57 - Djavolov Segrt Zlocinacki - User

Dr Vojislav [e{eq
\AVOLOV [EGRT
ZLOÎNA^KI RIMSKI PAPA
JOVAN PAVLE DRUGI
Srpska radikalna stranka

Beograd 2004.
Dr Vojislav [e{eq
\AVOLOV [EGRT
ZLOÎNA^KI RIMSKI PAPA JOVAN PAVLE DRUGI
Recenzenti:
Maja Gojkovi}
Nemawa [arovi}
Direktor izdava~kog sektora:
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija:
Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac, Zorica Ili},
Milica [e{eq, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica,
Brankica Terzi}, Qiqana Mihajlovi}, Zlata Radovanovi}
Izdava~:
Srpska radikalna stranka
Beograd, Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a:
Dr Vojislav [e{eq
[tampa:
[tamparija Dragi}, Zrewanin
Za {tampariju:
Mom~ilo Dragi}
Tira`:
1000 primeraka
CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
32 : 929 [E[EQ, V. (093 . 2)
341 . 645 . 5 (093 . 2)
[E[EQ, Vojislav
\avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa
Jovan Pavle Drugi / Vojislav [e{eq.
Beograd:
Srpska radikalna stranka, 2005
(Zrewanin: Dragi}). 1000 str. ; 21cm
Tira` 1.000. Str. 3-4: Predgovor / Ogwen Mihajlovi}
ISBN 86-83451-58-5
Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u
Jugoslaviju (Hag) Optu`nice Istorijska gra|a
[e{eq, Vojislav ( 1954 - ) - Su|ewe Istorijska gra|a
COBISS.SR-ID 122144268
PREDGOVOR
Osim {to stvari naziva pravim imenom, naslov ove kwige prof.
dr Vojislava [e{eqa jo{ jednom potvr|uje da je autor beskompromisna li~nost, pogotovo kada su u pitawu interesi wegovog naroda. Naravno, za o~ekivati je da \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi nai|e na buru negodovawa, naro~ito u krugovima
doma}ih politi~ara, onih prozapadwa~ki orijentisanih. Ali, zar
nije licemerno amortizovati papske intrige koje umalo nisu rezultovale istrebqewem celog srpskog naroda, zarad jeftine mundijalisti~ke sentence o verskoj toleranciji. Da, tu toleranciju obavezni
su da upra`wavaju Srbi, Ukrajinci, Rusi i svi drugi, mawi ili ve}i,
narodi koji su se na{li na liniji zacrtanog katoli~kog prodora. Na
obaveznu toleranciju nisu prisegli juri{nici crne internacionale jer bi im praktikovawe ove globalisti~ke odrednice uveliko usporilo prodor na istok, u srce pravoslavqa. Cela prevara funkcioni{e u jo{ jednoj ravni: bombardovanim, podeqenim i skoro uni{tenim Srbima zabrawuje se ~ak da zlo~in nazovu konkretnim imenom, a
kamoli da im se dozvoli pravo na istinu i pravdu koju zasluùju kao
retko koji narod u Evropi.
Zato srpski narod ima Vojislava [e{eqa koji je, najavquju}i
osnov svoje odbrane, jasno dao do znawa da ne}e imati pardona prema
rimokatoli~koj crkvi kao izvoru svog zla kojem smo bili izloèni,
i to ne samo u dvadesetom veku. Istovremeno, prihvataju}i pro{irewe optu`nice bez ikakvog protivqewa, bacio je na kolena celokupni Ha{ki tribunal, razgolitiv{i do kraja wegovu, prvenstveno, politi~ku su{tinu. Su|ewe ne po~iwe, iako nema nikakvih prepreka,
optuèni prof. dr [e{eq nije zagrizao ba~enu udicu, nije se àlio
i tako pruìo bilo kakvu osnovu za nastavak pritvora. Ali, eto, su|ewe nikako da po~ne. Na ovaj na~in je prof. dr [e{eq dobio jo{
jednu bitku, porazio je Tribunal sopstvenim oru`jem i ujedno pokazao svim skepticima da je od prvog dana bio u pravu, da se ne radi ni
o kakvom neutralnom me|unarodnom, nego o ~isto politi~kom, antisrpskom sudu.
U tom smislu je ure|ena i ova kwiga. Na stranicama koje slede
svoje mesto su, uz najva`nije sudske dokumente, na{li i neki doga|aji iz pro{losti koje ha{ki inkvizitori poku{avaju da upotrebe
protiv prof. dr [e{eqa. Pre svega, tu je i popularni miting, ta~3
nije promocija Srpske radikalne stranke odràna u Hrtkovcima po~etkom 1992. godine. Danas je ovo predizborno obra}awe, u tuma~ewu
inkvizicije, poprimilo mitske razmere. Ozna~eno je kao po~etak
progona ovda{wih Hrvata, mada je i laiku iz svega izre~enog jasno da
se radi samo o podvla~ewu razlike izme|u lojalnih gra|ana i onih
koji su uzeli aktivnog u~e{}a u usta{kim paravojnim formacijama.
âk je, navode}i primere Hrvata koji su se dobrovoqno borili na
srpskoj strani, predsednik [e{eq uzeo u odbranu ovu populaciju.
Ali, tuìla{tvo }e sve to zaobi}i i u dobro poznatom maniru, grubo ~upaju}i detaqe iz konteksta, poku{ati da stavi na teret svojoj
`rtvi.
Sli~no je intonirana i jedna od emìsija Minimaksovizije u
kojoj je prof. dr [e{eq u~estvovao davne 1991. godine. U ovoj emisiji zabavnog karaktera, predsednik Srpske radikalne stranke pokazao
je da mu humor nije stran, ali taj wegov smisao za duhovito, u ha{kim
papirima moè dobiti potpuno druga~ije zna~ewe. Zato je transkript ove popularne emisije u celosti pred ~itaocem, da sam proceni o kakvom se deliktu radi.
Sve te namere ha{kih inkvizitora odli~no tuma~i nau~ni ~lanak mr Slobodana Stojanovi}a, prethodno objavqen u Brani~u pod
naslovom Zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat kao povreda prava optuènog u postupku pred Tribunalom u Hagu, pa je zato vi{e nego zasluèno na{ao svoje mesto unutar ovih korica. Na istom putu je i nau~ni skup pod nazivom Pravni i politi~ki aspekti optu`nice Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, odràn 23. januara 2005. u Beogradu, na kojem su u~estvovali svi eminentni stru~waci iz oblasti me|unarodnog prava.
Naravno, ovde su zabeleène i mnogobrojne druge aktivnosti
Srpske radikalne stranke, tempirane da se ne izbri{e iz fokusa javnosti neravnopravna borba koju vodi wen, samo trenutno odsutni,
predsednik. Na zata{kavawe neumitnim protokom vremena ra~unali
su, pre svih, doma}i naru~ioci optu`nice, ali su se o~igledno prevarili, kao i uvek kada su u pitawu srpski radikali i wihov predsednik. Koliko su sledbenici Vojislava [e{eqa uspeli, vidi se iz mnogobrojnih novinskih ~lanaka koji ubedqivo govore da je on itekako
prisutan u doma}oj javnosti. Uostalom, fizi~ke prepreke ga nisu
spre~ile da do|e u posed veoma zanimqivog {tiva, iskaza Jovice
Stani{i}a datog ha{kim istraìteqima, {to je ne samo kuriozitet
ovog izdawa, nego i kvalitetna istorijska gra|a.
Sude}i po sadràju ove kwige, predstoje te{ki dani pod krovom
ha{ke sudnice. Te{ki, ali mnogo teì Kurvi del Ponte nego prkosnom srpskom junaku, vojvodi Vojislavu [e{equ.
Ogwen Mihajlovi}
Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju
PREDSEDNIKU ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA

Podnesak broj 53.
TU@ILAC
protiv
Prof. dr VOJISLAVA [E[EQA
Predmet br. IT-03-67-PT
Predsednik suda: g. Theodor Meron
Sekretar: g. Hans Holthius
Datum: 24. novembar 2004. godine
DOPUNA ZAHTEVA OPTU@ENOG

ZA IZUZE]E TU@IOCA ME\UNARODNOG
KRIVI^NOG SUDA KARLE DEL PONTE
Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Massemayer, Daniel
Saxon
Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq
A. îweni~ni kontekst
Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq podneo je, 26.oktobra 2004.
godine, predsedniku Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Me|unarodni krivi~ni sud), zahtev za izuze}e
tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda Karle del Ponte sa puno relevantnih dokaza koji ukazuju da je Karla del Ponte li~nost bez morala, koristoqubiva i osvetoqubiva, u svom poslu vo|ena niskim pobudama, podlo`na finansijskim i politi~kim uticajima.
^lan 16, ta~ka 4 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda predvi|a
da: Tuìoca predlaè generalni sekretar, a imenuje Savet bezbednosti. Tuìlac mora biti lice visokih moralnih kvaliteta koje poseduje najvi{i stepen stru~nosti i iskustva u vo|ewu istraga i krivi~nog gowewa u krivi~nim predmetima. Tuìlac ima mandat od ~etiri godine i moè biti ponovo izabran. Uslovi slu`be tuìoca odgovaraju uslovima slu`be podsekretara Ujediwenih nacija.
Postoji bezbroj dokaza da je Karla del Ponte instrumentalizovana u politi~ke svrhe o ~emu sve vi{e otvoreno pi{u, pored srpskih, i svetski mediji.
U broju od 25.oktobra 2004. godine, Internacional je preneo
pisawe novinara Yefrija Kuhera u Va{ington tajmsu pod naslo5
vom: Bu{: Zatvaram sud u Hagu.

Bu{ova administracija zahteva da Karla del Ponte {to pre
privede kraju sve procese koji se vode pred Tribunalom. Yory Bu{
na tom insistira, pi{e dana{wi Va{ington tajms, prenose}i stav
aktuelnog ameri~kog predsednika. List obja{wava da Bu{ insistira
da svi slu~ajevi za ratne zlo~ine, vezani za balkanske ratove od 1990.
godine, budu preba~eni na doma}e sudove ili da se optu`nice aboliraju. Yefri Kuher je li~no razgovarao.
Ovaj pomak politike Bele ku}e je dramati~na promena u ameri~koj politici prema Hagu. âk i vi{e od toga, pi{e Tajms, ocewuju}i da }e to biti fatalan udarac na mo} i kredibilitet Del Ponteove.
Podsekretar Yon Bolton, novinaru Va{ington tajmsa, autoru
teksta, preneo je Bu{ovu zabrinutost da Hag ne promovi{e etni~ko
pomirewe, ve} da postaje pretwa za stabilnost u regionu.
Bu{ veruje da Hag stvara ogroman rizik i da ne}e razre{iti situaciju na Balkanu, ve} }e stvoriti nove animozitete koji }e produbiti sukobe i otvoriti nove probleme na Balkanu.
Bolton podvla~i, da svi slu~ajevi koji se procesiraju u Hagu moraju biti prosle|eni doma}im sudovima. On i kqu~ni qudi Stejt departmenta kona~no su shvatili, pi{e Tajms, da Karla del Ponte i
weni saradnici, levi~ari globalisti, odbijaju da prihvate istinu. A
to je, da se Hag degenerisao u politi~ki tribunal koji je zastranio
od originalnog mandata. Naime, Klintonova administracija stvorila je Hag za koji sad priznaje da je umesto suda napravio Franken{tajn ~udovi{te. To vi{e nije nepristrasan organ koji }e kazniti
nalogodavce i po~inioce zlo~ina. Tribunal je postao sredstvo kojim
Del Ponteova èli ponovo da napi{e istoriju balkanskih ratova i
to prema wenom mi{qewu.
Zvani~ni Va{ington saop{tava da je glavna tuìteqka zloupotrebila poloàj objaviv{i izve{taj pun gre{aka i izdavawem poternica bez osnova.
O~igledan primer je fal{-poternica za Antom Gotovinom.
Jedan od najve}ih problema, po Boltonu, je {to sud u Hagu ne polaè nikome ra~una. Niko ne moè da zaustavi pove}awe mo}i koju je
Karla sama sebi dala. Bu{ je odlu~io da je zaustavi, procese obustavi i da zatvori Hag.
Na{a strategija prema Hagu je da zaustavimo su|ewe i vratimo
slu~ajeve Srbiji, Hrvatskoj i drugim nacijama. Posle svega, zlo~ini
su po~iweni u ime tih naroda. Neka se onda sami suo~e sa tim. Pomenute zemqe moraju da odlu~e, da li }e da osude Srbe ili Hrvate, rekao je podsekretar.
Bolton smatra da odgovornost mora da bude na savesti tih qudi
kao i odluke koje }e doneti. To je ujedno i stav ameri~kog predsednika.
Amerika opravdano veruje da je Hag, ne samo nedemokratska ustanova, ve} i neposredna pretwa razvoju demokratije u celoj biv{oj Ju6
goslaviji.
Najve}a falinka Haga je to {to nisu nikome odgovorni, te {to
spre~avaju nezavisnost pravosu|a, nepristrasnost sudova u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni. Da bi se demokratija razvijala i pustila korene u kamenu neophodno je da negujemo funkcionisawe legalne ustanove.
Zakqu~ak je o~igledan, kaè Bolton, Hag je katastrofalan proma{aj.
Su|ewe Slobodanu Milo{evi}u razvla~i se do besmislenosti, a
kraj mu se ne nazire. General Ratko Mladi} i Radovan Karayi} ostaju jo{ uvek u bekstvu. Poternica protiv Gotovine preti da destabilizuje Hrvatsku.
Karla del Ponte uspela je u onom {to do sada nikome nije: ujedinila je sva tri naroda. Bela ku}a tvrdi: Del Ponteova je beskrupulozna osoba koja traì samo svoje unapre|ewe i ìvi u iluziji da je va`na li~nost. Va{ington je uveren da tuìteqka robuje svojoj veli~ini i kao lejdi Makbet poùda ju je odvela u propast. Bu{ i Va{ington su u pravu kad èle da je gurnu sa bine. Za osam dana .... ako
Bu{ pobedi...
Ve} narednog dana, 26. oktobra, Internacional je objavio i intervju sa Yefrijem Kuherom u Va{ington tajmsu, pod naslovom:
Karla del Ponte je opijena vla{}u.
Vlasnik Internacionala Vladimir Valter Mihailovi} razgovarao je sa Yefrijem Kuherom, ekskluzivnim novinarom Va{ington
tajmsa, povodom teksta u kojem Bu{ navodi da }e Ha{ki tribunal
biti zatvoren.
Gospodine Kuher, da li gospodin Bolton zaista navodi re~i predsednika Bu{a kad tvrdi da }e Ha{ki tribunal biti zatvoren?
To je ube|ewe predsednika Bu{a i Stejt departmenta da bi Tribunal morao uskoro da se zatvori. Hag je ameri~ka kreacija iz 1993.
godine. Bio je potpuni proma{aj. Kona~no, mi se suprotstavqamo
ovoj istini, ali tek nakon {to su ameri~ki poreski obveznici izdvojili vi{e od milijarde dolara za finansirawe te travestije, ili boqe re~eno za unapre|ewe ega Karle del Ponte tokom 12 godina. Va{ington razume da mora da ispravi gre{ku koju je stvorio. Bolton je
samo izgovorio ono {to je sada osnovno uverewe Bu{ove administracije, ube|ewe koje se u~vrstilo u mislima qudi iz Stejt departmenta.
Gde je u svemu tome Kolin Pauel?
Pauel podràva predsednika u ovoj odluci da zatvori Hag i podràva Yona Boltona u wegovim kritikama Karle del Ponte. Me|utim, Pauel traì neki na~in da se iz svega ovoga izvu~emo ~ista
obraza. Nema sumwe da mnogi u Va{ingtonu smatraju da je jedan od
najve}ih propusta Bu{ove administracije to {to je Karli del Ponte i Tribunalu dozvoqeno da se gnoje protekle ~etiri godine. Pauel
veruje da predsednik mora da zatvori Hag ali na miran, bezbolan na~in. Me|utim, Bu{ zna da mu posle ~etiri godine Karla del Ponte
7
ne}e pruìti tu mogu}nost. Ona }e se suprotstaviti. Zato }e predsednik preduzeti agresivnije korake da bi zatvorio Tribunal. Biv{i ambasador Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Srbiji i Crnoj Gori,
Vilijem Montgomeri, tako|e je agresivno kritikovao Del Ponteovu.
Ostali su to radili malo ti{e, ~ekaju}i formalno odobrewe Stejt
departmenta.
Kad mislite da bi se Tribunal mogao zatvoriti? I {ta ako pobedi Keri?
Ako slede}e nedeqe pobedi Bu{, to }e se desiti veoma brzo.
Moram vam re}i da je on ve} preduzeo korake za zatvarawe Tribunala. Sam Tribunal je ve} pokrenuo proces da se pojedini slu~ajevi
prepuste doma}im sudovima. Pored toga, Bu{ je ve} traìo da se odustane od pojedinih slu~ajeva jer nemaju osnova, nisu utemeqeni. Zato, moèmo o~ekivati da se Hag zatvori po~etkom 2005. godine, ako
Bu{ ponovo bude izabran. Ali, mogu vam re}i da }e se isto dogoditi
ako pobedi Keri, {to samo pokazuje koliko je jako ube|ewe protiv
Haga i Karle del Ponte. Ako Keri pobedi, Hag }e biti zatvoren u januaru 2006. godine.
Otkud ta iznenadna odlu~nost?
Hag je dosegao ta~ku u kojoj je postao destruktivan za zemqe s
kojima ima posla. Karla del Ponte i wena zloupotreba poloàja je
pretvorila Tribunal u glavni razlog za odugovla~ewe s uvo|ewem demokratije, a tu je i porast nacionalizma na Balkanu. Hag je zasenio
svaku vitalnu aktivnost ovih krhkih demokratskih vlada. Ne moè
biti postignut napredak, institucije su neefikasne, odnosi me|u
biv{im republikama ne mogu da se razvijaju, sve dok Hag bude prisutan i dok ona bude prisutna. Ona mora da preuzme odgovornost za to
i za veliki deo neuspeha oko uspostavqawa demokratije na Balkanu.
Bu{ shvata da svaki dan rada Tribunala bez kontrole, zna~i jo{ jedan dan u kojem Srbija, Hrvatska i Bosna, nastavqaju da propadaju.
Bu{ ne}e dozvoliti da se to nastavi. U Bosni i na Kosovu postoje }elije Al kaide. To je jo{ jedno pitawe koje se povezuje sa ameri~kim
nacionalnim interesima.
Za{to Bu{ smatra da je li~no Karla del Ponte krivac?
Bu{ je zakqu~io da je ona opijena vla{}u. Da je ispolitizovala Tribunal. Osim toga, ono {to zabriwava predsednika, jeste da je
wen mandat neodre|en i da ni ona ni Tribunal ne snose nikakvu odgovornost. Ali, nema sumwe, da bi ona trebalo da preuzme krivicu za
sve ovo. Del Ponteova je uklowena sa svega {to bi moglo imati veze
sa sudom za Ruandu. Za{to je smatraju nekompetentnom i destruktivnom za sud za Ruandu, ali u isto vreme podobnom za sud za biv{u Jugoslaviju? To je veoma opasan dvostruki standard. Ona je problem. Bu{
to zna, ostali lideri evropskih zemaqa to znaju. âk i qudi u Hagu
to znaju. Ona i tamo ima gomilu neprijateqa i jedino je ona kriva za
to. Ona mora da ode. A Bu{ }e se pobrinuti da se to desi brzo, pre nego {to bude u~iwena jo{ ve}a {teta.
Istog dana objavqena su reagovawa srpskih politi~ara na vest o
8
ukidawu Me|unarodnog krivi~nog suda i optu`bi na ra~un Karle del

Ponte, koja je ozna~ena kao glavni krivac za negativan rejting ovog
suda. Vesti koje su gra|ani Srbije primili sa odu{evqewem nije se
obradovao samo predsednik Republike Srbije Boris Tadi}. Reagovawa politi~ara u Srbiji objavqene su pod naslovom Kao da se nisu
odu{evili...
Doma}i politi~ari, uglavnom, s optimizmom do~ekali najavu
predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva o ukidawu Ha{kog suda
i prebacivawu slu~ajeva na nacionalne sudove. Ipak, ima onih koji
smatraju da je re~ samo o predizbornoj kampawi, ali i onih koji smatraju da je to lo{e.
Neboj{a Bakarec, Demokratska stranka Srbije Nadam se da to
nije samo predizborna kampawa. Ima velikih promena u odnosima Sjediwenih Ameri~kih Dràva prema Srbiji i Balkanu, stvari idu naboqe i takva politika nam vi{e odgovara, {to je stav i srpskih udruèwa u Americi. Ovakav stav je sjajan! U Srbiji treba da se organizuju su|ewa. Mi imamo sudstvo koje je sposobno da organizuje takva su|ewa.
Tomislav Nikoli}, Srpska radikalna stranka Sudbina Ha{kog
tribunala je u rukama Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Amerika ga je
osnovala i ona }e ga zatvoriti. Nadam se da Bu{ to govori iskreno.
Mo`da je Hag za wih postao preskup za finansirawe ili politi~ki
preskup jer se odmetnuo od wihove kontrole. [e{eq }e se ubrzo vratiti u Srbiju a da je bilo pravde ne bi ni bio tamo.
Vladan Bati}, Demohri{}anska stranka Srbije To je pomalo
kucawe na otvorena vrata, jer Tribunal sve istrage mora da zavr{i
do kraja ove godine, sve presude u prvom stepenu moraju da se donesu
do 2007. godine, dok bi sud morao da zavr{i sa radom do 2010. godine.
To je projekcija Ujediwenih nacija i Saveta bezbednosti.
Bogoqub Bjelica, Sloboda To zna~i da su Sjediwene Ameri~ke Dràve sagledale sve nedostatke Ha{kog tribunala i odlu~ile da
stanu u za{titu qudskih prava na{ih qudi, pritvorenih tamo. Takvu
odluku su doneli jer sigurno raspolaù informacijama da su suvi{e
jaki argumenti na strani predsednika Slobodana Milo{evi}a da bi
on bio osu|en.
Milorad Vu~eli}, Socijalisti~ka partija Srbije Kona~no je
progovorio glas razuma iz Amerike. Gotovo je neverovatno koliko je
precizna wihova dijagnoza Ha{kog tribunala u kojoj su ukazali na
sve nedostatke toga suda. To bi zna~ilo da }e Slobodan Milo{evi}
uskoro biti u Srbiji. Mislim da se tome ne}e obradovati svi u Socijalisti~koj partiji Srbije, ali nas 99 odsto ho}e.
Ivica Da~i}, Socijalisti~ka partija Srbije To je o~ekivana
odluka jer je Amerika glavni finansijer toga suda nad kojim nema
kontrolu i zbog toga trpi {tetu. Ipak, mislim, da }e se su|ewa koja
traju zavr{iti tamo, a da se ove izjave odsnose samo na nove procese.
Svi bismo mi voleli da se optuèni Srbi vrate u Srbiju, ali ne verujem da }e se to i desiti.
Boris Tadi}, predsednik Srbije Komentari{u}i poziv Yorya
9
Bu{a Karli del Ponte da okon~a sudske procese u Hagu i prebaci ih

lokalnim sudovima, Boris Tadi} je ocenio da bi to mogao da bude dodatni problem za Srbiju.
O~igledno je da je i stav onih koji su formirali Me|unarodni
krivi~ni sud da Karla del Ponte mora da preuzme odgovornost za neuspeh oko uspostavqawa demokratije na Balkanu. I sam Yon Bolton
je ocenio da je Karla del Ponte beskrupulozna osoba i da je, uglavnom, zbog we Me|unarodni krivi~ni sud dosegao ta~ku u kojoj je postao destruktivan za zemqe zbog kojih je osnovan. A Yon Bolton prenosi stavove Bele ku}e, jer je on, kako prenosi Internacional, ~ovek va`niji od Kolina Pauela. On, u o~ima Stejt departmenta, predstavqa Yorya Bu{a i upravo on sprovodi odluke koje donese ameri~ki predsednik. Tvrdwe iznete u Va{ington tajmsu da je Me|unarodni krivi~ni sud kao ispolitizovana institucija za ameri~ku administraciju postao pretwa stabilnosti regiona, kao i da Karla del
Ponte samo èli da prekroji istoriju ratovawa na Balkanu, komentarisane su 26. oktobra ove godine i u listu Politika, pod naslovom Va{ingtonu dosta i Haga i Karle del Ponte.
Administracija predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva
Yorya Bu{a upozorava da se ha{ki tribunal pretvorio u pretwu stabilnosti regiona i da traì da glavni ha{ki tuìlac Karla del Ponte privede kraju slu~ajeve pred tim sudom, prenela je ju~e agencija
SRNA pisawe Va{ington tajmsa. U (senzacionalnoj) vesti navodi se
da u komentaru Yefrija Kuhera, direktora za komunikacije pri udruèwu Ripon, republikanskom istraìva~kom centru, stoji da Va{ington sada insistira na tome da su|ewa za ratne zlo~ine, po~iwene
tokom ratova na Balkanu, budu preba~ena u sudove balkanskih zemaqa.
Sjediwene Ameri~ke Dràve veruju da je Tribunal postao ne samo nedemokratska institucija, ve} i direktna pretwa razvoju demokratije na prostorima SFRJ. Ova promena ne zna~i samo dramati~an
zaokret u politici Sjediwenih Ameri~kih Dràva prema Tribunalu ve}, {to je jo{ va`nije, fatalan udarac mo}i i kredibilitetu
Karle del Ponte navodi Kuher.
Autor ~lanka tvrdi i da mu je u nedavnom intervjuu podsekretar
Sjediwenih Ameri~kih Dràva za kontrolu naoruàwa, Yon Bolton, rekao da postoji veliki rizik da tuìoci Tribunala ne}e re{iti situaciju na Balkanu, ve} stvoriti nove animozitete koji }e u budu}nosti voditi u daqe tenzije. List navodi da Bolton i drugi zvani~nici Stejt departmenta kona~no uvi|aju ono {to Karla del Ponte nije htela da prizna, a to je da se Ha{ki tribunal degenerisao u
jednu ispolitizovanu instituciju koja nije uspela da ostane u okviru
prvobitnog mandata.
Umesto da bude nepristrasno telo kome je ciq da kazni one koji
su po~inili ili naredili ratne zlo~ine, Tribunal je postao sredstvo kojim Karla del Ponte èli da prekroji istoriju ratova na
Balkanu, navodi se u komentaru.
Ukoliko je vest ta~na, to je sigurno jedan od mogu}ih pogleda Sje10
diwenih Ameri~kih Dràva na Tribunal i na~in su|ewa, kaè za

Glas Bogoqub Milosavqevi} iz Centra za antiratnu akciju. On
podse}a da na~in rada suda ne zadovoqava nikoga, ni ovda{we vlasti,
ni one koji finansiraju wegov rad i da prakti~no svi imaju rezerve
prema Hagu.
Nije nepoznato da Va{ington ni do sada nije bio zadovoqan radom suda i pitawe je da li je sada re~ o naglom zaokretu administracije ili o naknadnoj pameti. Tako|e, bilo je mnogo primedbi na rad
Karle del Ponte, jer je sigurno da jedan tuìlac ne treba ba{ tako
arogantno da se pona{a. Ipak, da se sud i ukine, sumwam da bi se optu`nice poni{tavale, kao i dosad izre~ene kazne. Tako|e, neko bi
trebalo da nastavi te procese, a su|ewa na Balkanu bilo bi te{ko izvodqiva, jer niko ne}e da hapsi i sudi svojim gra|anima koliko god
se vlade klele da su u stawu da to u~ine, setite se samo farse sa su|ewem u Hrvatskoj za zlo~ine u luci Lora. Takvi procesi sigurno bi
destabilizovali balkanske zemqe i zato ne verujem da }e su|ewa uop{te biti, zakqu~io je Milosavqevi}.
Goran Buyak, politi~ki analiti~ar, smatra da tamo gde ima dima, ima i vatre, ali i da treba sa~ekati da se vidi {ta se iza brda
vaqa.
Interes republikanaca sigurno je druga~iji od demokrata, a Bu{ovoj administraciji sigurno ne odgovara ovakav rad Tribunala, naro~ito ne pred izbore. Oni insistiraju da se problemi re{e, ali
tribunal s tim oteè, su|ewa se pretvaraju u farsu, a sve to i ko{ta
i sasvim je logi~no da Va{ington èli da to i prese~e, kaè Buyak.
Tvrdwe Va{ington tajmsa da bi Me|unarodni krivi~ni sud mogao biti zatvoren i optu`be iznete na ra~un tuìoca Me|unarodnog
krivi~nog suda Karle del Ponte, izazvale su polemike i u srpskoj
javnosti. Gra|ani Srbije su ovu vest primili odu{evqeno, ali su se
prijateqi Karle del Ponte zabrinuli za sudbinu svoje prijateqice
i politi~kog mentora. Prvi se oglasio predsednik Srbije Boris Tadi} iznose}i li~ne pretpostavke koje nemaju utemeqewa u Ustavu Republike Srbije. Politika je, 26. oktobra, prenela Tadi}evu izjavu
pod naslovom: Lokalna su|ewa na Balkanu jo{ gora od Haga.
Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da bi, ukoliko
Tribunal u Hagu odlu~i da prebacuje slu~ajeve iz svoje nadle`nosti
doma}im sudovima, to u ovom trenutku za Beograd mogao da bude veliki problem, javqa Beta.
U ovom trenutku prebacivawe predmeta na lokalne sudove zna~i
prebacivawe na sud u Sarajevu i Zagrebu, {to bi zna~ilo da bi na{im qudima moglo da bude su|eno u Sarajevu ili Zagrebu, rekao je
Tadi} u izjavi novinarima posle razgovora sa dràvnim sekretarom
u britanskom Ministarsvu inostranih poslova, Denisom Mek{ejnom. Prema Tadi}evim re~ima, takav razvoj doga|aja bi bio katastrofalan i mogao bi da destabilizuje situaciju u Srbiji.
Da bismo se izborili za prebacivawe slu~ajeva iz Haga u Beograd, mi moramo prvo da sara|ujemo sa tim sudom, istakao je predsed11
nik Srbije.
Srpski politi~ari o{tro su kritikovali ovu nebuloznu izjavu
Borisa Tadi}a, a preneo Internacional, 27. oktobra, u ~lanku pod
naslovom Tadi} brani Hag vi{e od Karle.
Nisu se svi u Srbiji obradovali vesti da bi Ha{ki tribunal
uskoro mogao biti zatvoren, a su|ewa prepu{tena doma}im sudovima.
Jedan od razo~aranih je i predsednik Boris Tadi}, koji kaè da bi
prebacivawe ha{kih procesa na lokalne sudove za Srbiju bio jo{ jedan, ve}i problem.
U tom slu~aju moglo bi se desiti da se optuènim Srbima sudi u
Sarajevu ili u Zagrebu {to je apsolutno neprihvatqivo, bio je Tadi}ev argument.
Mnogima nije jasno na ~emu Tadi} zasniva te svoje tvrdwe.
Ne znam {ta je Boris Tadi} èleo time da kaè, jer ne postoji
obaveza Srbije i Crne Gore da isporu~uje svoje dràvqane drugim dràvama, ve} samo Ha{kom tribunalu kao nacionalnom sudu. Ne vidim
kako bi se onda Srbima sudilo u Zagrebu ili Sarajevu. Me|utim, sve
ovo je prazna pri~a jer su|ewa koja traju ne}e biti predata u nadle`nost doma}ih sudova, kaè biv{i ministar pravde i lider Demohri{}anske stranke Srbije Vladan Bati}.
Predsednik Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} kaè da su Tadi}evi argumenti neozbiqni.
Kad bi se dozvolilo su|ewe na nacionalnim sudovima, na{im
dràvqanima bi se sudilo u zemqi, prestala bi izru~ewa i ne vidim
kako to moè da bude lo{e. Mo`da Tadi} misli na Srbe koji su dràvqani Hrvatske ili Bosne i Hercegovine? Hrvatska je ve} pohapsila sve te Srbe optuène za ratne zlo~ine, pa ne vidim kako bi ovakva odluka pogor{ala situaciju, obja{wava Da~i}.
U Demokratskoj stranci Srbije nisu èleli da komentari{u izjave predsednika Srbije.
Nemam komentar. Mislim da Tadi} nije razumeo najboqe to o ~emu je pri~ao tako da ne bi to trebalo komentarisati, smatra portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenovi}.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i}
bio je veoma revoltiran Tadi}evim re~ima.
ôvek govori gluposti! Pri~a o ne~emu o ~emu ne zna ba{ ni{ta!
Ne znam kako li je samo protuma~io koji }e sudovi biti nadle`ni!?
Boris Tadi}, izgleda, mora da brani Ha{ki tribunal vi{e i od
Karle del Ponte. On ne bi imao {ta da radi ni {ta da pri~a da nema
Ha{kog suda. Gluposti! qut je Vu~i}.
Na famoznom ru~ku koji su u ~ast Karle del Ponte pripremili
weni beogradski prijateqi Vuk Dra{kovi} i Boris Tadi} iza zatvorenih vrata napravqene su prave bahanalije. Karla del Ponte je najomraèniji gost za sve gra|ane Srbije i javnost se zgraàvala nad detaqima skandaloznog pona{awa Karle del Ponte i wenih saradnika
oko egzoti~ne trpeze u Palati federacije. Detaqe je objavio beogradski Internacional, u broju od 18. oktobra, pod naslovom Ru12
kama kidali fazane, odvajali komade srnetine...

Nedavna poseta Karle del Ponte Beogradu, pored packi koje je
uputila na{im dràvnicima, osta}e upam}ena i po prebogatoj trpezi koja je woj i wenim saradnicima pripremqena, ali i na~inu na koji su `drali divqa~ i ostale |akonije, zalivaju}i sve to skupocenim
vinima...
Jeli su i prstima, kao gladna godina, kao da nisu jeli danima...,
preneo nam je utiske jedan od prisutnih. Rukama su odvaqivali komade srnetine, ze~etine, lomili butkice fazana... Tiskali se oko
stola, a onako masnim rukama hvatali su ~a{e napuwene skupim vinom don Periwon i nekim na{im... Nisu imali vremena ni da me|usobno i{ta progovore, ve} su se, s punim ustima divqa~i, samo me|usobno zadovoqno zgledali i nasla|ivali...
Na{ sagovornik tvrdi da je trpeza bila neuobi~ajeno rasko{na i
da je iznenadila sve prisutne...
Da li su time zvani~nici dràvne zajednice, posebno Srbije, èleli stra{nu Karlu del Ponte da odobrovoqe ovakvom klopom, pa su
woj u ~ast u Palati federacije pripremili veoma egzoti~an ru~ak
koji }e, naravno, gra|ani platiti iz svog yepa?
Jer, na trpezi, prepunoj lova~kih specijaliteta, bilo je ba{ svega, od pe~enih fazana, srnetine, ze~eva, do raznih umaka koji idu uz
ova jela... Samo je falilo jo{ od tice mleko. Zbog Karle del Ponte sluìo se iskqu~ivo don Periwon, mada je bilo i na{ih najkvalitetnijih vina.
[ta je za tu delegaciju Tribunala pripremqeno od hrane, verujte
mi, to ni Tito nikada nije zahtevao kaè na{ izvor iz Palate federacije.
Ne znam ~ime su oni to zasluìli, ali takva trpeza dosad ni za
jednog gosta, niti delegaciju, nije pripremana. Mnogo to ko{ta i ba{
me zanima ~ija je ideja bila da tolike pare damo za ru~ak Karle del
Ponte.
Izvor Nacionala posebno isti~e osvaja~ki apetit Del Ponteove i ostalih ~lanova delegacije za fazane...
Znate {ta, imao sam utisak da nikada u ìvotu nisu jeli. Navalili su ko gladna godina i pona{ali su se krajwe bahato. Nisam siguran da se tako pona{aju u svojim zemqama, ali to {to su radili za
stolom u Palati federacije vrhunac je nekulture. Svi smo bili zgranuti wihovim pona{awem zakqu~uje na{ izvor.
Veza tuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda i albanske mafije ozna~ena je u ~asopisu Princip kao elitni kriminal. A o kriminalnom delovawu Karle del Ponte u ovom Tuìla{tvu Princip
je, 2. februara, objavio ~lanak pod naslovom Dvoglava a`daja koja je
progutala Kosovo.
Kada su Amerikanci insistirali da Karla del Ponte postane
tuìlac Ha{kog tribunala, evropska {tampa postavila je pitawe
za{to, i konstatovala, da je to zagonetka kojoj se ne zna re{ewe.
Novinari tada nisu znali za tajni sastanak Karle del Ponte i ame13
ri~kog dràvnog sekretara Madlen Olbrajt, na londonskom aerodromu Hitrou. Karla i Madlen razgovarale su o aferi te{koj dve milijarde dolara, u koju je bila ume{ana albanska mafija, Jeqcin i wegove dve k}eri, rusko tuìla{tvo, {vajcarsko tuìla{tvo, ruska mafija... A ulog je bio odustajawe Rusije od Kosova!
Felipe Turover je bio glavni svedok optu`be u aferi Mabeteks, koja je svojevremeno progla{ena za Rusija-Gejt, aludiraju}i
na aferu Votergejt, koja je ameri~kog predsednika Ri~arda Niksona ko{tala poloàja i funkcije, ~asti i obraza. O ~emu je tada bilo
re~?
Firma kontroverznog kosovsko-albanskog biznismena Beyet Pacolija, Mabeteks, sa sedi{tem u [vajcarskoj, devedesetih godina je
dobila posao gra|evinskog sanirawa sedi{ta ruske vlade i ruskog
predsednika, u vrednosti od dana{wih dve milijarde evra. Ispostavilo se vrlo brzo, me|utim, da su tom prilikom milijarde prqavog
novca kri{om transferisane iz Rusije na Zapad, kao i da su za podmi}ivawe ruskog politi~kog establi{menta utro{eni milioni i
milioni dolara. Pacoli je, pored ostalog, li~no garantovao kod
ugledne {vajcarske banke Banca di Gottardo, da bi Boris Jeqcin i wegove dve }erke do{le u posed zlatnih bankovnih kartica ovog uglednog finansijskog instituta.
Karla del Ponte se pojavquje na pozornici kada, u svojstvu glavnog dràvnog tuìoca [vajcarske, 1997. otvara oficijelnu istragu
zbog prawa novca, korupcije i organizovanog kriminala. Ona zahteva od Felipe Turovera da, kao insajder, svedo~i i time pomogne istragu. Turover pristaje i wegov jedini uslov je da mu se se identitet
tretira kao stroga tajna, jer svi prisutni znaju, da on svojim pristankom da pomogne pravdi, po~iwe da nosi glavu u torbi.
Karla del Ponte, naravno, pristaje na taj vi{e nego normalni i
vi{e nego uobi~ajeni preduslov i dobija èqene podatke. Neposredno potom, ona daje italijanskom listu Corriere dela Serra puno ime
Turovera i wegovu zvani~nu funkciju u ruskoj vladi (to potvr|uju
obojica novinara, autora ~lanka u ovom listu) i po~iwe lov na
krunskog svedoka.
To bi bilo isto, kao kad bih ja sedeo u Medelinu i ameri~kim
policijskim organima za borbu protiv zloupotrebe droge dao dokaze
protiv medelinskog klana Eskobar, a Amerikanci, potom, sve podatke o meni objavili u Wujork tajmsu! Samo momentalno bekstvo iz
Moskve mi je spasilo glavu i od tada, ve} godinama, se krijem. Zbog
toga se zahvaqujem Karli del Ponte ona je ubicama ukazala na put,
koji vodi ka meni, kaè Felipe Turover.
On potvr|uje uske veze Beyeta Pacolija sa kosovsko-albanskom
OVK i svim ostalim separatisti~kim grupacijama Kosova i Metohije i logi~no je pitawe reportera lista Konkret da li je mo`da
mito kosovsko-albanskog lobija korumpirao i naveo Borisa Jeqcina
da ostavi na cedilu Srbe i prepusti NATO-u da iste onako bezo~no
uceni u Rambujeu, odnosno da ih razori i kona~no baci na kolena,
14
kako je svojevremeno nema~ki ministar inostranih poslova, Klaus

Kinkel, javno zahtevao? Turover ostavqa tu mogu}nost otvorenom,
me|utim, gde je tu sada Karla del Ponte?
U [vajcarskoj se istraga povodom Afere Mabeteks obustavqa,
a svi dokumenti o tome, koje Karla del Ponte dobija od javnog tuìoca iz Rusije, Jurij Skuratova, zavr{avaju na stolu kosovskog Albanca Pacolija i, sledstveno, u rukama wegovih prijateqa u Moskvi.
Skuratov, naravno, biva smewen i istraga se i u Rusiji obustavqa.
Me|utim, indicije govore da dana{wi Glavni tuìlac Ha{kog
tribunala nije imala primarno na umu da isporu~i nesre}nog Turovera bilo kakvim profesionalnim ubicama ne, i on sam u su{tini smatra da je bio samo jedan mali, beskrupulozno `rtvovani pion u jednoj
mnogo ve}oj igri: Treba se samo setiti, kada je ono Del Ponte iza{la u
javnost sa podacima o Aferi Mabeteks, naime, u avgustu 2000. Prethodno su, kako je poznato, ruski vojnici zaposeli aerodrom u Pri{tini i zahtevali svoju za{ti}enu zonu na Kosovu i Metohiji, gde bi oni,
naravno, vrlo efikasno spre~ili posledi~no etni~ko ~i{}ewe Srba
skoro da je tada, kako je potvrdio britanski komandant KFOR-a, general Majkl Yekson, do{lo do tre}eg svetskog rata. Tim objavqivawem,
dakle, trebalo je dezavuisati ruskog predsednika Jeqcina i oslabiti
wegovu poziciju, a ja sam samo bio sporedni otpadni produkat.
Poznato je da se tada{wi ameri~ki ministar inostranih poslova, Madlen Olbrajt, sre}e i razgovara u julu 1999. sa Karlom del Ponte na londonskom aerodromu Hitrou i, potom, Del Ponte objavquje
podatke o aferi u Korijere dela Sera. Madlen Olbrajt pove}ava
pritisak u septembru, jednim intervjuom na Si-En-En televiziji o
korupciji u ruskom politi~kom vrhu. Jeqcin se bori za sopstveno politi~ko preìvqavawe, a NATO ima potpuno odre{ene ruke na Balkanu. Jedna od posledica je i da Karla del Ponte, na predlog Va{ingtona, postaje glavni tuìlac Ha{kog tribunala, iako se na pr. W eltwoche iz Ciriha ~udom ~udi: Za{to, dakle, Amerikanci insistiraju da ba{ Karla del Ponte postane glavni tuìlac Ha{kog tribunala to ostaje jedna zagonetka!
Dodu{e, i pristalice jedne svetske zavere protiv Srba }e i posle svih ovih otkri}a verovatno ostati razo~arani Turover smatra
da su i Srbi, u su{tini isto kao i on, bili samo pioni za `rtvovawe
u jednoj globalnoj politi~koj, ekonomskoj i kriminalnoj igri. On to
podupire svojim mi{qewem, da Karla del Ponte nije nikada primarno zastupala interese bilo koje mafije i bilo kog politi~kog establi{menta ve} samo i iskqu~ivo sopstvene (karijeristi~ke) kao i
interese svoje [vajcarske (mesto najintenzivnijeg prawa novca na
svetu). Kao primer u prilog tom svom mi{qewu, on navodi i slu~aj
kada je Del Ponte jo{ samo kao dràvni tuìlac {vajcarskog kantona Tesin trebalo da vodi postupak protiv jednog akcionarskog
dru{tva u mestu ]iaso, preko koga je italijanska mafija prala novac
i ona je odmah zaustavila i obustavila taj postupak!
Felipe Turover je, u martu 2001, uputio zvani~nu prijavu protiv
15
Karle del Ponte, pored ostalog i zbog poku{aja ubistva (tentato

assassinio) nad wim, i nije bio isuvi{e iznena|en, kad je naslednik
Karle del Ponte, Valentin Ro{aher, odbio da sledi tu prijavu. Sledila je prijava protiv samog Ro{ahera zbog pomagawa u zata{kavawu krivi~nog dela i, ovog puta, je ne samo otvoren istra`ni postupak ve} je i {vajcarski Bundesrat imenovao jednog svog specijalnog
istraìteqa, Artura Hublarda, koji paralelno sa normalnim istra`nim postupkom poku{ava da do|e do istine u ovoj yungli prqavog
novca i ne mawe prqavih politi~kih i ekonomskih interesa. Pored
toga, Turover je uputio i àlbu protiv [vajcarske Evropskom sudu
za qudska prava u Strazburu. Stoga se on sa pravom pita: Zar je mogu}e da se u Hagu ne zna da je {vajcarska vlada po~ela istragu protiv
Karle del Ponte? Kako je mogu}e da je glavni tuìlac Ha{kog tribunala jedna èna, protiv koje najvi{e sudske instance vode istragu
zbog te{kih kriminalnih postupaka?!
Pitawe je vrlo legitimno i, mada to nama nije nikakva dovoqna
uteha, kada Karla del Ponte slede}i put podigne svoj mo}ni, svoj
pravno i moralno potkovani glas i zahteva od srpske dràve daqa
momentalna izru~ewa sa nepregledno duga~ke liste srpskih ratnih
i genocidalnih zlo~inaca, normalno je da sa velikim interesovawem pratimo daqi razvoj afere. Ne sme se, naravno, sumwati ni u bukvalno vitalni interes Felipe Turovera, koji se jo{ krije i strahuje za svoj ìvot, da pravda i to {to pre pobedi, jer, kako on kaè
Ve} se pet va`nih svedoka Afere Mabeteks na vrlo ~udan na~in
oprostilo od ìvota.
Svima nama, {irom sveta, i naravno ne samo Srbima, ostaje jedna
mala nada, jedna si}u{na uteha da, naime, generalni sekretar Ujediwenih nacija Kofi Anan mo`da ipak nije mislio na Karlu del
Ponte kada je izjavio: Pravda je jedna èna.
Veoma je indikativno da su politi~ki protivnici prof. dr Vojislava [e{eqa prijateqi Karle del Ponte. Pored Borisa Tadi}a,
Karlin prijateq je i Vuk Dra{kovi}, kojem je to prijateqstvo veoma
va`no zbog materijala kojim raspolaè Tuìla{tvo Me|unarodnog
krivi~nog suda o ratnoj delatnosti Srpske garde koju su od beogradskih kriminalaca formirali Vuk Dra{kovi} i Srpski pokret obnove. Vuk Dra{kovi}, kao ministar spoqnih poslova Zajednice Srbija
i Crna Gora, u stvari vodi i sprovodi svoju li~nu politiku i, na {tetu Srbije i srpskog nacionalnog interesa, dodvorava se osvedo~enom
srbomrscu Karli del Ponte.
Beogradska {tampa je, 5. oktobra, pisala o obelodawivawu prijateqstva Karle del Ponte i Vuka Dra{kovi}a. Novosti su objavile
~lanak pod naslovom Karla najzad zadovoqna.
Karla del Ponte iz Beograda odlazi zadovoqna. Kaè, dobila je
obe}awa svih, pa i premijera Srbije Vojislava Ko{tunice, da se sve
obaveze Srbije i Crne Gore prema Ha{kom tribunalu moraju po{tovati.
Posle ove posete i razgovora o~ekujemo i konkretne rezultate.
16
Naravno, jedan od prioriteta je hap{ewe begunaca. Obratila sam se

vlastima da obezbede sva izru~ewa nakon dobrovoqne predaje generala koji su ovde i slobodni, kao i da svi ostali koji se slobodno kre}u, budu uhap{eni. O~ekujemo hap{ewe i izru~ewe Mladi}a, a sve to
bi}e zapravo test da li, zaista, postoji politi~ka voqa za saradwom.
Krajem novembra obrati}u se Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija, {to zna~i da Srbija i Crna Gora, a pre svega Srbija, ima dva meseca da pokaè spremnost na realnu i konkretnu saradwu sa Tribunalom rekla je glavni tuìlac Ha{kog tribunala Karla del Ponte
posle ju~era{weg, posledweg u nizu razgovora sa predsednikom Srbije i Crne Gore Svetozarom Marovi}em.
Naglasiv{i da je premijer Vojislav Ko{tunica preuzeo obavezu
saradwe, Del Ponteova je ponovila da to podrazumeva i hap{ewa.
Rezultate o~ekujem odmah, jer za to postoji mogu}nost. Vide}u
{ta }e se desiti za nekoliko dana, za nekoliko nedeqa. Optimista
sam i mislim da je premijer Ko{tunica shvatio obaveze navela je
ona.
Onaj ko je protiv saradwe sa Tribunalom vodi rat protiv
evropske budu}nosti Srbije i Crne Gore, vodi borbu protiv demokratskih i sporazumnih odnosa Srbije i Crne Gore u dràvnoj zajednici. Ako se neko odlu~i da je boqe da vodi rat protiv Evrope, a ne
za Evropu i protiv zajednice Srbije i Crne Gore, onda }u sa zadovoqstvom mesto predsednika Srbije i Crne Gore prepustiti drugom ko
}e voditi nazad u podele, a ne napred u evropske integracije rekao
je predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovi}.
Nakon razgovora sa {efom diplomatije Srbije i Crne Gore Vukom Dra{kovi}em, Del Ponte se obratila novinarima:
Nismo pri~ali o Ratku Mladi}u, ali moje mi{qewe se nije
promenilo: smatram da se on nalazi u Srbiji i niko jo{ nije uspeo da
me demantuje. Stavove sam prenela i predsedniku Borisu Tadi}u, ali
ni on ni Dra{kovi} nemaju politi~ku snagu ni ovla{}ewa da ostvare zahteve Tribunala. Za hap{ewe i isporuke odgovaraju jedino Vojislav Ko{tunica i wegova vlada.
Dra{kovi} je ponovio stav da je bezuslovna i potpuna saradwa sa
Tribunalom prvorazredna obaveza Srbije.
Na novinarsko pitawe, da li je Del Ponte u Beograd donela i nove optu`nice, Dra{kovi} je odgovorio da o tome ne zna ni{ta.
Predsednik Tadi} je nakon razgovora sa Del Ponte, u pismenom
saop{tewu, istakao da je saradwa sa Hagom preduslov za sve politi~ke, ekonomske i bezbednosne integracije na{e zemqe.
U antrfileu pod naslovom Saveznik, objavqeno je:
Posle razgovora sa ministrom Dra{kovi}em, tuìlac Del Ponte mu je pred novinarima ~vrsto stegla ruke i uz osmeh rekla:
Drago mi je da sam se sastala sa prijateqem i saveznikom, i posebno sam sre}na {to uop{te imam saveznike u Beogradu. Nadamo se
da }ete uskoro do}i u zvani~nu posetu Hagu i da }emo se videti.
Nema sumwe da je Karla del Ponte pristrasna i podlo`na finan17
sijskim i politi~kim uticajima i zbog toga se ne sme dozvoliti, u interesu pravde i po{tovawa pravnih standarda, da ona i daqe obavqa
funkciju tuìoca u slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqa.
B) Traèni pravni lek

Od predsednika Me|unarodnog krivi~nog suda traì se da donese odluku o izuze}u glavnog tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda
Karle del Ponte u slu~aju prof. dr Vojislav [e{eq.
Prof. dr. Vojislav [e{eq
Stru~ni tim koji pomaè odbranu
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
18

KOLEGIJUMU ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA

Podnesak broj 54.
TU@ILAC
protiv
ZAHTEV OPTU@ENOG DA KOLEGIJUM IZUZME

PREDSEDNIKA ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA
TEODORA MERONA OD SU\EWA I ODLUÎVAWA
U PREDMETU TU@ILAC PROTIV
PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA
I.. Uvod
Predsednik Me|unarodnog krivi~nog suda, sudija Teodor Meron,
izabran je za sudiju kao lice koje su predloìle SAD. Svaku priliku kada treba da odlu~i o podnesku ili nekom statusnom pravu optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa (koji se nalazi u pritvoru), sudija Teodor Meron koristi da jasno stavi do znawa da se u postupku pred
Me|unarodnim sudom prof. dr Vojislavu [e{equ ne priznaje nijedno osnovno qudsko pravo. Toliko daleko ide da ~ak pristaje i na bruku da obi~nim dopisom iz kabineta izbegava da se upusti u re{avawe
po podnesku broj 36, koji mu je prof. dr Vojislav [e{eq podneo po
nalogu predsednika Pretresnog ve}a II. Za ovu vrstu nepo{tovawa
elementarnih prava optuènog, koji se nalazi u nezakonitom pritvoru, na neodre|eno vreme, razlozi se nalaze u ~iwenicama da sudija Teodor Meron nije nepristrasan, nije ~estita osoba, ne krase ga visoke
moralne osobine, ima li~ni interes kao doìvotni predstavnik
Izraela, jedne genocidne tvorevine, koja je ikada stvorena, da napakosti prof. dr Vojislavu [e{equ kao osvedo~enom borcu za prava
palestinskog naroda. Dakle, Teodor Meron u predmetu Tuìlac protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne moè biti nepristrasan, ve} na
svakom mestu i povodom svake prilike namerno zloupotrebqava su19
dijsku funkciju i kao eksponent cionisti~ke politike i doìvotni

ambasador Izraela oteàva ostvarivawe prava i namerno ~ini sve
da se osude prijateqi Palestine i svi oni koji kritikuju rasisti~ku
politiku dràve Izrael. Zato on mora da se izuzme iz su|ewa i bilo
kakvog odlu~ivawa u ovom predmetu. Mora da se ukloni, jer nikada ne
moè biti pravedno da u~estvuje u nekom su|ewu u ime, navodno me|unarodne zajednice, onaj koji ne priznaje nijednu odluku Generalne
skup{tine i Saveta bezbednosti koje se ti~u dràve ~iji je bio ambasador. Najve}i mogu}i cinizam predstavqa ~iwenica da osoba koja
je uvek bila zvani~ni predstavnik jedne genocidne tvorevine, poput
Izraela, sudi za genocid i ratne zlo~ine nekome drugom. To je kao da
se od vuka o~ekuje da bude objektivan kada ~uva stado ovaca, a najve}i
domet pravde bi bio da se ovce dogovore kojim }e ih redom pojesti
vuk. Nikada zlikovac ne moè da sudi nekome za koga se sumwa da je
izvr{io krivi~no delo.
II.. îweni~ni kontekst

Nedavno je u Srbiji, u izdawu B92 Samizdat, Soro{eve ekspoziture za Srbiju, objavqena kwiga Teodora Merona pod naslovom
Me|unarodno pravo ~ove~nosti poti~e iz davnina. Kwiga se reklamira na slede}i na~in: Radi se o skupu eseja o ratnom pravu, ratnim
zlo~inima i qudskim pravima. Detaqna eksplikacija ratne doktrine i institucionalnog razvoja humanitarnog ratnog prava, kao i rasta normativnih principa me|unarodnog ratnog prava od gra|anskog
rata u Americi do dana{wih dana, kroz zanimqive analize i prikaze u delima [ekspira, \entlija, Grocijusa i Suareza. Teodor Meron
je jedan od vode}ih stru~waka za me|unarodno kriminalno i humanitarno pravo. Nekada{wi ambasador Izraela u Kanadi i Ujediwenim
nacijama, predaje me|unarodno pravo na vode}im univerzitetima u
Evropi i SAD. Jedan je od sudija Me|unarodnog tribunala za biv{u
Jugoslaviju.
Dakle, sudija Teodor Meron je bio ambasador Izraela {to jedino moè da zna~i da je pravi, osvedo~eni i po ube|ewu protagonista
cionisti~ke politike, odnosno rasizma i aparthejda. To {to analizira [ekspira i u teorijskim razglabawima poku{ava da zamagli su{tinu genocidne politike svoje otaybine, predstavqa najobi~niju,
ali uobi~ajenu kamuflaù, po sistemu kada lopov vikne drìte lopova i rukom pokaè na nekog koji prolazi. To je stari i provereni
manir cionizma da se slede samo sopstveni interesi, a razglabawa o
humanizmu zasnivaju na kr{ewima koja se de{avaju tamo negde daleko. Genocid svoje dràve uvek se predstavqa nu`nim merama o~uvawa
specijalne vrste. Pravila za druge, a za sebe interes i samo surova
voqa. To je politika dràve Izrael ~iji je ambasador bio Teodor
Meron. To i wega rukovodi u ìvotu i radu.
Kao takav on nigde na kugli zemaqskoj, osim mo`da u Izraelu, ne
bi smeo da se bavi sudijskom funkcijom, jer organski nije sposoban da
20
bude nepristrasan, a pravo moè da tuma~i i primewuje samo u onoj

meri i srazmeri korisnosti cionisti~kim ciqevima. Izrael je genocidna tvorevina, a Teodor Meron, kao nekada{wi ambasador te tvorevine, uvek i na svakom mestu, i u svakoj svojoj aktivnosti, i u svakoj
formi branio je taj genocid i sprovodio samo ciqeve svoje dràve.
Dràva ~ije je interese zastupao Teodor Meron je Izrael koja je nastala, a i danas je prepoznatqiva, kao sinonim zla. O tome govore op{tepoznate ~iwenice o Izraelu kao genocidnoj tvorevini i sasvim
sigurno o Teodoru Meronu kao ambasadoru, visokom ~inovniku genocidne tvorevine, kojoj sluì uvek i na svakom mestu. Ta jednakost potvr|uje da Teodor Meron i danas zastupa cionisti~ke poglede, ali
umiven oreolom neke navodno stru~nosti za pitawa humanitarnog
prava. Da li predstavnik Izraela moè da zna i ose}a {ta je to humanitarno pravo, odnosno ko to sme da kaè da je Teodor Meron humanista?
Radi podse}awa vaqa navesti: Konfiskacija arapske zemqe i
pro{irivawe naseqa po~eli su jo{ 1948. godine, i nisu ni do sada
prestali. Mirovni proces iskori{}en je kao paravan za prave
izraelske namere da istraje u primeni originalnih glavnih cionisti~kih ciqeva, koji su nazna~eni preko javnih i tajnih planova od
1897. godine. Oni su èleli zemqu, celu zemqu i bez odre|ivawa wenih ta~nih granica. Oni su, isto tako, hteli zemqu, ali bez wenih
stanovnika. Vaitcman je, 1930. godine, sugerisao ideju da problem nedovoqne zemqe u okviru Palestine, kao i nespremnost palestinskih
zemqoposednika (da ustupe zemqu), moè da se re{i wihocim proterivawem u Transjordaniju (Jordan) i u Irak. On je, zato, predloìo
da jevrejska agencija obezbedi finansijska sredstva za operaciju preseqewa palestinskih farmera u Jordan. To je pitawe bilo razmatrano 1936-1937. u jevrejskoj agenciji kada je razmatrano pitawe podele
Palestine. Na po~etku, ve}ina je bila za dobrovoqni transfer iz jevrejske dràve. Me|utim, kasnije su shvatili da Palestinci nikada
ne bi pristali na dobrovoqno napu{tawe. Stoga su glavni lideri,
kao Ben Gurion, insistirali na prisilnom transferu. Nakon toga,
agencija se opredelila na to da britanska vlada plati za preseqewe
palestinskih Arapa iz delova dodeqenih jevrejskoj dràvi.
Nakon rata, 1948. godine, David Ben Gurion je hteo da ~eka nekoliko godina da bi konsolidovao svoje ratne tekovine preko pro{irewa izraelskih teritorija i granica, tako da palestinskim izbeglicama postaje nemogu}e da ponovo preuzmu vlasni{tvo nad svojom zemqom i nad svojim pravima. Nakon Madridske konferencije, 1991. godine, Isak [amir je mislio da dopusti da pregovori potraju negde
oko desetak godina dok ne preostane ni{ta oko ~ega bi moglo da se
pregovara. [aron je nastavio sa dràvnim terorom kroz torturu, ubistva, ponièwa i izgladwivawa Palestinaca, drè}i ih opkoqene i
pod vatrom sve dok se ne predaju. A ako to urade, onda }e biti spreman
da u|e u novu rundu beskrajnih pregovora sa ciqem potpisivawa novog privremenog ugovora o odustajawu od neprijateqstava.
21
Vaicman je verovao da je vodio civilizacijski rat protiv Sahare. Cionisti bi, po wemu, doneli prosve}ewe i ekonomski razvoj nazadnim Arapima. Sli~no tome, David Ben Gurion, vode}i lider laburista, nije bio u stawu da shvati za{to su Arapi odbili wegovu ponudu da Jevreji pruàju finansije, nau~na znawa i tehni~ka iskustva
radi modernizacije Bliskog istoka. Ben Gurion je odbijawe navedenog pre pripisivao nazadnosti Arapa, nego izazovu nametnutom cionizmu, ~asti i aspiracijama ka nezavisnosti Arapa. Aktivan doprinos u stvarawu Izraela kao genocidne tvorevine dao je i wihov ambasador Teodor Meron. Ako nije neposredni u~esnik za~etka, onda je
svakako verni sledbenik nastavka. îwenice pokazuju su{tinu cionisti~ke politike kojoj svim svojim bi}em mora da pripada i ambasador Izraela. U Izraelu nije mogu}e da dràvu zastupa neko ko nije iz prvog e{elona onih koji stvaraju, odràvaju i prikrivaju genocid. Prvi cionisti~ki kongres, odràn 1897. godine, u Bazelu u
[vajcarskoj objavio je da je ciq cionizma stvarawe doma u Palestini za jevrejski narod, a pod za{titom op{teg zakona. Britanski sekretar inostranih poslova, ser Artur Yejms Balfor, 2. novembra
1917. godine izdao je deklaraciju koju je saop{tio u pismu upu}enom
lordu Rot{ildu. Dr Haim Vaicman, vo|a cionisti~kog pokreta, imao
je odlu~uju}i uticaj na formulisawe Balforove deklaracije, pa je
uspe{no ugradio cionisti~ki slogan: Zemqa bez naroda, narod bez
zemqe. U dekadi 30-tih Palestina prima oko 232.000 jevrejskih imigranata, tako da jevrejska zajednica 1939. godine broji oko 445.000 od
ukupnog broja stanovni{tva od oko 1,5 miliona, {to zna~i 30 odsto,
umesto ispod 10 odsto dvadeset godina pre. Uz to, 1939. godine zemqi{ni posed Jevreja porastao je ~etiri puta, na oko 1,5 miliona dunuma
(jutara) od ukupno 26 miliona dunuma (jutara).
Mala grupa cionisti~kih ekstremista ([tern grupa) 1942. godine izvr{ava nekoliko politi~ki motivisanih ubistava i naoruànih razbojni{tva u oblasti Tel Aviva. U maju, izvr{no telo jevrejske agencije u Wujorku objavquje Biltmor program, da je wihov dugoro~ni ciq stvarawe jevrejske dràve preko neograni~enog useqavawa. Visoki britanski komesar, 1944. godine, jedva izbegava atentat
u zasedi u predgra|u Jerusalima. [est meseci kasnije, 6. novembra,
dràvni britanski emisar za Bliski istok ubijen je u Kairu. Oba ova
zlo~ina izvr{ila je teroristi~ka grupa [tern. Generalna skup{tina UN odràva svoju Prvu specijalnu sednicu, 28. aprila 1947.
godine, radi razmatrawa palestinskog pitawa i formira Specijalni komitet za Palestinu (UNSCOP), sa ciqem da iza|e sa preporukama u vezi sa budu}om vladom Palestine. Generalna skup{tina UN,
29. novembra, usvaja Rezoluciju broj 181 (I
I) o budu}oj vladi Palestine. Ta Rezolucija postavqa i plan o podeli Palestine u dve dràve:
arapsku i jevrejsku sa jedinstvenom ekonomijom i posebnim statusom
Jerusalima, pod me|unarodnom upravom koja se poverava UN. Palestincima (planom o podeli), koji ~ine 70 odsto ukupnog stanovni{tva posve}eno je 47 odsto zemqe. Posledica rastu}eg terora nad Pa22
lestincima dovodi do egzodusa velikog broja u susedne zemqe i u palestinska podru~ja koja nisu pod kontrolom Jevreja. Ukupno je oko
750.000 Palestinaca napustilo svoje domove i imovinu kao rezultat
direktne vojne sile i terorizma. Izrael je proklamovan 14. maja, dan
pre isteka britanskog mandata i neposredno pre sazivawa posebne
sednice za usvajawe rezolucije, pod sugestijom SAD, o stavqawu Palestine pod reìm tutorstva (UN). Odmah nakon proklamacije SAD
priznaju Izrael, a tako je uradio i Sovjetski Savez. U proglasu dràve Izrael poziva se na Rezoluciju 181 (I
I) kao osnovu za wegov nastanak, tvrde}i da }e sara|ivati sa agencijama i predstavnicima
UN, a na primeni odgovaraju}e rezolucije. Po zavr{etku mandata,
jevrejske snage su krenule u osvajawe vi{e teritorija i naseqa nego
{to je odre|eno rezolucijom o podeli. Za samo nekoliko nedeqa
Izrael okupira 78 odsto ukupnih palestinskih teritorija, bez oblasti Zapadne obale Jordana i pojasa Gaze. Zapadnu obalu je zadrào
Jordan, a pojas Gaze Egipat. Izrael stavqa pod kontrolu Zapadni deo
Jerusalima, kome je bio odre|en status corpus separatum pod upravom UN. Izrael ru{i 37 od ukupno 41 sela koja okruùju zapadni deo
atara Jerusalima, teraju}i 80.000 ìteqa da napuste tu oblast. Kent
Bemadet (supervizor UN) ubijen je 17. septembra. Ubice su, prema
Izraelu, grupa [tern, a prema izvorima UN, ubice su nosile izraelske uniforme. Izve{taj govori o potrebi da prelazna izraelska
vlada mora da snosi punu odgovornost, a Savet bezbednosti iziskuje
da izraelska vlada ispita ubistvo i podnese isve{taj o tome Savetu
bezbednosti (nijedan izve{taj nije nikada primqen). Izrael je, 11.
maja, primqen u ~lanstvo UN. Uvod u rezoluciju o prijemu direktno
spomiwe obavezu koju je Izrael preuzeo o primeni Rezolucije 181 (I
I)
i Rezolucije 194 (III). UN, 8. decembra 1949. godine, konstitui{u agenciju za pomo} i rad za palestinske izbeglice na Bliskom istoku
(U N RW A), u ciqu pruàwa pomo}i stotinama hiqada palestinskih
izbeglica, koji ìve u logorima po okolnim zemqama.
Mimo rezolucija Ujediwenih nacija, Izrael, 23. januara 1950. godine, preme{ta svoj glavni grad iz Tel Aviva u Zapadni Jerusalim.
Izraelska vlada usvaja Zakon o odsutnima, pod nazivom Zakon o
vlasni{tvu, kome je prethodio i Propis o napu{tenim podru~jima iz 1948. godine i Vanrednim regulacijama koje se odnose na obradu prostranih zemqanih povr{ina (1949), kao i serija zakona koji
reguli{u eksproprijaciju arapske zemqe. Sve to nameweno je spre~avawu povratka palestinskih izbeglica. Savet bezbednosti, 14. juna
1956. godine, usvaja Rezoluciju 237, koja, izme|u ostalog, poziva vladu Izraela da olak{a povratak onih stanovnika koji su prebegli otkako su po~ela ratna dejstva. Neposredno posle okupacije Zapadne
obale, Gaze i isto~nog Jerusalima, Izrael po~iwe da konfiskuje zemqu Palestinaca da bi na woj podigao jevrejska naseqa na svim okupiranim teritorijama, kao i da prebaci deo svog stanovni{tva da nastani ta podignuta naseqa. Savet bezbednosti, 22. novembra 1967. godine, usvaja Rezoluciju br. 242, ~ije su postavke da je neprihvatqivo
23
da se ratom do|e do poseda teritorija i potvr|uje da pravedan i

trajan mir na Bliskom istoku treba da se zasniva na slede}im principima: (a) povla~ewe izraelskih snaga sa okupiranih teritorija u
najnovijem sukobu; (b) prekidawe sa svim pretenzijama i stawem neprijateqstva, kao i uvaàvawe i priznavawe suvereniteta, teritorijalnog integriteta i politi~ke nezavisnosti svake dràve na podru~ju, kao i wihovo pravo da ìve u miru u okviru bezbednih i priznatih granica, daleko od pretwe ili nasilnih akata. Rezolucija nagla{ava da se do|e do pravednog razre{ewa problema izbeglica.
Generalna skup{tina UN, 22. novembra 1974. godine, usvaja Rezoluciju br. 3236 o neotu|ivim pravima palestinskog naroda, ukqu~uju}i
pravo na samoopredeqewe, nacionalnu nezavisnost i suverenitet, kao
i pravo na povratak u sopstvene domove i na imovinu. Rezolucija nalaè generalnom sekretaru da kontaktira PLO u vezi sa svim predmetima koji se odnose na palestinsko pitawe. Generalna skup{tina, 10. novembra 1975. godine, osniva komitet za upra`wavawe palestinskom narodu wegovih neotu|ivih prava, i to Rezolucijom br. 3376. Komitet ~ine dvadeset ~lanica, a od wega se traì da formuli{e program za realizaciju prava palestinskog naroda. Istog dana Generalna skup{tina usvaja Rezoluciju 3379, koja odre|uje cionizam kao oblik rasizma. U
maju 1977. godine, Likud, rukovo|en Menahinom Beginom, formira
izraelsku vladu koja pokre}e talas naseqeni~kih aktivnosti, koji
prerasta u naseqeni~ku kolonizaciju teritorija, okupiranih 1967. godine. Dan solidarnosti sa palestinskim narodom odràn je prvi put
29. novembra 1977. godine, shodno rezoluciji UN. Savet bezbednosti
UN, 22. marta 1979. godine, usvaja Rezoluciju br. 446, koja utvr|uje da je
izraelska politika o uspostavqawu naseqa na okupiranim teritorijama nelegalna, i predstavqa ozbiqnu prepreku miru. Rezolucija apeluje na Izrael da poni{ti ranije mere i da odustane od preduzimawa
bilo kakvih koraka koji bi doveli do mewawa legalnog statusa, geografske prirode i demografskog sastava okupiranih teritorija,
ukqu~uju}i Jerusalim. Samit Evropske ekonomske zajednice usvaja Venecijansku deklaraciju 13. juna 1980. godine, i nagla{ava da jedno pravedno re{ewe za palestinski problem mora najzad da se prona|e, a to
nije samo problem izbeglica. Palestinski narod mora da se postavi u
poziciju da potpuno upra`wava svoje legitimno pravo na samoopredeqewe. [to se ti~e Jerusalima, Deklaracija isti~e da je bilo koja
jednostrana inicijativa koja ima za ciq izmenu statusa Jerusalima neprihvatqiva i da su izraelska naseqa, po me|unarodnom pravu, nelegalna. Izraelski Kneset, 30. jula, u flagrantnom ignorisawu me|unarodnih stavova i me|unarodnog prava, usvaja osnovni zakon o Jerusalimu, potvr|uju}i time de fakto aneksiju isto~nog Jerusalima iz
1967. godine i nagla{avaju}i da je Jerusalim ~itav i ujediwen, prestonica Izraela. U odgovoru Savet bezbednosti usvaja Rezoluciju br.
478, 20. avgusta 1980. godine, kojom najstroè kritikuje izraelski akt
zbog dono{ewa osnovnog zakona o Jerusalimu i tvrdi da to predstavqa kr{ewe me|unarodnog prava i ne moè da obesnaì validnost
24
kontinuirane primene ~etvrte @enevske konvencije, od 12. avgusta

1949. godine, na palestinskim i arapskim teritorijama, okupiranim
juna 1967. godine, ukqu~uju}i Jerusalim. Rezolucija potencira da Sve
administrativne mere i koraci koje je Izrael, okupaciona sila, preduzeo, a koji su promenili ili teè da promene karakter i status Svetog grada, Jerusalima, a posebno posledwi osnovni zakon o Jerusalimu
su nevaè}i i ni{tavni i moraju odmah biti poni{teni.
Izraelsko ratno vazduhoplovstvo, 5. juna 1982. godine, masovno
bombarduje Liban, a 6. juna ga napada sa kopna, s mora i iz vazduha. Invaziona armija okupira ceo jug zemqe izazivaju}i velika razarawa i
hiqade `rtava (30. juna brojke govore o 15.000 civila ubijenih, me|u
wima su 50 odsto deca uzrasta ispod 13 godina). Izraelska armija, 13.
juna, opkoqava Bejrut, mornarica i kopnene snage su celog leta bombardovale Zapadni Bejrut gde su izbegli~ki palestinski logori, kao
i palestinski stambeni kvartovi, sve uni{tavaju}i i ubijaju}i.
Izraelske snage, 15. septembra, opkoqavaju palestinski izbegli~ki
logor Sabra i [atila, a 16. septembra dozvoqavaju libanskim falangama da upadnu u logor. Falange su pod nadzorom Izraelaca masakrirale preko 800 Palestinaca, me|u wima ène i decu. Savet bezbednosti, 22. decembra 1987. godine, usvaja Rezoluciju br. 605 kojom se
izraàva àqewe zbog izraelske prakse kr{ewa qudskih prava palestinskog naroda na okupiranim teritorijama. Dva izraelska vojnika
su, 16. februara 1988. godine, optuèna da su zakopali ~etiri ìva
Palestinca. Izrael 16. aprila ubija jednog od vo|a PLO-a Halil AlVazir, u wegovom stanu u Tunisu, {to je nastavak prakse od 1948. godine. Palestinski Nacionalni savet, 15. novembra, zaseda i objavquje Deklaraciju o nezavisnosti Palestine uz politi~ki kominike. U
Deklaraciji stoji da se prihvata Rezolucija UN br. 181 (1947), a u kominikeu se nagla{ava da se prihvata Rezolucija Saveta bezbednosti
br. 242 (1967). Veliki broj dràva onda priznaje palestinsku dràvu
i/ili proklamaciju. Generalna skup{tina UN, 15. decembra, usvaja
Rezoluciju br. 43/177 kojom stavqa na znawe proklamaciju dràve Palestine od strane PNS-a i odlu~uje da se determinacija PLO-a zamewuje determinacijom Palestine u sistemu UN.
PLO i Izrael, 29. avgusta 1994. godine, potpisuju sporazum o primopredaji vlasti i odgovornosti, a 28. septembra 1996. godine Savet bezbednosti usvaja Rezoluciju 1073, reaguju}i na otvarawe tunela. Rezolucija poziva na trenutni prekid i ukidawe svih akata, koji su doveli do
pogor{awa situacije. Apeluje se na obezbe|ewe sigurnosti i za{tite
palestinskog naroda, kao i na pravovremenu primenu postignutog sporazuma. Generalna skup{tina, reaguju}i na primenu veta od strane SAD,
24-25. aprila 1997. godine saziva vanrednu specijalnu sednicu (prva u 15
godina), radi razmatrawa ilegalnih izraelskih poduhvata u okupiranom
Jerusalimu i ostalim okupiranim teritorijama. Sa ogromnom ve}inom
je usvojena Rezolucija ES-10/2 koja osu|uje izraelsku izgradwu Abu
Ghneima i zahteva prekid svih ilegalnih izraelskih poteza, preporu~uju}i kolektivne mere i uspostavqawe mehanizma za pra}ewe.
25
U politici dràve Izrael, ~iji je ambasador bio Teodor Meron,

uvek je bio zastupqen cionizam, rasizam i sve forme genocida. Izrael je genocidna tvorevina i uzrok zla, jer se ni~emu ne povinuje u me|unarodnom pravu. To je primer dràve koja sprovodi teror i koju ne
obavezuje nijedan akt me|unarodnog prava. Sli~an primer gotovo da
i ne postoji. Da li neko moè da zamisli dràvu koja vi{e od 60 godina sprovodi genocid, a svoje predstavnike najavquje kao borce za
qudska prava? [ta bi bilo sa me|unarodnim pravom kada bi se sve
dràve pona{ale kao Izrael? Ambasador te i takve genocidne tvorevine moè biti samo onaj koji du{om i telom pripada tom genocidnom ideolo{kom konceptu. Bruka je za me|unarodnu zajednicu da jedan Teodor Meron nekome sudi za genocid, da je stru~wak za qudska
prava u inostranstvu, a zastupnik terora u svojoj zemqi i prema Palestincima.
Izrael nije primenio nijednu od ukupno 69 rezolucija Saveta bezbednosti i Generalne skup{tine. Izrael je dràva koja opstaje na teroru i zlo~inima, a kakva je realnost na terenu danas, makar i po jednom elementarnom pitawu, moè da se utvrdi na osnovu statisti~kih
podataka: Izrael dodequje 85 odsto od raspoloìve vode na okupiranim teritorijama Jevrejima, a preostalih 15 odsto podeqeni su svim
Palestincima na tim teritorijama. Primera radi, u Hebronu, 85 odsto
vode dato je naseqenicima wih oko 500, dok 120.000 Palestinaca raspolaè sa preostalih 15 odsto vode. Teodor Meron sprovodi politiku
svoje otaybine, Izraela, i kao nedodirqiv unov~ava svoja teorijska
razglabawa na sve druge teme izbegavaju}i i da pomene svoju otaybinu.
On u Me|unarodnom sudu ima zadatak da obezbedi dominaciju i kontrolu dràve kojoj je uvek sluìo i wega u me|unarodnom sudu treba tretirati kao predstavnika politi~kih struktura, a ne kao sudiju za koga
nije sasvim jasno ni da li ispuwava uslove da vr{i sudijsku du`nost.
Dakle, on je ambasador, koji se namernom gre{kom naziva sudija. Kada
on sudi to radi kao ambasador Izraela. On je u sudu da bi bio pristrasan, odnosno da bi obezbedio osudu svih Srba, koji su podràvali i pomagali palestinski narod, i tako, makar za trenutak, odvukao pa`wu sa
svakodnevnog genocida koji sprovodi wegova otaybina. Kao da postoji
ve}i genocid od onoga koji Izrael svakodnevno ~ini. Ako aktivni
protagonista genocida, odnosno za{titnik genocidne politike treba
nekome da sudi za ratne zlo~ine, onda to moralno pravo moè da dobije tek po{to prvi sedne na optuèni~ku klupu i radi ublaàvawa kazne se nagodi tako {to }e li~no da osudi svoju otaybinu kao genocidni produkt. Da li postoji ve}i udruèni zlo~ina~ki poduhvat od stvarawa Izraela, kao svojevrsne ma{ine za serijske zlo~ine.
III.. Pravni kontekst

^lanom 13 Statuta propisano je da sudije moraju biti nepristrasne
i ~estite osobe visokih moralnih kvaliteta koje poseduju kvalifikacije koje su potrebne za izbor na najvi{e pravosudne funkcije u zemqi
26
iz koje dolaze. Kada je u pitawu Teodor Meron, bez obzira iz koje dràve formalno-pravno dolazi, za wega moè da se utvrdi da ne ispuwava
uslove. On ne moè da bude nepristrasan u predmetu Tuìlac protiv
prof. dr Vojislava [e{eqa, jer je Teodor Meron uvek i na svakom mestu doìvotni ambasador Izraela, a prof. dr Vojislav [e{eq je veliki i osvedo~eni prijateq palestinskog naroda. Teodor Meron ne ispuwava uslov ~estitosti i visokih moralnih kvaliteta, jer nijedna ~estita osoba koju bi krasio moral ne bi mogla da se bori i da zastupa interese genocidne dràve Izrael, koja stoji iza atentata {irom sveta,
koja ubija, progawa i uni{tava palestinski narod. Kao ambasador te genocidne tvorevine morao je da ispuni posebne uslove koji su u suprotnosti sa sudijskom funkcijom, a naro~ito da organski prihvata i deli genocidnu politiku svoje otaybine. Da li postoji neka osoba na kugli zemaqskoj kojoj bi u sprovo|ewu me|unarodne pravde mogao da sudi Teodor
Meron? On mora da se izuzme iz ovog predmeta, jer {titi kriminal sekretara Me|unarodnog suda, i u Me|unarodnom sudu predstavqa osobu
koja mora da omogu}i Izraelu da se sudi drugima kako bi se skrenula pa`wa sa zverstava koja decenijama sprovodi Izrael. Teodor Meron ne moè i ne sme da u~estvuje u sudskim postupcima, jer bi svako wegovo u~e{}e predstavqalo produèni genocid, odnosno sprovo|ewe dràvnog
terora u ime genocida. Izrael svakodnevno vr{i zlo~ine, a wegov dràvqanin Teodor Meron, dràvni predstavnik genocida, sprovodi me|unarodnu pravdu. Da je kojim slu~ajem privrènost miru i poznavawe me|unarodnog humanitarnog prava Teodor Meron dokazao u svom Izraelu, zaustavqawem genocida i borbom za prava palestinskog naroda, situacija
bi bila druga~ija i prihvatqiva. Me|utim, i ovo je u domenu nau~ne fantastike, jer i na samu pomisao wegova otaybina bi ga ubila.
IV.. Zakqu~ak
Kolegijum Me|unarodnog suda je nadleàn, u skladu sa pravilom
15. Statuta, da odlu~uje o izuze}u sudija. Li~ni interes Teodora Merona i organska pripadnost ideologiji genocidnog Izraela toliko
su izraèni da bi on pre izvr{io samoubistvo nego {to bi sebi dozvolio da mora da potpi{e odluku kojom se usvaja i najobi~niji prigovor prof. dr Vojislava [e{eqa. On ne sme da primewuje propise
na zakoniti na~in, jer zna da }e doìveti osudu celog Izraela i svih
Jevreja, bez obzira gde se oni nalaze. Iskqu~ena je mogu}nost da se
usvoji prigovor ili bilo koji podnesak prof. dr Vojislava [e{eqa,
jer to sebi ne moè i ne sme da dozvoli sudija Teodor Meron, po{to
je i u ovom Me|unarodnom sudu wegova misija da slepo zastupa interese svoje dràve Izrael, a prof. dr Vojislav [e{eq je veliki prijateq palestinskog naroda. On ne moè u ovom predmetu da bude
objektivan i nepristrasan i zato je potrebno da ga Kolegijum izuzme
kao sudiju iz ovog predmeta, kako bi sudija Teodor Meron u svakom
pogledu i povodom svakog pitawa u ovom predmetu bio obavezno udaqen, iskqu~en, odstrawen i po sili zakona zaobi|en.
27
Dakle, od Kolegijuma se traì odluka kojom }e izuzeti sudiju Teodora Merona od vr{ewa sudijske i svake druge du`nosti koju bi imao
kao predsednik suda u predmetu Tuìlac protiv prof. dr Vojislava
[e{eqa, zato {to ima li~ni interes koji bitno uti~e na wegovu nepristrasnost u vr{ewu du`nosti i funkcija u Me|unarodnom sudu.
Prof. dr Vojislav [e{eq
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
28

TU@ILA[TVU
Podnesak broj 55.
TU@ILAC
protiv
Sudije: Carmel A. Agius, predsedavaju}i, Jean-Claude Antonetti,
Kevin Parker
OBAVE[TEWE OPTU@ENOG DA NAMERAVA DA IZNESE

POSEBNU ODBRANU U SKLADU SA PRAVILOM 67(a)(ii)(b)
PRAVILNIKA O POSTUPKU I DOKAZIMA
Saxon
List Vreme kao propagandno sredstvo upereno protiv srpskog
naroda i dràve
Ve} gotovo petnaest godina, list Vreme predstavqa nosioca i
glavno propagandno sredstvo protiv vitalnih interesa srpskog naroda i dràve. Politi~ki jasno opredeqen, list Vreme propagira
profesionalizam koji postoji samo kod onih koji misle kao oni,
koji slepo prate politi~ke tokove za koje se oni zalaù, a o{tro se
obra~unava sa svima koji misle druga~ije, obi~no bez prava na odgovor, uz mnogo insinuacija, neistina, pa ~ak i neskrivenih izmi{qotina. Urednici i novinari Vremena bili su od po~etka politi~kih, pa do kraja vojnih sukoba na teritoriji nekada{we Jugoslavije,
otvoreni zagovornici svih politika i otvoreni navija~i svih onih
koji su se borili, bilo u politi~kom, ili vojnom smislu, protiv Srbije i srpskog naroda, posebno zapadno od Drine i Dunava. Bili su
prvi protagonisti lika i dela Ante Markovi}a, Milo{evi}a i [e{eqa kritikovali za {ta god im padne na pamet, hvalili Rugovu, Mauzera, Izetbegovi}a, kudili i ismevali, pa na sva usta hvalili Biqanu Plav{i} u zavisnosti od wenog odnosa prema rukovodstvu Srbije
i Republike Srpske, podràvali Hrvate u borbi protiv Srba, bili
glavni proteè ha{ke ideje u Srbiji i zagovara~i politike apso29
lutne poslu{nosti i dodvoravawa Zapadu, a danas ~uvari tekovina

petooktobarske revolucije. Ipak, postoji nekoliko kultnih tekstova koje je list Vreme u proteklih deceniju i po objavilo. Kultnih,
zato {to ti tekstovi predstavqaju su{tinske optu`nice protiv srpskog naroda, kultnih, zato {to predstavqaju vrhunac qudske pokvarenosti, licemerja i laì. Najzna~ajniji me|u wima, svakako su, tekstovi autora Dejana Anastasijevi}a i Jovana Dulovi}a.
Tekstovi: Duhovi iz ove boce, autor Dejan Anastasijevi}, Krvava pri~a, autor Jovan Dulovi}.
Objavqeni: 20. novembar 1995. godine
Od osnivawa Ha{kog tribunala, Dejan Anastasijevi} i list Vreme bili su glavni medijski podupira~i ha{ke istine o zlo~inima
na prostoru nekada{we Jugoslavije. Jedan od prqavih poslova koje su
Anastasijevi} i Vreme obavqali bio je poku{aj da se uravnoteì
podizawe optu`nica gotovo iskqu~ivo protiv Srba. Pri tome, ciq je
da se Sud predstavi kao pravedan i pravi~an, a da svima bude jasno
da su Srbi ti koji su su{tinski krivci za rat u tada{woj dràvi. Razume se, Sud, kako Anastasijevi} naziva Ha{ki tribunal tek se zahuktava i kao bogiwa Justicija mrko gleda stra{ne srpske zlo~ince
koje }e, naravno, uskoro sti}i zasluèna kazna.
Me|unarodni krivi~ni sud za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji o~igledno se zahuktao: za proteklih desetak dana devet qudi optuèno je zbog te{kih povreda me|unarodnog humanitarnog prava, a
protiv dvojice starih kandidata za Hag, Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a, optu`nica je oboga}ena novim detaqima. Za razliku
od dosada{we prakse, tokom koje su Srbi bili nesrazmerno zastupqeni na listi optuènih (40 od ukupno 42), najnoviji talas optu`nica
kao da je ne{to uravnoteèniji: na novom spisku su tri Srbina i pet
Hrvata. Sem toga, raniji kandidati za Hag su, izuzimaju}i Karayi}a,
Mladi}a i Milana Marti}a, bili mahom sitne ribe , logorski
straàri i policajci. Ovog puta, me|utim, re~ je o qudima koji zauzimaju, ili su doskora zauzimali, relativno visoka mesta u vojnim sistemima svojih dràva.
Da Tribunal u svakom slu~aju namerava da ide do samog vrha, govori i izjava Goldstonovog zamenika Grema Bluita, koji je povodom
vukovarske trojke izjavio: @elimo da utvrdimo da li su optuèni
delovali u skladu sa nare|ewima odozgo, ili samostalno. Istovremeno, Va{ington post objavio je da Ha{ki tribunal intenzivno radi na podizawu optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a.
Da li slu~ajno, ali Anastasijevi} zna da }e se sa optu`nicom
protiv Slobodana Milo{evi}a najverovatnije sa~ekati do zavr{etka pregovora u Dejtonu. Prave}i la`nu ravnoteù, Anastasijevi} pogre{no procewuje da }e istraga Ha{kog tribunala biti usmerena i
protiv Gojka [u{ka, jednog od najja~ih qudi na hrvatskoj politi~koj
sceni (tada{weg ministra odbrane Hrvatske i, kako je naveo, ~oveka
koji je organizovao zlo~in nad Srbima u Srpskoj Krajini). Me|utim,
wegova opsesija svakako nisu Hrvati, ve} Srbi i wihova odgovor30
nost, bilo stvarna ili potpuno izmi{qena, svejedno je.

Formalni komandant slavonske avanture JNA nije bio Mrk{i},
nego Andrija Bior~anin, na~elnik Novosadskog korpusa. Odmah iznad wega bio je Ayi}, a ne treba zaboraviti da je i sada{wi na~elnik
[taba VJ Mom~ilo Peri{i} zbog svog mostarskog iskustva rawiv
po pitawu @enevske konvencije.
Uostalom, i kad govori o Hrvatima i wihovim zlo~inima u la{vanskoj dolini po~iwenim samo nad muslimanima, nikad nad Srbima, Anastasijevi} se licemerno, ali sa jasnom porukom i neskrivenom mr`wom vra}a na Srbe. Vaqda, da svi shvate ko su najve}i zlo~inci. Ovo saop{tewe se po svom cinizmu moè porediti samo sa
slu`benim stavom slavonskih Srba da se u Ov~ari nalaze iskqu~ivo kosti ìvotiwa.
U tekstu Duhovi iz ove boce Anastasijevi} posebno obra|uje
slu~aj trojice oficira Jugoslovenske narodne armije: Mrk{i}a,
[qivan~anina i Radi}a. âk i na~in li~nog predstavqawa optuènih pred Ha{kim tribunalom pokazuje otvorenu antisrpsku, antidràvnu politiku koju poku{avaju da vode Vreme i Anastasijevi}.
Pokazuje stru~no la`qivu, perfidnu i poluistinama pripremqenu
pri~u novinara Vremena serviranu kako doma}im, tako i svetskim
medijima.
Anastasijevi} kaè: Kamere televizijskih izve{ta~a snimile
su korpulentnog, brkatog oficira kako preti `goqavom, plavokosom
predstavniku Me|unarodnog crvenog krsta da }e ga baciti u reku Vuku ako bude nastavio sa poku{ajima da u|e u bolnicu. Za to vreme, kaù svedoci, [qivan~aninovi qudi su kroz sporedni izlaz izvodili
lak{e rawenike i ukrcavali ih u autobuse za Ov~aru. Kratak put u
jednom pravcu obezbe|ivala je Radi}eva ~eta. Neposredne ubice su,
kaù izvori Vremena, bili pripadnici Teritorijalne odbrane,
ki{obran-organizacije koja je ukqu~ivala dobrovoqce, lokalni kadar i neke policijske jedinice, a koja je kasnije rasformirana. Imena nekih neposrednih izvr{ilaca su poznata, ali wih zasad nema na
Goldstonovoj listi.
Psiholo{ki posmatrano, namera Anastasijevi}a bila je da, in
advans, pa i podsvesno, pokaè svima da su Srbi sileyije i naravno
zlo~inci. Da wihove `rtve nisu samo jadni Hrvati, ve} i dobronamerni, uzgred plavokosi, ~inovnici me|unarodnih organizacija. Taj
stav se zavr{ava nepostoje}im iskazom ili, boqe re~eno, la`nom
pretwom Veselina [qivan~anina, koja treba da dokaè vrhunac sirovosti, agresivnosti i primitivizma srpskog oficira. Kqu~no pitawe je ipak: ko su svedoci koji ne{to govore Anastasijevi}u? Ako je
to istina, a ne samo hvalisawe Anastasijevi}a, novinar Vremena
po~inio je te{ko krivi~no delo prikrivawa jednog od najteìh krivi~nih dela ratnog zlo~ina, a da nikome u srpskoj javnosti to nije ni
na pamet palo. Mo`da ti svedoci nisu ni postojali, ve} su to bile informacije stranih obave{tajnih slu`bi ili wihovih nevladinih ispostava? Anastasijevi}, optuùju}i qude za ubistvo, poziva se na iz31
vore Vremena. Da li je Vreme prijavilo nadle`nom okru`nom tuìla{tvu ili bilo kom drugom nadle`nom organu u Srbiji imena neposrednih izvr{ilaca zlo~ina u Ov~ari? Da li je Anastasijevi}
li~no video ili ~uo bilo {ta od onoga {to je napisao? Ako nije, a
nije, jer bi se do neba hvalisao da jeste, kako i na koji na~in je utvrdio verodostojnost i pouzdanost iskaza navodnih svedoka? Ili, odakle smelost i spremnost, ina~e jednom opskurnom i jadnom beogradskom }o{karo{u (izraz za lokalne pijance iz prodavnice i kafane u
kvartu) da za najteè zlo~ine optuùje bez dokaza, bez ikakvih neposrednih saznawa i da taj stav hvali i promovi{e kao da je li~no u~estvovao u dono{ewu pravosna`ne presude protiv pripadnika tzv. vukovarske trojke?
[qivan~anin je nakon povratka iz Vukovara neko vreme uìvao
u slavi koju mu je donelo slikawe za televiziju pred vukovarskom
bolnicom: davao je intervjue ilustrovanim listovima, koji su ga nazivali Vitez od Vukovara, a po~eli su da ga vi|aju i u restoranu
Kluba kwièvnika u dru{tvu sa nacionalno svesnim intelektualcima.
Neki wegovi poznanici kaù da su mu u me|uvremenu ìvci znatno popustili i da lo{e spava.
Zanimqivo je da Anastasijevi} kaè da je i Teritorijalna odbrana bila organizacija koja je ukqu~ivala i dobrovoqce i lokalni kadar i neke policijske jedinice. Dakle, iz Anastasijevi}evih re~i
potpuno jasno proizlazi da je Teritorijalna odbrana, kao i JNA imala jedinstvenu komandu, a da dobrovoqci i neke druge jedinice nijednog trenutka nisu samostalno delovale.
Zanimqivo je kako Anastasijevi} dobija informacije da [qivan~anin pose}uje Klub kwièvnika. Anastasijevi} ne navodi ko je
to [qivan~anina pratio ili ko ga je to video. Istovremeno, on prime}uje da neki [qivan~aninovi poznanici kaù da su mu u me|uvremenu ìvci znatno popustili i da lo{e spava. To name}e vi{e pitawa na koja Anastasijevi} nije odgovarao i na koje danas ne moè suvislo i smisleno da odgovori. [ta je u stvari bila namera ovog {kolovano napisanog teksta Dejana Anastasijevi}a? Naime, jasno je da niko sem surpuge i dece Veselina [qivan~anina nije mogao da zna kako
i na koji na~in on spava. Jasno je i to da optuèni [qivan~anin to
nikome i nikada ne bi pri~ao, osim mo`da najboqim i najbliìm prijateqima. Postavqa se pitawe da li je Anastasijevi} bio u kontaktu
sa wegovim najbliìm prijateqima ili ne? Odgovor se name}e: Nije!
Nije nikada ni video ni ~uo nijednog prijateqa Veselina [qivan~anina. Anastasijevi} je ovakvom re~enicom èleo da ha{kog optuènika predstavi kao zlo~inca sa griòm savesti. @eleo je da izazove
nervozu kod svakog optuènika i dokaè da postoje mo}ne sile koje
kontroli{u (pod)svest svakog od navodnih zlo~inaca.
Razume se, promocija ideje delovawa Ha{kog tribunala ipak je
najzna~ajnija. Anastasijevi} posebno insistira na dominantnoj ulozi Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Ha{kom tribunalu, kao ~eki}u
32
za pritisak na kqu~ne politi~ke figure sa prostora biv{e Jugoslavije. Naravno, zavr{na poruka je jasna, fokusirana i ponovo usmerena na vrh srpske dràve i mogu}nost eventualnog podizawa optu`nice protiv Milo{evi}a. Takav zavr{etak teksta su{tinski predstavqa zakqu~ak svega {to je Anastasijevi} u tekstu naveo. On bez ikakvog argumenta unapred obezbe|uje krivca i stavqa ga svakom ~itaocu na tacnu svojih insinuacija.
Iz dnevnika reportera Krvava pri~a autora Jovana Dulovi}a
sa podnaslovom Na{ novinar boravio je u Vukovaru u novembru pre
~etiri godine. Ovo {to sada objavqujemo autenti~ne su bele{ke nastale tih dana, jasno se vidi ure|iva~ka politika lista Vreme, koja ne preza od najgorih medijskih falsifikata, neistina i poluistina, kako bi prikazala Srbe u najgorem svetlu i svalila potpunu krivicu na grba~u srpskog naroda i srpske dràve. Ovaj tekst, u stvari,
ma kako kontradiktoran i neistinit bio, o~igledno je, u nedostatku
bilo kakvih dokaza, sluìo Ha{kom tribunalu kao jedini osnov za
podizawe besmislenih optu`nica protiv vi{e lica, a posebno protiv dr Vojislava [e{eqa.
Pogledom na strane 18 i 19 lista Vreme, od 20. novembra 1995.
godine, na nedovoqno jasno vidqiv, ali na podsvest upu}en na~in, ~ak
i slikom Vreme sugeri{e ~itaocu da su [qivan~anin i Vojislav
[e{eq akteri krvave pri~e, jer glavni naslov Krvava pri~a pozicioniran je ispod fotografija [qivan~anina i [e{eqa iz Vukovara, a ispod kojih pi{e samo akteri. Zanimqivo je i to da nadnaslov
i podnaslov govore o dnevniku novinara Jovana Dulovi}a koji se setio da svoje, tobo` autenti~ne bele{ke, objavi sa ~etiri godine zaka{wewa.
Vukovar, 13. novembar 1991, 17.30
Stiè [e{eq sa svitom da obi|e front. Fronta ovde zapravo
uop{te nema. Deo Vukovara u kome se nalazimo uglavnom nastawen
srpskim ìvqem, veoma je malo poru{en. Samo me{tani teritorijalci znaju kojom se ulicom moè pri}i bliè centru. Ali ni to nije bezbedno. [e{eq saziva sastanak sa komandnim kadrom JNA i komandantima TO i dobrovoqcima. U jednoj od ku}a u Ulici novoj. Vojvoda je u maskirnoj uniformi i sa {majserom oko vrata. Wegovi telohraniteqi skamewenih lica poku{avaju da uo~e neku skrivenu
opasnost. Sve je zapravo sme{no. I [e{eq, i oficiri, i ostali komandanti sa bradama, kokardama i kamama. Svi stoje mirno i pozdravqaju vojvodu.
Svi smo mi jedna armija, kaè [e{eq. Ali ~ija pita kapetan Sa{a Bojkovski. Vojvoda kao da je pre~uo pitawe nastavqa: Nema pqa~ka{a, alkoholi~ara, ekscesa.... Vidim da veruje svojim dobrovoqcima koji su mu servirali takve laì. Jer ovde je opasno iza}i na ulicu ~im padne mrak svi su pijani i svi pucaju. Jedne no}i
{e{eqevci su ban~ili i kroz prozor do jutra izbacili pun sanduk
bombi u ba{tu.
Va{i borci su odli~ni, servilno prime}uje jedan potpukovnik.
33
Nisu to moji borci, ve} smo mi jedna armija, odgovara vojvoda i nastavqa: Ovaj rat je jedna velika proba za Srbe, jer ko to pro|e, pobedio je. Imamo mnogo izdaje i ne dozvolite da vam qudi neka`weno
dezertiraju. [ire se laì o vojsci, izdajni~ke stranke rovare, evo
ba{ sad su pokupili onog ânka koji je bunio Ma|are u Vojvodini...
Svi ga pa`qivo slu{aju. I major Veselin [qivan~anin, i kapetan
Miroslav Radi}, i jo{ nekoliko oficira. Vojvoda barata uglavnom
poluisitnama i obja{wava: Prihvatili smo koncept jugoslovenske
armije a ne srpske. To zato {to onda nema pravnog osnova da se strane sile ume{aju, jer kao {to vidimo, ratuje savezna armija protiv pobuwenih Hrvata... Za kraj ostavqa poruku: Nijedan usta{a ne sme
ìv da iza|e iz Vukovara. Za ve}inu dobrovoqaca i pripadnika paravojski svaki Hrvat je usta{a. Bojim se da niko ne}e mo}i da ih obuzda.
Uve~e, oko 18.35, slu{am od kapetana Bojkovskog da je dvadesetak
na{ih boraca napustilo neku osvojenu ulicu i da se sad ponovo vaqa
tu}i zbog we. @ali se i komandir ~ete teritorijalaca Stanko Vujanovi}. Kaè: Mi prvi osvojimo prostor i pro|emo ga, jer iza nas idu
na{i ~ista~i koji treba da pregledaju svaki podrum, tavan, prostoriju i vide da li je mo`da neki usta{a ostao. Me|utim, oni gledaju {ta
}e da uzmu iz ku}a i ponesu. To je, zapravo, ruqa... Jeste, oni su odli~ni ~ista~i, upada Bojkovski, svaku fioku i orman su detaqno
o~istili.
Stvarni ili la`ni dnevnik Jovana Dulovi}a, objavqen kako smo
rekli sa ~etiri godine zaka{wewa, vrvi od kontradiktornosti, nejasnih poruka, ali sa jasnom netrpeqivo{}u i gotovo mr`wom prema
Vojislavu [e{equ, ali i svim Srbima u Vukovaru. Jedini problem je
taj {to ne moèmo da zakqu~imo zbog tolikog zaka{wewa objavqivawa dnevni~kih bele{ki da li je ta mr`wa i netrpeqivost apriorna ili aposteriorna. U stvari, ne{to kasnije, posle analize Dulovi}evih tekstova, nedvosmisleno se dolazi do zakqu~ka da su ove bele{ke rezultat naknadne pameti, ne toliko Dulovi}a, koliko onih kojima su bile potrebne kakve-takve tvrdwe o zlo~inima koje su Srbi
~inili.
Najpre, po Dulovi}u, [e{eq sa svitom stiè na front, koga po
Dulovi}u zapravo uop{te nema i, iako fronta nema, nigde i ni{ta
nije bezbedno, jer po Dulovi}u snajperi deluju svakodnevno. Dulovi},
vaqda slu~ajno, pre}utkuje da je re~ o hrvatskim snajperistima koji
deluju neselektivno po ciqevima na srpskoj teritoriji, jer, jasno je
da Hrvati nisu kao Srbi. Me|utim, za Politiku ekspres, za koju je
izve{tavao sa rati{ta, Dulovi} je detaqno objasnio kako su bili organizovani, kako su dejstvovali i koliko su qudi pobili hrvatski
snajperisti. Dulovi} daqe opisuje sastanak Vojislava [e{eqa sa komandnim kadrom JNA, TO i dobrovoqcima èle}i da Vojislava [e{eqa predstavi kao nekoga ko su{tinski nare|uje tim jedinicama.
Me|utim, odmah zatim, Dulovi} konstatuje da su svi oni sme{ni.
Podrazumeva se, naravno, da onaj koji je sme{an ne moè biti ni
34
ozbiqan, ni opasan, niti bilo kakva pretwa. Ipak, zanimqivo je da

je Dulovi} video i komandante sa kamama. Kojeg je to komandanta sa
kamom video Dulovi}, za{to nije naveo wegovo ime i ako je to bila
la`, a jasno je da jeste, ko bi i kako mogao da veruje ostalim tvrdwama Jovana Dulovi}a? I kako se to stoji mirno sve drè}i kamu u ruci? Odmah zatim, Dulovi}, vaqda nerazumevaju}i su{tinu napisanih
re~i hvali Vojislava [e{eqa tvrde}i da je [e{eq rekao da su svi
srpski borci jedna armija, {to podrazumeva jednu komandu, isti vojni ciq, kao i po{tovawe svih prihva}enih me|unarodnih konvencija i protokola o delovawu u oruànim sukobima. Dulovi} nastavqa
pohvale na [e{eqev ra~un, ~ak i konstatuje da sam vidi da je [e{eq
uveren u to da nema pqa~ka{a, alkoholi~ara, ekscesa i tri ta~ke.
[ta je to jo{ [e{eq pomenuo? Da li je [e{eq u nastavku govorio
i o vite{kom pona{awu i izbegavawu maltretirawa civila, a ako ne,
{ta je to {to je jo{ spadalo u tri ta~ke? Jo{ jedno pitawe koje se name}e jeste, ako je [e{eq brinuo ~ak i o pijan~ewu i ekscesima, da li
je mogu}e da ne bi brinuo o neuporedivo zna~ajnijim stvarima kao
{to su maltretirawe ili eventualno ~iwewe zlo~ina nad civilnim
stanovni{tvom? Na [e{eqeve re~i nadovezao se potpukovnik Jugoslovenske armije koji je pohvalio delovawe takozvanih [e{eqevih
boraca, a sam Dulovi} konstatuje da [e{eq kaè, citiramo: Nisu
to moji borci, ve} smo svi mi jedna armija. Zanimqivo je da Dulovi}
konstatuje da [e{eq barata uglavnom poluistinama navode}i wegovu re~enicu u kojoj kaè, ili jo{ jedanput ponavqa, da smo svi prihvatili koncept Jugoslovenske armije, a ne srpske. To, naravno, zna~i da su sve jedinice i svi pojedinci koji u~estvuju u odbrani srpske
teritorije pod direktnom komandom i rukovo|ewem Jugoslovenske
narodne armije. Upravo to jeste ono {to direktno obara i optu`nicu i sve tvrdwe Dulovi}a i wemu sli~nih prqavih qudi koji neku vrstu krivice poku{avaju da natovare na vrat Vojislava [e{eqa. Ali,
u tome, {to Dulovi} naknadno pi{e da je poluistina to da su Srbi
prihvatili koncept jugoslovenske armije, vidi se pozicioniran politi~ki stav protiv tada{we JNA i poku{aj da se stavi do znawa
svima da to uop{te nije jugoslovenska, ve} su{tinski srpska vojska.
Taj stav je tako|e rezultat naknadne Dulovi}eve pameti, ili nekog
drugog, jer u svojoj reportaì iz Vukovara, od 16. novembra 1991. godine, objavqenoj u Ekspresu pod naslovom Najzad svetlost on
otvoreno hvali izvesnog Zjaju Murisa, o~igledno muslimanske veroispovesti, ~ime je upravo dokazivao jugoslovenski karakter tada{we
Armije. Uzgred, i Zjajo je hrvatske borce nazivao usta{ama.
Dulovi} svoj zadatak i su{tinu celog teksta zapisuje u navodnoj
[e{eqevoj poruci koja toboè glasi: Nijedan usta{a ne sme ìv da
iza|e iz Vukovara. Da napravimo kratku analizu nazovi poruke, wen
smisao i zna~ewe. Da li bi [e{eq, koji je, po re~ima samog Dulovi}a,
do tog trenutka, vrlo oprezno i precizno vodio dijalog, sa svima o bilo kojem politi~kom i vojnom pitawu mogao da izgovori citiranu re~enicu? Nije, naravno. Uostalom, da li je Dulovi} bio neko ko je pri35
padao komandnom kadru JNA, ili je bio komandant TO ili dobrovoqac? Kako je to Dulovi} ~uo? Ima li jo{ nekoga ko je to ~uo? Istovremeno, {ta tom izjavom poku{ava da dokaè Jovan Dulovi}? Prvo, po{to u prate}oj re~enici Dulovi} konstatuje da je za ve}inu dobrovoqaca svaki Hrvat usta{a, a vide}emo kasnije, to je bio i za Dulovi}a.
Me|utim, Dulovi} to priznaje, za Vojislava [e{eqa i po wemu, jasno
je da se ~ak i po ovakvoj Dulovi}evoj citiranoj izjavi razlikuju [e{eqevi stavovi prema Hrvatima i prema usta{ama. Naravno, pod usta{ama su se podrazumevali oni zlikovci koji su ubijali srpske civile, mu~ili i koji su maltretirali srpsku neja~. Drugo, ~ak ni u ovakvoj izmi{qenoj izjavi, [e{eq nigde nije rekao da oni moraju da budu ubijeni, ve} je navodno konstatovao da oni ne mogu i ne smeju da pobegnu iz
Vukovara. Tre}e, nigde i nikada, pa ni navodno, Vojislav [e{eq nije
zapretio bilo kakvom likvidacijom onima koji bi ostali u Vukovaru,
pa ni najokorelijim usta{kim zlo~incima koji su se svojom usta{kom
ideologijom ne samo isticali na delu, ve} su se i javno hvalisali. êtvrto, ta~na etimolo{ka analiza navodne [e{eqeve re~enice zna~ila bi da samo mrtav usta{a moè da napusti Vukovar, a jasno je, i nikome ne treba obja{wavati, pa ~ak ni Dulovi}u, da mrtvi qudi ipak ne
hodaju. U posledwem pasusu dnevni~kih bele{ki 13. novembra dvojica
komandira jedinica upravo obja{wavaju kako ubistava i nema i sa zgraàvawem se odnose prema razornom dejstvu pqa~ki, ~ije je dejstvo, po
Dulovi}evim re~ima, [e{eq u toku dana o{tro osudio.
Interesantno je da Vreme objavquje tobo`we bele{ke od 13, 14,
20. i 21. novembra 1991. godine, da nedostaju bele{ke od 15. do 19. novembra, ili je u navodnim bele{kama postojalo i ne{to {to se uredni{tvu Vremena nije toliko dopalo kao optu`be protiv Srba i
[e{eqa. Kao primer laì i kontradiktornosti u bele{kama nave{}emo slede}i citat od 14. novembra 1991.
No}as su iz vedra neba pale dve bombe stotiwak metara daqe od
ku}e u kojoj boravimo. Jutro smo do~ekali u podrumu. [qivan~anin
kaè da su hrvatski poqoprivredni avioni bacili dva bojlera napuwena eksplozijom, {to zvu~i neubedqivo, jer sam bio sve vreme budan
i sem hrkawa Tome Peterneka ni{ta se drugo nije ~ulo. Kasnije nam
je jedan reketa{ objasnio da su na{i neve{to ga|ali Vukovar raketama zemqa-zemqa.
Neverovatno, ali istinito, jer Dulovi}, sem hrkawa Tome Peterneka, nije ~uo dva bojlera napuwena eksplozivom, jer ih po Dulovi}u
nije ni bilo, ali iako od hrkawa ni{ta nije ~uo, poverovao je u pri~u da su Srbi ga|ali raketama zemqa-zemqa Vukovar. Koliko decibela dostiè hrkawe Tome Peterneka, ili koliko se lud pravi Jovan
Dulovi}? Koliko je Dulovi} ostra{}eni neprijateq Srba pokazuje
~iwenica da on pripadnike JNA, dobrovoqce, teritorijalce, {e{eqevce i ostale, bez obja{wewa, naziva olo{em. Da li su mu slu~ajno
dobrovoqci uvek pripiti i uvek zakrvavqenih o~iju? Kako li su uop{te uspeli da se bore sa odnegovanim, disciplinovanim, nikada pripitim i nikada zakrvavqenih o~iju borcima hrvatske vojske? U bele36
{kama od 14. novembra Dulovi} vi{e puta konstatuje da se ~esto de{avalo da se prilikom podele plena borci me|usobno poubijaju u Vukovaru. Zanimqivo je da kad Dulovi} poku{ava da generalizuje i na
najgori na~in objasni su{tinu i ciq navodnog vojni~kog angaòvawa
Srba, autor nikada ne navodi konkretne podatke. Srbi su uvek pijani, od rakije naravno, ne od viskija, zakrvavqenih o~iju su, pqa~kaju
sve pred sobom i ubijaju se zbog podele plena. Zakqu~ak je jasan. Dulovi} sugeri{e svakom ~itaocu da su Srbi u ratu zbog banditizma i
li~ne koristi, a Hrvati brane svoje porodice, domove, li~nu imovinu i svoju zemqu. Pitawe na koje Dulovi} nema odgovor je da navede
imena qudi koji su se me|usobno poubijali zbog podele plena i kako
to da sli~an slu~aj nikada nije video i opisao, a da se dogodio na suprotnoj strani?
U bele{kama od 20. novembra 1991. godine, Dulovi}, svakako ne
slu~ajno, ispred imena Veselina [qivan~anina ne stavqa nikakvu
titulu, ali zato Mileta Dedakovi}a, ~uvenog hrvatskog zlikovca, on
oslovqava po nadimku, Jastreb, a ispred wegovog imena dodaje i titulu komandant Vukovara. Dakle, Jastreb za Dulovi}a nije nekakav hrvatski oficir, nije ni usta{ki zlikovac, nije ni hrvatski komandant, on je jednostavno komandant svih Vukovar~ana u wegovoj odbrani od zna se koga. Da bi jo{ vi{e omalovaìo Veselina [qivan~anina, Dulovi} isti~e, uz podsmeh, wegov nadimak [qivo i isprazno
juna~ewe i pozivawe na megdane junake hrvatskog komandanta Jastreba. Ozbiqan komentar, nezajedqiv pristup, pristup bez laì i izmi{qotina jednostavno nije svojstven Jovanu Dulovi}u. Takve tekstove
i komentare te{ko je bilo prona}i. Zanimqivo je da kada [qivan~anin govori o èqi da svima pomogne Dulovi} zakqu~uje da ga malo ko
slu{a.
I, kao i u svim tekstovima Vremena, poenta, prepoznatqiva i
jasno usmerena poruka dolazi na kraju ~lanka. Naravno, re~ je o masovnim streqawima zarobqenih Hrvata i rawenika iz vukovarske
bolnice.
No}as smo ih od sedam uve~e do jedan ujutru ubijali na Ov~ari i
Petrovoj gori, pri~a krupni bradowa iz Smedereva dok pije jutarwu kafu i pu{i na duga~ku mu{tiklu. I to ba{ danas na moju slavu
Svetog Arhan|ela. Joj, da si ~uo kako mole, cvile, pla~u i tvrde da
oni nisu ni na koga pucali i da nikog nisu ubijali. Mnogo op{irnija u opisivawu streqawa bila je izvesna Dragica-Daca iz Novog Sada. Me|utim, re~e mi da je zabrinuta, jer se svi koji su streqali na
Ov~ari sad hvale time. Tela pobijenih zatrpao je buldoèr. Ubice su
bri`qivo opqa~kale `rtve: prstewe, burme, lan~i}e, ru~ne ~asovnike. Svi mi tvrde da je i [qivan~anin ubio nekoliko zarobqenika
da bi video kako mu funkcioni{e novi skra}eni automat AK-74. Ko
su to svi i za{to kad svi o tome govore i svi to znaju, Dulovi} takav zlo~in nijednom nadle`nom dràvnom organu nije prijavio? Za{to Dulovi} o tome nije pisao u svom listu Politici ekspres? Za{to to nije rekao svojim urednicima u novinama, Slobodanu Jovano37
vi}u ili Dragoqubu Milanovi}u? Za{to je }utao, odnosno za{to je

po~inio krivi~no delo prikrivawa zlo~ina i tako pomogao najteìm, navodnim ratnim zlo~incima?
Jovan Dulovi} u svojim tekstovima nikada ne navodi ime i prezime ~oveka ili qudi koje optuùje za navodne zlo~ine. Oni su krupne
bradowe, sitni primitivci, ovakvi ili onakvi, slave Svetog Arhan|ela ili ko zna koju slavu, dakle, i slavu im zna, ali ime i prezime ne
zna. Kontradiktornost oko izmi{qenog iskaza izvesne Dragice
Dace iz Novog Sada je gotovo neverovatna. Naime, Dragica Daca po
Dulovi}u bila je mnogo op{irnija u opisivawu streqawa, a odmah zatim, bar po Dulovi}u, ona je zbog tog streqawa zabrinuta, jer se sad
svi tim hvale. Na kraju, da li je ta Dragica Daca koja slu~ajno nema prezime pri~alica ili }utqivica, ili se Dulovi} u svojoj pri~i
zaboravio? Uzgred, izgleda da vi{e nije u ìvotu, jer je poginula u
Bosni, te Dulovi} moè da izmi{qa {ta mu je voqa. Onda dolaze dve
kqu~ne re~enice koje bi trebalo da opi{u svu brutalnost, bestijalnost i kriminalizovanost srpskih vojnika i oficira. Postavqa se
pitawe ko su to svi koji Dulovi}u ne{to tvrde, posebno kada je u pitawu krivi~no delo ubistva i ko su te ubice koje su opqa~kale `rtve
na tako besprizoran na~in, jer ako je to sve Dulovi} znao, kojem od
nadle`nih dràvnih organa, naro~ito tuìla{tvu, jeste prijavio
izvr{ewe tih krivi~nih dela, imena kriminalaca, ili bilo koja saznawa o izvr{enim krivi~nim delima?
Zanimqivo je da niko od wih ne strepi od nekog su|ewa, ve} se
svi pla{e zbog eventualnog revan{izma Hrvata. Zapravo, mnogi od
wih otvoreno su mi rekli da nisu sigurni da se Hrvati jednoga dana
ne}e vratiti. Ponovo jasna i nedvosmislena zavr{na poruka u kojoj
Dulovi} govori da Srbi u stvari nisu pobedili u bici za Vukovar, da
}e na kraju krajeva pobednici svakako biti Hrvati koji }e se vratiti u svoje domove. Naravno, ni ova Dulovi}eva pri~a nije konzistentna, jer je prethodno govorio o dobrovoqcima iz Srbije, izvesnom
Smederevcu i Dragici Daci iz Novog Sada, pa je nejasno ~ega oni to
imaju posebno da se pla{e ukoliko bi se Hrvati nekada i vratili u
svoje ku}e.
Tekst Krvava pri~a Jovana Dulovi}a slika je i prilika propagandnih trikova, falsifikovawa doga|aja i fabrikovawa laì protiv vitalnih nacionalnih i dràvnih interesa Srba i wihove dràve. Dulovi} je ovim tekstom pokazao da je mnogo gori od najgorih nacisti~kih denuncijanata. List Vreme, od po~etka izbijawa sukoba
na prostorima nekada{we Jugoslavije, vodio je neskrivenu kampawu
protiv srpskog naroda i dràve, podrivaju}i ogromne nesposobnosti
zemqe, poku{avaju}i da naru{i wen ugled u svetu i optuì sopstveni narod za zlo~ince, a stvarne zlo~ince za realnu `rtvu. U stvari,
list Vreme je svojim laìma, uz podr{ku doma}ih politi~ara i
onih iz inostranstva koji su pla}ali Vreme, wegove urednike i novinare da falsifikuju stvarnost u wihovu korist, su{tinski pripremilo kqu~ne ta~ke optu`nice protiv Vojislava [e{eqa. Tako
38
pripremqena optu`nica u nedostatku bilo kakvih ozbiqnih dokaza,

zasniva se na falsifikatima, poluistinama i neistinama koje je publikovao list Vreme.
Ali, da se vratimo u vreme kada je Dulovi} zaista bio u Vukovaru, {ta je zaista u to vreme pisao i objavqivao, kakva je prava istina o doga|ajima u Vukovaru.
U tekstu od 2. 11. 1991. godine, u Politici Ekspres, tada najpatriotskijoj, po Milo{evi}evim merilima, dnevnoj novini, Jovan Dulovi} pi{e o jedinici majora Borivoja Te{i}a na prvoj borbenoj liniji Vukovara predstavqaju}i jedinicu JNA zajedno sa dobrovoqcima iz Srbije i okolnih sela kao Vitezove Vukovara. U tekstu Vitezovi Vukovara sa nadnaslovom Jedinica majora Borivoja Te{i}a na
prvoj borbenoj liniji Vukovara i podnaslovom Major Borivoje Te{i}: Mislim da je ovo zavr{na faza borbi. Posada uspe{no obavila
zadatak. Neophodna pomo} hrabrih qudi, Jovan Dulovi} na plasti~an na~in opisuje herojsku borbu srpskih oslobodilaca (tako stoji u
potpisu mape Vukovara u tekstu koja predstavqa plan majora [qivan~anina) u Vukovaru.
Voza~ tenka Boban Savi}, hrabro prilazi sve bliè ciqu. U naseqenom mestu punom neprijateqa naoruànog ru~nim rakentim baca~ima, tromblonima i ru~nim baca~ima, tenk predstavqa primamqivu metu.
Dakle, zabrinutost Jovana Dulovi}a za ratnu tehniku i oru|a Jugoslovenske narodne armije je neskrivena i nedvosmislena. ôvek je
na ozbiqan na~in i sa istinskim emocijama bio upla{en za sudbinu
tenka, posebno zbog mo}nog i modernog protivtenkovskog naoruàwa
kojim je raspolagala hrvatska strana. Dulovi} u nastavku teksta direktno konstatuje svoju veliku bojazan da }e iz nekog skrovitog mesta, ku}e, podruma ili otvora kanalizacije poleteti, kako Dulovi}
kaè, neprijateqski projektil. Napetost dostiè vrhunac... Tako pi{e onaj Dulovi} koji srpske i jugoslovenske borce u dnevniku objavqenom sa ~etiri godine zaka{wewa, naravno u listu Vreme, naziva olo{em i svojevrsnim {qamom, a wegov kolega Anastasijevi} dodaje za srpske borce da su jo{ skupqeni i s koca i konopca. Ili je Dulovi} dvostruka li~nost, ili je patolo{ki laòv koji izmi{qa doga|aje i to iz krajnosti u krajnost, ili je pi{u}i za Politiku ekspres sve doga|aje video zaista svojim o~ima, a onda, zbog naloga nekih obave{tajnih slu`bi, naglo promenio mi{qewe o onome {to je
video i o ~emu je nedvosmisleno pisao, ali neka ~etvrta opcija, koja
ne bi bila samo razrada jedne od tri pomenute, potpuno je nemogu}a.
Potpis ispod slike: Prema planu majora [qivan~anina linijama izvu~eni deo grada je u rukama oslobodilaca, kao i slede}i podnaslov u Dulovi}evom tekstu koji glasi Usta{ama nestalo mina, jasno pokazuje i politi~ko opredeqewe Jovana Dulovi}a, koji se otvoreno stavqa na stranu svog naroda, a neprijateqa naziva imenom
usta{e, {to u svom stvarnom, ili la`nom dnevniku, objavqenom ~etiri godine kasnije pripisuje samo primitivnim dobrovoqcima i pa39
ravojski koja je svaku fioku i orman detaqno o~istila, a svakog

Hrvata smatra usta{om. Za dobrovoqce ne znamo i nije ba{ jasno,
ali je sigurno da ih je Dulovi} ne samo smatrao, ve} i otvoreno nazivao usta{ama.
Granate iz topa velikog kalibra poga|aju direktno mitraqesko
gnezdo {to se vidi nekoliko trenutaka kasnije, kad se slegnu oblaci
pra{ine i dim razi|e. Iz ru{evina se vi{e ne ogla{ava ni mitraqez ni streqa~ko naoruàwe.
Tako je Jovan Dulovi} mogao da odahne. Tenk za ~iju je sudbinu bio
toliko zabrinut neo{te}en se vra}a iz, prema wegovom opisu, uspe{no zavr{ene akcije u kojoj je, bar po onome {to je objasnio Dulovi},
uni{teno neprijateqsko upori{te, jer se vi{e ne ~uje ni mitraqez,
ni bilo koje drugo streqa~ko naoruàwe. Pitam se, koliko je qudi,
Hrvata, u toj akciji stradalo, a Dulovi} ne samo da nije pokazao nikakav pijetet prema `rtvama, ve} je sa olak{awem i gotovo odu{evqewem konstatovao da je neprijateq neutralisan. U wegovim dnevni~kim bele{kama, zanimqivo je, bar u onome {to je Vreme objavqivalo, ne postoji ni{ta sli~no. Dulovi} se, ipak, ne zaustavqa na
tome. Daqe pi{e:
Pucwava ne jewava. Vra}amo se pustim ulicama nazad do {taba
odbrane ispred koga se formiraju nove sveè jedinice dobrovoqaca.
U koloni jedan po jedan drè}i se zaklona i zidova zgrada, dolaze da
zaposednu osvojene ulice i pomognu borcima u napredovawu.
Jovan Dulovi} svim ~itaocima Politike Ekspres jasno stavqa
do znawa da se Jugoslovenska narodna armija, teritorijalna odbrana
i dobrovoqci brane u Vukovaru. Dakle, Dulovi} priznaje da u Vukovaru na srpskoj strani funkcioni{e {tab odbrane. Qudi se, zna~i,
brane od hrvatske agresije. Tako je, o~igledno i nedvosmisleno, mislio reporter Ekspresa Jovan Dulovi}. Posebno zna~ajnu ulogu u
celoj akciji Dulovi} daje dobrovoqcima koji pomaù borcima u napredovawu. Ovo je posebno interesantno, jer Dulovi} u svom toboè
Dnevniku, objavqenom u Vremenu ~etiri godine kasnije, kaè slede}e:
U jednoj ~eti, na primer, ima najmawe vojnika JNA, a najvi{e
dobrovoqaca, teritorijalaca, {e{eqevaca, raznog drugog olo{a. E,
sad, ko moè, na primer, bilo {ta da naredi grupi pripitih dobrovoqaca zakrvavqenih o~iju i s metkom u cevi automatske pu{ke?
Svako normalan, posle ovakva dva teksta i ovakvih navoda, mora
da se upita da li je zdravstveno stawe Dulovi}a normalno, da li je on
dobrovoqno potpisivao svoje tekstove (ako nije {to to ranije nije
rekao), te kako je moglo da do|e do takve promene u svemu {to je kao
o~evidac doìveo u Vukovaru? Ili, da li ga je neko nagovorio i da li
mu je neko sugerisao da ono {to je video u stvari nije video, a ono
{to jeste, u stvari nije. Uostalom, boqe za wega, jer bi zbog svojih nacionalisti~kih i patriotskih tekstova mo`da i on mogao da zavr{i
iza re{etaka Ha{kog tribunala.
U tekstu Jovana Dulovi}a, od 3. 11. 1991. godine, pod naslovom
40
Pao hrabri komandant, sa nadnaslovom Sa prve linije fronta,

Jovan Dulovi} u formi kratkog osvrta sa naro~itim uvaàvawem i
po{tovawem govori o poginulom dobrovoqcu.
U do sada najve}em okr{aju srpskih dobrovoqaca i teritorijalaca u bici za Borovo naseqe, upori{te hrvatskih gardista i mupovaca, ju~e po podne je u borbama poginuo Slavi{a Milojevi} iz Mionice. Milojevi} je bio komandant srpskih dobrovoqaca stacioniranih u nasequ Crepuqe, najugroènijem mestu i svakodnevnoj meti
minobaca~ke vatre hrvatskih oruànih snaga.
Sa koliko respekta govori o dobrovoqcima, Dulovi} pokazuje i
~iwenicom da je najugroènije mesto i najja~a meta neprijateqa
upravo mesto koje uz teritorijalce kontroli{u srpski dobrovoqci.
Zanimqiva je i hrabrost Dulovi}a da posebno isti~e dobrovoqce,
jer to ni tada{wi {efovi Politike ekspres, ina~e bliski Socijalisti~koj partiji Srbije (Slobodan Jovanovi} i Dragoqub Milanovi}), nisu previ{e voleli. To zna~i da je Dulovi} istinski bio
impresioniran wihovom ulogom u odbrani Vukovara, kako sam Dulovi} kaè. U nastavku teksta Dulovi} dodaje:
Stanovnici naseqa Crepuqe su od ju~e u velikoj àlosti. Slavi{a Milojevi}, koji je sa svojim dobrovoqcima bio naj~vr{}i stub
odbrane ovog naseqa i jedan od najhrabrijih i najomiqenijih qudi u
ovom kraju, uìvao je najve}i ugled od svih branilaca srpskih sela.
To je citat onoga {to je Dulovi} javqao direktno sa rati{ta za
Politiku ekspres. Me|utim, u svojim navodno dnevni~kim bele{kama, od 14. novembra 1991. godine, Dulovi} o dobrovoqcima kaè
slede}e: Gledao sam kako dobrovoqci pre neki dan maltretiraju
dvojicu oficira JNA. U napad se ide samo kad se svi sloè. Obavezno sa nekom fla{om rakije. Vi{e je nego izvesno, da je jedini i
osnovni motiv wihovog nazovi ratovawa najobi~nija pqa~ka. Tako
je Dulovi} u svojoj ~etvorogodi{woj amneziji uspeo da izjedna~i najhrabrije i najomiqenije qude, bar ih je on tako nazivao, sa okorelim
ubicama, pijancima i pqa~ka{ima, ili im je bar on takve karakteristike nadenuo. Ko bi takvom ~oveku, ikada, i{ta i igde mogao da poveruje?
Tekst Jovana Dulovi}a, od 4. 11. 1991. godine, sa naslovom Ulice
u plamenu, nadnaslovom Ve} dva dana ne prestaju èstoki okr{aji
na svim prilazima Vukovaru i u samom gradu i podnaslovom Prese~eni put Vukovar-Borovo naseqe. Selo Nu{tar pod kontrolom artiqerije JNA i TO. Napredovawe jedinica TO i dobrovoqaca iz pravca Trpiwe zaustavqeno na rubu Borova naseqa, jasno prezentuje pozicioniranost Jovana Dulovi}a, kao nekoga ko ima na{u, srpsku stranu, i wihovu, neprijateqsku. Istovremeno, Dulovi} u svom tekstu pocrtava ~iwenicu da je te{ka artiqerija JNA, uz sadejstvo vazduhoplova, samo odgovarala na napade gardista iz wihovih upori{ta (u
ovom slu~aju Nu{tra). Dulovi}, izme|u ostalog, kaè:
...otpor neprijateqa je veoma ~vrst, jer su, ~ini se, gardisti i
mupovci odlu~ili da se ne predaju. Dakle, Dulovi}evi, razume se i
41
srpski, neprijateqi jesu gardisti i mupovci i tu Dulovi} otvoreno i

neskriveno staje na stranu svog naroda, brinu}i ne samo o srpskoj
tehnici, ve} i o svakom borcu, jer Dulovi}u bi bilo mnogo lak{e kada otpor neprijateqa ne bi bio toliko jak i kada bi pristali na momentalnu predaju. Jedini problem u svemu je {to je Dulovi} u svojim
bele{kama, stvarnim ili izmi{qenim, izgleda zaboravio da postoji
arhiva i da je lako dostupno sve ono {to je svojevremeno pisao i objavqivao.
Tokom ju~era{weg i prekju~era{weg dana i no}i, te{ka artiqerija JNA, uz sadejstvo vazduhoplovstva, odgovarala je na minobaca~ke napade iz upori{ta gardista u selu Nu{tar.
Sve u svemu, prema tvrdwi Pere Mr~ajca, veziste u [tabu TO Borova Sela, ~oveku koji prima sve podatke o broju `rtava, tokom svih
dosada{wih akcija u pravcu Borova naseqa poginulo je stotinak na{ih boraca.
Razume se, Dulovi}u je potpuno jasno da je hrvatska strana odgovorna za svakodnevne napade i provokacije, te da JNA samo adekvatno odgovara neprijatequ. Istovremeno, podela na na{e i wihove,
svojstvena Dulovi}u, bar na tako transparentan na~in, nije bila ~est
slu~aj u srpskom novinarstvu devedesetih. Dulovi} se svojim patriotizmom jasno razlikovao od onih kojima su obe strane bile potpuno
jednake i od onih koji bi ponekad napisali i da je JNA prva otvarala vatru na neprijateqske poloàje. Dulovi}, za razliku od takvih,
nije gre{io. Ta~no i precizno je beleìo sve {to se na frontu zbivalo. Kako je do{lo do tako drasti~nih promena u onome {to je Dulovi} tada video i kasnije objavio te{ko je objasniti, ali za razliku od tada{wih disciplinovanih, vojni~kih odgovora JNA neprijatequ, Dulovi}, sa svojom naknadnom pame}u o JNA govori na slede}i
na~in: Kasnije nam je jedan reketa{ objasnio da su neve{to ga|ali
Vukovar raketama zemqa-zemqa. Potpuno su mi nejasni sastavi nekih
jedinica, ne znam ko su im komandanti, ko koga mora da slu{a, {ta je
~ije zaduèwe.
Ono {to je najinteresantnije jeste da je to Dulovi} navodno zapisao u svoj dnevnik 14. novembra 1991, iako su wegovi tekstovi, izve{taji i reportaè publikovane u Ekspresu, i pre i posle tog dana, potpuno druga~ije i sa sasvim suprotnim odre|ewem prema svemu
{to se u Vukovaru zbivalo. Moè li se takvom ~oveku i{ta verovati?
Tekst Jovana Dulovi}a, od 5. 11. 1991. godine, pod naslovom Topovski uragan, sa nadnaslovom @estoki artiqerijski okr{aj u
operaciji osloba|awa Vukovara i podnaslovom Eskadrile JRV delovale po poloàjima hrvatskih snaga u Vukovaru i u Borovu nasequ,
uspe{no napredovawe na pravcu Br{adin Vukovar, alarmantne poruke gardista upu}ene Zagrebu, veliki broj poginulih, govori o velikoj koncentraciji snaga Hrvatske vojske, wihovoj ogromnoj vatrenoj mo}i i svakodnevnim èstokim napadima na srpska sela, ~iji stanovnici, i pored velikih `rtava, uspe{no odolevaju napadima hrvat42
skih oruànih snaga.

U praskozorje ju~era{weg dana artiqerija hrvatskih oruànih
snaga, utvr|ena u selima Nu{tar i Bogdanovci, zasula je granatama
selo Br{adin u kome je do ju~e ujuru poginulo ~etvoro i raweno devetoro me{tana. Iste no}i iz Osijeka je napadnuto haubicama, tenkovima i minobaca~ima srpsko selo Tewa u kome nije bilo mrtvih
niti rawenih.
Porede}i tekstove Jovana Dulovi}a iz lista Vreme, u kojima o
srpskim oruànim formacijama govori sa ga|ewem i nipoda{tavawem, dok o hrvatskim, iako slabo naoruànim i nekako unapred
osu|enim na poraz, govori sa mnogo vi{e uvaàvawa, u tekstovima za
koje nema sumwe da su verodostojni i istiniti, a objavqeni su u Politici Ekspres, Dulovi} vrlo specifi~no i bez ustezawa pi{e o
èstokom granatirawu koje izvode hrvatske snage, kao i o iskqu~ivo
nacionalnim razlozima motivisane hrvatske napade na srpsko selo
Tewu. U isto vreme, u drugom pasusu, Dulovi} kaè da JNA odgovara
na hrvatske napade obru{avaju}i se nad upori{tima gardista i mupovaca u Vukovaru i Borovu nasequ. Dakle, dok hrvatske snage tuku po
civilnim ciqevima, pri ~emu su ubili ~etvoro, a ranili devetoro
me{tana Br{adina, JNA odgovara iskqu~ivo po vojnim ciqevima.
Bar tako kaè Jovan Dulovi} izve{tavaju}i sa isto~noslavonskog
rati{ta.
Posle prekju~era{weg napada teritorijalaca SAO Slavonije,
Barawe i zapadnog Srema i dobrovoqaca na Vukovar i Borovo naseqe iz pravca Borova Sela i Trpiwe, koji nije dao o~ekivane rezultate, uprkos velikim `rtvama u qudstvu, ~ini se da su stratezi odlu~ili da slome neprijateqski otpor uraganskim kontinuiranim artiqerijskim napadima.
Pobedni~ka i optimisti~ka ratna kampawa, u srpsku korist, naravno, koju vodi Dulovi} ne jewava. Dakle, Dulovi} ne ostavqa ni
tra~ak sumwe svakom ~itaocu da je mogu} bilo kakav drugi ishod sukoba u Vukovaru, sem pobede srpskih snaga. Zato Dulovi} nagla{ava
da je samo do{lo do promene taktike kojom }e se slomiti neprijateqski otpor, a to su, nadaqe, uraganski kontinuirani artiqerijski napadi.
Borovo Selo izloèno je u~estalim minobaca~ima i artiqerijskim napadima iz pravca Borova naseqa i sela Nu{tra. Na severnom
delu uo~eno je ju~e pregrupisavawe snaga garde i MUP-a Hrvatske.
Re~ je o tri tenka i o~ekuje se poku{aj proboja fronta iz tog pravca,
odnosno kroz Borovo Selo.
Na{i teritorijalci ra~unaju na ovakav, unapred neuspeo poku{aj i spremni su da ga odbiju i uzvrate napadom.
Kao {to se vidi, Dulovi} u svojoj prosrpskoj ostra{}enosti prelazi i granice dobrog ukusa, te svojom drugom re~enicom u potpunosti obesmi{qava sve {to je rekao u prethodne dve. Naime, ~emu uop{te pri~e o pregrupisavawu i gomilawu hrvatskih snaga, kad je wihov svaki atak, kako Dulovi} konstatuje, unapred osu|en na neuspeh i
43
jo{ }e proizvesti kontranapad na{ih teritorijalaca. Uzgred, nisam

znao da je Dulovi} Srbin iz Vukovara, kad teritorijalce progla{ava na{im. Ili, to predstavqa samo jo{ jedan dokaz Dulovi}eve opijenosti ratom i novinarske ostra{}enosti u korist jedne, srpske
strane. Ovakav zakqu~ak Dulovi}a iznad svega je nepismen i novinarski neprofesionalan. A, koju je to sredwu {kolu, ako je uop{te
zavr{io i kada Jovan Dulovi}?
Tekst Jovana Dulovi}a, od 16. 11. 1991. godine, pod naslovom Najzad svetlost, sa nadnaslovom Kako je 118 ìteqa Vukovara, i Srba
i Hrvata, ugledalo svetlost dana posle dugog boravka u podrumima,
i podnaslovom Snajperiste u}utkale zoqe, u mraku podruma od 25.
avgusta, Nada Juhas: Ne mogu da verujem da smo ìvi, objavqen u Politici ekspres definitivno je u potpunoj kontradiktornosti sa
svim onim {to je Dulovi} objavio u listu Vreme opisuju}i isto
vreme i iste doga|aje u Vukovaru iz novembra 1991. godine. Izme|u
ostalog, primetna je i razlika u stilu pisawa. Naime, tekstovi u listu Vreme obiluju, ~ak se i zasnivaju, na Dulovi}evim komentarima
i li~nim kvalifikacijama, dok su mu tekstovi u Ekspresu, bez obzira na sve primedbe, ìvotni i empirijski. Dulovi}, dakle, pred
kraj bitke za Vukovar, 16. 11. 1991. godine, o svemu {to se u gradu na
Vuki zbivalo pi{e na slede}i na~in:
Dobrovoqci u borbama za Vukovar napadaju Ulicom heroja
Sremskog fronta prema Nasequ IX. Ku}u po ku}u osvajaju uz zaglu{uju}e eksplozije ru~nih bombi. Komandiri vodova, okaqeni u vi{emese~nim bitkama, u samom su {picu napada.
Dulovi}, po ko zna ve} koji put, neskriveno hvali ulogu i pocrtava
zna~aj dobrovoqaca u borbama za Vukovar. Istovremeno, on podraàva
borbeni moral srpskih jedinica, jer, po wegovim re~ima, komandiri vodova, wihovi pretpostavqeni nalaze se u {picu napada. Time Dulovi}
poja~ava pobedni~ki duh i voqu srpskih boraca za kona~nim osloba|awem Vukovara. Dulovi}, zatim, nastavqa sa ispovedawem prave vojni~ke
pri~e sa zna~ajnim emocionalnim nabojem, podràvaju}i su{tinski
pri~u da JNA jeste oslobodila~ka, da su weni oficiri obi~ni, ali veliki qudi iz naroda koji brinu o civilima, wihovim mukama i patwama.
Ako je to sve istina onda je JNA zaista imala ~ime da se ponosi:
Ovde u zgradi, odnosno podrumu, izgleda ima civila ali smo jo{
pod vatrom javqa radio-ure|ajem poru~nik Zjaja.
Nastavite sa probojem, neutrali{ite snajperiste i spasavajte
civile, ali tek kad bude teren potpuno bezbedan javqaju iz Gardijske motorizovane brigade pod ~ijom su komandom sve jedinice dobrovoqaca i teritorijalaca.
Uz sve, posebnu snagu Jugoslovenskoj narodnoj armiji i pravi~nosti u delovawu pruà i pri~a o oficiru, o~igledno muslimanske veroispovesti, koji u ime JNA poku{ava i pod vatrom da izbavi nedu`ne civile. Tu borbu poru~nika Zjaja podràva i Gardijska motorizovana brigada, pod ~ijom su komandom, kako Jovan Dulovi} saop{tava, sve jedinice dobrovoqaca i teritorijalaca. Zna~i, svi koji su se
44
u Vukovaru borili za oslobo|ewe grada protiv hrvatskih oruànih

snaga bili su pod direktnom komandom jedinica JNA. Ina~e, ceo
tekst Jovana Dulovi}a sa velikim naslovom Najzad svetlost na
simboli~an na~in opisuje kroz kakav su pakao pro{li Vukovar~ani
i svi oni koji su se u Vukovaru borili, do trenutka dok svetlost (~itaj pravda i sloboda) nije pobedila u Vukovaru. Dulovi} u tekstu nastavqa da opisuje potresnu pri~u o qudskom stradawu iz Vukovara,
mo`da pomalo i preterano hvale}i qudsku {irokogrudost i toplinu
sa kojom se oficiri JNA i srpski civili, u sred bitke, odnose prema preìvelim civilima.
Poru~nik Zjajo i nekoliko boraca vra}aju se do ku}e Pavla Vladisavqevi}a, ta{nera. Iz podruma ku}e ~uje se àgor.
Stigla je Jugoslovenska narodna armija nadja~ava buku rata
glas Zjaje Murisa. Slobodni ste! Svi napoqe, ali bez panike...! Kao
u ameri~kim filmovima, u kojima gotovo uvek pravda na kraju pobe|uje, ma kako je reìser i scenarista doìvqavali, tako i u Dulovi}evom tekstu sloboda stiè sa Jugoslovenskom narodnom armijom, koja, jasno je, i po prisustvu i aktivnoj ulozi Murisa Zjaje, nije etni~ki ni obojena ni jednostrana, ve} se bori za opstanak tada{we zajedni~ke dràve Jugoslavije. To je jo{ jedna veoma zna~ajna stvar koja se
kao pravilo ponavqa u Dulovi}evim tekstovima koje je objavqivala
Politika ekspres. U stvari, Dulovi} Hrvate optuùje da napadaju
pojedina sela iz iskqu~ivo etni~kih razloga, dok je, evo, JNA multietni~ka sa jedinstvenim zadatkom i ciqem da sa~uva zemqu od onih
koji poku{avaju da je uni{te. Dulovi} nastavqa:
Dirqivu scenu prekida poru~nik Zjajo:
Ne bojte se, na{i smo! Pomo}i }emo vam i odvesti vas na bezbedno mesto.
Vojnici prihvataju iznemogle i gotovo ih nose do kraja ulice.
Brè, brè, ko moè da hoda poùruje ih Zjajo. Na kraju ulice ~ekaju vas vi{e kola hitne pomo}i. Ne bi vaqalo da nas ba{ sad
usta{e napadnu minobaca~ima.
Sam Dulovi} ne krije da je dirnut i potresen onim {to vidi i u
dijalo{ko-komentatorskoj formi pravi pravu malu odu hrabrosti i
~ove~nosti vojnicima Jugoslovenske narodne armije. Naime, oni su
ti koji rizikuju i svoje ìvote ne bi li spasili i pomogli iznemoglim civilima. Uz to, i Muris Zjajo ne libi se da neprijateqe nazove usta{ama, a ni Dulovi}u nimalo nije smetalo da u potpuno pozitivnom kontekstu taj izraz pomene. Podse}am, to je onaj isti Dulovi}, koji se u Vremenu zgraàva nad kori{}ewem termina usta{a, koji je i u ovom ratu, kao i u onom od pre 50 godina, obeleàvao
one hrvatske borce koji su èleli stvarawe Nezavisne Dràve Hrvatske. Koliko je odnos Srba prema Hrvatima bio druga~iji od odnosa Hrvata prema Srbima Dulovi} svedo~i na slede}i na~in:
Reka qudi kuqa iz ogromnog podruma. Ukupno 118 du{a. I srpskih i hrvatskih. Niko ih ne pita za nacionalnost.
Verica Surma (43) izvodi 16-godi{wu k}i Vlatku rawenu u nogu
45
4. novembra.
Ovim re~enicama Jovan Dulovi} pokazao je pravu prirodu onih
koji su se borili za oslobo|ewe Vukovara. Ti vojnici nijednog trenutka nisu se obra~unavali sa Hrvatima, sa civilima, sa obi~nim qudima, sa qudima koji su èleli da ìve u miru, ve} samo sa onima koji su Vukovar pretvorili u koncentracioni logor za Srbe i wihovo
pakleno mu~ili{te. Konkretnim primerom Dulovi} potvr|uje apsolutno jednak odnos prema srpskim i hrvatskim civilima, toliko jednak, da vojnike uop{te nije interesovalo, ~ak ni da postave pitawe o
nacionalnoj pripadnosti izmu~enim civilima. Me|utim, u nekoliko
narednih redova, dolazim do fantasti~nog zakqu~ka. Jedino je Jovana Dulovi}a interesovalo ko je koje nacionalnosti. To se vidi u slede}im re~enicama:
Neukusno je u ovim trenucima pitati za imena. Ipak...
Iza ovoga ipak, gde bi Dulovi} za razliku od jugoslovenskih
vojnika èleo da govori o nacionalnoj pripadnosti civila, on na
specifi~an i zanimqiv na~in dodatno hvali Jugoslovensku narodnu
armiju i oslobodioce. Naime, on nastavqa pri~u izjavom Nade Juhas,
o~igledno Hrvatice poreklom, koja neskriveno hvali spasewe i svetlost dana, za koje su joj zaslu`ni oslobodioci iz Jugoslovenske narodne armije.
Ja sam, kao i svi ovde, iz Vukovara grca u suzama Nada Juhas.
Ne mogu jo{ da poverujem da smo ìvi i na svetlu dana.
Komentar nije potreban. A sada sledi deo teksta koji na najboqi
na~in opisuje kako je Dulovi} zaista doìvqavao ulogu majora [qivan~anina u prihvatawu civila, a posebno imaju}i u vidu sve ono {to
je po istom tom pitawu, a ~etiri godine kasnije u listu Vreme Dulovi} napisao. To pore|ewe, koje }u ovde izvesti, nedvosmisleno pokazuje kako je Dulovi} pri~u mewao za 180 stepeni, kako su mu reportaè, izve{taji i dnevni~ke bele{ke nekoherentne, nekonzistentne
i apsolutno kontradiktorne. Evo {ta je Dulovi} pisao u Ekspresu
od 16. novembra 1991. godine:
Tu`na kolona zami~e iza ugla ulice. Tamo ih ~eka pomo}.
Ovo dete odmah vozite u bolnicu u Negoslavce nare|uje major
Veselin [qivan~anin, pokazuju}i voza~u hitne pomo}i na rawenu
Vlatku. Neka joj ukaù pomo} i daju lekove.
Ne{to kasnije Vlatkina majka Verica usplahireno traì svoju
k}i u mno{tvu qudi.
Gde mi je dete, {ta su joj u~inili i kuda odveli? gotovo zapomaè Verica.
Ne bojte se, u bolnici je umiruje je [qivan~anin i shvata da
mu upla{ena èna ne veruje. Ko zna {ta su joj, kao Hrvatici, pri~ali o surovosti vojnika JNA.
U|ite u moj auto, odve{}u vas do bolnice da vidite dete i uverite se da je sve u redu. Oboje ulaze u vozilo.
U me|uvremenu, Vlatki su lekari o~istili i previli ranu. Nije opasna. Majka grli k}erku. Major [qivan~anin stoji pored
46
wih.
Kad god vam ne{to bude potrebno, potraìte me, pomo}i }u vam.
Samo pitajte za [qivan~anina. A, sad moram da idem saop{tava
major i odlazi.
Prate ga pogledi majke i k}erke puni zahvalnosti.
Dakle, tek tamo iza ugla ulice, tamo gde je teritorija koja je pod
sigurnom kontrolom oslobodilaca iz JNA, tek tamo tu`nu kolonu
izmu~enih vukovarskih civila ~eka pomo}. A onda, kao u modernim
bajkama, pojavquje se veliki i sna`ni spasilac, major [qivan~anin,
preko ~ije strogo}e prelazi crta i prostodu{nosti i {irokogrudosti i velike brige za svako dete, za svakog ~oveka, bez obzira koje je
nacionalnosti. Naro~ito je zanimqiv dijalog izme|u Verice Surme,
majke povre|ene Vlatke, koja ne veruje [qivan~aninovim re~ima da
je on malu devoj~icu ve} zbrinuo u bolnici u Negoslavcima. Ali, ono
{to je najinteresantnije jeste re~enica koju ne izgovara Veselin
[qivan~anin, ve} komentar tog dijaloga, koju daje sam Dulovi}. On
kaè: Ko zna {ta su joj, kao Hrvatici, pri~ali o surovosti vojnika
JNA. Neverovatno, ali istinito, Dulovi} se suprotstavqa neprijateqskoj propagandi koja je oficire i vojnike predstavqala u druga~ijem svetlu od onoga kakvi oni su{tinski jesu, hrabri, odgovorni,
posve}eni ìvotima svih qudi, bez obzira na wihovu versku ili nacionalnu pripadnost. Zatim je, kao princ iz bajke, Veselin [qivan~anin ponovo spojio majku i k}erku (ovo princ iz bajke samo zato {to
je stil pisawa Jovana Dulovi}a bio suvi{e udvori~ki, a ne zato {to
nije istina) i jo{ im rekao da }e im uvek pomagati. Verovali ili ne,
Jovan Dulovi} uspeo je da uhvati i pogled majke, i pogled k}erke, koji su pratili wihovog spasioca Veselina [qivan~anina, o~ima punim zahvalnosti. Sa toliko emotivnog naboja, sa toliko li~nog, gotovo niko od ratnih reportera i izve{ta~a nije pisao. Me|utim, ~etiri godine kasnije opisuju}i iste dane, Jovan Dulovi} Veselina
[qivan~anina i Jugoslovensku narodnu armiju opisuje na potpuno
druga~iji na~in. Evo sa kakvim nipoda{tavawem je o majoru [qivan~aninu pisao ba{ opisuju}i izvla~ewe civila iz vukovarskih podruma: Major [qivan~anin opet koristi priliku i glumi ratnika.
Prekju~e nas je vodio u deo grada u kome su stotine gra|ana Vukovara
posle tri meseca iza{le iz podruma. Interesantno je to da se datumi Jovanu Dulovi}u ne poklapaju. Naime, pri~a o izvla~ewu civila
iz vukovarskih podruma i nagla{enom ~ovekoqubqu majora [qivan~anina objavqena je 16. novembra, dok su tobo`we bele{ke, koje nipoda{tavaju li~nost samog [qivan~anina, navodno napisane 20. novembra 1991. godine. Za{to je to zanimqivo? Pre svega, zato {to je
Dulovi} u tekstu u Vremenu, objavqenom sa ~etiri godine zaka{wewa, rekao da se to dogodilo prekju~e, 20. novembra, {to bi trebalo da zna~i da se sve odigralo 18. novembra, 16. i 18. novembar ipak
nisu isto. Tako|e, u svom tekstu od 18. novembra objavqenom u Politici ekspres, Jovan Dulovi} vi{e se ne bavi vukovarskim civilima,
ve} bira temu jedan dan sa dobrovoqcima i tenkistima u uli~nim
47
borbama za oslobo|ewe Vukovara. Po svemu sude}i, Dulovi} je dnevni~ke bele{ke smi{qao i izmi{qao post festum. Nije ba{ mogao da
uklopi datume, nije ba{ mogao da uklopi ni sve pri~e koje je ispri~ao, nije ba{ uspeo ni da se seti svega {to je nekada govorio, jer je
ra~unao na nemarnost wegovih i wihovih, kasnije ideolo{kih i politi~kih protivnika. Ili, wemu i onima koji su ga zloupotrebili,
nije i nisu va`ni nikakvi argumenti i ~iwenice.
U narednom tekstu Jovana Dulovi}a, od 18. 11. 1991, sa naslovom
Uzmite po {est bombi, nadnaslovom Jedan dan sa dobrovoqcima i
tenkistima u uli~nim borbama za oslobo|ewe Vukovara i podnaslovom Ni koraka bez Pante Negotinca, veli~a se uloga dobrovoqaca
u borbama za oslobo|ewe Vukovara, wihova disciplina, hrabrost, iskustvo i neustra{ivost. Dulovi} to opisuje na slede}i na~in:
Rano ujutro, pred akciju, udarni vod dobrovoqaca postrojava se
na po~etnom poloàju ispred razru{ene {kole u vukovarskoj Pionirskoj ulici. Sve iskusni borci okaqeni u najteìm i najopasnijim
uli~nim borbama. Vojni uybenici za taj vid borbi navode podatak da
se u wima najvi{e gine. Ipak, svi bi hteli u dana{wu bitku.
Tako je Dulovi} opisao pripreme dobrovoqaca pred te{ku, mo`da odlu~uju}u bitku za Vukovar, za uli~nu bitku, u kojoj se, kako Dulovi} u Ekspresu kaè, najvi{e gine. Da za Dulovi}a nije preterano re}i da je patolo{ki laòv ili psihopata druge prirode, pokazuje wegov opis dobrovoqaca od navodno 14. novembra, zna~i ~etiri dana ranije, koji je navodno zapisan u wegovim dnevni~kim bele{kama,
a objavqen ~etiri godine kasnije u Vremenu. Naime, Dulovi} je tog
14. novembra, navodno, dobrovoqce nazvao olo{em, grupom pripitih
qudi, zakrvavqenih o~iju, koji u bitku uvek idu sa nekom fla{om rakije, ~iji je jedini i osnovni motiv wihovog nazovi ratovawa najobi~nija pqa~ka, a vi{e puta se doga|alo da se pri podeli plena me|usobno poubijaju. Kako je Dulovi} od najstra{nijih re~i osude delovawa srpskih dobrovoqaca, razume se unutar i pod komandom Jugoslovenske narodne armije, uspeo da do|e do hvalospevne epopeje onima
~ija hrabrost i neustra{ivost prevazilaze granice qudskih mogu}nosti. Ili, kako je mogu}e da Dulovi}u bilo ko veruje za bilo koju izgovorenu ili napisanu re~ po{to je, bar po onome {to je on navodno
pisao, u samo ~etiri dana napisao odu qubavi i odu mr`we istim qudima. U svojim pohvalama dobrovoqcima, Jovan Dulovi} prona{ao je
i toplu qudsku pri~u Pante Negotinca, koji je spasao ìvot fotoreporteru Politike ekspres @ikici Jovanovi}u. Dulovi} taj herojski postupak Negotinca opisuje slede}im re~ima:
Sino} su ih na{a dva dobrovoqca raznela zoqama. Nisu hteli
da se predaju obja{wava Panta Negotinac, odnosno Dragoslav Milosavqevi} iz Negotina, zaduèn za bezbednost Ekspresove ekipe. On
je sino} spasao ìvot na{em fotoreporteru @ikici Jovanovi}u. Bacio se na wega i oborio ga nekoliko deli}a sekunde pre nego {to je
granata iz minobaca~a eksplodirala nepunih desetak metara od wih.
Ne}e{ ti vi{e ni koraka daqe bez mene rekao mu je i zale48
pio se za wega.
Jasno je iz teksta da Dulovi} sugeri{e ~itaocima ogromnu nezaustavqivu hrabrost i po`rtvovanost, ~ak i po cenu sopstvenog ìvota, dobrovoqaca koji su do{li da se bore za srpsku otaybinu. Dulovi} im je u ovom tekstu izgleda zaboravio i fla{e rakije i pqa~ke i
zakrvavqene o~i. Samo ~etiri dana kasnije ti dobrovoqi imali su
samo hrabro srce i {iroku du{u za spasavawe Dulovi}evog kolege. U
delu istog teksta Jovan Dulovi} na poseban na~in, sa velikim uvaàvawem govori o Stanku Vujanovi}u, komandiru, kako Dulovi} kaè
Prve ~ete Teritorijalne odbrane Vukovara:
Stanko Vujanovi}, komandandir prve ~ete TO Vukovara, za koga
kaù da ne zna za strah, sa svojom grupom ~ista~a napreduje probijaju}i otvore na zidovima tek toliko da borci mogu da se provuku i napadnu nova upori{ta mupovaca i zengi.
Dulovi} kaè da je ~io, ali i sam prime}uje da Vujanovi} ne zna
za strah, ali da i za wim idu borci koji jedva mogu da se probiju kroz
otvore koje napravi Vujanovi}, da se kroz wih provuku i napadnu nova upori{ta mupovaca i zengi. Me|utim, u navodnim bele{kama od
pre pet dana, dakle od 13. novembra 1991. godine, razume se objavqenih u Vremenu, Dulovi} kaè: Stanko Vujanovi} kaè: Mi prvi
osvojimo prostor i pro|emo ga, jer iza nas idu na{i ~ista~i koji treba da pregledaju svaki podrum, tavan, prostoriju i vide da li je mo`da
neki usta{a ostao. Me|utim, oni gledaju {ta }e da uzmu iz ku}a i ponesu. To je, zapravo, ruqa... Jeste, oni su odli~ni ~ista~i, upada
Bojkovski, svaku fioku i orman su detaqno o~istili. Interesantno, fioka i ormana Dulovi} se nije setio za nekoliko dana. U nastavku teksta ~ak je i hvalio i dovitqivost dobrovoqaca, wihovu odlu~nost, snala`qivost i re{enost da po cenu svojih ìvota oslobode
Vukovar. Da je pri~a o fiokama i ormanima bila notorna la` potvr|uju i naredne re~i Jovana Dulovi}a, od 18. novembra 1991, iz Politike ekspres u kojima Dulovi} rezimira dnevni u~inak dobrovoqaca i hvali wihovo napredovawe i osvajwe prostora izme|u naj~vr{}ih upori{ta neprijateqskih snaga, do slede}eg jutra, kada }e dobrovoqci ponovo krenuti napred:
Kasno je popodne i borbe jewavaju. Dobrovoqci su duboko zasekli i osvojili prostor izme|u naj~vr{}ih snaga: Mitnice i centra
grada. Novi poloàji su zaposednuti i u~vr{}eni. Borci tu ostaju do
jutra, a onda ponovo napred.
O~igledno je da ili postoje dva Jovana Dulovi}a, ili je jedan takav laòv da mu je nemogu}e poverovati ni kada saop{tava li~ne generalije. Istovremeno, o~igledna je svojevrsna fascinacija Dulovi}a dobrovoqcima, jer je wihovoj hrabroj borbi posve}ivao najvi{e
prostora i nije nimalo ~udno {to se u svojim izmi{qotinama, kasnije objavqenim u listu Vreme, toliko trudio da javnost uveri u sve
suprotno od onoga {to je nekada pisao. Pi{u}i u Vremenu sa toliko mr`we o srpskim dobrovoqcima, Dulovi} kao da je èleo pred nekim da se opere, o~isti od ranijih grehova (pisawe istine) i predsta49
vi sebe kao nekoga ko }e imati glavnu ulogu u tobo`wem raskrinkavawu svojih nekada{wih junaka. Istom temom, na sli~an na~in, Dulovi} se bavi i u narednom tekstu uz posebnu àl za srpskim civilima,
vojnicima i dobrovoqcima koje su likvidirali usta{ki snajperisti.
U slede}em tekstu Jovana Dulovi}a, od 25. 11. 1991. godine, pod naslovom Kroz rupe do usta{a, sa nadnaslovom Srpski dobrovoqci,
teritorijalci i vojnici napredovali kroz ulice Vukovara i podnaslovom Otkud snajperista Vukovaru. Pripremani za ubijawe. Nepoznata municija sa nehumanim zrnom. Jutro otkrilo zabludu. Po cigaretu kod gardiste, govori se o stradawu dobrovoqaca, teritorijalaca i pripadnika JNA od snajperskih hitaca kojih je u Vukovaru bilo
mnogo.
Bez ikakvog iskustva u uli~nim borbama, na po~etku bitke za
Vukovar, kombinovane jedinice dobrovoqaca, teritorijalaca i pripadnika JNA trpele su najve}e gubitke od hitaca snajperista kojih je
bilo veoma mnogo u ovom gradu.
Dulovi} izraàva neskrivenu àlost, ali i ogor~ewe, zbog broja hrvatskih snajperista i velikog broja srpskih boraca koje su ti
snajperisti likvidirali. U svemu tome Dulovi}, poku{avaju}i da
uti~e i na svest i podsvest qudi koji ~itaju wegov tekst, kroz pri~u
o neiskusnim srpskim borcima i vojnicima i iskisnim hrvatskim
snajperistima, èli da kaè da su Hrvati dugo pripremani za taj sukob i sam rat, a da su Srbi prosto naterani da brane svoja ogwi{ta i
svoju zemqu. Dulovi}, u nastavku teksta, obja{wava da su upravo ti
hrvatski strelci odigrali zna~ajnu ulogu u usporavawu pada Vukovara. To su, ina~e, oni snajperisti koji su regrutovani iz ~lanova Udruèwa sportskih strelaca, po kojima je Vukovar zaista bio poznat.
Dulovi} daqe isti~e:
Tokom borbi pokazalo se da su ti sportisti proteklih godina
bili pripremani i za ubijawe: borave}i u inostranstvu nabavqali su
oru`je iz raznoraznih izvora i municiju predvi|enu za ubijawe opasnih divqih ìvotiwa, kao i municiju snaga NATO-a. Naj~e{}e je
upotrebqavana lova~ka municija ~iji zatupqeni olovni vrh zrna nije presvu~en ko{uqicom. Takvo zrno ogromne brzine, nakon udara,
rasprskava se, kida tkivo i smrskava kosti.
Jovan Dulovi} postavqa krucijalno pitawe: Od kada su se to Hrvati pripremali za ubijawe, po ~ijem nare|ewu i uz ~iju pomo} su se
naoruàvali, a posebno, od koga su dobijali i nabavqali NATO municiju! On daqe isti~e da su Hrvati u svojoj surovosti i{li tako i
toliko daleko da su koristili nedozvoqenu municiju, municiju koja
se ne sme koristiti po pravilima me|unarodnog ratnog i humanitarnog prava. Ta nemilosrdnost iskazuje se i u kasnijem opisu posledica
pogotka hrvatskih snajperista u bilo koji deo tela, ~ak i tamo gde pogodak, obi~no, ne bi bio opasan po ìvot. Naime, pogoci u kosti ruku ili nogu uvek su se zavr{avali amputacijom, a dejstvo tog zrna na{i balisti~ari dugo nisu mogli da ispitaju. Jasno je da Dulovi} uka50
zuje na smi{qenu zlo~ina~ku aktivnost hrvatskih oruànih snaga.

Dulovi}eve re~i o katastrofalnom dejstvu hrvatskih snajperista dopuwene su i potvrdom kapetana Radi}a, kasnijeg ha{kog optuènika,
kojeg autor u ovom tekstu citira kao nekoga ko bi trebalo da potvrdi upravo istinitost wegovih navoda o hrvatskim zlo~inima.
Gotovo ceo oktobar trajale su borbe u toj ulici kaè kapetan
Radi} koji je sve vreme u~estvovao u okr{ajima na prvim linijama.
Svakoga dana su nam snajperisti ubijali najmawe jednog ~oveka.
Dulovi} na svojevrstan na~in hvali hrabrost oficira Radi}a,
jer Radi} nije sedeo u nekoj toploj prostoriji daleko od linije fronta, ve} je sve vreme proveo zajedno sa svojim borcima na prvoj liniji.
Dakle, Dulovi} hvali Radi}a ~etiri dana, po{to je iznosio u svojim
bele{kama, objavqenim u listu Vreme, da je, citiram: Kapetan
Miroslav Radi} i ostali komandiri ~eta sloìli su se da je na~iwena velika gre{ka, odnosno da je trebalo diskretnije pobiti zarobqenike. Zna~i, Dulovi} u svom tekstu u Ekspresu, od 25. novembra,
{to je svakako kasnije od 21. novembra, nijednom re~ju ne pomiwe bilo kakav zlo~in u Ov~ari, a jednog od glavnih aktera tog zlo~ina, kojeg je Dulovi} naknadno navodio, kapetana Radi}a, Dulovi} ne samo
da ne kritikuje i ne samo da ne optuùje, ve} ga neskriveno hvali u
Ekspresu. Sve i da je mo`da morao da }uti o zlo~inu u Vukovaru, a
time bi Dulovi} po~inio jedno od najteìh krivi~nih dela sankcionisano u svim svetskim zakonodavstvima, Dulovi}, da je zaista imao
napisano ono u svojim bele{kama, nikada, ~etiri dana kasnije, ne bi
hvalio pomenutog Radi}a kao hrabrog i po{tenog borca, niti bi Dulovi} na takav na~in pisao tekst o zlo~inima hrvatskih snajperista.
Ovaj primer, ~ini se, na veoma jasan na~in pokazuje da su dnevni~ke
bele{ke Jovana Dulovi}a u stvari la`ne, da predstavqaju falsifikat, rezultat naknadne pameti, verovatno kupovine i pritisaka. Na
bilo koji drugi na~in nemogu}e je objasniti Dulovi}evo pona{awe.
Dulovi} bi mo`da poku{ao da kaè da on nije uvek odgovoran za
opremu wegovih tekstova u Politici ekspres, postavqa se pitawe,
za{to nije protestvovao zbog toga, za{to nije prestao da pi{e za te
novine i, uostalom, za{to je nastavqao sa pisawem sve patriotskijih
i nacionalno obojenijih tekstova za ovaj beogradski dnevnik.
Dulovi}evo pisawe u Ekspresu karakteri{e se i stalnim reportaàma koje, kako se to kolokvijalno kaè, sadrè neku toplu
qudsku pri~u koja bi aktere iz tog nekog dalekog ratnog sveta pribliìla ~itaocima, na poseban na~in predstavila wihovu patwu i
muku i izazvala nagla{ene emocionalne reakcije stanovni{tva.
Jedan od takvih artikala jeste i tekst Jovana Dulovi}a od 26. 11.
1991. pod naslovom Verovala sam u Armiju sa nadnaslovom Nepunih devedeset dana u skloni{tu lagumu duboko ispod vukovarskog
katoli~kog grobqa, sa podnaslovom Milka Vidovi}: Nadali smo
se da }e nas na{a vojska osloboditi. Neostvarena o~ekivawa gardista. Zajedni~ka grobnica blizu bolnice.
U ovom tekstu Dulovi} se na ozbiqan na~in suprotstavqa hrvat51
skoj propagandnoj ma{ineriji predstavqaju}i li~nu patwu jedne

obi~ne Srpkiwe, koja se krila u lagumima iskopanim na 15 metara
ispod grobqa, u kojima se skrivala sa 53 ìteqa Vukovara. Neverovatna je, ina~e, preciznost Dulovi}a kada govori o broju civila sakrivenih negde, o broju `rtava, ali posebno fascinira wegova opsednutost i optere}enost nacionalnom pripadno{}u. Naime, iako to
Milka Vidovi}, junakiwa Dulovi}evog teksta, nije u~inila, Dulovi}
je prebrojao da od 53 ìteqa Vukovara sakrivenih u pomenutim lagumima ima ta~no devetoro Srba, sa sve preciznim prezimenima i godinama ro|ewa. Podse}am, u tekstu od 16. novembra, Dulovi} konstatuje Neukusno je u ovim trenucima pitati za imena, pa je i tada sam
govorio o imenima, odnosno nacijama, veli~aju}i Srbe koji sa jednakim àrom spasavaju hrvatske kao i srpske civile, a to nastavqa i u
ovom tekstu. A sad na red dolazi specifi~an Dulovi}ev obra~un sa
podmeta~inama hrvatske ratne propagande:
Vi{e nas na grobqu bili su stacionirani gardisti pri~a
Milka Vidovi}.
Govorili su, kad su kod nas u skloni{te dolazili, da ~ederi, kako su oni zvali ~etnike, sve redom koqu. Mi, Srbi, smo }utali i naslu}ivali da su na{i blizu. Sve nas je obuzimala jedna misao: ho}emo
li ikad odavde izi}i? Verovala sam uvek u na{u Armiju i nadala se
da }e sti}i.
Dulovi} ovim navodima u potpunosti obesmi{qava nesuvisle
pri~e hrvatskih vojnika, ali posredno i svih ostalih koji su to ~inili, o tome kako srpski vojnici, odnosno ~ederi, kako ih Hrvati peòrativno nazivaju, sve redom koqu. U stvari, on kroz usta Milke Vidovi}, kaè da niko u obi~nom narodu nije poverovao u hrvatsku propagandu, te su sa velikom nadom i nestrpqewem i{~ekivali dolazak na{e Armije, jer jedino ona, JNA, mogla je da obezbedi spasewe svim
tim qudima i mogu}nost da ponovo ugledaju svetlost dana. Ovaj pasus
Dulovi} zavr{ava izvanrednom porukom poverewa u na{u vojsku, koja bi trebalo da {iri optimizam, sigurnost i samopouzdawe u borbene uspehe na{e armije.
Iza|ite svi napoqe! Armija je oslobodila grad.
Svi smo iza{li kaè Milka. U{li smo u kamione i vojska
nas je prevezla do Veleprometovog placa. Sve su nas nahranili,
prema svima jednako postupali, popisali imena i saop{tili: Slobodni ste, moète i}i kuda ho}ete. I, eto, kao {to vidite, do{la
sam kod moje ro|ake ~ija je ku}a sre}om neo{te}ena.
Dan kasnije, Milka Vidovi} je, sakupqaju}i stvari iz svoje razru{ene ku}e, pala ko poko{ena. Kapetan Radi}, koji se zatekao blizu, odmah ju je odvezao u bolnicu u Negoslavce. Posetili smo je istog
dana. Primala je infuziju i bila u dubokom snu.
JNA, koja je oslobodila Vukovar, donela je spasewe za sve one kojima je do ju~e jedino nada preostala u ìvotu. Dulovi} nastavqa sa
konzistentnim pra}ewem glavne poruke koju {aqe ~itaocima, bar u
tekstovima objavqenim u Ekspresu, a to je da su vojnici Jugosloven52
ske narodne armije, na{i borci, apsolutno jednako postupali prema

svim civilima, sve ih nahranili i sve ih, bez ikakve razlike, pustili da idu kuda ho}e. Zna~i, Jugoslovenska narodna armija i srpski
borci pona{ali su se kao istinski oslobodioci, koji vra}aju mir u
grad, sigurnost na ulice i nadu u spasewe. Tako|e, Dulovi} daqim
opisivawem patwi Milke Vidovi} isti~e svu strahotu kroz koju su
pro{li me{tani Vukovara, sve dok Armija kona~no nije oslobodila
grad. Ono {to je najva`nije u ovom tekstu, od 26. novembra 1991. godine, jeste ~iwenica da Dulovi} ponovo i nagla{eno opisuje {irokogrudost i veliko qudsko srce po`rtvovanog kapetana Radi}a, kojeg je,
navodno, u svojim bele{kama samo pet dana ranije optuìo za najmonstruoznija ubistva. Ovo je samo jo{ jedan u nizu istinskih dokaza da
je Dulovi} svoje ~uvene bele{ke naknadno sastavqao, po ko zna ~ijem
nalogu i po ko zna ~ijem nare|ewu. Uostalom, wegove simpatije prema kapetanu Radi}u, kao i prema majoru [qivan~aninu iz perioda izve{tavawa direktno sa rati{ta za Politku ekspres su apsolutno
neskrivene i nedvosmislene. Toliko je Radi} bio pozitivan lik po
Dulovi}u da je wegovu po`rtvovanost isticao gotovo na svakom mestu, jer to je ~ovek koji }e bolesnu ènu, odmah, i bez minuta ~ekawa,
li~no odvesti do bolnice u Negoslavcima. Kako li je onda takav ~ovek mogao da u~estvuje u brojnim zlo~inima koje, uzgred, Dulovi} nije pomenuo ni tog 26. novembra?
Zanimqivo je da Dulovi} i posle toga nastavqa da pi{e o svemu
{to se zbivalo s jeseni 1991. godine u Vukovaru i na ~udan na~in posebno govori i opisuje doga|aje iz objekata i mesta koja je posle predstavqao na potpuno druga~iji na~in. Tako je na dijametralne na~ine
opisavao stawe i qude u i oko vukovarske bolnice. Zanimqivo je da
se naslov pri~e u Ekspresu i prva re~enica bele{ki iz Vremena
gotovo poklapaju, a to je zadah i dah smrti. Me|utim, sadrìna jednog i drugog teksta ne li~e ni u ~emu. Dok u svojim bele{kama, navodno od 20. novembra, koje je objavilo Vreme, Dulovi} govori o uàsu
uz èstoku kritiku i otvoreno omalovaàvawe Veselina [qivan~anina koji ne dozvoqava lekarima Me|unarodnog crvenog krsta ni da
u|u u bolnicu, u svom tekstu od 28. novembra objavqenom u Ekspresu, Dulovi} predstavqa patwu Srpkiwe, bolni~arke, koja je uz mnogo muka, pritisaka svojih kolega Hrvata, preìvela vukovarsku golgotu i do~ekala slobodu.
U tom tekstu Jovana Dulovi}a, od 28. 11. 1991. godine, pod naslovom Ose}ao se dah smrti, sa nadnaslovom [ta se sve doga|alo u vukovarskoj bolnici i podnaslovom Transfuzije su dobijali samo
oni koji nisu mnogo iskrvarili. Gardista najavquje poraz, opisuje
sve {to se u vukovarskoj bolnici doga|alo od 26. avgusta do 18. novembra, sve do dolaska jedinica JNA. Ceo tekst je, u stvari, slika ugroènosti jedne medicinske sestre, koja je na wenu nesre}u srpskog roda i koja je te{ko podnosila odvajawa na nacionalnoj osnovi, izbegavawa i ignorisawa od strane doju~era{wih prijateqa Hrvata.
Hrvati su, mislim na medicinsko osobqe, bili ~vrsto ube|eni
53
da }e wihovi do}i. Govorili su o silno naoruànoj hrvatskoj vojsci

koja }e ih spasti muka. Me|utim, ~ula sam zapovednika gardista u
bolnici kako govori da su ih oni iz Zagreba izdali. Tada sam shvatila da su na{i blizu.
Po~etkom novembra, vojna policija hrvatskih oruànih snaga
po~ela je da saslu{ava bolni~ko osobqe srpske nacionalnosti.
Interesantno je da Dulovi} prime}uje, kao i u slu~aju Milke Vidovi}, da je i bolni~arka S.B. sa velikom strepwom i nadom i{~ekivala dolazak na{ih i da je znala da joj je to jedina {ansa za budu}nost. Trebalo bi primetiti da Dulovi} nije zapazio nikakve probleme sa kojima su se suo~avali hrvatski lekari i bolni~ko osobqe u vukovarskoj bolnici, sem ratnih neprilika jednakih za sve. Zanimqivo, nekoliko dana ranije, bar po onome {to je u Vremenu objavqeno, Dulovi} nije prime}ivao izmu~ene Srpkiwe, ve} samo ~asne sestre u katoli~koj odori, koje sa mirno}om i osmehom odbijaju bilo
{ta da kaù.
Naro~itu pa`wu trebalo bi posvetiti poseti dr Vojislava [e{eqa Vukovaru koju je zabeleìla Politika ekspres, novina za koju je pisao i Jovan Dulovi}.
U pomenutom tekstu, od 30. 10. 1991. godine, pod naslovom Panika me|u Gardistima, sa nadnaslovom Iz centra Vukovara preko
srpskog radija oglasio se dr [e{eq, i podnaslovom Upu}en poziv
Hrvatima da ne ginu uludo. Me|u usta{kim bojovnicima na Mitnici
[e{eqeva poruka izazvala pometwu, novinar J. Slatinac opisuje
stawe na zapadnosremskom rati{tu, sa posebnim osvrtom na dolazak
Vojislava [e{eqa u Vukovar i wegovo ogla{avawe preko novootvorenog Srpskog radija Vukovar, kao i o utisku koji je ostavio na hrvatske borce.
Posebnu pometwu unelo je ju~era{we ogla{avawe srpskog Radio
Vukovara, koji je po~eo svoju prvu emisiju u 13.30 ~asova. U prvom
ogla{avawu javio se vojvoda Vojislav [e{eq, koji tvrdi da je u samom Vukovaru i da je vreme da usta{e poloè oru`je, kako bi se stvari mogle re{avati mirnim putem.
Vojvoda [e{eq je u svom obra}awu usta{kim bojovnicima rekao
da im je ostalo mawe od pet dana borbe i da }e Vukovar biti kona~no
oslobo|en. Ujedno je poru~io Hrvatima u Vukovaru da ne ginu uludo,
ve} da predaju oru`je, da onaj ko se nije ogre{io ne}e odgovarati, ali
da za usta{ke koqa~e sleduje redovno su|ewe.
Ogla{avawe srpskog Radio Vukovara iz samog grada, te javqawe
Vojislava [e{eqa, koji je uspeo u}i u Vukovar, unelo je veliku pometwu me|u usta{ke bojovnike. U usta{kim redovima na Mitnici,
kako javqaju osmatra~i teritorijalnih jedinica, nastala je op{ta
pometwa. Deo usta{kih snaga je spreman da poloì oru`je i zavr{i
sa ovom agonijom, dok oni koji su se ogre{ili, koji su klali i ubijali goloruko stanovni{tvo u blokiranom gradu i ne pomi{qaju da se
predaju.
Dakle, Politika ekspres, novina koja nikada nije bila naklo54
wena ni dr Vojislavu [e{equ ni wegovoj Srpskoj radikalnoj stranci, predstavila je dr [e{eqa kao hrabrog i neustra{ivog mirotvorca, ~oveka koji èli slobodu svim gra|anima Vukovara, ali i re{avawe problema mirnim putem, uz zalagawe za po{tovawe pravnih
normi i obezbe|ivawe zakonitog su|ewa ~ak i za najokorelije zlikovce. Ali, ovde nije stvar u predstavqawu. To je upravo ono na ~emu
je dr [e{eq na svakom mestu insistirao. Nesporno je da je dr [e{eq pozvao hrvatsku stranu, koju i sam novinar Slatinac u svakom
navratu naziva usta{ama, da poloì oru`je kako bi kona~no zavladao mir. Zna~i, gospodin [e{eq se otvoreno zaloìo za brzo re{avawe problema i hitno uspostavqawe mira, razume se, kako bi se izbegle daqe `rtve na obe strane, ali i Vukovar sa~uvao od bilo kakvog razarawa. [e{eq se, prema svedo~ewu novinara Ekspresa,
obratio i direktno Hrvatima u Vukovaru pozivaju}i ih da ne prolivaju krv, govore}i im da je potpuno siguran da oni koji nisu ~inili
zlo~ine ne}e ni odgovarati, ali ~ak ni usta{ki koqa~i ne}e doìveti ni{ta drugo, osim po{tenog i pravi~nog su|ewa. E, to je su{tina istinskog [e{eqevog zalagawa. Pravo i pravi~nost po svaku
cenu. Sigurno je da je [e{eq takvom izjavom, na tom mestu, u tom trenutku, mnogo rizikovao i zbog samih Srba koji su preìveli najstra{nija zlodela od Hrvata, a koji su morali da slu{aju kako nema ni~eg
va`nijeg od po{tenog su|ewa usta{kim koqa~ima. Vojislav [e{eq se hrabro borio za mir i vo|ewe pravnih postupaka protiv po~inilaca najteìh krivi~nih dela u skladu sa tada{wim zakonodavstvom. Da [e{eqeva izjava o neophodnosti prekida sukoba, a posebno uspostavqawa po{tenog i pravi~nog su|ewa i za usta{ke koqa~e nije do~ekana sa odu{evqewem ni kod svih Srba, posredno pokazuje i zakqu~ak novinara Ekspresa J. Slatinca koji kaè da pripadnici onih usta{kih snaga koji su se ogre{ili, koji su klali i
ubijali goloruko stanovni{tvo u blokiranom gradu i ne pomi{qaju
na predaju.
Me|utim, Vojislav [e{eq je èleo mirnu predaju i najokorelijih zlo~inaca, jer je znao da ozbiqan poredak ne moè da se gradi na
nepravu, a da je osveta kao odgovor na zlo~in, ne samo lo{ saveznik
onoga koji je sprovodi, ve} jednako zlo~in kao i onaj koji su prethodno po~inile neprijateqske snage.
U zapisniku o saslu{awu svedoka sa glavnog pretresa iz Specijalnog suda u Beogradu u krivi~nom predmetu protiv Vujovi} Miroquba i dr., odrànog 1. 10. 2004. godine, kolokvijalno, povodom zlo~ina po~iwenog u Ov~ari, o~igledno je da se svedok Jovan Dulovi}
potpuno izgubio, da wegove kontradiktornosti niko ìv vi{e ne moè da pohvata, a da se u svojim laìma i on sve slabije snalazi. Napravi}emo analizu Dulovi}evih re~i i uporediti ih sa onim {to je
pisao i objavqivao u javnosti.
Svedok Jovan Dulovi}: Tada sam bio sa druge strane Vukovara, odnosno do Negoslavaca i bio sam u toj Ulici novoj, vaqda zove se Sajmi{te taj deo, tu je uglavnom naseqeno sa Srbima i tu kako sam ~uo,
55
nikada Hrvati nisu ni napadali, niti, bar ne sa qudima, sa vojskom,

bombardovawa je bilo, ne zna se ta~no odakle je to bombardovawe bilo, povremeno, zapravo vrlo retko i tu sam bio u Ul. novoj, kod porodice Paji}. To je preko puta ku}e malo u {reh samo preko puta ku}a
oca Stanka Vujanovi}a. Nisam samo ja bio, tu su bili bar jedno 10, 12
do 15 novinara koji su dolazili jer je tu bilo nekakvo najzgodnije da
se dobijaju informacije, jer se odatle polazilo u razne akcije, ratne.
U toj ku}i kod Stanka Vujanovi}a su vrlo ~esto bili kapetan Radi},
dolazio je povremeno [qivan~anin, a do te ku}e, nedaleko od te ku}e u istom nizu, sa iste strane ulice, je bila jedna, jedna formacija
vojna, paravojna, kako bih nazvao, gde su bili Lan~uànin, Kameni su
ga zvali, imao je neki feler u grlu, kada je govorio, malo je krkqao,
i tu su bili wegovi dobrovoqci, ne dobrovoqci, nego pripadnici te
jedinice sastavqena od, kako smo je zvali, {e{eqevaca. Meni je
ceo taj oruàni sukob li~io na pqa~ka{ki pohod, tu se dosta nesinhronizovano ratovalo, ako moè da se nazove taj rat, pqa~ke je bilo
koliko ho}ete. To sam gledao svojim o~ima, znate. U tim akcijama vi{e puta sam i{ao zajedno sa ekipom koja je bila formirana uo~i, na
primer, neke akcije, kako se to zvali. Tu je bilo izme{ano, tu je bio
Stanko Vujanovi} je bio, to je bila kombinovana neka ~eta ili formacija koja nije stalno jedno isto brojno stawe imala, nego je tu bilo i dobrovoqaca i teritorijalaca i raznoraznih tipova. Vojska je
tu po meni, tu su bili kapetan Radi}, dolazio je i [qivan~anin povremeno, artiqerac Bojkovski, imam imena sva ta, jer sam ja beleìo
to i svi su znali da sam novinar kao i svi ostali fotoreporteri i novinari ostalih listova, ~ak i iz Pri{tine iz Jedinstva, TV Politike ekipa, televizijska, tako da smo mi tu dobijali informacije i
li~no se uveravali u doga|aje na tom delu rati{ta.
Dulovi}, opisuju}i svoj boravak u Vukovaru poku{ava da detaqima, potpuno neva`nim, potvrdi autenti~nost svoje pri~e. Tako, on
opisuje izvesnog Lan~uànina Kamenog, kao ~oveka koji je imao neki
feler u grlu, jer, kako kaè, dok je govorio, nekako je krkqao. Me|utim, u nastavku pretresa ustanovi}e se da Dulovi}, koji je boravio samo dve ku}e od Lan~uànina, nikada sa wim nije ni razgovarao, niti
je mogao da zna za wegov feler u grlu. Dulovi} je to i sam priznao.
Svaki wegov iskaz i izjava, o~igledno je vrve od laì i neistina. E,
sa tim Lan~uàninom su bili , Dulovi} prvo kaè dobrovoqci, pa se
odmah ispravqa te nisu dobrovoqci, ve} kako su ih oni zvali {e{eqevci. Ko su to oni ? Da li su se oni tako nazivali? Ili, Dulovi}u
odgovara da tako kaè, kao {to mu je odgovaralo da pruì {to detaqniji opis Lan~uànina. Su{tina poruke Jovana Dulovi}a jeste da je
pqa~ka jedini motiv zbog kojeg su ti qudi u~estvovali u ratu, pa ako
su ve} takvi onda nije nimalo ~udno {to su bili u stawu da izvr{e
najteè zlo~ine. Dulovi} daqe kaè da je ~esto prisustvovao smotrama i kretawu u akcije, pqa~ka{ke naravno. Ipak, Dulovi} je svojevremeno druga~ije pisao i govorio.
Rano ujutro, pred akciju, udarni vod dobrovoqaca postrojava se
56
na po~etnom poloàju ispred razru{ene {kole u vukovarskoj Pionirskoj ulici. Sve iskusni borci okaqeni u najteìm i najopasnijim
uli~nim borbama. Vojni uybenici za taj vid borbi navode podatak da
se u wima najvi{e gine. Ipak, svi bi hteli u dana{wu bitku.
Stanko Vujanovi}, komandir prve ~ete TO Vukovara, za koga kaù da ne zna za strah, sa svojom grupom ~ista~a napreduje probijaju}i
otvore na zidovima tek toliko da borci mogu da se provuku i napadnu nova upori{ta mupovaca i zengi.
Kako je kod Dulovi}a kratak put od boraca bez straha i mane do
pqa~ka{a i zlo~inca. Dulovi} nastavqa: Ja imam da se osvrnem na
kriti~ne dane, mo`da ako sam ne{to presko~io, najverovatnije da
vas najvi{e zanima 29. na 30. novembar kada se, to je Ulica nova 81,
kao {to rekoh. Pa na primer, jedan detaq. 13. 11. 1991, 17,30, dolazi
[e{eq sa svitom kod Nade i Stanka. Nada Kalaba, Stanko Vujanovi}. Ceo komandni kadar je tu, telohraniteqi, sa oru`jem na gotovs,
[e{eq posetio front. Svi smo mi jedna armija, kaè [e{eq, ali
~ija, dodaje kapetan Bojkovski. Nema pqa~ka{a, alkoholi~ara
[e{eq, Ima malih propusta, Va{i su borci odli~ni potpukovnik Bojkovski. Nisu to moji, svi smo mi jedna armija, [e{eq kaè,
Ovaj rat je jedna velika proba za Srbe, ko to pro|e, pobedio je. Imamo mnogo izdaja, ne moè neka`weno da se dezertira, {ire laì o
vojsci izdajni~ke stranke, evo sad su pokupili ovog ânka koji je bunio Ma|are u Vojvodini. [e{eq pri~a, vrata su otvorena, sedim u
kujni, oni su u sobi, ceo komandni kadar. Drì govor [e{eq stare{ina, svi ga slu{aju. Nijedan usta{a ne sme ìv da iza|e iz Vukovara. A pre toga, jo{ u prole}e, kada je [e{eq dolazio u Borovo selo,
isto sa svitom, postoji slika i dokumentacija, bio sam tu kada je rekao: U Vukovaru su svi usta{e. Pojednostavqeno, ispade da svi koji su u Vukovaru, niko ne sme da iza|e ìv. Mislim da je to dosta uticalo na pona{we, naro~ito tih paravojski, teritorijalaca i ostalih
qudi koji su dolazili tu i prikqu~ivali se tim jedinicama, kod paravojske, teritorijalnoj odbrani. Mu~no je bilo videti i celu jednu
jedinicu rezervista koji prolaze i svako nosi oko vrata po jedan par
ili dva para cipela, to su one kana|anke ùte, polu~izme {to su
lom poslovi pravqeni u toj fabrici obu}e i to su ostali u magacinu
i onda su svi oni to oka~ili oko vrata i tako i{li, malo je bilo, onako, degutantno. Vojska sa oru`jem i sa cipelama okolo, meni je bar
mu~no bilo. Ja bih Vas molio sudija, mogu da pri~am ovako dugo, nego
da pre|emo na odre|ene stvari one {to Vas zanima, odnosno sud.
Tako Dulovi} prelazi na ono {to sud zanima. Ali, da li slu~ajno
za deset dana proma{uje datum koji sud interesuje. Kasnije }e se ispostaviti da nije siguran ni da li je 19, 20 ili 21, jer sve mu se pome{alo, a u svojim bele{kama nema ta~ne datume. Ipak, kao iz pu{ke
zna trenutak, a niko ga o tome ni{ta nije pitao, niti je o~ekivao, dolaska Vojislava [e{eqa u Vukovar. Zanimqivo, Dulovi} priznaje da
je [e{equ bilo stra{no stalo da se uveri da na jugoslovenskoj strani nema pqa~ka{a, alkoholi~ara itd. Istovremeno, [e{eq na po57
hvale wegovim borcima konstatuje da to nisu wegovi borci, ve} smo

svi jedna armija. Onda dolazi vrhunac laì Dulovi}a. On iz kuhiwe
slu{a razgovor u nekoj prostoriji kojoj prisustvuje komandni kadar
iz Vukovara. Ko li ga je pustio u kuhiwu, kako se tu navodno obreo,
{ta je tu radio, ili koga je ~ekao i kako to da niko drugi nikada nije ni pomenuo sli~nu [e{eqevu izjavu, na ta pitawa nema odgovora.
Ima li jo{ jednog, makar jednog ìvog svedoka te i takve [e{eqeve
re~enice? Za{to to Dulovi} nikome nije ranije prijavio, za{to to
nije napisao i poku{ao da objavi u Ekspres politici? A, onda vrhunac laì. Naime, Dulovi} podse}a na ne{to {to se tako|e nije dogodilo, u domenu je wegovih {pekulacija, ali samo po sebi ne zna~i
ni{ta, ali u kombinaciji sa prvopomenutom izmi{qotinom Dulovi}a predstavqa tobo`wi zakqu~ak [e{eqev po kojem nijedan stanovnik Vukovara ne bi smeo da ga napusti. Interesantno je to da Dulovi} isti~e da je navodna [e{eqeva izjava, koju niko nigde i nikada
osim wega nije ~uo, a toboè izre~ena u malom krugu qudi, bila mnogo opasnija i uticajnija od svakodnevnog Dulovi}evog, i pisawa drugih novinara Ekspres politike koji su gotovo iskqu~ivo pisali o
usta{ama, usta{kim bojovnicima i wihovim zlodelima i sl. Istovremeno, da li su ti kradqivci ùtih cipela oni vitezovi Vukovara
o kojima je Dulovi} pisao u Ekspresu?
Predsednik Ve}a: Dobro, {ta se daqe de{ava, sutradan?
Svedok Jovan Dulovi}: Ono {to stoji kod mene, pi{e va`no: kaè u no}ima izme|u 19. i 20. i 21. novembra teritorijalci Vukovara,
Stanko, Daca, kapetan Rale i ostali, no}u izvodili i streqali zarobqenike, zarobqene Hrvate koji su osumwi~eni za ubistva. Mesto likvidacije je Ov~ara, u zagradi zapu{ten sala{ u nasequ Petrova gora.
Vi{e wih koji su to ~inili, pri~ali nam javno, naro~ito jedan krupni bradowa iz Smedereva, ima jo{ dva brata, ~ini mi se re~e da je Crnogorac, pu{i na mu{tiklu, slava mu je upravo bila Sveti Arhan|el,
pa kaè: sino} smo ih od 17 do 01 ubijali, od sedam do jedan no}u ubijali na Ov~ari i mole, pla~u, tvrde da nisu pucali u na{e. Detaqe mi te
pri~ala i Dragica iz Novog Sada, ima oko 35 godina, crnka, sude}i po
nausnicama, odnosno ne samo po nausnicama, nego, no}u pisano, uve~e,
borac uvek u prvoj liniji i ima poverewa, wu brine {to svi koji su
u~estvovali u tom ubijawu hvale se s tim i svuda pri~aju. Na Ov~ari
bager iskopao grobnice, uzimali im vrednije stvari i burme, prstewe,
satove. Dragica - Daca mi re~e i koliko ih je ona sredila. Kaè da je
major [qivan~anin u~estvovao i traìo da i on posledweg ubije, to je
neprovereno, to ona pri~ala, ja ne znam da li bi joj verovao. I zapravo nisam, ne znam. Taj major im je omogu}io da iz kasarne gde su bili ti
zarobqenici, oni teritorijalci izvedu na streqawe one za koje qudi
iz teritorijalne odbrane smatraju da ih treba likvidirati. Daci nisam dozvolio, prekidaju}i je, da mi pri~a o detaqima. Sa mnom je bio
i moj kolega da bih proverio, govorio sam sa Stankom i kapetanom Raletom, to bi bilo nasumice, sve je to ovako.
Po~iwu tantalove muke za Dulovi}a jer mora da se seti kad je
58
ubijano, ko je ubijao, kome veruje, a kome ne veruje o vezi sa navodnim

u~e{}em u zlo~inu na Ov~ari. Od po~etka do kraja on ne zna ni kad
se zlo~in dogodio, ni kog dana je on ne{to o tome saznao. Sva wegova
svedo~ewa po tom pitawu su kontradiktorna i krajwe sumwiva. Ipak,
najzanimqivije je to {to Dulovi} veruje, i na tome je optu`nica zasnovana, da je izvesna Daca govorila istinu kada se hvalila sopstvenim i u~e{}em jo{ nekih neimenovanih qudi u zlo~inu na Ov~ari i
do tog dela wen iskaz bi trebalo da bude verodostojan, a onda u jednom delu koji je toliko o~igledno neistinit, jer postoje kontradokazi (pri~a o ume{anosti [qivan~anina u ubistva zarobqenika) Dulovi} joj prvo ne veruje, zatim ne zna, pa joj opet ne veruje.
Predsednik Ve}a: Koji je datum tih beleàka koje nam sad pro~itaste? Sa kojim datumom ste vi to?
Svedok Jovan Dulovi}: Datum 21, 19, 20. i 21, tako se vodi kod mene.
Predsednik Ve}a: Da li se se}ate kada i gde ste bili sa tim visokim {to pu{i na mu{tiklu i koji van je to pri~ao?
Svedok Jovan Dulovi}: Kako ne? To, samo trenutak. To je bilo 21.
ujutru, pre podne. Kod tog Nikole Paji}a kod koga sam spavao i Mara, vaqda èna, ima k}erku i sina. Sin nije bio tu, zajedno sa Tomislavom Peternekom, fotoreporterom poznatim. Radio je tada mislim za Ilustrovanu politiku. Spavali smo u toj zgradi koja je bila o{te}ena, falio je jedan deo zida no}u, onda su tu ujutru pili kafu, taj bradowa za koga sam posle saznao da se zove, imam ime kako se
zove, Slavi{a Pavlovi} iz Smedereva. On je pri~ao detaqe kako je,
rekao sam malopre, i to onako ba{ sa uìvawem. Ovi ostali, koji su
najverovatnije u~estvovali, nisu bili pri~qivi, ali on se ba{ raspri~ao i pri~ao je do detaqa kako se to doga|alo na Ov~ari i kako su
ih ubijali.
Izvesnom Pavlovi}u Dulovi} je sve poverovao. Dodu{e, ne se}a
se kog dana je sa wim razgovarao, ali nikakve sumwe u Pavlovi}ev iskaz Dulovi} nije imao.
Predsednik Ve}a: Da li vam je to tada i Dragica pri~ala tu ili
je to neki drugi susret?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne, ovo je kod Paji}a, sa ovim bradowom,
a Daca mi je pri~ala u ku}i kod Vujanovi}a.
Predsednik Ve}a: Aha, ona je to pri~ala u ku}i kod Vujanovi}a?
Svedok Jovan Dulovi}: Da, da, ali istog dana, isto prepodne.
Predsednik Ve}a: Da, da.
Svedok Jovan Dulovi}: Za Dacu ~ujem da je poginula posle u Bosni, vaqda.
Od koga to ~uje i ko to obave{tava Dulovi}a o pogibiji izvesne
Dace? Kako on to zna? I, da li sve ovo danas i moè da govori po{to
mrtvi ne mogu da protivsvedo~e?
Predsednik Ve}a: Da li sam vas dobro shvatio, da je i Peternik
bio tu, Tomislav?
Svedok Jovan Dulovi}: Kako ne? Toma Peternik je bio tu sve vre59
me. Ule}e jedanput Toma kod Paji}a gde smo spavali, tu u tom razru{enom delu ku}e, kaè Toma sav usplahiren: tako mi i treba kada ne
nosim aparat sa sobom, i onda zgrabi svoj aparat i ode tamo kod dela
gde su {e{eqevci, da slika istorijsku sliku, navodno, {alim se,
[e{eq go do pola, poliva ga jedan matori sa ûkarice, koji je, evidentno lopov bio, znate to je bio stru~wak za ono, kad se u|e u ku}u,
vodili su ga jer je bio prvak sveta da otkrije gde su pare i gde je ùto, ùto je zlato, znate, on to tras, tras, tras tu je i tu bude. To je bila ta prva ekipa, ja sam ih podelio na ekipe, ko je {ta pqa~kao, to je
bilo po~ev od toga, pa do razvaqivawa ku}e i no{ewa vrata, prozora
i svega, pa ono odeqewe bele tehnike, ovako vidite sa zadovoqstvom
kada guraju friìdere i tako ne{to ili stoku vode, tako da je to bilo ovako dosta mu~no.
Dakle, Dulovi} ne moè da prikrije li~nu mr`wu i netrpeqivost prema [e{equ. Ali, ovde se vidi ne{to {to nije bilo toliko
jasno ranije. To je ~iwenica da u Dulovi}evoj glavi kao da postoji neki ~ip, kao da ga je neko nau~io, znao ili ne znao kakav odgovor da
pruì, neka po~ne pri~u o [e{equ i zadatak je ispuwen. Pitawe je
bilo jedno, a odgovor prepun mr`we nikakve veze sa pitawem nije
imao.
Predsednik Ve}a: Ko je sve prisutan tamo kada to pri~a Dragica
u ku}i Vujanovi}a? Ko je sve tamo?
Svedok Jovan Dulovi}: Tu je uvek bila ve~ita gu`va, znate. Ona
to pri~a meni, sedi do mene. Branko Preqi} sa druge strane. Ja sam u
sredini, on slu{a, onda Branko oti{ao, ona pri~a to meni samo.
Na kraju krajeva, uvek Dulovi} zavr{i sam sa onima koji toboè
svedo~e o zlo~inima u Vukovaru. Tako je i izvesni Branko, na kojeg se
pozivao, vaqda zga|en pri~om koju je ~uo, ostavio wega Dulovi}a da
sam slu{a takve gadosti. Te{ko da u to iko moè da poveruje.
Predsednik Ve}a: Da li su tamo Stanko, Nada?
Svedok Jovan Dulovi}: Pa tu su uglavnom, tog trenutka, mislite,
kada mi pri~a, da li su?
Predsednik Ve}a: Da?
Svedok Jovan Dulovi}: Najverovatnije, ne bih mogao da kategori~ki tvrdim.
Naravno, Dulovi} ne moè kategori~ki da tvrdi da je jo{ neko
bio prisutan, ali lukavo poku{ava da odgovori u stilu pa nije to
mnogo ni bitno, jer svejedno on govori istinu. U tome i jeste slab
trik onih koji laù, jer da ne laù, wegov odgovor bio bi jasniji i
precizniji, bez èqe da se prikaè la`no samopouzdawe.
Predsednik Ve}a: Dobro, dobro.
Svedok Jovan Dulovi}: Gde smo stali?
Predsednik Ve}a: U istrazi kad ste saslu{ani pred Vojnim sudom?
Svedok Jovan Dulovi}: Da?
Predsednik Ve}a: 2000. godine ste rekli kako je ovaj Slavi{a
Pavlovi} pri~ao, govorili ste da vam je rekao kada je to bilo, pa je
60
problem bio vremena, 17 sati, 7 sati izjutra itd.?

