzim
hlaenjem skuvane i termiki obraene hrane. Hladno skladitenje na -15C u periodu od 35
dana omoguava unitavanje 99,9% ovih mikroorganizama.
Pored ostalih toksinih supstanci, C. perfringens sintetie i pet egzotoksina, koji su letalni
za oveka. Do njihove sinteze dolazi nakon 12 do 16 h rasta na temperaturi od 33C. C.
perfringens uzronik je raznih oboljenja kod ljudi. este su alimentarne toksikoinfekcije, pre
svega u uslovima kolektivne ishrane, izazvane ovom vrstom bakterije. Pomenuto oboljenje
najee je posledica konzumiranja nedovoljno kuvanog ili na drugi nain toplotno obraenog
mesa, a ispoljava se u vidu munine, povraanja i drugih tegoba gastro-intestinalnog trakta.
Pored navedenog, C. perfringens izaziva je gasne gangrene i drugih oboljenja [krinjar &
Teanovi, 2007].
Clostridium perfringens i njegove spore su izolovane u mnogim namirnicama. Posebno ih
ima u crvenom mesu, ivinskom mesu i morskoj hrani. Osim povra i voa, u koje spore dolaze
iz tla, hrana ivotinjskog porekla kontaminirana je sporama u toku klanja. Osuene namirnice
(npr. zaini), mogu takoe biti izvor ove bakterije. Da bi dolo do pojave bolesti mora biti unet
veliki broj aktivnih bakterija. Pojava bolesti koju izaziva Clostridium perfringens se obino
moe spreiti stalnim odgovarajuim sanitarnim merama kao i odgovarajuim temperaturama
skladitenja (<2C) hrane, posebno ostataka. Namirnice koje se koriste tople valja drati na
temperaturi od 60C ili vioj. Ostatke hrane bi trebalo ponovo zagrejati na 65C kako bi se
unitili vegetativni mikroorganizmi [Marriott & Gravani, 2006].
33

34

Metode odreivanja
3.1 Odreivanje sadraja vlage
Sadraj vlage se odreuje gravimetrijski iz
razlike mase droge pre i posle suenja na 105C do
konstantne mase. Svaki uzorak je ispitan u 3
ponavljanja.
Postupak: 1 g droge se precizno izmeri u staklenoj
posudi sa bruenim poklopcem (vegeglas) i sui

otvoreno 2 sata u sunici na 100-105C, zatim
izvadi i hladi u eksikatoru, meri i ponovo sui po
pola sata do konstantne mase. Posle svakog suenja vegeglas se hladi u eksikatoru [Lepojevi,
2000].
Sadraj vlage (SV) u drogi se rauna po formuli:
SV
a b
100
a
a- masa droge pre suenja [g]

b- masa droge nakon suenja [g]
3.2 Odreivanje sadraja etarskog ulja

Sardaj etarskog ulja u ispitivanim biljakama je odreen postupkom propisanim po Ph.
Yug. IV. destilacijom pomou vodene pare. Destilacija pomou vodene pare je oficinalna metoda
koja se najee primenjuje za dobijanje etarskih ulja. Ovom metodom se izoluju samo isparljive
komponente, etarska ulja.
Za odreivanje sadraja etarskog ulja koriste se aparature razliite konstrukcije (po
Clevenger-u, po Unger-u, po Moritz-u), kao i aparature sa izvesnim modifikacijama.
35

Aparatura je sastavljena od balona za destilaciju sa okruglim dnom, zapremine 1.000 ml i

nastavka za destilaciju. Nastavak za destilaciju se sastoji od staklene cevi koja je postavljena
vertikalno i luno savijena, silaznog hladnjaka na koji se nastavlja vertikalna merna cev, koja
prelazi u graduisanu cev. Iznad podeoka nalazi se proirenje oblika olive, a na donjem delu je
ispustni otvor sa slavinom. Merna cev je spojena preko cevi sa ulaznom granom nastavka za
destilaciju. Pre svake upotrebe, aparatura se ispira acetonom, zatim vodom i hrom-sumpornom
kiselinom i ponovo vodom [Lepojevi, 2000].
Opti postupak odreivanja:
Slika 21. Aparatura za odreivanje sadraja

etarskog ulja
Usitnjena droga, odreenog stepena usitnjenosti i propisane mase se unese u destilacioni

balon, pomea sa odreenom zapreminom vode, uz dodatak staklenih perlica za ravnomerno
kljuanje i postavi nastavak za destilaciju. Kroz otvor na gornjem kraku vertikalne merne cevi se
unese toliko vode da se ona pone prelivati u destilacioni balon. Zatim se sadraj zagreva do
kljuanja i vri destilacija odreeno vreme. Nakon odreenog vremena destilacije, prekida se
hlaenje (do pojave vodene pare na donjem delu hladnjaka), a zatim se prekida destilacija i
ponovo ukljui dotok vode u hladnjak. Nakon 20-30 minuta, paljivim otvaranjem slavine na
donjem delu merne cevi isputa se etarsko ulje u mernu cev. Nakon oitavanja zapremine,
etarsko ulje se pomou Pasterove pipete prenese u boice u uva na temperaturi friidera.
Sadraj u drogi se rauna prema jednaini:
X
a
100
b
X- sadraj etarskog ulja (%; V/m)

a- zapremina ulja (ml)
b- masa droge (g)
Svako ispitivanje je ponovljeno u tri probe [Lepojevi, 2000].
36

