Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu

Relejna zatita labaratorijske vebe

__________________________________________________________________________________________

Veba 4:
ISPITIVANJE STATIKE GENERATORSKE ZATITE
Cilj vebe je ispitivanje sledeih zatitnih releja:
(1) zemljospojnog za zatitu statora generatora (RUWA 117 E),
(2) podnaponskog releja (RUVA 116 E),
(3) prekostrujnog releja (RIVC 148 E) i
(4) diferencijalnog releja (RDIM 111 E).

1. ISPITIVANJE RELEJA ZA ZEMLJOSPOJNU ZATITU STATORA GENERATORA

Proboj izolacije statorskog namotaja prema uzemljenim delovima, odnosno aktivnom gvou
statora, dosta je est kvar u pogonu generatora. Do proboja dolazi zbog mehanikih oteenja izolacije
kod izrade, montae ili remonta generatora, zbog mehanikih naprezanja i oteenja izazvanih
vibracijama namotaja ili statorskih limova, zbog starenja izolacije i prekomernog naprezanja
atmosferskim ili pogonskim prenaponima.
Karakteristino za zemljospoj statorskog namotaja generatora je pojava nultih komponenti
napona prema zemlji. U normalnom pogonu, kad nema kvarova, napon zvezdita prema zemlji je
jednak nuli. Ukoliko doe do zemljospoja jedne faze namotaja statora, onda zvezdite dobije napon
prema zemlji. Napon zvezdita je srazmeran odstojanju mesta zemljospoja od zvezdita. Ukoliko se
mesto zemljospoja nalazi u smoj blizini zvezdita, napon je zanemarljivo mali, a sa udaljavanjem mesta
zemljospoja od zvezdita, ka izvodima generatora, napon zvezdta je vii.
Kao kriterijum za delovanje zatite uzima se pojava napona zvezdita. Kod generatora u blok
spoju sa transformatorom, generatorska strana je galvanski odvojena od mree, tako da se zatita
realizuje pomou naponskog releja prikljuenog na napon zvezdita generatora prema zemlji.
Potrebno je izvriti ispitivanje releja, koji slui za zatitu od zemljospoja statora, tipa RUWA 117 E
(Sl.1). Relej RUWA 117 E je jednofazni naponski relej.

Slika 1 Relej RUWA 117 E

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu

Relejna zatita labaratorijske vebe
__________________________________________________________________________________________

Tehniki podaci releja RUWA 117 E

nazivni napon: Un=100V
nazivna frekvencija: fn=50 Hz
podesivost proradne vrednosti (2,5-12,5)% Un (kontinualno) sa tanou 2% kod najnieg i
najvieg podeenja na skali (kontinualno)
podesivost vremena prorade (0,1-1) s (kontinualno)
pomono napajanje +24V DC iz RNM 107 E
Potrebno je podesiti proradnu vrednost napona na 12,5%Un i vreme prorade na maksimum (1 s).
Napon se zatim poveava dok relej ne reaguje. Pri ispitivanju releja potrebno je posmatranjem
odgovarajue indikacije uoiti kada relej reaguje. Nakon to podeeni napon pree zadatu vrednost na
releju e zasvetleti uta signalna lampica (na levoj strani Sl.1), a nakon isteka podeenog vremena
reagovanja e zasvetleti i crvena signalna lampica (na desnoj strani Sl.1).
Pri smanjivanju napona led dioda se gasi. Pri smanjivanju napona potrebno je pritiskati taster
RESET da bi se utvrdilo da li je relej prestao da reaguje. Napon treba polako smanjivati da se ne bi
propustio trenutak prestanka reagovanja.

2. ISPITIVANJE PODNAPONSKOG RELEJA

Potrebno je izvriti ispitivanje podnaponskog releja RUVA 116 E (Sl. 2).
Tehniki podaci releja RUWA 116 E
nazivni napon Un=100V
nazivna frekvencija fn=50 Hz
podesivost proradne vrednosti (0,6-1)Un (kontinualno)
podesivost vremena prorade (0,5-5) s (kontinualno)
pomono napajanje +24V DC iz RNM 107 E

Slika 2 Relej RUVA 116 E

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu

Relejna zatita labaratorijske vebe
__________________________________________________________________________________________

Pre samog poetka ispitivanja potrebno je podesiti zadatu proradnu vrednost napona.
Vremenski relej treba podesiti na minimum (0,5 s). Zatim napon koji je podeen na 100V potrebno je
postepeno smanjivati sve do prorade releja. Merenje treba uraditi prema Tabeli 1 i u nju uneti izmerene
vrednosti napona.
Na osnovu dobijenih rezultata potrebno je nacrtati karakteristiku U1=f(Up), Up podeen napon
releja; U1- napon reagovanja..
Tabela 1 Rezultati ispitivanja podnaponskog releja RUVA 116E
Up (r.j.)
1
0,9
0,8
Up (V)
100
90
90
U1(V)
Up podeen napon releja; U1- napon reagovanja.