Svedok Jovan Dulovi}: Ne, nije problem bio, shvatio sam ja, od 7
uve~e do 1 no}u.
Predsednik Ve}a: Dakle, od 7 uve~e?
Svedok Jovan Dulovi}: Od 7 uve~e, da, do 1 no}u. Tako je kod mene,
samo momenat da vidim.
Predsednik Ve}a: [ta imate tu zabeleèno?
Svedok Jovan Dulovi}: Molim?
Predsednik Ve}a: [ta imate tu zabeleèno u tom smislu, jer vi
ste rekli od 7 ujutru do 1?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne, pa onda gre{ka je bila.
Predsednik Ve}a: Nego od 17 do 1?
Svedok Jovan Dulovi}: Kod Trifunovi}a, da, to smo prepravili
posle, ne ujutru, doga|a se sve uve~e, koliko ja znam. Pa kada kaè on
sino} smo ih odbijali od 7 do 1, tako mi je rekao, toga se se}am.
Predsednik Ve}a: Pred Vojnim sudom ste rekli da vam je rekao od
17 ~asova do 1 ~as iza pono}i, od 17 do 1? Dobro.
Svedok Jovan Dulovi}: Mogu kasnije da na|em, stvarno, to je luda
ku}a, dok na|em samo.
Dulovi} se potpuno izgubio. Kad ~ovek ne govori istinu, pravilo
je, posle proteka odre|enog vremenskog perioda, da po~iwe da zaboravqa izmi{qene ~iwenice i beskona~no se upetqava u laì. Naime,
toliko je siguran u svoju poziciju kqu~nog laòva bez kojeg nema optu`nica i odgovornih za zlo~in u Ov~ari da bahato i ne obnavqa nau~eno gradivo. Ina~e, dijalog izme|u predsednika sudskog ve}a i Dulovi}a vi{e li~i na razgovor psihijatra i wegovog pacijenta, nego li
na ozbiqan razgovor u sudnici o najzna~ajnijoj mogu}oj temi.
Predsednik Ve}a: Dobro. Kod Vujanovi}a u ku}i...?
Svedok Jovan Dulovi}: U no}ima izme|u 19. i 20. i 21. pi{e kod
mene.
Pre nekoliko minuta Dulovi} je govorio o prepodnevu u Vujanovi}evoj ku}i, ali se onda potpuno izgubio.
Predsednik Ve}a: On je govorio o dve no}i?
Svedok Jovan Dulovi}: Molim? Ne, on je pri~ao o jednoj no}i,
ali posle sam ~uo od ovih da je to bilo i u dve no}i izme|u 19. i 20. i
20. i 21. da je bilo ne tu, nego negde na nekom drugom mestu. Petrova
gora, na primer ili tako ne{to. Ja nisam bio tamo nigde, nisam mogao da vidim, znate, ja sam to samo ono {to je re~eno.
Predsednik Ve}a: Da, ali ovo o ~emu je govorio ovaj Slavi{a?
Svedok Jovan Dulovi}: Da?
Predsednik Ve}a: On je govorio o kojoj ve~eri i o kom mestu?
Svedok Jovan Dulovi}: On je govorio o no}i izme|u 19. i 20. novembra. Mnogo je pro{lo, sudija, vremena.
Predsednik Ve}a: Da, pa dobro, ja }u vas ovde podsetiti kako je to
zapisni~ki konstatovano, u ovom postupku pred Vojnim sudom.
Svedok Jovan Dulovi}: Kod \or|a Trifunovi}a?
Predsednik Ve}a: On je tada pri~ao da su ih no}as od 7, odnosno
61
od 17 do 1 ~as posle pono}i, ubijali na Ov~ari, on je tada pri~ao da

su ih no}as, ako je to 21. novembar, ta pri~a no}as, onda vaqda govori
o no}i izme|u 20. na 21, a ne 19. na 20? Tako ste izjavili kod istra`nog sudije Vojnog suda.
Svedok Jovan Dulovi}: Evo pi{e kod mene va`no u no}ima izme|u 19. i 20. i 20. i 21. novembra, teritorijalci, ono {to sam pro~itao. Sad mi je te{ko da odredim, ne znam, kada je, da li je to, koje to
prepodne, koje jutro je bilo kada su pili kafu i kada smo pili kafu
i kada je taj bradowa pri~ao, da li je to 20. ili 21, mo`da bude, to je
prili~na gu`va bila u to doba.
Ovakvu konfuziju nemogu}e je izazvati kod svedoka koji govori
istinu, koji ni{ta ne insinuira, te se postavqa pitawe kako mu se
i{ta moè verovati kad ~ovek nije u stawu da locira ni mesto, ni
vreme zlo~ina, ni mesto, ni vreme kada i od koga je za izvr{ewe zlo~ina saznao?
Predsednik Ve}a: A Dragica? Dragica iz Novog Sada?
Svedok Jovan Dulovi}: Dragica je bila tu.
Predsednik Ve}a: Dragica?
Svedok Jovan Dulovi}: Da, tu. U ku}i Vujanovi}a.
Predsednik Ve}a: O ~emu ona govori, isto o Ov~ari?
Svedok Jovan Dulovi}: Isto o Ov~ari, isto o Ov~ari i o [qivan~aninu i to.
Predsednik Ve}a: Da, da, da.
Svedok Jovan Dulovi}: To su me pitali i u Hagu, to oko [qivan~anina. Znate, Dragica kaè kako je Veselin rekao da ne ubijaju sve da bi
on, [qivan~anin, probao svoju novu pu{ku. E sad, to dosta glupo zvu~i na prvi pogled, me|utim, [qivan~ann je nosio jedno specifi~no
oru`je koje niko nije imao tada tu. To je, u stvari, model skra}ene automatske pu{ke, kala{wikov i napravqen automat, to je kra}i, znate,
ima skriva~ plamena za razliku od ovih koji nemaju, tako da je to bilo
jedinstveno oru`je, dosta neefikasno, ne vaqa, takva varijanta uop{te nije ni proizvo|ena vi{e, ne kod nas, nego mislim da je to od nekle drugde, a mo`da i na{a varijanta, tako da mi je to onako da proba
novo oru`je, glupo zvu~i, ali ako je on imao to oru`je koje niko nije
imao i kod nikoga nisam video tako ne{to, onda je to imalo neke veze,
ali nemam nijednog podatka, niti je iko rekao da je Veselin [qivan~anin u~estvovao u masakru na Ov~ari. Tako da ja verujem da on nije.
A od koga drugog, sem od Dace i onog Pavlovi}a, Dulovi} dobija,
ili je dobijao podatke. Kako to niko nije rekao za [qivan~anina, kad
je to rekla Daca. Da li je tu proradila Dulovi}eva podsvest? Ko li mu
je to jo{ davao podatke, o tome, koga i za {ta treba da optuì? Kako
je mogu}e da se Daci za ne{to veruje, da je wen navodni iskaz od neprocewivog zna~aja u delu koji to Dulovi}u odgovara, a u drugom ne?
Predsednik Ve}a: Posle tog razgovora sa Dragicom, da li ste vi
{to s kim razgovarali vezano za to?
Svedok Jovan Dulovi}: Da li sam razgovarao sa?
Predsednik Ve}a: Da li ste {to s kim razgovarali oko toga, {to
62
vam je Dragica rekla, {to vam je prethodno rekla, i taj Slavi{a?

Svedok Jovan Dulovi}: Da, da. Istog dana, mo`da uve~e ~ini mi
se, pitao sam u dvori{tu te ku}e, nekako smo se susreli, Stanku sam
kazao: bre Stanko, {ta se to doga|a, bre to na Ov~ari, ovi to pri~aju na sva usta oko streqawa, a on kaè: Jebi ga, nisam imao dovoqno dobrovoqaca, pa sam morao da uzmem ove pijane {e{eqevce koji }e
sad da pri~aju svuda, kao {to jeste, i to ne}e na dobro da ispadne. Tako. Pa sam isto ve~e i Radi}a zaustavio i pitao ga isto, on mi je otprilike tako ne{to isto rekao, odmahnuo rukom, ono kao to ne}e vaqati, to {to pri~aju svi, {to se zna, za ta streqawa i za ta ubistva
na Ov~ari.
Predsednik Ve}a: To vam je rekao Radi}?
Svedok Jovan Dulovi}: Da. I Stanko i Radi} isto.
Dakle, Dulovi} konstatuje da su mu Radi} i Vujanovi} rekli potpuno isto {to }e ve} za nekoliko minuta Dulovi} demantovati.
Istovremeno, zanimqivo je kako i na koji na~in o tome govori Dulovi}. On koristi termine, mo`da, ~ini mi se, nekako itd. Tako|e, u
Vujanovi}eva usta stavqa da je u zlo~in na Ov~ari morao da ukqu~i
neke {e{eqevce, iako, utvrdi}e se docnije, nikada niko nikoga, bar
ne tu u Vukovaru, sem Dulovi}a samog, neke qude nije nazivao {e{eqevcima.
Predsednik Ve}a: Da li ste po tim saznawima kao novinar poku{ali da odete tamo do Ov~are?
Svedok Jovan Dulovi}: Tad nije bilo {anse, bio sam na Ov~ari,
ali deset godina kasnije.
Predsednik Ve}a: Da, da, ali tada?
Svedok Jovan Dulovi}: Tada, ne, ne, ne. Nije bilo nikakve {anse.
Predsednik Ve}a: Za{to?
Svedok Jovan Dulovi}: Novinari? Ni govora.
Predsednik Ve}a: Da li je neko branio, da li je neko zabrawivao
odlazak na Ov~aru, Vama kao novinaru?
Svedok Jovan Dulovi}: Mi smo mawe-vi{e tu bili qudi koji ne
znamo ni gde je Ov~ara, ni kako se ide, ni koliko je daleko, ni gde je
to. Drugo, nije bilo tu ni prevoza neko da vas odvede na Ov~aru i tako ne{to, nikome nije padalo na pamet. Najve}i deo je pre}utkivao
taj doga|aj oko Ov~are, nije hteo o tome da pri~a, ali je bilo iluzorno uop{te insistirati na odlasku na Ov~aru u to doba. I proveravati, eventualno.
Predsednik Ve}a: Jer, u istrazi ste rekli, u tom delu u istrazi
ste rekli da su neke va{e kolege poku{ale da odu na Ov~aru, pa im to
nije dozvoqeno? Navodno je sve bilo blokirano?
Svedok Jovan Dulovi}: Da, da.
Kako i koliko se Dulovi} upleo u laì postaje apsolutno nepodno{qivo. Prvo, nikome nije padalo na pamet da ide na Ov~aru, onda
nekima jeste, prvo nije znao ni gde je, ni kako da ode do Ov~are, onda je
vaqda novinar Aso{iejted presa, a ko bi drugi, hteo da ode na Ov~aru, prvo je bilo iluzorno insistirati na odlasku na Ov~aru, zatim je
63
sve bilo blokirano. Moè li iko da ustanovi {ta je od toga istina?

Predsednik Ve}a: Tako ste rekli u istrazi, evo ja vam mogu pro~itati.
Svedok Jovan Dulovi}: Ja ne znam ko je od ovih mojih kolega, ne
se}am se vi{e ko je, najverovatnije ovi koji su radili za AP ili za
ne znam ko, ali samo se to pri~alo. Ja ta~no ne mogu da se setim ko je
u pitawu bio koji su hteli da idu na Ov~aru da to provere. Me|utim,
nije bilo {anse nikakve da im neko to, ne bih mogao da preciziram
qude koji su to traìli da odu, ja sam shvatio da je to iluzorno, nisam ni poku{avao, shvataju}i situaciju.
[ta je Dulovi} shvatio ne znamo, niti }emo saznati, ali da je postupao u skladu sa pravilima novinarske profesije svakako nije. Dodu{e, to je onaj period u kojem je Dulovi} bio pun hvale za srpske dobrovoqce i ostale borce sve ih nazivaju}i vitezovima.
Predsednik Ve}a: To jo{ vezano za kapetana Radi}a u istrazi
ste u ovom delu vi, u stvari, rekli: on ni{ta nije komentarisao, samo je odmahnuo rukama, jedino je dobacio: Ma pusti, srawe je veliko.
Svedok Jovan Dulovi}: Da, da, ja sam to razumeo kao apsolutno ovo
{to mi je rekao i Stanko. To je to isto, potvr|ivawe da se to dogodilo, meni je to dovoqno da je to, ~im kaè srawe je veliko, pusti to,
nije, on je bio mnogo kra}i nego Stanko kada mi je ispri~ao doga|aj,
ali sam ja to poistovetio, to je zna~i to, to se dogodilo. Ja sam hteo
da proverim {ta on zna o tome, da li je to istina, da li }e to da demantuje i da kaè nije to istina ili tako ne{to. Kada je to rekao, meni je bilo jasno da je to to isto, da je to u stvari jedno potvr|ivawe
da se Ov~ara dogodila.
Predsednik Ve}a: Vi ste cele te jeseni bili tamo, shvatio sam da
ste bili vi{e u Vukovaru nego ku}i u redakciji?
Svedok Jovan Dulovi}: Da, da. Ovo dok je bilo, dok sam bio u Borovu Selu, kazao sam onda smo odlazili svaki dan bili i uve~e odlazili u Oyake, tu smo i spavali u hotelu, to je druga strana Vukovara,
a posle smo bili sve vreme tu, u jesen.
O~igledno, Dulovi} nije mogao da potvrdi istovetnost iskaza
Vujanovi}a i Radi}a i sve se svodilo na wegovo zakqu~ivawe, ili nekoga ko je umesto wega pravio zakqu~ke. Tako|e, kako ~ovek koji je toliko dugo vremena proveo u Vukovaru, u tom periodu mnogo vi{e nego u svojoj ku}i, ~ovek koji je boravio i u Borovu Selu, u Oyacima na
drugoj strani grada, ne zna ni otprilike gde se Petrova gora i Ov~ara nalaze?
Predsednik Ve}a: Da, tako sam i shvatio. Dobro. Niste o ovome
svojevremeno pisali neki ~lanak u listu Vreme?
Svedok Jovan Dulovi}: Jesam, jesam. Ali je to bilo kasnije.
Predsednik Ve}a: 95?
Svedok Jovan Dulovi}: Da. Taj ~lanak sam napisao tekst, mislim
krvava, kako se zva{e neki naslov...
Predsednik Ve}a: Pri~a.
64
Svedok Jovan Dulovi}: Zaboravio sam, tako ne{to.

Zna~i, kao {to smo i pretpostavili tekst Jovana Dulovi}a u listu Vreme podstakao je i tuìoce Ha{kog tribunala i sve druge da
krenu u saznavawe istine i ispitivawe odgovornosti za taj stra{ni zlo~in. Zanimqivo, da se sve zasniva na navodnoj pri~i ~oveka
koji se ne se}a ni naslova svog najzna~ajnijeg teksta o kojem je toliko puta i pri~ao i pisao, jer je pro{lo mnogo vremena pa je zaboravio. Zanimqivo, jer ako je to zaboravio kako moè da se seti bilo ~ega {to se odigravalo ~etiri godine ranije nego {to je tekst napisan?
Predsednik Ve}a: Poznajete li generala Vasiqevi}a, Aleksandra Vasiqevi}a?
Svedok Jovan Dulovi}: Aleksandra Vasiqevi}a?
Dulovi} je nesiguran i iznena|en, te ponavqawem pitawa poku{ava da dobije na vremenu kako bi pripremio odgovor.
Svedok Jovan Dulovi}: Da.
Predsednik Ve}a: Da li ste i sa wim razgovarali o ovim va{im
saznawima vezano za ove doga|aje?
Svedok Jovan Dulovi}: U to vreme, u vreme ratnih dejstava i to
ili kasnije?
Dulovi} opet poku{ava da dobije na vremenu, jer dobro razume
gde bi bilo kakav neprecizan odgovor mogao da ga odvede. Ina~e, Vasiqevi}, nekada{wi visoki oficir JNA, {ef KOS-a, svedok u postupku protiv Milo{evi}a, op{tepoznat je po svojoj antisrpskoj delatnosti, ali i fabrikovawu dokaza protiv navodnih srpskih zlo~inaca. Tako|e, ~ovek ucewen zbog brojnih pqa~ki i pronevera, pa i
u samom Vukovaru.
Predsednik Ve}a: Ne znam, kasnije, posle toga?
Svedok Jovan Dulovi}: Pri~ao sam sa wim, jer je on ~esto dolazio u redakciju, ~esto, nije ba{ ~esto, ali, tako je dolazio pa smo pri~ali o svemu i sva~emu, izme|u ostalog i o tome. Ja wega nikada nisam video u Vukovaru. Ne znam ni da li je bio.
Interesantno je da predsedniku ve}a nije palo na pamet da Dulovi}a pita, kojim je to poslom Vasiqevi} dolazio u redakciju Vremena, te su se ~esto zadràvali u duèm i prijateqskom razgovoru.
Predsednik Ve}a: Ko je to organizovao, ko je to uradio? To streqawe na Ov~ari?
Svedok Jovan Dulovi}: Moj... nisam istraìvao, raspitivao se,
kako ko je to uradio ili ko je naredio, ili da li je uop{te neko naredio?
Predsednik Ve}a: Ko je to organizovao, kako je do{lo do toga?
Svedok Jovan Dulovi}: Moj zakqu~ak, koji ne mora da bude ta~an,
je na osnovu svega tamo {to sam video i svega, da se tu radilo o jednom potpuno, da tu nikada niko nije dao narbdbu, pogotovo ne vojska
koja je tamo formalno vodila glavnu re~, a u stvari, nije. Vojska je po
meni tada bila tamo u vrlo podre|enom poloàju jer je, ako se se}ate, mobilizacija bila neuspela, nije bilo qudstva, tako da su tu glav65
nu re~ vodili teritorijalci, dobrovoqci i paravojska. Jednostavno,

vrlo ~esto se nisu povinovali onome {to su oficiri govorili i traìli da se uradi. Jednostavno su odbijali. Tako da je to bio, kaèm
vam, ~ini mi se, da je radio ko je {ta hteo. Ovo oko streqawa, ja nemam nikakva saznawa da je to neko naredio, mislim da je to bio skup
qudi koji su jednostavno to po~inili {to su po~inili, organizovao
se. Da li je neko organizovao i ko je organizovao, da li su bili spremni da urade to {to su uradili. Nisam imao saznawa od vojske, ne verujem da je to neki oficir naredio. Mislim da je tu do{lo do dosta
ra{~i{}avawa, ne, nego revan{izma me|u qudima koji su ìveli tamo, a bilo je Srbi i Hrvati, bilo je revan{izma, ubijani qudi, te dve
ène na primer, navodno i tre}a je nestala, meni to malo mi je ovako
nepojmqivo. Ne bih mogao izri~ito da tvrdim da je to neko li~no organizovao. Ne li~no neko, nego da ima nare|ewa nekog sa neke vi{e
instance. Znate tu je neki Ivica Andri}, zvani \eti}. To je jedan poseban tip.
Dulovi} otvoreno priznaje da nema gotovo nikakvih saznawa o
doga|ajima na Ov~ari, o tome ko je naredio izvr{ewe tog zlo~ina i
ko ga je organizovao i pri svemu tome govori o svom li~nom mi{qewu, koje, po sopstvenom priznawu, ne mora da bude ta~an. Ovim, cela
pri~a na kojoj su insistirali Vreme, Anastasijevi}, Vasi} i ostali novinari sli~ni Dulovi}u pada u vodu. Naime, oni su bezbroj puta
poku{ali u svojim tekstovima da prikaù piramidu zlo~ina koja se
nikada ne bi zavr{avala na tamo nekim pijanim psihijatrijskim slu~ajevima koji nemaju nikakve veze sa Beogradom i najvi{om komandom.
Predsednik Ve}a: Jeste wega poznavali?
Svedok Jovan Dulovi}: Kako ne, kako ne. Samo da se podsetim,
znate...
Svedok Jovan Dulovi}: To su bile ovako, on je bio poseban, mislim da je imao dosta krvolo~nosti u sebi, zakrvavqene o~i, i on je
pri~ao kako je on ubijao, evo kaè ovog sam li~no ubio, na televizoru, radio, po{to taj deo tog gde je Stanko, tu je bio neki agregat
koji je davao struju, pa je mogao povremeno i da se vidi televizor,
slika, znate ili tako ne{to i onda se neki fotoreporter pojavio
koji pri~a da je ~etrdeset zaklane dece video u Borovom nasequ,
{to je bilo onako glupo, stra{no, iz zabavi{ta, sto dana traje bombardovawe iz sve snage tog Borovog naseqa, ìve du{e nema unutra,
svi su se povukli, pogotovu deca u zabavi{tu, pa zaklano ~etrdeset.
To je bilo onako propagandni, onako jeftin trik kako su Hrvati pobili ~etrdesetoro dece u zabavi{tu, to zna~i dve tri godine, {to
nigde nije bilo deteta, znate. Taj Ivica Andri} on je u~estvovao u
tom streqawu na Ov~ari. A to zakqu~ujem, sam je pri~ao, pripit i
tu bila su dva oficira, da li Bojkovski ili, imam zapisano, on je
do{ao onako i po~eo da puca i da se razme}e, a onda je izvukao, zavukao ruku u yep od pantalona vojni~kih, sa strane yepovi, i kaè
66
Nadi: Odi sestro da ti ne{to poklonim. Izvu~e neko lan~e i oka~i joj oko vrata. Ovoj dvojici oficira koji su sedeli onako skru{eno, pa navu~e na prst po prsten, neki prsten i jednom i drugom. Bilo je jasno da su to stvari koje su pokupqene sa strati{ta. Meni kaè Ivica: Tebi nijesam ni{ta poklonio. Ovako, izvadi u {aku
burme, prstewe, min|u{e, ne znam ni ja {ta je tu bilo, vidim samo
da je nakit, mu~ninu ~ovek mora da ima, meni, kako mi je u tom trenutku sinulo: vidi, pokazuje mi ruke i kaè: vidi, pogledaj, nemam
ni{ta, ja bih dobio alergiju, a nemam tu injekciju, po~nem da ga laèm, da dièm frku kako bi rekli, tako da nisam uzeo ni{ta i nisam hteo, da sam se izvadio sa te strane. Kaèm vam, to je bio jedan
spektakl, spektar tipova koji su po meni, dosta wih psihijatrijski
slu~ajevi.
Fascinantno je da Dulovi}, po navici, sprovodi odbranu hrvatske propagande, a sve {to bi neko i negde mogao protiv Srba da u~ini on nipoda{tava, omalovaàva i obja{wava nespretnom srpskom
propagandnom aktivno{}u. Ono {to je, ipak, najzanimqivije, jeste to
{to Dulovi} poklawa bezgrani~no poverewe psihijatrijskom slu~aju kakav je izvesni \eti}, tu ni{ta ne moè da bude neistinito, jer
~ovek govori protiv Srba, razume se.
^lan Ve}a, sudija Gordana Boìlovi}-Petrovi}: Kada su pri~ali i Slavi{a i posle Daca, da li su spomiwali neka imena, da li su
ne{to opredeqivali, da li su rekli ko je to poimeni~no, da li su
spomiwali vojsku, teritorijalce, da li su rekli bilo {ta u smislu ko
je to uradio?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne, ne, nisu pomiwali kao sau~esnike jo{
eventualno neke koji su to radili.
^lan Ve}a sudija Gordana Boìlovi}-Petrovi}: Uop{te, ko je to
uop{te uradio, da li se reklo ko je to uradio ili vojska, ili teritorijalci?
Svedok Jovan Dulovi}: Slavi{a mi je pri~ao za sebe, Daca mi je
pri~ala za sebe, nisu pomiwali imena.
Potpuno neverovatno. Cela pri~a zasnovana je na navodnim iskazima dvoje qudi za koje se ne zna ni da li su ura~unqivi, ni da li je
bar jedno od wih danas u ìvotu, na pri~i qudi koji nisu pomenuli
nijedno ime i nisu govorili ni{ta o potencijalnom organizatoru
zlo~ina.
^lan Ve}a, sudija Gordana Boìlovi}-Petrovi}: Nisu spomiwali imena, nikakva imena nisu spomiwali?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne, niko ko je jo{, ne. Jer bi to sigurno
zapisao.
^lan Ve}a, sudija Gordana Boìlovi}-Petrovi}: Vi ste na jednom mestu rekli, kada ste prethodno dali iskaz, spomiwali ste neki
alkohol, pa ste pri~ali ne{to pijani {e{eqevci ne{to, za koji to
period, ceo tok ratnih dejstava ili specijalno za te?
Svedok Jovan Dulovi}: Uglavnom tokom celih ratnih dejstava.
^lan Ve}a, sudija Gordana Boìlovi}-Petrovi}: Recite mi, zna67
~i, wih, kako ih vi nazivate {e{eqevci, sem ovog jednog-dva imena

koje ste spomenuli, jeste jo{ vi|ali neke qude koji su dolazili tu u
ku}u gde ste vi boravili ili ovde u ovu susednu?
Svedok Jovan Dulovi}: Najverovatnije da jesu.
^lan Ve}a, sudija Gordana Boìlovi}-Petrovi}: Ali vi ih ne
znate po imenu?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne znam ko su, znate, te{ko je tu i vrlo neuputno pitati za neko ime, je li kako se ti zove{, znate, nego to sve
tako u nekom, ako moè da se pohvata ime u nekom druga~ijem...
Dulovi} optuùje qude, koje je sam prozvao {e{eqevcima, da su
gotovo uvek bili u alkoholisanom stawu. Vi|ao ih je mnogo i na svakom mestu. To su, po Dulovi}u, opasni qudi koje je neuputno pitati i
za ime. Ono {to je potpuno nelogi~no jeste pitawe na koje niko, pa
ni Dulovi}, ne moè da pruì odgovor, a to je kako to da vi{e od mesec dana ìvi pored nekih qudi, dve ku}e udaqen, da je tako radoznao
novinar, a da ne moè da se seti nijednog jedinog imena nekog od pomiwanih {e{eqevaca.
Predsednik Ve}a: Pa ja, kaèm, tada ste kod istra`nog sudije
Vojnog suda rekli da ste videli da skoro svi znaju {ta se dogodilo na
Ov~ari? O tome se javno pri~alo tada u tom dru{tvu u kome vama
Dragica pri~a?
Svedok Jovan Dulovi}: Apsolutno, svi su to znali, to je s tim
pri~a odmah pukla, ~im se to okon~alo i kada su se vratili u~esnici
u tom, nije sporno.
Predsednik Ve}a: Na osnovu ~ega vi zakqu~ujete da su i ovi ostali koji su tu prisutni, znali za to, ako vama o tome pri~a samo Dragica? Vama i ovome, a kaète u prostoriji ih je vi{e, pa na osnovu
~ega?
Svedok Jovan Dulovi}: Pa na osnovu toga, {to sam u me|uvremenu
pri~ao i sa novinarima, sa kolegama i sa snimateqima, to je bila tema dana.
Samo nekoliko minuta ranije Dulovi} je rekao da niko, sem Dace
i Slavi{e, nije bio raspoloèn da pri~a o Ov~ari. Sada se ispostavqa da su svi znali, da je to bila bezmalo javna stvar, da su o tome govorili svi novinari i mnogi drugi. A, za{to onda niko takav zlo~in
nije prijavio nadle`nim dràvnim organima ?
Predsednik Ve}a: Da li moète da pogledate te bele{ke koje ste
nam malopre i ~itali? To je pri~a tog Slavi{e, bele{ka o pri~i tog
Slavi{e Pavlovi}a, pa, dakle, branilac vas pita, da li na osnovu toga, moète sad da kaète, kada ste ih sa~inili u odnosu na weno saznawe? U odnosu na saznawe o tim ~iwenicama, u odnosu na pri~u tog
Slavi{e, recimo, kada ste sa~inili bele{ku o tome, kada ste to pribeleìli?
Svedok Jovan Dulovi}: Ovo sa Slavi{om je pribeleèno, ja kaèm ovde u no}ima izme|u 19. i 20. i 20. i 21. To 21, 20. na 21. govorilo se o dva puta obavqenoj likvidaciji, jedna na Ov~ari, ova druga da
li je na Ov~ari ili je na nekom drugom mestu, ali koliko se ja se}am,
68
ovo {to sa Slavi{om je napisano 20. pre podne.

Predsednik Ve}a: 20?
Svedok Jovan Dulovi}: 20. izme|u 19. i 20. je bilo to na Ov~ari po
meni, a 20. pre podne Slavi{a pri~a.
Predsednik Ve}a: I tog 20. pre podne ste sa~inili tu bele{ku?
Svedok Jovan Dulovi}: Jeste, tu na licu mesta, da.
Predsednik Ve}a: Nakon toga ide pri~a, nakon te pri~e tog Slavi{e, ide pri~a ove Dragice?
Svedok Jovan Dulovi}: Dragi~ina pri~a.
Svedok Jovan Dulovi}: Da. I sad da li je prvo Dragi~ina ili ova,
ne mogu da se setim.
Jovan Dulovi} vi{e ne zna ni{ta. Ni kad mu je neko ne{to pri~ao, ni ko je bio prvi, a ko drugi, vi{e se ni~ega ne se}a. Uostalom, o
~emu je svedo~io Dulovi} kad takvih, najkrupnijih i najva`nijih
stvari ne moè da se seti, jako bilo ko moè da mu poveruje za neku
neuporedivo mawu stvar, ako Dulovi} nije u stawu da se seti sa kim,
kada i gde je razgovarao, a navodno, se}a se svih detaqa iz razgovora,
optuùju}ih za Srbe, naravno.
Predsednik Ve}a: Ja sam shvatio, pa evo ponovo se vra}am na ovaj
zapisnik o va{em saslu{awu pred Vojnim sudom, vi kaète: Dana 21.
novembra bio sam u blizini ku}e gde sam stanovao u Ul. nova br. 88,
ku}a Nikole Paji}a, doma}ica se zove Milka Paji}. U ovu ku}u je do{ao jedan ~ovek zajedno sa nekoliko dobrovoqaca koji su pripadali
tzv. {e{eqevcima, onda ga opisujete, kao i danas ovde, markantan,
visok, sa bradom, pu{io je duga~ku mu{tiklu itd, pri~a da je iz Smedereva, on je tada pri~ao da su ih no}as od 7, odnosno 17 ~asova do 01
~as posle pono}i ubijali na Ov~ari?
Svedok Jovan Dulovi}: To izme|u, oprostite ovo u po~etku izme|u 19. i 20. ili 20. i 21?
Predsednik Ve}a: Ne, ne, vi samo govorite da je dana 21. novembra
bila ta pri~a u ku}i Paji}a kod Slavi{e, on je tada pri~ao da su ih
no}as od 07, odnosno od 17. do 01 posle pono}i ubijali na Ov~ari?
Svedok Jovan Dulovi}: Da.
Predsednik Ve}a: E sad vi kaète 19. na 20. bi bilo to no}as i da
je ta pri~a tog Slavi{e 20. i vi to 20. i pribeleìte? Ja mislim da
sam ga dobro shvatio.
Svedok Jovan Dulovi}: Da, ne znam mo`da je do{lo do neke konfuzije.
Do{lo je do potpune konfuzije. Jovan Dulovi} sam priznaje da mu
vi{e ni{ta nije jasno. Najra|e bi se izvukao iz svega, jer wegova
glavna rola je bila i bi}e, verovatno u Hagu, a ne ovde u Beogradu. Za
te slu~ajeve pripremi}e se mnogo boqe. Nau~i}e i zapamti}e sve datume u me|uvremenu.
Predsednik Ve}a: Ima doga|aje vezano za 19. na 20?
Adv. Nenad Petru{i}: I to je ono {to mene interesuje?
Svedok Jovan Dulovi}: Pa morao bih da, pa ne znam, ni meni nije
69
ba{ jasno.
Nikome nije jasno, ali nije ni va`no, jer Dulovi} i nije tu da bi
govorio istinu, ve} da bi obavio prqavi politi~ki zadatak za svoje
mentore.
Adv. Nenad Petru{i}: Da li se svedok pre objavqivawa feqtona
Krvava pri~a sastao sa tada re~e generalom Vasiqevi}em?
Svedok Jovan Dulovi}: Pravo da vam kaèm ja se vi{e i ne se}am
tog teksta, bilo je davno, da li sam se sastajao sa Vasiqevi}em i da li
smo razgovarali na tu temu ...
Predsednik ve}a: Tekst iz 95. godine?
Svedok Jovan Dulovi}: Da iz 95.
Predsednik Ve}a: Pa to vas pita branilac, da li ste se eventualno, sastali sa Vasiqevi}em pre nego {to ste to objavili, ili posle?
Svedok Jovan Dulovi}: E pa to ne znam, stvarno.
Branioci su razumeli da je cela pri~a po~ela i zavr{ava se tekstom Krvava pri~a u listu Vreme. Jasno je svima i da je kqu~nu ulogu u vukovarskoj pri~i imao Aleksandar Vasiqevi}, koji je, da bi spasao svoju zadwicu, ucewen, po~eo da sara|uje sa stranim obave{tajnim
slu`bama i inspiri{e antisrpsku politiku kroz medije poslu{ne Zapadu, jer, izme|u ostalog, zavise od wihove finansijske pomo}i. Da li
je ~udno, jer u po~etku je Dulovi} poku{ao da izbegne svaku vrstu odgovora o vezi sa Vasiqevi}em, to {to vi{e ne moè da se seti kada i
u koje vreme je imao susrete i sastanke sa Aleksandrom Vasiqevi}em.
Ili, Dulovi} ho}e po svaku cenu da za{titi jednog od {efova me|unarodne mafije i saradnika stranih obave{tajnih slu`bi, ili mu je direktno podre|en i mora da slu{a naredbodavca Vasiqevi}a?
Adv. Nenad Petru{i}: Da li je sa generalnom Vasiqevi}em razgovarao o eventualnoj mogu}nosti objavqivawa, odnosno nagovora da
se objavi takav neki feqton o tome {ta se de{avalo u Vukovaru, odnosno Ov~ari 91. godine? Da li je imao nekih razgovora na temu sa generalom Vasiqevi}em?
Svedok Jovan Dulovi}: Mislite da li sam ja pod ne~ijim utiskom
napisao to ili nagovoru? Ne, ne to je bilo moje li~no, a to da li sam
razgovarao na temu, pa pri~ao sam ja sa mnogima na tu temu. Da li sam
sa Vasiqevi}em pri~ao, jesam pri~ao ali ne znam ni da li je to bilo
posle ili pre objavqivawa tog teksta. Ali nekog uticaja, smatram da
Vasiqevi} nije imao nikakav uticaj na to, ja wega nisam video u Vukovaru nijedanput, nisam ga poznavao, upoznao sam ga tek kasnije, zapravo, mnogo kasnije posle toga.
Ko su ti mnogi sa kojima je Dulovi} razgovarao na temu objavqivawa tekstova o Ov~ari? Naravno, Vasiqevi} je razgovarao sa Dulovi}em pre objavqivawa tog teksta, bio je glavni naru~ilac i ~ovek
koji je garantovao bezbednost, novac i druge stvari Dulovi}u samo da
taj tekst bude objavqen. Ali, kada je Dulovi} ve} razgovarao sa mnogima na temu objavqivawa teksta sa takvim sadràjem, kako to da ni
on, a ni svi oni sa kojima je o tome pri~ao ne na|o{e za shodno da ne{to od toga ispri~aju tuìla{tvu, policiji, ili bilo kojem drugom
70
dràvnom organu?
Adv. Miroslav Perkovi}: Predsedni~e Ve}a, ja bih molio da pitate svedoka, da li on dozvoqava, ja smatram da je jedan deo ovog svedo~ewa, odnosno veliki deo svedo~ewa, zasnovan na ovom dnevniku,
rokovniku, da li bi on dozvolio da se taj wegov dnevnik fotokopira
i da taj dnevnik bude priloèn.
Predsednik Ve}a: Ta bele{ka?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne.
Adv. Miroslav Perkovi}: Za{to?
Svedok Jovan Dulovi}: Zato {to je to moje li~no, li~ni moj dnevnik.
Adv. Miroslav Perkovi}: Dobro, predsedni~e Ve}a, onda ja generalno stavqam kompletnu primedbu na iskaz svedoka, jer je on dobar
deo ~itao iz ne~ega, kaè iz svojih zapisa itd., a mi ne moèmo da
kontroli{emo ta~nost tih zapisa i ne znamo da li to ta~no tu pi{e,
zna~i, stavqamo primedbu na taj deo wegovog iskaza.
Neko bi posle ovakvog dijaloga zakqu~io da je Dulovi} lo{ ~ovek, jer kako objasniti ~iwenicu da on svojim bele{kama misli da u
zatvor otera desetine qudi, desetine porodica ostavi bez hranilaca,
a da ne}e ~ak ni da pokaè svoj dnevnik, tj. svoje bele{ke na kojima
je, navodno, zasnovao svoju pri~u. Takav zakqu~ak, bio bi, me|utim,
pogre{an. Naime, jeste Dulovi} i lo{ ~ovek, ali to se ovde nikoga
ne ti~e. Dulovi} je brzo i pani~no odbio svaku mogu}nost pruàwa
na uvid dnevni~kih beleàka, jer bi se ve{ta~ewem, uz stru~nu analizu grafologa, moglo ta~no zakqu~iti kada je dnevnik stvarno pisan, da li zaista u vreme vukovarske bitke, ili znatno kasnije, kada
su to neki od Dulovi}a traìli? Uostalom, tek posle ovakve reakcije, postaje do krajwih granica sumwivo sve {to je u tekstu Krvava
pri~a objavqeno, jer Dulovi} je za Ekspres politiku, ali u trenucima vukovarske bitke, potpuno druga~ije obave{tavao javnost.
Adv. Miroslav Perkovi}: Kojim povodom direktno dolazi gospodin Vasiqevi}, o ~emu razgovaraju, itd.?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne razgovaram ja samo sa, nije on do{ao da
razgovara sa mnom, on je dolazio u redakciju i qudi koji su radili u
redakciji, rade i daqe, znali su Aleksandra Vasiqevi}a jo{ od ranije. Na koju temu razgovarali smo, verovatno i o ratovima, i o svemu
tome, i o, ali ni{ta konkretno ja iz tog doba sa Aleksandrom Vasiqevi}em nisam imao, pri~ali smo, ali {ta i kada je to bilo ne znam.
Adv. Miroslav Perkovi}: Da li je razgovarao o Ov~ari?
Svedok Jovan Dulovi}: Sa Vasiqevi}em?
Adv. Miroslav Perkovi}: Da?
Svedok Jovan Dulovi}: Pa razgovarali smo, da. Ali kaèm, ja wega tamo nisam video nikada. Pa mo`da sam mu ja pri~ao {ta je bilo,
ne se}am se, pri~ali smo o svemu i sva~emu.
Adv. Miroslav Perkovi}: Da li mu je pokazivao ove svoje zapise,
govorio da ima takve zapise?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne, ne, to je stajalo kod mene u ku}i i to
71
se nije nikoga ticalo, da ja pri~am {ta sam zapisao.

Adv. Miroslav Perkovi}: A da li je ikada pitao Aleksandra Vasiqevi}a, ~oveka koji je bio tada prvi obave{tajac, koliko ja znam,
{ta je wemu poznato o Ov~ari, zna~i, osim ovih dobrovoqaca {to je
pitao, {to se interesuje itd., da li on pita Aleksandra Vasiqevi}a,
da li je ikada Aleksandar Vasiqevi} bio u Vukovaru, da li ga je pitao?
Predsednik Ve}a: Pitawe, pitawe? Dakle, da li ste...?
Svedok Jovan Dulovi}: Verujte, mo`da sam ga i pitao, ali ja ne~eg zna~ajnog i bitnog od Vasiqevi}a, kada se ti~e Vukovara, mogao
je on od mene da slu{a, eventualno, ako sam pri~ao uop{te, ali mi je
bio potpuno nezanimqiv.
Zna~ajnu ulogu Vasiqevi}a vi{e ni Dulovi} ne poku{ava da umawi, bar ne do kraja. Interesantno je, o ~emu je to Vasiqevi}, toliko
zna~ajnom, imao i mogao da razgovara sa urednicima i novinarima
Vremena? Kakve veze imaju novinari Vremena sa ratovima? To
nije list koji se prevashodno bavio vojnim pitawima, {tavi{e retko, osim ako Vasiqevi} i urednici tog lista nisu primali naloge i
dobijali zadatke od istih qudi?
Predsednik Ve}a: Branio~e?
Adv. Miroslav Perkovi}: Predsedni~e Ve}a, nisam shvatio, da
li je on razgovarao o Ov~ari sa gospodinom Vasiqevi}em, i {ta je
wemu gospodin Vasiqevi} pre, po{to smo i do sad slu{ali vi{e, {ta
mu je ko rekao, da li mu je tada ne{to gospodin Vasiqevi} rekao, o nekim svojim saznawima o Ov~ari?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne se}am se. Apsolutno, mislim da nije.
Dulovi} ne sme u celini da negira u~e{}e Vasiqevi}a u pisawu
Krvave pri~e, iako poku{ava da taj uticaj svede na najmawu mogu}u
meru.
Adv. Miroslav Perkovi}: Daqe, kada je posledwi put razgovarao
sa generalnom Vasiqevi}em?
Svedok Jovan Dulovi}: Kada sam posledwi put razgovarao sa generalnom Vasiqevi}em? Pre jedno ~etiri nedeqe, tri.
Dulovi}, ponovo iznena|en pitawem, poku{ava ponavqawem cele
re~eni~ne konstrukcije, da dobije na vremenu i pripremi dovoqno
ubedqiv i odgovaraju}i odgovor. Odlu~io se, da bi zvu~ao uverqivije, da saop{ti istinu o terminu posledweg vi|ewa. A, ako nisu tako
blisko sara|ivali na projektu Ov~ara, {ta je to {to ih danas spaja?
Ili su, ipak, mnogo te{we povezani nego {to je to Dulovi} èleo da
prizna.
Adv. Miroslav Perkovi}: O ~emu?
Svedok Jovan Dulovi}: O ribolovu.
Adv. Miroslav Perkovi}: O ribolovu?
Svedok Jovan Dulovi}: Da, u ~amcu na pecawu.
Adv. Miroslav Perkovi}: U ~amcu na pecawu?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne samo ja, nego bilo nas je vi{e.
Adv. Miroslav Perkovi}: Dakle, u kakvim su odnosima on i go72
spodin Vasiqevi}? Prijateqskim, drugarskim itd.?

Predsednik Ve}a: Kako biste procenili va{ odnos?
Svedok Jovan Dulovi}: Pa znate, vrlo retko se vi|amo, vrlo retko, veoma retko. Znam da ima ~amac, da smo bili, ne samo on nego na{i zajedni~ki prijateqi na Dunavu, da smo pecali, ni re~i o bilo ~emu, nema {ta da pri~amo.
Ovo je ve} prava humoreska, a ne ozbiqan odgovor na ozbiqnom
mesu gde se odlu~uje o qudskim sudbinama. I tako, Dulovi} i Vasiqevi}, pride jo{ nekoliko qudi, vide se na pecawu, u Vasiqevi}evom
~amcu, gledaju u vodu, ~ekaju da riba zagrize, ne progovaraju kao da su
mutavi i to, pre svega, zbog toga {to nemaju {ta i o ~emu da pri~aju.
Neverovatno, zar ne?
Adv. Miroslav Perkovi}: Da li mu je ikada Aleksandar Vasiqevi} pomiwao nekakvu pqa~ku novca iz vukovarskog SDK? Mislim,
govorili smo o pqa~kama ovih cipela itd., pa da vidimo {ta je sa tom
pqa~kom iz SDK, da li ima neki izve{taj o tome?
Svedok Jovan Dulovi}: O pqa~ki novca iz SDK u Vukovaru, u redovnom, u normalnom, u mirnodopskom stawu ili ...?
Predsednik Ve}a: U to vreme?
Svedok Jovan Dulovi}: Aha, u to vreme.
Predsednik Ve}a: U to vreme, o kome ste nam danas govorili?
Svedok Jovan Dulovi}: Ja sam to negde ~itao, ali ja ne verujem da
mi je Aleksandar Vasiqevi}, ne se}am se stvarno...
Predsednik Ve}a: Dobro.
Adv. Miroslav Perkovi}: Da li imate saznawa da je gospodin Vasiqevi} bio procesuiran, ne ulazim sada da li je osnovano ili ne, u vezi
nekakve pqa~ke SDK, nestanka novca, da je bio u pritvoru zbog toga?
Svedok Jovan Dulovi}: Znam da je bio u pritvoru, ali da je re~,
prvi put ~ujem da je re~ tu bila o pqa~ki, da je bio optuèni ili
osumwi~en za pqa~ku. Mislim, to mi onako zvu~i, to mi ne li~i na
~oveka.
Kod Jovana Dulovi}a je, izgleda, bar prema spoqa, mnogo toga zasnovano na wegovom li~nom zapaàwu. Kad mu je neko antipati~an, ne
mora nikada ni da ga vidi, ni da ga ~uje, odmah je zlo~inac, ili, u najmawu ruku, pqa~ka{, a kada mu je drag, iz nepoznatih razloga, onda mu
i ono {to je istina tako ne izgleda. Celo wegovo svedo~ewe, sem pripremqenih laì, u stvari su wegove li~ne opservacije i mi{qewe o
pojedinim stvarima, a ne izno{ewe bilo kakvih ~iwenica.
Adv. Miroslav Perkovi}: Dobro, dobro. Predsedni~e Ve}a, da li
svedok moè da se izjasni o tome, kako je on bio obu~en za vreme tih
obilazaka rati{ta, pogotovo ovih dana kada se de{avala ta Ov~ara,
kako on kaè, kako se on obla~io?
Svedok Jovan Dulovi}: Iskqu~ivo, to je bila jesen, iskqu~ivo
nosio sam stalno bundu, naranyastu bundu, perjanu jaknu dovde, naranyaste boje kao ovi poliva~i ulica.
Svedok Jovan Dulovi}: I nisam hteo, predlagali su mi da mi daju
73
da obu~em ne{to, meni je bilo toplo i drugo nikada nisam hteo ni{ta da nosim u rukama, imao sam blok, ra~unao sam, {to bih ja obla~io uniformu ili bilo {ta drugo ili nosio ne{to da budem meta nekog snajperiste, jer se tamo ga|alo, tako da nisam skidao tu bundu sa
sebe, bio sam non-stop tako obu~en i iskqu~ivo, upravo zbog toga.
Adv. Miroslav Perkovi}: Dakle, zbog toga nije hteo da obu~e
uniformu, da ne bi bio, dobro, shvatio sam.
Svedok Jovan Dulovi}: Toplije mi je ovako bilo, znate.
Dulovi}eva priroda je kukavi~ka i on ne moè da prikrije ~iwenicu da je nosio bundu upadqivo razli~ite boje od boje vojni~ke uniforme da svoju zadwicu ne bi izlagao bilo kakvom riziku. Me|utim,
to jeste bio trenutak iskrenosti, ali kad mu je branilac samo posredno nagovestio da razume da je kukavi~luk bio osnovni moto takve odluke, Dulovi} je brè boqe promenio razlog i rekao da je tu bundu
nosio zbog toplote. Jedan takav jadni laòv uspeva da odlu~uje o sudbinama desetina qudi i to samo i zahvaquju}i svojim laìma.
Adv. Miroslav Perkovi}: Dobro. Da li je u tim svojim izve{tajima redakciji, ~lancima, tekstovima, kada je izve{tavao iz Vukovara, kaè ode u Oyake i telefonira i tako, da li je on ikada napisao,
osim {to je navodno zapisao u svom dnevniku, navodno, da li je on ikada napisao tekst 91, 92, svojoj redakciji, dakle javnosti ovde u Beogradu, i rekao: de{avaju se pqa~ke, to su pijanci, to je razuzdana gomila, pa ove izraze koje on danas upotrebqava. Da li je ikada u svom
jednom novinskom izve{taju pre, osim 95, dakle, da li on tada o tome
govori?
Predsednik Ve}a: Da li ste pisali, eventualno, ne{to?
Svedok Jovan Dulovi}: Da, znam, na ~emu insistira branilac. Pa
znate, ako napi{em da je u toku borbenih dejstava iz jednog dvori{ta
iza{ao na motoru taj i taj, onda je pala granata pa ga ubila, taj motor
je o~igledno bio ukraden i opqa~kan, jer ne ide se s motorom tu, to
sam gledao svojim o~ima, takvi tekstovi, meni mnogo tekstova nije
pu{teno, iako su oni bili apsolutno verodostojni, jer je bila takva
politika i Politikine ku}e, da se o tome slavilo na sva usta, osloba|awe Vukovara itd, itd.
Branilac je postavio jedno od najzna~ajnijih pitawa, koje, iako
izgleda moralnog karaktera, to u su{tini nije. Naime, kako je mogu}e da Dulovi} pi{e i objavquje tekstove u novini koja slavi srpsko
osloba|awe Vukovara, a da on ne misli tako? Da li bi to trpeo on i
da li bi to trpeli urednici da je bilo druga~ije? Dulovi} daqe kaè
da mu mnoge stvari nisu objavqivane, ali one koje jesu govore mnogo
druga~ije i o dobrovoqcima i o teritorijalcima, o na{oj Armiji u
celini, na mnogo druga~iji na~in. A, kakav je laòv Dulovi}, govori
primer na koji je sam ukazao. Naime, stru~ni tim dr Vojislava [e{eqa do{ao je u posed Dulovi}evog teksta iz Ekspresa u kojem opisuje navodnu kra|u i pqa~ku motora. Re~ je o tekstu sa naslovom Uzmite po {est bombi, od 18. novembra 1991. godine, u kojem Dulovi} bukvalno preteruje, veli~aju}i herojsku borbu dobrovoqaca, wihovu
74
po`rtvovanost u spasavawu ìvota drugih qudi, pa i fotoreportera

Ekspresa @ikice Jovanovi}a. U drugom delu teksta Dulovi} konstatuje: I usred bitke iz jednog dvori{ta izlazi dobrovoqac Dragan
Vigwevi} iz Vukovara koji je nedavno do{ao iz JNA i pristupio
udarnoj ~eti. Gura motocikl i poku{ava da stavi motor u pokret. U
tom trenutku pala je granata minobaca~a pored wega i gotovo ga presekla. Pritr~ava mu poznanik, tako|e dobrovoqac iz Vukovara, Milan Sokolovi}. Kasno je, umirem, druè pro{aputao je Vigwevi} i
nekoliko minuta kasnije aktivirao ru~nu bombu ispod sebe. Skratio
je sebi muke. Dobrovoqci su duboko zasekli i osvojili prostor izme|u naj~vr{}ih upori{ta neprijateqskih snaga. Da li bi iko ikada,
pa makar i samo ovaj deo teksta, mogao da shvati kao neku vrstu optu`be protiv srpskih snaga za pqa~ku? Nemogu}e. Ni pri~a o mladom
Vigwevi}u nije delovala kao pri~a o kra|i i pqa~ki. Naprotiv, zavr{io je Dulovi} tu pri~u kao pri~u o jednom od brojnih srpskih junaka, ~iji se rezultat borbe video na kraju dana. Me|utim, da Dulovi} voli da laè pokazuje ~iwenica da je bez muke, napamet, nau~io
imena dobrovoqaca, ali da na po~etku su|ewa, posle dvomese~nog boravka u Vukovaru ne moè da se seti imena nijednog od wemu toliko
dragih {e{eqevaca prili~no je neverovatno. Jeste neverovatno da
Dulovi} i time poku{ava da sprovede u delo ne~ije prqave zamisli.
Adv. Miroslav Perkovi}: Daqe, predsedni~e Ve}a, slede}e pitawe, naravno ja mislim da gospodin Dulovi} zna da na neka pitawa moè da ne odgovori, da li je on ikada na osnovu tih navodnih svojih zapisa, u kojima mu Dragica govori da je likvidrala to, to, pa taj visoki krupni bradowa sa crnom mu{tiklom, kako ga opisuje gospodin
Dulovi}, da li se on ikada obratio, sada kada se vratio iz Vukovara,
vojsci, vojnoj obave{tavnoj slu`bi, dràvnoj bezbednosti, policiji,
bilo kome i rekao slu{ajte, imam podatke te i te?
Svedok Jovan Dulovi}: Nikada nisam se obratio ni vojsci, ni policiji, nikome da prenosim {ta je bilo.
Adv. Miroslav Perkovi}: Dakle, slede}e pitawe: kada on prvi
puta eks ante nekom sa strane iznosi ta svoja saznawa o Ov~ari?
Svedok Jovan Dulovi}: Najverovatnije prvi put, kad je prvi put,
pri~ao sam, kada sam se vratio, kada prvi put, ali sam dosta toga rekao {to nije napisano bilo kolegama, u Vremenu kasnije kada sam
pre{ao, kasnije u Vreme isto tako, nisam da li prvi put, drugi put,
ali te{ko je to...
Predsednik Ve}a: Te{ko je to locirati?
Svedok Jovan Dulovi}: Pa da, ne znam ja, ne mogu da dijagnosticiram kada sam prvi put pri~ao o tome {ta sam doìveo i {ta se doga|alo tamo. Zapravo, prvi put kada sam napisao to Krvava pri~a, bilo je javno.
Dakle, Dulovi} je, prema sopstvenom priznawu, po~inio brojna
krivi~na dela prikrivaju}i i zlo~ine i izvr{ioce tih zlo~ina. êkao je ~etiri godine da bi javnosti saop{tio istinu? Zbuwenost i
konfuzija koju kod Dulovi}a stvara pitawe o tome gde, kada i kome je
75
prvi put pri~ao o zlo~inu na Ov~ari pokazuje da on jeste taj zlo~in

prijavio mnogo ranije, ili su oni koji su èleli da iskoriste pri~u
o zlo~inu u Ov~ari bili brì i javili se Dulovi}u pre nego {to je
on to uradio. Dakle, svi znaju da takav tekst ne moè da bude objavqen
slu~ajno, kao grom iz vedra neba, ve} je za to potrebna mo}na obave{tajno, finansijska i medijska za{tita koju Dulovi} nije mogao sam
da obezbedi. Pitawe na koje ne postoji odgovor, a Dulovi} bez mo}ne
za{tite to ne bi mogao da izbegne, jeste, kako je bilo mogu}e da Dulovi}a niko ni{ta ne pita i da ne odgovara pred nadle`nim sudom
zbog ~iwewa te{kog krivi~nog dela prikrivawa, u ovom slu~aju ratnog zlo~ina i zlo~ina protiv ~ove~nosti. A sad sledi vic pri~a,
slika i prilika Jovana Dulovi}a.
Adv. \or|e Kalaw: Da li svedok moè detaqnije da objasni, kakve je to probleme Lan~uànin imao sa grlom?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne, pri govoru da je kao, da li ga je bolelo grlo ili ne{to tako.
Adv. \or|e Kalaw: [ta, grgutao je kada je pri~ao?
Svedok Jovan Dulovi}: Zapravo, to sam, ja nisam nikada video
Lan~uànina, niti razgovarao sa wim, pri~ali su kako krkqa kada
govori, da ne{to nije u redu sa wegovim grlom, ili tako ne{to.
Predsednik Ve}a: Vi, dakle, nikada sa wim niste pri~ali?
Svedok Jovan Dulovi}: Nikada, nikada, nisam ni upoznao ~oveka.
Predsednik Ve}a: Niste ga ni upoznali, ni videli?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne, ne, ne. Zato {to tamo niko nije i{ao
u tu jedinicu, u tu ku}u gde su ovi bili tako da nije bilo potrebe.
Da nije àlosno bilo bi sme{no. Prvo je Dulovi} sa mnogo ekspresivnosti govorio o Lan~uàninu, reklo bi se pola ìvota je studirao bolesti grla kako bi pravilno shvatio za{to Lan~uànin krkqa dok govori, da bismo, posle svega, ustanovili da ga on nikada nije ni video ni ~uo, da je sve rekla kazala i potpuna izmi{qotina.
Adv. \or|e Kalaw: Da li je svedok siguran ovo malo~as {to je izjavio, da je Slavi{a Pavlovi} bio pripadnik jedinice kojom je komandovao Lan~uànin Milan?
Svedok Jovan Dulovi}: Tako se predstavqao, Slavi{a Pavlovi}.
Predsednik Ve}a: Tako vam se predstavio?
Svedok Jovan Dulovi}: Da, da, tako je rekao da je bio u ovoj jedinici.
Adv. \or|e Kalaw: Da li se predstavio kao [e{eqev vojnik ili
se predstavio da je ba{ bio iz jedinice Lan~uànin Milana?
Svedok Jovan Dulovi}: Mi smo ga zvali {e{eqevac i on je to
bio, {e{eqevac i sada da li je bio tamo ili tamo, te{ko mi je, ne
znam.
Predsednik Ve}a: Gospodine Dulovi}u? Nisam sad siguran da se
tu razumemo dobro. Ja sad ~itam opet onaj zapisnik od Vojnog suda.
Ina~e, on se meni nije predstavio kao {e{eqevac, a ja sam to zakqu~io jer je boravio u ku}i gde je bio Kameni.
Svedok Jovan Dulovi}: Jesam tako rekao?
76
Predsednik Ve}a: Da.

Svedok Jovan Dulovi}: Mo`da.
Storija o laìma i zaboravnosti Jovana Dulovi}a nema kraja.
Dakle, ~ovek se jednom predstavio kao {e{eqevac, drugi put se nije
predstavio kao {e{eqevac, tre}i put se mo`da, a mo`da i nije predstavio kao {e{eqevac, ali je sigurno {e{eqevac, jer je Dulovi} tako odlu~io.
Predsednik Ve}a: Oni su nakon kafe oti{li, a ja sam ostao u toj
ku}i, dakle, danas kaète da vam se on tako predstavio?
Svedok Jovan Dulovi}: To je ovo kod Trifunovi}a.
Predsednik Ve}a: Kod Trifunovi}a? Peta strana na po~etku gore.
Svedok Jovan Dulovi}: Da, da li se on predstavio kao {e{eqevac, ali svi smo znali da je {e{eqevac i on je to primao da je {e{eqevac. Da je boravio u ku}i gde je boravio Kameni, to je ~iwenica.
Predsednik Ve}a: Pa dobro, sad je pitawe, dakle...? Na osnovu ~ega vi zakqu~ujete da je on {e{eqevac, da li vam se predstavio kako
danas rekoste, ili vam se nije predstavio, ali je boravio tamo, kako
rekoste kod istra`nog sudije Vojnog suda?
Svedok Jovan Dulovi}: Da vam kaèm, on nije bio, on je do{ao, nisam ja ~esto razgovarao sa wim, mo`da je to bio jedini put, on nije
bio u toj ekipi koja je kod Stanka Vujanovi}a, on je tu sa strane iz susedne ku}e, gde je boravio Lan~uànin. Nije mogao da bude nigde drugde, tu ili tu, ovde nije, zna~i tamo je i svi smo ga tako poimali kao
~oveka koji je, odnosno da je {e{eqevac, tako smo ga i zvali, {e{eqevac, da, tako su ga zvali.
Na kraju, Dulovi} ne zna {ta pri~a. On nije bio, on je do{ao, pa
nisam ~esto razgovarao sa wim, do toga da ga je Dulovi} na koncu video mo`da jedanput u ìvotu. Vi{e nije siguran ni da je ~ovek {e{eqevac, ali ga je Dulovi} tako poimao, ili doìvqavao, odnosno tako
su ga zvali.
Predsednik Ve}a: Mislite na novinare?
Predsednik Ve}a: Kada kaète mi, mislite na novinare?
Svedok Jovan Dulovi}: Da, mislim na novinare i na fotoreportere, postoje slike i svih wih i tako, naravno neko nije hteo da se
slika i tako daqe.
Sad su ga tako zvali novinari, a Dulovi} ga je samo jednom u ìvotu video. Gde su ga to drugi novinari vi|ali i po ~emu im je taj ~ovek bio zanimqiv pa su ga tako ~esto nazivali {e{eqevac. Ali,
postoje slike i svih wih i tako, a naravno neko nije hteo da se slika,
to, sa sigurno{}u tvrdimo sem Dulovi}evog besmislenog izraàvawa, dokazuje da nema fotografija pomenutog Pavlovi}a i da ne postoji niko drugi na kugli zemaqskoj ko bi potvrdio makar deo Dulovi}eve pri~e. U nastavku sledi jo{ jedna la` Jovana Dulovi}a.
Adv. Zoran Levajac: Da li ste poznavali nekog drugog novinara
77
koji je u isto vreme bio iz Ekspres politike na tom terenu?

Svedok Jovan Dulovi}: Ne. Znam sve novinare Ekspresa, znao
bih, tako da znam da niko nije bio.
Adv. Zoran Levajac: Koliko godina radite u redakciji Ekspres
politike?
Svedok Jovan Dulovi}: Koliko sam radio? 35.
Adv. Zoran Levajac: Da li poznajete novinara Jelenka Slatinca?
Svedok Jovan Dulovi}: Kako ne, poznajem ga.
Adv. Zoran Levajac: Da li i daqe tvrdite da ste bili samo vi i
gospodin Preqi}?
Svedok Jovan Dulovi}: Pogledajte sad, ja sam dolazio direktno iz
redakcije.
Adv. Zoran Levajac: Odgovorite mi direktno.
Svedok Jovan Dulovi}: Slatinac je bio dopisnik iz Sremske Mitrovice, ~ini mi se, Jelenko Slatinac, wemu je to bliè, wega sam
video jedanput i to ispred fabrike obu}e sa {lemom i pi{e number
one ovde ovako i drì blok.
Za{to se Dulovi} nije odmah setio Jelenka Slatinca? Jelenko
Slatinac je onaj novinar Ekspresa koji je na profesionalan i
objektivan na~in izvestio ~itaoce o poseti i radijskom gostovawu
dr Vojislava [e{eqa u Vukovaru.
Nije ga se setio i zbog toga {to Slatinac nije i ne èli da podeli izmi{qotine i u~estvuje u kampawi protiv svog naroda zajedno sa
Jovanom Dulovi}em. La` je Dulovi}u pre{la u naviku. ûdo bi bilo
da negde ne{to istinito napi{e ili izjavi.
Adv. Zoran Levajac: Ovoga trenutka sam se obratio predsedniku
Ve}a. Dakle, da li je pre objavqivawa tog teksta u Vremenu kontaktirao sa nekim iz Hrvatske i ako jeste, s kim?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne, ne se}am se stvarno, mo`da jesam, a mo`da i nisam.
Nedvosmisleno je utvr|eno, a to Dulovi} samo neve{to poku{ava da prikrije, da su u objavqivawu teksta u Vremenu, ali i posle
toga, u gotovo svim aktivnostima vezanim za Ov~aru, zna~ajnu ulogu
imali neki politi~ki i obave{tajni krugovi iz Republike Hrvatske. Interesantno je da Dulovi} nikada o tome nije èleo da govori,
ve} je poku{ao da to prikrije {to je vi{e mogu}e.
Adv. Zoran Levajac: Kaè da su pojedine pripadnike, kako on kaè, teritorijalci, paravojne formacije, ne moè da defini{e ta~no
o kojim se formacijama radilo, ko je to wih krstio kao {e{eqevci, je li to bio termin koji je eventualno svedok inaugurisao ili neko od novinara koji je bio sa wim?
Svedok Jovan Dulovi}: Pa ne se}am se ja ko je to kum bio tome, ali
sigurno da ne verujem da su to novinari, ako su ih oni, teritorijalci
nazivali {e{eqevci, onda je to jasno ko je.
U malopre|a{wem dijalogu Dulovi} je rekao da su novinari nazvali izvesnog Pavlovi}a i wemu sli~ne {e{eqevcima. Nekoliko
minuta kasnije promenio je mi{qewe. Sad su teritorijalci bili ku78
movi.
Adv. Zoran Levajac: Da li ste u tim tekstovima koji su bili neki
objavqeni, a neki nisu objavqeni, eventualno, napisali nekada, procenite da li }ete postaviti pitawe, da li ste napisali nekada koliko je tih {e{eqevaca poginulo na teritoriji Vukovara?
Predsednik Ve}a: Nemojte to.
Svedok Jovan Dulovi}: Nemam ja to pojma, ne znam.
Adv. Zoran Levajac: Da li ste imali uop{te podatke u tom pravcu?
Adv. Zoran Levajac: Imate li saznawa koliko je tih qudi poginulo?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne, ne. Po nekim pri~ama poginulo je oko
50 odsto izme|u sebe {to su se obra~unavali, to su paravojske i ove,
to sam negde pro~itao u novinama, zvani~no kao...
Adv. Zoran Levajac: Dakle, opet ~uli?
Osim neukusnog i neumesnog obra~una sa mrtvim, nacionalnim i
ideolo{kim neprijateqem, kao {to su Srbi koji su se borili za svoju otaybinu, Dulovi} je pokazao da wega u stvari ne interesuju nikakve `rtve, da wega ne zanimaju qudi, te da sve {to je radio po pitawu Ov~are nema veze sa èqom da zlo~inci ugledaju svetlost pravde,
ve} je re~ o bezobzirnoj osveti bolesnog, patolo{kog laòva onima
koji vole svoju srpsku zemqu i svoj narod.
Adv. Zoran Levajac: Imam dva prigovora. Prvo, u iskazu svedoka,
ima prili~no zakqu~ivawa, dakle, svedok izvodi zakqu~ak, a onda
prezentira kao svoje sopstveno saznawe i izvinite ako, povu}i }u re~
ako smatrate da nije, i ima puno toga rekla - kazala. Hvala lepo.
Pitawa je svedoku postavqao i optuèni Stanko Vujanovi}.
Opt. Stanko Vujanovi}: Spomiwe u jednoj svojoj izjavi, sada da ne
~itam, kada su TO i dobrovoqci maltretirali oficire, da li moè
to malo boqe da objasni kakvo je to bilo maltretirawe, na koji na~in i to?
Predsednik Ve}a: Govorili ste o nekim sukobima?
Svedok Jovan Dulovi}: To verbalno, verbalno. Na primer, ta dvojica artiqeraca koja su bila tamo, ne verujem da su Radi}a maltretirali ili Bojkovskog, bilo je tu jo{ qudi, ali jednostavno oni su bili pasivni na wih, bilo je tu i dobacivawa, vrlo nepristojnih sa
psovkama pojedinih polupijanih ili pijanih pripadnika, na osnovu
toga sam zakqu~io. Verbalno maltretirani, ne mislim fizi~ki.
Istraìva~ki tim dr [e{eqa do{ao je do teksta u kojem Dulovi} potpuno druga~ije pi{e od onoga {to je izgovorio. U wegovim navodnim bele{kama od 14. novembra 1991, Dulovi}, izme|u ostalog, pi{e: Gledao sam pre neki dan kako maltretiraju dvojicu oficira
JNA. Malo je trebalo da ih iz ~ista mira pobiju. Ovde se za ubistvo
ne odgovara, a u pohod, odnosno napad, ide se samo kad se svi sloè.
Da li je gotovo ubistvo samo verbalno maltretirawe, ili je Dulovi} shvatio da je previ{e slagao, pa je po~eo da beì od svojih izmi79
{qotina.
Opt. Stanko Vujanovi}: Prilikom pisawa Krvava pri~a, da li
ga je Vasiqevi} pitao, Aca Vasiqevi}, wegov prijateq, za{to nije
spomenuo Miroquba i Stanka kao glavne aktere doga|aja na Ov~ari?
Svedok Jovan Dulovi}: To se ne se}am da li mi je pomiwao to,
stvarno.
Nismo mi mnogo na tu temu ni pri~ali, ali to stvarno, Miroquba nikada nisam, nisam nikog pitao niti sam, najverovatnije ga video,
ne znam, nisam razgovarao sa tim ~ovekom, niti znam. O wemu sam prvi put ~uo kad sam pro~itao optu`nicu.
Opt. Stanko Vujanovi}: Odgovorili ste mu, navodno, imam i ja
glavu, bojali ste se spomenuti wega?
Svedok Jovan Dulovi}: To je Acina improvizacija, to sam pro~itao i ja, a ustvari...
Vasiqevi} se sve jasnije name}e kao inspirator svih izmi{qotina i optu`bi Jovana Dulovi}a. Sve {to vreme vi{e odmi~e Dulovi}u pada koncentracija, sve je umorniji i sve lo{ije prikriva su{tinsko u~e{}e Aleksandra Vasiqevi}a u stvarawu Krvave pri~e.
Na direktno pitawe da li mu je Vasiqevi} govorio o Vujovi}u i Vujanovi}u kao glavnim po~iniocima zlo~ina u Ov~ari, Dulovi} odgovara sa mo`da, ne se}am se, a onda, slu~ajno, pokazuje i punu bliskost
sa Vasiqevi}em, jer kaè to je Acina improvizacija. Da li bi neko
ko nije krajwe blizak sa nekom osobom, na takvom mestu kao {to je
Specijalni sud tepao nekada{wem {efu obave{tajaca kao {to je to
u~inio Dulovi}?
Opt. Stanko Vujanovi}: Da li ste se pla{ili za vreme rata, da li
ste se pla{ili mene?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne, nijednog trenutka.
Opt. Stanko Vujanovi}: Da li me je vi|ao pre tog navodnog razgovora sa wim?
Svedok Jovan Dulovi}: Da li sam vi|ao?
Opt. Stanko Vujanovi}: Mene?
Predsednik Ve}a: Vujanovi}a?
Svedok Jovan Dulovi}: Pa jesam, jesam, nismo pri~ali, ali sam ga
vi|ao tu u krugu wegove ku}e i dvori{ta.
Opt. Stanko Vujanovi}: Da li se svedok se}a da smo pri~ali o akciji kada je, palo Milovo brdo?
Svedok Jovan Dulovi}: [ta, kad je palo Milovo brdo?
Opt. Stanko Vujanovi}: Milovo brdo, da? Kada smo ja i svedok
razgovarali?
Svedok Jovan Dulovi}: Pa ne se}am se, mo`da, ali ne se}am se.
Opt. Stanko Vujanovi}: Gospodine predsedni~e, moram da kaèm
da sam jedini put tada razgovarao, posle pada Milovog brda, sa svedokom i da jesam, ta~no da sam rekao tada, dobili su ono {to su traìli, dobili su, izviwavam se sad na izrazu, po guzici i dobi}e jo{ i
da me u tom momentu Kameni malo izneverio, po{to sam traìo poja~awe, odnosno da mi neko pomogne, jer je bilo stvarno gusto. Zvao
80
sam Kamenog preko motorole, u {ali sam mu spomenuo wegovu gospo|u i on je meni rekao: neka, neka, evo ja kraj tvoje sedim, jedem pasuq. To sam morao da spomenem, zbog izjave Kineza gde je on govorio da je video, bio prisutan nekoj prepirci ili sva|i u kafi}u kod
mene, da sam ja Kamenom rekao kao da je ispalo to {to je ispalo. A
to je bio razgovor izme|u mene i Kamenog, prepri~avaju}i u toku
rata {ta je bilo, kako je bilo, onda sam mu ja rekao e jesi ispao to i
to, zbog toga i toga.
Dulovi} je, o~igledno, po ko zna koji put slagao. Ne se}a se upe~atqivog razgovora koji je sa toliko detaqa pomenuo optuèni Vujanovi}, iako je po mnogo ~emu bio upe~atqiv. Zanimqivo je i to da je mnogo posle zlo~ina na Ov~ari i navodne Vujanovi}eve re~enice morao
sam da uzmem ove pijane dobrovoqce da zavr{e posao, Dulovi} kao arhelik srpske hrabrosti koristio i Vujanovi}evu sestru, ina~e bolni~arku u vukovarskoj bolnici, Nevenku, a o samom Vujanovi}u u Ekspresu je zapisao da je ~ovek bez straha, izuzetne hrabrosti. Te{ko da
bi tako opisao ~oveka koji mu~i i ubija vezane zarobqenike, zar ne?
Predednik ve}a: Dobro. Molim vas, gospodine Vujanovi}u, pri|ite ovamo za ovaj pult. Gospodine Dulovi}u, mora}ete ustati, suo~i}emo vas samo sa Vujanovi}em upravo na ovu okolnost.
Sud donosi re{ewe Odre|uje se izvo|ewe dokaza suo~ewem svedoka Dulovi}a i optuènog Vujanovi}a, pa okrenuti licem u lice, jedan prema drugom, izjavquju:
Predsednik ve}a: Gospodine Dulovi}u, gledajte Vujanovi}a u o~i
i recite mu vezano za taj razgovor.
Svedok Jovan Dulovi}: To nije sporno.
Opt. Stanko Vujanovi}: [ta?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne bih ja izmislio da si rekao, to {to si
rekao, ne pada mi na pamet, niti bih imao razloga da izmi{qam.
Opt. Stanko Vujanovi}: Pa vi niste bili ratni fotoreporter ni
pisac ni ni{ta, vi ste se meni predstavili, odnosno tamo mojim uku}anima, da ste pisac i da ste moja srpska deca i da }ete svi jedan dan
iza}i u kwizi koju vi pi{ete i voleli su vas tamo i ~uvali kao svoje
dete. A nijednog momenta niste i{li na teren, barem ja nisam ~uo od
saboraca svojih, da ste bili. I jedan jedini momenat je bio kada sam
pri~ao, jeste istina sa vama u hodu, kako je bilo, kako je palo Milovo brdo, kako smo dali usta{ama, po guzici i tako to. To je bilo sve.
Rekao sam ovako: dobro, vide}emo se jo{, ~u}emo se jo{ i to je bilo
sve, sav moj razgovor.
Svedok Jovan Dulovi}: A ovo sam ja izmislio?
Opt. Stanko Vujanovi}: Pa po{to vi sve na kontu nekih se}awa,
zapisnika od drugih, ali od mene to sigurno niste ~uli, gospodine
Dulovi}u.
Svedok Jovan Dulovi}: Da, to sam ja ~uo od tebe i potvrdio je i
Radi}, major.
Opt. Stanko Vujanovi}: Niste, ne laìte.
Dulovi}u je jasno da zvu~i i neuverqivo i poku{ava celu pri~u
81
da skrati. Dulovi} se u suo~avawu pona{a kao dete koje je uhva}eno u

laì, i to kao dete koje nema argumente, pa se onda malo vajka i pravi uvre|eno zbog nepoverewa koje se iskazuje prema wegovim re~ima.
Opt. Predrag Dragovi}: Evo pitawa, evo ovako: citirao bih ne{to iz wegove izjave koju je dao u Vojnom sudu. Kaè, vezano za, odnosi se na doga|aj na Ov~ari, strana 5, vezano sa ovim kasnije sam razgovarao sa jednim dobrovoqcem negde iz Vojvodine, koji mi je objasnio, da su oni traìli od wega da i on u~estvuje u streqawu, ali da
je on to odbio. To su re~i gospodina Dulovi}a. Da vam ne ~itam daqe.
Da li je slu~ajno...
Predsednik Ve}a: To, da nije imao nikakvih posledica?
Opt. Predrag Dragovi}: Da, e bravo, da li je slu~ajno gospodin
Dulovi}, po{to je sve negativne primere naveo, slu~ajno u bele`nicu upisao ime tog ~oveka, jer je jako va`no za nas koji smo nevini ovde, razumete?
Svedok Jovan Dulovi}: Dragovi}?
Opt. Predrag Dragovi}: Ne Dragovi}, niste me razumeli.
Predsednik Ve}a: Pitawe je dakle, pitawe gospodina Dragovi}a:
vi zaista jeste u Vojnom sudu rekli da ste razgovarali sa nekim dobrovoqcem negde iz Vojvodine, koji je odbio da u~estvuje u tim streqawima na Ov~ari, pa da li ste u tim va{im bele{kama zapisali mo`da wegovo ime, kakve wegove podatke?
Svedok Jovan Dulovi}: Ne.
Predsednik Ve}a: Niste?
Svedok Jovan Dulovi}: Nemam to.
Predsednik Ve}a: Ne znate o kome se radi?
Svedok Jovan Dulovi}: Pa ako sam rekao to u Vojnom sudu, to je
bilo sveìje jo{ se}awe, ja stvarno sad se ne bih, na primer, setio
tog detaqa da sam razgovarao sa tim dobrovoqcem. Ali ako je to re~eno, a jeste u Vojnom sudu, onda je to bilo sveè i mogao sam da se relativno, relativno sveè, pa sam mogao da se setim toga, bilo je puno razgovora, raznoraznih.
Naravno, cela pri~a o dobrovoqcu iz Vojvodine, koji je odbio da
u~estvuje u streqawu, bila je izmi{qena. Jedini Dulovi}ev problem
je taj {to je na tu svoju izmi{qotinu ve} zaboravio. Ne samo da nema
nikakve podatke o ~oveku, nema mu ime, ne bi ga prepoznao, do wega je
nemogu}e do}i, ve} se celog doga|aja Dulovi} uop{te ne se}a. Sve
{to je pre nekoliko godina lagao pred Vojnim sudom i{~ililo mu je
iz pameti. Tako se Dulovi} danas ne se}a ni dobrovoqca ni bilo kakvog sli~nog razgovora na pomenutu temu. Taj detaq, kao i detaqi sa
krkqawem Lan~uànina i sl., bili su potrebni Dulovi}u kako bi mu
pri~a imala meso, kako bi bila pitkija i uverqivija, jer je mislio
da niko ne moè da bude upu}en u gotovo sve i ugrozi wegovu celokupnu konstrukciju laì.
Opt. Predrag Dragovi}: Po{to se gospodin meni predstavio kao
pisac i rekao da pi{e kwigu o srpskim junacima, pa me samo interesuje, da li zna da kaè gde se nalazio Pres centar u Vukovaru, odnosno
82
ta~nije gde mu je u Vukovaru produàvana ta novinarska akreditacija?

Svedok Jovan Dulovi}: U Vukovaru?
Opt. Predrag Dragovi}: Da, da.
Svedok Jovan Dulovi}: Samo u Vukovaru?
Opt. Predrag Dragovi}: Pres centar, novinarski?
Svedok Jovan Dulovi}: Pa u tom delu razgovora nije bilo. A ovo
smo overavali negde, bilo je vaqda ne u Erdutu, nego kako se zvalo
ono drugo mesto, kod mosta bogojeva~kog, pomozite mi, tu je bio Pres
centar, u koji smo dolazili po informacije.
Predsednik Ve}a: Daq?
Svedok Jovan Dulovi}: Daq, u Daqu, dabome, u Daqu, tu nam je produàvano i ja negde ovde imam i...
Predsednik Ve}a: Kaìte, gospodine Dragovi}u?
Opt. Predrag Dragovi}: Ovako, Pres centar se nalazio nedaleko od Veleprometa, u tom momentu kada ste vi boravili u Vukovaru, Pres centar se nalazio u neposrednoj blizini Veleprometa. U
Pres centru je jedno vreme radio neki Zlonoga i ~ini mi se Qubinko, ne znam mu prezime. Toliko za va{u informaciju.
Dakle, ~ovek koji je vi{e vremena provodio u Vukovaru, nego kod
ku}e, ne zna za pres centar u Vukovaru, ne zna ni gde je to, ne zna razliku izme|u Daqa i Erduta, ne zna gde je Ov~ara, ali ta~no zna koja
sve imene treba da pomene kao ume{ana u taj zlo~in. Prili~no neverovatno?
Predsednik Ve}a: Dobro, objasnio je to. Imate jo{ pitawa, gospodine Dragovi}u?
Opt. Predrag Dragovi}: Imam samo jo{ ne{to da kaèm. Gospodin nikada nije nosio jaknu, uvek je bio iskqu~ivo u SMB uniformi,
zimskoj, ~ojanoj. Zimskoj ~ojanoj SMB uniformi. Ni{ta vi{e.
Samo jo{ jedna Dulovi}eva la`, ni{ta vi{e. Da li je jakna naranyasta, ili zelena, da li je nosio da bi izbegao snajperiste, ili da
bi mu bilo toplije, to vi{e i nije bitno. Toliko je laì i izmi{qotina svedok Dulovi} izgovorio da je to postalo posve uobi~ajeno.
Dulovi} kao svedok, kao neko ko èli da sop{ti istinu o onome
{to se zbivalo u Vukovaru, mora biti apsolutno i nedvosmisleno
diskvalifikovan. Toliko laì, improvizacija, pikanterija i zle namere kod jednog ~oveka i na jednom mestu gotovo da je nemogu}e prona}i.
Ipak, Vukovar je bio i ostao tema urednika i novinara Vremena kojom su pripisivali la`nu krivicu i pojedina~nim Srbima i
Srbima kao kolektivitetu. Ne samo u 95, Vreme se bavilo vukovarskom pri~om sa istim ciqem, ali se ~esto zaborave, pa im je sadrìna neretko kontradiktorna. Kqu~nu podr{ku u podupirawu besmislica Jovan Dulovi} dobio je od koga drugog, nego od Dejana Anastasijevi}a, za kojeg }emo videti da je, iako ~iweni~no neta~no, u
svakoj krizi bio na strani srpskih neprijateqa, u svakoj pri~i od Srba pravio zlo~ince, i uz sve to, Srbe poku{avao da ismeje, omalovaàva i nipoda{tava. Tako Anastasijevi}, olraund srbomrzac, od
83
Slovenije do Kosova, u svom tekstu od 12. aprila 1997. godine, pod naslovom Vukovar: kraj jedne pri~e poku{ava da napravi politi~ku,
vojnu, novinarsku, ~ak i pomalo estradnu rekapitulaciju svega {to se
zbivalo sa i oko Vukovara uz neskrivenu radost i pohvalu normalnosti {to }e recimo Tu|man vrlo brzo popiti kavicu u svom Vukovaru.
Anastasijevi} odmah otkriva su{tinu i nameru svog pisawa:
Pre svega, ta pri~a predstavqa direktno ovaplo}ewe politike
~ija je pravila i domete odredio Slobodan Milo{evi}, predsednik
Republike Srbije. Da bismo se podsetili na uzroke i posledice, tu
pri~u vaqa jo{ jednom ukratko ispri~ati kaè Anastasijevi} koji
precizno, bez ikakve ograde, ~ak i bez la`nog objektivizma i novinarske sumwi~avosti obeleàva Milo{evi}a, u {irem smislu Srbiju, kao jednog i jedinog krivca. Anastasijevi} je krivicu Srbije i Milo{evi}a koristio i upotrebqavao kao aksiom, a svi detaqi koje bi
potom iznosio imali su smisla samo kao potvrde te i takve pri~e. Tu
se postavqa kqu~no pitawe, kako je takav ~ovek, o~igledno i politi~ki i li~no ostra{}en, mogao da bude validan i ozbiqan svedok u
bilo kojem postupku, a kamoli u onome u kojem je optuèn Milo{evi} ili neko od qudi koji se borio za slobodu srpskog naroda i nije
bio na strani srpskih neprijateqa? Posle ozna~avawa glavnog krivca za sve na prostoru nekada{we Jugoslavije, Anastasijevi} kre}e u
traumati~no obra~unavawe sa sopstvenim narodom, wegovim pogre{nim pogledom na svet i politiku, ali i neku vrstu li~nog obra~una sa svima koji su ga nervirali kao malog mi{a koji nije smeo nigde ni{ta da uradi dok nije do~ekao svojih pet minuta.
U leto 1991, neki su sa cve}em i pesmom pratili kolone oklopnih vozila, artiqerije i kamiona koji su krenuli auto-putem ka zapadu; registracija za razne vojske pod znamewima grabqivih ma~aka i
ptica bilo je u punom jeku. U Skup{tini je Budimir Ko{uti} pozvao
na kona~ni obra~un sa Hrvatskom, a Veqko Kadijevi} je u Predsedni{tvu obja{wavao kako nas je Nema~ka po tre}i put u ovom veku napala. Za to vreme, predsednik Srbije je mirno }utao, a u kabinetima
wegovih poverqivih qudi razra|ivao se plan o stvarawu ~isto srpske vojske, za slu~aj da JNA omane.
Anastasijevi} Srbima zamera to {to su pozdravqali svoje vojnike, one koji su i{li da brane opstanak zemqe i one koji su obavqali
ustavnu obavezu. On se li~no raduje Tu|manovoj kavici u Vukovaru,
vaqda je bio za to da se Hrvatima dozvoli ponavqawe genocida nad
Srbima, a vaqda mu je i nema~ko priznawe (protivpravno) nezavisnosti Slovenije i Hrvatske bio prijateqski ~in. Razume se, da bi se aksiom o Milo{evi}evoj i srpskoj krivici zacementirao, Anastasijevi} se ne}e libiti nikakvih nedore~enih informacija, poluistina
ili laì. Tako, Anastasijevi} napi{e ne{to {to bi trebalo da li~i na ~iwenicu, a onda se pozove na neimenovane poverqive qude u ne
zna se kojim kabinetima. Anastasijevi} nije imenovao ni qude, a nije rekao ni u kojim kabinetima se pravio plan o tobo`woj srpskoj
vojsci, prosto zato, {to tih qudi u tim kabinetima nije ni bilo. Na
84
kraju, dolazimo do teze na kojoj su svi novinari i urednici lista

Vreme insistirali, a to je da je Srbija radila, stvarala i kona~no
stvorila srpsku JNA, ma kako to ~udno i neubedqivo zvu~alo. To je,
ba{ u Vukovaru, a zbog ta~ne izjave Vojislava [e{eqa, koji je rekao
da se svi danas bore pod komandom JNA, posebno iznerviralo i Jovana Dulovi}a koji je takve izjave nazvao poluistinama. U svojoj mr`wi prema Srbima, Anastasijevi} je i{ao tako daleko da bez cinizma uop{te nije mogao da govori, odnosno pi{e, o pripadnicima, posebno borcima iz svog naroda.
Tri meseca su sela u Slavoniji gorela, dok su na Vukovar, barokni grad sa najve}im brojem nacionalnosti i me{ovitih brakova u
SFRJ, pqu{tale minobaca~ke mine. Tri autobusa novinara iz Beograda dovedeni su ulicama osutim le{evima u razvaline hotela Dunav u Vukovaru, na brifing kod majora (danas pukovnika) Veselina
[qivan~anina i vojni~ki pasuq. Izgleda da je i oslobodioce donekle bio stid rezultata wihovih napora prve autenti~ne slike filigranskog dejstva miliona {rapnela na ku}e i drvorede gledaoci
RTS videli su tek nedeqama kasnije. Do tada su ve} bili pripremqeni izve{tajima o namernim razarawima usta{kih bojovnika i vre}ama punim zaklanih beba.
Anastasijevi}u nimalo ne smeta kad o~igledno preteruje i izmi{qa, jer nije istina ni da je Vukovar grad u kojem je bilo najvi{e nacija ni najvi{e me{ovitih brakova u biv{oj SFRJ (da ne pomiwemo
Alibunar, recimo), ali ta la` trebalo je da posluì kako bi se pokazalo da su svi mogli lepo da ìve i uìvaju u svom miru i qubavi
dok Srbi nisu krenuli u ru{ewe lepog baroknog grada. Uzgred, Anastasijevi} nije pitao nijednog Srbina kako mu je pre rata bilo u tom
baroknom gradu. Anastasijevi} koji je Vukovar video prolaze}i kroz
ulice osute le{evima unapred je znao i ko je kriv za razru{ene ku}e i za le{eve svud po putu, a najvi{e mu je zasmetao vojni~ki pasuq
na brifingu kod [qivan~anina. Anastasijevi}u je pasuq verovatno
metafora srpskog primitivizma, ali i nebrige za tobo`we sopstvene zlo~ine koja se grani~i sa bahato{}u kad posle svega mogu i pasuq
da jedu. On JNA otvoreno doìvqava kao okupatora, jer, zaboga, Vukovar nije bio mesto u biv{oj SFRJ pa se zato sprda sa izrazom
oslobodioci, ali i izrazom filigranski. On se medijski apsolutno stavqa na hrvatsku stranu i posprdno govori o sintagmi usta{ki bojovnici, jer to su bili u najmawu ruku vitezovi, ali ismeva i
srpske `rtve govore}i da su izve{taji o ubijenoj srpskoj deci medijska propaganda Televizije Srbije. Zato, naravno, sve {to bi Hrvati
rekli bila je su{ta istina.
Za to vreme, iz Vukovara i okolnih bogatih sela sistematski i u
etapama odno{eno je sve {to se moglo unov~iti, od automobila i tehnike, do plo~ica i ragastova. Ru{evine su postale popri{te borbe za
prevlast bandi sa policijskim oznakama. U Beogradu je polovan video-rekorder ko{tao stotinak maraka, a ru~ne granate deset. Naporima slu`bi i policija iz svih srpskih zemaqa SAO se pretvorila u si85
vu zonu kroz koju su se prali nafta i vino, cigarete i automobili.

Ono {to je konstanta Vremena jeste poku{aj da se Srbi prikaù iskqu~ivo kao pqa~ka{i i banditi koji i nisu imali nikakav
drugi povod za rat, sem da otimaju i kradu tu|u imovinu. Ovo je upravo ono {to Anastasijevi} misli o svom narodu. Po{teni qudi u Beogradu pojma nisu imali {ta je to ru~na granata, a kamo li da su znali koliko ko{ta. Anastasijevi} je znao. Uvrede na ra~un srpskih policajaca i zapadnih srpskih dràva trebalo bi samo da pokaù da su
Srbi nedovoqno ozbiqni za bilo kakvu dràvu, a pogotovo ne za tako sloènu zajednicu kojoj su stremili. Anastasijevi}u to nije dovoqno.
U Vukovaru se malo {ta mewalo osim {to je izbeglica bilo sve
vi{e, kao i novih modela nema~kih luksuznih automobila i japanskih ~etvoroto~ka{a. Onda je do{la Oluja, a posle we traqavi poku{aj uterivawa patriotizma kroz prisilne regrutacije i {ikanirawe u Arkanovom centru u Erdutu. Erdutski sporazum, bio je prvi
znak da Srbija diè ruke od }oravog posla. Hrvatska je povremeno
ozbiqno i mawe ozbiqno pretila da }e taj posao okon~ati silom, ali
se na kraju ispostavilo da za takvom intervencijom nema potrebe.
Dok Tu|man u plavom vozu ne do|e na svoju kavicu.
Anastasijevi} ne krije radost zbog Tu|manove pobede, ali i ne
krije prezir prema Srbima kojima je Oluja po~istila mogu}nost za
daqi {verc automobila i svakojake druge robe. Zanimqivo je da je
Anastasijevi} i neskriveni po{tovalac respektabilne hrvatske
oruàne sile koja u svakom trenutku moè silom da re{i pitawe
srpske okupacije, ali im ~ak ni to nije bilo potrebno. ôvek koji se
na takav na~in odnosi prema doga|ajima, unapred mora biti diskvalifikovan kao svedok vremena u kojem ìvimo, jer pristrasnost i totalna neobjektivnost jesu osnovne karakteristike wegovog svedo~ewa. Sarkazam Dejana Anastasijevi}a se nastavqa:
Prvobitni gra|ani Vukovara, izbeglice koje su zauzele wihova
mesta, kao i oni koji }e se mo`da u te ru{evine vratiti, odavno su odustali od poku{aja da shvate za{to su wihovi mirni ìvoti morali
biti uni{teni.
Vukovar je bio gra|en na slabim temeqima, pa su opravdana artiqerijska dejstva protiv usta{kih snajperista imala velika razorna dejstva, rekao je Bora Jovi} u Bi-Bi-Sijevoj emisiji Smrt Jugoslavije, ponudiv{i tako jedino koliko-toliko zvani~no obja{wewe
wihove sudbine. Jadnici, nisu ni znali da su bili tako slabo utemeqeni.
Iako je odgovor Borisava Jovi}a nedovoqno spretan, Anastasijevi} bi svakako na{ao razlog zbog kojeg bi Srbe napao. Uostalom, na
po~etku ove analize naglasili smo da je osnovni moto Anastasijevi}a okriviti Srbe i wihove predvodnike za sve, a ako je to mogu}e i
za vi{e od toga. Novinar Vremena, u stvari, ima unapred pripremqeno mi{qewe koje nijedna ~iwenica ne moè da izmeni, ali mnogo ve}i problem od toga je to {to Anastasijevi} uti~e na javno mwe86
we izmi{qaju}i stvari, sluè}i se neistinama i falsifikatima.

Ali, ovo do sada analizirano je samo deo prosute mr`we Dejana Anastasijevi}a prema srpskoj borbi za Vukovar. Naime, u tekstu od 22.
novembra 1998. pod naslovom: Betl i sans sa nadnaslovom Generali posle bitke i Neumesno licitirawe brojem `rtava u operaciji
Vukovar, Anastasijevi} pqa~ka{koj prirodi Srba dodaje i oreol
hladnokrvnih ubica, yelata. Interesantno je da Anastasijevi} za
svoju tvrdwu ne navodi nijedan dokaz, nijedno ime `rtve ili ubice,
nijedno mesto ili datum, gde i kada se ubistvo hladnim oru`jem u
bliskom susretu dogodilo, a koliko znamo, a znamo, Anastasijevi}
nijednom dràvnom organu bilo Srbije bilo Hrvatske nije prijavio
sli~an pojedina~ni zlo~in, a kamoli ne{to {to je ve} bila pravilnost.
Bior~evi} je u pravu kad kaè da je najve}i broj akcija obavqan
sa distance, artiqerijom, ali to nije sve: mnoge akcije izvodile su se
u bliskim susretima, hladnim oru`jem, nad civilima. Te akcije, koje
predstavqaju predmet istrage Ha{kog tribunala, Bior~evi} kao da
je ve} zaboravio, iako se do pre nekoliko godina javno hvalio da je
ponosan {to je Srpska dobrovoqa~ka garda @eqka Ra`natovi}a Arkana bila pod wegovom komandom. Lazanski je pri~a za sebe: vojnici
iz kasarne JNA, ~ije je deblokirawe bilo prevashodni zadatak Gardijske brigade, uspe{no su evakuisani jo{ na samom po~etku opsade,
a ne}e biti da su za nastavak borbi krivi samo Hrvati i strani mentori.
Jo{ niko u Hagu, tako|e, nije optuèn za ubijawe hladnim oru`jem. Anastasijevi} je jo{ jednom slagao. Istovremeno, kad god zatreba da stane u odbranu srpskih neprijateqa u tom periodu Anastasijevi} to ~ini sa velikom lako}om, a posebno mu smeta kad neko pomene
strane mentore. Za koga je sve Anastasijevi} radio? Za koje slu`be i
za ~ije interese?
Da Anastasijevi} nije usamqen u redakciji lista Vreme u svojoj mr`wi prema Srbima, ali i u potrebi svakovrsne la`qive kampawe pokazuje i tekst Milo{a Vasi}a, Filipa [varma i Dejana Anastasijevi}a, od 5. jula 1998, pod naslovom Novo lice Ov~are, sa nadnaslovom Ratni zlo~ini i podnaslovom Hap{ewe Slavka Dokmanovi}a, biv{eg gradona~elnika Vukovara, i wegovo povezivawe sa
masakrom ratnih zarobqenika iz vukovarske bolnice iznenadilo je
ne samo uhap{enog, nego i mnoge poznavaoce i u~esnike tih doga|aja.
îm je, posle toga, u{ao u bolnicu, [qivan~anin je naredio medicinskom osobqu da se okupi na sastanak. Dok je sastanak trajao, u bolnicu su u{li pripadnici JNA, lokalne srpske TO i paravojnih sastava. Odveli su gotovo sve zate~ene mu{karce oko 420: rawenike, deo
osobqa, hrvatske vojnike koji su se tu sklonili, hrvatske politi~ke aktiviste i mo`da deo stanovnika Bogdanovaca, kojima se izgubio trag
posle pada sela. Postoje i tvrdwe da je jedna grupa od dvadesetak mu{karaca pobijena odmah na sporednom izlazu na koji su ih izvodili, tik uz
zgradu. Kada je [qivan~anin zavr{io sastanak sa medicinskim oso87
bqem, u bolnici gotovo da vi{e nije ostao nijedan mu{karac.

Ono {to je sve vreme nesporno, ve} su{tinski neodrìvo jeste
~iwenica da urednici i novinara Vremena svoju pri~u pri~aju iz
tu|ih usta ~ije se ime ne zna, redovno se koriste sintagme tipa, postoje i tvrdwe, mo`da itd. Kako mo`da, kad nekoga optuùjete za
izvr{ewe najteìh zlo~ina. Ko su ti koji tvrde da je dvadesetak qudi ubijeno odmah po izlasku iz bolnice? Ko kaè da vi{e nije bilo
nijednog mu{karca u bolnici kada je [qivan~anin zavr{io svoj govor? Jesu li to ~uli, ili videli [varm, Vasi} i Anastasijevi}? Odgovor je jednostavan. Nisu. Ama ba{ ni{ta od toga. Ovaj tekst je kompilacija Dulovi}evih izmi{qotina iz Krvave pri~e i Ha{ke optu`nice protiv tzv. vukovarske trojke.
Iz autobusa su, po [qivan~aninovom nare|ewu, izvedena petnaestorica: re~ je o bolni~kom osobqu ili o qudima koji su bili u rodbinskoj vezi s wima. Autobusi sa zarobqenicima proveli su dva sata
u kasarni. Ta dva sada mogla bi biti kqu~na za kasniji razvoj doga|aja.
U Vukovaru se odràva sednica vlade SAO Slavonija, Barawa i
zapadni Srem. Predsednik vlade bio je Goran Hayi}.
Jedina ta~ka dnevnog reda bilo je pitawe tretmana najteìh zlo~inaca. Sa armijskim rukovodstvom dogovorili smo se da se pravdi
privedu ovde, u Vukovaru, bar u prvostepenom postupku. Jedan od
osnovnih motiva koji je vodio qude u ovoj stra{noj borbi za Vukovar
je u tome {to su zlo~ini bili tako uàsni da smo ih morali savladati. Uostalom, ti zlo~inci su dobro znali da je mu~ewe, a potom i ubijawe dece najstra{niji mogu}i zlo~in.
Poznato je da su Goran Hayi}, @eqko Ra`natovi} Arkan i neki
drugi politi~ki i paravojni lideri zahtevali od JNA da im predaju
zarobqenike.
Trojica autora, pre su|ewa, da ne kaèmo pre bilo kakve pravosna`ne presude, kao apsolutnu istinu iznose svoje tvrdwe, tvrdwe
svojih prijateqa i nalogodavaca, kao i tvrdwe ha{kih tuìlaca. Ko
je ~uo [qivan~aninovu naredbu o izvo|ewu petnaestorice qudi iz
autobusa? Niko, pa ni Dulovi}. Iako u ovoj tvrdwi nema ni~eg posebno lo{eg ni za Srbe ni za [qivan~anina, trojica autora su hteli da
na specifi~an na~in pokaù da je on, tj. srpska oruàna sila, bahato
i osiono, odlu~ivala o ìvotu i smrti u Vukovaru. Odmah zatim, da
zlo~in nad Hrvatima ne bi bio okvalifikovan kao delo ludaka, poreme}enih qudi, ili u svakom slu~aju pojedinaca, [varm, Vasi} i
Anastasijevi} kre}u u institucionalizaciju masovnih likvidacija.
Tako se na posredan na~in u celu pri~u, a po receptu ha{kih tuìlaca, uvla~i tada{we rukovodstvo SAO Slavonije, Barawe i zapadnog
Srema, jer ne pada iver daleko od klade, oni mora da su zlo~inci bar
isti kao i Milo{evi}. Pored @eqka Ra`natovi}a Arkana, trojica
autora kaù da su i neki drugi paravojni lideri traìli od JNA da
im predaju zarobqenike. Name}e se logi~no pitawe, a za{to ne kaù
imena tih paravojnih lidera? Ko je to traìo hrvatske zarobqenike
88
u svoje ruke? Odgovor nikada ne}emo dobiti, jer je to samo jo{ jedna
u nizu izmi{qotina lista Vreme i wegovih novinara. A, sad sledi
opis celog doga|aja, bar kako su dobili nalog da ga javnosti predstave trojica autora.
Zarobqenici su autobusima oko 14 ~asova, 20. novembra, prevezeni na poqoprivredno dobro Ov~ara. Kad su stigli, morali su da
pro|u kroz toplog zeca vojnika JNA i paravojnih sastava. Najmawe
dvojica zarobqenika podlegla su batinawu, a sedmorica su pu{tena
po{to su pojedini prisutni Srbi intervenisali u wihovu korist.
Preostali su identifikovani u hangaru i oko 18 ~asova podeqeni na grupe od deset do dvadeset qudi. Vojnici su jednu po jednu grupu qudi ukrcavali na kamion koji je zatim napu{tao poqoprivrednu
zgradu i ubrzo (15-20 minuta) se vra}ao prazan (ta~ka 11 optu`nice
Tribunala). Kamion je iz poqoprivredne zgrade na Ov~ari odlazio
u pravcu juga, putem za Grabovo; oko 1100 metara jugosito~no od zgrade, kamion je skretao levo i nastavqao u pravcu severoistoka poqskim putem koji je vodio izme|u obra|enog poqa s leve strane i {umovitog klanca s desne. Na po~etku klanca, otprilike 900 metara od
puta Ov~ara Grabovo, vojnici su izvodili qude iz kamiona. Na
tom mestu su bile snage JNA i srpske paravojske, pod komandom i nadzorom pukovnika Milana Mrk{i}a, kapetana Miroslava Radi}a i
majora Veselina [qivan~anina i to na severnoj strani te lokacije.
U ve~erwim satima, 20. novembra 1991, ti vojnici su, pucaju}i u pravcu juga, ubili oko 260 qudi.
Anastasijevi}, [varm i Vasi} navode ha{ke optu`nice uzimaju
kao pravosna`nu presudu, sve zdravo za gotovo. Ko su im svedoci za
pri~u, ne zna se, nema ih, ali nije im naro~ito ni bitno. Kako }e da
ukqu~e u celu pri~u i Mrk{i}a, a za potrebe Ha{kog tribunala, nije najjasnije, posebno zbog ~iwenice da wihov kolega Jovan Dulovi}
sa prezirom govori o Mrk{i}u, kao o kukavici, koji front nije ni
video, a kamo li organizovao nekakvo ubijewe? Prema tvrdwi trojice novinara vojnici su ubili oko 260 qudi. Ni to se ne slaè sa tvrdwama wihovog kolege i svedoka Dulovi}a koji tvrdi da nikakva organizovana akcija nije bila na Ov~ari, da su sve vodili pijanci i psihijatrijski slu~ajevi, te da Vojska nije nigde ni upletena.
Razni teritorijalci i pripadnici paravojnih jedinica javno su
pri~ali o streqawima na Ov~ari i Petrovoj gori. Po wihovim pri~ama, u prvi sumrak su u Ulici novoj formirane male jedinice dobrovoqaca za taj posao; primali su municiju i odlazili, uglavnim pripiti. Ubijali smo ih od {est uve~e do jedan posle pono}i. Plakali
su, cvileli i molili za milost, tvrde}i da ni metka nisu ispalili na
nas, pri~ali su kasnije po~inioci i pokazivali pregr{t prstewa,
burmi i zlatnih lan~i}a skinutih sa ubijenih. Neki od po~inilaca
prema jednom novinskom tekstu pri~ali su da je jedne od tih no}i
major [qivan~anin poslao poruku da ne pobiju sve dok on ne stigne
na Ov~aru: navodno je hteo da isproba svoju automatsku pu{ku AKSU74, kalibra 5,45 H 39mm, koju je od nekoga dobio na poklon, ina~e sa89
svim netipi~no oru`je za ove krajeve i u to doba. Vi{e informacija prema istom izvoru mogli da daju Slavko (ili Stanko) Vujanovi}, biv{i taksista i komandir jedne jedinice teritorijalaca (kasnije je drào kafi} u Vukovaru).
Koliko mnogo insinuacija, prevara i laì objavquje list Vreme. Prvo, Dulovi} se izgubi u pri~i od kada do kada su ubijani qudi
na Ov~ari, od 17 ili od 7 uve~e, onda nas Anastasijevi}, [varm i Vasi} ubede da je ispravna neka sredwa vrednost od 18 ~asova, a sve to sa
istinom nema mnogo veze. Sad, da li je krvolo~ni [qivan~anin isprobao svoju specifi~nu automatsku pu{ku ili ne, nikako da se u
Vremenu dogovore. A, Stanko Vujanovi}, koji im u trenutku pisawa
teksta nije bio politi~ki bitan, navodi se kao potencijalni svedok
za takve zlo~ine. Za{to? Otkud Anastasijevi}u, [varmu i Vasi}u
saznawe o Vujanovi}u? Po{to je o~igledno da nisu konsultovali Dulovi}evu Krvavu pri~u, jer ne znaju ime Vujanovi}a, jasno je da su ta
saznawa dobili sa druge strane. Od koga? Odgovor je jasan, od Aleksandra Vasiqevi}a, ~estog gosta u redakciji lista Vreme.
Me}utim, Vreme je kampawu protiv Srba, a posebno protiv nacionalnih lidera kao {to je nesporno bio dr Vojislav [e{eq, vodilo u kontinuitetu, po svim pitawima i u svim segmentima.
Tako je, jo{ 20. jula 1992. godine, list Vreme, autor Ivan Radovanovi}, objavio tekst sa glavnim naslovom Nakazna strana rata i nadnaslovom Etni~ko ~i{}ewe, u kojem se Srbi, bez jasnih
dokaza, a Vojislav [e{eq, bez ikakvih dokaza, optuùju za zlo~ine
sa nejasnom pozadinom. Naime, Radovanovi} i Vreme poku{avaju,
pre svega celu Srbiju, politi~ki da optuè za smi{qenu i sinhronizovanu akciju etni~kog ~i{}ewa, zapo~etu, kako kaù, ~uvenog 6.
maja mitingom Vojislava [e{eqa u Hrtkovcima, a ~ija je najtragi~nija posledica ubistvo 45-godi{weg Marike [tefanca, ~iji je
jedini greh to {to je bio pripadnik drugog naroda. To kaù Vreme
i Ivan Radovanovi}. Odmah iza, Radovanovi} konstatuje da je [tefanc ubijen u no}i izme|u 28. i 29. juna, dakle 54 dana kasnije. Pri
svemu tome Radovanovi} konstatuje da su dva dana pre toga stigli
pripadnici specijalnog odreda MUP-a Srbije sa ciqem da spre~e
iseqavawe Hrvata iz Hrtkovaca. Iz teksta je izdvojen deo koji je
~itaocima Vremena predstavqen kao pamflet i letak upu}en Hrvatima, a koji predstavqa najboqu negaciju optu`be Radovanovi}a
i lista Vreme na ra~un [e{eqa i ozbiqne i organizovane dràvne akcije.
Proglas Hrvatima Va{e je mesto u lipoj va{oj, posledwi voz
vam je odre|en do tada moète mirno napustiti Srbiju.
Na{u ste decu, bra}u, sestre, poklali, poubijali i popalili na{e ku}e, sve opqa~kali, {ta o~ekujete! Limun, dobi}ete ga, ali od
èqeza. Da vam ne bih vra}ali milo za drago postupite odmah po
ovom proglasu.
Akcija br. 1 S.^.P. Crna ruka
Akcija br. 2
90
Akcija br. 3
Ovaj proglas je o~igledno potpuno nepismen! Jasno je da je onaj
koji je pisao proglas nevelikog obrazovawa, da ne poznaje i pravilno
ne koristi znakove interpunkcije, ne ume da koristi zamenice, kao
ni glagol biti, a u potpisu bez potpisa je nepostoje}a organizacija
S.^.P. Crna Ruka. Tako|e, po na~inu upotrebe imenice @eqezo,
jasno je da je tekst sastavqao neko ko je sa ijekavskog govornog podru~ja, najverovatnije neko od prognanih Srba iz avnojevske Hrvatske.
No, da se vratimo na malopre|a{we tvrdwe Radovanovi}a i Vremena o povezanosti [e{eqevog mitinga sa ubistvom Marike [tefanca. Niko ko je pisao za list Vreme, pa ni Ivan Radovanovi}, nije
mogao da ne zna, ni da ne razume da za malopre|a{wu tvrdwu mora da
prona|e direktni kauzalitet, jedinu jasnu i nedvosmislenu vezu izme|u mitinga i ubistva [tefanca. Dakle, da bi eventualno [e{eq
snosio bilo kakvu, pa ~ak i moralnu odgovornost, a ne krivi~nopravnu, morala bi u krivi~nom postupku da se potvrdi i dokaè namera Vojislava [e{eqa da izazove posledicu ubistva uz odluku ubica da izvr{e to krivi~no delo sa samo jednim i jedinim motivom, da
poslu{aju re~i ili eventualno naredbu Vojislava [e{eqa. Ni~ega
sli~nog u Hrtkovcima nije bilo. Sam Radovanovi} konstatuje da su
~etiri lica uhap{ena i da se protiv wih vodi krivi~ni postupak
zbog ubistva [tefanca, a ni po~inioci dela, ni tuìlac nisu ni~im
optuìli lidera Srpske radikalne stranke. Neverovatno je da Radovanovi}u nije smetalo ni to {to se zlo~in dogodio dva meseca posle
[e{eqevog mitinga.
A, sad o mitingu 6. maja u Hrtkovcima. Radovanovi} saop{tava da
je Vojislav [e{eq ~itao spiskove porodica koje treba, zbog nelojalnosti da napuste Hrtkovce. Interesantno je da Radovanovi} u
prethodnom pasusu, kako bi to bilo mawe zna~ajno i ne direktno povezano sa su{tinom [e{eqevih re~i, kaè da je, verovali ili ne, nesre}a u skora{wim doga|ajima to {to su se momci iz ~etiri porodice prijavili u hrvatski Zbor narodne garde. Sve ~etiri porodice
ubrzo su, po Radovanovi}u, napustile Hrtkovce. E, sad se postavqa pitawe, kakva je to netrpeqivost Srba prema Hrvatima kada su bez ikakve muke selo napustili hrvatski vojnici i porodice onih koji su
u~estvovali u direktnim borbama protiv gra|ana Srbije, a to {to
pridruìvawe hrvatskim vojnim jedinicama predstavqa za Radovanovi}a samo uzgrednu nesre}u u ovom slu~aju jasno pokazuje pristrasnost i neobjektivnost novinara Vremena. Tako Radovanovi}, nezapam}eno zlo~ina~ko pona{awe Hrvata iz Hrtkovaca, jo{ iz Drugog
svetskog rata, kada su Srbe koje su usta{e vodile na streqawe polivali i vrelim uqem naziva samo mrqom u istoriji. Kada Srbe ubijaju i polivaju vrelim uqem to je mrqa, ili nesre}an splet okolnosti,
kada Srbe proteraju iz najbogatijih slavonskih sela po~etkom devedesetih to je gre{ka politi~kog rukovodstva Srbije, a kada ti qudi
ho}e da ìve u svojoj matici, jer su im sve pobili i opqa~kali, onda
je to zlo~in bez presedana. Uzgred, gotovo svi Hrvati razmenili su
91
ku}e i imawa sa Srbima i u svakom slu~aju u toj neprirodnoj i lo{oj

trampi pro{li neuporedivo boqe od Srba. Ipak, Radovanovi} ne nudi nikakve dokaze o [e{eqevim re~ima, posebno o navodnom pozivu
Hrvatima da napuste Hrtkovce. U prilog tome i celoj krajwe neubedqivoj pri~i, sledi i ono {to je Vreme nazvalo krenula je pri~a.
A pri~a je, toboè, krenula kako su [e{eqevi momci, preobu~eni u
uniforme ZNG, i{li po selu i sakupili vi{e od 300.000 maraka za
pomo} hrvatskoj vojsci. Tom prilikom, kako sada, po Radovanovi}u,
tvrde {e{eqevci (ne zna se ime i prezime nijednog od pomenutih {e{eqevaca) po kafanama (ne zna se ime nijedne kafane), zapisana su i
imena darodavaca, pa je kasnije na osnovu te akcije i napravqen tobo`wi spisak za iseqavawe. Da nije àlosna, pri~a bi bila komi~na.
Uostalom, i sam Radovanovi} kaè da je pri~a sumwiva, ali mu je rezultat isti. Postavqa se pitawe, a za{to je toliki deo teksta posve}en sumwivim i nepotvr|enim pri~ama? Jasno je, krivci moraju da
budu Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka, a istina nije ni
bitna.
Ve} u slede}em pasusu jo{ jedna nedokaziva pri~a, ovaj put, Radovanovi} kaè da iza cele akcije stoji, prema re~ima upu}enih, grupa
~lanova Srpske radikalne stranke... Ko su upu}eni, koja su imena,
prezimena, ko su ~lanovi navodne grupe radikala, gde su se legitimisali kao srpski radikali... Sva ta pitawa ostaju bez odgovara u Vremenu.
Zatim, Radovanovi} kre}e u optuìvawe srpskih izbeglica iz
Slavonije koje predstavqa kao nakaznu stranu rata i to ne zbog toga
{to su svoja ogwi{ta morali da napuste, ve} zbog toga {to ih je neko lako naterao na razne gluposti. Ipak, Radovanovi} se u tekstu ponovo vra}a na Srpsku radikalnu stranku i konstatuje da je akciju iseqavawa vodio izvesni Ostoja Sibin~i}, izbeglica iz Pakraca, po
nekim tvrdwama ~lan [e{eqeve SRS, skoro izabrani predsednik
hrtkova~ke mesne zajednice. [ta to zna~i po nekim tvrdwama, ~ijim
tvrdwama, kojim tvrdwama, gde i kada izre~enim, Radovanovi} ne daje odgovor. Ceo tekst i sve optu`be na ra~un Vojislava [e{eqa su
zasnovani na nekim tvrdwama, re~ima upu}enih i drugim besmislenim pri~ama. Na kraju, ako je deo toga istinit iz teksta Ivana Radovanovi}a, name}e se pitawe za{to to sa imenima upu}enih i imenima
nekih koji su negde i ne{to tvrdili nije poslato ili dostavqeno
nadle`nom tuìla{tvu, ili bilo kojem drugom dràvnom organu. To
je obaveza svakoga ko sazna detaqe o izvr{ewu svakog, a posebno tako
te{kih krivi~nih dela o kojima je Radovanovi} pisao. Radovanovi}
to nije uradio, niti bilo ko iz lista Vreme. Nisu uradili zato {to
sve {to su napisali i objavili predstavqa manipulaciju poluistinama, ili, ~ak, fabrikovawe direktnih falsifikata.
Naravno, u tekstu, Radovanovi} poku{ava da tzv. pojedina~ne slu~ajeve, pretvori u op{te stawe, gotovo pravilnost. Zato i ne ~udi da
je Hrtkovce, prema nekim tvrdwama, preneo i u Nikince, Rumu, Ruski
Krstur, Kukuqevce, Sentu i Adu. Jedini mu je problem {to tamo [e92
{eqa nije ni video, pa se na tim slu~ajevima nije posebno zadràvao.

Da je Vojislav [e{eq, kao nosilac nacionalne ideje u Srbiji,
bio otvorena meta lista Vreme, wegovih urednika i novinara potvr|uje i ~iwenica da je u istom broju od 20. jula objavqen jo{ jedan
artikal o [e{eqevim navodnim politi~kim zlo~inima u samom Beogradu. Tekst sa centralnim naslovom Zagrizi metak i nadnaslovom Vreme bezakowa za jedinu temu ima odbranu Vojislava [e{eqa od napada ruqe, koju Vreme poku{ava da predstavi kao izvr{ewe brojnih krivi~nih dela, bahato i osiono pona{awe, pona{awe koje je mogu}e samo u pravnom Bantustanu. Li~na i uredni~ka mr`wa
prema [e{equ vidi se i po zavr{etku teksta, gde potpuno besmisleno i nevezano sa temom, Vreme objavquje [e{eqev tekst iz 1979.
godine u kojoj pohvalno govori o Titovom sagledavawu realne dru{tvenoistorijske situacije u kojoj se na{la tada{wa radni~ka klasa. To je ura|eno iskqu~ivo iz razloga li~ne mr`we, jer oreol najve}eg komunisti~kog disidenta na glavi Vojislava [e{eqa nisu mogli
da trpe ni Vreme, ni wihovi urednici, kao slepi nastavqa~i poraènog komunisti~kog krila sa Osme sednice CK SK Srbije.
Interesantan je i deo odgovora Vojislava [e{eqa na neistine
iznete u Vremenu. Naime, prenose}i hrvatski Globus, Vreme, od
7. septembra 1992. godine, objavquje slede}e [e{eqeve re~i: Studenti su na mene bacali boce i sapun, nije bilo jogurta. To su poslije izmislili novinari Vremena. To Vreme, kao i va{ Danas sva{ta
pi{e. Interesantno pi{u, ali ne pi{u istinu.
List Vreme, posebno Dejan Anastasijevi}, od po~etka sukoba u
Bosni i Hercegovini vodili su prqavu propagandu protiv srpskog
naroda, dràve Srbije i dràvne tvorevine Republike Srpske. Po
prepoznatqivom {ablonu lo{ih i dobrih, zlo~inaca i `rtve, Vreme i Anastasijevi} karakterisali su Srbe i naj~e{}e muslimane,
ponekad i Hrvate. Uloga lista Vreme u Republici Srpskoj i Bosni
i Hercegovini moè se podeliti na tri oblasti, ali sa jedinstvenom
porukom. Te tri oblasti su vojni sukobi, samo politi~ko delovawe i
naravno, ha{ke reperkusije. U sve tri oblasti vo|ena je aktivana
kampawa protiv srpskog naroda, wegove slobode i vitalnih interesa.
Pri svemu tome, smi{qeno, namerno i organizovano Srbi su medijski satanizovani bez prava i {anse na sopstvenu odbranu i druga~iji stav.
U tekstu Asteriks na Kowuh planini iz lista Vreme, od 15.
juna 1992. godine, autor Dejan Anastasijevi} pravi smi{qeno pore|ewe muslimanskih, toboè gerilskih jedinica, sa nekada{wim partizanskim pokretom u Bosni i Hercegovini.
... Kolega iz Observera ne zna ni{ta o zna~aju Kowuh planine
u partizanskoj mitologiji, ali se analogija sama name}e. Ne samo
{to se na{a staza (Beograd-Bijeqina-Tuzla-Vare{-Ilija{-Sarajevo) dobrim delom poklapa sa stazama partizanskih jedinica, ve} i
bosanski teritorijalci, obu~eni u skrpqene uniforme i seqa~ku
ode}u i naoruàni mahom {majserima, tanyarama i tompsonima
93
izgledom neodoqivo podse}aju na slavne dane NOB. Da ironija bude

ve}a, neki nas pozdravqaju pesnicom stisnutom uz ~elo, a neki (da ne
bude zabune, muslimani) jo{ nose na kapama zvezdu koje se biv{a JNA
odrekla.
Kada Anastasijevi} govori o svom putu kroz Bosnu i Hercegovinu, i bosanskim teritorijalcima, odnosno muslimanskim borcima,
te{ko je da se ne primeti odre|ena doza nostalgije i herojsko-romanti~nog pristupa. Opisom ode}e i oru`ja onih muslimanskih vojnika,
koje su imali priliku da vide du` puta, Anastasijevi} sugeri{e da se
radi o narodnoj vojsci, koja je slabo naoruàna, i takore}i nespremna za rat, {to bi trebalo da zna~i da su za rat bili spremni jedino Srbi.
Ve} kod Tuzle, na prvom prelazu sa srpske teritorije na muslimansku, Srbi su na konvoj ispalili zoqu koja je, sre}om, za dvadesetak santimetara proma{ila komandno vozilo i zavr{ila u poqu kraj
puta.
Kasnije smo imali priliku da se uverimo u to da je re~ o uhodanom receptu: prvo nas puste da pre|emo na suprotnu stranu, a zatim,
~im se na|emo na woj, otvaraju vatru, dodu{e ~e{}e na neprijateqske
poloàje nego direktno na UNPROFOR. Na Bu~a Potoku, prilikom
samog ulaska u Sarajevo, snajperska vatra bila je toliko jaka da su
Francuzi napustili vozila i zalegli kraj puta u borbene poloàje.
Na sre}u, niko nije pogo|en i niko nije uzvratio vatrom - vojnici
UNPROFOR imaju stroga nare|ewa da ne pucaju ako im ìvot nije
direktno ugroèn.
Evo, ve} na po~etku puta, prva prilika da se Srbi predstave kao
negativci, i koji su, i pored toga {to su novinari u konvoju UN-a, odmah ispalili zoqu na wih ~im su pre{li na muslimansku teritoriju. [tavi{e, Anastasijevi} tvrdi kako je to ustaqena praksa, mo`da
ne otvaraju vatru uvek iskqu~ivo na UNPROFOR, ali oni su ti koji
pucaju. U nastavku, Anastasijevi} ne propu{ta priliku da srpsku vojsku poveè sa snajperskim dejstvom, pogotovo {to je poznato kakva
negativna propaganda postoji o srpskim snajperistima, koji se na Zapadu predstavqaju kao ubice dece i civila.
Prime}ujete li razliku?, pita jedan francuski poru~nik novinare, po{to smo upravo pre{li sa muslimanske teritorije, na kojoj
su nam svi mahali i ~ak bacali cve}e, na srpsku gde nas svi mrko gledaju i povremeno prete. To je zato, poku{avam da objasnim, {to muslimani misle da ste ovde da im pomognete da se bore protiv Srba, a
Srbi, izgleda, dele wihovo mi{qewe. Verovatno }e se stvari promeniti kada shvate da ste, u stvari, neutralni. Dobijam dug pogled kroz
poru~nikove rejbanke. Neutralni?, kaè on ledenim glasom. Samo da vas podsetim: Bosna je ~lan UN, a Srbija nije. Ostajem bez re~i, prisetiv{i se da razgovaram sa ~ovekom kome je pijani srpski borac pre nekoliko sati poku{ao da skine pancirni prsluk dok mu je
drugi pretio {korpionom.
Razlika o kojoj Anastasijevi} pi{e, idealna je da se srpska stra94
na stavi na listu negativaca, jer muslimani su ih usput zasipali cve}em, kao nekada druga Tita, mahali du` puta, a verovatno bi, da su samo malo ranije najavqeni, imali i pionire raspore|ene u po~asni
{palir; s druge strane, Srbi su ih namrgo|eno gledali i povremeno
pretili. Francuski poru~nik jasno izraàva averziju prema srpskoj
strani, koju Anastasijevi} tobo` ne razume i poku{ava da je opravda.
Bilo je to u Ilija{u, gde su, sa strmine iznad puta, kao u {pagetvesternu, izronile siluete pedesetak pripadnika Srpskih Oruànih
Snaga, do zuba naoruànih, koji su nas dràli na ni{anu dok su nas
detaqno pretresali. Jedan se sve vreme poigravao ka{ikarom i pravio se da }e da je baci; drugi su vikali Udri sida{e, mamicu im pedersku! U trenutku kada je po~elo otimawe oko prsluka, zamalo da
do|e do otvorenog sukoba. Posle mi jedan oficir (o~igledno specijalac) koji je u posledwem trenutku obuzdao pijanog ~etnika, kaè:
Prevedi im da mi nismo nikakvi razbojnici, nego su qudi nervozni
jer su cele no}i bili u borbi. Nije stigao da dovr{i obja{wewe, jer
je morao da tr~i i spre~ava drugog svog borca, tako|e pijanog i bahatog, da oslobodi jedno od terenskih vozila UNPROFOR. Po{to
smo kona~no dobili slobodan prolaz, ispratili su nas opro{tajnim
rafalima. Ovo je {qam, a ne vojska, kaè posle Asteriks. Sve smo
mogli da ih poskidamo da smo hteli.
Ovaj deo teksta Anastasijevi} koristi kako bi do kraja bacio qagu na srpske borce i predstavio ih kao kriminalce, pijance i razbojnike. Opisi srpskih boraca zapo~iwu konstatacijom da su oni do zuba naoruàni, {to bi trebalo da se postavi kao kontrast opisu bosanskih teritorijalaca sa po~etka teksta. Dakle, Srbi, naoruàni,
pijani i bahati maltretiraju pripadnike SFOR-a (uzgred srpske
borce Anastasijevi} naziva pijanim ~etnicima), i ~ak na kraju pucaju na kolonu. Francuski komandant konvoja izgovara ono {to Anastasijevi} misli o srpskim vojnicima, nazvav{i ih {qamom, i posebno
konstatacijom da bi mogli sve da ih likvidiraju.
Nakon {to je opisao dolazak u Sarajevo, u kome se kratko zadràvaju, Anastasijevi} opisuje boravak u Tuzli i povratak.
No} na povratku proveli smo u Tuzli, gde smo nekoliko sati uzalud ~ekali da bosanski teritorijalci sklone mine sa puta prema Majevici. I tu smo pro{li detaqan pretres, mada bez {ikanirawa, a
kad se smrklo, okrenuli smo se i vratili u grad da preno}imo.
U pore|ewu sa srpskom stranom, boravak kod muslimana je neuporedivo boqi po Anastasijevi}a. Iako su ih i muslimani detaqno
pretresli, oni ih nisu {ikanirali. Ipak, Anastasijevi}, kako bi
stvorio iluziju nepristrasnosti, po~iwe sa opisom incidenta u kome tvrdi kako su mu muslimanski vojnici uputili nekoliko prete}ih
re~i, za koje on kaè da su delovale dovoqno ozbiqno. Me|utim,
stvari se raspli}u na slede}i na~in:
Ono {to je po~elo kao uvod u hap{ewe, ubrzo se pretvorilo u
pijanku, tokom koje se saznaje da je islednik tako|e Srbin, da se zo95
ve Goran, i da se, da apsurd bude ve}i, zajedno sa dvojicom prisutnih

muslimana borio u Vukovaru na strani JNA. Ispostavqa se da svi
imaju rodbinu u Beogradu i da svi navijaju za Zvezdu.
Anastasijevi}eva zebwa da bi mogao da bude uhap{en ili zadràn od strane muslimana, pretvorila se u pijanku i zabavu. Dakle,
muslimani nikada ne bi na{kodili nekom Srbinu, za razliku od Srba. Anastasijevi} otkriva da je wegov islednik Srbin, tek da se vidi i da je zlikovac sa druge strane opet Srbin, koji mu se poverava da je ratovao u Vukovaru na strani JNA, ne na srpskoj strani kako
obi~no pri~u postavqa Anastasijevi}, i to jo{ sa dvojicom prisutnih muslimana, i da sva trojica imaju rodbinu u Beogradu. Sve ovo
trebalo bi da nam kaè kako bosanski teritorijalci u svojim redovima imaju pripadnike svih nacija, i da je wihova borba pravedna.
îm se i neki Srbi bore na wihovoj strani protiv drugih Srba. Wihova kosmopolitska {irina ogleda se i u tome da svi navijaju za srpski klub za Crvenu Zvezdu.
Konvoj kre}e, i u tom trenutku odjekuje pucaw, koji prema na{em
vozilu ispaquje branilac Tuzle. Metak je proma{io, nadam se namerno, i zavr{io u zidu kraj puta.
Posledwi detaq je pucaw branioca Tuzle, kako Anastasijevi}
kaè. Taj branilac nema nacionalnost ili neku drugu odrednicu, pa
bi mogao biti i Srbin i musliman, tek da Srbi ne budu iskqu~eni
kao potencijalni krivci. Ipak, po{to je verovatnije da su u pitawu
muslimani, Anastasijevi} se nada da je metak proma{io namerno, za
razliku od po~etka teksta kada kaè da je zoqa koju su Srbi ispalili na wih, sre}om proma{ila komandno vozilo. Dakle, kada muslimani pucaju na wih, oni namerno proma{uju, gotovo da Anastasijevi} kaè da ih ispra}aju na taj na~in, a kada se vatra otvori sa teritorije koju kontroli{u srpske snage, onda je siguran da su nameravali da ih pogode.
U ~asopisu Vreme, od 19. 7. 1997. godine, u tekstu koji su potpisali Dejan Anastasijevi} i Filip [varm, pod naslovom: Prijedorski tango, sa nadnaslovom Ratni zlo~ini, i podnaslovom Ubistvo
Sime Drqa~e i hap{ewe Milana Kova~evi}a iz temeqa je potreslo
i Pale i Beograd, u svom prepoznatqivom maniru, pisci kao da sublimuju su{tinu svega u {ta èle da uvere javnost.
U tekstu koji na po~etku opisuje prismotru nad Simom Drqa~om,
iznosi se nekoliko tvrdwi koje za ciq imaju, da makar u po~etku,
stvore iluziju nepristrasnosti i poku{aju da zbune ~itaoca. Nakon
tih nekoliko re~enica sledi tekst koji u celini odslikava poruku
Anastasijevi}a.
Postoje bar dve verzije toga {to se dogodilo u nekoliko slede}ih momenata. Po jednoj, lanisiranoj na Palama uz pomo} dràvne televizije Srbije, Drqa~a je upucan u le|a automatskim oru`jem pre
nego {to mu je pri{ao vojnik i hladnokrvno ispalio metak u glavu.
Po drugoj, koju je na konferenciji za {tampu izneo portparol
SFOR-a, Drqa~a je potegao svoj pi{toq i ranio jednog vojnika u no96
gu pre nego {to su ostali uzvratili paqbu. Zvani~ni izve{taji sa autopsije ne pomiwe prostrelu ranu na glavi. Autopsiju su izvr{ili
eksperti SFOR-a i dr @eqko Karan iz Bawa Luke. Parafinski test,
koji bi izvesno mogao da potvrdi ili opovrgne da je Drqa~a pucao,
nije ura|en.
Komentar da postoje bar dve verzije sluì kako bi tekstopisce
predstavio kao novinare koji nepristrasno istraùju slu~aj i poku{avaju da do istine do|u iz vi{e izvora. Naravno, za verziju koju je predstavila srpska strana, i to Vlada Republike Srpske, odmah
je re~eno da je lansirana, kako bi se stvorio prizvuk neistinitosti i subjektivnosti, a to {to je informacija objavqena i u informativnim emisijama Radio-televizije Srbije, pisci uzimaju kao
krunski dokaz za diskvalifikaciju ovog saop{tewa. Jer, ako je ne{to objavila Radio-televizija Srbije, onda to sigurno nije ta~no, a
nije na odmet ni nipoda{tavati Republiku Srpsku. Naravno sve ovo
zbog ~iwenice da su Drqa~i komandosi SFOR-a prvo pucali u le|a,
a onda mu je neko od tih juna~ina ispalio i metak u glavu. Za svaki
slu~aj. Ova verzija se ne uklapa u pri~u o tome kako su Srbi zlikovci, dok su strani komandosi tu da prevode decu i starice preko ulica i da ~uvaju mir, pa na scenu dolazi i druga verzija, koja je Anastasijevi}u i [varmu milija.
Za verziju SFOR-a navedeno je da je predstavqena na konferenciji za {tampu, od strane wihovog portparola, kako bi sve delovalo
umiveno i evropski, i u woj je negativac Drqa~a. Ovde se kaè da je
Drqa~a potegao svoj pi{toq i ranio jednog vojnika u nogu, a da su
ostali tek tada uzvratili paqbu. Podse}awa radi, treba re}i da autori teksta na po~etku opisuju i komandose SFOR-a koji nose {lemove i pancirne prsluke i koji su na Drqa~u, koji je bio u dru{tvu
svog sina i {uraka, jurnuli iz obli`we {ume i sa puta. Drqa~inog
sina i {uraka su bacili na zemqu, a {estorica qudi su sko~ila na
samog Simu Drqa~u, koji se nekako i{~upao, utr~ao na ~amac nasukan
na obali, nakon ~ega je do{lo do kome{awa i pucwave. Dakle, kada
Drqa~u treba predstaviti kao negativca, onda on prvi poteè pi{toq, rawava, kako autori teksta kaù jednog vojnika, a ne do zuba
naoruànog komandosa, koji je sa mno{tvom drugih nasrnuo na Drqa~u dok je bio na pecawu sa ~lanovima svoje porodice u nameri da ga
otme.
Tako|e, niko se ne pita {ta li je pomislio Drqa~a dok je gledao
kako mu potpuno nepoznati i neindentifikovani qudi, pod punom
ratnom opremom, pritr~avaju, bacaju sina i {uraka na zemqu i poku{avaju da uhvate i wega. Da li je poku{aj da se skloni i za{titi, kako sebe tako i svog sina, ne{to {to je potpuno ~udno ili ne{to {to
je prirodno i normalno?
Na kraju ovog dela pri~e, autori kaù kako rezultati autopsije
ne pomiwu ranu u predelu glave, ~ime i direktno poku{avaju da ono
{to je srpska strana saop{tila u vezi ovog zlo~ina pokaù kao neistinito. Naravno, obja{wavaju da je autopsiju izvr{io ekspertski
97
tim SFOR-a i izvesni dr Karan, {to bi vaqda trebalo da ~itaocu

ulije poverewe, jer ako tako nepristrasni stru~waci, kao {to su
eksperti SFOR-a, istog onog SFOR-a koji je i ubio Drqa~u, kaù da
rane nema, onda u to vaqda nema nikakve sumwe. Ba{ iz tog razloga
vaqda nije ra|en nijedan test, kao {to je tzv. parafinska rukavica,
kojim bi se utvrdilo da li je Drqa~a tog dana uop{te pucao iz vatrenog oru`ja ili nije, iako je to potpuno standardni test koji se rutinski radi u ovakvim slu~ajevima, jer je jasno da bi rezultati pokazali
da barutnih ~estica nema, ~ime bi pala u vodu verzija SFOR-a. Autori teksta i ovaj put o~ekivano previ|aju sve ove ~iwenice i propu{taju da postave makar i jedno pitawe koje bi bacilo malo svetla
na ceo slu~aj. Ime dr @eqka Karana se pomiwe u ciqu stvarawa privida objektivnosti, iako je jasno da u ovoj pri~i monopol na istinu
ima samo jedna strana.
U nastavku, Anastasijevi} i [varm pi{u: Bilo kako bilo, Drqa~in sin i {urak helikopterima su odmah preba~eni na aerodrom u
Tuzli, gde ih je ~ekao avion za Hag. Istim avionom putovao je i Milan Kova~evi}, anesteziolog i direktor prijedorske bolnice, koji je
uhap{en istog jutra u svojoj kancelariji. Hap{ewe dr Kova~evi}a
proteklo je bez incidenta: kod wega su, tako|e oko pola deset, do{la
tri oficira SFOR-a, u obi~nim britanskim uniformama i naizgled
nenaoruàni, u pratwi jednog civila, koji se predstavqao kao prevodilac. Jedan od trojice nosio je paket sa oznakama Crvenog krsta Srbije, navodno po{iqku lekova za prijedorsku bolnicu. îm su u{li
u kancelariju, sva ~etvorica su izvukla dotad skriveno oru`je, odgurnuli zapawenu sekretaricu i uz re~i Uhap{eni ste, namakli
Kova~evi}u lisice na ruke. Bez otpora su ga uveli u automobil (beli Nisan bez tablica) i odvezli do helikoptera.
Neverovatno je kako autori teksta na samom po~etku opisa hap{ewa dr Milana Kova~evi}a imaju potrebu da istaknu kako je ovo
hap{ewe proteklo bez incidenta, kako bi ~itaoca ubedili da pomisli kako su sve daqe navedene metode koje je SFOR koristio vrhunac demokratije. Tri oficira koja su naizgled nenaoruàna i civil koji se la`no predstavqa kao prevodilac, ve} su dovoqni da se
nasluti da je re~ o prqavoj igri. Anastasijevi} i [varm ne reaguju
~ak ni kada pi{u kako je jedan od oficira najbrutalnije zloupotrebio simbol Crvenog krsta nose}i navodnu po{iqku za prijedorsku
bolnicu, {to je grubo kr{ewe @enevske konvencije. Oni se ne pitaju kako to da neka me|unarodna institucija, pa makar to bio Ha{ki
tribunal, moè sebi da dozvoli da se pona{a u maniru belosvetskih
terorista, da kr{i sve propise Ujediwenih nacija, da neidentifikovani qudi, koriste}i neobeleèna vozila, u sred bela dana kidnapuju gra|ane jedne dràve i da sve to predstavqaju kao potpuno normalno. Sve ovo autore teksta ne interesuje.
Ko su Drqa~a i Kova~evi} znao je svako ko je tokom ratnih godina makar na kratko boravio u prijedorskoj regiji. Simo Drqa~a,
ro|en 1947. nedaleko od mesta gde je ubijen, zavr{io je prava u Bawa
98
Luci. Pre rata je radio kao ~inovnik u prosveti, ali poznanici tvrde da je jo{ tada imao dobre veze sa policijom. Krajem aprila 1992.
godine, kada Krizni {tab srpske op{tine Prijedor preuzima vlast u
regionu, Drqa~a se pojavquje kao {ef javne bezbednosti za ~itavo
podru~je (koje ukqu~uje i sabirne centre Keraterm, Omarska i Trnopoqe). Na tom poslu Drqa~a se ba{ istakao, tako da ga je Karayi}
iste godine postavio za zamenika ministra u MUP-u Republike Srpske. Zbog ~ega je Drqa~a godinu dana kasnije napustio poloàj i vratio se na obi~an posao {efa policije u Prijedoru, nije sasvim jasno mogu}e je da su ga razgranati i unosni poslovi naterali da se
prizemqi. Do aprila 1993, Drqa~a je, po sopstvenom priznawu, lokalnim muslimanima i Hrvatima izdao 20.000 izlaznih viza, to jest
papira na kojima je stajalo da se doti~ni dobrovoqno odri~u svoje
imovine i prava boravka na teritoriji Republike Srpske. Nemogu}e
je izra~unati koliko je tom prilikom zaradio: u nekim slu~ajevima,
ovakva dozvola za humano preseqewe ko{tala je i do deset hiqada
nema~kih maraka; u na~elu, me|utim, wena cena je bila rastegqiva i
zavisila je od imovnog stawa `rtve.
U ovom odeqku, autori ve} na samom po~etku teksta kaù kako je
Drqa~a prema, naravno neimenovanim izve{tajima, odnosno ovog puta se radi o poznanicima, i pre rata imao dobre veze sa policijom,
èle}i da to predstave kao ne{to krajwe negativno, tendenciozno
stvaraju}i utisak kako su Srbi jo{ i pre rata kontrolisali policijske snage. Kako bi Drqa~a bez suda i su|ewa, unapred, bez ikakvih dokaza, bio predstavqen kao zlo~inac, autori teksta kaù da je on bio
{ef javne bezbednosti oblasti koja je imala sabirne centre na svojoj teritoriji. Naravno, Anastasijevi}u i [varmu je veoma va`no da
kaù, neposredno posle implementacije ideje o postojawu logora u
ovoj oblasti, kako je zbog posebnih zalagawa Drqa~u na mesto zamenika ministra unutra{wih poslova Republike Srpske postavio li~no Radovan Karayi}! Na ovaj na~in je krug zatvoren. Postoje logori
u reonu Prijedora, na ~elu slu`be bezbednosti ove oblasti je Simo
Drqa~a, a kasnije ga zbog zalagawa Radovan Karayi} postavqa na visoku policijsku du`nost. Kada se jo{ u nastavku pri~e kaè kako je
Drqa~a kasnije kao {ef policije u Prijedoru li~no izjavio da je
Hrvatima i muslimanima koji su tu ìveli dao 20.000 izlaznih viza,
i to onima koji su èleli da napuste Prijedor i Republiku Srpsku, a
gde autori bez ikakvog svedo~ewa ili nekog drugog dokaza serviraju
pri~u da je svaka od tih viza ko{tala i do 10.000 nema~kih maraka,
onda postaje jasno da je su|ewe Simi Drqa~i potpuno nepotrebno. On
je u ovom tekstu unapred osu|en, a sa wim i Radovan Karayi} i Republika Srpska, Republike Srbija i srpski narod u celini i to za teàk zlo~in etni~kog ~i{}ewa, ~ime se ujedno opravdava i postojawe
i su{tina Ha{kog tribunala. Sve bez dokaza, svedoka ili direktne
veze, ali postavqeno na takav na~in da se uop{te ne postavqa sumwa
i postulat savremenih pravnih sistema da li je Simo Drqa~a, mo`da, nevin? Me|utim, veoma je zgodno Anastasijevi}u da pi{e ovakve
99
optu`be ~oveku koji je mrtav i koji ne moè da se brani.

Autori, me|utim, nastavqaju. Daqe u tekstu se Drqa~a predstavqa i kao obi~an kriminalac, opet bez ikakvih relevantnih dokaza,
koji je navodno iznu|ivao novac od mnogih firmi i pojedinaca, finansijski obezbe|ivao svoje prijateqe, obra~unavao se sa neprijateqima. Navode da je ~ak i Vlada Britanije priznala da je oko 200.000
funti wihovog novca do{lo do Sime Drqa~e preko nekih gra|evinskih firmi koje su angaòvane za obnovu ovog podru~ja. Posle tri
re~enice Anastasijevi}a i [varma, mo}ni Al Kapone izgleda kao
pravo nevina{ce prema Simi Drqa~i.
Na kraju teksta o Drqa~i, Anastasijevi} i [varm pi{u kako je
nakon navodnog incidenta sa patrolom ~e{kog SFOR-a, za koji, naravno, optuùju Drqa~u, smewen i postavqen na mesto savetnika ministra policije za poslove logistike.
Od tada pa do pogibije, pouzdani izvori kaù da je Drqa~in
glavni zadatak bio da organizuje za{titu bosanskih Srba optuènih
za ratne zlo~ine i da im, po potrebi, organizuje evakuaciju, dokumenta i bezbedno boravi{te. To ima logike: od sedamdeset devet objavqenih optu`nica, trideset dve se odnose na qude iz prijedorskog
kraja, uglavnom zbog dela izvr{enih po logorima. Sam Drqa~a, ~ije
se ime nije nalazilo na tom spisku, bio je idealna osoba za taj posao.
Anastasijevi} i [varm jo{ jednom koriste svoje omiqene pouzdane izvore koji su naro~ito korisni kada Srbe treba optuìti za
ne{to prqavo, a kada se to nije desilo ili je nemogu}e dokazati. Sada Drqa~a postaje, kako kaù novinari Vremena, naravno uz blagoslov vlasti Republike Srpske, glavni za{titnik qudi koji su optuèni za ratne zlo~ine, a autori teksta idu tako daleko da se usu|uju
da na kraju kaù i kako je to logi~no (jedino wima, jer se radi o srpskoj strani i optu`bi za te{ko delo), jer je ve}ina optuènih iz
Prijedora i okoline, te da je Drqa~a idealan za ovaj zadatak. Ako je
jedini dokaz kojim raspolaù Anastasijevi} i [varm to {to je ne{to wima logi~no, onda je jasno da je glavni ciq ovog ~lanka da Srbe optuì za sve mogu}e zlo~ine i stvori podlogu za predstoje}a su|ewa u Hagu.
U istom tekstu autori se bave i likom dr Milana Kova~evi}a za
koga kaù da je imao sli~nu, ali ne tako spektakularnu karijeru kao
Drqa~a.
Voleo je da kaè kako wega niko o logorima ne moè u~iti, po{to je ro|en u Jasenovcu (ovo nije sasvim ta~no, mada je kao jednogodi{wa beba zaista neko vreme boravio tamo). Posle uspe{nog posla
u okviru kriznog {taba (gde je, kao poznavalac, bio zaduèn za organizaciju logora), Kova~evi} se zadovoqio mestom upravnika bolnice, zahvaquju}i ~emu je imao priliku da lekove poklowene bolnici
preusmerava ka privatnim apotekama, a to je, uz odra|enu nadoknadu,
rado ~inio. Ipak, nije bio sre}an: u posledwe vreme je mnogo pio, a
jednom novinaru se poverio da ga povremeno mu~i savest. Pouzdano se
zna da je tokom posledwih godinu dana preko posrednika slao signa100
le Ha{kom tribunalu da bi, pod izvesnim uslovima, mogao {to{ta

da ispri~a o Karayi}u i Kraji{niku, ali pravih pregovora o tome
nikada nije bilo. Istraìteqi u Hagu se oblizuju: pri~a se da je Kova~evi} znao sve {to i Simo, ako ne i vi{e.
Ve} u prvoj re~enici Anastasijevi} i [varm poku{avaju da dr
Kova~evi}a poveù sa logorima, pri ~emu im ne smeta {to minimizuju usta{ke zlo~ine nad Srbima u Jasenovcu, jer se oni bave tehni~kim podatkom da li je Kova~evi} tokom Drugog svetskog rata u usta{ki logor odveden kao beba ili je tamo ro|en. U poruzi `rtvama
usta{kih zlo~ina idu i do toga da kaù kako je Kova~evi} kao beba
boravio u usta{kom logoru Jasenovac! Kao da se radi o hotelu a ne
o jednom o najmonstruoznijih logora smrti! Pomiwawe koncentracionog logora sluì da Kova~evi}a i Srbe unapred i bez dokaza ozna~i kao one koji formiraju logore i koji su u stvari zlo~inci. Po prepoznatqivom {ablonu, potrebno je i da ~oveka o kojem pi{u predstave kao nekoga ko se bavi kriminalom, pa tako autori za Kova~evi}a
kaù da je sa poloàja rukovodioca bolnice rado za novac preusmeravao medicinske zalihe u privatne apoteke. Naravno, ni ovde se ne
pomiwu dokazi ili svedoci, {to ceo slu~aj stavqa u domen {pekulacije.
Anastasijevi} i [varm tvrde i da Milan Kova~evi} nije bio
sre}an ~ovek. Ukoliko se nisu intenzivno druìli sa dr Kova~evi}em, ili nekim ~lanom wegove porodice, te{ko da su mogli da daju
svoj sud o ne~emu tako kompleksnom kao {to je pitawe da li je Milan
Kova~evi} sre}an ~ovek ili ne. Navode da je dosta pio i da je, ponovo neimenovanom, novinaru rekao da ga mu~i savest. Ukoliko izuzmemo verovatno}u da su provodili vreme sa dr Kova~evi}em, postavqa
se samo pitawe kako se uvek pojavi anonimni novinar kojem Srbin o
kojem autori pi{u, otvara du{u i priznaje i takve stvari kao {to je
podatak da Milana Kova~evi}a mu~i savest.
Svoju doslednost u neobjavqivawu dokaza autori nastavqaju re~enicom da oni pouzdano znaju da je Kova~evi} slao signale Ha{kom tribunalu i da je spreman da puno toga kaè o Karayi}u i
Kraji{niku, {to ~itavoj pri~i daje negativnu konotaciju. Na taj na~in spekuli{e se nepostoje}om informacijom da dr Kova~evi} navodno poseduje neke informacije o Karayi}u i Kraji{niku, kao i da
je spreman da wima trguje sa predstavnicima Ha{kog tribunala, ~ime se dovodi u pitawe moralnost Milana Kova~evi}a i sugeri{e da
su Srbi takvi da su skloni da prodaju svoje funkcionere ili prijateqe, ukoliko su li~no ugroèni. U posledwoj re~enici Anastasijevi} i [varm isti~u da se istraìoci Ha{kog tribunala oblizuju,
jer Kova~evi} zna koliko i Drqa~a, ako ne i vi{e, pa to mo`da baca
svetlo na okolnosti pod kojima je ubijen Simo Drqa~a.
Milan Kova~evi}, pod sumwivim okolnostima, preminuo je u
pritvorskoj jedinici Ha{kog tribunala.
Republika Srpska
Osim ovog, vojno-ha{kog dela optu`bi protiv srpskog dela ruko101
vodstva i naroda zapadno do Drine, list Vreme zna~ajno se angaòvao u kontekstu politi~kih borbi u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, naro~ito po okon~awu ratnih dejstava i, upravo u tome,
vide}e se, kako novinarima i urednicima tog lista nije stalo do
istine, stvarnoj odgovornosti zlo~inaca, jer zlo~inac, kakav je recimo bio Qubi{a Savi} Mauzer, moè da bude i dobar samo ako je na
pravoj strani. Razume se Anastasijevi}, Dragan Todorovi} i jo{ neki novinari nastavi}e svoju hajku protiv Karayi}a, Mladi}a, ali i
protiv nacionalnih lidera Srba u Srbiji, kakvi su Vojislav [e{eq, Slobodan Milo{evi} i drugi.
Tekst: Dejana Anastasijevi}a, od 29. novembra 1997, pod naslovom
Kako je Radovan zavoleo bombu sa podnaslovom ... I kako je kupio
najskupqi tovar èlatina na svetu.
]erani} je ispri~ao da je Radovan Karayi} pre gotovo tri godine stupio u kontakt sa izvesnim Nikolasom Aleksandrom Omanom,
me|unarodnim trgovcem oru`jem slovena~kog porekla. Oman je navodno obe}ao Karayi}u da }e mu preko svojih ruskih veza omogu}iti
da nabavi nuklearnu napravu koja bi Srbima pomogla da rat u Bosni zavr{e u roku od deset dana.
Novinari Vremena odlu~ili su da otvore novo poglavqe u ratu protiv Srba i Republike Srpske. Sada Radovan Karayi} traì
mogu}nost da nabavi ~ak i atomsku bombu, kojom bi zavr{io rat u Bosni u roku od deset dana. Izgleda da nije dovoqno optuìti ga za
rat koji se vodi konvencionalnim, ve} je potrebno da u igru u|e i,
makar izmi{qeno, atomsko naoruàwe. Na taj na~in se srpska strana direktno ozna~ava kao zlo~ina~ka, koja je spremna da koristi i
oru`ja za masovno uni{tewe, ~ak i ako bi posledice dejstva jedne takve bombe ose}ali i gra|ani Republike Srpske, i ~ak iako za ovakve
tvrdwe Vreme osnov moè da prona|e jedino u filmovima nau~ne
fantastike. Iako tekst poku{ava da se naruga Karayi}u, tj. Republici Srpskoj, navode}i da je Karayi} u stvari kupio nekakvu èlatinsku masu, koja mu je podmetnuta umesto bombe, wegov glavni ciq je da
Srbe predstavi kao stranu koja èli zlo ~itavom ~ove~anstvu.
Intervju: Qubi{a Savi} Mauzer Izdao sam lopove
[ta ho}e Blok centar, u ~emu je uspeo SDS, {ta se gradi u
RS...
Socijalni radnik, vo|a garde Panteri Qubi{a Savi} Mauzer,
u Semberiji uìva veliki ugled. Sa porodicom ìvi u skromnom stanu pri Centru za socijalni rad. Reklo bi se, insistira da se zapazi
da se nije ovajdio u ovom ratu. Op{iran, govori polako. Iz SDS se
odmetnuo jer je, kako kaè, umesto narodu, po~eo da sluì vo|stvu
i wegovim skutono{ama. Za Blok centar, kome je nosilac liste za
Skup{tinu RS, kaè da ne èli da osvoji vlast ve} da je uspostavi,
jer we u Republici Srpskoj nema. Pitamo kakav je bio ovaj rat, u kome je aktivno u~estvovao skoro ~etiri godine. Odgovara da je ovo bio
naj~udniji rat koji je vo|en igde u svetu, u kome se sve moglo videti
da Srbi ratuju protiv svih, muslimani protiv Hrvata, muslimani
102
protiv muslimana, Srbi sa Hrvatima protiv muslimana, Srbi izme|u sebe, potomci ~etnika i partizana, vojna i civilna vlast... Ukratko kaè, I svetski rat je u odnosu na ovaj bio Diznilend.
Vreme u ovom intervjuu aktivno pomaè i u~estvuje u politi~koj promociji Qubi{e Savi}a Mauzera, koji naglo postaje wihova
nova zvezda. Mauzer je predstavqen kao porodi~an ~ovek i socijalni radnik, koji u Semberiji uìva veliki ugled, kako bi se u~vrstilo uverewe da je ono {to }e on, Mauzer, izneti u ovom tekstu apsolutna istina. Nakon detaqa koji ga opisuju i kao skromnog ~oveka,
(Vreme mo`da ima nameru i da ga kandiduje za sveca), dolazi deo u
kojem Mauzer govori o svom politi~kom delovawu. Naravno, bez ikakve kritike ili ~iweni~ne provere, Vreme Mauzeru daje dovoqno
prostora da kaè kako on namerava da se bori za narod, a za Blok centar, kojem politi~ki pripada, kaè kako se ne bori da osvoji vlast,
ve} da je uspostavi jer we u Republici Srpskoj nema. Zna~i, Republike Srpska, u stvari, i ne postoji. Odnosno, postoja}e onda kada Mauzer
bude wom vladao. Naravno u interesu naroda. O ratu kaè da je bio ~udan. Ali i u tom ~udnom ratu ne propu{ta da Srbe ozna~i kao glavne negativce, jer kako druga~ije protuma~iti tvrdwu da su Srbi ti koji su se borili protiv svih ostalih, a pored toga i sami protiv sebe.
Prokomentari{ite optu`nicu za ratne zlo~ine protiv Mladi}a?
On je bio vojnik, izvr{ilac. Po{to se kaè da je sve odluke donosila Skup{tina -ako treba da odgovara neko ko mu je davao zadatke za vojni~ke operacije, ne vidim za{to predsednik Skup{tine
(Kraji{nik) ne bi bio optuèn za ovaj rat.
Ova re~enica koju Mauzer izgovara, defini{e wegov zadatak i
pokazuje za{to je Vreme po~elo da navija za wega. Mauzeru nije
sporno da je Mladi}, i bez su|ewa i bez dokaza, kriv za neke ratne
zlo~ine, ali mu to nije dovoqno. Kako bi cela Republika Srpska bila povezana sa ratnim zlo~inima, wena vlast, Skup{tina, narod, kako bi se dovelo u pitawe postojawa ove srpske dràve, Mauzer na perfidan na~in kaè slede}e: ako je Mladi} u vojni~kim operacijma ~inio zlo~ine onda mu je to naredila dràva, odnosno Skup{tina Republike Srpske (koja predstavqa narod), pa onda predsednik Skup{tine treba da odgovara, ali ne samo za ratne zlo~ine, ve} i za ceo rat.
I vas prozivaju za zlo~ine. [tampa iz Sarajeva kaè da je optu`nica predata u Hag, nazivaju vas bijeqinskim Arkanom, kadrom
KOS-a?
Po{to qudi koji su u~estvovali u ratu sad nikome nisu potrebni, imam obi~aj da kaèm da je dobro da ima muslimana koji }e pisati istoriju pa }e pravi doprinos pojedinaca oni napisati. Ovo govorim zato {to zbog mog politi~kog angaòvawa, i odnosa snaga u RS,
sli~ne stvari govori i Vojislav [e{eq. Da li im je izvor isti, ne
znam, ali i on kaè da sam ~ovek koga je KOS pripremao 15 godina.
Ali, sve su to budala{tine...
Kada je, me|utim, makar povr{no i bez stvarne namere, pomenuta
103
i eventualna Mauzerova krivica za ratne zlo~ine, onda su to budala{tine, podmetawa, politi~ke intrige kako bi se na{kodilo Mauzeru i wegovoj stranci... A da li je ba{ tako, i da li Mauzer optu`bama na ra~un drugih i na ra~un Republike Srpske poku{ava da prikrije ne{to drugo sopstvene zlo~ine?
Svedok Isak Ga{i, musliman koji je svedo~io u postupku Ha{kog
tribunala protiv Mom~ila Kraji{nika, 5. februara 2004. godine o
Mauzeru kaè:
Imao sam priliku, dok sam bio u Elektro-Br~kom da vidim Mauzera, kada je stigao sa svojim pomaga~ima. Zaustavili su auto i traìli su od direktora da nas postroji. Odvojio je Srbe koji su radili
sa nama na jednu stranu, a muslimane i jednog Hrvata na drugu stranu.
Tada je u Elektrodistribuciji bilo vi{e muslimana nego Srba.
I{ao je od jednog do drugog ~oveka. Pitao je kako se zovemo. Po~eo je
da nam preti i da nas optuùje za razne stvari... Posle nekog vremena, po{to je izvadio pi{toq i mahao wime, nije nas udarao, ali nas
je psovao i odrào je predavawe na{em direktoru.
Za{ti}eni svedok 224 , opisuju}i Mauzerovu posetu bolnici u
Br~kom, u maju 1992. godine, kaè: U bolnicu je do{la jo{ jedna grupa vojnika u maskirnim uniformama. Predvodio ih je ~ovek koji se
predstavio kao Mauzer, i naredio je svojim vojnicima da odu u sva
odeqewa i narede celokupnom osobqu da se okupe i odu u restoran,
bolni~ku kafeteriju, gde smo provodili svoje pauze i gde smo jeli, da
treba da se svi okupimo tamo i da je to centralno mesto na kome }e
biti odràn sastanak...
Naredio nam je (Mauzer) da se postrojimo pored vrata...
Rekao je da se zove Mauzer i da je iz Bijeqine. âk je rekao da je
socijalni radnik. I rekao je da je ovo teritorija koju on okupira, da
je on odgovoran za wu, i da ni{ta ne sme biti ura|eno bez wegovog
znawa; a ako ne{to bude ura|eno bez wegovog znawa da }e nas on pogubiti....
Po~eo je da ispituje qude, i tada se dogodilo da je dr Popovi}
bio tu. On je iz Beograda i poznati je hirurg. Svi su ga po{tovali.
Pitao ga je kako se zove. Rekao je da se zove Petar Popovi}, êdomir.
Onda je on (Mauzer) po~eo da se quti: Kako to da je on tu me|u nama?
Za{to nije oti{ao? Za{to je ostao da radi sa muslimanima i Hrvatima? Rekao je :Izdao si nas. Ti ne èli{ da pripada{ sopstvenom
narodu. Onda ga je o{tro o{amario i po jednom i po drugom obrazu,
na tako stra{an na~in da ga je probio znoj. Obrazi su mu natekli....
Nakon toga svedok navodi kako je Mauzer nastavio sa maltretirawem svih preostalih muslimana i jednog Hrvata, i da je i{ao od
jednog do drugog i da ih je sve tukao. Prema tvrdwama koje su izneli
sarajevski mediji, Mauzer i wegova jedinica Panteri su u~estvovali u etni~kom ~i{}ewu nesrpskog ìvqa u isto~noj Bosni, naro~ito
dok je bio komandant Kriznog {taba u Bijeqini 1992. godine, kako je
tvrdio i svedok B-1003 iz procesa protiv Slobodana Milo{evi}a.
Nakon Mauzerove smrti, napisi o wegovom u~e{}u u zlo~inima
104
pojavquju se i u sarajevskim glasilima:

Novinski ~lanak iz lista Dnevni avaz, Sarajevo, 9. maj 2000.
Srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine, @ivko Radi{i}, kako su javile novinske agencije, bio je {okiran ubistvom Qubi{e Savi}a Mauzera. On to ubistvo vidi i kao lo{ znak, a Mauzera kao po{tovanog borca i komandanta.
Tokom rata u Bosni i Hercegovini, Mauzer je komandovao specijalnom jedinicom Vojske Republike Srpske, nazvanom Panteri. Ta
jedinica je bila veoma aktivna u projektu etni~kog ~i{}ewa. Ubistvo osobe koja je koristila fa{isti~ke metode borbe, te{ko da moè da izazove {ok, ~ak i kod onih koji pate od vi{ka humanosti.
Za{to ste napustili SDS?
Zato {to je olako potro{en nacionalni naboj koji se ra|a jednom u sto godina, {to su ga pojedinci vulgarizovali raznim mahinacijama i privilegijama, {to je narod doveden u bedu, {to su nas zavadili sa celim svetom, {to smo postali Kurdi i Palestinci, {to je
odnos prema qudima koji su stvarali ovu dràvu bio krajwe nekorektan, {to dràva nije imala institucije, {to, primera radi, nije bilo goriva za tenk ili sanitet, a moglo se kupiti na svakoj benzinskoj
pumpi... ukratko to su pojedinci uzurpirali SDS i upropastili jedan
plemenit pokret.
Poznato je, iako Mauzer poku{ava da se predstavi kao veliki borac za narod Republike Srpske (ovde se verovatno ne ra~unaju hiqade proteranih muslimana iz Jawe i Br~kog), da je i pre napu{tawa
SDS-a, dakle dok je jo{ uvek bio u wihovim redovima, bio veliki borac ali za funkcije i privilegije unutar te iste vlasti koju sada tako èstoko napada.
Tezu o izabranosti SDS pomaù i neki gosti iz Srbije?
Kad su mi rekli da traìte intervju od mene, savetovali su mi da
odbijem jer su Vreme novine pod kontrolom me|unarodnih organizacija, finansiraju je strani elementi; me|utim, ja sam pratio sve listove i mogu re}i da je to jedan od retkih koji je sa~uvao identitet i boju.
Za{to to kaèm? Veoma je interesantno da je iza SDS stala pozicija,
ali i opozicija u Srbiji. Prvi zato {to su profitirali rade}i sa
ovom vla{}u, drugi jer vra}aju dugove koje su uzeli da bi ru{ili Milo{evi}a. Pored toga, pojavquju se i putuju}e patriote, Srbi po zanimawu, koji za novac metani{u o tome da nema opstanka dràve bez SDS.
ûveni islamolog Miroqub Jefti}, za 1000 maraka po tribini pla{i narod islamom, pa Veselin \ureti}, pa grupa sa Kalaji}em i Kaporom na ~elu, evo nedavno vidim, na moje razo~arawe, Qubomira Tadi}a,
a da ne govorim o [e{equ i tome kako on radi za postoje}u vlast.
Nakon hvalospeva listu Vreme, Mauzer poku{ava da bilo {ta
{to ima veze sa patriotizmom ili srpstvom, proglasi pla}enim i izvrgne ruglu. Zvu~i licemerno kada Mauzer, ~ovek koji je proterivao,
ubijao, tukao i pqa~kao muslimane, govori o tome kako Miroqub
Jefti} pla{i narod islamom. Niko od pomenutih li~nosti, ali ni
mnoge druge, nisu mu smetale kada su prethodnih godina pomagale
105
stvarawe Republike Srpske.

Me|utim, slede}e saop{tewe MUP-a Republike Srpske pokazuje
su{tinu Mauzerovog patriotizma i na koji na~in on brani interese srpskog naroda:
13. novembar 1997. godine, novinska agencija Srna
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske ustanovilo je, na osnovu prikupqenih dokaza, da postoji osnovana sumwa da je
Qubi{a Savi} Mauzer planirao i organizovao teroristi~ki napad
na predajnik Srpske radio-televizije u Bijeqini. Savi} je dva puta
pozivan, u pisanoj formi, da do|e na informativni razgovor, ali na
te pozive nije odgovorio. Umesto da to u~ini i dostavi protivargumente, on je javno pretio da }e podi}i u vazduh zgradu Skup{tine op{tine Bijeqina, istaknuto je u saop{tewu MUP.
Kome treba ovaj rat, jer, pokazalo se, da su Srbi branili svoja
ogwi{ta tako {to su otimali tu|a a napu{tali svoja?
Verovatno se nikad ne}e saznati kome je ovaj rat bio potreban,
poklopili su se mnogi interesi... Da je nepotrebnih razarawa bilo,
bilo je. Po{to se dràlo 70 posto teritorije, bilo je i vi{ka stambenog prostora, ono {to nije naseqeno, pqa~kano je i spaqivano. Tek
sad, kad smo do{li na 49 posto, vidimo da je to bilo nepotrebno. To
{to smo imali vi{e artiqerije u~inilo je da su se tukli i privredni resursi i postrojewa, kao da nikad ne}e stati rat i da to nikom vi{e ne}e biti potrebno. Naravno, bilo je ru{ewa i da bi se prikrili tragovi pqa~ke.
Makar na kraju, Qubi{a Savi} Mauzer je iskren. Zaboravqa samo da kaè da je on jedan od onih koji su ~inili zlo~ine, koji su u~estvovali u razarawima, i koji su se svojski trudili da obezbede vi{ak stambenog prostora tako {to su iz wega proterivali muslimane. Mauzer se iznenada osvestio i sada vidi da je sve to bilo nepotrebno. Da li je razlog tome ha{ka optu`nica protiv wega, koja u
tom trenutku nije obelodawena (ali jeste 2 godine kasnije), pa je Savi}, naglo osve{}en, postao veliki mirotvorac, i to sa jedinim ciqem da optuì srpsko rukovodstvo za zlo~ine koje je sam po~inio?
Izgleda da jeste.
Mauzer je zavr{io neslavno. Ubijen je maja meseca 2000. godine od
strane nepoznatog napada~a.
List Vreme isticao se kampawom protiv dràve Srbije odmah
po{to je u nekom drugom delu biv{e Jugoslavije okon~ana kriza, razume se, na {tetu srpskog naroda i srpske dràve. Svim mogu}im medijskim trikovima sluìli su se da predstave srpsku stranu kao nedemokratsku, represivnu, totalitarnu, a kao {to smo videli neretko
i zlo~ina~ku. Sve to, samo uvijeno u formu borbe protiv reìma
Slobodana Milo{evi}a, a ne protiv naroda, smi{qeno je daleko od
Srbije, a Anastasijevi} i ostali samo su sprovodili u delo. Kriza na
Kosovu i Metohiji, ve{ta~ki je otvarana ~im je zavr{en Dejton i
Erdutski sporazum, ne bi li se nanela jo{ ve}a {teta dràvnim interesima Srbiji i wenom narodu.
106
DAN BELIH KO[UQA

(Vreme, 2. oktobar 1997. godine)
Talas studentskih protesta na Kosovu bio je usmeren istovremeno protiv srpskog samovla{}a i Rugovine zihera{ke politike. Zato
je morao biti razbijen.
Odmah na po~etku, ve} u podnaslovu, Dejan Anastasijevi} i Zoran
B. Nikoli} defini{u svoj odnos prema Srbima i svoj odnos prema
Albancima. Studentski protesti su protiv srpskog samovla{}a,
dok, s druge strane, Rugova vodi zihera{ku politiku. Srpske vlasti,
naravno, razbijaju studentske demonstracije, i time se odmah kvalifikuju kao nedemokratske i sileyijske.
U sredu, 1. oktobra, jake policijske snage, opremqene dugim pendrecima, {titovima i suzavcem, rasturile su poku{aj albanskih studenata da mirnim demonstracijama prisile srpske vlasti da im dozvole povratak na Pri{tinski univerzitet.
Nakon ovakvog opisa srpskih policajaca, koji za ciq ima da ih
predstavi kao batina{e, jer policajci bi po Anastasijevi}u, verovatno, trebalo da nose ko{uqe kratkih rukava i kesice sa bombonama, i navedenih re~i da se radi o mirnim demonstracija albanskih
studenata, koje su zli policajci do{li da rasture, stvara se zakqu~ak da su srpske vlasti zaista krive za ne{to.
Bilo je planirano da se u dugoj koloni spuste u centar, obi|u
fakultetske zgrade i vrate se u Velaniju do ranog popodneva. Me|utim, momci u plavom imali su druge planove. Ve} iskusni, nakon
zimskih treninga po Srbiji, policajci su reagovali brzo, brutalno i
efikasno.
Kada govori o srpskim policajcima, Anastasijevi} obavezno mora da doda pridev brutalno ili ne{to sli~no, da neko slu~ajno ne
bi pomislio da srpska strana moè da bude nepristrasna. Albanski
demonstranti, naravno, obilaze fakultete, oni su mladi, mirni i
kulturni, dakle su{ta suprotnost onome {to Anastasijevi} pripisuje srpskoj strani.
Svake ve~eri u osam, hiqade mladih qudi tiskalo se levom stranom Vidovdanske ulice u Pri{tini, poznate i kao korzo. I{li su
puèvskim korakom od zgrade Pokrajinskog komiteta do hotela
Grand i iznad u krug, drè}i se za ruke i ~avrqaju}i.
Ovakav opis albanskih mladih qudi ve{to je smi{qen da stvori simpatiju prema wima; jer ko moè da ima ne{to protiv mladih
qudi koji samo {etaju, drè se za ruke i ~avrqaju?
Za 1. oktobar trenirala je i policija, gore opisane radwe: najpre je u sredu 24. septembra korzom pu{ten saobra}aj, tako {to su zaobilaznice zatvorene, a automobili pod prinudom usmeravani kroz
masu (Vidovdanska je, po dvadesetogodi{woj tradiciji, od 6 popodne
do 12 no}u bila pe{a~ka zona ), a zatim je u vreme studentskih {etwi
po~elo da nestaje uli~nog osvetqewa. [to kaè Jovan Jovanovi}
Zmaj: Saplete{ se, krv prolije{ mlaku ba{ je nekad nezgodno u
107
mraku.
Kako autor aludira, srpskoj policiji smeta i to {to studenti hodaju ulicama, pa oni onda smi{qaju razne metode da {etwe spre~e.
Uli~no osvetqewe koje nestaje treba da stvori utisak neopisivog
mraka i da podseti na teror, a Anastasijevi} stihovima Jovana Jovanovi}a Zmaja, odnosno pomiwawem krvi, trudi se da na svaki na~in
predstavi atmosferu u kojoj se srpska policija moè porediti sa batina{kim odredima najgorih reìma tokom istorije sveta.
Tako se, i pored ~iwenice da je bilo svakodnevnih prebijawa i
privo|ewa (naro~ito su na meti bili ~lanovi redakcije nezavisnog
lista Koha ditore), moglo re}i da se policija, u odnosu na uobi~ajne kosovske standarde, pona{ala sa smerno{}u Majke Tereze.
Da se pri~a upotpuni, bez ikakvih dokaza i svedoka, Anastasijevi} uvodi svakodnevna prebijawa i privo|ewa koja se de{avaju u
Pri{tini, a da se zadovoqe zapadni standardi, u tekstu su glavna meta policije bili novinari, i to novinari nezavisnog lista Koha
ditore. Srpska policija maltretira albanske novinare idealno za
Anastasijevi}eve poruke ~itaocima. Iako sve to zvu~i dovoqno pristrasno, Dejan Anastasijevi} kaè da je i takvo pona{awe policije
bezmalo besprekorno, jer samo moèmo da pretpostavimo kako se srpska policija ina~e pona{a prema nedu`nim Albancima. U gradovima, me|utim, studentski pokret po~eo je da deluje kao katalizator za
sve kojima je Rugovin monopol na odlu~ivawe po~eo da izgleda podjednako nepodno{qiv kao i sileyijska srpska vlast.
Na kraju, da utvrdimo jo{ jednom Rugova ima monopol na odlu~ivawe, {to je vrhunac kritike Albanaca od strane Anastasijevi}a,
dok je srpska vlast sileyijska! Studentski pokret, ime smi{qeno da
asocira na sli~ne organizacije na Zapadu, jo{ jednom postaje osnova
oko koje se okupqaju svi Albanci koji vi{e ne mogu da trpe teror. Ta
promocija studentskih organizacija, o ~emu se dosta moè pro~itati
u stranoj literaturi koja se bavi propagandom i propagandnim ratovima, namewena je ciqano inostranoj javnosti. Mladi qudi, koji su
krenuli putem obrazovawa i nauke, brutalno su u tome spre~eni od
strane Srba, koji terori{u Albance na Kosovu, sada moraju da napuste studije i da se bore za svoj narod. Da ê Gevara nije ve} postojao,
Anastasijevi} bi izmislio i wega.
âr{ijom su se sistematski pu{tale {ture, ali uznemiruju}e
informacije: najpre o nekakvoj organizaciji srpskih i crnogorskih
studenata koja je spremna da brani fakultete; zatim o radikalskom
kontramitingu, pa o uhva}enim koji su imali zadatak da insceniraju
kosovske Markale.
Uznemiruju}e informacije za Anastasijevi}a su slede}e sadrìne: srpski i crnogorski (Anastasijevi} ne propu{ta da napravi i tu
razliku) studenti imaju nekakvu organizaciju, jer wima naravno nije dozvoqeno da imaju studentski pokret kao Albanci, i to militantnu organizaciju, jer su spremni da brane fakultete. Nije jasno za{to
bi i od koga morali da brane svoje {kolske ustanove, kad, kako Ana108
stasijevi} kaè, albanski studenti mirno {etaju i drè se za ruke.

Mo`da nameravaju da ih brane od srpske policije? Taj detaq nije jasan. Policija je, uzgred budi re~eno, iskqu~ivo srpska, a studenti su
srpski i crnogorski. Zatim dolazimo i do Srpske radikalne stranke,
omiqene teme Dejana Anastasijevi}a. Radikali, kako on kaè, spremaju kontramiting. Za{to je to za Anastasijevi}a uznemiruju}a informacija? Nije uznemiren svakodnevnim albanskim mitinzima, ali
najava mogu}eg mitinga radikala ga uznemirava. To ~itaoca treba da
uveri kako bi taj miting, za koji Anastasijevi} ne zna ni da li }e ikada biti odràn, doneo ne{to veoma lo{e i da Srpsku radikalnu
stranku podsvesno poveù sa ne~im zabriwavaju}im. Jedina stvar koja moè da bude zabriwavaju}a bila bu informacija koja govori o
uhva}enima koji su imali zadatak da insceniraju kosovske Markale. I sada kada imamo jedinu informaciju od koje gra|ani Pri{tine mogu da strepe, Anastasijevi} jedino wu ostavqa nedore~enu i
nedovr{enu. Znamo da radikali planiraju miting, da srpski i crnogorski studenti planiraju odbranu fakulteta, ali ne znamo ko je
uhva}en, a radi se o nekome ko je trebalo da obavi istinski zlo~in,
iz teksta ne saznajemo ko su nalogodavci, jer Anastasijevi} kaè
imali su zadatak jer je veoma va`no da vidimo ko izdaje takve zadatke. O~igledno je da Anastasijevi} ove podatke ne èli da predstavi
u svom tekstu. Verovatno zato {to oni na koje se odnosi nisu Srbi.
SAHRANA SVAKE NADE
(Vreme, 4. decembar, 1997. godine)
Po~etak pojavqivawa terorista U^K u medijima najavio je i
predstavio Dejan Anastasijevi} u tekstu Sahrana svake nade, u ~asopisu Vreme, od 4. decembra, 1997. godine. Ovaj tekst poku{ava i
da ohrabri i opravda napade terorista na pripadnike srpske vojske i
policije i da zalagawe Srbije da uspostavi kontrolu i normalan ìvot na celokupnoj svojoj teritoriji potpuno obesmisli.
U sredu, 26. novembra, popodne, Pri{tinom je prostrujala vest
da je na Kosovu po~eo rat. Pri~alo se da su srpska vojska i policija
pretrpeli te{ke gubitke kod sela Vojnik i Lau{i u op{tini Srbica. Pri~alo se o odmazdi, o stotinama mrtvih, o uni{tenim tenkovima, oborenim avionima, spaqenim selima.
Ovako po~iwe tekst Sahrana svake nade, sa nadnaslovom Reporter Vremena u Srbici, na slobodnoj teritoriji Kosova, koji
je delo Dejana Anastasijevi}a. Ve} u prvom pasusu moè se videti kako Anastasijevi}, kada mu to odgovara, kaè kako su srpska vojska i
policija pretrpele te{ke gubitke, i odmah nakon toga, ispisuju}i
re~i: odmazda, spaqena sela, stotine mrtvih, poku{ava da te iste
srpske vojnike i policajce predstavi kao potencijalne izvr{ioce
nekakvih, pa makar to bila i nepostoje}a, zlodela. Kada u nastavku
teksta Anastasijevi} pi{e o sukobima MUP-a Srbije i pripadnika
U^K, koji su za wega gotovo benigna organizacija, poput Saveza izvi|a~a, on kaè:
...u tim okr{ajima, uprkos hiqadama ispaqenih metka i u~e{}u
109
oklopnih vozila i helikoptera MUP-a, obe strane su pretrpele gotovo simboli~ne gubitke. Na albanskoj strani, seoski u~iteq Haqit
Geci iz Lau{a kod Srbice ubijen je zalutalim metkom, a jedanaestogodi{wi Bahri Krasni}i rawen je u nogu dok je igrao fudbal na poqan~etu. Policija je priznala da su dva wihova ~oveka, ~ija imena
nisu objavqena, rawena. Kasnije je javqeno da je policajac Dragi}
Davidovi} poginuo prilikom napada na policijsku stanicu u De~anima, i da je smrtno stradao napada~ Ismet \o~aj. Albanski izvori
tvrde da nikakvog napada na policijsku stanicu u De~anima nije bilo i da je Davidovi} poginuo kod Srbice, dok je \o~aj u vreme navodnog napada bio u pritvoru, te je ubijen iz odmazde. Sve u svemu gubici su gotovo simetri~ni: dva mrtva i dva rawena Albanca, jedan mrtav i dva rawena policajca.
Kao i u ve}ini svojih tekstova, Anastasijevi} na po~etku celine
poku{ava da stvori privid nepristrasnosti, ali uvek na {tetu Srba.
Hiqade ispaqenih metaka, oklopna vozila i helikopteri MUP-a,
treba vaqda da policiju prikaù kao likove iz Rambo filmova, koji, do zuba naoruàni, idu unaokolo i pucaju na sirote Albance, koji
nikome ni{ta nisu skrivili. Kao potpora te pri~e, sledi informacija da su ubijeni i raweni Albanci: seoski u~iteq, jedanaestogodi{wi de~ak, koji je igrao fudbal na poqan~etu i, eto omaklo se, i jedan napada~ na policijsku stanicu u De~anima. Kako u redovima
Albanaca ipak ne bi trebalo da bude onih koji bilo koga napadaju,
odmah je pruèna i druga varijanta pri~e, u kojoj albanski izvori
tvrde kako nikakvog napada na policijsku stanicu u De~anima nije
bilo, policajcima se vaqda u~inilo, i kako je napada~, Ismet \o~aj,
u stvari, u vreme navodnog napada bio u pritvoru, pa je ubijen iz odmazde i odnesen na lice mesta. Dakle srpski policajci ubijaju u~iteqe i zatvorenike i rawavaju decu koja se bezbri`no igraju, dok sa
druge strane, Albanci, a ne teroristi, i ako ubiju pripadnika MUP,
oni to ~ine samo u aktu samoodbrane. Nakon ovog poja{wewa re~enica da su : Gubici gotovo simetri~ni... zvu~i ne samo morbidno, ve}
i krajwe licemerno.
To podru~je, koje obuhvata tradicionalno buntovna sela Prekaze i Drenovac, sada predstavqa prvu slobodnu teritoriju, koju u celosti kontroli{e U^K i u koju nikakva srpska vlast nema pristup.
Re~enica: Tradicionalno buntovna sela Prekaze i Drenovac,
vaqda treba da stvori romanti~nu sliku o centru teroristi~kih dejstava, i da teritoriju, koju Anastasijevi}, iako stavqa navodnike,
uporno naziva slobodnom teritorijom, a koja je slobodna jedino od
Srba i srpske dràve, predstavi kao bezmalo nezavisnu sredinu, pod
kontrolom U^K.
Bez obzira na to koliko se beogradski reìm upiwao da te doga|aje minimalizuje i zamuti nemu{tim saop{tewima, nesumwivo je da
je srpska strana kod Srbice izgubila bitku: kada se dve oruàne grupe sukobe, a jedna se posle povu~e to se zove poraz.
Da bi svi bili sigurni da su Srbi poraèni, autor teksta to is110
ti~e u posebnoj celini. On ide tako daleko da ceo doga|aj predstavqa

kao sukob dve oruàne grupe, i tu potpuno izjedna~ava regularne
snage MUP-a Srbije i albanske teroriste.
U petak, 28. novembra (albanski nacionalni praznik), tri uniformisana naoruàna pripadnika U^K pojavila su se pred oko 15 hiqada prisutnih prilikom sahrane u~iteqa Gecija u selu Lau{a i odràla kratak patriotski govor, najavquju}i nove pobede. Masa je reagovala ponovqenim pokli~ima U ê Ka! U ê Ka!, iz vi{e
hiqada grla.
Anastasijevi} u ovom delu, opisuju}i sahranu u~iteqa Gecija, kako bi se jo{ jednom podsetili da srpska vojska i policija ubijaju albanske u~iteqe, predo~ava novu ~iwenicu. Na sahrani se skupilo
15.000 Albanaca, koje je autor teksta verovatno sam izbrojao, i trojica uniformisanih, naoruànih pripadnika U^K. Oni su drè}i
nekakav patriotski govor, najavili nove pobede i postali, u Anastasijevi}evom tekstu, simbol borbe protiv dràve u kojoj ìve.
Gospo|a Hresoqa, koja tvrdi da je o~evidac prakti~no svih doga|aja od protekle nedeqe, kaè da odgovornost za ono {to se desilo
snosi iskqu~ivo srpska strana i da je sve po~elo kada je grupa srpskih policajaca u utorak oko podne u{la u tridesetak kilometara
udaqeni Vojnik i po~ela bez razloga da puca na narod. Objektivniji
izvori govore da je nekoliko inkasanata i sudskih izvr{iteqa u
pratwi dva policijska transportera tog dana poku{ala da naplati
neke prekr{ajne kazne i ra~une za struju u okolnim zaseocima.
Za razliku od ve}ine tekstova u kojima su Anastasijevi}evi navodi zasnovani na neimenovanim, proverenim ili izvorima koji su
definisani re~ima kako saznajemo, sada imamo i ime izvesne gospo|e Hresoqa, koja je izvanredno obeve{tena o svim doga|ajima, kako
Anastasijevi} tvrdi. Gospo|a Hresoqa je u tekstu predstavqena kao
o~evidac svih doga|aja, koji su se uglavnom doga|ali u {umi ili na
putu izvan naseqa, pa je zanimqivo kako se Anastasijevi} ne pita otkud ona tamo, i kako to da je ona videla ba{ sve {to tvrdi da je videla, iako ìvi na 30 kilometara udaqenosti od vojnika, za koji tvrdi
da je bio popri{te prvog incidenta. Anastasijevi} svojim na~inom
pisawa poku{ava da ovu ènu predstavi kao pouzdanog i relevantnog
svedoka, a sve to je zasnovano na sopstvenom priznawu gospo|e Hresoqe, koja kaè da je o~evidac. Autor teksta predstavqa ènu kao navodnog svedoka i time poku{ava da stvori dodatni kredibilitet. Fina gospo|a sigurno ne laè, a daleko je boqe da svedo~i ona a ne
uniformisani i naoruàni pripadnik neke teroristi~ke formacije. Ona, naravno, prema Anastasijevi}evom pisawu, kao jedine krivce
progla{ava srpsku stranu, i to srpske policajce koji su u{li u selo
Vojnik i bez ikakvog razloga po~eli da pucaju u narod. Srpski policajci su, naravno, monstrumi, pre svega zato {to su Srbi, a zatim i
{to imaju obi~aj da ulaze u naseqa i iz ~ista mira pucaju na gra|ane.
Nakon ovog dela teksta, Anastasijevi} poku{ava da potvrdi celu
pri~u, i to tako {to kaè kako objektivniji izvori kaù da se u
111
stvari radilo o poku{aju naplate nekih ra~una, ali su u pratwi inkasanata bila i dva oklopna transportera policije, {to je sasvim
neobi~no za tako miroqubiv kraj, na koje su iz {ume zapucala nepoznata lica, verovatno {umari, nakon ~ega je usledila i razmena vatre. Dakle, gospo|a Hresoqa nije ba{ 100 odsto objektivna, a nisu ni
objektivniji izvori, ali se su{tinski ne dovodi u pitawe istinitost wenog svedo~ewa.
Ve} nekoliko kilometara od Srbice, odmah iza zaseoka Ludovi}, put je bio blokiran bagerom za koga posle niko nije umeo da kaè ~iji je i kako se stvorio tamo. Istovremeno, iz {ume sa obe strane puta otvorena je vatra iz automata, uz nekoliko tromblonskih mina koje su pale u blizini transportera. Policajci su napustili vozila i èstoko uzvratili iz svih cevi, ukqu~uju}i mitraqeze i protivavionske topove ~aure raznih kalibara jo{ uvek su rasute svuda
okolo. Negde oko dva, stiglo je nare|ewe za povla~ewe. Me{tani kaù da je iz kolone pucano besomu~no i nasumi~no, celim putem od Srbice, o ~emu svedo~e izre{etane fasade uz drum. Tom prilikom, stradao je nesre}ni u~iteq Geci, iz Lau{a, sela na samom ulazu u Srbicu.
Anastasijevi} u ovom delu teksta uvodi novu, natprirodnu, kategoriju materijalizaciju bagera! Naime, on kaè kako se za bager,
koji je bio postavqen da blokira put policiji, ne zna ni ~iji je ni kako se stvorio tamo. Dakle, autor iskqu~uje mogu}nost da ga je neko od
Albanaca, bilo da se radi o me{tanima ili uniformisanim teroristima, mogao dovesti, jer oni to vaqda, zbog svoje miroqubivosti, ne
bi u~inili. Ukoliko iskqu~imo na trenutak i pretpostavku da se bager materijalizovao, ostaje nam samo mogu}nost da su ga policajci sami dovezli i blokirali sebi put! Anastasijevi}, dodu{e, iznosi izvesnu sumwu na ovakav zakqu~ak informacijom da je na policajce
ba{ kod te blokade otvorena vatra sa obe strane puta, ali sada on
uvodi novu misteriju, jer se ne zna ko je uop{te pucao na policiju. Gospo|a Hresoqa mu pomaè u razja{wavawu dela ove nepoznanice, pouzdanom informacijom, i Anastasijevi} pi{e: Gospo|a Hresoqa
tvrdi da ne zna ko je pucao na policiju, ali je ube|ena da to nisu me{tani, jer Albanci su odavno razoruàni. Anastasijevi} ovim poku{ava da Albance potpuno oslobodi svake krivice, pa ~ak i sumwe
da su oni mogli takvo ne{to da urade, pa time samo ja~a pretpostavka da su ipak u pitawu {umari. Na tih nekoliko pucweva i tri~ave
dve-tri tromblonske mine, kako Anastasijevi} pi{e, policajci su
odgovorili vatrom iz svih cevi! I to i iz mitraqeza i protivavionskih topova! Trebalo je samo da povade pi{toqe, i to ne svi, pa bi se
napada~i verovatno upla{ili i predali, i tako bi bez okr{aja, i na
demokratski na~in zasnovanoj proceduri, bio okon~an i ovaj ~in. A
tako bi vaqda i Anastasijevi} saznao ko su napada~i. Naravno, kako
bi na kraju bilo sasvim jasno da su srpski policajci, odnosno Srbi,
jedini krivci, Anastasijevi} navodi re~i me{tana, koji kaù kako
su iz kolone policajci besomu~no i nasumi~no pucali svuda unao112
kolo, pa i po fasadama ku}a.