3.3 Odreivanje sadraja ukupnih fenola u ispitivanom biljnom

materijalu
U ovom ispitivanju kao antioksidativne komponente su odreeni ukupni fenoli pomou
spektrofotometrijske metode po Folin-Cicolateu. Svako ispitivanje je ponovljeno 3 puta.
Postupak odreivanja:
Pre ekstrakcije ispitivani uzorci samleveni su u blenderu. Na 5 g samlevenog materijala
dodato je 50 ml metanola (ekstragensa). Ekstrakcija je raena na ejkeru (GFL, Schullelapparte
Shakers, Germany, Model 3012) 24h na sobnoj temperaturi. Nakon 24 sata u dobijenom
ekstraktu odreen je sadraj ukupnih fenola metodom po Folin-Ciocalteu, a sadraj ukupnih
fenola izraen u mg ekvivalenta galne kiseline (mg EGK/g). Absorbanca je merena na 765 nm.
3.4 Ispitivanje antioksidativne aktivnosti

Da bi se odredio antioksidativni kapacitet razvijen je velik broj metoda koje se temelje na
razliitim mehanizmima obrambenog sistema antioksidanasa, poput uklanjanja ili inhibicije
slobodnih radikala ili vezivanja metalnih jona, koji bi u suprotnom doveli do nastajanja
slobodnih radikala. Za odreivanje antioksidacijskog kapaciteta koriste se direktne metode
(ORAC metoda, odreivanje antioksidacijskog kapaciteta s -karotenom) i indirektne metode
(DPPH, FRAP) [Parkash, 2001].
Sposobnost hvatanja slobodnih radikala ispitivanih uzoraka je analizirana brzom i
jednostavnom spektrofotohemijskom DPPH metodom koju je opisao Espin [Espin, Soler-Rivas
& Wichers, 2000].
DPPH test je indirektna metoda koja se zasniva na sposobnosti ekstrakta da smanji
aktivnost DPPH radikala (2,2-difenil-2-pikrilhidrazil-hvata slobodnih radikala). Radikal ima
ljubiastu boju zbog nesparenog elektrona azota. Nakon reakcije s atomom kiseonika redukovani
37

DPPH-H (2,2-difenil-1-picrylhydrazin) daje uto obojenje. Reakcija se prati promenom

apsorbancije na 517 nm [Parkash, 2001; http://baltic-analytics.de].
Slika 22. Promena boje DPPH i DPPH-H radikala u zavisnosti od talasne duine
Postupak odreivanja:
Na 100l ekstrakta dodato je 2,9 ml 96% metanola i 1 ml 90 M 2,2 difenil-1-pikrilhidrazil (DPPH). Nakon 60 minuta merena je apsorbanca na 517 nm. Ispitano je pet razliitih
koncentracija ekstrakta. Sposobnost hvatanja slobodnih radikala (%RSC) je raunata po
jednaini:
% RSC 100
Auzorka 100
Aslepeprobe
Antioksidativna aktivnost prikazana je kao IC 50 , to predstavlja koncentraciju ispitivanog

rastvora koja je potrebna da se neutralie 50% slobodnih radikala.
Svako ispitivanje je ponovljeno u 3 probe.
38

3.5 Mikrobioloke metode odreivanja brojonosti mikroorganizama
Posrupak odreivanja:
Od svakog uoroka je izmereno 10 grama u aseptinim uslovima i homogenizirano 1 min
sa 90 ml puferovane peptonske vode (Biokar Dijagnostika, Allonne, Francuska) koristei
Stomacher laboratorijski blender (AES, Bruz, Francuska). Pripremljena je serija razreenja
pomou istog rastvaraa i pripremljene su odgovarajue podloge. Metodom razlivanja 1 ml
odgovarajueg razreenja se pomiea sa otopljenom poglogom (45C) i razliva na ploe. Za
povrinsko zasejavanje, 1 ili 0,1 ml odgovarajueg razreenja se razliva po povrini osuene
pogloge predhodno razlivene u ploe. Nakon inkubacije na odgovarajuim temperaturama,
kolonije koje se pojavile na zasejanim ploama su raunate kao log formiranih jedinica kolonija
(log cfu) po gramu uzorka.
Mikrobioloka odreivanja ukupnog broja aerobnih mikroorganizama (UBB), ukupnih
plesni i kvasaca (UPK), Enterobacteriaceae, Escherichia coli, sulfito-redukujie anaerobne
bakterije, Bacillus cereus, Clostridium perfingens i Salmonella spp. sprovedena su u skladu s
postojeim ISO standard mikrobiolokim metodama [ISO, 2002]. Broj mezofilnih sporogenih
bakterija (MSB) utvren je na hranjivom agaru (HiMedia, Mumbai, Indija). Inkubacija je
izvrena pod aerobnim uslvima na 30C tokom 72 sata nakon 5 min stajanja uzorka u kipuoj
vodu.
Svako ispitivanje odreenih uzoraka je ponovljeno u tri primerka. Rezultati su izraeni
kao srednja uz standardnu devijaciju.
39

Rezultati i diskusija
U ekspreimentalnim analizama korien je materijal razliite usitnjenosti, odnosno
stepena obraenosti tokom procesa pri proizvodnji filter ajeva. Poreeni su dobijeni rezultati
istih uzoraka neobraenog/neusitnjenog materijala i usitnjenog/obraenog biljnog materijala.
U analizama su koriene biljne sirovine fabrike aja Fructus (tabela 3).
U nastavku rada je dat pregled rezultata:
1. Odreivanje sadraja vlage neusitnjenog i usitnjenog biljnog materijala,
2. Izolovanje etarskog ulja destilacijom pomou vodene pare i poreenje sadraja etarskog
ulja u neusitnjenom/neobraenom i usitnjenom/obraenom biljnom materijalu,
3. Sadaj ukupnih fenola i preenje istih uzoraka razliite usitnjenosti,
4. Antioksidativna aktivnost ispitivanih uzoraka,
5. Mikrobioloka analiza ispitivanih uzoraka.
Pregled ispitivanog biljnog materijala dat je u tabeli 3. U istoj tabeli dati su podaci o
poreklu svake pojedinane sirovine, kao i podaci o datumu kupovine odnosno skladitenja i
obrade. Kao to se vidi u tabeli 3 sirovine su poreklom iz Srbije, dok su uva i sena poreklom iz
Makedonije, odnosno iz Indije. Sve sirovine su dopremljene u fabriku u periodu od 2010. do
2012. godine.
Tabela 3. Ispitivani neobraeni/neusitnjeni i obraen/usitnjen biljni materijal korien u