3. ISPITIVANJE PREKOSTRUJNOG RELEJA

Potrebno je izvriti ispitivanje prekostrujnog releja RIVC 148 E (Sl. 3).
Tehniki podaci releja RIVC 148 E
nazivna struja In=5A
nazivna frekvencija fn=50Hz
podruje podeenja prorade (sa vremenskim lanom): (0,5-1,5)In (kontinualno)
podruje podeenja prorade (trenutni lan): (2-10)In (kontinualno)
podesivost vremena odlaganja prorade (0,5-5)s, (kontinualno)
pomono napajanje +24V DC iz RNM 107 E

Slika 3 Relej RIVC 148 E

Relej RIVC 148 E je dvokanalni. Prvi kanal je sa definisanim vremenskim kanjenjem, dok je
drugi kanal bez vremenskog kanjenja. Nominalna struja releja je 5A. Opseg podeavanja prvog kanala
je Ip=(0,5-2,5)In, a drugog Ip=(2-10)In. Vremenski relej prvog kanala moe se podesiti u opsegu
(0,5-5) s.
______________________________________________________________________________________________________________________________________________

Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu

Relejna zatita labaratorijske vebe
__________________________________________________________________________________________

Pre samog poetka ispitivanja potrebno je podesiti prvi kanal na vrednost Ip zadatu na vebama.
Vremenski relej treba podesiti na maksimalnu vrednost (5 s). Drugi kanal treba podesiti na vrednost
Ip=2In.
Prvo se vri ispitivanje prvog kanala tako to se struja poveava dok relej ne reaguje. Nakon to
podeena struja pree zadatu vrednost (Ip) na releju e zasvetleti uta signalna lampica (gornja lampica
na levoj strani Sl.3), a nakon isteka podeenog vremena reagovanja e zasvetleti i crvena signalna
lampica (na desnoj strani Sl.3).
Zatim se ispitivanje prekostrujnog lana sa trenutnim reagovanjem vri tako to se pomou
strujnog izvora (prebacivanjem na prvi vei opseg) trenutno zadaje vea struja koja treba da izazove
reagovanje. Treba uoiti da li je relej reagovao posmatranjem odgovarajue signalne lampice (donja
lampica na levoj strani Sl.3)

4. ISPITIVANJE DIFERENCIJALNOG RELEJA

Trofazni relej RDIM 111 E (Sl.4) slui za diferencijalnu zatitu sinhronih generatora. Na Sl.5 je
prikazana ema po kojoj e biti ispitivan ovaj relej.

Slika 4 Relej RDIM 111 E

Slika 5 ema veza za ispitivanje diferencijalnog releja RDIM 111 E

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu

Relejna zatita labaratorijske vebe
__________________________________________________________________________________________

Tehniki podaci releja RDIM 111 E

nazivna struja: In=5A
nazivna frekvencija fn=50 Hz
stabilizacija v=25%
osnovno podeenje g=5-25%
neosetljivost na struju ukljuenja do 15In
pomono napajanje +24V DC iz RNM 107 E
Potrebno je snimiti karakteristiku reagovanja stabilizovanog diferencijalnog releja. RDIM 111 E
vri praenje diferencijalnih struja svake faze (IR, IS, IT) i ukoliko neka od diferencijalnih struja
dostigne podeeni procenat nazivne struje relej reaguje.
Tipina karakteristika reagovanja diferencijalnog releja je prikazana na Sl.6 i sastoji se od
horizontalne linije, koja definie minimalnu diferencijalnu struju pri kojoj relej reaguje (Idmin), i od
linije sa nagibom (v), kojim je odreeno poveanje diferencijalne struje sa porastom stabilizacione
struje. Na releju se pomou ''g'' podeava minimalna struja reagovanja diferencijalnog releja izraena u
(%) nominalne struje, nagib karakteristike reagovanja je v=25%.
Merenja treba obaviti prema sledeoj tabeli.
Tabela 2 Rezultati ispitivanja diferencijalnog releja RDIM 111E
Relej RDIM 111 E treba podesiti tako da budu g=25% i v=25%
Ia (A)
Ib (A)
Is (A)
3
5
7
10
12,5
15
Id (A)
Merenje se obavlja na sledei nain. Potrebno je podesiti struje Ia i Ib tako da budu jednake po modulu.
Tada je, na primer za Ia = Ib=2,5A stabilizaciona struja:
Is =

I a + I b 2,5 + 2,5
=
= 2,5 A ,
2
2

a diferencijalna struja je
I d = I a I b = 2,5 2,5 = 0 A .
U drugom koraku struja Ia se malo povea, a struja Ib za isti odnos smanji. Pri tome se stabilizaciona
struja ne menja, a pojavljuje se diferencijalna struja. Na primer:
Is =

I a + I b 2, 6 + 2, 4
=
= 2,5 A i I d = I a I b = 2, 6 2, 4 = 0, 2 A .
2
2

Na opisani nain moe se za svaku vrednost stabilizacione struje odrediti diferencijalna struja pri kojoj
relej reaguje. Kao indikator reagovanja koristi se odgovarajua led dioda. Na osnovu izmerenih
vrednosti iz prethodne tabele nacrtati karakteristiku reagovanja releja Id=f(Is). Izgled traene
karakteristike prikazan je na Sl.6.
______________________________________________________________________________________________________________________________________________

Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu

Relejna zatita labaratorijske vebe
__________________________________________________________________________________________

Slika 6 Tipina karakteristika reagovanja diferencijalnog releja

______________________________________________________________________________________________________________________________________________