Imawe porodice Zabeqi u Ludovi}ima, na ~ijem su ~elu bra}a
Skender i Sokoq, nalazi se odmah uz put, svega stotinak metara od
popri{ta bitke. ûli smo pucwavu i helikoptere, pri~a Skender,
iza{li smo napoqe da vidimo {ta je, ali smo brzo shvatili da je boqe da se sa decom sklonimo u podrum. Tamo su ostali do kraja okr{aja, a jedino {to su mogli da vide kroz podrumsko prozor~e bili su policajci koji pucaju. Kad se sve zavr{ilo, videli su da je wihov kombajn, parkiran u dvori{tu, izbu{en kao {vajcarski sir, da je vetrobran automobila smrskan. Nekoliko projektila probilo je tro{ne
zidove ku}e i zavr{ilo u dnevnoj sobi; jedan je posle na|en u ormaru
sa de~jim stvarima. I jedna od ukupno {est krava koje su glavom platile qudsku glupost bila je wihova.
Ono {to brine Zabeqijeve je {ta }e biti ako se policajci vrate: Sokoq je pro{le godine pu{ten iz zatvora u kome je proveo ~etiri godine zbog ilegalnog posedovawa oru`ja. To je bio politi~ki
proces, kaè, nisam imao nikakvo oru`je. Skender ne moè da se
seti koliko je puta privo|en i maltretiran. To je beskrajan krug uhapse jednog, pa ~im ga puste, uhapse drugog iz iste porodice, kaè,
nabrajaju}i imena ro|aka koji su u zatvoru. To su varvari, ~etnici.
Ako se ovaj teror nastavi, mora}u u {umu, kaè ogor~eno.
I porodica Zabeqi je prisustvovala ovom doga|aju. Iako su u prvom trenutku krenuli da vide ko to puca, i na taj na~in re{e na{u
misteriju, ipak odlu~uju da se sklone u podrum. Ve}ina podruma se nalazi pod zemqom, ali to nije slu~aj sa ovim koji pripada porodici
Zabeqi, jer na wemu postoji i prozor. Kako Anastasijevi} kaè, kroz
taj prozor, ne pla{e}i se nekog zalutalog projektila, mada se nalaze na samo 100 metara od mesta doga|aja, porodica Zabeqi mogla je da
vidi samo policajce kako pucaju. Potpuno iznena|uju}e. Naravno, policajci su krivi za o{te}ewa wihovog kombija, za koji Anastasijevi} ìvopisno kaè da je probu{en kao sir, smrskan vetrobran kola,
i naravno probijene zidove ku}e. Sigurno je policija kriva, jer one
druge jo{ uvek niko nije ni video, a mawe je va`no {to su oni prvi
zapucali. Kako bi efekat bio ve}i, i kako ne bi ostalo ni trunke
sumwe da su srpski policajci zlo~inci, Anastasijevi} navodi poseban detaq projektil koji je probio zid ku}e prona|en je u de~ijim
stvarima! Vi{e nema nedoumice policajci su, u trenutku kada je na
wih otvorena vatra, pucali u stvari dece porodice Zabeqi. Anastasijevi}, ~ak i kada pri~a o ubijenim kravama, kaè da je uzrok toga
qudska glupost. Dakle, uzrok nije oruàni napad na policiju i poku{aj da se pobiju qudi koji su tu na izvr{ewu svog posla, ve} qudska
glupost. Toliko o objektivnosti.
Zabeqijeve, ipak, najvi{e brine {ta }e biti ako se policajci
vrate. Sledi Anastasijevi}eva pri~a u kojoj Zabeqijevi obja{wavaju kako je Srbija nepravedna, kako policija podme}e dokaze, kako se
protiv Albanaca vode politi~ki procesi. Anastasijevi} kaè kako
Skender i ne moè vi{e da se seti koliko je puta privo|en i maltre113
tiran. Za policajce kaè da su varavari i ~etnici, terminologija koja se ~esto pomiwe u svim Anastasijevi}evim tekstovima, kada se
opisuju Srbi. Anastasijevi} opisuje ogor~enog Skendera koji preti
da }e oti}i u {umu, da pobegne od terora. Ili mo`da Anastasijevi}
najavquje stvarawe neke nove organizacije, u ~ijim bi redovima trebalo da se na|u svi Albanci.
I dok su mla|i puni pobedni~kog poleta, stariji su svesni da
jedna dobijena bitka ne zna~i i dobijen rat, i da bi Srbi uskoro mogli da se vrate sa te{kom artiqerijom i avionima. Sad imaju izgovor, kaè Skender. Moglo bi da bude kao u Bosni, samo gore, jer ovde nema Srba, pa mogu da sprè ceo kraj. Ovde je ve} bio genocid.
Strah da bi Srbija mogla da nastalu situaciju re{i metodom
sprène zemqe nije sasvim neosnovan. Mada reìm za sada poku{ava da stvori utisak da se uop{te ne uzbu|uje zbog novonastale situacije, neslu`beni, ali preovla|uju}i stav je jasan: Sa~eka}emo da se
steknu uslovi, a onda }emo dejstvovati, i raketama ako treba. A svet
}e biti na na{oj strani, jer }e svima biti jasno da imamo posla sa terorizmom, rekao nam je u neslu`benom razgovoru jedan ~lan pokrajinskih organa.
Na kraju teksta, autor vi{e i ne skriva svoju pristrasnost. On je
gotovo isto zabrinut kao i stariji Albanci, koji u wegovom tekstu kaù da se pla{e da bi Srbi mogli da se vrate sa te{kom artiqerijom
i avionima. âk navodi i kako oni situaciju porede sa Bosnom, koja je
Anastasijevi}u bila tema i opsesija vi{e godina, i kako Albanci kaù da bi Srbi mogli da sprè ceo kraj. Isto kao u Bosni. Anastasijevi} ih ne pita da li su bili u Bosni pa znaju za takav doga|aj, ali citat uredno navodi. I to ne bi bilo tako stra{no, da ubrzo nakon toga
ne dolazi krunski dokaz! Srbin iz pokrajinskih organa (bez imena
ili bilo ~ega drugog {to bi odredilo wegov identitet), potvr|uje da
srpska dràva, odnosno Srbi, ne samo da imaju plan koji predvi|a metodu prèwa, i to i avionima i raketama, ve} jedva ~ekaju da to
sprovedu u delo. Iz ~istog zadovoqstva. Samo da se steknu uslovi.
U tekstu Dejana Anastasijevi}a, od 3. januara 1998, pod naslovom
êkaju}i prole}e, sa nadnaslovom Kosovo, Dejan Anastasijevi}
se stavqa na stranu, ne samo, albanskih studenata, kako kaè, ve} i
promovi{e albansku teroristi~ku bandu u zna~ajan vojni, ali i politi~ki ~inilac na teritoriji ju`ne srpske pokrajine.
Na albanskoj sceni se pored politi~ara i studenata sve jasnije
pomaqa i tre}i element Oslobodila~ka vojska Kosova ili U^K,
od koje, i pored toga {to zasad nije ni{ta najavila, ne treba o~ekivati da }e sedeti skr{tenih ruku.
Studenti, kojima je dosta u~ewa po {upama i barakama, èle da
podsete i srpske i albanske lidere da se wihov poloàj ni za dlaku
nije izmenio od oktobra 1995.
Anastasijevi}, naravno, nije govorio o srpskim problemima, srpskoj deci i srpskim studentima, ali jeste zabrinut za albanske studente i pomalo sre}an ispoqava nadu zbog sve ve}eg uticaja i uloge
114
samozvane OVK.
Bilo bi mnogo sme{nije da U^K, koji zahvaquju}i Rugovinoj
inerciji i srpskoj represiji ima sve vi{e simpatizera me|u Albancima, u posledwe vreme nije ispoqilo toliko ambicije da postane
dominantan faktor albanskog pokreta. Posle drakonskih kazni izre~enih nakon su|ewa grupi navodnih terorista u Pri{tini ovog
meseca, na Kosovu se sve vi{e strahuje da }e U^K u neposrednoj budu}nosti odgovoriti nekom spektakularnom akcijom.
Ipak, ono {to najvi{e brine jeste totalna nespremnost srpskog
reìma da po~ne pregovorima da re{ava kosovski problem.
Dakle, Rugova je kriv za inerciju, to tek da bi napravio bilo kakvu, makar i idiotsku ravnoteù, Anastasijevi}, ipak i pre svega, nagla{ava srpsku represiju kao jedini izvor problema na Kosovu i Metohiji. Anastasijevi} opravdava delovawe tzv. OVK, jer nemogu}a je
druga i druga~ija reakcija posle izricawa kazni navodnim teroristima, istovremeno o~ekuju}i i nadaju}i se nekoj spektakularnoj akciji tzv. OVK. Da li je ikada iko i bilo koji novinar na takav na~in
pisao o svojoj zemqi i delovawu terorista na wenoj teritoriji?
Na kraju, sledi Anastasijevi}eva politi~ka poruka, da je jedini
problem u srpskom reìmu koji ne èli sa Anastasijevi}evim teroristima da pregovara.
U tekstu Dejana Anastasijevi}a, od 7. marta 1998, pod naslovom
Krvavi vikend u Drenici, sa nadnaslovom Vreme na licu mesta i
podnaslovom Najgore je, ipak, pro{la porodica Ahmeti iz Liko{ana, najbogatija familija u selu, ~iji su gotovo svi ~lanovi pobijeni,
govori se o zlo~inu srpskih snaga bezbednosti kroz toplu qudsku
pri~u o stradawu nevinih Albanaca.
Izvesno je, me|utim, da ovoliko krvi Kosovo nije videlo od 28.
marta 1989, kada je u vi{ednevnim neredima povodom ukidawa autonomije poginulo vi{e od sedamdeset qudi. Poku{aj Albanaca da izlaskom na pri{tinske ulice izraze ogor~ewe policija je osujetila
brutalnom intervencijom tokom koje je te{ko povre|eno vi{e od
trideset demonstranata, dok je jedan ubijen, navodno, hicem u usta.
Za to vreme, srpski mediji i ogromna ve}ina srpskih politi~ara iz
vlasti i opozicije nadme}u se u neukusnim pohvalama odlu~noj akciji MUP-a protiv terorista. Za pukovnika Miroslava Miqanovi}a, komandanta Posebnih jedinica policije (PJP), poginuli policajci su kosovski vitezovi koji su pali kao `rtve {iptarskih
bandi.
Anastasijevi} najpre optuùje Srbe i prebacuje im krivicu za
doga|aje iz 1989. godine, a zatim i za sve ono {to se dogodilo po~etkom 1998. godine. Policija brutalno interveni{e, nad nedu`nim albanskim demonstrantima, a neki je i ubijen, iako nema dokaza, nema
imena i prezimena, ali je va`no da su Srbi nekog ubili, pa i ako to
nije ta~no. Onda kre}e èstoka akcija srpske policije, a u Srbiji
svi kriminalno reaguju, jer zlo~ina~ku akciju srpskih snaga bezbednosti svi hvale. Na kraju, sprdwa zbog izjave policijskog ofici115
ra koji o policajcima, poginulim (to Anastasijevi}u nije bitno), govori kao o kosovskim vitezovima, najta~nije i najjasnije prikazuje i
opisuje Anastasijevi}a, ali i list Vreme.
Postoji mnogo ~iwenica koje ukazuju da ono {to je MUP saop{tio samo delimi~no odgovara istini. U Drenici, sredi{woj kosovskoj regiji, oivi~enoj op{tinama Glogovac, Mitrovica i Klina, nije bilo rutinskih patrola od novembra pro{le godine, kada su pripadnici U^K prakti~no preuzeli kontrolu nad tom teritorijom. U
me|uvremenu je bilo nekoliko mawih okr{aja koji su se sve odreda
zavr{ili povla~ewem policije. Od tada, policija je u na~elu izbegavala da zalazi u Drenicu bez pratwe bar nekoliko oklopnih vozila i
helikoptera. Stoga je te{ko poverovati da je patrola koja je upala u
zasedu bila u rutinskoj misiji. Daqe, ve}ina ubijenih Albanaca sasvim izvesno nisu bili nikakvi teroristi, {to }e daqe u tekstu biti obrazloèno.
Anastasijevi} sebi daje direktnu ulogu borca protiv srpske policije, wenih laì, te na svaki na~in poku{ava da napravi nedvosmislenu podelu na lo{e Srbe i dobre, progowene i ugroène Albance. Istovremeno, srpski policajci se ne sukobqavaju ni sa kim,
oni ubijaju nedu`no albansko civilno stanovni{tvo, koje nikada nije ni ~ulo, a kamoli videlo negde nekakve teroriste. Time se zlo~ina~ka priroda Srba nagla{ava i istovremeno opravdava svaka budu}a akcija albanskih dobrica iz samoproklamovane OVK.
Oni koji su u ponedeqak uspeli da se probiju od Liko{ana i ]ireza zatekli su stravi~an prizor: u izre{etanim ku}ama leàli su
mrtvi, okruèni izbezumqenim preìvelim ~lanovima porodice.
To mesto kom{ije su ogradile kanapom, ne diraju}i ni{ta, i ovaj
reporter ga je video sopstvenim o~ima (osim mozga, koji je tokom no}i nestao verovatno su ga pojele ma~ke ili psi ali postoje fotografije, snimqene dan ranije).
Srpska policija je masakrirala nedu`ne civile albanske nacionalnosti, jedini je zakqu~ak koji bi mogao da se nametne posle ne~uvenog pisawa Anastasijevi}a. Zanimqivo je i pitawe kako se to u
Drenici na{ao srpski novinar, koji ne govori albanski jezik, nije
imao nikakvih problema, naprotiv, svi su ga do~ekivali i sa wim
razgovarali veoma qubazno? Da bi utisak o Srbima bio jeziv, Anastasijevi} dodaje i pri~u o prosutom mozgu, ~itaj, to samo Srbi mogu
da urade danas na kraju 20. veka, a civilizovani svet bi kona~no morao da reaguje.
Yevdet Ahmeti (30), kaè da su policajci iz ku}e odneli oko 5000
maraka u zlatu, ne{to deviza, deset kila mesa i dvesta komada jaja.
Odneli su i satelitski risiver iz dnevne sobe, a neko se setio da
obije porodi~ni auto i i{~upa radio. Ne razumem te qude, kaè
Yevdet, ~udno mirnim glasom.
Da nas niko nije branio, sve bi nas pobili, kaè jedan me{tanin. Na naivno novinarsko pitawe gde je U^K i moè li se sa wima razgovarati, isti me{tanin, okruèn masom zemqaka, odgovara:
116
[ta misli{, ko su ti qudi iz U^K i odakle su do{li? Pogledaj oko

sebe: sve je to U^K. Poku{aj srpskog reìma da `rtve iz Liko{ana i ]ereni{ta prikaè kao teroriste koji ne zasluùju ni{ta boqe verovatno ne}e uspeti. I mi imamo terorizam, ali mi ih hvatamo
i sudimo im, kaè jedan zapadni diplomata. Ovo ne}e pro}i bez posledica po Milo{evi}a. Ni Zapad, isto tako, ne bi smeo da se ose}a
potpuno nedu`no u ovoj krvavoj pri~i, jer je do pokoqa u Drenici do{lo svega nekoliko dana nakon {to je ameri~ki posrednik Robert
Gelbard o{tro osudio U^K kao teroristi~ki organizaciju.
Kakav je i koliki neprijateq srpskog naroda, ali i neprijateq
istine, Dejan Anastasijevi}, najboqe pokazuje deo teksta koji smo citirali. On na tendenciozan na~in, po oprobanom receptu iz Bosne i
Hrvatske, gde su Srbi samo pqa~kali, naravno u pri~ama Anastasijevi}a i Dulovi}a, ponavqa isti scenario. Taj scenario je da Srbi nemaju nikakve motive na Kosovu i Metohiji, jer to vaqda i nije wihova zemqa, pa su primorani da kradu i pqa~kaju. Da sve bude sme{nije i tendencioznije, Anastasijevi} konstatuje da su Srbi ukrali i
200 jaja. I, ako je od novinara Vremena previ{e je. Me|utim, Anastasijevi} poku{ava, suprotno ~ak i vi|ewima predstavnika ameri~ke administracije, da tzv. OVK predstavi kao narodnu, odbrambenu
vojsku, parafraziraju}i detaq iz filma Valter brani Sarajevo,
nagla{avaju}i time jedinstvo Albanaca i svenarodnu ulogu koju teroristi imaju. On, kao osvedo~eni neprijateq Srba, poku{ava da
promeni i sliku svetu o tzv. OVK. Naime, on kritikuje Gelbarda {to
je kritikovao tako divne qude kao {to su ~lanovi OVK.
Daqe, u tekstu Dejana Anastasijevi}a, od 14. marta 1998, pod naslovom Mrtva~ki ples, sa nadnaslovom Na licu mesta: Srbica i
podnaslovom Reporter Vremena u skladi{tu gra|evinskog materijala, me|u le{evima do danas dva puta sahrawenim, potpis ispod
slike: Adem Ja{ari: Od seoskog mangupa postao narodni heroj, novinar Vremena, osim {to poku{ava da stvori mit o Ademu Ja{ariju, obave{tava javnost da je Ja{ari zaklan, ~ime se vi{e uop{te ne
postavqa pitawe ko je kriv za sukobe u Drenici, jer onaj ko po~ini
takvo zlodelo, kao {to je klawe qudi, ne moè da ra~una da se o wima govori kao o qudima.
Izve{taji reìmskih medija, od kojih su neki do detaqa opisivali kako se Adem do posledweg ~asa branio pucaju}i iz mitraqeza
po policiji, samo su zacementirali mit o wemu. I na kraju, jedan mali detaq: le{ Adema Ja{arija tako|e je bio izloèn u srbi~kom
stovari{tu; uprkos izve{tajima da je ubijen u borbi, lepo se vidi da
je ~ovek zaklan.
Anastasijevi}ev problem je u tome {to je ponovo slagao. Naime,
Ja{ari nije zaklan, ve} je ubijen u borbi. Posle brojnih demantija
nadle`nih dràvnih organa, to je ~ak moralo da prizna i Vreme,
dodu{e stidqivo to navode}i kao neku ne mnogo va`nu ~iwenicu:
Tekst: Dejana Anastasijevi}a, od 21. marta 1998, pod naslovom
Zavr{ni ra~un, sa nadnaslovom Kosovo i podnaslovom Ostaje
117
jo{ samo nada da }e politi~ki lideri, srpski i albanski, shvatiti

da je vreme za cini~ne ra~unice isteklo, i da se vatra na Kosovu sada mora hitno gasiti.
Na kraju teksta: Ispravka: I sopstvene o~i mogu da prevare. Tako je reporter Vremena u tekstu Mrtva~ki ples u pro{lom broju napisao da se lepo vidi da je Adem Ja{ari zaklan. Naknadno je
utvr|eno da rana na Ja{arijevom grlu poti~e od metka, ali je tada
ve} bilo kasno da se uo~ena gre{ka ispravi.
Tako su Anastasijevi}a prevarile sopstvene o~i. Koliko li je
puta on prevario gra|ane Srbije i zbog sopstvenih o~iju i zbog namernih laì i insinuacija i koliko li je {tete naneo srpskoj dràvi svojim pisawem ne treba posebno obja{wavati, kao {to ne treba
posebno obja{wavati ni razliku izme|u objavqene bombasti~ne informacije i wenog demantija.
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
118

TU@ILA[TVU ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA
Podnesak broj 56.
TU@ILAC
protiv
POSEBNU ODBRANU U SKLADU SA PRAVILOM 67(A)(ii)(b)
Saxon
Izvodi iz dosijea Jovana Dulovi}a jasno pokazuju neskriveno antisrpsko delovawe novinara lista Vreme, wegovu korumpiranost,
vezu sa kriminalnim strukturama u Srbiji, kao i wegovu otvorenu
podr{ku radu Ha{kog tribunala. Dulovi} Jovan, ro|en 13. 11. 1935.
godine u Vrelu, op{tina Lipqan, od oca Radomira i majke Milene
(devoja~ko Simonovi}), Srbin, dràvqanin SRJ, novinar, zaposlen u
nedeqniku Vreme, sa prebivali{tem u Beogradu, ulica Strahiwi}a bana broj 30.
Dulovi} Jovan poti~e iz u~iteqske porodice koja je slu`bovala
i na Kosovu i Metohiji, tako da je ro|en u Lipqanu. Nakon razvoda roditeqa, sa majkom se vratio u Beograd, gde je zavr{io gimnaziju i upisao Ekonomski fakultet, ali je studirawe zapostavio, zbog prekomernog konzumirawa alkohola i druèwa sa problemati~nim dru{tvom.
Dulovi} je poznat u novinarskim krugovima kao pijanac i zanimqivo je kako jedan notorni alkoholi~ar moè, ili je mogao, da bude
bilo kakav svedok protiv ha{kog optuènika. Uostalom, kako neko
moè da bude siguran u istinitost tvrdwi Jovana Dulovi}a, posebno
onih koje su izgovorene ili napisane sa nekoliko godina zaka{wewa,
kad je potpuno nejasno u kojem trenutku je kod wega postojala lucida intervala, tj. kada Dulovi} nije bio pod direktnim dejstvom alkohola.
119
Po odsluèwu vojnog roka, zaposlio se kao slu`benik u firmi

Transjug u Rijeci, gde je boravio do 1965. godine, kada je oti{ao u
Francusku, gde se zaposlio u fabrici automobila Reno, zavr{iv{i uz rad kurseve francuskog i engleskog jezika.
Godine 1968. vratio se u Beograd, gde je radio u listu Politika
ekspres, najpre u kulturnoj rubrici, a zatim niz godina, kao reporter, u tzv. beogradskoj redakciji ovog lista. Stekav{i novinarsko
iskustvo, pre{ao je u TANJUG, a po~etkom devedesetih godina na{ao
je stalni novinarski posao u listu Danas.
Jovan Dulovi} je, kao pijanac i nagla{eno patriotski novinar,
uìvao simpatije kolega u redakciji Ekspresa. Posebno su na veliku pa`wu nailazili wegovi rodoqubivi tekstovi o borbama srpskih
snaga protiv usta{a u Vukovaru, {to je Dulovi}u donosilo veliku
popularnost. Dodu{e, kasnije je sve video drugim o~ima, ali ne sme
se zanemariti uticaj ni alkohola, ni novca, ni obave{tajnih slu`bi
stranih zemaqa.
Po dolasku u Danas odmah je po~eo da se bavi temama koje su se
odnosile na ratom zahva}ene prostore biv{e SFRJ. U tom periodu je
ostvario saradwu sa vi{e inostranih novinara i televizijskih producenata i ekipa koje su objavqivale novinarske i filmske reportaè sa ratnih podru~ja.
Naime, predstavnicima stranih medija je sa svojom suprugom
Radmilom, po zanimawu istori~arom umetnosti, koja odli~no govori
francuski i engleski jezik pruào novinarske, prevodila~ke, organizacione i druge usluge, na osnovu ~ega je ostvario solidnu deviznu zaradu.
Sredinom devedesetih, ba{ kada po~iwe da pi{e za Vreme i
Danas mewa se i odnos Dulovi}a prema ratnim doga|ajima iz 1991.
godine. Uz to, devizne dnevnice od stranih novinara imale su zna~ajno dejstvo, naro~ito kod Dulovi}a kojem je fla{a uvek neophodna.
U vi{e navrata, Jovan i Radmila Dulovi} su sa inostranim TV
ekipama boravili na prostoru isto~ne Bosne, Slavonije i Barawe.
Tokom 1995. godine ostvarili su intenzivnu saradwu sa ameri~kom medijskom ku}om Internews, odnosno sa novinarima Hilanom
Votsonom i Seròm Gordijem.
Na podru~ju isto~ne Bosne i Vukovara, Dulovi}i su pomenutoj
dvojici ameri~kih novinara pruàli usluge tokom snimawa, realizacije i montaè dva dokumentarna filma o srpskim zlo~inima na
ovom podru~ju.
Tada je Dulovi} bio zaduèn za pronalaèwe lokacija i sagovornika za snimawe, a tokom montaè, sa svojom suprugom, angaòvao se
na proveri ili dopuni navoda do kojih su pomenuti novinari do{li
posredstvom drugih izvora. Osim toga, u jednom od filmova Dulovi}
se pojavquje kao reporter i spiker koji gledaocima poja{wava pojedine sekvence.
Sasvim je jasno da ne moè biti slu~ajnost da Dulovi} odlu~uje
da radi za ameri~ke novinare koji prave dokumentarni film o srp120
skim zlo~inima na podru~ju isto~ne Bosne i Vukovara. Indikativno

je to da Dulovi}, pored novinarskog dela posla u kojem je i spiker i
reporter, preuzima na sebe kompletnu logistiku vezanu za ovaj projekat. Dulovi}, tako, pronalazi lokacije i sagovornike za snimawe,
{to posebno govori kakvo poverewe u wega imaju novinari koji se bave temom navodnih srpskih zlo~ina, a da bi to poverewe i opravdao,
Dulovi} obavqa i posao da dopuwuje navode do kojih su do{li ameri~ki novinari. Naravno, Dulovi} je bio angaòvan na pronalaèwu tragova i dokaza za zlo~ine koje su stvarno i navodno po~inili Srbi, a,
razume se, ni wega ni wegove ameri~ke nalogodavce nisu interesovali
ni brojni zlo~ini muslimanskih snaga nad Srbima u isto~noj Bosni,
ili hrvatskim zlo~inima u isto~noj Slavoniji i zapadnom Sremu.
Za potrebe i po nalogu Hilana Votsona, Dulovi}i su u vi{e prilika putovali u unutra{wost Srbije, sa ciqem pronalaèwa i intervjuisawa osoba na okolnosti zlo~ina u biv{oj BiH, po~iwenih od
strane Srba.
Tako su nekoliko puta poku{avali da uspostave i kontakt sa izvesnim Kraji{nikom, iz okoline Kragujevca, misle}i da se radi o ro|enom bratu Mom~ila Kraji{nika.
Dulovi}i su u ime ameri~kih novinara, ukoliko se o novinarima
zaista radi, obavqali ~itavu malu obave{tajnu delatnost, traìli
dokaze protiv Srba, intervjuisali svakoga ko je hteo da kaè ne{to
o navodnim srpskim zlo~inima, a onda sve to pretvorili u dva dokumentarna filma. Dulovi}u je samo prezime Kraji{nik bilo dovoqno
da vi{e puta poku{a da kontaktira ~oveka u okolini Kragujevca, nadaju}i se da se radi o ro|enom bratu Mom~ila Kraji{nika. Zanimqiv je podatak da je protiv Mom~ila Kraji{nika kasnije podignuta optu`nica Ha{kog tribunala...
Pored toga, od strane Votsona su dobili nalog da provere i prikupe informacije o izvesnom restoranu u okolini Kragujevca, uz
obrazloèwe da su u tom objektu navodno vr{ene isporuke oru`ja
Srbima u Bosni. Stoga su Dulovi}i, maja 1996. godine, sa snimateqem
agencije Rojters, boravili u Kragujevcu, angaùju}i se na prikupqawu interesantnih saznawa, pri ~emu su snimili pomenuti restoran, kao i okolinu, gde se, ina~e, nalazi i specijalizovana fabrika
Vojske Jugoslavije za proizvodwu municije.
Ova delatnost ide tako daleko da je Dulovi} ~ak istraìvao i
objekat u Kragujevcu u kome su, prema saznawima ameri~kog novinara,
vr{ene isporuke oru`ja bosanskim Srbima. Dulovi}evo istraìvawe ukqu~uje i detaqno snimawe objekta i naro~ito wegove okoline,
a pomenuti objekat, restoran, nalazi se neposredno uz specijalizovanu vojnu fabriku za proizovdwu municije. Standardni novinarski
posao, ni{ta vi{e.
U sklopu realizacije ovih filmova, Votston je slao tekstove naracije, koje je Dulovi} snimao na kasete i slao u Wujork. îwenica
da se jedan deo teksta odnosio i na navodne razgovore sa muslimanskim izbeglicama u Be~u, posluìla je mnogim antisrpski orijenti121
sanim novinarima da Dulovi}a ocene kao Srbina koji je po~eo da pere savest srpskog naroda.
U svemu je ~udno to {to je Dulovi}, od desetina hiqada srpskih
izbeglica iz Krajine i Bosne i Hercegovine, koji su svoje uto~i{te
na{li u Beogradu, video samu muslimanske izbeglice i to u Be~u.
Tokom 1997. godine, bra~ni par Dulovi} je redovno razmewivao
poruke, putem elektronske po{te, sa funkcionerima Internews-a u
Parizu, Wujorku i San Francisku. S tim u vezi, registrovano je da je
pomenuti Ser` Gordi, tada jedan od direktora ove ameri~ke ku}e,
slao poruke u obliku nacrta, skica ili planova, okarakterisane kao
poverqive.
Avgusta iste godine, na sugestiju bra~nog para Dulovi} nakon
vi{egodi{weg, prakti~no ilegalnog rada Internews-a u SRJ u
Okru`nom privrednom sudu u Beogradu registrovana je firma Internews, kao me{ovito preduze}e za produkciju, marketing i distribuciju.
Radmila Dulovi} je postala veza ove ku}e za kontakte sa na{im
radio i TV stanicama, a zahvaquju}i najvi{e wenim sposobnostima.
Internews je ostvario saradwu sa TV stanicama u Somboru, Kragujevcu, Ni{u.
Osim toga, Dulovi}i su bili i glavni promoteri plana budu}e
prezentacije Internews-a na globalnom nivou. Osim programa pod
nazivom Otvoreno nebo koji se ve} prikazivao, u planu je bilo i
emitovawe programa uskla|enog sa ameri~kom politikom, sa namerom da se prose~nim qudima usadi ideja o globalnom svetu.
S obzirom na to da je jedan od tih planova podrazumevao i ve}u
medijsku zastupqenost sudskih procesa pred Ha{kim sudom, Dulovi}i su se, tim povodom, saglasili da je neophodno da im iz SAD po{aqu programe vezane za su|ewe grupi muslimana zbog zlo~ina nad Srbima, kako bi, po wihovom mi{qewu, srpski narod shvatio da Ha{ki
sud nije smi{qen protiv Srba, odnosno da bi kasnije lak{e pro{le i druge teme iz domena Ha{kog tribunala.
Pored navedenog, Dulovi} se angaòvao i na saradwi sa Ha{kim
sudom, uspostaviv{i direktan kontakt sa tada glavnim istraìteqom Hajndriksom, kao i sa Denisom Milerom i Ivanom Niì}, slu`benicima istra`nog odeqewa Ha{kog tribunala.
Tako je Dulovi} od borca protiv usta{a stigao do vojnika globalnog sveta, ~ija je osnovna uloga promocija novog svetskog poretka
i odbrana ha{kih optu`nica protiv srpskih politi~ara i vojnika.
On je taj koji je jo{ u tom trenutku bio zastupnik ideje o apsolutnoj
pravdi koju donosi Ha{ki tribunal, pa se name}e pitawe kako je mogu}e da posle svega Dulovi} predstavqa verodostojnog i kredibilnog
svedoka.
Raspoloìva saznawa ukazuju da je, posredstvom Niì}eve, dogovarao sastanak sa Milerom u Segedinu (Ma|arska). Namera mu je bila da Mileru, prilikom tog susreta, dostavi prikupqene informacije (video kasete i pisane materijale) o navodnim brojnim srpskim
122
ratnim zlo~inima u isto~noj Slavoniji i isto~noj Bosni. Me|utim,

nema pouzdanih podataka da li je taj susret realizovan.
Maja 1996. godine boravio je u Hagu, gde je prisustvovao premijernom prikazivawu filma, koji je realizovala TV ku}a Internews, posve}enog srpskim zlo~inima u isto~noj Bosni, sa akcentom na de{avawa u Srebrenici. Nakon {to je ovaj film prikazan {irom Evrope,
u listu Vreme su, posredstvom Dulovi}a, objavqeni negativno konotirani komentari najpoznatijih ameri~kih listova o ulozi srpske
strane u sukobima na tlu biv{e SFRJ.
Ina~e, bra~ni par Dulovi} je posredovao u mnogim kontaktima
koje su ameri~ke vladine i nevladine organizacije, po raznim osnovama, uspostavqale sa pojedincima i organizacijama u SRJ (IREX,
USAID, Helsin{ki odbor za qudska prava, Human Right Watchers
Arms project itd.).
Prema na{im saznawima, Ernest Jan Hogendorn, jedan od rukovodilaca ameri~ke organizacije Human Right Watchers Arms project,
borave}i u Beogradu, maja 1997. godine, prikupqao je saznawa o vrsti
oru`ja koje je VJ koristila u proteklom ratu u Bosni, a posredstvom
Dulovi}a, uspostavio je kontakte sa kompetentnim licima iz ove
oblasti.
Dulovi}, kao olraund igra~ zapadnih slu`bi, ne samo da je radio
na medijskoj promociji Ha{kog tribunala, ve} je nalazio saradnike
i za obave{tajni rad protiv vojske sopstvene dràve.
Izvesno vreme, Dulovi} je prisno sara|ivao sa novinarom FoNet-a Davorom Pa{ali}em, a redovne kontakte je odràvao i sa
predstavnicima Fonda za humanitarno pravo i Fonda za otvoreno
dru{tvo.
Tokom 1998. godine, zbog Dulovi}eve bolesti i znatne pasivizacije u profesionalnoj sferi, najve}i deo obaveza iz navedenog domena je preuzela wegova supruga, dok se Dulovi}eva uloga svela na savetodavnu.
Me|utim, nastavio je da pi{e o aktuelnim de{avawima na politi~koj sceni Srbije, a posebno se bavio radom policije, stekav{i
atribut stru~waka za kriminal u Beogradu.
Pored profesionalnih kontakata me|u novinarima, ostvario je
i dobre veze u sferi pravosu|a, policije i advokature. S obzirom na
to da je kao ratni izve{ta~ Politike ekspres boravio na vukovarskom rati{tu 1991. godine, bio je u prilici da upozna i mnoge pripadnike paravojnih formacija, koji su kasnije, po wegovim navodima,
bili spremni da unov~e svoja saznawa.
Ovde se name}e jedno pitawe, a to je koliko li je svoja navodna saznawa unov~io sam Dulovi}?
Zbog ovoga je ameri~ka medijska ku}a Si-En-En, januara 1997. godine, prilikom snimawa specijalne emisije o srpskoj policiji, angaòvala upravo Dulovi}a kao konsultanta prilikom pripreme emisije, budu}i da u novinarskim krugovima vaì kao specijalista za tu
oblast.
123
Tako|e, redakcija hrvatskog izdawa magazina Plejboj je, 1997.

godine, naru~ila od Dulovi}a tekst o kriminalu i prekora~ewu
ovla{}ewa policije u Beogradu. U kasnijem periodu, pod pseudonimom Vlastimir @ivadinovi}, za ovaj list Dulovi} je napisao serijal o kriminalu i korupciji u policiji i pravosu|u Srbije.
Istinoqubivi Dulovi}, osim la`nih svedo~anstava, la`no se i
predstavqa. Pored ~iwenice da je pijanac, saradnik zapadnih obave{tajnih slu`bi, Dulovi} je i notorni laòv.
Komentari{u}i rad MUP-a, nakon demokratskih promena, u svetlu vi{e nerazja{wenih ubistava koja su se u pomenutom periodu dogodila, Dulovi} je izjavio da nema opravdawa za, kako je naveo, gotovo nikakve rezultate koje je ovo ministarstvo postiglo.
Nakon ubistva Momira Gavrilovi}a, biv{eg pripadnika RDB Republike Srbije, Dulovi} je naglasio kako je ~iwenica da je SDB sara|ivala sa sumwivim tipovima od kriminalaca sa pedigreom,
preko ratnika sa hrvatsko-bosanskih frontova, do samih policajaca
upetqanih u razne nelegalne tokove.
Medijsku borbu, koja je nastala nakon Gavrilovi}evog ubistva,
Dulovi} je ocenio kao rat izvora sa jedne strane saradnika tada{weg predsednika SRJ Vojislava Ko{tunice, a sa druge, saradnika
tada{weg premijera Republike Srbije Zorana \in|i}a. S tim u vezi, zakqu~io je da u oba navedena tabora ne postoji stvarna spremnost da se utvrdi istinitost plasiranih informacija i prona|e ubica, odnosno naredbodavac, ve} samo èqa da se izvr{i presudan uticaj na ure|iva~ku politiku uticajnih medija.
Oktobra 2002. godine, Jovan Dulovi} se pojavio kao svedok Tuìla{tva u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a pred Ha{kim sudom. Iako nije primewena mera za{tite identiteta, Tuìla{tvo je,
posle prvog dana wegovog svedo~ewa, odlu~ilo da proces zatvori za
javnost, zbog navodnih pretwi koje je Dulovi} dobio.
U delu su|ewa otvorenom za javnost koje se, uglavnom, odnosilo
na doga|aje u Vukovaru tokom 1991. godine, Dulovi} je napomenuo da
je u periodu dok je izve{tavao sa ratnih podru~ja upoznao niz osoba,
me|u kojima i @eqka Ra`natovi}a Arkana, komandanta paravojne
formacije Srpska dobrovoqa~ka garda, Radovana Stoj~i}a Bayu,
ubijenog na~elnika RJB MUP Republike Srbije i pomenutog Momira Gavrilovi}a.
Nagla{avaju}i da su Gavrilovi}a tokom boravka u Erdutu, 1991.
godine, pot~iweni oslovqavali sa pukovnik Peri}, Dulovi} je izneo da je, nakon Gavrilovi}evog ubistva avgusta 2001. godine, MUP
Republike Srbije objavio sve o wegovoj karijeri, osim podataka {ta
je radio u periodu od 1991. do 1995. godine, kada je, tako|e, bio pripadnik SDB Srbije.
Tokom 2002. godine, Dulovi}a je u vi{e navrata kontaktirao Qubi{a Buha zvani ûme, lice iz kriminogene sredine. Naime, Buha je
u tom periodu imao nameru da preko medija iznese niz optu`bi na ra~un najuticajnijih jugoslovenskih politi~ara i privrednika, povo124
dom ~ega se konsultovao sa Dulovi}em. Tako|e, posredstvom Dulovi}a, nastojao je da dodatno uti~e na Predraga Popovi}a, urednika
dnevnog lista Nacional, u ciqu objavqivawa demantija navoda svoje supruge Qiqane.
Nakon podmetawa eksploziva u firmu Difens, koja je u vlasni{tvu Buhe, Dulovi} je u izjavi za hrvatski Nacional ozna~io pripadnike Crvenih beretki kao izvr{ioce napada na Buhinu firmu.
Takav Dulovi}ev komentar Buha je pozitivno ocenio, tim pre jer je i
sam isticao da je za taj slu~aj odgovoran upravo nekada{wi komandant JSO Milorad Lukovi} Ulemek, zvani Legija.
Me|utim, kada je beogradski nedeqnik Vreme, decembra 2002.
godine, objavio ~lanak u kome je taj doga|aj komentarisan u kontekstu
obra~una mafija{kih grupa, Buha je, uprkos ranije pozitivnom odnosu prema Dulovi}u, uputio direktne pretwe Dulovi}u koji je negirao
svoju povezanost sa tim ~lankom.
Dulovi}u nije strano ni beogradsko podzemqe, jer novac i politi~ke potrebe wegovih inostranih za{titnika su veoma raznovrsne.
Wegova direktna ukqu~enost i posredovawe u proturawu informacija bosa srpske mafije, Qubi{e Buhe ûmeta, pokazuje da je Dulovi}
bio u konstantnoj potrebi za dobijawem velikih suma novca, jer je
potpuno nezamislivo da neko obavqa tako rizi~an posao bez izuzetne nadoknade.
Kao poznavaoca prilika u sferi politike i kriminala, septembra 2003. godine, diplomate ambasade SAD u Beogradu imali su u planu da ga poveù sa Yefom Smitom, novinarom ameri~kog Va{ington posta. Naime, Smit je tada boravio u sedmodnevnoj poseti Beogradu, radi vladaju}ih politi~kih struktura na Balkanu, kao i rad i
saznawa o rezultatima policijske akcije Sabqa. Me|utim, nema saznawa da li je taj susret realizovan.
Dejan Anastasijevi}, ro|en 10. 4. 1962. godine u Beogradu, od oca
Slobodana i majke Savke, po nacionalnosti je Srbin, dràvqanin
SRJ, novinar, zaposlen u beogradskom nedeqniku Vreme, akreditovan i kao saradnik ameri~kog lista Time magazine, stalno nastawen u Beogradu, u Palmoti}evoj br. 6. Krajem 1992. i tokom 1993. godine radio je kao novinar ameri~ke agencije United Press Internacional (UPI) u Beogradu i kao honorarni dopisnik BBC, Die Woche i
Foreign report.
Tokom agresije NATO snaga na SRJ, 1999. godine, Anastasijevi}
je raspadom biv{e SFRJ i izbijawem gra|anskog rata, u prvim konvojima boravio na ratom zahva}enim podru~jima zajedno sa stranim novinarima kojima je pruào i usluge prevodioca. U vremenu od 1994.
godine pa nadaqe, ostvario je niz kontakata sa bezbednosno-interesantnim licima iz kategorije diplomatskih i drugih predstavnika
SAD i zapadnih zemaqa, kao i sa stranim novinarima. Ostvario je
komunikaciju i sa albanskim ekstremistima i teroristima iz Pri{tine, Prizrena, \akovice i drugih mesta na Kosovu i Metohiji.
Anastasijevi} je u brojnim tekstovima, koje je napisao za list
125
Vreme, opisivao svoju novinarsku delatnost na teritoriji Bosne

i Hercegovine i Kosova i Metohije. Uglavnom su to tekstovi u kojima se napadaju srpska dràva, srpska vojska i policija, tekstovi u kojima se Srbi optuùju za sve zlo~ine i predstavqaju kao kriminalci
i ubice. Ne ~udi zato podatak da je Dejan Anastasijevi} koristio svoj
poloàj novinara da se upozna i poveè sa ekstremistima i teroristima sa Kosova i Metohije, kao i sa raznim zapadnim diplomatama
~ija je aktivnost nespojiva sa wihovim diplomatskim statusom, i da
u svojim tekstovima promovi{e wihove stavove i poku{a da opravda
svaku akciju protiv Srbije i srpskog naroda u celini.
Sa druge strane, name}e se pitawe, {ta je Anastasijevi} radio sa
predstavnicima albanskih terorista, kako je do wih dolazio i kako
to da su ga oni lepo primali, po{to je jasno da gotovo nijedan Srbin
nije mogao ni da stupi u kontakt, a kamoli da se vi|a ili sara|uje sa
pripadnicima takozvane OVK?
Kada se radi o kontaktima Dejana Anastasijevi}a sa obave{tajno
indikativnim diplomatskim i drugim predstavnicima SAD i drugih
zapadnih zemaqa, posebno treba izdvojiti wegove veze, realizovane
tokom 1998. godine, i kasnije, sa Yonom [atakom, zamenikom dràvnog sekretara SAD, wegovim saradnikom [eferom, Filipom Rikerom, ata{eom za {tampu ambasade SAD u Makedoniji, i ~lanom ameri~kog pregovara~kog tima Frederikom Abrahamsom iz ameri~ke nevladine organizacije Human Rights Watch, Daglasom Dejvidsonom,
{efom USIS-a, Mirkom Gasparijem, tada slu`benikom ambasade
SAD u Beogradu, Patrikom Bi{opom, predsedavaju}im britanskog
odbora organizacije Lekari bez granica u Pri{tini i drugima.
Anastasijevi} se u ovim kontaktima predstavqao kao kompetentni sagovornik i stru~wak za Kosovo i Metohiju, a istovremeno je poku{avao da dobije {to vi{e saznawa o radu i zadacima pregovara~kog tima, namerama SAD i NATO u odnosu na krizu na Kosovu, poziciji SRJ u me|unarodnim odnosima povodom ove krize, mogu}nosti
vojne intervencije prema SRJ i sli~no.
Dejan Anastasijevi} je pitawu krize na Kosovu i Metohiji posvetio dosta vremena i silan trud kako bi sistemati~no i temeqno ubedio, pre svega, stranu javnost kako je borba kosovskih Albanaca za
ostvarewe ideje o nezavisnoj Republici Kosovo potpuno opravdana.
Detaqni opisi mirnih studentskih protesta koje razbijaju srpske
snage bezbednosti, navodne brutalnosti srpske policije, koja ubija
albansku decu i civile na Kosovu bez ikakvog razloga, potresne pri~e o neza{ti}enim Albancima koji su predmet svakodnevnog maltretirawa od strane srpskih vlasti, naravno sve bez dokaza i uglavnom
iz sumwivih izvora, dovoqni su da neobave{teni ~italac apriori
osudi Srbiju i da o Srbima moè da misli sve najgore. Anastastijevi}eva veza sa zapadnim obave{tajnim slu`bama je potpuno neskrivena. On je taj koji pravi kontakte sa svima koji su protiv Srba i
predstavqa logisti~ku podr{ku svakom zapadnom diplomati i obave{tajcu.
126
Posredstvom Dejana Mihova, {efa beogradske kancelarije Ha{kog tribunala, jula 1998. godine, istraìteqi ovog suda, koji su se
tada nalazili u SRJ, poku{ali su da stupe u kontakt sa Dejanom Anastasijevi}em kako bi do{li do podataka o navodnim zlo~inima koji
su vr{eni na teritoriji Kosova i Metohije nad albanskim stanovni{tvom.
Anastasijevi}eva ekspertiza impresionirala je ~inovnike Ha{kog tribunala, koji su u wemu o~igledno prepoznali potencijal kakav su samo mogli poèleti. Srbin po ro|ewu, spreman da najstra{nijim falsifikatima optuì iskqu~ivo srpsku stranu za sve ono
{to se de{avalo na Kosovu i Metohiji. Interesantno je to kako Anastasijevi}u nikada nije palo na pamet da se pozabavi zlo~inima koje
su nad Srbima po~inili Albanci, ili ma ko drugi, ali ovi podaci bi
svakako bili nezanimqivi i neupotrebqivi za wegove nalogodavce,
a o~evidno je da ni wega ne zanima ova tema.
Anastasijevi} je, oktobra 1998. godine, kontaktirao sa Monsom
Ninbergom, portparolom UNHCR-a, koji je traìo lica koja znaju
srpski, albanski i engleski jezik, kako bi ih angaòvao kao prevodioce.
Po~etkom decembra 1998. godine, prisustvovao je razgovoru u ambasadi SAD u Beogradu, koji je organizovao Kristofer Hil, ambasador SAD u Makedoniji, sa nezavisnim novinarima iz Beograda.
Po~etkom marta 1999. godine, Dejan Anastasijevi} je na ve~eru
pozvao Nikolasa Hila, tada drugog sekretara ameri~ke ambasade u
Beogradu, {to je ovaj prihvatio. Tako|e, marta 1999. godine, Nikolas
Hil i Morton Abramovic, ~lan UO organizacije Me|unarodna krizna grupa (ICG) i specijalni savetnik delegacije kosovskih Albanaca na pregovorima u Rambujeu, razgovarali su sa Anastasijevi}em o
politi~koj i bezbednosnoj situaciji u SRJ. Sredinom tog meseca, neposredno pred vojnu intervenciju NATO-a, Anastasijevi} je sa Daglasom Dejvidsonom razgovarao o najavqenom dolasku Ri~arda Holbruka, tada{weg specijalnog savetnika ameri~kog dràvnog sekretara za Balkan, razmatraju}i mogu}e rezultate wegove pregovara~ke
misije u Beogradu.
Anastasijevi} je bio toliko zna~ajna karika u lancu antisrpskog
delovawa u Beogradu da je imao tu ~ast da razgovara i sa neformalnim {efom albanske delegacije u Rambujeu, ~ovekom koji se nedvosmisleno zalagao za bombardovawe i teritorijalno uni{tavawe Srbije.
Po sopstvenoj tvrdwi, Anastasijevi} je, sredinom 2001. godine,
odràvao kontinuiranu vezu sa Robertom Normanom, tada{wim zamenikom ambasadora SAD u SRJ, ~ijim posredstvom je dolazio do saznawa o bezbednosno-interesantnim aktivnostima DKP koje su bile
od zna~aja sa aspekta RDB.
Ina~e, Robert Bob Norman poznat je u beogradskoj ~ar{iji kao
glavni nosilac antisrpskih aktivnosti i kao glavni obave{tajac i
operativac u ameri~koj ambasadi.
127
Bezbednosno-interesantni su i Anastasijevi}evi kontakti sa

Glenom êjficom, koji je, tokom 2003. godine, bio drugi sekretar politi~ke sekcije u ambasadi SAD u Beogradu. Imenovani je bio angaòvan na pra}ewu situacije i stawa u okviru vojnog kompleksa u na{oj zemqi. S tim u vezi, bavio se utvr|ivawem ~iwenica vezanih za
izvoz oru`ja iz SCG u zemqe pod embargom UN-a, te je u ciqu prikupqawa informacija kontaktirao sa razli~itim relevantnim licima, izme|u ostalih i sa Anastasijevi}em, u prostorijama ambasade
SAD u Beogradu.
Osim toga, posredstvom Mirka Gasprarija, Anastasijevi} je, maja 2003. godine, stupio u kontakt sa Terezom Grencik, {efom deska
Stejt departmenta za SCG, prilikom wenog tada{weg boravka u Beogradu.
Tako|e, raspolaèmo saznawima da je Anastasijevi} u dugogodi{woj prijateqskoj vezi sa Florens Hartman Domanku{i}, portparolom glavnog tuìoca Ha{kog tribunala, ~ijim posredstvom je, februara 2001. godine, boravio u Hagu, gde mu je bilo omogu}eno da poseti zatvorski deo Tribunala gde su pritvoreni osumwi~eni za ratne zlo~ine na teritoriji biv{e SFRJ.
Novembra iste godine, Hartmanova je obavestila Anastasijevi}a
da glavni tuìlac Ha{kog tribunala namerava da istraì slu~aj
oko kamiona hladwa~e sa qudskim le{evima, koji je, 1999. godine,
prona|en na Dunavu kod Tekije, te da ga dovede u vezu sa zlo~inima
nad civilnim stanovni{tvom na Kosovu i Metohiji u smislu organizovanog i sistematskog rada na uklawawu tragova zlo~ina, a u krajwem ciqu povezivawa ovog doga|aja sa biv{im predsednikom SRJ,
Slobodanom Milo{evi}em, i wegovom odgovorno{}u za ratne zlo~ine po~iwene na Kosmetu.
Poznanstvo Anastasijevi}a sa Florens Hartman Domanku{i} i
kasnije prijateqstvo nije slu~ajno, i sna`no je motivisano zajedni~kom èqom da se srpski narod optuì i apriori osudi, pre nego {to
i po~ne politi~ki proces pred Ha{kim tribunalom, po mogu}stvu za
najteà dela protiv ~ove~anstva. Za{to Hartmanova obave{tava
ba{ Anastasijevi}a o slu~aju hladwa~e sa le{evima? Da li i to
spada u prijateqsko }askawe, ili se ipak radi o zajedni~kom naporu
da se izvr{i medijska priprema i uveri javnost, odnosno gra|ani Srbije, kako je wihova dràva zlo~ina~ka i kako je sistematski vr{ila etni~ko ~i{}ewe?
Poseban segment predstavqaju kontakti Dejana Anastasijevi}a
sa bezbednosno-interesantnim stranim novinarima. U ovom kontekstu neophodno je naglasiti da je on, po nalogu redakcije ameri~kog
Tajm magazina, ali i za potrebe nekih drugih zapadnh glasila, boravio u kriznim podru~jima na teritoriji na{e zemqe, a u ciqu sagledavawa politi~kih i bezbednosnih prilika o ~emu je sastavqao izve{taje.
Tako je, februara 1994. godine, obavestio danskog novinara Tomasa Nilsona o detaqima vezanim za angaòvawe Vojske Jugoslavije u
128
biv{oj BiH, posebno o vojnim akcijama koje su tamo, navodno, izvodili pripadnici 63. padobranske brigade iz Ni{a, kao i kori{}ewu
eksplozivnih naprava, proizvedenih u beogradskoj fabrici Grme~.
Istog meseca, obavestio je Adrijana Brauna, novinara britanskog
lista Daily Telegraph o haoti~nom stawu u Vojsci Jugoslavije i
predstoje}im kadrovskim promenama u General{tabu Vojske Jugoslavije, iznose}i, pritom, procene o mogu}em angaòvawu jugoslovenske
vojske na podru~ju biv{e BiH i Republike Hrvatske.
Dakle, Anastasijevi} je do gu{e upleten u subverzivno delovawe
protiv srpske dràve i wegov jedini zadatak jeste da nanese jo{ ve}u
{tetu organima dràve i srpskom narodu u celini, i to u ime i za ra~un stranih obave{tajnih slu`bi.
Avgusta 1995. godine, Anastasijevi} je, u svojstvu prevodioca, putovao na teritoriju Kosova i metohije sa dopisnicima B B C-a. Ciq
boravka pomenutih novinara je bio da, u razgovoru sa tamo{wim politi~kim liderima, provere da li su srpske izbeglice iz BiH i RH u
velikom broju deportovane na Kosovo i Metohiju.
Tokom novembra 1995. godine kontaktirao je sa vi{e izrazito antisrpski opredeqenih stranih novinara, me|u kojima su i Marija Veronika Sejer iz austrijske TV ORF, i Robert Blok, dopisnik londonskog lista Independent. Tako|e, sa grupom stranih novinara posetio je Vr{ac zbog reportaè o ilegalnom uvozu naftnih derivata iz
Rumunije.
Po~etkom novembra 1996. godine, bio je angaòvan kao prevodilac za potrebe Yona Pomfrita, novinara lista Va{ington post,
koji je, u to vreme, istraìvao {verc oru`jem, drogom i cigaretama.
Decembra iste godine, Anastasijevi} je za pomenutog novinara prikupqao podatke o aktuelnoj situaciji u Srbiji, vezano za proteste
koalicije Zajedno i studentski protest. Raspolaèmo operativnim
saznawima da je Yon Pomfrit u kontaktu sa agentima jedne od obave{tajnih slu`bi u Va{ingtonu.
Krajem januara 1997. godine, Anastasijevi} je za potrebe Masima
Kalabrezija, novinara lista Time, poku{ao da, posredstvom Milorada Milakovi}a, ~lana Helsin{kog komiteta za qudska prava iz
Prijedora, prikupi podatke o nekada{wim aktivnostima rukovodilaca RDB-a, MUP-a Republike Srbije, Jovice Stani{i}a i Franka
Simatovi}a u Republici Srpskoj Krajini.
U istom periodu, Anastasijevi} je bio u kontaktu sa vi{e stranih novinara koji su, za svoje mati~ne ku}e, izve{tavali o gra|anskim protestima zbog izborne kra|e na lokalnim izborima i pogor{anoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji. U tom smislu, sara|ivao je sa Yulijanom Borgerom, novinarom britanskog lista
Gardijan, Ditrihom Johanesom, novinarom hambur{kod Die Woche, kome je pomagao pri izradi izve{taja o tada{wim doga|ajima u
Beogradu iz nema~kog ugla gledawa, kao i sa Timom Yudom, novinarom lista Tajms, i Senadom Slatinom, novinarom iz Sarajeva.
Anastasijevi} je bio toliko aktivan u poku{aju da napakosti Sr129
biji i srpskom narodu, tako i toliko, da nije bilo teme kojom se Anastasijevi} nije bavio i nije bilo nekog {pijuna, stranog agenta i
obave{tajca sa kojim se Anastasijevi} nije video i sa kojim nije sara|ivao.
Juna 1998. godine, Kalabrezi je zahtevao od Anastasijevi}a da
hitno po{aqe izve{taj o stawu na Kosovu i Metohiji i reakcijama
Albanaca na diplomatske akcije Zapada, ali i da mu organizuje razgovor sa nekim od predstavnika OVK. Potom su zajedno otputovali u
Pri{tinu, gde je Anastasijevi} ugovorio razgovore pomenutog novinara sa tada{wim albanskim liderima: Vetonom Suroijem, Hidajetom Hisenijem, Ademom Dema}ijem i Jakubom Krasni}ijem, predstavnicima OVK. Pomenuti boravak na Kosovu i Metohiji, Anastasijevi} je iskoristio za pisawe izve{taja o zbivawima na ovom podru~ju, koji je prosledio Ditrihu Johanesu i Damiru Kalemberu, uredniku
lista Vreme. Istog meseca, danska novinarka iz Be~a, Briìt Vestenmark, od Anastasijevi}a je zahtevala procenu situacije u Republici Srbiji sa posebnim osvrtom na eventualnu podr{ku gra|ana
tada{wem predsedniku SRJ Slobodanu Milo{evi}u za vo|ewe rata
na Kosovu i Metohiji. Krajem meseca, Anastasijevi} je za Kalabrezija napisao novi ~lanak o situaciji na Kosovu i Metohiji i diplomatskom anga`manu stranih DKP u ovoj pokrajini.
U istom periodu, Anastasijevi} je za potrebe pomenutog Johanesa prikupio podatke o politi~koj i vojnoj strukturi OVK i predstavnicima ove paravojne formacije. Tako|e je dao intervju Jano{u
Deù, novinaru budimpe{tanskog radija, iznose}i procene o politi~ko-bezbednosnoj situaciji i delovawu VJ na Kosovu i Metohiji.
Zatim su Anastasijevi} i Lora Kej, dopisnik ameri~ke TV stanice
Si-En-En i TV kompanije CDS News, razmenili saznawa o zbivawima na Kosovu i Metohiji, posebno po pitawu borbi koje su tamo vo|ene i o aktivnostima pripadnika OVK. Yastina Brauna, novinara
ameri~kog lista The Christian Science Monitor, Anastasijevi} je
obavestio o situaciji na Kosovu i Metohiji i ulozi Vojislava [e{eqa i ratu koji je tamo vo|en, kao i mogu}em u~e{}u @eqka Ra`natovi}a Arkana u borbama na ovom prostoru.
Anastasijevi} je, jednostavno, u sve bio ume{an. Vodio je politi~ku borbu protiv onih koji su vodili nacionalnu i dràvnu politiku kao {to je Vojislav [e{eq, ali i obave{tajni rat podacima
koji su direktno podrivali odbrambenu sposobnost dràve.
Za potrebe Kalabrezija, Anastasijevi} je, u junu 1998. godine,
pripremio jedan ~lanak o doga|ajima na Kosovu i Metohiji, navode}i svedo~ewe Albanke Hidajet Ramaj, koja je prisustvovala likvidaciji albanskih civila u Orahovcu, koju su, navodno, izvr{ile srpske
snage bezbednosti. Po nalogu Kalabrezija, po~etkom avgusta 1998. godine, Anastasijevi} je putovao na Kosovo i Metohiju sa Tomom Vokerom, novinarom britanskog lista The Times, kako bi prikupio podatke o navodnim zlo~inima Srba i granatirawu i paqewu albanskih
sela i ku}a od strane MUP-a Republike Srbije.
130
Povodom situacije u ju`noj srpskoj pokrajini, tokom oktobra

iste godine, Anastasijevi} je bio u stalnoj vezi sa ekipom B B C-a Polom Vudom, Majom Bi~ i Majkom Vilijamsom, zatim sa Timom Yudom,
Yastinom Braunom i Gajom Dinorom iz lista Financial Times. Ovim
novinarima je povremeno pruào prevodila~ke usluge, a istovremeno ih je obave{tavao i o aktuelnoj politi~koj i bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji.
Decembra 1998. godine, Anastasijevi} je o svom vi|ewu doga|aja
na Kosovu i Metohiji dao intervju Laslu Kova~u, novinaru budimpe{tanske radio-televizije, a u izjavi za holandski radio, povodom navodnih zlo~ina po~iwenih od strane srpske policije u selu Ra~ak,
izrazio je uverewe da }e pomenuti slu~aj izazvati dramati~ne posledice, odnosno ozbiqne reakcije Zapada. U intervjuima datim pojedinim stranim medijima, Anastasijevi} je naveo izjave svedoka, prema
kojima je, po ulasku u Ra~ak, srpska policija jednu polovinu stanovni{tva uhapsila, a drugu pobila, nagla{avaju}i da je, na taj na~in,
izvr{en jo{ jedan zlo~in pred o~ima NATO-a.
Anastasijevi}, iako otvoreno laè, ne libi se da posredno pozove NATO da napadne wegovu zemqu i za to traì podr{ku onih koji
wemu izdaju naloge i nare|ewa.
Februara 1999. godine, Anastasijevi} je komentarisao situaciju
na Kosovu i Metohiji sa novinarima britanskih televizija BBC i
Skay News. Pomenute novinare je interesovao mogu}i razvoj doga|aja na Kosovu i Metohiji, ali i stav jugoslovenske javnosti o pregovorima u Rambujeu, ekonomskoj situaciji u SRJ, radu medija i wihovom odnosu prema jugoslovenskom predsedniku, kao i ulozi Vuka Dra{kovi}a i opozicije u ovda{wem politi~kom ìvotu.
Po zahtevu Pjotra Dobrovoqskog, novinara austrijskog nedeqnika Format, Anastasijevi} je, krajem februara, za ovaj list napisao
~lanak o stawu i atmosferi u Beogradu, sa posebnim osvrtom na podr{ku gra|ana predsedniku SRJ.
Aprila 1999. godine, od uredni{tva lista Time magazine dobio
je zadatak da proveri da li se Ratko Mladi}, nekada{wi komandant
Vojske Republike Srpske, nalazi na ~elu paravojnih srpskih formacija na Kosovu i Metohiji.
Anastasijevi} je, marta 2001. godine, realizuju}i novinarski zadatak dobijen od redakcije Time magazine otputovao za Makedoniju, odakle je pomenutoj novinskoj ku}i poslao analiti~ki presek tamo{wih
politi~kih i bezbednosnih prilika, vezanih za tada aktuelne oruàne
sukobe makedonskih snaga bezbednosti sa albanskim teroristi~kim grupama. Sli~ne informacije prosle|ivao je i pomenutom Tomu Vokeru.
Indikativno je da je Anastasijevi} dobio nalog od Time magazine da otputuje za Skopqe neposredno pre radikalizacije situacije u
Makedoniji, odnosno kada nisu postojali nagove{taji da }e oruàni
incidenti prerasti u sukobe ve}eg intenziteta i obima.
Novembra 2002. godine, Anastasijevi} je, prema na{im saznawima, dopisniku ameri~kog ~asopisa Time za podru~je Balkana, pru131
ào prevodila~ke i fikserske usluge za koncipirawe izve{taja o

tada{wim predsedni~kim izborima u Republici Srbiji.
Osim sa DKP i akreditovanim stranim novinarima u na{oj zemqi, Anastasijevi} je ostvario i niz kontakata sa ekstremistima i
teroristima sa Kosova i Metohije koje je koristio za prikupqawe
informacija o temama koje su predstavqale predmet wegovog interesovawa. Istovremeno, nastojao je da uspostavi vezu sa pojedinim {tabovima OVK, odnosno wihovim diverzantsko-teroristi~kim grupama.
Izve{tavaju}i sa ovog podru~ja, Anastasijevi} je u svojim tekstovima iskazivao podr{ku separatistima na Kosovu i Metohiji koji su se zalagali za nezavisnost ju`ne srpske pokrajine i insistirali na konceptu monoetni~ke dominacije Albanaca na Kosmetu.
Dodatni komentar ovde nije ni potreban.
Krajem juna 1998. godine, Dejan Anastasijevi} je kontaktirao sa
izvesnim [i}om, licem albanske nacionalnosti sa Kosova i Metohije, koje ga je obave{tavalo o borbama izme|u naoruànih Albanaca i Srba, vo|enim u pojedinim delovima pokrajine.
Po~etkom jula iste godine, kontaktirao je sa Fisnikom Abra{ijem, zvanim Fiskom, Fisko iz Pri{tine, novinarom pri{tinskog
lista Koha Ditore i urednikom lista Post pesimizam, koji ga je
obavestio o teroristi~kim aktivnostima OVK na Kosovu i Metohiji.
Tako|e, u istom periodu, kontaktirao je sa Musom Kurhaskuom,
novinarom lsita Koha Ditore, o situaciji u Pri{tini i najavio
kontakt sa svojim ranijim poznanikom Orhanom Nevzetijem, advokatom iz Prizrena. U tom periodu su registrovani i wegovi kontakti
sa {efom protokola Ibrahima Rugove, kako bi pomenutom albanskom politi~aru ugovorio intervjue sa stranim novinarima.
Septembra 1998. godine, Anastasijevi} je ostvario kontakt sa
Mahmutom Bakalijem i Ademom Dema}ijem, u nameri da sa wima napravi intervju. Do realizacije dogovora je do{lo u novembru iste godine, a wihove stavove prezentovane tim povodom, preneo je stranim
novinarima s kojima je sara|ivao. Nastavio je kontakte i sa Fisnikom Abra{ijem, koji ga je obave{tavao o svim zna~ajnim politi~kim
i bezbednosnim doga|ajima u ovoj pokgrajini.
Decembra 1998. godine, postigao je dogovor sa Vetonom Suroijem
i izvesnim Goranijem Duka|inijem da povremeno pi{e komentare za
pojedine listove na albanskom jeziku koji izlaze na Kosovu i Metohiji.
Sredinom decembra 1998. godine, Anastasijevi} je, za potrebe
Ilbera Hi{aja, novinara lista Koha Ditore, koji je u to vreme boravio u Kelnu, prikupio podatke o aktivnostima Ri~arda Holbruka
na Kosovu i Metohiji, kako bi Hi{aj o tome pisao u stranim listovima i ~asopisima.
Posredstvom novinarke lista Koha Ditore, Yerehine Tuhin,
januara 1999. godine, Anastasijevi} je ugovorio kontakt Masima Ka132
labrezija sa delom politi~kog rukovodstva OVK. Tokom februara

iste godine, dogovarao se sa Batonom Hayijuom, novinarom pomenutog pri{tinskog lista, o nastavku poslovne saradwe i novim tekstovima koje je trebalo da pi{e za Kohu. Tako|e, bio je u stalnom kontaktu sa Vetonom Suroijem i Ilberom Barjaktarijem, preko kojih se
upoznavao sa stavovima albanske delegacije u Rambujeu.
Anastasijevi} je bio direktni saradnik albanskih bandita i terorista. Imao je ulaz u sve wihove strukture, sa wima sara|ivao i
dogovarao se kako i na koji na~in da se bore protiv Srbije.
Po~etkom marta 1999. godine, Anastasijevi} je dobio nalog da za
potrebe ovog lista napi{e jedan ~lanak o Vojislavu [e{equ, sa akcentom na procenu wegove politi~ke snage i ostvarivosti pretwe da
}e svi Albanci biti likvidirani ukoliko do|e do vojne intervencije NATO na SRJ.
Naravno, akcenat je uvek na borbi protiv onih koji su hteli o~uvawe i opstanak Srbije, a za ra~un srpskih neprijateqa.
Na osnovu detaqne analize svih relevantnih pokazateqa i raspoloìvih saznawa, moè se konstatovati da je Anastasijevi}, bave}i
se novinarskim poslom, ostvario {irok dijapazon kontakata sa licima iz razli~itih struktura. U prilog wegovoj visokoj pozicioniranosti govore i wegove veze sa diplomatsko-konzularnim predstavnicima zapadnih zemaqa akreditovanih u na{oj zmeqi, sa kojima je
razmewivao informacije o politi~ki izuzetno va`nim temama. Tako|e, sa licima iz pomenute kategorije, kao i sa pojedinim novinarima zapadnih medija, preduzimao je ~itav niz koordiniranih aktivnosti na razli~itim nivoima i sa razli~itim akterima, pre svega na
kriznim podru~jima biv{e SRJ.
Od 1999. do 2000. godine, sa Dejanom Anastasijevi}em je, od strane operativnog radnika tada{weg CRDB Beograd obavqeno vi{e informativnih razgovora, u kojima je kao gra|anin informator kori{}en za prikupqawe bezbednosno-interesantnih podataka o delatnostima lica indikativnih po AET-u, aktivnostima stranih novinara
i podacima koje je dobio iz kontakata sa stranim dràvqanima.
Sublimiraju}i raspoloìve podatke, evidentno je da je Anastasijevi} u navedenom periodu bio otvoren prema RDB i da je dostavqao bezbednosno-interesantna saznawa (stav me|unarodne zajednice
prema odre|enim doga|ajima u na{oj zemqi), aktivnosti Ha{kog
tribunala, delatnosti ~elnika albanskih politi~kih partija i sl.)
koja su bila od interesa za odbranu zemqe.
Sa druge strane, tokom wegovog pomenutog boravka u Be~u i po
povratku u Beograd 2000. godine, nije poku{avao da ponovo uspostavi
kontakt sa pripadnicima Resora. Zahvaquju}i slu~ajnom susretu, sa
wim je ipak, od strane RDB, obavqen duì razgovor. Imenovani je,
navedenom prilikom, obe}ao daqu saradwu. Rukovodstvo tada{weg
CRDB je procenilo da sa Anastasijevi}em treba nastaviti komunikaciju i ponovo ga vezati za Resor, uz primenu odgovaraju}ih mera i
radwi RDB.
133
Neophodno je naglasiti da je Anastasijevi} u posledwe vreme autorizovao vi{e novinskih tekstova objavqenih u doma}im i stranim
listovima, u kojima je u negativnom kontekstu izve{tavao o organima vlasti u Republici Srbiji. Jedan od ~lanaka navedene sadrìne,
publikovan u listu Vreme, apostrofira Bezbednosno-informativnu agenciju kao jedini centar mo}i u Srbiji, odgovoran za sve zlo~ine u prethodnom periodu.
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
Predmet br. IT-03-66-R77
Tuìlac protiv Be}a Be}aja
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
134
ODLUKA
Zamenik sekretara suda,
Uzimaju}i u obzir Statut Me|unarodnog suda koji je Savet bezbednosti usvojio Rezolucijom br. 827 (1993), a posebno ~lan 21 Statuta;
Uzimaju}i u obzir Pravilnik o postupku i dokazima koji je Me|unarodni sud usvojio 11. februara 1994, s naknadnim izmenama i dopunama (u daqem tekstu: Pravilnik), a posebno pravila 44 i 45 Pravilnika;
Uzimaju}i u obzir Uputstvo za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti, koje je Me|unarodni sud usvojio 28. jula 1994, s naknadnim izmenama i dopunama (u daqem tekstu: Uputstvo), a posebno ~lanove 6,
7, 8, 10, 11(B) Uputstva;
Uzimaju}i u obzir Profesionalni kodeks branilaca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom, koji je Me|unarodni sud usvojio 12.
juna 1997, s naknadnim izmenama i dopunama (u daqem tekstu: Profesionalni kodeks), a posebno ~lanove 9 i 23 Profesionalnog kodeksa;
Uzimaju}i u obzir da je g. Be}a Be}aj (u daqem tekstu: optuèni)
preba~en u sedi{te Me|unarodnog suda 4. novembra 2004. i da je wegovo prvo pristupawe odràno 8. novembra 2004. godine;
Imaju}i u vidu da je, 5. novembra 2004. godine, Rodney Dixon imenovan kao branilac optuènog u svrhu prvog pristupawa, a u skladu s
~lanom 16(F) Uputstva;
Imaju}i u vidu da je, 10. novembra 2004, optuèni zatraìo da se
za wegovog glavnog branioca imenuje g. Tjarda Eduard van der Spoel,
advokat iz Roterdama;
Imaju}i u vidu da je g. Van der Spoel, trenutno imenovan za branioca u pripravnosti u predmetu Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa;
Uzimaju}i u obzir da je Sekretarijat utvrdio da nema sukoba interesa izme|u imenovawa g. Van der Spoela u predmetu Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa i imenovawa u ovom predmetu;
Uzimaju}i u obzir i to da je, 16. novembra 2004. godine, Be}aj potpisao izjavu da nema ni{ta protiv toga da g. Van der Spoel zastupa dva
klijenta;
Imaju}i u vidu da je g. Van der Spoel ~lan Udruèwa branilaca i
da se nalazi na spisku branilaca na osnovu pravila 45 koji su podobni za imenovawe na ovu funkciju;
Uzimaju}i u obzir da je, 16. novembra 2004. godine, optuèni podneo izjavu o imovinskom stawu;
Uzimaju}i u obzir da ~lan 11(B) Uputstva predvi|a da, kako pravo na branioca ne bi bilo povre|eno dok sekretar razmatra izjavu o
imovinskom stawu utvr|enu ~lanom 7(B) i (C) i informacije prikupqene u skladu sa ~lanom 10, sekretar moè osumwi~enom ili optuènom privremeno dodeliti branioca po slu`benoj du`nosti na period od najvi{e 120 dana;
Imaju}i u vidu da je, u skladu s ~lanom 9(D) Profesionalnog ko135
deksa, g. Rodney Dixon obavezan da vrati sva eventualna dokumenta i

imovinu na koju pravo imaju klijent ili Me|unarodni sud;
Imaju}i u vidu da je, u skladu s ~lanom 13(A) Profesionalnog kodeksa, g. Rodney Dixon i daqe duàn da se pridràva obaveze ~uvawa
poverqivosti poslova optuènog i da nikome, izuzev ~lanova tima
odbrane optuènog kojima su takve informacije potrebne za obavqawe du`nosti, ne sme obelodawivati informacije koje je dobio na poverqivoj osnovi ili koristiti takve informacije na {tetu optuènog ili u sopstvenu korist ili u korist drugog klijenta;
Re{ava da opozove g. Rodneya Dixona kao branioca po slu`benoj
du`nosti optuènog, te da za glavnog branioca imenuje g. Van der
Spoela za period od 120 dana, pri ~emu to imenovawe stupa na snagu
danom dono{ewa ove odluke.
Dana 18. novembra 2004. godine
U Hagu, Holandija
(potpis na originalu)
John Hocking,
zamenik sekretara suda
(pe~at Me|unarodnog suda)

Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 57.
25. novembar 2004. godine
Pretresnom ve}u II
Dana 26. oktobra 2004. godine uputio sam vam Zahtev optuènog
da se preispita odluka Pretresnog ve}a II da se optuènom dodeli
branilac u pripravnosti u formi podneska broj 45, koji je pripremio Stru~ni tim koji pomaè moju odbranu. U me|uvremenu su se pojavile dve nove okolnosti koje dodatno potkrepquju argumente iznesene u mom zahtevu, posebno one koje se ti~u stru~ne, moralne i profesionalne problemati~nosti li~nosti koja mi je na protivpravan
na~in nametnuta za branioca u pripravnosti.
1. Stru~ni tim, koji pomaè moju odbranu, obratio se, 25. oktobra
2004. godine, Advokatskoj komori Holandije zahtevom za pokretawe
postupka i preduzimawe mera iz nadle`nosti te komore protiv wihovog ~lana Tjarde Eduarda van der Spula zbog kr{ewa osnovnih elemenata advokatske etike prihvatawem da, bez moje prethodne saglasnosti, bude nametnuti branilac u pripravnosti u procesu koji se
protiv mene vodi. Zahtev je potpisao {ef Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane Tomislav Nikoli}, pa vam wegov tekst sa originalnim potpisom dostavqam u prilogu ovog podneska. Ujedno vas obave{tavam da u trenutku podno{ewa podneska broj 45. nisam raspolagao
kopijom ovog pisma, pa vam je nisam mogao odmah proslediti. U me|uvremenu sam usmeno informisan da je Advokatska komora Holandije
136
ve} reagovala tako {to je pismom uputila ~lanove Stru~nog tima kojoj regionalnoj holandskoj advokatskoj organizaciji treba, po osnovu
nadle`nosti iz wihovog osniva~kog akta, da preusmere odnosni zahtev, {to je ve} u toku.
2. Dana 24. novembra 2004. godine uru~ena mi je kopija odluke zamenika sekretara Me|unarodnog suda Yona Hokinga, od 18. novembra,
broj IT-03-67-PT D2-1/6150 ter, po kojoj je, na zahtev optuènog Be}e
Be}aja, advokat iz Roterdama Tjarda Eduard van der Spul imenovan za
wegovog glavnog branioca. U odluci stoji da je Be}a Be}aj, 16. novembra 2004, potpisao izjavu da nema ni{ta protiv toga da Van der Spul
zastupa dva klijenta, ali ja takvu izjavu nisam potpisao i energi~no
se protivim da Van der Spul ostane i moj nametnuti branilac u pripravnosti. U odluci, tako|e, stoji da nema sukoba interesa izme|u ta
dva naimenovawa u ovim predmetima, ali ja insistiram, mada mi jo{
elementi kosovskometohijskog sukoba nisu ugra|eni u optu`nicu, da
sukob interesa postoji, jer smo se Be}a Be}aj i ja u tom oruànom sukobu, svako na svoj na~in, borili na suprotstavqenim stranama.
Ponavqam zahtev da kroz proces preispitivawa ukinete odluku
o nametawu branioca u pripravnosti, kao i da mi u svakom slu~aju
omogu}ite da se otarasim Tjarde van der Spula.
Vojislav [e{eq
prof. dr Vojislava [e{eqa
11080 Zemun, Save Kova~evi}a 28
Srbija i Crna Gora
Advokatskoj komori Holandije

Predmet: Pokretawe postupka i preduzimawe mera iz nadle`nosti Komore protiv va{eg ~lana Tjarda Eduarda van der Spoela, zahtev.
U Pritvorskoj jedinici Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u
Jugoslaviju u [eveningenu nalazi se prof. dr Vojislav [e{eq, koji je dobrovoqno i na li~ni zahtev oti{ao u sud kako bi izneo istinu o doga|ajima u biv{oj Jugoslaviji i pokazao da su bespredmetne
optu`be koje se stavqaju na teret wemu i srpskom narodu kome pripada.
Me|utim, uprkos ~iwenici da se stavio na raspolagawe sudu,
uslovi za pripremu odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa su daleko
od minimalnih standarda predvi|enih me|unarodnopravnim dokumentima. Pretresno ve}e II, kao deo jedne me|unarodne insititucije kao {to je Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju, moralo je da vodi ra~una o primeni me|unarodnih standarda i op{tih
pravnih na~ela priznatih od strane prosve}enih naroda u skladu
137
sa ~lanom 38 Statuta Me|unarodnog suda pravde. Umesto da se

prof. dr Vojislavu [e{equ stvore uslovi za normalnu odbranu, da
mu se omogu}i komunikacija sa stru~nim timom koji pomaè odbranu, da mu se omogu}i da se u skladu sa pravilom 45g Pravilnika suda brani sam, Pretresno ve}e je donelo odluku da se u ovom slu~aju
imenuje Tjard Eduard van der Spoel za branioca u pripravnosti, suprotno odredbama Pravilnika suda i uz izri~ito protivqewe
prof. [e{eqa.
U ovom zahtevu podseti}emo se na doktrinu, me|unarodne konvencije, jurisprudenciju i praksu komiteta za qudska prava koji govore
o pravu optuènog da se brani i izabere svoje branioce.
Institucija branioca je poznata jo{ u najstarijim pravnim sistemima i predstavqa bitan elemenat krivi~nog postupka. U nizu
me|unarodnih dokumenata podvu~eno je pravo svakog lica u krivi~nom postupku da raspolaè vremenom i olak{icama u vezi sa pripremawem odbrane. Tako u Me|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim pravima u ~lanu 14, stav 3/b, izri~ito stoji da svako lice koje je
optuèno ima pravo da: Da optuèni raspolaè potrebnim vremenom i olak{icama u vezi sa pripremawem svoje dobrane i da op{ti
sa braniocem koga ono bude izabralo.
Tako|e, u ~lanu 14, stav 3/d, isti~e se da svako optuèno lice ima
pravo da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga je izabralo; ako nema branioca, da bude obave{teno o svom
pravu da ga ima...
I Evropska konvencija o pravima ~oveka stavqa akcenat na ovo
osnovno pravo ~oveka.
Osvrnu}emo se i na slu~ajeve iz prakse u vezi sa nametawem
branioca. U praksi Komiteta za qudska prava zabeleèno je vi{e
slu~ajeva nametawa branioca ili oteàvawa komunikacije izme|u
branioca i optuènog. Takvi slu~ajevi se de{avaju, jer je velika
razlika u krajwem ishodu su|ewa ako je branilac izabran po èqi
optuènog ili je nametnut od strane suda. Svako nametawe branioca bilo koje vrste od strane suda pokazuje da kona~ni ciq su|ewa
nije pravda, ve} neki drugi interes. Nametawu branioca pribegavali su diktatorski reìmi i vojne hunte, kako bi prilikom su|ewa politi~kim protivnicima, preko nametnutog branioca kontrolisali strategiju odbrane optuènog i imali uvid u budu}e zahvate, a ~esto su preko branioca usmeravali odbranu u pogre{nom
pravcu. Tako je npr. Komitet za qudska prava u svojim izve{tajima
u vi{e navrata ukazao da su urugvajske vlasti na najgrubqi na~in
povredile sve odredbe relevantnih me|unarodnih konvencija o
pravima optuènog na odbranu, na taj na~in {to su pred urugvajskim vojnim sudovima optuène mogli da brane samo zvani~no odre|eni oficiri (Estrela protiv Urugvaja 1983, Selected Decisions,
II, str. 93).
Kona~no, i Pravilnik Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u
Jugoslaviju, u pravilu 44, govori o imenovawu branioca, podrazume138
vaju}i da optuèni ima pravo da imenuje branioca ako on ispuwava

formalne uslove.
Upis u Registar i imenovawe stru~nog tima koji pomaè u odbrani, koji je predloìo dr Vojislav [e{eq, obaveza je Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju na osnovu svih me|unarodnih konvencija. Imenovawem Tjarda Eduarda van der Spoela za branioca prof. dr Vojislava [e{eqa na najgrubqi na~in je prekr{en
ovaj osnovni standard u pravu, predvi|en svim me|unarodnim dokumentima i primewen u svim pravnim sistemima. Obrazloèwe Ve}a
da je to u~iweno u skladu sa pravilom 45 je bez ikakvog pravnog osnova. Pravilom 45b predvi|eno je da se branilac moè postaviti po
slu`benoj du`nosti od strane suda, i to sa liste koju unapred sastavqa sekretar suda. Gospodin Tjarda Eduard van der Spoel nije se nalazio na pomenutoj listi, pa samim tim ne moè biti postavqen za
branioca prof. dr Vojislava [e{eqa. Odredbe ~lana 44 Pravilnika izri~ito predvi|aju uslov za branioca. Da bi se smatrao kvalifikovanim za zastupawe osumwi~enog ili optuènog, mora biti
~lan udruèwa advokata koji deluju pred Me|unarodnim krivi~nim
sudom, priznatog od strane sekretara suda, a nesporno je da g. Van der
Spoel u trenutku imenovawa nije bio ~lan pomenutog udruèwa
advokata, {to je ve} u startu moralo diskvalifikovati svaku mogu}nost wegovog imenovawa za branioca, ne samo prof. dr Vojislavu
[e{equ, ve} i svakom drugom osumwi~enom ili optuènom pred
Me|unarodnim krivi~nim sudom.
Pravilom 45c predvi|eno je da se izuzetno branilac moè dodeliti i ako se ne nalazi na listi koju sastavqa sekretar suda. Me|utim, to se moè u~initi samo ako to zahteva optuèni, {to u ovom
slu~aju nema osnova, po{to prof. dr Vojislav [e{eq ne zahteva dodelu branioca po ovom osnovu, ve} insistira na ~iwenici da se registruje stru~ni tim koji mu pomaè u odbrani u koga on ima poverewe,
dok }e odbranu voditi sam, {to mu omogu}ava i Pravilnik ovog suda,
pravilom 45g: Osumwi~eni ili optuèni koji odlu~i da se sam brani o tome odmah pismeno obave{tava sekretara, {to je prof. dr Vojislav [e{eq i u~inio prilikom prvog pojavqivawa pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju.
Prof. dr Vojislav [e{eq ne èli nikakav kontakt sa nametnutim braniocem i nema nikakvu nameru da sa wim u budu}nosti kontaktira, tako da imenovawe pomenutog branioca nema nikakve svrhe,
osim ako je namera suda da oteà odbranu ili je u potpunosti onemogu}i.
Imenovawe Tjarda Eduarda van der Spoela za branioca kosi se i
sa osnovnim elementima advokatske etike. Svrha i osnovni zadatak
branioca je da ostvari {to bliì kontakt sa optuènim, kako bi i
odbrana predstavqala rezultat zajedni~ke saradwe i nastupa branioca i optuènog. îwenica da se ulaè ovaj zahtev govori o odsustvu
èqe prof. dr Vojislava [e{eqa da sara|uje i kontaktira sa nametnutim braniocem, ali govori i o moralnoj strani pomenutog branio139
ca. Ispod svake je ~asti i etike i protivno svakom moralnom kodeksu da gospodin Tjard Eduard van der Spoel prihvati imenovawe u ovom
slu~aju. Najmawe {to je mogao da u~ini, to je da odbije imenovawe, kada je video reakciju prof. dr Vojislava [e{eqa. Imenovawe branioca koji èli da zastupa optuènog bez saradwe sa wim, a u ovom slu~aju i pored èstoke reakcije prof. dr [e{eqa, ukazuje i ra|a sumwu da je posredi ne{to drugo, a ne interes pravde i utvr|ivawe istine. Zatim, tu je i tehni~ko pitawe kako }e se odvijati postupak ukoliko nema saradwe branioca i optuènog, {to ako branilac ima jednu, a optuèni drugu strategiju.
Na kraju bismo istakli jo{ jedan argument protiv imenovawa
Tjarda Eduarda van der Spoela za branioca u pripravnosti dr Vojislava [e{eqa.
Poznato je da je g. Van der Spoel li~ni prijateq sekretara suda
Hansa Holcijusa koji je izvr{io navedeno imenovawe apsolutno iz
li~nih razloga i jakih finansijskih motiva, po{to sekretar suda, u
skladu sa pravilom 45e, u dogovoru sa stalnim sudijama utvr|uje kriterijume za pla}awe usluga. Ako neko zloupotrebqava ovla{}ewa
pa prvo imenuje branioca, a tek zatim ga stavi na listu, {to je suprotno pravilu 45B, jo{ vi{e ra|a sumwu u motive imenovawa branioca Tjarda Eduarda van der Spoela.
Prof. dr Vojislav [e{eq je i dobrovoqno i na li~ni zahtev otputovao u Hag i apsolutno je spreman i sposoban da se sam brani. Uz
to, kao profesor Univerziteta ispuwava i formalni uslov da bude
branilac u skladu sa pravilom 44, stav a, Me|unarodnog krivi~nog
suda za biv{u Jugoslaviju.
Prihvatawem odluke da se zastupa optuèni, Tjard Eduard van der
Spoel prekr{io je ~lan 5 Profesionalnog kodeksa branilaca koji se
pojavquju pred Me|unarodnim krivi~nim sudom, kojim su propisana
osnovna na~ela na kojima se Kodeks zasniva i gde je kao prvo, a samim
tim i najva`nije, profesionalno, moralno i eti~ko na~elo koga se
apsolutno moraju pridràvati svi branioci koji pretenduju da se pojavquju pred Me|unarodnim krivi~nim sudom, ustanovqeno pravo
klijenata na pravnu pomo} po sopstvenom izboru.
U Prilogu IProfesionalnog kodeksa branilaca koji se pojavquju pred Me|unarodnim sudom u ~lanu 4/2 stoji da zastupaju}i klijenta branilac mora po{tovati odluke klijenta vezano za ciqeve zastupawa, a u ~lanu 7 izri~ito je podvu~eno da branilac mora stalno informisati klijenta o statusu stvari koja se nalazi pred sudom.
Kako prof. dr Vojislav [e{eq ne èli nikakvu komunikaciju sa
imenovanim braniocem Tjardom Eduardom van der Spoelom, imenovani branilac ne moè da odgovori osnovnom ciqu iz ~lana 7 Kodeksa
da mora stalno informisati klijenta. U konkretnom slu~aju, izosta}e instrukcije od strane prof. dr Vojislava [e{eqa po kojima branilac treba da postupa. Pristajawe g. Van der Spoela na wegovo formalno imenovawe omogu}ilo je ometawe odbrane optuènog, jer je
svojim pristajawem da bude advokat u pripravnosti onemogu}io regi140
strovawe stru~nog tima koji pomaè odbranu optuènog, formiranog iskqu~ivo po èqi i voqi prof. dr Vojislava [e{eqa i pre odlaska optuènog u Hag.
Zbog svega napred iznetog, stru~ni tim koji pomaè odbranu
prof. dr Vojislava [e{eqa traì od Advokatske komore Holandije
da se pokrene postupak protiv Tjarda Eduarda van der Spoela zbog povrede Kodeksa profesionalne etike advokata i da o preduzetim merama izvesti stru~ni tim odbrane.
U Beogradu, 25. oktobra 2004. godine
[ef stru~nog tima koji pomaè
odbranu optuènog
Tomislav Nikoli}
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA ZAHTEV OPTU@ENOG
ZA SAVETODAVNO MI[QEWE ME\UNARODNOG
SUDA PRAVDE
1. Dana 9. novembra 2004, optuèni je podneo Zahtev optuènog
za traèwe savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o legalnosti ustanovqewa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Zahtev). U datom Zahtevu se osporava legalnost osnivawa ovog Me|unarodnog suda i tvrdi da je MKSJ mehanizam pritiska pre svega na srpski narod, te sugeri{e da u osnivawu
ovog Me|unarodnog suda:
primarno mesto zauzimaju razlozi politi~ke celishodnosti
usmerene na nametawe grube politi~ke voqe najmo}nijih ~lanica me|unarodne zajednice, a ne realna pravna utemeqenost u Poveqi UN.1)
2. Pitawe legalnosti ovog Me|unarodnog suda, konkretno, pitawe da li je Savet bezbednosti ovla{}en da stvara me|unarodnu krivi~nu jurisdikciju bilo je predmet rasprave u Odluci po interlokutornoj àlbi u predmetu Tadi},2) u kojoj je o tome doneta merodavna
odluka. U toj odluci @albeno ve}e je re{avalo po navodu da je ovaj
141
Me|unarodni sud protivzakonito osnovan. Odlu~uju}i o tome da je

ovaj Me|unarodni sud zakonito osnovan u skladu s Poveqom Ujediwenih nacija, @albeno ve}e je jednoglasno zakqu~ilo da je Me|unarodni sud vaqano osnovan, u skladu sa zakonom.3) Stoga, legalnost ovog
Me|unarodnog suda i wegova nadle`nost da krivi~no goni optuènog ne mogu biti predmet rasprave i svako osporavawe wegove legalnosti i nadle`nosti mora se odbaciti u svetlu ustanovqene prakse
ovog Me|unarodnog suda.
3. Optuèni je jo{ u svom Prigovoru na Optu`nicu, zavedenom
24. decembra 2003, osporio nadle`nost ovog Me|unarodnog suda i
tvrdio da on jedini modus vivendi i opravdawe ima u osudi Srba po
svaku cenu, svim sredstvima i na bilo koji na~in.4) U Odluci po
podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma Optu`nice, od 26. maja 2004. godine, Pretresno ve}e je odbacilo
podnesak optuènog pozivaju}i se naro~ito na odluku @albenog ve}a u Odluci o nadle`nosti u predmetu Tadi}. Pretresno ve}e je daqe konstatovalo slede}e: âk da prigovori optuènog i spadaju u
delokrug pravila 72, oni bi bili odbijeni s obzirom na ustanovqenu
sudsku praksu ovog Me|unarodnog suda. Pretresno ve}e ne vidi razlog za daqe razmatrawe tog dela Podneska.5) Stoga, savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde nije neophodno. Neprestano ponavqawe ovakvog zahteva optuènog predstavqa jo{ jedan obestan podnesak, te ga treba odbaciti.
Hag, 17. novembra 2004. godine
Hildegard Uertz-Retzlaff
,
vi{i zastupnikTuìla{tva
Fusnote:
1) Zahtev, str. 3 i 10.
2) Tuìlac protiv Tadi}a, Odluka po interlokutornoj àlbi odbrane na
nadle`nost suda, predmet br. IT-94-1-AR72, @albeno ve}e, 2. oktobar
1995, str. 5-24, par 9-48.
3) Ibid., str. 20-24, par 41-47.
4) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Prigovor na Optu`nicu, predmet
br. IT-03-67-PT, 24. decembar 2003, 5. Pravni razlozi osporavawa nadle`nosti u smislu pravila 72(D)(iii), str. 25.
5) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Osporavawe nadle`nosti i forme
Optu`nice, predmet br. IT-03-67-PT, 26. maj 2004, par. 12.
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 58.
25. novembra 2004. godine
Pretresnom ve}u II
Povodom mog Zahteva da se zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti ustanovqewa Me|unarodnog
142
krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, podnesenog 26. oktobra 2004.

godine u formi podneska broj 47, dana 22. novembra uru~en mi je odgovor Tuìla{tva, datiran 17. novembra. U okviru roka propisanog
odgovaraju}im odredbama Pravilnika o postupku i dokazima dostavqam vam repliku na iznesene stavove Tuìla{tva.
Vi{i zastupnik Tuìla{tva, Hildegard Uerc-Reclaf, u drugoj
ta~ki svog odgovora poku{ava izvr{iti zamenu teza iznose}i da su
odre|ene instance Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju zakqu~ile da je wihov sud zakonito osnovan, pa da stoga legalnost i nadle`nost toga suda ne mogu biti predmet rasprave. Jedno je od najstarijih pravnih pravila da niko ne moè biti merodavan i nepristrasan
sudija u sopstvenom slu~aju. Nema nikakvog spora da Me|unarodni
sud za biv{u Jugoslaviju za sebe tvrdi da je legalan, ali mora postojati neko ko je objektivan i kompetentan da to nepristrasno proceni, a takva institucija moè biti samo Me|unarodni sud pravde,
formalno potvr|en samom Osniva~kom poveqom Ujediwenih nacija.
Do sada, koliko je meni poznato, nijedan optuèni svojim interlokutornim podneskom nije zahtevao da se zatraì savetodavno mi{qewe
najvi{e me|unarodne pravosudne instance o legalnosti formirawa
ad hok Tribunala za biv{u Jugoslaviju. Ukoliko vi odbijete da ovako
ne{to zatraìte bi}e upe~atqivo jasno da se zapravo pribojavate
takvog savetodavnog mi{qewa.
Na krajwe uvredqiv na~in tuìlac tvrdi da moj zahtev predstavqa jo{ jedan obestan postupak. Obesno se, zapravo, pona{a Tuìla{tvo {to je protiv mene podiglo krajwe proizvoqnu i neutemeqenu
optu`nicu ne raspolaù}i nijednim vaqanim dokazom da sam po~inio bilo kakvo krivi~no delo. Ono sledi politi~ke ciqeve antisrpski orijentisanih zapadnih sila kojima mnogo smeta moje prisustvo u
srpskom politi~kom ìvotu i sve ve}a snaga politi~ke partije koju
predvodim.
Koristim ovu priliku da uputim energi~an protest {to me Tuìla{tvo i na takav na~in vre|a i omalovaàva, da je za zastupawe u
procesu koji se protiv mene vodi odredilo sigurno najglupqeg tuìoca iz svojih redova Hildegard Uerc-Reclaf. Ujedno vam dostavqam
elaborat Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane o pravnim elementima nelegalnosti ovog suda kao dopunu argumentacije koju sam ve}
izneo.
Vojislav [e{eq
Elaborat Stru~nog tima za pomagawe odbrane Vojislava

[e{eqa o pravnim elementima nelegalnosti i nenadle`nosti
Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju
1. Osporavawe nadle`nosti Me|unarodnog suda u svetlu Konven cije o nezastarevawu ratnih zlo~ina i zlo~ina protiv ~ove~nosti (u
143
daqem tekstu: Konvencija)

Rezolucijom Generalne skup{tine Ujediwenih nacija br. 2391
(XXIII) od 26. novembra 1968. godine, usvojena je i otvorena za potpis
ova Konvencija. Odredbom ~lana 1 Konvencije odre|eni su zlo~ini
koji ne zastarevaju, bez obzira na vreme kada su po~iweni (pod a: ratni zlo~ini, i pod b: zlo~ini protiv ~ove~nosti i genocid). U delu
odredbe pod b) navodi se da zlo~ini protiv ~ove~nosti, bez obzira da
li su po~iweni u doba rata ili u doba mira, onako kako su definisani Statutom Me|unarodnog suda u Nirnbergu, od 8. avgusta 1945. godine, i potvr|eni rezolucijama 3 i 95 Generalne skup{tine Organizacije ujediwenih nacija, od 13. februara 1946. godine i 11. decembra
1946. godine, ne zastarevaju. Nezastarevawe je propisano i za zlo~in
protiv ~ove~nosti opisan kao proterivawe putem oruànog napada
ili okupacije i ne~ove~na dela koja proisti~u iz politike aparthejda. Istom odredbom je obuhva}en i zlo~in genocida, a zajedni~ko za
sve zlo~ine je da se propisuje nezastarevawe ~ak i kada takva dela ne
predstavqaju povredu doma}eg prava zemqe u kojoj su izvr{ena.
Iz ove odredbe moè nedvosmisleno da se utvrdi da zlo~ini protiv ~ove~nosti mogu da se po~ine u doba rata i u doba mira, s tim {to
se za postojawe progona i sli~nih radwi izvr{ewa krivi~nog dela
zlo~ina protiv ~ove~nosti kao uslov propisuje da je proterivawe izvr{eno putem oruànog napada ili okupacije, a ne~ove~no delo kao
rezultat politike aparthejda.
Na teritoriji Vojvodine od 1991. godine bilo je slu~ajeva dobrovoqne razmene imovine na osnovu ugovora i uz posredovawe katoli~ke crkve. Kada su ti ugovori zakqu~ivani i vr{ena razmena imovine
na teritoriji Vojvodine, nije registrovan nijedan oruàni napad,
niti bilo koja aktivnost koja bi se podvela pod okupaciju, {to dokazuje da radwe u delu optu`nice koje se odnose na Vojvodinu ne mogu da
predstavqaju zlo~in protiv ~ove~nosti.
^lanom 2 Konvencije odre|eno je ko moè biti izvr{ilac ovih
zlo~ina koji ne zastarevaju. Ovom odredbom se prakti~no potvr|uju
normativna re{ewa sadràna u @enevskim i Ha{kim konvencijama.
Kao mogu}i izvr{ioci zlo~ina odre|eni su predstavnici dràvne
vlasti (fizi~ko lice u svojstvu slu`benog lica) i pojedinci (fizi~ka lica koja postupaju bez slu`benih ovla{}ewa) koji u~estvuju u izvr{ewu kao glavni izvr{ioci ili kao sau~esnici, ili koji neposredno podstrekavaju na izvr{ewe bilo kog od tih zlo~ina, ili koji
u~estvuju u udruìvawu radi wihovog izvr{ewa, bez obzira na stepen
izvr{ewa, kao i na predstavnike dràvne vlasti koji dopuste wihovo izvr{ewe.
1. Uzajamni odnos na relaciji podstreka~ glavni izvr{ilac vaàn je, jer se na osnovu tog odnosa utvr|uje da li su bili ispuweni
uslovi da bi se i kod podstreka~a ostvarili elementi bi}a krivi~nog dela i wegova indidividualna krivi~na odgovornost kao podstreka~a. Podstrekavawe je zabrawena radwa ~ija je ka`wivost izvedena iz ~iwenice da je evidentno i dokazano da su glavni izvr{ioci
144
izvr{ili zlo~in. Dakle, podstrekavawe je krivi~no delo samo pod

uslovom da postoje glavni zlo~in, glavni izvr{ioci i da se prema
wima lice optuèno za podstrekavawe prosto name}e kao odlu~uju}i
faktor koji je presudno uticao na radwu izvr{ewa krivi~nog dela.
Kompletan odnos na relaciji podstreka~ glavni izvr{ioci zlo~ina je vaàn zato {to u svakom pogledu podstreka~ svojom radwom koja je zabrawena prakti~no preko glavnih izvr{ilaca izraàva svoj
li~ni odnos prema `rtvi, pa zato i podleè krivi~noj odgovornosti,
jer bi i on verovatno u~inio zlo~in da je kojim slu~ajem bio u situaciji ili ga je ne{to spre~ilo, ili nije spreman da izvr{i zlo~in,
ali zato s nekim pravom smatra da drugi treba da izvr{e zlo~ine, a
da je wegova misija da podstrekavawem pomogne da se donese odluka o
izvr{ewu zlo~ina.
Podstreka~ moè biti odgovoran samo u granicama svog umi{qaja i zato li~ni odnosi, svojstva i okolnosti usled kojih se iskqu~uje
krivi~na odgovornost ili dozvoqava osloba|awe od kazne, ublaàvawe ili poo{travawe kazne moè se uzeti u obzir samo kod onog
podstreka~a kod koga takav odnos, svojstva i okolnosti postoje.
Dakle, podstreka~ zbog nekog razloga nije bio u stawu da bude
glavni izvr{ilac, ali wegov vrednosni stav i mi{qewe o `rtvi i
radwi, odnosno wegov odnos prema `rtvi i radwi je identi~an ili
pribli`no sli~an kao {to ga je imao glavni izvr{ilac. To nas upu}uje na zakqu~ak da za nesumwivo utvr|ivawe individualne krivi~ne odgovornosti podstreka~a prvo mora da se utvrdi stav, mi{qewe
i uop{te kakav odnos podstreka~ ima prema `rtvi, radwi, doga|aju i
uop{te okruèwu (vreme, teritorija, stawe, odnosi i dr.), jer na
osnovu toga moè da se procewuje da li je wegov odnos sa glavnim izvr{iocem bilo podstrekavawe, ili izno{ewe li~nih stavova radi
obave{tavawa javnosti, a mo`da i javna izjava kojom je hteo da spre~i izvr{ewe zlo~ina, kao glavnog (krivi~nog) dela. Zato je od izuzetnog zna~aja utvr|ivawe relevantnog ~iweni~nog stawa, koje mora
da obuhvati utvr|ivawe svih aspekata individualnog u~e{}a, subjektivni (podstreka~a i glavnog izvr{ioca) i objektivni zna~aj (okruèwe gde je izvr{eno podstrekavawe i okruèwe gde je izvr{en zlo~in) radwi za koje se sumwa da predstavqaju podstrekavawe.
Kao glavni izvr{ilac, bez koga nema ni identifikovanog podstreka~a kod zlo~ina protiv ~ove~nosti, uvek mora da se pojavi ve}i
broj pojedinaca, bez obzira da li je u pitawu radwa (jedan doga|aj)
kao zlo~in prema jednoj `rtvi ili ve}em broju `rtava. Dakle, mora
da postoji vi{e od dva glavna izvr{ioca koji sprovode sistematsko
i rasprostraweno nasiqe, odnosno pojedinci koji vr{e krivi~no delo, a da ne moraju biti u nekoj grupi ili organizaciji. To upu}uje na
zakqu~ak da je iskqu~ena mogu}nost da povodom jednog doga|aja bude
optuèn samo jedan glavni izvr{ilac, ve} sigurno vi{e lica i to
svako pojedina~no za svoju radwu prema istoj `rtvi, ili ve}em broju
`rtava, odnosno razli~itim `rtvama, ali, svakako, sa istog podru~ja, {to mora da ukaè na postojawe stawa masovnog vr{ewa ovih zlo145
~ina prema pojedincima koji po politi~koj, verskoj ili rasnoj razlici pripadaju drugoj (`rtve iz iste) grupi.
Po odredbi ove Konvencije proterivawe je ka`wivo ako je izvr{eno putem oruànog napada, okupacije i kao ne~ove~na dela koje
proisti~u iz politike aparthejda. Za oruàni napad kao supstanca
mora da se utvrdi no{ewe ili upotreba oru`ja od strane glavnih izvr{ilaca na teritoriji gde su i `rtve progona, a koje je upotrebqeno ili no{ewem predstavqeno kao sredstvo pritiska i pretwe. Toga
nije bilo u Vojvodini. Vojvodina nije mogla da bude pod okupacijom,
a Srbija nikada nije optuèna za politiku aparthejda, pa sve {to bi
moglo da predstavqa ne~ove~no delo moralo bi da se ocewuje i utvr|uje prema nacionalnom krivi~nom zakonodavstvu Srbije.
Podstreka~ moè da bude jedno lice pojedinac, ali i vi{e wih,
nekoliko pojedinaca, i to nezavisno da li se po nekom kriterijumu
mogu svrstati u bilo koji oblik grupe, organizacije ili da pripadaju istoj, ili razli~itim, ali organizovanim grupama koje kao sredstvo, pa i ciq, imaju podstrekavawe na vr{ewe zlo~ina.
Individualna krivi~na odgovornost za podstrekavawe, kao poseban vid izvr{ewa ka`wive radwe i nezavistan osnov krivi~ne odgovornosti razlikuje se od tzv. komandne odgovornosti. Za komandnu
odgovornost je karakteristi~an hijerarhijski odnos koji postoji i
proisti~e iz odnosa nadre|enog (lice koje izdaje naredbu, ili obavezuju}i nalog) prema pot~iwenom (koji izvr{avaju}i naredbu ~ini
zlo~in) i koji predstavqa kauzalni odnos. Kod komandne odgovornosti u biti se nalazi problematizovano vr{ewe slu`benih ovla{}ewa, odnosno du`nosti, kao i ~itav splet i sistem radwi koje se cene
da li su preduzete u skladu sa pravilima ili suprotno pravilima.
Pored onih op{tih normi za komandnu odgovornost su zna~ajne one
koje su{tinski defini{u vr{ewe slu`bene du`nosti.
Za radwe podstrekavawa je va`no da se wihova protivpravnost
ceni prema op{tim normama i sistemu vrednosti, a ne prema specifi~nim normama koje se odnose samo na slu`bena lica. Ova podela
i razgrani~ewe je va`no, jer kao podstreka~ moè da se pojavi samo
pojedinac koji nema neke izri~ite i propisima odre|ene obaveze
koje se ti~u organizacionih i operativnih aspekata izvo|ewa oruànih dejstava, bilo da je u pitawu oruàni sukob ili oruàno nasiqe.
Ovo isti~em zato {to me optu`nica tereti kao pojedinca i predsednika Srpske radikalne stranke. Kao pojedinac, gra|anin i dràvqanin Savezne Republike Jugoslavije bio sam u obavezi da po{tujem
op{te vrednosti dru{tva u kojem ìvim i op{te norme kojima se ne{to zabrawuje, ne dozvoqava, a moje protivpravno pona{awe snakcioni{e. Dakle, van toga nisam u obavezi ni da imam saznawe.
Kao predsednik Srpske radikalne stranke, pored velikih ovla{}ewa, imam i du`nost da svuda i na svakom mestu zastupam, populari{em i obja{wavam politi~ke stavove Srpske radikalne stranke.
Politi~ki stavovi i dràvotvorni pogled Srpske radikalne stran146
ke sadràni su u Programu Srpske radikalne stranke, a moja ovla{}ewa i du`nosti u Statutu Srpske radikalne stranke. Da ne bude
zabune, ovi aspekti moraju da se navedu iz razloga predostro`nosti,
da se nedefinisanim, pre{irokim i krajwe kontradiktornim optu`bama i krivi~nim progonom za podstrekavawe po osnovu individualne krivi~ne odgovornosti ne ode na teren tzv. komandne odgovornosti.
Srpskoj radikalnoj stranci nikada nije zabrawen rad, a od momenta osnivawa stalno je bila primorana da preispituje i dodatno
obja{wava svoj politi~ki program, jer su je od po~etka politi~kog
delovawa pratila osporavawa, napadi i progon. Od osnivawa skoro
svi mediji u Srbiji prosto su se utrkivali ko }e vi{e, ne biraju}i
argumentaciju, da je napada sve do osporavawa prava na slobodno politi~ko delovawe. Montirani medijski doga|aji i op{te medijsko
pledirawe da je karakteristika Srpske radikalne stranke ekstremizam bile su stalne aktivnosti kojima su èleli da stvore stereotip
da se radi o politi~koj stranci nepodobnoj za vi{estrana~ki sistem
koja je u metodu svog rada duboko inkorporirala nasiqe svake vrste.
Me|utim, jedno su èqe, a drugo su ~iwenice i fakti~ko stawe.
îwenice i fakti~ko stawe dokazuju da je Srpska radikalna
stranka najozbiqnija politi~ka stranka u Srbiji. Programski jasna,
definisana i prepoznatqiva po dràvotvotvornom programu koji se
zasniva na po{tovawu svih standarda demokratskog i miroqubivog
politi~kog delovawa. Politi~ka doslednost, upornost, principijelnost i istrajavawe na politi~kom programu su karakteristike po
kojima se Srpska radikalna stranka prepoznaje i jasno razlikuje u
odnosu na druge politi~ke stranke u Srbiji. Ona je zbog tih karakteristika stalno zastupqena u parlamentima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije kao svojevrsni dokaz postojawa politi~kog pluralizma u Srbiji, ali i dokaz za ~iwenicu da Program Srpske
radikalne stranke ima izuzetno upori{te kod gra|ana Srbije. Srpska radikalna stranka je nezaobilazni faktor i institucija politi~kog ìvota u Srbiji preko koje gra|ani najozbiqnije i najodgovornije ostvaruju i svoje pravo suverenosti.
Te ~iwenice dokazuju da dosledno zastupawe politi~kih stavova
Srpske radikalne stranke ne moè da predstavqa vid pritiska ili
podstrekavawa na vr{ewe krivi~nih dela, jer u Programu Srpske radikalne stranke i svim stavovima koji, kada bi se parcijalno i selektivno iz wega izvla~ili i predstavqali javnosti kao konkretna poruka, nema nijedne inkriminacije, niti poziva na ~iwewe ka`wivih
dela. Nijedna ta~ka Programa Srpske radikalne stranke ne pledira
nasiqe u politici i ostvarivawu politi~kih ciqeva, niti bilo koji oblik diskriminacije. Ove ~iwenice su va`ne zato {to svako ko
se predstavqa da istupa u ime Srpske radikalne stranke, kao funkcioner ili ~lan, ili ko se predstavqa, nezavisno od ~lanstva, da sledi Program Srpske radikalne stranke i to ~ini delima i izjavama
(javnim i drugim) koji su izvan okvira navedenih u Programu Srpske
147
radikalne stranke snosi li~nu odgovornost kao lice koje nema nikakvih dodirnih ta~aka sa Srpskom radikalnom strankom.
Ovi stavovi su va`ni zato {to sve moje javne i druge izjave imaju upori{te u politi~kim porukama Programa Srpske radikalne
stranke, koje kao takve nisu zabrawene, a samim tim one ne mogu biti
ni izraz protivpravnosti. Pogled na dràvotvornost i predlog za
dràvno preure|ewe ne moè biti platforma za zlo~ina~ki poduhvat, kako se to navodi u optu`nici, a zasniva samo na pustoj èqi
truìoca da to tako izgleda i to zna~i. Srpska radikalna stranka,
osim svog javno objavqenog Programa i Statuta, koji je poznat javnosti i na kome zadobija poverewe bira~a i gra|ana, nema neki tajni
Program i Statut. Dokaz za to se nalazi u ~iwenici da su se svi konflikti unutar Srpske radikalne stranke u pogledu statusa ~lana, izbora i razre{ewa funkcionera stranke, a naro~ito odgovornosti za
predstavqawe i zastupawe stavova stranke re{avali u skladu sa odredbama jedinog Programa i Statuta Srpske radikalne stranke na
osnovu demokratske i fer procedure. Unutra{wa demokratija u organizaciji i radu Srpske radikalne stranke, zasnovana na Programu i
Statutu, a naro~ito dosledno i uporno zalagawe za parlamentarizam,
dokazuju da je Srpska radikalna stranka zasnovana na izrazito demokratskim metodama rada i politi~kog delovawa. Zato poku{aj Tuìla{tva da se optu`nicom, koja je protiv mene podignuta, moja politi~ka aktivnost predstavi kriminogenom, jer izvire iz Programa i
Statuta Srpske radikalne stranke, predstavqa jo{ jedan proma{aj u
nizu proma{aja na kojima se zasniva tekst optu`nice.
Kao svojevrsni doprinos nemerqivosti gluposti i pronalaèwu
osnova u nebuloznim konstrukcijama, predstavqa tvrdwa koju tuìlac poku{ava da nametne da je dràvotvorni koncept Velike Srbije
ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata u kome sam u~estvovao. Kao
protagonisti tog projekta u isti ko{ individualno krivi~no odgovornih lica prosto se trpaju i lica koja kad ~uju re~i Velika Srbija moraju odmah da idu da povra}aju. Komunisti~ki generali Ayi} i
Kadijevi}, koje je Tuìla{tvo strpalo u isti ko{ da su protagonisti i zagovornici koncepta Velike Srbije, 1991. i 1992. godine bi i
na pomisao da mogu da dobiju komandu o potrebi preduzimawa oruànih akcija radi stvarawa Velike Srbije izvr{ili samoubistvo ili
bi momentalno podneli ostavke i prijavili se da kao dobrovoqci
stupe u slu`bu NATO snaga. Ovo je poznato svim gra|anima Srbije i
zato kada ~uju da sam optu`nicom svrstan kao ~lan udruènog zlo~ina~kog poduhvata sa ovim generalima i drugima koji su me progawali, naprosto se zamisle da li je normalan autor optu`nice koja je
protiv mene podignuta.
Dràvotvorni koncept Velike Srbije je politi~ka platforma
Srpske radikalne stranke. Nije trenutak da se prave paralele i upore|ewa sa drugim dràvotvornim politi~kim projektima koji su se
realizovali za proteklih 16 godina. Ako politi~ki program i platforma na kojoj je izvr{eno ujediwewe Nema~ke nije bio zabrawen i
148
nije predstavqao politi~ki koncept koji pledira nasiqe i kr{ewe

me|unarodnih standarda i vaè}ih me|unarodnih akata, onda i dràvotvorni koncept stvarawa Velike Srbije nije zabrawen. Ako politi~ki koncepti i platforme koji spre~avaju razgradwu dràva u
Evropi (Francuska, [panija, Velika Britanija, Ruska Federacija,
Rumunija i dr.) nisu zabraweni, onda i dràvotvorni koncept stvarawa Velike Srbije u trenutku kada je spoqni i unutra{wi faktor
uporno radio na razgradwi SFRJ nije zabrawen. Dràvotvorni i politi~ki programi, projekti i koncepti koji uìvaju poverewe, naklonost, odobravawe, podr{ku i svakodnevno sve ve}i broj pristalica i doslednih sledbenika, a pogotovo nakon ~iwenice da su prihva}eni na svim izborima, predstavqaju artikulisanu voqu i politi~ku
poruku naroda. Zato niko ne sme u tom i takvom politi~kom konceptu da pronalazi osnovu za vr{ewe zlo~ina ili, ono {to je jo{ gore i
teè, da je politi~ki ciq zlo~ina~ki ciq. Po{to dràvotvorni
program Velike Srbije ne pledira, niti se zasniva na nasiqu, ali
predstavqa artikulisanu politi~ku te`wu srpskog naroda da èli i
daqe da ìvi u jednoj dràvi i da se ne miri sa ~iwenicom da se Srbi isteruju sa ku}nog praga pradedovskih domova, onda je Tuìla{tvo ovom optu`nicom jasno stavilo do znawa da su svi Srbi zlo~inci. Tako ne{to niko ne sme ni da pomisli, a kamoli da napi{e, a ako
na tome zasniva krivi~no gowewe Srba, onda je optu`nica sredstvo
progona Srba zbog nacionalne pripadnosti. Lako se moè zakqu~iti
da je optu`nica akt kojim se dokazuje da Tuìla{tvo vr{i diskriminaciju Srba.
Neposredno podstrekavawe na izvr{ewe bilo kog od tih zlo~ina
podrazumeva da je zlo~in izvr{en pre svega i zahvaquju}i odlu~uju}em uticaju podstreka~a koji je stvorio i bitno uticao na glavne izvr{ioce da formiraju svest o radwi, wenim posledicama, protivpravnosti i nameru glavnih izvr{ilaca da izvr{e radwu koja je zlo~in. Komunikacija izme|u podstreka~a i glavnih izvr{ilaca ne mora
biti neposredna i li~na, ome|ena i definisana kao susret, sastanak
i kontakt na jednom mestu u odre|enom vremenskom trenutku. Meni se
kao jedino konkretno delo odre|eno vremenom i prostorom stavqa na
teret jedan govor u selu Hrtkovcima od 6. maja 1992. godine. Govor je
bio uprili~en ~iwenicom da je tog dana osnovan Mesni odbor Srpske
radikalne stranke u selu Hrtkovcima, kao i izno{ewem politi~kih
stavova radi zadobijawa {to vi{e ~lanova u tom selu. Dakle, moj govor nije mogao ni po jednom kriterijumu da se predstavi svesnim i namernim podstrekavawem, jer se on nije razlikovao od govora koje
imam i u drugim mestima {irom Srbije. Dakle, ni teoretski nije bilo mogu}e da moj istovetni govor sa kojim promovi{em Srpsku radikalnu stranku samo u Hrtkovcima bude akt podstrekavawa, a u svim
drugim mestima to nije. Kikinda ima me{oviti sastav pa nakon mog
govora nije bilo razmene imovine. Bosilegrad i Dimitrovgrad imaju
me{oviti sastav stanovni{tva, pa nakon mog govora nije bilo razmene imovine. [to se ti~e Hrtkovaca, razmene imovine je bilo i pre ne149
go {to sam odrào govor u tom selu maja 1992. godine, ali i nakon mog
govora. Kako sam to govorom mogao da u~estvujem na razmenu imovine
koja je izvr{ena pre mog govora maja 1992. godine nikada mi ne}e biti jasno, a kako }e Tuìla{tvo da uspe da u to ubedi sud tek }e se videti. Kako }e se tek dokazati da je moj govor bio odlu~uju}i da ìteqi Hrtkovaca donesu odluku da izvr{e razmenu imovine i sa pozicija eventualno glavnih izvr{ilaca i `rtava, nije mi jasno.
Podstrekavawe bi moralo da bude ohrabrivawe da se delo izvr{i, ube|ivawe argumentacijom da je neophodno da se radwa izvr{i
radi op{teg dobra, neke koristi grupe ili pojedina~ne koristi, ali
svakako i neke koristi koju bi osetili i glavni izvr{ioci. Koliko
mi je poznato, u toj razmeni, koja je bila u Hrtkovcima, posredovala
je katoli~ka crkva, a razmenu su dogovorili Frawo Tu|man i Dobrica \osi} kao predsednici dveju dràva. Za sada nisam ~uo da su prozivani radi krivi~ne odgovornosti Tu|man i ]osi}, niti bilo ko iz
katoli~ke crkve. Ako sam ja podstreka~, onda Tu|man, ]osi} i odgovorni iz katoli~ke crkve verovatno treba da budu moji podstreka~i,
jer sam znao i po{tovao wihove odluke, dogovore i stavove. Ako sam
individualno krivi~no odgovoran kao podstreka~, onda je morala da
se manifestuje i neka korist kod glavnih izvr{ilaca zlo~ina, a to
bi verovatno bili Srbi koji su u~estvovali u zvani~noj i na osnovu
ugovora izvr{enoj razmeni imovine. Koliko mi je poznato, nijedan
Srbin koji je mewao imovinu koja mu je ostala u Hrvatskoj nakon proterivawa iz Hrvatske, u Hrtkovcima nije postigao neku korist, jer
sve {to su u zamenu dobili od Hrvata iz Hrtkovaca je neuporedivo
mawe vrednosti od imovine koju su dali. Tako se prakti~no optu`nicom koja je protiv mene podignuta poku{ava razmena imovine na
osnovu ugovora predstaviti proterivawem na politi~koj, rasnoj i
verskoj osnovi i da sam ja podstrekavao da Srbi, kao eventualno glavni izvr{ioci zlo~ina, pretrpe {tetu, a Hrvati, koji bi morali da
budu po optu`nici `rtve, ostvare neuporedivo ve}u korist.
Nebulozna i krajwe glupa optu`nica me predstavqa i krivi~no
goni zbog velikosrpskog nacionalizma kojim sam podstrekavao Srbe
da budu glavni izvr{ioci zlo~ina, a zato {to su Hrvati iz Hrtkovaca ostvarili materijalnu i drugu korist. Prosto je neverovatno, ali
kada se malo skine pra{ina sa optu`nice, onda nikome nije jasno ko
je `rtva, a ko je izvr{ilac zlo~ina. To najubedqivije potvr|uje da se
na laìma zasniva optu`ba da sam podstrekavao, jer jedino delo koje
postoji su ugovori o razmeni imovine koji verovatno nisu pravno
perfektni, ali kao razlog wihove ru{qivosti nikako ne moè da
proistekne krivi~no delo zlo~in protiv ~ove~nosti, a samim tim i
podstrekavawe za koje bih bio krivi~no odgovoran.
Neposredno podstrekivawe bi moralo i da zna~i, i da se glavnim
izvr{iocima jasno stavqa do znawa, da radwa koju treba da izvr{e
nije protivpravna, ili poru~uje da se garantuje glavnim izvr{iocima da }e on (podstreka~) biti garant nepreduzimawa krivi~nog gowewa. Protivpravnost i neka druga mawkavost ugovora o razmeni imo150
vine, koliko mi je poznato, nije postojala. Do saglasnosti voqa ugovornih strana prilikom zakqu~ewa ugovora o razmeni imovine u
Hrtkovcima se dolazilo posredstvom i uz punu garanciju katoli~ke
crkve, koja je bila glavni i jedini posrednik. Da li je katoli~ka crkva bila ovla{}ena da to radi i da li je bilo protivpravnosti u tome, za moju krivi~nu odgovornost nije va`no, ali da je makar ne{to
ukazivalo na protivpravnost verovatno nadle`ni dràvni organi u
Hrvatskoj i Srbiji ne bi blagonaklono gledali na te ugovore koji su
se zakqu~ivali sa znawem vlasti.
Da bih morao da budem podstreka~, koji garantuje glavnim izvr{iocima da ne}e krivi~no i na drugi na~in da odgovaraju za protivpravnu radwu koja predstavqa zlo~in, sigurno bih morao da budem i
lice koje je snabdeveno slu`benim ovla{}ewima u delu radwi koje su
obuhva}ene zlo~inom. Dakle, morao bih da budem nosilac slu`bene
funkcije koja to garantuje. Kao narodni poslanik ja to nisam mogao
nikome da garantujem, jer ta funkcija nije sadràvala ovla{}ewa
koja bi se ticala radwe zlo~ina, a kao lice koje je nekoliko puta bilo u zatvoru za vreme te vlasti, verovatno sam svojim primerom dokazivao da nemam garancija, jer kada ih nisam obezbedio za sebe, kako
bih to mogao za druge, te sam vi{e mogao da delujem kao faktor odvra}awa, nego za{tite. Uostalom, nakon mog govora pokrenuta je i istraga od strane izvr{ne vlasti i pravosudnih organa, a razmena imovine nije zaustavqena. Sve {to se de{avalo nakon mog govora moglo
bi da se tuma~i kao aktuelizacija jednog doga|aja da bih bio politi~ki progawan, jer je razmena imovine nastavqena na isti na~in kao i
pre mog govora. Dakle, moj govor je sa gledi{ta zakqu~ewa ugovora o
razmeni imovine apsolutno irelevantan doga|aj, jer zlo~ina protiv
~ove~nosti ni teoretski nije moglo ni da bude.
2. U~e{}e u udruìvawu radi izvr{ewa zlo~ina je nezavisan
osnov individualne krivi~ne odgovornosti za izvr{ene zlo~ine.
Ovaj osnov individualne krivi~ne odgovornosti mora da se tuma~i
restriktivno, jer terminolo{ki moè da se odnosi i asocira samo
na zlo~in genocida. Dakle, za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti ne moè biti osnov individualne krivi~ne odgovornosti, ali
sude}i po otpu`nicama koje su podignute on se ~esto i ve{to koristi radi krivi~nog gowewa. Udruìvawe radi vr{ewa zlo~ina u prevodu Tuìla{tva dobija termin udruèni zlo~ina~ki poduhvat,
kao {iri terminolo{ki pojam koji sve aktivnosti na jednom prostoru i u jednom periodu moè nasloviti zlo~ina~kim poduhvatom. Verovatno je po stavu Tuìla{tva zlo~ina~ki poduhvat svaka aktivnost koja nije po voqi me|unarodne zajednice, a time se jasno stavqa
do znawa da ne vaè me|unarodni dokumenti, da se oni mewaju jednostranim voqama koje se zasnivaju na interesu jedne strane. Zato se i
uobi~ajenim terminima humanitarnog prava sa jasnim zna~ewem koje
je potvr|eno i u dugogodi{woj praksi daju nova zna~ewa, mewa voqa
zakonodavca koji je osnovao Me|unarodni sud i usvojio Statut Me|unarodnog suda koji je navodno u rangu zakona.
Dakle, udruèni zlo~ina~ki poduhvat je prevod u~e{}a u udru151
ìvawu radi izvr{ewa zlo~ina iz ~lana 2 ove Konvencije. Naime,

Tuìla{tvo nastoji da dokaè da Statut Me|unarodnog suda odredbom ~lana 7(1) ne iskqu~uje primenu ~lana 2 ove Konvencije.
Da je to pogre{no i da ide izvan okvira utvr|enih Statutom Me|unarodnog suda dovoqno je navesti da Konvencija ima za predmet regulisawe pitawa nezastarevawa zlo~ina, a ne elemenata bi}a krivi~nog dela ili osnova individualne krivi~ne odgovornosti. Zato
ova Konvencija zahteva restriktivno tuma~ewe i to samo u pogledu
ciqa koji èli da se postigne ovom Konvencijom.
Nesumwivo je da ciq koji èli da se postigne ovom Konvencijom moè da se prepozna u tome da se dràve ~lanice obavezuju da
odredbe Konvencije ugrade u svoje unutra{we zakonodavstvo, odnosno propi{u nezastarevawe u pogledu gowewa i ka`wavawa, ukinu
odredbe o zastarelosti ako postoje i omogu}e izru~ewe lica koja su
izvr{ila navedene zlo~ine ako je smetwa bila zastarelost iz unutra{weg zakonodavstva. Sve {to se tuma~i ili mu se pridaje zna~aj
van ovih okvira ove Konvencije ne moè da zna~i izmenu drugih
konvencija u kojima je sadràno me|unarodno humanitarno pravo.
Ovo naro~ito dolazi do izraàja ako se ima u vidu da je prilikom
usvajawa Statuta Me|unarodnog suda, Savet bezbednosti izri~ito
stao na tvrdwu da Tuìla{tvo kori{}ewem i tvrdoglavom upotrebom pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat apsolutno nezakonito i
neosnovano, ne samo ne tuma~i odredbe Statuta Me|unarodnog suda,
ve} i stvara materijalno pravo na koje je jedino ovla{}en zakonodavac.
2 . Os p o r a v a w e n a d l e ` n o s t i Me | u n a r o d n o g s u d a u s v e t l u Os n o v n i h n a ~ e l a v e z a n i h z a n e z a v i s n o s t s u d s t v a ( u d a qe m t e k s t u : Os n o v n a
na~ela)
Sedmi kongres Ujediwenih nacija za spre~avawe zlo~ina i postupawe prema prestupnicima, odràn u Milanu od 26. avgusta do 6. septembra 1985. godine, usvojio je Osnovna na~ela. Ona su potvr|ena od
strane Generalne skup{tine rezolucijama 49/32, od 29. novembra
1985. godine, i 40/146, od 13. decembra 1985. godine. Ova na~ela su podignuta na nivo standarda koji mora da se ispuni da bi se postigla garancija nezavisnosti sudstva.
Osnovna na~ela osnov pronalaze u Op{toj deklaraciji o pravima ~oveka u kojoj su izraèna na~ela jednakosti pred zakonom, pretpostavke o nevinosti i pravu svakog lica da o wegovom slu~aju sudi,
pravedno i javno, nadle`ni sud koji je nezavisan i nepristrasan i
ustanovqen na osnovu zakona. Osnovna na~ela se pozivaju i na Pakt o
gra|anskim i politi~kim pravima koji garantuje svakom licu da mu
bude su|eno u razumnom roku i polaze od toga da se sudije, u krajwoj
liniji, izja{wavaju o ìvotu, slobodama, pravima, du`nostima i dobrima gra|ana.
Osnovna na~ela su izra|ena:
da bi se pomoglo dràvama da obezbede i unaprede nezavisnost
sudstva,
da bi se uzela u obzir i po{tovala od strane vlada u okviru na152
cionalnog zakonodavstva i nacionalne prakse,

da bi se sa wima upoznale sudije, advokati, izvr{ni i zakonodavni organi i javno mwewe,
i namewena, pre svega, sudijama od karijere, ali se mogu primeniti i na neprofesionalne sudije.
Osnovna na~ela bi morala obavezno da se primewuju i na me|unarodne sudove, ne samo zato {to su me|unarodni standard koji obavezuje samo dràve ~lanice Ujediwenih nacija, koje osnivawem me|unarodnih sudova wima prenose i deo svojih ovla{}ewa, ve} i zato {to
sudska funkcija nije mogu}a bez ~vrstih garancija nezavisnosti suda.
Nezavisnost suda je verovatno najva`nija garancija sposobnosti suda
da moè vr{iti sudsku funkciju, odnosno da je dobio ba{ to ovla{}ewe. Ako Osnovna na~ela izviru iz Op{te deklaracije o pravima
~oveka i Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, onda ona moraju supstancijalno da budu zastupqena i u svakom me|unarodnom sudu.
To nedvosmisleno upu}uje na zakqu~ak da konstitutivni akt jednog
me|unarodnog suda, op{ti akt kojim se ustanovqava i akt kojim se
osniva, mora u potpunosti da ispuni standarde nezavisnosti sudstva
koji su navedeni u Osnovnim na~elima.
Osnovna na~ela u prvoj glavi, pod nazivom Nezavisnost sudstva, ure|uju:
1. Dràva garantuje nezavisnost sudstva i progla{ava je u svom
Ustavu ili u nacionalnom zakonodavstvu i sve institucije, vladine i
druge moraju da po{tuju nezavisnost sudstva.
Ovaj standard kada se primeni na me|unarodni sud zna~i da dràve ~lanice Ujediwenih nacija i nadle`ni organ Ujediwenih nacija
(verovatno Generalna skup{tina, a nikada Savet bezbednosti) me|unarodnim aktom o ustanovqavawu me|unarodnog suda moraju da propi{u da progla{avaju i garantuju nezavisnost tog me|unarodnog suda
i da obavezuju sve institucije da moraju da po{tuju tu nezavisnost me|unarodnog suda. Toga nema u aktima na osnovu kojih je i kojim je
osnovan Me|unarodni sud. U preambuli Statuta Me|unarodnog suda
je navedeno da Me|unarodni sud deluje u skladu sa odredbama ovog
Statuta, pa se prosto sti~e utisak da ovo i nije pravi sud koji je
ovla{}en da sudi, ve} pomo}ni organ Saveta bezbednosti koji koristi neka pravila sudskog postupka navedena u Statutu, ne da bi sudio,
nego da bi delovao.
U preambuli Rimskog statuta Me|unarodnog krivi~nog suda navedeno je:
Re{ene da u tom ciqu, a za dobrobit sada{wih i budu}ih generacija, osnuju nezavisan, stalni Me|unarodni krivi~ni sud, koji bi
predstavqao deo sistema Ujediwenih nacija i koji bi bio nadleàn
za vo|ewe krivi~nog postupka povodom najteìh krivi~nih dela koja su za takva progla{ena od strane celokupne me|unarodne zajednice.
Kao {to moè o~igledno da se primeti u Rimskom statutu Me|unarodnog krivi~nog suda progla{ena je nezavisnost suda, wegova
153
stalnost i pripadnost sistemu Ujediwenih nacija sa naznakom sudske, odnosno stvarne nadle`nosti suda. Ovo je jo{ jedan dokaz da Me|unarodni sud osnovan za teritoriju biv{e SFRJ u stvari i nije sud,
jer wemu nije garantovana, niti progla{ena nezavisnost i zato ne ~udi ono {to se de{ava na su|ewima pred tim sudom. Naime, sudijama
Me|unarodnog suda je dobro poznato da nezavisnost wihovog suda ne
postoji i da odredbe po kojima je sudijama dato pravo da utvrde pravila po kojima }e da postupaju u stvari predstavqaju obi~nu masku
iza koje se krije wihovo delovawe. To su posebne vrste procesnih
aktivnosti koje li~e na vo|ewe sudskog postupka kojima se ispuwavaju èqe trenutnog odnosa politi~kih snaga u Savetu bezbednosti i
sprovodi mera iz nadle`nosti Saveta bezbednosti, bez pravog
ovla{}ewa da sude u skladu sa zakonom i na osnovu zakona. Prosto deluje neverovatno da se Osnovnim na~elima propisuje standard progla{avawa i garancija nezavisnosti sudstva za dràve ~lanice Ujediwenih nacija, a da taj isti standard, prilikom ustanovqavawa i
osnivawa Me|unarodnog suda, Savet bezbednosti bezo~no gazi.
U Osnovnim na~elima je propisano da se nezavisnost sudstva garantuje i progla{ava Ustavom ili zakonom dràva ~lanica, {to upu}uje na analogiju da za me|unarodne sudove to treba propisati Poveqom Ujediwenih nacija (ona to nema) ili me|unarodnim aktom kojim
se ustanovqava i osniva me|unarodni sud. Zato se ova garancija i
progla{ewe nezavisnosti sudstva nalazi u Rimskom statutu Me|unarodnog krivi~nog suda, ali je nema u Statutu Me|unarodnog suda, {to
predstavqa ne samo nedostatak sa gledi{ta zakonitosti, ve} pre svega dokaz da osniva~ Me|unarodnog suda u tom nazovi sudu i nije ustanovqavao organ koji bi vr{io sudsku funkciju.
2. Sudije re{avaju slu~ajeve koje dobiju nepristrasno na osnovu
~iwenica i u skladu sa zakonom, bez ograni~ewa i tako da ne budu
predmet nedostojnih uticaja, podsticawa, pritisaka, pretwi ili intervencija neposrednih ili posrednih od strane bilo koga i iz bilo
kojih razloga.
Kod Me|unarodnog suda ovaj standard ne moè da se primeni. U
dosada{woj praksi skoro svi slu~ajevi su re{eni bez utvr|ivawa odlu~nih ~iwenica i to ne samo u pogledu elemenata bi}a krivi~nog
dela i vidova individualne krivi~ne odgovornosti, ve} i u pogledu
postojawa zakona. Problem vaèwa zakona i uop{te postojawa zakona koji treba da se primeni Me|unarodni sud nije ovla{}en da re{i.
Zato je Me|unarodni sud bio suo~en sa problemom da se od wega traì da re{ava slu~ajeve, a da zakona nema ili Me|unarodni sud ne zna
koji zakon treba da primeni. êsto se de{ava, mada moè da se kaè
i da je formirana praksa Me|unarodnog suda, da prilikom odlu~ivawa o svojoj stvarnoj nadle`nosti sud tuma~ewima koja prevazilaze
voqu zakonodavca pro{iruje odredbe zakona, odnosno da sud donosi
zakon. Da bi prigrabio sudsku nadle`nost nekim pravnim stavovima,
Me|unarodni sud jasno stavqa do znawa da svoju stvarnu nadle`nost
zasniva i suprotno voqi zakonodavca.
154
Dakle, Me|unarodni sud re{ava slu~ajeve bez ograni~ewa, odnosno pod nekim uslovima moè da se kaè da sam sebi postavqa okvire i ograni~ewa, ali istovremeno mora da se konstatuje da sud ~estim
izmenama Pravilnika o postupku i dokazima i ta samoproklamovana
ograni~ewa pomera i na taj na~in pokazuje da je sud koji ni~im nije
vezan. Sud je vezan zakonom i standard da sud re{ava slu~aj bez ograni~ewa moè da se odnosi samo na okvire propisane zakonom, odnosno da u okviru zakona za sud ne postoje ograni~ewa.
Taj standard Me|unarodni sud nikada ne moè da ispuni zato {to
mu je Savet bezbednosti, kao organ koji ga je ustanovio i osnovao, odredbom ~lana 15 Statuta Me|unarodnog suda dao zakonodavno ovla{}ewe, odnosno da:
Sudije Me|unarodnog suda usvajaju pravila o postupku i dokazima za vo|ewe pretresne faze postupka, su|ewa i àlbenog postupka,
prihvatawe dokaza, za{titu `rtava i svedoka i druga odgovaraju}a
pitawa.
Kao primer za upore|ewe moè da posluì situacija sa Me|unarodnim krivi~nim sudom koji je osnovan Rimskim statutom. Odredbom ~lana 51, stav 1 Rimskog statuta me|unarodnog krivi~nog suda
propisano je:
Pravila postupka i izvo|ewe dokaza stupaju na snagu nakon {to
budu usvojena dvotre}inskom ve}inom glasova ~lanova Skup{tine
dràva-~lanica.
Dakle, kod ovog me|unarodnog suda osnovanog Rimskim statutom
pravila o postupku i dokazima donosi zakonodavno telo i to kvalifikovanom ve}inom. To je verovatno jo{ jedan od dokaza da Me|unarodni sud Saveta bezbednosti nije i nikada ne moè biti organ koji
vr{i sudsku funkciju.
Standard da se re{ava slu~aj u skladu sa zakonom otvara novi
problem, {ta je to zakon koji primewuje Me|unarodni sud. [ta je zakon kao materijalno propis i {ta je to zakon kao procesni propis?
Kao propis kojim se ure|uje sudski postupak Me|unarodni sud koristi i primewuje Statut Me|unarodnog suda i Pravilnik o postupku i dokazima. Oba propisa nemaju snagu zakona, jer je Statut usvojen
od strane Saveta bezbednosti koji nikada ne moè da se upodobi zakonodavnom organu me|unarodne zajednice, a jedan zakon to moè da
bude samo ako je donet ili usvojen od zakonodavnog organa. Osim toga, Pravilnik o postupku i dokazima usvojile su sudije Me|unarodnog suda koje ni po jednom pravnom standardu ne mogu kao pojedincinosioci sudijske funkcije da propisuju pravila vr{ewa sudske vlasti. Ovla{}ewa sudske vlasti, kada su u pitawu pravila sudskog postupka, svode se na wihovu primenu i po{tovawe, a ne na stvarawe
obavezuju}ih normi, odnosno dono{ewe op{teg akta.
Po pitawu materijalnog propisa odredbom ~lana 1 Statuta Me|unarodnog suda propisano je:
Me|unarodni sud je ovla{}en da krivi~no goni za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e
155
Jugoslavije od 1991. godine, u skladu s odredbama ovog Statuta.

Odredbama ~lanova od 2 do 9 Statuta Me|unarodnog suda ure|ena
su pitawa krivi~nih dela iz nadle`nosti ovog me|unarodnog suda,
individualna krivi~na odgovornost i nadle`nost u pogledu lica, teritorijalna, vremenska i istovremena nadle`nost. Mada je Statut
Me|unarodnog suda usvojio Savet bezbednosti, {to samo po sebi dokazuje da se Statut ne moè upodobiti da je zakon, postoje i drugi
razlozi koji aktuelizuju pitawe materijalnog prava koje obavezuje i
treba da primewuje taj sud.
Sigurno je da svi propisi koji pretenduju da budu me|unarodni
moraju da imaju univerzalni zna~aj i primenu. Osnivawe jednog me|unarodnog suda samo za krivi~na dela po~iwena na jednoj teritoriji i
samo u jednom vremenskom periodu, verovatno predstavqa svojevrsnu
negaciju me|unarodnog humanitarnog prava. Nema i ne moè da postoji razlog koji bi opravdao ovu vrstu selektivnosti, pa za{to ne
re}i i diskriminacije. Ko je to smeo da napravi razliku i da izmeri
{ta su to te{ke, teè ili najteè povrede me|unarodnog humanitarnog prava, ili za{to se zlo~ini po~iweni na teritoriji biv{e Jugoslavije izdiù na nivo da je potreban me|unarodni sud, a da za zlo~ine po~iwene u Vijetnamu, Koreji, Panami, Granadi, Avganistanu,
Iraku, Izraelu i na drugim teritorijama ne konstitui{e nadle`nost istog ili nekog drugog me|unarodnog suda. Ko je to ovla{}en
da procewuje i odlu~uje da je za teritoriju biv{e Jugoslavije potreban me|unarodni sud za dela po~iwena od 1991. godine, a da nije potreban za dela recimo od 1872. godine kada je izvr{en svojevrsni genocid nad Srbima na Prostoru Kosova i Metohije. O~igledno je Savet bezbednosti vremensku i teritorijalnu nadle`nost odredio da
bi iskqu~io politi~ku odgovornost svih onih dràva koje su u ime
navodno me|unarodne zajednice nudili dobre usluge za re{avawe politi~ke krize u SFRJ od 1991. godine (naoruàvali teroriste i podsticali oruànu secesiju) i NATO-a koji je izvr{io agresiju 1999.
godine.
Naravno, ovo nije jedini prigovor u pogledu materijalnog prava.
Imaju}i u vidu odredbu o istovremenoj nadle`nosti Me|unarodnog
suda i nacionalnih sudova na teritoriji biv{e Jugoslavije, a u odsustvu jasnog i preciznog kriterijuma {ta su to te{ke, lake, teè i
najteè povrede me|unarodnog humanitarnog prava, prakti~no krivi~no gowewe ima da se sprovodi po odredbama Statuta Me|unarodnog suda i odredbama nacionalnih zakona. To {to bi Statut Me|unarodnog suda i nacionalna krivi~na zakonodavstva morala da imaju
istu polaznu osnovu u pogledu inkriminacija nije garancija materijalnog prava. Naime, Statut Me|unarodnog suda je postavqen i kao
materijalni propis koji ne samo da sublimira me|unarodne konvencije u kojima su navedena dela zlo~ina, ve} opisima radwi krivi~nih
dela i osnovima individualne krivi~ne odgovornosti se name}e kao
jedini i iskqu~ivi materijalni propis koji se u velikoj meri razlikuje od nacionalnih krivi~nih zakonodavstava. Bez obzira na isti
156
pravni osnov (me|unarodne konvencije) Statut Me|unarodnog suda se

name}e kao materijalni propis koji postoji i moè da deluje od 25.
maja 1993. godine, a pravilo da nema krivi~nog dela ukoliko nije zakonom odre|eno kao krivi~no delo, diskvalifikuje i ne dozvoqava
da se Statut Me|unarodnog suda primewuje kao materijalni propis
za dela po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine do
25. maja 1993. godine.
O veli~ini problema materijalnog prava sa kojim je suo~en Me|unarodni sud mo`da najboqe pokazuje odredba o pravu koje se primewuje iz ~lana 21 Rimskog statuta Me|unarodnog krivi~nog suda koji
glasi:
1. Sud primewuje:
(a) Najpre ovaj Statut, elemente bi}a krivi~nih dela, kao i Pravila postupka i izvo|ewe dokaza;
(b) Potom, kada je to svrsishodno, odgovaraju}e ugovore, principe i na~ela me|unarodnog prava, ukqu~uju}i ovde i utvr|ene postulate me|unarodnog prava oruànog sukoba;
(c) Za slu~aj da se ne moè primeniti nijedan od gore pomenutih
izvora, primewuju se op{ti pravni principi koje je sud izveo iz nacionalnih zakona svetskih pravnih sistema, a kada je to opravdano, i
nacionalni zakoni dràva koje bi ina~e bile nadle`ne povodom konkretnog krivi~nog dela, pod uslovom da ti principi nisu u koliziji
sa ovim Statutom, me|unarodnim pravo i me|unarodno priznatim
normama i standardima.
2. Sud moè da primewuje pravne principe i na~ela na na~in na
koji ih je tuma~io u svojim ranijim odlukama.
3. Primena i tuma~ewe prava, prema ovom ~lanu, mora biti u
skladu sa me|unarodno priznatim qudskim pravima, i bez pravqewa
razlika baziranih na: polu onako kako je pol definisan u ~lanu 7,
stav 3, starosti, rasi, boji koè, jeziku, religiji ili uverewu, politi~kom ili drugom mi{qewu, nacionalnom ili socijalnom poreklu,
bogatstvu, ro|ewu ili po bilo kom drugom osnovu.
Ovom normom je precizno definisano materijalno pravo i to
formulacijama koje nedvosmisleno ukazuju na primat Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda i op{tih akata koji iz wega izviru, a kada
je svrsishodno i drugih me|unarodnih akata, s tim {to oni treba da
posluè razumevawu odredbi Statuta. Na ovaj na~in se otklawaju
eventualni propusti koji su mogli da nastanu usvajawem Rimskog statuta, i to u wegovim odredbama ~lanova 5, 6, 7 i 8, s obzirom da one
predstavqaju sintetizovani vid opisa radwi krivi~nih dela zlo~ina koje su kao inkriminisane radwe propisane brojnim me|unarodnim konvencijama pre usvejawa Rimskog statuta. Dakle, svojevrsna
kodifikacija i unifikacija koja je izvr{ena Rimskim statutom, mada sa gledi{ta stvarne nadle`nosti je nedvosmisleno utvr|eno da je
Me|unarodni krivi~ni sud ovla{}en da sudi samo za krivi~na dela
koja su izvr{ena posle stupawa na snagu ovog Statuta (~lan 11), morala je da se izvr{i na osnovu me|unarodnih konvencija koje su bile
157
op{teprihva}ene. Na ovaj na~in je iskqu~ena eventualno podela i

spre~eno da nastane {teta me|unarodnom humanitarnom pravu ~iwenicom da }e biti dràva koje èle da budu ~lanice rimskog statuta
i koje ne èle. Na ovaj na~in, mada moè da se istakne i primedba na
formulacije najpre, potom, i za slu~aj, jer asociraju na pre{iroke formulacije mogu}ih opisa radwi izvr{ewa krivi~nih dela,
{to donekle zbuwuje, ako se ima u vidu vremenski aspekt stvarne nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog suda, dràve se ozbiqno upozoravaju i podse}aju na obaveze koje su preuzele potpisivawem me|unarodnih konvencija i istovremeno uti~e da svoje nacionalno krivi~no
zakonodavstvo usaglase i novim inkriminacijama.
Dakle, evidentna razlika koja postoji izme|u navedenih statuta
nedvosmisleno ukazuje da Me|unarodni sud Saveta bezbednosti ima
gotovo nere{ivi problem da nema i ne zna koje je to materijalno pravo koje treba da primeni, a kada bi se nekom analogijom podela i stepenovawe materijalnog prava izvr{ila podela {ta bi to bilo najpre, ili potom, a verovatno i za slu~aj, jo{ vi{e bi do{ao do izraàja voluntaristi~ki i pau{alni karakter Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti.
3. Sudije su nadle`ni da sude u svim sudskim predmetima i imaju
iskqu~ivu mo} da odlu~uju da li predmet koji im je podnet spada u wihovu nadle`nost onako kako je ona definisana zakonom.
Ovim na~elom se garantuje sudijama da samo oni imaju mo} da odlu~uju, odnosno da ocewuju da li je predmet koji im je dodeqen spada
u wihovu nadle`nost. Tu odluku sudije donose, odnosno ocewuju
stvarnu nadle`nost, na osnovu zakona kojim je definisana sudska
nadle`nost i to razmatrawem i utvr|ivawem da li podaci i ~iwenice navedene u inicijalnom aktu za pokretawe postupka sasvim pouzdano dokazuju da su ispuweni svi uslovi i elementi propisani zakonom kojim je odre|ena sudska nadle`nost. Formalno-pravno ovo na~elo se ispuwava kod Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti, ali su{tinski nekim odredbama Statuta Me|unarodnog suda i Pravilnika
o postupku i dokazima sudijama se gotovo i ne postavqa problem
stvarne nadle`nosti, jer za utvr|ivawe sudske nadle`nosti wima je
potrebna samo optu`nica Tuìla{tva sa nekoliko podataka za identifikaciju dela i izvr{ioca.
Ako se ima u vidu da forma ima za ciq samo da sistematizuje i
artikuli{e su{tinu, onda je za Me|unarodni sud Saveta bezbednosti
karakteristi~no da se optu`nica uvek pojavquje kao forma koja prikriva su{tinu. To se najboqe moè utvrditi na slede}em primeru.
Samo te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava predstavqaju zlo~in i krivi~no delo. Formulacijom da je Me|unarodni sud
Saveta bezbednosti ustanovqen i osnovan za su|ewe izvr{iocima te{kih povreda me|unarodnog humanitarnog prava otvara problem
rangirawa i kvalifikacije krivi~nih dela. Imaju}i u vidu da je krivi~na odgovornost samo li~na, odnosno individualna odgovornost
pojedinca kao fizi~kog lica, onda i u uslovima istovremene nadle158
`nosti Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti i nacionalnih sudova, iz odredbi Statuta Me|unarodnog suda ne moè da se utvrdi u ~emu se to ogleda razlika, pa Me|unarodni sud Saveta bezbednosti uzima predmete da sudi i utvr|uje svoju sudsku nadle`nost. Proizlazi da
je ovako {irokim formulacijama dela, svih aspekata nadle`nosti i
individualne krivi~ne odgovornosti prakti~no Tuìla{tvu prepu{teno da odlu~uje o sudskoj nadle`nosti.
Da ne bude zabune, Tuìla{tvo uvek na neki na~in uti~e na utvr|ivawe sudske nadle`nosti, ali samo u delu svog ovla{}ewa da li }e
da podigne optu`nicu ili ne, odnosno da li }e da podnese inicijalni akt na osnovu koga }e sudije da odlu~uju o sudskoj nadle`nosti. Kada je u pitawu Me|unarodni sud Saveta bezbednosti jo{ se nije desio
slu~aj da Me|unarodni sud donese odluku i da se proglasi stvarno nenadle`nim zato {to mu odredbe Statuta Me|unarodnog suda toliko
{iroko dozvoqavaju da prigrabi stvarnu nadle`nost da se prakti~no kao jedini kriterijum i uslov postavqa postojawe i podno{ewe
optu`nice.
Odredbe Statuta Me|unarodnog suda o istovremenoj nadle`nosti i primatu Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti nad nacionalnim sudovima, a naro~ito odredba o kr{ewu zabrane non bis in
idem, iz ~lana 10 Statuta, predstavqaju sredstvo kojim je nadome{ten nedostatak jasnih i preciznih normi o sudskoj nadle`nosti i
sredstvo kojim se daje pre{iroka i uop{tena formulacija stvarne
nadle`nosti Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti. Na ovaj na~in
se prakti~no daje ovla{}ewe sudijama Me|unarodnog suda Saveta
bezbednosti da mogu uvek da utvrde svoju stvarnu nadle`nost da sude,
bez bilo kakvih ograni~ewa u pogledu uslova, kriterijumima i elemenata stvarne nadle`nosti, tako da u jedinstvenom delovawu sa tuìocem mogu sve i svakoga da zgaze, jer im je Savet bezbednosti dao
mo} koja ni~im nije ograni~ena, niti stavqena pod kontrolu. Tuìlac je ovla{}en za sve, a Me|unarodni sud Saveta bezbednosti prakti~no jedini stvarno nadleàn za sve, pa ~ak i da ispravi nacionalne sudove ako Savet bezbednosti ne pokaè zadovoqstvo ili se ne saglasi sa presudom nacionalnog suda.
Dakle, prava pozadina ove operacije uspostavqawa i osnivawa
Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti nije vr{ewe sudske funkcije, ve} da Savet bezbednosti bude zakonodavac i da preko svojih pomo}nih organa (Tuìla{tva i Me|unarodnog suda) krivi~no goni i
osu|uje sve i svakoga ko mu se na|e na putu. Naravno, u tome nema mesta na nepristrasno i nezavisno sudstvo.
4. Za Me|unarodni sud Saveta bezbednosti je karakteristi~no da
je uspostavqen i osnovan da bi se kr{ilo peto Osnovno na~elo koje
glasi:
Svako ima pravo da mu sude redovni pravosudni organi prema
ustanovqenim zakonskim postupcima. Ne mogu se stvarati pravosudni organi koji ne primewuju postupke vaqano ustanovqene u skladu
sa zakonom, da bi se redovni pravosudni organi li{ili svoje nadle159
`nosti.
Redovni pravosudni organi za sva krivi~na dela koja predstavqaju zlo~ine, odnosno te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava na teritoriji biv{e Jugoslavije mogu biti samo nacionalni sudovi. Dakle, prema mestu i vremenu izvr{ewa krivi~nog dela jedino
moè biti nadleàn redovni sud kao nacionalni sud neke od dràva
koje su nastale na prostoru biv{e SFRJ od 1991. godine. To je pravo
gra|anina, odnosno svakog pojedinca, i to wegovo pravo ne moè da se
dovede u pitawe, a jo{ mawe da se tako grubo kr{i izvo|ewem na krivi~nu odgovornost pred Me|unarodni sud Saveta bezbednosti. Pojedinac moè da se pozove na krivi~nu odgovornost samo u skladu sa zakonom kojim se ure|uje krivi~ni postupak koji je vaìo u trenutku
izvr{ewa krivi~nog dela, s tim {to na postojawe krivi~no procesnih pravila nema odlu~uju}i zna~aj naknadna promena tog zakona do
momenta podizawa optu`nice.
Po odredbama Statuta Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti u
skladu sa tim Statutom i odredbama Pravilnika o postupku i dokazima, kao procesnih propisa, ima da se vodi postupak prema izvr{iocima dela koji su delo izvr{ili pre nego {to je Statut usvojen.
Statut je usvojen 25. maja 1993. godine, a Me|unarodni sud je prigrabio nadle`nost da sudi izvr{iocima dela koja su izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine.
Bez obzira na odredbe Statuta Me|unarodnog suda, Me|unarodni
sud Saveta bezbednosti je osanovan da ne primewuje postupke vaqano
ustanovqene u skladu sa zakonom i to da bi se nacionalni sudovi, kao
redovni pravosudni organi, li{ili svoje nadle`nosti. Odredbe o
istovremenoj nadle`nosti i primatu Me|unarodnog suda su navedene
samo kao kvazi-pravno pokri}e, odnosno neka vrsta izgovora za{to je
Statutom moralo da se prekr{i ovo peto Osnovno na~elo vezano za
nezavisnost sudstva. To je ujedno i priznawe da Me|unarodni sud Saveta bezbednosti, koji je po svemu specijalizovani pomo}ni organ
Saveta bezbednosti, u su{tini i nije sudski organ i da je specijalizovani kvazi-sud, samo po nazivu, koji je, izme|u ostalog, i posledica
kr{ewa petog Osnovnog na~ela vezanog za nezavisnost sudstva.
Svi mora da se zabrinu nad ~iwenicom da je Savet bezbednosti
toliko i tako brutalno prekr{io skoro sve standarde koji pruàju
garanciju nezavisnosti sudstva.
5. Sudije Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti sigurno ne znaju da postoji i {esto Osnovno na~elo koje glasi:
U skladu sa na~elom nezavisnosti sudstva, sudije imaju pravo i
zadatak da vode ra~una o tome da se sudske rasprave vode pravedno i
da prava svih stranaka budu po{tovana.
Da li treba pomiwati pravo optuènog da se sam brani i da mu
mora biti omogu}eno da se ravnopravno sa tuìocem koristi procesnim pravima. Da li rasprava moè da bude pravedna ako se optuèni i bez bilo kakvog stepena sumwe u optu`nici sme{ta u pritvor i
stavqa na raspolagawe tuìocu koji treba da vodi istra`ni postu160
pak? U Statutu Me|unarodnog suda, a pogotovo u Pravilniku o postupku i dokazima, gotovo sva procesna pravila su tako {iroko postavqena i garantovana samo tuìocu da moè bez bilo kakvih formalnih i materijalnih elemenata da podiè optu`nice i na osnovu
wih ishoduje nalog za pritvarawe optuènog, a da se javnost prosto
zasmejava nad ~iwenicom da optuèni ni~im nije osnovano osumwi~en.
Preko ovih ~iwenica i ovog Osnovnog na~ela olako se prelazi i
svesno gura u sve brutalnije gaèwe elementarnih pravnih postulata, jer sudije Me|unarodnog suda su svesne da ne vr{e sudsku funkciju, ve} ~inovni~ku u pomo}nom organu Saveta bezbednosti.
6. Sedmo Osnovno na~elo glasi:
Svaka dràva ~lanica ima zadatak da obezbe|uje sredstva koja su
sudstvu potrebna za normalno obavqawe funkcija.
Sredstva za rad Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti obezbe|uju najbogatije ~lanice Saveta bezbednosti i predstavnici nekih
nevladinih organizacija sa internacionalnom organizacionom mreòm, kao transmisija onih koji imaju neskriveni interes da finansiraju osudu Srba, da bi iz toga izvukli jo{ ve}u korist. Dakle, sredstva kojima se finansira rad Me|unarodnog suda tako|e dokazuju da
ne postoji nezavisnost Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti.
Ostala na~ela koja su navedena kao Osnovna na~ela i koja su pogaèna ustanovqavawem i osnivawem Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti ne treba navoditi i praviti analizu, ili upore|ivawe sa
na~elima na kojima je zasnovan Me|unarodni sud Saveta bezbednosti,
jer prema stilu i na~inu rada, a naro~ito da mawe ili vi{e o~igledno sudije tokom pretresa imaju velike deonice u kojim slatko spavaju, samo po sebi govori o tome kakav je to sud.
Stru~ni tim
za pomagawe odbrane
Vojislava [e{eqa
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA DRUGI ZAHTEV

OPTU@ENOG ZA SAVETODAVNO MI[QEWE
ME\UNARODNOG SUDA PRAVDE O LEGALNOSTI
USTANOVQEWA MKSJ-a
161
1. Optuèni je 19. novembra 2004. podneo Zahtev optuènog da

Pretresno ve}e II preko Saveta bezbednosti ili Generalne skup{tine zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti ustanovqewa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 829 i 808 (u daqem tekstu: Zahtev). Tuìla{tvo se protivi Zahtevu.
2. Optuèni je svojim podnescima od 24. decembra 2003.1) i 9. novembra 2004.2) ve} osporio nadle`nost Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju. Tuìla{tvo je odgovorilo na te podneske
pozivaju}i se na Odluku po interlokutornoj àlbi u predmetu Tadi}3) u kojoj je raspravqano o pitawu legalnosti ovog Me|unarodnog
suda i u kojoj je doneta merodavna odluka. Utvr|uju}i da je ovaj Me|unarodni sud zakonito osnovan u skladu s Poveqom Ujediwenih nacija, @albeno ve}e je nedvosmisleno ustanovilo da je ovaj Me|unarodni sud vaqano osnovan u skladu sa zakonom.4) Legalnost ovog Me|unarodnog suda i wegova nadle`nost da krivi~no goni optuènog, stoga ne mogu biti predmet rasprave i svako osporavawe wegove legalnosti i nadle`nosti mora se odbaciti u svetlu ustanovqene prakse
ovog Me|unarodnog suda.
3. Svojom Odlukom po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se
osporavaju nadle`nost i forma optu`nice od 26. maja 2004, Pretresno ve}e je odbacilo podnesak optuènog od 24. decembra 2003, posebno se pozivaju}i na Odluku @albenog ve}a o nadle`nosti u predmetu
Tadi}.5) Stoga je izli{no svako savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde. Uprkos ovoj jasnoj i o~iglednoj odluci Pretresnog
ve}a, optuèni i daqe osporava nadle`nost ovog Suda. U svom Podnesku o nadle`nosti, optuèni u su{tini ponavqa argumente iz svog
Zahteva od 9. novembra 2004. na koji je Tuìla{tvo ve} odgovorilo
svojim Podneskom od 17. novembra 2004. Zahtev je repetitivan i u nekim delovima obestan, te stoga ne iziskuje daqe podneske Tuìla{tva.
4. S du`nim po{tovawem, Tuìla{tvo traì da se Zahtev odbaci.
Dana 23. novembra 2004.
U Hagu, Holandija
/potpis na originalu/
Hildegard Uertz Retzlaff
,
vi{i zastupnik Tuìla{tva
Fusnote:
1) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Prigovor na optu`nicu, predmet br. IT-03-67-PT, 24. 12. 2003, 5. Pravni razlozi osporavawa nadle`nosti u smislu pravila 72 (D) (iii), stranica 25.
2) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Zahtev optuènog za traèwe savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o legalnosti ustanovqewa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, predmet br.
IT-03-67-PT, 9. 11. 2004.
nadle`nost Suda, predmet br. IT-94-1-AR72, @albeno ve}e, 2. oktobar
1995, str. 5-24, par. 9-48.
162
4) Ibid. str. 20-24, par. 41-47.

5) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka po podnesku Vojislava
[e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice, predmet
br. IT-03-67-PT, 26. maj 2004, par. 12.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA ZAHTEV OPTU@ENOG ZA

NORMALIZACIJU USLOVA ZA PRIPREMU ODBRANE
I.. Uvod
1. Optuèni je, 26. oktobra 2004. godine, podneo zahtev za Normalizaciju uslova za pripremu odbrane (u daqem tekstu: Zahtev) kojim
traì da Pretresno ve}e I izda nalog sekretaru Me|unarodnog krivi~nog suda da izvr{i upis Tomislava Nikoli}a, Maje Gojkovi}, Slavka
Jerkovi}a, Gordane Pop-Lazi}, Aleksandra Vu~i}a, Dragana Todorovi}a, Zorana Krasi}a, Vjerice Radeta, Zlate Radovanovi}, Elene Boì}Talijan, Ogawena Mihajlovi}a, Marine Ragu{, Vesne Mari}, Nikole
[e{eqa, Momira Markovi}a, Jadranka Vukovi}a, Igora Mirovi}a,
Qiqane Mihajlovi}, Marine Toman, Branka Nadoveze, Brankice Terzi} i Nemawe [arovi} u Registar Sekretarijata kao ~lanove stru~nog
tima odbrane koji pomaù u pripremi odbrane optuènom.... Tuìla{tvo smatra da Pretresno ve}e treba da odbaci taj Zahtev.
II. Diskusija
2. Registar za stru~ni tim odbrane koji }e pomagati optuènom
pri wegovoj odbrani nije predvi|en ni Pravilnikom o postupku i dokazima ni Uputstvom za rad Odeqewa za pravne poslove Sekretarijata, Odsek za organizaciju i podr{ku rada sudnica. Koliko Tuìla{tvo shvata, Zahtev optuènog odnosi se na budu}i sastav wegovog
tima odbrane.
3. Na osnovu pravila 44 i 45 Pravilnika, odluka o imenovawu i
dodeli branioca i tima odbrane spada u nadle`nost sekretara Suda.1) Stoga, Pretresno ve}e nije odgovaraju}e mesto za razmatrawe
Zahteva optuènog. On je trebao biti podnet sekretaru Suda.
4. U meri u kojoj optuèni u svom Zahtevu razmatra pitawa koja
se odnose na nametawe branioca, Tuìla{tvo }e ta pitawa obraditi
163
u kontekstu svog odgovora na Zahtev optuènog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optuènom dodeli branilac u pripravnosti (Podnesak br. 45).
III. Traèno pravno sredstvo
5. S du`nim po{tovawem, Tuìla{tvo traì da Pretresno ve}e
odbaci Zahtev optuènog.
Hag, 23. novembra 2004.
,
Fusnota
1) Tuìlac protiv Mejakovi}a i drugih, Odluka po àlbi Tuìla{tva u
vezi s rje{avawem sukoba interesa advokata Jovana Simi}a, predmet
br. IT-02-65-AR73.1, par. 7. U odluci od 6. oktobra 2004, @albeno ve}e
je potvrdilo da sekretar Suda ima primarnu odgovornost za re{avawe
pitawa koja se odnose na dodelu branioca po slu`benoj du`nosti u
okviru sistema pravne pomo}i.
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 59.
Pretresnom ve}u I
Povodom mog zahteva za normalizaciju uslova za pripremu odbrane, podnesenog 26. oktobra 2004. godine, u petak, 26. novembra 2004.
godine, nakon osamnaest ~asova, uru~eno mi je izja{wewe Tuìla{tva broj D 3-1/6164 ter od 25. novembra 2004. Ta~no vreme uru~ewa
navodim da bih vam skrenuo pa`wu na standardnu praksu Sekretarijata Me|unarodnog suda, bar u mom slu~aju, kako bi mi se na sve mogu}e na~ine vremenski smawili rokovi za adekvatno reagovawe. Tako
su mi u bliskoj pro{losti dokumente uru~ivali i subotom i nedeqom.
Imam vrlo sna`nu i krajwe razlo`nu potrebu da vam, povodom
tuìo~evog odgovora na moj zahtev, uputim repliku, ali mi je to nemogu}e sve dok mi na srpskom jeziku ne dostavite Odluku po àlbi
Tuìla{tva u vezi s rje{avawem sukoba interesa advokata Jovana
Simi}a, koju je @albeno ve}e donelo 6. oktobra 2004. u predmetu br.
IT-02-65-AR73.1, par. 7. Tuìlac protiv Mejakovi}a i drugih. U me|uvremenu sam ustanovio da je i naziv predmeta pogre{no naveden kako bi se kod mene stvorila zabuna jer nije re~ o Mejakovi}u nego Meaki}u. Bez tog dokumenta ja nisam u stawu da adekvatno pariram tuìo~evom stavu, pa je nu`no i da odredite da mi rok za podno{ewe
replike po~iwe te}i od dana uru~ewa citirane odluke.
164
Povodom toga zahtevam i da Pretresno ve}e I donese generalnu

odluku kojom }e obavezati Tuìla{tvo da svaki put kad preda neki
podnesak u proceduru dostavi meni sva dokumenta i eventualno pravnu literaturu na kojoj se u podnesku poziva, i to uredno prevedeno na
srpski jezik, koji jedino razumem. Takvim postupawem moralo bi sudsko ve}e i sebe da obaveè, jer jedino tako mogu efikasno sam sebe da
branim u procesu koji se protiv mene vodi.
Vojislav [e{eq
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA ZAHTEV OPTU@ENOG DA

SE OBELODAWIVAWE MATERIJALA TU@ILA[TVA
VR[I U PISANOM OBLIKU I NA SRPSKOM JEZIKU
I.. îweni~ni kontekst
1. Dana 9. novembra 2004. optuèni je podneo Zahtev optuènog
da se obelodawivawe materijala Tuìla{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom jeziku (u daqem tekstu: Zahtev). Tim Zahtevom se
traì da Pretresno ve}e naloì Tuìla{tvu da sav materijal koji
se optuènom obelodawuje u skladu sa pravilima 66, 67 i 68 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) dostavi na
srpskom jeziku i u pisanom, a ne elektronskom obliku. Optuèni je u
vi{e navrata odbio da primi materijal koji se obelodawuje u elektronskoj formi i/ili na engleskom jeziku. Iz dolenavedenih razloga,
Tuìla{tvo se protivi Zahtevu. Pored toga, Tuìla{tvo traì da
Pretresno ve}e donese odluku u kojoj }e se navesti da je Tuìla{tvo
ispunilo svoje obaveze prema optuènom u pogledu obelodawivawa,
iako optuèni odbija da primi materijal koji se obelodawuje jer nije na srpskom jeziku ili nije u pisanom obliku, ili ni jedno ni drugo.
II. Diskusija
165
A. Obelodawivawe materijala na srpskom jeziku

2. Optuèni neta~no tvrdi da ... hibridni jezik BHS optuènom
prof. dr Vojislavu [e{equ predstavqa prepreku, po{to u pisanom
materijalu na tom jeziku postoji veliki broj re~i koje nisu iz srpskog jezika, te prakti~no prevo|ewe oduzima dragoceno vreme.1)
Pre toga, optuèni navodi da ima te{ko}a da razume neke re~i koje
koriste simultani i/ili pisani prevodioci MKSJ-a, {to jednostavno nije ta~no. Optuèni je odrastao i studirao u Sarajevu, Bosna i
Hercegovina. Tokom tih formativnih godina, optuèni je ìveo, radio i studirao na ijekavici, jednoj od dve jezi~ke varijante srpskohrvatskog jezika. Druga varijanta srpskohrvatskog jezika zove se ekavica i vi{e se koristi u Srbiji, gde je optuèni proveo najvi{e vremena kao odrasla osoba. Razlike u pisawu i izgovoru izme|u ijekavice i ekavice tako su minorne da svako ko govori jednu jezi~ku varijantu lako moè da funkcioni{e na drugoj. Prema tome, apsurdna je
tvrdwa optuènog da u toku ovog postupka ne moè da razume pisane
ili usmene argumente zbog upotrebe odre|enih re~i na ijekavici, kada se vr{i pisano ili usmeno prevo|ewe s engleskog jezika na BHS.
3. Drugo, insistirawe optuènog na postojawu srpskog kao posebnog jezika nema realnu podlogu. U lingvisti~kom smislu, srpskohrvatski jezik se ne moè razdvojiti na dva ili vi{e jezika. Iako nacionalisti kao {to je optuèni mogu insistirati na kori{}ewu
srpskog ili hrvatskog ili bosanskog jezika, to su samo razli~ite oznake koje se daju istom ~lanu ju`noslovenskog ogranka indoevropske porodice jezika. Razlike u pisawu, sintaksi i izgovoru nisu
dovoqno zna~ajne da bi se srpski, hrvatski i bosanski tretirali kao odvojeni jezici. Svaka eventualna autonomija koja zaista postoji izme|u tih takozvanih razli~itih jezika poti~e od ideolo{kih i politi~kih vrednosti koje su, sa nau~nog, lingvisti~kog stanovni{ta, bezvredne. Najugledniji lingvista u biv{oj Jugoslaviji
napisao je 1994. slede}e:
Srpskohrvatski nije vi{e iskqu~ivi posed Srba i Hrvata. Wime u ~etiri na{e republike govore pripadnici ~etiri na{e nacije,
uz bezmalo sve nacionalno deklarisane Jugoslovene. (...) Apsurdno bi
bilo odvajati poseban jezik za svaki nacionalni identitet na prostoru biv{e Jugoslavije.2)
4. Naposletku, u vezi sa prevodom na srpski jezik, zabrinutost
koju se optuèni izrazio u vezi sa tim da gubi dragoceno vreme, po{to je primoran da prevodi re~i BHS-a na srpski jezik posebno je sme{na, s obzirom na ogromnu koli~inu vremena (ukqu~uju}i vreme koje je optuènom potrebno da pripremi svoju odbranu) koja }e se izgubiti, kako je opisano daqe u tekstu, ako Ve}e usvoji wegov zahtev da mu se sav materijal obelodani na papiru i na srpskom
jeziku.
5. Kako je navelo u svoja ~etiri izve{taja o obelodawivawu,3) Tuìla{tvo je, kad god je to iziskivao Pravilnik, obelodawivalo optuènom materijal na BHS jeziku, koji on razume. Pravilo 66 pred166
vi|a slede}e:
(A) Osim ako pravilima 53 i 69 nije predvi|eno druga~ije, tuìlac }e odbrani staviti na raspolagawe, na jeziku koji optuèni razume (naglasak dodat):
(i) u roku od tridest dana od prvog stupawa optuènog pred sud,
kopije propratnog materijala koji je bio priloèn uz optu`nicu kad
je ona podneta na potvrdu, kao i sve prethodne izjave koje je tuìlac
dobio od optuènog, i
(ii) u roku koji je odredilo pretresno ve}e ili pretpretresni sudija imenovan u skladu s pravilom 65 ter,kopije izjava svih svedoka
koje tuìlac namerava da pozove da svedo~e na su|ewu i kopije svih
pismenih izjava uzetih u skladu s pravilom 82 bis ; kopije izjava dodatnih svedoka optu`be stavi}e se na raspolagawe odbrani ~im bude
doneta odluka da se ti svedoci pozovu.
6. Na osnovu pravila 66(A)(i), Tuìla{tvo je sav propratni materijal priloèn uz optu`nicu dostavilo optuènom na BHS jeziku.
Pored toga, izjave svedoka koje Tuìla{tvo namerava da pozove da
svedo~e na su|ewu, a koje su dosad obelodawene optuènom, obelodawene su i ubudu}e }e se obelodawivati na BHS jeziku, u skladu sa pravilom 66(A)(i
i
).
7. Pored toga, pravilo 66(B) predvi|a slede}e:
(B) Tuìlac mora, kad se to od wega zahteva, da dozvoli odbrani
da pregleda sve kwige, dokumente, fotografije i predmete koji se nalaze u posedu ili pod nadzorom tuìoca, a koji su bitni za pripremu
odbrane, ili koje tuìlac namerava da koristi kao dokaze na su|ewu
ili su pribavqeni od optuènog ili su mu pripadali.
8. Iako optuèni insistira na tome da mu se sav materijal obelodawuje na srpskom jeziku, pravilo 66(B), me|utim, nalaè Tuìla{tvu samo to da odbrani dozvoli da pregleda dokumente koji su
bitni za pripremu odbrane ili koje Tuìla{tvo namerava da koristi kao dokaze na su|ewu. To pravilo ne sadrì zahtev da Tuìla{tvo sve te dokumente mora i da prevede na jezik optuènog. [tavi{e, ovo Pretresno ve}e je ranije zauzelo stav da, na osnovu Statuta,
Pravilnika, kao i prakse ovog Me|unarodnog suda, op{ti standard u
pogledu prevoda dokumenata u pretpretresnoj fazi postupka nalaè
da se optuènom, izme|u ostalog, stavi na raspolagawe slede}i materijal na osnovu pravila 66(B) na jeziku koji razume:
(d) materijali koje treba dati na uvid, na osnovu pravila 66(B)
Pravilnika, a koji su u trenutku kad su do{li u posed ili kad su stavqeni pod nadzor optu`be bili na jeziku koji optuèni razume, ...;
(naglasak dodat)4)
9. Prema tome, ne postoji zahtev da Tuìla{tvo sve dokumente na
koje se odnosi pravilo 66(B) mora da prevede na BHS jezik pre nego
{to ih obelodani optuènom. Ako je Tuìla{tvo, u druge svrhe, kao
{to je obelodawivawe na osnovu pravila 66(A)(i
i
), prevelo s engleskog na BHS jezik odre|ene dokumente koji se mogu obelodaniti na
osnovu pravila 66(B), optuènom }e dostaviti verziju na BHS jeziku.
167
Tokom pripreme svoje odbrane, optuèni moè da traì od Sekretarijata da mu se materijal koji mu je dostavqen na osnovu pravila
66(B) na engleskom prevede na BHS jezik, ukoliko oceni da je taj prevod neophodan.
10. Pored toga, pravilo 68 u jednom svom delu predvi|a slede}e:
(A) Tuìlac }e, {to je pre mogu}e, odbrani obelodaniti sve materijale koji po tuìo~evima saznawima mogu upu}ivati na nevinost, odnosno ublaìti krivicu optuènog ili se negativno odraziti na verodostojnost dokaza optu`be.
(B) Ne dovode}i u pitawe odredbe stava (A), tuìlac }e odbrani
dostaviti zbirke predmetnog materijala u svom posedu, i to u elektronskom obliku, zajedno sa odgovaraju}im ra~unarskim programom
kako bi odbrana te zbirke mogla elektronski pretraìvati.
11. Pravilo 68 (koje je u toku protekle godine dvaput mewano i
dopuwavano, bez dodatnog zahteva za prevod) ne sadrì nijednu odredbu koja ukazuju na to da Tuìla{tvo ima obavezu da potencijalno ekskulpatorni materijal obelodani na jeziku koji optuèni razume.
Ovo Pretresno ve}e je ve} zakqu~ilo slede}e:
... da se Me|unarodni sud obavezao da optuènom obezbedi pravo
na pravi~no i ekspeditivno su|ewe, ali da prevo|ewe unapred ba{
svih dokumenata na bosanski/hrvatski/srpski jezik (u daqem tekstu:
BHS), mimo onog {to nalaù Statut i Pravilnik, moè, zbog znatnog vremena i resursa koje iziskuje prevod svih dokumenata, ozbiqno
da ugrozi pravo optuènog na ekspeditivno su|ewe.5)
12. Optuèni tvrdi da ~lanovi 21(4)(a) i (f) potkrepquju wegovu tvrdwu da ima pravo da sav materijal koji se obelodawuje dobije na
srpskom jeziku. Te statutom predvi|ene odredbe, me|utim, garantuju optuènom samo pravo da, na jeziku koji razume, bude pravovremeno i detaqno obave{ten o prirodi i razlozima optu`bi protiv
wega i da ima besplatnu pomo} prevodioca ako ne razume jezik koji
se koristi na MKSJ-u.6) One ne kaù ni{ta o navodnom pravu da se
materijal koji se obelodawuje dobije na jeziku koji optuèni razume,
niti o bilo kakvoj navodnoj obavezi Tuìla{tva da takav materijal
prevede. [tavi{e, Pretresno ve}e u predmetu Kraji{nik, odbacuju}i sli~an zahtev, potvrdilo je raniju odluku koja predvi|a slede}e:
... ni pravilo 3 ni ~lan 21 ne daju pravo odbrani da dobija sve {to
je Tuìla{tvo otkrilo na jeziku optuènog. Garancije iz ~lana
21(4) ne obuhvataju sav materijal, ve} samo one dokaze koji ~ine osnovu po kojoj se Pretresno ve}e odre|uje prema optu`bama kojima se optuèni tereti.7)
13. Pored toga, u toku àlbenog postupka u predmetu Tuìlac
protiv Miroslava Kvo~ke i drugih, saoptuèni Zoran @igi} (koji
tada, kao i ovaj optuèni, nije imao branioca) traìo je da se Sekretarijatu naloì da prevede na BHS jezik opse`nu dokumentaciju koja
se odnosila na wegovu àlbu. Predàlbeni sudija je taj zahtev odbio
i naveo da optuèni @igi} ima pravo da mu se na BHS jezik prevedu
samo oni dokumenti koje podnosi strana u àlbenom postupku. Optu168
èni @igi} nije imao pravo na prevod dokumenata ili materijala koji su eventualno sadràli usputne opaske vezane za wegovu àlbu.8)
14. U skladu sa tom sudskom praksom, Tuìla{tvo namerava da
optuènom, u skladu sa pravilom 65 ter (E)(i
i ), dostavi sve dokazne
predmete koje }e na su|ewu ponuditi radi uvr{tavawa u dokaze na
BHS jeziku. Ako je Tuìla{tvo, u druge svrhe, kao {to je obelodawivawe na osnovu pravila 66(A)(i
i), prevelo potencijalno ekskulpatorni materijal s engleskog na BHS jezik, optuènom }e dostaviti verziju na BHS jeziku. Tuìla{tvo je tako|e, kada su to dozvoqavali resursi, u krajwe ograni~enom obimu, prevelo potencijalno ekskulpatorni materijal na BHS jezik pre wegovog obelodawivawa na osnovu
pravila 68, mimo svojih obaveza po Statutu i Pravilniku. Naposletku, u toku pripreme svoje odbrane, optuèni moè, na osnovu pravila 68, da traì od Sekretarijata da se materijal koji mu je dostavqen
na engleskom (ili drugim jezicima) prevede na BHS jezik, ukoliko
proceni da je takav prevod potreban. Me|utim, takvi prevodi ne bi
trebalo da budu neophodni ~esto, po{to optuèni dobro razume engleski jezik, svakako dovoqno dobro da pro~ita i razume ve}inu dokumenata na engleskom.9) Prema tome, obelodawuju}i optuènom potencijalno ekskulpatorni materijal na engleskom jeziku na osnovu
pravila 68, Tuìla{tvo dostavqa taj materijal na jeziku koji optuèni razume i svako daqe prevo|ewe predstavqalo bi veliki utro{ak vremena i resursa MKSJ-a.
B. Obelodawivawe materijala u pisanom obliku
15. Uprkos upornom odbijawu optuènog da koristi kompjuter
ili da materijal koji se obelodawuje primi u elektronskom obliku,10) Tuìla{tvo smatra da sav materijal koji se optuènom obelodawuje na osnovu pravila 66(A), (B) i 68 treba da bude dostavqen u
elektronskom obliku, odnosno na CD ROM-ovima ili DVD-ovima.
Pretresno ve}e je u vi{e navrata podsticalo optuènog da koristi
lap top kompjuter kako bi olak{ao pripremu svoje odbrane.11) Me|utim, optuèni je obavestio Pretresno ve}e o slede}em:
Ja imam i slab vid da bih mogao dugo da radim na kompjuteru. A
osnovne stvari sam ja ve} nau~io i znam da radim. I znam da se ukqu~im u internet i da traìm i tako daqe. Nije to problem. Ali, ne mogu dugo da radim na kompjuteru.12)
16. Uprkos izjavama koje je dao na statusnoj konferenciji 29. oktobra 2003, optuèni sada u svom Zahtevu tvrdi da ne zna kako da koristi kompjuter i da ne namerava da nau~i da ga koristi. S obzirom
na to da optuèni daje razna nedosledna obja{wewa za svoje insistirawe na tome da mu se sav materijal koji se obelodawuje dostavi u pisanom obliku, Tuìla{tvo smatra da je takav wegov stav opstrukcionisti~ki. U tom kontekstu, Tuìla{tvo prime}uje da je optuèni,
kada je prvo odbio da koristi kompjuter, naveo da bi mogla da ga
strese struja, a navodne probleme vezane za svoj vid uop{te nije pomiwao.13) Tuìla{tvo tako|e prime}uje da navodni problemi sa vidom optuènog nisu spre~ili da sa~ini odre|eni broj rukom pisanih
169
dokumenata na nekoliko stotina stranica. Optuèni je ~ak priznao

spremnost da `rtvuje(m) svoje prste i da ih deformi{e(m) pi{u}i
sto i ne{to strana.14) Tuìla{tvo tvrdi da bi za ukupno zdravstveno stawe optuènog, kao i za pripremu wegove odbrane, bilo mnogo
korisnije da koristi kompjuter umesto {to insistira na kori{}ewu
dokumenata u {tampanom obliku. Ova tvrdwa je posebno vaqana onda, kao {to je to slu~aj u ovom predmetu, kada optuèni traì da mu
se obelodane ogromne koli~ine materijala na osnovu pravila 66(B).
Za o~i i prste optuènog bi}e daleko delotvornije i lak{e ako bude imao mogu}nost da pretraùje materijal koji se obelodawuje u
elektronskom obliku.15) Naravno, svaki materijal koji optuèni
smatra posebno korisnim za svoju odbranu moè se od{tampati.
17. Pored toga, obelodawivawe velikih koli~ina materijala u
{tampanom obliku krajwe je neefikasno za ovaj Me|unarodni sud.
Kako se navodi u priloènoj izjavi Roberta Williama Reida, zaposleni u Tuìla{tvu ranije su, uz ogromne tro{kove, proveli nebrojeno
mnogo sati fotokopiraju}i ogromne koli~ine papira koje su branioci i optuèni morali da pregledaju stranicu po stranicu da bi
utvrdili koji je materijal najva`niji za wihovu tezu. Da bi se ta situacija poboq{ala, Ujediwene nacije su posledwih godina uloìle
ogromna nov~ana sredstva da bi ovom Me|unarodnom sudu omogu}ile
da obelodawivawe vr{i u elektronskom obliku, kako na CD ROMovima i DVD-ovima, tako i preko interneta, s obzirom na to da je nedavno uveden Sistem elektronskog obelodawivawa. Danas je elektronsko obelodawivawe, u skladu sa pravilima 65 ter, 66(A)(i
i), 66(B)
i/ili 68, standardna praksa u svim predmetima koji su sada u pretpretresnoj ili pretresnoj fazi su|ewa pred ovim Me|unarodnim sudom,
uz izuzetak ovog optuènog.
18. Dosada{we odbijawe optuènog da prihvati materijal koji se
obelodawuje u elektronskom obliku16) ili da koristi kompjuter krajwe je neproduktivno i za wega i za Me|unarodni sud. [tavi{e, optuèni se ve} àlio: A problemati~no je da ja taj materijal nemam gde
da pohrawujem.17) Jo{ je va`nije to {to je postupak protiv optuènog koji nema branioca obiman i sloèn. Prema tome, odbijawe optuènog da primi materijal koji se elektronski pretraùje tako|e
ograni~ava wegovu sposobnost da efikasno pripremi i organizuje
svoju odbranu, {to podriva wegovo Statutom predvi|eno pravo na
pravi~no su|ewe. Pored toga, kako se navodi u izjavi Roberta Williama Reida, daqe obelodawivawe materijala na video trakama, kao {to
su razgovori sa osumwi~enima obavqeni na osnovu pravila 43, umesto na CD ROM-ovima, znatno }e usporiti proces obelodawivawa na
osnovu pravila 66(A)(i
i) i 66(B). Pored toga, u izjavi Roberta Williama Reida obja{wava se da je Me|unarodni sud nedavno pre{ao i na
kori{}ewe softvera Sanction kako bi se dokazi na su|ewu prezentovali u elektronskom obliku. Upotreba tog elektronskog sistema
ve} znatno ubrzava tempo su|ewa koja se vode. Shodno tome, daqe odbijawe optuènog da radi sa materijalom u elektronskom obliku
170
ugrozi}e i wegovo pravo na ekspeditivno su|ewe. Prema tome, u interesu je svih strana u postupku, kao i pravde, da optuèni prihvati
obelodawivawe materijala na osnovu pravila 65 ter, 66 i 68 u elektronskom obliku.
19. Pravila 66 i 68 ne preciziraju u kojem obliku Tuìla{tvo
moè da dostavi materijal koji se, shodno tim pravilima, obelodawuje optuènom. Nijedno pravilo ne kaè da materijal mora da bude
obelodawem u pisanom obliku, a ovo Pretresno ve}e je, uostalom, implicitno podràlo stanovi{te da je prihvatqivo obelodawivawe u
drugim oblicima, a ne u obliku {tampanog materijala.18) Tuìla{tvo, stoga, tvrdi da ima diskreciono pravo da odabere najprikladniji oblik obelodawivawa na osnovu pravila 65 ter, 66(A), (B) i 68,
kao i da optuèni ne treba da ulaè prigovor (niti da odbija da primi materijal) zato {to bi vi{e voleo da taj materijal dobije u druga~ijem obliku.
20. Pored toga, u ovom predmetu, optuèni je obave{ten o svom
pravu na branioca koji govori jedan od slu`benih jezika Me|unarodnog suda, a istovremeno i jezik koji optuèni razume. Uporno odbijawe optuènog da prihvati takvog branioca ne bi trebalo da bude razlog da se Tuìla{tvu i Sekretarijatu name}u nepotrebne obaveze
vezane za prevo|ewe. Pored toga, branilac bi, ako je potrebno, mogao
da pomogne optuènom da pregleda materijal obelodawen u elektronskom obliku. Zbog upornog odbijawa optuènog da prihvati takvog branioca ne bi trebalo primoravati Tuìla{tvo da svoje obaveze u vezi s obelodawivawem ispuni koriste}i metod koji je neefikasan i nerentabilan i za Tuìla{tvo i za optuènog.
III.. Traèno pravno sredstvo

i
() da Pretresno ve}e odbaci Zahtev optuènog; i
(
i ) da Pretresno ve}e donese odluku kojom se konstatuje da je Tuìla{tvo ispunilo svoje obaveze obelodawivawa prema optuènom
kada optuèni odbija da primi materijal koji se obelodawuje zato
{to on nije na srpskom jeziku ili u pisanom obliku, ili ni jedno
ni drugo.
,
Fusnote:
1) Zahtev, str. 6.
2) Ranko Bugarski, Jezik od mira do rata, Biblioteka Krug, Beogradski
krug, 1994, stranica 58.
3) Prvi izve{taj Tuìla{tva u vezi s obelodawivawem od 23. jula 2003; Drugi izve{taj Tuìla{tva u vezi sa obelodawivawem od 9. februara 2004;
Tre}i izve{taj optu`be u vezi s obelodawivawem od 12. jula 2004; êtvrti izve{taj Tuìla{tva u vezi s obelodawivawem od 27. septembra 2004.
4) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Nalog o prevodu dokumenata,
predmet br. IT-03-67-PT, 6. mart 2003, str. 2. Pored materijala predvi-
171
|enog pravilom 66(B), Pretresno ve}e je konstatovalo da, na osnovu

Statuta, Pravilnika, kao i prakse Me|unarodnog suda, op{ti standard
u pogledu prevoda dokumenata u pretpretresnoj fazi postupka nalaè
da se optuènom, u svakom slu~aju, stavi na raspolagawe slede}i materijal na jeziku koji razume:
(i) primerak Optu`nice na osnovu ~lana 21(1) i ~lana 21(4)(a) Statuta
i pravila 53 bis(B), u kombinaciji sa pravilom 47(G) Pravilnika o postupku i dokazima;
(ii) kopija propratnog materijala koji je bio priloèn uz Optu`nicu
podignutu protiv optuènog, kao i sve prethodne izjave koje je tuìlac
dobio od optuènog, bez obzira na to da li }e se ti materijali predloìti kao dokazi na su|ewu, kao {to predvi|a pravilo 66(A)(i) Pravilnika;
(iii) izjave svih svedoka (bilo {tampani primerak bilo audio zapis) koje tuìlac namerava da pozove da svedo~e na su|ewu i sve pismene izjave uzete u skladu sa pravilom 82bis, kao i izjave dodatnih svedoka optu`be kad se donese odluka da se ti svedoci pozovu, vidi pravilo 66(A)(ii)
Pravilnika; i
(iv) pismene odluke i nalozi Pretresnog ve}a ili @albenog ve}a.
5) Ibid.
6) Taj sistem da se na Me|unarodnom sudu koriste prevodioci ~ija je odgovornost da obezbede simultani prevod postupka na jeziku optuènog ispuwava uslove iz ~lana 21(4)(a) i 21(4)(f). Tuìlac protiv Zejnila Delali}a i drugih, Odluka po zahtjevu odbrane za podno{ewe dokumenata
na jeziku optuènog, predmet br. IT-96-21-T (u daqem tekstu: Odluka u
predmetu Delali}), 25. septembar 1996, par. 12.
7) Tuìlac protiv Kraji{nika, Usmena odluka, predmet br. IT-00-39-T,
30. jul 2004, prevod transkripta na str. 4994-4994, gde se u paragrafu 8
citira odluka u predmetu Delali}. Na su|ewu u predmetu Tuta/[tela,
Pretresno ve}e je tako|e zauzelo stav da svi dokumenti koji se predlaù za uvr{tavawe u spis moraju biti dostupni na jeziku koji optuèni
razume. Tuìlac protiv Mladena Naletili}a zvanog Tuta i Vinka
Martinovi}a zvanog [tela, Odluka po zahtjevu odbrane koji se odnosi
na prijevod svih dokumenata, predmet br. IT-98-34-T, 18. oktobar 2001.
Treba napomenuti da jedno Pretresno ve}e jeste smatralo da op{ti
standard u pogledu prevoda dokumenata u pretrpretresnoj fazi postupka obuhvata ekskulpatorni materijal koji Tuìla{tvo obelodawuje u
skladu sa pravilom 68. Tuìlac protiv Pa{ka Qubi~i}a, Odluka po
zahtjevu branioca za prijevod svih dokumenta, predmet br. IT-00-41PT, 20. novembar 2002, str. 3.
8) Tuìlac protiv Mirosalva Kvo~ke i drugih, Odluka po zahtjevu Zorana @igi}a za prijevod dokumenata, predmet br. IT-98-30/1-A, 27. novembar 2002.
9) Statusna konferencija, 4. oktobar 2004, prevod transkripta na str. 283,
V000-5068.
10) Na primer, predsedavaju}i sudija je 29. oktobra 2003. poku{ao da ubedi
optuènog da nau~i da koristi kompjuter. Optuèni je odbio. Transkript na str. 157.
11) Videti komentare predsedavaju}eg sudije Schomburga, 25. mart 2003, T.
na str. 66, i predsedavaju}eg sudije Agiusa, 29. oktobar 2003, T. na str.
156.
12) Dana 29. oktobra 2003, T. na str. 157.
13) Dana 25. marta 2003, T. na str. 66.
14) Ibid.
15) Ako treba, Tuìla{tvo moè da obezbedi optuènom dodatnu obuku za
rad na kompjuteru.
172
16) Dana 17. februara 2004, T. na str. 190.