analizama
40

Broj
uzorka
Biljni material- droga
Poreklo/Godina uzgoja i
etve
Datum kupovine i
skladitenja
Rosa canina fructus
Jugo-istona Srbija, 2011.
08.03.2012.
Rosa canina fructus-usitnjena
Juogo-istona Srbija
15.06.2012.
Melissa officinalis herba
Centralna Srbija, 2012.
07.06.2012.
Melissa officinalis herbausitnjena
Centralna Srbija
15.06.2012.
Mentha piperita folium
Svero-zapadna Vojvodina,
Srbija, 2012.
13.06.2012.
Mentha piperita foliumusitnjena
Severo-zapadna Vojvodina
Srbija
15.06.2012.
Foeniculum vulgare fructus
Severo-zapadna Vojvodina,
Srbija, 2010.
30.07.2010.
Foeniculum vulgare fructususitnjena
Severo-zapadna Vojvodina,
Srbija
15.06.2012.
Cassia angustifolia folium
Indija, 2011.
06.03.2012.
10
Cassia angustifolia foliumusitnjena
Indija
15.06.2012.
11
Uva ursi folium
Makedonija, 2011.
08.11.2011.
12
Uva ursi foliumusitnjena
Makedonija
15.06.2012.
4.1 Sadraj vlage

Farmakopeja za svaku drogu propisuje maksimalni dozvoljeni sadraj vlage. Za najvei
broj droga ta vrednost iznosi 8-12%. Za droge sa veoma nestabilnim aktivnim principima taj
procenat je nii (droge sa kardiotoninim glikozidima do 6%).
Suenje je najlaki nain konzerviranja biljaka. Vri se direktno na suncu, u hladu na
promajnom mestu ili termikim suarama na tano odreenoj temperaturi. Uslovi suenja se
propisuju posebno za svaku drogu. Nedovoljno osuena ili nepropisno uvana droga koja je
naknadno upila nedozvoljenu koliinu vlage podlona je kvarenju. Pod uticajem vlage dolazi do
41

razgradnje aktivnih sastojaka i do razvoja mikroorganizama, to umanjuje vrednost droge.Vlaga

koja ostaje u drogi posle suenja je primarna vlaga, a vlaga koju droga naknadno upije je
sekundarna vlaga [Mehmeti et al.,2007].
Nakon odreivanja saraja vlage, moe se zakljutiti da dobijeni rezultati odgovaraju
literaturnim podacima koje propisuje farmakopeja i koji za veinu droga iznose 8-12% (tabela
4.). Na osnovu dobijenih rezultata uoava se poveanje vlage kod usitnjenih/obraenih uzoraka.
Poveanje sadraja vlage je posledica vee dodirne povrine za absorpciju vlage iz radne sredine.
Iako je dolo do poveanja sadraja vlage u obraenom materijalu (kod ipka za 10,21%, kod
matinjaka za 5,01%, kod nane za 6,02%, kod komoraa za 1,02%, kod sene za 1,08% i kod uve
za 7,02%) u odnosu na neusitnjeni/neobraeni material, sadraj vlage se i dalje nalazi u
propisanim granicama i odgovara kvalitetu droga koje propisuje vaea Farmakopeja, tako da se
u pogledu ovog parametra moe nastaviti dalja obrada, odnosno meanje usitnjenog biljnog
materijala i pakovanje u finalni proizvod.
Tabela 4. Sadraj vlage neobraenog/grubog i obraenog/usitnjenog analiziranog biljnog materijala

Broj uzorka
Biljni materijal- droga
Sadraj vlage [%]
Rosa canina fructus
7,54
8,31
7,59
Melissa officinalis herba-usitnjena
7,97
10,63
Mentha piperita folium-usitnjena
11,27
42

7
10,18
Foeniculum vulgare fructus-usitnjena
10,36
8,13
10
Cassia angustifolia folium-usitnjena
8,78
11
Uva ursi folium
7,12
12
7,62
4.2 Sadraj etarskog ulja u ajevima

Sadraj etarskog ulja je odreen postupkom destilacije vodenom parom, oficinalnom po
Ph. Jug. IV. Detaljan postupak je opisan u eksperimentalnom delu (poglavlje 3.2). Dobijeni
rezultati su prikazani tabelarno (tabela 5).
Najvei sadraj etarskog ulja odreen primenom destilacije pomou vodene pare,
izmeren je kod ploda komoraa i kod lista pitome nane. Nakon usitnjavanja i obrade biljnog
materijala, detektovano je smanjenje sadraja etarskog ulja u usitnjenoj drogi (kod matinjaka za
13%, kod mente za 5,3%, kod komoraa za 8,38%). Najveci gubitak uoen je kod matinjaka.
U ipku, seni i uvi nije detektovano etarsko ulje to je u skladu sa literaturnim podacima i
injenicom da ove tri biljne vrste ne spadaju u aromatine droge.
Tabela 5. Sadraj etarskog ulja neobraenog/grubog i obraenog/usitnjenog analiziranog
biljnog
materijala
Broj uzorka
Sadraj etarskog ulja [%]
Rosa canina fructus
n.d.
n.d.
0,1
0,087
43