17) Ibid.
18) U Nalogu o prevodu dokumenata, Pretresno ve}e je zauzelo stav da su
izjave svedoka, bilo {tampani primerak bilo audio zapis, ~esto obelodawivawe optuènima na ovom Me|unarodnom sudu. Str. 2, par. (c).
IZJAVA ROBERTA WILLIAMA REIDA

Ja, Robert William Reid, izjavqujem:
1. Radim kao zamenik {efa Istra`nog odeqewa Tuìla{tva
MKSJ-a. Na toj funkciji sam od avgusta 1997. Pre preuzimawa te
funkcije, tri godine sam bio vo|a istra`nog tima Tuìla{tva.
2. Kao zamenik {efa Istra`nog odeqewa, nadgledam istra`nu
delatnost devet istra`nih timova Tuìla{tva. Tako|e, nadgledam
rad Odeqewa za informacije i dokaze Tuìla{tva i Jedinicu za podr{ku su|ewima u Tuìla{tvu. Odeqewe za informacije i dokaze
Tuìla{tva sastoji se od nekoliko mawih jedinica, ukqu~uju}i Jedinicu za dokaze Tuìla{tva. Jedinica za dokaze stara se o svakom elementu dokaznog materijala koji prikupi osobqe Tuìla{tva, ukqu~uju}i izjave svedoka, dokumente organa vlasti, fotografije, video i
audio trake i dokaze u drugom obliku. Jedinica za podr{ku su|ewima
pomaè svakom timu Tuìla{tva pri koordinaciji aktivnosti u
predmetu, obelodawivawu, pripremawu dokaznih predmeta i prezentaciji dokaza u sudnici.
3. Po prirodi posla, bio sam na najkonkretniji na~in ukqu~en u
nastojawa Tuìla{tva i MKSJ-a u celini da se tokom posledwih nekoliko godina izna|u na~ini za efikasnije procesuirawe dokaza, kako za svrhe obelodawivawa, tako i za upotrebu na su|ewima. Zahvaquju}i tim naporima, Tuìla{tvo i MKSJ danas su uveli vi{e sistema, uz znatne tro{kove, koji omogu}avaju da se dokazi obelodawuju i
predo~avaju na sudu u elektronskom obliku. Re}i }u ne{to vi{e o
svakom od tih sistema ponaosob.
Elektronsko obelodawivawe
4. Tokom prvih godina rada MKSJ-a, gotovo sve pretpretresno
obelodawivawe materijala, kao {to su izjave svedoka, dokazni predmeti i ekskulpatorni materijal, obavqano je u obliku {tampanog
materijala, tj. na papiru. Kako se, usled podizawa optu`nica i hap{ewa optuènih u postupcima protiv rukovodilaca pove}avao
obim predmeta, obim obelodawivawa je tako|e eksponencijalno rastao. Obelodawivawe u obliku {tampanog materijala bilo je krajwe neefikasno kako za optu`bu, tako i za odbranu. Osobqe Tuìla{tva je provelo mnoge sate, uz velike tro{kove, fotokopiraju}i
ogromne koli~ine papira koje su branioci i optuèni morali da
pregledaju stranicu po stranicu, kako bi prona{li materijal koji
je najrelevantniji za wihove teze.
5. Da bi se popravila ova situacija, Tuìla{tvo je po~elo da
173
obelodawuje elektronski sa~uvan materijal na pretraìvim CD

ROM-ovima i DVD-ovima. Time je izbegnut veliki utro{ak vremena
i papira za fotokopirawe, i braniocima i optuènima omogu}eno je
da vr{e brze elektronske pretrage materijala za obelodawivawe u
ciqu pronalaèwa elemenata dokaznog materijala najkorisnijih za
wihove teze. Danas je elektronsko obelodawivawe na CD ROM-ovima i DVD-ovima uobi~ajeno u svim predmetima koji se trenutno nalaze u pretpretresnoj ili pretresnoj fazi pred ovim Me|unarodnim
sudom, izuzev predmeta optuènog Vojislava [e{eqa. Dr [e{eq od
danas odbija da prihvati obelodawivawe koje bi iziskivalo upotrebu kompjutera.
6. Iako je elektronsko obelodawivawe na CD ROM-ovima i DVDovima predstavqalo napredak u odnosu na stari metod {tampanog
materijala, Tuìla{tvo je zakqu~ilo da moè da obezbedi i ve}u
efikasnost obelodawivawa kori{}ewem internet tehnologije. Stoga je, tokom 2002. i 2003. godine, osobqe Tuìla{tva, pod mojim nadzorom i u saradwi sa osobqem Sekretarijata, ve}a i Udruèwa branilaca, razvilo Sistem elektronskog obelodawivawa. Sistem elektronskog obelodawivawa pruà timovima odbrane pristup velikim
delovima zbirki dokaza Tuìla{tva na internetu. Tako danas branioci i/ili optuèni mogu brzo da prona|u materijal koji im najvi{e
moè pomo}i u radu na tezi jednim pretraìvawem na internetu. Pored toga, Tuìla{tvo moè da obelodawuje konkretne grupe dokumenata konkretnim timovima odbrane putem interneta. Branioci koji
postupaju pred MKSJ-om pruàju gotovo jednoglasnu podr{ku Sistemu elektronskog obelodawivawa, a ~etrdeset devet branilaca je do
sada steklo pravo ulogiravawa. MKSJ je do danas uloìo oko
141.675 ameri~kih dolara u razvoj Sistema elektronskog obelodawivawa, a kori{}ewe tog sistema je kodifikovano nedavnim amandmanima na pravilo 68.
Projekat digitalizacije video dokaza
7. Jedinica za dokaze Tuìla{tva poseduje na hiqade video i audio traka. Svaki put kada se pusti ili kopira neka video-traka, ona
gubi na kvalitetu. Pored toga, prose~an vek trajawa video-trake iznosi deset godina. Mnoge video-trake u posedu Tuìla{tva datiraju
iz 1992. ili ranijih godina. Pored toga, dokazni predmeti u vidu video-traka moraju se ~esto obelodawivati i/ili koristiti na sudu. Jedinica za dokaze je ranije koristila sada zastarele ure|aje za kopirawe video-traka, kako bi proizvela kopije za obelodawivawe i kori{}ewe na su|ewu. Taj proces je oduzimao izuzetno mnogo vremena
budu}i da je video-trake trebalo kopirati u real-time formatu.
Kada je bilo potrebno da se odjednom kopiraju velike koli~ine video
materijala, Tuìla{tvo je bivalo prinu|eno da iznajmi te poslove privatnim firmama u Hagu, uz velike tro{kove. Pored toga, tokom 2002. godine, Jedinica za dokaze je ostala bez {esnaest zaposlenih. Stoga su preostali zaposleni u Jedinici za dokaze morali da
smisle na~in kako da istu koli~inu rada obave s mawe osobqa.
174
8. U skladu s tim, Tuìla{tvo je traìlo na~ine da o~uva dokaze zabeleène u zbirki video i audio traka koju poseduje, te da ubrza
dugotrajan i skup proces kopirawa traka za obelodawivawe i kori{}ewe na su|ewu. Nakon istraìvawa raspoloìvih opcija i pribavqawa saglasnosti vi{eg rukovodstva Tuìla{tva, kao i Odeqewa
za nabavku i finansije Sekretarijata, uz konsultacije sa predstavnicima ve}a, Tuìla{tvo je, tokom 2002-2003, uloìlo 125.450 evra u
digitalnu opremu. Ta oprema je omogu}ila Jedinici za dokaze da iskopira sve svoje audio i video trake na jeftinije, ali trajnije CD
ROM-ove. Iako se originalne video ili audio trake jo{ uvek nalaze
u posedu Jedinice za dokaze, upotreba digitalne tehnologije u svrhu
kopirawa video i audio traka, kad god je to neophodno, omogu}ava
ogromne u{tede vremena, radne snage i tro{kova MKSJ-a. Na primer, za teku}u fiskalnu godinu, usled odsustva potrebe za nabavkom
praznih video traka, jedinica za dokaze }e u{tedeti preko sedam hiqada ameri~kih dolara. Jedinica za dokaze je zadràla jedan od svojih zastarelih video-rikordera radi kori{}ewa u hitnim situacijama. Me|utim, povratak na masovno presnimavawe sa videa na video
nalagala bi Jedinici za dokaze da ponovo iznajmquje ove poslove
ili da nabavqa velike koli~ine praznih traka, ili oboje, uz velike
tro{kove MKSJ-a. Povratak na kopirawe sa videa na video bi tako|e znatno pove}ao koli~inu vremena neophodnog za obelodawivawe
video snimaka razgovora.
9. Pored toga, pitawa integriteta video dokaza pokretana su na
su|ewima pred ovim Me|unarodnim sudom. Da bi se utvrdilo eventualno manipulisawe, lak{e je pregledati dokazni materijal u digitalnom obliku nego u obliku magnetnih audio i video traka.
Implementacija softver programa Sanction u sudnicama MKSJ-a
10. Da bi se ubrzali sudski postupci, Tuìla{tvo je, u saradwi
sa Sekretarijatom i ve}ima, tako|e traìlo na~ine da ubrza prezentirawe dokaza u sudnici. Svaki put kad bi neka strana u postupku ranije èlela da prezentira neki dokazni predmet, {tampani primerci dokaznog predmeta, sa prevodima, bili su distribuirani u sudnicama i stavqani na Elmo. Taj proces je tro{io ogromne koli~ine
papira i resursa za fotokopirawe, neretko dovode}i do zabune i
znatnog produètka sudskih postupaka.
11. Stoga je, tokom 2003, Tuìla{tvo nabavilo i isprobalo softver program Sanction za elektronsko prezentirawe dokaza u sudnici. Sva tri ogranka MKSJ-a, Tuìla{tvo, Sekretarijat i ve}a, saglasili su se da }e upotreba softvera Sanction ubrzati sudske postupke. Tako je 2003. u sve tri sudnice instalirana dodatna tehnologija, za {ta je utro{eno 58.000 ameri~kih dolara, kako bi se omogu}ila elektronska prezentacija dokaza. Elektronska prezentacija dokaza, putem sistema Sanction , podjednako je dostupna braniocima, pa
je osobqe Tuìla{tva obu~ilo branioce za upotrebu tog softvera.
Upotreba sistema Sanction je dovela do zna~ajnih u{teda Jedinice
za podr{ku su|ewa Tuìla{tva, koja sada tro{i znatno mawe papi175
ra i znatno mawe fotokopira nego u pro{losti.

12. [to je jo{ zna~ajnije, prezentacija dokaznih predmeta putem
sistema Sanction , znatno ubrzava postupke pred ovim Me|unarodnim sudom. Na primer, ve{tak optu`be dr Patrick Treanor nedavno je
svedo~io u predmetu Kraji{nik, predmet br. IT-00-39-T. Dr Treanor
je tokom svog svedo~ewa koristio 220 dokaznih predmeta i 58 snimaka presretnutih komunikacija, {to je sve, uz pomo} sistema Sanction, okon~ano za ~etiri dana. Da je dr Treanor prezentirao ove dokaze koriste}i se starom metodom {tampanog materijala, wegovo svedo~ewe bi danima duè trajalo. Prema najsuzdrànijoj proceni koju
mogu izneti, elektronskom prezentacijom dokaza {tedi se dvadeset
posto vremena provedenog u sudnici. Ta brojka je verovatno vi{a kod
sloènijih predmeta koji obuhvataju ve}e koli~ine dokaznih predmeta. Pored toga, dokazni predmeti prezentirani elektronski mogu
se sa~uvati na kraju svakog radnog dana u sudnici na pretraìvim
CD ROM-ovima radi lak{eg pristupa strana u postupku i sudija.
Izjavqujem da je gorenavedeno istinito i ta~no.
Robert William Reid,
zamenik {efa istra`nog odeqewa
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 60.
30. novembra 2004. godine
Pretresnom ve}u I
Dana 29. novembra, nakon 18 ~asova, u Pritvorskoj jedinici uru~en mi je Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog da se obelodawivawe materijala Tuìla{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom
jeziku. U svrhu za{tite mojih procesnih prava i u interesu pravde
je da podnesem repliku na taj odgovor. Me|utim, vi{i zastupnik Tuìla{tva Hildegard Uerc-Reclaf u ovom odgovoru se poziva na nekoliko dokumenata iz dosada{we sudske prakse Ha{kog tribunala,
iz drugih predmeta. Dok ne steknem uvid u ta dokumenta ja nisam u
stawu da adekvatno reagujem i napi{em ozbiqnu repliku. Zato zahtevam da mi se {to pre dostave na srpskom jeziku slede}i dokumenti:
1. Odluka po zahtevu odbrane za podno{ewe dokumenata na jeziku
optuènog od 25. septembra 1996. u predmetu br. IT-96-21-T Tuìlac
protiv Zejnila Delali}a i drugih;
2. Transkripta sa usmenom odlukom od 30. jula 2004. u predmetu
broj IT-00-39-T Tuìlac protiv Mom~ila Kraji{nika;
3. Odluka po zahtevu odbrane koja se odnosi na prevod svih dokumenata od 18. oktobra 2001. u predmetu broj IT-98-34-T Tuìlac protiv Mladena Naletili}a zvanog Tuta i Vinka Martinovi}a zvanog
176
[tela;
4. Odluka po zahtevu branioca za prevod svih dokumenata od 20.
novembra 2002. u predmetu broj IT-00-41-PT Tuìlac protiv Pa{ka
Qubi~i}a;
5. Odluka po zahtevu Zorana @igi}a za prevod dokumenata u predmetu broj IT-98-30/1 Tuìlac protiv Miroslava Kvo~ke i drugih, od
27. novembra 2002.
Tako|e zahtevam da Pretresno ve}e I donese odluku da mi se rok
za podno{ewe replike, shodno odgovaraju}oj odredbi Pravilnika o
postupku i dokazima, ra~una od dana urednog dostavqawa svih ovih
traènih dokumenata na srpskom jeziku.
Koristim ovu priliku da vas podsetim da sam podneskom broj 59.
tako|e zahtevao da donesete generalnu odluku koja }e obavezivati i
tuìoca i sve ostale sudske organe da mi se uz sve podneske i druga
pravna akta obavezno dostavqaju svi dokumenti i relevantna pravna
literatura na koju se autori ovih spisa pozivaju, razume se, uredno
prevedeni na srpski jezik.
Vojislav [e{eq
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
Predmet br. IT-03-67
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA ZAHTEV OPTU@ENOG DA

SE PREISPITA ODLUKA O DODELI BRANIOCA
U PRIPRAVNOSTI
I. Uvod
1. Dana 9. novembra 2004. godine, optuèni je podneo Zahtev optuènog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optuènom dodeli branilac u pripravnosti (u daqem tekstu: Zahtev). U Zahtevu
optuèni traì da Pretresno ve}e ukine svoju raniju odluku kojom
se imenuje branilac u pripravnosti radi pruàwa pomo}i optuènom pri vo|ewu odbrane. Optuèni tvrdi da je Odluka Pretresnog
ve}a o dodeli branioca u pripravnosti suprotna ~lanovima 20 i 21
Statuta Me|unarodnog suda, pravilima 44 i 45 Pravilnika o postupku i dokazima, ~lanovima 7, 11 i 14 Uputstva za dodelu branioca po
slu`benoj du`nosti, ~lanu 6 Evropske konvencije o za{titi qudskih
177
prava i osnovnih sloboda i ~lanu 14 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima. Optuèni je u vi{e navrata odbio bilo
kakvu pomo} dodeqenog branioca u pripravnosti ili komunikaciju
sa wim. Iz razloga koji se navode niè u tekstu, Tuìla{tvo se protivi Zahtevu i traì da Pretresno ve}e ostane pri svojoj prethodnoj
Odluci o dodeli branioca u pripravnosti i da predmetnu Odluku izmeni tako {to }e iz we izbrisati zahtev da branilac u pripravnosti
te~no govori bosanski/hrvatski/srpski jezik (u daqem tekstu:
B/H/S).
I. Diskusija
Proceduralna pitawa
2. Dana 9. maja 2003, Pretresno ve}e je donelo Odluku po zahtevu
optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane (u daqem tekstu: Odluka o dodeli branioca). Optuèni ovu Odluku nije pravovaqano osporio. Ova Odluka podleè odredbama pravila 73 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik). U skladu sa pravilom 73, ukoliko èli da uloì àlbu na Odluku, optuèni mora da
podnese Pretresnom ve}u zahtev za potvrdu àlbe na odluku u roku
od sedam dana od wenog dono{ewa. Ako Pretresno ve}e, primiv{i
takav zahtev, zakqu~i da se odluka ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj
meri uticalo na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili ishod
su|ewa, (... i da) bi promptno re{ewe @albenog ve}a su{tinski pospe{ilo postupak,1) ono onda moè da potvrdi zahtev za ulagawe interlokutorne àlbe.
3. U maju 2003. godine, a ni kasnije, optuèni nije postupio u
skladu s Pravilnikom. Umesto toga, optuèni je, u vezi sa predmetnom Odlukom, 26. maja 2003. dostavio poduì dopis direktno @albenom ve}u. Taj dopis nije dostavqen u roku predvi|enom za zahteve za
ulagawe àlbe i wime nije ispo{tovao Uputstvo o duìni podnesaka i zahteva (u daqem tekstu: Uputstvo).
4. Dana 26. juna 2003. John Hocking, vi{i sudski savetnik pri
@albenom ve}u, uputio je optuènom dopis, ovde priloèn kao Dodatak A, kojim ga obave{tava da se àlbe moraju ulagati u skladu sa
ustanovqenom praksom ovog Suda navedenom u odgovaraju}im smernicama Me|unarodnog suda izloènim u Pravilniku i Uputstvu. Optuèni potom vi{e nije poku{avao da uloì àlbu na Odluku. Na statusnoj konferenciji odrànoj 3. jula 2003, optuèni je jo{ jednom odbio da se povinuje obavezi po{tovawa Pravilnika, rekav{i da predsednik Me|unarodnog suda Pravilnikom ne moè da ga ograni~i u vo|ewu odbrane.2)
Materijalnopravna pitawa
5. Optuèni traì da Pretresno ve}e preispita svoju Odluku o
dodeli branioca u pripravnosti. U toj Odluci Pretresno ve}e je na178
velo da ova odluka ne prejudicira nijednu eventualnu odluku koja }e

tokom postupka biti doneta u vezi s dodelom ili imenovawem branioca koji ispuwava uslove iz pravila 44(A), saradnika u istrazi ili
amici curiae, bilo na zahtev neke od strana u postupku, bilo proprio
motu(.) Premda i odbrana i Tuìla{tvo mogu da zatraè od Pretresnog ve}a da preispita pitawe dodele branioca u pripravnosti, nije
do{lo ni do kakvih promena okolnosti koje bi iziskivale da Pretresno ve}e ukine svoju raniju Odluku. Optuèni nije izneo nikakve
nove argumente niti objasnio koje su to izmewene okolnosti zbog kojih traì da se ovo pitawe ponovo uzme u razmatrawe. Pretresno ve}e je u svojoj Odluci navelo da branioca u pripravnosti treba dodeliti jer je to najboqi na~in da se o~uvaju prava optuènog, i istovremeno zadovoqe interesi pravde(.)3) Kada je donosilo tu odluku,
Pretresno ve}e je bilo mi{qewa da (s)tav i postupci optuènog
predstavqaju opstruktivno pona{awe.4)
6. Pona{awe optuènog od dodele branioca u pripravnosti naovamo samo je jo{ jedan dokaz da je u doti~nom predmetu nu`no dodeliti branioca. Optuèni se i daqe pona{a opstruktivno. Otkako mu je
dodeqen branilac u pripravnosti, optuèni je nastojao da omete sudski postupak javnom klevetom na ra~un svog prethodnog branioca u
pipravnosti, podno{ewem obesnih podnesaka5) i op{tim nepridràvawem Pravilnika.6) Osim toga, optuèni sada navodi ~lanove svog
stru~nog tima koji mu pomaè u pripremi odbrane, a to je vi{e od
dvadeset osoba. Tuìla{tvu nije poznato da je ijedna od tih osoba Sekretarijatu dostavila urednu dokumentaciju predvi|enu pravilom
44(a) da bi zvani~no mogla da postupa u ovom predmetu. Zbog svega
ovoga nema opravdawa za zahtev da Pretresno ve}e sada preispituje
pitawe dodele branioca u pripravnosti optuènom.
7. U svojoj Odluci Pretresno ve}e je dalo detaqno obrazloèwe
za weno dono{ewe i objasnilo da se ona ne kosi sa pravnim presedanima na koje se optuèni poziva u svom Zahtevu. Da bi izbeglo ponavqawe, Tuìla{tvo upu}uje na paragrafe 11-21 Odluke. U predmetu
Faretta v. California, Vrhovni sud Sjediwenih Dràva je konstatovao
da, po{to (p)ravo na samozastupawe ne zna~i dozvolu za vre|awe dostojanstva Suda, pretresni sudija okrivqenom koji se namerno neprimereno pona{a i opstruira rad Suda moè uskratiti pravo na samozastupawe.7)
8. Osim toga, novija praksa Me|unarodnog suda potvr|uje vaqanost Odluke Pretresnog ve}a. Dana 1. novembra 2004, @albeno ve}e u
predmetu Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a donelo je Odluku po interlokutornoj àlbi na odluku Pretresnog ve}a o dodeli
branioca. @albeno ve}e je potvrdilo da optuèni ima pravo da sam
sebe brani, ali je stalo na stanovi{te da to pravo nije neprkisnoveno.8) Branilac se optuènom moè dodeliti ako dolazi do opstrukcije sudskog procesa, bez obzira na to da li je opstrukcija namerna
ili nenamerna.9) @albeno ve}e je tako|e zakqu~ilo da dodela branilaca (nekom optuènom) spada u domen diskrecionog prava Pre179
tresnog ve}a, bez obzira na wegovo protivqewe.10) Kada @albeno

ve}e preispituje Odluku Pretresnog ve}a, ono to ~ini jedino zato da
bi analiziralo da li je Pretresno ve}e u odre|enoj situaciji vaqano primenilo svoje diskreciono pravo, a ne zato da bi ocenilo da li
Pretresno ve}e ima pravo na dodelu branioca.11) U ovom konkretnom
slu~aju optuèni je opet pokrenuo pitawe da li je Pretresno ve}e
neprimereno postupilo dodeliv{i branioca u pripravnosti. Me|utim, u svojoj odluci o ovom pitawu @albeno ve}e je utvrdilo da
Pretresno ve}e ima diskreciono pravo na dodelu branioca.
Pitawa u vezi sa g. Van der Spoelom kao braniocem u pripravnosti
9. Optuèni tvrdi da g. Van der Spoel ne ispuwava kriterijume
koje je Pretresno ve}e navelo za dodelu branioca u pripravnosti, po{to ne govori B/H/S jezik. U svojoj Odluci Pretresno ve}e navodi da
branilac u pripravnosti mora te~no govoriti i B/H/S i jedan od
zvani~nih jezika Me|unarodnog suda(.)12) Nakon odluke Pretresnog
ve}a, Sekretarijat je optuènom kao branioca u pripravnosti dodelio Aleksandra Lazarevi}a, advokata iz Beograda, koji te~no govori
B/H/S.13) Po svom imenovawu, branilac u pripravnosti poku{ao je da
uspostavi kontakt sa optuènim. Branilac u pripravnosti je u vi{e
navrata obavestio pretpretresnog sudiju da optuèni odbija i da ga
primi. Optuèni je i pismenim i usmenim putem dao na znawe da nikada ne}e kontaktirati ni sa jednim dodeqenim braniocem.14) [tavi{e, optuèni je izneo veoma te{ke optu`be na ra~un g. Lazarevi}a i wegove porodice(.)15) Posle toga, g. Lazarevi} je obavestio Sekretarijat o svojoj nameri da protiv optuènog zbog ovih optu`bi
pokrene postupak pred nekim nacionalnim sudom. Sekretar je svojom
odlukom od 16. februara 2004. zbog sukoba interesa povukao g. Lazarevi}a iz predmeta i za novog branioca u pripravnosti imenovao g.
Tjardu Eduarda van der Speola, holandskog dràvqanina.16) Tuìla{tvo je svesno ~iwenice da g. Van der Spoel ne govori B/H/S. Tuìla{tvo ipak iznosi mi{qewe da je u okolnostima ovog predmeta Pretresno ve}e sada primorano da izmeni svoju odluku i izbri{e zahtev
da branilac u pripravnosti mora te~no da govori B/H/S.
10. Tuìla{tvo traì da se od ovog zahteva odustane zbog generalnog stava optuènog prema dodeli branioca u pripravnosti. U
svom Zahtevu optuèni je naveo da je identi~an stav (...) do danas zadrào (i da) sa braniocem nametnutim mimo wegove voqe od strane
suda, apsolutno nema nameru da kontaktira ni na koji na~in.17) S obzirom na kategori~ko odbijawe optuènog da kontaktira sa bilo kojim dodeqenim braniocem, izli{no je da dodeqeni branilac u pripravnosti te~no govori B/H/S, a postupak }e se verovatno samo jo{
vi{e opstruirati ako se ostane pri tom zahtevu. Uvredqivo pona{awe optuènog prema ranije dodeqenom braniocu u pipravnosti ukazuje na to da }e se optuèni na vrlo sli~an opstruktivan na~in najverovatnije pona{ati prema svakom braniocu u pripravnosti kako
bi ga primorao da d ostavku. On je protiv branioca u pipravnosti
180
Van der Spoela ve} po~eo da iznosi razne navode u svom Zahtevu.18)
Klevete optuènog mogu da nanesu ve}u {tetu braniocu u pripravnosti iz biv{e Jugoslavije, posebno ako je iz Srbije i Crne Gore. Iz
tih razloga, Tuìla{tvo traì da Pretresno ve}e izmeni svoju odluku i izbri{e zahtev da branilac u pripravnosti mora te~no da govori B/H/S.
11. Optuèni se, uz to, protivi dodeli g .Van der Spoela za branioca u pripravnosti i zato {to se, kako tvrdi, ovaj branilac u pripravnosti na dan svog imenovawa nije nalazio na popisu branilaca
sekretara. Pravilo 45 (B) predvi|a da sekretar vodi popis branilaca koji imaju kvalifikacije predvi|ene pravilom 44, koji su pokazali da imaju iskustvo relevantno za rad na Me|unarodnom sudu i koji
su voqni da zastupaju optuènog.19) Za Pretresno ve}e bi moglo biti korisno da se, prilikom razmatrawa ovog pitawa, u pogledu podobnosti g. Van der Spoela za pomo} obrati Sekretarijatu.
12. Optuèni se na dodelu g. Van der Spoela àli i zbog wegovog
holandskog dràvqanstva.20) Sli~no tome, optuèni je ranije podneo
Zahtev za izuze}e sudije [omburga, na osnovu dràvqanstva, i za
izuze}e sudija Mambe i Agiusa, na osnovu veroispovesti. U svojoj odluci o Zahtevu za izuze}e, Kolegijum je stao na stanovi{te da ni
dràvqanstvo ni veroispovest sudija, kao ni to da li su dràvqani
neke zemqe ~lanice NATO-a, ne bi ove sudije spre~ilo da svoju du`nost vr{e nepristrasno.21) Ako se sledi ovo rezonovawe, g. Van der
Spoela ne bi trebalo izuzeti samo na osnovu wegovog dràvqanstva.
Optuèni nije izneo nijedan argument o tome za{to ga g. Van der Spoel ne bi profesionalno zastupao. Iz tih razloga, g. Van der Spoel trebalo bi da ostane na funkciji branioca u pripravnosti dodeqenog
optuènom.
III. Traèno pravno sredstvo

Tuìla{tvo s du`nim po{tovawem traì slede}e:
da Pretresno ve}e odbije Zahtev; i
da Pretresno ve}e izmeni svoju Odluku tako {to }e izbrisati
zahtev da branilac u pripravnosti mora te~no da govori B/H/S.
,
Fusnote:
1) Pravilo 73 Pravilnika o postupku i dokazima.
2) Tuìlac protiv [e{eqa, transkript, statusna konferencija, predmet
br. IT-03-67-PT, 3. juli 2003.
3) Tuìlac protiv [e{eqa, Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri
vo|ewu odbrane, predmet br. IT-03-67-PT, 9. maj 2003, par. 27.
4) Tuìlac protiv [e{eqa, Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe nalo-
181
ga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri

vo|ewu odbrane, predmet br. IT-03-67-PT, 9. maj 2003, par. 26.
5) Vidi, npr. korespondenciju (Molbu br. 10) Vojislava [e{eqa u vezi sa
dostavqawem dokumenata na srpskom jeziku, zahtev da mu se dostave izvesni osnovni dokumenti Me|unarodnog suda koji nisu poznati, zahtev
za video rikorder, zahtev za transkriptima sednica, wegovu opomenu u
vezi sa regulativama o obla~ewu, opomenu da mu se pokriju tro{kovi leta od Beograda do Amsterdama od 2. maja 2003. u iznosu od US $438; Podnesak br. 13, koji je Vojislav [e{eq uputio predsedniku Me|unarodnog
suda povodom zahteva za izuze}e sudija Schomburga, Agiusa i Mumbe, 22.
maj 2003; Zahtev optuènog da se obelodawivawe materijala Tuìla{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom jeziku (Podnesak br. 43), 9.
novembar 2004; Zahtev optuènog za izuze}e tuìoca Me|unarodnog
krivi~nog suda Karle del Ponte (Podnesak br. 44), 9. novembar 2004;
Zahtev optuènog da se zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog
suda pravde o legalnosti ustanovqewa Me|unarodnog krivi~nog suda za
biv{u Jugoslaviju, 9. novembar 2004; Zahtev optuènog za izuze}e @albenog ve}a, 19. novembar 2004; Zahtev optuènog da Kolegijum izuzme
predsednika Me|unarodnog krivi~nog suda Teodora Merona od su|ewa i
odlu~ivawa u predmetu Tuìla{tvo protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, 19. novembar 2004.
6) Vidi, npr. Tuìlac protiv [e{eqa, Podnesak br. 16, koji je optuèni
podneo sudiji Schomburgu, predmet br. IT-03-67-PT, 29. maj 2003. Vidi
i Tuìlac protiv [e{eqa, transkript, statusna konferencija, predmet br. IT-03-67-PT, 3. juli 2003, na kojoj je optuèni izjavio da ga Pravilnik ne obavezuje po{to predsednik Me|unarodnog suda nema ovla{}ewa da optuènog ograni~ava u vo|ewu wegove odbrane.
7) Tuìlac protiv Milo{evi}a, Odluka po interlokutornoj àlbi na odluku Pretresnog ve}a o dodeli branioca, predmet br. IT-02-54-AR73.7,
1. novembar 2004, par. 12.
1. novembar 2004, par. 12-13.
1. novembar 2004, par. 9-10.
12) Tuìlac protiv [e{eqa, Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri
vo|ewu odbrane, predmet br. IT-03-67-PT, 9. maj 2003.
13) Tuìlac protiv [e{eqa, Odluka Sekretarijata, predmet br. IT-03-67PT, 5. septembar 2003.
14) Vidi, npr. Tuìlac protiv [e{eqa, Zahtev optuènog da se preispita
Odluka Pretresnog ve}a da se optuènom dodeli branilac u pripravnosti, predmet br. IT-03-67-PT, 26. oktobar 2004, str. 4. Optuèni je na
statusnoj konferenciji, odrànoj 3. jula 2003, tako|e rekao: Ja ne}u
imati branioca. Vi moète da nametnete stotinu advokata kao moje
stend-baj branioce, ovakve, onakve branioce. Ja nikada s wima ni po
kom pitawu ne}e sara|ivati i ne}u nijedan wihov akt priznati. Vi mene moète ostaviti bez odbrane, ali me ne moète naterati da priznam
da me bilo ko brani umesto sebe samoga.
182
15) Tuìlac protiv [e{eqa, Odluka Sekretarijata, predmet br. IT-03-67PT, 16. februar 2004.
16) Tuìlac protiv [e{eqa, Odluka Sekretarijata, predmet br. IT-03-67PT, 16. februar 2004.
17) Tuìlac protiv [e{eqa, Zahtev optuènog da se preispita odluka
Pretresnog ve}a da se optuènom dodeli branilac u pripravnosti,
predmet br. IT-03-67-PT, 26. oktobar 2004, str. 4
predmet br. IT-03-67-PT, 26. oktobar 2004, str. 5-7.
19) Pravilo 45, Pravilnik o postupku i dokazima.
predmet br. IT-03-67-PT, 26. oktobar 2004, str. 5-7.
21) Tuìlac protiv [e{eqa, Odluka po zahtevu za izuze}e sudija, 20. juni
2003.
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 61.
1. decembar 2004.
Pretresnom ve}u I
Dana 1. decembra 2004. godine uru~en mi je u Pritvorskoj jedinici Odgovor Tuìla{tva na zahtev optuènog da se preispita odluka
o dodeli branioca u pripravnosti. Tuìla{tvo se suprotstavqa mom
zahtevu i pri tome se poziva na neka dokumenta iz dosada{we sudske
prakse Ha{kog tribunala u koja nikad dosad nisam ostvario uvid, jer
mi nisu ni stajala na raspolagawu.
Zato zahtevam, da bih mogao podneti repliku na odgovor Tuìla{tva, da mi {to pre dostavite slede}e dokumente na srpskom jeziku:
1. Odluka po interlokutornoj àlbi na odluku Pretresnog ve}a
o dodeli branioca, od 1. novembra 2004. godine, u predmetu broj IT02-54-AR73.7 Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a.
2. Interlokutorna àlba nametnutog Milo{evi}evog branioca
na osnovu koje je donesena citirana odluka.
Podrazumeva se da je neophodno da mi rok za podno{ewe replike,
na osnovu odgovaraju}e odredbe Pravilnika o postupku i dokazima,
ra~unate od dana urednog dostavqawa traènih dokumenata.
Vojislav [e{eq
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka
kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji
biv{e Jugoslavije od 1991. godine
183
Datum: 30. novembar 2004.

Original: engleski
Pred Pretresnim ve}em I

U sastavu: sudija Carmel Agius, predsedavaju}i sudija Jean Claude
Antonetti, sudija Kevin Parker
Odluka od: 30. novembra 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA O PRODU@EWU ROKA ZA
PODNO[EWE ODGOVORA
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Ulrich Mussemeyer, g.
Daniel Saxon
Optuèni: g. Vojislav [e{eq
Branilac u pripravnosti: g. Tjarda Eduard van der Spoel
Pretresno ve}e I (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud);
Re{avaju}i po Zahtevu Tuìla{tva za dopu{tewe da izmeni
Optu`nicu uz poverqivi i ex parte propratni materijal (u daqem
tekstu: ahtev za izmenu Optu`nice), koji je Tuìla{tvo podnelo 22.
oktobra 2004. i Podnesak br. 48 (u daqem tekstu: Zahtev za produèwe roka), koji je optuèni Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optuèni) podneo 5. novembra 2004. godine, gde traì produèwe roka za
podno{ewe odgovora na Zahtev za izmenu Optu`nice;
Imaju}i u vidu da je optuèni u Zahtevu za produèwe roka obavestio Pretresno ve}e da }e na Zahtev za izmenu optu`nice mo}i da
odgovori tri dana nakon {to u celini i na srpskom jeziku primi
slede}e dokumente ~ije je delove Tuìla{tvo citiralo u Zahtevu za
izmenu Optu`nice:
1. Tuìlac protiv Nahimane i drugih, predmet br. ICTR-99-52T, Presuda, 3. decembar 2003, (u daqem tekstu: Dokument br. 1);
2. Tuìlac protiv Ruggiua, predmet br. ICTR-97-42-I, Presuda
i kazna, 1. jun 2000, (u daqem tekstu: Dokument br. 2);
3. Tuìlac protiv Bla{ki}a, predmet br. IT-95-14-A, Presuda,
29. jul 2004, (u daqem tekstu: Dokument br. 3);
184
4. Tuìlac protiv Derowi}a, predmet br. IT-02-61-PT, Odluka o

formi Optu`nice, 25. oktobar 2002, (u daqem tekstu: Dokument br. 4).
Imaju}i u vidu da je u slu`benom zapisniku od 5. novembra 2004.
potvr|eno da je optuèni od Sekretarijata dobio prevod celog Dokumenta br. 4 na bosanski, hrvatski ili srpski jezik (u daqem tekstu:
B/H/S);
Uzimaju}i u obzir da je gorepomenuti dokument preveden na
B/H/S u skladu s uobi~ajenom praksom ovog Me|unarodnog suda;1)
Imaju}i u vidu da se iz slu`benog zapisnika od 5. novembra 2004.
godine tako|e vidi da je optuèni odbio da primi Dokument br. 1 i
Dokument br. 2 na engleskom jeziku;
uzimaju}i u obzir da su gorepomenuti dokumenti dve presude Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu, ~iji Statut predvi|a da su
radni jezici Me|unarodnog suda za Ruandu engleski i francuski;2)
Uzimaju}i u obzir da je deo paragrafa iz Dokumenta br. 1 koji je
Tuìla{tvo citiralo u svom Zahtevu za izmenu Optu`nice preveden
na B/H/S zajedno s ostatkom Zahteva za izmenu Optu`nice, te da je dostavqen optuènom na tom jeziku;3)
Uzimaju}i u obzir da se u jednoj fusnoti Zahteva za izmenu Optu`nice pomiwe paragraf 22 Dokumenta br. 2, ~iji je tekst navedenu
fusnoti dole,4) te da }e optuèni tako wegov prevod na B/H/S dobiti kad i ovu odluku, ~im ona bude zavedena i predata wemu;
Uzimaju}i, daqe, u obzir da optuèni, prema Statutu ovog Me|unarodnog suda (u daqem tekstu: Statut)5) ili prema Pravilniku o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik)6) nema pravo da mu se
ta dva dokumenta u celini prevedu na B/H/S;
Uzimaju}i, stoga, u obzir da to {to Dokument 1 i Dokument 2 nisu u celini prevedeni na B/H/S u su{tini ne ometa optuènog da,
ukoliko bude èleo, odgovori na Zahtev za izmenu Optu`nice, budu}i da je ve} dobio, ili }e dobiti, prevode relevantnih delova gorenavedenih dokumenata na B/H/S;
Imaju}i u vidu da je Sekretarijat obavestio Pretresno ve}e da
}e prevod Dokumenta br. 3 u celini i na B/H/S jeziku, na koji optuèni ima pravo prema ustaqenoj praksi ovog Me|unarodnog suda, biti
dostupan u decembru 2004;
Uzimaju}i u obzir, me|utim, da je deo paragrafa gorepomenutog dokumenta koji je Tuìla{tvo citiralo u Zahtevu za izmenu Optu`nice
preveden na B/H/S zajedno s ostatkom Zahteva za izmenu Optu`nice i
da je dostavqen optuènom na tom jeziku, te da on, {tavi{e, osim zanemarqivih razlika, predstavqa ta~an navod dela paragrafa 31 Dokumenta br. 4, koji je optuèni dobio preveden na B/H/S u celini;7)
Uzimaju}i, stoga, u obzir da odatle proizlazi da to {to optuènom jo{ nije na raspolagawu prevod celog Dokumenta br. 3. na B/H/S,
u su{tini ne ometa optuènog da, ukoliko bude èleo, odgovori na
Zahtev za izmenu Optu`nice;
Imaju}i, naposletku, u vidu da je optuèni u Zahtevu za produèwe roka konstatovao da jo{ nije dobio poverqivi i ex parte proprat185
ni materijal uz Zahtev za izmenu Optu`nice;

Imaju}i u vidu da je otpuèni potpuno svestan toga da taj propratni materijal nije dobio upravo zbog toga {to ga je Tuìla{tvo
podnelo ex parte;
Uzimaju}i, me|utim, u obzir da Tuìla{tvo u Zahtevu za izmenu
Optu`nice nije navelo razlog za podno{ewe propratnog materijala
na ex parte osnovi, ve} da je konstatovalo da }e predmetni propratni
materijal biti dostavqen optuènom ukoliko Pretresno ve}e na
kraju odobri zatraène izmene Optu`nice;8)
Uzimaju}i u obzir da pravilo 50(A)(c) predvi|a da Tuìla{tvo
moè da izmeni optu`nicu nakon {to je predmet dodeqen Pretresnom ve}u, uz dopu{tewe tog Pretresnog ve}a ili sudije tog Pretresnog ve}a, nakon {to su saslu{ane strane;
Uzimaju}i, daqe, u obzir da pravilo 50(A)(i
i) predvi|a da se izmene optu`nice ne}e odobravati osim ako se Pretresno ve}e ili sudija ne uvere da postoje dokazi koji idu u prilog standardu propisanom
u ~lanu 19, paragraf 1 Statuta u prilog traènoj izmeni;
Zakqu~iv{i, stoga, da, ukoliko Tuìla{tvo zatraì izmenu optu`nice nakon {to je predmet dodeqen Pretresnom ve}u, optuèni
mora imati priliku da ospori navod da propratni materijal predo~en u prilog izmeni optu`nice zaista ide u prilog takvoj izmeni,
osim ako ne podleù nalozima za neobelodawivawe;
Uzimaju}i, daqe, u obzir da Tuìla{tvo nije navelo nikakav
uverqiv razlog zbog koje goptuènom ne bi trebalo dostaviti propratni materijal dok se ne odobri zatraèna izmena Optu`nice;
Uzimaju}i u obzir da pravilo 126 bis predvi|a da osim ukoliko
ve}e generalno ili u konkretnom slu~aju ne naloì druga~ije, eventualni odgovor na podnesak jedne od strana mora se podneti u roku od
~etrnaest dana od dana kad je podnesak zaveden;
Iz gorenavedenih razloga, u skladu s pravilom 54 i 126 bis Pravilnika o postupku i dokazima, ovim
1. Nalaè Tuìla{tvu da optuènom dostavi propratni materijal tako {to }e ga podneti Sekretarijatu u roku od sedam (7) dana od
zavo|ewa ove odluke, osim ako u roku od sedam dana ne izloì vaqan
razlog da to ne u~ini;
2. Podse}a optuènog da, ukoliko bude èleo da odgovori na Zahtev za izmenu Optu`nice, za to ima rok od ~etrnaest (14) dana od dana zavo|ewa gorepomenutog propratnog materijala, osim ako Tuìla{tvo ne izloì vaqan razlog, kao {to je gore navedeno;
3. Odbija, shodno tome, Zahtev za produèwe roka.
Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu je merodavan tekst na engleskom.
186
Carmel Agius,
predsedavaju}i sudija

Fusnote:
1) (S)ve odluke i nalozi Me|unarodnog suda bi}e sastavqeni na oba radna jezika, a Sekretarijat }e obezbijediti prevod na jezik optuènog.
Tuìlac protiv Delali}a i drugih, predmet br. IT-96-21-T, Odluka po
zahtjevu odbrane za podno{ewe dokumenata na jeziku optuènog, 25. septembar 1996.
2) Statut Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu, ~lan 31.
3) Deo paragrafa koji Tuìla{tvo nije navelo u Zahtevu za izmenu Optu`nice odgovara dolenavedenom paragrafu iz Presude i kazne u predmetu Tuìlac protiv Ruggiua, predmet br. ICTR-97-32-I od 1. juna 2000. i
paragrafu 627 iz presude u predmetu Tuìlac protiv Kupre{ki}a i
drugih, predmet br. IT-95-16-T od 14. januara 2000. Na zahtev, optuèni
moè od Sekretarijata dobiti prevod na B/H/S posledwe navedene presude u celini.
4) Pretresno ve}e smatra da je, analizom dela progona koja je optuèni
priznao, mogu}e utvrditi postojawe zajedni~kog elementa. Ta dela su
direktne i javne radio emisije ~iji je ciq bio izdvajawe i napad na Tutsije, kao etni~ku grupu, i Belgijance na diskriminatornim osnovama,
uskra}ivawem osnovnih prava na ìvot, slobodu i osnovne vrednosti
~ove~anstva koje uìvaju ~lanovi dru{tva uop{te. Moè se re}i da uskra}ivawe tih prava ima za ciq smrt tih osoba i wihovo uklawawe iz
dru{tva u kojem ìve zajedno s po~iniocima, pa naposletku, ~ak i iz samog ~ove~anstva. Tuìlac protiv Ruggiua, predmet br. ICTR-97-32-I,
Presuda i kazna, 1. jun 2000, par. 22.
5) Statut Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, usvojen 25.
maja 1993. putem S/RES 827 (1993), s posledwim izmenama izvr{enim putem S/RES 1411 (2002).
6) Pravilnik o postupku i dokazima, IT/32/Rev. 32, 12. avgust 2004.
7) Tuìla{tvo je gre{kom konstatovalo da dati deo paragrafa 226 Presude u predmetu Tuìlac protiv Bla{ki}a, predmet br. IT-95-14-A od 29.
juna 2004, odgovara delu paragrafa 6 Odluke o formi Optu`nice u
predmetu Tuìlac protiv Derowi}a, predmet br. IT.02-61-PT od 25. oktobra 2002. To nije ta~no, on u stvari odgovara delu paragrafa 31 iste
te odluke.
8) Zahtev za izmenu Optu`nice, par. 19.
Slu~aj broj IT 03-67-PT
25. novembar 2004.
POTVRDA 11
PREDAJA PO PRAVILU 68
Po{tovani gospodine [e{eq,
Prema pravilu 68 Pravila o postupku i dokaznom postupku (Pravila), Tuìla{tvo Vam dostavqa slede}u informaciju, koja se u celosti nalazi u domeni zatvorenoj za javnost.
DOMENA ZATVORENA ZA JAVNOST

Svedok VS-007 je obavestio Tuìla{tvo da:
187
Nakon kampawe da se proteraju Hrvati iz Hrtkovaca, lokalna policija je po~ela da hapsi qude ukqu~ene u kampawu. Navodno su oni i
pretukli po~inioce. Ivan Daki} iz Vitojevaca, bacao je bombe u dvori{te katoli~ke crkve u Plati~evu. Bio je uhap{en i protiv wega je
vo|en krivi~ni postupak u vezi toga. Trenutno Daki} radi u Jeroti}evom restoranu u Plati~evu.
Najlep{e Vas molimo da potvrdite primitak ovih materijala i
potpi{ete kopiju lista, te da ga po{aqete na adresu na{eg ureda.
Srda~an pozdrav.
Vi{i zastupnik optu`be
Datum: 2. decembar 2004.
Original: engleski
PREDSEDNIK ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA
Re{ava: sudija Theodor Meron, predsednik
Odluka od: 2. decembra 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO ZAHTEVU ZA IZUZE]E TU@IOCA
ME\UNARODNOG SUDA KARLE DEL PONTE
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Daniel Saxon
1. Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: [e{eq) podneo mi je, kao
predsedniku Me|unarodnog suda, zahtev kojim traì da donesem odluku kojom bi tuìlac Karla del Ponte bila izuzeta kao tuìlac u
predmetu koji se protiv wega vodi.1)
2. [e{eq ne navodi izvor koji mi daje ovla{}ewa da razmatram wegov Zahtev. On samo tvrdi da je tuìlac, pokretawem krivi~nog postupka protiv wega, prekr{io odredbe ~lana 16 Statuta Me|unarodnog
suda, nije delovao samostalno, te da ne zadovoqava kriterijume toga
188
~lana, koji nalaè da tuìlac bude osoba visokih moralnih kvaliteta.

3. Pa`qivo sam razmotrio [e{eqev Zahtev, koji se svodi na
mnogobrojne tvrdwe o selektivnim krivi~nim postupcima koje je tuìlac pokrenuo, motivisan finansijskim i politi~kim razlozima,
kao i li~nim predrasudama prema [e{equ zbog uvreda koje mu je uputio u pro{losti. Razmotriv{i [e{eqev Zahtev, nisam nimalo uveren da postoji ikakav osnov za mnogobrojne tvrdwe koje je izneo o
profesionalnim sposobnostima tuìoca. Po{to se nisam uverio da
[e{eqeve tvrdwe imaju ikakvog realnog osnova, nalazim da je nepotrebno razmatrati pitawe eventualnog ovla{}ewa da re{avam wegov Zahtev.
4. Na osnovu gorenavedenog, Zahtev se odbacuje.
Sastavqeno na engleskom i francuskom, s tim {to je merodavan
tekst na engleskom.
Hag, 2. decembra 2004. godine
sudija Theodor Meron,
predsednik

Fusnota
1) Zahtev optuènog za izuze}e tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda Karle del Ponte od 26. oktobra 2004, engleski prevod zaveden 9. novembra 2004.
(u daqem tekstu: Zahtev).
2. decembar 2004. godine

Svim optuènima,
ovim pismom èlio bih naglasiti da je Me|unarodnom sudu va{e
pravo na primawe posjeta ~lanova uè obiteqi od velike va`nosti.
Kako biste pomogli Sekretarijatu da vam primjereno i efikasno
omogu}i primawe tih posjeta, najqep{e vas molim da Sekretarijatu
proslijedite obiteqsko stablo s ~lanovima va{e uè obiteqi. Sekretarijat bi vam bio zahvalan ako bi ti podaci ukqu~ivali imena,
datume ro|ewa ~lanova obiteqi, kao i podatak o tome koja im je rodbinska veza s vama.
Za va{u informaciju, uà obiteq obuhvata supru`nike, djecu,
roditeqe, bake i djedove, bra}u i sestre i wihove supru`nike.
Sekretarijat vam unaprijed zahvaquje na saradwi po ovom pitawu.
S po{tovawem.
(potpisano)
Sebastian van de Vliet
{ef Kancelarije za pravnu
pomo} i pitawa pritvora
189

@eleo bih da Vas obavestim da je Sekretarijat primio Va{u izjavu o imovinskom stawu od 19. novembra 2003. i da je sproveo izvesne
istrage u vezi s Va{im slabim imovnim stawem.
Me|utim, Sekretarijat nije bio u mogu}nosti da okon~a razmatrawe Va{e izjave o imovinskom stawu, kako zbog toga {to Va{a porodica u decembru 2003. nije pristala da sara|uje, tako i zbog ~iwenice da
vlasti Srbije i Crne Gore jo{ nisu u potpunosti odgovorile na pitawa Sekretarijata u vezi s Va{im slabim imovnim stawem. Neka zna~ajna pitawa u vezi s Va{im finansijskim statusom iziskuju dodatno
poja{wewe. Kao {to verovatno znate, Sekretarijat ne moè da donese odluku po Va{em zahtevu za pravnu pomo} ukoliko se u potpunosti
ne uveri da li ispuwavate potrebne uslove (~lan 10 Uputstva o dodeli
branioca o slu`benoj du`nosti) i u kojoj meri Vam nedostaju sredstva
za pla}awe tro{kova odbrane (~lan 11 Uputstva). Pored toga, èleo
bih da naglasim da je, u skladu s ~lanom 8(A) Uputstva, na Vama da dostavite dokaze o tome da niste u mogu}nosti da pla}ate tro{kove svoje odbrane. Stoga su nam neophodne dodatne relevantne informacije i
dokumentacija navedeni dole, koje }e Sekretarijat rado razmotriti.
U svojoj izjavi o imovinskom stawu naveli ste da ~lanovi Va{e
uè porodice, koji se mogu smatrati ~lanovima Va{eg doma}instva,
trenutno ìve u porodi~noj ku}i u ulici Posavskog odreda br. 36 u Batajnici, u Beogradu. Prema Va{oj izjavi, vlasnik ku}e je Va{a majka,
gospo|a Danica [e{eq. Molimo Vas da, radi potvrde podataka o vlasni{tvu i kori{}ewu ovog objekta (ukqu~uju}i sve radove izvedene
nakon kupovine), dostavite Sekretarijatu katastarski vlasni~ki
list, kupoprodajni ugovor i, {to je najva`nije, procenu trenutne trì{ne vrednosti objekta od strane lokalnog suda zaduènog za ve{ta~ewe po gra|evinskim pitawima. Poreska slu`ba iz Zemuna, koja je relevantan organ, ve} je obavestila Sekretarijat da se Va{a ku}a moè
proceniti na 50.000 dinara, odnosno 909 ameri~kih dolara po kvadratnom metru (prema UN-ovom zvani~nom kursu od decembra 2003).
U izjavi ste tako|e naveli da je Va{a supruga, gospo}a Jadranka
[e{eq, vlasnik zasebne ku}e u Batajnici. Prema podacima koje ste
dali, ta ku}a se nalazi na adresi Vojvo|anskih brigada br. 133, Beograd, i u toj ku}i stanuju Va{a majka i jo{ nekoliko ~lanova porodice. Molimo Vas da nam dostavite katastarski vlasni~ki list, kupoprodajni ugovor i procenu trenutne trì{ne vrednosti objekta od
strane lokalnog suda zaduènog za ve{ta~ewe po gra|evinskim pitawima. Da bismo utvrdili da li je Va{a supruga tu imovinu stekla tokom braka, molimo Vas da nam dostavite i potvrdu iz mati~ne kwige
ven~anih. Tako|e Vas molimo da za svaki od objekata navedete da li
sadrè predmete od vrednosti (kao {to su umetni~ke zbirke, stilski
name{taj, porodi~ni nakit, zbirke oru`ja, numizmati~ke zbirke i
sli~no) i navedete vrednost tih predmeta.
Tako|e Vas molimo da navedete da li ste jo{ uvek vlasnik vozi190
la navedenih u izjavi o imovinskom stawu i, ako jeste, da navedete i

trenutnu vrednost tih vozila, ukqu~uju}i automobil marke volvo,
u skladu s procenom merodavnog ovla{}enog organa nekog osiguravaju}eg zavoda ili drugog ovla{}enog organa.
Pored toga, u izjavi o imovinskom stawu naveli ste da Vi i Va{a
supruga imate nekoliko bankovnih ra~una. Sekretarijat bi èleo da
mu pojasnite i potvrdite tu izjavu, te Vas moli da mu dostavite potvrde navedenih banaka koje }e sadràti slede}e podatke:
trenutno stawe na Va{im ra~unima kod Nacionalne {tedionice i Komercijalne banke Beograd, s detaqnim izvodima (na kojima se
vide sve uplate i isplate po~ev od 1. januara 2002);
trenutno stawe na ra~unu va{e supruge kod Komercijalne banke Beograd, s detaqnim izvodima (na kojima se vide sve uplate i isplate po~ev od 1. januara 2002).
Uz to, Sekretarijat je obave{ten da je Udruèwe za odbranu Vojislava [e{eqa organizovalo kampawu sakupqawa priloga koja se
sprovodi sa adrese Va{eg stalnog mesta boravka u Beogradu, to jest
Posavskog odreda 36. Prema na{im informacijama, dato Udruèwe
prima donacije za finansirawe Va{e odbrane na dva ra~una otvorena kod Komercijalne banke Beograd. Stoga Vas molimo da Sekretarijatu dostavite podatke o trenutnom stawu ra~una Udruèwa za odbranu Vojislava [e{eqa kod Komercijalne banke Beograd, s detaqnim
izvodima (na kojima se vide sve uplate i isplate od otvarawa ra~una). Tako|e Vas molimo da obavestite Sekretarijat o prirodi kampawe sakupqawa priloga i da ta~no navedete koliko je novca ve} prikupqeno, a koliko potro{eno i u koje namene.
Tokom razgovora s istraìteqem Sekretarijata 28. novembra 2003.
godine, potvrdili ste da ste deoni~ar privatnog preduze}a Velika Srbija A.D. (u daqem tekstu: preduze}e). Prema Va{oj izjavi, to preduze}e je osnovano s osniva~kim kapitalom od 100.000 dinara, a Va{ udeo je
iznosio otprilike 5.000 nema~kih maraka. Sekretarijat poseduje dokumentaciju o registrovawu Va{eg preduze}a, koju je dobilo od Privrednog suda u Beogradu. U dokumentaciji o registrovawu se jasno vidi da
Va{ udeo u preduze}u iznosi 51%, s vredno{}u od 5.100 ameri~kih dolara. Ostalih osam (8) vlasnika, koji su svi istaknuti ~lanovi Radikalne stranke, poseduju deonice u vrednosti od 4.900 ameri~kih dolara.
Pored toga, dokumentacija o registrovawu govori o tome da ste Vi jedini ovla{}eni da zastupate to preduze}e. Kako bi se potvrdila Va{a
izjava da preduze}e trenutno nije aktivno, kao {to ste rekli tokom pomenutog razgovora, molimo Vas da Sekretarijatu dostavite popis pokretne i nepokretne imovine, ra~une dohotka i kwigovodstvene bilanse za 2003. godinu i prvih {est meseci 2004. godine.
Naposletku, molimo Vas da Sekretarijatu dostavite i potvrdu o
svim prihodima koje Vi ili ~lanovi Va{eg doma}instva eventualno
trenutno primate u Srbiji ili ovde, u Hagu, pri ~emu su ovi drugi u
skladu s odlukom Saveta ministara Srbije i Crne Gore o pruàwu
materijalne pomo}i izvesnim kategorijama optuènih pred Ha{kim
191
tribunalom, koja predvi|a mese~ne naknade. Pored toga, ukoliko ste

bilo iz kog razloga propustili da navedete neki drugi izvor prihoda ili sredstava, molimo Vas da sada ispravite taj propust.
Uveravamo Vas da }e se svi podaci do kojih Sekretarijat do|e u
ciqu procene Va{e izjave tretirati kao poverqivi i da }e se koristiti iskqu~ivo u svrhu procene Va{eg imovinskog stawa.
S po{tovawem.
Sebastian van de Vliet,
{ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 62.
Sekretarijatu Me|unarodnog suda

Po{to sam se 31. oktobra 2003. godine obratio sekretaru Me|unarodnog suda sa zahtevom da mi taj sud obezbedi, shodno ~lanu 21 Statuta, odgovaraju}a sredstva za pripremu odbrane, a nekoliko dana potom popunio propisani formular izjasniv{i se detaqno o sopstvenom materijalnom stawu i obavio usmeni slu`beni razgovor s va{im
~inovnikom Qubomirom Jovanovi}em, pro{lo je vi{e od jedne godine, da bi mi {ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora Sebastijan van de Vlit 19. novembra 2004. uru~io pismo s odre|enim primedbama, na koje se sada izja{wavam.
1. Sebastijan van de Vlit mi se àli da Sekretarijat nije u mogu}nosti da okon~a razmatrawe moje izjave o imovinskom stawu, jer je
moja porodica odbila da sara|uje. Ne postoji nijedan propis koji bi
mogao naterati ~lanove moje porodice da po bilo kom pitawu sara|uju sa ovim nelegalnim sudom. Izvesna dobra voqa da pristanu na razgovor s va{im ~inovnicima kod wih je postojala sve dok mi na potpuno protivpravan na~in niste uskratili bilo kakvu komunikaciju sa
spoqa{wim svetom. Posle tog sedmomese~nog perioda nepodno{qivog psihi~kog mu~ewa moje dece i unuka, moje supruge, majke i sestre,
~lanovi moje porodice sve vas zaposlene u Me|unarodnom sudu smatraju odvratnim zlo~incima i govnima u qudskom obliku. Mojoj supruzi Jadranki [e{eq je najodvratniji bio va{ ~inovnik Qubomir
Jovanovi}, odvratan ve} kao pojava, pogotovo kad je ~ula da je Srbin
sa slovena~kim dràvqanstvom, pa ga je bukvalno najurila sa dvori{ne kapije. Stav ~lanova moje porodice da nikada i ni pod kakvim
uslovima ne prihvate razgovore sa slu`benicima Ha{kog tribunala
je definitivan i ja, ba{ kad bih to i èleo, ne bih po tom pitawu mogao ni{ta da promenim.
2. îwenica da vlasti Srbije i Crne Gore jo{ nisu u potpunosti
odgovorile na va{a pitawa u vezi sa mojim slabim imovnim stawem
mene se uop{te ne ti~e, jer ne samo {to na wihovo pona{awe ni~im
192
ne mogu uticati, nego te vlasti sistematski ometaju moju odbranu.

Poltronski odmah tr~e da Tuìla{tvu dostave svu mogu}u dokumentaciju, a na izri~it zahtev izbegavaju da te iste dokumente dostave
mojim pravnim savetnicima i ~lanovima Stru~nog tima koji mi pomaù u pripremi odbrane. Uostalom, te vlasti su izbegle i da mi izdaju garanciju povodom zahteva da se branim sa slobode, jer iz istih
onih razloga ne èle moje prisustvo u Beogradu, koji su motivisali
va{e Tuìla{tvo da me la`nom optu`nicom i hap{ewem, kao i prolongirawem su|ewa u nedogled, elimini{e iz srpskog politi~kog
ìvota. Iste zapadwa~ke globalisti~ke gazde upravqaju, kao sa svojim instrumentima, i srpskim dràvnim zvani~nicima i ha{kim sudijama, tuìocima i ~inovnicima, pa vi taj problem saradwe ili nesaradwe razre{ite u va{em porodi~nom krugu. Imate iste sisteme
vrednosti i identi~ne politi~ke ciqeve u okviru izrazito antisrpske politike koju vodite.
3. Kolika su to odgovaraju}a sredstva za moju odbranu moè se
utvrditi samo pore|ewem s podacima koliko je Ha{ki tribunal
imao tro{kova za odbranu u svim drugim slu~ajevima, kao i pore|ewem mog imovnog stawa sa stawem ostalih optuènih. Pored toga,
neophodni su podaci koliko je Tuìla{tvo ukupno novca potro{ilo
rade}i na mom predmetu, koliko je slu`benika i istraìteqa angaòvalo itd. Na moj direktni zahtev da mi se dostave podaci o tro{kovima drugih optuènih ili ve} osu|enih lica pred Ha{kim tribunalom, Sekretarijat mi je pismeno odgovorio da su ti podaci poverqive prirode pa ih ne mogu dobiti. Ti podaci ni po kakvom osnovu ne mogu biti poverqive prirode i o wima se detaqno mora upoznati svetska javnost, jer je re~ o novcu Ujediwenih nacija. Na poverqivosti insistira iskqu~ivo sekretar ovog suda Hans Holcijus da bi
uspe{nije prikrio svoje finansijske mahinacije i malverzacije. Ja
nikada ne}u odustati od zahteva da mi se dostavi detaqan advokatski
tro{kovnik u svim ha{kim predmetima jer se bez toga ne moè na egzaktan na~in proceniti {ta zna~i statutarni izraz odgovaraju}a
sredstva za pripremu dobrane u mom slu~aju, koji je, ina~e, po nepodeqenom mi{qewu ha{kih sudija i tuìoca veoma delikatan, teàk,
komplikovan i od velikog istorijskog zna~aja.
4. Moja majka Danica, kao vlasnik ku}e u kojoj ìve moja supruga
Jadranka, sinovi Nikola, Aleksandar, Mihailo i Vladimir, snaha
Milica i unuci Vojislav i Qubomir, nikada vam ne}e dostaviti katastarski vlasni~ki list, kupoprodajni ugovor, procenu trenutne
trì{ne vrednosti objekta od strane lokalnog suda zaduènog za ve{ta~ewe po gra|evinskim pitawima ili bilo kakav drugi dokument
koji traìte. Ne pada joj ni na kraj pameti da tu ku}u proda i tako
u~estvuje u finansirawu moje odbrane. Odlu~ila je da je testamentom
ostavi u nasle|e svojim unucima i praunucima, a {to se mene ti~e, s
obizrom da sam ve} pre{ao pedesetu godinu ìvota i prakti~no se
naìveo, {teta je da se za moju odbranu ulaù sredstva koja zna~e da
bi mi se deca i unuci ostavili bez krova nad glavom. Moja majka da193
qe smatra da, s obzirom da ni u jednom mom ratnom zlo~inu nije u~estvovala, nema nikakvog razloga da solidarno u~estvuje u finansirawu moje odbrane. istina, ne zamera ona meni {to sam mo`da u~estvovao u nekim ratnim zlo~inima, nego mi ne moè oprostiti {to te
eventualne zlo~ine nisam boqe prikrivao, kako ih niko nikada ne bi
mogao istraìti i dokazati. Uzgred, moram ovde da se osvrnem i na
~iwenicu da ste ispali neverovatno sme{ni operi{u}i podatkom da
odnosna ku}a vredi 909 dolara po kvadratnom metru. Po toj ceni nikada niko u beogradskom najdaqem predgra|u, Batajnici, nije uspeo da
proda stambeni prostor niti }e u bliskoj budu}nosti uspeti, pa makar mu ku}a bila pozla}enih krovova. Sme{ni su i pripadnici dosmanlijskog beogradskog reìma koji su vam iz ~iste zlobe takve podatke dostavili.
5. Ni moja supruga Jadranka [e{eq nikada vam ne}e dostaviti
katastarski vlasni~ki list, kupoprodajni ugovor i procenu trenutne trì{ne vrednosti ku}e koju je kupila novcem svoga oca Vu~ka
Pavlovi}a, uz u~e{}e moje sestre Dragice, a u kojoj ìve moja majka
Danica, sestra Dragica, tetke Mara i Vida. @ivela je tu i moja tetka Stana, koja je umrla u junu ove godine. Jadranka [e{eq ne}e da vam
dostavi ni potvrdu iz mati~ne kwige ven~anih niti pristaje na bilo
kakav drugi kontakt ili saradwu. Ona nije spremna da bilo koji deo
svoje li~ne imovine `rtvuje radi finansirawa moje odbrane. Jednostavnije bi joj bilo da se ponovo uda, nego ovako, kao nezaposlena i
bez ikakvog socijalnog i zdravstvenog osigurawa, da proda ne{to bez
~ega bi ona i deca ostali da gledaju i smrzavaju se na vetru, ki{i i
snegu. Pri tome ima u vidu da je Ha{ki tribunal nelegalni antisrpski sud koji presude donosi kr{ewem svih relevantnih pravnih principa, na osnovu la`nih svedoka, izmi{qenih krivica i falsifikovanih dokaza, pa je po wenom mi{qewu svaka odbrana pred takvim sudom besmislena. Ina~e, u tim ku}ama nikada nije bilo nikakvih
umetni~kih zbirki, stilskog name{taja, porodi~nog nakita, zbirki
oru`ja ili numizmati~kih zbirki. Postoje samo moja dva registrovana pi{toqa.
6. I daqe sam vlasnik motornog vozila Tojota-korola 1300 XL
liftbek, proizvodwe 1990. godine, kao i vozilo Volvo 850 GTL iz
1995. godine. Po proceni glavne beogradske filijale osiguravaju}eg
dru{tva DDOR Novi Sad Tojotino vozilo vredi 65.401,80 dinara,
{to je mawe od hiqadu dolara, dok Volvo vredi 417.905,70 dinara,
{to iznosi 5.000 evra. U prilogu ovog podneska dostavqam vam originalne procene vrednosti.
7. Moja supruga Jadranka [e{eq kategori~ki odbija da vam dostavi podatke o svojim bankovnim ra~unima, kao i bilo kakav drugi
dokument. [to se ti~e mojih ra~una, situacija se delimi~no promenila u odnosu na pro{logodi{wu, i sada je slede}a:
a) [tedni ulog od 42.000 kanadskih dolara sam povukao sa depozita u Rojal bank of Kanada i tim novcem sam izdràvao moju brojnu
porodicu tokom 2004. godine, kao i vratio sve dugove iz 2003.
194
b) Prijavio sam vam da u beogradskoj Komercijalnoj banci imam

{tedni ulog od aproksimativno 25.000 evra. Me|utim, morao sam da
isplatim oko 20.000 evra istraìteqima koje sam angaòvao da ispitaju finansijske malverzacije Hansa Holcijusa i grupe beogradskih
advokata, predvo|enim Tomom Filom, {to je ukqu~ivalo i putovawa
u Makedoniju, prikupqawe informacija o tamo{wem boravku Sandi
Grubi}, wenim susretima sa Tomom Filom, kao i prikupqawe kompromituju}ih podataka vezanih za li~nost advokata Aleksandra Lazarevi}a i ~lanove wegove porodice, kako bih ga {to efikasnije
kompromitovao kao nametnutog branioca u pripravnosti. U tome sam
potpuno uspeo, ali, kao {to vidite, taj veliki posao prili~no skupo
me je ko{tao. Na mom deviznom ra~unu u Komercijalnoj banci sada
imam ne{to vi{e od dve hiqade kanadskih, dve hiqade ameri~kih dolara i tri hiqade evra, o ~emu prilaèm potvrdu banke. O tome vam
dostavqam detaqnu bankovnu dokumentaciju. Skre}em vam pa`wu da
je pristigli iznos od 42.729,59 kanadskih dolara od 1. jula 2004. godine prenos sa zatvorenog kanadskog ra~una.
v) U Nacionalnoj {tedionici imam staru deviznu {tedwu od oko
dve i po hiqade australijskih, dve hiqade kanadskih i dvadeset tri
hiqade ameri~kih dolara, ali tim novcem sada ne mogu da raspolaèm jer je dràva propisala da se on u godi{wim ratama ispla}uje do
2016. godine. I o tome vam dostavqam odgovaraju}u potvrdu.
g) Na bankovnom ra~unu Siti korp u Wujorku posedujem sedamdeset hiqada dolara. Podneo sam zahtev da se taj novac prebaci na moj
ra~un u Beogradu, ali je postupak veoma spor.
I daqe ostajem pri stavu da sam spreman trideset posto svog novca uloìti u sopstvenu odbranu, a ostatak mi je neophodan za izdràvawe maloletne dece. U iznos izdvojen za tro{kove odbrane smatram
i novac koji sam potro{io prikupqaju}i informacije za moralno
diskreditovawe Aleksandra Lazarevi}a.
7. Nisam imao nikakvog razloga da vam ne dam ta~ne podatke o registrovawu i osniva~kom ulogu privatnog preduze}a Velika Srbija
A.D. Moj udeo je zaista bio pet hiqada dolara, a u trenutku popuwavawa upitnika, nemaju}i pri ruci adekvatna dokumenta, mislio sam
da je re~ o pet hiqada maraka. Razlika nije naro~ito velika, bar sude}i po sada{wem kursu dolara. Dostavqam vam kompletan registracioni materijal i detaqne podatke o prihodima i rashodima ovog
preduze}a za 2003. i 2004. godinu iz kojih se moète uveriti da ono
bukvalno ìvotari kako mu se firma ne bi ugasila. Privatno preduze}e Velika Srbija A.D. nema nikakve nepokretne ili pokretne
imovine, osim male koli~ine novca koja se trenutno nalazi na wegovom ra~unu.
8. Niko od ~lanova mog doma}instva nema nikakve prihode, osim
snahe Milice koja je, sa vi{om stru~nom spremom, zaposlena u Srpskoj radikalnoj stranci, a odbija da mi dostavi podatke o svojoj plati jer s gnu{awem gleda na Ha{ki tribunal i prezire sve qude koji
za wega rade. Od Saveta ministara Srbije i Crne Gore ja primam me195
se~no dvesta evra, {to se neredovno ispla}uje. Od zatvorske uprave

dobijam nedeqno petnaest evra, {to iznosi malo vi{e od dva evra
dnevno, mada portparol kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu,
Aleksandra Milenov, laè srpsku javnost da pritvorenici u [eveningenu dobijaju po pet evra dnevno. Uz to treba imati u vidu da nas
zatvorska kantina naprosto pqa~ka. Namirnice koje u woj kupujemo
~esto su tri do ~etiri puta skupqe od istovetnih koje se prodaju u ha{kim prodavnicama. Tako jedna zelena paprika (samo jedan komad)
ko{ta jedan evro i ~etrdeset centi. Pla}amo i holandski porez na
promet, mada bi zatvor Ujediwenih nacija morao da uìva eksteritorijalni status. Tog poreza su ina~e oslobo|eni sudije, tuìoci i ~inovnici Ha{kog tribunala za sve nabavke koje se obavqaju preko suda. Samo se robija{ima dere koà.
9. Komitet za odbranu dr Vojislava [e{eqa je kod dràvnih vlasti uredno registrovano udruèwe gra|ana, u obliku takozvane nevladine organizacije, koje prikupqa dobrovoqne priloge radi finansirawa svojih programskih ciqeva. Osnovni programski ciqevi
Komiteta za odbranu dr Vojislava [e{eqa su slede}i:
a) da pred srpskom i me|unarodnom javno{}u raskrinkava nelegalnost i nelegitimnost, odnosno totalnu protivpravnost osnivawa
i delovawa Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju;
b) da pravno argumentovano i po svim pravilima politi~ke propagande dokazuje da je ovaj takozvani sud izrazito antisrpskog karaktera, {to se vidi iz nacionalne strukture optuènih i sadràja dosada{wih presuda, pogotovo onih wihovih delova u kojima se na krajwe tendenciozan i laàn na~in interpretiraju op{te politi~ke i
istorijske okolnosti oruànih sukoba;
v) da propagandnim sredstvima dokazuje javnosti da je osnivawe
ovakvog izrazito antisrpskog tribunala, izme|u ostalog, sastavni
deo zlo~ina~ke cionisti~ke zavere, u koju su najaktivnije ukqu~eni
weni vode}i eksponenti Medlin Olbrajt, Eli Vizel, Yory Soro{ i
Teodor Meron, kao i otvoreno cionisti~ki inspirisani vode}i svetski mediji, poput Wujork tajmsa i televizijske mreè Si-En-En.
Cionisti~ki zaverenici su|ewem Srbima za mahom izmi{qene krivice i progla{avawem srpskog naroda kao najodgovornijeg za nedavno vo|ene balkanske ratove poku{avaju pa`wu javnosti preusmeriti
sa poluvekovne izraelske genocidne politike protiv palestinskog
naroda. Cionisti imaju i svoje beogradske dou{nike, kao {to su prqavi agenti Mosada Filip David i Avram Izrael;
g) da se bori za striktno po{tovawe mojih qudskih prava kao optuènog i uhap{enog, koja mi birokratski aparat Ha{kog tribunala, uz pre}utnu podr{ku wegovih sudskih instanci, sistematski kr{i i uskra}uje, kao i da se u tom smislu obra}a relevantnim me|unarodnim pravnim i humanitarnim institucijama;
d) da organizuje nau~ne i stru~ne pravni~ke simpozije na kojima
}e se raspravqati o svim aspektima procesa koji se protiv mene vodi, kao i pravnim slabostima, nelogi~nostima, neutemeqenosti i
196
neodrìvosti Ha{kog tribunala kao oblika ugroàvawa osnovnih

na~ela me|unarodnog prava uop{te. Prvi takav simpozijum odràn je
21. decembra 2003. godine, a slede}i se planira za 23. januar 2004. i za
u~e{}e na tom simpozijumu ve} se prijavquju istaknuti nau~nici,
profesori, advokati itd.;
|) da finansira specijalna izdawa lista Velika Srbija kojima
}e se propagirati odbijawe bilo kakve saradwe srpskih dràvnih organa sa nelegalnim i antisrpskim Ha{kim tribunalom;
e) da finansira {tampawe kwiga sudskih i medijskih dokumenata koji se ti~u moga su|ewa, kako bi stru~noj pravni~koj javnosti bili dostupniji dokazi da je protiv mene podignuta la`na optu`nica,
motivisana iskqu~ivo antisrpskim politi~kim ciqevima. Do sada
su {tampane ~etiri kwige tog tipa, svaka od po hiqadu strana teksta. Wihovi naslovi su: êtni~ki vojvoda pred ha{kim tribunalom, Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima, Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca i Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da.
Ve} su u pripremi kwige: U ~equstima Kurve del Ponte, Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron i Ha{ko bajramsko
prase;
`) da javno raskrinkava finansijske mahinacije i kra|u novca
Ujediwenih nacija koju sistematski vr{e sekretar Ha{kog tribunala Hans Holcijus, wegov donedavni zamenik David Tolbert, wihova
sveta krava Sandi Grubi}, kao i mnoge sudije, tuìoci i advokati;
z) da adekvatno parira sistematskoj proizvodwi laì i kleveta
koju produkuje Ha{ko tuìla{tvo i preko svoje televizijske agencije Sense plasira u svetskoj javnosti, posebno javnosti podru~ja koja su bila u sastavu nekada{we jugoslovenske dràve;
i) da svake nedeqe drì redovne konferencije za {tampu na kojima }e doma}u i svetsku javnost informisati o svim zbivawima koja se ti~u mog slu~aja, kao i delatnosti Ha{kog tribunala uop{te,
posebno detaqno pariraju}i saop{tewima i izjavama portparola
Ha{kog suda i Tuìla{tva, izdajni~kim stavovima srpskih politi~ara, pa i {irewu medijskih laì kojima pribegavaju novine, radio
i televizijske stanice ~iju delatnost finansiraju zapadwa~ke vladine i nevladine agencije;
j) da blagovremeno srpsku javnost upozorava na sve antisrpske poteze i podvale vlada zapadnih zemaqa, Severnoatlantskog pakta i
Evropske unije, kao i drugih srpskih neprijateqa, ~iji je ciq da se
uni{ti srpska dràva i razbije srpska nacija;
k) da sara|uje sa svim antiglobalisti~kim partijama, organizacijama i pokretima {irom sveta, razmewuje iskustva i informacije,
kao i u~estvuje u masovnim politi~kim akcijama protiv globalizma
kao moderne i najopasnije varijante totalitarizma;
l) da javno raskrinkava perfidnu i podmuklu praksu ha{kih sudija i tuìlaca koji prave nagodbe sa notornim ratnim zlo~incima,
poput Miroslava Derowi}a i Milana Babi}a, izri~u}i im male kazne kako bi se oni, zauzvrat, pojavqivali kao la`ni svedoci na pro197
cesima montiranim protiv najistaknutijih srpskih politi~kih i

vojnih lidera;
q) da proizvodi i distribui{e majice s mojim likom, zastave i
postere, kao i {tampa plakate s natpisom Prkos, sloboda, [e{eq
i drugim antiha{kim parolama;
m) da javno raskrinkava ratne zlo~ine Zorana \in|i}a, izvr{ene posredstvom wegovog potpredsednika, odnosno predsednika \in|i}eve Demokratske stranke za Republiku Srpsku, Qubi{e Savi}a
Mauzera. Mauzer je bio komandant paravojne formacije koja je operisala pod nazivom Garda Panteri, a na ubijawa i pqa~ku civila
li~no ga je \in|i} podsticao, u~estvuju}i i u podeli ratnog plena;
n) da javno raskrinkava ratne zlo~ine Vuka Dra{kovi}a koji je
1991. godine li~no osnovao paravojnu formaciju pod nazivom Srpska garda, ~ije je pripadnike regrutovao iz reda najozlogla{enijih
beogradskih kriminalaca. Dra{kovi}evi gardisti su vr{ili zlo~ine na mnogim rati{tima, a komandanti Srpske garde su bili \or|e Boòvi} Gi{ka, Branislav Lainovi} Dugi, Zvonko Osmajli} i
Borivoje Anteq. Tim povodom posebno }e se raskrinkavati na~in na
koji Karla del Ponte u~estvuje u prikrivawu ratnih zlo~ina svog beogradskog prijateqa i saveznika Vuka Dra{kovi}a, kako se nedavno
li~no izrazila o Dra{kovi}u.
Kao {to moète iz ovoga videti, nijednim svojim programskim
ciqem nevladina organizacija Komitet za odbranu dr Vojislava [e{eqa nije orijentisana na finansirawe moje odbrane u sudskom procesu pred Ha{kim tribunalom. Ja nisam ~lan tog Komiteta i ne mogu bitno uticati na wegove odluke, ali se u potpunosti slaèm sa ciqevima wegovog osnivawa, pa sam zato dao saglasnost da Komitet u
svom zvani~nom nazivu koristi moje ime.
10. Kao dokumentarni prilog ovom podnesku dostavqam vam slede}e zvani~ne akte, potvrde i bankovne izvode:
a) Uverewe Slu`be za katastar nepokretnosti Republi~kog geodetskog zavoda Srbije iz kog se vidi da u katastarskom aparatu na moje ime nema upisanih nepokretnosti;
b) Uverewe Poreske uprave Ministarstva finansija i ekonomije
kojim se potvr|uje da nemam nikakvih prihoda na osnovu li~nih primawa, od poqoprivrede i {umarstva, od samostalne delatnosti, od
autorskih prava, patenata i tehni~kih unapre|ewa, od kapitala, od
nepokretnosti, od kapitalnih dobitaka ili bilo po kom drugom
osnovu. U napomeni se navodi da sam zaduèn porezom na oru`je i da
sam taj porez izmirio za 2004. godinu;
v) Procenu vrednosti vozila Volvo, proizvedenog 1995. godine;
g) Procenu vrednosti vozila Tojota, proizvedenog 1990. godine;
d) Potvrdu Nacionalne {tedionice banke a.d. o stawu moje stare devizne {tedwe;
|) Potvrdu Komercijalne banke a.d. Beograd o stawu na mom deviznom ra~unu i svim promenama od 15. aprila 2002. godine;
e) Kopije svih dokumenata o registrovawu i poslovawu Akcio198
narskog dru{tva za proizvodwu, izdava~ku delatnost, trgovinu i

usluge Velika Srbija ukupno 31 list, neki s jednostranim, a neki
s dvostranim tekstom;
`) Re{ewe Ministarstva za qudska i mawinska prava Srbije i
Crne Gore o registrovawu Komiteta za odbranu Vojislava [e{eqa
kao udruèwa gra|ana, kao i pregled kompletnog poslovawa te nevladine organizacije, svim uplatama i isplatama sa wenog dinarskog i
deviznog ra~una ukupno 96 strana, raspore|enih u pet ko{uqica.
Vojislav [e{eq
Srbija i Crna Gora
Savet ministara
Ministarstvo za qudska i mawinska prava
Broj 2/0-4/2-2003-06
Beograd, 18. 6. 2003. godine
Na osnovu ~lana 13 Zakona o udruìvawu gra|ana u udruèwa,
dru{tvene organizacije i politi~ke organizacije koji se osnivaju za
teritoriju SFRJ (Slu`beni list SFRJ, br. 42/90) i ~lana 192, stav
1 Zakona o op{tem upravnom postupku Slu`beni list SRJ, br. 33/9
i 31/2001), po prijavi Udruèwa gra|ana Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa iz Beograda za upis u Registar udruèwa, dru{tvenih organizacija i politi~kih organizacija, Ministarstvo za qudska i mawinska prava donosi re{ewe:
1. Udruèwe Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa upisuje se
u Registar udruèwa, dru{tvenih organizacija i politi~kih organizacija, koji se vodi kod Ministarstva za qudska i mawinska prava,
kao udruèwe gra|ana, na registarskom listu broj 1968 pod rednim
brojem 5329.
2. Sedi{te Udruèwa Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa
nalazi se u BeograduBatajnici, ulica Posavskog odreda broj 36.
3. Udruèwe Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa zastupa i
predstavqa Tomislav Nikoli}, predsednik Upravnog odbora.
Obrazloèwe: Udruèwe Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa iz Beograda podnelo je prijavu za upis u Registar udruèwa, dru{tvenih organizacija i politi~kih organizacija, koji se vodi kod
Ministarstva za qudska i mawinska prava.
Re{avaju}i po podnetoj prijavi utvr|eno je da su ispuweni svi
uslovi predvi|eni Zakonom, pa je odlu~eno kao u dispozitivu re{ewa.
Pouka o pravnom leku: Ovo re{ewe je kona~no u upravnom postupku i protiv wega se moè pokrenuti upravni spor tu`bom Saveznom sudu u roku od 30 dana od dana prijema re{ewa.
Ministar
Rasim Qaji}
199
Udruèwe Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa

Br. 2/03
Beograd, 3. mart 2003. godine
Na osnovu ~lana 6 i 10 Zakona o udruìvawu gra|ana u udruèwa,
dru{tvene organizacije i politi~ke organizacije koje se osnivaju za
teritoriju SFRJ (Slu`beni list SFRJ, broj 42/90), osniva~ka
Skup{tina udruèwa gra|ana Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa, na sednici odrànoj 4. marta 2003. godine, doneo je statut Udruèwa Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa.
I. OP[TE ODREDBE
^lan 1.
Ovim Statutom se, u skladu sa Zakonom, ure|uju pitawa osnivawa, organizacije, aktivnosti i rada Udruèwa gra|ana Komitet za
odbranu Vojislava [e{eqa.
^lan 2.
Udruèwe deluje pod nazivom Udruèwe gra|ana Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: Udruèwe).
Sedi{te Udruèwa je u Beogradu.
Podru~je delovawa Udruèwa je teritorija Srbije i Crne Gore.
^lan 3.
Udruèwe ima status pravnog lica.
U pravnom prometu sa tre}im licima Udruèwe nastupa samostalno u svoje ime i za svoj ra~un, a za preuzete obaveze odgovara svim
sredstvima (potpuna odgovornost).
Rad Udruèwa je javan.
^lan 4.
Udruèwe ima pe~at okruglog oblika pre~nika 3 cm, ~iji oblik
ivi~no prati tekst: Udruèwe gra|ana Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa. U sredi{tu pe~ata utisnut je grb; dvoglavi beli orao
dinastije Nemawi}a sa ~etiri ocila na {titu i ukr{tenim ma~evima u kanyama, Beograd.
Udruèwe ima {tambiq ~iji je tekst istovetan sa tekstom pe~ata.
I. CIQEVI UDRU@EWA I NAÎN OSTVARIVAWA

^lan 5.
Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa je nevladino udruèwe
gra|ana, neprofitnog karaktera osnovano da organizuje pomo} Vojislavu [e{equ pred Ha{kim tribunalom.
200
Udruèwe }e raditi na afirmaciji ideja Vojislava [e{eqa:

ideja slobode, mira, ravnopravne me|unarodne saradwe, demokratskih standarda, gra|anskih, politi~kih, ekonomsko-socijalnih, nacionalnih, kulturnih i drugih prava ~oveka sadrànih u najvi{im
me|unarodnim pravnim i politi~kim dokumentima.
^lan 6.
Ciqeve iz ~lana 5 Statuta, Udruèwe ostvaruje neposredno, radom ~lanova Udruèwa.
Udruèwe }e odbranu Vojislava [e{eqa pomagati:
prikupqawem dokaza radi obarawa optu`nice (izjave svedoka,
dokumenti, video i tonski zapisi, arhivi);
prikupqawem finansijske pomo}i za odbranu Vojislava [e{eqa;
informisawem doma}e i svetske javnosti, institucija i pojedinaca, koji bi mogli da pomognu u odbrani Vojislava [e{eqa;
izdavawem publikacija, novina, audio i video zapisa i otvarawe veb sajta Udruèwa;
saradwom sa sli~nim organizacijama i udruèwima u zemqi i
inostranstvu.
Izdava~ke delatnosti iz stava 1, ta~ka 4 Statuta bi}e naknadno
registrovane kod nadle`nog organa.
II.^LANSTVO U UDRU@EWU
^lan 7.
^lanstvo u Udruèwu je dobrovoqno.
Svojstvo ~lana sti~e se prijemom u Udruèwe.
Strani dràvqani mogu biti po~asni ~lanovi Udruèwa.
^lan 8.
^lan Udruèwa moè biti svako lice koje ima interes i sposobnost da u~estvuje u radu i ostvarivawu ciqeva Udruèwa, a o prijemu
u ~lanstvo odlu~uje Upravni odbor.
^lan 9.
^lanovi Udruèwa imaju pravo da biraju i da budu birani u organe Udruèwa, u skladu sa Statutom i da imaju uvid u rad Udruèwa i
wegovo finansijsko poslovawe.
^lan 10.
Za posebne zasluge u afirmisawu Udruèwa u pomo}i u odbrani
Vojislava [e{eqa, dodequju se:
zahvalnica;
plaketa;
diploma.
201
^lan 11.
^lanstvo u Udruèwu prestaje:
samovoqnim istupawem
iskqu~ewem iz ~lanstva.
Odluku o iskqu~ewu iz ~lanstva donosi Upravni odbor.
IV.. ORGANI UDRU@EWA

^lan 12.
Organi Udruèwa Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa su:
Skup{tina
Upravni odbor
Direktor
Nadzorni odbor
^lan 13.
SKUP[TINA UDRU@EWA
Skup{tina je najvi{i organ Udruèwa.
Skup{tinu ~ine svi ~lanovi Udruèwa sa jednakim pravom glasa.
Skup{tina Udruèwa odràva se najmawe jedanput godi{we, a
moè se sazvati na predlog predsednika, Upravnog odbora ili najmawe tre}ine ~lanova.
Skup{tina ima predsednika, kojeg bira iz redova ~lanstva, ~iji
mandat traje ~etiri godine, sa mogu}no{}u ponovnog izbora.
^lan 14.
Skup{tina, kao najvi{i organ Udruèwa:
odlu~uje o udruìvawu Udruèwa u saveze i druge oblike organizovawa me|unarodnih organizacija;
bira i opoziva predsednika, Upravni i nadzorni odbor;
razmatra i usvaja Godi{wi okvirni plan rada, Izve{taj o radu,
Finansijski plan i izve{taj Upravnog i Nadzornog odbora.
^lan 15.
Skup{tina donosi odluke ve}inom glasova prisutnih ~lanova.
^lan 16.
UPRAVNI ODBOR UDRU@EWA

Upravni odbor udruèwa ima predsednika i osam ~lanova koji se
imenuju na period od ~etiri godine.
Upravni odbor bira predsednika Upravnog odbora.
Predsednik Upravnog odbora je potpisnik finansijske dokumentacije.
202
Sednice Upravnog odbora saziva predsednik Upravnog odbora,

predsednik Skup{tine i najmawe pet ~lanova Upravnog odbora.
^lan 17.
Upravni odbor Udruèwa:
rukovodi radom Udruèwa;
donosi Statut i izmene i dopune Statuta;
imenuje direktora Udruèwa;
predlaè Skup{tini Godi{wi okvirni plan rada;
usvaja izve{taje o poslovawu i godi{we obra~une;
donosi odluke o kori{}ewu sredstava u skladu sa zakonom;
donosi odluke o dodeli priznawa Udruèwa;
sprovodi odluke koje donosi Skup{tina.
^lan 18.
DIREKTOR UDRU@EWA
predstavqa i zastupa Udruèwe;
vodi registar ~lanova;
stara se o zakonitosti rada Udruèwa i o ispuwavawu Zakonom
predvi|enih obaveza Udruèwa;
u~estvuje u radu Upravnog odbora Udruèwa;
priprema i odgovara za potpuno sprovo|ewe stru~nih, tehni~kih i administrativnih poslova udruèwa;
obavqa i druge poslove koje mu poveri Upravni odbor Udruèwa.
^lan 19.
Direktora Udruèwa imenuje Upravni odbor na period od ~etiri godine.
Za direktora se moè imenovati lice sa VI stepenom stru~ne
spreme i organizatorskim sposobnostima.
Direktor za svoj rad odgovara Upravnom odboru.
^lan 20.
NADZORNI ODBOR UDRU@EWA

vr{i nadzor nad poslovawem;
pregleda godi{wi obra~un;
pregleda godi{wi izve{taj o poslovawu;
prati zakonitost sprovo|ewa odluka Upravnog odbora i Skup{tine Udruèwa.
^lan 21.
Nadzorni odbor ima predsednika i tri ~lana.
Nadzorni odbor bira predsednika na konstitutivnoj sednici.
Nadzorni odbor o rezultatima nadzora pismeno obave{tava
Upravni odbor, direktora i Skup{tinu Udruèwa i ukazuje na even203
tualne propuste organa Udruèwa.
V.. POSLOVAWE I SREDSTVA ZA RAD UDRU@EWA

^lan 22.
Sredstva za poslovawe Udruèwa ~ine:
donacije, sponzorstva i dobrovoqni prilozi;
druga sredstva pribavqena u skladu sa pozitivnim propisima.
^lan 23.
O raspolagawu sredstvima Udruèwa stara se Upravni odbor u
skladu sa Statutom.
VI.. IZMENE I DOPUNE STATUTA

^lan 24.
Postupak za izmene i dopune Statuta pokre}e se na predlog i uz
pismeno obrazloèwe: Skup{tine, Upravnog odbora i direktora.
^lan 25.
Odluku o izmeni i dopuni Statuta donosi Upravni odbor.
VII..PRESTANAK RADA UDRU@EWA

^lan 26.
Udruèwe prestaje da postoji:
Odlukom Skup{tine Udruèwa.
Imovina Udruèwa po prestanku wegovog rada pripa{}e Srpskoj radikalnoj stranci, Zemun, Trg pobede 3.
VIII.. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 27.
Ovaj Statut stupa na snagu danom dono{ewa, a objavi}e se u sredstvima informisawa nakon upisa Udruèwa Komitet za odbranu
Vojislava [e{eqa u registar udruèwa gra|ana.
Predsedavaju}i
Osniva~ke Skup{tine
Tomislav Nikoli}
UDRU@EWE
Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa
Teku}i ra~un: 205-61000-30 Komercijalna banka
1. 1. 2003 31. 12. 2003. godine
204
R. br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
datum
4. 9. 2003.
16. 9. 2003.
16. 9. 2003.
27. 9. 2003.
8. 10. 2003.
9. 10. 2003.
10. 10. 2003.
14. 10. 2003.
15. 10. 2003.
21. 10. 2003.
18. 11. 2003.
19. 11. 2003.
29. 11. 2003.
2. 12. 2003.
3. 12. 2003.
4. 12. 2003.
6. 12. 2003.
26. 12. 2003.
29. 12. 2003.
opis
ulaz
izlaz
saldo
Spasoje Spasi}
1.000,00
V.B a.d. Beograd
10.000,00
Rebro doo. Batajnica
2.000,00
A Stil Batajnica
3.000,00
Slobodan Stevanovi}, Qig
2.000,00
Aleksandar Gali}, Kikinda
500,00
Milorad Mandi}
100,00
Tihomir Bartula, Beograd
200,00
Alkal doo
50.000,00
Spasoje Spasi}
1.000,00
Aleksandar îleryi}, Vrwa~ka Bawa 500,00
Bojan Beànovi}, Vrwa~ka Bawa
500,00
Neboj{a Kova~evi}, Opovo
1.000,00
Dragoslav Radojevi}
500,00
Slavica Marjanovi}
300,00
Mesni odbor SRS, Zrewanin
2.000,00
Mesni odbor SRS, Zrewanin
400,00
Op{tinski odbor
13.000,00
Dragoslav Radojevi}
500,00
Stawe: 88.500,00
0,00
88.500,00
UDRU@EWE
Devizni ra~un: 908-20501-70
54280/1247-77555-1 Komercijalna banka
1. 1. 2003 31. 12. 2003. godine
R. br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
datum
8. 12. 2003.
11. 12. 2003.
26. 12. 2003.
27. 12. 2003.
31. 12. 2003.
31. 12. 2003.
opis
ulaz
Prilog
Prilog
Prilog
Prilog
Pripis kamate
Pripis-porez
Stawe: 320,31
izlaz
0,31
0,06
0,06
saldo
100,00
20,00
100,00
100,00
320,25
UDRU@EWE
Teku}i ra~un: 205-61000-30 Komercijalna banka
Teku}i ra~un: 160-111003-68 Delta banka
1. 1. 2004 29. 11. 2004. godine
R. br.
datum opis
ulaz
izlaz
saldo
205
206
1.
2.
3.
4.
5.
6.
1. 1. 2004.
28. 1. 2004.
28. 1. 2004.
4. 2. 2004.
17. 2. 2004.
25. 2. 2004.
7.
8.
26. 2. 2004.
5. 3. 2004.
9.
10.
11.
6. 3. 2004.
13. 3. 2004.
22. 3. 2004.
12.
13.
14.
15.
23. 3. 2004.
30. 3. 2004.
31. 3. 2004.
7. 4. 2004.
16.
17.
18.
19.
8. 4. 2004.
13. 4. 2004.
19. 4. 2004.
21. 4. 2004.
20.
21.
22. 4. 2004.
7. 5. 2004.
22.
23.
24.
8. 5. 2004.
11. 5. 2004.
21. 5. 2004.
25.
26.
27.
22. 5. 2004.
2. 6. 2004.
2. 6. 2004.
28.
29.
30.
2. 6. 2004.
15. 6. 2004.
18. 6. 2004.
31.
32.
33.
19. 6. 2004.
3. 7. 2004.
5. 7. 2004.
34.
35.
36.
37.
6. 7. 2004.
9. 7. 2004.
19. 7. 2004.
21. 7. 2004.
Po~etni saldo
Du{an Munikravi}, Beograd
Miodrag Popovi}, Beograd
Dragoslav Radojevi}
Dragoslav Radojevi}
NBJ-Centar za Bonitet
(zavr{ni ra~un)
Bankarska provizija
Porez na finansijske
transakcije
Bankarska provizija
Vlado Popovi}, La}arak
transakcije
Bankarska provizija
Dragoslav Radojevi}
Dragoqub Radoji~i}
transakcije
Bankarska provizija
Miqkovi} B.
Dragoslav Vujovi}
transakcije
Bankarska provizija
transakcije
Bankarska provizija
Dragoslav Radojevi}
transakcije
Bankarska provizija
Dragoslav Radojevi}
transakcije
Bankarska provizija
Neboj{a Radisavqevi}
transakcije
Bankarska provizija
Jelica Bakovi}, Zrewanin
transakcije
Bankarska provizija
Marica Savi}, Beograd
Dragoslav Radojevi}
transakcije
88.500,00
19.000,00
2.500,00
500,00
500,00
1.200,00
10,15
2,66
10,00
470,00
0,02
10,00
500,00
500,00
0,02
10,00
500,00
500,00
0,02
10,00
0,02
10,00
500,00
0,02
10,00
500,00
0,02
10,00
3.000,00
0,02
10,00
10.000,00
0,02
10,00
10.000,00
500,00
0,02
38.
39.
40.
22. 7. 2004.
3. 8. 2004.
10. 8. 2004.
41.
42.
12. 8. 2004.
18. 8. 2004.
43.
44.
45.
46.
19. 8. 2004.
23. 8. 2004.
23. 8. 2004.
3. 9. 2004.
47.
48.
4. 9. 2004.
20. 9. 2004.
49.
50.
51.
21. 9. 2004.
4. 10. 2004.
5. 10. 2004.
52.
53.
6. 10. 2004.
19. 10. 2004.
54.
55.
20. 11. 2004.

27. 10. 2004.
56.
28. 10. 2004.
57.
58.
59.
60.
28. 10. 2004.

28. 10. 2004.
30. 10. 2004.
1. 11. 2004.
61.
3. 11. 2004.
62.
3. 11. 2004.
63.
3. 11. 2004.
64.
4. 11. 2004.
65.
6. 11. 2004.
66.
11. 11. 2044.
67.
68.
69.
11. 11. 2004.

15. 11. 2004.
15. 11. 2004.
Bankarska provizija
10,00
Dragoslav Radojevi}
500,00
transakcije
0,02
Bankarska provizija
10,00
transakcije
0,02
Bankarska provizija
10,00
Dragoslav Radojevi}
500,00
Dragoslav Radojevi}
500,00
transakcije
0,02
Bankarska provizija
10,00
transakcije
0,02
Bankarska provizija
10,00
Frosina Dimovska
250,00
transakcije
0,02
Bankarska provizija
10,00
transakcije
0,02
Bankarska provizija
10,00
Prebacivawe sredstava sa rn
u komercijalnoj banci na
rn u Delta banci
138.000,00
Priliv sredstava na
ra~un Delta banke
138.000,00
Bankarska provizija
149,04
Dragoslav Radojevi}
500,00
Bankarska provizija
10,00
transakcijeDelta banka
0,22
Porez na finansijske transakcije
Komercijalna banka
0,35
transakcijeDelta banka
0,02
Uplata teku}ih prihodaDelta
banka-prokwiàvawe
0,22
Bankarska provizija
Komercijalna banka
10,00
Bankarska provizija
Delta banka
32,00
Prenos sredstava na ra~un u
Delta banci (ga{ewe ra~una)
677,60
Provizija (ga{ewe ra~una)
10,00
Jovanka Stanojevi}odbornik Para}in 1.000,00
Dragoslav Jankovi}odbornik Para}in 1.000,00
207
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
15. 11. 2004.

15. 11. 2004.
15. 11. 2004.
15. 11. 2004.
15. 11. 2004.
15. 11. 2004.
15. 11. 2004.
15. 11. 2004.
17. 11. 2004.
Neboj{a Mirkovi}odbornik Para}in 1.000,00

Zoran Radivojevi}odbornik Para}in 1.000,00
Rade Jablanovi}odbornik Para}in 1.000,00
Goran Pavlovi} odbornik Para}in
1.000,00
Radomir Tomi}odbornik Para}in 1.000,00
Radi{a Ili}odbornik Para}in
1.000,00
Neboj{a Petkovi}odbornik Para}in 1.000,00
Bojana Jevti}odbornik Para}in
1.000,00
Prenos sredstava sa
ra~una Komercijalnoj banci
(ga{ewe ra~una)
677,60
18. 11. 2004.
transakcije
0,11
22. 11. 2004.
Bankarska provizija
15,00
Stawe: 288.897,82
140.367,55
148.530,27
UDRU@EWE
Devizni ra~un: 908-20501-70
54280/1247-77555-1 Komercijalna banka
1. 1. 2004 29. 11. 2004. godine
r. br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
datum
1. 1. 2004.
5. 1. 2004.
6. 2. 2004.
15. 3. 2004.
17. 4. 2004.
14. 6. 2004.
opis
ulaz
izlaz
Po~etni saldo
UplataNN
Dejan Radovi}
Dejan Radovi}
UplataNN
Dejan Radovi}
Stawe:
560,25 0,00
saldo
320,25
20,00
20,00
20,00
20,00
30,00
560,25

Original: engleski
PRED PRETRESNIM VE]EM I
Re{ava: sudija Carmel Agius, pretpretresni sudija
Odluka od: 3. decembra 2004. godine
TU@ILAC
protiv
208
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO ZAHTEVU ZA PODNO[EWE REPLIKE I
PRODU@EWE
ROKA ZA WENO PODNO[EWE
D
a
n
i
e
l Saxon
Ja, Carmel Agius, sudija Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe
lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava
po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem
tekstu: Me|unarodni sud) i pretpretresni sudija u ovom postupku;
Re{avaju}i po Podnesku br. 59 (u daqem tekstu: Zahtev za podno{ewe replike i produèwe roka za weno podno{ewe) optuènog
Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optuèni), zavedenom 2. decembra 2004. godine, u kojem traì dopu{tewe za podno{ewe i produèwe roka za podno{ewe replike na Odgovor Tuìla{tva na Zahtev
optuènog za normalizaciju uslova za pripremu odbrane (u daqem
tekstu: Odgovor Tuìla{tva), koji je Tuìla{tvo podnelo 25. novembra 2004. godine;
Imaju}i u vidu da se Odgovor Tuìla{tva odnosi na Zahtev optuènog za normalizaciju uslova za pripremu odbrane, zaveden 9. novembra 2004. godine;1)
Imaju}i u vidu da optuèni navodi da ima vrlo sna`nu i krajwe
razlo`nu potrebu da uputi repliku, ali da to ne moè da u~ini dok
ne dobije prevod na bosanski, hrvatski ili srpski jezik (u daqem tekstu: B/H/S) Odluke @albenog ve}a na koju se poziva Odgovor Tuìla{tva;2)
Uzimaju}i u obzir da pravilo 126 bis Pravilnika o postupku i
dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik),3) izme|u ostalog, predvi}a da
se replika na odgovor mora podneti u roku od sedam (7) dana od dana
kad je odgovor zaveden, uz dopu{tewe odgovaraju}eg ve}a
Uzimaju}i u obzir da pravilo 127, izme|u ostalog, predvi|a da
Pretresno ve}e moè da produì ili skrati svaki rok propisan ovim
Pravilnikom, nakon {to su mu podneskom izneti vaqani razlozi;
Uzimaju}i u obzir da pravilo 65 ter propisuje da se pretpretresni sudija stara da se postupak nepotrebno ne odugovla~i i preduzima sve mere potrebne da se predmet pripremi za pravi~no i ekspeditivno su|ewe, kao i da mu se poveravaju sve ili deo funkcija navedenih u pravilu 73, koje se ti~e mogu}nosti bilo koje od strana u postupku da podnose podneske i u skladu s kojim je, stoga, pretpretresni
sudija ovla{}en da razmatra zahteve za produèwe roka za podno{e209
we takvih podnesaka ili za dopu{tewe za podno{ewe replike na odgovore na takve podneske;

Uzimaju}i u obzir da bi gorepomenuta Odluka @albenog ve}a optuènom mogla biti od zna~aja za podno{ewe replike na Odgovor Tuìla{tva;
Uzimaju}i, daqe, u obzir da je Odluka @albenog ve}a prevedena
na B/H/S u skladu s uobi~ajenom praksom ovog Me|unarodnog suda;4)
Uzimaju}i u obzir da, u skladu s gorenavedenim ovla{}ewem
pretpretresnog sudije prema pravilu 65 ter da se postara da se postupak nepotrebno ne odugovla~i, ja sam Sekretarijatu Me|unarodnog
suda (u daqem tekstu: Sekretarijat) ve} uputio usmeni nalog da se optuènom dostavi prevod gorepomenute Odluke @albenog ve}a na
B/H/S;
Imaju}i u vidu da optuèni u svom Zahtevu za podno{ewe replike i produèwe roka za weno podno{ewe daqe traì da Pretresno
ve}e izda nalog Tuìla{tvu da uz svaki svoj podnesak dostavi sve dokumente koje u wemu citira, u celini prevedene na B/H/S;
Uzimaju}i u obzir da Statut ovog Me|unarodnog suda (u daqem
tekstu: Statut)5) i pravilnik ne omogu}avaju optuènom da uvek dobije sve dokumente u celini prevedene na B/H/S;6)
Uzimaju}i, daqe, u obzir da se spisi ovog Me|unarodnog suda zvani~no pohrawuju u Sekretarijatu, te da optuèni, ukoliko mu je potreban prevod neke odluke ili naloga Me|unarodnog suda na B/H/S,
treba da se obrati direktno Sekretarijatu;7)
Uzimaju}i, stoga, u obzir da optuèni ne bi trebalo da se obra}a
Pretresnom ve}u ili pretpretresnom sudiji svaki put kad mu je potrebno ne{to od Sekretarijata;
Isti~u}i da, bez obzira na to, optuèni uvek moè podneskom da
se obrati Pretresnom ve}u kako bi zatraìo produèwe roka;
Iz gorenavedenih razloga, na osnovu pravila 65 ter, 73, 126 bis i
127 Pravilnika, ovim odobravam Zahtev za podno{ewe replike i
produèwe roka za weno podno{ewe, i upu}ujem optuènog da za podno{ewe replike na Odgovor Tuìla{tva ima rok od sedam (7) dana
od dana kada ova odluka bude zavedena.
Carmel Agius,
pretpretresni sudija

Fusnote:
1) Odgovor Tuìla{tva je podnet 23. novembra 2004. godine, kada ga je Sekretarijat
primio radi prevoda na B/H/S, {to zna~i, u roku predvi|enom pravilom 126 bis
i u skladu s Nalogom o prevodu dokumenata, koji je Pretresno ve}e donelo 6. marta 2003. godine.
210
2) Tuìlac protiv Mejaki}a i drugih, predmet br. IT-02-65-AR73.1, Odluka po àlbi Tuìla{tva u vezi s rje{avawem sukoba interesa advokata Jovana Simi}a (u
daqem tekstu: Odluka @albenog ve}a). Odgovor Tuìla{tva poziva se na paragraf 7 te odluke.
3) Pravilnik o postupku i dokazima, IT/32/Rev.32, 12. avgust 2004. godine
4) (S)ve odluke i nalozi Me|unarodnog suda bi}e sastavqeni na oba radna jezika, a
Sekretarijat }e obezbijediti prevod na jezik optuènog. Tuìlac protiv Delali}a i drugih, predmet br. IT-96-21-T, Odluka po zahtjevu odbrane za podno{ewe
dokumenata na jeziku optuènog, 25. septembar 1996.
5) Statut Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, usvojen 25. maja 1993.
godine, na osnovu S/RES 827 (1993), posledwi put izmewen na osnovu S/RES 1411
(2002).
6) Vidi Odluku o produèwu roka za podno{ewe odgovora, 2. decembar 2004. godine.
7) Vidi predmet Tuìlac protiv Bla{ki}a, predmet br. IT-95-14-A, Odluka po zahtjevu optu`be za poja{wewe odluke @albenog vije}a od 4. decembra 2002. po zahtjevu Pa{ka Qubi~i}a za pristup povjerqivom materijalu, zapisnicima i dokaznim predmetima u predmetu Bla{ki}, 8. mart 2004, par. 35; vidi i fusnotu 4 gore.
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 63.
Pretresnom ve}u I
Dana 7. decembra 2004. godine uru~ena mi je Odluka po zahtevu za
podno{ewe replike i produèwe roka za weno podno{ewe, koju je
Pretresno ve}e I donelo 3. decembra. Na osnovu pravila 73. Pravilnika o postupku i dokazima, stav (B) zahtevam da mi izdate potvrdu
kako bih mogao uloìti àlbu Apelacionom ve}u, s obzirom da se odluka, koju nastojim da osporim i pobijem, ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili
ishod su|ewa, te bi promptno re{ewe Apelacionog ve}a su{tinski
pospe{ilo postupak.
Svojom odlukom Pretresno ve}e I je bitno ugrozilo moja procesna prava jer mi rok za podno{ewe replike nije vezalo za datum eventualnog uru~ewa traènih dokumenata iz dosada{we sudske prakse
Ha{kog tribunala. Ono me upu}uje da se obra}am direktno Sekretarijatu Me|unarodnog suda ukoliko mi je potreban prevod neke odluke ili naloga na srpski jezik. Me|utim, Sekretarijat se u vi{e navrata do sada ili potpuno oglu{io o moje zahteve da mi se dostave odre|eni dokumenti iz dosada{we sudske prakse, ili mi je te dokumente dostavqao sa ogromnim zaka{wewem. U svakom slu~aju, kad je re~
o dokumentima na koje se poziva sudsko ve}e ili tuìlac, nema {ansi da ih dobijem dok traje propisani rok za moj odgovor, àlbu ili
repliku, pa je zato neophodno da mi se redovno uru~uju uz akt na ~ije
pobijawe imam pravo. Svakim logi~kim ili smisaonim tuma~ewem
Statuta Me|unarodnog suda ili Pravilnika o postupku i dokazima
podrazumeva se, pogotovo u situaciji ako je optuèni odlu~io da se
sam brani, da mu se svi relevantni dokumenti moraju uru~iti na jeziku koji razume, a ja razumem iskqu~ivo srpski jezik. To se podjednako
211
odnosi na dokumente nastale neposredno u procesu koji se protiv optuènog vodi, kao i dokumente koje sudska ve}a i tuìoci citiraju u
svojim aktima, slede}i obi~aje sistema precedentnog prava.
Istovremeno, zahtevam da mi se rok za podno{ewe replike na odgovor Tuìla{tva povodom mog zahteva za normalizaciju uslova za
pripremu odbrane produì ili preformuli{e tako {to }e iznositi
sedam dana od dana uru~ewa odluke Apelacionog ve}a po mojoj uloènoj àlbi. U me|uvremenu, meni je dostavqen traèni dokument, ali
je va`no da se ovaj problem na~elno re{i za sve budu}e slu~ajeve jer
dostavqawe dokumenata iz dosada{we sudske prakse ne sme biti samo
stvar dobre voqe Sekretarijata.
Vojislav [e{eq
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 64.
Pretresnom ve}u I
Na osnovu pravila 126 bis i odobrewa Pretresnog ve}a I iz Odluke po zahtevu za podno{ewe replike i produèwa roka za weno
podno{ewe, ulaèm repliku na Odgovor Tuìla{tva na zahtev optuènog za normalizaciju uslova za pripremu odbrane.
1. Tuìla{tvo zahteva da se odbaci moj zahtev da se registruju ~lanovi stru~nog tima za pomagawe moje odbrane tvrde}i da taj registar
nije predvi|en nijednim normativnim aktom Me|unarodnog suda, mada ja
ve} u prvom pasusu zahteva iznosim da je to neophodno kako bih tim mojim pomaga~ima mogao dostavqati poverqivi materijal i ostvarivati s
wima nesmetane kontakte. Do sada sam najvi{e po tom pitawu onemogu}avan da radim na sopstvenoj odbrani. Sekretarijat je jo{ pro{le godine inate}im tonom odbio da registruje moje pravne savetnike, pa mi je
~ak zabranio da im predam tuìo~evu dokumentaciju kojom se podupire
optu`nica i dostavqeni osloba|aju}i materijal, na kojima je bilo jasno
nazna~eno da su dostupni javnosti. Tek 3. decembra 2004. godine ne{to se
po tom pitawu promenilo, pa mi je omogu}eno da iz {eveningenskog zatvora svojim pomaga~ima dostavim i materijal koji nije dostupan javnosti. Izgleda da je po pitawu stru~nog tima koji pomaè moju odbranu Sekretarijat u me|uvremenu unekoliko korigovao svoj stav.
2. Pretresno ve}e je odgovaraju}e mesto za razmatrawe svih statusnih pitawa optuènog, pa i problema na koje on nailazi zbog protivpravnog pona{awa Sekretarijata, pogotovo ako se ima u vidu da
Sekretarijat nije nikakva sudska instanca nego ~inovni~ki aparat
sa tehni~kim ovla{}ewima.
3. Jo{ uvek mi se onemogu}ava privilegovana komunikacija sa
~lanovima stru~nog tima za pomagawe moje odbrane tako {to se prislu{kuju svi na{i telefonski razgovori, nemam mogu}nosti da im
212
{aqem pisma poverqive sadrìne, uskra}eno mi je pravo da bez zatvorske kontrole sadràja tekstova primam podneske koje mi spremaju, dokazni materijal do koga svojim intenzivnimi marqivim radom
dolaze itd. Poseban problem mi predstavqaju smetwe, koje postavqa
Sekretarijat, povremenim posetama ~lanova stru~nog tima, kako bi
na{a komunikacija bila {to neposrednija. Upravo zbog ovih konkretnih pojedinosti koje moji stru~ni saradnici nisu navodili u
podnesku broj 46. izneo sam vam upodnesku broj 59. da imam vrlo sna`nu i krajwe razlo`nu potrebu da uputim repliku povodom tuìo~evog odgovora na moj zahtev da mi se normalizuju uslovi za pripremu
odbrane. Uz to, i iz dokumenta sudske prakse, koji ste mi na moj zahtev dostavili, potvr|uje se u ta~ki 10, da Pretresno ve}e ima inherentno ovla{tewe da osigura da su|ewe optuènim bude pravi~no.
Vojislav [e{eq
Original: engleski
PRED KOLEGIJUMOM ME\UNARODNOG
KRIVI^NOG SUDA
U sastavu: sudija Theodor Meron, predsednik sudija Fausto Pocar,
sudija Patrick Robinson, sudija Carmel Agius, sudija Liu Daqun
Odluka od: 9. decembra 2004. godine
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO ZAHTEVU ZA IZUZE]E @ALBENOG VE]A
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Daniel Daxon
1. Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: [e{eq) Kolegijumu je podneo zahtev u kojem traì izuze}e slede}ih sudija @albenog ve}a: sudije Merona, sudije Pocara, sudije Shahabuddeena, sudije G neyja i
sudije W inbreg de Roca (u daqem tekstu: sudije @albenog ve}a)1) iz
svakog daqeg àlbenog postupka u wegovom predmetu. [e{eq traì
213
takvo izuze}e na temequ toga {to se iz odluke koje su te sudije donele po wegovoj interlokutornoj àlbi kojom se osporava nadle`nost
ovog Me|unarodnog suda vidi da sve navedene sudije imaju poseban
politi~ki (naru~en) interes i da wihov odnos prema prof. dr Vojislavu [e{equ nije nepristrasan i objektivan.2)
2. Pravilo 15, na koje se [e{eq poziva, ne daje mu pravo da Kolegijumu direktno podnosi zahtev za pau{alno izuze}e sudija @albenog
ve}a. To se jasno vidi iz teksta tog pravila koje predvi|a slede}e:
(A) Sudija koji ima li~ni interes u predmetu ili koji s tim predmetom ima ili je imao ikakve veze koja bi mogla uticati na wegovu nepristrasnost ne sme da u~estvuje u prvostepenom ili àlbenom postupku u tom predmetu. On }e se u takvom slu~aju povu}i, a predsednik
}e imenovati drugog sudiju koji }e ga zameniti u postupku.
(b) Svaka od strana moè da zatraì od predsedavaju}eg sudije
Pretresnog ve}a da se sudija tog ve}a izuzme i povu~e iz prvostepenog ili àlbenog postupka iz gore navedenih razloga. Predsedavaju}i sudija }e saslu{ati mi{qewe sudije ~ije se izuze}e traì, te }e,
ako je to potrebno, odluku o tome doneti Kolegijum. Ako Kolegijum
prihvati zahtev, predsednik imenuje drugog sudiju umesto sudije koji
je izuzet.
3. Kao {to je u pravilu jasno re~eno, zahtev za izuze}e podnosi se
predsedavaju}em sudiji ve}a koje re{ava u datom postupku. Kolegijum
nije predsedavaju}i sudija @albenog ve}a, a sudije @albenog ve}a
trenutno uop{te ne postupaju u [e{eqevom predmetu. Zahtev se odbija.
Sastavqeno na engleskom i francuskom, pri ~emu je merodavan
engleski tekst.
Theodor Meron, predsednik

Fusnote:
1) Prema pravilu 23 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu:
Pravilnik) Kolegijum ~ine predsednik, potpredsednik i predsedavaju}e sudije pretresnih ve}a. Dvoje sudija ~ije izuze}e [e{eq traì su
~lanovi Kolegijuma, sudija Meron je predsednik, a sudija Pocar potpredsednik ovog Me|unarodnog suda. [e{eq nije traìo da se te sudije iskqu~e iz re{avawa po wegovom zahtevu za izuze}e, a drugi ~lanovi
Kolegijuma ne vide razlog za wihovo izuze}e u ovom predmetu.
2) Zahtev optuènog za izuze}e @albenog ve}a, 8. novembar 2004, str. 7.

214

Original: engleski
Nalog od: 10. decembra 2004. godine
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
NALOG PO PODNESKU BR. 58
Tuìla{tvo: g|a Hildegaard Uertz-Retzlaff, g. Urlich Mussemeyer,
g. Daniel Saxon
Ja, Carmel Aigus, sudija Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe
tekstu: Me|unarodni sud);
Imenovan 7. oktobra 2003. za pretpretresnog sudiju u ovom predmetu;
215
Imaju}i u vidu da je optuèni 25. novembra 2004. podneo Podnesak br. 58, od ~ega je sam zahtev na jednoj stranici, a preostalih 17
predstavqaju dodatak koji sadrì Elaborat stru~nog tima za pomagawe odbrane Vojislava [e{eqa o pravnim elementima nelegalnosti i nenadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju;
Uzimaju}i u obzir da u zahtevu od jedne stranice optuèni uvredqivim jezikom govori o jednom predstavniku Tuìla{tva u ovom
predmetu;
Uzimaju}i u obzir da je u takozvanom stru~nom timu angaòvana jedna ili vi{e osoba za koje nije ustanovqeno da zadovoqavaju
uslove iz pravila 44 ili pravila 45 Pravilnika o postupku i dokazima, te da stoga nemaju prava da postupaju u datom postupku pred ovim
Me|unarodnim sudom;
Uzimaju}i u obzir da je u podnesku prekora~en dozvoqeni broj
stranica propisan paragrafom 5 Uputstva o duìni podnesaka i zahteva i da za takvo prekora~ewe nije unapred traèna dozvola Ve}a;
Ovim nalaèm sekretaru da ne zavede Podnesak br. 58 i pozivam
optuènog da, ukoliko èli da se pitawe pokrenuto u zahtevu od jedne stranice razmotri, ponovo podnese doti~ni podnesak izbaciv{i
uvredqive delove, uz po{tovawe relevantnih odredaba Uputstva o
duìni podnesaka i zahteva.
Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu je merodavna engleska verzija.
Carmel Agius,
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
POVERQIVI ZAHTEV TU@ILA[TVA ZA

PREISPITIVAWE ODLUKE KOJOM SE TU@ILA[TVU
NALA@E DA OPTU@ENOM DOSTAVI PROPRATNI
216
MATERIJAL U ROKU OD SEDAM DANA

I. Zahtev
1. Dana 30. novembra u svojoj Odluci o produèwu roka za podno{ewe odgovora (u daqem tekstu: Odluka) Pretresno ve}e je pod ta~kom 1 naloìlo Tuìla{tvu da optuènom dostavi propratni materijal u roku od sedam dana od zavo|ewa Odluke osim ako u roku od sedam dana ne izloì vaqan razlog da to ne u~ini. Pretresno ve}e je
u Odluci istaklo da Tuìla{tvo nije navelo razlog za podno{ewe
propratnog materijala na ex parte osnovi. Tuìla{tvo u predmetnom
zahtevu navodi razloge za podno{ewe na ex parte osnovi i stoga traì od Pretresnog ve}a da preispita svoju Odluku. Zahtev se podnosi
kao poverqiv po{to se u wemu govori o dvadesetak svedoka za koje
Tuìla{tvo namerava da traì odre|ivawe za{titnih mera.
I. Istorijat postupka
2. Dana 22.oktobra 2004. godine Tuìla{tvo je podnelo Zahtev za
dopu{tewe za izmenu Optu`nice (u daqem tekstu: Zahtev). Kao Dodatak D ovom Zahtevu priloèn je Poverqivi i ex parte propratni materijal. U Podnesku br. 48, od 3. novembra 2004. godine, optuèni je
traìo produèwe roka za podno{ewe odgovora na Zahtev. U tom
podnesku optuèni je konstatovao da iz nepoznatog razloga nije dobio pomenuti poverqivi i ex parte materijal.
3. Pretresno ve}e u Odluci citira pravilo 50(A)(c)1) koje predvi|a da tuìlac moè da izmeni optu`nicu nakon {to je predmet
dodeqen Pretresnom ve}u, uz dopu{tewe tog Pretresnog ve}a ili sudije tog Pretresnog ve}a, nakon {to su saslu{ane strane. Pretresno ve}e citira i pravilo 50(A)(i
i), koje predvi|a da se izmene optu`nice ne}e odobravati osim ako se Pretresno ve}e ili sudija ne uvere da postoje dokazi koji idu u prilog standardu propisanom u ~lanu
19, paragraf 1 Statuta u prilog traènoj izmeni.
4. U Odluci je Tuìla{tvu naloèno da optuènom dostavi propratni materijal kako bi imao priliku da ospori navod da propratni materijal predo~en u prilog izmeni optu`nice zaista ide u prilog takvoj izmeni.
III.. Diskusija o merodavnom pravu
6. Pravilom 50 je utvr|eno kada tuìlac moè da izmeni optu`nicu. To pravilo predvi|a tri perioda tokom kojih tuìlac moè
da izmeni optu`nicu:
pre nego {to je optu`nica potvr|ena [pravilo 50(A)(i)(a)],
izme|u potvrde optu`nice i dodeqivawa predmeta Pretresnom
ve}u [pravilo 50(A)(i)(b)], i
nakon {to je predmet dodeqen Pretresnom ve}u [pravilo
50(A)(i)(c)].
U ovom slu~aju vaì tre}i period [pravilo 50(A)(i)(c)], budu}i
da je predmet ve} dodeqen Pretresnom ve}u.
6. Pravilo 50(A)(i)(c), koje se moè primeniti u datom predmetu,
217
daje optuènom pravo da bude saslu{an. Pretresno ve}e je zakqu~ilo da to pravo da bude saslu{an podrazumeva osporavawe navoda da
propratni materijal predo~en u prilog izmeni optu`nice zaista
ide u prilog takvoj izmeni.2)
7. Tuìla{tvo, uz du`no po{tovawe, tvrdi da optuèni nema
pravo da osporava dokaze koji idu u prilog Optu`nici, te da nije potrebno da poseduje propratni materijal kako bi ostvario svoje pravo
da bude saslu{an. Iako nije definisan pravilom 50(A)(i)(c), opseg
prava optuènog da bude saslu{an moè se utvrditi na osnovu pravnih sredstava koja mu stoje na raspolagawu, ukqu~uju}i mogu}nost da
podnosi preliminarne podneske imogu}nost odlagawa su|ewa da bi
se obezbedilo dovoqno vremena za pripremu odbrane [(pravilo
50(c)].
8. Prema pravilu 66 (A)(i), Tuìla{tvo je obavezno da odbrani
obelodani propratni materijal u roku od trideset dana od prvog stupawa pred sud. Pravilo 72(A)(i
i
) predvi|a da odbrana mora da podnese preliminarni podnesak u vezi s formom optu`nice najkasnije
trideset dana od obelodawivawa propratnog materijala. Taj proceduralni redosled se ne remeti pravilom 50(A)(i)(c). Naprotiv, prema pravilu 50(B), ukoliko izmewena optu`nica ukqu~uje nove optu`be potrebno je odràti novo stupawe pred sud. Pravilo 50(C) daje
odbrani rok od dodatnih trideset dana za ulagawe preliminarnih
podnesaka u skladu s pravilom 72 u vezi s novim optu`bama. Iz ovog
doslednog proceduralnog sistema i ~iwenice da se u pravilu 50 nigde ne pomiwe propratni materijal, Tuìla{tvo smatra da u postoje}oj situaciji vaqa primeniti pravilo 66(A)(i), te da Tuìla{tvo
mora optuènom da obelodani propratni materijal u roku od trideset dana od wegovog slede}eg stupawa pred Pretresno ve}e.
9. Pored toga, Tuìla{tvo tvrdi da formulacija pravila
50(A)(i
i) ide u prilog ovom stavu. Pravilo 50(A)(i
i) predvi|a slede}e:
Nezavisno od bilo kakvih drugih faktora relevantnih za kori{}ewe diskrecionih ovla{}ewa, odobrewe da se izmeni optu`nica izdaje se samo onda kada se Pretresno ve}e ili sudija uvere da postoji dokazni materijal u prilog odobravawu predloènih izmena koji zadovoqava kriterijume iz ~lana 19, stav 1 Statuta. ^lan 19, stav 1 Statuta predvi|a da optu`nicu pregleda sudija pretresnog ve}a kojem je
ona dostavqena i da }e je potvrditi ako se uveri da je tuìlac utvrdio da prima facie postoje osnove za to.
10. Nijedna od ove dve odredbe ne govori o tome da optuèni u~estvuje u pregledu dokaznog materijala. Naprotiv, Tuìla{tvo tvrdi
da je u praksi ovog Me|unarodnog suda potvr|eno da je postojawe ili
nepostojawe dokaza kao potvrda bilo kojeg od navoda iznesenih u optu`nici pitawe koje treba da utvrdi {to je slu~aj i u common law
sistemu i u gra|ansko-pravnom sistemu Pretresno vije}e, na zavr{etku su|ewa ili (ako se to pitawe pokrene) na kraju izvo|ewa dokaza optu`be.3) (naglasak dodat)
11. razna pretresna ve}a su, re{avaju}i po podnescima o navod218
nim nedostacima u formi optu`nice, zakqu~ila da odbrana ne moè

da osporava dokaze takvim podnescima.4) Pitawa vezana za prihvatqivost dokaza na odgovaraju}i na~in se rje{avaju na su|ewu.5) U
predmetu Tuìlac protiv Damira Do{ena i Dragana Kolunyije6)
Pretresno ve}e je zakqu~ilo da je iz sudske prakse Me|unarodnog
suda jasno da osporavawe dokaznog materijala mora sa~ekati su|ewe.7)
12. Osim toga, pravilo 50(B) predvi|a slede}e: Ako izmewena
optu`nica sadrì nove optu`be, a optuèni je ve} stupio pred sudiju ili Pretresno ve}e u skladu s pravilom 62, novo stupawe pred sud
odràva se ~im to bude mogu}e kako bi se optuènom dala prilika da
se izjasni o krivici po novim optu`bama.8) Pravilo 50(B) Pravilnika postalo bi bezna~ajno i izli{no ukoliko bi optuèni, pre nego {to se odobre izmene optu`nice, imao mogu}nost da osporava navod da propratni materijal predo~en u prilog izmeni optu`nice zaista ide u prilog takvoj izmeni. Ne bi bilo stvarne potrebe da optuèni ponovo stupi pred sud kako bi se izjasnio o krivici po novim
optu`bama. Da li }e se izjasniti krivim ili ne videlo bi se ve} iz
wegovog stava o tome da li propratni materijal ide u prilog izmeni.
Stoga bi zasebno izja{wavawe o krivici bilo izli{no; on bi to mogao da u~ini na kraju pretresa, pre nego {to sudija donese odluku o
tome da li }e se optu`nica izmeniti.
13. Tuìla{tvo, s du`nim po{tovawem, tvrdi da se na osnovu sistematske prirode citiranih pravila i sudske prakse jedino moè
zakqu~iti da u ovoj fazi postupka optuèni nema pravo da osporava
dokaze i dobije pristup propratnom materijalu. Pravilo 50(A)(i)(c)
postoji da bi strane u postupku bile saslu{ane po pitawima procedure i rokova, a ne po materijalnopravnim pitawima. Podno{ewe
prigovora u vezi sa procedurom ne iziskuje pozivawe na propratni
materijal. Osim toga, dopu{tewe za izmenu optu`nice ne ide na {tetu prava optuènog.9)
14. Ni drugi me|unarodni krivi~ni sudovi ne predvi|aju prigovore po materijalnopravnim pitawima. Pravilo 50(B)(i
i) Pravilnika o postupku i dokazima Specijalnog suda za Siera Leone predvi|a
da tuìlac, nakon {to je data izmena odobrena, mora da obelodani
sav materijal u vezi s novom izmenom u roku od sedam dana nakon {to
optuèni slede}i put stupi pred sud radi izja{wavawa o krivici po
novim optu`bama.10)
IV.. îweni~ni razlozi za podno{ewe propratnog materijala na ex
parte osnovi
15. U Odluci je konstatovano da Tuìla{tvo nije navelo razlog
za podno{ewe propratnog materijala na ex parte osnovi i da }e na
kraju, nakon {to se odobre izmene Optu`nice, morati da obelodani
propratni materijal. Tuìla{tvo tvrdi da, u skladu s tuma~ewem
Pravilnika kojeg se dosledno pridràvalo, kao {to je gore opisano,
nema razloga za izno{ewe takvih razloga. Tuìla{tvo }e sada izneti razloge koji su, prema Odluci, nedostajali. Tuìlac tvrdi da op219
tuèni ne bi trebalo da ima pristup propratnom materijalu dok se

ne odobre izmene Optu`nice zbog konkretnih pitawa bezbednosti
svedoka na ~ijim se izjavama temeqe date izmene.
16. Propratni materijal, izme|u ostalog, sadrì 35 izjava svedoka. Tuìla{tvo namerava da za 20 svedoka traì za{titne mere,
ukqu~uju}i obelodawivawe u kasnijem roku za nekoliko veoma osetqivih svedoka. Ukoliko Tuìla{tvo bude moralo sada da obelodani propratni materijal, te ukoliko Pretresno ve}e ne odobri Zahtev za izmenu Optu`nice, ti svedoci }e bez ikakvog razloga biti izloèni velikoj opasnosti.
17. U svojim prethodnim zahtevima za odre|ivawe za{titnih mera11) Tuìla{tvo je dostavqalo materijal i argumentaciju koja se
podrobno bavila pitawima bezbednosti. Tuìla{tvo upu}uje na te
zahteve kako se ne bi ponavqalo. Nedavni doga|aji u Srbiji jo{ jednom su pokazali da bi Pretresno ve}e i Tuìla{tvo trebalo da budu i te kako na oprezu po tom pitawu. Iako je na statusnoj konferenciji, odrànoj 29. oktobra 2003, optuèni tvrdio da nije potrebno
skrivati identitet svedoka i da nijednom od wih ne preti opasnost,12) vaqa imati na umu da je on predsednik Srpske radikalne
stranke (u daqem tekstu: SRS) koja je nedavno pokrenula ozbiqnu i
neuqudnu kampawu zastra{ivawa i laì protiv dva svedoka, novinara Jovana Dulovi}a i Dejana Anastasijevi}a, koji su ve} svedo~ili u
drugim predmetima pred ovim Me|unarodnim sudom i koji, prema
pretpostavkama SRS, mogu biti pozvani da svedo~e u ovom predmetu.
18. Dana 14. novembra 2004. generalni sekretar SRS, gospodin
Aleksandar Vu~i}, odrào je u Beogradu vanrednu konferenciju za
{tampu, na kojoj je izneo tvrdwu da Ha{ki tribunal za su|ewe ovom
optuènom sprema izvestan broj la`nih svedoka, to jest, one koji su
ve} svedo~ili u Hagu, kao {to su novinari lista Vreme Jovan Dulovi} i Dejan Anastasijevi}. On je tako|e izneo tvrdwu da }e se sav materijal za Optu`nicu protiv optuènog zasnivati na la`nim svedocima i wihovim izjavama, laìma i izmi{qotinama wegovih politi~kih protivnika, te la`nim izjavama pojedinih ucewenih qudi, na
navodnim i izmi{qenim re~ima optuènog, i to pod uticajem stranih obave{tajnih slu`bi. Gospodin Vu~i} je daqe konstatovao da je
optuèni navodno do{ao u posed zna~ajnih dokumenata koji to potvr|uju i da je Srpska radikalna stranka dobila te dokumente od optuènog. Gospodin Vu~i} je pomiwao tim odbrane optuènog i saradwu
SRS-a s wima. On je istakao da su SRS i tim odbrane optuènog prou~ili zahtev za izmenu Optu`nice i da }e prisutnima izneti deo tog
propratnog materijala. Gospodin Vu~i} je jasno stavio do znawa da je
sve te informacije dobio od optuènog. One koji su zainteresovani
za vi{e informacija, gospodin Vu~i} je pozvao da do|u u wegovu kancelariju. Kao Dodatak A priloèn je primerak saop{tewa Srpske
radikalne stranke iznetog na konferenciji za {tampu, objavqen na
zvani~noj internet prezentaciji te stranke, a kao Dodatak B wegov
prevod. Uz to, o ovom doga|aju je na{iroko izvestila srpska {tam220
pa.13)
19. Pored toga, optuèni je 24. novembra 2003. podneo Tuìla{tvu obiman podnesak pod nazivom Obave{tewe optuènog da namerava da iznese posebnu odbranu... u kojem je sli~nim argumentima napao pomenute svedoke. To predstavqa uverqive dokaze o tome da je optuèni inicirao datu kampawu zastra{ivawa ili da je wen deo.14)
Ako se ima u vidu politi~ka i bezbednosna situacija u Srbiji, ciq
te kampawe nije samo zastra{ivawe svedoka Jovana Dulovi}a i Dejana Anastasijevi}a, ve} i drugih svedoka koji bi mogli da svedo~e protiv optuènog.
20. Tuìla{tvo tvrdi da postoji opravdana bojazan da }e propratni materijal zavr{iti u rukama SRS-a i biti daqe distribuiran, kao {to je zapretio gospodin Vu~i} na konferenciji sa {tampu.
Iz tih razloga ne treba primoravati Tuìla{tvo da obelodani propratni materijal pre nego {to se odobre izmene. Na taj na~in bi Tuìla{tvo dobilo na vremenu koje mu je potrebno za pripremu zahteva za za{titne mere i redigovawe materijala u ciqu za{tite svedoka.
V.. Traèno pravno sredstvo
Iz gorenavedenih razloga Tuìla{tvo, uz du`no po{tovawe,
traì da Pretresno ve}e preispita svoj nalog i oslobodi Tuìla{tvo obaveze da obelodani propratni materijal u roku od sedam dana od zavo|ewa Odluke.
,
Fusnote:
1) Svi citati pravila u daqem tekstu odnose se na Pravilnik o postupku
i dokazima (verzija od 28. jula 2004), osim ako je druga~ije navedeno.
2) Stranica 4 Odluke.
3) Tuìlac protiv Radoslava Br|anina, Odluka po zahtjevu za odbacivawe
Optu`nice, predmet br. IT-99-36-PT, 5. oktobar 1999, paragraf 15.
4) Ibid., par. 23 Tuìlac protiv Mom~ila Kraji{nika, Odluka po preliminarnom podnesku o formi optu`nice, predmet br. IT-00-39-PT, 1.
avgust 2000. Tuìlac protiv Krsti}a, Odluka po preliminarnom podnesku odbrane o formi izmijewene optu`nice, ta~ke optu`nice 7-8,
predmet br. IT-98-33-PT, Pretresno ve}e I, 28. januar 2000.
5) Tuìlac protiv Mom~ila Kraji{nika, Odluka po preliminarnom podnesku o formi optu`nice, predmet br. IT-00-39-PT, 1. avgust 2000, par. 14.
6) Tuìlac protiv Damira Do{ena i Dragana Kolunyije, Odluka po preliminarnim podnescima, predmet br. IT-95-8-PT, 10. februar 2000, par. 21.
7) U Odluci po zahtevu za odbacivawe Optu`nice u predmetu Tuìlac
protiv Radoslava Br|anina, predmet br. IT-99-36-PT, od 5. oktobra
1999, Pretresno ve}e je napravilo razliku izme|u preduslova koji se
ti~u optu`nice, i onih koji se ti~u propratnog materijala. Potrebno
je da optu`nica, a ne propratni materijal, pokaè da postoji prima facie osnov za pokretawe postupka; stoga nije potrebno da optuèni da
svoj komentar na propratni materija. Pretresno ve}e je bilo slede}eg
221
mi{qewa: Jasno je da, u mjeri u kojoj je rije~ o samom Statutu, potrebno je da samo optu`nica pokaè da postoji prima facie predmet. ... Statut ne pomiwe propratne materijale.
8) U vezi s izrazom nove optu`be vidi predmet Tuìlac protiv Krnojelca, Odluku o odgovoru tuìoca na odluku od 24. februara 1999, predmet br. IT-97-25-PT, Pretresno ve}e I, 20. maj 1999, par. 19-20. Ako su
u okviru izmjena optu`nice postoje}e ta~ke potkrijepqene potpuno novim ~iweni~nim situacijama... te zamjene mogu de fakto sa~iwavati nove optu`be. ... Ako je to slu~aj, potrebno je da se izmjewena i pro{irena optu`nica pregleda i da se optuèni ponovo izjasni o krivici po
tim optu`bama.
9) Tuìlac protiv Dragoquba Kunarca, predmet br. IT-96-23-PT, 19. avgust 1998, str. 3.
10) Pravilo 50: Izmena optu`nice (izmeweno 14. marta 2004): (A) Tuìlac
moè da izmeni optu`nicu u bilo kojem trenutku pre wene potvrde, bez
odobrewa, ali, posle potvrde, pre prvog stupawa optuènog pred sud u
skladu sa pravilom 61, samo uz odobrewe imenovanog sudije koji je potvrdio optu`nicu ili, samo u izuzetnim okolnostima, drugog sudije. Tokom prvog stupawa pred sud ili nakon wega, optu`nica se moè mewati
samo uz odobrewe Pretresnog ve}a, u skladu s pravilom 73. Ukoliko se
izmena odobri, takva optu`nica podleè pravilima 47(G) i 52; (B) ako
izmewena optu`nica sadrì nove optu`be, a optuèni je ve} stupio
pred sudiju ili Pretresno ve}e u skladu s pravilom 61; i. novo stupawe
pred sud odràva se ~im to bude mogu}e kako bi se optuènom dala prilika da se izjasni o krivici po novim optu`bama; i.
i tuìlac }e u roku
od sedam dana od takvog stupawa pred sud obelodaniti sav materijal
predvi|en pravilom 66(A)(i) u vezi s novim optu`bama; i . od dana kad
Tuìla{tvo obelodati taj materijal, optuèni ima rok od dodatnih deset dana za ulagawe preliminarnih podnesaka na osnovu pravila 72 u vezi s novim optu`bama.
11) Zahtev optu`be za izdavawe naloga o neobelodawivawu propratnog materijala, 10. mart 2003. godine; Zahtev optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila 66(a)(i
i) i 68 i za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze, 10. septembar 2003. godine; Zahtev Tuìla{tva za neobelodawivawe imena i drugih informacija koje
otkrivaju identitet svedoka, 21. juli 2004. godine; Drugi zahtev optu`be
za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze, 5. oktobar 2004.
godine.
12) Transkript 031029SC od 29. oktobra 2003, str. 16, 2-7.
13) Ve~erwe novosti, 15. novembar 2004, str. 15, Vreme, br. 724, 18. novembar 2004.
14) Tuìla{tvo trenutno razmatra pitawe da li ti postupci predstavqaju
nepo{tovawe suda, te }e u bliskoj budu}nosti postupiti na odgovaraju}i na~in.
DODATAK A
Zvani~na internet prezentacija Srpske radikalne stranke
konferencije za {tampu odràna 14. novembra 2004. godine
(original na B/H/S-u)
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna
stranka i tim za odbranu Vojislava [e{eqa, prou~avaju}i zahtev za
pro{irewe optu`nice protiv Vojislava [e{eqa do{ao je do zakqu~ka, vrlo preciznog, izne}emo vam i dokaze za to, da je to jedin222
stvena optu`nica u Ha{kom tribunalu protiv jednog ~oveka, koja se

temeqi iskqu~ivo na re~ima koje je taj ~ovek izgovorio. Re~ je, dakle, apsolutno i jedino o verbalnom deliktu. Nigde se ne govori ni o
kakvom fizi~kom u~e{}u Vojislava [e{eqa ili wegovih bliskih
saradnika u bilo kakvom zlo~inu, u bilo ~emu {to bi moglo da povredi norme me|unarodnog humanitarnog i ratnog prava. Jedino na ~emu
se zasniva optu`nica protiv gospodina [e{eqa jesu la`ni svedoci
i wihove izjave, laì i izmi{qotine wegovih politi~kih protivnika i la`ne izjave pojedinih ucewenih qudi, tako|e o navodnim re~ima i izmi{qenim re~ima Vojislava [e{eqa i to pod uticajem stranih obave{tajnih slu`bi.
Mi smo do{li u posed, odnosno gospodin [e{eq je do{ao u posed, zna~ajnih dokumenata koji potvr|uju ove na{e navode, do{ao je u
posed i zna~ajne dokumentacije koju je vodila Slu`ba dràvne bezbednosti Republike Srbije o bezbednosno interesantnim aktivnostima, kako se to stru~no kaè, protiv Srbije, wenih interesa, pojedinih qudi, pa i protiv gospodina [e{eqa, i jo{ nekih qudi koji se
nalaze u Hagu, a koji su bili ve} la`ni svedoci u Hagu, la`ni svedoci i u nekim procesima ovde u Srbiji i koji se verovatno pripremaju da budu la`ni svedoci i u postupku protiv gospodina [e{eqa.
Ja }u vam sada deo toga pro~itati, a oni koji su zainteresovani
mogu taj materijal od nas i da dobiju, mi smo ga dobili od gospodina
[e{eqa. Re~ je, naime, o pisawu, dakle, sva tri aspekta }emo danas
pokriti, i to na osnovu izjava novinara i izmi{qotina pojedinih se
optu`nica zasniva, na osnovu kakvih politi~ara i kojih izjava i na
osnovu delovawa kojih obave{tajnih slu`bi.
Ovde su podaci o onome {ta su, kako i za ~iji ra~un radili gospoda Dulovi} i Anastasijevi}. Ja }u vam ~itati samo delove koji }e vam
biti interesantni. Zanimqivo je, primeti}ete to u ovome {to }u
vam pro~itati, recimo obojica imaju veoma bliske prijateqske odnose sa Ha{kim tribunalom. Gospodin Anastasijevi} ~ak, vrlo bliske
prijateqske odnose sa Florens Artman Domanku{i}, tako se ona
preziva, to joj je pravo ime i prezime. Nije slu~ajno {to je na takav
na~in i pod wihovim uticajem vo|ena kampawa i ovde u medijima u
Srbiji i za{to su kori{}eni da vode kampawu i da budu glavni svedoci protiv Srba, a pretpostavqamo da }e biti kori{}eni i u postupku protiv Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu.
Naime, tokom 1995. godine, Jovan i Radmila Dulovi} koja se isticala znawem jezika, supruga gospodina Dulovi}a, ostvarili su intenzivnu saradwu sa ameri~kom medijskom ku}om Interwuz, koja je tajno radila na prostoru biv{e Jugoslavije, odnosno sa novinarima Hilanom Votsonom i Seròm Gordijem.
Na podru~ju isto~ne Bosne i Vukovara, Dulovi}i su pomenutoj
dvojici ameri~kih novinara pruàli usluge tokom snimawa, realizacije i montaè dva dokumentarna filma o srpskim zlo~inima na
ovom podru~ju. Za to su, naravno, bili dobro i debelo pla}eni, od ~ega su stekli zna~ajnu deviznu zaradu.
223
Dulovi} je bio zaduèn za pronalaèwe lokacija i sagovornika za

snimawe, a tokom montaè, sa svojom suprugom, angaòvao se na proveri
ili dopuni navoda do kojih su pomenuti novinari do{li posredstvom
drugih izvora. Osim toga, u jednom od filmova Dulovi} se pojavquje kao
reporter i spiker koji gledaocima poja{wava pojedine sekvence.
Za potrebe i po nalogu Hilana Votsona, Dulovi}i su u vi{e prilika putovali u unutra{wost Srbije, sa ciqem pronalaèwa i intervjuisawa osoba na okolnosti zlo~ina u biv{oj BiH, po~iwenih od
strane Srba, naravno.
Tako su nekoliko puta poku{avali da uspostave kontakt sa izvesnim Kraji{nikom iz okoline Kragujevca, misle}i da se radi o ro|enom bratu Mom~ila Kraji{nika. Za to imamo direktne dokaze, dakle, moète dobiti i svedo~anstvo ~oveka o kojem je re~.
Pored toga, od strane Votsona dobili su nalog da provere i prikupe informacije o izvesnom restoranu u okolini Kragujevca, uz
obrazloèwe da su u tom objektu navodno vr{ene isporuke oru`ja
Srbima u Bosni. Stoga su Dulovi}i maja 1996. godine, dakle, vrlo
precizno vam govorimo i termine da znate, sa snimateqem agencije
Rojters, boravili u Kragujevcu, angaùju}i se na prikupqawu interesantnih saznawa, pri ~emu su snimili pomenuti restoran, kao i
okolinu, gde se, ina~e, nalazi i specijalizovana fabrika Vojske Jugoslavije za proizvodwu municije, a snimawe je zabraweno.
U sklopu realizacije ovih filmova Votson je slao tekstove naracije, koje je Dulovi} snimao na kasete i slao u Wujork. Stvarani su
novi kontakti, tek kasnije, nakon vi{egodi{weg ilegalnog rada
Interwuza u SRJ u Okru`nom privrednom sudu u Beogradu registrovana je firma Interwuz, kao me{ovito preduze}e za produkciju, marketing i distribuciju.
S obzirom na to da je jedan od tih planova podrazumevao i ve}u
medijsku zastupqenost sudskih procesa pred Ha{kim sudom, Dulovi}i su se tim povodom saglasili da je neophodno da im iz SAD-a po{aqu programe vezane za su|ewe bilo kakvoj grupi muslimana zbog bilo
kakvih zlo~ina nad Srbima, kako bi, po wihovom mi{qewu, srpski
narod shvatio da Ha{ki sud nije smi{qen samo protiv Srba, odnosno
da bi kasnije lak{e pro{le druge teme iz domena Ha{kog tribunala,
odnosno optu`be na ra~un Srba.
Pored navedenog, Dulovi} se angaùje i na saradwi sa Ha{kim
sudom uspostavi{i direktan kontakt sa tada glavnim istraìteqem,
izvesnim Hajndriksom, kao i sa Denisom Milerom i Ivanom Niì},
slu`benicima istra`nog odeqewa Ha{kog tribunala.
Raspoloìva saznawa ukazuju da je, posredstvom Niì}eve, dogovoren sastanak sa Denisom Milerom, u Segedinu (Ma|arska). Namera
je bila da se Mileru prilikom tog susreta dostave prikupqene informacije, video kasete i pisani materijali o navodnim brojnim
srpskim ratnim zlo~inima u isto~noj Slavoniji i zapadnoj Bosni.
Slu`ba nema pouzdanih podataka da li je taj susret i u kom trenutku
realizovan.
224
Maja 1996. godine boravio je u Hagu, gde je prisustvovao premijernom prikazivawu filma koji je realizovala ta ku}a Interwuz, posve}enog zna se ~emu srpskim zlo~inima u isto~noj Bosni, sa akcentom na de{avawa u Srebrenici. Nakon {to je ovaj film prikazan
{irom Evrope, u listu Vreme su posredstvom Dulovi}a objavqeni
negativno konotirani komentari najpoznatijih ameri~kih listova o
ulozi srpske strane u sukobima na tlu biv{e SFRJ.
Ina~e, bra~ni par Dulovi} je posredovao u mnogim kontaktima
koje su ameri~ke vladine i nevladine organizacije, obave{tajne slu`be, po raznim osnovama, uspostavqale sa pojedincima i organizacijama u SRJ (Ajreks, Juesejd, Helsin{ki odbor za qudska prava, Hjuman
rajt vo~ers arm proyekt i tako daqe.
Prema na{im saznawima, Ernest Jan Hongerdon, jedan od rukovodilaca ameri~ke organizacije Hjuman rajt vo~ers arm proyekt, borave}i u Beogradu maja 1997. godine, prikupqao je saznawa o vrsti
oru`ja koje je Vojska Jugoslavije koristila u proteklom ratu u Bosni, a posredstvom Dulovi}a uspostavqeni su i kontakti sa kompetentnim licima iz ovih oblasti.
Ja vam sad delimi~no preska~em, ovde se govori o wegovom udelu
na vukovarskom rati{tu, o tome }u ne{to kasnije.
Zanimqivo je, po{to nam je poznato da su zaista u pitawu la`ni
svedoci, da su se la`nim imenom predstavqali, posebno gospodin Dulovi}, za {ta posedujemo dokaze. Pisao je za hrvatsko izdawe magazina Plejboj pod pseudonimom Vlastimir @ivadinovi}. Vlastimir
@ivadinovi} ne postoji, re~ je o Jovanu Dulovi}u. Postavqa se pitawe kako takav ~ovek i bilo kakav wegov iskaz moè da bude verodostojan, kako moè da se dogodi da on bude diskreditovan i diskvalifikovan kao bilo kakav svedok na bilo kakvom i bilo ~ijem su|ewu.
Pod la`nim imenom se predstavqao pi{u}i o kriminalu i kriminalnoj sceni u Srbiji.
Ovde sada ima ceo deo oko wegove uloge u vezi sa Momirom Gavrilovi}em, koji nije zna~ajan za ovu temu. Oktobra 2002. godine Dulovi} se pojavquje kao svedok Tuìla{tva u procesu protiv Slobodana
Milo{evi}a pred Ha{kim sudom. Iako nije primewena mera za{tite identiteta, Tuìla{tvo je, posle prvog dana svedo~ewa, odlu~ilo
da se proces zatvori za javnost, naravno, zbog navodnih pretwi koje je
Dulovi} dobio.
Ono {to vam je tako|e zanimqivo da vidite za{to ne moè da bude nigde i nikada svedok. Tokom 2002. godine Dulovi} je u vi{e navrata kontaktirao sa Qubi{om Buhom zvanim ûme, licem iz kriminogene sredine. Naime, Buha je u tom periodu imao nameru da preko medija iznese niz optu`bi na ra~un najuticajnijih jugoslovenskih politi~ara i privrednika, povodom ~ega se konsultovao sa Dulovi}em.
Tako|e, Dulovi} je vr{io pritisak na pojedine novinare da objavquju wegove demantije u vezi sa pisawem wegove supruge Qiqane Buhe.
Me|utim, posle toga dolazi do sukoba unutar mafije i Dulovi} vi{e
ne zna {ta da radi, te tako nakon podmetawa eksploziva u firmu Di225
fens, koja je vlasni{tvo Buhe, Dulovi} u izjavi za hrvatski Nacional ozna~ava pripadnike Crvenih beretki kao izvr{ioce napada
na Buhinu firmu. Me|utim, kada je beogradski nedeqnik Vreme, decembra 2002. godine, objavio ~lanak u kome je taj doga|aj komentarisan u kontekstu obra~una mafija{kih grupa, Buha je, uprkos ranije
pozitivnom odnosu prema Dulovi}u, uputio direktne pretwe Dulovi}u, koji je negirao svoju povezanost sa tim ~lankom. Ponovo se odrekao onoga {to je sam uradio.
Kao poznavaoca prilika, pod znacima navoda, naravno, u Srbiji
i Crnoj Gori, diplomate ambasade SAD u Beogradu, tu su pod posebnom {ifrom zavedena ta imena, kako i na koji na~in su i preko koga stupali sa wima u kontakt, povezale su ga sa Yefom Smitom, novinarom ameri~kog Va{ington posta. Smit je tada boravio u sedmodnevnoj poseti Beogradu radi prikupqawa materijala za svoju
kwigu o povezanosti kriminogenih i vladaju}ih politi~kih struktura na Balkanu, posebno u Srbiji i reakcijama na policijsku akciju Sabqa.
[to se ti~e ovog drugog o kome sam govorio, gospodina Anastasijevi}a, gleda}u da ne budem toliko dug. Ovde ima zaista direktno pobrojano kako i sa kim je sve imao susrete, za koga je sve radio, na koji na~in, od susreta sa Yonom [atakom, zamenikom dràvnog sekretara SAD i wegovim saradnikom [eferom, Filipom Rikerom, ata{eom za {tampu ambasade SAD u Makedoniji i Daglasom Dejvidsonom, Mirkom Gasparijem, slu`benikom ambasade SAD u Beogradu,
Patrikom Bi{opom. Zatim, posredstvom Dejana Mihova, {efa beogradske kancelarije Ha{kog tribunala jula 1998. istraìteqi ovoga
suda koji su se tada nalazili u SRJ poku{avaju da stupe i stupaju u
kontakt sa Dejanom Anastasijevi}em kako bi do{li do podataka o navodnim zlo~inima koji su vr{eni na teritoriji Kosova i Metohije,
verovali ili ne, naravno nad albanskim stanovni{tvom.
Oktobra 1998. Anastasijevi} kontaktira sa Monsom Nibergom,
portparolom UNHCR-a, koji je od wega traìo pomo} lica koja znaju srpski i engleski jezik kako bi imao prijateqsko okruèwe.
Po~etkom decembra 1998. prisustvovao je razgovoru u ambasadi
SAD u Beogradu, koji je organizovao Kristofer Hil, ambasador SAD
u Makedoniji, sa tobo`wim nezavisnim novinarima u Beogradu.
Po~etkom marta 1999. godine Dejan Anastasijevi} je li~no na ve~eru pozvao Nikolasa Hila, tada drugog sekretara ameri~ke ambasade u Beogradu, {to je ovaj prihvatio. Tako|e, marta meseca 1999. godine, Nikolas Hil i Morton Abramovic, ~lan UO organizacije Me|unarodna krizna grupa i specijalni savetnik delegacije kosovskih
Albanaca na pregovorima u Rambujeu, razgovarali su sa Anastasijevi}em o politi~koj i bezbednosnoj situaciji u SRJ. Sredinom meseca, neposredno pred vojnu intervenciju NATO-a, Anastasijevi} je sa
Daglasom Dejvidsonom razgovarao o najavqenom dolasku Ri~arda
Holbruka, tada{weg specijalnog savetnika ameri~kog dràvnog sekretara za Balkan, razmatraju}i mogu}e rezultate wegove misije.
226
Po sopstvenoj tvrdwi, Anastasijevi} je, sredinom 2001. odràvao

kontinuiranu vezu sa Robertom Bobom Normanom, tada{wim zamenikom ambasadora SAD u SRJ, ~ijim posredstvom je dolazio do saznawa
o bezbednosno interesantnim aktivnostima DKP koje su bile od zna~aja sa aspekta RDB-a. Ovo RDB vam je naravno Resor dràvne bezbednosti, a DKP je Diplomatsko konzularno predstavni{tvo.
Bezbednosno interesantni su i Anastasijevi}evi kontakti sa
Glenom êjficom, koji je tokom 2003. godine bio drugi sekretar politi~ke sekcije u ambasadi SAD u Beogradu. Imenovani je bio angaòvan na pra}ewu situacije i stawa u okviru vojnog kompleksa u na{oj zemqi. Posebno je bio zainteresovan za kontakte sa Anastasijevi}em.
On je posredstvom Mirka Gasparija stupio u kontakt i sa Terezom Grencik, {efom deska Stejt departmenta za SCG, prilikom wenog tada{weg boravka u Beogradu.
Istovremeno je on u dugogodi{woj prijateqskoj vezi sa Florens
Artman Domanku{i}, portparolom glavnog tuìoca Ha{kog tribunala, ~ijim posredstvom je 2001. boravio u Hagu, gde mu je bilo omogu}eno da poseti zatvorski deo Tribunala, gde su pritvoreni osumwi~eni za ratne zlo~ine na teritoriji biv{e SFRJ.
Ona je, tako|e, obavestila Anastasijevi}a da glavni tuìlac Ha{kog tribunala namerava da istraì slu~aj oko kamiona-hladwa~e sa
qudskim le{evima koji je 1999. godine prona|en na Dunavu kod Tekije, te da ga dovedu u vezu sa zlo~inom nad civilnim stanovni{tvom na
Kosovu i Metohiji u smislu organizovanog i sistematskog rada na
uklawawu tragova zlo~ina i da se to, naravno, prebaci na rukovodstvo Srbije i tada{we Savezne Republike Jugoslavije.
Ovde daqe imate o kontaktima sa Tomasom Nilsonom, Andrijanom Braunom i mnogim drugim licima, izvesnim Yonom Pomfritom,
Masimom Kalabrezijem i tako daqe, mnogim qudima, posebno qudima sa teritorije Kosova i Metohije, albanskim teroristima, banditima, ja }u vam navesti wihova imena, kao i ~elnicima takozvane
OVK, wihovim novinarima Vetonom Suroijem, Hidajetom Hisenijem, Ademom Dema}ijem, Jakubom Krasni}ijem. Zatim, od onih koji
su najzna~ajniji, to su sa izmi{qenim, naravno, svedo~ewima albanke Hidajer Ramaj, izvesni Fisko, koji mu je dostavqao sve vreme informacije o onome {ta se zbiva na Kosovu i Metohiji i sa wima je
uspostavqena saradwa te je i pisao tekstove, a istovremeno je bio u
vezi sa nekim Musom Kurhauskuom, novinarom lista Kohaditore.
I sa svojim starim poznanikom Orhanom Nezetijem, advokatom iz
Prizrena, imao je blisku vezu. Od wih je saznavao kako i na koji na~in treba da upoznaje javnost o doga|ajima na Kosovu i Metohiji.
Istovremeno, i sa nekim Ilberom Hi{ajem, Ilberom Barjaktarijem. Za wegove potrebe i po wegovom nalogu dobio je zadatak da za
potrebe wihovog lista napi{e tekst o Vojislavu [e{equ (to je bila 1999. godina), naravno sa negativnim aspektom wegovih izjava o
Kosovu i Metohiji, razume se.
227
E sad dolazimo na ono {to je za vas veoma zna~ajno i {to }emo

vam prvi put saop{titi. Naime, i Anastasijevi} je sve vreme sara|ivao sa centrom Resora dràvne bezbednosti Republike Srbije. Evo
ovde kaè se Sublimiraju}i raspoloìve podatke evidentno je da
je Anastasijevi} u navedenom periodu bio otvoren prema RDB i da je
dostavao bezbednosno-interesantna saznawa: stav me|unarodne zajednice prema odre|enim doga|ajima u na{oj zemqi, aktivnosti Ha{kog
tribunala i tako daqe, koje su bile od interesa i za na{u zemqu. Posle wegovog povratka iz Be~a (jo{ 1999. i 2000. godine nije boravio u
Srbiji), on poku{ava da prekine kontakt sa centrom RDB-a, me|utim, zahvaquju}i slu~ajnom susretu, sa wim je ipak od strane RDB-a
obavqen duì razgovor. Imenovani je navedenom prilikom obe}ao
daqu saradwu, a rukovodstvo tada{weg centra Resora dràvne bezbednosti je procenilo da sa Anastasijevi}em treba nastaviti komunikaciju i ponovo ga vezati za Resor uz primenu odgovaraju}ih mera
i radwi RDB-a ja zaista ne znam {ta im to zna~i, samo sam vam to
pro~itao.
E sad, posle svega {to sam vam pro~itao, rekao sam, oni koji su
posebno zainteresovani, mogu to i da dobiju, dakle, mogu li ti i takvi qudi protiv bilo koga da svedo~e, kad je jasno da su to radili i
sve {to su radili da su radili po nalozima {to stranih obave{tajnih slu`bi, {to nekih drugih gazda, vlasnika brojnih medijskih ku}a
sa direktnim zadatkom {ta, kako i na koji na~in moraju da obelodane odnosno da objave?
Sa druge strane ima}emo svedo~ewa pojedinih politi~ara iz Srbije protiv gospodina [e{eqa, qudi koji su u~estvovali u pripremawu la`ne i besmislene optu`nice protiv lidera srpskih radikala. Mi }emo vas i sa tim upoznati, kako, od koga, i na koji na~in i u
kojim trenucima su nagovoreni da rade protiv svoje zemqe, protiv
svog naroda, u ovom slu~aju li~no i protiv gospodina [e{eqa, a bi}ete upoznati i sa {irim kontekstom rada i delokruga obave{tajnih
slu`bi na prostoru dana{we Srbije i Crne Gore, posebno strahovitim uplivom hrvatske obave{tajne slu`be i to je jedino {to je gospodin Mihajlovi} govore}i u prethodnom periodu bio u pravu, a mislim da je to i gospodin Jo~i} rekao. Dobi}ete precizne podatke {ta
sve hrvatska obave{tajna slu`ba na prostoru dana{we Srbije i Crne Gore radi i kako ne postoji nikakva voqa ili minimalna voqa u
bezbednosnim organima i politi~kim krugovima da se divqawu hrvatske obave{tajne slu`be na na{em podru~ju suprotstavimo. Te da
gotovo ne postoje nikakve kontramere.
Izvolite, ako imate neko pitawe, mi smo spremni na to da odgovorimo. Za podatke do kojih je do{ao gospodin [e{eq mora}ete da
pitate wega, naravno, na koji na~in je do tih podataka do{ao. Bi}e
veoma, veoma zanimqivih otkri}a u narednom periodu. Qudi koji su
lagali za svoja imena, la`no se predstavqali, obavqali ne~ije zadatke i naloge za novac, e ti qudi nigde ne mogu da budu verodostojni i
kredibilni svedoci, niti wihova re~ moè bilo {ta da zna~i. A uz228
gred, i u svojim tekstovima i u svojim istupima i ovde u Beogradu,

pred Specijalnim sudom i pred Ha{kim tribunalom, oni su do sada
govorili samo ono {to bi predstavqalo verbalni delikt i ni{ta vi{e od toga.
Novinar: Gospodine Vu~i}u, imaju}i u vidu sve ovo {to ste do sada izneli, u kom smeru }e ubudu}e delovati Srpska radikalna stranka, koji }e biti weni slede}i koraci?
Aleksandar Vu~i}: Tim za odbranu gospodina [e{eqa }e vrlo
detaqno, veoma temeqno pripremiti wegovu odbranu i oni znaju da
nemaju ni{ta protiv gospodina [e{eqa. Oni su zasnovali optu`nicu (kada kaèm oni, mislim i na tuìoca Ha{kog tribunala i na politi~are iz Srbije koji su hteli da ga sklone iz ove zemqe) bukvalno na re~ima, odnosno laìma koje su u wegove re~i poku{ali da pretvore pojedinci iz ove zemqe, uz istovremeno su|ewe ideji i ideologiji za koju se zalaè gospodin [e{eq. Dakle, tu nema nikakvog dela, ni~ega. Oni kaù: Dogodilo se da je negde oko dva meseca, odnosno 37 dana posle boravka gospodina [e{eqa u Hrtkovcima, jedna
osoba ubijena, {to nema, naravno, nikakve veze sa gospodinom [e{eqem. Pazite, 37 dana posle mitinga koji je imao Vojislav [e{eq
u tom mestu. Zamislite da je nekome trebalo 37 dana da sa~eka, pa da
kaè: Aha, ja to zbog onoga {to je pre 37 dana rekao gospodin [e{eq. Oni, naravno, i ne kaù da je to direktno, niti imaju kauzalnu
vezu sa tim, niti bilo {ta. Oni zasnivaju to na pri~ama, na tekstu
proglasa, a vide}ete, dostavi}emo taj proglas, napisan vrlo nepismeno, jezikom koji ne koristi gospodin [e{eq, ijekavicom, koju gospodin [e{eq nije koristio posle svoje 15 godine i tako daqe i tako daqe.
Dakle, ni~ega nema {to bi mogli da mu stave na teret i onda se
bave la`nim svedocima koji su u stawu da izmi{qaju svakojake gluposti i vide}ete, mi }emo im tu pri~u u potpunosti razoriti. Ali
oni znaju sve to, oni u Ha{kom tribunalu to sve znaju. Wihov zahtev
za pro{irewe optu`nice protiv gospodina [e{eqa podignut je samo zbog toga {to oni ho}e da odloè su|ewe gospodinu [e{equ. To
je jedini mogu}i razlog. Jer oni ne mogu vi{e da se pravdaju, ~ovek je
sam oti{ao, sam je platio kartu, nije od dràve traìo ni kartu da
mu plati, ni{ta. Oti{ao je u Hag, rekao: Evo izvolite, sudite mi.
Dve godine mu su|ewe ne po~iwe, zato {to ne znaju {ta da rade sa
wim, zato {to ne znaju za {ta da mu sude, zato {to }e da bude svetska
blamaà. Jer, znate, svi svetski pravnici, svi pravni fakulteti u
svetu prou~avaju na~in rada i delovawa Ha{kog tribunala. Kako }e
da opravdaju postupak i eventualnu osu|uju}u presudu protiv gospodina [e{eqa zbog govora mr`we i verbalnog delikta? A potrebno
im je vreme da se ne bi tako brukali, i daqe nizak rejting Ha{kog
tribunala smawivali, da dobiju na vremenu, da opravdaju jo{ godinu
ili dve odlagawe po~etka su|ewa gospodinu [e{equ, da li me razumete?
Oni sad mogu da kaù: Aha, mi prikupqamo nove dokaze, nove ma229
terijale, nove dokazne predmete, nove svedoke zbog pro{irewa optu`nice i za to nam treba novo vreme. A sve besmisleno, sve isto kao
i do sada. Rekao gospodin [e{eq za to i to da je to srpska teritorija, a to je zna~ilo da su svi ovi drugi neprijateqi, pa je to podstaklo mnoge druge da u~estvuju u sukobima, a kasnije i u vr{ewu zlo~ina nad wima. Neverovatne budala{tine. O oni to znaju i te kako,
oni to znaju jednako kao i mi ovde u Srbiji, jednako kao i svi pravnici, kao svi ozbiqni pravnici, i to je jedini razlog zbog ~ega to rade
i uzdrmani su, naravno, i te kako su uzdrmani smawewem podr{ke koju Bu{ova administracija pruà Ha{kom tribunalu dobijaju 20 puta mawe pomo}i nego {to su dobijali u prethodnom periodu. Uzdrmani su onim {to je rekao gospodin Kuner, zato {to je to jedna od wihovih ikona u Senatu. Uzdrmani su onim {to vide da ne samo da nisu
postigli rezultat, ve} da tu nema ni pravde, ni pravi~nosti niti bilo ~ega i da se rukovode iskqu~ivo principom politi~kog razloga,
politi~ke celishodnosti i ni~im vi{e. Uvereni smo da u mnogim zemqama sveta niko ne èli da ne~ija presuda bude na tome zasnovana,
jer, znate, kod gospodina [e{eqa ne moète da izmi{qate komandnu
odgovornost, jer su sve vreme dokazivali u postupku protiv gospodina Milo{evi}a da su svi dobrovoqci i svi ostali bili pod komandom JNA i Teritorijalne odbrane, je li tako, na tome su zasnivali
svoju optu`nicu, svoju besmislenu optu`nicu, tako|e, protiv gospodina Milo{evi}a. A kako }e sada da kaù, dakle, gospodin [e{eq
nigde nikakve komandne odgovornosti nije imao, nigde nije bio politi~ar na vlasti za period za koji ga terete, ni{ta. [ta }e da pri~aju? Nego odgovoran je za re~i koje je izgovarao. E izvinite, to savremeni svet ne moè da proguta. To demokratski deo sveta ne moè da
proguta. Dakle, znaju oni, politika sile moè sve, ali u politici sile vole da to izvedu suptilnim varijantama i na suptilan na~in, pa
vide da je ovo nemogu}e. Zato im je bilo potrebno da do|u do ovog zahteva za pro{irewe istrage.
Za{to se u na{oj javnosti zaustavqa pri~a i neko poku{ava da
kaè nikoga ne interesuje to {to se zbiva sa gospodinom [e{eqem
u Hagu. Zato {to znaju, oni koji dobijaju novac da promovi{u Ha{ki
tribunal, oni koji imaju medije, koji imaju desetine emisija, pla}eni
od strane Ha{kog tribunala, wihovih kancelarija i raznih ~uda, znaju da o svemu treba da pri~aju osim o slu~aju gospodina [e{eqa, jer
za to niko od wih nema argumentaciju i ne zna {ta bi rekao, mislim
da ste to primetili, i onda se hvataju za one najdrasti~nije slu~ajeve hajde da pri~amo o slu~aju Krsti} u Srebrenici, ili o slu~aju
Beara u Srebrenici. A po{to je gospodin [e{eq odmah osudio slu~aj u Srebrnici i sve {to se doga|alo i povezao ga sa stranim obave{tajnim slu`bama, e onda ne moèmo da pri~amo o gospodinu [e{equ ~ak ni to. To je wihov problem, ali }emo mi da pri~amo, mi }emo
da govorimo i raspolaèmo papirima koje }e nam gospodin [e{eq
dostavqati, do kojih je on na razli~ite na~ine ve} dolazio. Nikoga
se od wih ne}emo pla{iti i to moraju da imaju u vidu. Mi }emo izla230
ziti i pred na{e gra|ane i pred doma}u i pred me|unarodnu pravni~ku stru~nu javnost sa svim podacima do kojih do|emo, pa da vidimo kako }e ko i na koji na~in to da negira. Ali ima}emo, da znate, vrlo
uùrbanu aktivnost po ovom pitawu, a mnogi }e u Ha{kom tribunalu
imati glavoboqu od onoga {to }emo iznositi u javnost. Na~ine na
koje su dolazili do pojedinih informacija u Srbiji tek }ete da saznate i koliko su kome novca i gde davali na ruke. Ima}ete precizne
podatke u kom restoranu, u kom hotelu, koliko novca, ko je bio kurir,
na koje na~ine su dobijali i tako daqe, da ne biste mislili da je to
jedna mnogo ozbiqna organizacija i da oni rade ne{to u skladu sa nekim pravilima, nekim zakonima i nekim propisima. Ne. Oni to rade
na divqni na~in, potkupquju}i, korumpiraju}i qude, ucewuju}i qude. To je jedini na~in funkcionisawa Ha{kog tribunala.
O tome }ete dobiti podatke, ja mislim u narednu nedequ ili u
onu drugu nedequ. Mi ih ve} imamo, da znate, ali prikupqamo papire
za to. Ne bih mogao ni danas da iza|em da vam navedem ovolika imena
i razna ~uda, a da nemam papir ispred sebe. Ne bih mogao ni da zapamtim, pravo da vam kaèm. Mnogo su vredno radili u prethodnim godinama.
Novinar: Nema veze sa Hagom i gospodinom [e{eqem, pitawe je
u vezi sa istragom o ubistvu dvojice vojnika u top~iderskoj kasarni.
Dve komisije istraùju ta ubistva i jo{ uvek nema nikakvih pouzdanih saznawa {ta se zapravo dogodilo. Kakvo je va{e li~no mi{qewe
o tome?
Aleksandar Vu~i}: Sutra u 12 sati drà}u konferenciju za novinare upravo tim povodom, povodom posledwih skandaloznih politi~kih doga|aja u Srbiji. Ako vam je to od posebnog zna~aja, moète posle do}i kod mene u kancelariju, pa moèmo da razgovaramo, ali sutra
u 12 sati }emo dràti konferenciju za novinare upravo povodom toga
{to se de{ava u Vojsci Srbije i Crne Gore, vezano i za policiju Srbije, vezano i za mnoge druge stvari, odnose sa Hrvatskom i tako daqe.
Novinar: Sutra je sednica Odbora za bezbednost Skup{tine Srbije, SPO je najavio da }e imati posebna pitawa za gospodina Jo~i}a, ho}ete li ih i vi imati?
Aleksandar Vu~i}: Sutra }emo o tome govoriti, pa }ete ~uti kakva mi pitawa za sve wih imamo. Vrlo zanimqiva pitawa }emo za sve
wih da imati.
Hvala vam najlep{e, oni koji su posebno zainteresovani za bilo
kakvu informaciju, bilo kakav odgovor ili papire, mogu do}i do mene u kancelariju. Naravno, mogu dobiti i da snime papire.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
231
POVERQIVI ADDENDUM ZAHTEVU TU@ILA[TVA

ZA PREISPITIVAWE ODLUKE KOJOM SE
TU@ILA[TVU NALA@E DA OPTU@ENOM DOSTAVI
PROPRATNI MATERIJAL U ROKU OD SEDAM DANA
1. Dana 7. decembra 2004. Tuìla{tvo je podnelo Poverqivi zahtev za preispitivawe odluke kojom se Tuìla{tvu nalaè da optuènom dostavi propratni materijal u roku od sedam dana. U paragrafu 19. tog Zahteva govori se o podnesku koji je optuèni uputio Tuìla{tvu 24. novembra 2004. godine
2. U tom podnesku optuèni je obavestio Tuìla{tvo da namerava da iznese posebnu odbranu u skladu s pravilom 67(A)(i
i)(b) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Obave{tewe). Obave{tewe ima 114 stranica. Tuìla{tvo je zatraìlo da se Obave{tewe prevede, me|utim, iz rezimea koji je priloèn uz ovaj addendum kao Dodatak A, o~igledno je da se u Obave{tewu u su{tini napadaju svedoci Dulovi} i Anastasijevi}, na sli~an na~in kao na konferenciji za {tampu o kojoj je bilo re~i u Zahtevu.
,
DODATAK A
REZIME OBAVE[TEWA OPTU@ENOG DA NAMERAVA
DA IZNESE POSEBNU ODBRANU U SKLADU S PRAVILOM 67(A)(i)(b) PRAVILNIKA O POSTUPKU I
DOKAZIMA
TU@ILAC
protiv
DR VOJISLAVA [E[EQA

POSEBNU ODBRANU U SKLADU S PRAVILOM 67(a)(i)
(rukom dopisano:)
232
Podnesak br. 55
24. novembar 2004.
strana 1-124
(Rezime:)
Podnesak u su{tini predstavqa napad na li~nost Dejana Anastasijevi}a i Jovana Dulovi}a, novinara lista Vreme. U uvodnom delu
je izneta tvrdwa da je list Vreme sredstvo ratne propagande upereno protiv vitalnih interesa srpskog naroda i dràve.
Stranice od 2 do 7 ti~u se slede}a dva ~lanka objavqena u listu
Vreme od 20. novembra 1995. godine: ~lanku Dejana Anastasijevi}a
Duhovi iz ove boce i Jovana Dulovi}a Krvava pri~a. U ~lanku
Duhovi iz ove bovce Anastasijevi} posebno obra|uje slu~aj trojice oficira JNA: Mrk{i}a, [qivan~anina i Radi}a, i nastoji da
prikaè Srbe kao sileyije i zlo~ince. U ~lanku Krvava pri~a Jovan Dulovi} sugeri{e da su [qivan~anin i [e{eq dva glavna aktera vukovarske krvave pri~e. Ta dva ~lanka su prikazana kao najgnusnije optu`be na ra~un srpskog naroda. Izneta je tvrdwa da su Vreme i Dejan Anastasijevi} od samog po~etka bili verne pristalice
ha{ke verzije istine o zlo~inima po~iwenim na teritoriji biv{e
Jugoslavije.
Stranice od 7 do 12 podneska sadrè analizu Dulovi}evih beleàka iz navedenog ~lanka i tvrdwu da su izmi{qene i objavqene sa
~etiri godine zaka{wewa.
Na stranicama od 13 do 34 govori se o nizu Dulovi}evih ranije
objavqenih ~lanaka u kojima opisuje herojsku borbu srpskih oslobodilaca (str. 14). Sugeri{e se da je Dulovi} u jednom trenutku promenio stranu, te mu se ne moè iskazati poverewe.
Stranice od 34 do 71 sadrè analizu su|ewa u predmetu protiv
Miroquba Vujovi}a i drugih odrànog 1. oktobra 2004. godine u Beogradu. Kona~ni zakqu~ak jeste da Dulovi}, kao svedok, kao neko ko
èli da saop{ti istinu o onome {to se zbivalo u Vukovaru, mora biti apsolutno i nedvosmisleno diskvalifikovan. Toliko laì, improvizacija, pikanterija i zle namere kod jednog ~oveka i na jednom
mestu gotovo da je nemogu}e prona}i (str. 71). Priloèn je zapisnik
postupka.
Na stranicama od 71 do 79 podneska iznete su tvrdwe da Dulovi}u, osim Vremena, kqu~nu podr{ku pruàju novinari Dejan Anastasijevi}, Filip [varm i Milo{ Vasi}. Na stranici 79 toj grupi je
prikqu~en i novinar Ivan Radanovi}, ~ija se namera da optuì Vojislava [e{eqa za ratne zlo~ine analizira daqe u tekstu do 83.
stranice, zajedno s Radanovi}evim doprinosom tom ciqu.
Stranice od 83 do 94 bave se prqavom propagandom protiv srpskog naroda (str. 83) koju su vodili list Vreme i Dejan Anastasijevi}.
Stranice od 94 do 96 sadrè intervju sa Qubi{om Savi}em Mauzerom naslovqen: Izdao sam lopove.
Stranice od 100 do 114 bave se Kosovom. Citiran je veliki broj
233
~lanaka Dejana Anastasijevi}a u prilog tvrdwi da su wegovi izve{taji s Kosova bili puni predrasuda prema Srbima i da im je ciq
bio da na{kode srpskoj dràvi.
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 65.
Pretresnom ve}u I
Danas mi je dostavqen Poverqivi zahtev Tuìla{tva za preispitivawe odluke kojom se Tuìla{tvu nalaè da optuènom dostavi propratni materijal u roku od sedam dana, datiran 7. decembra
2004. Da bih se mogao izjasniti o tom zahtevu neophodno mi je da mi
se hitno dostave slede}i dokumenti iz dosada{we sudske prakse Me|unarodnog tribunala, na koje se Tuìla{tvo poziva:
a) Odluka po zahtevu za odbacivawe optu`nice od 5. oktobra
1999. u predmetu Tuìlac protiv Radoslava Br|anina;
b) Odluka po preliminarnom podnesku o formi optu`nice od 1.
avgusta 2000. u predmetu Tuìlac protiv Mom~ila Kraji{nika;
v) Odluka po preliminarnom podnesku odbrane o formi izmewene optu`nice od 28. januara 2000. u predmetu Tuìlac protiv Radoslava Krsti}a;
g) Odluka po preliminarnim podnescima od 10. februara 2000. u
predmetu Tuìlac protiv Damira Do{ena i Dragana Kolunyije;
d) Odluka o odgovoru tuìoca na odluku od 24. februara 1999. godine, donesena 20. maja 1999. godine, u predmetu Tuìlac protiv Milorada Krnojelca.
S obzirom da po pravilu 126 bis Pravilnika o postupku i dokazima imam pravo da na svaki podnesak Tuìla{tva odgovorim u roku
od ~etrnaest dana, zahtevam da mi taj rok ra~unate od dana dostave dokumenata iz dosada{we sudske prakse, koje traìm na uvid.
Preliminarno vam skre}em pa`wu na dve ~iwenice. Argumenti
koje poteè Tuìla{tvo kako bi mi uskratilo dostavqawe propratnog materijala uz tekst pro{irene optu`nice nisu postojali u vreme kad je zahtev za pro{irewe podnesen. Pored toga, ~iwenice kojima je operisao Aleksandar Vu~i} na odnosnoj konferenciji za {tampu ni na koji na~in nisu vezani za dosad uru~ena dokumenta kojima se
podupire optu`nica ili osloba|aju}i materijal, na kojima je nazna~eno da nisu dostupni javnosti. Do tih podataka sam do{ao zahvaquju}i efikasnom angaòvawu mojih istraìteqa.
U Poverqivom dodatku svome zahtevu Tuìla{tvo kao dodatni
argument tretira ~iwenicu da sam ga uredno obavestio, shodno pravilu 67 Pravilnika o postupku i dokazima, s kojim }u ~iwenicama
osporavati kredibilitet Jovana Dulovi}a i Dejana Anastasijevi}a
ako se oni uop{te pojave kao svedoci optu`be. Me|utim, Tuìla{tvo te individue dosad nikada u, meni dostavqenim, materijalima
234
nije pomiwalo kao eventualne svedoke.

Tuìla{tvo se zapravo quti {to se pokazalo da su moji istraìteqi mnogo uspe{niji od wegovih. êmu uop{te poverqivost ovom
tuìla~kom zahtevu i wegovom dodatku, kad su sve ~iwenice kojima
se operi{e ve} uveliko dostupne javnosti. Ne}e vaqda i zvani~nu internet-prezentaciju Srpske radikalne stranke smatrati poverqivom ili tajnom.
U ovom slu~aju je najva`nije da ja nikad dosad nisam javnosti
obelodawivao nijedan poverqivi dokument kojim je podupirana
dosada{wa optu`nica, kao i nijedan osloba|aju}i materijal na
kome je bilo nazna~eno da nije dostupan javnosti. Sve ono do ~ega
moji istraìteqi do|u van toga, zahvaquju}i svom upornom, sistematskom i po`rtvovanom radu odlu~io sam da bude dostupno javnosti.
Pored ovih preliminarnih, nekoliko su{tinskih kontraargumenata, kojima }u parirati ovom tuìla~kom zahtevu i naknadnom dodatku, podne}u vam kad mi se dostave neophodni i taksativno nabrojani dokumenti iz dosada{we sudske prakse.
Uzgred, da vas ne bih zamarao novim podneskom, ovom prilikom }u
se izjasniti i o Nalogu po podnesku broj 58, koji je 10. decembra izdao sudija Karmel Agijus, a koji je meni dostavqen 14. decembra 2004.
Povodom toga vam saop{tavam:
1. Pretpretresni sudija Karmel Agijus kao pojedinac nema pravo
da pod bilo kojim uslovima stornira moj podnesak upu}en Pretresnom ve}u II.
2. Tvrde}i da sam se uvredqivim jezikom izrazio o jednom predstavniku Tuìla{tva u ovom predmetu, morao je poimeni~no navesti o kojoj je individui re~ i {ta je to {to je navodno bilo uvredqivo.
3. Nigde u pravilu 44 i pravilu 45 Pravilnika o postupku i dokazima nije propisano da ~lanovi ne~ijeg stru~nog tima za pomagawe
odbrane moraju da ispune bilo kakve uslove. Ta pravila se odnose samo na angaòvane branioce, a u ovom procesu koji se protiv mene vodi ja sam sebe branim.
4. ^lanovi mog stru~nog tima uop{te ne postupaju u procesu, nego meni pripremaju nacrte pojedinih podnesaka, a iskqu~ivo ja postupam i potpisuju}i podnesak svedo~im da je re~ o mom li~nom podnesku.
5. Moj podnesak broj 58. iznosio je samo jednu stranicu teksta, a
po ta~ki 5 Uputstva o duìni podnesaka i zahteva mogao je da bude
napisan na deset strana. Uz podnesak sam kao poseban prilog (shodno ta~ki 6 Uputstva) priloìo Elaborat Stru~nog tima za pomagawe odbrane dr Vojislava [e{eqa o pravnim elementima nelegalnosti i nenadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, {to predstavqa kolektivni autorski produkt ~lanova
Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane. Taj elaborat, kao prilog
podnesku, iznosi 15 strana, a mogao je prema ta~ki 6. Uputstva da iz235
nosi trideset strana teksta. Po na~inu na koji je pisan, on predstavqa zapravo stru~ni esej kojim se podupiru ~iweni~ni argumenti
koje sam, povodom ove problematike, ve} izneo u prethodnim podnescima.
6. Kada ovako aùrno reaguje na navodne uvredqive izraze upu}ene tuìla~koj strani, za{to sudija Karmel Agijus nije na sli~an na~in reagovao na uvredqive izraze kojim obiluju prethodni podnesci
Tuìla{tva, s obzirom da sam u jednom od wih nazvan, verovali ili
ne, skandal-majstorom?
Vojislav [e{eq
7. decembar 2004.
Predmet: Zahtev optuènog za normalizaciju uslova za pripremu
odbrane
Obra}am Vam se u vezi s Va{im nedavno podnetim Zahtevom optuènog za normalizaciju uslova za pripremu odbrane, od 9. novembra
2004. godine (u daqem tekstu: Zahtev za normalizaciju), u kojem ste od
Sekretarijata traìli da imenuje stru~ni tim koji }e Vam pomagati u
pripremi odbrane. Iako Sekretarijat priznaje pravo na samozastupawe, on ne dodequje pravnu pomo} optuènim osobama koje traè da se
imenuju samo saradnici i pomo}no osobqe. Taj stav je u skladu s Uputstvom za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti.
Me|utim, Sekretarijat je spreman da kao pravne saradnike prihvati najvi{e tri osobe, koje }ete sami finansirati. Zbog interesa pravi~nosti su|ewa, ti pravni saradnici ima}e pravo na privilegovanu
komunikaciju s Vama, mo}i }e da pruàju pravne savete i dobijaju primerke dokumenata u skladu s nalozima Pretresnog ve}a o neobelodawivawu tre}oj strani. Pravni saradnik smatra se kvalifikovanim da
zastupa osumwi~enog ili optuènog ukoliko se sekretar uveri da on:
ima dozvolu za advokatsku praksu u nekoj dràvi ili je univerzitetski profesor prava; dobro se sluì pismeno i usmeno jednim od dva
radna jezika Me|unarodnog suda;
da ima uredno ~lanstvo u udruèwu advokata koji postupaju pred
Me|unarodnim sudom, koje je priznato od strane sekretara suda;
da nije progla{en krivim ili da mu nije izre~ena neka druga disciplinska mera u relevantnom disciplinskom postupku protiv wega
pred doma}im ili me|unarodnim forumom, ukqu~uju}i postupak na
osnovu Profesionalnog kodeksa branilaca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom, osim ako sekretar ne oceni da bi, u datim okolnostima, opoziv doti~nog branioca bio nesrazmerna mera;
da nije progla{en krivim u relevantnom krivi~nom postupku; da
se u obavqawu svog poziva ili na drugi na~in nije odao pona{awu ko236
je je ne~asno ili moè da drugi na~in da diskredituje branioca, koje

nanosi {tetu sprovo|ewu pravde ili moè da naru{i poverewe javnosti u Me|unarodni sud ili u sprovo|ewe pravde ili koje na drugi na~in naru{ava ugled Me|unarodnog suda; i
da u vezi sa svojim kvalifikacijama i podobno{}u za vr{ewe du`nosti branioca nije dao la`ne podatke ili podatke koji daju neta~nu sliku, odnosno da nije zatajio relevantne podatke (daqi podaci u
vezi s kvalifikacijama mogu se na}i u pravilu 44 Pravilnika o postupku i dokazima).
Osim navedenih kvalifikacija, Sekretarijat smatra da su imenovani pravni saradnici obavezni da se pridràvaju obaveza propisanih
Profesionalnim kodeksom branilaca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom (u daqem tekstu: Profesionalni kodeks). Konkretno, ako
pravni saradnik, savetuju}i svog klijenta, dozvoli da se spoqa{wim
pritiscima kompromituju wegova nezavisnost, integritet i standardi (~lan 10(v)); i ako vlastite interese i interese svih drugih osoba,
organizacija i dràva pretpostavi interesu pravde (~lan 14(A)),
smatra}e se da je prekr{io Profesionalni kodeks.
Da bi procenio da li imenovane osobe zadovoqavaju gorenavedene kriterijume, Sekretarijat od Vas traì da navedete imena najvi{e tri osobe za koje smatrate da ispuwavaju te kriterijume i da mu na
razmatrawe dostavite slede}e informacije u vezi s predloènim
pravnim saradnicima:
detaqnu biografiju;
potvrdu nadle`nog stru~nog tela o profesionalnim kvalifikacijama, ukqu~uju}i potvrdu o urednom ~lanstvu, uz informaciju o
tome da protiv tih potencijalnih pravnih saradnika nije pokretan
niti je u toku disciplinski postupak;
dokaz da potencijalni pravni saradnik nije progla{en krivim
u relevantnim krivi~nim postupcima;
imena i adrese dve osobe s iskustvom iz oblasti krivi~nog prava, me|unarodnog humanitarnog prava, me|unarodnih normi o qudskim pravima ili me|unarodnog krivi~nog prava, koje su u mogu}nosti da sekretaru pruè informacije o stru~noj osposobqenosti
pravnih saradnika za navedene oblasti;
za potencijalne pravne saradnike ~iji materwi jezik nije engleski niti francuski, potvrdu od jezi~ne ustanove ili drugi dokaz
o dobrom vladawu engleskim ili francuskim jezikom (sekretar moè da traì od potencijalnih pravnih saradnika da dokaù vladawe
jezikom putem provere znawa iz odre|enog jezika);
sve druge podatke koje smatrate relevantnim.
Sekretarijat ovom prilikom èli da Vas podseti da je 31. oktobra 2003. odbio Va{ zahtev od 20. oktobra 2004. u kojem ste od Sekretarijata traìli da prizna gospo|u Maju Gojkovi} kao Va{eg pravnog savetnika, uzev{i u obzir Odgovor Tuìla{tva na Podnesak
broj 19 optuènog, od 12. septembra 2003. godine. U Odgovoru se navodi da je gospo|a Gojkovi} potencijalno ume{ana u Va{ predmet kao
237
osumwi~eni/saizvr{ilac i da postoji mogu}nost da je Tuìla{tvo

pozove za svedoka u datom postupku. Sekretarijat je daqe nazna~io da,
po{to ne ispuwava uslove iz ~lana 44(A) Pravilnika o postupku i
dokazima, gospodin Slavko Jerkovi}, kojeg ste izabrali za pravnog
pomo}nika, ne}e imati pravo da s Vama vodi privilegovane telefonske razgovore ili da Vas pose}uje. Sekretarijat, ina~e, nije imao ni{ta protiv toga da on u~estvuje u Va{oj odbrani kao pravni pomo}nik.
[to se ti~e svih drugih osoba navedenih u Va{em Zahtevu za normalizaciju, Sekretarijat bi Vas zamolio da u {to kra}em roku dostavite gorenavedene podatke. O pojedinostima u vezi s mehanizmima
komunikacije, poseta i povlastica bi}ete obave{teni nakon zvan~nog imenovawa pravnih saradnika. Do tada, Sekretarijat bi èleo
da ponovi svoju ponudu od 19. novembra 2004. u vezi s imenovawem pomo}nika iz Sekretarijata, koji bi Vam, u skladu s uputstvima Sekretarijata, pruào tehni~ku podr{ku u vezi s obelodawenim materijalom Tuìla{tva.
Ukoliko Vam budu potrebne dodatne informacije u vezi s ovim
ili nekim drugim pitawem koje se ti~e branioca, moète se obratiti Slu`bi za pravnu pomo} i pitawa pritvora.
S po{tovawem.
{ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora
Kopiju dostaviti: sudiji Carmelu A. Agiusu, sudiji Jeanu-Claudeu
Antonettiju, sudiji Kevinu Parkeru, Johnu Hockingu, zameniku sekretara, Hermanu Von Hebelu, vi{em sudskom savetniku
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 66.

Povodom va{eg pisma od 7. decembra 2004. godine, koje je potpisao {ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora Sebastijan van
de Vlit, saop{tavam vam slede}e:
1. Moj zahtev za normalizaciju uslova za pripremu odbrane od 9.
novembra nije upu}en Sekretarijatu Me|unarodnog suda, nego Pretresnom ve}u II i u wemu se problematizuje ~iwenica da Sekretarijat kao ~inovni~ki aparat ve} skoro dve godine sistematski ometa
sve moje poku{aje da adekvatno pripremim odbranu u procesu koji se
protiv mene vodi.
2. Od Sekretarijata nikada nisam traìo da imenuje stru~ni
tim koji }e pomagati pripremawe moje odbrane, nego zahtevam od
nadle`nog sudskog ve}a da naloì Sekretarijatu da registruje ~la238
nove mog stru~nog tima koje sam ja sam ve} odavno imenovao, kako bi
se oni mogli redovno upoznavati sa poverqivim dokumentima kojima se potkrepquje optu`nica ili predstavqaju osloba|aju}i materijal, a Tuìla{tvo ih meni dostavi na osnovu obaveze iz relevantnih odredbi Pravilnika o postupku i dokazima. Uz to, ta registracija je neophodna kako bi se realizovalo moje pravo na slobodne posete ~lanova mog stru~nog tima za pripremu odbrane, uzajamnu cirkulaciju poverqivih dokumenata i na privilegovane telefonske
razgovore.
3. Ja nikada od Sekretarijata nisam traìo da mi dodeli pravnu
pomo}, ali }e Me|unarodni sud morati da u~estvuje u finansirawu
moje odbrane, shodno statutarnim odredbama i bez ikakve diskriminacije u odnosu na tro{kove odbrane u drugim procesima koji su pred
ovim sudom vo|eni ili se jo{ uvek vode.
4. Ne moè Sekretarijat da ograni~ava broj mojih pravnih saradnika. Stru~ni tim za pomagawe moje odbrane sastoji se prvenstveno
od Pravnog saveta ~iji je {ef advokat Slavko Jerkovi}, a ~ine ga diplomirani pravnici, sa i bez advokatskog ispita, Gordana Pop Lazi}, Zoran Krasi}, Aleksandar Vu~i}, Vjerica Radeta, Maja Gojkovi}
i Nemawa [arovi}. Za privilegovane komunikacije sa mnom odre|ujem Slavka Jerkovi}a, Aleksandra Vu~i}a i Zorana Krasi}a. Pored
Pravnog saveta, stru~ni tim ima i Ekipu istraìteqa ~iji je {ef
Elena Boì} Talijan, a ~ine je Zlata Radovanovi}, Ogwen Mihajlovi}, Marina Ragu{, Vesna Mari}, Nikola [e{eq, Momir Markovi},
Jadranko Vukovi}, Igor Mirovi}, Qiqana Mihajlovi}, Marina Toman, Branko Nadoveza, Brankica Terzi}, Amyad Migati i Mirko
Blagojevi}. Po potrebi }u dopuwavati i Pravni savet i Ekipu istraìteqa. Moji pravni saradnici }e mi pomagati u vo|ewu odbrane, a
ne}e me ni na koji na~in zastupati.
5. Po{to moji pravni saradnici ne}e biti pravni zastupnici,
nije potrebno da imaju dozvolu za advokatsku praksu ili da su univerzitetski profesori prava. Nikada moj pravni saradnik ne moè da
postane neko ko se dobro sluì pismeno i usmeno engleskim ili
francuskim jezikom. Moji pravni saradnici nikada ne}e biti ~lanovi udruèwa advokata koje priznaje sekretar Me|unarodnog suda.
Moji pravni saradnici su uglavnom ve} ka`wavani u raznim krivi~nim postupcima koje su nedemokratski reìmi protiv wih vodili, pa
ih upravo ta ~iwenica dodatno kvalifikuje da sara|uju u pripremawu moje odbrane. Ne~asnom pona{awu koje diskredituje branioca
odaju se samo advokati u koje Hans Holcijus ima poverewe. Primer
takvog ne~asnog advokata koji moralno diskredituje svoju profesiju
jeste advokat Tjarda van der Spul, koji je protiv moje voqe pristao
da mi ga nametnu za branioca u pripravnosti.
6. Slavko Jerkovi} je advokat iz Beograda i poslanik Skup{tine
Srbije i Crne Gore. Zoran Krasi} je diplomirani pravnik i poslanik Narodne skup{tine Republike Srbije. Aleksandar Vu~i} je diplomirani pravnik i poslanik Narodne skup{tine Republike Srbi239
je. To su vam dovoqni wihovi biografski podaci, a mogu vam jo{ dostaviti brojeve wihovih telefona posredstvom kojih bismo obavqali poverqive telefonske razgovore. Dostavqawe detaqnije wihove
biografije smatram suvi{nim, jer ni vi meni nikada niste dostavili detaqnu biografiju pripadnika Tuìla{tva koji postupaju u procesu koji se protiv mene vodi.
7. Uop{te nemam nameru da vam dostavqam bilo kakve potvrde niti postoje nadle`na stru~na tela koja bi potvr|ivala profesionalnu kvalifikaciju mojih pravnih saradnika, niti }u vam dostavqati
podatke o eventualnim disciplinskim postupcima protiv wih vo|enim. To se isto odnosi na dokaze da nisu progla{avani krivim u krivi~nim postupcima i dokaze da dobro vladaju engleskim ili francuskim jezikom. Posebno je glupo {to od mene traìte da vam dostavim
imena i adrese dve osobe sa iskustvom iz oblasti krivi~nog prava,
me|unarodnog humanitarnog prava, me|unarodnih normi o qudskim
pravima ili me|unarodnog krivi~nog prava, koje su u mogu}nosti da
sekretaru pruè informacije o stru~noj osposobqenosti pravnih
saradnika za navedene oblasti. Va{oj gluposti i pokvarenosti prosto nema granica.
8. Apsolutno ne dolazi u obzir da prihvatim imenovawe pomo}nika iz va{eg Sekretarijata koji bi mi pruào tehni~ku podr{ku,
jer u va{e qude nemam nikakvo poverewe.
Uzgred, zahtevam da mi {to pre dostavite pre~i{}en tekst Pravilnika o postupku i dokazima, s obzirom da su ove godine vr{ene
brojne izmene, a ja sam samo delimi~no o tome informisan. Vaqda
vam ne treba posebno nagla{avati da taj pre~i{}eni tekst mora biti iskqu~ivo na srpskom jeziku.
Vojislav [e{eq
Original: engleski
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
240
ODLUKA PO PODNESKU BR. 60 I PODNESKU BR. 61

OPTU@ENOG ZA PODNO[EWE REPLIKE I
PRODU@EWE ROKA ZA WENO PODNO[EWE
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Ulrich Mussemeyer,
g. Daniel Saxon
Re{avaju}i po Podnesku br. 60 i Podnesku br. 61 (u daqem
tekstu, zajedno: Zahtevi za podno{ewe replike o produèwu roka za
weno podno{ewe) optuènog Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optuèni), zavedenim 8. decembra 2004. godine, u kojima on traì dopu{tewe za podno{ewe i produèwe roka za podno{ewe replike na
Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog da se obelodawivawe materijala Tuìla{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom jeziku i
Odgovor Tuìla{tva na zahtev optuènog da se preispita odluka o
dodeli branioca u pripravnosti: (u daqem tekstu, zajedno: Odgovori
Tuìla{tva), koje je Tuìla{tvo podnelo 29, odnosno 30. novembra
2004. godine;
Imaju}i u vidu da se Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog
da se obelodawivawe materijala Tuìla{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom jeziku odnosi na Zahtev optuènog da se obelodawivawe materijala Tuìla{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom
jeziku, gde optuèni ponavqa tvrdwe koje je bezbroj puta izneo tokom niza statusnih konferencija;1)
Uzimaju}i, stoga, u obzir da je Pretresno ve}e upoznato sa svim
relevantnim argumentima, te da bi svaka replika optuènog prouzrokovala daqe odugovla~ewe postupka i podrila pravo optuènog
na ekspeditivno su|ewe, {to bi bilo u suprotnosti s interesima
pravde, te da bi, {tavi{e, predstavqala zlonameran podnesak;
Imaju}i u vidu da se Odgovor Tuìla{tva na zahtev optuènog
da se preispita odluka o dodeli branioca u pripravnosti odnosi na
Zahtev optuènog da se preispita odluka o dodeli branioca u pripravnosti i da je optuèni 8. decembra 2004. godine po istom pitawu ve} podneo i Podnesak br. 57);
Uzimaju}i, stoga, u obzir da je Pretresno ve}e upoznato sa svim
relevantnim argumentima, te da bi svaka replika optuènog prouzrokovala daqe odugovla~ewe postupka i podrila pravo optuènog
na ekspeditivno su|ewe, {to bi bilo u suprotnosti s interesima
pravde, te da bi, {tavi{e, predstavqala zlonameran podnesak;
Uzimaju}i u obzir da pravilo 126 bis Pravilnika o postupku i
dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik),2) izme|u ostalog, predvi|a da
241
se replika na odgovor mora podneti uz dopu{tewe odgovaraju}eg ve}a;

Uzimaju}i u obzir da pravilo 65 ter propisuje da se pretpretresni sudija stara da se postupak nepotrebno ne odugovla~i i da mu se
poveravaju sve ili deo funkcija navedenih u pravilu 73, koje se ti~e
mogu}nosti bilo koje od strana u postupku da podnose podneske i u
skladu s kojim je, stoga, pretpretresni sudija ovla{}en da razmatra
zahteve za dopu{tewe za podno{ewe replike na odgovore na takve
podneske;
Imaju}i u vidu da optuèni u svom Zahtevu za podno{ewe replike i produèwe roka za weno podno{ewe daqe traì da mu se dostave prevodi na bosanski, hrvatski ili srpski jezik (B/H/S) izvesnog
broja dokumenata koje je tuìla{tvo citiralo u svojim Odgovorima;
Podse}aju}i da je pretpretresni sudija u Odluci po zahtevu za dopu{tewe za podno{ewe replike i produèwe roka za weno podno{ewe, zavedenoj 6. decembra 2004. godine, optuènom ve} stavio do znawa da se spisi ovog Me|unarodnog suda zvani~no pohrawuju u Sekretarijatu, te da optuèni, ukoliko mu je potreban prevod neke odluke
ili naloga Me|unarodnog suda na B/H/S, treba da se obrati direktno
Sekretarijatu i da ne bi trebalo da se obra}a Pretresnom ve}u ili
pretpretresnom sudiji svaki put kad mu je potrebno ne{to od Sekretarijata;3)
Iz gorenavedenih razloga, na osnovu pravila 65 ter, 73 i 126 bis
Pravilnika, ovim odbijam Zahteve za podno{ewe replike i produèwe roka za weno podno{ewe.
Carmel Agius,

Fusnote:
1) Vidi Odgovor Tuìla{tva na zahtev optuènog da se obelodawivawe
materijala Tuìla{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom jeziku od 29.
novembra 2004.
2) Pravilnik o postupku i dokazima, IT/32/Rev. 32, 12. avgust 2004.
3) Optuènom je u datoj odluci tako|e stavqeno do znawa da mu Statut
ovog Me|unarodnog suda (Statut Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, usvojen 25. maja 1993. na osnovu S/RES 827 (1993) s posledwim izmenama i dopunama na osnovu S/RES 1411 (2002)) ili Pravilnik ne omogu}avaju da uvek dobije sve dokumente u celini prevedene na
B/H/S. Vidi i Odluku o produèwu roka za podno{ewe odgovora od 2.
decembra 2004.

242
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
PRETPRETRESNI PODNESAK TU@ILA[TVA

U skladu s pravilom 65 ter (E)(i) Pravilnika o postupku i dokazima, Tuìla{tvo sada podnosi svoj pretpretresni podnesak. Ovaj
pretpretresni podnesak predstavqa rezime dokaza koje Tuìla{tvo
namerava da izvede u vezi sa zlo~inima za koje se optuèni tereti i
vidovima odgovornosti koju snosi. Konkretni svedoci i predloèni
dokazni predmeti navedeni su kao primeri dokaza koje }e Tuìla{tvo izvesti o konkretnim navodima.
Dana 28. maja 2004. godine Tuìla{tvo je optuènom uputilo
dopis, priloèn kao Dodatak A, kako bi utvrdilo da li se optuèni slaè da ~etiri ~iwenice koje je navelo nisu sporne. Na statusnoj konferenciji odrànoj 14. juna 2004. godine, Pretresno ve}e
je optuènom skrenulo pa`wu na to da nije obavezan da odgovori
na taj dopis Tuìla{tvu i da bi, ukoliko odlu~i da odgovori, vaqalo da se prethodno konsultuje sa braniocem.a) Tuìla{tvo do
danas nije dobilo odgovor. Stoga, Tuìla{tvo sada smatra da se
osporavaju svi navodi u Optu`nici.
U skladu s pravilom 65 ter (E)(i
i) i (i
i ), Tuìla{tvo }e, nakon
{to se odrede za{titne mere, dostaviti spisak svedoka i spisak
dokaznih predmeta datuma blièg po~etku su|ewa.
Hag, 28. oktobra 2004.
,
SADR@AJ
I. Uvod .................................................................................................
II. U~e{}e optuènog u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu ...........................................................
A. Uloga optuènog kao glavnog
propagatora Velike Srbije ................................................
B. Uloga optuènog u regrutovawu i koordinaciji
dobrovoqaca SRS/S^P ...........................................................
C. Namera optuènog da u~estvuje u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu ...........................................................
III. Sprovo|ewe udruènog zlo~ina~kog poduhvata
u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji ......................
A. Sprovo|ewe udruènog zlo~ina~kog poduhvata
1
3
4
9
12
14
243
u Hrvatskoj .................................................................................
B. Sprovo|ewe udruènog zlo~ina~kog poduhvata
u Bosni i Hercegovini ............................................................
C. Sprovo|ewe udruènog zlo~ina~kog poduhvata u Srbiji ....
IV.Stvarawe i struktura Srpske radikalne stranke ............
V.Rezime ~iwenica o navodnim zlo~inima .............................
A. Vukovar ........................................................................................
B. Vo}in ............................................................................................
C. Zvornik ........................................................................................
D. Bosanski [amac .........................................................................
E. Hrtkovci ......................................................................................
VI. Pravna analiza .........................................................................
14
18
23
23
25
25
27
30
32
34
36
I
. Uvod
1. Tokom perioda na koji se odnosi Optu`nica, optuèni je bio
predsednik Srpske radikalne strankeb) i vo|a Srpskog ~etni~kog pokreta.c) Zahvaquju}i tim funkcijama, optuèni je bio jedan od najistaknutijih politi~ara u biv{oj Jugoslaviji, te je stoga imao zna~ajnu politi~ku mo} i uticaj. Zajedno sa politi~kim liderima hrvatskih i bosanskih Srba, vlastima hrvatskih i bosanskih Srba, ~elnicima vojske i policije, pripadnicima Jugoslovenske narodne armije/Vojske Jugoslavijed) i Ministarstva unutra{wih poslova Srbije
visokog ranga,e) te drugim vode}im politi~kim li~nostima i zvani~nicima Srbije i Crne Gore, optuèni je bio jedan od glavnih u~esnika u formulisawu, pripremi i sprovo|ewu udruènog zlo~ina~kog
poduhvata koji je imao za ciq prisilno uklawawe nesrba s ciqnih
podru~ja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovinif) i Srbiji i Crnoj Gori.g)
To je postignuto proterivawem stotina hiqada civila nesrpske nacionalnosti iz wihovih domova, dugotrajnim zato~ewem u okrutno
nehumanim uslovima, masakrima i nizom drugih dela progona, smi{qenim da se proteraju s teritorija smatranih srpskim. Optu`nica se bavi odgovorno{}u optuènog za ulogu u podstrekavawu, podsticawu, formirawu, podràvawu, rukovo|ewu, koordinisawu i ohrabrivawu snaga koje su ~inile zlo~ine za koje se tereti u Optu`nici.
Pored toga, Tuìla{tvo navodi da je optuèni fizi~ki po~inio
progon, kao zlo~in protiv ~ove~nosti (putem govora mr`we) u Vukovaru, Hrvatska, Zvorniku, BiH, i Hrtkovcima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, Srbija. [tavi{e, optuèni je u mestu Hrtkovci
li~no po~inio zlo~ine protiv ~ove~nosti, odnosno deportaciju i
nehumana dela (prisilno preme{tawe).
2. Pod rukovodstvom optuènog i wegovih saizvr{ilaca, civilni, vojni, policijski i paravojni organi4) sara|ivali su u ciqu preuzimawa vlasti u op{tinama i na teritorijama {irom Hrvatske i
BiH, kako bi postale deo nove dràve u kojoj dominiraju Srbi, koju
je optuèni nazivao Velikom Srbijom.i) Obrazac takvog preuzimawa vlasti karakterisao je znatan stepen organizacije, pripreme i
244
planirawa, i podrazumevao slede}e zajedni~ke elemente:

a) potajno naoruàvawe srpskih civila;
b) progla{avawe velikih podru~ja Hrvatske i BiH srpskim autonomnim oblastima;
c) preuzimawe javnih institucija i struktura lokalne vlasti gde
god je to mogu}e, odnosno uspostavqawe paralelne strukture onde gde
nije;
d) u~e{}e i koordinaciju snaga JNA/VJ, jedinica specijalnih
snaga MUP-a Srbije, MUP-a hrvatskih Srba, MUP-a bosanskih Srba, dobrovoqaca SRS/S^P, te ostalih dobrovoqa~kih i paravojnih
jedinica srpskog TO;j)
e) sistematsko ~i{}ewe muslimanskog, hrvatskog i ostalog nesrpskog stanovni{tva, koje je podrazumevalo isterivawe iz wihovih
domova, te kra|u ili uni{tavawe wihovih domova i li~ne imovine;
f) ubijawe civila nesrpske nacionalnosti na diskriminatornim
osnovama;
g) zatvarawe velikog broja civila nesrpske nacionalnosti u zato~eni~kim objektima, gde su bili podvrgavani nehumanom postupawu, ukqu~uju}i mu~ewe i ubijawe;
h) uzimawe za metu privrednih, politi~kih, verskih i akademskih ~elnika nesrpskih zajednica;
i) uvo|ewe restriktivnih i diskriminatornih mera protiv nesrpskog stanovni{tva; i
j) sistematsko uni{tavawe yamija, crkava i drugih kulturnih
objekata od su{tinskog zna~aja za normalan ìvot proteranih qudi.
3. Iako se taj proces razlikovao od mesta do mesta, takvim preuzimawem vlasti postignut je zajedni~ki ciq da se nad ciqnim teritorijama uspostavi srpska kontrola. Optuèni je u tom procesu u~estvovao na slede}i na~in:
a) javnim i sistematskim promovisawem nasilnog stvarawa jedinstvene dràve u kojoj dominiraju Srbi, poznate kao Velika Srbija, ~ija bi se zapadna granica protezala linijom Karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica, ~ime bi obuhvatila velike delove Hrvatske i BiH;1)
b) javnim i sistematskim izazivawem straha i mr`we u Srba i
ideje da su nesrbi, a naro~ito Hrvati i muslimani, wihovi neprijateqi i da èle da im naude, ~ime je stvorena i/ili intenzivirana atmosfera koja je dovela do nasiqa nad ciqnim nesrpskim stanovni{tvom, te podstrekavawem zlo~ina navedenih u Optu`nici, u~e{}em
u wima i doprino{ewem wihovom ~iwewu;
c) regrutovawem, organizovawem, finansirawem, podràvawem,
ohrabrivawem i podsticawem srpskih dobrovoqaca povezanih sa
SRS/S^P, koji su po~inili zlo~ine navedene u Optu`nici;
d) ohrabrivawem i podstivcawem drugih srpskih snaga, kao {to
su pripadnici JNA/VJ, jedinice lokalnih srpskih TO i TO iz Srbije, VRS, SVK i policija, na ~iwewe zlo~ina navedenih u Optu`nici;
e) koordinacijom aktivnosti dobrovoqaca SRS/S^P i qudi iz
245
drugih srpskih institucija koji su ~inili zlo~ine navedene u Optu`nici;

f) u~e{}em i pomagawem u planirawu i pripremi preuzimawa
vlasti u selima u Zapadnoj Slavoniji i Isto~noj Slavoniji, Barawi
i Zapadnom Sremu (SBZS), Hrvatska, i u op{tinama Bosanski [amac i Zvornik, BiH, te kampawa progona koje su usledile;
g) javnim pozivawem na proterivawe me{tana hrvatske nacionalnosti iz delova Vojvodine, Srbija,~ime je podsticao svoje pristalice i lokalne vlasti da se ukqu~e u kampawu progona lokalnog hrvatskog stanovni{tva;
h) li~nim i direktnim izazivawem proterivawa hrvatskog stanovni{tva iz sela u Vojvodini, naro~ito Hrtkovaca, putem zastra{ivawa i vre|awa Hrvata u javnim govorima; i
i) omalovaàvawem nesrpskog stanovni{tva u Vukovaru, Zvorniku i Hrtkovcima putem javnog govora mr`we.
II. U~e{}e optuènog u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu

4. U~e{}e optuènog u izvr{ewu udruènog zlo~ina~kog poduhvata moè se podeliti na tri osnovna segmenta.2) Kao prvo, optuèni je
svoju mo} i popularnost kao politi~ara koristio za neprestano promovisawe ciqa nasilnog stvarawa Velike Srbije u kojoj bi dominirali Srbi,3) kako u sredstvima javnog informisawa, tako i u direktnim obra}awima javnosti, kao i za stvarawe atmosfere straha i mr`we prema drugim nacionalnostima, koji su utrli put navedenim zlo~inima.4) Kao drugo, kao predsednik SRS i vo|a S^P,5) optuèni je
nadgledao regrutovawe, indoktrinaciju, finansirawe, obuku, formirawe, koordinaciju, snabdevawe i angaòvawe dobrovoqa~kih jedinica koje su ~esto u~estvovale u zlo~inima ~ija je posledica bilo trajno prisilno preme{tawe nesrba s ciqnih teritorija.6) Kao tre}e, na
nekim podru~jima o kojoma }e biti re~i dole u tekstu, kao {to su Vukovar, Zvornik, Bosanski [amac i Hrtkovci, optuèni je li~no planirao, podsticao, naredio i/ili po~inio te zlo~ine, ~ime je dodatno
u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu i doprinosio mu.
A. Uloga optuènog kao glavnog propagatora Velike Srbije
5.U kontekstu udruènog zlo~ina~kog poduhvata ~iji je ciq bio
stvarawe dràve u kojoj dominiraju Srbi, optuèni je, bar do kraja
perioda na koji se odnosi Optu`nica, bio glavni propagator nasilnog stvarawa jedinstvene dràve u kojoj dominiraju Srbi.7) âk se i
glasilo S^P, politi~ke stranke koju je optuèni osnovao 1990. godine, zvalo Velika Srbija.8) Sredinom 1990. godine,9) optuèni je
neprestano pozivao na stvarawe srpske dràve koja bi obuhvatala teritoriju unutar tada{wih granica Republika Srbije i Crne Gore,
kao i veliki deo Hrvatske, Makedonije i BiH:
Ono {to su zahtevi na{e stranke (Srpskog ~etni~kog pokreta)
jeste ujediwavawe svih srpskih zemaqa unutar jedne dràvne celine,
a to zna~i ne samo teritorije dana{we srpske federalne jedinice,
246
nego i Makedonije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Dubrovnika, Like, Banije, Korduna, Slavonije i Barawe.10)
Nikakve teroristi~ke metode ne primewujemo u na{im aktivnostima. Mi (Srpski ~etni~ki pokret) smo demokratska politi~ka
stranka! ... Mi se borimo za obnovu nezavisne, slobodne i demokratske srpske dràve na Balkanu, koja bi objediwavala sve srpske zemqe.
To zna~i da bi, pored dana{we Srbije kao federalne jedinice, u
ovom sastavu imala i srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku
Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju,
srpsku Liku, srpsku Baniju, srpski Kordun, srpsku Slavoniju i srpsku Barawu.11)
6. Krajem 1990. godine, javni nastupi optuènog postajali su sve
vi{e hu{ka~ki:
... A {to se Hrvatske ti~e, mi, srpski ~etnici, neprekidno poru~ujemo novom usta{kom poglavnikuk) Frawi Tu|manu i novoj usta{koj vlasti u hrvatskoj, da se ne igraju sa srpskim narodom koji ìvi na podru~ju dana{we improvizovane hrvatske dràvne zajednice.
To je srpska teritorija na kojoj ìvi srpski narod, i nikada ne}emo
dozvoliti da ona bude odvojena od matice zemqe.12)
... Najva`nije je da u istom trenutku (iz jugoslovenske federacije) ne odu i Slovenci i Hrvati. Prvo (treba da idu) Slovenci. A posle }e onaj ko bude imao vlast u Beogradu da izvr{i amputaciju Hrvatske prema starim srpskim granicama na liniji Karlobag-Karlovac-Virovitica. U granicama te srpske dràve ìve}emo kao zbratimqeni Srbi pravoslavci, Srbi muslimani, Srbi katolici i Srbi
protestanti... (naglasak dodat).13)
Hrvati, {to se nas ti~e, mogu da iza|u iz Jugoslavije kad im je voqa. Kad god poèle. Samo im otvoreno stavqamo do znawa da ni pedaq srpske teritorije ne}e izneti. Nijedan komadi} zemqe na kojoj
se nalaze srpska sela, poru{ene crkve, srpske jame, klanice, srpski
logori, srpski Jasenovci jer, ako bismo to dozvolili, bili bismo nedostojni svojih slavnih predaka i morali bi da se stidimo pred svojim potomcima. Mogu Hrvati da stvaraju svoju novu dràvu, ali samo
iskqu~ivo zapadno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Sve {to je isto~no od te linije, srpsko je.14)
(Srbija) nije definitivna sila, ali za vas, Slovence, predstavqa
vrlo, vrlo ozbiqnu, nenadma{nu silu. Znate. Vidite, dok su Srbi dobre voqe, idite (iz jugoslovenske federacije). Posle ne}ete mo}i.
Posle }emo od Jugoslavije da stvorimo Srboslaviju.15) (naglasak dodat).
7. U javnim govorima optuènog stalno se provla~ila jedna va`na tema, a to je da su Hrvati i muslimani neprijateqi srpskog naroda i da se spremaju da im naude. Prema optuènom, Srbima je pretio genocid. Stoga su imali pravo i du`nost da se brane i osvete stare nepravde u~iwene Srbima:
... Ali Hrvati moraju da budu ka`weni, treba da budu ka`weni na
onaj na~in na koji se ina~e u civilizovanom svetu ka`wavaju narodi
247
i dràve za zlo~ine koje po~ine u ratnim uslovima wihovi reìmi

a to je gubitak teritorija.16)
Na{i neprijateqi sa Zapada poku{avaju novi genocid nad srpskim narodom izvesti. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, na{e je da tome stanemo u kraj, a neprijateqima poru~ujemo ne samo da sada{we
`rtve ne}e biti neosve}ene, nego }emo im ispostaviti ra~une i za
sve one ranije, kad su se ve} tako odvaìli da ponovo usta{ku kamu
pod srpski vrat podnesu.17)
A kako sa usta{ama da pregovarate? Pa, jeste li se danas uverili
da je hrvatski narod u celini usta{ki? Malo ima zizuetaka.18)
Naoruà}e se Hrvati. Novi usta{ki poglavnik Frawo tu|man
danas ima 80.000 do zuba naoruànih usta{kih specijalaca. Nikakva
to snaga nije za nas Srbe.19)
Zar bosanski panislamisti da ratuju sa nama Srbima? Mi smo im
nedavno poru~ili: nemojte dozvoliti da muslimani velikim delom
predstavqaju oru|e u zlo~ina~kim hrvatskim rukama kao {to su to
bili u Prvom i Drugom svetskom ratu. Vodite ra~una i ne me{ajte se
u srpsko-hrvatski sukob. Ako vas Hrvati opet upotrebe, srpska }e
osveta biti stra{na i vi se ni do Anadolije zaustaviti ne}ete.20)
Svi kojima je ne~ista savest treba da strahuju od nas Srba. Imaju razloga da se boje. Mi Srbi smo previ{e kroz istoriju zaboravqali i opra{tali. Poru~ili smo Hrvatima: odvaè li se ponovo na genocidne radwe protiv srpskog naroda, ne samo da }emo osvetiti svaku sada{wu `rtvu, nego }emo im ispostaviti ra~une i za `rtve iz
Prvog i Drugog svetskog rata. ... tamo gde nas nema i gde ne moèmo da
ih odbranimo mi }emo se svetiti tamo gde su Hrvati najslabiji. Jednostavno, mi govorimo jezikom snage, jezikom mo}i...21)
8. Optuèni je takve poruke, ili neke wihove verzije, neprestano ponavqao tokom perioda na koji se odnosi Optu`nica.22) Uprkos
ratu koji je izbio i prisustvu velikih me|unacionalnih napetosti,
optuèni se nije libio da te napetosti (koje je nazivao ratnom psihozom) iskoristi23) i da jo{ vi{e zao{tri u ciqu stvarawa srpske
dràve primenom sile:
Ako poku{aju sa novim genocidom nad srpskim narodom poru~ujemo im: Osveti}emo svaki srpski ìvot, a i ispostavi}emo im ra~une i za zlo~ine u novijoj pro{losti. Ni{ta ne}e ostati neka`weno.24)
... Ako do|e do masakrirawa srpskog civilnog stanovni{tva, ~etnici }e udariti iz sve snage po Zagrebu i drugim koncentracijama
Hrvata. A znate, kada se sprovodi odmazda, osveta je slepa. Bi}e tu i
nevinih `rtava, ali, {ta se tu moè. Neka prvo Hrvati razmisle. Mi
ne}emo prvi udariti, ali ako oni udare, mi ne}emo gledati koga udaramo25) (naglasak dodat).
Bosna je neosporno srpska, a kome se to od muslimanskih fundamentalista ne svi|a, mora}e da pakuje kofere na vreme i da se seli!
... Ako (ve}insko muslimansko stanovni{tvo) budu lojalni gra|ani
Srbije, ima}e sva prava i qudske slobode. Ako ne budu, mora}e da se
248
pakuju!26)
Srpstvo je u samim korenima ugroèno. Usta{ke horde atakuju na
srpska sela, na srpske ène i decu. Usta{ke horde nastoje da dovr{e
ono, genocid nad srpskim narodom.27)
Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica mora da bude na{e opredeqewe i to je granica na koju armija mora povu}i sve svoje trupe.
Ako nije u stawu bez borbe da ih povu~e iz Zagreba, treba ih pod borbom povla~iti i uz bombardovawe Zagreba. Armija ima jo{ kapacitete koje uop{te nije upotrebila. Ako su joj trupe ugroène, ona ima
pravo da upotrebi napalm bombe i sve drugo {to ima na svojim lagerima. I tu se ne smemo igrati. Va`nije je spasiti jednu vojni~ku jedinicu nego se bojati ho}e li tamo i neke slu~ajne `rtve pasti. Pa
ko im je kriv? Hteli su rat, imaju rat.28) (naglasak dodat)
Danas, dragi na{ Gradimire, kad se posledwi put od tebe opra{tamo, moèmo da ponovimo onu na{u srpsku i ~etni~ku zakletvu:
ne}e{ ostati neosve}en! Du{mani }e osetiti kaznu srpskog naroda.
Ne}emo vi{e pra{tati kao posle Prvog i Drugog svetskog rata. Do{lo je vreme da izmirimo i stare ra~une, do{lo je vreme da osvetimo sve srpske `rtve i da ujedinimo sve srpske zemqe.29) (naglasak dodat)
A ti Srbi na{i ne mogu da ostanu ni u islamskoj yamahiriji,l)
ni u Tu|manovoj usta{koj Hrvatskoj, oni }e sigurno biti proterani
ako ne budu pobijeni.30) (naglasak dodat)
9. Stvarawem straha kod srpskog stanovni{tva, iskrivqenim tuma~ewem istorijskih doga|aja i iskori{}avawem trauma koje su ti
doga|aji izazvali kod velikog broja Srba, prikazuju}i Hrvate i muslimane kao nequdska bi}a i istovremeno veli~aju}i Srbe, pravdaju}i osvetu zbog pro{le i budu}e viktimizacije Srba, opravdavaju}i
nasiqe nad nesrbima, naro~ito nad nevinim pasivnim posmatra~ima,
optuèni je pokrenuo svoje slu{aoce i ~itaoce protiv hrvatskog i
muslimanskog stanovni{tva. Optuèni je obja{wavao srpsko nasiqe
nad Hrvatima i muslimanima kao posledicu hrvatskih i muslimanskih zlodela, oslobodiv{i tako srpske po~inioce svake zakonske i
moralne odgovornosti. Uvo|ewe nacionalnih stereotipa, kao {to je
kori{}ewe polarizuju}ih pojmova usta{e i bosanski panislamisti, bremenitih istorijskim nasle|em, podsticalo je na preizr i
mr`wu prema nesrpskom stanovni{tvu i dovodilo do jo{ ve}eg nasiqa nad Hrvatima i muslimanima.31) Slu{aoci i ~itaoci nisu usmeravani protiv pojedinaca, za koje je bilo jasno da su naoruàni i opasni. Umesto toga, hrvatsko i muslimansko stanovni{tvo je u celini
okarakterisano kao opasnost.32) U kontekstu oruànog sukoba utemeqenog na nacionalnoj pripadnosti, javno omalovaàvawe nesrba od
strane optuènog, wegovo neprestano predstavqawe Hrvata i muslimana kao opasnosti po Srbe, kombinovani s wegovim insistirawem
na nasilnim delima osvete, predstavqali su protivzakoniti govor
mr`we.m) To {to je optuèni pribegavao takvim nedopustivim izjavama dokaz je wegove namere da se, ukoliko bude potrebno, primeni
249
nasiqe kako bi se ostvario ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata.

10. Govor mr`we optuènog postajao bi naro~ito jedak kad se radilo o Hrvatima u Srbiji, u kojoj je vekovima ìvela brojna hrvatska
i ma|arska mawina. Tokom prve godine oruànog sukoba u Hrvatskoj,
hiqade Srba iz Hrvatske prebegle su u Srbiju, gde mnogi od wih nisu uspevali da na|u sme{taj. Optuèni je javno izneo predlog da se
taj problem re{i proterivawem vi{e stotina hiqada Hrvata iz Srbije:
A jo{ kad se otarasimo saveznih organa vlasti, kad proteramo desetine hiqada saveznih funkcionera, Slovenaca, Hrvata i [iptara
ima}emo desetine hiqada slobodnih stanova u Beogradu.33)
Druga stvar: ako Hrvati ovako masovno isteruju Srbe iz wihovih
domova, pa {ta ~ekaju Hrvati ovde u Beogradu, {ta ~ekaju Hrvati po
Srbiji. Razmena stanovni{tva: koliko je Tu|man isterao Srba iz Zagreba, toliko mi Hrvata iz Beograda. Koja srpska porodica do|e iz
Zagreba lepo na adresu Hrvata u Beograd, pa mu da svoje kqu~eve, idi
tamo u Zagreb, razmena. ... Hrvati u Slankamenu, Zemunu i drugim mestima ne}e imati miran san dok se ne presele. ... Ne}emo vas ubijati,
razume se, ali }emo vas lepo spakovati u kamione i vozove, pa se snalazite lepo u Zagrebu.34)
Hrvate bih proterao iz vi{e razloga. Prvi i osnovni je taj {to
su Hrvati krajwe nelojalni kao stanovnici Srbije, {to je ogromna
ve}ina wih u ~lanstvu HDZ-a, ili u funkciji wegovih spoqnih saradnika, {to sve ~ine da destabilizuju unutra{we prilike u Srbiji.
Hrvati su se zatim pokazali kao neposredni saradnici usta{a, omogu}avali su im prebacivawe iz Vukovara za Ma|arsku, preko Ba~ke.
Daqe, moramo primeniti mere retorzije prema Hrvatima, jer je Tu|man proterao 160.000 Srba.35) (naglasak dodat)
Pitawe: Zbog va{e izjave da Hrvate treba proterati iz Srbije
èstoko ste napadnuti, i takve re~i nisu u tradiciji Radikalne
stranke.
Odgovor: Srpska radikalna stranka se u svojoj istoriji nije ranije suo~avala sa problemima sa kojima se mi susre}emo. Biti radikalan, zna~i zahvatiti stvar u korenu. Srpska radikalna stranka je
to ~inila zahvatila stvar u korenu i otuda joj tolika popularnost
u srpskom narodu.
Pitawe: Zar ne biste povukli ovu svoju izjavu o Hrvatima?
Odgovor: Nikada.36) (naglasak dodat).
11. Prisilno uklawawe celokupnog hrvatskog i muslimanskog
stanovni{tva s teritorija u Srbiji, Hrvatskoj i BiH nije se moglo
izvesti bez podr{ke velikog broja Srba, spremnih da u~estvuju u takvim nasilnim delima. Optuèni je, stoga, imao kqu~nu ulogu u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Javnim kori{}ewem govora mr`we
tokom perioda na koji se odnosi Optu`nica, optuèni je pripremao
i podsticao Srbe vojnike, policajce, dobrovoqce i civile da toleri{u i/ili ~ine zlo~ine neophodne za ostvarewe ciqa stvarawa
Velike Srbije.37) U mnogim slu~ajevima se konkretni ~inovi nasi250
qa ne mogu dovesti u direktnu vezu s izjavama optuènog. Me|utim,

to ne umawuje krivi~nu odgovornost optuènog.n) Kao predvodnik
propagandne akcije ~iji je ciq bio da se Srbi podu~e u vezi s opasnostima koje im prete od nesrba, optuèni je, zajedno s drugim u~esnicima u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, podsticao ogroman
broj zlo~ina, u~estvovao u wima i doprinosio im.38) Zbog takvog pona{awa, koje Tuìla{tvo kvalifikuje kao ~iwewe od strane saizvr{ioca u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, optuèni se moè smatrati krivi~no odgovornim i kao pomaga~ i podràvalac.39) Osim
toga, optuèni je direktno podsticao i/ili planirao, nare|ivao, pomagao i podràvao konkretna krivi~na dela, o ~emu }e biti re~i dole u tekstu. Uz to, optuèni je, znaju}i da se nad Hrvatima i muslimanima ~ine krivi~na dela, nastavio sa {irewem svoje rasisti~ke propagande, ~ime je fizi~ki po~inio progon, deportaciju i nehumana dela (prisilno preme{tawe) za koje se tereti u Optu`nici:40)
Poznato mi je, i o tome imam pouzdane informacije, da qudi iz
Hrtkovaca pomaù ZNG i HDZ. Sve one koji pomaù ZNG potrpa}emo u autobuse bez sedi{ta i sve ih poslati u lijepu wihovu. Oni koji
su lojalni ne treba da se pla{e, niko ih ne}e ni dirnuti, ali onima
koji pomaù HDZ nema mesta u Hrtkovcima. Sve }emo ih isterati.
(prevod s engleskog).41)
12. U {irewu propagande optuèni je imao pomo} sredstava javnog informisawa, koje je ve}im delom kontrolisao jedan drugi u~esnik u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, Slobodan Milo{evi},
predsednik Srbije. Milo{evi} je kontrolisao sredstva javnog informisawa posredstvom institucija u Srbiji, koje je pak kontrolisao putem svoje vladaju}e stranke SPS i/ili putem osoba na uredni~kim mestima u dràvnim i najdostupnijim privatnim sredstvima informisawa. On je imenovao i otpu{tao direktore radija, televizije, dnevnih novina, itd.o) U periodu na koji se odnosi Optu`nica, Milo{evi} je na taj na~in optuènom omogu}avao pristup sredstvima
javnog informisawa u Srbiji koja su bila pod kontrolom vlasti, kako bi mogao da {iri svoju poruku.
13. Izve{taj sredstava javnog informisawa koji su prenosili govor mr`we optuènog vr{ili su snaàn uticaj na srpsko stanovni{tvo i imali za posledicu neprijateqski stav prema nesrbima.42)
Drugi istaknuti srpski nacionalisti~ki lideri ukqu~ivali su govor mr`we optuènog u sopstvenu hu{ka~ku propagandu.43) Optuèni je bio potpuno svestan svoje sposobnosti da putem svojih govora
uti~e na qude:
... Milan Babi} je do{ao sa mnom ... onda ... qudi su negodovali, a
onda sam ja odrào vatren govor pa su po~eli da apalaud ... aplaudiraju. (prevod s engleskog)44)
I{ao sam u Slavoniju da tamo podignem ... da podignem ustanak i
veoma sam ... po~astvovan takvom ulogom. Ponosan sam. Zvali su me tamo{wi Srbi. (prevod s engleskog)45)
14. Optuèni jeste bio ponosan na svoju ulogu glavnog zagovorni251
ka kampawe nasiqa ~iji je ciq bio stvarawe Velike Srbije:

... Kakva srpska armija? Ja bih streqo svakog ko traì srpsku armiju danas ja, ~etni~ki vojvoda, glavni srpski nacionalista, dràvni neprijateq broj jedan. Milo{evi} me drò u zatvoru pro{le godine. Ho}e{ srpsku armiju? Ho}e{, kad se dràva bude zvala Srbija
onda.46) (naglasak dodat)
V. Uloga optuènog u regrutovawu i koordinaciji dobrovoqaca
SRS/S^P
15. Pored toga {to je bio propagator i podstreka~, optuèni je
uspostavio i rukovodio sloènom mreòm dobrovoqa~kih jedinica
SRS/S^P kojima je popuwavan kriti~ni mawak qudstva u JNA i drugim snagama koje su se borile za stvarawe dràve u kojoj bi dominirali Srbi, u Hrvatskoj, a kasnije u BiH. Pod rukovodstvom optuènog, Ratni {tab SRS slao je hiqade dobrovoqaca da se bore za srpsku
kontrolu nad podru~jima u Hrvatskoj i BiH.47) Podr{ka, koordinacija i rukovo|ewa tim dobrovoqcima iziskivali su kontakt optuènog s drugim u~esnicima u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, kao
{to su vode}i politi~ari i funkcioneri na ciqnim teritorijama i
u Beogradu,48) ukqu~uju}i Slobodana Milo{evi}a, navodnog politi~kog protivnika optuènog:p)
U maju 1992. po~eo sam vrlo intenzivno da se vi|am s Milo{evi}em. Tada je Milo{evi} svaki put direktno traìo da se po{aqu dobrovoqci. Nije morao mnogo da nas ube|uje. Mi smo to smatrali svojom obavezom, svojom du`no{}u. (prevod s engleskog)49)
Kad smo onda (1991, 1992. i 1993. godine) upu}ivali dobrovoqce,
imali smo dobru saradwu sa Slobodanom Milo{evi}em. On nam je davao uniforme, oru`je, autobuse, kasarnu ... svu tehni~ku opremu koja
je bila potrebna. I to je mnogo boqe funkcionisalo.50)
16. Pored toga, optuèni je direktno i uz pomo} svojih podre|enih u SRS i S^P koordinisao dejstva i aktivnosti dobrovoqaca
SRS/S^P sa drugim u~esnicima u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu i institucijama koje su tada predstavqali, kao {to su Radmilo
Bogdanovi},51) nekada{wi ministar MUP-a Srbije, Jovica Stani{i} i Franko Simatovi} iz DB-a MUP-a Srbije,52) visoki oficiri
JNA,53) VRS i SVK,54) Milan Babi}, predsednik SAO Krajine, a kasnije Republike Srpske Krajineq)55) Goran Hayi}, predsednik Srpske
Autonomne Oblasti Slavonija, Barawa i Zapadni Sremr) a kasnije
predsednik RSK,56) Milan Marti}, ministar unutra{wih poslova
RSK tokom perioda na koji se odnosi Optu`nica,57) pukovnik Jovan
Trbojevi}, komandant TO Zapadna Slavonija,58) Radovan Karayi},
predsednik Srpske demokratske strankes) BiH i predsednik Republike Srpske,59) kao i predstavnici Ministarstva odbrane Srbijet)60) i
Ministarstva za veze sa Srbima izvan Srbije.61)
17. Ta institucionalna koordinacija s ciqem da se sa izvesnih
teritorija prisilno uklone nesrbi predstavqala je jo{ jedan vid
u~e{}a optuènog u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Na primer,
nakon {to bi SRS i S^P regrutovali dobrovoqce, ovi bi pro{li
252
obuku i dobili uniforme u objektima JNA/VJ,62) kao i u objektima

pod upravom DB Srbije.63) Dobrovoqci su na liniji fronta dobijali
oru`je od JNA/VJ,64) lokalnog srpskog TO ili DB Srbije.65) Dok su
bili na liniji fronta, dobrovoqci su uìvali iste povlastice kao
redovna vojska.66) U slu~aju smrti nekog dobrovoqca SRS/S^P Vlada Srbije bi wegovoj porodici ispla}ivala naknadu.67) Takvi uslovi
su bili posledica sporazuma izme|u optuènog i pripadnika General{taba Oruànih snaga SFRJ (u ~ijem su sastavu bili JNA i TO,
a kasnije VJ), rukovodstva MUP-a Srbije i vrha Ministarstva za veze sa Srbima izvan Srbije.68) Na liniji fronta su dobrovoqci
SRS/S^P, obi~no bili pot~iweni lokalnoj komandnoj strukturi, to
jest, lokalnom srpskom TO i/ili snagama JNA/VJ i snagama
VRS/SVK.69) Me|utim, ti dobrovoqci su svojim vrhovnim komandantom smatrali optuènog,70) a i on je sam potvr|ivao da je komandant
dobrovoqa~kih snaga koje se tamo nalaze.71)u)
18. Optuèni je svoj naro~it poloàj politi~kog i moralnog
autoriteta, kao i govor mr`we, koristio u svrhu indoktrinacije dobrovoqaca SRS/S^P koji su se odazvali pozivu optuènog na borbu
za Veliku Srbiju.72) U vi{e navrata, optuèni je govorio svojim
dobrovoqcima da je wihov zadatak da ubijaju usta{e ili Turke.73)
Prvenstveni ciq dobrovoqaca SRS/S^P angaòvanih 1991. u Vukovaru, gradu u isto~noj Slavoniji, Hrvatska, bio je da se to podru~je
o~isti od usta{a.74) Zato ne iznena|uje to {to je preovla|ivao stav
da je svaki Hrvat usta{a75) i {to se smesta pucalo na svakog usta{u
koji bi poku{ao da se preda.76) Dobrovoqci u Vo}inu, selu u zapadnoj
Slavoniji, Hrvatska, rekli su medicinskoj sestri, koja je ukazivala
pomo} rawenom hrvatskom vojniku, da su ~uli da tu ima jedan usta{a.
Ho}emo da ga ise~emo na komade.77) Prilikom slawa dobrovoqaca na
rati{te, optuèni je pribegavao svojoj retorici kako bi takve akcije prikazao kao juna{tvo:
Pomozbog, junaci! Bra}o Srbi, juna~ki srpski ~etnici, danas
idete u rat. Danas idete da oslobodite srpski Vukovar i da branite
srpsku Slavoniju. Idete da se pridruìte stotinama, hiqadama na{ih dobrovoqaca. Idete iz svih krajeva na{e smawene Srbije da povratite slavu srpskog oru`ja. Delova}ete s jedinicama JNA, jer je to
na{a vojska. To je, pre svega, srpska vojska, zbog svojih stare{ina i
borbe za spas srpskih zemaqa, srpskih teritorija.78)
19. Dobrovoqci SRS/S^P su prihvatili ciq stvarawa Velike
Srbije uz primenu svih potrebnih sredstava, ukqu~uju}i nasiqe,
jer su imali bezrezervno poverewe u optuènog.79) Tako su dobrovoqci, kad bi ih optuèni pose}ivao blizu rati{ta, reagovali kao
da je bog si{ao na zemqu.80) Odlasci optuènog na linije fronta
bili su veliki izvor motivacije za dobrovoqce i ja~ali wihovu èqu da ubijaju usta{e.81) Kako je oruàni sukob odmicao, neki dobrovoqci SRS/S^P pro~uli su se po svojoj nedisciplini i nasilni~kom pona{awu, kako me|u ~elnicima SRS, ukqu~uju}i optuènog, tako i na rati{tu.82) Kad je obave{ten o zverstvima Topole, jed253
nog od dobrovoqaca SRS/S^P u Vukovaru, optuèni je rekao: Pa,

{ta sad da radim? Razoruàjte ga i po{aqite ku}i. ôvek je umoran. (prevod s engleskog)83) SRS je kasnije poslao Topolu da u~estvuje u zauzimawu i etni~kom ~i{}ewu grada Zvornika u isto~noj
BiH. To {to optuèni nije adekvatno reagovao na izve{taje o zverstvima koja su po~inili dobrovoqci SRS/S^P predstavqalo je jo{
jedan znak da je nasilno pona{awe prema nesrbima neophodno i primereno.84)
C. Namera optuènog da u~estvuje u udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu
20. U svim slu~ajevima gde je optuèni fizi~ki po~inio progon
putem govora mr`we, on je, kao glavni po~inilac, posedovao potrebnu nameru, to jest, svest o velikoj verovatno}i da }e wegovo pona{awe dovesti do progona. Osim toga, u slu~ajevima gde je optuèni planirao, podsticao, naredio ili na drugi na~in pomagao i podràvao ~iwewe zlo~ina, on je posedovao i potrebnu nameru, to jest,
svest o velikoj verovatno}i da }e tokom ostvarivawa wegovih planova, podsticaja ili nare|ewa biti izvr{eni zlo~ini, ili, u slu~aju
pomagawa i podràvawa, saznawe da }e wegovopona{awe doprineti
~iwewu konkretnog zlo~ina od strane neke druge osobe, ili svest o
velikoj verovatno}i da do toga do|e.
21. Dokazi Tuìla{tva }e tako|e potvrditi da je optuèni svesno i hotimi~no u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu i da
je s drugim u~esnicima u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu delio
nameru da, ~iwewem zlo~ina, prisilno ukloni nesrpsko stanovni{tvo s ciqnih podru~ja, ili, alternativno, da je bio svestan da su
zlo~ini za koje se tereti bili predvidiva posledica wihovih postupaka. [tavi{e, u svojim govorima optuèni je jasno stavqao na znawe da o~ekuje da do|e do takvih postupaka.85) Pored toga, on je bio
najglasniji od svih istaknutih u~esnika u udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu po pitawu prisilnog uklawawa hrvatskog i muslimanskog
stanovni{tva.86) Veoma inteligentna osoba, kao {to je optuèni,
znala je, ili je, alternativno, morala znati da }e weni hu{ka~ki govori i javni nastupi nagnati srpske vojnike na ~iwewe dela nasiqa.87) Stoga, ~iwenica da je optuèni pred srpskim snagama davao
takve hu{ka~ke izjave dokazuje nameru optuènog da do tih zlo~ina
do|e.
22. Optuèni je delio nameru s drugim u~esnicima u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu koji su ~inili nivo rukovodstva u horizontalnom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Pored toga, optuèni je delio nameru i s fizi~kim po~iniocima u vertikalnom, odnosno supsidijarnom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu po pitawu
svih krivi~nih dela navedenih u Optu`nici.88)
23. Optuèni i drugi ~lanovi Ratnog {taba SRS bili su u potpunosti upoznati s doga|ajima na rati{tu i oko wega. Sredinom 1991.
godine, [tabu dobrovoqa~kih odreda upu}en je pisani izve{taj o nedisciplinovanom pona{awu dobrovoqaca SRS/S^P, koji je nadzi254
rao optuèni, kao i druge aspekte aktivnosti SRS.89) Stare{ine dobrovoqa~kih jedinica SRS/S^P i stare{ine TO ~esto su direktno
izve{tavale optuènog o doga|ajima na liniji fronta, ukqu~uju}i
zlo~ine koje su ~inili dobrovoqci.90) Bilo je i slu~ajeva kad su stare{ine dobrovoqa~kih jedinica SRS/S^P i stare{ine TO izve{tavale Ratni {tab, a ~lanovi Ratnog {taba su podrobnije izve{tavali
optuènog o doga|ajima i aktivnostima dobrovoqaca.91) Optuèni i
~lanovi Ratnog {taba razmewivali su informacije sa DB Srbije,
JNA/VJ, MO Srbije i Ministarstvom za veze sa Srbima izvan Srbije.92) Dobrovoqci SRS/S^P su javno optuìvani za zlo~ine i optuèni je znao za te optu`be.93) On je u vi{e navrata li~no posetio dobrovoqa~ke jedinice SRS/S^P i druge srpske snage na liniji fronta,94) odlazio u delove Vojvodine, Srbija (koja se grani~i s Hrvatskom), gde je bilo progona nesrba,95) i ~esto je javno govorio o aktivnostima dobrovoqaca na rati{tu.96)
24. Uprkos tome {to je znao za nedisciplinovanost i nasilni~ko
pona{awe dobrovoqaca SRS/S^P,97) optuèni nikad nije naloìo
~lanovima SRS ili S^P da se pridràvaju @enevskih konvencija
ili drugih pravila me|unarodnog humanitarnog prava, niti se ikada
na bilo koji na~in distancirao od progona nesrba koji je bio u toku.98)
Umesto toga, dobrovoqcima SRS/S^P je obja{weno da {to mawe zarobqenika, to boqe.99) Uputstva koja je optuèni davao dobrovoqcima SRS/S^P u stvari su najboqi dokaz wegove namere da nesrbi budu
proterani iz svojih domova i/ili ubijeni. Tokom posete Vukovaru u
novembru 1991. godine, neposredno pre nego {to su srpske snage zauzele taj grad, o kojoj }e biti re~i dole u tekstu, optuèni je okupqenoj
grupi dobrovoqaca SRS/S^P, pripadnika srpskog TO i JNA rekao
slede}e: Nijedan usta{a ne sme ìv da ode iz Vukovara.100) Na skupu
u Subotici krajem 1991. godine, optuèni je govorio grupi ~lanova
SRS i policajcima o merama koje treba preduzeti u ciqu proterivawa Hrvata iz nekih delova Vojvodine.101) Optuèni je grupi dobrovoqaca, u kojoj je bio svedok VS-008, rekao da moraju da ubijaju usta{e.102) Po~etkom 1993. godine, pre nego {to je jednu veliku grupu dobrovoqaca poslao u BiH, optuèni je svedoku VS-026 rekao da poubija sve (muslimanske) ène i decu u kolevkama, da bi im se zatrlo
tursko seme.103)
25. Osim toga, dokazi }e potvrditi da su optuèni i drugi u~esnici u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu znali da }e sprovo|ewe
udruènog zlo~ina~kog poduhvata verovatno imati za posledicu ~iwewe zlo~ina, kao {to su oni navedeni u Optu`nici. Na primer, rukovodstvo SRS je bilo svesno toga da bi dobrovoqci SRS/S^P mogli da se svete nesrbima nakon zauzimawa op{tina kao {to je Zvornik u BiH.104) Sam optuèni je neprestano pozivao Srbe da se osvete
nesrbima.105) Osim toga, mnogi dobrovoqci SRS/S^P bili su kriminalci, i to nisu skrivali.106)
III. Sprovo|ewe udruènog zlo~ina~kog poduhvata u

255
Hrvatskoj, BiH i Srbiji

26. Sprovo|ewe ovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata imalo je
nekoliko vidova. Krajem osamdesetih godina, u~esnici u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu u Beogradu otpo~eli su intenzivnu medijsku
kampawu koja je Srbe izvan Srbije prikazivala kao diskriminisane,
kao `rtve hrvatskog i muslimanskog stanovni{tva kojima neposredno preti genocid. Ta pretwa, na koju su se neprestano pozivali optuèni i drugi srpski nacionalisti~ki lideri u Hrvatskoj, BiH
S(F)RJ, usadila je strah i ogor~enost kod srpskog stanovni{tva i
eliminisala mogu}nost koegzistencije tih etni~kih grupa. Srbi u
Hrvatskoj, BiH i samoj Srbiji uveravani su da se mogu ose}ati bezbednim samo u homogenoj srpskoj dràvi.
A. Sprovo|ewe udruènog zlo~ina~kog poduhvata u Hrvatskoj
(a) (1). Republika Srpska Krajina
27. Dana 17. februara 1990. godine,107) u Hrvatskoj je osnovan SDS
koji je u svojoj platformi nabrajao probleme sa kojima su suo~eni Srbi u Hrvatskoj i podse}ao na pretwu genocida i viktimizaciju Srba
kroz istoriju. U junu 1990. godine, Milan Babi} i drugi, osnovali su
Zajednicu srpskih op{tina severne Dalmacije i Like s ciqem da uvedu lokalnu autonomiju u op{tinama gde su preovla|ivali Srbi.108)
Dana 25. jula 1990. godine, lideri SDS-a prisustvovali su srpskom saboru u Srbu, na kojem je bilo oko sto hiqada Srba iz Hrvatske. Saboru je prisustvovao i optuèni.109) Na saboru je usvojena deklaracija u
kojoj je re~eno da srpski narod unutar hrvatske predstavqa suvereni
narod sa svim pravima koje suverenitet podrazumeva.110) Deklaracijom je formirana srpska skup{tina, kao politi~ki predstavnik srpskog naroda u Hrvatskoj, i Srpsko narodno ve}e (SNV), kao izvr{ni
organ te skup{tine. Tokom avgusta i septembra 1990. odràn je referendum u kojem je 97,7% u~esnika (koji su skoro bez izuzetka bili Srbi) glasalo za autonomiju i suverenitet Srba u Hrvatskoj.111)
28. Dana 21. decembra 1990. godine, pod rukovodstvom Milana Babi}a, Zajednica op{tina severne Dalmacije i like postala je Srpska
Autonomna Oblast (SAO) Krajina. U Statutu SAO Krajine je stajalo da }e SAO Krajina posedovati izvestan vid teritorijalne autonomije unutar Hrvatske i da gra|ani SAO Krajine odlu~uju putem
referenduma ili putem izabranih poslanika u Skup{tini SAO Krajine.112) Milan Babi} je postao najvi{i politi~ki funkcioner SAO
Krajine, entiteta koji je imao zakonodavne organe i organe vlasti,ukqu~uju}i policiju i vojsku, i funkcionisao kao paradràva
unutar Hrvatske nad kojom hrvatske vlasti nisu imale kontrolu. Dana 1. aprila 1991. godine, Izvr{no ve}e SAO Krajine donelo je odluku o prisajediwewu SAO Krajine Republici Srbiji, ~ime je odvojena od Hrvatske i wenih vlasti. U toj odluci se daqe predvi|a da }e
se SAO Krajina pridràvati Ustava i zakona Srbije.113) Dana 12. maja 1991. godine, u SAO Krajini je odràn referendum na kojem je tre256
balo odgovoriti na slede}e pitawe: Jeste li za to da se SAO Krajina pripoji Republici Srbiji i ostane u Jugoslaviji sa Srbijom, Crnom Gorom i ostalima koji èle da sa~uvaju Jugoslaviju? Od glasa~a
iza{lih na referendum, 99,80% wih je glasalo za ostanak.114) Dana
24. juna 1991. godine, Hrvatska i Slovenija su proglasile nezavisnost, koja je stupila na snagu 8. oktobra 1991. godine.115)
29. SAO Krajina se proglasila takozvanom RSK 19. decembra
1991. godine.116) Dana 26. februara 1992. godine, druge dve SAO u Hrvatskoj (SBZS i Zapadna Slavonija) pripojile su se RSK.117) Goran
Hayi} je izabran za predsednika umesto Milana Babi}a, koji je do{ao u sukob sa Slobodanom Milo{evi}em i stoga bio uklowen s politi~ke scene i iz udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Goran Hayi} je
ostao na toj funkciji do decembra 1993. godine, kad je na wegovo mesto do{ao Milan Marti}.
(2) Paralelne strukture hrvatskih Srba u SAO Krajini
30. Od avgusta 1990. godine, u SAO Krajini su po~ele da se formiraju paralelne vojne i policijske strukture, u ~ijem su sastavu bili pripadnici MUP-a Srbije, DB Srbije, delovi SDS Hrvatske i policija na ~elu s Milanom Marti}em. Ta paralelna struktura je, na
kraju lanca, bila direktno i iskqu~ivo odgovorna Slobodanu Milo{evi}u. Centralne li~nosti te paralelne strukture bili su Jovica
Stani{i} iz DB-a Srbije, wegov podre|eni Franko Simatovi} zvani Frenki i Milan Marti}. Ta paralelna struktura fabrikovala je
incidente koji su izazivali reakcije i strah me|u lokalnim Srbima
i izazivala sukobe izme|u paralelnih struktura i JNA s jedne i hrvatske policije s druge strane, koji su tokom 1991. eskalirali i doveli do rata i nekih od zlo~ina navedenih u Optu`nici. Tokom tog perioda optuèni je ~esto u~estvovao u doga|ajima u SAO Krajini,
ukqu~uju}i pojavqivawe na mestima sukoba i posete dobrovoqcima
SRS/S^P na liniji fronta.118)
(b) (3). SAO Slavonija, Barawa i zapadni Srem
31. SDS Slavonije, koji je pokrivao celo podru~je od Vukovara do
Kutine, osnovan je u maju 1990. godine. Dana 7. januara 1991. godine, u
[idskim Banovcima je osnovano Srpsko nacionalno ve}e (SNV)
SAO Slavonije, Barawe i zapadnog Srema.119) Dana 26. februara,
SNV SBZS usvojilo je deklaraciju o suverenitetu Srba kojom su Srbi u Hrvatskoj progla{eni za suveren narod, s pravom na autonomiju.
Kad je re~ o Jugoslaviji, deklaracija je predvi|ala da, u slu~aju da takvo dràvno ustrojstvo prestane da postoji, ta srpska autonomna
oblast postoji kao deo matice Srbije. U izjavama koje su usledile,
SNV je izrazio jako antihrvatsko raspoloèwe i govorio da su Srbi
u Hrvatskoj progoweni i da im preti genocid.120)
32. Dana 25. juna 1991. godine, na sastanku u Ba~koj Palanci, Srbija, kojem su prisustvovali predstavnici svih srpskih sela u SBZS,
osnovana je Velika narodna skup{tina SBZS. Velika narodna
skup{tina donela je odluku da se oblast SBZS konstitui{e u SAO
257
SBZS i da se otcepquje od Hrvatske. Goran Hayi}, koji je do tada bio

predsednik SNV, izabran je za novog predsednika vlade. Na svojoj
drugoj sednici, odrànoj 25. septembra 1991. godine, Velika narodna
skup{tina je imenovala ministre u sastavu vlade. Goran Hayi} je
imenovan za predsednika vlade, a Ilija Koji} za ministra odbrane.121)
33. Kao {to je ve} istaknuto, u februaru 1992. godine SAO SBZS
se prikqu~ila SAO Krajini i SAO Zapadnoj Slavoniji, s kojima je
formirala RSK. Unutar RSK, ona je organizovana kao srpska oblast
i imala je izvesni stepen autonomije u odnosu na vladu RSK.
(4). SAO Zapadna Slavonija
34. Srpska Autonomna Oblast Zapadna Slavonija osnovana je 12.
maja 1991. godine. Od po~etka avgusta 1991. godine u Zapadnoj Slavoniji su postojale snage TO hrvatskih Srba. Na kraju su policijske
snage hrvatskih Srba u Zapadnoj Slavoniji stavqene pod kontrolu
TO hrvatskih Srba. Pripadnici TO i policije dobijali su plate od
JNA. U drugoj polovini 1991. godine, oficirima i vojnicima JNA
poreklom iz Zapadne Slavonije nare|eno je da odu u Zapadnu Slavoniju i preuzmu TO hrvatskih Srba. U Zapadnoj Slavoniji su se, pod
okriqem JNA, borili vojnici iz Vojvodine, Srbije, kao i iz BiH.122)
Optuèni je tokom 1991. godine pose}ivao dobrovoqce SRS/S^P,
kao i srpske vojne i politi~ke lidere u Zapadnoj Slavoniji i hrabrio dobrovoqce.123) Tokom posledwih meseci 1991. godine Srbi su
imali sve mawu kontrolu nad teritorijom Zapadne Slavonije usled
kontranapada hrvatskih snaga.124) Tokom tog perioda pripadnici srpskih snaga u Zapadnoj Slavoniji, ukqu~uju}i dobrovoqce SRS/S^P,
~inili su zlo~ine nad civilima i uni{tavali imovinu i verske
objekte koji su pripadali Hrvatima.125)
(c) (5). Policija i vojne strukture hrvatskih Srba u SAO SBZS
35. Kao {to je ve} re~eno u vezi sa SAO Krajinom, paralelno sa
stvarawem odvojenih regionalnih struktura, Srbi u SAO SBZS
formirali su odvojene policijske i vojne strukture. U martu 1991.
godine optuèni je li~no do{ao u isto~nu Slavoniju kako bi pruìo
podr{ku tamo{wim Srbima u da dignem bunu. (prevod s engleskog)126) Krajem aprila 1991. godine, naoruàni lokalni Srbi, zajedno s dobrovoqcima SRS/S^P i drugim dobrovoqcima iz Srbije, podigli su barikade u Borovu Selu kod Vukovara.127) Dana 1. maja 1991.
godine, ti naoruàni Srbi su uzeli za taoce izvestan broj policajaca Hrvata koji su poslati da uspostave red i mir u Borovu Selu. Dana 2. maja, nadle`ni organi hrvatske policije u Osijeku poslali su
ve}u grupu dobro naoruànih policajaca u Borovo Selo da oslobode
te taoce. Lokalni naoruàni Srbi su, uz pomo} dobrovoqaca
SRS/S^P i pripadnika MUP-a Srbije, napali iz zasede tu grupu policajaca.128) U borbi je ubijeno dvanaest, a povre|eno dvadeset policajaca Hrvata.129)
36. Srbi iz Krajine, isto~ne Slavonije i zapadne Slavonije, do258
bijali su sve ve}u podr{ku vlade Srbije i JNA.v) Ve} avgusta 1991.
godine, lokalni srpski TO, dobrovoqa~ke i policijske snage na tim
podru~jima snabdevali su, obu~avali i delimi~no vodili JNA i
funkcioneri MUP-a Srbije kao {to su Jovica Stani{i}, Franko
Simatovi}, Radovan Stoj~i} zvani Baya, @eqko Ra`natovi} zvani
Arkan i Radmilo Bogdanovi}.130) Tokom avgusta i septembra 1991. godine, veliki delovi Hrvatske, ukqu~uju}i isto~nu i zapadnu Slavoniju, potpali su pod kontrolu Srba usled akcija srpskih vojnih snaga, ukqu~uju}i JNA, lokalni srpski TO, dobrovoqce SRS/S^P, Bele orlove, Arkanove Tigrove i policijske snage.131) Tokom tog perioda Vojislav [e{eq je neprestano pozivao javnost na ratovawe i
regrutovao dobrovoqce. U vi{e navrata je odlazio na linije fronta
i sastajao se s lokalnim srpskim liderima.132)
37. U avgustu 1991. godine, srpske snage, predvo|ene JNA, izvr{ile su napad na mesta u isto~noj Slavoniji, i potom ih okupirale.133)
Hrvatsko i drugo nesrpsko stanovni{tvo bilo je proterano s tih
podru~ja pod pretwom sile.134) Krajem avgusta, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce SRS/S^P, po~ele su opsadu grada Vukovara. Sredinom oktobra 1991. godine, srpske snage su zauzele sve prete`no hrvatske gradove u isto~noj Slavoniji, osim Vukovara.135) Nesrbi su podvrgnuti brutalnom okupacionom reìmu koji se sastojao od progona,
ubistava, mu~ewa i drugih dela nasiqa.136) Veliki deo nesrpskog stanovni{tva je na kraju ubijen ili proteran s okupiranih podru~ja.137)
38. Opsada Vukovara trajala je do 18. novembra 1991. godine, kad
su ga osvojile srpske snage pod vo|stvom JNA. Tokom tromese~ne opsade, grad je ve}im delom uni{ten granatirawem od strane JNA, a
ubijeno je na stotine qudi.138) Kad su okupirale grad, srpske snage,
ukqu~uju}i dobrovoqce SRS/S^P, ubile su stotine Hrvata.139) Ve}i
deo nesrpskog stanovni{tva proteran je iz grada u roku od nekoliko
dana od pada ovog grada u srpske ruke.140)
B. Sprovo|ewe udruènog zlo~ina~kog poduhvata u Bosni i Herce govini
39. Kao i u Hrvatskoj, SDS je imao kqu~nu ulogu u stvarawu autonomnih srpskih oblasti u BiH. Na ~elu SDS-a u BiH bili su Radovan Karayi}, Mom~ilo Kraji{nik, Biqana Plav{i} i Nikola Koqevi}.141) U julu 1991. godine, na sastanku sa Slobodanom Milo{evi}em i Milanom Babi}em u Beogradu, Radovan Karayi} je jasno definisao ciq u vezi s BiH, i to da se s ciqnih teritorija u BiH prisilno ukloni muslimansko stanovni{tvo ili, kako je on to rekao, da se
satera u doline reka kako bi se povezale sve srpske teritorije u
BiH.142) Istom prilikom je Slobodan Milo{evi} jasno stavio do
znawa da podràva wihov ciq i traìo od Babi}a da se ne me{a u te
planove. Svojim komentarima, kao {to je onaj da muslimani u BiH
treba da pakuju kofere i da se sele,143) optuèni je podràvao taj
ciq i doprinosio mu na isti na~in kao u Hrvatskoj.w) Tokom perioda
na koji se odnosi Optu`nica, optuèni se nikada nije odrekao ciqa
da BiH postane deo jedinstvene srpske dràve i javno ga promovi259
sao svojom agresivnom terminologijom o kojoj je gore u tekstu ve} bilo re~i.144)
40. Slede}i obrazac primewen u Hrvatskoj, ve} u prole}e 1991.
godine u tri oblasti su formirane zajednice srpskih op{tina.x) Iako su bosanski Srbi tvrdili da su te nove zajednice formirane iskqu~ivo iz ekonomskih razloga, to obja{wewe je bilo neuverqivo
imaju}i u vidu da je SDS u Hrvatskoj ve} formirao zajednice op{tina koje su potom transformisane u srpske autonomne oblasti (SAO).
U BiH je taj izgovor u potpunosti razotkriven u septembru 1991. godine, kad su te zajednice progla{ene srpskim autonomnim oblastima.145) Uskoro zatim je usledilo formirawe jo{ nekoliko SAO u
BiH.146)
41. Osnivawe formalnih organa paralelne vlasti u oktobru
1991. odigralo se tokom perioda sve ve}ih napetosti izme|u bosanskih Srba, bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata. Dana 14-15. oktobra 1991. godine, u odsustvu poslanika SDS, Skup{tina Socijalisti~ke Republike BiH izglasala je nezavisnost.147) Na sednici odbora SDS, odrànoj 15. oktobra, kojoj je prisustvovalo celokupno rukovodstvo te stranke, ukqu~uju}i Karayi}a, Kraji{nika, Plav{i}evu
i Koqevi}a, jedan od prisutnih je istakao: Ve~eras moramo ra{~istiti sa iluzijom da se moè na}i oblik zajedni~kog ìvota sa muslimanima i Hrvatima.148)
42. Dana 24. oktobra 1991. godine, rukovodstvo bosanskih Srba otpo~elo je s formalnim formirawem paralelne vlasti i objavilo
osnivawe Skup{tine srpskog naroda u BiH s ciqem da se uspostavi
puna vlast nad srpskim teritorijama u BiH.149)
43. Istoga dana, Karayi} je objasnio Slobodanu Milo{evi}u da
bosanski Srbi ne}e dopustiti da bosanski muslimani proglase nezavisnost srpskih teritorija tako {to }e preuzeti kontrolu nad wima:
(...) Pripremili smo sve da stvorimo jedno fakti~ko stawe koje
ne moè da se, pro..., na kojem }e oni slomiti zube. Oni moraju jednostavno da slome zube. Mi, nema cijene pod kojom }emo mi da ìvimo s
wima u nekoj dràvi. (...) Mi }emo uspostaviti punu vlast nad srpskim teritorijama u BiH, i nijedan /Izetbegovi}ev/ fi{kal ne moè vi{e da se, da, pomoli nosa tamo. Ne}e mo}i da ostvaruje vlast.
Ne}e mo}i da kontroli{e 65% svoje teritorije. Nama je to ciq.150)
44. Jedan od prvih poteza Skup{tine je bio usvajawe predloga za
odràvawe plebiscita srpskog naroda u BiH o tome da li bosanski
Srbi èle da ostanu u Jugoslaviji.151) Plebiscit je sproveden 9-10.
novembra 1991. godine, uz mere razdvajawa, pri ~emu su nesrbi imali
listi}e druge boje, s razli~itim tekstom. Kao {to se i o~ekivalo,
iza{ao je mali broj nesrba, a ogromna ve}ina je glasala za ostanak u
Jugoslaviji. Rukovodstvo bosanskih Srba se kasnije neprestano pozivalo na taj plebiscit kako bi opravdalo daqe korake ka etni~kom
razdvajawu.y)
45. Dana 19. decembvra 1991. godine, rukovodstvo SDS je na lokal260
nom nivou preduzelo intenzivnije korake u pravcu preuzimawa vlasti tako {to je op{tinskim odborima SDS distribuiralo strogo
poverqiva uputstva u kojima su bili obja{weni zadaci, mere i druge aktivnosti potrebni da bi se ostvario ishod plebiscita (u daqem
tekstu: Uputstva od 19. decembra). Uputstva od 19. decembra, u kojima
su posebno navedene op{tine u kojima su Srbi ~inili ve}inu (op{tine iz Varijante A) i one u kojima su bili mawina (Varijanta B),
dostavqena su op{tinskim liderima SDS i u wima im je naloèno
da, u okviru prvog od dva navedena koraka, formiraju krizne {tabove, proglase srpske skup{tine i sprovedu pripremne radwe za formirawe op{tinskih dràvnih organa.152) U drugoj fazi je bilo predvi|eno da lideri SDS mobili{u policiju bosanskih Srba i pot~ine
je komandi JNA, koja je isto zastupala ciqeve udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Tako|e je trebalo da mobili{u rezervne snage JNA,
jedinice lokalnog srpskog TO i preduzmu druge korake. Te mere je
trebalo preduzeti iskqu~ivo po naredbi predsjednika SDS BiH, po
za to posebno utvr|enom tajnom postupku. Neposredno pre nego {to
su Srbi preuzeli vlast u Zvorniku, Biqana Plav{i} se sastala s
~lanovima Kriznog {taba u wihovom sedi{tu u Zvorniku. Raspitivala se o tome da li su preduzeti svi koraci pripreme predvi|eni Varijantom B Uputstva od 19. decembra.153)
46. Tokom narednih meseci rukovodstvo bosanskih Srba nastavilo je sa stvarawem paralelne vlasti, uz progla{ewe Srpske Republike Bosne i Hercegovine (9. januara 1992),154) objavu Ustava i imenovawe Plav{i}eve i Koqevi}a za vr{ioce du`nosti predsednika (28.
februar 1992),155) te progla{ewe nezavisnosti srpske republike (7.
aprila 1992).
47. Na sednici Skup{tine od 26. januara 1992. godine, koordinator vlada srpskih autonomnih oblasti, Jovan îzmovi}, pozvao je na
sprovo|ewe druge faze Uputstava od 19. decembra.156) Nakon mawe od
mesec dana na op{tinskom nivou su preduzeti koraci za weno sprovo|ewe.z)
48. Dana 28. februara 1992. godine, progla{en je Zakon o narodnoj odbrani Srpske Republike Bosne i Hercegovine, u kojem je definisana struktura Ministarstva odbrane bosanskih Srba i wegova
uloga u izradi planova o formirawu, opremawu i obuci snaga TO bosanskih Srba.157)
49. Dok su op{tinski rukovodioci pripremali teren za preuzimawe vlasti, bosanski Srbi, bosanski muslimani i bosanski Hrvati su
vodili razgovore s predstavnicima me|unarodne zajednice. U martu
1992. godine, u svetlu pregovora o mogu}nosti podele BiH po etni~kim osnovama, rukovodstvo bosanskih Srba je teralo lokalne rukovodioce da intenziviraju svoje napore. Dana 18. marta 1992. godine, na
11. sednici Skup{tine,158) Kraji{nik je stavio zna~ajan naglasak na
potrebu da se zapo~ne stvarni, fizi~ki proces zauzimawa teritorije: ... U tom smislu bilo bi dobro strate{ki u~initi jednu stvar: po~eti ovo {to smo se dogovorili etni~ko razdvajawe na terenu.159)
261
50. Rukovodstvo bosanskih Srba se postaralo da snage uz pomo}

kojih je trebalo da izvedu preuzimawe vlasti, a potom i drè te teritorije pod kontrolom, budu dobro naoruàne uz podr{ku rukovodstva Srbije u Beogradu, JNA i MUP-a Srbije. Lokalni Srbi su
naoruàvani, TO bosanskih Srba i dobrovoqci s drugih podru~ja
(ukqu~uju}i dobrovoqce SRS/S^P) organizovani su u jedinice, a
mnogi vi{i oficiri JNA u BiH, koji su tada ve} bili preuzeli
nadle`nost za ve}i deo srpskih snaga, blisko su sara|ivali s kriznim {tabovima.160) Kao {to je Karayi} rekao nekoliko meseci ranije u presretnutom telefonskom razgovoru od 12. oktobra 1991. godine: ... u BiH ima tri, ~etiri stotine hiqada Srba naoruànih...
Plus je tu i armija i tehnika i sve to.161) Dana 14. oktobra 1991. godine, na sednici Skup{tine BiH, Karayi} je upozorio Aliju Izetbegovi}a, lidera bosanskih muslimana, da vodi muslimanski narod
u propast, jer muslimani ne mogu sami da se brane ako do|e do rata
kako }ete spre~iti da u Bosni i Hercegovini svi izginu. (prevod
s engleskog)162)
51. Dana 6. aprila 1992. godine, Evropska zajednica je priznala
BiH kao nezavisnu, suverenu dràvu, a sutradan su to u~inile i Sjediwene Dràve. Taj period je ozna~io po~etak vojnih napada i preuzimawa vlasti od strane srpskih snaga. Do 12. maja 1992. godine, kad
je odràna 16. sednica srpske Skup{tine u Bawoj Luci, u mnogim op{tinama je ve} bila preuzeta vlast u Bijeqini 31. marta, Zvorniku
9. aprila, Bosanskom [amcu 17. aprila, Sanskom Mostu 21. aprila i
u Doboju 3. maja.163) Dobrovoqci SRS/S^P u~estvovali su, izme|u
ostalog, u preuzimawu vlasti u Zvorniku i Bosanskom [amcu, a optuèni je ~esto bivao u BiH, gde se sastajao s rukovodstvom bosanskih
Srba i svojim dobrovoqcima.164)
52. Tokom slede}ih nekoliko godina, stotine hiqada nesrba je
prisilno proterano iz svojih domova,aa) a veliki broj wih je ubijen,
zlostavqan ili zato~en u surovim i poniàvaju}im uslovima po
objektima u op{tinama {irom BiH.165) Osim dokaza o kojima je ve}
bilo re~i, obrazac koji se ustanovio pokazuje da su ti zlo~ini bili
posledica koordiniranog plana da se, u ciqu zauzimawa i kontrole
ciqnih teritorija, primeni kampawa progona ~esto nazivana etni~kim ~i{}ewem. Optuèni je znao za plan o zauzimawu teritorije i za ~iwenicu da je, tokom wegovog sprovo|ewa, vo|ena kampawa
progona, opisana u Optu`nici.166) Tuìla{tvo se na taj obrazac zauzimawa i ~iwewa zlo~ina oslawa kao na dodatne dokaze o postojawu
rasprostrawenog i sistematskog napada na nesrpsko civilno stanovni{tvo u BiH, kao i na dokaze o tome da je optuèni delio nameru da
do takvog napada do|e.167) Kao {to je gore re~eno, optuèni je svojim
dobrovoqcima iz SRS/S^P davao i konkretna uputstva da napadaju
civile u BiH.bb)
53. Dana 12. maja 1992. godine, formirano je Predsedni{tvo Srpske Republike BiH (u daqem tekstu: Predsedni{tvo), a Karayi},
Plav{i}eva i Koqevi} su izabrani za wegove ~lanove. Tome je usle262
dilo osnivawe vojske bosanskih Srba (VRS).168) Pripadnici JNA koji su bili srpske nacionalnosti i mahom ro|eni u BiH, kao i oprema
JNA stacionirana u BiH, transformisani su u vojsku bosanskih Srba. VRS je, nakon tranzicije, nastavila da dobija zna~ajnu podr{ku
SRJ.169) General Ratko Mladi}, veteran JNA iz kampawe u Hrvatskoj,
imenovan je za na~elnika Glavnog {taba VRS i obavqao je tu du`nost
tokom celokupnog perioda na koji se odnosi Optu`nica. Rukovodstvo
bosanskih Srba formulisalo je {est strate{kih ciqeva. Prvi politi~ki ciq bilo je odvajawe od druge dve nacionalne zajednice u BiH:
Razdvajawe od onih koji su na{i neprijateqi i koji su iskoristili
svaku priliku, prije svega u ovom vijeku, da nasrnu na nas i koji bi nastavili sa takvom praksom, ako bismo i daqe ostali zajedno u istoj
dràvi.170)
54. U vreme 17. sednice Skup{tine RS u julu 1992. godine, bosanski Srbi su kontrolisali 70% teritorije BiH. Prema Karayi}evim
re~ima: Mi danas kontroli{emo cijelu svoju teritoriju, mo`da
kontroli{emo i pone{to teritorije koja bi pripala ili koja }e, ako
pogodbi bude, pripasti drugim nacionalnim zajednicama, ali se tokom rata iz razloga bezbjednosti te teritorije ne mogu ustupati, a
Plav{i}eva je rekla: 65% srpske teritorije po katastru pripada
na{em narodu, a 70% je osvojeno, {to je samo 5% u korist.171)
(d) C. Sprovo|ewe udruènog zlo~ina~kog poduhvata u Srbiji
55. Sprovo|ewe udruènog zlo~ina~kog poduhvata u Srbiji opisano je dole u tekstu, na stranicama 34-36 u odeqku o doga|ajima u
Hrtkovcima i okolini.
IV.. Stvarawe i struktura Srpske radikalne stranke

56. Glavno politi~ko upori{te optuènog tokom perioda na koji se odnosi Optu`nica bili su Srpska radikalna stranka i Srpski
~etni~ki pokret. Stoga }e se Tuìla{tvo podrobno pozabaviti razvojem i ciqevima obe ove strukture. U junu 1990. godine, optuèni je
osnovao stranku Srpska narodna obnova, koja je kasnije preimenovana u Srpski ~etni~ki pokret (u daqem tekstu: S^P). Jedan od ciqeva S^P bilo je stvarawe srpske dràve na Balkanu koja }e obuhvatiti celokupno srpstvo, sve srpske zemqe.172) Na izborima u decembru 1990. godine, stranka optuènog je osvojila skoro 100.000 glasova. Ubrzo nakon toga, vlasti SFRJ su zabranile Srpski ~etni~ki pokret. Dana 23. februara 1991. godine, optuèni je izabran za predsednika novoosnovane Srpske radikalne stranke.173) Jedan od ciqeva
SRS bilo je osnivawe srpske dràve na Balkanu kojom }e biti obuhva}eno celokupno srpstvo i sve srpske zemqe.174) SRS je formirao
regionalne organe i op{tinske ogranke u mnogim delovima Srbije,
Hrvatske i BiH.175)
57. S^P nije nestao osnivawem SRS. On je, zapravo, nastavio da
deluje unutar strukture SRS.176) Optuèni je imao ulogu lidera obe
263
organizacije i donosio je sve zna~ajne odluke u vezi s politikom i

funkcionisawem SRS i S^P.177) Po~ev od marta 1991. godine,
SRS/S^P su po~eli sa slawem dobrovoqaca u Hrvatsku.178) Narednog
meseca SRS je osnovao Krizni {tab. Svrha tog Kriznog {taba bila
je da organizuje dobrovoqce, prikupqa finansijsku pomo} i {aqe
dobrovoqce i pomo} Srbima na ciqnim podru~jima u Hrvatskoj gde
je bilo sukoba snaga MUP-a Hrvatske i lokalnih Srba. Dana 1. oktobra 1991. godine, optuèni je odlu~io da to telo preimenuje u Ratni
{tab.179) Wegovo ~lanstvo i funkcije se nisu promenili. Ratni {tab
se sastajao svakog dana ili svake nedeqe kako bi raspravqao o organizaciji dobrovoqa~kih jedinica i wihovom slawu na linije fronta.180) Optuèni je ili prisustvovao tim sastancima Ratnog {taba,
ili je o wima bio obave{tavan.181)
58. Kao lider S^P, optuèni je rukovodio vojnom strana~kom
organizacijom koja se pridràvala vojne tradicije i politi~kih ciqeva nekada{weg ~etni~kog pokreta, aktivnog tokom Drugog svetskog rata.182) Na~in na koji je optuèni opisivao vojne ciqeve S^P
~esto je ukazivao na politi~ki ciq formirawa Velike Srbije.cc)
Optuèni je imao tradicionalnu titulu vojvode, {to je navodno vojni ~in,183) i nazivao je sebe zapovednikom operativnih odreda
(S^P) u domovini...184) Tokom rata, u maju 1993. godine, optuèni je
proglasio vojvodama osamnaest lidera S^P, od kojih su neki u~estvovali u zlo~inima.185)
V.Rezime ~iwenica o navodnim zlo~inima

59. Tuìla{tvo }e u pododeqcima A, B, C, D i E dole u tekstu
opisati doga|aje i dokaze koje }e izneti kako bi dokazalo konkretnu
krivi~nu odgovornost optuènog za zlo~ine navedene u Optu`nici.
Svaki pododeqak bavi se jednom od geografskih oblasti u kojima su
se odigrali navedeni zlo~ini: Vukovar, Vo}in, Zvornik, Bosanski
[amac i Hrtkovci.
Zlo~ini u Hrvatskoj
A. Vukovar, novembar 1991. godine
60. Grad Vukovar nalazi se u isto~noj Slavoniji na obali Dunava,
koja tu ~ini granicu izme|u Hrvatske i Srbije. Krajem avgusta 1991.
godine, JNA je po~ela opsadu grada Vukovara. Sredinom oktobra
1991. godine, srpske snage su zauzele sva mesta u isto~noj Slavoniji u
kojima su Hrvati bili ve}insko stanovni{tvo, osim Vukovara. Tokom opsade Vukovara grad je dobrim delom uni{ten granatirawem
JNA i ubijeno je na stotine qudi.
61. Optuèni je 1991. godine odlu~io da SRS po{aqe u Vukovar
{to je mogu}e vi{e dobrovoqaca.186) Dobrovoqci SRS/S^P poslati
u Vukovar stavqeni su pod komandu Milana Lan~uànina (zvanog Kameni), komandanta odreda S^P Leva Supoderica.187)dd) Kameni i
drugi pripadnici tog odreda ~esto su odlazili po nare|ewa u {tab 1.
264
gardijske brigade JNA u Vukovaru, a kapetan Radi} i kapetan Zirovi} iz 1. gardijske brigade ~esto su pose}ivali {tab odreda Leva
Supoderica da im prenesu nare|ewa i zadatke komande.188)ee)
62. Dana 12. novembra 1991. godine, ili pribli`no tog datuma, optuèni je do{ao u Vukovar da poseti dobrovoqce i podigne im moral.
Te ve~eri je odràn sastanak u ku}i na adresi ulica Nova 81, u kojoj
se nalazilo komandno mesto JNA i TO lokalnih Srba. Prisustvovali su mu optuèni i drugi lideri SRS, oficiri JNA kao {to su major Veselin [qivan~anin, kapetan Miroslav Radi} i kapetan Bojkovski, Stanko Vujanovi}, komandant Prvog odreda TO, Miroqub Vujovi}, iz {taba TO Vukovara, i izvestan broj dobrovoqaca SRS/S^P,
ukqu~uju}i Kamenog.189) Optuèni je okupqenima rekao slede}e:
Svi smo mi jedna vojska. Ovaj rat je veliki ispit za Srbe. Oni
koji ga poloè, bi}e pobednici. Dezerteri ne}e pro}i neka`weno.
Nijedan usta{a ne sme da ode ìv iz Vukovara. Prihvatili smo koncept savezne vojske tako da nema pravnog osnova za me{awe stranih
sila u na{ sukob. Vojska se bori protiv hrvatskih pobuwenika. Vojska je dokazala da je sposobna da izvr{i ~istku u svojim redovima. Mi
imamo jedinstvenu komandu koja se sastoji od vojnih eksperata koji
znaju {ta rade.190) (naglasak dodat)
63. Srpske snage su zauzele grad Vukovar {est dana kasnije, 18. novembra 1991. godine. Kad su srpske snage okupirale grad, ubijeno je na
stotine Hrvata, a u roku od nekoliko dana od pada Vukovara proterana je ogromna ve}ina nesrpskog stanovni{tva tog grada. JNA je organizovala deportaciju autobusima i kamionima vi{e hiqada Hrvata i
ostalih nesrba iz Vukovara u Srbiju, gde su ili pritvoreni ili preme{teni na teritorije pod kontrolom hrvatskih vlasti.
64. Dana 20. novembra, u vukovarskoj bolnici su se okupili pripadnici JNA, ukqu~uju}i majora [qivan~anina, kao i Stanka Vujanovi}a, Miroquba Vujovi}a, Kamenog i trideset do ~etrdeset do zuba naoruànih dobrovoqaca SRS/S^P. Bolnica je tada bila puna pacijenata, civila koji su se tu sklonili i qudi koji su u~estvovali u
odbrani i predali oru`je. I Hrvatima i prisutnim pripadnicima
srpskih snaga bilo je jasno da ti dobrovoqci èle da se svete.191) Major [qivan~anin je naredio da se svi mu{karci nesrbi koji su se zatekli u vukovarskoj bolnici, osim bolni~kog osobqa i ~lanova wihovih porodica, ukrcaju u autobuse.ff)192) Iz bolnice je izvedeno i u
autobuse ukrcano otprilike dvesta {ezdeset ~etiri Hrvata i drugih
nesrba, ukqu~uju}i rawenike na nosilima.
65. Kad su autobusi sa `rtvama stigli u kasarnu JNA u blizini
zgrade Veleprometa, te{ko naoruàni pripadnici TO lokalnih
Srba, ukqu~uju}i odred SRS/S^P Leva Supoderica, sjatili su se
oko autobusa i psovali osobe zato~ene u wima. Kameni je pri{ao jednom oficiru Vojne policije JNA, koji je bio u pratwi autobusa, i zatraìo da JNA pusti te usta{e.193) Taj oficir je to odbio, ali su
ubrzo nakon toga autobusi krenuli ka poqoprivrednom dobru Ov~ara. Major [qivan~anin, koji je tu bio glavni, bio je u kasarni194) i
265
navodno organizovao da se tamo prebace.195) Pripadnici lokalnog

srpskog TO i dobrovoqci SRS/S^P èstoko su tukli i mu~ili zato~ene nesrbe odvedene na poqoprivredno dobro Ov~ara. Neki zato~enici su podlegli takvom zlostavqawu.196) Ubrzo nakon {to se smrklo, zato~enike su po~eli da izvode u grupama od po deset do dvadeset, prevoze do jedne jaruge, koja se nalazila na otprilike jedan kilometar od poqoprivrednog dobra Ov~ara, i ubijaju iz vatrenog oru`ja. Ubijawe najmawe dvesta pedeset pet Hrvata i drugih nesrba iz vukovarske bolnice trajalo je do 01,00 ~asova 21. novembra. U tom ubijawu su u~estvovali pripadnici lokalnog srpskog TO, ukqu~uju}i dobrovoqce SRS/S^P (i pripadnike odreda Kamenog).197) Dana 21. novembra, Goran Hayi} je proglasio Vukovar glavnim gradom SAO
SBZS.
66. Srpske snage su koristile zgradu Veleprometa u Vukovaru
kao zato~eni~ki objekat za Hrvate i druge nesrbe iz Vukovara.198)
Neki su tamo odvedeni silom, a neki su oti{li u potrazi za skloni{tem. Zato~eni Hrvati i drugi nesrbi dràni su u prostorijama
zgrade Veleprometa, od kojih je jedna imala blindirana vrata. Naoruàni dobrovoqci SRS/S^P, ukqu~uju}i Topolu, straàrili su
kod te prostorije. U no}i 19. novembra, Topola je rekao pripadnicima Vojne policije JNA da dobrovoqci ne}e dozvoliti da zato~enici
odu iz te prostorije, ve} da }e ih tamo dràti kako bi ih kaznili, to
jest, da }e s wima postupiti kao {to su oni postupali sa Srbima.199) Ubrzo nakon toga, Topola i drugi Srbi po~eli su da izvode zato~enike iz prostorije i ubijaju ih. ûla se rafalna paqba.200)gg)
67. Uve~e 21. novembra, iz jedne prostorije u Veleprometu, zvane soba smrti, izvedeno je, pretu~eno i ubijeno {est zato~enika.
Na jednom zato~eniku su ga{ene cigarete. U zgradi Veleprometa
bili su pripadnici Vojne policije JNA, kao i dobrovoqci
SRS/S^P, ukqu~uju}i Topolu.201)hh)
B. Vo}in, avgust decembar 1991. godine
68. Vo}in je selo u zapadnoj Slavoniji, Hrvatska, koje leì jugozapadno od Podravske Slatine. Prema popisu stanovni{tva iz 1991,
skoro tre}ina od pribli`no 1.500 stanovnika Vo}ina bili su Hrvati.202)
69. Ujutro, 19. avgusta 1991. godine, srpske snage, ukqu~uju}i JNA,
TO lokalnih Srba i paravojne jedinice, napale su i zauzele Vo}in.203) Vo}in je progla{en delom srpske teritorije, a hrvatskim
stanovnicima se pretilo masovnim pogubqewem ukoliko se tome budu opirali.204) Ubrzo nakon zauzimawa tog mesta, Hrvatima su uvedena ograni~ewa, ukqu~uju}i ograni~ewe slobode kretawa.205)ii) Nesrbi su hap{eni i pritvarani.206) Mnogi od wih bili su zato~eni u logoru Sekulinci,207) gde su ih tukli i silovali.208) Dana 22. oktobra
1991. godine, grupa mu{karaca nesrpske nacionalnosti uhap{ena je i
zato~ena u podrumu zgrade banke.209) Taj podrum je bio veoma mali i
pun vode.210)jj) Neki od nesrba koji su uhap{eni tog dana nikad se nisu vratili ku}i i pretpostavqa se da su mrtvi.211)
266
70. U septembru 1991. godine, TO lokalnih Srba u Vo}inu formirao je radnu brigadu u kojoj je prisilno angaòvao hrvatske mladi}e.212) Bili su prisiqeni da rade u fabrici Gaj, da donose namirnice u srpske ku}e, rade u poqima kukuruza, tovare kamione i nose robu u osnovnu {kolu u kojoj su kasnije bili stacionirani dobrovoqci
SRS/S^P.213) Dobrovoqci SRS/S^P su na kraju pomagali sprovo|ewe politike prinudnog rada.214)
71. Tokom septembra, oktobra i novembra 1991. godine, u Vo}in su
autobusima pristizali dobrovoqci SRS/S^P215) (od kojih su mnogi do{li preko Bawaluke, BiH, gde je bio stacioniran korpus JNA koji je
bio aktivan u zapadnoj Slavoniji), kao poja~awe TO lokalnih Srba,216)
i tu su ostajali.kk) Komandant dobrovoqaca SRS/S^P bio je Radovan
Nova~i}, koji je bio podre|en komandantu TO zapadne Slavonije, potpukovniku Jovanu Trbojevi}u.217) Izme|u Teritorijalne odbrane lokalnih Srba u zapadnoj Slavoniji i SRS postojala je zna~ajna saradwa.ll)
72. Tokom okupacije Vo}ina, pripadnici srpskih snaga, ukqu~uju}i dobrovoqce SRS/S^P, stvorili su atmosferu straha tako {to su
pqa~kali, pretili, zlostavqali i ubijali civile.218) Na primer,
krajem novembra ili po~etkom decembra 1991. godine, grupa dobrovoqaca SRS/S^P naterala je ~etvoricu de~aka Hrvata da nose municiju na rati{te i potom ih ubila.219) Lokalna srpska policija nije istraìla taj incident.mm)
73. U novembru 1991. godine, Qubi{a Petkovi}, na~elnik Ratnog
{taba SRS, kontaktirao je Radovana Nova~i}a i obavestio ga da optuèni dolazi da poseti wegove jedinice na terenu.220) Pripremaju}i
se za posetu zato~enim nesrbima, nare|eno je da o~iste centar Vo}ina.221) Optuèni je do{ao u Vo}in i u logor Sekulinci izvr{io smotru svojih dobrovoqa~kih jedinica.222) S wim su bili Veqko Vukeli}
i Ilija [a{i}, komandanti TO lokalnih Srba u Vo}inu, kao i Rajko
Boj~i}, koji je bio u TO lokalnih Srba u Vo}inu.223) Optuèni je ve~erao s tim qudima, kao i s predsednikom vlade i ministrom unutra{wih poslova SAO zapadna Slavonija.224) Tokom posete, optuèni je
odrào govor u kojem se usredsredio na Veliku Srbiju i wene zapadne granice.225)nn) Nakon posete optuènog, dobrovoqci SRS/S^P
po~eli su agresivnije da se pona{aju i do{lo je do velikog porasta
zlo~ina nad hrvatskim civilima.226)oo)
74. Dana 13. decembra, srpske snage su se povukle iz Vo}ina i
okolnih sela usled napredovawa jedinica Hrvatske vojske (u daqem
tekstu: HV). Tokom povla~ewa, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce SRS/S^P, napadale su nesrpsko civilno stanovni{tvo i ubijale civili u Humu i Vo}inu, pale}i ku}e i diù}i objekte u vazduh.227) Na primer, dobrovoqci SRS/S^P izvr{ili su masakr nad
grupom civila u Humu, pogubili jednog Hrvata ratnog zarobqenika,
postavili eksploziv u stanici milicije u Vo}inu i digli u vazduh
katoli~ku crkvu.228) Nakon povla~ewa, tela civila na|ena su razbacana {irom Vo}ina. @rtve su mahom bili stariji qudi.229) U decembru je obavqena zajedni~ka sahrana 45 qudi ubijenh u Humu i Vo}i267
nu.230)
Zlo~ini u Bosni i Hercegovini
C. Zvornik april 1992 septembar 1993. godine
75. Grad Zvornik nalazi se u isto~noj BiH, na obali Drine, koja
tu ~ini prirodnu granicu izme}u BiH i Srbije. Prema popisu stanovni{tva iz 1991. godine, u Zvorniku su 59% stanovni{tva ~inili
muslimani i 38% Srbi.231) Ve} u martu 1992. godine, snage bosanskih
Srba osnovale su sopstvenu policiju u Zvorniku, proglasile Zvornik srpskom op{tinom i pripremale se da napadnu Zvornik uz podr{ku JNA.232) Istog meseca je optuèni odrào govor u Malom Zvorniku, koji se nalazi preko Drine u odnosu na Zvornik. Izjavio je slede}e: Draga bra}o ~etnici, posebno vi s druge strane Drine, vi ste
najhrabriji. O~isti}emo Bosnu od bezbo`nika i pokazati im cestu
prema istoku, gdje i pripadaju.233)
76. Pre preuzimawa vlasti, lokalne Srbe u Zvorniku su naoruàvali i JNA i lokalni Srbi, koji su dobijali oru`je iz Srbije i delili ga putem ve} ustanovqene mreè SDS.234) Po~etkom aprila
1992. godine, optuèni je odobrio zahtev da se u Zvornik po{aqu dobrovoqci SRS/S^P,235) a lideri SRS su u Zvornik doveli dobrovoqce SRS/S^P iz Loznice, Srbija.236)pp) Kasnije, kad je izbio rat, lokalni Srbi su se prikqu~ili dobrovocqima SRS/S^P u Zvorniku i
smatrali se wihovim pripadnicima.237)
77. Vlast u gradu Zvorniku preuzeta je izme|u 8. i 9. aprila 1992.
godine, kad su srpske snage, ukqu~uju}i arkanovce,238) dobrovoqce
SRS/S^P, pripadnike TO lokalnih Srba i policije napali i zauzeli grad.239) Napad je izvr{en uz podr{ku JNA, koja je granatirala
grad iz Srbije,240) te srpskog TO iz Loznice.qq) Tokom preuzimawa
vlasti poginuo je veliki broj civila nesrba.241)rr) Ubrzo nakon preuzimawa vlasti, optuèni je oti{ao u Zvornik ili u Mali Zvornik,
gde je govorio na mitingu SRS.242) Tokom slede}ih nedeqa srpske snage, ukqu~uju}i arkanovce, pripadnike JNA i dobrovoqce SRS/S^P,
zauzele su i druge delove op{tine.243)ss) Optuèni i Ratni {tab SRS
su bili obave{teni o razvoju doga|aja na rati{tu i o aktivnostima
dobrovoqaca SRS/S^P.244) Postoje dokazi o masovnim ubistvima civila nesrba u Zvorniku245) nakon preuzimawa vlasti, na ulicama
Zvornika na|eno je 200 tela muslimana,246) a u Tehni~koj {koli u Karakaju masakrirano je 750 qudi, {to je, posle Srebrenice, drugi po
veli~ini masakr u BiH247)tt) i o masovnom pritvarawu u zato~eni~kim objektima u surovim uslovima, gde su mnogi nesrbi premla}ivani, mu~eni i ubijani.248)uu) U Domu kulture u êlopeku srpske snage,
ukqu~uju}i dobrovoqce SRS/S^P, primoravale su mu{karce muslimane na sno{aj.249) U Zvorniku su sru{ene mnoge, ako ne i sve, yamije.250)vv) U Zvorniku je do{lo do masovnog raseqavawa stanovni{tva
po nacionalnoj liniji,251) a nesrbi su deportovani u Austriju i Ma|arsku.252)
78. Tokom tog perioda bilo je organizovanog pqa~kawa velikih
268
razmera, a prihodi od toga, bar delimi~no, i{li su u fondove

SRS.253) Otprilike 30. maja 1992. godine, grupa dobrovoqaca
SRS/S^P preuzela je zato~enike u ciglani i primoravala ih da kradu i pqa~kaju ku}e u Zvorniku.254) Tokom tog perioda zvani~nici
SRS-a oko Zvornika redovno su obave{tavali optuènog.255) Na primer, Miroslav Vukovi} zvani ]ele, koji je predvodio dobrovoqce
SRS/S^P u Zvorniku, zvao je optuènog s linije fronta ili mu je
slao poruke preko posrednika.256)w w)
D. Bosanski [amac april 1992 septembar 1993. godine
79. Op{tina Bosanski [amac se prostire du` obale Save, koja
~ini granicu izme|u BiH i Hrvatske, i spada u takozvani posavski
koridor, teritoriju koja je povezivala Srbiju s delovima ciqnih
podru~ja u BiH i Hrvatskoj. Dana 12. maja 1992. godine, na sednici
Skup{tine, Radovan Karayi} je rekao da je uspostavqawe koridora
izme|u Bosanske Krajine, a na kraju i RSK i Srbije, drugi po va`nosti strate{ki ciq bosanskih Srba, i time istakao kqu~ni zna~aj koji je uspostavqawe kontrole nad tim koridorom imalo za u~esnike u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.257) Srpsko rukovodstvo u S(F)RJ
i RSK bilo je podjednako svesno zna~aja posavskog koridora kao pup~ane vrpce kojim su vezani za maticu Srbiju. Rukovodstvo RSK je u~estvovalo u planirawu vojnih operacija u koridoru i, na zahtev rukovodstva u Beogradu, zajedno sa svojim vojnicima u~estvovalo u preuzimawu vlasti.258) Prema popisu stanovni{tva iz 1991. godine, u op{tini Bosanski [amac je ìvelo 44,7% Hrvata, 41,5% Srba, 6,8%
muslimana i 7% ostalih,hh) pri ~emu su muslimani mahom ìveli u
gradu Bosanskom [amcu i tamo ~inili ve}inu.
80. Otprilike u martu 1992. godine, pripremaju}i se za preuzimawe vojne i politi~ke vlasti u Bosanskom [amcu, Stevan Todorovi}
je zatraìo od SRS da po{aqe dobrovoqce u tu op{tinu. Tomislav
Nikoli}, koji je bio potpredsednik SRS Kragujevca, preporu~io je
Sre}ka Radovanovi}a (zvanog Debeli), vo|u grupe dobrovoqaca iz
Kragujevca.259) Ratni {tab SRS odlu~io je da po{aqe grupu od 30-40
qudi pod vo|stvom Debelog. Optuèni je li~no odobrio i pomogao
organizovawe wihove obuke od strane DB Srbije. Ratni {tab je obavestio Debelog da }e wegova grupa, umesto da ode direktno na rati{te, najpre u Srbiji pro}i obuku specijalne jedinice MUP-a Srbije. Debeli je najpre odbio da u~estvuje u toj obuci, ali je, nakon razgovora s optuènim, pristao.260)
81. SDS iz Bosanskog [amca osnovao je, 28. marta 1992. godine,
Krizni {tab, s Blagojem Simi}em kao predsednikom i Stevanom Todorovi}em kao na~elnikom policije.261) Dana 11. aprila 1992. godine,
grupa dobrovoqaca SRS/S^P na ~elu s Debelim, koja je pro{la obuku DB, stigla je helikopterom JNAu Batku{u, kod Bosanskog [amca,
kako bi predvodila preuzimawe vlasti u toj op{tini.262) Komandovali su im Dragan \or|evi} (zvani Crni), Debeli i Slobodan Miqkovi} (zvani Lugar) iz DB Srbije.263) Dobrovoqci su na sebi imali maskirne uniforme, crvene beretke, a na mi{ici ambleme sa sivim vu269
kom. Ubrzo nakon dolaska integrisani su u 17. takti~ku grupu JNA

uz saglasnost lokalne komande JNA, Kriznog {taba i Stevana Todorovi}a.264)
82. Dana 17. aprila 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce SRS/S^P,265) policiju bosanskih Srba, pod komandom Stevana
Todorovi}a, i vojnike JNA, napale su grad Bosanski [amac, i brzo
zauzele grad i okolno podru~je.266) Primenom nasiqa, masovnog zatvarawa i deportacije, te srpske snage su prisilno preme{tale civile nesrpske nacionalnosti iz op{tine. Dok su bili u pritvoru, zato~enici su podvrgavani ne~ove~nom i okrutnom postupawu od strane
policije i dobrovoqaca SRS/S^P, koje je ukqu~ivalo i fizi~ko,
psihi~ko i seksualno zlostavqawe.267) Pored toga {to su tukli i zlostavqali civile nesrpske nacionalnosti, dobrovoqci SRS/S^P,
ukqu~uju}i Debelog i Lugara, tako|e su ubijalo zato~enike u logorima u Bosanskom [amcu.268)yy) Nakon hap{ewa i zlostavqawa u zato~eni~kim logorima u toj op{tini i {ire, muslimani i Hrvati su deportovani u Hrvatsku ili prebacivani u druge delove BiH u okviru
niza takozvanih razmena.269)
83. Pored mu{karaca u zato~eni~kim objektima, stotine èna,
dece i staraca nesrpske nacionalnosti okupqeno je i izolovano u
selu Zasavica, sve dok nije bilo mogu}e deportovati ih u Hrvatsku i
na podru~ja pod kontrolom snaga vlade BiH.270) Mu{karci nesrbi koji nisu bili zato~eni morali su svakodnevno da se javqaju radi slawa
na prinudni rad, {to je ~esto podrazumevalo kopawe rovova i pravqewe bunkera na borbenim linijama izme|u srpskih vojnih snaga, s
jedne, i hrvatskih i muslimanskih jedinica, s druge strane.zz) @ene
nesrpske nacionalnosti su tako|e ukrcavane na kamione i odvo|ene
na prinudni rad.271) Uveden je policijski ~as i nesrbima je bilo zabraweno da se na javnim mestima okupqaju u grupama ve}im od dvoje
ili vi{e qudi,272) a zabrawena je svaka politi~ka aktivnost osim aktivnosti SDS-a.aaa)273) Privatne ku}e i radwe nesrba su sistematski
pqa~kane.274) Optuèni je bio obave{ten o doga|ajima u Bosanskom
[amcu nakon preuzimawa vlasti.bbb)
Zlo~ini u Srbiji
E. Hrtkovci, od maja do avgusta 1992. godine
84. U Hrtkovcima, selu u op{tini Ruma u Vojvodini, Srbija, 1990.
godine su ìveli mahom Hrvati, zajedno s brojnom ma|arskom i srpskom mawinom.275) Odnosi izme|u lokalnih Srba i Hrvata u Hrtkovcima uglavnom su bili dobri.276) Vojvodina je pokrajina u Srbiji koja se grani~i s Hrvatskom, i to s isto~nom Slavonijom, Barawom i
Zapadnim Sremom. Veliki broj jedinica JNA/VJ i MUP-a, koje su
u~estvovale u oruànim sukobima u Hrvatskoj i BiH, bile su stacionirane u Vojvodini.277) Veliki broj dobrovoqaca SRS/S^P regrutovan je iz Vojvodine.278)
85. U jesen 1990. godine, optuèni je organizovao osnivawe ogranaka SRS po gradovima u Vojvodini.279) Regrutovani su dobrovoqci i
270
davane ~lanske karte s potpisom optuènog.280) Me|u mnogobrojnim

regrutovanim osobama bili su i pripadnici policije visokog ranga.281) Vojvodina je na kraju postala upori{te SRS.282) Optuèni je u
vi{e navrata posetio razna mesta u Vojvodini.
86. Me|unacionalne napetosti u Hrtkovcima po~ele su da se zao{travaju 1991. godine, kada su u to mesto po~ele da pristiù srpske izbeglice iz Hrvatske.283) SRS je autobusima dovozio srpske
izbeglice u Vojvodinu.284) Te izbeglice su upu}ivane na Ostoju Sibin~i}a, ~lana SRS i saradnika optuènog iz Hrtkovaca,285) koji
im je davao adrese ku}a ~iji su vlasnici Hrvati.286) U nekim slu~ajevima vlasnici tih ku}a bili su u inostranstvu, pa bi se izbeglice jednostavno uselile.287) U drugim slu~ajevima su srpske izbeglice, pretwama i zastra{ivawem, vr{ile pritisak na vlasnike ku}a
da zamene svoje ku}e u Hrvatskoj za ku}e tih Hrvata u Vojvodini.288)
87. U jesen 1992. godine, optuèni je odrào jedan od svojih govora mr`we na mitingu u Subotici, Vojvodina, tokom kojeg je izjavio da
}e nesrbima, Hrvatima i Ma|arima u Subotici iskopati o~i zar|alim viqu{kama i ka{ikama.289) Traìo je da se Hrvati i Ma|ari
proteraju iz Srbije, a da se wihove ku}e dodele Srbima koji su pobegli iz Hrvatske.290) Nakon mitinga, optuèni se sastao s istaknutim
~lanovima SRS i pripadnicima SUP-a.291) Tokom tog sastanka, optuèni je pozvao na proterivawe i ubijawe nesrba.292) Optuèni je konkretno pristao da se preduzmu akcije u selu Hrtkovci, kako bi se nesrpsko stanovni{tvo prisililo na odlazak i tako ostavilo mesta
Srbima.293) Te mere su ukqu~ivale otpu{tawe nesrba s dràvnih
funkcija i pretwe nesrbima u vidu prete}ih telefonskih poziva i
napada na wihove domove i li~nost.294)
88. Po~etkom 1992. godine, s porastom broja srpskih izbeglica, u
raznim zajednicama u Vojvodini, ukqu~uju}i Hrtkovce, po~ela je kampawa zastra{ivawa nesrba, kakvu je promovisao optuèni. ^lanovi
SRS iz op{tine [id, upori{ta SRS, odlazili su u razne gradove i sela i tamo {ikanirali i zastra{ivali Hrvate.295) Nesrbima, naro~ito
onima koji su imali velike ku}e, upu}ivane su telefonske pretwe.296)ccc) U aprilu 1992. godine, prilikom javnog obra}awa Skup{tini Srbije, optuèni je pozvao na proterivawe Hrvata iz Vojvodine u
Hrvatsku.297) U maju 1992. godine, optuèni se ponovo sastao sa pristalicama SRS u Vojvodini, me|u kojima su bili pripadnici policije.298)
On je izrazio divqewe u vezi s tim kako se odvija proces proterivawa
nesrba koji je u Hrtkovcima bio u toku.299) Optuèni je izjavio da Hrvate i Ma|are treba primorati da odu sami, a ako to ne u~ine, onda
treba primeniti metode ve}e prinude.300) Optuèni je objasnio strategiju proterivawa nesrba i izjavio da }e se, ukoliko ne budu sami oti{li, pribe}i napadima na wihove ku}e i li~nost kao meri proterivawa.301) Ciq te strategije, kako je rekao optuèni, bio je da se kori{}ewem otvorenih pretwi i javnog {ikanirawa stvori atmosfera straha.
On je konkretno izjavio da u Hrtkovcima qude treba ubijati.302)
271
89. Dana 6. maja 1992. godine, optuèni je trebalo da govori na politi~kom mitingu u Hrtkovcima. SRS je na mestu odràvawa mitinga pripremio binu i po ceo dan pu{tao nacionalno obojenu ~etni~ku muziku.303) Dva sata pre govora stigao je autobus dobrovoqaca
SRS/S^P, u crnim uniformama i s pu{kama, koji su se rasporedili
na mestu mitinga, po gradu i u okolnoj {umi.304) Pred nekoliko hiqada qudi, ukqu~uju}i dobrovoqce SRS/S^P i tamo{we nesrbe,305) optuèni je pozivao na stvarawe Velike Srbije, koja bi se protezala
od Virovitice do Karlobaga.306) Izjavio je da treba proterati sve
Hrvate.307) Rekao je da se moraju ra{~istiti me{ani brakovi izme|u
Hrvata i Srba, a da decu iz me{anih brakova treba poubijati.308) Optuèni je pro~itao spisak imena istaknutih nesrba kojima je poru~eno da idu iz Hrtkovaca.309)
90. Optuèni je najavio da }e za tri dana Hrvati dobiti adrese
ku}a u Hrvatskoj, te da }e, ako se u wih ne presele, biti ukrcani na
autobuse i tamo odvezeni kroz minska poqa.310) Na bini je tako|e bio
najmawe jedan srpski izbeglica iz Hrvatske311) i Ostoja Sibin~i}.312) Govor optuènog je prihva}en s odu{evqewem i propra}en
povicima Usta{e napoqe!313) Nesrbi su veoma ozbiqno shvatili
pretwu optuènog.314)
91. Usled govora optuènog, neki Hrvati su odlu~ili da odu iz
Hrtkovaca.ddd) Pored toga, ubrzo nakon govora optuènog, u Hrtkovcima je pokrenuta kampawa op{teg {ikanirawa i zastra{ivawa nesrba, naro~ito Hrvata.315) Nesrbima se pretilo preko telefona i li~no.316) Tu su spadale pretwe da }e qudima u ku}e podmetnuti bombe i
mahawe oru`jem.317) Dobrovoqci SRS/S^P su se vozili unaokolo glasno prete}i Hrvatima.318) ^lanovi SRS iz [ida organizovali su odlaske u druge zajednice u Vojvodini, ukqu~uju}i Hrtkovce, kako bi tamo zastra{ivali Hrvate.319) Hrvate u Hrtkovcima napadale su grupe
Srba i zahtevale da razmene svoje ku}e.320) Na wihove domove bacane su bombe.321) Ubijena je bar jedna osoba, ~ije je telo iskasapqeno.322)
Tokom 1992. godine, sedamdeset odsto tamo{wih Hrvata (otprilike
900 do 1.000 qudi) oti{lo je iz Hrtkovaca,323) bilo tako {to su proterani direktnom primenom sile, bilo iz straha za ìvot.324)
VI. Pravna analiza

Vidovi krivi~ne odgovornosti prema ~lanu 7(1) Statuta
92. Za svaku optu`bu za odgovornost prema ~lanu 7(1), Pretresno
ve}e ima diskreciono pravo da zakqu~i da dokazi idu u prilog nekom
od vidova odgovornosti, bez obzira na to da li se optuèni za wih izri~ito tereti.325)
93. [e{eq se u Optu`nici tereti za sve vidove u~e{}a u ~iwewu krivi~nog dela navedene u ~lanu 7(1), po pitawu svih ta~aka, i to:
da je planirao, podsticao, nare|ivao, po~inio i na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe zlo~ina. On se
tako|e tereti da je, zajedno s poznatim i nepoznatim saizvr{iocima,
272
u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq bio trajno prisilno uklawawe ve}ine nesrba s ciqnih teritorija, putem ~iwewa zlo~ina.eee)
94. Po~iwewe obuhvata fizi~ko izvr{ewe krivi~nog djela
ili uzrokovawe ka`wivog propusta, ~ime se kr{e odredbe krivi~nog
prava, bilo pojedina~no, bilo zajedno sa saizvr{iocima.326) Nekoliko po~inilaca mogu da po~ine isti zlo~in ukoliko svaki od wih
ispuwava nu`ne elemente definicije materijalnog krivi~nog dela.327) Potrebna mens rea jeste u tome da je optuèni delovao sa sve{}u o zna~ajnoj verovatno}i da }e usled wegovog pona{awa do}i do
krivi~nog dela ili propusta.328) Po{to se optuèni u ovom predmetu ne tereti da je li~no direktno fizi~ki po~inio svafff) krivi~na dela, termin po~initi, u zna~ewu u kojem je upotrebqen u Optu`nici, odnosi se i na wegovo u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u svojstvu saizvr{ioca.329)
95. Na~elima zajedni~kog ka`wivog plana, zamisli ili namere,
dakle, udruènog zlo~ina~kog poduhvata, izraèn je vid individualne krivi~ne odgovornosti predvi|en ~lanom 7(1),330) po kojem jedna
osoba moè snositi krivi~nu odgovornost za dela druge osobe, ukoliko su obe u~estvovale u zajedni~kom ka`wivom planu.331)
96. Actus reus udruènog zlo~ina~kog poduhvata iziskuje tri elementa. Kao prvo, on iziskuje u~e{}e dve ili vi{e osoba, koje ne moraju biti organizovane u neku vojnu, politi~ku ili administrativnu
strukturu.332) Kao drugo, mora da postoji zajedni~ki plan, zamisao
ili namera koja predstavqa ili ukqu~uje ~iwewe krivi~nog dela.
Nema potrebe da taj plan bude prethodno dogovoren ili formulisan.
On moè biti improvizovan na licu mesta, a izvodi se iz ~iwenice
da vi{e osoba djeluje zajedno kako bi sproveli u djelo zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat.333) Stoga, taj plan moè biti dogovoren od samog
po~etka ili se moè razvijati putem dela osoba koje u wemu u~estvuju. Wegov ciq se tako|e vremenom moè mewati.334) Institucionalna koordinacija moè da predstavqa osnovu udruènog zlo~ina~kog
poduhvata onih pojedinaca koji imaju kontrolu nad institucijama
ukqu~enim u koordiniranu akciju.335) Kao tre}e, optuèni mora da
u~estvuje u tom poduhvatu. To u~e{}e ne mora da ukqu~uje izvr{ewe
nekog krivi~nog dela, nego se moè sastojati od pomo}i ili doprinosa izvr{ewu zajedni~kog plana ili namere. Dovoqno je da u~esnik
izvr{ava dela koja su na neki na~in usmerena ka sprovo|ewu tog plana ili namere.336)
97. U dosada{woj praksi ovog Me|unarodnog suda su, u vezi s udruènim zlo~ina~kim poduhvatom, utvr|ene tri razli~ite situacije
koje ukqu~uju razli~ita stawa svesti.337) Sve tri situacije mogu se
primeniti na isti slu~aj.338) U prvoj situaciji, optuèni namerava
da po~ini neki zlo~in i tu nameru deli sa svim u~esnicima u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu,339) ukqu~uju}i fizi~ke po~inioce.340)
Svi u~esnici, deluju}i u skladu sa zajedni~kim planom, poseduju istu
ka`wivu nameru, iako wihove uloge u datom poduhvatu mogu biti raz273
li~ite. Udruèni zlo~ina~ki poduhvat moè da ima horizontalnu

strukturu, koja ukqu~uje politi~ke i vojne lidere, kao i vertikalnu strukturu, koja ukqu~uje podre|ene koji fizi~ki ~ine zlo~ine.341) Stoga, udruèni zlo~ina~ki poduhvat moè da ima ogromne
razmere i da obuhvata druge supsidijarne poduhvate.342) Institucionalna koordinacija moè da ~ini osnovu udruènog zlo~ina~kog
poduhvata onih pojedinaca koji imaju kontrolu nad institucijama koje u~estvuju u koordiniranoj akciji.343) Da bi se dokazala odgovornost, tuìlac mora da pokaè da je optuèni dobrovoqno u~estvova(o) u jednom aspektu zajedni~kog plana i da je, ~ak i ako osobno ne
izvr{i (krivi~no delo), morao ipak namjeravati taj rezultat.344) U
tom slu~aju, smatr}e se da je optuèni zajedni~ki po~inio to krivi~no delo kao saizvr{ilac.
98. U drugoj situaciji,345) optuèni zna za sistem zlostavqawa,
kao {to je postojawe koncentracionih logora, i poseduje nameru da
taj sistem sprovede. Takvo znawe moè se dokazati bilo eksplicitno, bilo izvla~ewem razumnog zakqu~ka na osnovu poloàja vlasti
koji je optuèni imao tokom relevantnog perioda. Optuèni treba
samo da zna za prirodu tog sistema i da poseduje nameru da sprovede
zajedni~ki plan zlostavqawa.
99. Tre}a situacija predvi|a da jedan od u~esnika u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu po~ini krivi~no delo razli~ito od onog koje je dogovoreno zajedni~kim planom.346) Optuèni se moè smatrati odgovornim za to krivi~no delo ukoliko je, u datim okolnostima,
moglo da se predvidi da bi neki ~lan grupe mogao da po~ini takvo
krivi~no delo i ukoliko je optuèni bio svestan te mogu}nosti i dobrovoqno je prihvatio.347) Predvidivost podrazumeva da je dato
krivi~no delo mogu}a posledica tog poduhvata.348) Optuèni mora
posedovati nameru da u~estvuje u krivi~noj aktivnosti ili dogovorenom planu i da ih sprovodi, te da doprinosi zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu ili, u svakom slu~aju, izvr{ewu krivi~nog djela od
strane grupe.349)
100. Pored toga {to je po~inio sva krivi~na dela za koja se u
Optu`nici tereti kao u~esnik u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu,
optuèni je fizi~ki po~inio krivi~no delo progona u Vukovaru
(ta~ka 1, paragrafi od 15 do 17 i 20), Zvorniku (ta~ka 1, paragrafi
od 15 do 17 i 22 Optu`nice) i Hrtkovcima (ta~ka 1, paragrafi od 15
do 17 i 29 Optu`nice), kori{}ewem govora mr`we usmerenog protiv nesrpskog stanovni{tva u tim mestima.350) O nameri optuènog
da u tim mestima po~ini progon govori slede}e: (1) wegovi pogrdni,
èstoki i nacionalno obojeni govori, (2) okruèwe u kojem je optuèni drào svoje govore bilo je obeleèno èstokim me|unacionalnim sukobom i (3) ~iwenica da su takvi zlo~ini (kao {to je gore opisano) ~iweni ubrzo nakon {to bi optuèni odrào svoje govore.
101. Planirawe podrazumeva da jedna ili vi{e osoba smi{qaju izvr{ewe krivi~nog djela, u pripremnoj fazi kao i u fazi sprovo|ewa.351) Stoga, da bi dokazalo krivi~nu odgovornost neke osobe
274
utemeqenu na planirawu, Tuìla{tvo mora da pokaè da je optuèni posedovao mens rea za to krivi~no delo ili da je bio svestan
velike verovatno}e da }e sprovo|ewe plana za posledicu imati ~iwewe tog krivi~nog dela. Planirawe moè da ukqu~uje i organizovawe.352) Postojawe plana moè se dokazati posrednim dokazima.353)
102. Pored ostalih vidova krivi~ne odgovornosti iz ~lana 7(1),
optuèni se tereti i za planirawe zlo~ina progona, istrebqewa i
ubistva, zatvarawa, mu~ewa, drugih nehumanih dela, okrutnog postupawa, deportacije, prisilnog preme{tawa, bezobzirnog razarawa i
pqa~kawa javne i privatne imovine u Vo}inu, Bosanskom [amcu i
Zvorniku (ta~ke od 1 do 14, paragrafi od 15 do 28, 31 i 32 Optu`nice), te zlo~ina progona, deportacije i prisilnog preme{tawa u Hrtkovcima (ta~ke 1, 10 i 11, paragrafi od 15 do 17 i od 27 do 30 Optu`nice). [to se ti~e mens rea optuènog za planirawe zlo~ina u Vo}inu, Vukovaru, Bosanskom [amcu i Zvorniku, svest optuènog o tome da }e do takvih zlo~ina najverovatnije do}i moè se dokazati na
osnovu slede}eg: (1) wegovih hu{ka~kih govora, (2) ~iwenice da je
odobrio slawe dobrovoqaca na ta podru~ja, znaju}i da su dobrovoqci skloni ~iwewu zlo~ina na rati{tu i (3) ~iwenice da su zlo~ini
po~iweni. [to se ti~e mens rea optuènog za planirawe zlo~ina u
Hrtkovcima, namera optuènog se jasno vidi iz izjava koje je davao
tokom sastanaka s pristalicama i ~lanovima SRS-a pre i tokom kampawe progona u Hrtkovcima, kao i iz toga {to je u Hrtkovcima naposletku do{lo do krivi~nih radwi koje je optuèni ohrabrivao tokom tih sastanaka.354)
103. Nare|ivawe podrazumijeva osobu na poloàju vlasti koja
taj poloàj koristi da bi uvjerila drugu osobu da po~ini krivi~no
djelo.355) Da bi se utvrdilo nare|ivawe nije potrebno da postoji
formalni odnos nadre|enog i podre|enog, sve dok je optuèni bio
ovla{}en da izdaje nare|ewa.356) Osoba koja naredi neko ~iwewe
ili ne~iwewe sa svije{}u o znatnoj vjerovatno}i da }e prilikom izvr{ewa tog nare|ewa biti po~iweno krivi~no djelo ima mens reus
koja se zahtijeva za utvr|ivawe odgovornosti po ~lanu 7(1) na osnovu
nare|ivawa.357) Nije neophodno dokazati da je podre|eni koji je izvr{io nare|ewe imao istu mens rea kao optuèni; stoga je irelevantno da li je nare|ewe na prvi pogled bilo protivpravno.358) Izdavawe nare|ewa moè se dokazati posredno, to nare|ewe ne mora da
bude pismeno,359) nadre|eni ne mora direktno da ga izda osobi koja }e
ga po~initi,360) a moè biti eksplicitno ili implicitno.361)
104. Pored ostalih vidova krivi~ne odgovornosti iz ~lana 7(1),
optuèni je naredio ~iwewe zlo~ina progona, istrebqewa i ubistva,
zatvarawa, mu~ewa i drugih nehumanih dela, okrutnog postupawa i
prisilnog preme{tawa iz Vukovara (ta~ke od 1 do 9 i 11, paragrafi
od 15 do 18, 20, od 24 do 26, 27 i 28 Optu`nice) kad je naloìo da nijedan usta{a ne sme ìv da ode iz Vukovara!362) Pored toga, optuèni je naredio ~iwewe zlo~ina progona, deportacije i prisilnog preme{tawa u Hrtkovcima (ta~ke 1, 10 i 11, paragrafi od 15 do 17, 27, i
275
od 29 do 30 Optu`nice) tokom sastanaka sa saradnicima i pristalicama u Vojvodini 1991. i 1992. godine, i implicitno svojim govorom
u Hrtkovcima 6. maja 1992. godine. Namera optuènog da naredi ~iwewe zlo~ina u Vukovaru i Hrtkovcima moè se izvesti iz sadrìne
wegovih govora i diskusija, te iz toga {to su ti zlo~ini potom i
usledili.363)
105. Podsticawe iziskuje da optuèni izazove, nagovori i na
drugi na~in podstrekava druge osobe na izvesno pona{awe.364) Stoga
podsticawe moè da poprimi mnoge vidove, kao {to su obe}awa,
pretwe ili zloupotrebe mo}i.365) Pona{awe optuènog mora da
predstavqa faktor koji je jasno doprinio pona{awu druge osobe
ili osoba.366) Me|utim, nije neophodno dokazati da zlo~in uop{te
ne bi bio po~iwen da ga optuèni nije podsticao.367) Pored toga, ne
postoji uslov da podsticawe bude direktno ili javno.368) Na primer u
slu~ajevima gde se podsticawe odvija putem saop{tewa u sredstvima
javnog informisawa, do zlo~ina }e nu`no do}i ne samo usled samog
saop{tewa, ve} i neposrednog bliskog uzroka. To ne umawuje doprinos sredstava javnog informisawa u izazivawu tog zlo~ina, niti
krivi~nu odgovornost onih koji su odgovorni za to saop{tewe.369) Tako|e je neophodno da optuèni namerava da izazove ~iwewe zlo~ina ili da je svestan velike verovatno}e da }e wegovo pona{awe za posledicu imati ~iwewe zlo~ina.370) Davawe hu{ka~kih i diskrimini{u}ih izjava u javnosti moè da predstavqa podsticawe.371)
106. Podsticawe ne iziskuje da optuèni bude nadre|en fizi~kom po~iniocu. Dela i izjave optuènog upu}ene onima kojima nije
bio ovla{}en da nare|uje tako|e se mogu smatrati podsticawem. Ako
nadre|eni propusti da kazni ranije po~iwene zlo~ine, to moè da
predstavqa podsticawe na ~iwewe zlo~ina u budu}nosti.372)
107. Pored drugih vidova krivi~ne odgovornosti iz ~lana 7(1),
optuèni je podsticao ~iwewe zlo~ina progona, istrebqewa i ubistva, zatvarawa, mu~ewa, drugih nehumanih dela, okrutnog postupawa
i prisilnog preme{tawa u Vukovaru (ta~ke od 1 do 9 i 11, paragrafi
od 15 do 18, 20, od 24 do 26, 27 i 28 Optu`nice), zlo~ina progona, istrebqewa i ubistva, zatvarawa, mu~ewa, drugih nehumanih dela,
okrutnog postupawa, deportacije, prisilnog preme{tawa, bezobzirnog razarawa i pqa~kawa javne i privatne imovine u Zvorniku (ta~ke od 1 do 14, paragrafi od 15 do 18, 22, od 24 do 28, 31 i 32 Optu`nice) i zlo~ina progona, deportacije i prisilnog preme{tawa u Hrtkovcima (ta~ke 1, 10 i 11, paragrafi od 15 do 17, 27, 29 i 30 Optu`nice), hu{ka~kim govorima, koje je drào prilikom poseta tim mestima ili mestima u wihovoj blizini, kao {to je Mali Zvornik. Namera optuènog da podsti~e ~iwewe tih zlo~ina moè se utvrditi na
osnovu dokaza opisanih u paragrafu 100 gore, vezanih za nameru optuènog da po~ini progon, te na osnovu toga {to je i optuèni potvr|ivao da je sposoban da podsti~e druge.373)
108. Pomagawe i podràvawe sastoji se iz konkretnog potpomagawa, ohrabrivawa ili moralne podr{ke drugoj osobi koja ~ini
276
zlo~in.374) Pomagawe i podràvawe mogu da poprime razli~ite vidove pruàwa pomo}i, ukqu~uju}i ne~iwewe.375) Kori{}ewe hu{ka~kih, prete}ih i/ili diskrimini{u}ih izjava moè da predstavqa pomagawe i podràvawe.376)
109. Nije neophodno dokazati da je ~in pomo}i imao za posqedicu postupak glavnog po~inioca,377) ali delo optuènog mora imati
znatan efekat na po~iwewe zlo~ina.378) Unapred pripremqen plan
ne mora postojati.379) Do pomagawa i podràvawa moè da do|e pre,
tokom ili posle datog doga|aja.380) Ukoliko optuèni, svojim svesnim prisustvom ~iwewu zlo~ina, ohrabruje po~inioce, to moè da
predstavqa ~in pomagawa i podràvawa.381) Nadre|eni moè ne~iwewem da doprinese izvr{ewu zlo~ina od strane podre|enog, na
primjer, ohrabrivawem po~inioca.382)
110. Za potrebnu mens rea, optuèni mora da donese svesnu odluku da deluje, bilo znaju}i da }e wegovo pona{awe doprineti ~iwewu
konkretnog zlo~ina od strane druge osobe,383) ili svestan velike verovatno}e da }e do toga do}i.384) Optuèni tako|e mora da bude upoznat s osnovnim elementima zlo~ina, {to podrazumeva da zna za mens
rea po~inioca mada ne mora i da je deli s wim.385) Nije neophodno
da pomaga~ ili podràvalac zna ta~no kakav se zlo~in namjerava po~initi ili je ve} stvarno i po~iwen.386)
111. Pomaga~ i podràvalac zlo~ina koji iziskuje posebnu nameru, kao {to je progon, mora ne samo da zna za zlo~in koji pomaè, ve}
i da bude svestan da se ti zlo~ini ~ine s tom konkretnom namerom.
Stoga, pomaga~ i podràvalac progona ne mora i sam imati namjeru
diskriminacije, ali mora biti svjestan {ireg konteksta diskriminacije i mora znati da wegova pomo} ili ohrabrewe imaju bitan uticaj na po~iwewe zlo~ina.387)
112. Kao alternativa ostalim vidovima krivi~ne odgovornosti
iz ~lana 791), optuèni je pomagao i podràvao sve zlo~ine za koje se
tereti u Optu`nici (ta~ke od 1 do 14, paragrafi od 15 do 32) svojim
voqnimi svesnim doprinosom ~iwewu zlo~ina. Namera optuènog da
pomaè i podràva te zlo~ine moè se dokazati wegovim priznawem
da je podsticao i podizao moral srpskih snaga,388) hu{ka~kom sadrìnom wegovih govora u kojima je pozivao na nasiqe nad nesrbima, wegovim ~estim odlascima na rati{te i u mesta u Vojvodini, kao {to
su Hrtkovci,389) time {to je, u saradwi s drugim u~esnicima u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, nastavio da {aqe dobrovoqce na linije fronta uprkos tome {to je znao da su skloni ~iwewu zlo~ina390)
i, {tavi{e, nare|ivao dobrovoqcima i pripadnicima drugih srpskih snaga da ~ine zlo~ine,391) te time {to dobrovoqce nikad nije kaznio zbog ~iwewa zlo~ina.392)
1. Op{ti uslovi primewivi na sve ta~ke

A. Op{ti uslovi iz ~lana 3 Statuta i zajedni~kog ~lana 3
113. Optuèni se tereti za kr{ewe ~lana 3(b), 3(d) i 3(e) Statu277
ta, kao i za ubistvo, okrutno postupawe i mu~ewe kao kr{ewa ~lana

3(1)(a), zajedni~kog @enevskim konvencijama iz 1949. godine (u daqem tekstu: zajedni~ki ~lan 3), ka`wivo prema ~lanu 3 Statuta.
114. ^lan 3 Statuta je rezidualna odredba koja, osim za krivi~na
dela izri~ito navedena dole, omogu}ava krivi~no gowewe za sva druga te{ka kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa.393) Da bi spadali u opseg ~lana 3, kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa moraju da zadovoqe
uslove izloène u Odluci o nadle`nosti u predmetu Tadi}.394) Op{ti uslovi za kr{ewe ~lana 3 su slede}i: (i
) da je postojao oruàni
sukob; i (i
i) da postoji neksus izme|u pona{awa i oruànog sukoba.
115. Oruàni sukob moè da postoji na ograni~enim podru~jima.395) Obi~ajno me|unarodno pravo predvi|a krivi~nu odgovornost
za te{ka kr{ewa zajedni~kog ~lana 3 @enevskih konvencija iz 1949.
godine396) ka`wive prema ~lanu 3, bilo da su po~iwena u me|unarodnom ili unutra{wem oruànom sukobu.397)
116. Postoji jo{ jedan op{ti uslov prema zajedni~kom ~lanu 3, a
to je da `rtve budu osobe koje ne u~estvuju u neprijateqstvima, ukqu~uju}i pripadnike oruànih snaga koji su poloìli oru`je i one koji su izvan borbenog stroja.398)
B. Op{ti uslovi ~lana 5 Statuta
117. Optuèni se tereti prema ~lanovima 5(a), 5(b), 5(e), 5(f),
5(h) i 5(i). Op{ti uslovi ~lana 5 jesu slede}i: (i) da je postojao oruàni sukob: (i
i) da je postojao rasprostrawen ili sistematski napad
usmeren protiv civilnog stanovni{tva; (i
i ) da je pona{awe optuènog bilo povezano s tim rasprostrawenim ili sistematskim napadom
usmerenim protiv civilnog stanovni{tva; i (iv) da je optuèni bio
upoznat sa {irim kontekstom svog pona{awa.399)
118. Oruàni sukob moè biti me|unarodni i unutra{wi.400)
@albeno ve}e je bilo mi{qewa da ~lan 5 ne iziskuje materijalni
neksus izme|u zlo~ina i oruànog sukoba.401) Osim toga, uslov nadle`nosti iz ~lana 5 ne iziskuje od tuìoca da dokaè da je oruàni sukob postojao unutar dràve (ili podru~ja) biv{e Jugoslavije u kojoj
je navodno po~iwen zlo~in prema ~lanu 5 za koji se optuèni tereti.402) Dovoqno je da se ta dela teritorijalno i vremenski poklapaju
s oruànim sukobom. Stoga, kad je re~ o zlo~inima navedenim u Optu`nici, uslov nadle`nosti da zlo~ini iz ~lana 5 budu po~iweni u
oruànom sukobu iziskuje od Tuìla{tva da pokaè da je tokom oruànog sukoba u Hrvatskoj i/ili Bosni i Hercegovini vr{en rasprostrawen ili sistematski napad na civilno stanovni{tvo.403)
119. Napad moè biti rasprostrawen ili sistematski.404) To {to
je neki napad bio rasprostrawen moè samo po sebi da bude dokaz o
wegovoj sistematskoj prirodi.405) Termin rasprostrawen odnosi se
na ~iwewe dela {irokih razmera, usmereno protiv velikog broja
`rtava.406) [P]onovqeno ili dugotrajno po~iwavawe ne~ovje~nih
djela moglo bi da bude dokaz o sistematskom napadu.407) Termin sistematski moè da se odnosi na obrazac ~iwewa nehumanih dela.408)
Postojawe plana ili politike nije element zlo~ina protiv ~ove~no278
sti.409) Civilno stanovni{tvo podrazumeva da to stanovni{tvo bude prete`no civilnog karaktera,410) ~ak ako su prisutni i necivili,411) i ukqu~uje pojedince koji su u odre|enom trenutku ~inili djela pruàwa otpora.412)
120. Djela optuènog moraju biti povezana s rasprostrawenim
ili sistematskim napadom na civilno stanovni{tvo413) i djela optuènog moraju biti dio obrasca rasprostrawenih ili sistematskih
zlo~ina.414) Samo napad, a ne pojedina~na dela optuènog, mora da
bude rasprostrawen ili sistematski. Ukoliko su zadovoqeni svi
ostali uslovi, pojedina~na dela optuènog, ili ograni~en broj wih,
mogu se okvalifikovati kao zlo~in protiv ~ove~nosti, osim ako se
utvrdi da su ta dela izolovana i retka.415)
121. Optuèni mora da bude svestan {ireg konteksta svojeg postupawa. Optuèni je morao znati da se wegova djela uklapaju u taj
obrazac.416)
2. Elementi konkretnih zlo~ina

122. Za sve konkretne zlo~ine za koje se tereti, optuèni snosi
krivi~nu odgovornost ukoliko je delovao namerno, to jest, hotimi~no, a ne slu~ajno. Ta mens rea ne podrazumeva samo da optuèni namerava da izazove date posledice, ve} i da deluje bezobzirno zanemaruju}i mogu}nost da do tih posledica do|e.417) Izjave optuènog date
izvan perioda na koji se odnosi Optu`nica mogu da ukaù na stawe
svesti optuènog tokom perioda na koji se odnosi Optu`nica.418)
123. Progonggg) prema ~lanu 5(h) iziskuje da optuèni po~ini dela ili propuste (1) koji su de facto diskriminacija i uskra}uju ili
naru{avaju neko temeqno pravo definisano me|unarodnim obi~ajnim ili ugovornim pravom (actus reus); i (2) koji su izvr{eni hotimi~no, sa namjerom diskriminacije po jednoj od navedenih osnova,
ta~nije, na osnovi rasne, vjerske ili politi~ke pripadnosti (mens
rea).419)
124. Dela progona mogu ukqu~ivati sve zlo~ine navedene na drugim mestima u Statutu.420) Dela koja nisu fizi~ka, a imaju uticaja na
zakonodavstvo i privredu, tako|e mogu da predstavqaju progon. Radwa ili propust koji se mogu podvesti pod progon mogu da obuhvataju
nano{ewe tjelesne i du{evne povrede, kao i kr{ewe slobode pojedinca.421) Veza izme|u progona i dela nasiqa ne mora postojati.422)
Delo progona moè da bude iste teìne kao druga dela navedena u
~lanu 5 Statuta.423) I pojedina~no delo moè da predstavqa progon.424) Govor mr`we usmeren protiv nekog stanovni{tva zbog nacionalne pripadnosti ili neke druge diskriminatorne osnove ~ini
progon.425) Me|unarodni krivi~ni sud za Ruandu je zakqu~io da je govor koji predstavqa nacionalnu mr`wu (ili govor mr`we) posledica stvarawa nacionalnih stereotipa, u kombinaciji s omalovaàvawem.426) Kontekst u kojem je neka izjava data tako|e je od zna~aja
pri pravqewu razlike izme|u legitimnih diskusija o nacionalnoj
279
svesti i protivzakonitog promovisawa me|unacionalne mr`we.427)

Posledice uop{tavawa predstava o nekoj nacionalnosti koje izazivaju otpor prema wenim pripadnicima obi~no se intenziviraju u
okruèwu u kojem vlada nasiqe i verovatno}a da }e dovesti do nasiqa je ve}a. Istovremeno, to okruèwe je pokazateq da je ciq te izjave bilo podsticawe na nasiqe.428)
125. Delo progona mora biti fakti~ki diskriminaciono.429)
Diskriminatorno stawe svesti protiv neke grupe koja je negativno
definisana kao nesrbi ili nemuslimani moè da ispuni uslov
diskriminatorne osnove iz ~lana 5.430)
126. Tuìla{tvo tvrdi da je stepen potrebne diskriminatorne
namere ispravno formulisan kao svesna namera da se vr{i diskriminacija.431) Ne postoji uslov da ta diskriminatorna namera bude povezana s nekom politikom.432) Me|utim, @albeno ve}e je konstatovalo
da se na osnovu (takvog) konteksta moè izvesti zakqu~ak da je postojala diskriminatorna namjera ako, razmatraju}i ~iwenice predmeta, okolnosti u kojima su po~iwena krivi~na djela potvr|uju postojawe takve namjere.433) Pored toga, zlo~ina~ka namjera saizvr{ioca ne pretpostavqa entuzijazam, li~no zadovoqstvo ili li~nu
inicijativu da doprinese udruènom poduhvatu.434)
127. Optuèni se tereti za progon po pitawu svih zlo~ina obuhva}enih drugim ta~kama Optu`nice, zajedno s delima progona za koja ili nije optuèn ili koja, sama po sebi, ne predstavqaju zlo~ine
prema Statutu. Progon, naveden u Optu`nici, stoga, obuhvata ta krivi~na dela za koja se zasebno tereti: (a) istrebqewe ili ubistvo, (b)
zatvarawe/zato~ewe, (c) uspostavqawe i odràvawe nehumanih uslova, (d) mu~ewe, premla}ivawe i ubistva (tokom zato~ewa), (e) prinudni rad, (f) seksualno zlostavqawe, (g) uvo|ewe restriktivnih i diskriminatornih mera, (h) mu~ewe, premla}ivawe i pqa~kawe tokom i
nakon hap{ewa, (i) deportaciju/prisilno preme{tawe i (j) uni{tavawe imovine, te kulturnih i verskih objekata. Iako restriktivne
mere navedene pod (g) same po sebi nisu krivi~na dela, Tuìla{tvo
tvrdi da mere kao {to su ograni~ewe slobode kretawa, otpu{tawe s
posla i nasumi~ni pretresi jesu dela progona.
128. Istrebqewehhh) prema ~lanu 5(b) moè se smatrati ubistvom masovnih razmjera.435) Da bi dokazao zlo~in istrebqewa, Tuìla{tvo mora da pokaè slede}e: (i) da su optuèni i wegovi podre|eni u~estvovali u ubijawu izvesnih osoba;436) i (i
i) da su djelo ili
propust po~iweni s namjerom da se `rtva li{i ìvota ili namjerom
da se nanese te{ka tjelesna povreda `rtvi, za koju je po~inilac morao razumno predvidjeti da }e vrlo vjerovatno prouzro~iti smrt.437)
129. Postojawe diskriminatornog elementa nije potrebno.438) Istrebqewe ne obuhvata samo sprovo|ewe, ve} i planirawe masovnih
ubistava ili uslova koji }e do wih dovesti.439) Termine masovni
ili {irokih razmera treba tuma~iti u zavisnosti od slu~aja, kori{}ewem zdravog razuma.440) Definiciju istrebqewa treba tuma~iti
u smislu da se odnosi na uni{tewe broj~ano znatnog dijela doti~ne
280
populacije.441)
130. Za ubistvoiii) prema zajedni~kom ~lanu 3(1)(a) i ~lanu 5
(a), Tuìla{tvo mora da dokaè slede}e: (i) da su postupci optuènog prouzrokovali smrt jedne ili vi{e osoba i (i
i) da je optuèni,
stoga, nameravao da ubije ili da nanese te{ke povrede iz bezobzirne
nebrige prema qudskom ìvotu.442)
131. Uslov koji se odnosi na actus reus moè se zadovoqiti ne~iwewem, kao i konkretnim delima.443) Kauzalitet iziskuje samo to da
je pona{awe optuènog bilo bitan uzrok smrti `rtve.444) Ukoliko
je u predmetima koji se ti~u vi{e optuènih ili po~inilaca visokog
ranga svaki optuèni imao komplementarnu, zasebnu ulogu u zajedni~kom ka`wivom planu, onda se actus reus ubistva moè pripisati
svakom od optuènih pojedina~no.445) Smrt `rtve moè se dokazati
bilo direktnim svedo~ewem, bilo dokazima o okolnostima.446)
132. Mens rea hotimi~nog li{avawa ìvota ili ubistva jeste namera optuènog da izvr{i ubistvo ili, alternativno, nano{ewe te{ke telesne povrede uz bezobzirnu nebrigu za qudski ìvot. Optuèni je nameravao da ubije ukoliko je svesno èleo smrt `rtve ili je
bio svestan (to jest, znao je) da }e, svojim ~iwewem ili ne~iwewem,
verovatno prouzrokovati smrt `rtve.447)
133. Zatvarawejjj) prema ~lanu 5(e) podrazumeva da je prvobitno
zato~ewe bilo protivpravno ili, ako i jeste bilo u skladu sa zakonom, da je protivpravno bilo daqe zato~ewe, jer je prekr{en zagarantovan postupak.448)
134. Dokazi moraju da pokaù da nema pravnog ili vojnog opravdawa za zatvarawe civila, to jest za nasumi~no li{avawe slobode,
bez po{tovawa redovnog zakonskog postupka.449) Tokom oruànog sukoba moè da do|e do privremenog ograni~avawa prava i povlastica
koja civili imaju u normalnim okolnostima; na primer, ako je neka
osoba osumwi~ena da se odaje nekoj djelatnosti {tetnoj po bezbjednost dràve.450) Daqe zato~ewe civila, ~ak ako je prvobitno i bilo
u skladu sa zakonom, postaje protivpravno ako su interniranim licima uskra}ena osnovna proceduralna prava, kao {to je razmatrawe
nadle`nog suda ili upravnog tela.451)
135. Konkretni uslovi za mu~ewekkk) prema zajedni~kom ~lanu
3(1)(a) i ~lanu 5(f) su isti:452) (i) da su postupci optuènog prouzrokovali te{ku bol ili patwu, bilo telesnu, bilo du{evnu i (i
i) da su
ta bol ili patwa naneti `rtvi iz zabrawenih ciqeva.
136. Delo mu~ewa se moè po~initi ~iwewem ili ne~iwewem.453)
Da bi se neko delo smatralo mu~ewem, ono mora da podrazumeva nano{ewe te{ke boli ili patwe. Teìnu boli ili patwe vaqa proceniti u svetlu svih okolnosti.454) Seksualno nasiqe, ukqu~uju}i silovawe, moè da predstavqa mu~ewe.455) Zabraweni ciqevi, u najmawu ruku, ukqu~uju slede}e: dobijawe informacija ili priznawa; ka`wavawe, zastra{ivawe ili prisiqavawe `rtve ili tre}e osobe; ili
diskriminacija `rtve ili tre}e osobe po bilo kojoj osnovi.456) Ovaj
spisak zabrawenih pobuda verovatno nije kona~an.457) Dovoqno je da
281
zabraweni ciq(evi) iz kojih je naneta bol ili patwa budu dio onog
{to motivira pona{awe.458) U me|unarodnom humanitarnom pravu
se ne zahteva u~e{}e nekog dràvnog zvani~nika ili bilo koje druge
osobe na poloàju vlasti da bi se neko pona{awe smatralo mu~ewem.459)
137. Nehumana dela prema ~lanu 5(i) i okrutno postupawelll)
prema zajedni~kom ~lanu 3(1)(a) su ekvivalentni zlo~ini, koji se
razlikuju samo u op{tim uslovima svakog od ~lanova.460) Do nehumanih dela ili okrutnog postupawa dolazi kad optuèni u~estvuje u delu ili propustu koji za posledicu imaju te{ku telesnu ili du{evnu
patwu ili povredu, ili ako predstavqaju ozbiqan atak na qudsko dostojanstvo. Taj zlo~in obuhvata sva dela kojima se kr{i osnovni
princip humanog postupawa, naro~ito po{tovawe qudskog dostojanstva.461)
138. Ovo je op{ta optu`ba i wom su obuhva}ena krivi~na dela koja nisu eksplicitno nabrojana, a po prirodi su te{ka.462) Teìna
patwe, povrede ili ataka na qudsko dostojanstvo ne mora da dostigne
nivo potreban za zlo~in mu~ewa463) i procewuje se u zavisnosti od slu~aja.464) Konkretan motiv za okrutno postupawe ne mora postojati.465)
139. Deportacija prema ~lanu 5(d) i prisilno preme{tawemmm) navedeni u okviru optu`be za nehumana dela prema ~lanu
5(i)466) iziskuju slede}e: (i) preme{tawe jedne ili vi{e osoba s mesta
na kojem su se zakonski nalazile bez osnova dopu{tenih me|unarodnim pravom; i (i
i) da je to u~iweno upotrebom sile ili drugim delima
prisile. Krivi~no delo deportacije iziskuje i dokaz o tome da su `rtve kao grupa preme{tene preko dràvne granice.467)
140. Okupaciona sila moè da izvr{i zakonito preme{tawe stanovni{tva ako to zahtevaju bezbednost stanovni{tva ili imperativni vojni razlozi.468) Stanovni{tvo se moè evakuisati s nekog
podru~ja koje je u opasnosti zbog vojnih operacija ili zato {to bi
moglo do}i do èstokog bombardovawa,469) gde bi prisustvo za{ti}enih osoba ometalo vojne operacije, ali za to mora da postoji realna potreba, a preduzete mere ne smeju da se sprovode nasumi~no ili
da na neki na~in jednostavno sluè interesima okupacione sile.470)
[tavi{e, evakuisane osobe moraju biti vra}ene svojim domovima
~im se okon~aju neprijateqstva na datom podru~ju.471) âk i u tim
okolnostima, preme{tawe treba izvr{iti unutar granica dràve,
osim ako je to nemogu}e, a qude treba preme{tati na human na~in,
pod zadovoqavaju}im uslovima, higijene i za{tite zdravqa, bezbednosti i ishrane.472)
141. Izraz prisilan nije ograni~en na direktno fizi~ko nasiqe. On se moè primeniti na prijetwu silom ili oblike prisile
kao {to su strah od nasiqa, prinuda, zato~ewe, psiholo{ki pritisak
ili zloupotreba vlasti protiv takve osobe, odnosno osoba ili tre}e
osobe, ili iskori{tavawe situacije u kojoj vlada op{ta prisila.473)
S druge strane, odlazak prouzrokovan strahom od boravka usred neprijateqstava oruànih snaga ne ~ini deportaciju. Odlasci motivi282
sani strahom od diskriminacije, a ne usled primene sile ili dela

prisile, ne moraju nu`no predstavqati kr{ewe me|unarodnog prava.474)
142. ^lan 3(b) obuhvata bezobzirno razarawe ili pusto{ewennn) gradova, naseqa i sela. Bezobzirno razarawe iziskuje slede}e: (i) da imovina bude o{te}ena ili uni{tena: (i
i) da ta {teta ili
uni{tewe bude velikih razmera;ooo) i (i
i ) da {teta ili uni{tewe budu protivzakoniti, to jest, da nisu opravdani vojnom nu`dom.
143. Pojam {irokih razmera iziskuje dokaz da je koli~ina ili
vrednost imovine dovoqno velika,475) ali se to mora utvrditi na
osnovu ~iwenica u konkretnom predmetu, pa tako jedan ~in, kao na
primjer razarawe bolnice, moè biti dovoqan.476) Ta zabrana obuhvata procenu da li su ku}e ili komunalne strukture nepodesne za
stanovawe, odnosno kori{}ewe.477)
144. Pojam bezobzirnog razarawa iz ~lana 3 jednostavno zna~i
da je ono protivzakonito i da nije opravdano vojnom nu`dom.ppp) Razarawe se moè opravdati samo vojnom nu`dom. Pod vojnom nu`dom
se podrazumeva primena sile ili koraka, u meri koja je potrebna i u
skladu s me|unarodnim pravom, da bi se postigao konkretan vojni
ciq.478) Vojna nu`da nikada nije opravdawe za razarawe imovine
usled koje weni vlasnici, pripadnici neke konkretne nacionalnosti
ili etni~ke grupe, moraju da odu s tog podru~ja.479)
145. Potrebno je da je optuèni djelovao s namjerom da uni{ti
imovinu o kojoj je rije~ ili uz bezobzirno zanemarivawe mogu}nosti
da }e ona biti uni{tena.480) îwenica da su ta dela po~iwena hotimi~no moè se utvrditi na osnovu dokaza, na primer sumwe da je podmetnut poàr, selektivnog uzimawa za metu stambenih objekata nesrba, nedostatka dokaza koji ukazuju na kolateralnu {tetu, dokaza o
unapred pripremqenom planu i neselektivnoj prirodi napada.
146. ^lan (3)(d) pod ratnim zlo~inima podrazumeva i zaposedawe, razarawe ili hotimi~no nano{ewe {tete ustanovama namewenim
religiji i obrazovawu, nauci i umetnosti, dobrotvornim ustanovama,
te istorijskim spomenicima, umetni~kim delima i nau~nim postignu}ima.qqq)
147. Da bi dokazalo ovaj zlo~in, Tuìla{tvo mora da dokaè slede}e: (i) da je razorena ili o{te}ena neka ustanova, spomenik ili delo od verske, obrazovne, kulturne ili istorijske vrednosti; i (i
i) da
je razoren ili o{te}en objekat bio za{ti}en prema me|unarodnom
humanitarnom pravu.
148. Taj zlo~in je po~iwen ~ak i onda ako je razoren ili o{te}en
samo jedan predmet ili zgrada za{ti}eni ovom odredbom. O{te}ewe iziskuje mawi stepen umawewa ili gubitka vrednosti ili zna~aja nego razarawe. Dela koja za posledicu imaju o{te}ewe za{ti}enih objekata ukqu~uju skrnavqewe i vandalizam.481)
149. Potrebno je da data ustanova, spomenik ili delo u trenutku
razarawa ili o{te}ewa budu posve}eni veri, dobrotvornim svrhama,
obrazovawu, umetnosti i nauci ili da imaju umetni~ku, nau~nu ili
283
istorijsku vrednost. Pored toga, ukoliko se ne nalazi na teritoriji

pod kontrolom strane koja je izazvala razarawe ili o{te}ewe, wena
namena mora biti jasno nazna~ena i ne sme biti kori{}ena ni u kakve vojne svrhe.482)
150. Pqa~karrr) prema ~lanu 3(e) iziskuje slede}e: (i) da je javna
i privatna imovina bila protivpravno uzeta; i (i
i) da je ta imovina
uzeta hotimi~no.483)
151. Pqa~ka podrazumeva sve oblike protivzakonitog prisvajawa imovine [...] ukqu~uju}i i ona djela koja se tradicionalno opisuju kao otima~ina.484) Javna ili privatna imovina podrazumeva
i kulturne objekte, a moè biti pokretna i nepokretna, moè da pripada neprijatequ ili da bude neutralna. Pqa~ka mora da bude te{ka;485) a izvesni slu~ajevi protivpravnog prisvajawa imovine mogu
da ne dostignu taj nivo.486)
152. [to se ti~e legitimnosti prisvajawa, postoje izvesni izuzeci kada u oruànom sukobu prestaje da vaì nepovredivost javne i
privatne imovine, kao {to su oni navedeni u ~lanu 48 i ~lanu 53 Ha{kih propisa.
153. Imovina je prisvojena hotimi~no ukoliko po~inilac posedovawem, prodajom, kori{}ewem, razarawem ili ustupawem tre}em
licu namerava da zakonitog vlasnika li{i efektivnog vlasni{tva
nad tom imovinom ili ako svesno zanemaruje tu mogu}nost. Neva`no
je da li je po~inilac prisvojio tu imovinu motivisan li~nom pohlepom ili u okviru sistematske privredne eksploatacije okupirane
teritorije.487)
Fusnote:
a) Transkript, str. 223-225.
b) U daqem tekstu: SRS. Izvori kori{}eni u ovom Podnesku navedeni su
u Dodatku B, Kori{}eni izvori.
c) U daqem tekstu: S^P.
d) U daqem tekstu: JNA. JNA je 1992. postala VJ.
e) U daqem tekstu: MUP.
f) U daqem tekstu: BiH.
g) U daqem tekstu S(F)RJ.
h) U Hrvatskoj su to prvenstveno bili rukovodstvo srpskih autonomnih
oblasti (u daqem tekstu: SAO) Krajina, Zapadna Slavonija i Slavonija, Barawa i Zapadni Srem (u daqem tekstu: SBZS); Teritorijalna odbrana hrvatskih Srba (u daqem tekstu: srpski TO); Sekretarijat (kasnije Ministarstvo) unutra{wih poslova hrvatskih Srba ~ije su snage
bile poznate kao marti}evci ili Marti}eva policija (u daqem tekstu: MUP hrvatskih Srba), vojska Republike Srpske Krajine (u daqem
tekstu: SVK), srpske policijske snage u SBZS, te dobrovoqa~ke jedinice SRS/S^P i druge paravojne snage. U BiH, to su bili prvenstveno rukovodstvo bosanskih Srba, krizni {tabovi, ratna predsedni{tva i komisije na raznim nivoima; oruàne snage TO bosanskih Srba; MUP bosanskih Srba; Vojska Srpske Tepublike BiH, koja je kasnije postala
Vojska Republike Srpske (u daqem tekstu: VRS), te dobrovoqa~ke jedinice SRS/S^P i druge paravojne snage, zajedno sa politi~kim rukovodstvom Srbije i Crne Gore. Organi ~ije je sedi{te bilo u S(F)RJ prvenstveno su bile snage MUP-a Srbije, ukqu~uju}i sektore dràvne bez-
284
bednosti (u daqem tekstu: DB) i javne bezbednosti; Ministarstvo odbrane Republike Srbije; JNA, odnosno kasnije VJ, te dobrovoqa~ke jedinice SRS/S^P i druge paravojne jedinice sa sedi{tem u Srbiji, ili
koje su bile povezane s wom. U Crnoj Gori, najzna~ajnija institucija u
ovom pogledu je bio TO Crne Gore.
i) Ostali u~esnici u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu nazivali su tu
dràvu kojom bi dominirali Srbi Novom Jugoslavijom ili dràvom
svih Srba.
j) Oruàne snage SFRJ sastojale su se od JNA i TO. ERN eng. 0046-08340046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. godine, objavqen u Blaustein i Flanz, Constitutions of the Countries of the World, 1974, Art 240 /Ustavi zemaqa sveta, 1974, ~lan 240/; vidi i: ERN B/H/S 0216-6067-0216-6102; eng. L0048941-L004-9076, Zakon o op{tenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982,
~lan 9. JNA je bila savezni organ, dok je TO organizovan, finansiran i
opreman na nivou republika. ERN Eng 0343-4653-0343-5304, Area handbook for Yugoslavia, Foreign Area Studies /Priru~nik o podru~ju Jugoslavije, Studije o stranim podru~jima/, American University, 1973, str. 536. U
TO su spadale sve oruàne formacije koje nisu bile deo JNA ili policije. ERN B/H/S 0216-6067-0216-6102; eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o
op{tenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, ~lan 102. U drugoj polovini osamdesetih godina, preduzete su mere za pove}awe savezne (SFRJ)
kontrole nad repubi~kim TO. ERN B/H/S 0035-9426-0035-9512, eng. 00362637-0036-2726), Veqko Kadijevi}, Moje vi|ewe raspada, Beograd, 1993,
str. 0036-2676. S istim ciqem je na~elnik General{taba (u daqem tekstu: NG[) Oruànih snaga SFRJ u maju 1990. naredio da JNA preuzme
sve naoruàwe i municiju TO i deponuje ih u svoja skladi{ta. ERN
B/H/S 0207-7103-0207-7103, eng. 0302-9202-0302-9203, Naredba o preuzimawu i ~uvawu naoruàwa i municije, general-pukovnik Blagoje Ayi},
NG[ Oruànih snaga SFRJ, 14. maj 1990.
k) Termin usta{a je pogrdan izraz za Hrvate i odnosi se na fa{isti~ku
vlast u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.
l) Termin yamahirija odnosi se na vrstu islamske vlasti.
m) Diskusija o pravnoj definiciji govora mr`we sledi dole u tekstu, u
odeqku pod nazivom Pravna analiza na str. 46.
n) Diskusija o izjavama u sredstvima javnog informisawa i zlo~inima nasiqa, koji su bili wihova posledica, obuhva}ena je izve{tajem ve{taka
Antonyja Oberschalla.
o) Na primer, Milo{evi} je kontrolisao Politiku (vode}i dnevni
list, preko wenog direktora, a tako|e je imenovao direktora Televizije Beograd (~ime je prekr{io zakon Srbije). Izjava svedoka VS-043.
p) Iako su optuèni i Slobodan Milo{evi} bili na ~elu razli~itih politi~kih stranaka i iako je stranka Slobodana Milo{evi}a, Socijalisti~ka partija Srbije (u daqem tekstu: SPS), bila na vlasti u Srbiji
tokom perioda na koji se odnosi Optu`nica, optuèni i Slobodan Milo{evi} su u osnovi ~esto imali iste ciqeve, kao {to je onaj svi Srbi u jednoj dràvi. Tako je bilo perioda kada su toboè opozicioni
SRS i SPS radili zajedno, kao i perioda, naro~ito krajem 1993. godine, kada su optuèni i Slobodan Milo{evi} bili pravi, aktivni politi~ki protivnici. Izjave svedoka VS-004 i svedoka VS-043; presretnuti telefonski razgovor ERN 0212-8474-0212-8478.
q) Republika Srpska Krajina }e u daqem tekstu biti nazivana RSK.
r) U daqem tekstu: SAO SBZS.
s) U daqem tekstu: SDS.
t) U daqem tekstu: MO.
u) Tuìla{tvo ne smatra da je komandni poloàj optuènog podrazumevao efektivnu kontrolu nad dobrovoqcima u strogo vojnom smislu.
285
Stav Tuìla{tva je da je optuèni bio u mogu}nosti da {aqe i povla~i dobrovoqce s linija fronta, ali da su, dok su bili na liniji fronta, ti dobrovoqci bili pod komandom vojnih stare{ina prisutnih na
terenu.
v) Pored toga {to je slao dobrovoqce, optuèni je pruào politi~ku podr{ku srpskim snagama u Hrvatskoj. Na primer, u novembru 1991. optuèni je do{ao u Lisane Tiwske s ciqem da razre{i sukob izme|u Milana Babi}a i Milana Marti}a. V000-3248.
w ) Optuèni je javno izjavio da je SRS oduvek podràvao rukovodstvo
RS. V000-1725.
x) Osniva~ka sednica Skup{tine Zajednice op{tina Bosanske Krajine
odràna je krajem aprila 1991. Nakon toga, u maju je osnovana Zajednica
op{tina Romanije i Zajednica op{tina isto~ne Hercegovine. ERN
0051-2391-0051-2398 (eng). ERN 0089-6733-0089-6733 (B/H/S) ERN 00896734-0089-6734 (B/H/S).
y) Dana 21. novembra 1991. godine, Skup{tina se pozvala na plebiscit kako bi autonomne oblasti proglasila jedinicama u sastavu savezne dràve Jugoslavije. U decembru je Karayi} Skup{tini rekao slede}e: Mi
imamo pravo i moèmo da sprije~imo bilo koga u svim mjestima u kojima smo imali plebiscit da se odvoji od Jugoslavije. Gdje god su Srbi glasali, bez obzira na to ima li ih 5% ili 55%, to je konstitutivni dio
toga mjesta i te republike. Gdje smo se god na svom plebiscitu izjasnili da ostanemo u Jugoslaviji i to mjesto po na{oj voqi mora da ostane u
Jugoslaviji, ako mi tako odlu~imo (aplauz). (Stenografske bele{ke sa
4. sednice Skup{tine srpskog naroda u BiH odràne 21. decembra 1991,
ERN 0089-8124-0089-8227 (B/H/S) 0093-9674, ERN 0093-9637-0093-9686
(eng)).
z) Dana 24. marta 1992, Karayi} je obavestio Skup{tinu da se sqede}ih
jedan, dva mjeseca sve rje{ava! Mi }emo posti}i ciq ili propasti. Nema nam druge. Karayi} je poslanicima rekao da }e se, u skladu s uputstvima koja }e uslediti, na terenu {to prije uspostaviti fakti~ka
vlast Srpske skup{tine i srpskog naroda, suverena vlast. Kasnije tokom iste sednice, odgovaraju}i na zahteve da se smesta formira nacionalna vojska, on je objasnio da je trenutno mnogo boqa JNA. U svakom
slu~aju, uveravao je prisutne, budite sigurni sasvim da nam je dovoqna
milicija. Tokom slede}ih nekoliko dana, izjavio je on, preduze}e se
zna~ajan korak u tom smeru. Dvanaesta sednica Skup{tine, 24. mart
1992, ERN SA01-1122-SA01-1168 (B/H/S), ERN 0300-2027-0300-2053 (eng).
U op{tini Bratunac, Goran Zeki}, poslanik Skup{tine bosanskih Srba iz Srebrenice i ~lan Glavnog odbora SDS, preneo je naredbu o sprovo|ewu druge faze. Svedok VS-1061.
aa) Demografski podaci govore o tome da je, prema proceni, 329.869 muslimana i 62.373 Hrvata prisilno preme{teno ili deportovano s podru~ja
koje je kasnije postalo Republika Srpska (u skladu s definicijom u Dejtonskom sporazumu iz 1995). Izve{taj ve{taka Eve Tabeau u predmetu
br. IT-02-54-T, pod nazivom Etni~ki sastav, interno raseqena lica i
izbeglice iz 47 op{tina sa podru~ja Bosne i Hercegovine u periodu od
1991. do 1997. godine, od 4. aprila 2003, ERN 0291-5501-0291-5738 (eng),
ERN 0308-1733-0308-1814 (B/H/S). Vidi i razgovor s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije, 02:29:45 02:30:28, ERN 0321-8899.
bb) Optuèni je naredio svedoku VS-026 da odvede svoju grupu dobrovoqaca na
podru~je Skelana u isto~noj Bosni i ubije sve muslimane koje tamo zatekne: Pobijte sve, ène, decu, starice, starce, one u kolevci, da im se seme
zatre. Sve Turke. Nemoj ni ma~ka da preìvi. Izjava svedoka VS-026.
cc) Na primer, u glasilu SRS/S^P Velika Srbija, optuèni je izjavio
slede}e: Mi, srpski ~etnici, pripremamo aktivnosti {irom srpskih
286
zemaqa! Imamo lokalne odbore i oblasne {tabove ne samo u dana{woj

srpskoj federalnoj jedinici, ve} i u srpskoj Makedoniji, srpskoj Crnoj
Gori, srpskoj Bosni, srpskoj Hercegovini, srpskoj Lici, srpskoj Baniji,
srpskom Kordunu, srpskoj Slavoniji i srpskoj Barawi! ERN 0348187203482228, {tampano u kwizi Vojislava [e{eqa Srpski ~etni~ki pokret, tom 39, NIGP ABC-GLAS, Beograd 1994, str. 157-158.
dd) U borbenim nare|ewima Operativne grupe Jug u sastavu JNA i drugim
dokumentima vezanim za borbena dejstva, me|u jedinicama pod wenom komandom navode se i Leva Supoderica i Petrova gora. Dobrovoqci
SRS poginuli tokom borbi navedeni su u izve{tajima kao gubici na{ih snaga. ERN B/H/S 0400-2219-0400-3347. Prema strogo poverqivom
izve{taju OG Jug br. 464-1, od 21. novembra 1991, poslatom na najmawe
osam adresa, ukqu~uju}i komandanta dobrovoqa~kog odreda {e{eqevaca i komandanta TO Vukovar, odred Leva Supoderica ostaje podre|en
OG Jug sve do 21. novembra 1991.
ee) Optuèni se hvalio: Kameni, na{ glavni komandant u Vukovaru; sadejstvo s armijskim majorom; uve~e planiraju akciju, sutra je izvode. Armija nije imala dovoqno qudstva zbog dezerterstva da ona osvaja ku}u po
ku}u to na{i rade V000-3248 (naglasak dodat).
ff) Kad se jedna èna ~iji je raweni mu` bio ukrcan u vojni autobus obratila majoru [qivan~aninu, on joj je rekao slede}e: Taj (vojni autobus) ne}e i}i daleko. Ovi qudi koji su unutra, wih bi trebao progutati mrak
usred bijela dana. Izjava Qubice Do{en.
gg) Vojna policija JNA je na kraju uspela da iz te prostorije izvu~e oko ~etrdeset pet pretu~enih i mu~enih zato~enika i da ih ukrca u autobus,
uprkos Topolinom èstokom protivqewu. Izjava Bogdana Vuji}a.
hh) Tokom te no}i u Velepromet je stigao jedan kapetan kontraobave{tajne slu`be JNA i prebacio grupu zato~enika u kasarnu JNA. Taj kapetan
je objasnio da }e ih ~etnici sve poubijati ako ih on ne premesti. Izjava Emila âkali}a.
ii) Neposredno pre tih doga|aja, jedan stare{ina JNA posavetovao je jednu
hrvatsku porodicu da ode iz Vo}ina jer bi u selu moglo do}i do nemilih
doga|aja. Izjava Mire Agi}a, Dubravke Vidi} i Vlajka Toma{evi}a.
jj) Na pitawe za{to su tu zato~eni nesrbi, jedan srpski policajac je odgovorio: Na{e qude su uhapsili, pa zato moramo dràti va{e qude ovde.
Izjava Julke Mareti}.
kk) Mnogi su imali noève, neki su imali uniforme s naslikanim lobawama, a neki su bili u civilu. Neki su imali {ajka~e s kokardama. Neki su
imali duge brade. Izjave svedoka VS-024 i svedoka VS-031. Mnogi dobrovoqci su sebe nazivali ~etnicima ili [e{eqevim dobrovoqcima.
Izjave svedoka VS-031 i Kate Tomi~i}.
ll) Dana 12. oktobra 1991, Op{tinski {tab TO Podravske Slatine traìo
je od SRS-a da po{aqe dobrovoqce. ERN B/H/S 0116-9412; eng. L009-6742.
Dana 24. oktobra 1991, Zoran Ranki}, zamenik na~elnika Ratnog {taba
SRS, obavestio je {tab TO Podravska Slatina da je Radovan Nova~i}
ovla{}en za koordinaciju s wima u ime dobrovoqa~kih jedinica SRS.
B/H/S 0116-9431; ERN eng. L009-6747. Dana 2. decembra 1991, kapetan Radovan Naran~i}, komandant Op{tinskog {taba TO Oku~ani, poslao je Ratnom {tabu SRS u Beogradu zahtev za slawe dobrovoqaca, ukqu~uju}i tenkovsku posadu. ERN B/H/S 0116-9454-0116-9455; eng. 0307-1388-0307-1389.
Overeni spisak dobrovoqaca SRS na odsustvu, koji je izdao Op{tinski
{tab TO Podravska Slatina, od 9. decembra 1991, govori o odnosu TO lokalnih Srba i dobrovoqaca koji su do{li iz Srbije. Spisak je potpisao
kapetan 1. klase Rajko Boj~i} (iz JNA), komandant Op{tinskog {taba
TO Podravska Slatina. ERN B/H/S 0200-8671; eng. 0301-8858-0301-8859.
mm) Izjava Vlajka Toma{evi}a. Dobrovoqci SRS/S^P po~inili su mnoge
287
zlo~ine, ukqu~uju}i pogubqewe tri ~lana jedne porodice, pogubqewe

jednog hrvatskog vojnika koji je bio zato~en u policijskoj stanici, nasumi~no pucawe na jednog civila na ulici koji je {etao psa. Jedan dobrovoqac SRS/S^P i{ao je kroz Vo}in nose}i glavu jedne hrvatske
`rtve. Izjave Vlajka Toma{evi}a, \ure Dori}a i svedoka VS-007.
nn) Dobrovoqci SRS/S^P u Vo}inu sprovodili su ideologiju optuènog
po pitawu Velike Srbije i ideju granica du` linije Virovitica
Karlovac Karlobag. Izjava svedoka VS-031.
oo) Dobrovoqci SRS ~esto su izraàvali nameru da za metu uzmu nesrbe.
Jednom prilikom, grupa dobrovoqaca SRS pitala je da li je u Vo}inu
ostalo jo{ Hrvata, objasniv{i da tamo moraju da ubiju sve Hrvate. Izjava svedoka VS-024. Drugom prilikom, grupa dobrovoqaca SRS/S^P
oti{la je u jednu ambulantu i rekla: Sestro, ~uli smo da ovde ima jedan
usta{a. Mi bismo da ga ise~emo na komade. Izjava svedoka VS-018.
pp) Dobrovoqci su najpre slati u Mali Zvornik na obuku od strane TO. Izjava svedoka VS-011. Miroslav Vukovi} zvani ]ele je imenovan za vo|u
dobrovoqaca SRS/S^P u Zvorniku. Izjava svedoka VS-017. Vojin Vu~kovi} zvani @u}a imenovan je za komandanta grupe dobrovoqaca
SRS/S^P. Ibid.
qq) Marko Pavlovi}, imenovan za komandanta TO Zvornika, imao je jake veze s Radetom Kosti}em i vi{im oficirima JNA. On je bio veteran iz
rata u Hrvatskoj i verovalo se da je pripadnik DB-a Srbije. Izjave svedoka VS-1065, Fadila Bawanovi}a, svedoka VS-1063 i svedoka VS-037.
rr) Nakon napada na Zvornik, na ulicama je ostao veliki broj mrtvih muslimana. Srbi iz Zvornika su pokupili ta tela i prevezli ih iz Zvornika u
Ulice, gde su pokopana u jamama. U toj operaciji je u~estvovao najmawe jedan dobrovoqac SRS. Operacija uklawawa tela trajala je tokom aprila
i maja 1992. Izjave svedoka VS-032, svedoka VS-1087 i svedoka VS-1063.
ss) Op{tina Zvornik je tokom tog perioda dobrovoqcima ispla}ivala plate. Izjava svedoka VS-037.
tt) Pored toga, ]ele, jedan od komandanata jedinica SRS/S^P, hvalio se
mahnitim ubijawem od 9. maja 1992, kada je po~istio teren, ukqu~uju}i
decu, tako da se nikad ne vrate. Izjava svedoka VS-027. Po~etkom juna
1992, pripadnici srpskih snaga su u Gerinoj klanici ubili vi{e od 150
zato~enika. Izjave svedoka VS-1087, Fedahije Hasanovi}a i svedoka VS1066. Od 9. juna do 26. juna 1992, u Domu kulture u êlopeku ubijeno je najmawe 30 zato~enih mu{karaca nesrba. Izjave svedoka VS-027, svedoka
VS-1088, svedoka VS-1065 i svedoka VS-1087.
uu) Na primer, od aprila do jula 1992. u Zvorniku i okolini na stotine civila nesrpske nacionalnosti bilo je zato~eno u fabrici obu}e Standard, ciglani, na poqoprivrednom dobru Ekonomija i Domu kulture u
êlopeku, gde su premla}ivani, mu~eni i ubijani. Izjave svedoka VS1016, svedoka VS-1065, svedoka VS-1100, svedoka VS-1012, Fedahije Hasanovi}a, svedoka VS-1066 i svedoka VS-1063. Grupe pripadnika paravojnih snaga bi redovno odvodile zato~enike, naredile im da tr~e i zatim
pucale u wih. Izjava svedoka VS-1063. Jedna grupa vojnika na Ekonomiji
rekla je da je optuèni wihov vo|a Fadil (Fajko) Kopi}. Jednom prilikom su ~etvorica ili petorica dobrovoqaca SRS/S^P na Ekonomiji
naredila jednom zato~eniku da tr~i, pucala u wega i, nakon {to su mu
urezala krst na le|ima, vukla ga sa strelnim ranama u obe noge i slomqenom rukom, ubola ga u ruku i potom mu pucala u vrat. Izjava svedoka
VS-1063. U Tehni~koj {koli u Karakaju, jedan komandant SRS je do{ao
i rekao: Dajte mi 300 balija da ih ubijem, a zatim je odveo desetoricu
qudi, od kojih se nijedan nije vratio. Izjava svedoka VS-1012.
vv) Prema podacima iz 1997/8, 99,3% muslimana iz Zvornika (RS) evidentiranih na popisu stanovni{tva iz 1991. i u bira~kom spisku iz 1997/8. vi-
288
{e nisu bili u mestu boravka iz 1991. Izve{taj ve{taka Eve Tabeau.

w w) Optuèni je odlikovao ]eleta dodeliv{i mu titulu ~etni~kog vojvode u
maju 1993. Izjava svedoka VS-011; V000-0278; 00317235-00317237; L003-2359.
hh) Popis stanovni{tva iz 1991. godine, datum 1994, 0052-3182/0044-3829
(B/H/S i eng.).
yy) Na primer, 26. aprila 1992, Lugar je ubio Hrvata Antu Brandi}a (zvanog
Dikan) tako {to ga je pretukao drvenom palicom i zatim pucao u wega.
Izjave Dragana Luka~a i svedoka VS-1008. Tokom tog incidenta, Lugar je
govorio o optuènom kao o svom komandantu. Izjava Muhameda Bi~i}a.
Dana 7. maja 1992, policajci su odveli pedesetak hrvatskih i muslimanskih zatvorenika u skladi{te u selu Crkvina, nadomak grada Bosanskog
[amca. Kasnije te ve~eri, u Crkvinu su stigli dobrovoqci SRS/S^P,
ukqu~uju}i Debelog, Lugara i Crnog. Nekoliko tih qudi se predstavilo
kao pripadnici [e{eqeve grupe. Tukli su zato~ene nesrbe, pucali u
wih i ubili {esnaest qudi. Qudi koje su tukli morali su da pevaju ~etni~ke pesme. Zatvorenici koji su preìveli masakr morali su da po~iste krv i ostatke mozga sa poda i da mrtva tela pokopaju u masovnoj grobnici. Izjave Vinka Tufekovi}a i Mate Tufekovi}a. Dobrovoqci
SRS/S^P su bili ozlogla{eni po svom nasiqu. Izve{taj o stawu morala oficira 2. posavske brigade, 0074-9872-0074-9881 (B/H/S) 030194890301-3498 (eng.).
zz) Na prisilni rad se i{lo po nare|ewu Kriznog {taba [amac i wegovih
organa, a u skladu s Uredbom o organizovawu i izvr{avawu radne obaveze, koju je Srpska Republika BiH izdala 8. juna 1992. ERN Y001-73367339 (eng.) i Y001-7342-734 (B/H/S).
aaa) Vidi nare|ewe Kriznog {taba kojim se zabrawuju politi~ke aktivnosti
u Srpskoj op{tini Bosanski [amac od 12. juna 1992, 0053-3179 (eng.)
0045-6268-0045-6269 (B/H/S). Ako se ima u vidu to da je srpski Krizni
{tab zauzeo tu op{tinu, nare|ewe se zapravo odnosilo samo na HDZ i
SDA, a mnogi wihovi lideri su ve} bili uhap{eni.
bbb) Dana 18. juna 1992, Debeli je pisao Ratnom {tabu SRS i predloìo unapre|ewe nekoliko pripadnika te brigade. 0339-4967. Dana 15. maja 1993,
u manastiru Kneìna kod Sokoca, optuèni je Sre}ka Radovanovi}a
(Debelog) proglasio jednim od 18 ~etni~kih vojvoda za izvanredne zasluge, veliko juna{tvo i pokazanu ratnu ve{tinu. Novinski ~lanak,
ERN 0031-7231-0031-7240.
ccc) Tokom tog perioda u Hrtkovcima je bila angaòvana jedna jedinica specijalne policije iz Sremske Mitrovice kako bi spre~ila proterivawe,
napade i {ikanirawe. Me|utim, ta jedinica nije {titila selo ve} je ponekad pomagala liderima S^P u proterivawu Hrvata. Izjave svedoka
VS-026 i Josipa Tkalca.
ddd) Izjave Josipa Tkalca i Katice Pauli}.
eee) Optuèni snosi odgovornost kao saizvr{ilac u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu ili, alternativno, kao wegov pomaga~ i podràvalac.
fff) Tuìla{tvo je iznelo navod da je optuèni direktno fizi~ki po~inio
progon putem govora mr`we, u vezi s doga|ajima u Vukovaru, Hrvatska,
Zvorniku, BiH, i Hrtkovcima, Vojvodina, Srbija. Tuìla{tvo je daqe
iznelo navode o fizi~kom ~iwewu deportacije i prisilnog preme{tawa
u vezi s doga|ajima u Hrtkovcima.
ggg) Optu`nica, ta~ka 1.
hhh) Optu`nica, ta~ka 2.
iii) Optu`nica, ta~ka 3 i ta~ka 4.
jjj) Optu`nica, ta~ka 5.
kkk) Optu`nica, ta~ka 6 i ta~ka 8.
lll) Optu`nica, ta~ka 7 i ta~ka 9.
mmm) Optu`nica, ta~ka 10 i ta~ka 11.
289
nnn) Optu`nica, ta~ka 12.

ooo) Razarawe {irokih razmera i pusto{ewe koriste se u istom zna~ewu.
ppp) To je u skladu s izrazima ori{}enim u verziji ~lana 3(b) na francuskom
jeziku: sans motif, to jest, bez vaqanog razloga.
qqq) Optu`nica, ta~ka 13.
rrr) Optu`nica, ta~ka 14.
DODATAK A
DODATAK B
DODATAK S KORI[]ENIM IZVORIMA
1) Izve{taj ve{taka Yvesa Tomi}a.
2) Tuìla{tvo je upoznato sa zakqu~kom Pretresnog ve}a u predmetu Tuìlac protiv Radoslava Br|anina da udruèni zlo~ina~ki poduhvat
nije primeren vid odgovornosti za definisawe individualne krivi~ne
odgovornosti optuènog koji je u smislu strukture udaqen od ~iwewa
zlo~ina za koje se tereti u Optu`nici. Presuda, predmet br. IT-99-36T, 1. septembar 2004, par. 355. Tuìla{tvo isti~e da je na taj zakqu~ak
uloèna àlba. Tuìla{tvo tvrdi da je Milan Babi}, u~esnik u istom
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji je bio na sli~an na~in udaqen
u smislu strukture, progla{en krivim za progon kao saizvr{ilac zbog
u~e{}a u pomenutom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Tuìlac protiv Milana Babi}a, Presuda o kazni, predmet br. IT-03-72, 29. jun 2004.
(u daqem tekstu: Presuda o kazni u predmetu Babi}), par. od 24 do 28 i
od 36 do 41.
3) Ciq stvarawa velike nove srbske dràve i op{teg sojediwewa sviju Srba i provincija ujedno nastao je u Na~ertaniju Ilije Gara{anina, napisanom 1844. godine. ERN 014668 014672. Ideju Velike Srbije daqe je razradio Stevan Moqevi}, srpski pravnik koji je 1941. sastavio memorandum pod nazivom Homogena Srbija. Moqevi} tvrdi da
su Srbi obavezni da stvore i organizuju homogenu Srbiju koja mora da
obuhvata i celo etni~ko podru~je na kome ìve Srbi. Moqevi} je tvrdio da Srbija mora da ima hegemoniju na Balkanu i da }e za stvarawe
srpske dràve biti neophodno preseqewe i razmena stanovni{tva na
nacionalnoj osnovi. ERN 014689 014594 i 0334-2012-0334-2015. Vidi
Izve{taj ve{taka Yvesa Tomi}a i Karte na{ih podela: politi~ki
atlas jugoslovenskih zemaqa u 20. veku (Beograd, BMG Exluzivpress,
1991).
4) Izjave optuènog: zbirka CD-a: D000-1086; dokumentarna emisija B92,
video-klip br. 3; dokumentarna emisija B92, video-klip br. 5; V000-1848
i L000-5083-L000-5128; V000-0278; 0087-7348-0087-7348; 0336-4896-03364930; 0336-4811-0336-4863; 0335-4406-0335-4424; 0335-4425-0335-4449; 03354291-0335-4298; 0335-4327-0335-4338; 0041-3360-0041-3361; L000-3870L000-3883; L000-5738-L000-5747; izjave svedoka VS-008, svedoka VS-014,
svedoka VS-026, svedoka VS-031, Almira Seferovi}a, Josipa Tkalca,
Frawe Bari~evi}a.
5) Zna~aj S^P je opisan u Izve{taju ve{taka Yvesa Tomi}a i u paragrafima od 56 do 58 gore.
6) Izjave optuènog: 0036-4864-0336-4895; 0336-4811-0336-4863; 0335-42910335-4298; 0335-4299-0335-4326; 0335-4360-0335-4375; 0335-4376-0335-4387;
0335-4388-0335-4405; 0335-4406-0335-4424; 0335-4425-0335-4449; 0337-0163-
290
0337-0179; 0065-9498-0065-9500; 0090-7337-0090-7374; V000-0269; V0000582; V000-0583; V000-0741; V000-0780; presretnuti razgovor optuènog:
0324-9730-0324-9732; izjave svedoka VS-007, svedoka VS-008, svedoka VS010, svedoka VS-011, svedoka VS-014, svedoka VS-017, svedoka VS-026,
svedoka VS-027, svedoka VS-031, svedoka VS-038, svedoka VS-044 i svedoka VS-1008, Josipa Tkalca, Frawe Bari~evi}a, Klare Ra{o, Katice
Pauli}. Izve{taj ve{taka Anthonyja Oberschalla; dokumenti 03091565;
03092242. SRS i S^P su se razlikovali od vojnih, dràvnih ili poslovnih struktura po tome {to odluke partijskog rukovodstva nisu bile
obavezuju}e za wihove ~lanove. Bez obzira na to, osobe koje u nekoj
stranci ili pokretu izdaju nare|ewa i uputstva mogu se smatrati odgovornim za wihovo izvr{avawe ako ~lanovi te stranke ili pokreta postupe u skladu s wima. Tuìlac protiv Ferdinanda Nahimane, Jeana-Boscoa Barayagwize i Hassana Ngezea, (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Nahimana), predmet br. ICTR 99-52-T, 3. decembar 2003,
par. 976. U ovom predmetu, optuèni, kao osoba koja je izdavala nare|ewa i indoktrinisala ~lanove, snosi odgovornost za zlo~ine koje su po~inili dobrovoqci SRS/S^P.
7) Vidi ibid, transkript, str. 13012 13013.
8) ERN 00469235-00469236, engleski, ~lan 8 Statuta Srpskog ~etni~kog pokreta.
9) Optuèni je svoje teorije o pro{irewu granica Srbije prvi put izloìo osamdesetih godina, kada je bio disident u reìmu posle Titove
smrti. ERN 0347-1287-0347-1309, iz Izjava iz dosjiea Dràvne bezbednosti (prevod s engleskog) u periodu od 9. februara do 25. maja 1984, ponovo {tampano u kwizi Veleizdajni~ki proces, tom 2, NIGP ABCGLAS, Beograd, 1991, str. od 19 do 41; ERN 0347-2419-0347-2439, iz Odgovori na anketu-intervju [ta da se radi?, 1985, ponovo {tampano u
kwizi Demokratija i dogma, tom 6, NIGP ABC-GLAS, Beograd, 1991,
str. 117 137; ~lanak Vojislava [e{eqa, Ciq srpske opozicije: Svaki
komadi} srpske teritorije svetiwa, leto 1988, ponovo {tampano u
kwizi Horvatove usta{ke fantazmagorije, tom 20, NIGP ABC-GLAS,
Beograd, 1992, str. 62; ERN 0347-6893-0347-6894, intervju s Vojislavom
[e{eqem u Novostima, 18. april 1989, {tampan u kwizi Politika kao
izazov savesti, tom 23, NIGP ABC-GLAS, Beograd, 1992, str. 8 9.
10) ERN 037-6899-0347-6904, ~lanak @eqka Ro{ka u Vjesniku, 1. jul 1990,
{tampan u kwizi Politika kao izazov savesti, tom 23, NIGP ABCGLAS, Beograd, 1993, str. 18. Vidi i ERN 0347-6894-0347-6898, ~lanak
Milovana Nedeqkova u Ve~erwem listu, 25. jun 1990, {tampan u kwizi
Politika kao izazov savesti, tom 23, NIGP ABC-GLAS, Beograd, 1993,
str. 13; ERN 0347-6905-0347-6906, ~lanak Svetlane Vasovi} i Igora Mekine u Mladini, 8. avgust 1990, {tampan u kwizi Politika kao izazov
savesti, tom 23, NIGP ABC-GLAS, Beograd, 1993, str. 20.
11) ERN 0347-6907-0347-6912, ~lanak Zorana Sekuli}a u Svetu, 19. septembar 1990, ponovo {tampan u kwizi Politika kao izazov savesti, tom 23,
NIGP ABC-GLAS, Beograd, 1993, str. 27. Vidi i ERN 0347-6918-03476921, ~lanak branka âkarmi{a u Tribini, 1. oktobar 1990, ponovo
{tampan u kwizi Politika kao izazov savesti, tom 23, NIGP ABCGLAS, Beograd, 1993, str. 35; ERN 0347-6554-0327-6568, intervju s optuènim na televiziji Studio B, novembar 1990, {tampan u kwizi Televizijski megdani, tom 22, NIGP ABC-GLAS, Beograd, 1993, str. 4 i 11;
ERN 0347-6921-0347-6931, ~lanak Zehrudina Isakovi}a u Na{im danima,
decembar 1990, ponovo {tampano u kwizi Politika kao izazov savesti,
tom 23, NIGP ABC-GLAS, Beograd, 1993, str. 44; engleski i B/H/S ERN
02077702-02077796, [e{eq: srpska politika se ne sme definisati u
W ashingtonu, Der Spiegel, 6. avgust 1991.
291
12) ERN 0347-5518-0347-5519, intervju s Brankom Kerkez na Televiziji Beograd, 6. decembar 1990, {tampano u kwizi Sizifovska sudovawa, tom 18,
NIGP ABC-GLAS, Beograd, 1992, str. 9 10.
13) ERN 0347-5206-0347-5207, ~lanak Branke ûqi} naslovqen Dr Vojislav
[e{eq, ~ovek u sukobu vojvoda protiv svih u Osmici, 27. decembar
1992, ponovo {tampano u kwizi Razarawa srpskog nacionalnog bi}a,
tom 17, NIGP ABC-GLAS, Beograd, 1992, str. 96.
14) 21. april, 1991, V000-4352.
15) ERN 0347-8445-0347-8453, intervju s optuènim na slovena~koj dràvnoj
televiziji, 18. jul 1991, {tampano u kwizi Kroz politi~ki galimatijas,
tom 29, NIGP ABC-GLAS, Beograd, 1993, str. 5.
16) Izjava optuènog: 6. decembar 1990, 0336-4896-0336-4930.
17) V000-0269, video klip br. 8, 6. maj 1991.
18) ERN 033454412-03354424 (eng.) i 03354408-03354411 (B/H/S), êtni~ka
osveta bi}e slepa! intervju s Vojislavom [e{eqem u ~asopisu On, 24.
maj 1991, ponovo {tampan u kwizi Politika kao izazov savesti.
19) ERN 03354434, engleski 03354449, govor Vojislava [e{eqa u Rakovici, u okviru predizborne kampawe, 4. jun 1991, {tampan u kwizi Horvatove usta{ke fantazmagorije, tom 20, NIGP ABC-GLAS, Beograd, 1992.
20) Ibid, (ERN 03354436, engleski).
21) Ibid, (ERN 03354448, engleski).
22) Vidi ERN 0348-1913-0348-1949, Velika Srbija, br. 3, 15. avgust 1990, ponovo {tampano u izdawu Srpski ~etni~ki pokret, tom 39, NIGP ABCGLAS, Beograd, 1994, str. 50 51; engleski ERN 00681847 00681858;
Osnovna na~ela programa Srpske radikalne stranke, 23. februar 1991;
eng. ERN 00681842 00681846, Programska deklaracija Srpske radikalne stranke, 3. mart 1991; ERN V000-0543, 15. maj 1991; V000-4336, jun 1991;
V000-4359, 4. jun 1991; V000-2184, 14. jun 1991; V000-1125, 21. jun 1991;
V000-4336, septembar 1991; V000-0710, 14. maj 1993; V000-0278, 14. maj
1993; V000-3198, 15. maj 1993; V000-0308, 13. novembar 1993; OSA traka br.
1, 12. decembar 1993; V000-4913, 14. april 1995; V000-1506, 2. mart 1997;
V000-4385, 23. februar 2003.
23) Intervju s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije 01:53:51, ERN 03218884.
24) Izjava optuènog od 21. aprila 1991, V000-0739, video-klip br. 19.
25) ERN 03354412-03354424 (eng.) i 03354408-03354411 (B/H/S), êtni~ka
osveta bi}e slepa! Intervju s Vojislavom [e{eqem u ~asopisu On, 24.
maj 1991, ponovo {tampan u kwizi Politika kao izazov savesti.
26) Izjava optuènog od 24. maja 1991, 0335-4406-0335-4424.
27) V000-0561, Odlomak iz emisije Smrt Jugoslavije.
28) V000-4336, septembar 1991.
29) ENR 0348-2190-0348-2223, Velika Srbija, broj 10, 11 i 12, ponovo {tampano u izdawu Srpski ~etni~ki pokret, NIGP ABC-GLAS, Beograd
1994, str. 346.
30) Izjava optuènog za Radio Indeks, 12. maj 1993, {tampano u kwizi Kroz
politi~ki galimatijas, tom 29, NIGP ABC-GLAS, 1993, str. 266.
31) Vidi Tuìlac protiv Ferdinanda Nahimane i drugih, Presuda i kazna,
predmet br. ICTR 99-52-T (u daqem tekstu: Presuda u predmetu Nahimana), 3. decembar 2003, par. 949.
32) Izve{taj ve{taka Anthonyja Oberschalla.
33) Izjava optuènog od 4. juna 1991, 0335-4425-0335-4440.
34) ERN 0347-6400-0347-6405, obra}awe Skup{tini Srbije, 1. april 1992,
{tampan u kwizi Poslani~ke besede, Specijalna odbrana, str. 17 18.
35) ERN 0347-7099-0347-7110, intervju u ~asopisu Osmica, od 22. aprila
1992, {tampan u kwizi Politika kao izazov savesti, str. 983. Specijalna odbrana, str. 19.
292
36) Izjava optuènog od 17. aprila 1992, 0335-4291-0335-4298 (naglasak dodat).