5
1,725
1,633
4,366
n.d.
10
n.d.
11
Uva ursi folium
n.d.
12
n.d.
Do gubitka u sadraju etarskog ulja najverovatnije dolazi zbog razaranja biljne strukture, odnosno
struktura u kojima se etarsko ulje nalazi, ime ono ostaje izloeno dejstvu poviene temperature i dejstvu
kiseonika, to uzrokuje gubitak i degradaciju osetljivih i termolabilnih komponenti etarskog ulja.
4.3 Odreivanje sadraja ukupnih fenola u ispitivanom biljnom

materijalu
Ukupni fenoli su odreeni spektrofotometrijski metodom po Folin-Cicolateu. Sadraj
ukupnih fenola izraen u mg ekvivalenta galne kiseline (mg EGK). Sadraj ukupnih fenola
odreen je uz primenu kalibracione krive prikazane na Slici ? Jednaina koja je koriena u
proraunu data je ispod odgovarajueg kalibracionog dijagrama. Dobijeni rezultati su prikazani
tabelarno (tabela 6).
44

0.7
0.6
Apsorbanca
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0.0
0.000
0.001
0.002
0.003
0.004
0.005
0.006
0.007
0.008
koncentracija galne kiseline (mg/ml)
Slika 23. Kalibraciona kriva za odreivanje ukupnih fenola sraunato na galnu kiselinu
C
A 0,01358
89,04762
Tabela 6. Sadraj ukupnih fenola ispitivanih uzoraka neobraenog i obraenog biljnog materijala
Broj uzorka
Ukupni fenoli
[mg EGK/g]
Rosa canina fructus
11,087
8,2125
29,3485
15,1775
57,6567
45

6
38,3413
3,7374
3,2096
12,3402
10
8,6338
11
Uva ursi folium
177,6038
12
166,7108
Sadraj ukupnih fenolnih jedinjenja u ispitivanom biljnom materijalu kree se od 3,2096 do

177,6038 mg EGK/g. Najvea vrednost ukupnih fenola izraena u mg galne kiseline po gramu
uzorka je detektovana kod uve. Najmanja vrednost ukupnih fenola je izmerena kod uzorka
komoraa. Kod obraenog/usitnjenog materijala dolazi da smanjenja ukupnih fenola u odnosu na
neobraeni materijal. Prilikom postupka obrade biljnog materijala dolo je do smanjenja ukupnih
fenola u odnosu na neobraeni materijal i to za 6,13-48,28% (kod ipaka za 25,92%, kod
matinjaka za 48,28%, kod mente za 33,50%, kod komoraa za 14,12%, kod sene za 30,03% a
kod uzorka uve za 6,13%). Do najvee redukcije ukupnih fenolnih jedinjenja je dolo kod uzorka
matinjaka. Najmanji gubitak ukupnih fenolnih komponenata, nastao tokom usitnjavanja i
obrade biljnog materijala, izmeren je kod uzorka uva.
4.4 Antioksidativna aktivnost

Usitnjavanjem i obradom neusitnjenih/neobraenih uzoraka dolazi do smanjenja
antioksidativne aktivnosti ispitivanog biljnog materijala (tabela 6). Antioksidativna aktivnost
analiziranog biljnog materijala koji je okarakterisan IC 50 vrednou, kree se u opsegu od 0,005
do 1,9347 mg/ml. Najvea antioksidativna aktivnost je zabeleena kod neusitnjenog uzorka uve
(IC50 =0,005 mg/ml). U istom uzorku uoena je i najmanja promena antiokisadativne aktivnosti
nakon usitnjavanja odnosno obrade. Ova injenica u skaldu je sa prethodno datim podatkom da
su najmanji gubici ukupnih fenolnih komponenata, koji mogu nastati tokom obrade biljnog
46

materijala, izmereni upravo kod uzorka uva. Najmanju antioksidativnu aktivnost daju rezultati
uzorka usitnjenog komoraa (IC50 =1,9347 mg/ml). Usitnjeni komora, prema podacima iz
prethodne tabele, sadrao je i najmanju koliinu ukupnih fenolnih komopnenti, tako da je i
njegova antioksidativna aktivnost upravo u skladu sa sadrajem fenolnih komponenti.
Proraun IC50 vrednosti je dat na primeru Rosa canina fructus slika br?. Na osnovu
dobijenih RCS vrednosti formira se kriva a iz dobijene jednaine (jednaina prikazana ispod
slike br?) odreuju se vrednosti koncentracija koja dovodi do redukcije slobodnih radikala za
50%.
64
62
60
58
RSC (%)
56
54
52
50
48
46
44
0,16
0,18
0,20
0,22
Koncentracija (mg/ml)
Slika 24. Proraun IC50 vrednosti kod sirovine Rosa canina fructus
Y RCS (%)
X koncentracija rastvora (mg/ml)
47

Y= -0,71429 + 285,71429 X
RSC = -0,71429 + 285,71429 C
50 (%) = -0,71429 + 285,71429 IC50 (mg/ml)
IC50 = 0,177 mg/ml
Tabela 6. Antioskidativna aktivnost ispitivanih uzoraka neobraenog i obraenog biljnog materijala

Broj uzorka
IC50 [mg/ml]
Rosa canina fructus
0,177
0,2314
0,0367
0,0647
0,0165
0,0294
1,4689
1,9347
0,2627
10
0,344
11
Uva ursi folium
0,005
12
0,0053
48

U skladu sa promenom sadraja etarskog ulja i promenom sadraja ukupnih fenolnih

komponenata u analiziranim uzorcima uoava se i promena (smanjenje) antioksidativne
aktivnosti nakon obrade odgovarajueg biljnog materijala.
49