37) Izve{taj ve{taka Anthonyja Oberschalla.
38) Izve{taj ve{taka Anthonyja Oberschalla. U presudi koju je izreklo Milanu Babi}u (koji je na javnim manifestacijama i u sredstvima javnog
informisawa drào hu{ka~ke govore na nacionalnoj osnovi koji su doprineli stvarawu atmosfere straha i mr`we me|u Srbima koji su ìveli u Hrvatskoj) za ulogu saizvr{ioca u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, koji je za posledicu imao progon, Pretresno ve}e je istaklo da je
takva propaganda naposletku dovela do erupcije nasiqa nad hrvatskim
i drugim nesrpskim stanovni{tvom. Presuda o kazni u predmetu Babi},
par. 24(h).
39) U presudi Du{ku Tadi}u za kr{ewe ~lana 3 i ~lana 5 Statuta, Pretresno ve}e je istaklo da je virulentna i endemi~na propaganda, koja je
razbuktala strasti gra|ana u op{tini Prijedor, doprinijela da do|e do
zlo~ina u toku sukoba. Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a zvanog Dule,
Presuda o kazni, predmet br. IT-94-1-T, 14. jul 1997, par. 72. U Prvostepenoj presudi u predmetu Br|anin, Ve}e je zakqu~ilo da su hu{ka~ke i
diskriminatorne izjave koje je optuèni davao u javnosti predstavqale
pomagawe i podràvawe onih koji su fizi~ki po~inili zlo~ine, par.
330 368.
40) Proces protiv te{kih ratnih zlo~inaca pred Me|unarodnim vojnim sudom Nirnberg, 14. novembar 1945 1 oktobar 1946, Presuda, str. 304; Prvostepena presuda u predmetu Nahimana, par. 1072 1074. Vidi Izve{taj
ve{taka Anthonyja Oberschalla u kojem je opisan efekat govora optuènog na hrvatsko stanovni{tvo.
41) Izjava svedoka VS-035.
43) Na primer, u avgustu 1992, lider bosanskih Srba Radoslav Br|anin izjavio je na televiziji slede}e: Ko nije lojalan neka ide, a ono malo lojalnih Hrvata i muslimana neka ostane. [to re~e [e{eq za 7.000 Albanaca na Kosovu, drà}e ih ko malo vode na dlanu, tako }emo i mi sa ovih
na{ih 1.200 do 1.500 muslimana i Hrvata (...) Ako su Hitler, Staqin i
êr~il mogli imati radne logore moèmo i mi. Pa, qudi moji, mi smo u
ratu. Tuìlac protiv Radoslava Br|anina, Presuda, predmet br. IT-9936-T, 1. septembar 2004. (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Br|anin), fusnota 855. Pored toga, 1995. godine, u Saop{tewu radne
grupe za pripremu plana ujediwewa Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, izdatom u Bawoj Luci 25. maja 1995, srpski lideri podsetili su na slede}e: [Srpski narod],sa èqom i ~vrstim opredeqewem da
ìvi u jedinstvenoj dràvi sa ostalim srpskim narodom i svestan da ga
samo takva dràva moè za{tititi od novog genocida i garantovati mu
nacionalnu slobodu i ravnopravnost. ERN 0217-2246-0217-2247.
44) Intervju s optuènim, Smrt Jugoslavije, 01:02:39, ERN 0321-8879.
45) Intervju s optuènim, Smrt Jugoslavije, 01:47:56, ERN 0321-8882.
46) Dana 23. novembra 1991, V000-3248.
47) Izjave svedoka VS-026, svedoka VS-011 i svedoka VS-017; engleski i
B/H/S ERN 03394944, Pismo komandanta TO Oku~ani ratnom {tabu
SRS u Beogradu, 22. novembar 1991.
48) Intervju s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije, ERN 0321-88860321-8914; izjave svedoka VS-027, svedoka VS-017 i svedoka VS-043; bele`nica Radovana Karayi}a, SA01-5835-SA01-5836 i L0007077.
49) ERN V000-3870, 00907358, intervju s Vojislavom [e{eqem u emisiji
Smrt Jugoslavije.
50) V000-0583, intervju s Vojislavom [e{eqem.
51) Intervju s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije, 02:26:37 02:27:13,
293
ERN 0321-8897-0321-8898. Izjave svedoka VS-011, svedoka VS-026 i svedoka VS-045.

52) Izjave svedoka VS-011, svedoka VS-026 i svedoka VS-035 i svedoka VS045.
53) Izjave svedoka VS-011 i svedoka VS-034.
54) Izjave svedoka VS-011, svedoka VS-012, svedoka VS-025, svedoka VS-026
i svedoka VS-027; Dokumenti 03091484, 03091483 i ET 03394897; 03091307,
03091337, 03091337, 03091593 i 03394955.
58) Dokumenti ERN 0307-1276 i L009-6746; vidi i dokumente ERN 0339-4939
i 03018858-0301-8859.
59) Bele`nica Radovana Karayi}a, SA01-5835-SA01-5836 i L0007077.
61) Izjava svedoka VS-011; dokumenti 03091340, 03091339 i 0309241.
62) Izjava svedoka VS-026; engleski ERN 03091484, B/H/S ERN 03394915,
Pismo general-pukovnika Qubomira Domazetovi}a General{tabu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, 15. april 1992. Intervju s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije, 02:01:12 02:03:50, ERN 03218888-0321-8889.
64) Izjava svedoka VS-011. Ponekad je TO delio oru`je dobrovoqcima. Engleski ERN 03091341, B/H/S ERN 03094911, Zahtev Ratnog {taba SRS
Teritorijalnoj odbrani Ugqevik u Bijeqini, 12. novembar 1991.
66) Izjava svedoka VS-026; dokument ERN 0306-9661; izjava svedoka VS-034;
dokumenti ERN 00461717-00461718, 00461719-00461722.
67) Izjava svedoka VS-011; engleski ERN 03091340, B/H/S ERN 4960, Pismo
Ratnog {taba SRS Ministarstvu za veze sa Srbima van Srbije, Republika Srbija, 20. februar 1992; engleski ERN 03091339, B/H/S ERN
03394962, Potvrda o isplati, 25. novembar 1991; engleski ERN
03092241, B/H/S ERN 03394961, Molba SRS Ministarstvu za veze sa Srbima van Srbije, novembar 1991.
69) Izjave svedoka VS-015, svedoka VS-017 i svedoka VS-026; ERN L0096649
L0096650, Pismo komandantu odreda Leva Supoderica u Vukovaru, 9.
novembar 1991. Vidi i izjave optuènog u publikaciji Milan Pani} mora pasti (konferencije za {tampu 1992. godine), Beograd 1994, ET 03538764-0353-8771.
73) Izjave svedoka VS-002, svedoka VS-008, svedoka VS-015 i svedoka VS017.
75) Izjave svedoka VS-008 i svedoka VS-027. To je izjavio li~no optuèni.
Vidi str. 6, fusnota 18.
78) V000-2253, 6. novembar 1991.
79) Izjava svedoka VS-007; V000-1506; V000-0710, 14. maj 1993, komentari
Mirka Blagojevi}a; izjava Nenada Miti}a.
80) Ibid.
81) Ibid.
82) Ibid; izjava svedoka VS-015, engleski ERN 03091565 03091565, B/H/S
ERN 03394945 03394946, Srpska radikalna stranka, [tab dobrovo-
294
qa~kih odreda, izve{taj, septembar 1991.

84) U Presudi u predmetu Gali}, Pretresno ve}e je primetilo da izvesni
vidovi u~e{}a u protivpravnom postupawu, kao {to su ~iwewe, planirawe, nare|ivawe, podsticawe, te pomagawe i podràvawe, mogu biti
po~iweni putem aktivnog u~estvovawa ili ka`wivih propusta. Propusti mogu da ukqu~uju podsticawe, nare|ivawe ili pomagawe i podràvawe, u zavisnosti od mens rea optuènog, ukoliko optuèni takvim ne~iwewem ili pasivnim ohrabrewem, stvara okruèwe u kojima je ka`wivo pona{awe wegovih pot~iwenih dozvoqeno, te time omogu}ava
~iwewe zlo~ina. Tuìlac protiv Stanislava Gali}a, Presuda i mi{qewe, predmet br. IT-98-29-T, 5. decembar 2003. (u daqem tekstu: Presuda u predmetu Gali}), par. 168 169. U ovom predmetu, iako optuèni
mo`da nije bio zapovednik u strogo vojnom smislu, dobrovoqci
SRS/S^P su ga smatrali svojim zapovednikom, i on je imao zna~ajan
politi~ki i moralni uticaj na dobrovoqce koje je regrutovao, naoruàvao i slao na rati{te. Vidi tekst na str. 11-12, fusnote 72 81. Da bi
me|unarodno humanitarno pravo bilo efikasno, takav uticaj tako|e mora da podrazumeva obavezu da aktivno spre~ava {tetno i/ili protivpravno pona{awe i da pasivno ne ohrabruje ili omogu}ava ~iwewe zlo~ina. Me|unarodno obi~ajno pravo prihvata takvu obavezu. Na primer,
Konvencija protiv mu~ewa i drugih svirepih, nehumanih ili poniàvaju}ih kazni ili postupaka (u daqem tekstu: Konvencija) zabrawuje dela
mu~ewa po~iwena na osnovu izri~itog naloga ili pristanka slu`benog lica. ^lan 16(1) Konvencije obavezuje dràve potpisnice da spre~avaju dela koja predstavqaju svirepe, nehumane ili poniàvaju}e kazne
i postupke koji nisu ~inovi mu~ewa ako su ta dela po~iwena uz izri~iti ili pre}utni nagovor ili pristanak tih lica. Prema ~lanu 3(a) Interameri~ke konvencije za spre~avawe i ka`wavawe mu~ewa, slu`bena
lica koja su u mogu}nosti da spre~e dela mu~ewa, ali to ne u~ine, smatraju se krivim za zlo~in mu~ewa. U sudskim praksama zemaqa kao {to
su Nema~ka i Engleska, ukoliko osoba koja je uzro~nik opasnosti ne
preduzme mere kako bi spre~ila da ta opasnost preraste u povredu, takvo pona{awe se smatra protivpravnim. Fostern, N. i Sule, S. German
Legal System & Laws /Pravosudni sistem i zakon u Nema~koj/ (Oxford
University Press: Oxford, 2002), str. 320 324; predmet R. v. Miller,77 Cr
App Rep 17 (1983). U kanadskom krivi~nom pravu usvojena je obaveza uzdràvawa od pona{awa ~ija je razumno predvidiva posledica te{ka povreda drugih lica. Predmet Regina v. Thornton, 1 O.R. (3d) 480 (1991). U
S(F)RJ, slu`bena lica koja ne prijave ~iwewe krivi~nog dela ili koja
drugim osobama omogu}e ~iwewe zabrawenih dela smatraju se krivim za
krivi~no delo. ^lan 198 i ~lan 199 Krivi~nog zakona Socijalisti~ke
Federativne Republike Jugoslavije, usvojenog 28. septembra 1976. Sudovi u Sjediwenim Dràvama stajali su na stanovi{tu da li~ni odnos izme|u dve osobe moè biti takav da jedna od wih ima pozitivnu obavezu
da kontroli{e pona{awe one druge u interesu javne bezbednosti, te da,
ako to ne u~ini, moè da snosi krivi~nu odgovornost. LaFave, W. i
Scott, A. Criminal Law, /Krivi~ni zakon/ 2. izdawe (St. Paul: West publishing Co. 1986), str. 206. Stoga je, u ovom predmetu, optuèni prema me|unarodnom pravu bio obavezan da preduzme efikasne mere nakon {to je
obave{ten da su dobrovoqci SRS/S^P ~inili zlo~ine. Ako su takvi
propusti za posledicu imali ~iwewe zlo~ina, onda se oni mogu smatrati ka`wivim propustima. Presuda u predmetu Gali}, par. 168-169.
85) Vidi odlomke iz govora optuènog na str. 5 9 gore.
86) Vidi odlomke iz govora optuènog na str. 7 10 gore.
295
88) U predmetu Tuìlac protiv Milorada Krnojelca, @albeno ve}e je istaklo da, osim u slu~aju {ireg oblika udruènog zlo~ina~kog poduhvata (o kojem }e biti re~i dole, u odeqku naslovqenom pravna analiza),
koncept udruènog zlo~ina~kog poduhvata podrazumeva da glavni po~inioci zlo~ina imaju istu zlo~ina~ku nameru kao ostali u~esnici u tom
poduhvatu. Presuda, predmet br. IT-97-25-A, 17. septembar 2003, par. 84.
89) Izjava svedoka VS-017, dokument ERN 03091565-03091566. Vidi izjave
svedoka VS-011 i svedoka VS-034.
90) Izjave svedoka VS-011, svedoka VS-017, svedoka VS-032, svedoka VS-034
i svedoka VS-038; presretnuti razgovor izme|u optuènog i Branislava Gavrilovi}a, ERN 03249730-03249732.
91) Izjave svedoka VS-008, svedoka VS-011, svedoka VS-017, svedoka VS-033,
svedoka VS-034, svedoka VS-038 i Nenada Miti}a. Vidi dokument ERN
03091334-03091334; 03071159-03071160; 00412068-00412076.
93) Izjava svedoka VS-004; dokument ERN Y0028654-Y0028947.
94) Intervju s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije, ERN 0321889103218892; 03218901-03218902; izjava optuènog, ERN 03370170-03370179;
izjave Radovana Nova~i}a, svedoka VS-002, svedoka VS-007, svedoka VS008, svedoka VS-011; svedoka VS-013, svedoka VS-015; svedoka VS-017,
svedoka VS-018, svedoka VS-024, svedoka VS-027; svedo~ewe svedoka VS045 u predmetu br. IT-02-54-T, 9. februar 2003; V000-3248; V000-4092;
V000-0278; V000-0711; V000-4897.
95) Izjave svedoka VS-015, svedoka VS-026, Josipa Tkalca, Klare Ra{o i
Frawe Bari~evi}a.
96) Dokumenti ERN 03459403-03459445; 03452617-03452651; 00336487503364895; 03459403-03459445; 03452590-03452601; 03452661-03452679;
Y0028654-Y0028947; V000-0710; V000-0711; V000-0890.
97) Dokument 03091565-03091566 (Izve{taj svedoka VS-017, septembar 1991).
100) Izjave svedoka VS-007, svedoka VS-017 i svedoka VS-027.
105) Izjava optuènog: 21. april 1991, V000-0739, video-klip br. 19; 31. maj
1992, 0335-4388-0335-4405.
107) Izjava svedoka VS-043; Rje{ewe Republi~kog sekretarijata za pravosu|e i upravu Socijalisti~ke Republike Hrvatske, ERN 0214-1797-02141798 (B/H/S i eng.).
108) Izjava svedoka VS-043; Odluka o osnivawu zajednice op{tina, 27. jun
1990, ERN 0214-1845-0214-1848 (B/H/S), ERN L006-4035-L006-4039 (ENG).
Odluka o osnivawu i konstituisawu Zajednice op}ina sjeverne Dalmacije i Like, Skup{tina op{tine Knin, 27. jun 1990, ERN 0217-2142-02172143 (B/H/S), ERN 0308-7595-0308-7596 (ENG).
110) Izjava svedoka VS-043; Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog
naroda u Hrvatskoj, ERN 0214-1952-0214-1953 (B/H/S), ERN L006-4356L006-4358 (ENG), u daqem tekstu: Deklaracija o nezavisnosti.
111) Izjava svedoka VS-043; Izvje{taj o provo|ewu izja{wavawa srpskog naroda u Republici Hrvatskoj o srpskoj autonomiji, Centralna komisija za
provo|ewe izja{wavawa, 30. septembar 1990, ERN 0214-1960-0214-1960
(B/H/S), ERN L005-9602-L005-9603 (ENG).
112) Izjava svedoka VS-043; Odluka o usvajawu Statuta Srpske Autonomne
296
Oblasti Krajina koju je donela Skup{tina op{tine Knin 26. decembra

1990. ERN 0217-2149-0217-2149 (B/H/S i eng.); Statut Srpske Autonomne
Oblasti Krajina, Knin, decembar 1990, ERN 0214-1849-0214-1852
(B/H/S), ERN L006-4148-L006-4161 (eng.).
113) Izjava svedoka VS-043; zvani~na odluka o prisajediwewu Srpske Autonomne Oblasti Krajina Republici Srbiji, Izvr{no vije}e Srpske Autonomne Oblasti Krajina na sednici odrànoj 1. aprila 1991, ERN 02077887-0207-7896 (B/H/S), ERN 0300-4741-0300-4742 (eng); zvani~na odluka o
prisajediwewu Srpske Autonomne Oblasti Krajina Republici Srbiji,
Izvr{no vije}e Srpske Autonomne Oblasti Krajina, sednica odràna
1. aprila 1991, ERN 0207-7897-0207-7898 (B/H/S), ERN 0303-1779-03031780 (eng).
114) Izve{taj Centralne komisije za sprovo|ewe referenduma na podru~ju
SAO Krajine od 14. maja 1991, ERN 0214-1854-0214-1859 (B/H/S), ERN
L006-5834-L006-5842 (eng).
115) Me|unarodna konferencija o biv{oj Jugoslaviji, Arbitra`na komisija
(Badinterova komisija): Mi{qewa i pitawa nastala nakon raspada Jugoslavije (Mi{qewe br. 11), ERN 0066-1539-0037-1541 (B/H/S), ERN
0035-9856-0035-9855 (eng).
116) Izjava svedoka VS-043; Saop{tewe o progla{ewu Republike Srpske
Krajine, Skup{tina SAO Krajina, Knin, 19. decembar 1991, ERN 02078206-0207-8207 (B/H/S), ERN L006-3307-L006-3313 (eng).
117) Amandmani na Ustav Republike Srpske Krajine i Odluka o progla{ewu
amandmana I do VI na Ustav Republike Srpske Krajine, koje je donela
Skup{tina Republike Srpske Krajine, kojom je predsedavao Mile Paspaq, 26. februar 1992, ERN 0216-6106-0216-6107 (B/H/S), ERN 0304-57800304-5782 (eng).
119) U daqem tekstu: SBZS.
120) Dokumenti ERN 00525573-00525575, dopis SNV od 28. maja 1991. i ERN
01019530-01019531, dopis SNV, 4. avgust 1991.
121) Odluka o imenovawu predsednika, potpredsednika i ministara u Vladi
Srpske Autonomne Oblasti Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, 25. septembar 1991, ERN 0089-0430-0089-0430 (B/H/S i eng).
122) Presretnuti razgovor, ERN 02129063-02129066.
123) Izjave Radovana Nova~i}a i svedoka VS-004.
124) Izjava svedoka VS-004, mape: ERN 00596380, 01848993, 01848142, 01848141,
01848140, 01848139 i 01848138.
126) Intervju s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije, 01:48:36, ERN 03218882.
127) Intervju s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije, 01:52:31, ERN 03218884.
ERN 0321-8883 0321-8884.
130) Izjave svedoka VS-004, svedoka VS-034 i svedoka VS-043; intervju s optuènimu emisiji Smrt Jugoslavije, 01:43:51, ERN 0321-881, 01:58:50,
ERN 0321-8886-0321-8887.
131) Svedok VS-043.
ERN 0321-8892-0321-8893.
297

139) Izjave Dragutina Bergofera, svedoka VS-020, svedoka VS-022 i svedoka
VS-027.
141) Vidi, na primer, Komandant 2. VO }e uskoro obaviti razgovor sa ~elnim rukovodiocima Srpskog naroda (Karayi}, Koqevi}, Plav{i}, Kraji{nik, Duki}), ERN 0046-5452-0046-5459 (B/H/S).
142) Svedok VS-043.
143) Izjava optuènog, 24. maj 1991, ERN 0335-4406-0335-4424.
144) Izjave optuènog u Svud su straè [e{eqa i Draè, u kwizi Razarawa srpskog nacionalnog bi}a, tom 17, NIGP ABC-GLAS, 10. januar 1991,
str. 116 117 i OSA, traka br. 1: Srpska Krajina i Republika Srpska
moraju {to pre da se ujedine. ... Srpske zemqe moraju da se ujedine korak
po korak; postoji opasna tendencija ujediwavawa izvesnih oblasti pod
kontrolom Srba i onih pod kontrolom muslimana to se nipo{to ne sme
dogoditi. Vidi i izjavu optuènog na konferenciji za novinare 9. januara 1992. u publikaciji Milan Pani} mora pasti (konferencije za
{tampu 1992. godine), Beograd, 1994, ET 0353-8764-0353-8771.
145) Borba, 14-15. septembar 1991, Tre}a srpska krajina, ERN 0089-67310089-6731 (B/H/S).
146) Odluka o imenovawu [taba za regionalizaciju, SDS BiH, gradski odbor Sarajevo, br. 01-37-1/91, 25. septembar 1991, ERN SA04-2269-SA042269; Odluka Skup{tine Zajednice op{tina isto~ne i stare Hercegovine: Formirana SAO Hercegovina, Javnost, 14. septembar 1991, str. 3,
ERN 0089-6735-0089-6735; Izvod iz Zapisnika sa 7. sjednice Skup{tine
Zajednice op{tina Bosanske Krajine odràne 6. septembra 1991. u auli
Doma kulture u Bawoj Luci, ERN 0040-3854-0040-3855; Odluka o progla{ewu Autonomne Oblasti Krajina, kao neodvojivog dijela savezne dràve federativne Jugoslavije i sastavnog dijela federalne jedinice BiH,
16. septembar 1991, ERN 0034-9516-0034-9517; Bijeqina: Regionalizacija voqa naroda, Javnost, 28. septembar 1991, str. 2, ERN 0089-6736-00896736; Bosna i Hercegovina: @ivot kao SAO, Javnost, 21. septembar
1991, str. 5, ERN 0089-6731-0089-6731; Odluka o progla{ewu Srpske autonomne oblasti Sjeverna Bosna kao neodvojivog dijela dràve Jugoslavije, Doboj, 4. novembar 1991, ERN SA01-2351-SA01-2351; @ivot kao
SAO: Konstituisana srpska Sjeverna Bosna, i Bira~ je izabrao, Javnost, 9. novembar 1991, str. 2, ERN 0089-6737-0089-6737; Odluka o verifikaciji progla{enih srpskih autonomnih oblasti u Bosni i Hercegovini, br. 37-02/91, Sarajevo, 21. novembar 1991, Slu`beni glasnik srpskog naroda u BiH, I, br. I, 15. januar 1992, ERN 0049-7243-0049-7254.
147) Zapisnik sa 8. zajedni~je sjednice vije}a Skup{tine Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine, odràne 10, 11. i 14. oktobra 1991. godine,
ERN 0218-9560-0218-9563 (B/H/S), ERN 0307-5714-0307-5718 (eng).
148) Zabiqe{ke sa sjednice Savjeta stranke, odrànog 15. 10. 1991. godine u
prostorijama Kluba delegata, ERN SA01-4270-SA01-4274 (naglasak dodat) (B/H/S).
149) Transkript razgovora izme|u Slobodana Milo{evi}a i Radovana Karayi}a, 24. oktobar, 1991, ERN 0211-6674-0211-6679 (B/H/S), ERN 03027804-0302-7806 (eng).
150) Transkript razgovora izme|u Slobodana Milo{evi}a i Radovana Karayi}a, 24. oktobar, 1991, ERN 0211-6674-0211-6679 (B/H/S), ERN 03027804-0302-7806 (eng).
151) To jest, SFRJ bez Slovenije i Hrvatske.
152) Uputstvo o organizovawu i djelovawu organa srpskog naroda u vanrednim okolnostima, ERN 0018-4274-0018-4283 (B/H/S), ERN 0027-0650-
298
0027-0656 (ENG); Izjava svedoka VS-1061.

154) Slu`beni glasnik Republike bosanskih Srba, sveska I (1992), broj 2,
ERN 0044-7328-0044-7331; ERN SA01-2055-SA01-2164; transkript sastanka Kluba delegata SDS u Skup{tini SRBiH, ERN SA01-2055-SA01-2164
(B/H/S) ERN 0301-5390-0301-5449 (eng).
155) ^lan 5 Ustavnog zakona RS iz februara, ERN SA02-3012-SA02-3014
(B/H/S), ERN 0305-5192-0305-5194 (eng).
156) Transkript sa 6. sednice Skup{tine srpskog naroda u BiH, ERN SA011639-SA01-1793 (B/H/S), ERN 0301-8032-0301-8068 (eng).
157) Ukaz o progla{ewu zakona o narodnoj odbrani, Slu`beni glasnik srpskog naroda u BiH, ERN 0018-4319-0018-4333 (B/H/S), 0092-1463-0092-1492
(eng).
158) Stenografske biqe{ke 11. sjednice Skup{tine srpskog naroda u Bosni
i Hercegovini, Sarajevo, 18. mart 1992. godine, ERN SA01-1169-SA011238 (B/H/S), ERN 0190-4669-0190-4716 (eng).
159) Stenografske biqe{ke 11. sjednice Skup{tine srpskog naroda u Bosni
i Hercegovini, Sarajevo, 18. mart 1992. godine, ERN SA01-1169-SA011238 (B/H/S) (naglasak dodat).
160) Glavni {tab Vojske Republike Srpske, Analiza borbene gotovosti i aktivnosti Vojske Republike Srpske u 1992. godini, ERN 0060-7339-00607480 (B/H/S), ERN L000-9548-L000-9712 (eng).
161) Transkript telefonskog razgovora izme|u Radovana Karayi}a i Gojka
\oga od 12. oktobra 1991. ERN 0303-1271-0303-1287 (eng) (naglasak dodat).
162) Smrt Jugoslavije, str. 237; vidi i presretnuti razgovor ERN 0212892202128935.
163) Vidi rezime ~iwenica vezanih za zlo~ine u Bosni i Hercegovini u paragrafima 75 83 gore.
164) Presretnuti razgovori ERN 0521-9797-0521-9792; 0321-9866-0321; 03249721-0324-9722; Nikola Popla{en, 0115-0306-0115-0311; izjave optuènog: ERN Y002-8654Y002-8947; V000-4897; V000-5056; 0335-4299-03354326: Smrt Jugoslavije, 02:33:46 02:35:48, ERN 0321 8901 0321
8902.
165) Vidi rezime ~iwenica vezanih za zlo~ine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u paragrafima 60 83 gore.
ERN 0321-8905-0321-8906.
168) Glavni {tab Vojske Republike Srpske, Analiza borbene gotovosti i aktivnosti Vojske Republike Srpske u 1992. godini, ERN 0060-7339-00607480 (B/H/S), 0110-3019-0110-3182 (eng).
169) Glavni {tab Vojske Republike Srpske, Analiza borbene gotovosti i aktivnosti Vojske Republike Srpske u 1992. godini, ERN 0060-7339-00607480 (B/H/S), ERN L000-9548-L000-9712 (eng); Radovan Karayi} na 40.
sednici Skup{tine, ERN 0215-2478-0215-2481, 0215-2482-0215-2616
(B/H/S).
170) Karayi} na 16. sednici Skup{tine RS odrànoj 12. maja 1992, ERN 00847711-0084-7715, 0084-7716-0084-7761 (B/H/S), 0190-8511-0190-8514, 01908515-0190-8570, 0091-3501-0091-3562 (eng).
171) 17. sednica Skup{tine RS odràna 24-26. jula 1992, ERN 0214-9486-02149495, 0214-9496-0214-9600, 0214-9601-0214-9631 (B/H/S), L007-7099-L0077131 (eng).
172) Politi~ki program Srpskog ~etni~kog pokreta, ERN 0046-9233-00469234.
173) Izjave svedoka VS-009, svedoka VS-010, svedoka VS-011, i svedoka VS-
299
017.
174) Programska deklaracija Srpske radikalne stranke iz 1991. godine, ERN
L0092916 L0092925.
176) Izjave optuènog: ERN 0345-9384-0345-9445; 0345-2590-0345-2601.
178) Izjave optuènog: ERN 0336-4827-0336-4863; 0345-9320-0435-9339; izjava
svedoka VS-026.
179) Dokument ERN 01169406-01169407 i L0096740-L0096741.
182) Izve{taj ve{taka Yvesa Tomi}a.
184) ERN 03476885-03477144, Vojislav [e{eq: Politika kao izazov savesti,
tom 23, NIGP ABC-GLAS, Beograd, str. 84.
185) Izjava svedoka VS-011; V000-0278; 00317235-00317237; L003-2359; ~lan 82
i ~lan 85 Statuta Srpske radikalne stranke, verzija iz 1994. godine,
ERN 00888630-00888647.
187) Dokument L0096649.
191) Izjava Qubi{e Vuka{inovi}a.
192) Izjava Dragutina Berghofera.
193) Izjava Branislava Luki}a.
194) Izjava Emila âkali}a.
196) Izjave Dragutina Berghofera, svedoka VS-021, Emila âkali}a i svedoka VS-020.
197) Izjave svedoka VS-002, svedoka VS-020, svedoka VS-027 i Elvira Masi}a.
199) Ozjava Bogdana Vuji}a.
200) Izjava Bogdana Vuji}a. Vojna policija JNA na kraju je uspela da izvu~e
iz te prostorije otprilike 45 premla}enih i mu~enih zato~enika i da ih
ukrca u autobus, uprkos Topolinom èstokom negodovawu. Ibid.
201) Izjava Emila âkali}a.
202) 0344-8135-0344-8136. Odlomci iz Popisa stanovni{tva Hrvatske iz
1991. godine, Stanovni{tvo prema narodnosti, po naseqima.
203) Izjave svedoka VS-019, svedoka VS-024, Marije Sala}, \ure Dori}a i
Mire Agi}a.
204) Izjava Marije Sala}.
206) Izjava Ane @uni}.
207) Izjave Marije Sala} i Antuna [imi}a.
208) Izjave Frawe Dori}a, \ure Dori}a, svedoka VS-019 i \ure Matovine.
209) Izjave Julke Mareti}, Frawe Dori}a, Mire Agi}a i Antuna [imi}a.
210) Izjava Antuna [imi}a.
211) Izjave Frawe Dori}a i Julke Mareti}.
212) Izjave Vlajka Toma{evi}a.
213) Izjave svedoka VS-024, \ure Dori}a i Marije Sala}.
214) Izjava Mire Agi}a.
215) Izjave svedoka VS-031, \ure Matovine, svedoka VS-013, Vlajka Toma{evi}a, svedoka VS-004, Mire Agi}a i Jovana Trbojevi}a, V000-4536-1-A,
drugi deo.
300

218) Izjave Mire Agi}a, Vlajka Toma{evi}a, Radovana Nova~i}a, \ure Matovine i Julke Mareti}.
219) Izjave Julke Mareti}, Vlajka Toma{evi}a i Jovana Trbojevi}a.
220) Izjava Radovana Nova~i}a.
222) Izjave svedoka VS-004; svedoka VS-013 i svedoka VS-024.
224) Jovan Trbojevi}, V000-4575-1-A.
225) Izjava Radovana Nova~i}a.
227) Izjave svedoka VS-004; Vlajka Toma{evi}a, Frawe Dori}a, svedoka VS023, svedoka VS-013, svedoka VS-024 i svedoka VS-031.
228) Izjave Vlajka Toma{evi}a, svedoka VS-004, svedoka VS-013, svedoka VS023, svedoka VS-024 i svedoka VS-031.
231) Popis stanovni{tva iz 1991. godine, 1994. godina, 0052-3182/0044-3829
(B/H/S i eng).
233) Izjava Almira Seferovi}a.
236) Izjava svedoka VS-017. Dobrovoqci su najpre i{li u Mali Zvornik na
obuku od strane TO. Izjava svedoka VS-011.
237) Izjava Himze Tuli}a.
245) U maju 1992. pripadnici srpskih snaga su ubili dvojicu zato~enih mu{karaca nesrba u zgradi Novi izvor. Izjave svedoka VS-1065 i svedoka VS-1088. Od 12. do 14. maja na Ekonomiji u Karakaju ubijeno je otprilike {est zato~enih nesrba. Izjave svedoka VS-1087 i svedoka VS-1063.
247) Izjave svedoka VS-1097, svedoka VS-036, svedoka VS-1012, Fedahije Hasanovi}a i svedoka VS-1066.
248) Izjave svedoka VS-1065, svedoka VS-1012, svedoka VS-1063 i Fadila Kopi}a.
250) Izjava svedoka VS-02 i izve{taj ve{taka Andrasa Riedlmayera.
251) Izjave svedoka VS-047, Colma Doyla, svedoka VS-039, svedoka VS-043,
svedoka VS-1062, svedoka VS-1093, svedoka VS-1066 i svedoka VS-1065.
252) Izjave svedoka VS-043, svedoka VS-1016, svedoka VS-1065, svedoka VS1062, svedoka VS-1012, svedoka VS-1093 i svedoka VS-1012.
254) Izjave Ediba Omerovi}a, Envera Dautovi}a i Fadila Kopi}a.
257) Izvorni zapisnik sa 16. sednice Skup{tine srpskog naroda u BiH, 12.
maj 1992, engleski ERN 00913501-00913562, B/H/S ERN 00487761.
301
260) Izjava svedoka VS-011; intervju s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije, 02:20:42, ERN 0321-8895.
262) Izjave Dragana Luka~a i svedoka VS-1008.
264) Izve{taj oficira 2. posavske brigade o moralu, ERN 0074-9872-00749881 (B/H/S) 03019489-0301-3498 (eng), vojni sud u Bawoj Luci, zapisnik s
ispitivawa Blagoja Simi}a, ERN 0067-1202-0067-1205 (eng) 0057-23300057-2332 (B/H/S), Vojni sud u Bawoj Luci, zapisnik s ispitivawa Dragana \or|evi}a zvanog Crni, 0053-2862-0053-2867; Vojni sud u Bawoj Luci,
zapisnik s ispitivawa Slobodana Miqkovi}a zvanog Lugar, 0053-28680053-2874 (B/H/S) 0305-0036-0305-0043 (eng).
265) Izjava Fadila Top~agi}a.
266) Vojni sud u Bawoj Luci, zapisnik s ispitivawa Slobodana Miqkovi}a
zvanog Lugar, ERN 0053-2868-0053-2874 (B/H/S) 0305-0036-0305-0043 (eng),
izve{taj oficira 2. posavske brigade o moralu, 0074-9872-0074-9881
(B/H/S) 03019489-0301-3498 (eng); izjava svedoka VS-1008.
267) Izjave Dragana Luka~a, Muhameda Bi~i}a, Hasana Bi~i}a, svedoka VS1008, Mate Tufekovi}a, Safeta Hayialijagi}a, Esada Dagovi}a, Izeta
Ramusovi}a, Kemala Mehinovi}a, Salka Porobi}a, izve{taj oficira 2.
posavske brigade o moralu, ERN 0074-9872-0074-9881 (B/H/S) 030194890301-3498 (eng), 0066-2486.
268) Izjave Muhameda Bi~i}a, Vinka Tufekovi}a i Mate Tufekovi}a.
269) Izjave Dragana Luka~a, Muhameda Bi~i}a, Hasana Bi~i}a, Mate Tufekovi}a, svedoka VS-1099 i svedoka VS-1008.
270) Odluka Kriznog {taba od 15. maja 1992. u vezi s izolacijom Hrvata, ERN
0061-5788 (eng) 0061-1202 (B/H/S), izjave svedoka VS-1008, svedoka VS1099, Sweàne Deli} i Safeta Dagovi}a.
272) Izjava svedoka VS-1008, nare|ewe od 4. avgusta 1992, ERN 0025-7775 (eng)
0025-7774 (B/H/S).
273) Naredba Kriznog {taba kojom se zabrawuju politi~ke aktivnosti na teritoriji Srpske op{tine Bosanski [amac od 12. juna 1992, ERN 00533179 (eng) 0045-6268-0045-6269 (B/H/S); po{to je srpski Krizni {tab
preuzeo vlast u op{tini, naredba se prakti~no odnosila samo na HDZ i
SDA, a veliki broj wihovih lidera je ve} bio uhap{en.
275) Izjave svedoka VS-026, Josipa Tkalca, Katice Pauli}, Marka Kali}a,
Frawe Bari~evi}a i svedoka VS-007.
276) Izjave Frawe Bari~evi}a, Josipa Tkalca, Katice Pauli}, Marka Kali}a i Branimira Vuksani}a.
282) Rezultati izbora 1992. i 1993. godine, Saveznog i Republi~kog zavoda za
statistiku. izjave svedoka VS-015 i svedoka VS-017.
283) Izjave Frawe Bari~evi}a, Josipa Tkalca, Katice Pauli} i Marka Kali}a.
284) Izjava Vesne Kqaji}.
285) Izjave svedoka VS-034; Katice Pauli}, svedoka VS-007 i svedoka VS-035.
286) Izjave Frawe Bari~evi}a i Klare Ra{o.
287) Izjave Frawe Bari~evi}a i Klare Ra{o.
288) Izjave Branimira Vuksani}a i svedoka VS-035.
302

296) Izjava Katice Pauli}.
297) ERN 0347-6400-0347-6405, obra}awe Skup{tini Srbije, 1. april 1992,
{tampano u kwizi Poslani~ke besede, Specijalna odbrana, str. 17 18.
303) Frawa Bari~evi}; ERN 0189-8847-0189-8854.
306) Izjave Frawe Bari~evi}a i Josipa Tkalca.
307) Izjava Josipa Tkalca.
309) V0004745; Blic News, 15. februar 2003; izjava Frawe Bari~evi}a. Vidi i
Gulan B. Pola sela pakuje kofere, Borba, 14. maj 1992; Radovanovi}, I.
Lazuki}, B. Pu{tawe ne~iste krvi, Vreme, 18. maj 1992; Dragi}evi}, D.
[e{eq ra~una na odlazak sto hiqada Hrvata, ERN 0087-7344, Sremska
Mitrovica, 12. maj 1992; Teodosijevi}, J. [ta sam, Ostoja, zgre{ila?
Vreme, 13. jul 1992; [agoq, Z. [e{eq je ~itao popis za seobu, Slobodna Dalmacija, 22. februar 2003.
310) Izjava Frawe Bari~evi}a.
312) Izjava Klare Ra{o.
314) Izjava Branimira Vuksani}a.
315) Izjave Klare Ra{o i Marka Kali}a.
316) Izjava Frawe Bari~evi}a.
317) Izjave svedoka VS-007, Frawe Bari~evi}a i Marka Kali}a.
318) Josip Tkalac ERN 0189-8841-0189-8846.
322) Izjava Klare Ra{o i svedoka VS-026.
324) Izjava Branimira Vuksani}a. U februaru 2003. optuèni je priznao da
je imao udela u doga|ajima u Hrtkovcima: ... Kao prvo, odràli smo miting u Hrtkovcima 6. maja 1992, i na tom mitingu ja jesam pro~itao spisak qudi iz Hrtkovaca koji su se dobrovoqno prikqu~ili usta{kom
Zboru nacionalne garde. Ja sam javno prozvao te qude, koji ìve u Hrtkovcima i dràvqani su Srbije, i koji su i{li da se bore za usta{ku dràvu, da maltretiraju srpski narod. Jesam li ja podsticao wihove porodice da odu? Ne znam, ne znam. Bilo bi mi drago sa sam ih ja podsticao,
ali to nije moj posao, ve} wihov. Blic News, 15. februar 2003, vidi i
V000-4745.
325) Tuìlac protiv Zorana Kupre{ki}a i drugih, Presuda, predmet br. IT95-16-T, 14. januar 2000. (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Kupre{ki}), par. 746; vidi i Tuìlac protiv Ante Furunyije, Presuda, predmet br. IT-95-17/1-T, 10. decembar 1998. (u daqem tekstu: prvostepena presuda u predmetu Furunyija), par. 189; Prvostepena presuda u
303
predmetu Krsti}, par. 602. uporedi Tuìlac protiv Zejnila Delali}a i

drugih, Presuda, predmet br. IT-96-21-a, 20. februar 2001. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu êlebi}), par. 250-51.
326) Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 601; Tuìlac protiv Dragoquba Kunarca i drugih, Presuda, predmet br. IT-96-23-T i IT-96-23/1T, 22. februar 2001. (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu
Kunarac), par. 390.
328) Tuìlac protiv Miroslava Kvo~ke i drugih, Presuda, predmet br. IT98-30/1-T, 2. novembar 2001. (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Kvo~ka), par. 251.
329) Vidi Prvostepenu prsudu u predmetu Krsti}, par. 601 i fusnotu 1346.
330) Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, Presuda, predmet br. IT-94-1-A, 15. jul
1999. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Tadi}), par. 220;
Tuìlac protiv Ante Furunyije, Presuda, predmet br. IT-95-17/1-A, 21.
jul 2000. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Furunyija),
par. 119; Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 601; Prvostepena
presuda u predmetu Kvo~ka, par. 244.
331) Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 185, 196, 222-23 i 228; Drugostepena presuda u predmetu Furunyija, par. 117-19; Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 602, fusnota 1349. ^lan 25 Statuta MKS
predvi|a udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao vid odgovornosti.
332) Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 227.
333) Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par 227, tako|e citirana u Drugostepenoj presudi u predmetu Furunyija, par. 119.
334) Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Krsti}, par. 619, 633 (ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata prerastao je iz prisilnog preme{tawa u eliminisawe srebreni~kih mu{karaca bosanskih muslimana u dobi za vojnu
slu`bu).
335) Prvostepena presuda u predmetu Nahimana, par. 1048.
i ); Drugostepena pre336) Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 229 (i
suda u predmetu Furunyija (par. 118-120), Drugostepena presuda u predmetu êlebi}i (par. 265-266).
337) Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 227-228.
338) Prvostepena presuda u predmetu Kvo~ka, par. 268.
339) Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 220, 228.
340) Tuìlac protiv Milorada Krnojelca, Presuda, predmet br. IT-97-25-A,
17. septembar 2003. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu
Krnojelac), par. 84.
341) Vidi Tuìlac protiv Milana Babi}a, Presuda o kazni, predmet br. IT03-72-S, 29. jun 2004. (u daqem tekstu: Presuda o kazni u predmetu Babi}),
par. 24 25 i 36 41.
342) Prvostepena presuda u predmetu Kvo~ka, par. 307.
347) Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 613.
348) Tuìlac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a, predmet br. IT99-36-PT, Odluka o formi dodatno izmijewene optu`nice i zahtjevu
Tuìla{tva za izmjenu optu`nice, 26. jun 2001, par. 29.
350) Vidi Izve{taj ve{taka Anthonyja Oberschalla.
351) Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 601; Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a, Presuda, predmet br. IT-94-1-T, 3. mart 2000. (u daqem
tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}), par. 279.
352) Tuìlac protiv Jeana-Paula Akayesua, Presuda, predmet br. ICTR-96-
304
4-T, 2. septembar 1998. (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu

Akayesu), par. 473.
353) Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 279; vidi i Tuìlac protiv Darija Kordi}a i Marija êrkeza, Presuda, predmet br. IT-95-14/2T, 26. februar 2001. (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu
Kordi}), par. 386.
354) Izjave svedoka VS-015, svedoka VS-026, Frawe Bari~evi}a i Klare Ra{o.
355) Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par 601; Prvostepena presuda u
predmetu Akayesu, par. 483.
356) Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 388; Prvostepena presuda
u predmetu Akayesu, par. 483; Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki},
par. 281.
357) Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a, Presuda, predmet br. IT-95-14-A,
29. jul 2004. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Bla{ki}), par. 42.
358) Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 282; Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 388.
u predmetu Bla{ki}, par. 281.
361) Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 281.
363) Izjave svedoka VS-015, svedoka VS-026, Frawe Bari~evi}a i Klare Ra{o.
364) Vidi Rimski statut Me|unarodnog krivi~nog suda, ~lan 25 (u kojem je
umesto re~i podsticati upotrebqena re~ podstrekavati). Podstrekavati, u su{tini, zna~i uticati na drugu osobu kako bi po~inila zlo~in. Otto Trifterer (ur.) Commentary on the Rome Statute of the International Criminal Court: Observor s Notes, Article by Article, /Komentar Rimskog
statuta Me|unarodnog krivi~nog suda: Zapaàwa komentatora, ~lan po
~lan/ (Baden-Baden, Die Deutsche Bibliothek, 1999), str. 480-481. Vidi i
Prvostepenu presudu u predmetu Kvo~ka, par. 252; Prvostepenu presudu
u predmetu Krsti}, par. 601; Prvostepenu presudu u predmetu Kordi},
par. 387; Prvostepenu presudu u predmetu Bla{ki}, par. 280; Prvostepenu presudu u predmetu Akayesu, par. 482.
365) Krivi~ni zakon Rwande, ~lan 91(1), u Codes et Lois du Rwanda /Zbirka zakona Ruande/, tom I(1995), str. 395.
366) Prvostepena presuda u predmetu Kvo~ka, par. 252. Vidi i Prvostepenu
presudu u predmetu Kordi}, par. 387; Prvostepenu presudu u predmetu
Bla{ki}, par. 278, 280; Prvostepenu presudu u predmetu Krsti}, par.
601.
367) Prvostepena presuda u predmetu Kvo~ka, par. 252; Prvostepena presuda
u predmetu Kordi}, par. 387.
368) Tuìlac protiv Jean-Paula Akayesua, Presuda, predmet br. ICTR-96-4A, 1. jun 2001, par. 478.
u predmetu Kordi}, par. 386; Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki},
par. 278; Presuda u predmetu Naletili}, par. 60.
371) Prvostepena presuda u predmetu Br|anin, par. 360.
373) Intervju s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije, 01:02:39, ERN 03218879. Intervju s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije, 01:47:56, ERN
0321-8882.
374) Tuìlac protiv Zlatka Aleksovskog, Presuda, predmet br. IT-95-14/1A, 24. mart 2000. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu
305
Aleksovski), par. 162; Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par.

88; Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 391; Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 283; Prvostepena presuda u predmetu Furunyija na str. 249. Vidi i Drugostepenu presudu u predmetu Tadi}, par.
229.
375) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 88; Provstepena presuda u predmetu Kunarac, par. 391; Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 327 (razli~iti vidovi pomagawa); Prvostepena presuda u
predmetu Bla{ki}, par. 284.
376) Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a zvanog Dule, Presuda o kazni, predmet
br. IT-94-1-T, 14. jul 1997, par. 72, potvr|ena u àlbenom postupku, 26. januara 2000; Prvostepena presuda u predmetu Br|anin, par. 368.
377) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 88; Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 391; Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 285; Prvostepena presuda u predmetu Furunyija, 233.
378) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 88; Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski, par. 162. Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Kunarac, par. 391; Prvostepenu presudu u predmetu Bla{ki}, par. 284
(odlu~uju}i u~inak); Prvostepenu presudu u predmetu Furunyija, 234.
379) Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski, par. 163; Drugostepena
presuda u predmetu Tadi}, par. 229. Navode}i pravne elemente sau~esni{tva u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu @albeno ve}e u Dugostepenoj
presudi u predmetu Furunyija oslonilo se na tu argumentaciju, Drugostepena presuda u predmetu Furunyija, par. 119, kao {to je navedeno u
predmetu Tuìlac protiv Mitra Vasiqevi}a, Presuda, predmet br. IT98-32-A, 25. februar 2004. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Vasiqevi}), par. 109.
380) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 88; Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 391; Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 327; Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 285.
381) Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, Presuda, predmet br. IT-94-1-T, 7. maj
1997. (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Tadi}), par. 68990; vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Bla{ki}, par. 284; Prvostepenu presudu u predmetu Akayesu, para 693.
382) Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 371.
383) Drugostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 45; Drugostepena presuda u predmetu Vasiqevi}, par. 102; Drugostepena presuda u predmetu
Aleksovski, par. 162; Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 229;
Prvostepena presuda u predmetu Furunyija, par. 245-46, 249.
384) Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 286-87; Prvostepena presuda upredmetu Kvo~ka, par. 255. Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Krnojelac, par. 90; Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 392.
385) Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski, par. 162; Prvostepena
presuda u predmetu Krnojelac, par. 90; Prvostepena presuda u predmetu
Kvo~ka, par. 255, 262; Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 392;
Prvostepena presuda u predmetu Furunyija, par. 245.
u predmetu Bla{ki}, par. 287; Prvostepena presuda u predmetu Furunyija, par. 246.
387) Prvostepena presuda u predmetu Kvo~ka, par. 262. Pozivaju}i se na paragraf 488 Prvostepene presude u predmetu Krnojelac, u paragrafu 142
Drugostepene presude u predmetu Vasiqevi} stoji: Da bi ga moglo osuditi za pomagawe i podràvawe krivi~nog djela progona, @albeno vije}e mora utvrditi da je àlilac znao da glavni po~inioci udruènog
zlo~ina~kog poduhvata namjeravaju po~initi krivi~na djela u osnovi i
da svojim djelima namjeravaju diskriminisati muslimansko stanovni-
306
{tvo, te da je, s tom svije{}u, dao znatni doprinos diskriminatornim

djelima glavnih po~inioca.
388) Izjava optuènog, ERN Y0028654-Y0028947; intervju s optuènim u
emisiji Smrt Jugoslavije, 01:02:39, ERN 0321-8879. Intervju s optuènim u emisiji Smrt Jugoslavije. 01:47:56, ERN 0321-8882.
389) Izjave svedoka VS-007, svedoka VS-011, svedoka VS-015 i svedoka VS-017.
393) Vidi Odluku o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 87, 89, 91; Prvostepenu presudu u predmetu Furunyija, par. 132-133.
394) Vidi Odluku o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 94, 143.
395) Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Kordi}, par. 31.
396) Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 134.
397) Drugostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 150-52; 160-74; Odluka o
nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 137; Prvostepena presuda u predmetu
Kordi}, par. 164-64; Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 161.
398) Vidi zajedni~ki ~lan 3(1) @enevskih konvencija iz 1949. godine i Odluku o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 69.
400) Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 142; vidi i itd., par. 70;
Prvostepenu presudu u predmetu Tadi}, par. 628; Tuìlac protiv Gorana Jelisi}a, predmet br. IT-95-10-T, Presuda, 14. decembar 1999. (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Jelisi}), par. 29.
401) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti, predmet br. IT-03-67-AR72.1, 31. avgust
2004. (u daqem tekstu: Odluka o nadle`nosti u predmetu [e{eq), par.
13; Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 251; vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Bla{ki}, par. 71.
402) Odluka o nadle`nosti u predmetu [e{eq, par. 14.
403) Ibid.
404) Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 178; vidi i Prvostepenu
presudu u predmetu Kupre{ki}, par. 544; Prvostepenu presudu u predmetu Bla{ki}, par. 207.
405) Prvostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 653.
406) Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 206; vidi i Prvostepenu
presudu u predmetu Tadi}, par. 648.
407) Prvostepena presuda u predmetu Tadi}, par 648, gde se citira Komentar
nacrta Kodeksa Komisije za me|unarodno pravo (KMP) o zlo~inima
protiv mira i bezbednosti ~ove~anstva, Izve{taj KMP o radu 48. sednice od 6. maja do 26. jula 1996, G.A.O.R., 51. sednica, dodatak br. 10, 30, U.N.
Co. A/51/10, str. 94-95. (Nacrt kodeksa KMP).
408) Prvostepena presuda u predmetu Akayesu, par. 580.
409) Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Krnojelac, par. 58; Prvostepenu
presudu u predmetu Kordi}, par. 181-82; Prvostepenu presudu u predmetu
Kupre{ki}, par. 551; Prvostepenu presudu u predmetu Bla{ki}, par. 70;
Prvostepenu presudu u predmetu Tadi}, par. 573; Prvostepenu presudu u
predmetu êlebi}i, par. 195 i predmet Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Presuda, predmet br. IT-98-33-A, 19. april 2004. (u daqem tekstu:
Drugostepena presuda u predmetu Krsti}) par. 225.
u predmetu Tadi}, par. 638.
411) Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 180; vidi i Prvostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par. 547-49; Prvostepena presuda u predmetu
Bla{ki}, par. 208-14; Prvostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 643.
412) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 56.
307
413) Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 178; Drugostepena presuda

u predmetu Tadi}, par. 271.
415) Drugostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 101.
416) Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 248. Vidi i Prvostepenu
presudu u predmetu Krnojelac, par. 59 (dovoqno je da optuèni svesno
prihvata rizik u~estvovawa u sprovo|ewu tog napada).
417) Komentar MKCK (Dopunski protokoli), par. 3474.
418) Prvostepena presuda u predmetu Br|anin, fusnota 853.
419) Drugostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 131; Drugostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 185.
420) Vidi prvostepenu presudu u predmetu Kupre{ki}, par. 594; Prvostepenu
presudu u predmetu Krsti}, par. 537; Prvostepenu presudu u predmetu
Bla{ki}, par. 220, 227, 234; Prvostepenu presudu u predmetu Kordi},
par. 203-05.
421) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 433.
423) Drugostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 135; Drugostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 199 i 221; Prvostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par. 621; Prvostepena presuda u predmetu par. 199 i
221; Prvostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par. 621; Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 195-96; Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 434. Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Tadi}, par. 704-10; Prvostepenu presudu u predmetu Kupre{ki}, par. 610-13; Prvostepenu presudu
u predmetu Krsti}, par. 537; Prvostepenu presudu u predmetu Bla{ki}, par.
220, 227, 234; Prvostepenu presudu u predmetu Kordi}, par. 205-07;
424) Prvostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par. 624; Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 433. Ponovo potvr|eno u Drugostepenoj
presudi u predmetu Vasiqevi}, par. 113, i u Drugostepenoj presudi u
predmetu Bla{ki}, u par. 135.
425) Prvostepena presuda u predmetu Nahimana, par. 1072; Tuìlac protiv
Gerogesa Ruggiua, Presuda i kazna, predmet br. ICTR-97-32-I, 1. jun
2000, par. 22. Pored toga, ~lan 20 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima predvi|a slede}e: (1) da se svaka ratna propaganda
mora zabraniti zakonom; (2) da se svako zagovarawe nacionalne, rasne
ili religijske mr`we, koje predstavqa poticawe na diskriminaciju, sukob ili nasiqe, mora zabraniti zakonom.
427) Ibid, par. 1004 i par. 1020-1022.
428) Ibid, par. 1022.
429) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 432-32.
430) Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Tadi}, par. 717; vidi i Presudu
Josefu Altstotteru i drugima, Law Reports of Trials of War criminals (Pravni izve{taji sa su|ewa ratnim zlo~incima), tom 6, str. 81, fusnota 1.
431) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par 435. To je u skladu sa
stavom koji je Tuìla{tvo zauzelo u àlbenom postupku u predmetu
Kordi}. Vidi Objediweni odgovor Tuìla{tva na Podnesak respondenta Darija Kordi}a i Podnesak respondenta Marija êrkeza u kojem
se iznose argumenti od 25. septembra 2001, par. 2.3.
432) Drugostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 120, gde se citira predmet Tuìlac protiv Kunarca i drugih, Presuda, predmet br. IT-96-23 i
IT-23/1-A, 12. jun 2002, (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Kunarac), par. 98; Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par.
435; Prvostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par. 625. Pretresno
ve}e u predmetu Kordi} pomenulo je u paragrafu 220 diskriminatornu
politiku, ali je Tuìla{tvu uloìlo àlbu na taj zakqu~ak.
308
433) Tuìlac protiv Milorada Krnojelca, Presuda, predmet br. IT-97-25-A,

17. septembar 2003. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu
Krnojelac), par. 184.
434) Drugostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 100.
435) Tuìlac protiv Clmenta Kayisheme i Obeda Ruzindane, Presuda, predmet br. ICTR-95-1-T, 21. maj 1999. (u daqem tekstu: Prvostepena presuda
u predmetu Kayishema), par. 142; vidi i Prvostepenu presudu u predmetu
Akayesi, par. 591 (istrebqewe se razlikuje od ubistva jer iziskuje masovno uni{tavawe).
436) Prvostepena presuda u predmetu Akayesu, par. 592. po~inilac ne mora
da deluje protiv nekog konkretnog pojedinca. Prvostepena presuda u
predmetu Kayishema, par. 145.
437) Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 495. Pretresno ve}e u
predmetu Kayishema bilo je mi{qewa da grubi nehat tako|e moè biti dovoqan. Prvostepena presuda u predmetu Kayishema, par. 143, 146.
438) Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 499-500.
439) Prvostepena presuda u predmetu Kayishema, par. 146.
440) Prvostepena presuda u predmetu Kayishema, par. 142, 145; vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Akayesu, par. 735-44 (u kojoj je optuèni progla{en krivim za istrebqewe zbog toga {to je naredio ubistvo {esnaest osoba).
441) Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 501. âk i jedno ubistvo
moè se smatrati istrebqewem, ukoliko je ono zapravo predstavqalo
deo sistema masovnog ubijawa. Sistem postoji ukoliko su (masovna)
ubistva vremenski i teritorijalno tesno povezana. Prvostepena presuda u predmetu Kayishema, par. 147.
442) Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 424 i 439.
443) Ibid, par. 424.
444) Prvostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par. 560; Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 424.
446) U praksi MKSJ uzima se u obzir to da ~esto nije mogu}e do}i do potvrda o smrti, pa ~ak ni do tela, kao dokaza o smrti. Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Krnojelac, para 326-27; vidi i Prvostepenu presudu u
predmetu Tadi}, par. 240.
447) Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Krnojelac, par. 324; Prvostepenu
presudu u predmetu Bla{ki}, par. 217; Prvostepenu presudu u predmetu
êlebi}i, par. 439; Prvostepenu presudu u predmetu Akayesu, par. 589.
448) Drugostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 320-322.
449) Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 299 (gde se citira KMPova definicija proizvoqnog zatvarawa kao zlo~ina protiv ~ove~nosti). Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Krnojelac, par. 115.
450) Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 567. U komentaru
MKCK-a traì se da dràva ima vaqan razlog da nekog civila smatra
istinskom pretwom. Komentar MKCK (@K IV), str. 257-58. Procena se
vr{i od slu~aja do slu~aja, te se, stoga, masovna hap{ewa smatraju protivpravnim.
451) ^lan 43(1) @enevske konvencije IV; Drugostepena presuda u predmetu
êlebi}i, par. 321; Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 286,
303.
452) Drugostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 425; Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 178-88; Drugostepena presuda u predmetu Furunyija, par. 111; Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par.
482-97.
453) Vidi Prvostepenu presudu u predmetu êlebi}i, par. 468; Prvostepenu
presudu u predmetu Furunyija, par. 162; Prvostepenu presudu u predmetu
309
Kunarac, par. 497.

454) Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 468-69; Prvostepena
presuda u predmetu Krnojelac, par. 182-83.
455) Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 495-96, 940-43, 963-65;
Prvostepena presuda u predmetu Furunyija, par. 264-69; Prvostepena
presuda u predmetu Akayesu, para 597.
456) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 185; Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 485-86.
457) Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Kvo~ka, par. 140; prvostepenu
presudu u predmetu êlebi}i, par. 470. Dva pretresna ve}a su zakqu~ila
da poniàvawe tako|e predstavqa zabraweni ciq, Prvostepena presuda
u predmetu Furunyija, par. 162; Prvostepena presuda u predmetu Kvo~ka,
par. 140, 152. Me|utim, vidi Prvostepenu presudu u predmetu Krnojelac,
par. 185-86.
458) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 184; Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 486; Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 470.
459) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 187; Prvostepena presuda u predmetu Kvo~ka, par. 138-139; Prvostepena presuda u predmetu
Kunarac, par. 496. Uporedi s Drugostepenom presudom u predmetu Furunyija, par. 111.
460) Iako se optuèni ne tereti za ne~ove~no postupawe prema ~lanu 2(b),
ono predstavqa ekvivalentan zlo~in. Prvostepena presuda u predmetu
Krnojelac, par. 130; Prvostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par.
711; Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 543-44, 551-52, 533;
Prvostepena presuda u predmetu Jelisi}, par. 52; Prvostepena presuda u
predmetu Bla{ki}, par. 186. Vidi i Drugostepenu presudu u predmetu êlebi}i, par. 426; Drugostepenu presudu u predmetu Aleksovski, par. 26.
461) Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 544. Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Bla{ki}, par. 154-155.
462) Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 237; Prvostepena presuda
u predmetu Krnojelac, par. 130-31; Prvostepena presuda u predmetu Tadi},
par 728. Ne postoji kona~an spisak dela koja ~ine ovaj zlo~in. Dela za koja se na ovom Me|unarodnom sudu ranije smatralo da predstavqaju nehumana dela, okrutno postupawe ili ne~ove~no postupawe ukqu~uju: saka}ewe
ili nano{ewe te{kih tjelesnih povreda, premla}ivawe i ostala djela
nasiqa, (Prvostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 729-30 (gde se delimi~no citira Nacrt kodeksa KMP); te{ke povrede tjelesnog ili du{evnog integriteta, (Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 239);
èstoko premla}ivawe, primoravawe `rtava da piju mokra}u, nano{ewe
opekotina i dela seksualnog nasiqa, (Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 1018, 1058-59, 1066); kori{}ewe qudi kao ìvog {tita, (Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 742-43); premla}ivawe i kopawe
rovova, (Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 777-78, 836) seksualno saka}ewe, primoravawe `rtava da jedu travu i jednogodi{we dràwe u
samici (Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 183; par. 236).
presudu u predmetu Krnojelac, par. 181.
presudu u predmetu Bla{ki}, par. 155.
465) Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 552. Potrebna mens rea
jeste da to pona{awe bude namerno, a ne slu~ajno. Vidi Prvostepenu
presudu u predmetu êlebi}i, par. 543, 552; Prvostepenu presudu u predmetu Bla{ki}, par. 154-155, 186; Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 256, 265.
466) Prvostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par. 566; vidi i Prvostepe-
310
nu presudu u predmetu Krsti}, par. 523.

467) Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 521. Protivpravno preme{tawe moè da obuhvata interno raseqena lica. Id., par. 522 (gde se
raspravqa o me|unarodnom humanitarnom pravu); vidi i Prvostepenu
presudu u predmetu Kupre{ki}, par. 566 (prisilno preme{tawe unutar
dràvnih granice, prema ~lanu 5(i)).
468) ^lan 49(2) @enevske konvencije IV.
469) Komentar MKCK (@K IV), str. 280.
470) Komentar MKCK (@K IV, ~lan 49(5)), str. 283.
471) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 475, fusnota 1436 (gde
se citira ~lan 49 @enevske konvencije IV).
472) Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 529, fusnota 1289 (gde se
citira ~lan 17 Dopunskog protokola II).
473) Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac,par. 475 (gde se citira Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 529. U Prvostepenoj presudi u
predmetu Krsti} citiran je Izve{taj pripremne komisije za Me|unarodni krivi~ni sud, kona~na verzija teksta o elementima zlo~ina, UN Doc.
PCNICC/2000/INF/3/Add.2, 6. jul 2000, str. 1). Pretresno ve}e u predmetu
Krnojelac tako|e je napravilo analogiju izme|u nepostojawa stvarnog izbora i nepostojawa stvarnog pristanka u slu~ajevima silovawa. Prvostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 475, fusnota 1435 (gde se citira
Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 453); vidi i Prvostepenu
presudu u predmetu Furunyija, par. 174 (pretwa silom u kontekstu silovawa).
474) Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 528; Komentar MKCK
(@K IV), str. 279 (o dobrovoqnom preme{tawu).
475) Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 341.
477) Vidi, na primer, predmet Tuìlac protiv Raji}a, Pregled optu`nice
sukladno pravilo 61 Pravilnika o postupku i dokazima, predmet br. IT95-12-R61, 13. septembar 1996, par. 52-53 i 56.
478) Canadian Military Manual (Kanadski vojni priru~nik) B-GG-005-027/AF020, Laws of Armed Conflict at the Tactical and Operational Level (Zakoni
o oruànom sukobu na takti~kom i operativnom nivou), 20. oktobar
1999. pogavqe 2, str. 2-1 i glosar, str. GL-13. The Law of War Workshop
Deskbook, u izdawu International and Operational Law Department, The
U.S. Army Judge General s School, jun 2000. poglavqe 7, str. 152-153.
479) Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Krsti}, par. 527 (proterivawe bosanskih muslimana nije bilo opravdano vojnom nu`dom).
481) Vidi ~lan 4(1) i ~lan (3) Ha{ke konvencije za za{titu kulturnih dobara iz 1954. godine.
482) Vidi ~lan 27 propisa priloènih uz Ha{ku konvenciju za za{titu kulturnih dobara IV (Po{tovawe zakona i obi~aja rata na kopnu) iz 1907;
Tuìlac protiv Mladena Naletili}a zvanog Tuta i Vinka Martinovi}a zvanog [tela, Presuda, predmet br. IT-98-34-T, 31. mart 2003, (u daqem tekstu: Presuda u predmetu Naletili}), par. 604-605.
483) Vidi, na primer, Prvostepenu presudu u predmetu Kordi}, par. 348-53
(to krivi~no delo dugo je poznato u me|unarodnom pravu).
484) Prvostepena presuda u predmetu Bla{ki}, par. 184; Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 591; Prvostepena presuda u predmetu Jelisi}, par. 48; Prvostepena presuda u predmetu Kordi}, par. 353.
485) Vidi odluku o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 94(iii): (gde se raspravqa o uslovu da kr{ewe bude te{ko).
486) Vidi Odluku o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 94; vidi, na primer,
311
Prvostepenu presudu u predmetu êlebi}i, par. 1154 (gde je utvr|eno da

li~ne isprave i imovina nisu bili dovoqne nov~ane vrijednosti da bi
predstavqali pqa~ku) (naglasak dodat); Tuìlac protiv Kunarca i drugih, Odluka po prijedlogu za dono{ewe osloba|aju}e presude, predmet
br. IT-96-23-/1-T, 3. juli 2000, par. 15-16 (novac i nakit oteti od jedne
`rtve nisu dovoqni).
487) Prvostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 590.
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 67.
Pretresnom ve}u I
U utorak, 14. decembra 2004. godine, uru~en mi je pretpretresni
podnesak Tuìla{tva, datiran 28.oktobra. Upodnesku je na posebnim
stranicama nazna~eno da postoji dodatak A i dodatak B, ali mi ti dodaci nisu uru~eni. To zna~i da ovaj pretpretresni podnesak nije kompletan. S obzirom da je sasvim neizvesno kada }e mi Tuìla{tvo dostaviti spisak svedoka i spisak dokaznih predmeta, blagovremeno vas
upozoravam da mi je, za podno{ewe mog pretpretresnog podneska,
neophodno da se upoznam sa kompletnom dosada{wom pravnom praksom ovog suda. Ve} sam vas upozorio da se na bilo koji podnesak tuìoca ne mogu izjasniti dok mi se uredno, na srpskom jeziku, ne dostave svi dokumenti na koje se Tuìla{tvo poziva. U Odluci po podnesku broj 60. i podnesku broj 61. optuènog za podno{ewe replike
i produèwe roka za weno podno{ewe, Pretresno ve}e II me upu}uje
da se, kad mi je potrebna neka odluka ili nalog iz dosada{we prakse, direktno obratim Sekretarijatu. Me|utim, ja sam se Sekretarijatu ve} pismeno obra}ao sa zahtevom da mi se dostave sva dokumenta
dosada{we pravne prakse i Sekretarijat je taj zahtev odbio. Traène dokumente Sekretarijat mi je do sada dostavqao uglavnom po nalogu postupaju}eg sudskog ve}a ili pretpretresnog sudije. Kad dobijem neki podnesak Tuìla{tva ili sudsku odluku koju treba da osporavam pred vi{om instancom uglavnom je ve} kasno da se obra}am
Sekretarijatu radi dostavqawa citiranih dokumenata ili pravnih
precedenata, jer su rokovi za moje izja{wewe, replike ili àlbe
striktno ograni~eni. S obzirom da mi se sve odluke i podnesci svakako prosle|uju preko Sekretarijata, neophodno je da sekretaru izdate op{ti nalog da mi obavezno uz dokument iz mog procesa koji mi
se uru~uje, uredno dostavi i sve citirane dokumente na srpskom jeziku, koji jedino razumem. Bez toga ja jednostavno nemam mogu}nosti da
se branim.
[to se ti~e ovog pretpretresnog podneska Tuìla{tva, da bih
mogao da ga detaqno prou~im i kontriram mu mojim pretpretresnim
podneskom neophodno je da mi, pored kompletnih izjava svedoka i podataka o wima, kao i dokaznih predmeta, {to pre dostavite slede}e
312
dokumente:
1. Naredbu o preuzimawu i ~uvawu naoruàwa i municije na~elnika General{taba Oruànih snaga SFRJ od 14. maja 1990. godine.
2. Stenografske bele{ke sa 4. sednice Skup{tine srpskog naroda u BiH odràne 21. decembra 1991. godine.
3. Izve{taj ve{taka Eve Tabeau u predmetu br. IT-02-54-T, pod
nazivom Etni~ki sastav, interno raseqena lica i izbeglice iz 47
op{tina sa podru~ja Bosne i Hercegovine u periodu od 1991. do 1997.
godine, od 4. aprila 2003. godine.
4. Izve{taj ve{taka Ivesa Tomi}a.
5. Prvostepenu presudu u predmetu Nahimana od 3. decembra 2003.
godine Me|unarodnog suda za Ruandu.
6. Izve{taj ve{taka Antonija Ober{ala.
7. Presudu u procesu protiv te{kih ratnih zlo~inaca pred Me|unarodnim vojnim sudom u Nirnbergu iz 1946. godine.
8. Bele`nicu Radovana Karayi}a.
9. Pismo general-pukovnika Qubomira Domazetovi}a General{tabu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu od 15. aprila 1992.
godine.
10. Kwigu Fostera i Sula Pravosudni sistem i zakon u Nema~koj.
11. Odluku Skup{tine op{tine Knin o osnivawu i konstituisawu
zajednice op{tina Severne Dalmacije i Like od 27. juna 1990. godine.
12. Deklaraciju o suverenosti i autonomiji srpskog naroda u Hrvatskoj.
13. Izve{taj o provo|ewu izja{wavawa srpskog naroda u Republici Hrvatskoj o srpskoj autonomiji od 30. septembra 1990. godine.
14. Odluku o usvajawu i Statut Srpske Autonomne oblasti Krajina iz decembra 1990. godine.
15. Odluku o prisajediwewu Srpske Autonomne Oblasti Krajina
Republici Srbiji od 1. aprila 1991. godine.
16. Izve{taj Centralne komisije za sprovo|ewe referenduma na
podru~ju SAO Krajine od 14. maja 1991. godine.
17. Saop{tewe o progla{ewu Republike Srpske Krajine od 19.
decembra 1991. godine.
18. Amandmane na Ustav Republike Srpske Krajine i Odluku o
progla{ewu od 26. februara 1992. godine.
19. Odluku o imenovawu predsednika, potpredsednika i ministara u vladi Srpske Autonomne Oblasti Slavonija, Barawa i Zapadni
Srem od 25. septembra 1991. godine.
20. Odluku o imenovawu {taba za regionalizaciju SDS BiH od
25. septembra 1991. godine.
21. Odluku Skup{tine Zajednice op{tina Isto~ne i Stare Hercegovine o formirawu SAO Hercegovine od 14. septembra 1991. godine.
22. Odluku o progla{ewu Autonomne Oblasti Krajina kao neodvojivog dela savezne dràve federativne Jugoslavije i sastavnog dela federalne jedinice BiH od 16. septembra 1991. godine.
313
23. Odluku o progla{ewu Srpske Autonomne Oblasti Severna

Bosna kao neodvojivog dela dràve Jugoslavije od 4. novembra 1991.
godine.
24. Odluku o verifikaciji progla{enih srpskih autonomnih
oblasti u Bosni i Hercegovini od 21. novembra 1991. godine.
25. Zapisnik sa 8. zajedni~ke sednice ve}a Skup{tine SRBiH od
10, 11. i 14. oktobra 1991. godine.
26. Bele{ke sa sednice Saveta SDS od 15. oktobra 1991. godine.
27. Transkript razgovora izme|u Slobodana Milo{evi}a i Radovana Karayi}a od 24. oktobra 1991. godine.
28. Uputstvo o organizovawu i delovawu organa srpskog naroda u
vanrednim okolnostima.
29. Ustavni zakon Republike Srpske i sve ostale slu`bene dokumente Republike Srpske na koje se Tuìla{tvo poziva.
30. Zapisnike o ispitivawu Blagoja Simi}a, Dragana \or|evi}a
Crnog i Slobodana Miqkovi}a Lugara pred Vojnim sudom u Bawa Luci.
31. Odluke i naredbe Kriznog {taba Bosanskog [amca.
32. Prvostepenu presudu u predmetu Tuìlac protiv @an Pol
Akajesija od 2. septembra 1998. godine.
33. Kwigu Ota Triftera Komentar Rimskog statuta Me|unarodnog krivi~nog suda: Zapaàwa komentatora, ~lan po ~lan.
34. Drugostepenu presudu u predmetu Bla{ki}.
35. Prvostepenu presudu u predmetu Tuìlac protiv @orà Rugia od 1. juna 2000. godine.
36. Presudu Jozefu Alstoteru i drugima.
37. Objediweni odgovor Tuìla{tva na podnesak respodenta Darija Kordi}a i podnesak respodenta Marija êrkeza u kojem se iznose argumenti od 25. septembra 2001. godine.
38. Prvostepenu presudu u predmetu Klementa Kari{ema i Obeda Ruzindane od 21. maja 1999. godine.
39. Prvostepenu presudu u predmetu Bla{ki}.
40. Prvostepenu presudu u predmetu Tuta i [tela.
Pored toga, radi sticawa boqeg uvida u dosada{wu pravnu praksu Ha{kog tribunala, zahtevam da mi dostavite na srpskom jeziku sve
dosada{we pretpretresne podneske odbrane u okon~anim i procesima koji jo{ traju.
Vojislav [e{eq
Original: engleski

314

Sekretar: g. Hans Holthuis
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO ZAHTEVIMA OPTU@ENOG ZA
SAVETODAVNO MI[QEWE ME\UNARODNOG SUDA
PRAVDE
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Ulrich Mussmeyer, g.
Daniel Saxon
Branilac u pripravnosti: g.Tjarda Eduard van der Spoel
Pretresno ve}e I (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. (u daqem tekstu: Me|unarodni sud);
Re{avaju}i po Zahtevu optuènog da se zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti ustanovqewa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Prvi zahtev) i Zahtevu optuènog da Pretresno ve}e I preko Saveta
bezbednosti ili Generalne skup{tine zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti osnivawa Me|unarodnog
krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju na osnovu rezolucija Saveta
bezbednosti UN br. 827 i 808 (u daqem tekstu: Drugi zahtev) (u daqem tekstu, zajedno: Zahtevi) optuènog Vojislava [e{eqa (u daqem
tekstu: optuèni), zavedene 5. novembra 2004, odnosno 19. novembra
2004, u kojima on osporava legalnost osnivawa ovog Me|unarodnog
suda na osnovu toga {to Savet bezbednosti nije bio ovla{}en da ga
osnuje, te od Pretresnog ve}a traì da preko Saveta bezbednosti ili
Generalne skup{tine Ujediwenih nacija zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti ovog Suda;1)
Imaju}i u vidu Odgovor Tuìla{tva na zahtev optuènog za savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde (u daqem tekstu: Prvi odgovor) i Odgovor Tuìla{tva na drugi zahtev optuènog za savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti ustanovqewa MKSJ-a (u daqem tekstu: Drugi odgovor) (u daqem tekstu, zajedno: Odgovori) Tuìla{tva, zavedene 19. novembra 2004, odnosno
25. novembra 2004, u kojima ono tvrdi da su Zahtevi repetitivni, da
predstavqaju obesne podneske optuènog i da ih treba odbaciti;2)
Uzimaju}i u obzir da Statut ovog Me|unarodnog suda ne predvi315
|a obra}awe Me|unarodnom sudu pravde;3)

Uzimaju}i u obzir da je @albeno ve}e u Odluci o nadle`nosti u
predmetu Tadi} konstatovalo da je nadle`nost sudskog tela da utvrdi sopstvenu nadle`nost neophodna komponenta vr{ewa sudske
funkcije;4)
Uzimaju}i, stoga, u obzir da nije neophodno obratiti se za mi{qewe Me|unarodnom sudu pravde;5)
Uzimaju}i obzir da je @albeno ve}e u Odluci o nadle`nosti u
predmetu Tadi} ve} donelo odluku o legalnosti osnivawa ovog Me|unarodnog suda od strane Saveta bezbednosti;6)
Uzimaju}i, daqe, u obzir da je ratio decidenti odluka @albenog ve}a obavezuju}i za pretresna ve}a;7)
Imaju}i u vidu da je optuèni ranije potpuno istim argumentima
ve} osporavao legalnost osnivawa ovog Me|unarodnog suda od strane
Saveta bezbednosti;8)
Ponovo isti~u}i da je Pretresno ve}e ranije konstatovalo slede}e:
[...] prigovori optuènog ve} su bili predmet ranijih odluka donetih na ovom Me|unarodnom sudu, a naro~ito Odluke o nadle`nosti
u predmetu Tadi} koju je donelo @albeno ve}e. âk da prigovori optuènog i spadaju u delokrug pravila 72, oni bi bili odbijeni s obzirom na ustanovqenu sudsku praksu ovog Me|unarodnog suda. Pretresno ve}e ne vidi razlog za daqe razmatrawe tog dela Podneska.9)
Iz gorenavedenih razloga, na osnovu pravila 54 Pravilnika o
postupku i dokazima, ovim odbija Zahteve.
Fusnote
1) Prvi zahtev, str. 6 i 10, Drugi zahtev, str. 9 i 11.
2) Prvi odgovor, par. 3; Drugi odgovor, par. 3.
maja 1993. na osnovu S/RES 827 (1993), posledwi put izmewen i dopuwen
na osnovu S/RS 1411 (2002).
4) Tuìlac protiv Tadi}a, predmet br. IT-94-1-AR72, Odluka po interlokutornoj àlbi odbrane na nadle`nost suda, 2. oktobar 1995. (u daqem tekstu: Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}), par 18.
5) Vidi i predmet Tuìlac protiv Milo{evi}a, predmet br. IT-99-37PT, Odluka po preliminarnim podnescima, 8. novembar 2001, par. 1617.
6) Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 26-48.
7) Vidi predmet Tuìlac protiv Aleksovskog, predmet br. IT-95-14/1-A,
Presuda, 24. mart 2000, par. 113.
8) Prigovor na Optu`nicu, 24. decembar 2003.
9) Odluka po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma Optu`nice, 26. maj 2004, par. 12.
316
Carmel Agius,
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak br. 68.
21. 12. 2004. godine
Sekretaru Me|unarodnog suda

Zahtevam da mi Me|unarodni krivi~ni sud stavi na raspolgawe
iznos od 797.400,00 USD za 2004. godinu, {to je u skladu sa ~lanom 21.
Statuta koji mi pruà minimalnu garanciju i pravo na odgovaraju}a
sredstva za pripremu odbrane.
Stru~ni tim koji mi pomaè u odbrani dostavio mi je tro{kovnik sa specifikacijom aktivnosti za 2004. godinu u ukupnog iznosu
od 797.400,00 USD, a kako ne raspolaèm sredstvima koja bi mogao
upotrebiti u svrhu pripreme odbrane zahtevam da {to hitnije odlu~ite o mom zahtevu i stavite mi na raspolagawe traèna sredstva koja bi mi pomogla da svoje obaveze prema stru~nom timu blagovremeno
izvr{avam i time poboq{am kvalitet u pripremi odbrane.
Prilog: Tro{kovnik stru~nog tima koji pomaè odbranu sa specifikacijom aktivnosti
Dr Vojislav [e{eq
Dostavqaju tro{kovnik prof. dr Vojislavu [e{equ
Sa specifikacijom aktivnosti za 2004. godinu
Uporedna analiza krivi~nih dela ratnih zlo~ina i zlo~ina
protiv ~ove~nosti sa Krivi~nim zakonodavstvom razli~itih
pravnih sistema 21.000 USD
Uporedna analiza krivi~nog zakonodavstva SRJ, Osnovnog krivi~nog zakona, krivi~nih zakona zemaqa razli~itih dràvnih ure|ewa i pravila MKSJ 21.000 USD
Analiza Primene pravila me|unarodnog ratnog prava u oruànim snagama SFRJ 21.000 USD
Pregled i analiza video materijala snimqenog u toku periodu
1991-1995. godine od strane vi{e TV ku}a i pribavqawe arhivske
gra|e 30.000 USD
Prou~avawe optu`nice, prigovora protiv optu`nice i odluka
suda u predmetu Kupre{ki}, Lanyo, Delali}, Muci}, Tadi}, Jelisi},
317
Krnojelac, Kunarac, Kova~, Vukovi}, Kvo~ka i Krsti} 41.000 USD

Prou~avawe optu`nice i pra}ewe video snimawa sa su|ewa u
predmetu Milo{evi} 72.000 USD
Pra}ewe video perenosa sa statusnih konferencija dr Vojislava [e{eqa putem internet sajta MKSJ 41.000 USD
Prou~avawe optu`nice u predmetu protiv Mrk{i}a, [qivan~anina, Radi}a, Simi}a, Tadi}a i Zari}a 21.000 USD
Stru~na priprema podneska kojima prof. dr Vojislav [e{eq
obave{tava tuìoca o svojoj nameri da iznese posebnu odbranu u smislu Pravila 67 (A) (i
i) Pravilnika 42.500 USD
Stru~na priprema zahteva za izdavawe naloga za pu{tawe na
slobodu 21.000 USD
Stru~na priprema zahteva za dono{ewe odluke o ure|ewu prava na komunikaciju i posete dok se nalazite u pritvoru 21.000 USD
Stru~na priprema zahteva da se preispita odluka Pretresnog ve}a I da se optuènoom dodeli branilac u pripravnosti 21.000 USD
Stru~na priprema zahteva optuènog za normalizaciju uslova
odbrane 21.000 USD
Stru~na priprema zahteva optuènog da Pretresno ve}e I
preko Saveta bezbednosti zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti osnivawa Me|unarodnog krivi~nog
suda za biv{u Jugoslaviju na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti
827 i 808 21.000 USD
Stru~na priprema zahteva za izuze}e tuìoca Me|unarodnog
krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju Karle del Ponte 21.000 USD
Stru~na priprema podneska o protivqewu optuènog da mu
se materijal dostavqa u elektronskom obliku i na engleskom jeziku 21.000 USD
Stru~na priprema obave{tewa optuènog da namerava da iznese posebnu odbranu u skladu sa pravilom 67 (A) (i
i) (b) Pravilnika o
postupku i dokazima osporavawem udruènog zlo~ina~kog poduhvata
kao posebnog oblika po~iwewa koji je pravno i teorijski nemogu}a
tvorevina 42.500 USD
Stru~na priprema zahteva optuènog da Kolegijum izuzme
predsednika Me|unarodnog krivi~nog suda Teodora Merona od su|ewa i odlu~ivawa u predmetu Tuìla{tvo protiv prof. dr Vojislava
[e{eqa 21.000 USD
Stru~na priprema dopune zahteva optuènog za izuze}e Karle
del Ponte 21.000 USD
Stru~na priprema zahteva za izuze}e @albenog ve}a od 5 ~lanova koje je odlu~ivalo po àlbi Tuìla{tva za skidawe Vojvodine
21.000 USD
Stru~na priprema novog zahteva optuènog upu}enog Kolegijumu za izuzimawe predsednika Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u
Jugoslaviju Teodora Merona od su|ewa i odlu~ivawa u predmetu Tuìla{tvo protiv prof. dr Vojislava [e{eqa 21.000 USD
Stru~na priprema i pokretawe postupka radi preduzimawa mera iz nadle`nosti Advokatske komore Holandije protiv Tjarda Edu318
arda van der Spoela 21.000 USD

Stru~na obrada podneska sa molbom da ruska Duma pokrene inicijativu da ruska vlada zahteva od Me|unarodnog suda pravde da se
preispita da li je Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju
legalan 21.000 USD
Razgovor sa svedokom A44 vezano za ta~ke optu`nice 4.200 USD
Uporedna analiza iskaza svedoka A45 sa iskazom datim pred
Vojnim sudom u Beogradu 4.200 USD
Uporedna analiza iskaza svedoka A48 sa iskazom datim pred
Vojnim sudom u Beogradu 4.200 USD
Analiza svih dokaza i materijala prikupqenih u prethodnom
periodu 25.000 USD
Analiza @enevskih konvencija o za{titi `rtava rata sa dopunskim protokolima i prilozima 17.000 USD
Pregled i selekcija dokumenata i materijala prikupqenog od
strane tima odbrane u prethodnoj fazi 25.000 USD
Analiza dokumenata i materijala prikupqenog od strane tima
odbrane u proteklom periodu 25.000 USD
Uporedna analiza i prou~avawe svih dokaza prikupqenih od
strane stru~nog tima koji pomaè odbranu 25.000 USD
Uporedna analiza svih dokaza u predmetu Tuìlac protiv dr
Vojislava [e{eqa 25.000 USD
Ukupno 797.400 USD
(sedamstodevedesetsedamhiqada~etristotine ameri~kih dolara)
Beograd, _________ 2004. godine
1. Tomislav Nikoli}
2. Maja Gojkovi}
3. Slavko Jerkovi}
4. Zoran Krasi}
5. Gordana Pop-Lazi}
6. Aleksandar Vu~i}
7. Vjerica Radeta
8. Elena Boì}-Talijan
9. Dragan Todorovi}
319
10. Ogwen Mihajlovi}

11. Vesna Mari}
12. Marina Ragu{
13. Nikola [e{eq
14. Zlata Radovanovi}
15. Momir Markovi}
16. Jadranko Vukovi}
17. Igor Mirovi}
18. Qiqana Mihajlovi}
19. Branko Nadoveza
20. Marina Toman
21. Nemawa [arovi}
22. Brankica Terzi}
23. Mirko Blagojevi}
24. Amyad Migati
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 69.
24. decembar 2004.
Pretresnom ve}u I
U petak, 17. decembra, uru~ena mi je va{a Odluka po zahtevima
optuènog za savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde, datirana 15. decembra, a iz Sekretarijata otpremqena 16. decembra.
Zahtevam da mi u skladu sa pravilom 73 Pravilnika o postupku i
dokazima izdate potvrdu da se va{a odluka ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravilno i ekspeditivno vo|ewe postupka ili
ishod su|ewa, kako bih Apelacionom ve}u mogao blagovremeno podneti interlokutornu àlbu.
Nemogu}e je zamisliti pravilno i ekspeditivno vo|ewe postupka ako postoji obiqe pouzdanih dokumenata da Me|unarodni sud za
biv{u Jugoslaviju nije legalno formiran sa stanovi{ta Me|unarodnog javnog prava. Sud ~ija se legalnost dovodi u pitawe ne moè ni u
kom slu~aju biti nepristrasni arbitar u sopstvenoj stvari, pa ~iwenica da je Apelaciono ve}e u jednoj od svojih ranijih odluka konstatovalo nadle`nost Tribunala kome pripada pravno ni{ta ne zna~i.
320
Jedna stara srpska narodna poslovica glasi: Niko ne}e priznati da

je kurvin sin. I u ovom slu~aju re~ je o me|unarodnom bastardu velikih sila i Saveta bezbednosti ~iju legalnost svi ugledni svetski
pravnici jednodu{no osporavaju, pa samo Me|unarodni sud pravde
moè biti nepristrasni arbitar.
Vojislav [e{eq

Original: engleski

TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO ZAHTEVU TU@ILA[TVA ZA
PREISPITIVAWE NALOGA PRETRESNOG VE]A DA SE
OPTU@ENOM DOSTAVI PROPRATNI MATERIJAL
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Ulrich Mussemeyer,g.
Daniel Saxon
Pretresno ve}e I (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) Me|unarodnog
suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarod321
nog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od

1991. (u daqem tekstu: Me|unarodni sud) re{ava po Zahtevu Tuìla{tva za preispitivawe odluke kojom se Tuìla{tvu nalaè da optuènom Vojislavu [e{equ (u daqem tekstu: optuèni) obelodani propratni materijal uz Zahtev Tuìla{tva za izmenu Optu`nice.1) Pretresno ve}e tako|e re{ava po Addendumu Zahtevu Tuìla{tva, u kojem
je dodatno obrazloèno za{to Tuìla{tvo podnosi takav zahtev.2)
1. Predmetnom Odlukom Pretresnog ve}a uzet je u obzir prigovor
optuènog na to {to je propratni materijal dostavqen ex parte, {to
zna~i da wemu nije dostavqen i tako|e potvr|eno da Tuìla{tvo nije
navelo razloge iz kojih taj propratni materijal ne sme da se dostavi optuènom dok se ne odobre izmene Optu`nice koje je traìlo dozvolu
da unese. Pretresno ve}e je naloìlo Tuìla{tvu da pokaè vaqan
razlog ili da, u suprotnom, dostavi optuènom propratni materijal.3)
2. U svom Zahtevu Tuìla{tvo govori o izuzetku u tuma~ewu pravila 50(A)(i)(c) i (ii) Pravilnika o postupku i dokazima,4) koji se, po
mi{qewu Tuìla{tva, javqa u Odluci Pretresnog ve}a. Iako pravilo 50(A)(i)(c) predvi|a da, nakon {to je predmet dodeqen Pretresnom ve}u, optuèni ima pravo da bude saslu{an o tome da li Pretresno ve}e treba da dozvoli Tuìla{tvu da izmeni optu`nicu, Tuìla{tvo tvrdi da to pravo u toj fazi ne podrazumeva da optuèni moè da ospori navod da propratni materijal dostavqen u prilog izmeni optu`nice zaista ide u prilog takvoj izmeni.5) Stav Tuìla{tva
je da mogu}nost da optuèni ospori takav navod postoji u drugoj fazi, kada optuèni moè da podnosi preliminarne podneske na osnovu pravila 72, navode}i, izme|u ostalog, nedostatke u formi optu`nice.6)
3. Pored toga, Tuìla{tvo sada tvrdi da propratni materijal ne
treba dostaviti optuènom dok se ne odobre izmene Optu`nice, jer
}e Tuìla{tvo traìti primenu za{titnih mera za ve}inu svedoka
~ije izjave ~ine deo propratnog materijala. Jedna od za{titnih mera
koje }e Tuìla{tvo traìti jeste odgo|eno obelodawivawe optuènom identiteta nekih svedoka.7)
4. Pretresno ve}e se potpuno slaè sa gorenavedenim tuma~ewem
koje je Tuìla{tvo dalo u pogledu pravila 50(A)(i)(c) i (ii). Pravilo
50(A)(i
i) jasno name}e obavezu Pretresnom ve}u da pre nego {to dozvoli izmenu Optu`nice, mora da se uveri da postoje dokazi koji zadovoqavaju standard iz ~lana 19, paragraf 1, Statuta i idu u prilog
predloènoj izmeni. Odluka Pretresnog ve}a nije treblao da prenese nikakvu drugu poruku.8)
5. Pored toga, nalog Pretresnog ve}a Tuìla{tvu izdat je pod
uslovom da Tuìla{tvo ne uspe da pokaè vaqan razlog. Tuìla{tvo sada navodi da }e, u slu~aju da mu Pretresno ve}e dozvoli da izmeni Optu`nicu, traìti za{titne mere za neke svedoke ~ije izjave
~ine deo propratnog materijala. Time je pokazan vaqan razlog i, u
takvom slu~aju, resursi bi se efikasnije i racionalnije upotrebili
ako Tuìla{tvo obelodani optuènom propratni materijal tek ka322
da mu Pretresno ve}e dozvoli da izmeni Optu`nicu, u slu~aju da tako odlu~i.

6. S obzirom na navedeno, pravo optuènog da, na osnovu pravila
50(A)(i)(a), bude saslu{an u vezi sa tim da li Pretresno ve}e treba da
dozvoli Tuìla{tvu da izmeni Optu`nicu ostaje netaknuto.
7. U slu~aju da Tuìla{tvo dobije dozvolu da izmeni Optu`nicu,
ono }e optuènom dostaviti propratni materijal, a on }e onda mo}i
da, na osnovu pravila 72, ospori navod da propratni materijal ide u
prilog izmeni Optu`nice.
Iz gorenavedenih razloga, na osnovu pravila 54 i 126 bis Pravilnika, ovim
1. Poni{tavam nalog Tuìla{tvu izdat Odlukom Pretresnog ve}a;
2. Upu}ujem optuènog da, ukoliko bude èleo da odgovori na
Zahtev Tuìla{tva za izmenu Optu`nice na osnovu pravila
50(A)(i)(c), to moè da u~ini u roku od ~etrnaest (14) dana od datuma
zavo|ewa ove odluke.
Carmel Agius,

Fusnote:
1) Poverqivi Zahtev Tuìla{tva za preispitivawe odluke kojom se Tuìla{tvu nalaè da optuènom dostavi propratni materijal u roku od
sedam dana, 13. decembar 2004. (u daqem tekstu: Zahtev Tuìla{tva);
Odluka o produèwu roka za podno{ewe odgovora, 2. decembar 2004. (u
daqem tekstu: Odluka Pretresnog ve}a); Zahtev Tuìla{tva za dopu{tawe da izmeni Optu`nicu uz poverqivi i ex parte propratni materijal, 22. oktobar 2004. (u daqem tekstu: Zahtev Tuìla{tva za izmenu
Optu`nice).
2) Poverqivi Addendum Zahtevu Tuìla{tva za preispitivawe odluke
kojom se Tuìla{tvu nalaè da optuènom dostavi propratni materijal u roku od sedam dana, 13. decembar 2004.
3) Odluka Pretresnog ve}a, Dispozitiv.
4) Pravilnik o postupku i dokazima, IT/32/Rev.32, 12. avgust 2004.
5) Zahtev Tuìla{tva, par. 6.
6) Zahtev Tuìla{tva, par. 7.
7) Zahtev Tuìla{tva, par. 15-16.
8) Izvor za takvo tuma~ewe Tuìla{tva mo`da je ne ba{ sre}no sro~ena
formulacija u Odluci Pretresnog ve}a, koja je u nastavku navedena kurzivom: ZAKQUÎV[I, stoga, da, ukoliko Tuìla{tvo zatraì izmenu optu`nice nakon {to je predmet dodeqen Pretresnom ve}u, optuèni mora imati priliku da ospori navod da propratni materijal predo~en u prilog izmeni optu`nice zaista ide u prilog takvoj izmeni,
osim ako ne podleè nalozima za neobelodawivawe.
323

Original: engleski

TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
POVERQIVO I DELIMI^NO EX PARTE
ODLUKA PO ZAHTEVU TU@ILA[TVA ZA ZA[TITNE
MERE ZA SVEDOKE TOKOM PRETPRETRESNE FAZE
Daniel Saxon
A. UVOD
1. Pretresno ve} I (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. (u daqem tekstu: Me|unarodni sud) re{ava po Zahtevu optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu
pravila 66(A)(ii) i 68 i za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze ( daqem tekstu: Prvi zahtev Tuìla{tva), koji je Tuìla{tvo 15. septembra 2003. podnelo na poverqivoj i ex parte osnovi.
Uz Prvi zahtev Tuìla{tva priloèno je {est ex parte dodataka, od
A do F. Prvi zahtev Tuìla{tva sadrào je dva zahteva: prvi se ticao neobelodawivawa izvesnog materijala a drugi za{titnih mera za
izvesne svedoke. Optuèni Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optuèni) uloìo je na jednoj statusnoj konferenciji usmeni prigovor na
oba zahteva.1)
324
2. Dana 11. februara 2004. Pretresno ve}e je donelo pismenu odluku po prvom zahtevu iz Prvog zahteva Tuìla{tva i odobrilo neobelodawivawe javnosti materijala dostavqenog optuènom. Po pitawu drugog zahteva Pretresno ve}e je naloìlo Tuìla{tvu da mu
dostavi i dodatne informacije u vezi sa prirodom zatraènih za{titnih mera za svakog od relevantnih svedoka i razloge iz kojih se
takve mere traè.2)
3. Dana 15. aprila 2004. Tuìla{tvo je podnelo poverqivi i delimi~no ex parte Podnesak optu`be s dodatnim informacijama o za{titnim merama za osetqive svedoke (u daqem tekstu: Dodatni podnesak Tuìla{tva). Tuìla{tvo je navelo da ex parte dodaci od A do
F tom podnesku treba da zamene ex parte dodatke od A do F Prvom
zahtevu Tuìla{tva. Uz to, Tuìla{tvo je modifikovalo sistem numeracije svedoka.3)
4. Dana 5. oktobra 2004. Tuìla{tvo je podnelo poverqivi i delimi~no ex parte Drugi zahtev optu`be za za{tine mere za svedoke
tokom pretpretresne faze (u daqem tekstu: Drugi zahtev Tuìla{tva) kojim je dopuwen Prvi zahtev Tuìla{tva i koji sadrì zahtev za za{titne mere samo za jednog dodatnog svedoka.
B. MERODAVNO PRAVO
Primena za{titnih mera odre|enih u ranijim postupcima
5. Pravilo 75(F) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem
tekstu: Pravilnik)4) predvi|a da za{titne mere odre|ene u nekom
postupku (u daqem tekstu: prvi postupak) ostaju na snazi, mutatis mutandis, u svakom drugom postupku pred Me|unarodnim sudom (daqe u
tekstu: drugi postupak) dok god ne budu izmewene u skladu sa procedurom predvi|enom pravilom 75.
6. Takve za{titne mere moè da poni{ti, izmeni ili poja~a ve}e koje re{ava u prvom postupku ili, ako u prvom postupku vi{e ne
re{ava nijedno ve}e, onda ve}e koje re{ava u drugom postupku.5)
7. Tuìla{tvo je zatraìlo izmenu mera odre|enih u postupku u
kojem vi{e ne re{ava nijedno ve}e. Prema pravilu 75 (G)(ii),ovo Pretresno ve}e je nadle`no da razmotri svaki eventualni zahtev da poni{ti, izmeni ili poja~a za{titne mere odre|ene u tom postupku.
8. Za{titne mere odre|ene u nekom postupku, koje je potom izmenilo neko drugo Pretresno ve}e, ostaju na snazi u ovom postupku u takvom izmewenom obliku.
Obelodawivawe identiteta `rtve ili svedoka u kasnijem roku
9. Pravilo 69(A) odnosi se na neobelodawivawe identiteta `rtve ili svedoka koji moè biti u opasnosti ili izloèn riziku.
Strahovi koje izraze sami potencijalni svedoci o tome da su mo`da
u opasnosti ili izloèni riziku nisu sami po sebi dovoqni da se pokaè da postoji stvarna verovatno}a da su oni u opasnosti ili izloèni riziku. Potrebno je pokazati ne{to vi{e da bi se opravdalo
325
zadirawe u prava optuènog kakvo predstavqa neobelodawivawe

identiteta `rtava ili svedoka.6) Radi se o pravu optuènog na pravi~nost i javnost su|ewa, na unakrsno ispitivawe svedoka koji svedo~e protiv wega i na adekvatno vreme za pripremu odbrane.7) Potrebno je da ti strahovi budu objektivno utemeqeni8).
10. Iz formulacije pravila 69 jasno je da Tuìla{tvo uz svaki
zahtev za neobelodawivawe mora da priloì dokaze o izuzetnim
okolnostima, {to je tako|e u skladu s bri`qivo uspostavqenom ravnoteòm iz ~lana 20 (1) Statuta ovog Me|unarodnog krivi~nog suda
(u daqem tekstu: Statut),9) koji glasi:
postupak [se] vodi... uz puno po{tovawe prava optuènog i du`nu brigu o za{titi `rtava i svedoka.
11. Na osnovu Statuta se moè zakqu~iti da prvi uslov ima prioritet nad potrebom da se za{tite `rtve i svedoci:
Premda Me|unarodni sud mora jasno dati do znawa budu}im `rtvama i svjedocima u drugim predmetima da }e upotrijebiti svoja
ovla{}ewa da ih, gdje god je to mogu}e, za{titi, izme|u ostalog, od
pritiska ili zastra{ivawa, prava optuènog u predmetu u kojem je
nalog zatraèn ostaju glavni prioritet.10)
12. Takav prioritet daqe potvr|uje pravilo 75(A) Pravilnika
koje Ve}u dopu{ta da odredi za{titne mere, pod uslovom da su one u
skladu s pravima optuènog.11)
13. U predmetu Milo{evi} Pretresno ve}e je podsetilo na praksu ovog Me|unarodnog suda po pitawu uslova koje treba ispuniti da
bi se dozvolila anonimnost svedoka:
(1) mora postojati stvarna bojazan za bezbednost svedoka i wegove porodice;
(2) svedo~ewe doti~nog svedoka mora biti va`no za tezu optu`be;
(3) Pretresno ve}e mora biti uvereno da ne postoji prima facie
dokaz da je svedok nepouzdan;
(4) nefikasnost ili nepostojawe programa za{tite svedoka je pitawe koje je od velikog zna~aja za dono{ewe odluke o dopu{tawu
anonimnosti; i
(5) sve preduzete mere moraju izri~ito biti nu`ne.12)
14. Pored toga, Pretresno ve}e u predmetu Br|anin odredilo je
tri kriterijuma koje treba uzeti u obzir pri re{avawu zahteva na
osnovu pravila 69 (A) za odre|ivawe konkretnih za{titnih mera za
svedoke. Ti kriterijumi su slede}i:
(a) postojawe verovatno}e da }e na svedoka biti vr{en pritisak
ili da }e biti zastra{ivan nakon {to wegov identitet bude obelodawen optuènom i wegovim braniocima, ali ne i javnosti;
(b) mera u kojoj se ovla{}ewe za odre|ivawe za{titnih mera moè upotrebiti za za{titu pojedina~nih `rtava ili svedoka u konkretnom predmetu ili da li je ciq tih mera samo da se Tuìla{tvu
olak{a izvo|ewe dokaza u drugim predmetima u budu}nosti; i
(c) duìna perioda pre po~etka su|ewa tokom kojeg se identitet
`rtava i svedoka mora obelodaniti optuènom: pravilo 69 (C) izi326
skuje da se identitet svedoka ili `rtve obelodani dovoqno dugo pre

po~etka su|ewa da se omogu}i dovoqno vremena za pripremu odbrane.13)
15. Ovo Pretresno ve}e prihvata da verovatno}a da }e na svedoka
biti izvr{en pritisak raste {to je duì vremenski razmak izme|u
obelodawivawa wegovog identiteta i vremena kada treba da svedo~i.14)
16. [to se ve}a za{tita traì to je ve}a obaveza traìoca da
potkrepi postojawe navedene opasnosti. Pored toga, da bi se otklonio legitimni strah svedoka, treba da se primeni minimalno potrebna za{titna mera.15) Pravilo 75, izme|u ostalog, predvi|a da se u ciqu za{tite privatnosti i bezbednosti `rtvama i svedocima moè
dodeliti pseudonim.
17. [to se ti~e neobelodawivawa identiteta `rtve ili svedoka
na osnovu pravila 69, odobrenog svedocima u prvom postupku, pravilo 75(F)(ii) predvi|a da, kad su u nekom postupku pred Me|unarodnim
sudom za neku `rtvu ili svedoka odre|ene za{titne mere, u koje spada i neobelodawivawe na osnovu pravila 69, te za{titne mere nisu
prepreka Tuìla{tvu da u drugom postupku ispuni sve obaveze obelodawivawa u skladu s Pravilnikom. Prema tuma~ewu Pretresnog
ve}a, to zna~i da obaveza obelodawivawa koju Tuìla{tvo ima prema optuènom u drugom postupku poni{tava za{titne mere u vidu
neobelodawivawa, eventualno odre|ene optuènom u prvom postupku. Iz tog razloga, Tuìla{tvo je primorano da ve}u koje re{ava u
drugom postupku ponovo podnese zahtev ukoliko èli da bude oslobo|eno obaveza obelodawivawa po pitawu optuènog u drugom postupku, pri ~emu tom ve}u mora da pruì dovoqno informacija u prilog
traènim za{titnim merama.
C. DISKUSIJA
Op{te napomene o za{titnim merama traènim u ovom konkretnom
predmetu
18. U poverqivom i ex parte Dodatku A Tuìla{tvo je za svakog
potencijalnog svedoka podrobnije objasnilo za{to trì za{tite mere. Me|utim, vaqalo bi izneti neke op{tije napomene.
19. Imena potencijalnih svedoka za koje su zatraène za{titne
mere nisu navedena ni u jednom podnesku Tuìla{tva. Da bi se za{titne mere koje odredi ovo Pretresno ve}e na primeren na~in primenile, imena tih svedoka, ukqu~uju}i dodeqene pseudonime, bi}e
podneta Pretresnom ve}u na poverqivoj osnovi (a, po potrebi i ex
parte).
20. Kao {to je Tuìla{tvo istaklo u Delu I Prvog zahteva Tuìla{tva, zabrinutost za bezbednost je u ovom predmetu mo`da izraènija nego u drugim, jer je ovaj optuèni ~esto izraàvao nameru da
ometa postupak. To }e imati uticaja na odlu~ivawe o odre|ivawu
primerenih za{titnih mera za svakog od doti~nih potencijalnih
svedoka, a naro~ito za one na koje bi takvo pona{awe optuènog mo327
glo da uti~e u zna~ajnoj meri.16)

21. Pretresno ve}e je razmotrilo okolnosti svakog potencijalnog svedoka ponaosob i uverilo se da je wihova bojazan za sopstvenu
bezbednost i bezbednost ~lanova wihovih porodica legitimna i
opravdana, te da je odre|ivawe za{titnih mera navedenih u dispozitivu, dole u tekstu, opravdano radi za{tite privatnosti i bezbednosti tih svedoka i wihovih porodica. Pored toga, Pretresno ve}e je
obavezno da analizira zatraène za{titne mere i utvrdi da li su u
skladu s pravima optuènog, kao i da uspostavi ravnoteù izme|u
prava optuènog na adekvatno vreme za pripremu svoje odbrane, na
unakrsno ispitivawe svedoka koji svedo~e protiv wega i na javnost
su|ewa, s jedne, i potrebe da se `rtvama i svedocima odredi odgovaraju}a za{tita, s druge strane. Pretresno ve}e se uverilo da se odobrenim za{titnim merama uspostavqa primerena ravnoteà izme|u
prava optuènog i za{tite `rtava i svedoka.
22. U izvesnom broju slu~ajeva Tuìla{tvo je traìlo izmenu za{titnih mera odre|enih u ranijim postupcima, ukqu~uju}i dodelu
pseudonima, budu}i da su dodeqene u pretresnoj fazi, a ovom prilikom traì da se te iste mere odrede ve} u pretpretresnoj fazi postupka. Taj zahtev Tuìla{tva po~iva na pogre{nom tuma~ewu. U
pravilu 75 (F) stoji da za{titne mere odre|ene za neku `rtvu ili
svedoka u nekom postupku pred Me|unarodnim sudom ostaju na snazi,
mutatis mutandis,u svakom drugom postupku pred Me|unarodnim sudom. Prema tuma~ewu ovog Pretresnog ve}a, izraz drugi postupci
podrazumeva trenutni pretpretresni postupak, te stoga nema razloga za izmenu mera koje su ve} odre|ene u drugom postupku i koje su daqe na snazi. Za ovaj postupak nije bitna faza u kojoj su u ranijem postupku odre|ene za{titne mere, budu}i da su sve i daqe na snazi.
23. Uz to, Tuìla{tvo je traìlo obelodawivawe u kasnijem roku identiteta svedoka koje namerava da pozove na su|ewe. Od Pretresnog ve}a se mahom traì odobrewe da se wihov identitet, neredigovane izjave i dokazni predmeti obelodane braniocu u pripravnosti
trideset dana, a optuènom deset dana pre o~ekivanog datuma svedo~ewa.
24. Da bi odredilo u kojoj fazi optuènom treba obelodaniti podatke na osnovu kojih se moè utvrditi identitet potencijalnih svedoka, Pretresno ve}e mora da uspostavi ravnoteù izme|u prava optuènog na adekvatno vreme za pripremu odbrane, s jedne, i opasnosti kojoj }e konkretni svedoci biti izloèni ukoliko se optuènom
obelodane podaci na osnovu kojih se moè utvrditi wihov idetnitet,
s druge strane. S obzirom na prirodu svedo~ewa tih konkretnih potencijalnih svedoka, optuènom je neophodno adekvatno vreme za
pripremu odbrane, i ovo Pretresno ve}e smatra da optuèni i branilac u pripravnosti imaju pravo da im se identitet, neredigovane
izjave i dokazni predmeti u vezi s tim svedocima obelodane najkasnije trideset (30) dana pre utvr|enog dana su|ewa.
25. Nije jasno da li }e procena opasnosti koju je Tuìla{tvo sa328
da iznelo u prilog odre|ivawu za{titnih mera ostati ista sve vreme do nekog trenutka neposredno pre po~etka su|ewa ili trenutka
kada neki svedok treba da pristupi sudu da svedo~i. Ukoliko Tuìla{tvo do isteka roka u kojem optuènom treba da obelodani podatke
o identitetu svedoka ostane pri stavu da je daqe odga|awe obelodawivawa opravdano, ono moè da podnese zahtev za izmenu tih za{titnih mera i iznese Pretresnom ve}u novu procenu opasnosti.
DISPOZITIV
26. Iz gorenavedenih razloga, na osnovu ~lana 21 i ~lana 22 Statuta i pravila 66, 68, 69 i 75, Pretresno ve}e nalaè kako sledi:
(1) Tuìla{tvo }e pretresnom ve}u na poverqivoj osnovi (a, po
potrebi, ex parte) dostaviti spisak s imenima svedoka, wihovim pseudonimima i odre|enim za{titnim merama.
(2) Tuìla{tvo }e umesto starih koristiti nove pseudonime, koji po~iwu sa VS, kao u Dodatnom podnesku Tuìla{va.
(3) Svedoci kojima su u ranijim postupcima bili dodeqeni pseudonimi (VS-004, VS-020, VS-021, VS-022, VS-05, VS-06, VS-07, VS1012) ostaju za{ti}eni, kao {to je navedeno u poverqivom i ex parte
Dodatku A ovoj odluci; ukoliko Tuìla{tvo èli da po pitawu nekih svedoka bude oslobo|eno obaveza obelodawivawa prema ovom optuènom, ono mora ponovo da podnese zahtev Pretresnom ve}u i navede dovoqno informacija u prilog zatraènim za{titnim merama.
(4) Slede}im potencijalnim svedocima dodeqen je pseudonim koji }e se koristiti tokom ~itavog postupka: VS-007, VS-008, VS-009,
VS-011, VS-015, VS-017, VS-031, kao i VS-018, VS-019 i VS-024.
(5) Tuìla{tvo }e optuènom i braniocu u pripravnosti obelodaniti podatke na osnovu kojih se moè utvrditi identitet slede}ih
potencijalnih svedoka: VS-007, VS-008, VS-009, VS-001, VS-015, VS017 i VS-031 najkasnije trdeset (30) dana od utvr|enog dana su|ewa.
Ukoliko Tuìla{tvo do isteka roka u kojem optuènom treba da obelodani podatke o identitetu svedoka ostane pri stavu da treba odobriti daqe odga|awe obelodawivawa, ono moè da podnese zahtev za izmenu
tih za{titnih mera i iznese Pretresnom ve}u novu procenu opasnosti.
(6) Obaveze navedene u Odluci Pretresnog ve}a po Zahtevu optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila 66(A)(i
i) i 68 i za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne
faze, od 11. februara 2004, nisu vremenski ograni~ene i ostaju na
snazi tokom celog postupka, odnosno do dono{ewa daqeg naloga.
Uz ovu odluku priloèn je poverqivi i ex parte Dodatak A.
Carmel Agius,
329

Fusnote:
1) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, transkript statusne konferencije od 29. oktobra 2003, T. str. 125-135.
2) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT Odluka
po zahtevu optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na
osnovu pravila 66(a)(
i ) i 68 i za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze, 13. februar 2004.
3) Dodatni podnesak Tuìla{tva, par 2.
4) Pravilnik o postupku i dokazima, IT/32/Rev.32, 12. avgust 2004.
5) Vidi pravilo 75 (G)
6) Vidi predmet Tuìlac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a,
predmet br. IT-99-36-PT, Odluka po zahtjevu Tuìla{tva za{titne
mjere, 3. jul 2000, par. 26.
7) Vidi predmet Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br.
IT-02-54-T, Odluka po zahtevu tuìoca za izricawe za{titnih mera za
svedoke za su|ewe (Bosna), 30. jul 2002, par. 4.
8) Tuìlac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a, predmet br.
IT-99-36-PT, Odluka po tre}em zahtjevu tuìoca za{titne mjere, 8.
novembar 2000, par. 13(2).
maja 1993. na osnovu S/RES 827 (1993), posledwi put izmewen i dopuwen
na osnovu S/RES 1411 (2002.).
predmet br. IT-99-36-PT, Odluka po zahtjevu Tuìla{tva za za{titne
mjere, 3. jul 2000, par. 30.
11) Vidi predmet Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br. IT02-54-T, Odluka po zahtevu tuìoca za izricawe za{titnih mera za svedoke za su|ewe (Bosna), 30. jul 2002, par. 4.
12) Vidi predmet Tuìlac Protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br.
IT-02-54-T, poverqiva i delimi~no ex parte Odluka po zahtevu Tuìla{tva za izricawe privremenih za{titnih mera u skladu s pravilom
69, 19. februar 2002, par. 25. Vidi i predmet Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a, predmet br. IT-95-14-T, Odluka po molbi tuìteqa od
17. listopada 1996. kojom se traè za{titne mjere za `rtve i svjedoke,
5. novembar 1996; predmet Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, predmet br.
IT-94-1-T, Odluka po prigovoru tuìoca kojim se zahtevaju za{titne
mere za `rtve i svedoke, 10. avgust 1995.
predmet br. IT-99-36-PT, Odluka po zahtjevu Tuìla{tva za za{titne
mjere, 3. jul 2000, par. 24-34; vidi i predmet Tuìlac protiv Slobodana
Milo{evi}a, predmet br. IT-02-54-T, delimi~no poverqivu i ex parte
Odluku po zahtevu Tuìla{tva za izricawe privremenih za{titnih
mera u skladu s pravilom 69, 19. februar 2002.
14) Predmet Tuìlac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a, predmet br. IT-99-36-PT, Odluka po tre}em zahtjevu tuìoca za za{titne
mjere, 8. novembar 2000, par. 13(3).
IT-02-54-T, Odluka po zahtevu tuìoca za izricawe za{titnih mera za
svedoke za su|ewe (Bosna), 30. jul 2002, par. 5.
IT-02-54, Odluka po zahtevu Tuìla{tva za izricawe privremenih za{titnih mera u skladu sa pravilom 69, 19. februar 2002, par. 29.
330
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 70.
Pretresnom ve}u I
Danas su mi dostavqene Odluka po zahtevu Tuìla{tva za preispitivawe naloga Pretresnog ve}a da se optuènom dostavi propratni materijal i Odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za
svedoke tokom pretpretresne faze. Obe odluke Pretresno ve}e I je
donelo 16. decembra 2004. godine, a na wima je nazna~eno da su u Sekretarijatu Me|unarodnog suda zavedene 21. decembra. Od dana zavo|ewa do uru~ewa pro{lo je punih osam dana, {to predstavqa potpuno nerazumqivo i neprihvatqivo ka{wewe, kakvo se de{avalo i u
ranijim slu~ajevima. Nema nikakvog razloga da mi se svi sudski dokumenti ne dostavqaju istog dana kad su zavedeni, s obzirom da sam
svakodnevno na dohvat ruku Sekretarijata, u Pritvorskoj jedinici
Ujediwenih nacija.
Ukoliko Pretresno ve}e I nije u stawu da natera Sekretarijat
kao ~inovni~ki aparat Me|unarodnog suda mi se sva dokumenta dostavqaju istog dana kad su zavedena u protokol, zahtevam da mi se rokovi za podno{ewe àlbi ili odgovora ra~unaju u ovim slu~ajevima
od dana dostave, kako se to radi u svim civilizovanim dràvama. Ako
se rok ra~una od dana zavo|ewa ova dva dokumenta, onda ja ve} danas
ne bih imao pravo da po pravilu 73. podnesem zahtev za potvrdu radi
ulagawa àlbe, {to je pravno neodrìvo.
Zahtevam da mi Pretresno ve}e I izda potvrdu da se obe danas
uru~ene odluke ti~u pitawa koja bi u zna~ajnoj meri uticala na pravilno i ekspeditivno vo|ewe postupka ili ishod su|ewa, kako bih
shodno pravilu 73. Pravilnika o postupku i dokazima mogao Apelacionom ve}u podneti interlokutornu àlbu.
Da bih mogao da napi{em i adekvatno argumentujem interlokutorne àlbe, zahtevam da mi {to pre dostavite sve dokumente dosada{we sudske prakse Ha{kog tribunala na koje se u va{im odlukama
pozivate, i to:
1. Odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere od 3. jula 2000.
u predmetu Tuìlac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a;
2. Odluka po zahtevu tuìoca za izricawe za{titnih mera za svedoke za su|ewe (Bosna) od 30. jula 2002. u predmetu Tuìlac protiv
Slobodana Milo{evi}a;
3. Odluka po tre}em zahtevu tuìoca za za{titne mere od 8. novembra 2000. u predmetu Tuìlac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a;
4. Odluka po zahtevu Tuìla{tva za izricawe privremenih za{titnih mera u skladu s pravilom 69. od 19. februara 2002. u predme331
tu Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a;

5. Odluka po molbi tuìoca od 17. oktobra 1996. kojom se traè
za{titne mere za `rtve i svedoke od 5. novembra 1996. u predmetu Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a;
6. Odluka po prigovoru tuìoca kojim se zahtevaju za{titne mere za `rtve i svedoke od 10. avgusta 1995. u predmetu Tuìlac protiv
Du{ka Tadi}a.
Skre}em vam pa`wu da ste se ve} brutalno oglu{ili na skoro sve
moje prethodne zahteve za dostavqawe dokumenata iz dosada{we sudske prakse, na koje se, ina~e, tako rado pozivate. Uz to, Sekretarijat
Me|unarodnog suda je kategori~ki odbio moj pisani zahtev da mi se
stavi na raspolagawe, na srpskom jeziku koji jedino razumem, sva dosada{wa sudska praksa. Ti postupci za mene su dodatni dokazi da vi
sistematski ometate i onemogu}avate moju odbranu pred ovim politi~ki motivisanim i izrazito antisrpski orijentisanim nelegalnim sudom, a i sami se bojite da svoju legalnost stavite na ispit
pred Me|unarodnim sudom pravde.
Uzgred vas jo{ jednom upozoravam da nisam u stawu da pismeno odgovorim na zahtev Tuìla{tva za izmenu optu`nice jer mi jo{ nisu
dostavqeni ni dokumenti iz sudske prakse na koje se Tuìla{tvo poziva u tom svom zahtevu, pa je i besmislen rok od ~etrnaest dana koji
ste mi ostavili za odgovor u va{oj odluci od 16. decembra. Uostalom,
po{to mi je odluka tek danas dostavqena, Sekretarijat je ve} pojeo
osam dana od toga roka, pa je meni preostalo samo {est dana.
Vojislav [e{eq
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 71.
5. januara 2005. godine

Zahtevam da mi omogu}ite posetu mog pravnog savetnika Aleksandra Vu~i}a 7, 9, 10. i 11. februara 2005. godine. Kao ~lan stru~nog
tima koji pomaè moju odbranu, pored redovnih poslova u sklopu pripremawa moje odbrane pred ovim sudom, Aleksandar Vu~i} je od mene
dobio i specijalni zadatak da mi od raspoloìvog filmskog materijala i video-zapisa o mom u~e{}u u ratu za odbranu Republike Srpske Krajine i Republike Srpske uradi i montira jedan film u ukupnom trajawu od tri sata (dva puta po sat i po), koji planiram da prikaèm u sudnici u sklopu izlagawa uvodnog dela moje odbrane.
S obzirom da samo ja znam gde je taj filmski materijal pohrawen
neophodno je da ostvarim neposredni kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em, kako bih ga u to uputio i dao mu osnovne sugestije o konceptu
filma. To bi bila prilika da preko wega prenesem instrukcije i
ostalim ~lanovima stru~nog tima koja pitawa da budu teì{te wi332
hovog daqeg rada, s obzirom da sam definitivno odlu~io da se sam

branim u procesu koji se protiv mene vodi pred Me|unarodnim sudom.
Vojislav [e{eq
Prevod sa engleskog na srpski jezik:
Deken Van De Orde Van Advocaten In Het Arrondissement Roterdam
(poverqivo)
Stru~nom timu koji pomaè u odbrani prof. dr Vojislava [e{eqa
Za: gospodina Tomislava Nikoli}a, Save Kova~evi}a 28, Zemun,
SCG
Roterdam, 15. novembar 2004.
Na{a veza: A04/05/17
Po{tovani gospodine Nikoli}u,
Od holandske Advokatske komore u Hagu primio sam, dopisom od
11. novembra 2004. godine, kopiju va{eg dopisa tu`be od 25. oktobra
2004. u kome ste Vi, u ime stru~nog tima koji pomaè u odbrani prof.
Vojislava [e{eqa, uloìli tu`bu protiv gospodina T.E. Van der
Spoela, advokata iz Roterdama.
U vezi sa ovim zadatkom, koji mi je dodeqen prema Advocatenwet,
istraì}u tu`bu koju ste uloìli Vi i Va{ tim protiv gospodina
Van der Spoela. U tom smislu, ja sam danas poslao dopis gospodinu Van
der Spoelu, ~iju kopiju Vam prilaèm na uvid (prilog 1). U ovom pismu zatraìo sam od gospodina Van der Spoela da mi dostavi pismeni
odgovor u vezi sa uloènom tu`bom.
Nakon prijema pismenog odgovora od gospodina Van der Spoela,
prosledi}u kopiju Vama radi daqih komentara. Nakon prijema Va{ih
pismenih komentara traì}u od gospodina Van der Spoela principijelan kona~an pismeni odgovor koji }u vratiti Vama/Va{em timu radi
diskusije o daqem vo|ewu ovog postupka. Izloì}u svoje uslovne stavove u odnosu na tu`bu i prodiskutovati sa Vama mogu}nost dostavqawa Va{e tu`be i novih dokumenata disciplinskom ve}u Haga. Molim
imajte u vidu da }e taj zadatak biti ograni~en na istragu u vezi Va{e
tu`be i da kona~nu odluku u pogledu tu`be moè doneti samo disciplinsko ve}e.
Kurtoazno Vas obave{tavam da moje angaòvawe u funkciji
predsednika Advokatske komore Roterdama mora biti ograni~eno na
istragu po Va{oj tu`bi protiv mog kolege advokata gospodina Van
der Spoela i nije u mojoj nadle`nosti da se bavim tu`bama koje Vi
ili Va{ tim ima protiv Tribunala, Pretresnog ve}a koje je odlu~ilo da imenuje gospodina Van der Spoela i/ili sekretara Tribunala.
Obavesti}u Vas ponovo kada budem primio pismeni odgovor go333
spodina Van der Spoela.

S po{tovawem,
J.W. Bruidegom, s.r.
Predsednik Advokatske komore Roterdama
Deken Van De Orde Van Advocaten In Het Arrondissement
Roterdam
Roterdam, 15. novembar 2004.
Na{a veza: A 04/05/17
U prilogu Vam dostavqam na uvid kopije slede}ih dokumenata:
kopiju pisma Advokatske komore Holandije Advokatskoj komori Roterdama od 11. novembra 2004. (prilog 1);
kopiju prioritetnog pisma holandske Advokatske komore od 11.
novembra 2004. stru~nom timu koji pomaè u odbrani prof. dr Vojislava [e{eqa/za: gospodina Tomislava Nikoli}a (prilog 2);
dopis tu`bu iz Beograda, od 25. oktobra 2004. koju je poslao gospodin Nikoli}, predstavnik stru~nog tima koji pomaè u odbrani
prof. dr Vojislava [e{eqa Advokatskoj komori Holandije (prilog
3).
Primeti}ete iz obimnog pisma koje je poslao gospodin Nikoli}
u ime stru~nog tima koji pomaè u odbrani prof. dr Vojislava [e{eqa da je ovaj stru~ni tim uloìo tu`bu protiv Vas po pitawu Va{eg prihvatawa funkcije branioca u pripravnosti prof. dr Vojislava [e{eqa u daqem postupku pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju u [eveningenu.
Iz pisma-tu`be od 25. oktobra 2004. zakqu~ujem da je pritu`ba
protiv Vas dvostruka:
a. prihvatawe imenovawa u navedenom slu~aju bilo bi protiv
etike i vaè}eg moralnog kodeksa, a prekr{ili biste i ~lan 5 profesionalnog kodeksa advokata, s obzirom na ~iwenicu da se prof.
Vojislav [e{eq ne slaè sa Va{im imenovawem (strana 3).
b. Prihvatawem navedenog imenovawa ometate imenovawe i registrovawe stru~nog tima kao branioca, koga zastupa gospodin Nikoli}, a koji tim je oformqen ekskluzivno po èqi i voqi profesora
Vojislava [e{eqa.
Kako mi du`nost nalaè da istraìm pritu`be protiv Vas, ovim
Vas pozivam da mi dostavite svoj pismeni odgovor na navedene pritu`be u roku od tri nedeqe od danas.
U prilogu Vam dostavqam kopiju mog dana{weg pisma gospodinu
Nikoli}u (prilog 4).
O~ekujem Va{ pismeni odgovor u navedenom roku.
S po{tovawem,
J. W. Bruidegom, s.r.
Kraj prevoda
334
Potvr|ujem da ovaj prevod odgovara svom izvorniku koji je sa~iwen na engleskom jeziku.
Vladan Vasi}, stalni sudski tuma~ za engleski jezik za podru~je
Okru`nog suda u Beogradu, postavqen re{ewem br. 740-02-00083/9301.
Beograd, 17. decembar 2004. godine
Roterdam
(poverqivo)
Za: gospodina Tomislava Nikoli}a, Save Kova~evi}a 28, Zemun,
SCG
Roterdam, 6. decembar 2004.
U vezi sa mojim dopisom vama od 15. novembra 2004. godine po pitawu gorenavedenog, dostavqam vam kopiju pisma odbrane od 1. decembra 2004. sa prilozima primqenim od gospodina Van der Spoela u odnosu na tu`bu uloènu od strane stru~nog tima protiv gospodina Van
der Spoela (prilog 1). Pismo na holandskom.
Posledwa navedena ~iwenica predstavqa problem koji mora biti
re{en za ubudu}e. Vi ste podneli tu`bu protiv holandskog advokata
gospodina Van der Spoela sekretaru Advokatske komore Roterdama u
Holandiji, koja je o~igledno zasnovana na zakonu o advokaturi Holandije, a koja }e, ukoliko stru~ni tim to èli, na kraju biti razmotrena
od strane Disciplinskog ve}a Holandije u Hagu i/ili kona~no re{ena
od strane Disciplinskog suda Holandije u Hertogenbosch, Holandija.
Prema kona~noj odluci Disciplinskog ve}a i Disciplinskog suda ova tu`ba bi}e dostavqena Ve}u na holandskom jeziku. Zbog toga
je gospodin Van der Spoel odlu~io da prezentuje svoju odbranu protiv
tu`be stru~nog tima na holandskom.
U predmetnom pismu odbrane gospodin Van der Spoel daje pregled
dosada{weg istorijata po ovom pitawu od kada se dr [e{eq dobrovoqno stavio na raspolagawe nadle`nim organima u februaru 2003.
do imenovawa gospodina Vand der Spoela 16. februara 2004. Gospodin
Van der Spoel isti~e tako|e da ni prof. [e{eq niti bilo ko drugi
nije uloìo àlbu protiv odluke Tribunala o imenovawu gospodina
Van der Spoela kao branioca u pripravnosti, 16. februara 2004.
Gospodin Van der Spoel daqe navodi da su razlozi za pritu`be
protiv wega od strane stru~nog tima potpuno neopravdani.
Kako moja organizacija (Advokatska komora Roterdama) nema mogu}nost prevo|ewa, a tu`be koje se dostavqaju disciplinskim organima u Holandiji moraju biti na holandskom, vama ostavqam to da
335
prevedete predmetnu odbranu i pripremite akciju protiv we, ukoliko stru~ni tim èli da ide daqe sa tim.
Najqubaznije vas pozivam da mi dostavite daqe komentare u ime
stru~nog tima u vezi sa odbranom pokrenutom od strane gospodina
Van der Spoela u priloènim dokumentima i o~ekujem va{e daqe komentare do 15. januara 2005. Tako|e predlaèm da potraìte pomo}
nekog holandskog advokata u daqem vo|ewu ovog postupka s obzirom
na potrebu da dokumenta u ovom postupku moraju biti na holandskom.
O~ekujem va{ odgovor po navedenom pitawu.
U prilogu vam dostavqam kopiju mog pisma gospodinu Van der
Spoelu od danas (prilog 2).
S po{tovawem,
J. W. Bruidegon
predsednik Advokatske komore Roterdama
Kraj prevoda
Dekan Reda advokata
Okrug Roterdam
3000 AM Roterdam
Postbus 516
W eena 666
Poverqivo:
Po{tovani gospodin
Mr. Tj. E. van der Spoel
Boergoensevliet 168
3082 KH Roterdam

Na{ znak: A 04/05/17
(navesti prilikom odgovora)
Po{tovani kolega,
Va{ prigovor od 1. decembra 2004. godine sa prilozima u vezi gorenavedenog pitawa primio sam. Ukazao sam gospodinu Nikoli}u/Ekspertskom timu na jezi~ki problem u priloènoj kopiji dopisu
upu}enom gospodinu Nikoli}u danas (prilog).
Imaju}i u vidu sada{wu jezi~ku barijeru, produìo sam rok u
kome o~ekujem reakciju Ekspertskog tima do 16. januara 2005. godine
i o~ekujem vesti od strane tuìlaca. O daqem toku }u da vas obavestim.
S po{tovawem,
336
J. W. Bruidegom s.r.
Advokati i punomo}nici
MR. A.JM. Velu
Mr.Tj.E. van der Spoel
Mr. G.E. van der Pols
Boergoensevliet 168
3082 KH Roterdam
telefon: (010)4297032
faks: (010)4297032
Dekanu Reda advokata
Roterdamskog okruga
ceweni gospodin
Mr. J.W. Bruidegom
Postbus 516
3000 AM Roterdam
Po{tovani kolega,
Va{ broj: A04-05-17
Pozivate me da sa vama korespondiram na engleskom jeziku u vezi sa àlbom koja je navedena u va{em dopisu od 15. novembra 2004. godine, sa navedenim brojem predmeta.
Deluje privla~no i logi~no u ovom me|unarodnom pitawu, ali ja
to ne}u da u~inim.
Prvenstveno jer se radi o àlbi upu}enoj holandskom Redu advokata protiv jednog holandskog advokata, a koja je zasnovana na holandskom Advokatskom zakonu.
Pored toga nije zamislivo da jedan holandski Disciplinski savet i holandski Disciplinski sud treba da se oko ove àlbe nadme}u
kako bi donosioci odluke istu doneli na sopstvenom jeziku.
Zavr{avaju}i odeqak posve}en jezi~kom pitawu ne}u da izostavim da podnosilac àlbe èli jedino da se upozna sa predmetom koji
je sastavqen na wegovom, srpskom, jeziku i da ne}e nikada hteti da direktno bude upoznat sa odgovorom na svoju àlbu na engleskom jeziku.
Pre nego {to pre|em na dve formulisane àlbe sa va{e strane,
prikaza}u vam tok procesa u krivi~nom postupku protiv dr [e{eqa,
sa nekoliko dodatnih informacija.
Dr [e{eq se dobrovoqno predao 24. februara 2003. godine i
istog dana je preba~en u Zatvorsku jedinicu Ujediwenih nacija ICTY
u Hagu. Prvo pojavqivawe se dogodilo 25. marta 2003. godine. Ukratko, dr [e{eq je optuèn za 8 krivi~nih dela protiv ~ove~nosti i 6
ratnih zlo~ina.
337
On odbija krivicu koja mu je pripisana kroz ~iwenice optu`nice i od po~etka je ukazivao na to da }e biti sopstveni branilac i da
ne prihvata pravnu pomo}, kako je opisano u Regulativi ICTY.
Predmet se jo{ uvek nalazi u takozvanoj fazi predsu|ewa i moje
je o~ekivawe, da stvarno razmatrawe predmeta ne}e biti u roku od
godinu dana. Za daqe informacije upu}ujem vas na Case Information
Sheet koji vam dostavqm u prilogu.
Dana 9. maja 2003. godine sudsko odeqewe I odlu~ilo je da se imenuje takozvani stend baj advokat, za {ta je zaduèn sudski pisar. U
prilogu vam dostavqam to re{ewe.
Dana 5. septembra 2003. godine, mr Aleksandar Lazarevi}, advokat iz Beograda, imenovan je za stend baj advokata dr [e{equ.
Imaju}i u vidu da je dr [e{eq na ovo imenovawe imao ozbiqne
primedbe, mr Lazarevi} je osetio za potrebu da se povu~e.
Odlukom od 16. februara 2004. godine sudski pisar je povukao
imenovawe mr Lazarevi}a i mene imenovao za stend baj advokata.
U prilogu vam dostavqam odluku sudskog pisara. U ciqu dopune
obave{tavam vas, da po mom mi{qewu nisu primewena pravna sredstva protiv odluke Tribunala od 9. maja 2003. godine i protiv odluke
o mom imenovawu od 15. februara 2004. godine.
Iz dopisa od 25. oktobra 2004. godine, koji je sastavqen od strane gospodina Nikoli}a, shvatio sam da o~igledno postoji nesporazum
u odnosu na moju poziciju kao advokata odbrane unutar ICTY.U ciqu
razja{wewa slede}e:
Od avgusta 2001. godine postavqen sam na takozvanu rule 45 listu i u tom periodu sam nastupao kao privremeni advokat odbrane.
Pre izvesnog vremena je rule 45 lista pre~i{}ena i na zahtev
sudskog pisara sam ponovo podneo zahtev da budem stavqen na tu listu, kojem je udovoqeno. U prilogu vam dostavqam dopis od 18. novembra ove godine upu}en sudskom pisaru.
Tako|e sam od osnivawa ACT-ICTY, preko udruèwa advokata
vezan za Tribunal, ~lan tog udruèwa i ispuwavam sve zahteve koji
su postavqeni advokatu odbrane. U prilogu vam dostavqam sertifikat of Good standing izdat od strane ADC-ICTY. Tako|e izjavqujem
da sam na listi Ruanda Tribunala (ICTR) i Me|unarodnog kriminalnog suda (ICC).
Tako|e vas obave{tavam da u suprotnosti od onoga {to se u ime
dr [e{eqa iskazuje, ja nisam nikakav li~ni prijateq sa sudskim pisarom ICTY i ne poku{avam da ostvarim finansijsku korist. Naknade koje prima vode}i advokat u okviru davawa pravnih saveta za ICTY
su sli~ne onima koje se daju u okviru finansirawa pravne pomo}i u
Holandiji, tj. znatno niè nego tarife u pla}enim krivi~nim poslovima.
[to se ti~e àlbi, slede}e:
Prvenstveno smatram da holandski prekr{ajni sudija nema ovla{}ewa u odnosu na radwe koje obavqa holandski advokat kao advokat
odbrane koji je imenovan od Tribunala. Nije holandski Zakon i Regu338
lativa u primeni, ve} Tribunalov i to: (tekst na engleskom jeziku)

Statut i Relevantne rezolucije, Pravilnik postupka i wegovi
amandmani, uputstva i nalozi advokata odbrane i Kodeks o profesionalnom pona{wu advokata odbrane ustanovqen pred Me|unarodnim
tribunalom. (kraj)
Eksplicitno je bilaterano odre|eno da holandskom advokatu
pripada imunitet za radwe koje obavqa u davawu pravne pomo}i ratnom Tribunalu, prema obave{tewu dobijenom od sudskog pisara, koja
}e kasnije i pismeno da budu potvr|ena.
Sadràjno èlim da se pozabavim sa dve àlbe. Ne samo da bi se
odbranio, ve} i da bih dr [e{equ pojasnio, da od mene nema opasnosti i da u prvoj instanci imam wegov interes u vidu uprkos ~iwenici da on sa mnom ne èli da komunicira.
Pravni status stend baj advokata moè da se na|e u ranije navedenoj odluci Tribunala od 9. maja 2003. godine. U toj odluci se odmerava pravo na samoodbranu i prinudnu pravnu pomo}. Ova odluka je u
skladu sa osnovama Me|unarodnog krivi~nog prava i uklapa se u odluke koje se odnose na ograni~ewe pravne pomo}i u krivi~nom postupku protiv Slobodana Milo{evi}a. Ukazujem vam na odluku Apelacionog suda od 1. novembra 2004. godine, koju vam {aqem u prilogu.
U krivi~noj stvari protiv dr [e{eqa jo{ nema govora o stvarnom advokatu odbrane, ve} samo o stend baj advokatu. Uloga stend baj
advokata je ograni~ena na jasno formulisawe i razmatrawe odluke od
9. maja 2003. godine.
Samo u dve situacije }e stend baj advokat morati da bude aktivan:
1. kada to optuèni èli;
2. u veoma vanrednim okolnostima, kada se optuèni ne pona{a
vaqano i kada se udaqi iz sudnice.
Dr [e{eq je do sada izjavio da ne èli da koristi advokata odbrane, ali mogu}nost jo{ uvek postoji, naro~ito u kompleksnom postupku kao {to je ovaj, a da on svoj stav u budu}nosti promeni. U tom
slu~aju ja sam spreman.
Ukoliko se dr [e{eq ne bude pona{ao kako treba ({to on izri~ito osporava da }e da radi), da ne bude mogao da sam vodi odbranu,
postavqa se pitawe na koji na~in treba da nastupi advokat odbrane.
U tim situacijama }u prvo traìti instrukcije Tribunala, kako postupati. Potom }u da razmotrim u kojoj meri }u da stavim odbranu dr
[e{eqa na prvo mesto. Sigurno ne}u da obavqam radwe za koje znam
da su u sukobu sa do tada vo|enim postupkom dr [e{eqa.
Prethodno sadrì tako|e i to, da je dr [e{eq upoznat sa pravom
na ulagawe àlbi, imaju}i u vidu da po wegovim àlbama nisam u~estvovao ni u jednom procesnom postupku i da se jedino pripremam na
budu}u mogu}u odbranu.
[to se ti~e prve àlbe, da sam neeti~ki poslovao, slede}e. Dr
[e{eq se poziva na ~lan 5. Kodeksa profesionalnih advokata koji
se pojavquju pred Me|unarodnim tribunalom, me|utim taj ~lan
(amandman od 12. jula 2002) nije primenqiv. U ciqu poja{wavawa u
339
prilogu je data navedena koda. Ako pratim stranu 3 wegovog dopisa

od 25. oktobra 2004. godine shvatam da on ukazuje da poslujem u suprotnosti sa kodeksom, jer pojedine obaveze ne}u mo}i da ispunim jer postoji nedostatak komunikacije.
To }e stvarno da oteà moju eventualnu odbranu. Me|utim to ne
zna~i da se neeti~ki pona{am. Jer, ja }u da nastupam po nalogu optuènog prema nalogu Tribunala. [to se zadweg ti~e, uze}u u obzir
~lan 20. kodeksa i citiram: (sledi tekst na engleskom jeziku: Advokat }e u svako doba da posluje u skladu sa Statutom, Pravilnikom,
ovim Kodeksom i bilo kojim primenqivim zakonom ukqu~uju}i pravila vo|ewa postupka koja su odobrena od strane Tribunala u svojim
postupcima. Advokat }e u svako doba imati u vidu ~asno vo|ewe postupka).
U ovom slu~aju dopuwujem odredbu sa odlukom Tribunala, kako je
ranije izre~eno 9. maja 2003. godine i budu}im eventualnim odlukama
Tribunala koje ne}e biti u pisanoj formi, a koje se ti~u mog nastupa.
Druga àlba sadrì to, da }e moje imenovawe biti smetwa odbrani dr [e{eqa pri izboru wegovog eksperta.
Sumwam da }e to biti tako.
Dr [e{eq je jo{ uvek slobodan u izboru svoga imenovanog advokata, ukoliko udovoqavaju uslove Tribunala i u vezi sa tim ukazujem
na razmatrawe 29 ranije odluke od 9. maja 2003. godine
(Sledi tekst na engleskom jeziku.)
Pravo na samozastupawe i imenovawe rezervnog advokata ne iskqu~uje pravo optuènog na dobijawe pravnog saveta od advokata po
wegovom li~nom izboru. Qudska prava na koja se poziva ranije u ovoj
odluci su po svojoj prirodi samo minimalna prava. Bilo bi pogre{no shvatawe fraze da brani sebe li~no ili putem pravne pomo}i
po svom izboru da se zakqu~i da samozastupawe iskqu~uje imenovawe advokata kako bi pomogao optuènom ili obratno. Optuèni moè podneti sudu ovla{}ewe po pravilu 44(A) ako èli da ima dodatnu pomo} od advokata koji ispuwava potrebne zahteve po tom pravilu. Takav advokat bi uìvao privilegije advokat-klijent, dok je obavezan svim obavezama advokata koji radi pri Tribunalu.
U odnosu na ovu àlbu èlim da napomenem, da }u veoma da cenim
ukoliko dr [e{eq ili ~lanovi wegovog tima odbrane sa mnom budu
komunicirali i cenio pripreme uspe{ne odbrane.
Da zaokruìm. Mislim da àlbe napisane od strane dr [e{eqa
ne mogu da se uzmu u razmatrawe od strane holandskog prekr{ajnog sudije. Mi{qewa sam da nisam postupao neeti~ki prihvatawem imenovawa kao stend baj advokata i da jo{ mawe oteàvam odbranu prihvatawem Ekspertskog tima.
Mo`da je suvi{no ali vam ukazujem na to, da su se sli~na pitawa
postavqala va{em kolegi Dekenu u Hagu u slu~aju àlbe upu}ene od
strane gospodina Milo{evi}a, protiv imenovawa Stivena Keja za
vode}eg advokata.
U svakom slu~aju spreman sam da na va{ zahtev pojasnim i doka340
èm ono {to je potrebno.

S po{tovawem,
Tj. E. van der Spoel
Potvr|ujem da ovaj prevod potpuno odgovara izvorniku koji je sastavqen na holandskom jeziku.
Aleksandar Bukumirovi}, sudski tuma~ za holandski jezik, Vase
Pelagi}a 24, 11000 Beograd, tel./faks: 011/2662-927; mob.: 063/204-656
Roterdam
(poverqivo)
Za gospodina Tomislava Nikoli}a
Roterdam, 13. decembar 2004. godine
Na{a veza: A 04/05/17
Shodno dopisu od 6. decembra 2004. godine, dostavqam Vam, radi
kompletirawa Va{e dokumentacije, kopiju dopisa od 9. decembra
2004. godine upu}enog od strane sekretara Me|unarodnog krivi~nog
tribunala za biv{u Jugoslaviju, gospodina Hansa Holthiusa generalnom sekretaru Ministarstva inostranih poslova Holandije u Hagu,
gospodinu Frank Majooru, u kojem sekretar isti~e da gospodin Van der
Spoel, kao branilac u pripravnosti, treba da ima imunitet od sudske
nadle`nosti holandske Advokatske komore i da taj imunitet treba
da bude sa~uvan (prilog 1).
Gospodinu Van der Spoelu uputili smo kopiju ovog dopisa zajedno
sa priloènim dopisom (prilog 2).
S po{tovawem,
J. W. Bruidegom, s.r.
predsednik Advokatske komore Roterdama
Kraj prevoda
341

Uvaèni gospodine generalni sekretare,
Dana 15. oktobra 2004. godine, Disciplinsko ve}e Advokatske komore Roterdama obavestilo je gospodina T. E. van der Spoela, advokata iz Roterdama, da je gospodin Tomislav Nikoli}, advokat iz Srbije i Crne Gore, pokrenuo tu`bu protiv wega u vezi sa wegovim imenovawem za branioca u pripravnosti u odbrani optuènog Vojislava
[e{eqa. Disciplinsko ve}e je daqe zatraìlo da gospodin Van der
Spoel da svoj komentar na pritu`be u roku od 3 nedeqe. Kopije tu`be
i pisma Disciplinskog ve}a gospodinu Van der Spoelu priloèni su
vama na uvid.
Tribunal èli da navede da je 9. maja 2003. godine Pretresno ve}e II Tribunala naredilo sekretaru da imenuje branioca za gospodina [e{eqa.
Dana 5. septembra 2003. godine, gospodin Aleksandar Lazarevi},
advokat iz Beograda, imenovan je za branioca gospodina [e{eqa. Gospodin [e{eq podneo je tu`bu zbog nepo{tovawa suda protiv gospodina Lazarevi}a, nakon ovog imenovawa. Gospodin Lazarevi} se zatim povukao. U odluci od 16. februara 2004. godine sekretar je povukao imenovawe gospodina Lazarevi}a i imenovao gospodina Van der
Spoela kao wegovu zamenu. Naredba Pretresnog ve}a i odluka sekretara priloène su vama na uvid.
Sporazum izme|u UN i Kraqevine Holandije u vezi sa sedi{tem
Me|unarodnog tribunala (sporazum o sedi{tu suda) garantuje da
branilac optuènog koji je primqen kao takav od strane Tribunala,
ne podleè merama zemqe doma}ina koje mogu da uti~u na slobodno i
nezavisno vr{ewe wegove funkcije prema Statutu Tribunala. Stav 2
~lana XIX sporazuma o sedi{tu suda navodi da branilac optuènog,
kada je u posedu sertifikata o tome da je primqen kao branilac od
strane Tribunala, sti~e imunitet od svih krivi~nih i gra|anskih jurisdikcija po pitawu navoda izgovorenih ili napisanih i radwi koje preduzima u slu`benoj du`nosti branioca.
Stav 3 ~lana XIX navodi da ovaj ~lan ne naru{ava disciplinska
pravila koja se mogu primewivati na branioca. U principu, disciplinska pravila Advokatske komore Holandije vaè za branioce
primqene od strane holandske komore. Me|utim, imenovawe gospodina Van der Spoela od strane Pretresnog ve}a kao branioca, i radwe
preduzete u izvr{ewu wegovog mandata kao branioca, imaju imunitet
u odnosu na jurisdikciju holandske komore. [tavi{e, kodeks profesionalne prakse branioca koji nastupaju pred Me|unarodnim tribunalom predvi|a disciplinska pravila koja se bave pitawima u vezi
sa etikom branioca. Ova disciplinska pravila predvi|aju odgovaraju}i pravni lek u slu~aju podno{ewa tu`be.
U pogledu gorenavedenog, sekretar s pravom zahteva da dràva
doma}in obezbedi da se imunitet preciziran u sporazumu o sedi{tu
342
suda sa~uva.
Molim vas, gospodine generalni sekretare, da primite izraze
mog dubokog po{tovawa.
Hans Holthius, s.r.
sekretar
(prilog)
Gospodin Frank Majoor
Generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova
PO boks 20061
2500 EB, Hag
Dostavqeno: Advokatskoj komori Roterdama: gospodinu Van der
Spoelu.
Kraj prevoda
Prof. dr Vojislava [e{eqa
11080 Zemun, Save Kova~evi}a 28
Beograd, 3. januar 2005. godine
Srbija i Crna Gora
Presedniku Advokatske
komore Roterdama
Holandija
Mr J. W. Bruidegom
3000 AM ROTTERDAM
Postbus 516
W eena 666
Va{a veza: A 04/05/17
Predmet: Odgovor stru~nog tima na pismenu odbranu Van der
Spoela od 1. decembra 2004. godine
Stru~ni tim koji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa
dobio je va{e pismo zavedeno pod A 04/05/17 od 6. decembra 2004. godine kojim pozivate stru~ni tim da, do 15. januara 2005. godine, dosta343
vi odgovor (komentare) u vezi sa pismenom odbranom koju je Van der

Spoel vama dostavio, a povodom ~iwenice da smo protiv wega pokrenuli postupak i traìli da preduzmete mere iz svoje nadle`nosti.
Uz veliko uvaàvawe ~asne profesije advokata, a pre svega imaju}i u vidu da se tom profesijom bave ~estite, savesne i stru~ne osobe, koje kao profesionalci pruàju pravnu pomo} gra|anima, nadamo
se da }ete i ovo pismo shvatiti kao doprinos da se za{titi ugled
advokature. Na po~etku moramo da konstatujemo da je pisanim odgovorom ~lan va{e Komore, advokat Van der Spoel, u stvari potvrdio
sve razloge zbog kojih smo i pokrenuli postupak protiv wega.
Zavr{ni komentar u pisanom odgovoru Van der Spoela posve}en
jezi~kom pitawu je zastra{uju}e zlokoban, jer wegovo protivqewe
korespodenciji na engleskom jeziku (na {ta ste ga zamolili) i insistirawe da se korespodencija vr{i samo na holandskom jeziku najupe~atqivije dokazuje da je iz wega izletela sryba, gnev, bes, qutwa i
svojevrsno priznawe da sa prezirom prihvata funkciju branioca u
pripravnosti. Sude}i po ovom delu wegovog odgovora sti~e se utisak
da se on tvrdoglavo inati i da pokreta~a ovog postupka pred Advokatskom komorom Holandije pronalazi u liku prof. dr Vojislava
[e{eqa, a ne u stru~nom timu. Nikako druga~ije ne bi mogla da se
protuma~i opaska Van der Spoela o wegovom srpskom jeziku aludiraju}i na pravo optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa u krivi~nom
postupku i stavqaju}i to u istu ravan sa svojim insistirawem da se
ovaj postupak pred Advokatskom komorom Holandije vodi na holandskom jeziku. Da li to mo`da zna~i da Van der Spoel ima svoj holandski jezik? Ono {to je sigurno povodom pismenog odgovora Van der
Spoela, to je da on ne zna da se optuènima u Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju sve prevodi na hibridni jezik BHS i
da mnoge re~i iz tog hibridnog jezika ne mogu da se prevedu na srpski
jezik, niti te re~i imaju sinonim u srpskom jeziku.
Van der Spoelova logika po~iva na zamisli: ako moè [e{eq, onda mogu i ja. Ako on moè da insistira na srpskom, onda i ja mogu da
insistiram na holandskom, a uz to sve u svom pisanom odgovoru predstavqa kao da je jezik komunikacije (engleski jezik) predloìo i odredio stru~ni tim koji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa.
Ovi na{i navodi o jeziku nemaju za ciq da Vi naterate Van der Spoela da u komunikaciji koristi engleski jezik, ve} da ga pokaù u pravom svetlu: da nije ni stru~an, da nije profesionalac i da kada svoj
bes prema prof. dr Vojislavu [e{equ iskaquje povodom jezika, onda
imate najboqu sliku o tome kakav je on branilac u pripravnosti.
Vaqda je svima jasno da je te{ko optuènom koga brani Van der Spoel.
Ova qutwa je pomogla da se jasno zakqu~i da Van der Spoel ne pravi razliku: izme|u krivi~nog suda za ratne zlo~ine i disciplinskog
suda za advokate; izme|u krivi~nog dela odre|enog kao zlo~in i disciplinskog prestupa advokata; odnosno izme|u prava optuènog u
krivi~nom postupku i prava advokata o ~ijoj se odgovornosti za vr344
{ewe profesije advokata raspravqa pred profesionalnim udruèwem advokata.

Bes koji je eskalirao u odgovoru pokazuje da Van der Spoel poistove}uje prava optuènog sa obavezama advokata. Pravo optuènog je da
postupak koji se vodi protiv wega prati na svom jeziku i da se koristi svojim jezikom, a obaveza advokata pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju je da zna, da se sluì i da pred tim sudom koristi jedan od slu`benih jezika suda i jezik optuènog koga
brani. Dok optuèni, koji mo`da zna engleski jezik nema obavezu da
korespondira sa sudom na engleskom, branilac je duàn da koristi jedan od slu`benih jezika suda, a samo zato {to zna jezik suda advokat
je ispunio i uslov da moè biti branilac pred tim sudom. Van der
Spoel pored drugih nedostataka koji ga elimini{u kao branioca ne
zna ni srpski jezik, te posebnu teìnu dobija wegova tvrdoglavost i
opservacije na temu na wegovom srpskom jeziku za prof. dr Vojislava [e{eqa i poistove}ivawe na svom holandskom jeziku za Van der
Spoela.
Samo na ~iwenici da se mo`da nalazi na nekoj listi advokata
Van der Spoel razra|uje teoriju o zakonitosti svog postavqawa za
branioca u pripravnosti, a pri tome nije u stawu da pruì odgovor
na najjednostavnija pitawa. Kao advokat morao bi da zna da ni u jednom op{tem aktu Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju: Statutu i Pravilniku o postupku i dokazima, nije predvi|ena kategorija branilac u pripravnosti (standby). On pronalazi jedini navodno zakoniti osnov svog postavqewa za branioca u pripravnosti u
pismu sekretara. Proizilazi, sekretar je napisao, pa onda Van der
Spoel mora da vr{i poslove branioca u pripravnosti. Predmet
prof. dr Vojislava [e{eqa je jedini u kome postoji branilac u pripravnosti. îst dogovor bra}e po novcu, oko podele plena, odnosno
dogovor dva zemqaka kako da podele pare imaju}i u vidu da branilac
u pripravnosti i nije branilac, a pogotovo nije branilac ako se ima
u vidu da optuèni ne èli ni da ga vidi. Kakav je moral te osobe, kao
advokata, koja je svesna, pristaje i dobro zna:
da nijednim dokumentom (Statut, Pravilnik o postupku i dokazima) nije predvi|en branilac u pripravnosti,
da branilac u pripravnosti (barem po priznawu Van der Spoela) skoro godinu dana ni{ta ne}e raditi u predmetu prof. dr Vojislav [e{eq,
da nikada ne}e imati kontakt sa optuènim koga navodno brani, jer prof. dr Vojislav [e{eq ne èli ni da ga vidi, niti da ~uje
za nekog Van der Spoela,
da prof. dr Vojislav [e{eq s pravom sumwa u koristoqubive
me|usobne dogovore i veze izme|u Hansa Holthiusa i Van der Spoela
oko podele plena, jer nikakvog posla ne}e ni imati branilac u pripravnosti, a do po~etka su|ewa treba da se isplate i podele pare me|unarodne zajednice,
da je podmetnut kao branilac suprotno voqi prof. dr Vojisla345
va [e{eqa, i da je kao podmetnuti branilac u pripravnosti izmi{qen, da bi bio spreman da u formi neke navodno odbrane optuènog
u~ini sve kao iskreni saradnik tuìoca i Me|unarodnog krivi~nog
suda za biv{u Jugoslaviju,
i uop{te mu ne smeta, ve} sude}i po odgovoru i ponosi se {to
}e uzimati pare bez obaveze da ne{to uradi, a pogotovo {to uzima pare me|unarodne zajednice po osnovu toga {to je branilac u pripravnosti Vojislavu [e{equ, profesoru prava,
da u svojoj zemqi Holandiji nikada ne bi mogao da bude branilac (pa i u pripravnosti) optuènom koji ne èli da ga vidi, ali zato s ponosom to radi u Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju gde treba da uzme pare,
da posle ovog statusa branioca u pripravnosti, nikada i niko
ne}e vi{e na wega gledati kao na advokata koji je oli~ewe te profesije, ve} }e ga i kolege izbegavati, po{to se prihvatio nemogu}e i nemoralne misije da glumi branioca licu koje ne èli ni da ga vidi,
i mnogo drugih detaqa povodom postavqewa za branioca u pripravnosti Van der Spoel zna, a naro~ito da su svi detaqi upereni
protiv wegovog li~nog morala i profesionalnog dostojanstva, ali
prqavi zadatak koji mora da zavr{i i pogodnosti kojima se nada prevazilaze wegovu mogu}nost da se moralno orijenti{e u vremenu i
prostoru.
Ako Van der Spoel stvarno misli da postavqewem za branioca u
pripravnosti radi ne{to plemenito i korisno za prof. dr Vojislava [e{eqa i pravdu, onda mu ni pismo prijateqa Hansa Holthiusa o
navodno uspostavqawu imuniteta ne moè pomo}i, jer je to pismo
krunski dokaz da se Van der Spoel odmetnuo od profesije i morala
advokata u Holandiji. Zato primeri iz prakse koje Van der Spoel u
svom pisanom odgovoru navodi deluju kao proma{ena tema. Nijedan
od primera ne odnosi se na branioca u pripravnosti, te nema sa ~im
da vr{i upore|ivawe. Jednostavno, branilac u pripravnosti kao posebna kategorija ne postoji, nikada nije postojala, niti }e da postoji dok su na snazi me|unarodni dokumenti o qudskim pravima. Evropski sud za qudska prava je prebogat primerima odluka gde su utvr|ene povrede qudskih prava ako optuèni nije imao kontakte sa braniocima po svom izboru, ako je branilac nametnut i ako je na drugi na~in povre|eno pravo optuènog da se sam brani bez pomo}i advokata.
Poziv na predmet Milo{evi} je opet pogre{an. Ne samo zbog odluke koja je u me|uvremenu doneta, ve} zato {to se i ona ne doti~e
branioca u pripravnosti. Branilac u pripravnosti je izmi{qotina
samo Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju i za takvu
sudsku bruku je morala da se prona|e adekvatna osoba. Jedan je poku{ao da spasi ~ast povla~ewem, ali mu ni to nije pomoglo da ga kolege u Srbiji posmatraju kao planetarno ~udo koje je povredilo profesiju advokata. Drugi je Van der Spoel. Verovatno }e ovaj postupak koji smo pokrenuli da omogu}i Advokatskoj komori Holandije da sa~uva ugled advokatske profesije. Kada optuèni ne èli branioca, ne
346
èli da komunicira sa nametnutim braniocem (pa jo{ branilac u

pripravnosti), onda advokatska profesija i elementarni moral ne
dozvoqavaju da neko na silu glumi odbranu.
Sude}i po pisanom odgovoru Van der Spoela, on kao branilac u
pripravnosti, nije svestan koga brani. Ako ga ne èli optuèni, onda je zakqu~ak jednostavan: èli ga suprotna strana. Van der Spoel zastupa tuìoca i Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju. Da
li je onda mogu}e da postoji pravi~no i fer su|ewe? Za{to u tome sau~estvuje Van der Spoel i kome sve on nanosi {tetu? Gde je tu etika i
kodeks advokata Holandije? Zar Van der Spoel nije prvo ~lan Advokatske komore Holandije? Zar je mogu}e da holandski advokat moè
mimo pravila, ili ~ak i suprotno pravilima Advokatske komore Holandije, da pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju ima neki drugi moral, drugo vi|ewe ~estitosti, savesnosti, po{tewa i struke?
Pristajawem da glumi branioca nazvanog kao branilac u pripravnosti Van der Spoel sluì kao pokri}e Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju da se prof. dr Vojislavu [e{equ uskrati mogu}nost kvalitetne odbrane, jer u svakom trenutku sudije
mogu da ga udaqe iz sudnice i da u sudnici Van der Spoel nastavi sa
glumom kao da je on garancija za{tite interesa i prava optuènog.
To bi delovalo kao da koza najboqe ~uva kupus.
Samo fakti~ko postojawe nezakonitog branioca u pripravnosti
spre~ava registraciju stru~nog tima koji pomaè pripremu odbrane
prof. dr Vojislavu [e{equ, oteàva komunikacije izme|u optuènog
i wegovog stru~nog tima, ali se i pove}ava broj protivnika na suprotnoj strani koji ~ine sve da uskrate prava prof. dr Vojislavu [e{equ.
Moralan, ~estit, savestan i stru~an advokat ni za kakave pare na
kugli zemaqskoj ne bi prihvatio da glumi branioca nekom licu koje
se protivi tom postavqewu. Vi treba da ispitate i utvrdite za{to je
Van der Spoel prihvatio ono {to ne bi niko drugi. Vi treba da utvrdite {ta je Van der Spoel uradio suprotno ili nesaglasno va{em kodeksu advokata, ali i za{to je prihvatio postavqewe koje je suprotno elementarnim pravima optuènog koja su garantovana evropskim
konvencijama o qudskim pravima. Vaqda se me|unarodne konvencije
o qudskim pravima primewuju i u Holandiji?
U pisanom odgovoru Van der Spoel navodi dve situacije kada kao
branilac u pripravnosti treba da bude aktivan. Prva, kad to optuèni èli, nikada ne}e da se desi, a druga, kada se optuèni udaqi iz
sudnice, zna~i}e su|ewe u odsustvu, jer ako optuèni ne èli ni kontakte sa braniocem u pripravnosti, onda se ne zna {ta bi taj branilac radio i koga bi on zastupao kada nije uspeo ni da uspostavi li~ni kontakt sa optuènim. Dakle, Van der Spoel je zami{qen i projektovan da sedi u sudnici i glumi kako navodno on brani prof. dr Vojislava [e{eqa koji je udaqen iz sudnice. Kakvog je moralnog sklopa osoba koja prihvata ovu neuspe{nu glumu? Koji je to moral da uzima pare samo zato {to je pristao da se imenom i prezimenom legiti347
mi{e kao navodno branilac?

Stru~ni tim koji pomaè odbranu prof. dr Vojislavu [e{equ
siguran je da je Van der Spoel lo{a reklama za Advokatsku komoru
Holandije i zato je pokrenuo ovaj postupak, jer je sasvim o~igledno da
je potrebno da preduzmete odgovaraju}e mere protiv wega. [to se ti~e pisma Hansa Holthiusa kojim vas obave{tava o uspostavqawu imuniteta prema Van der Spoela treba ga tuma~iti kao pismo kojim se
brani prijateq i u kome se uspostavqa imunitet za nesavesnost, a
protiv morala, protiv ~estitosti i profesije.
Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq je pravno najkvalifikovanija osoba koja ispuwava uslove ne samo da se sam brani, nego i da drugima bude branilac pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u
Jugoslaviju. Tragikomi~no je da neko pristane da suprotno voqi univerzitetskog profesora prava bude wegov branilac u pripravnosti.
Kako }e o krivi~noj odgovornosti profesora prava kao optuènog da
se brine branilac u pripravnosti, koga optuèni ne èli da vidi?
Zar sama pomisao da neko u Holandiji pristaje da bude taj branilac
u pripravnosti ne deluje kao pouzdan dokaz da je taj branilac prihvatio da za {aku dolara u~ini sve, a to nije saglasno Kodeksu advokata,
ne samo u Holandiji. Nijedan advokat ne sme da pristane na pravne nebuloze poput branioca u pripravnosti, jer branilac mora da bude lice u koje
optuèni ima poverewe, a ako optuèni nema poverewe, ne èli da vidi
takvog branioca, onda advokat koji je pristao na to kr{i osnovne principe advokature koja se temeqi na savesnosti, ~estitosti, po{tewu, pa tek
onda i na profesiji.
Ako neko smatra da je branilac u pripravnosti neophodan radi efikasnosti postupka, onda je to najve}a la`. Prof. dr Vojislav [e{eq je dve
godine u pritvoru i od prvog dana pritvora zahteva da su|ewe po~ne bez odlagawa. Da li treba da vas podsetimo da prof. dr Vojislavu [e{equ pritvor nije vremenski ograni~en, {to do sada nije zabeleèn slu~aj u nekom
krivi~nom sudu. Verovatno i u Holandiji kada se neko lice stavqa u pritvor ono odmah dobija re{ewe u kome se navodi koliko }e da traje pritvor
i za{to je odre|en. Dve godine je proteklo od potvr|ivawa optu`nice, a
jo{ nije ni po~eo prvostepeni krivi~ni postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Zar je mogu}e da samo na bazi podignute optu`nice neko
fakti~ki izdràva kaznu zatvora na neodre|eno vreme, a fakti~ki kroz
pritvor. Svemu ovome treba dodati i da je prof. dr Vojislav [e{eq dobrovoqno pristupio Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju
odmah po{to je primio potvr|enu optu`nicu. Vaqda su Tuìlac i Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju imali sasvim dovoqno dokaza
prilikom podizawa i potvr|ivawa optu`nice. Ako nisu imali dokaze i
izbegavaju po~etak su|ewa, onda Van der Spoela, kao branioca u pripravnosti zloupotrebqavaju i koriste kao neko pokri}e. Ne sme vam biti svejedno ako va{ advokat pristaje i na ovu vrstu zloupotrebe.
Tvrdwa da protiv odluke sekretara o postavqewu branioca u pripravnosti prof. dr Vojislav [e{eq nije podneo àlbu @albenom ve}u Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju je bespredmetna. Sekretar
348
nije sud, a osim toga prof. dr Vojislav [e{eq je oktobra 2004. godine podneo zahtev da se preispita odluka Pretresnog ve}a o dodeli branioca u
pripravnosti. Dakle, prof. dr Vojislav [e{eq je osporio ovu odluku.
Verovatno vam je poznato da su sve{tenik, lekar i branilac prili~no za{ti}ene osobe u krivi~nopravnom smislu u pogledu odnosa koji imaju sa optuènim. Kao {to moè da se zakqu~i iz pisanog odgovora Van der
Spoela wega ne {titi zakon, niti moral, ve} pismo prijateqa koji mu potvr|uje imunitet. To sasvim dovoqno govori o podmetnutom braniocu u
pripravnosti i zloupotrebi profesije advokata na koju je Van der Spoel
pristao.
Ovim podneskom ne traìmo re{ewe koje moè da donese Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju, ve} da rad i u~e{}e Van der Spoela
preispitate u pogledu holandskog zakonodavstva i Kodeksa advokata Holandije. On je prekr{io va{e propise u odnosu na koje ne moè da uìva
izmi{qeni imunitet koji mu pruà prijateq Hans Holthius.
U Beogradu, 3. januara 2005. godine
[ef stru~nog tima koji pomaè odbranu
optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa
Tomislav Nikoli}
Saop{tewe za javnost
Obra}awem holandskoj, ali i celokupnoj svetskoj javnosti, povodom dramati~nog kr{ewa qudskih prava ha{kog optuènika dr Vojislava [e{eqa, èlim da ukaèm na jedinstven i apsolutno nepoznat slu~aj u pravnoj teoriji, nezabeleèn u pravnoj praksi, u kojem
se optuènom dr [e{equ, suprotno wegovoj voqi, odre|uje branilac u pripravnosti. U ovom slu~aju, {to je za holandsku javnost od
posebnog zna~aja, nametnuti branilac u pripravnosti u slu~aju protiv dr Vojislava [e{eqa je holandski advokat Van der Spul, ~lan
Advokatske komore Roterdama. Taj ~ovek je svojim pristankom na
ulogu branioca u pripravnosti, i pored izri~ite èqe optuènog
dr [e{eqa da se brani sam, da ne èli i da mu nije potreban nikakav branilac, a posebno ne Van der Spul, kojeg optuèni ne èli ni
da vidi, pristao na u~e{}e u najprqavijoj igri koja je uperena direktno protiv interesa dr [e{eqa, navodnog brawenika Van der
Spula.
Da li bi u svojoj zemqi, Holandiji, Van der Spul ikada mogao da
bude branilac bilo kojem optuènom koji sa wim ne èli da sara|uje i koji ne èli ~ak ni da ga vidi? U svim civilizovanim zemqama
jedan od uslova za prestanak funkcije branioca jeste otkazivawe punomo}ja od strane okrivqenog ili optuènog, a branila~ka funkcija uspostavqa se uz iskqu~ivu i nedvosmislenu pisanu saglasnost
okrivqenog ili optuènog lica. U slu~aju dr Vojislava [e{eqa, ne
samo da ne postoji bilo kakva saglasnost za uspostavqawe branila~ke funkcije, ve} imamo direktno protivqewe optuènog, {to bi u
svim pravnim sistemima sveta bilo vi{e nego dovoqno da svaki, pa
349
makar i la`ni branilac, odustane od obavqawa bilo kakve branila~ke uloge.