50

4.5 Mikrobioloka analiza

Tabela 7. Mikrobioloka analiza
Sample
Log cfu/g
SulfitoUBABa
UBPKb
ECc
E.
coli
redukujue
SMBd
Bacillus
cereus
anaerobne
Clostridiu
m
Salmonell
perfringens
a spp. in
25 g
bakterije
1
<1.6
3.13
(0.0)e
5.62
(0.05)
4.12
2.61
(0.11)
6.74
(0.07)
3.21
(0.08)
3.62
(0.1)
5.54
(0.06)
2.77
(0.11)
4.09
(0.05)
7.7
(0.13)
4.23
(0.03)
4.35
(0.04)
6.44
(0.04)
3.71
(0.07)
5.14
(0.01)
7.64
(0.02)
3.61
(0.2)
3.1
(0.03)
7.6
(0.01)
3.8
(0.02)
4.18
(0.01)
6.23
(0.05)
4.41
(0.25)
4.7
10
(0.04)
6.68
(0.03)
4.13
(0.0)
4.77
11
(0.02)
3.21
(0.02)
3.34
(0.02)
12
(0.09)
4.72
(0.03)
2.67
(0.03)
(0.06)
<1
<1
<1
<1
<1
<1
<1
<1
<1
<1
<1
<1
<1
3.38
<1
(0.02)
2.84
<1
(0.0)
2.27
<1
(0.1)
4.85
<1
(0.01)
5.03
2.11
(0.11)
7.17
(0.05)
<1
(0.04)
7.35
<1
(0.01)
3.12
<1
(0.11)
3.08
<1
<1.6
(0.0)
1.75
(0.04)
2.08
(0.1)
2.49
(0.2)
2.86
(0.03)
2.26
(0.2)
1.8
(0.07)
<1.6
Nd
Nd
Nd
Nd
Nd
Nd
Nd
nd
nd
nd
(0.0)
<1
<1
nd
<1
<1
nd
nd
(0.05)
<1
<1
<1
<1
<1
3.7
<1
(0.06)
1.75
(0.05
Ukupan broj
aerobnih bakterija, Ukupan broj plesni i kvasaca, Enterobacteriaceae, Sporogene mezofilne bakterija, e Mean
with standard deviation in parentheses.
51

Rezultati mikrobioloke analize 12 uzoraka usitnjenog i neusitnjenog lekovitog bilja

prikazani su u tableli 6. Primjenjujui kriterijume koje propisuje Europska farmakopoeja 7,0
(tabela 8) svi uzorci su zadovoljavajueg mikrobiolokog kvaliteta to se tie prisurtva
Salmonella spp.. (nije otkriven u 25 g), E. coli (<103 cfu / g), ukupnog broja aerobnih bakterija
(UBAB) i ukupnog broja kvasaca i plesni (UBPK).
Tabela 8. Biljni lekoviti preparati koji sare biljne droge, sa ili bez rastvara, namenjene za pripremu
infuza ili dekokta pomou kipu vode (npr. biljni ajvei sa ili bez dodatnih aroma) (European
Pharmacopoeia 7.0)
Kriterijum prihvatljivosti: 107 CFU/g
UBAB
Maksimalan prihvatljiv broj: 50 000 000 CFU/g
Kriterijum prihvatljivosti: 105 CFU/g
UBKP
Maksimalan prihvatljiv broj: 500 000 CFU/g
Escherichia coli
Kritetijum prihvatljivosti: 103 CFU/g
Salmonella spp
Odsustvo (25g)
Kao to se vidi iz tabele 7, veina uzoraka neobraenog ispitivanog

materijala ima znaajan UBAB; 67% (4/6) uzoraka ima UBAB iznad 106 CFU/g.
Najvea srednja vrednost UBAB zabeleena je kod neusitnjene nane (7,7 log
CFU/g) a najmanja kod ploda ipka (<1,6 log CFU/g). Znaajniji porast UBAB
tokom procesa obrade neobraenog/neusitnjenog uzorka zabeleen je samo kod
ipka (od <1,6 do 5,62 log CFU/g). S druge strane, UBKP sirovina bio je u rasponu
3,13 - 4,41 log cfu/g. Najvei broj plesni je zabeleen kod uzorka neusitnjene nane
(4,23 log CFU/g) i neusitnjene sene (4,41 log CFU/g). Iako kvasci i plijesni
uglavnom su pronaene u manjem broju u odnosu na bakterije, neke vrste (npr. Aspergillus spp..,
Fusarium spp.. Penicillium spp.) mogu stvoriti ozbiljne probleme zbog njihove sposobnosti da
proizvode aflatoksini [O'Riordan & Wilkinson, 2008.].
Sporogene mezofilne bakterije (SMB) ine 40-95% od ukupnog broja bakterija (tabela 7).
Prisustvo B. cereus je takoe visoko, osim tri uzorka. Svi ostali uzorci sadre ovaj aerobni
mikroorganizam, ali broj B. cereus nije bio vei od 2,86 log CFU/g, to je u skladu sa propisima.
52

Sulfito-redkujujue klostridije (Clostridium spp.) su dokazane samo u jednom uzorku ( usitnjena

nana) gde njihov broj iznosi 2,11 log CFU/g. Dalji testovi su dali negativne razultate da
izolovani sojevi pripadaju C. perfringens. Sporogene bakterije (B. cereus, C. perfringens) su u
stanju izazvati bolesti koje se prenose hranom kada se progutaju u velikom broju. Zbog
bakterijske spore otporni su na termiku obradu a termalni ok moe stimulisati klijanje spora.
Spore koje stvaraju bakterije se esto nalaze u zainima i bilju, ali obino u niskim
koncentracijama. Koliina B. cereus 104 CFU/g kod biljaka i zaina u Velikoj Britaniji u 2004.
(1%) bili su nii nego ranije dobijeni rezultati u Velikoj Britaniji (1,9%, Mali et al., 2003). C.
perfringens 103 cfu/g kod biljaka i zaina u Velikoj Britaniji u 2004. bio je 0,4%. Martins i
saradnici su objavili da je 96,8% uzoraka lekovitih biljaka koje se koriste kao ajevi
kontaminirani Bacillus cereus-om, kod 19,2% broj sporaje je vei od 103 spora/g. Spore
Clostridium perfringens-a detektovane su u 83,9% uzoraka, ali samo kod 19,2% uoraka je
zabeleeno vie od 103 spora/g.
Prisustvo enterobakterija se koristi vie kao opti pokazatelji higijenske ispravnosti.
Neusitnjeni plod ipaka i neusitnjeni uzorak lista uve su jedini uzorci u kojima je broj
Enterobacteriaceae bio ispod granice detekcije (<1 log CFU/g) (tabela 7). Broj bakterija u
sirovinama nije bio vei od 4,7 log CFU/g (usitnjena sena). Svi uzorci preraenih/usitnjenih
ispitivanih biljnih materijala sadre Enterobacteriaceae u rasponu od 2,61 do 5,14 log CFU/g.
Iako je broj Enterobacteriaceae visok, u uzorcima nije detektovao prisustvo E. coli (lan
enterobacteriacea) koja je pokazatelj fekalne kontaminacije i mogueg prisustva crevnih
patogena. Prisutvo E. coli moe biti uzrok nehigijenskog rukovanja tokom obrade.
53

Zakljuak
Na osnovu dobijenih eksperimentalnih rezultata odreivanja sadraja vlage u uzorcima

neobraenih/neusitnjenih i uzorcima obraenih/usitnjenih droga, moe se zakljuiti da je taj
sadraj u intervalu koji propisuje farmakopeja za najvei broj droga (8-12%). Iako se sadraj
vlage u svim uzorcima poveao nakon obrade biljnog materijala, on se i dalje nalazi u granicama
propisanim u vaeoj farmakopeji, te po kalitetu odgovara drogi koja se moe koristiti u procesu
proizvodnje.
Pri analizi etarskog ulja ispitivanih uzoraka, odreen je sadraj etarskog ulja u plodu
komoraa, listu pitome nane i herbi matinjaka. Iz anlize dobijenih rezultata utvreno je da je
dolo do smanjenja koliine etarskog ulja prilikom obrade biljnog materijala kod svih uzoraka.
Gubici etarskog ulja tokom obrade ispitivanog materijala su najvei kod matinjaka (13%) a
najmanji kod mente (5,3%) u odnosu na provobitni sadraj.
Kod obraenog/usitnjenog materijala dolazi da smanjenja ukupnih fenola u odnosu na
neobraeni materijal. Najvea vrednost ukupnih fenola izraena u mg galne kiseline po gramu
uzorka je detektovana kod uve (177,6038 mgEGK/g) a namanja vrednost je dobijena kod uzorka
komoraa (3,2096 mgEGK/g). Prilikom postupka obrade biljnog materijala dolo je do
smanjenja ukupnih fenola u odnosu na neobraeni materijal i to za iznose od 6,13 do 48,28%. Do
najvee redukcije u sadraju ukupnih fenola je dolo kod uorka matinjaka (48,28%) a najmanji
gubici fenola detektovani su kod uzorka uve (6,13%).
Najvea antioksidativna aktivnost je zabeleena kod neusitnjenog uzorka uve ( IC50 =0.005
mg/ml) a najmanju antioksidativnu akivnost daju rezultati uzorka usitnjenog komoraa ( IC50
=1.9347 mg/ml). Rezultati antioksidativne aktivnosti ispitivanih uzoraka su u korelaciji sa
rezultatima promene sadraja etarskog ulja i promenom sadraja ukupnih fenolnih komponenata
u analiziranim uzorcima. Najmanja promena antioksidativne aktivnosti uoena je kod uzorka
sene kod koga je dolo i do najmanje promene u sadraju ukupnih fenolnih komponenata.
54

Ipitivanjem mikrobiolokog kvaliteta uozoraka, moemo zakljuiti da su dobijeni

rezultati u skladu sa ISO standardima i propisima Europske farmakopeje. I svi uzorci su
zravstveno bezbedni za upotrebu. Zbog naina pripreme ajeva prelivanjem kipuom vodom
pravilnik o kvalitetu aja, biljnog aja i njihovih pozivoda dozvoljava odreenu koliinu
mikroorganizama. Prilikom pripreme aja kipuom vodom dolazi do redukcije bakterija. U
uorcima nije detektovana Salmonella spp. ni E.colli koje mogu biti uzroci trovanja i alimenternih
toksikoinfekcija.
Na osnovu dobijenih rezultata analiza moe se zakljuiti da ovi biljni ajevi mogu biti
preporueni ako pogodni fitoterapeutski proizvodi.
Literatura
55

1.
Atoui, A. K., Mansouri, A., Boskou, G. & Kefalas, P. (2005). Tea and herbal
infusion: their antioxidant activity and phenolic profile. Food Chemistry, 89, 27-36.
Barens, J., Anderson, L. A. & Philipson, J.D. (2007). Herbal medicine (3 rd ed.).
2.
London: Pharmaceutical Press

3.
Bell, C., Neaves, P., Williams, A. (2005). Food Microbilogy and Laboratory
Practice. Blackwell Science, UK

4.
Caillet, S., Salmieri, S., and Lacroix, M. (2006). Evaluation of free radical-
scavenging properties of commercial grape phenol extracts by a fast colorimetris method. Food
Chemistry 95: 1-6.
5.
Campenella, L., Bonanni, A. & Tomsasseti, M. (2003). Determination of the
antioxidant capacity of samples of different types of tea, or of beverages based on tea or herbal
products, using superoxide dismutase biosensor. Jurnal of Pharmaceutial and Biomedical
Analysis, 32, 725-736
6.
etkovi, G.: Hemija prirodnih proizvoda, Novi Sad, Tehnoloki fakultet, 2003.
7.
Daji, Z. (2012). Medicinal plants: The real treasure od Serbias natural resources.
AgroFood industry hi-tech, 23,36.