Istovremeno, pravo svakog optuènog da se brani sam je apsolutno i neotu|ivo. U svim pravnim sistemima, kontinentalnom, precedentnom (jo{ od slu~aja Fareta VS. kalifornija), ili me{ovitom
sistemu, takvo pravo na samostalnu odbranu je zagarantovano. Slu~aj
dr Vojislava [e{eqa specifi~an je i po tome {to optuèni ima
najvi{e pravno obrazovawe, doktor je pravnih nauka, profesor univerziteta, a poseduje veoma obimna i {iroka saznawa o ~iweni~noj
pozadini doga|aja na prostoru biv{e Jugoslavije.
Dakle, ne postoji nijedan vaqani i pravno utemeqeni razlog, a to
se posebno odnosi na savremeno me|unarodno pravo, da se optuènom
ili okrivqenom, u ovom slu~aju dr [e{equ, name}e branilac sa kojim on ne èli da ostvari bilo kakav kontakt, a kamoli da ga prihvati kao nekakvog branioca.
O elementarnom moralu i da ne govorimo. Tu se name}e i slede}i
zakqu~ak: ukoliko navodni branilac ne radi u interesu dr [e{eqa,
{to je vi{e nego jasno, onda Van der Spul u ovom slu~aju zastupa interese tuìoca i interese Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u
Jugoslaviju. Da li je onda uop{te mogu}e pretpostaviti da }e dr [e{eq dobiti pravi~no i nepristrasno su|ewe? Da li }e Van der Spul,
koji je dokazao da ne mari za etiku i moral, a pogotovo ne za interese dr Vojislava [e{eqa, biti neko ko treba da ga brani i da se svim
silama bori da obori besmislenu optu`nicu ili, {to bi se lai~ki
reklo, dokaè nevinost optuènog [e{eqa? Sigurno da ne}e.
Uzev{i to u obzir, postavqa se pitawe da li }e na ovakvo grubo
kr{ewe osnovnih prava dr [e{eqa reagovati Advokatska komora
Holandije, odnosno Roterdama, ~ija pravila Van der Spul tako revnosno kr{i, ili }e poku{ati ceo slu~aj da zata{ka i stavi pod tepih
zaborava? Time bi Advokatska komora Roterdama u~estvovala u prikrivawu nemoralnih i kriminalnih aktivnosti svog ~lana Van der
Spula. Ovo isti~em posebno zbog ~iwenice da je potpuno o~igledno
da se iza cele ujdurme krije finansijski, dakle kriminalni aran`man, sklopqen izme|u Hansa Holcijusa, sekretara Tribunala, i Van
der Spula, holandskog advokata. Wih dvojica bi, bez pitawa optuènika, na taj na~in mogli da tro{e novac predvi|en za wegovu odbranu, dakle da kradu i otimaju finansijska sredstva Organizacije Ujediwenih nacija, sve predstavqaju}i se i obja{wavaju}i kako rade veoma va`nu stvar od interesa za odbranu jednog ha{kog optuènika, u
ovom slu~aju dr Vojislava [e{eqa. Takva vrsta zloupotrebe slu`benih ovla{}ewa mora biti zaustavqena.
Eventualni opstanak Van der Spula na funkciji branioca u pripravnosti zna~io bi kraj modernog pravnog poretka i povratak na
feudalne principe u kojima je tuìlac istovremeno i sudija i branilac. Holandska javnost i svetsko mwewe to mogu da spre~e. Po{tovawe me|unarodno-pravnih normi ne samo iz oblasti pravne pomo}i,
kao i respekt prema elementarnim moralnim principima i na~eli350
ma u uspostavqawu i sprovo|ewu branila~ke funkcije, mora biti vodiqa advokatskih komora, advokata, ali i sudova, svih onih koji èle po{tovawe prava, pravde i pravi~nosti.
Pravni savetnik i
~lan stru~nog tima za pripremu odbrane
Aleksandar Vu~i}

Datum: 11. januar 2005.
Original: engleski
PRED KOLEGIJUMOM ME\UNARODNOG

KRIVI^NOG SUDA
U sastavu: sudija Fausto Pocar, potpredsednik sudija Patrick Robinson, sudija Carmel Agius, sudija Liu Daqun, sudija Mohamed Shahabuddeen
Odluka od: 11. januara 2005. godine
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO ZAHTEVIMA ZA IZUZE]E PREDSEDNIKA
ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Daniel Saxon
351
Branilac u pripravnosti: g.Tjarda Eduard van der Spoel

1. Dana 19. novembra 2004. i 6. decembra 2004. godine Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: [e{eq) podneo je Kolegijumu Me|unarodnog
krivi~nog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e
Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Kolegijum, odnosno Me|unarodni sud) dva zahteva1) u kojima traì da Kolegijum izuzme
predsednika Theodora Merona2) (u daqem tekstu: predsednik) iz svakog u~e{}a u su|ewu [e{equ, ili svakog odlu~ivawa u postupku koji se protiv wega vodi na temequ toga {to ima li~ni interes u wegovom predmetu.3)
2. [e{eqev navod o li~nom interesu predsednika zasniva se na
tome {to je odbio da uzme u razmatrawe dokument koji mu je [e{eq
uputio 16. juna 2004. godine, u kojem je izneo razne navode o svom pritvoru i primerenosti postupaka raznih zvani~nika i ostalih slu`benika ovog Me|unarodnog suda (u daqem tekstu: Podnesak br. 36).4)
U tom dokumentu [e{eq je tako|e izjavio da taj dokument {aqe kako bi wegovi navodi mogli da u|u u spis. Iz kabineta predsednika je
[e{equ odgovoreno dopisom od 14. jula 2004. godine, u kojem se upu}uje da Podnesak br. 36 podnese Sekretarijatu ovog Me|unarodnog suda u vidu podneska ukoliko èli da predsednik uzme u razmatrawe
wegove navode.
3. [e{eq navodi da je Podnesak br. 36 podneo predsedniku kako
bi on re{avao po pitawima koja su u wemu sadràna.5) On iznosi argument da je predsednik, dozvoliv{i da se dopis od 14. jula 2004. godine po{aqe [e{equ iz wegovog kabineta, prekr{io obavezu da se
pona{a tako da ~uva dostojanstvo svog poziva i nepristrasnog i nezavisnog sudstva.6) On tvrdi da je predsednik prema Statutu Me|unarodnog suda obavezan da re{ava po Podnesku br. 36.7)
4. U svojim zahtevima [e{eq je konstatovao da se poziva na pravilo 15 Pravilnika. Relevantni deo pravila 15 predvi|a slede}e:
(A) Sudija koji ima li~ni interes u predmetu ili koji s tim predmetom ima ili je imao ikakve veze koja bi mogla uticati na wegovu nepristrasnost ne sme da u~estvuje u prvostepenom ili àlbenom postupku u tom predmetu. On }e se u takvom slu~aju povu}i, a predsednik
}e imenovati drugog sudiju koji }e ga zameniti u postupku.
(B) Svaka od strana moè da zatraì od predsedavaju}eg sudije
Pretresnog ve}a da se sudija tog ve}a izuzme i povu~e iz prvostepenog ili àlbenog postupka iz gorenavedenih razloga. Predsedavaju}i sudija }e saslu{ati mi{qewe sudije ~ije se izuze}e traì, te }e,
ako je to potrebno, odluku o tome doneti Kolegijum. Ako Kolegijum
prihvati zahtev, predsednik imenuje drugog sudiju umesto sudije koji
je izuzet.
5) Kao {to je u pravilu 15 jasno re~eno, zahtev za izuze}e podnosi se predsedavaju}em sudiji ve}a koje re{ava u datom predmetu. Kolegijum nije predsedavaju}i sudija ve}a koje postupa u predmetu pro352
tiv [e{eqa. Osim toga, [e{eq ne navodi da je predsednik ~lan

ijednog ve}a koje trenutno postupa u wegovom predmetu, a ni sam Kolegijum ne misli druga~ije.
6. Na osnovu gorenavedenog, [e{eqevi zahtevi se odbijaju.
Sastavqeno na engleskom i francuskom, pri ~emu je merodavan
engleski tekst.
Hag, 11. januara 2005. godine
sudija Fausto Pocar,
potpredsednik

Fusnote:
1) Zahtev optuènog da Kolegijum izuzme predsednika Me|unarodnog krivi~nog suda Teodora Merona od su|ewa i odlu~ivawa u predmetu Tuìla{tvo protiv dr Vojislava [e{eqa, 8. novembar 2004. (u daqem tekstu:
Prvi zahtev); Zahtev optuènog da Kolegijum izuzme predsednika Me|unarodnog krivi~nog suda Teodora Merona od su|ewa i odlu~ivawa u
predmetu Tuìlac protiv dr Vojislava [e{eqa, zaveden 6. decembra
2004. (u daqem tekstu: Drugi zahtev).
2) Prema pravilu 23 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu:
Pravilnik) Kolegijum ~ine predsednik, potpredsednik i predsedavaju}e sudije pretresnih ve}a. Sudija Meron je predsednik ovog Me|unarodnog suda, a [e{eq nije traìo da se on iskqu~i iz re{avawa po wihovom zahtevu za izuze}e predsednika. Me|utim, predsednik je zatraìo
da bude izuzet od re{avawa po ovom Zahtevu, te je na wegovo mesto do{ao sudija Shahabuddeen, kao slede}i u hijerarhiji.
3) Prvi zahtev, str. 3.
4) Ibid.
5) Ibid., str. 7.
6) Ibid.
7) Ibid.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA ZAHTEV OPTU@ENOG

ZA IZDAVAWE POTVRDE ZA INTERLOKUTORNU
@ALBU NA ODLUKU PRETRESNOG VE]A U VEZI
SA SAVETODAVNIM MI[QEWEM ME\UNARODNOG
353
SUDA PRAVDE
1. Optuèni je 24. decembra 2004. godine podneo Zahtev za
izdavawe potvrde za interlokutornu àlbu na odluku Pretresnog ve}a od 15. decembra 2004. kojom se odbija wegov zahtev za savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti
ustanovqewa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Zahtev). U Zahtevu optuèni ponovo osporava legalnost osnivawa ovog Me|unarodnog suda i traì da mu
Pretresno ve}e u skladu s pravilom 73 (B) izda potvrdu, a da uop{te ne navodi na kojim osnovama }e temeqiti àlbu koju namerava da uloì.
2. Tuìla{tvo, uz du`no po{tovawe, traì da se taj podnesak
odbije jer nisu navedeni razlozi za ulagawe àlbe. Optuèni po
tre}i put pokre}e pitawe legalnosti ovog Me|unarodnog suda. 1)
Odlukama od 26. maja 2004. i 15. decembra 2004. godine Pretresno
ve}e je ve} odbilo te zahteve optuènog s obzirom na ustanovqenu sudsku praksu ovog Me|unarodnog suda. Pretresno ve}e ne vidi razlog za daqe razmatrawe tog dela Podneska. 2) Po{to je
@albeno ve}e u Odluci po interlokutornoj àlbi u predmetu
Tadi}3) ve} donelo kona~nu odluku o tome da je ovaj Me|unarodni
sud zakonski 4) osnovan i po{to optuèni nije izneo nove argumente, nema osnova za izdavawe traène potvrde.
,
Fusnote:
1) U podnesku naslovqenom Prigovor na optu`nicu, podnetom 24. decembra 2003, optuèni je osporavao nadle`nost ovog Me|unarodnog suda i izjavio da Me|unarodni sud (...) svoj jedini modus vivendi i opravdawe ima u osudi Srba po svaku cenu, svim sredstvima i na bilo koji na~in. U podnesku naslovqenom Zahtev optuènog za traèwe savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o legalnosti ustanovqewa
Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, podnetom 9. novembra 2003, optuèni je osporio zakonitost osnivawa ovog Me|unarodnog suda.
2) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice, 26. maj 2004.
Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka po zahtevu optuènog za
savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde, 15. decembar 2004.
nadle`nost suda, predmet br. IT-94-1-AR72, @albeno ve}e, 2. oktobar
1995, str. 5-24, par. 9-48.
4) Ibid., str. 20-24, par 41-47.
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 72.
354
17. januar 2005. godine
Pretresnom ve}u I
Dana 14. januara 2005. godine dostavqen mi je Odgovor Tuìla{tva na zahtev optuènog za izdavawe potvrde za interlokutornu
àlbu na odluku Pretresnog ve}a u vezi sa savetodavnim mi{qewem
Me|unarodnog suda pravde. Na osnovu pravila 126 bis Pravilnika o
postupku i dokazima zahtevam da mi Pretresno ve}e I omogu}i podno{ewe replike na odgovor Tuìla{tva.
Ukoliko mi se omogu}i podno{ewe replike, da ne bih pisao novi
podnesak, ovde vam odmah iznosim i sadràj te replike koji mi ujedno sluì kao argumentacija zahteva za podno{ewe.
Prvo, osporavam uop{te pravo Tuìla{tva da odgovara na moj
zahtev za izdavawe potvrde Pretresnog ve}a II za ulagawe interlokutorne àlbe jer se tom potvrdom ne ulazi u meritum pitawa nego se
samo procewuje, u skladu sa pravilom 73, da li se osporavana odluka
ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili ishod su|ewa, te ako bi promptno re{ewe @albenog ve}a su{tinski pospe{ilo postupak. Neophodno je da
se osporavana odluka ti~e upravo tog pitawa.
Drugo, nije uop{te bilo neophodno da u zahtevu za izdavawe potvrde iznesem na kojim osnovama }e se temeqiti àlba koju sam ve}
pripremio i u svakom trenutku sam spreman da je uloìm. Me|utim,
ja to uop{te ne izbegavam, pa vam uz ovu repliku, kao poseban prilog,
dostavqam Ekspertsku platformu na kojoj }e se bazirati interlokutorna àlba protiv odluke Pretresnog ve}a II kojom su odbijeni moji zahtevi da se zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda
pravde o legalnosti formirawa Me|unarodnog krivi~nog tribunala
za biv{u Jugoslaviju.
Ovaj Me|unarodni sud, pred kojim se vodi krivi~ni proces protiv mene, kompetentan je da odlu~uje o svojoj nadle`nosti jer ona
proisti~e iz wegovog osniva~kog akta, ali ne moè re{avati po pitawu osporavawa sopstvene legalnosti, jer to moè da radi samo
stalna pravosudna institucija koja je hijerarhijski iznad wega.
U me|uvremenu se pojavio i novi momenat. Nedavno se Me|unarodni sud pravde proglasio nenadle`nim da re{ava po tu`bi Savezne Republike Jugoslavije protiv grupe zemaqa ~lanica Severnoatlantskog pakta zbog agresije i genocida iz 1999. godine, oceniv{i
da Savezna Republika Jugoslavija od osnivawa, 27. aprila 1992. do
2000. godine, nije bila dràva-~lanica Ujediwenih nacija. S obzirom na to, ni Ujediwene nacije nemaju pravo da, putem svojih sudova,
sude wenim gra|anima za eventualno izvr{ene ratne zlo~ine od 27.
aprila 1992. godine, kad je i formalno prestala da postoji biv{a Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija, a weni raniji delovi, Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina ve} su
tada postali punopravni ~lanovi Ujediwenih nacija.
355
Vojislav [e{eq
EKSPERTSKA PLATFORMA NA KOJOJ ]E SE

BAZIRATI INTERLOKUTORNA @ALBA PROTIV ODLUKE PRETRESNOG VE]A I KOJOM SU ODBIJENI ZAHTEVI OPTU@ENOG PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA
SAVETODAVNO MI[QEWE ME\UNARODNOG SUDA
PRAVDE
.
I Uvod
1. Interlokutorna àlba se izjavquje uz o~ekivanu potvrdu Pretresnog ve}a koja je potrebna za weno ulagawe. Pretresno ve}e I Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) na osnovu
pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima donelo je, 15. decembra
2004. godine, Odluku kojom odbija zahteve optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa (zahtevi zavedeni 5. i 19. novembra 2004. godine) za savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde. Ovim zahtevima je
osporena legalnost osnivawa MKSJ zato {to Savet bezbednosti nije bio ovla{}en da ga osnuje, a od Pretresnog ve}a je traèno da se
preko Saveta bezbednosti ili Generalne skup{tine Ujediwenih nacija zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti osnivawa ovog ad hok krivi~nog suda.
2. Mada je optuèni prof. dr Vojislav [e{eq ove zahteve podneo u skladu sa pravilom 73 Pravilnika o postupku i dokazima Pretresno ve}e je pravni osnov za svoju odluku od 15. decembra 2004. godine prona{lo u pravilu 54 Pravilnika o postupku i dokazima, odnosno u op{tem pravilu u poglavqu Sudski nalozi. Baz namere da se
nepotrebno tro{i ograni~eni prostor za ovu àlbu svakako }e @albenom ve}u, a sigurno i Me|unarodnom sudu pravde, biti interesantan razlog koji je sudije Pretresnog ve}a primorao da povodom zahteva prof. dr Vojislava [e{eqa ne koriste poziv na neki drugi pravni osnov.
Predmet Tadi}a u ovoj àlbi se navodi samo zato {to se i Pretresno ve}e u svojoj Odluci (15. decembra 2004. godine) pozvalo na
predmet Tadi}.
3. Pri dono{ewu ovom àlbom osporavane Odluke (od 15. decembra 2004. godine) Pretresno ve}e je imalo u vidu Odgovor Tuìla{tva u kojem se iznosi da optuèni prof. dr Vojislav [e{eq ponavqa zahteve, da su u pitawu obesni podnesci i da ih treba odbaciti.
4. Pretresno ve}e je uzelo u obzir da Statut MKSJ ne predvi|a
obra}awe Me|unarodnom sudu pravde i da nije neophodno obra}awe
za savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde.
5. Pretresno ve}e je uzelo u obzir i da je @albeno ve}e u Odluci
o nadle`nosti u predmetu Tadi} 2. oktobra 1995. godine donelo Od356
luku o legalnosti osnivawa MKSJ od strane Saveta bezbednosti i da

ta odluka obavezuje Pretresno ve}e, ali samo u pogledu krivi~ne nadle`nosti.
II. Razlozi àlbe

6. Kao svojevrsno pravno pitawe povodom ove àlbe name}e se potreba za odgovorom na pitawe da li postoji mogu}nost da se od Me|unarodnog suda pravde zatraì savetodavno mi{qewe o legalnosti
osnivawa MKSJ na osnovu Rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 827
i 808.
Zakonitost osnivawa je vi{e puta bilo pravno pitawe povodom
koga je Me|unarodni sud pravde davao savetodavna mi{qewa u smislu
~lana 65. Statuta Me|unarodnog suda pravde. Poveqom Ujediwenih
nacija propisano je i da je svaki ~lan Ujediwenih nacija ugovorna
strana Statuta Me|unarodnog suda pravde, a ~lanom 96. Poveqe je posebno istaknuto da su Generalna skup{tina ili Savet bezbednosti
ovla{}eni da zatraè od Me|unarodnog suda pravde, kao glavnog sudskog organa Ujediwenih nacija, da da savetodavno mi{qewe povodom
svakog pravnog pitawa. Dakle, mogu}nost, odnosno pravni osnov da se
od Me|unarodnog suda pravde traì savetodavno mi{qewe postoji.
7. Slede}e pitawe je na koji na~in ili koji je put do savetodavnog
mi{qewa? Odgovor na ovo pitawe se nalazi u Poveqi Ujediwenih
nacija i Statutu Me|unarodnog suda. Savetodavno mi{qewe Me|unarodni sud pravde daje na osnovu pismenog zahteva koji uputi Generalna skup{tina ili Savet bezbednosti, odnosno drugi organ Ujediwenih nacija i specijalizovana ustanova koju ovlasti Generalna skup{tina po pravnim pitawima koja bi iskrsla u wihovoj aktivnosti.
Dakle, pismeni zahtev mogu da podnesu Generalna skup{tina ili Savet bezbednosti, ali i MKSJ ukoliko ga na to ovlasti Generalna
skup{tina.
8. Ta~no je da Statut MKSJ ne predvi|a obra}awe Me|unarodnom
sudu pravde, ali on ne predvi|a ni druge institute na osnovu kojih se
izri~u presude u ad hok krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju, a koji
se obilato primewuju u su|ewu pred ovim sudom. Ako je MKSJ ovla{}en samo za ono {to je navedeno ili samo za onoliko koliko je navedeno u wegovom Statutu, onda on ne postoji, te poziv Pretresnog
ve}a u Odluci od 15. decembra 2004. godine da obra}awe Me|unarodnom sudu pravde nije predvi|eno Statutom potvr|uje da MKSJ ne sme
da primewuje ni{ta {to izri~ito nije navedeno predvi|eno u Statutu. U predmetu Tadi} @albeno ve}e je bilo svesno ovog problema,
pa je izmenilo Odluku Pretresnog ve}a od 10. avgusta 1995. godine i
upustilo se u ocenu zakonitosti osnivawa MKSJ. Dakle, ta konstatacija koju je Pretresno ve}e uzelo u obzir o nepredvi|enosti u Statutu, nije bila razlog koji potkrepquje navedenu Odluku, ve} dokaz nemo}i u suo~avawu sa konstantnim problemom da li je zakonito osnovan MKSJ. Sudije MKSJ imaju psiholo{ki problem, jer sve {to je
357
pravna struka ili profesija stalno izraàva sumwu u mogu}nost postojawa jednog ovakvog ad hok krivi~nog suda koji je samim osnivawem postao preki politi~ki sud, a ne sud koji bi imao svoje utemeqewe u odredbama koje defini{u me|unarodni pravni poredak. Zato,
odbijawe zahteva prof. dr Vojislava [e{eqa da se traì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde, jer to nije predvi|eno Statutom MKSJ, treba tretirati kao argument kojim se nalazi opravdawe za du{u i psihu sudija, a ne kao obi~nu konstataciju o sadrìni
Statuta. Uostalom, i obaveznost odluka @albenog ve}a, pa i one u
predmetu Tadi} od 2. oktobra 1995. godine, ne bi dozvolila Pretresnom ve}u da se javqa sa konstatacijama o nepredvi|enosti u Statutu.
9. Slede}e pitawe koje se name}e je da li MKSJ (Pretresno ve}e,
@albeno ve}e, Kolegijum, predsednik MKSJ) ima ovla{}ewe da se
obrati Savetu bezbednosti ili Generalnoj skup{tini sa zahtevom da
oni od Me|unarodnog suda pravde zatraè savetodavno mi{qewe o
zakonitosti osnivawa MKSJ.
Po{to ne postoji izri~ita zabrana onda se name}e zakqu~ak da
MKSJ ima to ovla{}ewe, odnosno da uvek moè to da traì od Saveta bezbednosti ili Generalne skup{tine. Jedna od mogu}ih formi u
kojoj bi se predloìlo traèwe savetodavnog mi{qewa je i izve{taj
o radu MKSJ iz ~lana 34. Statuta, ali i ne samo ta forma.
10. Verovatno najboqa forma se nalazi u punoj primeni odredbe
~lana 13. Statuta MKSJ. Nepristrasnost i ~estitost lica koja vr{e
sudijsku funkciju treba da budu garancije koje ih prosto primoravaju da sami li~no zatraè izvan struktura MKSJ odgovor na pitawe da
li je wihov sud zakonito osnovan. Oni bi morali da ispuwavaju uslove za imenovawe na najvi{e pravosudne funkcije u svojim dràvama,
a verovatno su svesni koje bi probleme imali u svojim dràvama da su
sudije jednog suda koji je osnovan kao ovaj, navodno me|unarodni.
Stvarno, da li bi oni pristali da sude u svojim dràvama u sudu za koji se u svakom sudskom predmetu kao prvo pravno pitawe postavqa nezakonito osnivawe tog suda?
11. ^lan 13. Statuta MKSJ treba da zna~i i da sudije tog, navodno suda, imaju iskustvo u krivi~nom pravu, me|unarodnom humanitarnom pravu i qudskim pravima. Ako je to tako, onda su na pitawu zakonitosti osnivawa MKSJ sudije dokazale da su im krivi~no pravo, me|unarodno humanitarno pravo i qudska prava oblasti koje oni ne
znaju, ne razumeju i s pravom se izraàva sumwa da li oni ispuwavaju
uslove iz ~lana 13. Statuta. Dodu{e, na po{tovawu principa zakonitosti oni su pokazali apsolutno neznawe i to po svim aspektima
pravnog pojma zakonitosti.
Stvarno je te{ko prona}i dodirne ta~ke u pogledu temeqnih
vrednosti principa zakonitosti u anglosaksonskom pravnom sistemu
sa kontinentalnim pravnim sistemom, a svako sjediwavawe ovih
pravnih sistema poprima oblik nezakonitosti, pogotovo ako se primeni prema optuènima koji po mestu prebivali{ta, pa i eventualno radwi za koje se terete dolaze sa teritorije gde se primewuju
358
principi kontinentalnog pravnog sistema. U ovome se verovatno nalazi i glavni razlog za{to je potrebno savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde kao glavnog sudskog organa Ujediwenih nacija.
12. Ako Statut MKSJ ne predvi|a obra}awe Me|unarodnom sudu
pravde (neposredno, niti preko Saveta bezbednosti ili Generalne
skup{tine) onda ga i ne zabrawuje. U tom kontekstu je interesantan
stav Pretresnog ve}a koji je uzeo u obzir da nije neophodno obratiti se za mi{qewe Me|unarodnom sudu pravde. Ako nije neophodno,
onda zna~i da je i mogu}e pod nekim uslovima koji zahtev ~ine potrebnim ili nu`nim. Dakle, potrebno je da budu ispuweni ti uslovi.
Dodu{e, u Odluci od 15. decembra 2004. godine Pretresno ve}e nije
navelo uslove, pa se s pravom postavqa pitawe {ta je to potrebno da
se desi ili pod kojim uslovima bi bilo nu`no, odnosno neophodno da
se zatraì savetodavno mi{qewe. [ta bi to moglo da natera MKSJ
da na neki na~in inicira kod nekog tela ovla{}enog Poveqom Ujediwenih nacija da ono zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog
suda pravde?
Odgovor na ovo pitawe ne moè da se traì u okviru racionalnog, pravnog, pa ni u okviru humanisti~kog pogleda na pravdu, jer se
te vrednosti i ne nalaze u MKSJ. Te vrednosti se ne nalaze, jer kada
bi se nalazile onda bi verovatno odavno bio zavr{en krivi~ni postupak, ako ne protiv hiqadu, onda svakako protiv 20 optuènih
(~elnici dràva NATO-a) koji su za 78 dana 1999. godine (i po merilima i kriterijumima koje primewuje MKSJ prema optuènim Srbima) na teritoriji Republike Srbije izvr{ili najteà krivi~na dela prema 10 miliona gra|ana Srbije, a jedinstvena optu`nica bi
imala najmawe 20 miliona ta~aka optu`bi. Ako se ove tvrdwe àlbe
da se u MKSJ i ne moè nalaziti pravo i pravda osporavaju, pokrivaju i prikrivaju besmislenim pri~ama tuìoca i sudija o pravima `rtava, uàsu oruànog sukoba, a to je prosto manir MKSJ da se pravne rupe, praznine i nebuloze prikrivaju ispraznim humanizmom sudija, kao navodno oni brinu o pravima `rtava, onda niko nema pravo, a
najmawe sudije, da `rtve dele prema religiji, nacionalnosti, dràvqanstvu i drugim li~nim svojstvima. Tu podelu svakodnevno ne samo
da vr{i nego i potencira MKSJ. [ta je sa `rtvama u Vijetnamu, Iraku i na drugim mestima gde je neko izvozio svoju demokratiju i shvatawe qudskih prava? Kakva je razlika izme|u Vukovara i recimo Faluye? Da li postoji razlika izme|u ubistva (ili li{avawa ìvota)
u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti i ubistava bez rezolucije Saveta bezbednosti? Dakle, humanizam i ose}aj za pravdu kod sudija nije i ne moè biti taj uslov koji bi ih primorao da iniciraju da
se zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o zakonitosti osnivawa MKSJ.
Na nezakonitost osnivawa MKSJ kao ad hok krivi~nog suda (kao
da je taj sud jedna vrsta ugovorene arbitraè) skrenuli su pa`wu
pravni teoreti~ari, profesori prava i mnogu drugi ugledni stru~waci me|unarodnog javnog i me|unarodnog krivi~nog prava. To nepo359
gre{ivo potvr|uje i ~iwenica da od 1951. godine, kada je ro|ena ideja o stvarawu jednog stalnog me|unarodnog krivi~nog suda za ratne
zlo~ine pod okriqem Ujediwenih nacija pa sve do 17. jula 1998. godine kada je na me|unarodnoj konferenciji u Rimu usvojen Rimski statut Me|unarodnog krivi~nog suda nije postojao nijedan me|unarodni
krivi~ni sud za ratne zlo~ine, osim ad hok krivi~nih sudova za biv{u Jugoslaviju i Ruandu. Zar ta ~iwenica nije dovoqan razlog da se
zatraì savetodavno mi{qewe o zakonitosti osnivawa MKSJ? Zar
~iwenica da danas istovremeno postoje dva me|unarodna krivi~na
suda: stalni sud za ratne zlo~ine osnovan Rimskim statutom i ad hok
krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju osnovan Rezolucijom Saveta bezbednosti, ne stvara potrebu da se definitivno re{i pitawe zakonitosti osnivawa MKSJ? Od ova dva me|unarodna krivi~na suda verovatno je samo jedan zakonito osnovan, jer nije mogu}e da su oba zakonito osnovana ako imaju razli~iti put, sadrìnu i izgled svojih konstitutivnih akata.
Uostalom, predsednik MKSJ Teodor Meron je kao ekspert i ~lan
delegacije SAD na me|unarodnoj konferenciji u Rimu jula 1998. godine zastupao stav da nije potrebno osnivati stalni Me|unarodni
krivi~ni sud za ratne zlo~ine. Sigurno i danas zastupa stav da SAD
bilateralnim sporazumima treba da obezbedi imunitet vojnika
SAD u odnosu na mogu}nost vo|ewa krivi~nih postupaka protiv dràvqana SAD pred stalnim sudom za ratne zlo~ine koji je osnovan
Rimskim statutom. Te ~iwenice bacaju senku i sumwu da li sudije
MKSJ ispuwavaju uslove iz ~lana 13. Statuta, a pogotovo ako se ima
u vidu da sudije vr{e i zakonodavnu vlast na osnovu ovla{}ewa da
donose Pravilnik o postupku i dokazima, a to nije zabeleèno u
pravnoj teoriji i praksi bilo kog suda. Proizilazi da se princip zakonitosti ne nalazi u zakonima ve} u znawu, ose}aju i moralnim i
stru~nim kvalitetima sudija koji su standard za zakonitost rada
MKSJ.
Uslovi i kvalitet koji se zahteva ~lanom 13. Statuta MKSJ ne
mogu da predstavqaju pravni osnov da sudije vr{e ocenu zakonitosti
osnivawa svog suda, kao {to zakonitost osnivawa suda ne moè da se
re{i pogledom sudije u svoj lik u ogledalu u kupatilu kada se brije
pre polaska u sudnicu. Stalno }e sudije MKSJ da se preispituju da li
imaju to ovla{}ewe da sude u sudu koji je nezakonito uspostavqen i
osnovan. Na tu vrstu samopritiska oni su pristali, a pitawe fenomena podeqene odanosti, radi svoje (li~ne i profesionalne) savesti mogu da re{e jedino ako dozvole i omogu}e da makar i u formi savetodavnog mi{qewa Me|unarodni sud pravde samo proveri zakonitost osnivawa MKSJ.
13. Pored brojnih teoreti~ara i poznatih stru~waka me|unarodnog humanitarnog prava poznato je da blagonaklono na postojawe
ovog ad hok krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju ne gledaju ni sudije
Me|unarodnog suda osnovanog Rimskim statutom, pa i sudije Me|unarodnog suda pravde. Naravno, ni to za sudije nisu oni neophodni uslo360
vi koji bi ih prosto primorali da kao sudije MKSJ iniciraju traèwe savetodavnog mi{qewa.
14. Na kraju treba imati u vidu i da je Pretresno ve}e pri dono{ewu odluke od 15. decembra 2004. godine uzelo u obzir i Odluku
@albenog ve}a u predmetu Tadi} od 2. oktobra 1995. godine, kojom je
odlu~eno o legalnosti osnivawa MKSJ. Na ovaj na~in dolazi se do
centralnog pitawa da li je MKSJ ovla{}en da ceni zakonitost svog
osnivawa, odnosno na osnovu kog pravnog osnova ili kog ~lana Statuta MKSJ on crpi to ovla{}ewe.
15. S obzirom da se u razlozima Odluke Pretresnog ve}a od 15. decembra 2004. godine prakti~no vr{i samo pozivawe na Odluku @albenog ve}a u predmetu Tadi} od 2. oktobra 1995. godine, moè da izgleda da se ovom àlbom osporavaju isti razlozi, a da je razlika u tome {to su razlozi ponovqeni, mada se nalaze u ranijoj odluci @albenog ve}a. Da bi se izbegla situacija da @albeno ve}e u predmetu
prof. dr Vojislav [e{eq preispituje svoju raniju odluku od 2. oktobra 1995. godine u predmetu Tadi}, u ovoj àlbi se isti~u samo razlozi o neophodnosti inicirawa kod ovla{}enih tela Ujediwenih nacija traèwa savetodavnog mi{qewa od Me|unarodnog suda pravde o
zakonitosti osnivawa MKSJ, a ne i oni razlozi koji su bili predmet
ocene (po prigovoru na nadle`nost kao preliminarnom podnesku) u
predmetu Tadi} kojima je osporavana prevashodno krivi~na nadle`nost.
Dakle, u ovoj àlbi postoji sporno pravno pitawe zakonitosti
osnivawa MKSJ i predlog da se ono re{i savetodavnim mi{qewem
Me|unarodnog suda pravde, te ako se i pojavi koji razlog koji se doti~e nadle`nosti, a koji je sadràn u odluci @albenog ve}a u predmetu Tadi} od 2. oktobra 1995. godine onda je to samo u meri potencirawa razlike izme|u dva pravna pitawa, odnosno da nezakonito osnivawe suda ne moè da uspostavi zakonitu nadleòst i da odluka o zakonitosti osnivawa nije pitawe stvarne i mesne nadle`nosti.
16. Da li je osporavawe zakonitosti osnivawa MKSJ spor (pravno pitawe) povodom nadle`nosti ili spor (pravno pitawe) povodom
zakonitosti? îni se da je ovo centralno pitawe od koga zavisi odluka da li }e se inicirati traèwe kod nadle`nog tela Ujediwenih
nacija da zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde.
17. Ako je pitawe zakonitosti osnivawa MKSJ pravno pitawe u
okviru pitawa nadle`nosti (delo, lica, vreme, teritorija, uporedna
nadle`nost) tog suda onda je samo MKSJ i to kao krivi~ni sud, jedini sud na planeti Zemqi koji je ovla{}en da vr{i ocenu vaqanosti
svog osniva~kog akta koji je doneo neko drugi.
Ovaj stav MKSJ mogao bi da deluje podsticajno pa da, recimo, 15
najbogatijih qudi zajedni~ki donesu odluku o osnivawu suda, usvoje
Statut tog suda, obezbede da nekoliko banana dràva (~iji bruto dru{tveni proizvod ne predstavqa ni 5 procenata bogatstva ovih bogatih osniva~a suda) priznaju taj sud i izaberu neka lica (po mogu}stvu
visokog morala) za sudije koji bi sudili. Nezakonito uhap{eno lice
361
koje privedu pred taj sud kada bi prigovorilo da je nezakonito osnovan taj sud, stvarno bi se iznenadilo da se taj sud poziva na praksu i
odluke MKSJ, da u okviru prigovora o nadle`nosti ima da se razmotri i pitawe zakonitosti osnivawa tog suda.
Do sada nije zabeleèn slu~aj da jedan krivi~ni sud vr{i ocenu
zakonitosti osnivawa nekog suda, a naro~ito za sebe. Krivi~ni sud
uvek i samo utvr|uje individualnu krivi~nu odgovornost lica za koje se sumwa da je izvr{ilo krivi~no delo i u zakonitom postupku izri~e sankcije ako utvrdi da je to lice izvr{ilo krivi~no delo. Dodu{e, mogu}a je situacija i da vr{i ocenu zakonitosti nekog pojedina~nog pravnog akta, pa i op{teg akta koji je doneo pojedinac, fizi~ko lice koje je optuèno, s tim {to je sam ~in dono{ewa tog akta radwa krivi~nog dela i kao takva obuhva}ena elementima bi}a konkretnog krivi~nog dela, uz uslov da je suprotnost takvog akta u odnosu na
zakon o~igledna. Me|utim, ustavnost i zakonitost akta kojim je osnovan neki sud nikada do sada nije bilo pitawe kojim se bavio krivi~ni sud, jer nema dodirnih ta~aka sa principom individualne krivi~ne odgovornosti pojedinca za delo.
Dakle, ako jedan krivi~ni sud vr{i ocenu zakonitosti svog osnivawa, onda u stvari vr{i ocenu zakonitosti akta kojim je osnovan.
Krivi~ni sud to moè da ~ini samo na osnovu pravila i principa
krivi~nog prava, te sledi zakqu~ak da su @albeno ve}e u predmetu
Tadi} 2. oktobra 1995. godine i Pretresno ve}e u predmetu prof. dr
Vojislav [e{eq 15. decembra 2004. godine samo sa pozicija eventualno krivi~ne odgovornosti Saveta bezbednosti, kao osniva~a
MKSJ, vr{ili ocenu zakonitosti svog osnivawa. Naime, nijedan
krivi~ni sud ne bi mogao da vr{i ocenu zakonitosti akta kojim je
osnovan primenom pravila ustavnog postupka ili parni~nog postupka, po{to je ovla{}en da primewuje samo krivi~ni postupak, a pitawe zakonitosti osnivawa suda ne pojavquje se ~ak ni kao prejudicijalno pitawe konkretnog krivi~nog postupka koji je u toku.
Samim upu{tawem u ocenu zakonitosti svog osnivawa sud se upustio u razmatrawe krivi~ne odgovornosti Saveta bezbednosti za ~in
osnivawa kao eventualno kriminalni akt, odnosno krivi~no delo.
Ovo saznawe je interesantno i zato {to se sud upustio u razmatrawe
krivi~ne odgovornosti ne pojedinaca fizi~kih lica, ve} kolektiviteta, 15 dràva, pa je stvarno interesantno kako bi izgledala ta
presuda da je odlu~io kojim slu~ajem da je nezakonito osnovan. U Odluci @albenog ve}a u predmetu Tadi} od 2. oktobra 1995. godine navedeno je:
@albeno ve}e (1) Sa 4 glasa prema 1, donosi odluku da je Me|unarodni sud ovla{}en da odlu~uje o prigovoru kojim se osporava zakonitost uspostavqawa Me|unarodnog suda. ZA: predsednik Cassese,
sudije Deschnes, Abi-Saab i Sidwa. PROTIV: sudija Li.
Dakle, ~im je MKSJ odlu~io da je ovla{}en da odlu~uju, on je
prakti~no uspostavio nadle`nost, odnosno utvrdio da je nadleàn i
da odlu~uje o zakonitosti akta kojim je osnovan. To zna~i da je taj sud
362
sebi pored sporne krivi~ne nadle`nosti pridodao i jo{ jednu spornu nadle`nost ustavnog suda me|unarodnog zna~aja. Proizilazi da
nam vi{e i ne treba Me|unarodni sud pravde predvi|en Poveqom
Ujediwenih nacija, jer wegovu funkciju moè uspe{no da preuzme i
da vr{i MKSJ, koji je osnovan rezolucijom Saveta bezbednosti.
Ovaj pravni stav MKSJ kojim pro{iruje svoju nadle`nost interesantan je i sa gledi{ta ~lana 1. Statuta tog suda. Naime, tim ~lanom je odre|ena wegova krivi~na nadle`nost, odnosno da je ovla{}en da krivi~no goni lica odgovorna za te{ke povrede humanitarnog prava i da je u okviru tog ovla{}ewa sud prona{ao nadle`nost
da odlu~uje o zakonitosti svog osnivawa. Ta igra re~i koja je primewena u odluci @albenog ve}a u predmetu Tadi} od 2. oktobra 1995. godine da se odlu~uje o prigovoru, ne dovodi u pitawe su{tinu pravnog
pitawa koja se ovom àlbom isti~e. Prigovor je forma pravnog sredstva kojom se ne uti~e i ne moè da uti~e na osnovno pitawe da li je
Me|unarodni sud nadleàn da odlu~uje o zakonitosti svog osnivawa.
Uostalom, svojim zahtevima prof. dr Vojislav [e{eq traì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde i Pretresno ve}e nije odbacilo zahteve, ve} ih je odbilo, ~ime je dokazalo da se upustilo u re{avawe merituma pravne stvari. Ako se prigovorom, kao preliminarnim podneskom u predmetu Tadi} od @albenog ve}a mo`da traìla i odluka o svojevrsnom samouni{tewu MKSJ (u samim strukturama suda), zahtevima u predmetu prof. dr Vojislava [e{eqa, koji
nisu preliminarni podnesci, traì se da iz struktura suda krene
inicijativa prema telima Ujediwenih nacija koja su ovla{}ena da
zatraè savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o zakonitosti osnivawa MKSJ.
Ako je @albeno ve}e uvek du`no da o svakom podnesku (prigovor,
àlba) kao preliminarnom podnesku odlu~uje (odbija, usvaja, odbacuje, preina~uje) onda je tako|e du`no i da povodom zahteva koji nisu
preliminarni podnesci odlu~i, ali uvek tako da se omogu}i nadle`nom organu ili drugom sudu da povodom pravnog pitawa koje se pojavilo kao sporno pred MKSJ postoji odluka nadle`nog organa ili
suda. Dakle, odlukom @albenog ve}a da se inicira kod Generalne
skup{tine ili Saveta bezbednosti da oni zatraè savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde prakti~no se pravno pitawe zakonitosti osnivawa upu}uje jedino nadle`nom sudu. Tako se zakonitost
osnivawa re{ava pred jedino nadle`nim Me|unarodnim sudom pravde i niko ne moè da trpi {tetne posledice od zakonitog puta.
Ako se zahtevi prof. dr Vojislava [e{eqa odbiju onda se pravna i moralne dileme samo dodatno produbquju, jer svi s pravom imaju
da sumwaju u kompletan rad MKSJ. Kao prilog ovom stavu treba imati u vidu da je vi{e od 70 stru~waka za me|unarodno krivi~no i me|unarodno javno pravo iz SAD savetovalo, u to vreme predsednika
SAD, Bila Klintona, da Savet bezbednosti nema ovla{}ewe da ustanovqava i osniva ad hok krivi~ni sud za jednu dràvu. Taj stav je podràvala i zvani~na politika SAD, a na promenu te odluke uticala
363
je samo Madlen Olbrajt i u to vreme aktuelizovawa afere Levinski,

kao sredstva pritiska tajne slu`be jedne dràve da Bil Klinton
pristane na osnivawe ovog suda. Osim toga gotovo da nema zna~ajnijeg stru~waka za oblast qudskih prava koji podràva osnivawe jednog ad hok krivi~nog suda od strane Saveta bezbednosti. Kao reakcija i svojevrsni protest na osnivawe jednog ad hoc krivi~nog suda od
strane Saveta bezbednosti usledilo je ubrzawe posla i drugih aktivnosti i jula 1998. godine je osnovan stalni sud za ratne zlo~ine, i to
na na~in koji je jedino zakonit u me|unarodnim okvirima, preko me|unarodne konferencije, usvajawa Rimskog statuta, ratifikacije od
strane dràva potpisnica. Dakle, niko nema pravo da zatvara o~i
pred ovim ~iwenicama i da samo formalno-pravnom igrom re~i glumi neko striktno pozivawe na pravo kada poku{ava da izbegne obezbe|ewe savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde.
18. Do sada nije zabeleèn slu~aj da je pitawe zakonitosti osnivawa suda re{avao sud ~ije se osnivawe osporava. Za{to? Vaqda zato {to onaj ~ije se postojawe osporava ili dovodi u pitawe i ne moè da odlu~uje o tome da li postoji, da li je zakonito osnovan i postojan. O svojoj pravnoj sposobnosti nikada ne odlu~uje onaj ~ija je
pravna sposobnost sporna ili se u wu sumwa. Nije zabeleèn slu~aj
da je jedan krivi~ni sud imao ovla{}ewe da vr{i ocenu zakonitosti
akta kojim je osnovan. Pa i kada se postavi pitawe strana~ke sposobnosti stranke ne re{avaju pitawe da li postoje, ve} to re{ava nadle`ni sud, a ima slu~ajeva da to pitawe re{ava i neki drugi sud.
19. Po{to sud ne moè da bude stranka u predmetu koji sudi, onda
i povodom pitawa zakonitosti osnivawa suda ne moè da re{ava taj
sud. Naime, kada se osporava ili dovodi u pitawe zakonitost osnivawa jednog suda onda prakti~no nastaje spor o zakonitosti i taj spor
nikada ne re{avaju stranke, s tim {to sud ~ija se zakonitost osnivawa osporava vi{e nije sud nego svojevrsna stranka u sporu. Da, to je
ta~na konstatacija. Mnoge ~iwenice i brojne okolnosti idu u prilog
ovoj tvrdwi. Samim ~inom da se za re{ewe pravnog pitawa zakonitosti osnivawa suda traì inicirawe postupka davawa savetodavnog
mi{qewa, automatski po ovom pitawu su sporne strane optuèni koji podnosi takav zahtev i MKSJ ili mo`da ~ak i wegov osniva~, Savet bezbednosti. Takav spor ne bi mogla jednostrano da re{i jedna od
strana u sporu. A to upravo zna~i Odluka @albenog ve}a u predmetu
Tadi} od 2. oktobra 1995. godine na koju se Pretresno ve}e poziva i
pretvara je u sastavni deo svoje Odluke od 15. decembra 2004. godine
u predmetu prof. dr Vojislava [e{eqa. Zato se, s pravom, postavqa
pitawe za{to nije ista snaga li~ne odluke prof. dr Vojislava [e{eqa po pitawu zakonitosti osnivawa suda. Zahtevom je, u su{tini,
iniciran spor koji izlazi izvan okvira krivi~ne odgovornosti i za
re{ewe tog spora nisu nadle`ne stranke (optuèni, sud ili Savet
bezbednosti), ve} drugi sud. Dakle, odluka suda koji se upustio u ocenu zakonitosti svog osnivawa je u istoj pravnoj ravni kao i odluka
prof. dr Vojislava [e{eqa koji je odlu~io da sud nije osnovan u
364
skladu sa zakonom.
Pitawe zakonitosti osnivawa suda je sigurno najzna~ajnije pitawe od koga zavisi zakonito i pravi~no vo|ewe sudskog postupka i ishod su|ewa pred MKSJ. Ako je jedan sud zakonito osnovan onda je i
nadleàn, odnosno ima ovla{}ewe da sudi, ali ako nije zakonito
osnovan onda taj sud ne postoji i sve wegove odluke ne postoje, jer nije bio ovla{}en. To {to je neko (samozvani) sudija u sudu koji nije zakonito osnovan moè da zna~i samo la`no predstavqawe.
[ta bi se desilo ako, recimo, nezavisno od puta koji traì prof.
dr Vojislav [e{eq neko drugi koji je ovla{}en zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde po pitawu zakonitosti osnivawa MKSJ, pa se, recimo, u savetodavnom mi{qewu iznese stav da
Savet bezbednosti nije mogao da osnuje MKSJ? Sila u politici koja,
naàlost, ~esto i kreira pravo nije bezgrani~na. Karte se za ~as izme{aju pa nastupi veliki obrt, tako da je mogu}e da se odlukom Saveta bezbednosti formira i neki drugi ad hok krivi~ni sud za neku
drugu dràvu, pa, mo`da, ~ak i za neku od dràva iz koje dolaze sudije MKSJ.
20. Naime, praksa, ali i standard je da se sudovi ustanovqavaju i
osnivaju od strane zakonodavnog organa op{tim aktom koji je zakon
ili u rangu zakona. Zato kada se nekom krivi~nom sudu prigovori ili
postavi pitawe zakonitosti wegovog osnivawa, onda taj sud takav
prigovor odbacuje, jer nije nadleàn o tome da odlu~uje, ali istovremeno i daje obja{wewe koji je to drugi sud nadleàn da vr{i ocenu
zakonitosti osnivawa suda. Obi~no kada se postavi pitawe zakonitosti osnivawa nekog suda prelazi se na teren ocene ustavnosti zakona
kojim je sud osnovan, a u nekim dràvama i na ocenu zakonitosti op{teg akta kojim je sud osnovan. Za ta pitawa su obi~no nadle`ni ustavni sudovi ili najvi{i sudovi dràva, ali nikada krivi~ni sud (prvostepeni i drugostepeni) ili sud ~ija se zakonitost osnivawa osporava.
21. Na me|unarodnom nivou sudovi se ustanovqavaju i osnivaju
me|unarodnim ugovorima koji zakonodavnu snagu dobijaju tek ~inom
ratifikacije dràva potpisnica, odnosno ~lanica. Dakle, zakonodavna snaga (nacionalna i me|unarodna) izvire iz suverenosti dràve, te svako ko poku{ava da negira zna~aj principa suverenosti onda
fakti~ki priznaje princip koji primewuju samo gusari. Polaze}i od
ciqeva sadrànih u ~lanu 1. Poveqe Ujediwenih nacija neki namerno poku{avaju da zaborave na prvo i osnovno na~elo iz ~lana 2. iste
Poveqe da: Organizacija Ujediwenih nacija po~iva na na~elu suverene jednakosti svih svojih ~lanova. Zaboravqaju da pojedinac nije
subjekt koji istupa pred Ujediwenim nacijama, ve} to mogu samo dràve ~lanice. Zaboravqaju da ~lanom 25. Poveqe Ujediwenih nacija saglasnost za prihvatawe i izvr{avawe odluka Saveta bezbednosti, ako su u skladu sa Poveqom, postoji samo za dràve ~lanice. Dakle, pretpostavka saglasnosti kojom dràve ~lanice prihvataju i izvr{avaju odluke Saveta bezbednosti uslovqena je da odluke moraju
biti u skladu sa Poveqom. Tu saglasnost odluka sa Poveqom utvr|u365
ju dràve ~lanice. Osim toga razglabawa koja se potenciraju da je

MKSJ prona{ao ono {to nije mogao da prona|e ni Savet bezbednosti samo potvr|uju potrebu da se traì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde.
22. Naime, u Odluci @albenog ve}a u predmetu Tadi}, od 2. oktobra 1995. godine, utvr|eno je da osnivawe Me|unarodnog krivi~nog
suda ta~no potpada u okvir ovla{}ewa Saveta bezbednosti prema
~lanu 41. Poveqe. Tako ne{to nije uspeo da prona|e ni Savet bezbednosti prilikom dono{ewa Rezolucije br. 827 od 25. maja 1993. godine. Setimo se da u navedenoj rezoluciji samo na jednom mestu stoji
poziv na Glavu VII Poveqe Ujediwenih nacija, a da se u Izve{taju samo na jednom mestu navodi konkretni ~lan Poveqe. Navodi se ~lan
29. Poveqe da Savet bezbednosti moè da osniva pomo}ne organe potrebne za obavqawe wegovih zadataka. Dakle, Savet bezbednosti nije prona{ao u ~lanu 41. Poveqe pravni osnov za osnivawe MKSJ, ve}
je osnov za osnivawe suda prona{ao u odredbi ~lana 29. Poveqe, s tim
{to bi taj sud kao mera prisile iz Glave VII Poveqe bio supsidijarni organ, ali sudskog karaktera. Zato {to je mera prisile, taj sud ima
ograni~eno trajawe.
23. Za{to MKSJ pri oceni zakonitosti svog osnivawa prevazilazi i svog tvorca, Savet bezbednosti? Za{to ne zatraì autenti~no tuma~ewe Statuta i akta kojim je osnovan od Saveta bezbednosti
kao svog tvorca? Zar je mogu}e da jedan krivi~ni sud bude supsidijarni i pomo}ni organ nekog tela? U kojoj su to dràvi sudovi pomo}ni
organi? Da su kojim slu~ajem osniva~i Ujediwenih nacija na tela
Ujediwenih nacija Poveqom preneli sva suverena ovla{}ewa kojima
raspolaù, opet ne bi mogli da prenesu Savetu bezbednosti ovla{}ewe da osniva krivi~ne sudove, jer ni u jednoj dràvi ~lanici Ujediwenih nacija krivi~ni sud nije supsidijarni ili pomo}ni organ.
Vaqda je svaki zakonito osnovan sud deo sudske vlasti koja nije pomo}na vlast ili supsidijarna vlast koja traje odre|eno vreme.
24. Prilikom ocene zakonitosti svog osnivawa MKSJ zaboravqa
na onaj deo Izve{taja uz Rezoluciju Saveta bezbednosti br. 827 od 25.
maja 1993. godine I. Pravna osnova za osnivawe Me|unarodnog suda
u kome je iznet jedini zakoniti put osnivawa jednog me|unarodnog suda. Verovatno postoji neki li~ni interes sudija MKSJ koji po svaku
cenu nastoje da blokiraju utvr|ivawe da li je wihov sud zakonito
osnovan.
25. îni se da je nezaobilazno, u granicama zahteva koji se postavqa ovom àlbom, na}i odgovor i na pitawe da li praksa Me|unarodnog suda pravde u pogledu wegovog prava da daje savetodavna mi{qewa prilikom ocene zakonitosti akata tela Ujediwenih nacija moè
da bude osnova da to isto primeni i MKSJ prilikom upu{tawa u ocenu zakonitosti svog osnivawa. Preciznije, u jednom delu Odluke
@albenog ve}a u predmetu Tadi}, od 2. oktobra 1995. godine, koji ima
dodirnih ta~aka sa pravnim pitawem zakonitosti osnivawa MKSJ
iznose se primeri iz sudske prakse Me|unarodnog suda pravde, a koji
366
se direktno odnose na incidentalnu nadle`nost Me|unarodnog suda

pravde. Na ovaj na~in je napravqena gruba gre{ka, jer se u isti ko{
po ovla{}ewima trpaju sudovi koji ~ak i ne mogu da se uporede.
Naime, o~igledno je da MKSJ na ovaj na~in nastoji da sebe svrsta
u isti rang i da sebi da isti zna~aj kao {to ga ima Me|unarodni sud
pravde. To je prosto nemogu}e, pa zato i praksa Me|unarodnog suda
pravde, kada se bavi pitawima ustavnosti i zakonitosti, nije ni ista
oblast, niti pitawe koje bi se moglo slobodno preslikati na MKSJ.
Me|unarodni sud pravde nikada nije ni do{ao u poziciju da razmatra
zakonitost svog osnivawa, jer je osnovan Poveqom Ujediwenih nacija (Glava XIV Poveqe i wegov Statut je sastavni deo Poveqe) i nijedna dràva ~lanica Ujediwenih nacija nema nameru, ni neku potrebu,
da dovodi u pitawe sam tekst Poveqe koji je prihvatila. Zakonitost
osnivawa Me|unarodnog suda pravde je nemogu}e dovoditi u pitawe,
jer su ga i osnovale sve ~lanice Ujediwenih nacija, a ne Generalna
skup{tina ili Savet bezbednosti. Ta razlika u odnosu na MKSJ je
ogromna.
Stavovi o incidentalnoj nadle`nosti Me|unarodnog suda pravde, odnosno nadle`nosti koja proisti~e iz same ~iwenice vr{ewa
sudske funkcije je uvek i samo pitawe nadle`nosti tog suda, a nikada pravno pitawe zakonitosti wegovog osnivawa. Incidentalna
nadle`nost nikome ne dozvoqava da sam re{ava pitawe svog zakonitog osnivawa. Jedinu vezu koju je MKSJ prona{ao sa Me|unarodnim
sudom pravde nalazi se samo u jednoj re~i u nazivu me|unarodni.
Ali to nije dovoqno da se kroz incidentalnu nadle`nost samostalno odlu~i o zakonitosti svog osnivawa. Pogotovo ako se ima u vidu
da pitawe zakonitosti osnivawa jednog krivi~nog suda nije krivi~na stvar za koju bi taj sud eventualno i mogao da bude nadleàn. Pitawe zakonitosti osnivawa jednog suda je uvek pitawe ustavnosti i
zakonitosti osniva~kog akta tog suda, a za to najmawe po dva osnova
nikada ne moè biti nadleàn sud ~ija se zakonitost osnivawa
osporava.
Bez odluke Me|unarodnog suda pravde, makar i u formi savetodavnog mi{qewa o zakonitosti osnivawa MKSJ, sva su|ewa pred
MKSJ ima}e tretman postupaka koje je za velike pare vodila grupa
gra|ana koji su sebi utuvili u glavu da su stvarno sudije.
26. Upu{taju}i se u ocenu zakonitosti svog osnivawa, MKSJ pravi katastrofalnu gre{ku elaboracijama {ta bi to bilo zakonito
osnivawe. Sasvim nepotrebno se manifestuje i nepoznavawe qudskih prava, pa se ~ak toliko daleko ide da se ne prihvataju stavovi o
zakonitosti osnivawa koji su sadràni u Evropskoj konvenciji o
qudskim pravima. Kao opravdawe za ovo koristi se argument da Ujediwene nacije nemaju zakonodavstvo u tehni~kom smislu re~i, da ne
postoji parlament i da nema tela koje bi donosilo zakone. Da ovaj
stav, mada ulazi u meritum pitawa zakonitosti osnivawa MKSJ, nema direktnih dodirnih ta~aka sa zahtevom koji je podneo prof. dr
Vojislav [e{eq ne treba posebno dokazivati, ali on mora da se ima
367
u vidu zbog najmawe dva razloga i toliko odgovora na pitawa:

1. Zar to zna~i da se ne primewuje Evropska konvencija o qudskim pravima prema licima koja su sa teritorije Srbije, a naro~ito
i u delu koji kao standard zna~i zakonito osnivawe?
2. Da li to zna~i da su nezakonito osnovani Me|unarodni sud
pravde, pa i stalni sud za ratne zlo~ine osnovan po odredbama Rimskog statuta, po{to ne postoji parlament u sistemu Ujediwenih nacija?
27. Kao drugi put zakonitog osnivawa suda, na koji se poziva
MKSJ, prilikom razmatrawa zakonitosti svog osnivawa od strane
Saveta bezbednosti, navodi se da po{to Ujediwene nacije nemaju zakonodavstvo onda jedino preostaje da Savet bezbednosti ima ovla{}ewe da osnuje sud u skladu sa ovla{}ewima koje ima u Poveqi Ujediwenih nacija. Do ovog stava su do{li duplom negacijom u logi~kom
rasu|ivawu, odnosno ako nema i nije onda ne{to postoji, a da se pri
tome ne navodi za{to to {to postoji nije kod Generalne skup{tine,
nego je ba{ kod Saveta bezbednosti. Kao da Generalna skup{tina
podnosi izve{taj o svom radu Savetu bezbednosti, a ne obrnuto. Na
sve to treba dodati i zavr{ni komentar da je sve to {to je uradio Savet bezbednosti osnivawem jednog ad hok krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju i vi{e puta odobrila Generalna skup{tina. Gotovo da Poveqa Ujediwenih nacija nije mogla da doìvi ve}e gaèwe od onog
koje su priredile sudije MKSJ odlu~uju}i o zakonitosti svog osnivawa.
28. Kao tre}i put zakonitog osnivawa suda, MKSJ odlu~uju}i o
zakonitosti svog osnivawa isti~e:
Da bi se ovakav sud osnovao u skladu sa slovom zakona, mora biti osnovan u skladu sa odgovaraju}im me|unarodnim standardima; mora garantovati pravi~nost, pravdu i jednakost u skladu sa me|unarodno priznatim instrumentima qudskih prava.
Na ovaj na~in je manifestovano izuzetno nepoznavawe qudskih
prava, jer proizilazi da je sud osnovan u skladu sa slovom zakona, a
da onaj ko to tvrdi ne zna, niti moè da navede koji je to zakon.
Stvarno, u skladu sa slovom kog zakona je osnovan MKSJ?
Da li je Rezolucija Saveta bezbednosti br. 827, od 25. maja 1993.
godine, zakon? Ako je ta rezolucija zakon, a {ta je onda Poveqa? U
kom pravnom aktu se nalazi pravni osnov za dono{ewe zakona? Da li
u Ustavu ili nekom drugom op{tem aktu? Da li se jedan sud ustanovqava i osniva zakonom ili podzakonskim aktom za ~ije dono{ewe je
pravni osnov u zakonu? Ako je Rezolucija Saveta bezbednosti br. 827
zakon, {ta je onda Statut Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju?
29. U Rezoluciji Saveta bezbednosti br. 827 od 25. maja 1993. godine navedeno je:
1. da se odobrava izve{taj generalnog sekretara;
2. donosi odluka (ne zakon) da se osnuje me|unarodni sud sa iskqu~ivim zadatkom da krivi~no goni ... (zar to nije ta restrikcija koja
368
ne dozvoqava tom sudu da odlu~uje o zakonitosti svog osnivawa) ... te

da se u tom ciqu usvoji Statut Me|unarodnog suda koji je priloèn
uz gorepomenuti izve{taj; ...
9. donosi odluku da }e se i na daqe aktivno baviti ovim pitawem
(a to je sve od ta~ke 1. do 8. odluka koje su sadràne u toj rezoluciji).
30. Povodom pravnog pitawa zakonitosti osnivawa, koje je MKSJ
poku{ao da re{i u predmetu Tadi}, interesantan je paragraf 48. Odluke @albenog ve}a od 2. oktobra 1995. godine, koji glasi:
48. Prvi prigovor àlbe: nezakonito osnivawe Me|unarodnog suda se, stoga, odbija.
Ovo je krunski dokaz zbog kojeg se mora uvaìti ova àlba (u
predmetu prof. dr Vojislav [e{eq), jer sasvim je sigurno da je bezgrani~no kr{ewe zakona, me|unarodnih standarda i osnovnih pravnih principa gotovo redovna pojava u radu MKSJ, a osnovni razlog za
to nalazi se u svesti svih sudija da im je dobro poznato da je wihov
sud nezakonito osnovan. Krivi~ni sud nikada nema sposobnost da re{ava pravna pitawa koja zalaze u ustavnost i zakonitost samog ~ina
osnivawa i postojawa jednog suda. To pravno pitawe ne sme da re{ava sud ~ija se zakonitost osnivawa osporava.
Odbijaju}i prigovor u predmetu Tadi} MKSJ je prakti~no pro{irio svoju nadle`nost koja je restriktivno odre|ena Statutom.
Po ovom pitawu (zakonitost samog ~ina osnivawa) taj sud ne moè da ima ni diskreciono pravo da razmi{qa, ve} ima izri~itu obavezu da omogu}i inicirawe postupka koji bi, preko odgovaraju}eg tela Ujediwenih nacija, rezultirao savetodavnim mi{qewem Me|unarodnog suda pravde. Zahtev optuènog da se obezbedi traèwe savetodavnog mi{qewa jednostavno zabrawuje MKSJ da daqe postupa dok
se ne odlu~i da li taj sud uop{te moè da postoji.
II. Ko mora da re{i spor povodom zakonitosti

osnivawa MKSJ
31. Bez konkretnog navo|ewa bogate sudske prakse Me|unarodnog
suda pravde koja potvr|uje osnovanost zahteva koji se i ovom àlbom
isti~e, ipak jedini organ u okviru sistema Ujediwenih nacija koji je
nadleàn da odlu~i o zakonitosti osnivawa MKSJ je Me|unarodni
sud pravde. Incidentalna nadle`nost ne dozvoqava MKSJ da vr{i
ocenu zakonitosti akta Saveta bezbednosti, a pogotovo akta kojim je
taj sud i osnovan. Spor o zakonitosti osnivawa nikada nije spor o
nadle`nosti onoga ~ije se osnivawe osporava. Nikada niko nije mogao da bude sam sebi sudija, ili sudija u svojoj stvari. Zakonitost
osnivawa MKSJ je upravo ta vrsta spora.
Su{tinski se radi o sporu (pitawu koje traì odgovor za koje je
nadleàn neko drugi, a ne krivi~ni sud) i zato je ispravnija upotreba te re~i, nego upotreba neke druge re~i koja bi uputila da se radi
o prejudicijalnom pravnom pitawu koje se ti~e konkretne krivi~ne
stvari. Nikada nije bilo, niti }e biti da je osporavawe zakonitosti
369
osnivawa suda pravno pitawe iz nadle`nosti tog istog suda, pa jo{ i

krivi~nog suda po nazivu i navodno nadle`nostima. Naàlost, to je,
bar za sada, mogu}e samo kod MKSJ. Za{to?
32. Za{to se sudije drè toga da je pitawe odlu~ivawa o zakonitosti osnivawa wihovog suda samo wihovo pravo? Pored nesumwivo
politi~ke pozadine o kojoj sud, naravno, ne èli da raspravqa kada
se to ti~e wegovog osnivawa, ali ga zato izuzetno interesuje kada je
u pitawu individualna krivi~na odgovornost lica koja su optuèna
pred tim sudom, postoji i razlog li~ne koristoqubivosti tako odabranih sudija MKSJ. Li~ni i materijalni razlozi, a naro~ito razlozi prili~no lagodnog statusa, prosto ih primoravaju da sebi obezbede {to duì boravak u sudu, za koji }e se kad - tad utvrditi da je nezakonito osnovan. Velike materijalne prinadle`nosti koje ostvaruju,
a koje ne bi imali u bilo kom drugom sudu, dovoqno su veliki motiv
da samostalno i samoinicijativno pro{iruju sebi nadle`nost da odlu~uju i o zakonitosti akta koji im je omogu}io osnivawe suda u kome ostavruju ta primawa.
33. Niko ne moè biti sudija u svojoj stvari, a, su{tinski, prof.
dr Vojislav [e{eq je zahtevima da se traì savetodavno mi{qewe
Me|unarodnog suda pravde izazvao i pokrenuo spor o zakonitosti
osnivawa i u odnosu na sudije MKSJ sada je on stranka, a ne samo optuèni. Tako su Savet bezbednosti i sudije MKSJ postali suprotne
stranke u odnosu na prof. dr Vojislava [e{eqa. Mo`da se to sudijama ne svi|a, ali ~iwenice to potvr|uju.
34. S obzirom da je prof. dr Vojislav [e{eq ve} dve godine u
pritvoru, a su|ewe gotovo da nije ni po~elo, onda argumentacija da
on ponavqa zahteve i da su zahtevi obesni deluje kao neizmerna besmislica i krajwi cinizam. Zar ~ovek u nezakonitom pritvoru moè
da bude u situaciji da namerno inicira sporove i podnosi besmislene zahteve i da je svestan da ga i za to vreme koje je neophodno da se
odlu~i po zahtevima od strane nadle`nog Me|unarodnog suda pravde
pritvor poga|a?
Dakle, ako i @albeno ve}e mora da odbije ovu àlbu onda makar
neka se potrudi da to ima neko elementarno mentalno pokri}e i bez
nebuloznih razloga iz kojih bi moglo da se posumwa da optuèni u
pritvoru navodno kipti od èqe da {to duè bude u pritvoru, pa se
zabavqa nekim zahtevima.
35. S obzirom da MKSJ od po~etka, preko navodno sudske prakse
koju stvara, u stvari pi{e novo zakonodavstvo, ne bi bilo dobro za
me|unarodno pravo da se makar i po pitawu utvr|ivawa zakonitosti
akta o osnivawu jednog ad hok me|unarodnog krivi~nog suda za jednu
dràvu od strane Saveta bezbednosti raznim nesuvislim kvazipravnim bravurama izbegne Me|unarodni sud pravde. Ako se i po ovom pitawu izbegne Me|unarodni sud pravde, onda su ga sudije odlukom @albenog ve}a o eventualnom odbijawu ove àlbe i ugasile.
IV.. Traèni pravni lek

370
U skladu sa ~lanom 73. Pravilnika o postupku i dokazima, ovom

àlbom od @albenog ve}a traìm da donese Odluku kojom }e se preina~iti Odluka Pretresnog ve}a I od 15. decembra 2004. godine, tako
{to }e da se usvoje zahtevi prof. dr Vojislava [e{eqa i odlu~i da
MKSJ od Saveta bezbednosti ili Generalne skup{tine Ujediwenih
nacija traì da u skladu sa ~lanom 65. Statuta Me|unarodnog suda
pravde i ~lanom 102. Pravilnika Me|unarodnog suda pravde, zatraè:
Savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o zakonitosti
osnivawa MKSJ na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 827
i 808, a imaju}i u vidu nabrojane pravne argumente.
Stru~ni tim za pomagawe odbrane
dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom
Dosmanlijski udba{ki ubica Zoran Mijatovi}

Posle duèg }utawa oglasilo se veliko dosmanlijsko |ubre, biv{i zamenik {efa Slu`be dràvne bezbednosti Srbije i jedan od
glavnih organizatora ubistva Momira Gavrilovi}a, Zoran Mijatovi}. Objavio je nedavno kwigu Opelo za dràvnu tajnu svedo~ewe
iz vrha Dràvne bezbednosti (ITP Faros d.o.o., Beograd 2004.)
koju je posvetio svojim unucima, vaqda da bi se i oni po beskrajnoj
pokvarenosti ugledali na dedu. êga bi se svako normalan stideo, ova
budala Zoran Mijatovi} se ponosi {to je svedo~io pred istraìteqima Ha{kog tribunala. Ali on ve} u uvodnom delu jadikuje {to je
Savezna vlada javno saop{tila 2002. godine da ga je oslobodila obaveze ~uvawa dràvne tajne. Kako sam kaè, nisam mogao da verujem da
se javno objavquje da sam oslobo|en ~uvawa dràvne i vojne tajne i da
mi se oduzima pravo, shodno pravilima i Statutu Ha{kog tribunala,
na za{titu svedo~ewa ako do toga do|e. To je moje pravo i o wemu ne
moè da odlu~uje Savezna vlada, koja je ovim ~inom ugrozila moj fizi~ki integritet i integritet moje porodice. Politika pujdawa, koja je protiv mene vo|ena od momenta hap{ewa Radeta Markovi}a i
ubica sa Ibarske magistrale, dobila je svoje finale u javnom saop{tavawu da sam oslobo|en du`nosti ~uvawa dràvne i vojne tajne i
da imam status svedoka. Brzo sam se smirio, situaciju ne mogu da promenim. (str. 7.)
\ubre je, dakle, èlelo da tajno svedo~i, da niko ne zna za wegov
identitet, a pogotovo da to ne znaju qudi protiv kojih }e la`no svedo~iti. Prvo se àlio Svilanovi}evom savetniku Velizaru \eri}u,
a onda {efu beogradske ha{ke kancelarije Dejanu Mihovu. Burno
protestujem zbog ~iwenice da sam denunciran i ironi~no konstatujem da wegova kancelarija i Savezna vlada dobro sara|uju, ali da nije dobro {to se to odraàva po mojim le|ima. On se izviwava, kaè
da je i gospo|a Karla iznena|ena ovim ~inom Savezne vlade. Kad sam
rekao da, uprkos toj ~iwenici, ne}u odbiti razgovor sa istraìte371
qima, s druge strane ~uo se uzdah olak{awa. (str. 10.) Denuncijant se

àli da je denunciran. Kakva {teta! Pored neukusnih hvalospeva o
svom doslednom udba{kom profesionalizmu i juna~ewa o navodnom
principijelnom dràwu pred ha{kim istraìteqima, Mijatovi} iznosi i tri vrlo va`ne informacije. Prvo, da je britanski vojni ata{e u Beogradu neposredno rukovodio operacijom otmice Slobodana
Milo{evi}a iz Centralnog zatvora i wegovim protivzakonitim
prebacivawem u Hag, uz opise krajwe nervoznog statirawa Du{ana
Mihajlovi}a i êdomira Jovanovi}a. Drugo, da je nalog za hap{ewe
bra}e Banovi} i wihovo isporu~ivawe u Hag izdao li~no Zoran \in|i}. Tre}e, da je Ratomir Tani} prvo bio konspirativni saradnik
Slu`be dràvne bezbednosti, a potom engleski {pijun ~iji je {ef
bio izvesni Bazbi, s kojim je i konstruisao svoje la`no ha{ko svedo~ewe u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a.
La`no Mijatovi} iznosi da je Du{an Vu~kovi} Repi} sa svojim
bratom Zoranom @u}om u Zvornik oti{ao kao ~lan Srpske radikalne stranke. Bra}a Vu~kovi}i su 1991. godine u Slavoniju i{li kao
dobrovoqci Srpske radikalne stranke, i odatle oterani zbog kra|e.
U Zvornik su 1992. godine oti{li mimo stranke srpskih radikala i
tamo formirali paravojnu jedinicu @ute ose. Potom Mijatovi}
pi{e: Repi} je bio ~lan SRS, to je fakat. Ali u wegovoj izjavi nigde ne stoji da ga je stranka podstrekavala da ~ini zlo~ine. Niti
stranka, niti wen lider Vojislav [e{eq. Ja o tom [e{equ mislim
sve najgore, pre svega da je retko lo{ ~ovek kome, {to se kaè, ni{ta
nije sveto. U moje i ime na~elnika resora Gorana Petrovi}a, RDB je
protiv wega 30. avgusta 2001. godine podneo krivi~nu prijavu za krivi~no delo klevete i {irewa la`nih vesti (sada je po~etak 2004, a
nezavisno sudstvo jo{ nije zavr{ilo istragu, iako smo Goran i ja jo{
aprila 2002. dali iskaze istra`nom sudiji. Po{tujem sud, ali se pitam da li je re~ o aqkavosti ili ne~em drugom. @elim da verujem da
se radi o neaùrnosti. Zamislite samo {ta ~eka gra|anina kad se sud
{ega~i sa RDB!). No, bez obzira {to o wemu mislim sve najgore, ne
mogu da iznosim neistine, {to je wegova moralna i politi~ka specijalnost. To wemu na obraz, ukoliko ga ima. (str. 224-225.) I taj Zoran
Mijatovi}, jebo mu pas mater, daje iskaze ha{kim istraìteqima i
smatra se dobrim ~ovekom, a ja koji nikada nikakvog kontakta nisam
hteo da imam sa ha{kim istraìteqima, ja sam retko lo{ ~ovek.
Koliko Zoran Mijatovi} zaista drì do istine najboqe pokazuje ~itavo poglavqe, koje je naslovio Slu`ba i [e{eq, u kome pi{e: Ne propu{tam priliku da iznesem jednu va`nu ~iwenicu kada su
u pitawu Slu`ba i [e{eq. Ja sam od prvog dana bio protiv saradwe
sa [e{eqem. Jo{ dok sam rukovodio sektorom za emigraciju, znao
sam mnogo o kontaktima koje je ostvario sa jednom mo}nom zapadnom
obave{tajnom slu`bom prilikom boravka na wenoj teritoriji. Od
mladog marksiste i omladinca koji na radnoj akciji zara|uje krvave
ùqeve i ~lansku kartu SKJ, prave la`nog antikomunistu i, {to je
jo{ ve}a {teta, branioca srpskih nacionalnih interesa. Negde, ~i372
ni mi se, 1994. godine, dok sam bio na~elnik Beogradskog centra, dokumentovali smo [e{eqeve pripreme da, uz pomo} grupe generala,
izvede pu~ protiv Milo{evi}a. U tu politi~ku avanturu nije bilo
ukqu~eno rukovodstvo stranke, {to je pre svega za stranku bilo dobro. Sve smo dokumentovali, ~ak i neki ilegalni Revolucionarni savet gde nije bilo mesta za gospodina Tomu Nikoli}a. Ne mogu danas
sa sigurno{}u da se setim svih ~lanova tog Revolucionarnog saveta
ili komiteta, ali jednog od wih ~esto vi|am na televiziji kako drì
lekcije o tranziciji, razvoju demokratije i sli~nim temama.
Prvi ~ovek kojeg smo priveli i odredili mu trodnevni pritvor,
a bio je u tom savetu ili komitetu zaduèn za pisawe raznih analiti~kih dokumenata, bio je jedan potpukovnik JNA koji je u Srpskoj
radikalnoj stranci figurirao pod la`nim imenom. Wegov pravi
identitet znao je samo Vojislav [e{eq. Moram da priznam, mi smo
ga uz dosta sre}e i slu~ajnosti otkrili i identifikovali. Ve} u prvim satima nakon hap{ewa pokazao je visok stepen saradwe i od wega smo ~uli mnogo {to{ta vezano pre svega za delatnost SK Pokreta za Jugoslaviju, vezivawe pojedinih visokih oficira JNA za [e{eqa, pripreme da se u pogodnom momentu izvede udar sa ciqem da se
zbaci Milo{evi} i na wegovo mesto do|e [e{eq, o radu me|u patriotama u Republici Srpskoj. Po{to je uhap{eni potpukovnik jedno vreme radio i u obave{tajnoj upravi, otvorio nam je i neke druge
dimenzije bezbednosnog karaktera. Ali, {to je najva`nije, dao nam je
poimeni~no qude koji su bili vezani za [e{eqa, ukqu~uju}i i jednog generala kojeg je lider radikala spremao za najvi{u funkciju kada do|e na vlast. Kada sam Jovici odneo potpukovnikovu izjavu, on je
tridesetak stranica pro~itao u jednom dahu. Kada je kona~no sve pro~itao, traìo je od mene da Beogradski centar na bazi ove izjave napravi jedan analiti~ki materijal sa ocenom o ~emu se radi i predlogom daqih mera i radwi. Tada mi je rekao da }e taj materijal dostaviti predsedniku Milo{evi}u. Mi smo nastavili da radimo ne samo sa
potpukovnikom, ve} i sa ostalim ~lanovima Saveta, o~ekuju}i da u
najskorije vreme dobijemo saglasnost za [e{eqevo hap{ewe. Sutradan je nemalo iznena|ewe sa~ekalo mene i mog zamenika Miluna
Miqkovi}a. Jovica nam saop{tava da je predsednik odlu~io da [e{eqa ne treba hapsiti. Pri~a nam kako je predsednik, u Jovi~inom
prisustvu, ribao generala Peri{i}a, dao mu na{e materijale iz istrage, a ovaj je samo }utao. A vama je, kaè nam Jovica, ~estitao na dobro obavqenom poslu. I kraj. I ja i moj zamenik, kao i qudi koji su
u~estvovali u celom poslu, bili smo prili~no rezignirani i nije
nam bilo jasno za{to je propu{tena ozbiqna prilika za krivi~ni
progon [e{eqa. Posle par meseci, kada je [e{eq u politi~kim obra~unima po~eo da koristi materijale koje je stvorio Beogradski
centar, bilo mi je jasno {ta se u stvari dogodilo. [e{eq je postao
saradnik ili Milo{evi}ev, ili Stani{i}ev. Bilo mi je gadqivo i
odvratno. To vrbovawe [e{eq }e ru`no vratiti i Milo{evi}u, i
Stani{i}u, i srpskom narodu. Samo sam jednom prilikom pitao Sta373
ni{i}a za{to se [e{equ daju na{i materijali. Slegao je ramenima

i rekao takva je politika u ovom momentu.
U ime Milo{evi}a, Rade Markovi} }e se revan{irati saradniku
[e{equ i pokloni}e mu kradeni yip. Kakav saradnik, takva i nagrada. Nakon tog doga|aja, u Beogradskom centru raspravqali smo o tome za{to se u{lo u saradni~ki odnos sa [e{eqom. Ajde {to je Milo{evi} na tome insistirao, on je laik za na{ posao, ali ~udio nas
je Jovica. Mi smo za [e{eqa kao saradnika Slu`be biv{e BiH odavno znali. Slali su nam depe{e kada bi dolazio u Beograd na kontakt
sa licima koja su se obra|ivala kao unutra{wi neprijateqi, s molbom da [e{eqeve boravke operativno pokrijemo. Dakle, èleli su
da provere wegovu iskrenost. A on je po Beogradu zaista obi{ao disidentski krem, predstavqaju}i sebe iskqu~ivo kao `rtvu. Naivni
srpski intelektualci mu verovali, a on posle sve bosanskoj Udbi.
Onda oni nama depe{u, da vidimo {ta to unutra{wi neprijateq misli o vlasti, i tako u nedogled. Raspadom Jugoslavije on kra}e vreme
ostaje bez gazde, do opisanog doga|aja. A to se desilo u vreme dok je
[e{eq leào u zatvoru u Gwilanu. Dakle, nije ga spasila pravda, ve}
takozvana kombinacija. Da se lo{e kombinovalo, to je jasno, akteri
su u Hagu. A i pre toga smo znali da je [e{eq, od momenta kad je formirao politi~ku stranku, po~eo da {uruje sa podzemqem, pre svega sa
qudima iz Zemuna, i ta ~iwenica ga je diskvalifikovala kao na{eg
saradnika. Ali, od mene i mog zamenika Miqkovi}a nije se traìo
stav, mi smo samo obave{teni o odluci. Nisam znao za [e{eqev saradni~ki pseudonim. Tek nedavno sam saznao da mu je pseudonim bio
Magistar, ali u vreme dok je radio za SDB biv{e Bosne i Hercegovine. (str. 241-244.)
Izme|u mene i Slu`be dràvne bezbednosti apsolutno nikada
nikakve saradwe nije bilo, a kad tvrdi suprotno, Mijatovi} bi morao
makar jedan dokument pokazati, kojim bi to potkrepio. Me|utim, pojedini aktivni i penzionisani slu`benici stupali su sa mnom u kontakt i davali mi razne poverqive informacije, uvek oni meni, a nikada ja wima. Wihovi motivi su uvek bili iskqu~ivo patriotske
prirode i ja nikada nijednu informaciju nisam pla}ao. Nikada ni sa
jednom zapadnom ili bilo kojom stranom obave{tajnom slu`bom nisam imao nikakve kontakte. Nikada nisam pripremao nikakav pu~
protiv Slobodana Milo{evi}a niti formirao revolucionarni savet. U toku 1994. godine proveo sam ~etiri meseca u Milo{evi}evom
zatvoru, zbog pquvawa Radomana Boòvi}a i tu~e s policijom u Saveznoj skup{tini. Nikakve saradwe sa Slobodanom Milo{evi}em, a
pogotovo sa Jovicom Stani{i}em, nisam imao od septembra 1993. do
marta 1998. godine, osim {to sam u leto 1997. prisustvovao jednom
prijemu u Belom dvoru, koji je Milo{evi} priredio povodom svog izbora za saveznog predsednika. To {to sam imao na raspolagawu neke
materijale Beogradskog centra Slu`be dràvne bezbednosti, pokazuje samo koliko je Mijatovi}eva slu`ba bila {upqa. Nikad mi Rade
Markovi} nije poklonio nikakav yip, ni bilo {ta drugo. Godine
374
2000. Ministarstvo unutra{wih poslova je na potpuno legalan na~in

Srpskoj radikalnoj stranci prenelo u vlasni{tvo jedan blindirani
yip, jer je imalo pouzdane informacije da se na mene sprema atentat.
Yip nije bio ukraden, nego je na po~etku rata zaplewen {iptarskim
teroristima, kojima ga je ostavila Vokerova posmatra~ka misija.
Nikada nisam sara|ivao ni sa Slu`bom dràvne bezbednosti Bosne i Hercegovine. Sa beogradskim disidentima sam se druìo 1982.
i 1983. godine, a ve} 1984. u Sarajevu sam osu|en na osam godina zatvora. Nikad nisam {urovao s podzemqem, ali sam nastojao da prikupim
{to vi{e informacija o kriminalnim delatnostima Zorana Mijatovi}a i wegovih pajtosa. Nikad nisam imao konspirativni pseudonim
Magistar, a Mijatovi} se u nedostatku bilo kakvih dokaza za klevete koje protiv mene lansira, poziva na jednu podvalu fraweva~kih
fratara. Naime, izvesni Ivan Be{li} je u privatnom izdawu objavio
u ~etiri toma kwigu ûvari Jugoslavije. Saradnici UDB-e u Bosni
i Hercegovini (Posu{je 2003.), koja se prvi put pojavila u prodaji u
fraweva~kom samostanu u [irokom brijegu. U ~etvrtom tomu Be{li} objavquje navodne dokumente o srpskim udba{kim saradnicima, pa kaè u predgovoru: Najzvu~nije ime me|u srpskim saradnicima Udbe svakako je Vojislav [e{eq, ~etni~ki vojvoda, kojemu se trenutno sudi u Den Hagu. (str. 11.) Na 461. strani objavquje faksimil
upitnika, u kome su pisa}om ma{inom ukucani moji li~ni podaci, uz
pogre{an datum ro|ewa, pa onda navod da sam angaòvan februara
1979. da informativno obra|ujem izvesnog @arka Kari{ika, koga
nikada u ìvotu nisam upoznao, niti uop{te ~uo za wega da postoji.
U dodatnom papiru stoji da sam 13. 12. 1979. brisan iz aktivne saradni~ke mreè jer sam se kompromitovao. Me|utim, ja sam 4. decembra
1979. oti{ao na redovno sluèwe vojnog roka. Urednik Velike Srbije Elena Boì} Talijan je prona{la @arka Kari{ika i s wim napravila intervju iz koga se vidi da je re~ o potpuno ludom ~oveku, koji tvrdi da sam ga zaista operativno pratio, ali i potvr|uje da se nikada u ìvotu nismo upoznali.
Kwiga koja je podigla pra{inu u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj ûvari Jugoslavije suradnici UDB-e
AUTENTI^NA DOKUMENTACIJA ILI
FALSIFIKATI
U novembru 2003. godine objavqena je ~etvorotomna kwiga ûvari Jugoslavije suradnici UDB-e navodnog autora Ivana Be{li}a,
hrvatskog emigranta proteranog iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva,
koja je podigla veliku pra{inu u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Kwiga sadrì navodne, strogo poverqive dokumente Slu`be dràvne bezbednosti Republike Bosne i Hercegovine za period od 1970. do
1990. godine. Dokumentacija obuhvata imena vi{e od hiqadu saradni375
ka biv{e Slu`be kojima je otkazana saradwa, a koji su akcijama {pijunirawa unutra{wih i spoqnih neprijateqa Jugoslavije bili zavedeni kao operativne veze i saradnici Slu`be dràvne bezbednosti
Bosne i Hercegovine.
Na promociji ove kwige je kao stru~ni konsultant predstavqen
Boò Vuku{i} koji je otkrio da iza ova ~etiri toma ne stoji samo
anonimni Be{li}, ve} i Institut za sigurnost pri Obavje{tajnoj
akademiji u Zagrebu. Jedini predava~ koji se bavi prou~avawem delovawa bosanskih obave{tajnih slu`bi od 1945. godine je predratni na~elnik SDB-a Mostar, ratni {ef SIS-a i posleratni {ef HIS-a
za Bosnu i Hercegovinu Ivica Lu~i} iz Qubu{kog.
Zanimqivo je pomenuti i ko je prisustvovao promiciji kwige u
sarajevskom Domu Armije novembra 2003. godine. Prema izve{taju novinara Slobodne Bosne u publici su zajedno sedeli ratni ministar
MUP-a Bosne i Hercegovine i direktor muslimanske tajne policije
AID-a Bakir Alispahi}, ratni {ef SDB Sarajevo i pomo}nik {efa
AID-a Enver Mujezinovi} i zamenik ratnog {efa SDB-a Jozo Jozi}.
Nekoliko redova niè biv{i i aktivni agenti AID-a, SNS-a i
FOSS-a, dok su u prvim redovima sedeli sarajevski pomo}ni biskup
Pero Sudar i federalni ministar odbrane Miroslav Nikoli}.
Odmah, od samog objavqivawa kwige u hrvatskoj i bosanskoj javnosti poja~avala se sumwa u autenti~nost dokumenata o saradnicima
Slu`be. Po~etkom novembra beogradski mediji su prenose}i pisawe
bosanske i hrvatske {tampe isticali da ona sve vi{e sumwe stavqa
na ovo dokumentaciono delo. Uz verzije da je re~ o plagijatu, ide i
bojazan da je sve poziv na lin~. Splitski Feral tribjun otkriva da
je izdava~, urednik i prire|iva~ Ivan Beli} do dokumentacije
doao tako to je nekom iz Beograda platio 25.000 evra. List tvrdi
da je on samo marioneta, a da iza celog projekta stoji kontroverzni
hrvatski emigrant i saradnik na kwizi Boò Vuku{i}.
Evo i nekih podataka iz wihovih biografija do kojih su do{li
mediji i onih koje su sami o sebi izneli u javnost. I sam Ivan
Beli} je sumwive prolosti. Ro|en je 1956. godine u selu Rastova~a kod Posu{ja. Za sebe kaè da je 1978. emigrirao u SAD, povezao se
sa hrvatskim nacionalistima i u~lanio u prousta{ku organizaciju
Hrvatski narodni otpor. U îkagu je otvorio privatnu kompaniju iz
~ijeg je poslovawa izdvajao novac za rad i akcije hrvatske ekstremne
organizacije.
Sakupqao je, tvrdi, za Hrvatsku oru`je pre i za vreme posledweg
rata, i zbog toga je uhapen 1991. U avgustu te godine agenti FBI su
ga uhapsili na Floridi zbog nabavke naoruàwa koje je ukradeno iz
ameri~kih vojnih baza. Posle nekoliko meseci provedenih u pritvoru pu{ten je, a u julu 2002. godine doìvotno je proteran iz Amerike
i od tada ìvi u Posu{ju.
Beli} ne vlada dobro materwim jezikom. Jedan sarajevski novinar na samoj promociji kwige primetio je da on nema intelektualni
potencijal za ovakav projekat i da je samo isturen da stvar izgura do
376
kraja. Sam Beli} kaè da je kwiga plod rada grupe qudi, ali da je
on istupio u javnost kako ne bi ugroàvao wihovu sigurnost i isti~e da su na kwizi radili saradnici iz Mostara, Sarajeva, Bawaluke,
Beograda i Zagreba. Sumwu poja~ava i ~iwenica da je ve}ina pomenutih saradnika UDB-e evidentirana iz dosijea koji govore o brisawu
iz saradni~ke mreè UDB-e, to pokazuje da je mnogo pomenutih qudi odbilo ponu|enu saradwu, ali da su ovom kwigom diskreditovani.
Stru~ni konsultant na kwizi, Boò Vuku{i} tako|e se aktivno
bavi objavqivawem dokumentacije SDB-a Bosne i Hercegovine, izdao je kwigu Tajni rat UDB-e. Posle rata Vuku{i} je u Hrvatsku
do{ao iz nema~kog zatvora, gde je jo{ krajem osamdesetih godina bio
osu|en na doìvotnu robiju zbog ubistva jugoslovenskog agenta.
Prema tvrdwama hrvatskih obave{tajnih izvora, Vuku{i} je tako|e
bio pla}eni ubica jugoslovenske slu`be koga su poslali da ubije
dvostrukog agenta. Prema svedo~ewu predratnog na~elnika SDB-a
Hrvatske Josipa Perkovi}a na su|ewu Vinku Sindi~i}u za ubistvo
hrvatskog emigranta Brune Bu{i}a u Parizu 1978. godine, Vuku{i}
je po dolasku u Hrvatsku oteo, mu~io i isle|ivao Blagoja Zeli}a,
biv{eg {efa SDB Split koji je navodno bio organizator atentata
na hrvatske emigrante Bu{i}a, Seni}a, Jeli}a, [evu i [tedula. Vuku{i}evo izru~ewe iz Nema~ke su omogu}ili Frawo Tu|man i Gojko
[u{ak preko kancelara Hansa Ditriha Gen{era i ministra spoqnih poslova i biv{eg {efa tajne policije BND Klausa Kinkela.
Pred sudom je Perkovi} tvrdio kako je Vuku{i} imao zadatak da otme Petra Gudeqa, jednog od atentatora na Bu{i}a, da ubije predratnog {efa odeqewa za emigraciju SDB Mostar Ivana Lasi}a i otme
iz Sarajeva Iliju Stani}a, ubicu usta{kog zlo~inca Vjekoslava
Maksa Luburi}a.
Slobodna Bosna po~etkom novembra 2003. godine pi{e da su sve
Vuku{i}eve akcije pomagali sudija Ustavnog suda Hrvatske i ~lan
HDZ-ove desnice Vice Vukojevi}, ozlogla{eni usta{ki emigrant
Dane [arac, a izvr{ioci su bili sada{wi ha{ki zatvorenik i zapovednik Ka`weni~ke bojne Mladen Naletili} Tuta i wegov pomo}nik
Ivan Andabak. Zato nije ~udno {to u kwigama nema imena Mladena
Naletili}a koga je SDB zavrbovala na italijanskom jezeru Komo
1990. godine pod {ifrom Kobra. Zanimqivo je da je ha{ki optuènik Naletili} u avgustu 1992. godine ubio UDB-inu dugogodi{wu metu iz Australije, zapovednika HOS-a Blaù Kraqevi}a, a sumwi~i
se i za ubistvo Ludviga Pavlovi}a koji je 1972. godine upao s usta{kim teroristima u BiH i bio osu|en na 20 godina zatvora. Pu{ten
je pred rat, a onda likvidiran u Hercegovini, pi{e Slobodna Bosna.
U Hrvatskoj su se krajem 2003. godine pojavile i tvrdwe da je Boù Vuki}a, u politiku, kao sekretara Saborske komisije, uveo Vice Vukojevi}. Zadatak Komisije bio je da dokaè da su u Drugom svetskom ratu stradali samo Hrvati i to iskqu~ivo od partizanske ruke.
377
U kwizi nema saradnika iz redova katoli~kog sve{tenstva

Mediji su ukazali na jo{ nekoliko vrlo sumwivih ~iwenica kada je u pitawu ~etvorotomna kwiga ûvari Jugoslavije suradnici
UDB-e. Naime, upadqivo je da u Be{li}evoj kwizi me|u dounicima tajne policije iz hrvatskog naroda nije bilo nijednog katoli~kog
svetenika. Mo`da ovaj podatak ne bi bio zna~ajan da 15 odsto srpskih saradnika nije bilo iz redova Srpske pravoslavne crkve, a ~ak
tre}ina UDB-inih muslimanskih saradnika bile su hoye, imami, mujezini... To izaziva i sumwu da je kwiga, za koju je materijal obezbedila hrvatska emigracija, u potpunosti verodostojna, a nedoumice postoje i u vezi s tim kakva je, uopte, wena namena. Name}e se i pitawe da li je autor namerno presko~io UDB-ine podanike iz katoli~ke crkve ili je to u~inio na zahtev pomenute emigracije. Zanimqivo
je da je na promociji kwige naglaeno da je me|u saradnicima veliki
procenat verskih du`nosnika, ali nije re~eno da katoli~kih
svetenika nema.
Iz kwige se moè zakqu~iti da se UDB-a i te kako interesovala
za katoli~ki klerikalni nacionalizam, me|utim, saradnici koji
su Slu`bu informisali o ovoj temi, bar tako obelodawuje Beli},
bili su po jedan ikonopisac, peva~ iz crkvenog hora i raspop. Samo
trojica, od 750 saradnika. Te{ko da ovo odgovara istini.
Jedan od zakqu~aka koji se name}e je da je autor ili oni koji stoje iza wega hteo da pokaè da su kod Srba i muslimana bukvalno svi
bili pijuni, pa ~ak i verski slu`benici i kako je to jo jedan dokaz kakvi su to qudi, odnosno potvrda da je konfrontacija sa ova dva
naroda bila opravdana.
Hrvatski mediji su ukazali na jo{ jednu ~iwenicu, a to je da se od
hrvatskih saradnika na prste jedne ruke mogu nabrojati poznatiji saradnici. Ve}inom su to qudi koji su bili na privremenom radu u inostranstvu, pogotovo u Nema~koj, SAD, Australiji i Ju`noafri~koj
Republici. Gotovo 90 odsto wih su zanatlije mehani~ari, bravari,
moleri, zidari... Oni su izvetavali o aktivnostima ekstremne hrvatske emigracije, ali malo je verovatno da su mogli do}i do nekih
zna~ajnih podataka.
Ne treba izgubiti iz vida ni ~iwenicu da je glavni distributer
kwige za BiH preduze}e Auksilijum iz Sarajeva, vlasnitvo, tako|e kontroverznog don Ante Jeli}a, zvanog Balta. Ovaj katoli~ki
svetenik pre tri godine dovo|en je u vezu sa proneverom oko pola
miliona konvertibilnih maraka u bosanskoj nadbiskupiji.
To, vaqda, dodatno obja{wava za{to me|u saradnicima nema nijednog katoli~kog svetenika, za razliku od mnogobrojnih muslimanskih i pravoslavnih poglavara. Kada se svemu doda i podatak da se
u Tomislavgradu kwiga moè kupiti samo u @upnoj kancelariji katoli~ke crkve, kompletira se sumwa u autenti~nost i dobru nameru.
@rtve Be{li}eve kwige

378
Sporna dokumentacija u kwizi izazvala je prave drame u ìvotima mnogih ~ija su imena objavqena, a koji su ~esto, ni krivi ni du`ni, predstavqeni kao saradnici Slu`be. Navedeni, navodni, saradnici preko no}i su ostajali bez prijateqa. @ivot im se pretvorio u
pakao. Evo izjava nekolicine navodnih saradnika Slu`be sa kojima
su razgovarali novinari.
Frane Ivkovi} iz Livna kaè da je istina da ga je UDB-a nekoliko puta pozvala na razgovor, ali da od wega nisu nita saznali. Josip Doli} iz istog grada izjavio je da je jedino ta~no da je igrao karte sa udbaima, ali da za ime ~oveka koji je bio wegova navodna veza
prvi put ~uje.
Poznati sarajevski novinar, a sada ambasador BiH u Zagrebu
Zlatko Dizdarevi}, tako|e se naao na spisku. Kaè da ga ne uzbu|uje to ga je neko stavio na listu saradnika. Dizdarevi} priznaje da ga
je SDB pozivala na razgovor pre nego to je kretao da prati Josipa
Broza Tita na posetama u inostranstvu. Tvrdi da su ga udbai upozoravali na ekstremnu emigraciju i probleme koje mogu napraviti.
Arhitekta iz Tomislavgrada Milan Andri} tvrdi da ga je UDB-a
progawala jer je projektovao verske objekte. Kaè da je wegova golgota po~ela kada je kao gra|evinski inspektor odbio da potpie
reewe o ruewu krsta iznad sela Crvenice.
Sredinom januara 2004. godine Be{li}eva kwiga je izgleda odnela i prvu `rtvu, Tuzlanku Neriminu Berbi} (42). Ve~erwe novosti
tada objavquju tekst svog dopisnika pod naslovom Ubila se zbog
kwige u kojem se isti~e da je Nermina 11. januara oko pono}i izvrila samoubistvo sko~ivi sa sedmog sprata iz svog stana u nasequ [i, selo u Tuzli.
Cela Tuzla je bila okirana postupkom svoje sugra|anke koja je
ìvela u skladnom braku sa muèm Aidom i dvoje dece. Ipak, posle
nekoliko dana tajna je otkrivena. Nermina je jedna od hiqadu i po
osoba koje su nabrojane u Beli}evoj kwizi u kojoj pie da je ona pod
konspirativnim imenom Tijana za Slu`bu dràvne bezbednosti
pijunirala svoje kolege u listu Front slobode, pi{u Novosti.
Ona je u ovim novinama radila jo kao devojka pod prezimenom
Jaarevi}, pa je zato bilo potrebno da pro|e nekoliko dana da se odgonetne pravi uzrok samoubistva. Celoj situaciji, osim sporne kwige, prili~no su kumovale i wene kolege iz Fronta slobode, koje su
posle novinskih napisa o navodnim saradnicima UDB-e u svom listu
objasnili da Tijana vie nije Nermina Jaarevi}, ve} da se udala
i da nosi prezime Berbi}. Tako su i oni koji su bili u nedoumici
saznali o kojoj je osobi re~.
Prema pisawu sarajevskog nedeqnika Slobodna Bosna, koji citira anonimni izvor blizak nekadawoj tuzlanskoj UDB-i, Nermina
je verovatno spadala u onu grupu saradnika koji nisu ni znali da rade za Slu`bu. Kako tvrdi ovaj izvor, Front slobode je bio pravi
komunisti~ki list naslowen na vlast i vojsku, tako da su wegovi novinari bili podobniji i od udbaa. Zato je mala verovatno}a da je
379
Nermina, kako pie Slobodna Bosna, verovatno `rtva vetog pokuaja maskirawa aktivnih obavetajaca koji haraju Tuzlom.
I pored praine koju je podigao objavqivawem kwige, Beli} je
jo{ krajem 2003. godine najavio da je u pripremi novo izdawe u kojem
}e biti objavqena imena saradnika UDB-e posle 1990. godine, poto
je sadawe izdawe obuhvatilo saradnike od 1970. do 1990. godine.
I poznati srpski disident Vojislav [e{eq svrstan u

saradnike Slu`be
Nesporno je da je jedan od ciqeva Be{li}eve kwige bio i bacawe
qage na Srpsku pravoslavnu crkvu i na zna~ajne srpske li~nosti. U
prilog toj tvrdwi govori i ~iwenica da se me|u navodnim srpskim
potkaziva~ima na{ao i neko ko je u to vreme ve} bio poznat kao lokalni disident, a kasnije je postao jedan od najve}ih disidenata onda{we Jugoslavije.
Naime, u ~etvrtom tomu kwige ûvari Jugoslavije suradnici
UDB-e u BiH pod pseudonimom Magistar navodi se i ime dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, kao jednog od
saradnika Slu`be. U navodnom dokumentu SDB Sarajevo pi{e da je
[e{eq angaòvan na dobrovoqnoj osnovi februara 1979. godine u
vreme kada je bio asistent na Fakultetu politi~kih nauka i da je zaduèn da operativno prati @arka Kari{ika. Treba re}i i da je u pomenutom dokumentu navedena ~ak pogre{na godina ro|ewa predsednika Srpske radikalne stranke. A u Dopuni ovog dokumenta od 13. decembra 1979. pi{e da je Vojislav [e{eq brisan iz aktivne saradni~ke mreè Centra SDB Sarajevo jer se kompromitovao. Komentar
o ovoj dokumentaciji dobila sam i od dr [e{eqa i od navodnog predmeta obrade dr @arka Kari{ika.
Predsednik Srpske radikalne stranke se i u vreme pojavqivawa
Be{li}eve kwige i u vreme pisawa ovog teksta nalazi u ha{kom kazamatu ~ekaju}i na po~etak su|ewa. Wegov komentar povodom sporne
dokumentacije u kojoj se on pomiwe dobila sam putem telefona, a sa
dr @arkom Kari{ikom uspela sam da se sretnem u Beogradu i da napravim duì intervju.
To je potpuna izmi{qotina, budala{tina koja uop{te nije vredna komentara, decidirano je izjavio dr [e{eq povodom podataka iz
Be{li}eve kwige da je bio jedan od saradnika SDB Sarajevo.
Ja sam 4. decembra 1979. godine oti{ao da sluìm vojsku, a bio
sam lokalni disident jo{ od gimnazijskih dana. Tokom 1976., 77.,78.,
i 1979. godine mene spre~avaju da odem u [kolu rezervnih oficira.
To je u jeku mojih sukoba, prvo na Pravnom fakultetu, pa na Fakultetu politi~kih nauka protiv mnogih koji su u to vreme bili Hamdijini qudi, istakao je dr [e{eq i uputio na svoje kwige Hajka na jeretika, Veleizdajni~ki proces i Fenomenologija balkanskog despotizma u kojima je detaqno obja{wena wegova disidentska delatnost od gimnazijskih dana do hap{ewa.
380
Povodom objavqenog faksimila dokumenta SDB u kojem su navedeni wegovi podaci kao saradnika Slu`be, lider srpskih radikala
isti~e da je to obi~an falsifikat, a da @arka Kari{ika, za ~ije je
navodno operativno pra}ewe bio zaduèn, ~ak uop{te i ne poznaje.
Mogli su ne{to boqe da izmisle, zakqu~io je dr [e{eq.
Do dr @arka Kari{ika bilo je ne{to teè do}i, a prvi korak
bio je broj wegovog telefona u Sarajevu koji su mi obezbedili wegovi poznanici sa Ekonomskog fakulteta na kojem je bio profesor.
Raspituju}i se za dr Kari{ika nailazila sam ~esto na komentare poput ovih da ga ne cene mnogo, da sa wegovim psihi~kim zdravqem nije sve u redu, da je bio ~ak i na le~ewu, ali bilo bi krajwe neozbiqno
da se ~ar{ijske pri~e koriste kao argumenti za bilo kakve tvrdwe.
Saznala sam i da odavno ne predaje na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, kao i da nikada nije bio naro~ito poznat u toj sredini, a da se u
posledwe vreme potpuno posvetio pisawu kwiga o jogi i da na taj na~in zara|uje za ìvot.
Kada sam kona~no putem telefona stupila u kontakt sa gospodinom Kari{ikom, ispostavilo se da on ba{ tih dana dolazi u Beograd.
To je bilo krajem oktobra ove, 2004. godine, a povod za wegov kra}i
boravak bio je Sajam kwiga na kojem je on, pored svojih kwiga o jogi,
izloìo i kwigu Moralna zora rudi nad Durmitorom, u podnaslovu ûdo nad ~udima, u kojoj je, potpuno nevezano za temu koju obra|uje, na dve strane izneo i svoje mi{qewe o faksimilu ve} pomenute
dokumentacije SDB Sarajevo koja je objavqena u Be{li}evoj kwizi.
O ovoj kwizi i wenom sadràju bi}e re~i kasnije.
Dakle, tako je dogovoren susret sa gospodinom Kari{ikom. Na{li smo se u jednoj beogradskoj kafani. Na zakazani sastanak stigla
sam prva, a ne{to kasnije na vratima sam ugledala pojavu koja mi je
delovala pomalo sme{no. Stariji ~ovek sa nao~arima, onièg rasta,
na glavi {e{iri} od tvida sa talasastim obodom (forma koja vi{e
odgovara nekom izuzetno mladom), {al od istog materijala, debela
jakna koja uop{te nije u skladu sa ovim detaqima, a u ruci ogromna
torba. Delovao je pomalo smu{eno. Pozdravili smo se, a ~im je seo
po~eo je iz torbe da vadi svoje kwige. Prvo je rasprostro po stolu gomilu kwiga o jogi, a onda i ve} pomenutu Moralna zora rudi nad Durmitorom. Kaè da se ve} 20 godina bavi jogom. Pitam ga gde je stekao
znawe o jogi, ko mu je bio u~iteq, kaè da je samouk. Prime}ujem da
na svim kwigama pored wegovog imena i prezimena stoji jo{ jedno
prezime dr @arko Kari{ik Durmitara. Obja{wava mi da je to wegovo duhovno ime koje je uzeo. Ima èqu da pri~a o jogi, daje mi wegove kwige koje mi preporu~uje da pro~itam. Ne upu{tam se dubqe u
tu pri~u. Vra}am se na povod na{eg susreta i evo tog razgovora.
Novinar: Gospodine Kari{ik, verovatno ste upoznati sa kwigom
ûvari Jugoslavije suradnici UDB-e u BiH koja se pojavila u novembru 2003. godine.
Kari{ik: Da.
Novinar: U kwizi se pomiwe dr Vojislav [e{eq i tvrdi se da je
381
on bio saradnik UDB-e i da je bio zaduèn da operativno prati upravo vas. [e{eq tvrdi da on vas ~ak i ne poznaje, osim ako se negde niste slu~ajno sreli, i da je dokumentacija u kwizi ~isti falsifikat.
Kakva su va{a saznawa o tome?
Kari{ik: Nema nikakve sumwe da je [e{eq radio za Slu`bu jer
ovo nije izmi{qeno, ovo je faksimil dokumenta. êtiri toma te
kwige su samo dokumenti i jo{ nema slu~aja da je iko podigao tu`bu
protiv izdava~a. Za{to neko ne podigne tu`bu ako ovo nije istina.
Ovo jeste istina, ali da on nije uspeo uspostaviti sa mnom nikakav
kontakt i to je istina, zato {to se meni wegovo pona{awe u Klubu
univerzitetskih radnika u Sarajevu apsolutno nije dopalo.
On je kudio sistem na sve mogu}e na~ine preda mnom, a mislim da
je to bilo nameweno meni, me|utim ja nisam tako mislio. Ja sam tada
objavqivao tekstove koji su bili usmereni na to da se ono {to u sistemu nije dobro, popravi. A on je, vaqda, da bi mene animirao za razgovor, za kontakte, za susrete, jer su okolo mnogi na{i zajedni~ki poznanici od mene traìli da se sa wim upoznam, po~eli su da vr{e
presiju i kad je to uradila jo{ jedna èna za koju sam ja bio siguran
da radi za UDB-u, a ona nije znala da ja to znam, kada je ona po~ela da
provodayi{e da se ja sa [e{eqem sastanem, ja sam to odbio da u~inim.
A na koji na~in, odnosno {ta sam woj rekao u smislu obrazloèwa za{to ne}u da se sastanem, ja bih to javno jo{ uvek pre{utao. O~ito je ona to wemu prenela i to je wega kompromitovalo. Pa dobro,
evo, to je u stvari bila jedna la` da se on hvali da je saradnik UDBe. On se nije hvalio, ali sam ja pretpostavio da ako toliki qudi traè da se ja sa wim upoznam, koji su meni pomalo i bili sumwivi u smislu da rade za UDB-u ili da su blizu sistema, onda tu ne{to postaje
neobi~no.
Novinar: Kaète da je to {to ste tada rekli toj èni, koja je prema va{em mi{qewu radila za UDB-u, navodno kompromitovalo [e{eqa u Slu`bi.
Kari{ik: Vjerovatno, mo`da ne to jedino, ali je to mo`da bila
kap, jer ta èna vi{e nikada nije preda mnom pomenula [e{eqa, {to
je vrlo indikativno, niti je iko drugi nakon toga meni dao ikakav prijedlog za susret sa wim. Ja do objavqivawa ove kwige nisam imao nikakav dokaz da je on radio za UDB-u i da je imao namjeru da se meni pribliì, ali mi je bilo sumwivo za{to je pri tom traìo posrednika,
jer ako su mogli akademici sa Sarajevskog univerziteta da me nazovu
kao asistenta u kabinet i da se apsolutno ne libe predstaviti i kaù
da bi èleli da se vidimo, za{to je wemu bio potreban posrednik.
U to vreme je bio najpopularniji hotel Evropa i ja sam se tamo
sa mnogim, ne samo sa akademicima, nego i sa nekim asistentima sretao, ali ti su qudi mene neposredno traìli. On je bio jedina osoba
koja je traìla most prema meni i to je meni bilo sumwivo za{to
neke provodayije, da upotrebim taj izraz, kada je lijepo znao gdje radim, mogao nazvati Fakultet i ~uti se sa mnom. Da je tako postupio,
382
ja vjerojatno ne bih odbio susret.

Jedan drugi ~ovjek koji je mene pratio, ali ga nema u kwizi, a on
mi je priznao da me je pratio u ime UDB-e, direktno se upoznao sa
mnom, a wegov brat je, istina, bio moj {kolski kolega pa je on to malo iskoristio. Taj je mene pratio i po Durmitoru i po svim planinama Bosne, jer sam ja volio da planinarim. A kada su komunisti pali
sa vlasti onda je on po~eo da se distancira od mene. Ja sam pitao wegovu ènu za{to me izbjegava, ona kaè to su va{e stvari. Ja wega sretnem kod Fakulteta, pozovem u kabinet i kaèm [ta je pa me
izbjegava{? On mi je rekao Pravo da ti kaèm, niko me vi{e ne
pla}a da se s tobom druìm.
Novinar: To {to kaète ne deluje nimalo uverqivo, da osoba kao
{to je [e{eq ne poku{a da ostvari direktan kontakt ve} traì nekog posrednika da bi vas upoznao. To ne li~i na wega.
Kari{ik: To {to nije ostvario direktan kontakt je zato {to,
imam takav utisak, taj kontakt nije trebalo da ostvari radi svoje
li~ne èqe, ve} u ime Slu`be, i to mu je, dubinsko-psiholo{ki vi|eno, stvaralo bojazan da }e biti odbijen. Zna~i, trebalo je utrti teren za susret, da to bude sigurno.
Ovaj drugi ~ovek je prokuìo da ja volim planinarewe, pa je do{ao i po~eo da pri~a o planinarewu i odmah me animirao. I mi smo
se jedno 12 godina druìli i kada je on to meni rekao, ja priznajem da
sam retko kad u ìvotu kao tad bio uzdrman. Moète zamislit, nekog
12 godina drìte za prijateqa i onda tako ne{to saznate. On mi je
rekao samo se ti smiri, da te je pratila neka budala a ne ja, ti bi
davno bio u zatvoru, tebi je toliko puta bilo namewivano 8 godina
zatvora, samo su se traìli bilo kakvi povodi. Rekao mi je ja sam u
stvari tebe uvek {titio jer si mi bio simpati~an.
Ja sam uvek imao jedan otvoren stav, ali ne onaj buntovni~ki sa
èqom da ja uzmem vlast nakon komunista, nego da se jednostavno u
tom sistemu odre|ene stvari popravqaju, jer kao ekonomista vidio
sam da mi tonemo u ekonomsku propast na dugi rok. U tom smislu je i
moja doktorska disertacija.
Novinar: Kada ste doktorirali i na koju temu?
Kari{ik: Kasno sam doktorirao, tek 1986. godine, 12 godina nakon magistrirawa, upravo zato {to nisam htio da doktoriram na poltronsku temu, a jednu takvu, moram priznati, pod pritiskom mog profesora, uradio sam i pocepao. Moj profesor nije bio meni u komisiji, niti je bilo ikog sa Sarajevskog univerziteta, bila su dva profesora iz Beograda, a doktorirao sam na svom fakultetu u Sarajevu. Tema je bila Obra~un i raspodela finansijskog rezultata u uslovima
inflacije i o~uvawe supstance preduze}a u uslovima inflacije.
Novinar: Neke stvari su nelogi~ne u va{oj pri~i na primer [e{eq je u to vreme, govorimo o 1979. godini, ve} bio poznat kao lokalni disident. On je vi{e godina poku{avao da ode u [kolu rezervnih
oficira i u tome su ga spre~avali, zatim u{ao je u sukob na Pravnom
fakultetu, pa na Fakultetu politi~kih nauka, protiv Fuada Muhi}a,
383
Atifa Purivatre, Omera Ibrahimagi}a, Hasana Su{i}a i mnogih

drugih koji su u to vreme bili Hamdijini qudi. Purivatra je jo{ 1978.
godine poku{avao da pokrene pitawe wegove odgovornosti. U martu
1979. Atif Purivatra, Du{an Dozet, Hasan Su{i}, Omer Ibrahimagi}, Ivica Mili}evi} i Ilija Bradi} odràli su sastanak i zakqu~ili, bez konkretne argumentacije, da [e{eq ne moè da ostane ni na
Odseku za op{tenarodnu odbranu niti na Fakultetu. Ponudili su mu
da podnese otkaz a ako to ne u~ini zapretili su da }e snositi negativne posledice. On to nije u~inio i sukob se nastavqa.
Kari{ik: Ali, ima jedna stvar, ti wegovi sukobi, iako ja tada u
tome nisam u~estvovao pa ne mogu da kaèm, nikada nisu ocewivani
kao disidentski potezi ve} kao potezi nezadovoqnog asistenta u
okviru svoje ku}e. On je magistrirao na temu Uloga Titove li~nosti
u koncipirawu op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza{tite.
Kako disident moè da magistrira na takvu temu i da afirmativno
pi{e o ulozi Tita, kako ~ovek koji magistrira na takvu temu sebe moè nazvati disidentom? Ali ja o wemu iz tog perioda veoma malo
znam, zato {to se mi zaista nismo poznavali, ali da on jeste radio za
Slu`bu u to nema nikakve sumwe.
Novinar: [ta ste ta~no te 1979. godine vi radili i za{to biste
bili zanimqivi za UDB-u?
Kari{ik: Ja sam tada bio asistent na Ekonomskom fakultetu i
bio sam poznat kao disident
Novinar: Do tih podataka, da ste bili poznati disident, nisam
do{la. Ja sam dobila informaciju da vas u to vreme gotovo niko nije ni poznavao.
Kari{ik: Posle 1969. godine, posle jednog teksta u omladinskom
listu Lica, i Novica Petkovi} koji je sada ovde u Institutu za
kwièvnost je bio u redakciji tog lista i on bi mogao to da vam posvedo~i, cela redakcija je pala zbog jednog mog teksta. Ja sam bio jedan od prakti~nih organizatora studentskih demonstracija u Sarajevu, a mjesec dana prije tih demonstracija na Skup{tini Saveza studenata Bosne i Hercegovine potpalio sam vatru. Odrào sam jedan plameni govor koji je zapalio studente, ali uàsno upla{io politi~are.
Posle }u biti i prakti~ni vo|a studentskih demonstracija 1968.
pa }u onda u}i u redakciju studentskog lista Na{i dani. Izdali
smo ~etiri broja i ~etvrti broj nam je zabrawen. Ja sam tada bio od
strane MUP-a i premla}ivan i sva{ta su radili da bih se pokorio,
pa su mi nudili visoke poloàje. Taj Ibrahimagi}, koga vi pomiwete, je bio {ef Gradskog komiteta i on je nedavno u Sarajevu pred sada aktuelnim dekanom Fakulteta politi~kih nauka za mene rekao
Niko mi u ìvotu nije priredio vi{e muke od wega, kaè kada je bunio studente, iz Centralnog komiteta su govorili samo Kari{ika
mora{ umiriti, kaè sve smo angaòvali, Slu`bu, kriminalce zvali da ga premla}ujemo, ali ga umiriti nismo mogli. Zato sam ja wemu
bio jedna velika muka.
384
Nakon 1969. godine ja nikada nisam prihvatio nikakvo mesto u

vlasti, ali jesam 1971. postao asistent na Fakultetu i to na predmetu ra~unovodstvo kako bih preko tog predmeta mogao da imam najmawe uticaja na studente, a istovremeno da budem, na neki na~in, na oku
slu`bama. Kad god je neki moj tekst iza{ao u novinama, ja bih bio vo|en na informativne razgovore, tako da je i ovaj Kijac, koji je bio
kod Karayi}a prvi ministar unutra{wih poslova, bio jedan od qudi
iz te Slu`be dràvne bezbednosti koji je dolazio u moj stan, u moju
garsoweru i odvodio me na informativne razgovore.
On i ta ekipa koja je mene tada saslu{avala, saslu{avali su me i
zato {to nisam bio na [e{eqevom su|ewu. Oni su do{li i odveli me
na informativni razgovor, a ja po{to sam ih ve} poznavao sa informativnih razgovora, ja kaèm nije mi jasno {to ste me sada doveli
jer ni{ta nisam odavno objavio. Oni kaù interesuje nas {to se niste pojavili na [e{eqevom su|ewu.
Novinar: A u kom svojstvu je to trebalo da se pojavite na su|ewu?
Kari{ik: Kao publika, jer oni su sve pratili. Ja sam rekao to
je moja stvar, mene wegov pogled na sistem i na~in nastupawa nikada
nisu privukli. Stvarno me to nije nikada interesovalo. Nikada me
nije interesovao ~ovjek koji misli i govori kao [e{eq. Ja sam od
tih razgovora u Klubu univerzitetskih radnika imao jednu odbojnost
prema susretu sa wim i zato do susreta nikada nije ni do{lo. Vi }ete u mojoj kwizi pro~itati moj komentar gde ja pi{em da sam otpo~etka, iako sam vrlo naivan u odnosima sa qudima, pro~itao [e{eqa i
da je on jedini ~ovek koga sam unapred pro~itao da je opsesivni vlastoqubac i kakvi jesu qudi toga kova moralna protuva, te da druèwe sa takvim moè za po{tena ~oveka biti opasno pa sam ga zato totalno ignorisao.
Novinar: Da li vas je neko kontaktirao dok je pripremana kwiga
ûvari Jugoslavije suradnici UDB-e, ili ste vi saznali da se pomiwete u kwizi tek po objavqivawu?
Kari{ik: Ja sam za to saznao tek u aprilu ove godine, a ona je iza{la pro{le godine u novembru. Evo za{to, jednostavno me to nije ne{to interesovalo. U stvari, ja sam mo`da u januaru pogledao onu zelenu kwigu u kojoj su muslimani, jer ovaj ~ovijek koji mi je priznao da
me je pratio 12 godina, je musliman. Ja sam wegovo ime tamo traìo,
ali ga nisam na{ao, {to zna~i da je on bio jedna ve}a zvijerka u okviru UDB-e. Taj Be{li} je do{ao do ove arhive koja je bila najmawe ~uvana, uglavnom su to qudi koji su skloweni. A ovaj ~ovek {to je mene
pratio je nastavio da radi za AID. Ali ~iwenica je da su ovi dokumenti autenti~ni, jer niko se ne bi usudio A ako gledate pisa}u
ma{inu, ako gledate obrasce, sve je to jedinstveno. I sad qudi kaù
za{to nema pe~ata, a ovo je interni dokument koji se niti potpisuje, niti pe~atira.
Novinar: To nije nikakav dokaz da to nije falsifikat, ali recite mi da li poznajete ili ste bilo kada bili u nekom kontaktu sa navodnim autorom kwige Ivanom Be{li}em ili stru~nim konsultan385
tom Boòm Vuku{i}em, ili mo`da znate ne{to vi{e o wima?

Kari{ik: Ne, apsolutno ne.
Novinar: Be{li} je morao da ima neke garancije da posle objave
dokumenata sa kojih nije skinuta oznaka tajnosti protiv wega ne}e
biti pokrenut krivi~ni postupak, zna~i da neko stoji iza wega, neka
obave{tajna slu`ba, hrvatska, muslimanska
Kari{ik: Ne, ti dokumenti nisu vi{e tajna.
Novinar: Jesu, poznato je da sa tih dokumenata nije skinuta oznaka tajnosti.
Kari{ik: Je li? Nisam to znao. Ja sam mislio da nisu, onda se izviwavam.
Novinar: [ta u tom slu~aju mislite, ko stoji iza Be{li}a?
Kari{ik: Ja niti to znam, niti me to interesuje. Ja sam iz nekih
novina ranije saznao da je pripremano otvarawe tih arhiva i ~ak sam
htio da idem da vidim kako izgleda taj moj dosije u SDB-u. Meni su
mnoge smicalice u~inili. Dvadest i jednu godinu sam ja svake godine
barem jedanput vo|en na informativni razgovor, ne mogu se ba{ ja
sjetit ta~no, mo`da se desilo i da dvije godine nisam vo|en na informativni razgovor, ali kada vas odvedu pa po 12 sati drè bez veze tamo, i ako pro|e dvije godine vi imate utisak da je to bilo prije
6 mjeseci. Posebno {to imate osje}aj da je to totalno bezveze i oni
to naj~e{}e jesu bezveze ~inili, to je bila vrsta presije da popustite, da se uklopite u sistem. Ja, istina, nikada nisam iz sistema iskakao na na~in na koji je to ~inio [e{eq, ja sam bio ne{to potpuno
drugo, ali izuzetno uporan.
Jedan moj tekst, koji je po obimu bio veoma kratak, pokrenuo je ne{to {to se posle u Bosni zvalo afera Neum kojom prilikom je sa
poloàja odletilo 18 najvi{ih bosanskohercegova~kih politi~ara.
Novinar: Koje godine?
Kari{ik: Ja mislim 1988. godine. A kada je bila isto afera
Agrokomerc, u kojoj je biv{i direktor Agrokomerca, koji je bio
~lan Centralnog komiteta Bosne i Hercegovine izdavao menice bez
pokri}a i time finansirao svoju firmu, napisao sam tekst koji je
kao bomba odjeknuo Bosnom i Hercegovinom. Moj tekst je jednogjutra
osvanuo u Oslobo|ewu i ja sam traìo da ili taj ~ovjek bude pu{ten na slobodu, ili ~itava postava Izvr{nog vije}a i Centralnog
komiteta da ide u zatvor, jer to ~ovjek apsolutno nije mogao da radi
bez znawa tih qudi.
E, onda }e moj kolega Mirko Puqi}, koji je u to doba bio ministar finansija Bosne i Hercegovine da se kandiduje za predsjednika
Izvr{nog vije}a BiH, i ja opet istupim u novinama i Mirko se od tada do danas morao povu}i sa politi~ke scene, ali nikada rije~i nije
odgovorio na moje tekstove, a oni koji su na moje tekstove odgovarali, po pravilu bi samo dobili da im ja uzvratim jo{ ja~e i onda su sa
funkcija odlijetali, a Mirko je oti{ao sam.
Novinar: Zanima me va{ kriti~ki odnos prema ova ~etiri toma
kwige, {ta mislite {ta je bio glavni ciq objavqivawa ovih podata386
ka, i {ta mislite o tome {to je prva prodaja ove kwige bila u reìji frawevaca [irokog Brijega?
Kari{ik: Pa, ja ne znam koji je bio motiv, osim da se pokaè koliko je qudi radilo za Slu`bu i koji su to qudi koji su radili. Na neki na~in i taj ~ovek koga je ta Slu`ba maltretirala (misli na Be{li}a), i on je pobjegao u inostranstvo, on je vjerojatno bio prousta{ki orjentisan pa ga je zbog toga progonila, tako da je on potpuno ~ovjek drugog tipa od mene i [e{eqa. [e{eq je u tom sistemu bio, u Bosni se to zove pehlivan, a to je kada mu ne{to treba da profesionalno napreduje, on je u stawu da hvali sistem da dobije magistraturu, da
dobije doktorat, da dobije katedru, a kada to dobije onda se osje}ala
kod wega ve} ta èqa za vla{}u. Zna~i, on }e kao asistent da raspore|uje profesore po Fakultetu, ko }e {ta da predaje, gdje }e da sjedi.
Ja ne pripadam tom tipu, ja sam jednostavno ~ovijek koji je bio vijeran ideji socijalizma, ali sam vidio weno izvitoperivawe. Toj ideji sam na odre|eni na~in ja i sada vijeran, ali ja sam bio najè{}i
kriti~ar svojevremeno. O tome postoji dokument jer moja disertacija to svedo~i o onom Kardeqevom konceptu, to se zvalo nesvojinski
koncept dru{tvene svojine. Sme{no.
A ovo {to je ovaj objavio, a {to su mogu}e odre|ena imena sklowena, to je, vjerovatno, zato {to su ili wihovi kartoni iz te neke dokumentacije prvog stjepena va`nosti prije rata, ili na po~etku rata
preba~eni u druge kartoteke ili su ovi prire|iva~i jednostavno neke osobe iz ko zna kojih razloga izdvojili. Evo, na primer tog ~ovijeka, koji je meni priznao da je 12 godina radio, nema u toj kwizi. Ali
meni neki zajedni~ki poznaninici kaù, po{to je on pri mom povratku u Sarajevo izuzetno nastavio da se opet sa mnom druì, a za vrijeme rata je dobar dio proveo u Moskvi, onda su me qudi upozorili da
se sa wim ne druìm jer radi za AID, a ti qudi nisu znali za wegovo priznawe.
Novinar: Vi ste za vreme rata bili u Sarajevu?
Kari{ik: Ne, ja sam se na po~etku rata zatekao na planini iznad
Sarajeva, na prostoru nad kojim }e Srbi ostvariti svoju vlast. Tu sam
bio godinu i ne{to, nu|ena su mi najvi{a mesta u vlasti Republike
Srpske. Sa Radovanom Karayi}em sam bio li~ni prijateq od 1968. i
probao sam i da ga ne{to urazumim na po~etku rata. Ali sam odbio da
preuzmem bilo kakvu funkciju i onda sam na sebe opet navukao Vojnu
bezbednost.
Novinar: Recite mi samo, u kom smislu ste hteli da urazumite
Karayi}a?
Kari{ik: Kada je po~eo rat i granatirawe Sarajeva, ja sam mu rekao Radovane, ne moè se rat ovako voditi. Srbi imaju vojsku, imaju vojnu dominaciju, a vi odavde ga|ate granatama po stambenim objektima i koje{ta, za{to vojska ne u|e u Sarajevo tenkovima i ne izvr{i dràvni pu~, za{to ga|ate stambene objekte? Kaè, pucaju svi
snajperisti. E, moj Radovane, to je sli~no kao da u kafani sjede qudi
i posvade se, i jedan ustane i drugome opali {amar, a onaj drugi uzme
387
pi{toq i ovog ubije. E, onaj koji je potegao pi{toq posle }e morati

da odgovara, a mo`da }e sudija uvaìti {to je on potegao pi{toq nakon {amara, ali }e on morati da odgovara za ubistvo. Tako }e neko,
Radovane, jednom morat odgovarat za ono ga|awe grada. Snajperista
djeluje kao onaj ko opali {amar, a vi ga|ate granatama kao da moète da pogodite wega, ga|ate pa pogodite u stan potpuno nedu`nih qudi. Prema tome, to ne moè tako.
Onda sam mu savjetovao da pregovara, jer ja sam jako bio za pregovore. Me|utim, ni{ta se tu nije moglo u~initi i mene je ta Vojna bezbednost uhvatila pod {apu, zato {to sam ja u selu gde sam ìvio rekao seqacima, kojima sam, ina~e, tad pomagao u seoskim poslovima da
bih preìvio, ja sam im rekao da }e Srbi izgubiti ovaj rat zato {to
Radovan ne zna koji je srpski ratni ciq.
Ja sam ga pitao, ba{ sam toga dana sa wegovom ènom skupa ru~ao
~ekaju}i wega da bude slobodan, i posle smo razgovarali 45 minuta, ja
sam ga pitao da li }emo mi nakon rata ìvjeti skupa sa muslimanima ili ne? Kada je on meni prvi put odgovorio na to pitawe, ja kao
profesor imao sam utisak da on nije ubjedqiv.
Novinar: Pa, {ta je odgovorio?
Kari{ik: Ne, to vam sada ne mogu re}i. Ali re}i }u vam ovo ja
sam mu onda kao profesor, kada imam utisak da student odgovara ali
da ba{ tako ne misli, a odgovora pogre{no, a imam utisak da zna pravi odgovor ali je napravio previd, onda ja isto pitawe formuli{em
na drugi na~in, tako da dobiveni odgovor samo mogu pridruìti
onom odgovoru. Tako sam Radovanu u tri varijante postavio isto pitawe, a on je dva puta odgovorio na jedan na~in, a jedanput suprotno.
To je meni bio razlog da me{tanima, sa kojima sam bio i od ranije dobro, kaèm da gubimo rat jer Radovan ne zna koji je srpski ratni ciq.
Ako vi povedete gra|anski rat u jednoj republici kao {to je Bosna, a nemate jasno da li }emo sa wima posle ìvit ili ne}emo ìvit, onda to zna~i da nema ratnog ciqa, ili barem on nije jasan. E,
onda se meni natovarila na vrat Vojna bezbednost, tako da sam morao
da odglumim da sam poludio i to mi je po{lo za rukom, pa sam onda u
raspored kao radnu obavezu dobio da timarim i ja{em policijske kowe, po{to sam bio izvanredan yokej i imao sam svog kowa, ali u Hercegovini gdje sam ja ro|en. Wega su, naàlost, posle muslimani zarobili. To sam radio dok nisam pobjegao na Durmitor, a ~im sam mogao
pobje}i na Durmitor, pobjegao sam.
Novinar: A koje godine je to bilo?
Kari{ik: Pobjegao sam u avgustu 1993. godine, tako {to je moj
biv{i student, koji je kod neke vojne jedinice radio na vezi, do{ao i
samo me obavjestio da bjeìm jer mi je ìvot u opasnosti. Kaè, sprema ti se likvidacija. A meni su likvidaciju spremali paranoici. I,
on je, kako je radio na vezi i donosio ~esto te izvje{taje, skop~ao da
se pravi plan da se neko likvidira i skop~a da je ba{ rije~ o meni, i
on me je obavijestio vrlo diskretno i sa puno straha. Ja sam sutra ujutro veoma rano, negde u 2 ili 3 sata sam po{ao i preko brda, po{to
388
sam znao taj teren, pre{ao sam do ceste koja vodi prema Sokolcu, Rogatici, Vi{egradu i onda tamo prema Durmitoru. A kako sam prolazio te punktove, to je za film i Kusturicu.
Ja sam pobjegao na Durmitor, a onda kada se osnovao Fakultet na
Palama 1994. godine, da bih mogao da neke stvari uzmem tamo iz vikendice koje su mi bile neophodne, kao i kwige, ja sam se ponudio Fakultetu da predajem. I, oni su prihvatili, ja sam do{ao, pa sam dobio
i neki papir da mogu tamo da uzmem te neke stvari i kwige da bih pisao neki uybenik, i ja sam, zaista, jednu {kolsku godinu dolazio otuda i odrào ~asove. A, ~im je pro{la ta {kolska godina, zbog atmosfere koja je bila te{ko nacionalisti~ka, meni sasvim neprihvatqiva od biv{ih komunista, marksista koji su mene zbog disidentstva
probali sklonit, meni se rad sa wima ogadio i ja sam onda jednom
prilikom oti{ao na Durmitor i vi{e se nisam vra}ao dok nije potpisan Sporazum i dok nisam mogao u}i u Sarajevo. U Sarajevo sam
u{ao pe{ke u aprilu 1996. godine.
Novinar: A ~ime se danas bavite?
Kari{ik: Po{to mi je jedan rukopis iz mog glavnog djela, kwiga
iz joge, propao u stanu u Sarajevu, ja sam na Durmitoru ìvio {est godina od 1993. do 1999. godine u jednoj staroj, napu{tenoj zgradi, i u toj
zgradi sam ponovo uspio da napi{em kwigu koja ima 125 autorskih tabaka, sitno sam je sloìo pa ima 860 strana u formatu B5, i to je moje glavno dijelo.
Ja sam, zna~i prodao stan u Sarajevu da bih vratio neke dugove, jer
sam {tampawe svojih kwiga po~eo prije nego {to sam i dobio stan nazad. Prodao sam stan da bih vratio dugove i da bih {tampao drugo izdawe te velike kwige, a ovo je iza{lo u ~etvrtom izdawu, sada ovog
qeta. Uglavnom, ja preìvqavam prodaju}i svoje kwige, uglavnom
li~no, a pone{to i preko kwiàra.
Kari{ikove meditacije
U ~etvrtom izdawu kwige Moralna zora rudi nad Durmitorom,
@arko Kari{ik je, potpuno nevezano za osnovnu ideju kwige, objavio
faksimil dokumenta SDB Sarajevo i svoj komentar povodom navodnih tvrdwi da je dr [e{eq bio saradnik Slu`be i da je bio zaduèn
da ga operativno prati.
Kwiga je, ina~e, u celini napisana na krajwe konfuzan na~in, nejasno je koja je osnovna ideja i poruka, nema nikakvog kontinuiteta i
potpuno neo~ekivano ska~u}i s teme na temu, s teze na tezu, koje apsolutno nisu u bilo kakvoj korelaciji autor izlaè opservacije o wima. Zapawuju}e je da je jedan profesor pisao po sistemu slobodnih
asocijacija, o svemu {to mu je padalo na pamet. Kwiga Moralna zora rudi nad Durmitorom je svojevrsno sveodo~anstvo mentalnog stawa gospodina Kari{ika i to je razlog {to }u poku{ati da vam predstavim kako izgleda ta wegova tvorevina, a ne}u se zadràti iskqu~ivo na komentaru vezanom za dr [e{eqa.
389
Sam autor u Predgovoru obja{wava svoj, do sada nevi|eni, na~in

obra|ivawa tema, na slede}i na~in: Da bih prenio svoju poruku nu`nost moralno-pravnog i op{teg duhovnog preporoda u kwizi, koja
je svojom prvom tre}inom nastala sasvim slu~ajno, idem od pojedina~nih prakti~nih primjera, koincidencijom zgodno uvezanih u cjelinu,
i stvarnih, ìvih likova ka op{tim zakqu~cima, kojima primjeri
daju ~vrstu osnovu. Op{ti pogled na na{u stvarnost, kao i prijedlozi za budu}nost, saop{teni su eksplicitno u digresijama koje }e vam
vjerovatno biti posebno interesantno pro~itati. U tim djelovima
~ita}ete podosta toga {to nikada ranije niste imali priliku pro~itati. Time je kwiga dodatno dobila didakti~ku i obrazovno pou~nu
namjenu. Posvetih je vama, ~itaocima, kako bih vas {to vi{e podstakao da dosegnete ovdje saop{tenu poruku.
Od svega {to je gospodin Kari{ik poku{ao da saop{ti ta~no je
jedino da u wegovoj kwizi moèmo da pro~itamo podosta toga {to
nikada ranije nismo imali priliku pro~itati.
Kao {to je sam Kari{ik objasnio u intervjuu, on je {est godina
proveo na Durmitoru u nekoj vrsti izbegli{tva. Okosnica wegove
kwige bi trebalo da bude glas protiv ekolo{kog uni{tavawa Durmitora, akcija za wegovu za{titu. U skladu sa tim ve}i deo kwige ~ine
otvorena pisma koja je Kari{ik upu}ivao upravi Nacionalnog parka
Durmitor, i sve {to je vezano za sudski spor u koji je u{ao sa wima.
Me|utim, negde na polovini kwige nalazi se neka vrsta pogovora
gde se sam autor obra}a ~itaocima, a verovatno je to i bio pogovor u
nekom od prethodnih izdawa ali nigde nema obja{wewa za to. Dakle,
potpuno neo~ekivano nasred kwige autor se opra{ta od ~italaca obja{wavaju}i razloge zbog kojih je ustao u za{titu Durmitora. A onda slede opservacije na ~itav niz razli~itih tema i autor, potpuno
nevezano za po~etnu ideju, pi{e o svojoj pobuni protiv Titovog reìma, o tada{wem Zakonu o udruènom radu, o svojim studentskim danima, privo|ewima na informativne razgovore, o tada{wem sistemu, o na~inu na koji su sru{eni temeqi na kojima je trebalo da se
odràva dru{tvo i dràva i o neophodnosti duhovnog i moralnopravnog preporoda na kojem, ina~e, sve vreme insistira daju}i povremeno savete iz joge kako bi se taj preporod ostvario.
A zatim, opet iznenada, autor prelazi na jednu sasvim novu temu
i kaè: S obzirom na trenutnu op{tu situaciju u na{oj zemqi izazvanu agresijom NATO-a na nas, u~ini}u ovde jednu digresiju. I onda sledi niz razmi{qawa o najrazli~itijim temama kao {to su o savremnim svetskim porobqiva~ima, najmo}nijem vojnom yinu i nama,
malima i slaba{nima, zatim o komadawu biv{e Jugoslavije i kako je
ono izvedeno, o politici Novog svetskog poretka, zatim sledi deo u
kojem se analizira agresija NATO na Jugoslaviju, pa deo o religiji,
o sudbini na{eg naroda i sudbini ~itavog sveta, ponovo o moralnom
preporodu i sve proèto savetima iz joge. I da na kraju tih konfuznih opservacija sam autor nije napisao da je kraj digresije, to ni390
kome ne bi ni bilo jasno, jer posle toga i ne sledi povratak na prethodnu, po~etnu tezu. A sama digresija (koja bi trebalo da bude malo
udaqavawe od predmeta) traje neverovatno dugo, nekih tridesetak
strana.
Jo{ uvek smo u pomenutom pogovoru i posle digresije sledi tekst
koji Kari{ik prenosi iz svoje kwige o jogi, a koji govori o duhovnom
samopronalaèwu, gde nas autor upu}uje na re~i, kako sam kaè, svojih duhovnih u~iteqa Sokrata, Wego{a, Isusa. I tek na kraju ~itavog tog konfuznog pogovora koji se, neuobi~ajeno i nikad vi|eno, nalazi nasred kwige, autor se vra}a na akciju za spas Durmitora.
Posle pogovora sledi nastavak otvorenih pisama @arka Kari{ika upu}enih upravi Nacionalnog parka Durmitor i pravosudnim
organima Crne Gore. A onda, opet potpuno neo~ekivano autor prelazi na dokumenta SDB iz Be{li}eve kwige i daje svoj komentar. Citira}emo u celini ovaj deo, ali prvo da ispratimo do kraja sadràj
kwige.
I u nastavku kwige su nabacane teme koje me|usobno nisu ni u kakvoj vezi. Posle ovog izleta sa dokumentima SDB sledi nastavak, odnosno zavr{etak pri~e o sudskom procesu u Podgorici, a onda Kari{ik prelazi na temu duhovne obezglavqenosti na{eg naroda gde tvrdi da smo svi psihi~ki bolesnici i nudi nam na~ine za izle~ewe putem joge i upu}uje na svoju kwigu Na{a joga i prosvetqewe, ~ije
glavne delove citira. Na kraju sledi deo koji nosi naslov Umesto
pogovora i podnaslove Za{to je do{lo do bratoubila~kog rata?
Kako da se sporazume Crna Gora i Srbija? Gde je izlaz iz sveop{te
krize u kojoj smo?
Izgleda da se na po~etku ovog poglavqa nalazi obja{wewe (razumqivo samo autoru i nikome vi{e) za ovaj stil pisawa prema slobodnim asocijacijama, ili po principu pi{em {ta god mi padne na
pamet. Dakle, evo {ta kaè Kari{ik: S obzirom na osnovnu poruku u kwizi nu`nost moralno-pravnog i, dakako, duhovnog preporoda
te{ko da ima i{ta u na{em ìvotu {to s tim nije na neki na~in u
vezi A da bi ~itaoca na~isto sludeo, ovo zavr{no poglavqe Umesto pogovora, kako sam Kari{ik isti~e, je svojevrstan nastavak one
digresije koju je napisao povodom agresije NATO na SRJ. Nemam vi{e nikakav komentar.
A sada da se vratimo na Kari{ikov komentar vezan za dokumentaciju SDB koji je van svake logike isplivao izme|u svih ovih, ve} pomenutih, tema. Evo na koji na~in autor pravda {to odjednom, potpuno van konteksta, komentari{e tvrdwe iz tih dokumenata, i gde on
vidi kontekst koji sve to povezuje, a koji sigurno niko drugi ne}e mo}i da vidi. Sledi kompletan citat koji obuhvata i Kari{ikov komentar.
U kontekstu pri~e o moralnim gwidama, koje me providnim smicalicama protjera{e sa Durmitora zbog mog zalagawa za op{tenacionalno dobro, zbog sklonosti da gledam unaprijed i upozoravam slijepce da se kre}u po provaliji, a oni ne slu{aju}i me, od @abqaka na391
pravi{e jednu tu`nu selendru, do|oh na ideju da objavim ko me svojevremeno za UDB-u (Slu`bu dràvne bezbjednosti SDB) {pijunirao
dok sam bio asistent Univerziteta u Sarajevu, a tada, tako|e, kao i
sada, ukazivao sqepcima da ne vide da narod vode u ambis (ovo sam objavio u Licima, mart 1969.) Pismeni dokaz da sam godinama od SDB
bio pra}en nisam imao sve do 2003. godine, a tada:
U kwizi ûvari Jugoslavije suradnici UDB-e u BiH(vlastita
naklada Ivan Be{li}, Posu{je, 2003. godine) u ~etvrtom tomu se nalaze dokumenti o suradnicima UDB-e iz redova srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Wihova specifi~nost je da su {pijunirali
uglavnom sami sebe zbog velikosrpskog kleronacionalizma, informbiroa i podrivawa ekonomske osnovice dru{tva. Najzvu~nije ime
me|u srpskim suradnicima UDB-e svakako je Vojislav [e{eq, ~etni~ki vojvoda kojemu se trenutno sudi u Hagu. Vojvoda je ra{~iwen od
vojvodstva, {to dovoqno govori o wemu. A evo pogledajte koga je svojevremeno {pijuniralo to sada najzvu~nije ime me|u srpskim saradnicima UDB-e u BiH: (prim. autora slede faksimili dva dokumenta SDB Sarajevo ~ije smo najva`nije podatke citirali ranije u tekstu, a koji se odnose na tvrdwe da je Vojislav [e{eq bio saradnik
Slu`be koji je imao zadatak da operativno obra|uje @arka Kari{ika).
Faksimili ove tri stranice originalnih dokumenata o radu Vojislava [e{eqa za SDB jedini su dokazi te vrste u pomenutoj kwizi. (U
Upitniku S u~iwena je gre{ka kod godine ro|ewa, 1954. Nakon kompromitovawa kao {pijun SDB, Vojislav [e{eq }e {est godina kasnije do}i u sukob sa sistemom ~iji je poltron i apologeta bio ranije.)
Priznajem da sam vrlo naivan i da me skoro svako moè prevariti. Na tu svoju osobinu sam ~ak i ponosan. Ni u koga ne sumwam unaprijed, ve} sam prema svakom otvoren svim srcem. Intelektualno
znam da mnogi qudi ne zasluùju ni da ih pozdravim, a kamo li {ta
drugo, ali osje}ajno saosje}am i saàqevam qude, jer znam koliko svi
oni jadni pate zbog svoje i{~a{enosti iz boànskog sredi{ta u sebi.
Jedini ~ovjek koga sam unaprijed pro~itao da je opsesivni vlastoqubac i, kakvi jesu qudi tog kova, moralna protuva, te da druèwe sa takvim moè za po{tena ~ovjeka biti opasno, pa sam ga zato totalno ignorisao, bio je Vojislav [e{eq. On, kada je saznao da se
SDB mu~i {to ne moè da me optuì kao dràvnog neprijateqa i
strpa u zatvor ni na osnovu stvarnih a ni podmetnutih dokaza, tada
ambiciozni poltron, ponudio se da toj slu`bi pruì namje{tene dokaze i da na meni pokaè svoje umije}e provokatora i dou{nika, ali
je, na wegovu àlost, ostao praznih ruku. Detaqe o tome kako sam
uspio kompromitovati tog tada perspektivnog saradnika SDB, pre{uti}u ovom prilikom.
Ako je zla sudbina Vojislava [e{eqa ve} htjela da on, opsesivni vlastoqubac i poltron totalitarnog reìma (magistrirao na temu: Uloga Titove li~nosti u koncipirawu op{tenarodne odbrane i
dru{tvene samoza{tite, a kasnije objavio kwigu Tako je govorio
392
î~a) krene na mene, a meni Bog dade dovoqno pameti pa mu ne dozvolih da mi se sasvim pribliì, jednom }e moja i wegova (nefrizirana) biografija svjedo~iti o dva krajwa tipa u srpskom (pa i svakom
drugom) narodu.
Prvi, kojega oli~avam, odan univerzalnim moralnim pravilima
i nepokolebqiv u wihovoj primjeni u ìvotu, primjer savremenog biblijskog Jova ili Aveqa, koji uporno, uprkos iskustvu, vjeruje u univerzalni moralni zakon, a drugi Vojislav [e{eq, oli~ewe Kaina,
onoga ko je u sebi zatro svaki trag od moralnosti i bo`je pravde, koga su egoisti~ke èqe i nezasita strast za vla{}u u~inili robom sebi samom. Za ìvota ja }u ostati nepoznat masi, qudima kompleksima i mitomanijom opsjednutim, a Vojo kod takvih bi}e popularan,
skoro kao da je spasilac. On je lider jake politi~ke stranke koji sada sam sebe predstavqa, a i wegovi sqedbenici tako ~ine, kao moralna ~ovjeka, a kako da potkaziva~, informator UDB-e, bude moralan
~ovjek? Srbi }e biti `rtve politi~kog sqepila sve dotle dok u
okviru wih nemoralan ~ovjek tipa Vojislava [e{eqa mogne za sobom da povede i zavede milionsku masu, a pri tome pozivaju}i se na
nekakav tobo`wi moral (sic!).
Prepu{tam vama da procenite ozbiqnost ovog komentara i osobu koja ga je napisala, kao i wene izjave date u intervjuu. Nije naodmet ni zapitati se kakvo je mentalno zdravqe osobe koja sebe vidi
kao paradigmu bezgre{nosti, kako kaè u svakom narodu, dakle na
celom svetu. Za{to je @arko Kari{ik sve ovo napisao i izrekao o dr
[e{equ? Da li zaista veruje u to? Da li je, mo`da, ba{ on kompleksima opsednut jer }e za ìvota ostati nepoznat masi? Ne znam, na
to bi morao da odgovori neko mnogo stru~niji.
Elena Boì} Talijan
14. januar 2005.
Obra}am Vam se u vezi s Va{im zahtevom od 5. januara 2005. za posetu ~lanova porodice, gospo|e Jadranke [e{eq i gospodina Mihajla
[e{eqa, kao i gospodina Aleksandra Vu~i}a, s kojim biste razgovarali o pripremama za su|ewe, u periodu od 8. do 11. februara 2005. Sekretarijat Vas sa àqewem obave{tava da se Va{ zahtev za posetu gospodina Vu~i}a odbija iz dva razloga: Sekretarijat Vas je 20. avgusta 2004.
obavestio da }e, pod izvesnim uslovima, odobriti posetu samo dva ~lana Srpske radikalne stranke (u daqem tesktu: SRS) i da gospodin Vu~i} nije prihva}eni pravni saradnik u Va{em timu odbrane. Kad je re~
o prvom razlogu, 6. septembra 2004. zatraìli ste da Vam se odobri poseta ~lanova SRS, gospodina Dragana Todorovi}a i gospo|e Gordane
Pop Lazi}. Sekretarijat je odobrio te posete pod slede}im uslovima:
da Sekretarijatu dostavite imena dva ~lana stranke za koje ste
sigurni da ne}e prekr{iti Pravilnik o nadzoru poseta;
da ta dva predstavnika, pre posete, dostave Sekretarijatu pisme393
ne garancije da }e se pridràvati gorepomenutog Pravilnika, a naro~ito da nijednu od informacija dobijenih tokom posete ne}e ustupiti
sredstvima javnog informisawa i;
da, pre nego {to Sekretarijat obradi zahteve tih predstavnika,
po{aqete svoju pismenu saglasnost u vezi sa tim zahtevima.
Kad je re~ o drugom razlogu, Sekretarijat èli da Vas podseti da
Vas je 7. decembra 2004. obavestio da je spreman da kao Va{e pravne saradnike prihvati najvi{e tri osobe, koje }ete sami finansirati. Zbog
interesa pravi~nosti su|ewa, ti pravni saradnici ima}e pravo na privilegovanu komunikaciju s Vama, mo}i }e da pruàju pravne savete i dobijaju primerke dokumenata u skladu sa nalozima Pretresnog ve}a o
neobelodawivawu tre}oj strani. Me|utim, sekretar mora da se uveri da
on:
ima dozvolu za advokatsku praksu u nekoj dràvi ili je univerzitetski profesor prava; dobro se sluì pismeno i usmeno jednim od dva
radna jezika Me|unarodnog suda;
da ima uredno ~lanstvo u udruèwu advokata koji postupaju pred
Me|unarodnim sudom, koje je priznato od strane sekretara suda;
da nije progla{en krivim ili da mu nije izre~ena neka druga disciplinska mera u relevantnom disciplinskom postupku protiv wega
pred doma}im ili me|unarodnim forumom, ukqu~uju}i postupak na
osnovu Profesionalnog kodeksa branilaca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom, osim ako sekretar ne oceni da bi, u datim okolnostima, opoziv doti~nog branioca bio nesrazmerna mera;
da nije progla{en krivim u relevantnom krivi~nom postupku;
da se u obavqawu svog poziva ili na drugi na~in nije odao pona{awu
koje je ne~asno ili moè na drugi na~in da diskredituje branioca,
koje nanosi {tetu sprovo|ewu pravde ili moè da naru{i poverewe
javnosti u Me|unarodni sud ili u sprovo|ewe pravde ili koje na drugi na~in naru{ava ugled Me|unarodnog suda; i
da u vezi sa svojim kvalifikacijama i podobno{}u za vr{ewe
du`nosti branioca nije dao la`ne podatke ili podatke koji daju neta~nu sliku, odnosno da nije zatajio relevantne podatke (daqi podaci u vezi s kvalifikacijama mogu se na}i u pravilu 44 Pravilnika o
postupku i dokazima).
Dana 5. januara 2005. podneli ste Podnesak br. 66 u kojem ste naveli da nemate nameru da podnosite bilo kakve potvrde, dokaze o profesionalnim kvalifikacijama ili druge dokumente koji su potrebni da bi
sekretar proverio kvalifikacije pravnih saradnika koje ste izabrali.
Sve dok ne dostavite dokumentaciju o izabranim pravnim saradnicima,
Sekretarijat ne}e mo}i da Vam odobri da se sastanete s gospodinom Vu~i}em ili bilo kojim drugim potencijalnim pravnim saradnikom.
S po{tovawem,
{ef Slu`be za pravnu pomo}
i pitawa pritvora
394
Gospodin Vojislav [e{eq,

Pritvorska jedinica Ujediwenih nacija
Kopiju dostaviti: gospodinu Johnu Hockingu, zameniku sekretara,
gospodinu Timu McFaddenu, upravniku Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija

TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA PODNESAK BR. 67

OPTU@ENOG
1. Dana 15. decembra 2004. optuèni je podneo Podnesak br. 67 u kojem, izme|u ostalog, traì da se Sekretarijatu izda op{ti nalog da
mu se na srpskom jeziku dostave svi dokumenti navedeni u Podnesku
br. 67 i svi dokumenti koji se ti~u wegovog predmeta (u daqem tekstu:
Podnesak). Optuèni se konkretno poziva na Pretresni podnesak
Tuìla{tva i navodi 40 dokumenata (kwiga, sudskih odluka i dokaznih predmeta) koji su mu potrebni {to pre da bi mogao da na wega
odgovori. Pored toga, on traì da mu se na srpskom jeziku dostave
pretpretresni podnesci odbrane u svim zavr{enim i teku}im su|ewima. Tu`la{tvo tvrdi da Pretresno ve}e treba da odbije taj Podnesak jer za nalog ~ije se izdvajawe traì nema temeqa u Pravilniku o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) i ne bi se napravila razlika izme|u nadle`nosti organa ovog Me|unarodnog suda.
2. Prema pravilima, Sekretarijat nije nadleàn da odbrani dostavqa dokazne predmete koje Tuìla{tvo namerava da koristi tokom su|ewa. Pravilo 65 ter E (iii) Pravilnika predvi|a da Tuìla{tvo mora odbrani da obelodani sve dokazne predmete sa spiska svojih dokaznih predmeta. Pravilo 65 ter E (i
i )ne iziskuje da se ti dokazni predmeti dostave na jeziku koji optuèni razume. Tuìla{tvo
namerava da obelodani sve svoje dokazne predmete kad podnese spisak
dokaznih predmeta.
3. Me|utim, da bi iza{lo u susret trenutnim potrebama optuènog, Tuìla{tvo }e tokom slede}e nedeqe (na engleskom u B/H/S-u)
obelodaniti sve dokazne predmete koje optuèni traì u svom Podnesku. Osim toga, Tuìla{tvo }e, iz razloga predusretqivosti, u
ovoj konkretnoj situaciji dostaviti te dokumente u {tampanom obliku.
395
Bi}e obelodaweni slede}i dokazni predmeti:

1. Naredba o preuzimawu i ~uvawu naoruàwa i municije na~elnika General{taba Oruànih snaga SFRJ (Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije) general-pukovnika Blagoja Ayi}a od
14. maja 1990;
2. Stenografske bele{ke sa 4. sednice Skup{tine srpskog naroda u BiH odràne 21. decembra 1992;
3. Izve{taj ve{taka Eve Tabeau u predmetu br. IT-02-54-T, pod
nazivom Etni~ki sastav, interno raseqena lica i izbeglice iz 47
op{tina sa podru~ja Bosne i Hercegovine u periodu od 1991. do 1997.
godine od 4. aprila 2003;
8. Bele`nica Radovana Karayi}a;
9. Pismo general-potpukovnika Qubomira Domazetovi}a General{tabu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu od 15. aprila
1992;
11. Odluka Skup{tine op{tine Knin o osnivawu i konstituisawu Zajednice op{tina Severne Dalmacije i Like od 27. juna 1990.
12. Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda u Hrvatskoj;
13. Izve{taj o provo|ewu izja{wavawa srpskog naroda u Republici Hrvatskoj o srpskoj autonomiji od 30. septembra 1990;
14. Odluka o usvajawu i Statut Srpske autonomne oblasti (SAO)
Krajina iz decembra 1990;
15. Odluka o prisajediwewu SAO Krajina Republici Srbiji od 1.
aprila 1991;
16. Izve{taj Centralne komisije za sprovo|ewe referenduma na
podru~ju SAO Krajine od 14. maja 1991;
17. Saop{tewe o progla{ewu Republike Srpske Krajine od 19.
decembra 1991;
18. Amandmani na Ustav Republike Srpske Krajine i Odluka o
progla{ewu od 26. februara 1992;
19. Odluka o imenovawu predsednika, potpredsednika i ministara u Vladi Srpske autonomne oblasti Slavonija, Barawa i zapadni
Srem od 25. septembra 1991;
20. Odluka o imenovawu [taba za regionalizaciju SDS BiH od
25. septembra 1991;
21. Odluka Skup{tine Zajednice op{tina Isto~ne i Stare Hercegovine o formirawu SAO Hercegovine od 14. septembra 1991.
22. Odluka o progla{ewu Autonomne oblasti Krajina kao neodvojenog dela savezne dràve federativne Jugoslavije i sastavnog dela federalne jedinice BiH od 16. septembra 1991;
23. Odluka o progla{ewu Srpske autonomne oblasti Severna Bosna kao neodvojivog dela dràve Jugoslavije od 4. novembra 1991;
24. Odluka o verifikaciji progla{enih srpskih autonomnih
oblasti u BiH od 21. novembra 1991;
25. Zapisnik s 8. zajedni~ke sednice ve}a Skup{tine SRBiH od
10, 11. i 14. oktobra 1991;
26. Bele{ke sa sednice Saveta SDS od 15. oktobra 1991;
396
27. Transkript razgovora izme|u Slobodana Milo{evi}a i Radovana Karayi}a od 24. oktobra 1991;
28. Uputstvo o organizovawu i delovawu organa srpskog naroda u
vanrednim okolnostima;
29. Ustavni zakon Republike Srpske i svi drugi slu`beni dokumenti Republike Srpske na koje se Tuìla{tvo poziva;
30. Zapisnici o ispitivawu Blagoja Simi}a, Dragana \or|evi}a
Crnog i Slobodana Miqkovi}a Lugara pred Vojnim sudom u Bawaluci;
31. Odluke i naredbe Kriznog {taba Bosanskog [amca.
4. Izve{taji ve{taka bi}e obelodaweni prilikom podno{ewa
izve{taja ve{taka na osnovu pravila 94 bis,kao {to je predvi|eno
Pravilnikom.
5. Kad je re~ o zahtevu iz Podneska optuènog da mu se dostave prvostepene presude i kwige, te dokumente mora da zatraì od Sekretarijata, koji je slu`beni ~uvar spisa Me|unarodnog suda.1) Pretresno ve}e je s tim u vezi ve} donelo odluku da Statut ovog Me|unarodnog suda i Pravilnik ne omogu}avaju optuènom da uvek dobije
sve dokumente u celini prevedene na B/H/S.2) Ukoliko neki od zatraènih dokumenta jo{ nije preveden na srpski jezik, optuèni ima
pravo da traì prevod relevantnih citata na koje se Tuìla{tvo poziva u svom Pretresnom podnesku.
6. Ne postoji pravna osnova za zahtev optuènog da mu se dostave
pretpretresni podnesci odbrane iz drugih predmeta.
7. O~igledno je da postoji nesporazum kad je re~ o dodacima A i
B koje optuèni navodno nije dobio. Dodatak A je kopija dopisa koji
je Tuìla{tvo uputilo optuènom 28. maja 2004, a Dodatak B je spisak izvora kori{}enih u Pretpretresnom podnesku. Oba dodatka su
priloèna uz Pretpretresni podnesak. Optuèni ih je sigurno dobio, jer ina~e ne bi mogao da traì primerke izve{taja ve{taka koji se pomiwu u dodatku s kori{}enim izvorima.
8. Iz gorenavedenih razloga treba odbaciti zahtev za izdavawe
op{teg naloga Sekretarijatu kojim bi se obavezao da obelodani sve
dokumente pomenute u Podnesku.
,
Fusnote:
1) Tuìlac protiv Bla{ki}a, predmet br. IT-95-14-A, Odluka po zahtjevu
optu`be za poja{wewe odluke @albenog vije}a od 4. decembra 2002. po
zahtjevu Pa{ka Qubi~i}a za pristup povjerqivm materijalu, zapisnicima i dokaznim predmetima u predmetu Bla{ki}, 8. mart 2004, par. 25.
2) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka
po zahtevu za podno{ewe replike i produèwe roka za weno podno{ewe, 3. decembar 2004.

397

Datum: 14. januar 2005.
Original: engleski

Nalog od: 14. januara 2005.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
NALOG O RASPOREDU
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Urlich Mussemeyer,g.
Daniel Saxon
Optuèni: Vojislav [e{eq
Imenovan 7. oktobra 2003. za pretpretresnog sudiju u ovom predmetu;
Imaju}i u vidu pravilo 65 bis (A) Pravilnika o postupku i dokazima prema kojem se statusna konferencija mora sazvati u roku od
sto dvadeset dana od posledwe statusne konferencije;
Imaju}i u vidu da je posledwa statusna konferencija u ovom
predmetu odràna 4. oktobra 2004;
Ovim zakazujem statusnu knferenciju za ponedeqak, 31. januar
2005, sa po~etkom u 10,00 ~asova.
Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu je merodavna engleska verzija.
Dana 14. januara 2005.
Carmel Agius,

398
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA PODNESAK BR. 70

OPTU@ENOG
1. Dana 29. decembra 2004. optuèni je podneo Podnesak br. 70 u
kojem, izme|u ostalog, traì izdavawe potvrde za ulagawe interlokutorne àlbe u skladu s pravilom 73 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) na odluke Pretresnog ve}a od 16.
decembra 2004. po Zahtevu Tuìla{tvu za preispitivawe naloga
Pretresnog ve}a da se optuènom dostavi propratni materijal i
Zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze (u daqem tekstu: Podnesak). Pored toga, optuèni je uloìo
prigovor na to {to su obe odluke zavedene 21. decembra 2004, a on ih
primio tek 29. decembra 2004. On, stoga, traì da se rok u kojem treba da podnese podneske ra~una od dana uru~ewa umesto od dana zavo|ewa, jer }e, ina~e, rok u kojem treba da podnese podneske ili odgovore biti neprimereno kratak, te traì od Pretresnog ve}a da mu
izda potvrdu u skladu s pravilom 73 Pravilnika.
2. Tuìla{tvo s du`nim po{tovawem traì da se ovaj Podnesak
odbije jer ne postoje razlozi za àlbu koju optuèni namerava da
uloì. Optuèni u podnesku ne navodi nikakve konkretne osnove na
kojima osporava te dve odluke.
3. Pored toga, Tuìla{tvo tvrdi da, iako pravilo 126 bis Pravilnika propisuje da odgovor na podnesak neke strane u postupku treba podneti u roku od ~etrnaest dana od dana kada je taj podnesak zaveden, a repliku na taj odgovor u roku od sedam dana od dana kada je zaveden, pravilo 127 predvi|a da je rok propisan Pravilnikom mogu}e
produìti nakon {to su podneskom izneseni dovoqni razlozi. U
odluci od 3. decembra 2004. Pretresno ve}e je ve} obavestilo optuènog o toj mogu}nosti i istaklo da optuèni uvek moè podneskom
da se obrati Pretresnom ve}u kako bi zatraìo produèwe roka.1)
Dakle, ukoliko postoje dovoqni razlozi, optuèni uvek ima pravo
da prekora~i rokove predvi|ene pravilom 126 bis, kada èli da odgovori na neki podnesak Tuìla{tva. Stoga, nije potrebno izdati
potvrdu koju je optuèni zatraìo.
za Hildegard Uertz-Retzlaff
,
vi{eg zastupnika Tuìla{tva
Fusnota:
399
1) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka po zahtevu za podno{ewe

replike i produèwe roka za weno podno{ewe, 3. decembar 2004.
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 73.
7. februara 2005. godine

Obave{tavam vas da sam ponovo zakazao posetu mog pravnog savetnika Aleksandra Vu~i}a, ovog puta za 8., 9., 10. i 11. mart 2005. godine, a vi mu moète opet zabraniti da me poseti, pa ponovo pokazati koliki ste kriminalci i govna u qudskom obliku.
Ipak, kad-tad mora}ete mi omogu}iti posetu Aleksandra Vu~i}a,
jer ja bez wega ne mogu podneti uvodni deo moje odbrane, s obzirom da
}e mi Vu~i} montirati tro~asovni dokumentarni film na osnovu video-materijala kojim raspolaèm i po mojim instrukcijama.
Aleksandar Vu~i} ne dolazi da me poseti u svojstvu ~lana Srpske
radikalne stranke, nego kao moj prihva}eni pravni savetnik. Ja sam
ga prihvatio kao mog pravnog savetnika, a vi, svi pripadnici Sekretarijata Ha{kog tribunala, moète samo da prihvatite da mi pu{ite kurac.
Moji pravni savetnici nisu branioci i zato ne moraju da ispuwavaju pravilni~ke uslove koji su predvi|eni za branioce. Oni samo
moraju da ispune one uslove koje im ja propi{em, a vi samo daqe ometajte pripreme moje odbrane, pa }ete na kraju morati da pojedete sva
govna koja ste izasrali.
Jebem vam majku svima, po~ev{i od Hansa Holcijusa pa nadaqe,
ukqu~uju}i i onu bitangu Tjardu van der Spula.
Vojislav [e{eq
400
@IVOTNI ZNAÂJ MAJSKIH IZBORA

Promocija Srpske radikalne stranke
Hrtkovci, 6. maj 1992. godine
Milan @iri}: Dragi ~lanovi i simpatizeri Srpske radikalne
stranke, pomaè Bog! Zdravo vam i sre}no |ur|evdansko popodne u danas srpskim Hrtkovcima! Vi ste danas zajedno sa odborom i ~lanovima Srpske radikalne stranke u Mesnoj zajednici Hrtkovci. To je zamajac koji }e pokrenuti usnulu srpsku ma{inu, zamajac koji }e izdvajati nas od svih zabluda i laì, i staviti nas u funkciju dinamike, za
boqe i sre}nije sutra, svakog Srbina na ovim srpskim prostorima.
Mesto na kome se danas nalazite je zloglasna zavojeva~ka kuhiwa
austrougarskih, nema~kih i usta{kih hegemona, koji danas, po tre}i
put u ovom veku, na ovim prostorima vide svoj zna~ajan ~as. To je mjesto gde se, naravno, ne ogra|uju od svoje bra}e u matici, koji ~ine nezapam}en egzodus i genocid nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, koje ve}ina vas ovde moè da svedo~i. Na desetine devojaka i
mladi}a, mladih qudi, samo po~etkom rata u biv{oj SFRJ, ta~nije na
prostorima avnojevske Hrvatske, pobegli su od obaveza, od gra|an401
skih du`nosti prema mati~noj republici, prema zavi~aju, u nama neprijateqske zemqe, zemqe zapadne Evrope.
Svi smo u toku zbivawa, svi znamo da ih gospoda De Mikelis,
Mok, Gen{er, Antal ili Van der Bruk nisu primili kao turiste. Od
ovoga zla iz ove sredine se iznedrilo jo{ ve}e zlo. Desetine mladi}a, bra}a Grdi}, bra}a Stepi}, bra}a Sindri}, Ra{o Mladen, Marku{ Mata, [o{tari} Ivica, gospoda Fortnet i Nemet i drugi, i pored obaveze egzistencije, opredelili su se u MUP i Zbor narodne
garde Republike Hrvatske. Odavde juri{aju usta{kom kamom. Odnos
me{tana Hrvata i Ma|ara prema izbeglicama Srbima je nehuman, nekorektan, tako da je ovde samo jedna hrvatska familija primila porodicu srpskih izbeglica. Ovde, u ovoj mesnoj zajednici, ima oko stotinu praznih domova koji mogu primiti najmawe stotinu porodica
srpskih izbeglica. Pre{li su iz Zapadne Slavonije, a to je traèno,
no me{tani su se o to gostoprimstvo oglu{ili. Ali nisu se oglu{ili i ogradili od katoli~kog ùpnika, gospodina Nikole Kaqevi}a i
srbomrzca Ilije Grizeqa, kada su skupqali pomo} za usta{e iz Kolareva, koja je iznosila preko trista tisu}a wema~kih maraka. Te
iste usta{e znamo, svakodnevno mitraqiraju i bombardiraju srpsku
Petriwu. Gospodin ùpnik Kaqevi} indigniran je na pomo} srpskih
izbeglica, ali im je odbio pod izgovorom da ne moè uspostaviti vezu sa sjemeni{tem u \akovu. A ovakva vatikanska kuhiwa je Srbima
poznata jo{ sa po~etka ovoga veka, posebno u ratnim prilikama, ali
nam nedostaje adekvatan odgovor. Taj odgovor moramo dobiti.
Nepoznata èna: Uz svesrdnu pomo} hegemona, Gen{erove Evrope,
na{a zemqa, zemqa srpskih grobova, ]ele kule i raznih srpskih jama, prva je `rtva te sive eminencije, tih jeresa i ateista kojima nije ni{ta sveto. Taj veliki svet koji sebe naziva demokrati~nim, duboko gazi preko etike ìvota, gazi nemilosrdno preko nas Srba kao
preko horde razbojnika, dok brani Tu|manovu Hrvatsku i wihova krvava dela. Zbog trnovog venca na svakoj srpskoj glavi, nijedan Srbin
svoju krv ne moè da zaboravi i mirno da stoji po strani. Ovo su po
nas Srbe najsudbonosniji dani, od Kosovske bitke do danas. Danas se
pravoslavqe i srpstvo brani.
Ciq Srpske radikalne stranke, na ~elu sa na{im vo|om, gospodinom dr Vojislavom [e{eqem, jeste da se dogovori sav srpski narod, a ideal nam je Draà Mihailovi} i ~asni srpski barjak koji je
na Ravnoj gori pobio Draà Mihailovi}, sin srpskih planina koji je
u najstra{nijim danima srpske istorije bez predomi{qawa proveo
srpski goloruki narod kroz krvavo pri~e{}e i pokazao celom svetu
da postoji samo jedna ku}a, da se otaybina najvi{e voli onda kada se
svesno gine. Posle 45 godina taj barjak, prvi se usudio da visoko iznad na{ih glava digne ponovo gospodin Vojislav [e{eq. Na{ narod
mora da sledi korake srpskih velikana i da oseti {ta je dobro a {ta
zlo. Svi moramo slediti na{e velikane, one mrtve i ove ìve. Gospodski duh Draè Mihailovi}a nadahnuo je du{u dr Vojislava [e{eqa, takvom du{om bez komunista i stranih zulum}ara, opet }e Sr402
bin biti slobodan i slavan. Srpski neprijateqi èle da poraze kosovski mit, da nam otmu i uprqaju legendu, ~ast, slavu i slobodu. U
ovim te{kim danima, taj mit za nas mora biti Jevan|eqe, koje }e nas
objediniti do kona~ne pobede, do Vaskrsa srpskog. Zakleti srpski
du{mani govore ne daj Boè da se Srbi sloè. Na{ dobri i napa}eni narod mora da teì samo za slogom, kao jedinim mogu}im izlazom
iz pakla, gde smo na silu gurnuti. Tako }emo za sve srpske glave izdejstvovati pravo na samoopredeqewe suverenog naroda sa jedinim ciqem svi Srbi u jednoj dràvi. Za taj ideal treba nam hod po mukama, strpqewe, razum i vreme, pa ako treba i borba do sudweg dana.
Ako i sad nismo jedno srce i jedna du{a, onda, verujte, nismo dostojni da se zovemo Srbi. Kako su pregalniku srpstva, dr Vojislavu [e{equ, sekunde duè od ve~nosti, jer je sav utkan u mreù odbrane srpske nacionalne svesti i ùdwe za slobodom svih Srba, èlim da vas
pozdravim a svi zajedno da pozdravimo na{eg dragog gosta i da mu se
zahvalimo {to se odazvao na{em pozivu. U va{e i u moje ime hvala.
Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, po{to nam
ovo ozvu~ewe nije dobro, ja predlaèm da uklonite te konopce, ne
znam za{to je to i postavqeno. Srpska radikalna stranka se bori za
obnovu nezavisne i slobodne srpske dràve koja }e obuhvatati sve
srpske zemqe. To je na{ dugoro~ni i glavni ciq, da se Srbija sastoji
ne samo od ove dana{we suène Srbije i Crne Gore, Savezne Republike Jugoslavije, nego i od srpskog Dubrovnika, srpske Dalmacije, srpske Like, srpske Banije, srpskog Korduna, srpske Slavonije, srpske
Bosne, srpske Hercegovine i srpske Makedonije. Pa ipak, mi smo
prihvatili ovaj koncept skra}ene Jugoslavije, jer smatramo da je to u
vitalnom i egzistencijalnom interesu srpskog naroda. Na{i neprijateqi spoqa, Evropska zajednica, Nema~ka, Amerika, i doma}i izdajnici, Srpski pokret obmane pre svega, poku{ali su nas naterati
i privoleti da proglasimo nezavisnu i suverenu srpsku dràvu, kao
da smo toliko glupi da proglasimo nezavisnu srpsku dràvu, pa da
ona ostane u sada{wim suènim granicama, i da na {alteru Evropske zajednice traìmo da nam priznaju nezavisnost i suverenitet. Pa
da nam postavqaju uslove, da se odreknemo i Srpske Krajine i srpske
Bosne i Hercegovine, da damo [iptarima autonomiju kakvu su imali
po Ustavu iz 1974. godine, da damo kantone Ma|arima u Vojvodini, da
damo autonomiju muslimanima u Sanyaku i da omogu}imo Slovencima
i Hrvatima da slobodno prodaju svoju tehni~ku robu po Srbiji, da nas
i daqe eksploati{u, kako su to pola veka ~inili pod zlikovcem i
zlo~incem, Josipom Brozom Titom.
Na vreme smo to shvatili i zato smo se svi Srbi okupili oko tog
koncepta skra}ene Jugoslavije, kao prelaznog re{ewa. I reìm i
opozicija u Srbiji su stali iza tog koncepta, i vladaju}a Socijalisti~ka partija Srbije i glavna opoziciona, Srpska radikalna stranka. Ovi izdajnici su i danas protiv toga, pa neka im bude. Oni }e postojati dok su Amerikanci i Nemci spremni da dre{e kesu i da ih
finansiraju. Onoga momenta kad prestane finansirawe sa Zapada,
403
nesta}e i tih izdajni~kih stranaka na srpskoj politi~koj sceni.

Sa~uvali smo me|unarodnopravni kontinuitet jugoslovenske
dràve. Nemci i Amerikanci se qute, prete, me|utim, kontinuitet
su nam priznali i Kina i Rusija, i Indija, i Egipat, i Meksiko, pola
~ove~anstva prakti~no. Ne mogu nas udaqiti iz Ujediwenih nacija, a
ho}e li iz KEPS-a i drugih evropskih foruma, to nas i ne interesuje, mi smo u stawu da izdrìmo i mnogo ja~e blokade i da odolimo
mnogo ve}im izazovima i pretwama, jer srpski narod je danas ipak
sloàn i jedinstven.
Mi moramo o~uvati taj kontinuitet Jugoslavije, jer je onda mnogo lak{e i Srbima Srpske Krajine i srpske Bosne i Hercegovine da
se prikqu~e Jugoslaviji, kao federalne jedinice, nego {to bi bilo
da smo proglasili Srbiju, pa da se posle prikqu~uju Srbiji. Jer oni
kad se prikqu~uju Jugoslaviji, oni jednostavno mogu da kaù pa, mi
iz te Jugoslavije nikad nismo ni izlazili. I zato im je pozicija mnogo ja~a na me|unarodnoj sceni. Pro{le godine smo vodili rat za slobodu Srpske Krajine, za spas srpskog naroda. U tom ratu mi smo pobedili. Nismo oslobodili sve teritorije, ali jesmo najve}i deo, oko 80
procenata. Na{a granica nije Karlobag, ali jeste obala biv{eg Masleni~kog mosta i Novigradsko more. Na{a granica nije Karlovac,
ali jeste predgra|e Karlovca. Na{a granica nije Virovitica, ali jeste Pakrac. Oslobodili bi mi, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, i sve
druge srpske teritorije, da na ~elu armije nije bio izdajni~ki general Veqko Kadijevi}, ameri~ki {pijun. U Americi je zavr{io vojnu
{kolu, a ko je dve godine proveo na ameri~koj vojnoj akademiji, taj se
nije mogao vratiti a da ne bude vrbovan za ameri~ku obave{tajnu slu`bu. I sve je u~inio da armiju iznutra razbije. Predavao je kasarne i
skladi{ta oru`ja i municije Hrvatima i Slovencima. Slao na{e goloruke mladi}e bez municije da zauzimaju grani~ne prelaze u Sloveniji. Sve je ~inio da se {to vi{e armijskih jedinica na|e u okruèwu, da armiju zahvati defetizam, da se pojavi dezerterstvo, da qudi
izgube veru u pobedu. Trebalo je samo nekoliko sati da dovr{imo
osloba|awe srpskog Dubrovnika, Zadra, [ibenika, Gospi}a, Karlovca, Virovitice, Osijeka, Vinkovaca, i onda je Kadijevi} nare|ivao
stani, vrati se nazad. Samo zbog toga mi nismo sve oslobodili. Ali,
i ovo {to smo oslobodili pruà nam razloga za zadovoqstvo. Iskoristi}emo mi slede}u priliku da oslobodimo i ono {to je preostalo.
A samo pre dve godine niko od nas nije mogao ni sawati da }emo
tako brzo imati i najve}e delove srpske Dalmacije, Like, Banije,
Korduna, Slavonije i Barawe u srpskim rukama, i da }e to definitivno biti oslobo|eno od usta{ke vlasti. Ko je to od nas znao, ko je
to od nas i pretpostavqao? Zna~i, uspeli smo. Pristali smo na dolazak plavih {lemova po Vensovom planu. Nije to optimalna varijanta za nas Srbe. Najboqe bi bilo da su oni do{li na liniju prekida vatre, na liniju razgrani~ewa, ali u politici nikada ne moète ostvariti sve idealno zami{qeno. Politika je ... (prekid na tra404
ci)
I u ovom selu, Hrtkovcima, i u ovom mestu srpskog Srema nema
mesta Hrvatima. Kojim Hrvatima samo ima mesta me|u nama? Samo
onim Hrvatima i wihovim porodicama koji su zajedno sa nama krvarili na frontovima. Uostalom, wih su samo nazivali Hrvatima. Kod
wih je ve} oslobo|ena svest da su, ustvari, Srbi katolici. Bilo ih je
nekoliko i me|u na{im dobrovoqcima. Oni }e ostati me|u nama, a
svi ostali moraju napoqe iz Srbije. I ovi odavde iz Hrtkovaca, koji
su zakqu~ali svoje ku}e i oti{li, ra~unaju}i vaqda da }e se jednog
dana vratiti, mi im poru~ujemo nemaju gde da se vrate. U wihove ku}e }e se useliti srpske izbeglice.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ako je Tu|man proterao vi{e od
dvesta hiqada Srba, jedan deo }e se vratiti na podru~je Srpske Krajine, ali jedan deo ne moè tamo da se smesti. Mi tim Srbima moramo dati krov nad glavom i gladna usta moramo nahraniti. Mi nemamo
novca da podièmo nove ku}e i stambene zgrade. Mi nemamo mogu}nosti da otvaramo nova radna mesta za wih. E lepo, kad nemamo mogu}nosti, onda treba svakoj izbegloj srpskoj porodici da damo adresu jedne hrvatske porodice. Da}e milicija, milicija }e raditi onako kako
vlast odlu~i a mi }emo uskoro biti vlast. Lepo, sve izbegle srpske
porodice }e do}i na hrvatska vrata i zate~enim Hrvatima dati svoje
adrese u Zagrebu i u drugim hrvatskim mestima. Ho}e, ho}e. Bi}e dovoqno autobusa, izve{}emo ih na granicu srpske zemqe, odatle pe{ke neka produè, ako sami ne odu.
Neki izdajnici srpskog naroda u Beogradu, pripadnici Srpskog
pokreta obmane, demokrate, reformisti, ujdijevci i razni mirotvorci, vojvo|anski autonoma{i, optuùju nas da nismo demokrate, da smo
fa{isti. Mi smo se za demokratiju borili onda kad su se oni vrlo visoko kotirali u komunisti~kom reìmu. A ako im je ào ovda{wih
Hrvata, lepo }e s wima u autobuse posedati, zajedno s wima u Hrvatsku, pa neka u Zagrebu protestuju zbog nedostatka demokratije, pa neka se tamo àle na svoju sudbinu, neka tamo jadikuju za bratstvom i jedinstvom.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, izdajnici srpskog naroda ne miruju. Jasno je i zapadnim silama, i Americi i Nema~koj, da nama Srbima ne mogu ni{ta na bojnom poqu. Ovo malo oficira iz ove suène
Srbije povu}i }e se iz Bosne, ali oni ne}e oru`je i tehniku povu}i,
to ostaje srpskom narodu. Armija je i tako od Srba sastavqena. Nemaju Amerikanci, sve kad bi hteli da se iskrcaju, nemaju ni oni, ni Nemci, trista hiqada spremnih vojnika, bez ~ega nema pacifikacije Bosne, srpskih delova Bosne. Oni znaju {ta Bosna geografski zna~i i
kakvi Srbi tamo ìve. Mi se za Bosnu ne bojimo.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, zato su se dosetili, ti na{i neprijateqi, stare srpske boqke, unutra{we nesloge i nejedinstva.
Oni }e sve u~initi da nas ekonomski pritisnu, da izazovu {to ve}e
nezadovoqstvo u narodu, {trajkove na sve strane, radni~ke, socijalne buntove, {ta im god padne na pamet. Mi na to moramo efikasno od405
govoriti. Ono malo {to imamo, moramo {to ravnomernije podeliti,

kako niko ne bi bio gladan. I sve ovo moramo izdràti. Sve socijalne nemire, {trajkove, sve ostalo moramo ostaviti za ono vreme koje
dolazi, posle ujediwewa srpskih zemaqa i posle obezbe|ewa na{ih
granica. Ni{ta {to nas iznutra deli, cepa, ne sme biti razlog unutra{we srpske nesloge. Mi }emo neprekidno pritiskati reìm da
~ini sve {to mora ~initi, da se narodno nezadovoqstvo smawuje, da
se narodne potrebe zadovoqe koliko je to mogu}e. I seqacima, i radnicima, i intelektualcima, i nezaposlenima, i omladini, i studentima, svima treba da se na|e neko prikladno re{ewe za ovo krizno
vreme, za ovo krizno stawe.
Znaju na{i neprijateqi da nam u tom slu~aju ni{ta ne}e mo}i, pa
su na{li svoje agente me|u demokratama i SPO-ovcima, mi na osnovu izjava ~elnika ovih izdajni~kih stranaka uvek unapred znamo {ta
smeraju Nemci, {ta smeraju Amerikanci. Nedavno je Vuk Dra{kovi},
gledali ste to na televizijskim ekranima, nedavno je optuìo Srbiju za agresiju, srpske vojnike za agresore. A gledali ste i to na televizijskim ekranima, nudio je Ma|arima kantone u Vojvodini, nudio je
[iptarima podelu Kosova i Metohije, nudio je muslimanima autonomiju Sanyaka, i nije ga slu~ajno Sulejman Ugqanin hvalio kao najboqeg Srbina. Pro{le godine je Dra{kovi} Izetbegovi}a hvalio kao
~asnog, po{tenog i humanog ~oveka. êstitao je Tu|manu pobedu na
izborima. Pro{le godine na leto se udvarao i Stipi Mesi}u. Svi su
mu srpski neprijateqi dobri, samo mu ne vaqaju Srbi i Srbija. Pa,
{ta traì u Srbiji? Ako mu ne vaqa, kad wemu i wegovim, kad drugim
izdajnicima ne vaqa srpski narod, neka potraè neki drugi narod koji }e ih hteti na svoje ~elo, koji }e im ukazati poverewe.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, nas ~ekaju 31. maja lokalni i savezni izbori. Srpska radikalna stranka izlazi na te izbore. Mi pozivamo i sve druge politi~ke partije da iza|u na izbore. Onaj ko izbore bojkotuje u sada{woj te{koj istorijskoj situaciji, taj je izdajnik
srpstva. Bez obzira ko }e pobediti, nama su ti izbori od ìvotnog
zna~aja, jer moramo imati legitimitet vlasti, i na lokalnom i na saveznom nivou. Moramo imati vlast koja je na demokratski na~in, slobodnim, vi{estrana~kim izborima konstituisana. Jer sve dok nemamo takvu vlast, ostavqamo na{im neprijateqima na Zapadu argumente da nas napadaju da nismo demokratska dràva. Zbog toga izbore moramo {to pre obaviti. Mi optuùjemo postoje}i reìm, i u Srbiji i
u ovoj skra}enoj Jugoslaviji, {to to davno nisu zakazali. A ovi izdajnici, poput demokrata, hteli bi izbore za ustavotvornu Skup{tinu
ove suène Srbije. Kad kaèmo suèna, za nas je suèna Srbija i kad
ima Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Za nas je sve suèna Srbija dok
nam zapadne granice ne budu Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica.
Ovi bi izdajnici izbore za Ustavotvornu skup{tinu. Za{to? Pa,
ako bi sad sazvali izbore za Ustavotvornu skup{tinu ove suène Srbije, wu bi progla{avali nezavisnom dràvom, i ostala bi defini406
tivno u sada{wim granicama i morala bi da traì priznawe od Zapada, da traì ~lanstvo u Ujediwenim nacijama, sve ono {to pruà priliku na{im neprijateqima da nas ucewuju. E, to }emo mi izbe}i. To je
jasno srpskom narodu i niko se za tim poganim parolama ne}e povesti.
Kuda se sve orijenti{e ta izdajni~ka politi~ka aktivnost ovih
stranaka? Prvo, ve{ta~ki nam forsiraju dilemu monarhija ili republika, kao da je nama Srbima danas do toga, i kao da je uop{te va`no
je li nam dràva monarhija ili republika, ako je ona zaista demokratska. Nemamo ni{ta protiv, jednog dana, kad re{imo sve ekonomske i socijalne probleme, ujedinimo srpske zemqe i obezbedimo svoje granice, kad nam bude toliko dobro da od dosade ne budemo znali
{ta }emo sa sobom, da i to pitawe stavimo na dnevni red, pa na referendum, ko je za monarhiju, ko je za republiku. Ali, do tada sve ono
{to bi moglo biti izvor novih unutarsrpskih deoba, mi moramo odbaciti, ostaviti po strani. Pa, nismo vaqda toliko glupi i naivni
da dozvolimo da nas danas neko podeli na republikance i monarhiste,
pa da se oko toga cepamo, da energiju tro{imo u me|usobnim sukobima. Ne}emo. Pa uostalom, sve i kad bismo danas hteli monarhiju, onaj
izdajni~ki princ Aleksandar Kara|or|evi} ne moè biti na{ kraq.
Ne moè biti na{ kraq, jer nikada ni{ta nije uradio da pomogne
srpskom narodu. Odavno ga je sva srpska emigracija odbacila, osim
Qoti}evaca, a mi znamo ko su Qoti}evci. Znamo da su posle rata i
nema~ku dràvnu penziju dobijali za svoje sluèwe Hitleru. E, takvi nam ne}e dovoditi kraqa na presto. Uostalom, taj izdajni~ki
princ Aleksandar je ~estitao Tu|manu na izborima, hvalio slovena~ku i hrvatsku demokratiju, optuìvao Srbe i Srbiju za boq{evizam i komunizam, govorio da wegova deca vole petokraku na jugoslovenskoj zastavi, a u prvodecembarskom proglasu 1988. godine izjedna~io je ratnu ulogu usta{a i ~etnika. Dovedo{e ga nedavno ovi izdajnici srpskog naroda u Beograd, dado{e mu na beogradskom aerodromu
da pase travu, a zbog toga nije morao ni dolaziti, to je mogao u Londonu da uradi, verovatno bi mu engleska trava bila so~nija i ukusnija od ove na{e prosta~ke, seqa~ke, srpske. Zadrào se nekoliko dana
u otaybini, nije mu palo na pamet da obi|e frontove, da ode u Srpsku
Krajinu, u Bosnu i Hercegovinu, na Kosovo i Metohiju, da ide tamo
gde je srpskom narodu najteè, gde krvari, gde ga progone. Ne, zadrào se nekoliko dana u ovoj suènoj Srbiji, vratio se na Zapad, i u
Francuskoj dade izjavu kako ga je iznenadilo {to je u Srbiji ...(prekid na traci)... kad je to bilo opasno, kad se zbog toga u zatvor odlazilo, bez posla ostajalo, kad su nam kwige zabrawivali, kad smo batine dobijali u zatvorskim samicama i policijskim stanicama, kad se
bez glave moglo ostati. A oni koji su nas do ju~e kao najgori komunisti progonili, danas nas u~e kako se vodi antikomunisti~ka borba. E,
to ne}e mo}i. Jer, da pogledamo prvo koliko ovi izdajnici imaju godina zatvora pod komunisti~kim reìmom, wima je pod komunizmom
uvek bilo najboqe. Imali su sve privilegije i beneficije, vrlo su se
visoko kotirali u komunisti~kom establi{mentu, i Dra{kovi}, i
407
Komneni}, i Jovan Marjanovi}. Jovan Marjanovi} zamalo nije bio

predsednik pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine. Stanove ogromne dobijali od komunisti~kog reìma, odli~ne plate imali, putovali po inostranstvu i sli~no. Sve su imali {to su poèleli, a sad vode antikomunisti~ku borbu.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi komunizam shvatamo kao veliku socijalnu i istorijsku bolest, kojoj je u jednom trenutku podlegla
ve}ina Srba. Dva miliona danas ìvih Srba, bili su nekada ~lanovi
Saveza komunista u svom ìvotu. Pa i Vuk Dra{kovi}, i Milan Komneni}, i Dragoqub Mi}unovi}, i Zoran \in|i}, i Kosta âvo{ki, i
Nikola Milo{evi}, i Dragan Veselinov, i ja, nekad smo bili ~lanovi Saveza komunista. Pa, ako smo mi bili u stawu da se izle~imo od
komunizma, za{to to ne bi mogli i svi ostali Srbi. Pa, vaqda nam je
u interesu da se svi Srbi izle~e, a ne da neprekidno jednu grupu teramo da budu i ostanu komunisti, kako bi imali protiv koga antikomunisti~ku borbu da vodimo.
Za{to oni to rade? Pa, da bi zapadnom javnom mwewu dali jo{ jedan argument za optuìvawe Srbije i srpskog naroda za komunizam i
boq{evizam, i pravdawe svoje podr{ke hrvatske i slovena~ke i sada
ove yamahirijske islamske demokratije. To im je ciq. Kaù izbori
1990. godine su bili falsifikovani. Mi smatramo da je srpski narod
te 1990. godine glasao za Socijalisti~ku partiju iz jednostavnog razloga {to nije imao za koga drugog glasati. Ne daj Boè da je srpski
narod u ve}ini ukazao poverewe Srpskom pokretu obmane i Demokratskoj stranci, mi rata sigurno ne bismo imali, ali oni bi prodali Srpsku Krajinu i Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju, i
Vojvodinu, i Sanyak. Oni su spremni Srbiju da svedu i na Adu Ciganliju, pod uslovom da se na|u na wenom ~elu. A {ta bi se onda desilo?
Ostali bi bez tih zapadnih srpskih zemaqa, bez velikih delova srpstva, a onda bi tri miliona srpskih izbeglica, umesto dvesta ili
trista hiqada, pritisli ovu suènu Srbiju, gladna usta ne bi imao ko
da nahrani, ovde bi se ti Srbi iznutra ugu{ili, potonuli bi kao preoptere}eni brod. To im je bila namera. @ali se Vuk Dra{kovi} i time dokazuje ko je i kakav je. Vidi narod s kim ima posla, i zato za wega nije mogao glasati. Kaè ne vaqa dràvni radio i dràvna televizija. Mi se slaèmo da ne vaqaju radio i televizija, ali kako da
promenimo tamo stawe? Pa, ako jednog dana pobedimo na izborima,
odmah }emo posmewivati sve direktore i urednike televizije i radija, i dovesti na{e qude, za koje smatramo da su ozbiqni, po{teni,
objektivniji, pametniji i sposobniji. A do tada ne moèmo vladati
radijom i televizijom. Nema tog reìma na svetu koji bi dozvolio da
mu neko s ulice osvoji radio i televiziju na juri{. Branili bi to i
Amerikanci i Englezi, i Francuzi i Nemci pogotovo, i tenkovima i
mitraqezima. Kaù kriva im televizija {to su izgubili izbore, a
setite se te 1990. godine, nismo mogli oka otvoriti od Mi}unovi}a i
Dra{kovi}a i drugih, svakog dana smo ih gledali na televizijskim
ekranima.
408
Kaè Dra{kovi} kriva mu televizija, a dobio sat i po da promovi{e sopstvenu politi~ku partiju, pa srpskom narodu ponudio u
okviru socijalnog programa besplatan mrtva~ki sanduk po glavi stanovnika. I ~udi se {to mu je stranka poraèna. Dobio sat vremena da
se predstavi kao predsedni~ki kandidat, pa ga voditeqica pita: A
kakav je va{ ekonomski program? Svi znamo, politi~ar koji se ne
razume u ekonomiju, nema {ta da traì u politici. Ekonomija je su{tina, svaki post, sreda, petak ili tako ne{to.
I kako je izgledao wegov post? Namazala mu kajmak na hleb i posula {e}erom. Je li neko od vas nekad jeo kajmak sa {e}erom? Pa kako, zar takvog laòva da glasa srpski narod? Kako da mu Srbija ukaè poverewe?
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, vi }ete za koji dan dobiti propagandni materijal Srpske radikalne stranke, na{ politi~ki, ekonomski, socijalni program. Vide}ete {ta planiramo u sferi privrede,
poqoprivrede, socijalne za{tite. I do sada ste o tome, pretpostavqam, mnogo slu{ali, ~itali, gledali kroz skup{tinske debate, na{e konferencije za {tampu i sli~no. Mi od vas ne traìmo da glasate za kandidate Srpske radikalne stranke, mi od vas traìmo da
glasate za najboqe kandidate, bez obzira kojoj politi~koj partiji
pripadaju. I kad se izbori zavr{e, bez obzira ko pobedi, to ne sme biti razlog neke unutarsrpske mr`we. Ove stranke koje su sejale mr`wu, koje su stalno neku unutarsrpsku kavgu traìle, politi~ki su
propale. Bez obzira kojoj politi~koj stranci pripadate, vi ste bra}a i sestre i ne sme strana~ka pripadnost biti uzrok me|usobnih razdora, unutra{wih sukoba. Strana~ka pripadnost, to je za strana~ke
skupove, sastanke, mitinge, tribine, za izbore, za partijsku {tampu
i sli~ne stvari, a u obi~nom ìvotu mi smo svi samo Srbi, odani
otaybini, odani srpstvu, verni svojoj zemqi i sopstvenom narodu. Na{a predizborna parola je bila i osta}e Neka najboqi pobe|uju, a
ko je zaista najboqi, jedino je srpski narod na tajnim izborima kompetentan da prosudi, i mi }emo narodnu voqu uvek po{tovati i do
kraja sprovoditi.
Ube|en da }ete i vi Srbi iz Hrtkovaca i ostalih sela u okolini
znati da sa~uvate me|usobnu slogu i jedinstvo, da }ete se vrlo brzo
otarasiti preostalih Hrvata u va{em selu i okolini, da }ete znati
da cenite plodove slobode i demokratije, da }emo slo`ni i jedinstveni pobediti, ujediniti sve srpske zemqe, iza}i iz ekonomske i
socijalne krize, na kraju dana{we promocije Srpske radikalne
stranke ja vas pozdravqam tradicionalnim srpskim pozdravima Sve
za srpstvo a srpstvo niza{ta, Srbija je ve~na dok su joj deca verna.
@iveli!
409
MINIMAKSOVIZIJA
Televizija Politika, 4. jun 1991. godine
Milovan Ili} Minimaks: Hvala za ove velike aplauze, ovako bez
razloga, u po~etku a posle kad, ako budemo zasluìli onda }emo dobiti naravno i one prave. Pre svega, dobro ve~e svima koji gledaju ovaj
program, mogu re}i 25. put da smo zajedno, to je 25. izdawe, mada ne bih
rekao izdawe, jer dosta je ve} onih koji izdaju, nego bih rekao 25. Minimaksovizija, ili kako Holan|ani kaù minimaksovi`n on televi`n. Danas je utorak, 4. jun, dakle mesec dana od pokuaja ruewa,
pa odloèno. Evo, dobili smo i prve kritike u novinama, u jednom
uglednom ~asopisu pie Minimaks u svojoj novoj emisiji povremeno prevazilazi najefektnija izdawa nezaboravnog programa Od glave do pete, a to zna~i da je Minimaksovizija veoma zabavna i
411
atraktivna emisija. Da li ste zapamtili? Ako niste, jo jednom da

pro~itam. Ne. U jednom drugom listu pie Minimaksova emisija je
na najboqem putu da postane najboqa jugoslovenska zabavna emisija
ako ve} i nije. Ja mislim da su to stvarno komplimenti od kojih bih
ja, da sam malo mla|i, pocrveneo i uobrazio se, ali sad mi je malo kasno. Moète pitati ta èlite nae goste, imamo vrlo lepih i
vrednih nagrada. Zatim, od idu}e emisije bi}e sponzor ove super emisije jedna super firma, privatno preduze}e Vorld ili ve} kako se
pie ono Vorld, a ~ita se voooold... ili tako nekako. E sad, da kaèm da su telefoni isti kao i pre nekoliko dana, na koje moète pitati neto to ho}ete, odnosno preko kojih moète pitati, telefoni se zovu 323834, a prezivaju se 327239. Sad je krajwe vreme... A da,
da vam kaèm da su pitali mnogi, to je kao red da se u po~etku kaè.
Pisala je Rada Stojanovi}, pa onda pisao, Ivan, Paja i Dragan Karabaevi}, imaju finih predloga. Telegram jedan, @ika Babi} ima neke fine ideje, sve }emo da razmotrimo, onda jedna dvadesetdvogodiwa studentkiwa iz Beograda, Aleksandra, pita kako moè da do|e ovde. Pa evo, draga Aleksandra, poaqi ili poaqite va telefon i adresu, pa }ete do}i. A onda, Boga mi, neto ovde, grupa beogradskih radioamatera kaè preporu~ujemo da Televizija Beograd,
Televizija Novi Sad, Televizija Pritina, Crna Gora, prenose Minimaksoviziju u isto vreme kada je emituje i TV Politika. Usvaja se.
Ko je uzdràn? Nema. Ko je protiv? Nema. Dobro. Onda jedna curica
je pisala, ona predlaè da pozovemo u goste Spomenku Jovi}. Zovem
se, kaè Dragana, imam 11 godina. Vide}emo, ako se usvoji, ako budemo imali kvorum onda OK.
Sad da vam predstavim moje ve~erawe cewene i drage goste. Jedna dama i dva ali vredna momka. Dama se zove Dragana Mirkovi}. Dragana, dobrodola.
Dragana Mirkovi}: Dobro ve~e.
Milovan Ili} Minimaks: Dragana, ja ne znam da li smo mi na vi
ili na ti.
Dragana Mirkovi}: Pa evo vi odlu~ite. Vi.
Milovan Ili} Minimaks: Pa onda vi. Poto vi imate svega 23 godine, pa onda nekom je ovako ~udno da nekome sa 23 godine govorim vi.
Dragana Mirkovi}: Dobro, ja }u vama vi, a...
Milovan Ili} Minimaks: Ne, ne i ja }u onda vi, boqe je tako, da
budemo na distanci za svaki slu~aj. Recite mi ta vi upisujete kad
ste u hotelu, recimo napiete, estradna umetnica ili peva~ica narodnih pesama ili...
Dragana Mirkovi}: Pa, najlake nita ne upisujem. Onako za
razmiqawe.
Milovan Ili} Minimaks: Neki vas zovu, vi ste iz Kasindola?
Dragana Mirkovi}: Da.
Milovan Ili} Minimaks: Neki vas zovu lu~e iz Kasindola, je li
tako?
Dragana Mirkovi}: To je lepo, hvala im puno.
412
Milovan Ili} Minimaks: Evo, imamo i lu~e u emisiji ve~eras.