8.
Durakovi, S. (1996) Opa mikrobiologija, Prehrambeno-tehnoloki inenjering,
Zagreb, str. 158, 175-177, 181-183, 190-193, 197-200, 226-233.

9.
Gardeli, C., Papageorgiou, V., Mallouchos, A., Kibouris, T. & Komaitis, M.
(2008). Essential oil composition of Pistacialenticus L. and Myrtus communis L.: Evaluation of
antioxidant capacity of methanolic extract. Food Chemistry, 107, 1120-1130.
10.
animal
International Standards Organization (ISO) (2002). Microbiology of food and

feeding
stuff-
Horizontal
methods
for
detection
Salmonella
spp.
Iso
6579+A1(2007)+AC(2006), Interrnational Standards Organization, Geneva, Switzarland.

11.
animal feeding stuff- Horizontal methods for enumaration of microorganisams- Colony count
technoque at 30C, ISO 4833. Interrnational Standards Organization, Geneva, Switzarland.
12.
animal feeding stuff- Horizontal methods for enumaration of sulfite-reducing bacteria growing
under anaerobic conditions, ISO 15213. Interrnational Standards Organization, Geneva,
Switzarland.
56

13.
animal feeding stuff- Horizontal methods for enumaration of presumptive Bacillus cereusColony-count technique at 30C, ISO 7932. Interrnational Standards Organization, Geneva,
Switzarland.
14.
animal feeding stuff- Horizontal methods for enumaration of Clostridium perfringens- Colonycount technique, ISO 7937. Interrnational Standards Organization, Geneva, Switzarland.
15.
animal feeding stuff- Horizontal methods for enumaration of -glucoronidase-positive

Escherichia coli- Part 2, ISO 16649-2. Interrnational Standards Organization, Geneva,
Switzarland.
16.
animal feeding stuff- Horizontal methods for enumaration of yeasts and moulds- Part 2, ISO
21527-2. Interrnational Standards Organization, Geneva, Switzarland.
17.
animal

feeding
stuff-
Horizontal
methods
for
the
detection
and
enumaration
of
Enterobacteriaceae- Part 2: Colony-count method, ISO 215228-2 . Interrnational Standards

Organization, Geneva, Switzarland.
18.
Isin Akyar, Latest Research into Quality Control, InTech, Published: December
12, 2012
19.
Ivani R., Vientijevi Lj.; Farmakognozija;
Zavod za udbenike i nastavna
sredstva Beograd 2002.

20.
Jani, R. (2004). Botaika farmaceutika, Beograd
21.
Khoo, M., Clausen, R. M., Pedersen, H. B. & Larsen, E.(2011). Bioacivity and
total phenolic content of 34 sour cherry cultivars. Journal of Food Composition and Analysis, 24,
772- 776.
22.
Kim, D. O., Heo, J. H., Kim, J. Y., Yang, S. H. & Lee Y. C. (2005). Sweet and
sour cherry phenolics and theier protective effects on neuronal cells. Journal of Agricultural and
Food Chemistry, 53, 9921-9927.
23.
Lee, H. S. (2000). HPLC analysis of phenolic compounds. In M.L. Nollet (Ed.),
Food Analysis by HPLC (1st ed.) (pp. 775-823). New York: Marcel Dekker, Inc.
57

24.
Lepojevi, . (2000). Praktikum hemije i tehnologije farmaceutskih proizvida,
Tehnoloki fakultet, Novi Sad

25.
Leucuta S., Vlase L., Gocan S., Radu L., Fodorea C. (2005). Determination of
phenolic compounds from Geranium sanguineum by HPLC, Journal of Liquid Chromatography

and Related Technologies, 2005, 28, 3109-3117
26.
McKee, L. H. (1995). Microbial contamination of spices and herbs: a review.
LTW- Food Science and Technology, 28, 1-11.

27.
Marriott, N. G., Gravani, R. B.: Principles of Food Sanitation, Springer, USA,
2006.
28.
Mehmeti, A., erifi E., Demaj, A. (2007). Lekovito bilje, Drutvo za
organsku poljoprivredu KosovaDOPK

29.
Mihailovi, M. (2011). Biljni lekovi zahtevi za kontrolu kvaliteta i dobra
proizvoaka praksa, Institut za prouavanje lekovitog bilja Dr Josif Pani

30.
Miti, M. N. (2011). Kinetika degradacije fenolnih jedinjenja hidroksil
radikalima, Univerzitet u Niu, Prirodno-matematiki fakultet.

31.
Parkash, A. (2001) Antioxidant activity. Analyticl. progress. 19 (2), 1-6.
32.
Peki, B. (1983). Hemija i tehnologija farmaceutskih proizvoda (alkaloidi i
etarska ulja), Tehnoloki fakultet, Novi Sad

33.
Piccolella, S., Fiorenzino, A., Pacifico, S., Dabrosca, B., Uzzo, P. &Monaco, P.
(2008). Antioxicant properties of sour cherries (Prunus cersus L.): role of coloreless
phytochemicals from the methanolic extract of ripe fruits. Journal of Agricultural and Food
Chemistry, 56, 1928- 1935.
34.
Potty, N. S. and Krishna Kumar, V., (2001). Marjoram. In: Peter, K. V. (ed.)
Handbook of herbs and spices. Boca Raton: CRC Press LLC, Vol. 1, ISBN 0-8493-1217-5
35.
Robinson, M.M. & Zhang, X.( 2011). The World medicine situation 2011 (3rd ed.).
Geneva: World Health Organisation Press.

36.
Seeram, P. N., Momin, A. R., Nair, G. M. & Bourquin, D. L. (2001).
Cyclooxygenase inhibitory and antioxidant cyaniding glycosides in cherries and berries.

Phytomedicine, 8, 5, 362-369.
58

37.
Serrano, C., Matos, O., Teixeira, B., Ramos, C., Neng, N., Nougueira, J., Nunes,
M. L. & Marques, A. (2011). Antioxidant and Antimicrobila activity of Satureja montana L.

Extract. Journal od Science and Food Agriculture, 91, 1554-1560.
38.
Sl. glasnik RS, br. 4/2012 .1
39.
avikin K., Menkovi N.; Medicinal and aromatic plants in Serbia;
40.
krinjar, M. (2001). Mikrobioloka kontrola ivotnih namernica, Unovertitet u
Novom Sadu, Tehnoloki fakultet

41.
Visioli, F., Borsani,L. & Gali, C. (2000). Diet and prevention of coronary heart
diseases: the potential role of phytochemicals. Cardiovascular Research, 47, 419-425.

42.
www.teaclass.com/lesson_0319.html
43.
www.scribd.com/doc/90490848/skripta-lekovitog-%C5%A0umari
44.
www.elektromotor-simon.com/proizvodi/masine_za_preradumlinovi/
45.
www.promasengineers.com/index.php?
option=com_content&view=article&id=15&catid=2&Itemid=2]
46.
www.prirodnakozmetika.com/o%20etericnim%20uljima.html
47.
www.buzzle.com/articles/polyphenols-benefits.html
48.
www.magicnobilje.com/klinika/mira-stojanovic.html
49.
www.alas.matf.bg.ac.rs/~mr01298/Edit.HTML
50.
www.raka-web.com/sites/biology-science/site/files/sistematika-i-ekologija-
lekovitih-biljaka/06-Etarska-ulja.pdf
51.
www.prirodnilek.com/sena#h0-2-kako-deluje-sena
52.
www.stetoskop.info/Tabela-cajeva-1544-s7-content.htm
53.
www.baltic-analytics.de/index.php%3Fid%3D40%26L%3D1
54.
www.mf.uni-mb.si/mf/instituti/IPweb/html/KakkoL%20GMP%20in%20food.pdf
55.
www.ebookbrowse.com/odredjivanje-brojnosti-mikroorganizama-ppt-
d180881548
56.
www.orgchm.bas.bg/~seephyto/downloads/2011_September_kick-off/1-
st_day_presentations/Menkovic_Serbia_sept_2011_Sofia.pdf
57.
www.intracen.org/uploadedFiles/intracenorg/Content/Exporters/Sectoral_Information/Ag
ricultural_Products/Organic_Products/Marketing_Manual_for_Organic_Spices_Culinary_Herbs_Essentia
l_Oils.pdf
59

58.
www.unido.org/fileadmin/user_media/Publications/Pub_free/Herbs_spices_and_essential
_oils.pdf
59.
http://www.fao.org/docrep/x5036e/x5036e0o.htm
60

Master Rad Alena Tomsik

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Master Rad Alena Tomsik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Hemijske i mikrobioloke promene

lekovitog biljnog materijala tokom

Kandidat: Alena Tomik

Novi Sad, jun 2013.

3.1 Odreivanje sadraja vlage.............................................................................40

Fenoli pokazuju znatnu razliku u njihovoj strukturi i osim njihove antioskidativne

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

2.1 Zakonska regulativa

makroskopskom analizom (organoleptiki pregled),

mikroskopskom analizom (pregled pod lupom x 6-10, scaning mikroskopija i pregled

hemijskom analizom (hemijske reakcije i primena hromatografije na tankom sloju).

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

prisustvo aktivnih sastojaka

koliina stranih primesa

koliina aktivnih sastojaka

koliina sulfatnog ostatka

kompleksa aktivnih sastojaka

koliina ekstraktivnih materija

ujednaenost veliine estica

one koje mogu da

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

Koliina tekih metala

Preuzete su vrednosti za voe, povre i itarice:

max. 0,1 ppm (lisnato povre,

itarice) max. 0,05 ppm (krtolasto povre).

max. 0,035 ppm (itarice)

Rezidue etilen oksida

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

Heptahlor 0,05 mg/kg

Alahlor 0,02 mg/kg

Heksahlorbenzol 0,1 mg/kg

Aldrin 0,05 mg/kg

Heksahlorcikloheksan 0,3 g/kg

ne smeju biti prisutne

Biljni preparati su svrstani u kategoriju

a, Biljni preparati kojima se dodaje kljuala voda pre

upotrebe Aerobne bakterije max. 10 /g, ml

max. 102 /g, ml

b. Ostali biljni preparati

Kvasci i plesni max. 10 /g, ml

ne smeju biti prisutne u 1,0 g,

ne smeju biti prisutne u 10,0 g,ml

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

Zakonska regulativa koja regulie problematiku biljnih lekova moe se predstaviti na

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

2.2 Proces proizvodnje ajeva

Slika 2. ema procesa obrade lekovitog bilja u fabrici aja

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

Slika 3. Mlin ekiar

industrijskim uslovima se vri

vibriranjem ureaja oko njegove

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

Rinfuz ajevi se pakuju u kesice vee zapremine i predstavljaju viedozna pakovanja. aj

Slika 4. Rinfuz ajevi

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

Slika 5. Filter ajevi

Slika 6. Instant ajevi

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

aj za grickanje se najee priprema od suenih plodva, najee od brusnice i jabuke. Nakon

Hemijske i mikrobioloke promene lekovitog biljnog materijala tokom njegove

2.3 Etarska ulja- jedna od kljunih komponenta ajeva

Slika 8. Etarska ulja