Imamo ve~eras tako|e u emisiji jednog izuzetnog gosta, to je dr zatim
jedno vreme je bio drug, zatim gospodin i na kraju je vojvoda dr Vojislav eeq. Dobro ve~e.
Za tebe mi je isto komplikovano ne znam kako da te oslovqavam
ve~eras, da li sa eki, kao to te mnogi zovu, mada to i ekularca
tako zovu, ili Vojo, ili brate Vojo, ili vojvodo ili...
Dr Vojislav eeq: Kako ti najvie prija.
Milovan Ili} Minimaks: Pa dobro. Ja }u kako kad mi padne na
pamet. Kad budu neka ozbiqna pitawa, ja }u onda vojvodo, druè vojvodo. Da li moè druè vojvodo? Ne moè. Gospodine vojvodo. Ili
doktore, ili zavisi o ~emu, o kom periodu budemo razgovarali.
I naravno, tu je jo jedan maksimalac, mada je malo nezgodno to
je ba u emisiji kada je dr Vojislav eeq tu, ~ovek koji je u posledwe vreme naro~ito briqira u predstavi Tako je govorio Josip Broz
i wegova ku}a, to je Tihomir Tiha Arsi}.
Tiho, kako se ose}a ovde?
Tihomir Arsi}: Vrlo dobro, ja nemam dilemu, da li sam s tobom
na vi ili na ti.
Milovan Ili} Minimaks: Da, naravno, mi smo na, na, kako se ono
kaè...
Tihomir Arsi}: Poto je Mi}a mom tati bio pionirski
isntruktor.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro Tiho, hvala ti, stvarno si,
stvarno...
Tihomir Arsi}: Zna~i na vi smo.
Milovan Ili} Minimaks: Tiha, ina~e, ima mislim jedno 34, 35
godina ve} nagurao, prema tome...
Tihomir Arsi}: Ne, to je neto, to je u hladu.
Milovan Ili} Minimaks: A reci mi...
Dr Vojislav eeq: To je za tvoju mra~nu prolost.
Milovan Ili} Minimaks: Moju. To }emo tek da vidimo.
Tihomir Arsi}: Niko nije bez putera na glavi.
Milovan Ili} Minimaks: To }emo morati da vidimo ko je kakvu
imao. Mo`da je ipak red da krenemo prvo, prvo da vas ja pitam... To je
lupio Tika, ina~e obi~no ja lupam u ovoj emisiji, ali ovoga puta je
lupio Tiha Arsi}.
Tihomir Arsi}: Stariji si ~ovek, pa...
Milovan Ili} Minimaks: Da li zna ti, to igra u ovoj predstavi, da li zna ti koliko gospodin eeq ne voli tu li~nost? Kako se ose}a ve~eras kad smo ovde ispred vojvode eeqa?
Tihomir Arsi}: Ko krme u Teheranu.
Milovan Ili} Minimaks: Ili ko Sadam Husein u Vaingtonu.
E, pa lepo. Ipak da krenemo mo`da od dame, red je ja mislim. Dragana, da vas ja neto pitam, vi imate dosta malo godina, mo`da onako
bezobrazno malo, svega 23, da li je tako?
413
Milovan Ili} Minimaks: I sve vam je ilo od ruke, ~as posla

ste postali popularni, verovatno i bogati, me|utim, ostali ste koliko ja vidim normalna ovako osoba, mislim niste uobraèni, niste
prepotentni, nemate skandale, niste se razvodili, udavali, vanbra~na deca, nita, oko vas nema nita, je li tako, samo uspesi, pevawe i
gotova stvar.
Dragana Mirkovi}: Pa meni je drago to nema tako nekih stvari,
ba zbot toga sam i mawe zanimqiva, na primer, i novinarima, zatim
ima malo mawe novina nego...
Milovan Ili} Minimaks: Pa, Boga mi, ima i novinara kojima ste
zanimqivi, ja sam po zanimawu novinar.
Dragana Mirkovi}: Dobro.
Milovan Ili} Minimaks: Pa dobro, na}i }emo mi neke dodirne
ta~ke, ipak. Nego bih ja sad krenuo, dakle, sa damom smo krenuli... Da
li ste vi gledali, prvo da vidimo da li ste vi gledali neku od ovih
emisija ili ne. Ti nisi, verovatno, nema vremena.
Tihomir Arsi}: Kad je bio \in|i} i Tawa.
Milovan Ili} Minimaks: A da, to je bilo pretpole nedeqe. I,
ta misli, kako je bilo?
Dr Vojislav eeq: Savreno.
Milovan Ili} Minimaks: Ovako, da odmah kaèm gledaocima,
poto kod mene nema tajne, kad smo zvali eeqa, koliko ja znam,
odmah si rekao u redu, dolazim. Je l tako? Nisi imao neke dileme?
Dr Vojislav eeq: Taman posla, kad si ti u pitawu, nemam nikakvih dilema.
Milovan Ili} Minimaks: Kad smo zvali gospodina Tihu, isto je
rekao dolazim, nema uopte dileme. Mislim, jedva smo dobili lu~e
iz Kasindola. Wen menayer Raka \oki} je lepo rekao Zna ta, ti
tvoje goste, zamalo da kaèm ti to, tito tamo u tvojoj emisiji mnogo
vre|a goste, zna kako je ispao ovaj, pa onaj ispao glup, a ja rekoh
Zna ta, ja samo gledam da gosti ispadnu onakvi kakvi jesu. Boga mi,
jedva mi je, je l vi to znate draga Dragana, jedva mi je Raka \oki} dozvolio da do|e Dragana ve~eras u emisiju, na jedvite jade, ja sam obe}ao, nisam mu mnogo obe}ao. Ja sam rekao Zna ta, ako mi nai|e,
ja }u morati malo da zaka~im, ali...
Dragana Mirkovi}: Dobro, sad je to dosta poznato, to se vas ti~e i moram da priznam...
Milovan Ili} Minimaks: Jeste li vi gledali neku emisiju?
Dragana Mirkovi}: Nisam. Nisam nijednu. Kod mene u selu ovo ne
hvata.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro.
Dragana Mirkovi}: Ali nadam se da ne}e biti nekih ipak...
Milovan Ili} Minimaks: Ne verujem, pa ne}e...
Tihomir Arsi}: Sluaj, da je tebi Raka \oki} menayer nikada te
ne bi pustio s Draganom Mirkovi} u emisiju.
Milovan Ili} Minimaks: Pa, Boga mi, mo`da ne, Raka \oki} nije bio moj menayer jo onda kada je... Odavno, kada se jo nije pojavi414
la ni Brena, i Dragana, tako da smo mi drugari. Mislim, neko èli

da se ukqu~i odmah od sabajle u program, sad sam malo ja lupio, ali ne
mnogo. Dobro ve~e, izvolite.
Gledateqka: Dobro ve~e.
Milovan Ili} Minimaks: Vi se zovete, kako se zovete?
Gledateqka: Stanka.
Milovan Ili} Minimaks: Stanka.
Gledateqka: Da li treba daqe neto? Ja mislim da je dovoqno.
Milovan Ili} Minimaks: Ne, ne...
Gledateqka: Dovoqno je? Mi}o, htela bih prvo vas da pozdravim.
Milaovan Ili} Minimaks: Hvala lepo.
Gledateqka: Mislim, emisije su stvarno, kratko re~eno, kako
mladi kaù, makar po godinama, po drugome nije va`no, super.
Milovan Ili} Minimaks: Kaù mladi, boli glava. Emisije su
boli glava.
Gledateqka: Ba tako! Ili mrak, mrak emisije i tako daqe.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro. I èlite da pitate...
Gledateqka: Mogu da kaèm neto, vi ste mi oduzeli pitawe koje sam htela da postavim. To je bilo kako da se obratim drugu sa vae,
to do|e sa leve strane?
Milovan Ili} Minimaks: S leve je eeq.
Gledateqka: Da, da...
Milovan Ili} Minimaks: On vie nije drug.
Gledateqka: Sad ne znam, ja sam to vama rekla, drugima da ne ~uju.
Milovan Ili} Minimaks: Ne, ne, nije drug.
Gledateqka: E, pa, sad imam prvo pitawe za wega.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, izvolite.
Gledateqka: Mislim, ovo se odnosi sad na wega, posle }u nekim
redom pokuati da idem.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, zna~i ne}e biti kratko, nego
}e biti malo duè.
Gledateqka: Ne, duè.
Milovan Ili} Minimaks: Gospodine eeq...
Gledateqka: Doktor vojvoda eeq, je l tako?
Milovan Ili} Minimaks: Jeste, izvolite.
Gledateqka: Da, za wega pitawe, vrlo ozbiqno pitawe, trudim se
da bude ozbiqno, emisija je po~ela, malo ovako, sa alom. S obzirom
da se promovisala vojska Hrvatske i koliko vidimo Slovenije, ta
on misli o Srbiji i vojsci u Srbiji? U Srbiji, da li tako neto ima
na vidiku, kako moèmo da se suprotstavimo onima koji tako formiraju jedinice...
Milovan Ili} Minimaks: Evo, ja mislim da je gospodin eeq...
Gledateqka: ...ako nita, a ono za paradu?
Milovan Ili} Minimaks: Evo, sluajte odgovor odmah.
Gledateqka: Dobro.
Dr Vojislav eeq: Pa, ja mislim da su nama Hrvati sad
strano opasni, jer je Hrvatska postala nuklearna sila. Nabavili su
415
atomsko oru`je, ove ozra~ene kalawikove iz Ma|arske. Nama Srbima }e biti najopasniji kad ih uskoro budu masovno bacali u Savu, pa
radijacija dopre do Beograda. A to se ove wihove armije ti~e, znate, to 20, 30 ~etnika reava sve. Kad metak iz tompsona pogodi Hrvata u ~elo, oba mu oka odmah iska~u. A kada rafal pogodi preko vrata
odmah ostaje bez glave, nema potrebe da ga koqu.
Milovan Ili} Minimaks: Ovo je ve} u domenu malo crnog humora, ne verujem da...
Dr Vojislav eeq: Nema tu humora nikakvog, ovo je ozbiqno
pitawe, ti misli da se ja alim.
Milovan Ili} Minimaks: Ja pokuavam malo da razvedrim
stvar, ipak je ovo zabavna emisija, ali dobro, ja mislim da je...
Gledateqka: Mi}o, ja sam samo jo imala pitawe za Tihomira
Arsi}a.
Milovan Ili} Minimaks: Da ~ujemo.
Gledateqka: Ja se izviwavam...
Milovan Ili} Minimaks: Samo izvolite.
Gledateqka: ...jer je deo onog vaeg pitawa. Kako se on ose}a u
ulozi koju, mislim, tamo gostuje po Jugoslaviji, a sad u drutvu
eeqa, s obzirom da eeq znamo ta~no kakvo miqewe ima o
naem bivem predsedniku i da li bi mo`da mogao u stilu kako je govorio Broz, da mu eeq postavi neko pitawe, a da li bi on bio
spreman neto u tom smislu i da mu odgovori?
Milovan Ili} Minimaks: U redu, ja mislim...
Gledateqka: Da se ne bih posle ukqu~ivala, Draganu mnogo pozdravqam, mislim stvarno je divna i zlatna peva~ica. Sve ono to
ste rekli o woj, verovatno je istina...
Milovan Ili} Minimaks: Mo`da samo malo...
Gledateqka: Ja bih èlela ako moè, ne znam da li je to pripremqeno, jedna pesma Okre}u se za mnom svi?
Milovan Ili} Minimaks: Kako da ne, kako da ne.
Gledateqka: Ili neto po izboru, to je ve} pripremqeno.
Milovan Ili} Minimaks: Ja se izviwavam...
Gledateqka: I èlim joj puno uspeha, i vama. Prijatno.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro. Hvala, pozdravite vae. Evo,
Vojo, zna~i, ako sam dobro shvatio, trebalo bi ti da pita neto gospodina Arsi}a, koji...
Dr Vojislav eeq: Nisam danas ni glogov kolac poneo.
Milovan Ili} Minimaks: Ne, ja sam negde pro~itao u stvari da
Tiha igra tu predstavu zato da ne bi jednog dana dolo vreme da igra,
recimo neke druge junake, nego da qudima skrene pa`wu da se malo
probude, je l tako?
Tihomir Arsi}: Ja se jedino bojim da se one stvari dignu na jedno dva minuta, bojim se da bi bilo gu`ve kod brice, znate.
Pusti mene prvog, imam u pola dva voz za Goli otok.
Milovan Ili} Minimaks: Evo sad, poto smo lepo krenuli, ja
mislim da }emo biti i daqe veseli, ja imam jednu vest sa teleksa, jer
416
to mi je specijalitet emisije, pa moram da vam kaèm Sutra }e predsednik Srbije Slobodan Miloevi} prvi put uìvo gledati jednu
fudbalsku utakmicu. O~ekuje se rekordna poseta, jedino se ne zna da
li }e vie biti posetilaca ili telohraniteqa. Ti naravno zna ko
igra sutra, Zvezda i Hajduk, je l tako? Da li ide ti na utakmice?
Dr Vojislav eeq: Pa, povremeno idem, bio sam posledwi put
kad je Zvezda igrala sa Bajernom, ali ja idem bez telohraniteqa,
poto sam ja najja~i, meni ne trebaju telohraniteqi.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, a reci mi za koga navija ti?
Dr Vojislav eeq: Pa, to je tajna.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, zna~i ~ovek ne voli da se deklarie. Dragana, za koga vi navijate?
Dragana Mirkovi}: Za Zvezdu.
Milovan Ili} Minimaks: Svi sad navijaju za Zvezdu. Tiho, za koga ti?
Tihomir Arsi}: Srbija do Tokija. Srbija do Tokija. Srbija do Tokija.
Milovan Ili} Minimaks: Zna~i skromno.
Tihomir Arsi}: Znaju roditeqi.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro. Dobro, ako bi te, recimo, sutra
pozvali u loù i tamo bi se naao gospodin Miloevi}, onda bi se
tamo prvi put upoznali, je li tako. Ti si izjavio da ga nikada nisi ~uo
ni video.
Dr Vojislav eeq: Na svu sre}u ja sutra idem za abac, imam
promociju, pa mi...
Milovan Ili} Minimaks: A ju~e si bio u Kraqevu, popodne si
bio u Rakovici, kada ti spava, da li spava?
Dr Vojislav eeq: Nema odmora dok traje obnova.
Milovan Ili} Minimaks: Evo, jo neko èli da se ukqu~i i da
nam kaè dobro ve~e. Dobro ve~e.
Gledalac: Halo.
Milovan Ili} Minimaks: Mi vas ~ujemo, dobro ve~e. Dobro ve~e,
uli ste, upali ste u Minimaksoviziju. Mi vas ~ujemo, evo ja, izvolte, alo.
Gledalac: Halo.
Milovan Ili} Minimaks: Da, alo. Izvolte.
Gledalac: Dule Jovanovi}, Novi Beograd.
Milovan Ili} Minimaks: A fino, najzad se ~ujemo, dobro. Recite.
Gledalac: Pozdrav za sve goste u studiju.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro i mi vama, daqe.
Gledalac: I pitawe za Voju eeqa.
Milovan Ili} Minimaks: Voju eeqa, evo odmah, ~ovek je
spreman na sve.
Gledalac: Spremio sam pitawe, koja je sli~nost izme|u wegovog
kuma i kuma Kara|or|evog?
Milovan Ili} Minimaks: Koja je razlika izme|u tvog kuma,
417
pretpostavqam da je to gospodin Drakovi}, i Kara|or|evog kuma,

zna se...
Dr Vojislav eeq: Pa, Milou Obrenovi}u moèmo da zamerimo mnoge stvari, posebno na wegovoj moralnosti, odnosno elementima nemoralnosti, ali je bio mudar dràvnik, nije se prodavao Cimermanu, nije imao nikakvih ideja te vrste i uspeo je na vrlo lukav
na~in da oslobodi Srbiju. To su razlike, ja mislim.
Milovan Ili} Minimaks: Zna~i, ti si vie za Obrenovi}e u Srbiji ili za taj manir, nego za Kara|or|evi}e.
Dr Vojislav eeq: Pa, nisam ja to tako rekao.
Milovan Ili} Minimaks: Ti si za neku kombinaciju.
Dr Vojislav eeq: Ja sam za kombinaciju.
Milovan Ili} Minimaks: Ina~e, koliko ja znam, Kara|or|e je
nastradao zato to je spavao, a sad smo rekli da vojvoda eeq nikako ne spava.
Dr Vojislav eeq: Ja ne spavam.
Milovan Ili} Minimaks: Sad, sad da pitam ja moje drage goste, sa
moje desne strane. Dragana, da li ste vi poznavali do sada gospodina
eeqa?
Dragana Mirkovi}: Ne.
Milovan Ili} Minimaks: Da li ste glasali? Ne}u vas pitati
za koga, nemojte mi re}i. Imate li neku vau omiqenu stranku ili
ne?
Dragana Mirkovi}: Muzika je moja najomiqenija stranka.
Milovan Ili} Minimaks: To je lep izgovor.
Dragana Mirkovi}: Da, ba tako.
Milovan Ili} Minimaks: Tiho, ta ti misli o gospodinu
eequ?
Tihomir Arsi}: Postoji na ovoj istoj televiziji jedna druga emisija koja se zove TV duel, pa mislim da je ta emisija zgodnija za tu vrstu rasprave, ovo je ipak emisija zabavnog karaktera.
Milovan Ili} Minimaks: Zabavnog karaktera.
Tihomir Arsi}: Jeste.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro. Sad da pitam neto i gospodina eeqa. A odmah }emo videti anketu ta neki misle u Beogradu o eequ. Ti sigurno zna ta misle, misle i ovo i ono. Da li bi
ti pristao ve~eras da do|e ovde u emisiju da si znao da }e ovde umesto gospodna Tihe da sedi gospodin Vuk Drakovi}?
Dr Vojislav eeq: Ja uopte nisam znao, ti se se}a da sam te
pitao ko u~estvuje tek kad sam doao. Prema tome...
Milovan Ili} Minimaks: Zna~i, doao bi i kada bi te on zvao.
Dr Vojislav eeq: A uostalom, iz Vaqeva su pokrenuli inicijativu da se organizuje neka tribina gde }e nastupiti Mirko Jovi},
Vuk Drakovi} i ja. Mirko Jovi} i ja smo pristali, a Drakovi} nije i to je otkazano.
Milovan Ili} Minimaks: Pa zato to mu je tamo nezgodno, jer
on je proglasio Vaqevo za svoju prestonicu.
418
Dr Vojislav eeq: Za svoju prestonicu, a mi smo ba hteli u

wegovoj prestonici da razgovaramo.
Milovan Ili} Minimaks: Koliko je glasova dobio u Vaqevu?
Dr Vojislav eeq: Ne znam, ja ne brojim glasove.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro. Dakle, idemo, prvo imamo jo
jedno pitawe. Dobro ve~e za vas. Dobro ve~e, mi vas ~ujemo.
Gledalac: Dobro ve~e. Halo.
Milovan Ili} Minimaks: Da, ko je to?
Gledalac: Ovde Renata.
Milovan Ili} Minimaks: Renata, ima 11 godina jel da?
Gledalac: Bravo, jeste.
Milovan Ili} Minimaks: Kako ja, po tim vibracijama, poznam,
pa to je neverovatno. A reci mi, ima repi}, nema, ima kratku kosu, jel da?
Gledalac: Da.
Milovan Ili} Minimaks: Pa ovo je neverovatno, kao da sam postao od vave, a ne od majmuna. Reci mi ta si htela da nas pita, ti
sigurno ima neko pitawce za Draganu Mirkovi}, jel da? Da pita
kako da postane peva~ica, jel da?
Milovan Ili} Minimaks: Neverovatno, pa ovo kao da je dogovoreno. Renata, reci, molim te Renata, prvo reci da li smo se dogovorili, da li se poznajemo uopte?
Gledalac: Ne.
Milovan Ili} Minimaks: Eto, zna~i nije dogovoreno. E sad pitawe za Draganu, ovo je toliko sumwivo meni, ja da sam s one strane
ekrana u svojoj sobi, ja bih kazao ovo je namontirano sve. Dakle, pitaj
Draganu.
Gledalac: Da je pitam kada }e da do|e u Zemun i kada }e da snimi
novu plo~u?
Milovan Ili} Minimaks: U Zemunu?
Dragana Mirkovi}: Prvo, dobro ve~e i to se ti~e moje nove
plo~e, ona }e biti za dva meseca od prilike, a kada }u do}i u Zemun,
pa eto pozovi me i ja }u do}i. Eto, najjednostavnije.
Gledalac: Dobro, hvala.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, dogovoreno.
Dragana Mirkovi}: Hvala.
Milovan Ili} Minimaks: A sada da ~ujemo anketu i vidimo, ta
neko misle o gospodinu equ.
Anketa:
Nita dobro ne mislim o wemu.
Nita, neozbiqne su te sve stranke.
eeq, eeq.
Ja sam protiv wega. Protiv Vojislava eeqa, iz razloga opozicione stranke, Vojislava eeqa, ove koje je on bio u koaliciji sa
wima su protiv Jugoslavije vie nego to on zagovara.
Vodi neku srpsku politiku.
I pozitivna i malo negativna li~nost.
419
Ja o eequ mislim sve najboqe, s obzirom da je u~inio neto

to drugi nisu mogli, ili nisu hteli, a samo se hvale. Na primer, tvrdim po onome to sam ~uo i video, ta se deavalo po Hrvatskoj u
zadwe vrijeme, jedini eeq je onaj koji je uspio da ih spre~i u tome
i da im da do znawa da postojimo i mi. Zaista mogu sve najboqe o wemu da kaèm, iako nisam za wega glasao, glasao sam za SPS koji cenim,
ali ponovo glasao bih za wega i nikoga drugog, samo iz tih razloga.
Zajedno se gawali, pa i ja sa wima zajedno.
Ma sluaj, eeq je jedna naduvana li~nost.
To su politi~ke stvari izme|u eeqa i ostale opozicije.
Da li je to dobro to on radi ili ne, ja li~no mislim da nije dobro, jer tako rade oni tamo, tako radi on ovamo. to stvaraju oni tamo, to stvara i on ovamo. I mi, ako idemo tim redom, ne}emo nikada
do}i do kraja.
Milovan Ili} Minimaks: Vojo, ti si zadovoqan, ovo ja nisam, mi
smo...
Dr Vojislav eeq: Pazi sad, koliko sam naduvan, ako puknem,
~uvaj se.
Milovan Ili} Minimaks: Da, da, da nezgodno }e biti. Evo, pitawa stiù, neka i ovako bez telefona, odnosno telefonom, ali ostavqaju qudi, jer nemaju vremena da ~ekaju, vaqda. Zoran Kesi}, ja mislim, za eeqa da li je pop \uji} u Jugoslaviji? Ja mislim da nije, ~ulo bi se.
Dr Vojislav eeq: Tajna. Da.
Milovan Ili} Minimaks: I ho}e li vojvoda uraditi neto to
}e Srbiju izvu}i iz krize? Ti vaqda radi koliko moè.
Dr Vojislav eeq: Da.
Milovan Ili} Minimaks: Zna~i, ja sam odgovorio umesto vojvode. Za Minimaksa, da li mislite da bi u emisiji bilo mesta i za
Drakovi}a? to da ne, ja mislim ovaj... Ali ja ih nekako ovako doziram. Proli put je bio gospodin \in|i}, ovoga puta gospodin
eeq, pa idu}i put }e biti neko, ili Bata @ivojinovi} ili }e biti Drakovi}, i tako da bude malo glumaca i malo peva~a. Jedno pitawe za Draganu za koga je glasalo tvoje selo, pita Dragan iz Mirijeva?
Dragana Mirkovi}: Jao, pa stvarno ne znam.
Milovan Ili} Minimaks: Da li ima, ovako neki qubimac, koga
voli Kasindol, da li voli Slobu?
Dragana Mirkovi}: Stvarno ne znam, najozbiqnije.
Milovan Ili} Minimaks: Da li ima po trafikama Slobinih
slika?
Dragana Mirkovi}: Nema.
Milovan Ili} Minimaks: Nema, aha. A bilo je.
Dragana Mirkovi}: Ne znam, stvarno ne znam.
Milovan Ili} Minimaks: A ne zna, dete kao ne zna, dobro. Za
Minimaksa, da ispri~a jedan vic bez veze. Ja ne bih bez veze, ja bih malo sa vezom. ûo sam, to mo`da nije tos, ~uo sam da je gospodin Tu|420
man zvani Wofra Kalawikov, da je on naredio da se na teritoriji

wegove Hrvatske koje se vidi sa Sqemena, kako je vojvoda govorio, da
je naredio da se unite, ovaj, da se pokoqu sve kokoke, pili}i i pevci ~ak, jer kaè da ne moè da podnese ove to idu na tri prsta.
Sad èli neko da nas neto pita. Izvolite, dobro ve~e.
Gledalac: Dobro ve~e.
Milovan Ili} Minimaks: Malo glasnije samo, pa nam recite kako se zovete.
Gledalac: Marija se zovem. Iz In|ije sam.
Milovan Ili} Minimaks: O, vidimo se tako daleko.
Gledalac: Divno se gledamo. Htela sam da pozdravim sve u studiju i gospodinu eequ postavim jedno pitawe. ta misli o ostavci
Slobodana Unkovi}a?
Dr Vojislav eeq: Pa, ja sam tek ~uo za tu ostavku i jo razmiqam o woj.
Gledalac: Da li je to dobro ili nije?
Dr Vojislav eeq: Pa, razmiqam jo.
Milovan Ili} Minimaks: ôvek razmiqa.
Gledalac: Dobro. Hvala.
Milovan Ili} Minimaks: Da. Sad bih ja pitao neto Draganu
Mirkovi}. Za vas su napisali u nekim novinama da ste vi jo, pre jedno pet godina, da bi trebalo da pevate vaim glasom, a ne da imitirate emsu Suqakovi}. Da li je to bio neki va period ovako...
Dragana Mirkovi}: Pa, ja prvo ne razumem kako moè neko pevati tu|im glasom.
Milovan Ili} Minimaks: Ne glasom, nego kaè, jednostavno
imitira emsu Suqakovi}. Verovatno zbog istog kompozitora, ovoga Mileta Ili}a.
Dragana Mirkovi}: Pa, verovatno zbog toga, poto je nekim, tako obavetenijim qudima, poznato da emsa ima sasvim, sasvim suprotnu boju glasa od mene, tako da je to nemogu}e, mislim.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, ja sam zadovoqan odgovorom.
Tiho, reci mi da li je istina da su vadili na tebe neke stvari negde?
Da su te ga|ali jajima i tako daqe. Sad ~uje Vojo ta doìvqava ~ovek koji...
Tihomir Arsi}: Jajima, ali kokoijim.
Milovan Ili} Minimaks: Da. Gde su te ga|ali?
Tihomir Arsi}: U Oraju, kod Br~kog i u Sarajevu u SLG klubu
su vadili jaja i paradajze, ali ja sam im savetovao da probaju sa vepom,
ali...
Milovan Ili} Minimaks: Moraju da...
Tihomir Arsi}: Mislim, mnogo dramati~nije je bilo u Gwilanu
gde isto tako vole Tita, isti oni koji su mu vezivali sliku ma~kama
o repove 1991. godine.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, takvo je bilo vreme.
Tihomir Arsi}: Takvo je bilo vreme, jeste. Pa vidi, to nije bilo zgodno u Gwilanu, jedan u crvenoj trenerci sa orlovima na le|ima
421
u Gwilanu gde ima 300 Albanaca, i svih trista ih je bilo na...

Milovan Ili} Minimaks: U crvenocrnoj kombinaciji. ~im je
crvenocrna. to mora da je...
Tihomir Arsi}: Ili navija za Vardar. On je izaao na scenu u
trenerci, jednoj sa orli}ima, i stavio je pitoq, ovako, u trenerku
da se to dobro, ovako, vidi i izvadio je pitoq. Jedino to sam mogao tada da uradim jeste da se pozovem na autoritet svog predsednika,
pomerio sam se korak nazad i rekao mu ovaj narod niko ne sme da bije.
Milovan Ili} Minimaks: Zna~i tebi je dosadilo da juri ovog
predsednika, pa se sad baca na ovog drugoga.
Tihomir Arsi}: Ja ovu predstavu igram, ina~e, uopte o
maralima, vojvodama, predsednicima dràva, o vlasti uopte.
Milovan Ili} Minimaks: Kako se kaè na nema~kom maral?
Tihomir Arsi}: Pa vaqda za ono morgen znam, ali za ovo... Zna
ti kako zovu ove nae, nae, ili ne znam vaqda Vojvodina, nae u
Kninu dole?
Milovan Ili} Minimaks: Kako?
Tihomir Arsi}: Kninye.
Milovan Ili} Minimaks: Kninye? Evo, èli jo neko da se
ukqu~i. Dobro ve~e.
Milovan Ili} Minimaks: Ukqu~ite se.
Gledateqka: Ukqu~ila sam se.
Milovan Ili} Minimaks: E fino, koga èlite da pitate?
Gledateqka: Vojislava eeqa.
Milovan Ili} Minimaks: E, neverovatno, eeq je ve~eras zaista atrakcija. Prvi put da vidim da jedan politi~ar, pored ovako
popularne peva~ice narodne muzike, pored...
Dr Vojislav eeq: I dame se samo javqaju.
Milovan Ili} Minimaks: Neverovatno.
Dr Vojislav eeq: I to si malo prenebregao.
Milovan Ili} Minimaks: E pa, dobro, to je normalna stvar. ôvek je slobodan, trenutno je van braka, prema tome, to je prilika. Dobro, ako u|e sad u Skuptinu, pa onda malo po malo, pa dobije malu
ku}icu na Dediwu, pa onda, oku}nica, pa to. Izvolite, ja se malo
alim, ta èlite da pitate?
Gledateqka: Pa, ba u vezi toga, ako u|e u Skuptinu koje }e biti wegovo prvo pitawe, koje }e postaviti Vladi?
Dr Vojislav eeq: Kad }e podneti ostavku.
Milovan Ili} Minimaks: Eto, prava stvar.
Gledateqka: Hvala.
Milovan Ili} Minimaks: Da te ja pitam neto, isto ako u|e,
odnosno kakve su anse, ta misli, da li }e u}i li ne}e?
Dr Vojislav eeq: Pa, ne zna se to unapred.
Milovan Ili} Minimaks: Pa, gospodin Peki}, recimo, je jedna
firma, kwièvnik, gospodin Marjanovi} i jo nekoliko...
422
Dr Vojislav eeq: Pa, ja mislim da su sve stranke istakle najozbiqnije kandidate i teko je sad proceniti. Ja zaista mislim da je
ishod neizvestan.
Milovan Ili} Minimaks: Pa dobro, reci mi, da li ti iskreno
èli da bude poslanik ili ne?
Dr Vojislav eeq: Pa, moja stranka to pre svega èli, ja se rukovodim...
Milovan Ili} Minimaks: Zar ne bi bilo korisnije za tvoju
stranku i za pokret, da malo radi i ako sedi u Skuptini ceo dan,
nema vremena da ide u Kraqevo, Vaqevo, â~ak.
Dr Vojislav eeq: Kako nemam?
Milovan Ili} Minimaks: A, pa da, i Bata ide da snima filmove.
Dr Vojislav eeq: Ja }u raditi 25 sati dnevno, ustaja}u sat ranije.
Milovan Ili} Minimaks: Sat ranije, e ko Bog. Isti moj slu~aj
i ja sam zato uspeo u ìvotu. Reci mi, ja ne znam nita, ustvari, o tebi do tvoje 17 godine kada si postao... Zato si tako rano primqen u
Savez komunista, odnosno partiju?
Dr Vojislav eeq: Pa izgleda da su me osetili kao opasnog, pa
ko vele, da me to pre vrbuju.
Milovan Ili} Minimaks: Recimo, ta si ti, da li se se}a ta
si mislio u 17 godina o tome?
Dr Vojislav eeq: Na radnoj akciji sam bio u Bawaluci.
Milovan Ili} Minimaks: Logorska vatra.
Dr Vojislav eeq: Da, logorska vatra, nas trojicu iz brigade
odabrali koji smo imali najve}e krvave ùqeve na rukama i najve}eg
priznawa, karanfil crveni...
Milovan Ili} Minimaks: Koje godine je to bilo?
Dr Vojislav eeq: 1971.
Milovan Ili} Minimaks: E, pa ti si te godine bio i udarnik.
Dr Vojislav eeq: Ne, 1972, 1973. godine, tada sam bio udarnik.
Milovan Ili} Minimaks: Qudi, ovde imate udarnika.
Tihomir Arsi}: Nije nam samo Voja rekao, koja mu je ruka bila
ùqevita.
Milovan Ili} Minimaks: Pa eto, on je radio i akom i kapom.
Pa, reci mi samo, zanima me jo jedan podatak o tebi, ne znam da
li je ta~an, to je za Ginisa, da si zavrio Pravni fakultet, navodno
za dve i po godine, da li moè to ili ne moè?
Dr Vojislav eeq: Pa, tada je moglo, a sada ne znam kako izgleda to, nisam odavno bio na Pravnom fakultetu.
Milovan Ili} Minimaks: Da li si imao neku vezu, ili kako si to
radio? A da li se se}a kada si upoznao Vuka Drakovi}a?
Dr Vojislav eeq: Davno, po~etkom 1982.
Milovan Ili} Minimaks: 1982. ba na jedan praznik veliki, jel
da?
Dr Vojislav eeq: Ja mislim, da je bilo na Badwi dan.
Milovan Ili} Minimaks: Ta~no. Ta~no i on je bio oduevqen,
423
ba sam ~itao u novinama kako je on pisao u to vreme, kaè ja sam

stigao u Sarajevo i kaè ja sam bio razo~aran, jer sam o~ekivao da
vidim tu jednog infektivnog pacova, kao to su pisali o tebi da si
infektivni pacov, da si jedan monstrum, da si jedno ~udo. Ovako, kaè, jedan fini ugla|eni, dodue jedan rmpalija, gortak, ali jedan
fini gospodin, prefiwenog lika. On je tebe oboàvao u to vreme, u
stvari.
Dr Vojislav eeq: Bili smo dobri prijateqi.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, kako je to puklo, reci nam.
Dr Vojislav eeq: Pa, neo~ekivano je puklo.
Milovan Ili} Minimaks: A da li bih mogao ja malo da posredujem da vas pomirim?
Dr Vojislav eeq: Nismo se mi sva|ali uote. On je bio smewen sa predsedni~ke funkcije, onda je formirao novu stranku i dao
joj isto ime koje smo imali mi.
Milovan Ili} Minimaks: I tu je nastalo tih kurlusa malih.
Dobro, idemo onda malo opet na Draganu.
Dr Vojislav eeq: Rastuìo si nas sad, boqe da...
Milovan Ili} Minimaks: Pa dobro, uli smo malo u to, da li
vas to zanima, ~ovek je bio u partiji, posle izaao iz partije.
Tihomir Arsi}: Ho}e da vidi na mom licu suzu?
Milovan Ili} Minimaks: Da. Da.
Tihomir Arsi}: Suze odraslog mukarca.
Milovan Ili} Minimaks: Pa dobro, ja se se}am da si ti dosta neslavno izaao iz partije, naime tebe su izbacili, ti nisi bacio kwiìcu, nego su te izbacili, i ti si izjavqivao u novinama da i pored
toga to su te izbacili, ti ostaje na liniji...
Dr Vojislav eeq: Optinski komitet me izbacio, nisu...
Milovan Ili} Minimaks: A zato si otao na liniji partije, to
me interesuje?
Dr Vojislav eeq: Pa zato, da bih je tako lake rasturio.
Milovan Ili} Minimaks: Razbucao.
Dr Vojislav eeq: Pa da.
Milovan Ili} Minimaks: Zato si i ulazio unutra. Dobro. Idemo
daqe, za Draganu ima jedno pitawe ovde, od Nade Petkovi}, ko je za
tebe boqi i lepi, Ekstra Nena, ili Super Sneki, sad idemo na vedrije teme. Ekstra Nena ili super Sneki.
Dragana Mirkovi}: Pa meni su one...
Milovan Ili} Minimaks: Jeste li ~uli za wih?
Dragana Mirkovi}: Naravno.
Milovan Ili} Minimaks: ta znam, mo`da.
Dragana Mirkovi}: Meni su obe drage koleginice, ja sad ne bih
mogla o tome da pri~am, to najboqe publika odre|uje, ja sam wihova
koleginica, ne mogu o tome.
Milovan Ili} Minimaks: A ko je najboqa peva~ica, trenutno u
Jugoslaviji?
Dragana Mirkovi}: Pa, po meni Sneàna \urii} i emsa Su424
qakovi}, to se glasovnih mogu}nosti ti~e.

Milovan Ili} Minimaks: Aha, zna~i tako.
Milovan Ili} Minimaks: Tiho, ko je najboqi glumac?
Tihomir Arsi}: Bata @ivojinovi}. On je na vlasti.
Milovan Ili} Minimaks: Sad sam o~ekivao da }e eeq neto
da dobaci, kad je Tiha rekao...
Dr Vojislav eeq: Narodni heroj Bata @ivojinovi}.
Milovan Ili} Minimaks: Da, on je na vlasti, a o~ekivao sam...
Dr Vojislav eeq: Ja mislim da si ti najboqi glumac, ipak.
Milovan Ili} Minimaks: O~ekivao sam da ti dobaci da kaè
jeste, ali ne}e dugo. A ti si meni bio... Sad, mo`da, bismo mogli da
vidimo jedan insert iz predstave. Ti nisi gledao ovu predsavu Tako je govorio Broz.
Dr Vojislav eeq: Ja mislim da si ti najboqi glumac, samo se
~udim to jo nisi narodni poslanik.
Milovan Ili} Minimaks: Pravo da ti kaèm, mene isto zaustavqaju i pitaju, kaù to nisi i ti se kandidovao. Rekoh nisam se
setio, pravo da ti kaèm. Drugo, ja ne znam, ne bih voleo da se opredelim, nikada nisam bio ni u jednoj partiji i nisu me ni zvali, a i da
su me zvali, verovatno bi me izbacili posle mesec dana, tako da je i
dobro to nisam bio. I ne bih ni ulazio u taj Parlament, stvarno narod ta pri~a sve, sad prete da }e motkama da ih izbace iz parlamenta i tako. Nego Tiho, ho}emo li da vidimo to? Dragana, da li se vi
slaète?
Dragana Mirkovi}: Naravno.
Milovan Ili} Minimaks: Tako je govorio Broz, igra ga Tiha
Arsi}.
(Nastavak posle inserta iz predstave)
Milovan Ili} Minimaks: Ovo su, naravno, sve autenti~ni snimci, ovaj tekstovi, jel tako?
Tihomir Arsi}: Jesu, i predstava je u svojoj premijernoj formi
imala iskqu~ivo autenti~ne Brozove tekstove, zato to...
Milovan Ili} Minimaks: Da li si dodavao neto?
Tihomir Arsi}: Poto i mi cigani imamo duu, ja sam tu predstavu odigrao za 10 meseci 222 puta.
Milovan Ili} Minimaks: Koliko je to u lovi?
Tihomir Arsi}: To je 222.000 maraka u hladu.
Milovan Ili} Minimaks: U hladu. Neverovatno. Evo, za eeqa jo jedno pitawe, Zlata Miloevi}, ovo je stiglo pitawe jo pre
po~etka emisije, kaè kada je bio iskren kao sarajevski, Titov
omladinac ili kao ~etni~ki vojvoda, konkretno?
Dr Vojislav eeq: Uvek sam bio iskren.
Milovan Ili} Minimaks: Eto. Normalna stvar.
Evo jedna vest sa teleksa, dr Borislav Jovi} je danas izjavio da
Hrvatska, poto Mesi} nije izabran, moè da poaqe drugog kandidata za predsednika Predsednitva. Najozbiqniji kandidati su
425
Ibrahim Rugova i Kurt Valdhajm.

Jo jedno pitawe za eeqa. Jovanovi}, mo`da je muko, mo`da
je ènsko, ne vidi se ovde od rukopisa, u rukopisu. Ako bi postao poslanik da li bi vie voleo da bude ministar odbrane ili ministar
napada?
Dr Vojislav eeq: Pa, ja bih nekako, ako mogu koncentrisati
nekoliko funkcija, ministar odbrane, ministar unutrawih poslova i jo tako neko.
Milovan Ili} Minimaks: Ohoho, Boga mi lepo, jo jedno pitawe za eeqa. Da li je istina da ima ku}u u Batajnici od 180.000 maraka i odakle mu te pare i da li je zaposlen i gde radi. Ovo je neki
Savi}. Neki Savi} pita indiskretno.
Dr Vojislav eeq: Pa, voleo bih da imam ba tako vrednu ku}u, ali...
Milovan Ili} Minimaks: Malo je skromnija.
Dr Vojislav eeq: Upola skromnija.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro. Nisi je ukrao, normalno.
Dr Vojislav eeq:
Novac sam zaradio u inostranstvu sa 97
javnih predavawa 1989. godine.
Milovan Ili} Minimaks: Bio si u Americi, normalno, bio si u...
Dr Vojislav eeq: Kanadi, Australiji i Zapadnoj Evropi.
Milovan Ili} Minimaks: Da li si bio u Engleskoj, ~uo sam da u
Lidsu, nisam ~uo, nego sam bio, skoro pre petnaest dana...
Dr Vojislav eeq: Bio sam. Dva puta sam bio.
Milovan Ili} Minimaks: Tamo ima dosta Srba i uglavnom su to
ovi qudi iz Knina i okoline.
Dr Vojislav eeq: Da, da. U Engleskoj ina~e ima mnogo Srba.
Milovan Ili} Minimaks: Ba u Lidsu ima dosta ovih.
Dr Vojislav eeq: Da, u Lidsu ima najvie.
Milovan Ili} Minimaks: Odmah ode Draà, ode \uji}. Ne znam
da li ti misli na istog. Ne}u da pri~am. Ne znam da li misli.
Ja bih pitao sad neto Draganu. Vi pevate i, kako mi je ~udno
kad joj govorim vi, ali dobro, ajde. Vi pevate i zabavne pesme, ali
nekako ovako, stidqivo, da li je to mawa lova pa vam se ne isplati?
Dragana Mirkovi}: Ja strano volim da pevam zabavne pesme,
ali na engleskom, poto mi to nekako lepe zvu~i.
Milovan Ili} Minimaks: Recimo, koju pesmu pevate na engleskom?
Dragana Mirkovi}: Pa, trenutno je to od Martine , a ina~e ima
puno stvari, ali to to se ti~e novca, to stvarno nema veze, ja bih
jo vie pevala zabavne pesme, ali stvarno qudi me znaju kao peva~icu narodnih pesama, pa ne bih sad neto kao...
Milovan Ili} Minimaks: Da ih razo~ara.
Dragana Mirkovi}: Da se previe, kao, pravim va`na.
Milovan Ili} Minimaks: Da vidim da li ima neko pitawe od
naih gledalaca. Nema zasad. E, onda idemo daqe. Kako eeq ko426
mentarie, pita Gaji} Dragoqub, to to ga pripadnici SPOa, nisam rekao espeoa, nego SPOa nazivaju crvenim vojvodom, kad se zna
da je wihov vo|a bio komunista?
Dr Vojislav eeq: Pa, ba mi lepo to pristaje, znate, ako me
oni mrze, ako me Hrvati mrze, ako me iptari mrze, ako me panislamisti mrze, ja se radujem, onda je to lepa stvar.
Milovan Ili} Minimaks: Imam ja jedno pitawe za gospodina
eeqa, ti si rekao da bi prava granica Srbije i Hrvatske bila, odnosno Srbije i Italije.
Dr Vojislav eeq: Nema Hrvatske. KarlobagKarlovacOgulinVirovitica. Nema nikavog pravnog dokumenta, Hrvatska ne postoji. Po me|unarodnom pravu ne postoji.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, zna~i ti ide{ na Karlobag, pa
Ogulin, Karlovac i Viroviticu. Dobro, onda }e u Srbiji da bude
Osijek, jel da?
Dr Vojislav eeq: Pa Osijek i jeste srpski grad, stari srpski
grad, vaqda se to zna. Po~e}e ti geografiju iz po~etka da izu~ava.
Milovan Ili} Minimaks: Ne, ne, pa rekao je. êkaj, onda }e, zna~i, srpski grad biti i Split.
Dr Vojislav eeq: I Split.
Milovan Ili} Minimaks: Sve.
Dr Vojislav eeq: Po Londonskom paktu Split je i trebao da
bude srpski grad. Velika srpska luka. U Kraqevini Jugoslaviji je bilo oko milion Srba katolika, a italijansko je sve od Karlobaga, pa
na Sever, italijanska je i...
Milovan Ili} Minimaks: Ti se drì, u stvari, onog londonskog ugovora iz petnaeste godine.
Dr Vojislav eeq: Pa da.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, a kako moè, 1915. je bio rat, je
li tako? A za vreme rata se ne mewaju granice.
Dr Vojislav eeq: Pa nisu se mewale granice samo...
Milovan Ili} Minimaks: Su se utvr|ivale.
Dr Vojislav eeq: Utvr|ivale su se.
Milovan Ili} Minimaks: Izvini, onda sam bio mali, ne se}am
se.
Dr Vojislav eeq: Tada su ratni pobednici planirali kako da
postupe.
Milovan Ili} Minimaks: Ovde je jo{ jedno pitawe, Zoran Jovanovi}, za eeqa, ta misli o situaciji u Hrvatskoj? Ja mislim da
si to mawe vie rekao i da }e to...
Dr Vojislav eeq: Postoji i druga varijanta, ako Italijani
slu~ajno ne prihvate s nama da se dogovore, postoji i druga varijanta
da se Jugoslavija raspadne na tri dràve, Veliku Srbiju, malu Sloveniju i jo mawu Hrvatsku.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, nisi pomenuo Bosnu i Hercegovinu.
Dr Vojislav eeq: Koja Bosna i Hercegovina, to je srpska ze427
mqa. Ja to najboqe znam, ja sam tamo ro|en.

Milovan Ili} Minimaks: Nisi pomenuo Makedoniju.
Dr Vojislav eeq: Makedonija je srpska zemqa. Sad pripremamo u Kumanovu neki miting, ja mislim da }e to biti u najskorije vreme i o~ekujemo da }e tamo biti bar 100.000 qudi, Srba iz Makedonije.
Milovan Ili} Minimaks: Ja ne znam, da li da pitam Draganu, da
li se ona slaè sa svim ovim stvarima, ovim granicama.
Dragana Mirkovi}: Nemojte, nemojte o tome.
Milovan Ili} Minimaks: ta vi mladi mislite o tim granicama? To bi mnogo bila Velika Srbija. Kao, idem malo tu u umadiju
do Splita. Jer, onda bi Srbi opet po~eli da kupuju automobile, jer
ovo sad moè da se obi|e biciklom do Kraqeva, â~ka, Nia. Ovako,
Boga mi, ako se ide do Splita, Makarske, ibenika, mora ~ovek da
nabavi auto.
Dr Vojislav eeq: Pola sata telefonom.
Milovan Ili} Minimaks: E sad je ovde za sve pitawe, jedna Milena pita horoskopski znaci. To je, kao, za wu va`no, pa sad ajde.
Dragana Mirkovi}: Ja sam ro|ena u znaku jarca.
Milovan Ili} Minimaks: Jarca? Ja bih dao glavu u znaku ribe.
Tiho, ti si bik.
Tihomir Arsi}: Ne bih dao ribu, da sam ja bik.
Milovan Ili} Minimaks: Ne, ne, ne, ti si koji znak, stvarno?
Tihomir Arsi}: Ja sam rak, na samoj granici lava, zadwi dan.
Milovan Ili} Minimaks: Rak, taman da kaè na plu}ima, na...
Sad si me uplaio.
Tihomir Arsi}: Rak na ~iru.
Milovan Ili} Minimaks: E dobro. Ti si, izvini na izrazu, ali
verovatno u znaku bika ro|en. Mislim deluje tako.
Dr Vojislav eeq: Vaga.
Milovan Ili} Minimaks: Vaga, zna~i terazije. Ti si bio na terazijama, jel da? ta kaè za ovaj parlament terazijski?
Dr Vojislav eeq: Pa, ne znam, zar to jo postoji? Ja mislim,
kad neko kaè terazijski parlament, ja odmah zamiqam i neku terazijsku dràvu. Kako to, parlament bez dràve.
Milovan Ili} Minimaks: Granice i sve.
Dr Vojislav eeq: Granice, vojska, policija, ministarstva.
Milovan Ili} Minimaks: Evo neko èli da pita neto pametnije nego ja. Dobro ve~e.
Gledateqka: Halo. Dobro ve~e.
Milovan Ili} Minimaks: Kako se zovete, oprostite.
Gledateqka: Htela bih da pozdravim... Da li moram re}i ime?
Milovan Ili} Minimaks: Ne morate, recite Nada, a recimo da
ste Vera.
Gledateqka: Ne}u da laèm, da kaèm pogreno ime. Htela sam
da pozdravim sve u studiju, konkretno, a posebno vas.
Milovan Ili} Minimaks: Nisam dobro ~uo koga.
428
Gledateqka: Posebno vas.

Milovan Ili} Minimaks: Dobro, hvala.
Gledateqka: A htela bih jedno pitawe za Vojislava eqa.
Milovan Ili} Minimaks: Ba ~udno.
Gledateqka: Jako je lepo biti i ìveti kao Srbin u Srbiji, ali
poto je on, mislim znam odakle je, iz Hercegovine, zato ne do|e u
svoj kraj, pa malo pomogne i onom tamo narodu koji je na granici Hrvatske, jer ja konkretno ìvim dole, ba na samoj granici BiH, blizu Dubrovnika. Konkretno, zato ne do|e i nama da pomogne, da i nas
oni dole ne bi maltretirali, da se i mi ne bi ose}ali gra|anima drugog reda, a pogotovo mi koji smo, na primer, ìveli u Srbiji, imamo
osigurawe iz Srbije, mi ne moèmo dole dobiti nikakvu lekarsku pomo} od wih?
Dr Vojislav eeq: Pa, ja sam tamo neprekidno prisutan i ve}
sam dva, tri, tri puta sam odlazio tamo. Uostalom ~uli ste i Vu~urevi}a, presednika trebiwske optine da nije potrebno da aqemo
dobrovoqce iz ove suène Srbije tamo, tamo ima dovoqno Srba
spremnih da se bore i kad zatreba oni }e se boriti. A uostalom, da
smo stalno prisutni tamo, to vam najboqe svedo~i i ~iwenica da
mnogi muslimani i Hrvati ne spavaju po svojim ku}ma, da su na danono}nim deùrtstvima, a eto pri~aju pri~e kako mariraju nai
~etnici tamo. Kaù, ja im dajem neke pilule od kojih pet dana i pet
no}i ne moraju ni da spavaju, ni da jedu, samo koqu. A to se tog klawa ti~e, mada se to opet tebi ne}e svideti, usavrili smo nove metode, da.
Milovan Ili} Minimaks: Koje su to?
Dr Vojislav eeq: Sad koqemo kaikom za cipele i to zar|alom, i onda se nikako ne moè autopsijom utvrditi usled ~ega je `rtva podlegla, da li od posledica klawa ili tetanusa.
Milovan Ili} Minimaks: Ili je imala ùq. Pa dobra ideja. Dobro, a zato se meni ne bi svidelo? Otkud ti zna moja opredeqewa?
Dr Vojislav eeq: Pa ne znam, deluje ovako malo pacifisti~ki raspoloèno.
Milovan Ili} Minimaks: Pa ne znam, ja moram da budem za sve, ja
moram da budem sa svima fino, ja sam proli put isto sa gospodinom
\ini|i}em razgovarao vrlo lepo, mada su mi posle toga neki rekli
ala si ga zezao. Tako }e verovatno i sad da kaù. Ne znam, mene niko
nije ni pitao ta ja mislim. Nisam, mislim moram da kaèm, ja nisam
ni glasao, jer nisam mogao da zaokruìm na ovim izborima nijednog,
jer mi niko nije mnogo odgovarao. Da je bilo da se precrta, ja bih
imao da precrtam jedno, Boga mi, desetak, ali nije bilo.
Dr Vojislav eeq: Boqe da si to ipak u tajnosti zadrào.
Milovan Ili} Minimaks: Evo za Minimaksa, gde nabavqa tako
lepe kravate, pita Dragan Stoj~i}. Pa, ja ne znam da li je lepa kravata, ja sam imao jednom nedavno jednu isto tako lepu kravatu, a sada, da
li vam se svi|a ova kravata? Moè da pro|e. To je ovako jedna reklama za neku firmu, ne znam ni kako se zove, to }emo da prekrijemo, ni429
su platili. Ne, to kad mi zatreba ja to nakrenem malo ovako. E da, moram da vam kaèm jo jednu stvar. Ho}emo li da krenemo sad sa Draganom Mirkovi} i pesmom Spasi me samo}e ili mo`da pre te pesme da vam kaèm da sam ja ve~eras doneo da vam demonstriram jedne
nao~are specijalne, ovaj, to je model a la eeq, to su pancirne nao~are. Da li je dobra fora, a? ta bi dao ti da ima takve? Evo, moè da se podigne, to je kad se prolazi kroz Knin, ~im se nai|e u Kijevo odmah nazad, za svaki slu~aj.
Dr Vojislav eeq: Mora}emo jedan tompson da ti nabavimo.
Milovan Ili} Minimaks: Ne, ne, ja sam to reio da lansiram
ove a la eeq nao~are, dakle nova moda, od sutra }e na ulicama Beograda, od In|ije preko Rume i tako daqe. Sad mogu da vam otkrijem
da se vidi i kroz ove. Evo, recimo, gde nabavqa kravate, da li je ta~no da }e Minimaksovizija da se prikazuje na HTVu, za Minimaksa
pitawe od Marka Nikoli}a. Nadam se da to nije ovaj Giga Moravac.
Na HTVu ovo ne moè da se prikazuje, jer ja sam ovde za Wofru i
ovoga Mesi}a pri~ao razne gnusobe. Evo, recimo, jedna stvar koja, recimo, nema veze, ali dobro, ima malo. Kaè, vojnopoliti~ki komentator, to je vest sa teleksa, Politike, Miroslav Lazawski napomiwe
Jugoslavija nije banana Republika. Ta~no, kaèm ja, Jugoslaviju samo vode oni koji se hrane bananama. E sad, taman bi trebalo da najavim Draganu Mirkovi} i pesmu Spasi me samo}e vojvodo. Ne, ne, nije pardon. Me|utim, neko èli da se ukqu~i. Dobro ve~e.
Milovan Ili} Minimaks: Vi ste?
Gledalac: Lazarevi} iz Beograda.
Milovan Ili} Minimaks: A ja sam mislio da ste dobro. Vi ste,
reko, dobro.
Gledalac: Hvala, hvala, tako|e. Pozdravqam sve u studiju.
Milovan Ili} Minimaks: I mi vas, evo maemo.
Gledalac: I vrlo ste, vrlo aktuelni, mo`da biste bili aktuelniji da ste doveli ovde jo jednog iz tih politi~kih stranaka.
Milovan Ili} Minimaks: Ko je to?
Gledalac: Halo.
Milovan Ili} Minimaks: Koga, koga to?
Gledalac: Pa, recimo kuma.
Milovan Ili} Minimaks: Vuka.
Gledalac: Gospodina Vojislava.
Milovan Ili} Minimaks: Moj kum.
Dr Vojislav eeq: Pa da, kaè kuma da dovede.
Milovan Ili} Minimaks: Nije moj kum.
Gledalac: Ali svejedno, nisam zato zvao, hteo bih da postavim pitawe, drugu, ili gospodinu, ili vojvodi eequ.
Milovan Ili} Minimaks: Evo najzad za tebe pitawe.
Gledalac: ta misli o predstoje}em mitingu opozicije, da li je
to pametno, obzirom da se Srbija nalazi o~igledno u jednoj vrlo kriznoj situaciji i da li }e taj miting neto da doprinese, ili je to sa430
mo lajawe na Sunce, poto je to dnevni miting, ili lajawe na mesec,

ako bude duboko u no}? I drugo, da li }e wegova stranka u tome da u~estvuje? Hteo sam i drugu Arsi}u ili gospodinu Arsi}u da postavim
neko pitawe. Gledao sam wegovu predstavu, ni malo mi se ne svi|a.
Milovan Ili} Minimaks: Zato, reìjski ili kako, tekstualno?
Gledalac: Tekstualno.
Milovan Ili} Minimaks: Pa tekst nije pisao Arsi}, pisao
Broz. Da li sam se izvadio?
Gledalac: To je pod uslovom, naravno, da je stvarno Broz pisao. A
pojedinci se javqaju kao autori...
Milovan Ili} Minimaks: Nije Broz pisao, pisali mu ovi...
Gledalac: Evo, mogu onda Minimaksa da pitam, poto on, ovaj, odgovara na sva pitawa, da li bi i ti qudi imali pravo na neka autorska prava i tako. Kome da se obrate, on to sigurno zna, ili bi mo`da
sam eeq mogao da odgovori?
Tihomir Arsi}: Mene optuùju, Mi}o, da sam na ovom projektu
mnogo zaradio. Nisam zaradio nita, zaradio sam samo ono, vratio
sam ono to mi je oduzeto. Ina~e, jedan ozbiqan procenat ove predstave ide na ime autorskih prava naslednika Josipa Broza, dakle,
Mia, @arka i Jovanke. Mi smo davali i dajemo jo uvek za de~iju
bolnicu u Tirovoj. Ta familija je navikla da uzima od dece, pa moè i da produì slobodno.
Milovan Ili} Minimaks: Ja ovo da smatram za napad na druga Tita. Boqe onda da krenemo sa pesmom. Hajde reìja, pesma.
(Nastavak)
Milovan Ili} Minimaks: To su bile naravno, male EPP poruke,
@ika slika, naravno, ja kao maneken. Me|utim, jedna Ivana i to Markovi}, pita Draganu M. a to je verovatno Dragana Mirkovi} da li
se udala?
Milovan Ili} Minimaks: Ne, pa kad bi stigla, samo snima plo~e i tako. I drugo pitawe, evo pie.
Dragana Mirkovi}: Kad nameravam? Kad se to bude dogodilo, svi
}e znati, ja nita trenutno ne nameravam, ne znam.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, neko èli jo da nas pita
neto. Verovatno najzad jedno pitawe i za gospodina eeqa.
Dr Vojislav eeq: Nije odavno bilo.
Milovan Ili} Minimaks: Da, nije odavno bilo. Dobro ve~e.
Milovan Ili} Minimaks: Izvolite, u|ite u Minimaksoviziju.
Gledateqka: Hvala lepo, ja }u da u|em, ali mnogo dugo ~ekam.
Milovan Ili} Minimaks: Pa prvo reklame, pa Dragana.
Gledateqka: Imam primedbu, Mi}o, kad ja zovem ho}u da se oslobode linije. Mnogo je va`no.
Milovan Ili} Minimaks: Ubudu}e prekidamo sve. Izvolite, recite.
431
Gledateqka: Prvo pitawe, za Mi}u, da li }e da se u~lani u moju

partiju?
Milovan Ili} Minimaks: Koja je to partija?
Gledalac: SPS.
Milovan Ili} Minimaks: To mora da je neki tos, da ~ujemo.
Gledateqka: To je Srbija posle Sadama.
Milovan Ili} Minimaks: O, pa ovo je vrlo nezgodno, ovo je...
Gledateqka: Nisam ja rekla na kog Sadama mislim.
Milovan Ili} Minimaks: Pa znam, pa zato to bi ~ovek morao da
do|e, da nau~i na jezik, pa dok to nau~i, dok se tu izbori i tako daqe.
Gledalac: Ama, on nikada nije ni znao na jezik, ti zna da je on
jevrejski govorio, a ovi drugi ne znam ni koji govore.
Milovan Ili} Minimaks: To su aluzije, dobro. Znate ta, naa
emisija je ipak vesela, vedra.
Gledateqka: Dobro. A da li mogu da pitam eeqa neto?
Milovan Ili} Minimaks: Moè, kako da ne.
Gledateqka: Da ga pitam ko je doglavnik, a ko je poglavnik.
Milovan Ili} Minimaks: Doglavnik i poglavnik.
Dr Vojislav eeq: Pa evo, nas dvojica, od nas dvojice onaj ko
ima ve}u glavu.
Gledateqka: Ako, ne treba, ne}u pitati.
Milovan Ili} Minimaks: Nisam vas ~uo dobro ovo na kraju,
oprostite. Da ne mea mene, da, da. Ne}u da se ja, ovaj, ja }u da se distanciram, idem ja prema Dragani. Jo jedno pitawe je ovde bilo za
Draganu, da li vie mrzi Cecu Veli~kovi} ili ona tebe, pita Lelica.
Dragana Mirkovi}: Pa ja sad ne znam, pa ona, mislim, dodue...
Milovan Ili} Minimaks: A to biste vi mrzeli Cecu?
Dragana Mirkovi}: Ja stvarno nemam potrebe nikoga da mrzim.
Milovan Ili} Minimaks: A ona vas?
Dragana Mirkovi}: Ne verujem da iko ima potrebe ikoga da mrzi.
Milovan Ili} Minimaks: I vas sigurno ne mrzi niko?
Dragana Mirkovi}: Ne verujem.
Milovan Ili} Minimaks: Petrovi}, za eeqa, kako tuma~i
miqewe da je crveni vojvoda. To smo ve} rekli.
Dr Vojislav eeq: Ba mi to prija, ovako lepo zvu~i.
Milovan Ili} Minimaks: To su tako isto i za kraqa Petra Prvog govorili u Parizu, dok je studirao govorili da je crveni princ i
ta mu fali? Nita. Da, evo neko se smeka. Da li neko èli od vas
pristunih da neto pita drage goste? Slobodno, sigurno neko ima neko pitawe, samo ne}ete sad, malo je nezgodno. Pa mora da ima neto,
makar za Draganu, za vojvodu nita. Dobro. Idemo odmah daqe. Za
eeqa Dragan Crnogorac, u kojoj vojsci mu je sluìo deda?
Dr Vojislav eeq: Pa moj deda, oba su mi i po o~evoj i po maj~inoj liniji, kada su trebali da idu u austrougarsku vojsku, obojica su
pobegli za Ameriku i vratili su se 1923. godine, jedan je ostao 18, jedan 20 godina. Izbegli su vojnu obavezu u austrougarskoj armiji, tamo
432
je vojna obaveza trajala tri godine, koliko ja znam, i kada su pozvani

bili da odu, pobegli su.
Milovan Ili} Minimaks: Nisu hteli da sluè neprijatequ.
Dr Vojislav eeq: Nisu hteli da sluè neprijatequ.
Milovan Ili} Minimaks: Za razliku od, koga ono igra Tiha? Dobro, on je, Boga mi, ratovao tu, na Petrovaradinu je bio.
Dr Vojislav eeq: Veao seqake po Ma~vi i tako.
Milovan Ili} Minimaks: Zata, za noge?
Dr Vojislav eeq: Za glavu.
Milovan Ili} Minimaks: Za glavu, dobro, to heroji rade. Evo
jedna Jelena pita Tihu ta misli o Titu Qube Stepanovi}a? Da li
si gledao tu predstavu?
Tihomir Arsi}: Nisam, naàlost nisam, nekako se poklapalo da
uvek to bude u isto vreme. To su tako dve razli~ite, potpuno dve razli~ite stvari, predstava je koncipirana od autenti~nih Brozovih
tekstova i nije imitacija, a ovo je jedna esteradna predstava, verujem
uspena, sa sasvim druga~ijim pristupom.
Milovan Ili} Minimaks: Drugom konotacijom, to sad pri~aju
konotacija i tako.
Tihomir Arsi}: Razne su opcije u igri.
Milovan Ili} Minimaks: Evo, jo jedna vest sa teleksa, pa onda
idemo, samo da konsultujem reìju, da li imamo sad EPP poruke ili
odmah ide. Anketa ide, dobro, samo da ja prvo kaèm, stigla je vest sa
teleksa. Drug Zoran Sokolovi} je izabran za ministra srpske policije, od Slobodana Unkovi}a dobio je ~estitku, a od Radmila Bogdanovi}a kqu~eve vodenih topova. Ja ne znam, Vojo, ta ti kaè za ove
moje vesti sa teleksa? Da li mi je teleks pokvaren ili su neki drugi
pokvareni?
Dr Vojislav eeq: Ne, ja mislim da su ti vesti sveè.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, da, da, da. Evo jo jedno pitawe
za eeqa, pita jedan Slobodan, po telefonu bih rekao da nije ovaj.
Dr Vojislav eeq: Zna i wegov telefon.
Milovan Ili} Minimaks: Ne, ne, ne, na Unkovi}a misli.
Dr Vojislav eeq: Ne znam ja.
Milovan Ili} Minimaks: On najvie podnosi. Unkovi} je podneo ostavku. Za eeqa, da li je isuvie prekasna smena saveznog
direktora uprave carina dovoqan dokaz da je SIV bio umean u uvoz
oru`ja u Hrvatsku?
Dr Vojislav eeq: Pa ne}emo vaqda te direktore da smewujemo, prvo treba Antu Markovi}a da smenimo.
Milovan Ili} Minimaks: ta misli o Anti? Da li je istina
da najvie mrzi Antu Markovi}a, pa onda, ko je na drugom emstu?
Dr Vojislav eeq: Ja nikoga ne mrzim. Ja ih toliko volim, da
bi ih od te bratske qubavi prigwe~io.
Milovan Ili} Minimaks: Zna ta, ti u stvari, dosta ovako
agresivno govori, a ja imam utisak da u tebi kuca ovako jedno plemenito srce. Ti si napisao tolike kwige. Kako si izdao sabrana za433
brawena dela? Ti si pisao, qudi piu kwige.

Dr Vojislav eeq: Nisu mi jo zabrawene.
Milovan Ili} Minimaks: Da li se slaè? Qudi piu za decu,
piu poeziju, piu aforizme, piu razne stvari, a gospodin eeq
je pisao zabrawene kwige, ~im je napie oni je odmah zabrane i spale. Koliko su ti zabranili?
Dr Vojislav eeq: Sedam.
Milovan Ili} Minimaks: Sedam kwiga, a koliko ste vi Dragana
snimili albuma?
Dragana Mirkovi}: Sedam.
Milovan Ili} Minimaks: ta je ovo ve~eras qudi? Tiho, koliko te cura ~eka dole kad zavri emisiju? Kaì sedam.
Tihomir Arsi}: Ja sam mislio da zamolim gospodina vojvodu, ako
bude predsednik ove dràve, da mi ostavi portfeq u ministarstvu za
ène. Vidim, kako su krenule da se javqaju ove ène i postavqaju pitawe za eeqa, ja mislim da }e on i to ministarstvo da zadrì za sebe.
Milovan Ili} Minimaks: Pa dobro, jer te lidere bije glas da su
opasni tipovi, mislim opasni po ènskoj toj liniji ili su samo qudi koji ovako vode brigu o politici i tako.
Dr Vojislav eeq: Kad sam bio mla|i ne kaèm, a sad sam ostario, zna, nisam od tog posla.
Milovan Ili} Minimaks: Pa dobro ja ne bih rekao da si ostario.
Ti ima godina, ja mislim, jedno 36.
Dr Vojislav eeq: Nisam tako star kao ti, ali sam ipak ostario.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, dobro, Vojo. Sad da vas ja pitam
neto lagano. Idemo na neke fine, vedre, letwe teme. Dragana, gde
}ete vi letos na odmor? Do Poàrevca ili daqe?
Dragana Mirkovi}: Ja idem do Poàrevca, najverovatnije.
Milovan Ili} Minimaks: A posle ka Beogradu, pa onda na avion.
Dragana Mirkovi}: Ne idem nigde, ne verujem da }u sti}i.
Milovan Ili} Minimaks: Da li ste ili, recimo, negde ovako
oko Makarske i Splita, recimo tu negde, Baka voda, baka noge. Da
li biste ili tamo na letovawe?
Dragana Mirkovi}: Nisam razmiqala, stvarno, o tome.
Milovan Ili} Minimaks: A da li biste mogli, recimo, da sednete u auti}? Da li imate auto?
Dragana Mirkovi}: Da, ali ja ne vozim.
Milovan Ili} Minimaks: Ne znate da vozite, ali imate auto, sa
slu~ajno BG registracijom, da li biste ovako krenuli, pa pravo u
Split i onda traìte sobu? Oni kaù imamo komodu. Zna~i niste
reili za odmor jo?
Dragana Mirkovi}: Ne, nisam.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro. Tiho, gde ide ti? Da li bi
iao kolima u Split?
Tihomir Arsi}: Idem ja, ja ina~e obilazim te krajeve ~esto, ba
sam neki dan doao iz Prijedora, proao sam diqem lijepe nae.
434
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, Prijedor je druga stvar. Da li

bi ti iao, recimo, u Zadar?
Tihomir Arsi}: Zna ta, poto na Ceru nema mora, onda }u da
letujem kao i svake godine do sada u Dubrovniku, lepo viziram sebi
paso u Miloa Velikog, u hrvatskoj ambasadi, kao i svake godine i
idem da letujem.
Milovan Ili} Minimaks: Vojo, gde }e ti da letuje?
Dr Vojislav eeq: On ide u inostranstvo, ja idem na srpsko more, ja idem u Split.
Milovan Ili} Minimaks: Molim lepo.
Dr Vojislav eeq: Meni paso ne treba.
Milovan Ili} Minimaks: Evo, sad da vidimo, mi smo pitali tako|e neke ta misle o vojvodi, a pitali smo ih, Boga mi, da li je opasno i}i na more. Da li je opasno po ìvot, ne ono po buyet. Molio bih
reìju da pritisne dugme za anketu.
Anketa
Zavisi kako ko shvati i gde ko ide.
Pa ne plaim se, nego eto, ta ja znam, porle godine sam letovao u Puli, ja nikakvo zadovoqstvo nisam video.
I po yep i po ìvot zbog zategnutih odnosa u Krajini, sa Hrvatskom i qudi strahuju.
Da li je opasno? Zavisi u kom delu. Ako se ide u Hrvatsku, bogme
opasno je.
Zato? Zbog ~ega?
Svejedno, ne plaim se ja nikoga. Pa da imam para pre bih se odlu~ila za Gr~ku ili paniju. Ne znam, mo`da bih eventualno u
Istru ila ili tako, ja sam tamo stalno ila i deca su mala, pa kaèm, vie mi odgovara ovamo.
Doao sam 700 kilometara iz are da zaradim neki dinar. Rumun
nema dovoqno novca, ja bih otiao mesec, mesec i po, ko beì od mora, i ìvota.
Ispravan, ~astan i poten, to je sve, kako svi tako i ja, svi za jednog jedan za sve.
Nadam se da su nai qudi dovoqno razumni u svim krajevima ove
zemqe i da }emo ipak mo}i da idemo onako kako smo to do sada ili.
Milovan Ili} Minimaks: I kad smo ve} kod letovawa, evo sad
jo jedna vest sa teleksa. Objavqeno je ve} da }e boravak u Istri i
Dalmaciji ovoga leta biti 30 odsto jeftiniji nego na crnogorskom
primorju. Nije objavqeno za koliko je to procenata na tom podru~ju
jeftiniji qudski ìvot. Evo jo jedne vesti, pa idemo daqe s pitawima, isto turisti~ka. panija i Gr~ka ve} su prepune turista, a kako javqaju reporteri, turisti~ka sezona na hrvatskom i slovena~kom
primorju prakti~no ne postoji. Turisti~ki savezi panije i Gr~ke
ve} su poslali telegram zahvalnosti gopsodinu Frawi Tu|manu.
ta bih ja pitao nae goste? A da, imamo jedno telefonsko pitawe. PTT, dobro ve~e.
Gledateqka: Halo, dobro ve~e. Dobro ve~e, Mi}o, pozdravqam
435
vas. Imam jedno pitawe za druga eeqa. Ako ikada postane poslanik i u|e u skuptinu, da li }e da sedi nama sa leve strane ili sa svoje leve strane.
Milovan Ili} Minimaks: Pa, tamo gde je opozicija, vaqda.
Gledateqka: Pa, ne znam. Toliko, to je za wega pitawe.
Dr Vojislav eeq: Pa, ja mislim, u principu, tamo gde se zatekne radno mesto.
Milovan Ili} Minimaks: Da li bi voleo pored Batri}a Jovanovi}a da sedne?
Dr Vojislav eeq: Ja mislim da bi to bilo strano interesantno.
Milovan Ili} Minimaks: A da li bi voleo pored onoga to ima
tu`nu pri~u? Vide}emo posle, to }e biti uspomena na Slobodana Unkovi}a, poto je podneo ostavku, ono to ima tuàn kraj. to je u pola ~etiri pri~ao jedan.
Dr Vojislav eeq: Ti to gleda do pola ~etiri ujutru.
Milovan Ili} Minimaks: Ne, ja pritisnem dugme, ja imam onaj
aparat. Pritisnem dugme, pa mi snimi aparat, pa ujutru kad se probudim ja ih onda gledam, pa ih vra}am, mu~im, pa zaustavqam sliku, pa
im se smejem i tako daqe. Slobodan, opet Slobodan pita eeqa u
vezi titule vojvode, ko mu je dao?
Dr Vojislav eeq: Pa, titulu vojvode mi je dao jedini ìvi
~etni~ki vojvoda Mom~ilo \uji}.
Milovan Ili} Minimaks: To je negde u Americi, je li tako?
Dr Vojislav eeq: To je bilo na Vidovdan 1989. godine, u manastiru...
Milovan Ili} Minimaks: Tamo si zapalio sve}u Draì.
Milovan Ili} Minimaks: U to vreme, to je Boga mi, bilo onako
nezgodno.
Dr Vojislav eeq: Pa bilo je, na neki na~in.
Milovan Ili} Minimaks: Sad vie to nije.
Dr Vojislav eeq: Zato je bilo poseban izazov, a sad...
Milovan Ili} Minimaks: Sad to vie nije tos.
Dr Vojislav eeq: Ja sam i Tita napadao kada je to bilo opasno. Vidi da sam hrabar.
Milovan Ili} Minimaks: Normalno. Bi}e posle pitawe kada
}e da srui ku}u, nego za Draganu, ne tvoju nego ovu. Za Draganu
kada }e biti koncert u Beogradu?
Dragana Mirkovi}: Sa slede}om plo~om, zna~i krajem godine, otprilike.
Milovan Ili} Minimaks: Ho}e li biti u Pioniru, u sindikatu,
u Sava centru?
Dragana Mirkovi}: Ja mislim u Domu sindikata, poto mi je tu
nekako najidealnija sala.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro. Tiho, kad ima ti predstavu
ponovo? Hteo bi Voja da do|e, ima slobodan dan, a ima i vika neki
436
paradajz u konzervama.
Tihomir Arsi}: Imam ja slobodno mesto za wega. Viak, imam
predstavu u petak uve~e, u pozoritu Duko Radovi}, to je u petak
uve~e, pa evo, ovom prilikom vas pozivam.
Milovan Ili} Minimaks: Ho}e li da hrli tamo?
Dr Vojislav eeq: Idem u Srpsku Crwu.
Milovan Ili} Minimaks: Pa gde si u subotu, u nedequ?
Dr Vojislav eeq: U subotu sam u Vrawu.
Milovan Ili} Minimaks: U Vrawu.
Dr Vojislav eeq: U nedequ sam ujutru u Sivcu, a nave~e sam u
Bajinoj Bati.
Milovan Ili} Minimaks: Je li, a 17og si u skuptini. Poto
su izbori 16og, pa ja prejudiciram, malo. Ne, pa ti bi sigurno voleo
da pobedi, siguran sam.
Dr Vojislav eeq: A i ti bi to voleo.
Milovan Ili} Minimaks: Ne, ja ne}u da se opredequjem.
Dr Vojislav eeq: Pa dobro, ne}e javno, ali...
Milovan Ili} Minimaks: Milica pita eeqa ta je pri~ao
po Hrvatskoj pa je zaplaio narod? Samo kad se kaè oni ve} beè.
Dr Vojislav eeq: Ja ih zaplaio?
Milovan Ili} Minimaks: Stvarno, ta si ti radio?
Dr Vojislav eeq: Jesam li ih ja zaplaio?
Milovan Ili} Minimaks: Ne znam stvarno, ali plae se tebe.
Dr Vojislav eeq: Ja u Hrvatsku nisam iao. Ja idem samo po
srpskim zemqama.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, hteo je da pita na gledalac
Minimaksa, da li bi smeo ti da ode, ovako, bez pet telohraniteqa u
Zagreb, u|e u gradsku kafanu i kaè prosim vas kavicu. Da li bi
otiao?
Dr Vojislav eeq: Sad si mi dao dobru ideju, da...
Milovan Ili} Minimaks: Proba.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro ve~e, neko èli da se ukqu~i.
Milovan Ili} Minimaks: Vi ste?
Gledalac: Mile Bakai}.
Milovan Ili} Minimaks: Mile Bakaji}.
Gledalac: Nema J. Hteo bih neto da pitam, prvo ovu drugaricu Cecu.
Milovan Ili} Minimaks: Nije Ceca. Nije Ceca. Ceca je konkurentska firma. Dragana Mirkovi}.
Gledalac: A da.
Milovan Ili} Minimaks: Mamina i tatina simpatija i moja.
Gledalac: Ali vidite, ta Dragana Mirkovi} iza ne~ega se uvek
zaklawa, vaqda moè da se javno izjasni za {ta je.
Milovan Ili} Minimaks: Po pitawu politike i glasawa i to?
437
Gledalac: Ba tako.
Milovan Ili} Minimaks: Ja mislim da ima sveta koji zaista gledaju svoja posla i da...
Dragana Mirkovi}: Pa znate ta, ja ina~e ne volim da razmiqam o politici i ne èlim, jer o tome mislim da bi samo mogla da izgubim i kao li~nost i ne znam, i neki svoj mir, uopte, i
mislim da je boqe da ja ostanem pri onome za ta sam ro|ena, da pevam.
Milovan Ili} Minimaks: To zato da vas ne omrznu ovi drugi?
Dragana Mirkovi}: Ne, ne, ne. îsto zbog mene.
Milovan Ili} Minimaks: A zato ste onda rekli da navijate za
Zvezdu, ta mislite, ta o vama sada misle navija~i Partizana.
Dragana Mirkovi}: Svi navijaju za Zvezdu.
Milovan Ili} Minimaks: Svi?
Gledalac: To zna~i, onda }emo gospodinu eequ, ili kako ve}
ga oslovqavamo, da izgubi po vama, da izgubi.
Dragana Mirkovi}: Ne, ja stvarno, ne razumem se, nemojte mene to
da pitate, stvarno.
Milovan Ili} Minimaks: Dragana ima 23 godine, ja u tim godinama nisam znao ni ko vlada. Samo sam video neke slike i ono; baca
cve}e na plavi voz, jer nisam imao bombu. Sad je lako Vojo, sad je lako, trebalo je to pri~ati u ono vreme kada je bilo ono Trla baba
lan.
Dr Vojislav eeq: Zna kako je meni u vojsci bilo gadno. Zatekao sam se u vojci ba kada je pokojnik bio bolestan i kad smo svakog dana o~ekivali da ozdravi i preuzme svoje obaveze.
Milovan Ili} Minimaks: O~ekivali ste s tugom.
Dr Vojislav eeq: I kada je umro, odaberu nas trojicu vojnika
iz ~itavog puka, da odemo i obi|emo odar. I odemo pre ru~ka iz kasarne, negde pred Moskvom se prikqu~imo koloni, pa s kolonom ispod Terazija, pred Kasinu. Istr~imo iz kolone, kupimo burek i vratimo se u kolonu i jedemo burek i naleti major vojne policije sa dva
policajca. Ova dvojica su brzo jela, ispred nas neke devojke, ja sam
celo vreme zabavqao te devojke umesto da poùrim s tim burekom. I
uhvati mene da jedem burek, a doao da odam po~ast vrhodnom komandantu. I izvede me tamo iz kolone, izgalami se na mene, zapie me, i
posle 20 dana otprilike, stiè prijava komandantu puka. E sad, taj
major imao je formular u kome je samo upisivao ime vojnika i tako
rubriku ta je vojnik radio, bio bez dozvole, bio neuredan, pijan,
ovo ono, izme|u ostalog rubrika jeo na javnom mestu. I on je tamo
ozna~io jeo na javnom mestu. I kad je to dolo komandantu puka, on
prosledi komandiru ~ete i ovaj mene pozove na raport, ali onako pro
forme pa nisi trebao, pa kako tamo na Terazijama. Svi jedu, pa i ja
tako.
Milovan Ili} Minimaks: to nisi jeo ìto.
Dr Vojislav eeq: Ima jo jedan opasniji slu~aj, ako suvie
nisam opiran.
438
Milovan Ili} Minimaks: Ne.

Dr Vojislav eeq: To je bilo jedno mesec dana posle Titove
smrti, bio sam zamenik deùrnog ~ete, to je onaj to deùra pored
oru`ja od pono}i, do ujutru, do bu|ewa.
Milovan Ili} Minimaks: Znam, bre, bio sam u armiji.
Dr Vojislav eeq: Jedan mladi} iz ~ete nije mogao da spava,
izaao na hodnik i pravio meni drutvo. Tako neto se zezali,
otiao do vecea, a tamo je bilo pet kabina, ti zna kako je to, kao pola vrata od kaubojskog saluna, a jedna se kabina za~epila, jedna vece
oqa i meni naredi deùrni oficir da ta vrata zakucam i da napiem na komadu papira vece ne radi. I sad, zato da to piem kad
sam ve} zakucao vrata. I sad ja u ali uzmem ogroman komad papira i
napiem krupnim slovima a ovaj to nije mogao da spava, mene po~ne da zeza to sam to uradio, pa doda dole jo u potpisu lekarski
konzilijum. I smejemo se tako obojica, ovaj ode na spavawe, ja zaboravim da skinem papir. I ujutru vojska, kada je krenula na umivawe, to
zatekne. Istraga, deùrni oficir, sve su poslali na preglede, na
grafoloko veta~ewe nae testove iz politi~ke nastave i nisu
uspeli da otkriju. Ina~e je bilo ba...
Milovan Ili} Minimaks: A ta si napisao, samo konzilijum?
Dr Vojislav eeq: Nisam ja nego ovaj, ali ja sam bio sau~esnik.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, a reci mi, da li bi pomoglo
neto da si rekao da si jeo gibanicu? Dobro, idemo daqe, Filip kaè kako je imao hrabrosti eeq da ode sa ~etnicima u Borovo Selo.
Dr Vojislav eeq: Pa sluajte, poto je to srpska zemqa, srpsko selo, nije bilo problema. êtnicima je mesto u srpskom selu, gde
je srpski narod i kakva je tu hrabrost potrebna.
Milovan Ili} Minimaks: Pitawe. Miko Markovi} za Draganu,
koje fore kod tebe pale. Mislim na ta vi...
Dragana Mirkovi}: Pa prvenstveno pristojnost.
Milovan Ili} Minimaks: Pristojnost zna~i fino}a. Da li
igraju ulogu kravate fine i tako?
Dragana Mirkovi}: Pa kravate ba ne verujem.
Milovan Ili} Minimaks: Pa, to je meni rekvizita, to je samo za
emisiju, da bi bila smena emisija, ina~e ne, ja uvek nosim fine.
Zna~i fino}a.
DraganaMirkovi}: Da.
Milovan Ili} Minimaks: Moà ima neto ono 500 SL me~ka.
Dragana Mirkovi}: Ne, to nije tako bitno.
Milovan Ili} Minimaks: Moè da bude siromaak, iz Rakovice
radnik i da glasa za eeqa.
Dragana Mirkovi}: Pa ne bih sada...
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, zna~i da bude fin i kulturan
de~ko. Pali samo fino}a, je li tako? A ima i za gospodina Tihu jedno pitawe, sli~no. Nezgodno, a?
Dragana Mirkovi}: Strano.
439
Milovan Ili} Minimaks: Za Tihu kaè gde je ono gde zalazi,

gde zalazi no}u? Nemoj. Onda nemoj, evo ga drugo pitawe.
Tihomir Arsi}: to re~e gospodin eeq tajna.
Milovan Ili} Minimaks: Tajna, dobro, konspirativno, onda idemo na lalu. Pardon ne idemo na lalu, nego idemo na jednog velikog
majstora koji se zove isto kao pre nedequ dana, Big Lale.
(Nastavak)
Milovan Ili} Minimaks: O~ekujem, kao ono na utakmici u Bariju, da reìja vrati ono usporeno, pa polako, pa dva, pa pola tri, pa ono
malo ovako. Vojo, kako tebi izgleda Lale, dobro to radi?
Dr Vojislav eeq: Dobro je to usavrio.
Milovan Ili} Minimaks: Da li bi mogao da pomogne neto pri
brojawu glasova? Opet za Draganu isto pitawe. Zdravko pita kada izlazi nova plo~a? Ja ne znam, toliko qudi sa oduevqewem i nestrpqewem ~ekaju tu novu plo~u, ja ne znam zato.
Dragana Mirkovi}: Pa meni je drago zbog toga, naravno.
Milovan Ili} Minimaks: Da li je to zato to radi dobro, jel
da?
Milovan Ili} Minimaks: Da li je istina da ste vi najmla|i pobednik Posela?
Dragana Mirkovi}: Jeste. Da, da.
Milovan Ili} Minimaks: Dobi li nagradu na Mesamu?
Dragana Mirkovi}: Na Mesamu nisam ni u~estvovala.
Milovan Ili} Minimaks: A zlatni mikrofoni?
Dragana Mirkovi}: Da li to postoji, ja ne znam da postoji.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, da li ima Oskar popularnosti?
Dragana Mirkovi}: Da, i to sam dobila.
Milovan Ili} Minimaks: A da li ima neto to niste dobili.
Grip, recimo, ili neto?
Dragana Mirkovi}: Na svu sre}u nisam dobila grip.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, evo neko èli da se ukqu~i direktno u Minimaksoviziju. Dobro ve~e.
Gledateqka: Dobro ve~e Mi}o. Halo.
Milovan Ili} Minimaks: Molim, ~ujem vas. Da li se poznajemo?
Gledateqka: Ne, ali vidimo se, vidimo se.
Milovan Ili} Minimaks: Pa vidim neto intimno, neto kao
Mi}o, Mi}o, gospodine ili druè Ili}u ili neto tako, vojvodo
ili vojvodo Vojo.
Gledateqka: Pa dobro, ja to iz srca, vaqda ne}e niko da se quti.
Milovan Ili} Minimaks: Ne, ne.
Gledateqka: Da prvo pozdravim Draganu, jer je ona jedina, tako da
kaèm u mawini, poto su sve mukarci oko we.
Milovan Ili} Minimaks: Jeste, jeste.
Gledateqka: I malo vie podrke u karijeri, i uspeha, a Tihomiru neto ne znam, da li je ve~eras neto neudobno, neto se stalno ~eka.
440
Milovan Ili} Minimaks: Vrpoqi.

Gledateqka: Da.
Milovan Ili} Minimaks: Ja ne znam da li zbog stolice ili zbog
Voje eeqa. Neto mu ne odgovara.
Gledateqka: Ne znam.
Milovan Ili} Minimaks: Tiha je dobar de~ko, on je 12 dana ìveo u ~ergi.
Gledateqka: On je dobar i kao glumac i puno uspeha isto u karijeri, a...
Milovan Ili} Minimaks: A za eeqa?
Gledalac: A drugu eequ, ne znam, mislim bar to se ti~e ovako politike i u svemu, ve} jednom da se prestane sa tim malo vie, kako da kaèm...
Milovan Ili} Minimaks: Qubavi...
Gledalac: Pa, mira, vie mira.
Milovan Ili} Minimaks: Da.
Gledalac: Da. I toliko. Hvala vam.
Milovan Ili} Minimaks: Hvala i vama. Vojo, ho}e li biti mira
ili ne}e?
Dr Vojislav eeq: Bi}e, samo se ne zna kad }e.
Milovan Ili} Minimaks: Kad }e, aha dobro. Dobro, a kad }e da
po~ne tre}i svetski mir?
Dr Vojislav eeq: Posle tre}eg svetskog rata vaqda.
Milovan Ili} Minimaks: Da. Je li, neto se naoruàvaju ovi po
Evropi, neki paktovi, neto protiv nas, neto nam prete, da li se ti
plai toga?
Dr Vojislav eeq: Ma ne, to je sitnica.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, a ta misli za ovu pomo}
ameri~ku, da li je boqe da nam nita ne daju, da nas ostave na miru?
Dr Vojislav eeq: Pa boqe da nam nita ne daju, od tih pet miliona dolara samo dva miliona ide na odràvawe Ku}e cveta.
Milovan Ili} Minimaks: Opa, pa ta toliko zalivaju, ta je
to?
Dr Vojislav eeq: Pa ne znam, to ti treba da zna, vaqda.
Milovan Ili} Minimaks: Ja nema pojma. Nego, reci mi, ti si po~eo to ruewe i malo si ostavio.
Dr Vojislav eeq: Traje, to je proces, kontinuiran proces.
Milovan Ili} Minimaks: Ganrena.
Dr Vojislav eeq: Gangrena.
Milovan Ili} Minimaks: Zvonimir te pita. Kada }e biti dovoqno hrabar da sedne na balkon Narodnog pozorita u Beogradu?
Dr Vojislav eeq: I da komandujem juri.
Milovan Ili} Minimaks: Da bude golub. Ovaj, zna~i ti ne}e
biti na ovom mitingu 9og.
Dr Vojislav eeq: Ne, ne}emo u~estvovati na tom mitingu.
Milovan Ili} Minimaks: Da li ima telohraniteqe, pita te jedan Jovan.
441
Dr Vojislav eeq: Pa ta }e mi telohraiteqi kada sam ja najja~i?

Milovan Ili} Minimaks: Dobro, da li si ve~eras doao ovde u
studio bez telohraniteqa ili sa telohraniteqima?
Dr Vojislav eeq: Bez telohraniteqa.
Milovan Ili} Minimaks: Ima neko oru`je kod sebe?
Dr Vojislav eeq: Imam.
Milovan Ili} Minimaks: Koje?
Dr Vojislav eeq: Imam pitoq.
Milovan Ili} Minimaks: Sad ovde?
Milovan Ili} Minimaks: Qudi, da li vi verujete. Dobro. U redu, verujem. Dobro, zbog ~ega ga nosi, da li se ose}a nesigurno?
Dr Vojislav eeq: Ne, tako, prija mi, lepo mi stoji i tako. Sad
je letwi period, po~e}e komarci, a ovo je vrlo zgodno.
Milovan Ili} Minimaks: Ja tebe ne mogu da zamislim sa pitoqem, zaista ti meni deluje ovako sportski, ja znam da ti reava
probleme ili svojeru~no ili sa bezbol palicom.,
Dr Vojislav eeq: Pa zavisi kako koga potka~im.
Milovan Ili} Minimaks: Da li je letwa sezona, kada je u modi
ovaj golf, kako se zove bezbol. Nena Perovi} za eeqa koliko
godina ima wegov sin?
Dr Vojislav eeq: Sedam godina, sad osmog juna navrava.
Milovan Ili} Minimaks: Da li je svestan svoje odgovornosti
kad huka omladinu na bratoubila~ki rat? To je ve} uvreda.
Dr Vojislav eeq: Kako bratoubila~ki rat? S kojom to bra}om?
Milovan Ili} Minimaks: Pa misli mo`da na neke, tako. Opet za
eqa, malo }emo da promeamo pitawca za Draganu. Pardon, evo ga
ovde jedno lepo pitawe za Draganu. A ne, pardon, da li bi boqe
prola na Evroviziji nego Bebi Dol, pita Nenad Maleti}.
Dragana Mirkovi}: Pa ne znam, zavisi.
Milovan Ili} Minimaks: Pa ta mislite, da li biste boqe
proli?
Dragana Mirkovi}: Sve zavisi od pesme.
Milovan Ili} Minimaks: Pa ne biste mogli da budete dvadesetprvi, nikako.
Dragana Mirkovi}: Pa verovatno ne bih, vaqda, ne moè dva puta da se ponovi.
Milovan Ili} Minimaks: Da li ~uje ovo Bebi Dol, da li vas
slua Bebi Dol? Zna~i, rekli ste da ne moè gore od we. alim se
ja malo. Znam, pa teko je biti dvadesetprvi. Pa evo da je eeq
otiao i da peva curi mi curi burek, pa bi bio bar devetnaesti, ne
bi bio dvadesetprvi. Evo, jo neko èli neto da nas priupita. Dobro ve~e.
Gledalac: Dobro ve~e. Profesor Ili} iz Beograda. Redovno pratim vau emisiju i uìvam u woj.
442
Milovan Ili} Minimaks: Da li ste sa Medicinskog fakulteta

mo`da?
Gledalac: Ne, nisam, nisam. Sa jednog mnogo racionalnijeg. E sad,
molim vas, naravno da krenem s desne strane i da pozdravim i vojvodu eeqa sa velikim potovawem, naravno. Malo pre nismo ~uli
odgovor u vezi pitawa jednog gospodina, oko ovih demonstracija ili
ne znam kako da ih nazovemo.
Milovan Ili} Minimaks: Da, rekao je ne}e do}i, ali...
Gledalac: Da idemo daqe. Zaista bez uvrede, mada ja nisam neto
naro~ito muzi~ki obrazovan, ali za gospo|icu Mirkovi}. Jedino
to mi smeta to su mnoge pesme koje peva, a koje nisu sa ovog naeg
prostora, koje imaju u sebi mnogo turskog, mnogo bliskoisto~nog, da
ne upotrebim i druge re~i. Prema tome, wen glas i sve ostalo zasluùje da bude posve}en Srbiji i srpskom melosu, a ne ovim izvitoperenim, sa ovih drugih prostora koji mi smetaju.
Milovan Ili} Minimaks: Dragana je ve} rekla da se to da popraviti.
Dragana Mirkovi}: To se najlake da popraviti.
Gledalac: Da, eto samo toliko. Zna~i, volim da je sluam i tako daqe, ali samo kad ne peva ove pesme koje mom uhu, ~isto srpskom, smetaju.
Milovan Ili} Minimaks: Da li imate neto za Tihu Arsi}a?
Gledalac: Za Tihu, to kaù sre}an mu rad i daqe, mlad je to kaù, pa ima vremena da sve to i popravi.
Milovan Ili} Minimaks: Da, da.
Gledalac: Prijatno.
Milovan Ili} Minimaks: Hvala, sve najboqe. Pa evo, ne znam, da
nam Dragana kaè, ja mislim da je to bio jedan period kada je to bilo
u modi.
Dragana Mirkovi}: Pa da, to je bilo jako popularno i ja mislim
da su svi pevali na taj na~in i takvu muziku i svirali i to ne samo peva~i ju`nog vetra, ~ak i vie drugi nego mi, ali eto mi smo, ta ja
znam, na nas nekako najvie drvqe i kamewe, ali vaqda ne}e.
Milovan Ili} Minimaks: Vojvoda ba oboàva te fundamentalisti~ke pesme, jel da? Nego, da vidimo mi, da se podsetimo, da li se
se}a ta je bilo pre mesec dana? Bio je 4. maj i ti si probao da
srui, ali neto je bila ta gra|a jaka, ta ja znam, tako da si odustao. Da se malo podsetimo kako je bilo to 04. maja u Beogradu.
(Nastavak posle priloga)
Dr Vojislav eeq: Srpska radikalna stranka i weni kolektivni ~lanovi, Srpski ~etni~ki pokret i Srpski kulturni klub, pre dva
meseca su javno uputili zahtev aktuelnom jugoslovenskom komunisti~kom reìmu da se grob najve}eg zlikovca i zlo~inca u istoriji
srpskog narda Josipa Broza Tita pod hitno seli iz Beograda. Pokrenuta je inicijativa u hrvatskom saboru da se posmrtni ostaci zlikovca i zlo~inca sele iz Beograda za Kumrovec. Mi }emo zato pokazati
jo malo strpqewa, ne}emo im ~vrst rok ostavqati, ali ih upozoravamo da nae strpqewe nije beskrajno. Mi ne}emo srpske mladi}e vo443
diti da juriaju na policiju i na srpske mladi}e u vojni~kim uniformama koji su okruìli zlikovca i zlo~inca Josipa Broza Tita.
Milovan Ili} Minimaks: Naravno, pitawa stiù i daqe. Mi radimo ve~eras jo samo 18 minuta, a mo`da, Boga mi i 19, ako nam dozvoli reìja, ili Upravni odbor, kolegijum. Da vas pitam, da li vam
je dobro ovde, malo vru}e Dragana.
Dragana Mirkovi}: Malo.
Milovan Ili} Minimaks: Evo, ba jedno nezgodno pitawe za
Draganu M. Jovan Miloevi} kaè zato nije oputena?
Dragana Mirkovi}: Pa to nije neprijatno pitawe, mislim da je to
sasvim razumqivo, poto sam ja vie navikla na neka pitawa...
Milovan Ili} Minimaks: Nezgodna.
Dragana Mirkovi}: O muzici. Ne. O muzici i umetnosti, a mawe
o politici, tako da je sasvim normalno to...
Milovan Ili} Minimaks: Pa dobro, ja sam pitao i o godiwem
odmoru.
Dragana Mirkovi}: Da. Sve.
Milovan Ili} Minimaks: Pa sam pitao ono ta kod tebe prolazi, koje fore, pa...
Dragana Mirkovi}: Pa o glasawu.
Milovan Ili} Minimaks: Evo, isti gospodin Jovan Miloevi}
pita eeqa, da li ima devojku, kako se zove i kako stoji na planu
qubavi.
Dr Vojislav eeq: Nije vaqda da mukarac to pita. Prosto ne
verujem.
Milovan Ili} Minimaks: Pa dobro, mo`da misli kakva je ta izabranica, da li udara qude flaom po glavi. Nita nije smeno, to
bi rekao Unkovi} nemojte molim vas ovo je ozbiqna stvar.
Dr Vojislav eeq: Na koga si mislio?
Milovan Ili} Minimaks: Ne, na gospodina Unkovi}a koji je podneo ostavku, meni je drago...
Dr Vojislav eeq: Na koga si mislio to flaom po glavi i to?
Milovan Ili} Minimaks: E pa, ne znam, to je pisalo u novinama.
Ne, kaù qudi da iza svakog uspenog ~oveka stoji jedna uspena èna. Pa i iza tebe mora da neko stoji. Ja }u da pomenem sad ko je to. Zoran pita Minimaksa da pita Draganu kada }e da prestane da peva
und. Ja mislim da Dragana ne peva und i ne}u to da je pitam. Je li
tako Dragana?
Dragana Mirkovi}: Nema veze.
Milovan Ili} Minimaks: Ona peva zaista lepe pesmice, ja to pesmice kaèm od najboqe namere, a ne zato to su pesmi~oqci, nego
zaista pesme, prave pesme. Zato je narod i voli. Dobro ve~e, da vas ~ujemo.
Milovan Ili} Minimaks: Samo pitajte, dobro ve~e.
Gledateqka: @elim da pozdravim Draganu Mirkovi} i da kaèm
da je jedna izuzetna devojka, peva divne pesme.
444
Milovan Ili} Minimaks: E to, to.

Gledateqka: Da, da, stvarno. @elim da pozdaravim eeqa, on
mi je komija u Batajnici, i Tihomiru Arsi}u da kaèm da je jedan
fini glumac.
Milovan Ili} Minimaks: meker.
Glumac: Da, to, ali najvie Draganu Mirkovi}.
Dragana Mirkovi}: Hvala puno.
Milovan Ili} Minimaks: Ja sam Tihi davao ~asove, za Draganu,
Dragana je zaista super, ja ne znam, ja uvek imam toliko fine goste da
mi je prosto neprijatno.
Gledateqka: Pozdravqam i vas.
Milovan Ili} Minimaks: E samo jo neto, trenutak, molim
vas, kakav je komija eeq?
Gledateqka: Dobar.
Milovan Ili} Minimaks: Da li ubija dosadu tamo, da li se izleàva ponekad pred ku}om i tako?
Gledateqka: Ne, ne.
Milovan Ili} Minimaks: Nita, zna~i samo vodi politiku i
nita drugo.
Gledateqka: Da.
Milovan Ili} Minimaks: Boìdar Jeki} za eeqa, miqewe
o novom ministru unutrawih poslova, kakve su mu anse protiv
Janine armade?
Dr Vojislav eeq: Pa da ga prvo vidimo na delu, pa }emo onda
da sudimo.
Milovan Ili} Minimaks: Janu, a? Evo, da vidimo, jo jedno pitawce za Draganu. Dobro koje fore, a ovde ima jedno pitawe ~uo sam
da se bavi filatelijom, pita jedan gledalac, nije rekao kako se zove. Koliko si skupila maraka?
Dragana Mirkovi}: Pa, ja se uote ne bavim...
Milovan Ili} Minimaks: Filatelijom.
Dragana Mirkovi}: Da, filatelijom. A to se ti~e maraka, to je
verovatno vie tos. Toliko sam ja razumela.
Milovan Ili} Minimaks: Da li ste zadovoqni vi sa prihodima?
Dragana Mirkovi}: Pa jesam.
Milovan Ili} Minimaks: Vaim, ne mislim naim, nego vaim.
Ja sam danas ~uo jedan podatak fantasti~an, ne znam, to }e sigurno uzbuditi gospodina eeqa, on sigurno zna boqe nego ja, da recimo
est miliona Jugoslovena ìvi tako re}i na ivici bede, da milon Jugoslovena prima minimalac, da ìvi na minimalcu, to zna~i na ovolikom. ta se smeje ti. Ne, to su stvarno podaci zastrauju}i za
moj ra~un, a vide}emo kad u|e gospodin eeq u skuptinu, vaqda }e
neto biti boqe.
Vida pita eeqa, kada }e prestati sukobi sa himnom, Vukom i
Slobodanom Miloevi}em?
Dr Vojislav eeq: Pa ja ne znam o kakvim je sukobima re~, to
se mene ti~e...
445
Milovan Ili} Minimaks: Pa ne, ali nije ovo himnom, nego kumom vaqda.
Dr Vojislav eeq: Ja sam tako miroqubiva priroda da se ni sa
kim ne sukobqavam.
Milovan Ili} Minimaks: ta ti misli, to sad biraju srpsku
himnu i grb?
Dr Vojislav eeq: Pa krajwe je vreme.
Milovan Ili} Minimaks: Koju bi ti pesmu izabrao za himnu?
Dr Vojislav eeq: Boè pravde.
Milovan Ili} Minimaks: Boè pravde. Dragana, da li ste
vi, kada bi vas neko pitao koju biste pesmu izabrali za himnu, recimo Boè pravde, Tamo daleko, ne daj Boè, ovaj, Na Drini }uprija, ovaj, Kre}e se la|a francuska ili, recimo, Mar na
Drinu.
Dragana Mirkovi}: Pa, koju budu izabrali, ja }u biti za wu.
Milovan Ili} Minimaks: Evo recimo, ko je za Boè pravde.
Dr Vojislav eeq: Ja sam za Boè pravde.
Milovan Ili} Minimaks: Tiho?
Dr Vojislav eeq: Ja sam za onu Oj vojvodo Sin|eli}u.
Milovan Ili} Minimaks: Evo, da li moèmo sad da napravimo jedan presedan, pa recimo da Dragana, na primer, otpeva jedno par~e pesme, kad ve} ovde imamo Oj vojvodo.
Tihomir Arsi}: Ma ho}e Dragana sigurno.
Milovan Ili} Minimaks: Kako, hajde da po~nemo mi a ona neka
nastavi.
Tihomir Arsi}: Samo pusti mene da je ja ubedim.
Milovan Ili} Minimaks: Oj vojvodo equ. Oj vojvodo ti si
pao... Nisi pao.
Dr Vojislav eeq: Nisam pao.
Milovan Ili} Minimaks: Meni je vrlo neprijatno, opet je na redu Tiha Arsi}. Izvini, molim te, ali opet }emo da vidimo odlomak
iz predstave Tako je govorio Broz. Izvini, nemoj da se quti.
Dr Vojislav eeq: Pa kad }u ja na red vie da do|em.
Milovan Ili} Minimaks: Pa dobro, ti si imao malopre, imao si
malopre vremena. Tiho, bio si stvarno neponovqiv, mislim, ne ponovilo se, jel da?
Dr Vojislav eeq: To majka vie ne ra|a.
Milovan Ili} Minimaks: To je nama naa borba dala. Dobro, evo
jo jedna vest sa teleksa i idemo odmah, na brzaka, na nekoliko pitawa i polako prema kraju. Zbog toga to Stipe Mesi} nije izabran za
predsednika Predsednitva, Amerika je obustavila pomo} Jugoslaviji u vrednosti od pet miliona dolara. I ranije se znalo da je Mesi} mnogo teàk ~ovek, ali se nije znalo da je teàk pet miliona dolara. Za Minimaksa, da li reklamira stranku Bore \or|evi}a, ja mislim da se to vidi. Odmah idemo daqe. Za Draganu M. Vesna Pei},
treba joj lekcija iz politike, da li bi eeq to hteo da joj priuti.
ta mislite vi, Dragana, da li biste hteli da malo ovako, da u|ete,
446
mislim, u politiku.
Dragana Mirkovi}: Ne, ne bih volela.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, idemo odmah daqe. eeq, da
li prima i ène dobrovoqce u svoju armiju.
Dr Vojislav eeq: Jo nismo po~eli.
Milovan Ili} Minimaks: Nismo po~eli. Za eeqa, Dragi Jovanovi}, da li pije kafu s Miloevi}em.
Dr Vojislav eeq: Jo nisam po~eo kafu da pijem.
Milovan Ili} Minimaks: Aleksandra Stojanovi} za eeqa,
kada }e SRS, a to zna~i Srpska radikalna stranka imati svoje prostorije?
Dr Vojislav eeq: Ve} smo dobili svoje prostorije u Milutina Boji}a broj 2, iz Palmoti}eve ulice se ulazi.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, zna~i, oni koji ho}e da svrate,
tvoji teroristi i ostali da se u~lane, je li tako?
Dr Vojislav eeq: Mogu da svrate.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro, ovde za Tihu imamo jedno pitawe. Da li si u braku ili si kao ptica na grani, Dara Leki}.
Tihomir Arsi}: Kako je rekao gospodin eeq, konspirativna
tajna.
Milovan Ili} Minimaks: Dobro. Za eeqa, Milorad, da li je
napredovao u vojnoj slu`bi i kakve utiske ima o vremenu provedenom
u JNA?
Dr Vojislav eeq: Pa, poto sam doao do najvieg ~ina, ~ina ~etni~kog vojvode, zvawa ~etni~kog vojovde, to se vojnog napredovawa ti~e, nemam kud. A kada sam bio u ovoj oficijelnoj jugoslovenskoj armiji, Titovoj armiji, tamo sam bio desetar, zna~i kaplar,
od prilike kao i Tito, Tito je kao kaplar postao maral, a ja sam kao
titov kaplar postao ~etni~ki vojvoda.
Tihomir Arsi}: Negde se kaè da ste doktorirali na optenarodnoj odbrani.
Dr Vojislav eeq: A to su zli jezici.
Milovan Ili} Minimaks: Ne}emo sad to. Molim vas. Dobro ve~e, izvolite.
Milovan Ili} Minimaks: Evo, ba imamo spreman jedan prilog iz
skuptine, uspomena na Unkovi}a. Samo recite ta imate da pitate.
Gledalac: Dobro ve~e, ja sam Boko sa Novog Beograda.
Milovan Ili} Minimaks: Da li imate dobru sliku?
Gledalac: Super.
Milovan Ili} Minimaks: A ton?
Gledalac: Ton odli~an.
Milovan Ili} Minimaks: Kako se video malo pre onaj, kako se
zove to, instrument za pucawe to je drào...
Gledalac: Odli~no se videlo. To treba zahvaliti reìseru i kamermanu.
Milovan Ili} Minimaks: E fino, izvolite pitawe. Dobro ve~e,
447
izvolite.
Gledalac: Hteo samo prvo da kaèm da imam jednu, prvo bih hteo
vas da pitam...
Milovan Ili} Minimaks: Dobro ve~e, izvolite.
Gledalac: U dnevnoj tampi ~esto puta je raskorak izme|u onoga
to pie i kad po~iwe emisija.
Milovan Ili} Minimaks: A, to }emo da pogledamo.
Gledalac: I zamolio bih vas ubudu}e da objavqujete imena gostiju u TV programu u dnevnoj tampi.
Milovan Ili} Minimaks: Znate ta, ponekad se stvarno ne zna
do posledeg ~asa, evo mi smo mislili da }e ve~eras biti, na primer,
jo jedan gost, Sinia Mihajlovi}, me|utim iz Zvezde su poru~ili
da ne bi bilo zgodno, da je on ve}m nogo eksponiran.
Gledalac: A imao bih jedno pitawe za gospodina eqa.
Milovan Ili} Minimaks: Evo ~uje, gospodin slua. I odgovara,
krajwe je vreme da neko odgovara.
Gledalac: Sluao sam va komentar o formirawu ovih novih
slovena~kih i hrvatskih armada, mi smo to gledali i videli smo onu
stranu vojsku od 300 qudi.
Dr Vojislav eeq: Pa, ja sam ve} to komentarisao, kad sam video kako onaj odse~no podnosi raport u Zagrebu, to je neto bilo neverovatno, ja mislim da bi i Titovu vojsku za~as savladao, a kamoli
da mi ~etnike...
Milovan Ili} Minimaks: Koju vojsku?
Dr Vojislav eeq: Ovu hrvatsku.
Milovan Ili} Minimaks: Ti to zove vojska. Dobro. Evo sad malo ono to najavqujemo. Dragana, da li ste vi videli ovu pri~u o dedi i unuku u skutini?
Milovan Ili} Minimaks: Tiho, da li si ti video?
Tihomir Arsi}: Da.
Milovan Ili} Minimaks: I ta misli?
Tihomir Arsi}: Zabavno je, odli~no je.
Milovan Ili} Minimaks: Evo, sad }emo da vidimo zbog ~ega je
ustvari Unkovi} podneo stavku, on se toliko hvatao za glavu qudi
moji, pa nemjte qudi, ja ne znam kako je izdrào uote toliko dugo da
bude predsednik skuptine, dakle jedna uspomena na Slobodana Unkovi}a kao da je daleko bilo.
TV prilog:
Slobodan Unkovi}: Ja ho}u da kaèm neto jednom pri~om. I
za nas i za wih. Moja je pri~a. Dobro, dobro i ja sam sluao dosta
i dosta sam dugo ~ekao da do|em dovde. Uhvatili su dedu i unuka kako su ili i naiao je neprijateq i trebalo je da potraè put.
Dobro, vi se smejte, ja }u da kaèm to. Da dovrim ja pri~u, jer mene...
Nepoznata osoba: Ja vas molim, stvarno nije smeno, stvarno nije smeno i molio bih vas najlepe. Mi smo vrlo ozbiqni qudi mo448
ramo da se vrlo ozbiqno ponaamo.

Slobodan Unkovi}: I kada je neprijateq zatraìo put, smejte se
vi, ja i èlim da se vi i daqe smejete. Kada je zatraìo put, deda je
znao da moè da po|e putem i iza|e u mo~varu odakle ne bi neprijateq izaao nikad, ali je unuk bio s wim, kada su ostavili i uzeli de~aka da vodi daqe.
Nepoznata osoba: Hvala velika, ja se zahvaqujem.
Slobodan Unkovi}: Ne, ne, molim vas, ja }u da zavrim.
Nepoznata osoba: Pa dajte, molim vas, imamo tekst, pa nemojmo
anegdote u tri sata...
Slobodan Unkovi}: Molim vas nije to anegdota. Molim vas da me
ne prekidate. Poto je... Kraj }e biti vrlo tuàn. Samo se vi smejte.
Pa dajmo da ~ujemo tuàn kraj, molim vas. Dajte molim vas.
(Nastavak emisije)
Milovan Ili} Minimaks: I eto polako se bliì kraj. Kako sad
tebi izgleda ovaj deda Jovan.
Dr Vojislav eeq: Vrlo simpati~no.
Milovan Ili} Minimaks: Jel vam sad jasno zato je Unkovi}
podneo ostavku? Dobro. Nama jeste. Ima jo mnogo pitawa, zaista.
Evo za eeqa jo jedno, pa da pre|emo na izvla~ewe nagrada i polako prema kraju. Imamo na kraju pesmu, naravno Dragane Mirkovi}
Ose}am da se zemqa kre}e. Jel to na engleskom?
Dragana Mirkovi}: Da, to je na engleskom.
Milovan Ili} Minimaks: Svaka ~ast. Za eeqa pitawe, Aca
iz Sarajevske ulice, ako se vrati kraq, koga biste predloìli za
dvorsku budalu? Da li ima neku ideju?
Dr Vojislav eeq: [to se toga povratka kraqa ti~e, nema koji kraq da se vrati. Moè samo Narodna skuptina da odlu~i da nam
neko, recimo iz dinastije Kara|or|evi}a, bude kraq.
Milovan Ili} Minimaks: Koga bi ti predloìo?
Dr Vojislav eeq: Pa to neka Narodna skuptina odlu~i kao
to je uvek odlu~ivala, ali ovoga koga forsira Ante Markovi}, ja
sam protiv wega, ovog princa Aleksandra.
Milovan Ili} Minimaks: Ko }e drugi?
Dr Vojislav eeq: Ima princ Tomislav, imaju sinovi princa
Andreja.
Milovan Ili} Minimaks: Ko je za princezu Jelisavetu Kara|or|evi}?
Dr Vojislav eeq: Wen brat Aleksandar, Pavlov sin, tako|e.
Milovan Ili} Minimaks: Da, izvanredan, on je fini ~ovek.
Dr Vojislav eeq: Koji je veliki intelektualac.
Milovan Ili} Minimaks: Ako do|e princeza Jelisaveta, ja bi
onda, ne bi bio budala nego bi bio wen telohraniteq, mo`da. Dobro.
Evo sad da izvu~emo jednu super nagradu. Beograd, Terazije 3 i Kosovska 49. Kako moè na dva mesta u isto vreme? To je protiv zakona fizike. Daje jedan sedmodnevni besplatni aran`man u Ba{koj Vodi. To
je ono to sam ja pomiwao Dragani za letos. U hotelu Avala B ka449
tegorije, termin moè da odabere kad ho}e, dobija neko od ovih, ja

mislim da se slaète da to izvu~e Dragana, poto je jedina dama me|u nama, tu ve~eras da napravimo ogled. Dobro. Hvala. Ja sam, nisam
ja nita. Hvala. Da vidimo ko je to dobio. To su bili svi gledaoci
ovi koji su se javqali. Quba, pitawe za Minimaksa da li Big Lale
moè da mu odse~e manu, ovo nismo ni stigli da odgovorimo, i ponovo da je sastavi kao Banetu. To je bilo nekada. Da li moè da ise~e.
Ne}e mo}i ove no}i. Dobro. I sad, ovaj, ja bih predloìo jo da podelimo za prisutne u studiju i dve nagrade koje se zovu tromese~na
pretplata na politikina izdawa. Mi }emo da vidimo, samo da vidimo,
reìja koliko? Dvadeset ~etiri? Dvadeset jedan. Tiko, reci nam broj
od jedan do 21.
Tihomir Arsi}: Dvadeset jedan.
Milovan Ili} Minimaks: Ko ima broj 21 u publici? A vas dvoje,
dobro, onda delite pretplatu. Vojo, reci ti jedan broj od jedan...
Dr Vojislav eeq: esnaest.
Milovan Ili} Minimaks: esnaest. Ko ima broj 16? E, ~estitam. Dakle, vi dobijate tromese~nu pretplatu na jedan od politikinih listova, ~asopisa i tako daqe. I to bi otprilike bilo sve, samo
da pitam Draganu jel bilo boqe nego to je Raka predvi|ao ili gore? Jesam vas neto uvredio? Nisam.
Dragana Mirkovi}: Pa, ne. Ali ...
Milovan Ili} Minimaks: Bilo je malo toplo i tako?
Dragana Mirkovi}: Pa, jeste.
Milovan Ili} Minimaks: Jeste. Tiko kako je tebi bilo ve~eras?
Tihomir Arsi}: Nisam imao primedbe nikave.
Milovan Ili} Minimaks: Nikakve. Vojo?
Dr Vojislav eeq: Nijedne.
Milovan Ili} Minimaks: Evo, bili smo zajedno sat i po i 15 minuta. To je zaista bilo onako...
Dr Vojislav eeq: Teko je bilo podneti, ali...
Milovan Ili} Minimaks: I za kraj, naravno, Dragana Mirkovi}.
Mislim, samo jo jedna vest sa teleksa otcepqewe Slovenije zakazano je za 26. jun. Zakazan je i po~etak izgradwe nove Jugoslavije to
je 1. april. To je sve i dovi|ewa kroz nedequ dana, ako se sloè gospoda, ovaj Cimerman i ovi wegovi nalogodavci. ]ao.
450
SASLU[AWE JOVICE STANI[I]A

PRED HA[KIM ISTRA@ITEQIMA
451
Predgovor
Kako sam pre nekoliko godina uspeo da prodrem u strukturu Tuìla{tva Ha{kog tribunala i prona|em osobu od poverewa, koja }e
me redovno informisati o svim zakulisnim radwama, bio sam u stawu da Kurvi del Ponte izazivam velike glavoboqe. Tako sam mesec
dana ranije saznao da se protiv mene konspirativno priprema optu`nica i te pripreme obelodanio kad gotovo niko u to nije verovao.
Pro{le godine sam dva meseca ranije obave{ten da se tuìlac sprema da mi u pro{irenoj optu`nici pripi{e i ratne zlo~ine Vuka
Dra{kovi}a i Zorana \in|i}a. Potom sam na ilegalan na~in do{ao
u posed originalnih snimaka saslu{awa Jovice Sani{i}a pred ha{kim istraìteqima. Pokazalo se da je wegovo svedo~ewe prepuno
opawkavawa wegovih politi~kih protivnika, ali ipak sam odlu~io
da taj materijal ekskluzivno objavim kao prvorazredno istorijsko
dokumentarno {tivo.
Dr Vojislav [e{eq
V000-3543 (1 od 2)
Istraìteq Donald ODonel: Ovo je video snimak razgovora izme|u Vladimira Zuroa i Donalda ODonela iz Tuìteqstva i gospodina Jovice Stani{i}a, vo|en u Beogradu na dan ~etvrtak 8. 11. 2001.
godine. Prisutni Vladimir Zuro i Donald ODonel iz Tuìteqstva,
gospodin Jovica Stani{i} i Mark Yefri, prevodilac. Sada je 11 sati i 45 minuta pre podne. Gospodine Stani{i}u, ja se zovem Donal
ODonel. Vladimir Zuro i ja smo istraìteqi u Tuìteqstvu Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju. Kao {to smo vam malo pre objasnili, ovaj razgovor }e biti snimqen na video ure|aj ovde u ovoj sobi. Da li razumete da sve ono {to kaèmo se snima?
Jovica Stani{i}: Da.
Istraìteq: Koliko mi je poznato, vi ste nedavno razgovarali
sa Tuìteqstvom i u toku tih razgovora vi ste rekli da ste spremni
sudjelovati u ovom razgovoru. Je li to to~no?
Istraìteq: Na osnovu informacija kojima raspolaè Me|unarodni sud, smatramo da ste vi...
Jovica Stani{i}: Mogu li prethodno samo da kaèm u vezi sa
prethodnim pitawem?
Istraìteq: Aha.
Jovica Stani{i}: Ja sam spreman da govorim o svojoj delatnosti
i o delatnosti Slu`be dràvne bezbednosti kojom sam dugo rukovodio u vreme raspada Jugoslavije iskqu~ivo kada nisu u suprotnosti sa
na~elima wenog funkcionisawa, wene organizacije, metodologije
rada. Zna~i, o tome mogu da govorim samo sa stanovi{ta zakonskih
regulativa. Nadam se da razumete {ta to zna~i. U drugom slu~aju ja
452
bih rizikovao da odajem slu`benu tajnu.

Istraìteq: Razumijemo ono {to kaète. Ali prije nego {to
razgovaramo vi{e o tome, ja bih vam hteo re}i va{a prava prema Statutu i onda moèmo posle toga porazgovarati.
Jovica Stani{i}: Izvolite.
Prevodilac: Samo sam mu rekao da nisam dovr{io prevo|ewe
prija{weg re~enog.
Istraìteq: Na osnovu informacija kojima raspolaè Me|unarodni sud, mi smatramo da ste vi osumwi~eni prema Statutu Me|unarodnog suda. Dakle, prije nego {to vam postavim bilo koje drugo pitawe, moram vas obavjestiti o odre|enim pravima koja imate. Najpre,
imate pravo na pomo} prevoditeqa koji }e vam biti dodjeqen besplatno, ako ne govorite ili ne razumjete jezik koji }emo koristiti
za vrijeme ovog razgovora. Gospodin Mark Yefri je ovdje kao prevoditeq za ovaj razgovor. Da li moète razumjeti i komunicirati sa
prevoditeqem?
Istraìteq: Da li se slaète da dana{wi razgovor prevodi
Mark Yefri?
Istraìteq: Za vrijeme razgovora }emo vam postaviti niz pitawa i provoditeq }e ta pitawa prevesti na va{ jezik. Da li to razumijete?
Istraìteq: Sve odgovore koje dajete prevoditeq }e onda prevesti na engleski jezik. Da li razumjete?
Istraìteq: Ako vam nije jasno ono {to vas pitam, molim vas da
traìte da ponovim pitawe i mi }emo poku{ati da ga postavimo na
druga~iji na~in. Da li razumjete?
Istraìteq: Ne morate ni{ta re}i, niti odgovarati na na{a
pitawa ako to ne èlite. Sve {to kaète bi}e zabeqeèno i moè
se iskoristiti protiv vas u kasnijem postupku pred Me|unarodnim
sudom, ukqu~uju}i i su|ewe. Da li razumete?
Istraìteq: Pitawa koja }emo vam postaviti i va{i eventualni odgovori snima}e se na video traku tokom razgovora. Traka sa tim
snimkom tako|e moè postati dokazni materijal. Da li to razumjete?
Prevodilac: Odgovorite, molim vas.
Jovica Stani{i}: Da. Da.
Istraìteq: Imate pravo na pomo} pravnog zastupnika ili
advokata po vlastitom izboru. Ako ne moète platiti pravnog zastupnika Me|unarodni sud }e vam ga besplatno obezbediti. Da li razumete?
Istraìteq: Da li èlite da ovom razgovoru prisustvuje pravni
453
zastupnik ili advokat?

Jovica Stani{i}: Dana{wem ne.
Istraìteq: U redu. Ako u bilo kom trenutku poèlite da ovom
razgovoru prisustvuje pravni zastupnik, molim vas da mi to kaète i
ja }u privremeno prekinuti razgovor da bismo to organizirali. Da
li ste to razumjeli?
Istraìteq: Nakon {to smo obavili razgovor ima}ete priliku
da date dodatne informacije, ima}ete i priliku da pojasnite bilo
{ta {to ste rekli za vreme razgovora, ukoliko mislite da je to mo`da nejasno ili dvosmisleno. Da li to razumjete?
Istraìteq: Nakon {to smo obavili razgovor organizira}emo
da se snimak prekuca i da vam se {to prije obezbjedi primerak tog
transkripta, kao i primjerak trake ili traka na kojima je zabiqeèn
razgovor. Da li to razumjete?
Istraìteq: Originalne trake na kojima je zabiqeèn razgovor
bi}e nakon razgovora stavqene u kovertu i vi tu kovertu moète potpisati. Da li razumete?
Istraìteq: Znamo da imate odre|enih zdravstvenih problema,
zbog kojih }e vam mo`da biti te{ko da sedite dugo, zato vas molimo
da nam kaète kada god trebate pauzu i prekinu}emo razgovor. Da li
razumete?
Jovica Stani{i}: Da, da.
Istraìteq: Da li imate bilo koje pitawe u vezi ovoga {to sam
sad rekao?
Jovica Stani{i}: Mo`da kasnije.
Istraìteq: Moj kolega Vladimir Zuro }e sad nastaviti sa pitawima. Molili bismo da kada spomenete ili ime osobe, ili naziv
mesta, ili naziv organizacije, da to napi{ete na ovom papiru koji }u
vam sad dati, da moèmo {to to~nije napraviti tanskript sa ove trake. Za traku, odre|eno je na papiru brojevima, to je 8 11 01. Da li je to
u redu?
Istraìteq Vladimir Zuro: Gospodine Stani{i}u, da se predstavim, ja se zovem Vladimir Zuro. Kao {to je moj kolega Donald
ODonel rekao, ja sam istraìteq Tuìteqstva. Ja sam pripremio
nekoliko pitawa za vas.
Jovica Stani{i}: Da li je istraìteq istra`ni sudija?
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Istra`ni sudija?
Istraìteq: Ne, ja sam istraìteq u uredu Tuìteqstva.
Jovica Stani{i}: A, iz Tuìteqstva.
Istraìteq: Sistem koji imamo u Hagu, mi kao istraìteqi radimo za Tuìteqstvo.
454
Jovica Stani{i}: To nije normalno, u pravosudnim sistemima

svuda u svetu istra`ni organi su odvojeni od tuìla{tva.
Istraìteq: Takav je sistem Me|unarodnog suda koji smo mi dobili od Me|unarodnog suda i moramo raditi prema Statutu.
Jovica Stani{i}: Ja sam bio ube|en da to nije tako.
Istraìteq: Sve moje kolege, koji su prije razgovarali sa vama
su bili iz istog ureda.
Jovica Stani{i}: Dobro. Izvolite daqe.
Istraìteq: Pre nego {to po~nem da vam postavqam pitawa,
znamo da imate vrlo {iroka znawa o stvarima, jer ste vi dugo vrijeme vodili ovu organizaciju. Zbog toga }emo poku{ati da postavqamo
pitawa na taj na~in da su dovoqno {iroka da moète re}i sve {to
ho}ete re}i, ali da su isto tako dovoqno uska da moète slijediti
niz pitawa. Ako ne èlite da odgovarate na pitawa onda, naravno, ne
smemo insistirati.
Dakle, najpre da po~nem sa va{im osobnim podacima. Ho}ete li,
molim vas, re}i va{e puno ime i mjesto i datum ro|ewa?
Jovica Stani{i}: Da. Ja sam Jovica Stani{i}. Ro|en sam 30. 7.
1950. godine.
Prevodilac: 1950?
Jovica Stani{i}: Da. U Ratkovu. Ratkovo, to je op{tina Oyaci,
Autonomna pokrajina Vojvodina, odnosno Srbija. Dràvqanin sam
Srbije i Jugoslavije, po nacionalnosti sam Srbin.
Istraìteq: Hvala. Htio bih vas ukratko samo pitati za va{u
karijeru i da po~nemo onda od va{eg obrazovawa. Moète li nam,
ukratko samo, opisati va{e obrazovawe?
Jovica Stani{i}: Ja sam osnovnu {kolu i sredwu {kolu, gimnaziju, zavr{io u Ba~koj Palanci, 1969. godine. Studirao sam u Beogradu na Fakultetu politi~kih nauka, me|unarodne odnose sam studirao,
zavr{io sam studije 1974. godine, iste godine oti{ao u vojsku i posle
toga sam se zaposlio.
Istraìteq: Sad {to se ti~e va{e karijere. Moète li nam
ukratko opisati va{u karijeru prije nego {to ste pristupili MUPu, ili ste odmah po~eli?
Jovica Stani{i}: Ja sam pre stupawa u radni odnos u Ministarstvu unutra{wih poslova, radio nekoliko meseci u jednoj elektronskoj kompaniji, to je bila negde druga polovina 1975. godine. A 1975.
godine sam se zaposlio u Ministarstvu i sve do kraja radne karijere
ostao u Ministarstvu, u Slu`bi dràvne bezbednosti.
Istraìteq: Hvala. Razumem ono {to ste rekli o va{im pravnim du`nostima odnosno odgovornostima koje imate prema Ministarstvu unutra{wih poslova, ali htio bih, ako mi moète re}i za
va{u karijeru imena mjesta, odnosno funkcija koje ste imali. Kako
se zovu te funkcije, sve dok niste postali {ef kabineta Dràvne
bezbjednosti?
Jovica Stani{i}: Nisam nikada bio {ef kabineta.
Istraìteq: Onda imamo krivu informaciju.
455
Jovica Stani{i}: Objasni}u vam.

Istraìteq: Ali da se vratimo na ono {to sam pitao. Ako mi
moète ukratko opisati.
Jovica Stani{i}: Ja sam se zaposlio 1975. godine i u Slu`bi sam
pro{ao sve instance od po~etnika do {efa. Ono {to mogu da kaèm
jeste da sam sve vreme radio u kontraobave{tajnim poslovima. Ako
ste razumeli, pro{ao sam sve stepenice rukovode}e u Slu`bi. Zna~i,
sve stepenice u tom najnièm rangu i sve stepenice u najvi{em rangu. Bio sam nekoliko godina pomo}nik {efa Slu`be, zamenik {efa
Slu`be i {ef Slu`be sedam godina. Od 31. decembra 1991. godine do
27. oktobra 1998. godine bio sam {ef Slu`be. U optu`nici stoji da
sam bio u martu {ef Slu`be, to nije ta~no.
Istraìteq: Dakle, dobra je prilika, jo{ dok smo tu, dobra je
prilika da nam objasnite neke stvari ako nisu razja{wene.
Jovica Stani{i}: Naravno.
Istraìteq: Dakle, razumjem na~in kako ste postali {ef DB,
razumjem na~in kako ste nam to objasnili. Moje pitawe bi glasilo: u
toku sukoba u Sloveniji i u Hrvatskoj, dakle od po~etka 1991. godine,
do mawe-vi{e, kraja 1991. godine, prije nego {to ste bili postavqeni za {efa DB-a, {ta je bila va{a funkcija?
Jovica Stani{i}: Ja sam s po~etka jugoslovenske krize bio zamenik {efa. Me|utim, moj problem je bio {to sam ja ~itavu 1991. godinu bio pod istragom zbog, po su{tini, nelojalnosti novom reìmu
koji je uspostavio Milo{evi}. [ef tada{wi je smewen, a ja sam stavqen pod istragu, jer je novo politi~ko rukovodstvo do{lo.
Prevodilac: Politi~ko ili policijsko?
Jovica Stani{i}: Politi~ko, politi~ko rukovodstvo u Srbiji.
I ja imam dokumentaciju o tome. Komisiju je formirao ministar unutra{wih poslova, gospodin Radmilo Bogdanovi}, navodno zbog oticawa podataka iz Slu`be. Stavqen sam pod mere, zna~i prislu{kivawe, pra}ewe i tako daqe i to je trajalo negde do kraja 1991. godine,
septembra, oktobra. Razlozi su bili jasni, oni su hteli da dovedu politi~kog ~oveka za {efa Slu`be. Ja sam bio kandidat za {efa Slu`be kao profesionalac. Nisam bio ~lan partije nijedne i trebalo je
sve te qude skloniti. To je bila moja pozicija s po~etka krize, vrlo
te{ka. Najteè je kada se ~oveku iz Slu`be formira dràvna komisija da ispita wegovu lojalnost. To je najteà stvar koja se nama moè desiti.
Istraìteq: Hvala.
Jovica Stani{i}: Izviwavam se. Za to postoji dokumentacija,
postoje i svedoci o tome. Postoje qudi koji su u~estvovali u istrazi
protiv mene. Govorim vam to, jer èlim da vam pojasnim poziciju u
kojoj sam ja bio i koliku sam efektivnu snagu imao. ôvek pod istragom, bio je u veoma te{koj poziciji kao ~ovek i kao profesionalac.
Izvolite.
Istraìteq: Ima}emo vi{e pitawa {to se ti~e va{eg odnosa sa
drugim qudima kao {to su gospodin Bogdanovi}. Ali samo da vas pi456
tam, da mi razumijemo: kao zamjenik {efa DB-a, kakvi su va{i obi~ni dnevni podaci, {ta ste vi dnevno radili, koje su va{e du`nosti
bile?
Jovica Stani{i}: To nije lako objasniti, ja sam i{ao linijom
kontraobave{tajnom. Jeste. Moj posao je bio kontra{pijunaà ili
kontraterorizam. Sve {to se de{avalo u vezi sa Srbijom, u Srbiji
ili oko Srbije, bila je moja nadle`nost. Zna~i, vo|ewe kontraobave{tajne slu`be.
Istraìteq: Znam da je to te{ko i zbog zakona koliko nam moète re}i, ali kakva je va{a dnevna rutina bila, {ta ste vi svaki dan
radili onda? Ne ba{ u detaqima, jer mi svi sad dolazimo iz razli~itih zemaqa i trebamo razumjeti {ta zapravo radi zamjenik {efa DBa.
Jovica Stani{i}: Moète pretpostaviti ono {to mogu da kaèm.
Prevodilac: Samo malo, molim vas.
Istraìteq: Ali ne sad da govorite o to~no svim detaqima, ali
samo op{irno.
Jovica Stani{i}: Imate {efa Slu`be, kada je to bio politi~ki
~ovek, gospodin Jana}kovi}.
Prevodilac: Jana}kovi}?
Jovica Stani{i}: Jana}kovi}, da, koji izda naloge dnevne, {ta je
prioritet. Ne mora to da bude svaki dan, svako radi svoj posao. On radi svoj posao u okviru svoje nadle`nosti. Ja sam vam rekao koja je moja nadle`nost bila. To su i radni kontakti sa niìm ~inovnicima,
sastanci.
Istraìteq: Hvala. Da idemo sad malo daqe. Moète li nam objasniti okolnosti pod kojima ste postali {ef DB-a, pogotovo ko vas
je preporu~io za tu poziciju i ko vas je postavio?
Jovica Stani{i}: Ja sam, zna~i, do{ao jednim potuno normalnim
putem do zamenika {efa Slu`be. Uglavnom, jednim velikim radom.
Pretpostavqam da sam bio talentovan, ali prevashodno je rad bio
osnova za{to su se raniji qudi opredelili da me razvijaju u {efa
Slu`be. Me|utim, rekao sam vam, kada je do{lo do smene vlasti u Srbiji 1987, 1988. godine, do{lo je i do napada na Slu`bu. Onda su oni
postavili svoga ~oveka. Prvo nisu postavqali {efa. Zna~i, 1990. godine je zamenik ministra vr{io funkciju {efa Slu`be.
Istraìteq: Ko je to bio?
Jovica Stani{i}: Gospodin Todorovi}. Onda su postavili gospodina Jana}kovi}a, ne se}am se kada je to bilo, za {efa. Prema nama
nisu imali poverewa, i upravo je formirawe komisije bio na~in da
se elimini{u profesionalni qudi iz Slu`be. Me|utim, odgovor na
va{e pitawe, kako sam do{ao do toga, do {efa, mislim da je slede}i
1991. godine ve} su bile velike demonstracije u martu. To su najve}e demonstracije posle rata. U~estvovala je i Vojska u tome, u suzbijawu nereda. Objektivno, Milo{evi} je bio slu|en tada. Jugoslovenska kriza je ve} dobila na zamahu i on vi{e nije imao, nije imao vi457
{e prostora, nije imao vi{e vremena da Slu`bu napada i da, ovaj...

Posle je Komisija ustanovila da ja nisam kriv. U Slu`bi dràvne
bezbednosti je to izazvalo odre|ene posledice, jer su se qudi revoltirali zbog toga. Do{lo je do sukoba izme|u ministra i qudi koji su
bili u Komisiji, oni su mene branili i odbranili. Ja sam tako opstao.
Istraìteq: Dakle, ako sam vas dobro razumeo, va{e kolege, va{i suradnici su vas branili i odbranili protiv Komisije i protiv
Ministarstva?
Jovica Stani{i}: Tako je, ja imam dokumentaciju.
Istraìteq: Dakle, prethodno pitawe je bilo ko vas je predloìo onda za to mesto i ko vas je postavio. Kako ste postali?
Jovica Stani{i}: Predloìo me je novi ministar posle Radmila Bogdanovi}a, Zoran Sokolovi}. On je bio iz politi~ke strukture,
vrlo iskusan politi~ki ~ovek. Uzeo je taj dosije Komisije i video je
da je to jedna velika prevara. Ina~e, on je jedan ~astan ~ovek bio.
Pro{le godine se ubio. Ubio se, da. Mislim da je on presudno uticao
da ja budem {ef Slu`be, jer je video da jedna u stvari politi~ka
struktura napada Slu`bu i on je poverovao u moju lojalnost i moju
profesionalnost.
Istraìteq: Dakle, da li vas je onda gospodin Sokolovi} postavio za {efa, ili kakva je bila procedura?
Jovica Stani{i}: Da, da, da. Nominalno, predlaè ministar. I
to mora biti potvr|eno u Vladi, Vladi Srbije. Zna~i, ja sam re{ewe
dobio da sam {ef Slu`be 31. decembra 1991. godine.
Istraìteq: Da li imate jo{ tu dokumentaciju, odnosno re{ewe?
Jovica Stani{i}: Da, imam. Mogu vam pokazati.
Istraìteq: Jo{ jedno pitawe, da li ste voqni da nam date kopiju te dokumentacije?
Jovica Stani{i}: Da. To je moja li~na stvar. Naravno, naravno.
Istraìteq: Ili, da li postoje neke zakonske...
Jovica Stani{i}: Ne, to je moja li~na stvar, ja sam penzioner,
imam to pravo. Ja }u vam to dati. Da}u vam.
Istraìteq: Vrati}emo se ne{to kasnije na to. Dobro, sad smo
gotovi s tim dijelom. Sada bismo razgovarali o operativnoj strukturi MUP-a Srbije 1991. godine. Dakle, prvo pitawe bi bilo: da li moète ukratko opisati strukturu, organizacijsku strukturu MUP-a
Srbije 1990, 1992. godine?
Jovica Stani{i}: Ona se nije mewala bitno godinama. Ona je poznata, imate je i u zakonu u Slu`benom glasniku Srbije moète na}i i to nije nikakva tajna. Zna~i, Ministarstvo se sastoji od dve
osnovne slu`be, dva resora kako se danas kaè. Zna~i, Resor javne
bezbednosti i Resor dràvne bezbednosti. Oba su vezana za ministra. Dakle, to su potpuno posebne organizacije, nikakve dodirne
ta~ke nemaju sem nekih uputstava o obaveznoj saradwi, da moramo sara|ivati. Zna~i, Resor javne bezbednosti se bavi za{titom imovine,
458
li~ne sigurnosti, bezbednosti gra|ana i tako daqe i tako daqe. To

je osnovna bezbednosna struktura u Srbiji. Zna~i, oni imaju, zna~i,
snage op{te policije, za za{titu javnog reda i mira. Jeste. Imaju
snage za kontrolu saobra}aja, snage za kontrolu manifestacija i {irih manifestacija ili pobuna nekakvih. To su posebne snage policije. I specijalnu jedinicu SAJ, to je antiteroristi~ka jedinica koja
se bavi, zna~i, borbom protiv terorizma. Ona dugo postoji. Druga
slu`ba, Slu`ba dràvne bezbednosti, koja je, zna~i, po zakonu odgovorna za za{titu ustavnog poretka, za borbu protiv {pijunaè, terorizma, ima zadatak da {titi rukovodstvo, rukovode}e qude u zemqi, predsednika dràve, predsednika Skup{tine, predsednika
Vlade, da {titi kontraobave{tajne odre|ene institucije u zemqi
od posebnog zna~aja. Zna~i, to je u osnovi kontraobave{tajna slu`ba. Ona je godinama imala i prizvuke politi~ke policije, imala je
elemente politi~ke policije, kako se to u àrgonu kaè, ali nalik
na slu`be u isto~noevropskim zemqama, ali ve} desetak godina unazad mi smo nastojali da ona preraste u potpuno kontraobave{tajnu
slu`bu. Zna~i, sve do 1996. godine ona nije imala nikakvu oruànu
snagu.
Istraìteq: Vrati}emo se na to, ne{to kasnije }emo razgovarati o tome. Sada govorimo najpre o Javnoj bezbednosti, o Ministarstvu unutra{wih poslova. Da li je bilo bitnih promjena u lancu komandovawa, odnosno u lancu izve{tavawa nakon promjene u Ustavu
nakon 1990. godine?
Jovica Stani{i}: Do promena u Javnoj bezbednosti je do{lo, ja
ne mogu sad da se setim ta~no kada, do{lo je do jedne velike reorganizacije, ali ja mislim da je to bilo pre 1990. godine i da je izvr{ena jedna centralizacija, reorganizacija. Zna~i, najo{trije re~eno,
Javna bezbednost je centralizovana. Ranije su ve}a ovla{}ewa lokalni organi imali. Ja se ne se}am kada su to oni izvr{ili, ali svakako
pre 1990. godine.
Istraìteq: Hvala. Znam da je to ve} dosta davno, ali da li znate mo`da imena qudi koji su bili {efovi odjela u Slu`bi dràvne
bezbjednosti?
Jovica Stani{i}: Kada?
Istraìteq: U glavnim odjelima 1991. godine.
Jovica Stani{i}: Dosta wih znam, ali dosta je i vremena pro{lo. U svakom slu~aju, ne mogu se sada setiti tih qudi. Recimo, mislim da je Slu`bu javne bezbednosti do 1990. godine, Slu`bu javne
bezbednosti vodio gospodin Tomi}, jedan vrlo dobar profesionalac.
Tomi} Bora ili Borislav, on je bio {ef Javne bezbednosti, jeste. I
iza{ao je iz krimpolicije. To je bilo pravilo uvek, {ef takve slu`be mora biti kriminolog. Posle su dolazili qudi iz uniformisanog sastava, {to je, po meni, veoma {tetilo toj Slu`bi i uvek kada su
me pitali za to, ja sam bio protiv toga. Ali, ve} je rat dolazio i nekako je uniforma prevladala u odnosu na qude koji su bili iz krimpolicije. I kasnijih godina su se za rukovode}a mesta uglavnom re459
grutovali qudi iz uniforme. To je bilo jako lo{e, ali to je wihova

stvar. Naravno, ona se ticala i nas, jer svako uzdizawe milicijskog
sastava u Javnoj bezbednosti proizvodilo je odre|ene posledice na
javnost. Verovatno je to u~iweno zato {to je Srbiji tada pretio gra|anski rat. Zna~i, po~ele su demonstracije 1991. godine i neko je
procenio u politici da treba ja~ati taj deo Slu`be, a ne na{.
Istraìteq: Ako mogu samo ne{to dodati, ako gledam sada na cijeli MUP ili cijeli SUP kako se tada zvao, moète li objasniti kako je politi~ko vo|stvo izvr{ilo kontrolu nad policijom i milicijom tada, i de fakto i prema zakonu?
Jovica Stani{i}: Pa vidite, ministar je politi~ki ~ovek. On je
~lan Vlade. Vlada je sastavqena od vladaju}e stranke. Naravno da su
oni, da kaèm, jednom partijskom linijom i dràvnom linijom vezani za predsednika Vlade, odnosno predsednika dràve. Mi u Dràvnoj bezbednosti nismo bili ~lanovi partije, niko skoro. Ali to je, o
tome }emo kasnije govoriti, u tome je i problem na{ bio. U tome je
svih tih sedam, osam godina bila borba ko }e preuzeti Dràvnu bezbednost.
Istraìteq: Dakle, ako sam dobro razumeo, vr{ili su kontrolu
nad policijom preko Ministarstva?
Jovica Stani{i}: Apsolutno.
Istraìteq: I taj je bio vanpoliti~ki postavqen ~ovek?
Jovica Stani{i}: Naravno. Pokojni Sokolovi} je bio jedan sjajan ~ovek, ali je bio izvr{ni sekretar CK.
Prevodilac: Sjajan ~ovek, ali?
Jovica Stani{i}: Odli~an ~ovek, to je bio jedan jako moralan
~ovek, ali on je bio izvr{ni sekretar Centralnog komiteta tada.
Istraìteq: Komunisti~ke stranke?
Istraìteq: Ko je, da pitam ne{to daqe, ko je postavio ministra,
odnosno ko je postavqao nekoga za ministra unutra{wih poslova?
Jovica Stani{i}: Postavqala ga je Vlada.
Istraìteq: Samo pitawe: da li je to bio sad predsednik dràve ili predsednik Vlade?
Jovica Stani{i}: Predsednik Vlade, ali kandidati se biraju u
partiji, to vam je poznato iz va{e zemqe, iz va{e istorije. Morala je biti politi~ka saglasnost ko }e biti. Kada se postigne politi~ka saglasnost onda Vlada donosi re{ewe, imenuje ga za ministra.
Istraìteq: Samo zbog trake, ko su bili ti qudi koji su postavili Bogdanovi}a i Sokolovi}a? (prekid) [ta znate o ovoj jedinici
i ko je vodio tu jedinicu (prekid).
Jovica Stani{i}: Ne se}am se, ali mislim da je Bogdanovi} do{ao kod nas iz Ministarstva odbrane, a Sokolovi} je do{ao iz politike.
Istraìteq: Ko je bio {ef te stranke tada?
Jovica Stani{i}: Milo{evi}eva stranka.
460
Istraìteq: Ja to pitam samo da bude jasnije, {to jasnije.

Spomenuli ste pre ovu jedinicu za protivteroristi~ke operacije. Moète li nam re}i {ta znate o ovoj jedinici i ko je vodio tu jedinicu 1991. godine?
Jovica Stani{i}: Pitawe nije dobro. Ona nije postojala 1991.
Zna~i, nikakva jedinica dràvne bezbednosti.
Istraìteq: Ne govorim sad o Dràvnoj bezbednosti, nego o Javnoj bezbednosti.
Jovica Stani{i}: U Javnoj bezbednosti 1991. mislim da je vodio
gospodin Trajkovi}. Trajkovi}, ali ne znam ime kako se zove. Mislim
da je Trajkovi}. Pre wega je bio pokojni Radovan Stoj~i}. Jeste. Jeste.
Istraìteq: Da li je bio pre ili posle Trajkovi}?
Jovica Stani{i}: Stoj~i} je bio pre Trajkovi}a, da.
Istraìteq: Moète li nam na kratko opisati, odnosno re}i
{ta znate o ovoj jedinici, kakve operacije su vr{ili?
Jovica Stani{i}: To je jedna jedinica koja je, ja ne znam kada je
formirana, ona je bila vrlo solidna jedinica za suzbijawe uglavnom
terorizma koji je bio iz redova kriminala. I u gradskim sredinama.
Da. Sli~na jedinica je postojala i u Vojvodini i na Kosovu, one su bile, u stvari, povezane kao jedna. Zna~i, imali su svoje snage u Novom
Sadu, Pri{tini i Beogradu.
Istraìteq: Imali su kadar?
Jovica Stani{i}: Imali su, bila je to solidna jedinica, ali negde ve} 1996, 1997. godine wen sastav je prili~no kriminalizovan. Te{ka je re~, ali da. ûvali su no}ne klubove, dodatnim zanimawima se
bavili, disciplina je popustila, naro~ito u ovom delu jedinice u Beogradu. Ali to je wihova stvar.
Istraìteq: Samo da se vratim na 1991. godinu, pre sukoba. Da li
su te jedinice ve} postojale u to vreme?
Jovica Stani{i}: Da, da, kako da ne.
Istraìteq: I te jedinice su bile organizirane u Vojvodini, na
Kosovu i u Beogradu?
Istraìteq: I ako se dobro se}am, vi ste tada rekli da je wihov
komandant bio skupa Radovan Stoj~i} zvani Baya?
Jovica Stani{i}: Da. Jeste, samo ja ne znam od kada ta~no, ne mogu da se setim.
Istraìteq: Razumjem to. Ho}u samo da bude potpuno jasno, da li
je on tad vodio sve tri jedinice, ili samo jednu jedinicu?
Jovica Stani{i}: Ja nisam siguran kako su wihovi odnosi ure|eni. Znam da je dugo godina beogradska jedinica bila samostalna. Vojvodina i Kosovo su bile pokrajine koje su samostalno vr{ile svoju
sudsku, zakonodavnu vlast, imali su ingerencije i nad policijom. Negde, ja mislim, ne mogu da se setim ta~no, to moète na}i u tim politi~kim odlukama, kada se ukida samostalnost pokrajina, na Kosovu,
pretpostavqam da su i te nadle`nosti pre{le na Republiku.
461
Istraìteq: Da li znate, ili je to predaleko, ne znam, da li znate koga su izve{tavali ti koji su bili komandanti tih jedinica?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam wihovu organizaciju. Mogu}e da je
bila samostalna jedinica vezana za, samostalna organizaciona jedinica je bila sigurno, ali kome je odgovarala ja ne znam. Da li {efu
Slu`be ili daqe, ne znam. Ali to oni znaju ja mislim. To nije nikakav poseban podatak.
Prevodilac: Nisam ~uo to posledwe.
Jovica Stani{i}: Nije ni{ta posebno, to se me|u wima zna, to
svako od wih zna, ja zaista ne znam. U svakom slu~aju, oni su odgovarili po liniji svoje odgovornosti do nivoa ministra.
Istraìteq: [to se ti~e odnosa izme|u DB i javne policije, da
li su postojale ili slu`bene ili neslu`bene veze izme|u DB i ove
antiteroristi~ke grupe 1991. godine?
Jovica Stani{i}: Ne. Nikakve organizacione, nikakve veze mi
nismo imali s wima. To je potpuno druga struktura. Nikave nadle`nosti mi nismo imali. A rekao sam vam da dva resora, zna~i dva resora, Javna bezbednost, spajaju se samo kod ministra. Nekada, recimo
sedamdesetih godina je postojao jedan dokumenat koji je regulisao
obaveznu saradwu dve Slu`be. Ali to je bilo pre 30 godina. Zna~i, to
su potpuno nezavisne dve strukture.
Istraìteq: Ovo je malo duè pitawe: da li moète opisati
formalne procedure koje su bile unutar MUP-a Srbije, koji su se
bavili zlo~inima po~iwenim od strane ~lanova te snage pre nego
{to je sukob izbio? Nas naro~ito interesuje kako su se istraìvali ti slu~ajevi i kako su bili onda izve{tavani iz lanca komandovawa.
Jovica Stani{i}: Nisam razumeo pitawe.
Istraìteq: Da, ja }u vam to postaviti na drugi na~in. Ako, recimo, policajac po~ini zlo~ine, ne ratne zlo~ine ali recimo politi~ke, ako policajac po~ini obi~an zlo~in ili ~lan MUP-a, kakve
su bile procedure da bi se to najpre istraìlo i onda nakon toga izve{tavalo o tome gore?
Jovica Stani{i}: Procedura kao i za sve gra|ane. Kada se desi
zlo~in mora se obavestiti istra`ni sudija. Istra`ni sudija preuzima ceo slu~aj i on je u nadle`nosti Istra`nog suda. On ima pravo na
advokata, kao i svi, na odbranu, postupak se vodi pred gra|anskim sudom. Samo je pitawe da li je mogu}e uticati na sud, ako je kriv, na mawu presudu i tako daqe, to ve} izlazi iz ove sfere.
Istraìteq: Ne, ne, to uop{te nisam htio pitati. Mene zapravo
interesuje slede}e: kad bi, recimo, {ef nekog odijela saznao da je jedan od wegovih qudi po~inio zlo~in, kako je on tu informaciju onda
davao daqe? Ne govorim sad o tom pravnom aspektu, ja razumem da to
ide preko sudije.
Jovica Stani{i}: Ne, on je morao, morao je obavestiti nadre|enog stare{inu, to je jasno.
Istraìteq: Da on ili ona to nije radila, dakle, nije rekao da462
qe {ta se dogodilo, kakva bi bila onda posledica toga, da nisu obavjestili stare{inu?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam za takav slu~aj. Mo`da, ali ja ne
znam za takav slu~aj.
Istraìteq: Razlog za{to pitam je slede}i: to je zapravo da se
vidi kako je zapravo taj sistem funkcionirao.
Jovica Stani{i}: To je vrlo rigorozno bilo. Mislim da takvih
slu~ajeva nije bilo. Bilo je slu~ajeva kada je u akcijama, kako sam ja
slu{ao, ali ja nisam kompetentan za to, u nekoj akciji se prekora~i
ovla{}ewe, ali to je ispitivano u svakom slu~aju i unutra u Slu`bi
i u sudu. Ne znam, ovaj, pitawe to, nije mi jasno ~emu, nije mi jasno za{to se postavqa. Zna~i, postoje unutra{we disciplinske komisije,
disciplinske komisije koje vode ra~una o svakom prekora~ewu unutar Slu`be, svakom deli}u. Ako je to povreda unutra{we discipline onda sudi unutra{wi sud, kao disciplinski, ako je vezano za nekakav zlo~in onda to rade redovni sudovi.
Istraìteq: Razlog za to za{to pitam je to da ho}emo razumeti
kako je funkcionirao MUP Srbije u to vreme.
Jovica Stani{i}: To je sve {to ja znam.
Istraìteq: Mo`da ne znate odgovor na ovo, ali ja }u vas pitati u svakom slu~aju. [ta su bila formalna pravila za raspore|ivawe policajaca MUP-a Srbije na teritorijama van granica Srbije?
Jovica Stani{i}: [ta su bili...?
Prevodilac: [ta su bila pravila, formalna pravila?
Jovica Stani{i}: Ja to ne znam.
Istraìteq: U redu. Mo`da da objasnim ako to nije jasno.
Jovica Stani{i}: Ne, jasno mi je. Jasno mi je, ali ja to ne
znam. Koja su, ja mogu da pretpostavim koji su razlozi bili, ali
koje su pravne pretpostavke, ja to ne znam. Mislite na Javnu bezbednost?
Istraìteq: Ne, ja govorim o MUP-u.
Jovica Stani{i}: Ne moète govoriti zajedno. Ne moète govoriti zajedno, mi smo obave{tajna slu`ba i kontraobave{tajna slu`ba. I mi smo, Jugoslavija je jo{ postojala, mi smo imali pravo da
prikupqamo obave{tajne informacije na teritoriji gde su se desile
pobune. To je odluka Predsedni{vta Jugoslavije.
Istraìteq: Kada kaète mi, mislite na DB?
Jovica Stani{i}: Naravno, tako je, tako je.
Istraìteq: A drugi deo Ministarstva?
Jovica Stani{i}: Drugi deo Ministarstva ja ne znam koji su, ja
mogu da govorim samo o razlozima koji su motivisali recimo da u isto~noj Slavoniji bude jedan broj pripadnika, tamo je bilo mnogo kriminala koji se prelivao u Srbiju. Pretpostavqam da su èleli da ne
dozvole prelivawe tog kriminala kod nas.
Istraìteq: Najverovatnije ste ve} dali odgovor na slede}e pitawe. Dakle, ~lanovi Dràvne bezbednosti su mogli prikupiti informacije bilo gde da su ih poslali?
463
Jovica Stani{i}: Predsedni{tvo Jugoslavije je naloìlo Saveznoj vladi da uputi jedan broj qudi na to podru~je gde su se desili sukobi, u Hrvatsku. Jedan broj qudi je oti{ao tamo iz Saveznog ministarstva. Mi do tada nismo bili u Hrvatskoj obave{tajno prisutni,
jer smo bili jedna zemqa.
Prevodilac: Oprostite, jo{ jedanput, molim vas, zna~i vi do tada niste bili prisutni?
Jovica Stani{i}: Nismo bili.
Prevodilac: Zna~i, dobro sam razumjeo.
Jovica Stani{i}: Me|utim, zna~i, kada se desio sukob negde po~etkom 1991. godine, ja sam dobio zadatak, obzirom da su ve} qudi bili u Kninu iz Saveznog ministarstva, da po{aqemo, zna~i, dobio sam
zadatak, nare|ewe, da po{aqemo i da prikupimo informacije {ta se
tamo de{ava. Zna~i, to je bilo negde mo`da april, maj 1991. godine.
Iz Slu`be su oti{la tri ~oveka. Zna~i, iz obave{tajne uprave, sa
zadatkom da prikupe informacije {ta se tamo de{ava. Jer mi do tada, zaista, nismo znali {ta se de{ava. Mo`da politi~kim strukturama i politi~kim vezama da su imali informacije, ali mi kao Slu`ba
nismo imali nikakve informacije. Prve oficijelne informacije
sam dobio januara 1991. godine, jer sam bio u Vukovaru sa gospodinom
Bogdanovi}em, na razgovoru sa ministrom Bojkovcem. Razgovaralo se
o isteranim Srbima iz Vukovara koji su, da se vrate u policijsku stanicu. Tada se govorilo i o sukobima u Kninu. Tada smo mi dobijali
informaciju {ta se de{ava tamo od ministra Bojkovca. Na{i qudi
su iz Slu`be oti{li tamo i boravili su do 3. septembra 1991. godine. Sa wima je oti{ao i Kapetan Dragan Vasiqkovi} ili...
Prevodilac: Dragan Vasiqkovi}.
Jovica Stani{i}: Jeste. Wega je poslao Radmilo Bogdanovi}, ali
je oti{ao zajedno sa na{a tri ~oveka. Mi o wemu nismo mnogo znali,
ali ministar je naloìo tako da bude. Tada je on ve} imao veze sa Ministarstvom odbrane. Mi to tada nismo znali. Postoji dokument o
wegovoj vezi sa Ministarstvom odbrane. I {ta se desilo? Na{i qudi su imali zadatak da obave{tajno rade tamo, me|utim, vrlo brzo rukovodstvo Republike Srpske Krajine nije bilo zadovoqno wihovim
boravkom, politi~ko rukovodstvo.
Prevodilac: SAO ste rekli?
Jovica Stani{i}: SAO Krajina.
Prevodilac: Ispri~avam se.
Jovica Stani{i}: Gospodin Vasiqkovi}...
Prevodilac: Samo malo, nisam jo{ dovr{io ceo pro{li dio.
Jovica Stani{i}: Gospodin Vasiqkovi} je poveo jo{ jednog ~oveka, ja mu ne znam ime, imao je neki pseudonim.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Pseudonim ili nadimak. Bio je strani dràvqanin, britanski i mi smo sumwali da ima veze sa irskom Republikanskom partijom. Zna~i, posle mesec, dva dana, gospodin Vasiqkovi} je napravio neki problem politi~ki tamo, napravio je pobunu u
464
tom kampu, moè se re}i da je napravio neku pobunu protiv politi~kog rukovodstva i ja sam dobio zadatak da ga vratim. Ja sam boravio,
zna~i, u Kninu 1. avgusta 1991. godine i povukao sam gospodina Vasiqkovi}a i toga, ne znam kako se zove taj britanski dràvqanin. Wega
sam doveo u Srbiju i stavili smo ga u pritvor. Nije to bio klasi~ni
zatvorski pritvor. Stavili smo ga u jedno malo mesto da ne pravi
probleme. Me|utim, on je pobegao i odmah je napravio konferenciju
za {tampu, za javnost. Zna~i, to nije bila na{a struktura, on je bio
vezan za Ministarstvo odbrane.
Istraìteq: Da li moèmo dobiti kopiju ovog dokumenta?
Istraìteq: I ko vam je naredio da idete doqe da ih vratite?
Jovica Stani{i}: Pa na~elnik Slu`be i ministar, ja mislim da
su oni zajedni~ki to.
Istraìteq: Dakle, gospodin Jana}kovi}?
Istraìteq: To su, dakle, bili qudi za koje ste vi dobili nare|ewe da ih po{aqete dole?
Jovica Stani{i}: Tako je. Oni su sva trojica 3. septembra vra}eni za Beograd i vi{e nikakve veze nisu imali sa Kninom.
Istraìteq: Pitawe je bilo: da li ste jo{ nekoga poslali?
Jovica Stani{i}: Ne.
Istraìteq: U isto~nu Slavoniju, Barawu?
Jovica Stani{i}: Mi smo isto~nu Slavoniju obave{tajno pokrivali iz centra Novi Sad. Zna~i, mi nismo imali potrebe da {aqemo
qude tamo, ali smo obave{tajno bili prisutni, obave{tajno smo bili prisutni sa organima, sa zvani~nim organima, imali smo kontakte sa zvani~nim organima wihovog ministarstva. Zna~i, tamo je ve}
boravilo mnogo grupa dobrovoqa~kih, strana~kih, po~ev od [e{eqevih radikala, SPO-a. Mi smo ulagali velike napore da ne dozvolimo da ulaze preko Dunava tamo. Mi smo imali stav da to ne dozvolimo, ali u politi~koj doktrini Srbije je bilo dozvoqeno i}i u dobrovoqce tamo i mi nismo imali, da kaèm, nikakvo nare|ewe da to
suzbijamo, naprotiv, ali smo spre~avali kriminalne grupe koje su
bile vezane za partiju da idu preko. Ali to je bilo nemogu}e zaustaviti.
Istraìteq: Imam, zapravo, ~itav niz pitawa {to se ti~e toga.
Jovica Stani{i}: Zna~i, zapamtite dobro. Molim da gospodin
dobro uo~i ovaj detaq. Zna~i, na{i qudi iz Dràvne bezbednosti, samo je troje bilo u Kninu, nikakve oruàne akcije nisu vodili, pomagali su im obave{tajno, istraìvali obave{tajne podatke. Zna~i,
nikakva borbena dejstva i nikoga nisu ubili. Oni i ne znaju da ratuju, jer nisu to, nisu vojnici.
Istraìteq: Da li moèmo dobiti neke detaqe o tim qudima da
to potvr|ujemo i da li su oni jo{ uvek u strukturi DB-a?
Jovica Stani{i}: Nije to nikakva tajna. Znate ko su bili ti qudi. To su bili, zna~i, gospodin Simatovi}, Filipovi} i Radowi}.
465
Istraìteq: Da li znate imena ovih qudi?

Jovica Stani{i}: Franko Simatovi}, on je u optu`nici, mislim,
jasno je.
Istraìteq: Da, znam, ali sam samo zaboravio, radi trake ako
nam moète re}i imena.
Jovica Stani{i}: Dragan, Dragan Filipovi}. Jeste. I Milan Radowi}.
Istraìteq: To je, dakle, {to ste vi imali sa strane DB u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: U Kninu.
Istraìteq: Moje je pitawe bilo: da li je bilo nekoga iz Javne
bezbjednosti tamo?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da je preko saveznog SUP-a neko
bio, ali ja ne znam ta imena. Preko Saveznog ministarstva, jer su oni
imali svoje grupe tamo isto u Kninu.
Istraìteq: A u isto~noj Slavoniji i Barawi i zapadnoj Slavoniji?
Jovica Stani{i}: Na Baniji, Kordunu i zapadnoj Slavoniji niko
nije bio. Zna~i, {to se ti~e isto~ne Slavonije, posle, zna~i, u vreme
tranzicije, posle Dejtona, Dejtonskog sporazuma boravio je jedan
broj qudi iz posebnih jedinica milicije radi odràvawa javnog reda
i mira.
Istraìteq: U 1991. godini?
Jovica Stani{i}: U 1991. godini je bio jedan broj qudi.
Istraìteq: Da li znate ko su ti qudi bili i ko ih je tamo poslao?
Jovica Stani{i}: To su bili qudi iz specijalnih jedinica Javne
bezbednosti.
Istraìteq: Samo da dobro razumemo. Dakle, vi govorite sad o
jedinici specijalnoj antiteroristi~ke Javne bezbjednosti. Da li
znate ko im je komandir bio?
Jovica Stani{i}: U to vreme je komandir bio, ja mislim da je
isti bio, da je Trajkovi} bio.
Istraìteq: Ve} u 1991?
Jovica Stani{i}: Pa, nisam siguran. Po{to sam do{ao, ja mislim da je to kraj 1991, 1992. godina.
Istraìteq: Da li znate ko je bio prije wega?
Jovica Stani{i}: Ne. Iz Ministarstva niko, sigurno. Pre toga
su bile partijske strukture iz dobrovoqa~ke strukture koje su bile
vezane za partije, uglavnom za radikalne politi~ke stranke, ultranacionalisti~ke stranke.
Istraìteq: Da govorimo za sada samo o Ministarstvu. Ako vam
kaèm, recimo, da je Radovan Stoj~i} Baya imao svoju bazu.
Istraìteq: Da li, {ta nam moète re}i za to?
Jovica Stani{i}: Naravno. Naravno.
Istraìteq: Da li je on bio ~lan policije Srbije ili savezne
466
policije?
Jovica Stani{i}: Srbije.
Istraìteq: Dakle, nisam htio, ali zapravo moja pitawa su vo|ena prema ovome. Kako je to mogu}e da je ~lan srpske policije bio
raspore|en na teritoriji druge zemqe, jer u saveznoj strukturi, koliko se ja razumem, srpska policija je trebala raditi na teritoriji
Srbije i hrvatska policija onda na teritoriji Hrvatske.
Jovica Stani{i}: To je ta~no. To je zakonski potpuno ta~no, ali
vremenom, nakon politi~kih sukoba u Hrvatskoj savezni SUP je imao
svoje qude na teritoriji Hrvatske i bavio se pitawima tih teritorija i davao odre|ene naloge srpskoj policiji da preduzima odre|ene
mere. Ja imam jedan dokument koji o tome moè da vam govori.
Istraìteq: Da li moèmo dobiti kopiju tog dokumenta?
Jovica Stani{i}: Moète.
Istraìteq: Da se vratimo tome pre nego {to zavr{imo danas.
Jovica Stani{i}: Ali, ja to moram kopirati pa }u vam dati.
Istraìteq: To moèmo onda sutra. To me zanima zato {to je to
zanimqivo sa na{eg stanovi{ta, sa pravnog aspekta, kada vidimo da
imamo ~ovjeka koji je bio ~lan policijske snage jedne zemqe, ako se
smatra Jugoslavija jednom zemqom, ipak to je bilo...
Jovica Stani{i}: Kako je druga~ije smatrati nego jednom zemqom?
Istraìteq: Ipak, oni su dobili zadatak da pre|u na teritoriju druge zemqe.
Jovica Stani{i}: Molim vas, hrvatske snage iz Zagreba su bile
na Kosovu 1980. godine. Nemojte to da vas buni. Nemojte to da pravite. Bosanske i hrvatske snage su bile na Kosovu kada je bila pobuna.
Istraìteq: To razumijem. Ali to je legalno bilo.
Jovica Stani{i}: Hrvatska je priznata tek 1992. godine. Savezno
predsedni{tvo je jo{ uvek funkcionisalo. I ministarstvo savezno.
I oni su imali pravo da donesu odluku i da upute snage tamo. Ministar savezni se obra}a republi~kom ministru, ovo je original dokumenta, ja vi{e nisam u Slu`bi i nemam mnogo toga i nemam pravo da
vi{e po arhivi radim, ja sam sad penzioner, ali ovo sam dobio od prijateqa. Zna~i, on dostavqa materijale pripremqene shodno zakqu~cima Predsedni{tva SFRJ, recimo od 20. februara 1992. godine. I
govori: Osnovne organizacije Slu`be unutra{wih poslova u Republici Srpskoj Krajini, zna~i, on se bavi pravqewem MUP-a Krajine, savezni SUP, savezna dràva.
Prevodilac: Da li mogu to?
Jovica Stani{i}: Izvolite. Izvolite.
Istraìteq: Gospodine Stani{i}u, ho}ete li da sada damo pauzu?
Jovica Stani{i}: Pro~itajte samo to. To je ceo materijal kako
su oni to radili.
Istraìteq: Gospodine Stani{i}u, napravi}emo kratku pauzu,
moè li sad?
467
Prevodilac: Nismo pro~itali jo{ ovo.

Jovica Stani{i}: Pa dobro, moè, ja }u vam to dati.
Istraìteq: Pauza od pet minuta. Sada je jedan sat i 27 minuta,
mi }emo nakratko prekinuti ovaj razgovor radi pauze.
(Posle pauze
Istraìteq: Intervju se sada nastavqa. Gospodine Stani{i}u,
da li se slaète da je sada jedan sat i 45 minuta? Da li se slaète da
u toku pauze nismo govorili o va{im mogu}im vezama sa optu`bom?
Jovica Stani{i}: Slaèm se.
Istraìteq: Budu}i da smo sad imali pauzu, ja bih vas samo jo{
jednom upozorio da ne morate odgovarati na na{a pitawa, osim ako
to èlite. Da li to razumete?
Istraìteq: Gospodine Stani{i}u, da li ste jo{ uvek za to da
govorite bez pravnog zastupnika?
Istraìteq: Kao {to smo i prije rekli, ako se predomislite, samo se javite, pa }emo to uraditi.
Jovica Stani{i}: U redu.
Istraìteq: Ako mogu samo nastaviti niz pitawa koje smo imali?
V000-3543 (2 od 2)
Istraìteq: Kako gledamo sad na lupu cjelovitosti kao jedne organizacije, {ta nam moète re}i o Radmilu Bogdanovi}u i wegovoj
ulozi u sukobima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini?
Jovica Stani{i}: Pa, u svakom slu~aju on je bio ministar u to
vreme, 1990, 1991. Ja se ne se}am kad je smewen on ta~no. Mislim da je
smewen negde polovinom 1991. ili krajem 1991. Rekao sam da je on bio
~ovek Ministarstva odbrane koji je do{ao ovamo i da o tim odnosima ja ne znam ni{ta. Ono {to je va`no, {to je jedna va`na ~iwenica,
mislim da je on presudno uticao na odlazak Arkana prvo u Knin, a kasnije i u Erdut, u isto~noj Slavoniji. Mi za to nismo znali, jer pokojni Ra`natovi} nije imao veze sa srpskom Slu`bom nikada. On je
bio vezan za Saveznu slu`bu. Imao je bliske veze i sa {efom Savezne slu`be. Tada je {ef bio hrvatski ~ovek, to je bio gospodin Musta}.
Prevodilac: Ispri~avam se, {ta ste rekli?
Jovica Stani{i}: Tada je {ef Slu`be bio Branko Musta}. Mi
smo saznali za wegov odlazak tek kada je on uhap{en u Dvoru na Uni.
Tada su do{li kod nas kolege iz Hrvatske i mi smo o tome razgovarali.
Istraìteq: Da li su iz hrvatske bezbednosti?
Jovica Stani{i}: Jesu. Mislim da je jedan bio Ugrinac, ne znam
vi{e imena.
Istraìteq: Da li vas moèmo zamoliti da se setite imena?
468
Jovica Stani{i}: On se zvao Frawo Ugrinac. Ina~e, pi{e se

ovako: Frawo Ugrinac. Mi smo razgovarali, jer je Arkan ve} bio
uhap{en tamo. Mi smo, koliko se se}am, rekli da ne èlimo da Arkan bude pripisan srpskoj Slu`bi, jer ga mi nismo poslali, a po
oru`ju koje je on imao i nosio sa sobom o~igledno je da ga je podràla, da je sa Instituta bezbednosti uzeo oru`je i da mi do tog oru`ja
nismo mogli do}i nikada, srpska Slu`ba. Rekli smo im da je Akran
vezan za Saveznu slu`bu, jer je i ranije za wih vr{io neke usluge u
inostranstvu i da }emo to sve objaviti javno, ako oni kaù da je Srbija ume{ana u te stvari tamo. To moè da potvrdi Frawo Ugrinac.
Kasnije smo saznali da je on prvo oti{ao u Knin i da ga je Marti},
Marti} nije voleo kriminalce, i on ga je poslao daqe od sebe prema
Baniji. Tamo je on i uhap{en. Kada se vratio, on je èleo da pre|e u
Slavoniju. Ja nisam imao odobrewe komandanta da tako ne{to uradim. Stav na{e Slu`be i ministra je bio da se ne pusti da ide u Slavoniju. Kao {to nismo dozvolili ni SPO-u, wegovoj Gardi srpskoj i
drugima. Me|utim, ipak je uspeo preko Radmila Bogdanovi}a da u|e u
Srbiju i, kako smo posle saznali, on je odmah dobio pismeno odobrewe od Gorana Hayi}a koji je tada bio predsednik vaqda, {ta je bio, da
bude {ef centra nastavnog. I tu nastaju problemi.
Istraìteq: Centar za obu~avawe?
Jovica Stani{i}: Tako je. To je bila wegova fraza.
Istraìteq: Da li ste videli, odnosno da li imate taj dokument
kojim je...
Jovica Stani{i}: Nemam. Nemam, to je Marti} znao. To se moè
nizom svedoka utvrditi. Me|utim, koliko ja znam, nijedno ratno dejstvo nije se moglo izvr{iti bez Teritorijalne odbrane u Slavoniji
i Vojske Jugoslavije. Ja mislim da postoji dokument koji o tome govori da je on pretpot~iwen Vojsci Jugoslavije. Ja }u poku{ati do}i do
tog dokumenta.
Prevodilac: Izvinite, pretpot~iwen?
Prevodilac: I da }ete poku{avati...
Jovica Stani{i}: Poku{a}u da dobijem, ali to nije lako sada po{to je on umro.
Istraìteq: Da se vratimo sada Bogdanovi}u. Da li smo vas dobro razumjeli kada ste rekli da je Bogdanovi} omogu}io Arkanu da
pre|e u Slavoniju?
Jovica Stani{i}: Da. I ja mislim zajedno sa Ministarstvom odbrane.
Istraìteq: Ministarstvom odbrane Srbije, ne saveznim?
Jovica Stani{i}: Da. On je tada imao podr{ku Radmila Bogdanovi}a.
Istraìteq: Do}i }emo i do ministarstva. Moète li nam re}i
ne{to vi{e o ulozi Radmila Bogdanovi}a u sukobima u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Te{ko je da vam ja o tome govorim. On je prevashodno bio politi~ar, znate. Wegove su linije i{le politi~kim
469
kanalima. Za wega vaì jedna {ala gde god dignete kamen, na}i }ete Radmila Bogdanovi}a. Ja o tim politi~kim stvarima wegovim politi~kim kontaktima u toj krizi malo znam. Znam da je bio aktivan
na podru~ju, znam da je bio vrlo aktivan i u Bawaluci i u Isto~noj
Slavoniji, da je u su{tini imao vrlo jake politi~ke kontakte, ja o
tome ne znam, niti sam tada mogao ja to znati.
Istraìteq: Da li biste wega stavili na spisak qudi koji su bili blizu Slobodanu Milo{evi}u?
Jovica Stani{i}: Pa da vam kaèm, to pitawe nije za mene. On je
kao ministar svakako blizu predsedniku, ali o wihovoj politi~koj
orijentaciji, te{ko je to govoriti. Rekao sam vam da je on vi{e bio,
Radmilo Bogdanovi}, vezan za Vojsku i mislim da ga je vojna linija, u
stvari, dovela za ministra.
Istraìteq: Da li su Radmilo Bogdanovi} i kasnije Sokolovi}
izve{tavali i predsednika Vlade ili Milo{evi}a?
Jovica Stani{i}: Oboje. Kao ministar morao je da obave{tava
predsednika Vlade. Prvo predsednika Vlade. Naravno, i predsednika
dràve, kada on to smatra za potrebno.
Istraìteq: Da li se sje}ate da ste vi bili prisutni kada je on
izve{tavao Zelenovi}a kao predsednika Vlade i Milo{evi}a kao
predsednika Republike?
Jovica Stani{i}: Ja nisam. Ja sam u wegovo vreme bio, zna~i, zamenik {efa Slu`be i pod istragom.
Istraìteq: Dakle, u to vreme niste imali pristup Zelenovi}u
i Milo{evi}u?
Jovica Stani{i}: Ne, ne, ne, ne, ne. Nikada, nikada. Nisam ih jednostavno, nisam, mislim, bio na mestu da bi trebalo da se sretnem sa
wima.
Istraìteq: Ako je to sve {to nam moète re}i o Radmilu Bogdanovi}u, {ta nam moète re}i o Zoranu Sokolovi}u?
Jovica Stani{i}: Jo{ jedna stvar. Radmilo Bogdanovi} je morao
da napusti mesto, jer je posle demonstracija, zna~i on je upotrebio
silu, do{lo je do krize i on je bio odgovoran kao ministar. Morao je
da ide. Gospodin Sokolovi} je bio...
Istraìteq: On se onda povukao. Da li je on onda ostao u Ministarstvu unutra{wih poslova?
Jovica Stani{i}: Ostao je aktivan politi~ki. Ne, on je, ja se ne
se}am, mislim da je u Skup{tini bio. Mislim da je odigrao jednu od
kqu~nih uloga u Bawaluci kada je pu~ napravio protiv Radovana Karayi}a. To je bilo, ne znam, 1993.
Istraìteq: Kasnije }emo govoriti o bosanskom djelu.
Jovica Stani{i}: Da, zna~i, Sokolovi} je ~ovek, gospodin Sokolovi} je jedan partijski ~ovek koji je svoj ìvot proveo u partiji. Do{ao je nakon Bogdanovi}a i vodio je Ministarstvo sve do, Republi~ko ministarstvo je vodio sve do, ne se}am se ta~no koja je to godina,
1987. recimo.
Prevodilac: 1987?
Jovica Stani{i}: 1997. Tada je postao savezni ministar unutra470
{wih poslova. On se ubio pro{le godine.

Istraìteq: [ta je bila wegova uloga u sukobu u Hrvatskoj 1991.
godine?
Jovica Stani{i}: On je bio ministar. Bio je ministar.
Istraìteq: Da li mislite da je on direktno, odnosno da nosi
dio odgovornosti za ono {to se dogodilo tamo?
Jovica Stani{i}: Gde?
Istraìteq: U Hrvatskoj.
Jovica Stani{i}: [ta?
Istraìteq: Govorili ste o paravojski, o radikalima, o arkanovcima.
Jovica Stani{i}: Ja sam vam rekao da u politi~koj javnosti, u politi~koj doktrini tada, ne samo doktrini, Skup{tina Srbije je donela dokument, ja ne znam, on se nalazi u arhivi Savezne skup{tine o
pomo}i srpskom narodu u Hrvatskoj. Ministarstvo odbrane je direktno vodilo tu pomo} na sednici Vlade.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Na sednici Vlade.
Istraìteq: Moèmo li da dobijemo kopiju ovog dokumenta?
Jovica Stani{i}: Zna~i, ne moèmo govoriti o odgovornosti
Sokolovi}a ako Vlada i Ministarstvo odbrane nalaè da se ponovo... Zna~i, na Vladi se raspravqa, sredstva se finansijska utvr|uju,
tako da...
Istraìteq: Dakle, znate isto ne{to kako je ta cela stvar bila
finansirana.
Jovica Stani{i}: Naravno da je bila finansirana. Ko moè mimo buyeta da ima neki novac? Kako moè Ministarstvo da drì jedan
cent ili jedan dinar van buyeta koji ste dobili?
Istraìteq: U redu. Mo`da }emo se jo{ vratiti Sokolovi}u onda kasnije, ali htio bih vas pitati samo za jo{ jednu osobu. Vi ste i
prije govorili o Zoranu Jana~kovi}u kao o politi~kom ~ovjeku, koji
je bio postavqen onda kao {ef DB-a. Kad ste vi bili postavqeni za
{efa DB-a, koliko ja znam, Jana}kovi} vi{e nije bio u Slu`bi.
Istraìteq: Moje pitawe glasi: da li je on imao jo{ uticaj na
Slu`bu?
Jovica Stani{i}: On je oti{ao za {efa obave{tajne slu`be u
Ministarstvo unutra{wih poslova. Sigurno da je imao nekakvog uticaja.
Istraìteq: Moète li nam dati primjer toga?
Jovica Stani{i}: Pa on nije znao proceduru Slu`be, on je politi~ar do{ao u Slu`bu, nije se vezivao za qude ni za sistem. On je
imao neposredne kontakte sa qudima i daqe.
Istraìteq: U redu. Da se dogovorimo sada o samom DB, dakle o
samoj Slu`bi. Na brojna ta pitawa ste ve} dali odgovore. I razumijem da zbog zakonske zabrane da otkrivate neke informacije ne}ete
mo}i da odgovarate na neka pitawa, ali ipak }u vas pitati i onda mo471
ète odlu~iti da ne date odgovore. Moète li ukratko opisati

strukturu DB-a u Srbiji od 1990. do 1992. godine? Kakvu je strukturu
imala? Dakle, kako je bila organizirana kao slu`ba?
Jovica Stani{i}: Ja sam vam rekao, to je kontraobave{tajna slu`ba koja ima svoje organizacione jedinice na terenu. Zna~i, osnovna
delatnost je za{tita ustavnog poretka, zna~i, borba protiv {pijunaè, terorizma me|unarodnog i za{tita li~nosti i objekata i institucija. Wena struktura nije dugo mewana. Jedan wen deo se bavi unutra{wom problematikom i to je ono {to je ostatak pro{lih vremena jednopartijskog sistema. Zna~i, u vreme kada sam ja do{ao za {efa, iako je bilo krizno vreme, mi smo napravili krupne stvari u izmeni wenog usmeravawa, wene su{tine. Zna~i, prvo smo onemogu}ili
nezakonito prislu{kivawe. Ja sam insistirao da Vrhovni sud ima
kancelariju do moje i da nam odobri sve radnike koji rade na prislu{kivawu. I svakog ponedeqka je predsednik Vrhovnog suda dolazio,
potpisivao one slu~ajeve gde se odstupalo od na~ela nepovredivosti,
ustavnih na~ela nepovredivosti tajne pisama, sredstava op{tewa i
tako daqe. Onemogu}ili smo da vojna Slu`ba preko na{ih instalacija proizvoqno prislu{kuje, depolitizovali Slu`bu i usmerili je,
zaista, na kontraobave{tajnu slu`bu. To nije bilo popularno u Srbiji, pogotovo ne onima koji su èleli apsolutnu vlast da drè. Tu
su po~eli na{i problemi.
Istraìteq: Koji su to qudi bili koji su hteli potpunu vlast?
Jovica Stani{i}: Potpunu vlast, jasno je to koji su to hteli. To
je porodica Milo{evi}. Ja mislim vi{e wegova supruga nego on. I
sve godine do moje smene je bila borba za Slu`bu dràvne bezbednosti. Jeste.
Istraìteq: Osim onoga {to ste nam sad rekli, da li struktura
Slu`be promjenila od toga kada ste vi bili postavqeni za {efa do
va{e smjene?
Jovica Stani{i}: U su{tini se nije promenila, sem smewivawa
dela koji se bavio politi~kim stvarima u zemqi. Nijednih izmena
sem 1996. godine, kada smo 1996. godine formirali Jedinicu za specijalne operacije, kao defanzivnu antiteroristi~ku jedinicu.
Istraìteq: Koji su razlozi bili za to?
Jovica Stani{i}: Mi smo imali nagove{ten pogrom Kosova i
Metohije. Imali smo ve} terorizam na Kosovu. Na{e jedinice su bile veoma slabe da pruè otpor. Svako je delovao posebno, Vojska, Javna bezbednost i tako daqe. Ideja je bila da se napravi jedna jedinica
koja }e biti spojena sa obave{tajnim podacima koje Slu`ba ima i na
osnovu ~ega }e ona biti efikasna. Ona nikada nije upotrebqena za
unutra{we nerede.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Nikada nije Jedinica upotrebqena za politi~ke stvari i nerede koji su bili po Srbiji, za suzbijawe mitinga,
demonstracija, dok sam ja bio na ~elu Slu`be. Posle mog odlaska,
zna~i pre skoro tri godine, ja ne znam {ta se de{avalo, ali mislim
472
da je zloupotrebqena. Me|utim, 5. oktobra kada su bile demonstracije ona je odbila nare|ewe Milo{evi}a i svog {efa i nije htela da
upotrebi oru`je.
Istraìteq: Opet imam ~itav niz pitawa {to se ti~e toga {to
ste vi sada nazvali Specijalnom jedinicom.
Jovica Stani{i}: Dokumenat o wenom formirawu moète dobiti u Ministarstvu. Ja imam jedan ovde Pravilnik koji govori o tome,
mogu vam ga pokazati, ali ne mogu vam ga dati. To mogu sutra da vam
dam. Pogledajte ovo. Zna~i, ona je formirana prema ~lanu 42. Ministar Sokolovi} Zoran je potpisao 5. 4. 1996. godine.
Prevodilac: Petog aprila?
Jovica Stani{i}: Jeste.
Istraìteq: Imam jo{ niz pitawa o tome, ali opet bih hteo da
se suzdrìmo od onoga {to imamo. Koji su bili glavni odjeli u DB-u,
ako se moè razgovarati o tome.
Jovica Stani{i}: Moète pretpostaviti iz onoga {to sam vam
rekao: kontraobave{tajni deo i deo koji se odnosi na unutra{we probleme.
Istraìteq: Kako je DB onda radila po kom zakonskom osnovu?
Jovica Stani{i}: Zakon o unutra{wim poslovima i Pravilnik
o radu Slu`be dràvne bezbednosti.
Istraìteq: Zakon je o~igledno javni dokument, a Pravilnik?
Jovica Stani{i}: Pravilnik je interni dokument, ali sadrì
zakonske odredbe. Ide na uvid Vladi.
Istraìteq: Da li je to javni dokument ili?
Jovica Stani{i}: Nije, to je tajni dokument koji Vlada verifikuje.
Istraìteq: Da li su bile jo{ specijalne procedure koje bi
{ef DB prihvatio, ili pak Ministarstvo ili Vlada?
Jovica Stani{i}: Specijalne...?
Istraìteq: Procedure, kako se vr{i operacija? Osim dokumenata...
Jovica Stani{i}: [ef Slu`be odgovara ministru.
Istraìteq: Osim dokumenata koje ste ve} spomenuli.
Jovica Stani{i}: Tu se zavr{ava sve. Tu se na{a odgovornost zavr{ava do ministra.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Zna~i, do ministra, ministar je taj koji daje
odobrewe za sve.
Istraìteq: Ali mislim da je mo`da nejasno tu, vi ste govorili
o zakonu i onda o toj specijalnoj proceduri {to se ti~e operacije
DB-a koji je Vlada prihvatila, odobrila. Moje pitawe glasi: da li
ima jo{ takvih procedura {to se ti~e rada Slu`be?
Jovica Stani{i}: Nikakvog, nikad, nikad, ja ne znam, nikad, nikad.
Istraìteq: To zna~i, zapravo, da ima tri glavna dokumenta?
Jovica Stani{i}: Nema, nema, nema nikakvog tre}eg dokumenta.
473
Postoji Zakon i Pravilnik koji reguli{e postupawe Slu`be, Pravilnik o radu Slu`be.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: I ta pravila o radu Slu`be.
Istraìteq: Hvala. Pomenuli ste prije da ste jednom boravili
u Vukovaru. Da li ste ~e{}e boravili u Hrvatskoj ili zbog posla ili
da biste se sastali sa hrvatskim zvani~nicima?
Jovica Stani{i}: Ne, ne, ne, ja sam u Hrvatsku i{ao leti na odmor, moja je èna iz [ibenika, ali nikada nisam bio, zna~i, mo`da
jednom da sam ranije pre recimo 1980. godine sam bio u Zagrebu na nekom slu`benom putu. Recimo 1983, 1984, ali sam sa ministrom Bogdanovi}em bio januara 1991. godine zajedno sa ministrom Bojkovcem.
Mene su poslali, zna~i, ja sam dobio nalog od Jana}kovi}a da idem na
taj sastanak. Razgovarali smo o vra}awu Srba u vukovarski SUP i o
Kninu smo razgovarali, da se prevazi|e ta kriza.
Prevodilac: Rekli ste jo{ ne{to o Kninu, nisam ~uo.
Jovica Stani{i}: I u Kninu, {ta se de{ava u Kninu. Oni su govorili {ta se de{ava u Kninu.
Istraìteq: Da li ste imali jo{ poslovnih putovawa na tom
podru~ju?
Istraìteq: Borovo?
Jovica Stani{i}: Ne, nikad.
Istraìteq: Vukovar?
Jovica Stani{i}: Nikada. Nikada. Nikada nisam bio ni poslovno, ni... Da, jednom sam bio u lovu. Bio sam u lovu, to je bilo negde
1990. godine, i{li smo u lov, u Barawu smo i{li u lov, ali to nema
veze ni sa ~im, 1989. ili tako ne{to. Ina~e, nikad nisam i{ao u taj
deo, nisam ga ni poznavao uop{te.
Istraìteq: Dakle, pre nego {to zavr{imo ovaj dio imam jo{
tri imena, pa bih vas pitao kakvi su va{i odnosi bili sa tim qudima. Prvi od wih je Franko Simatovi}, vi ste ga ve} i prije spomenuli.
Jovica Stani{i}: Jeste. On je ~ovek koji je bio, zna~i, kada je doneta odluka da qudi idu u Knin, jedna grupa je oti{la iz Saveznog
SUP-a, ja ne znam koliko ih je bilo, ~etiri, pet, ja sam dobio nalog
da po{aqem i na{u grupu da bi prikupili obave{tajne informacije
{ta se de{ava. Svi su slali obave{tajne informacije, zna~i, jedan
od wih je Simatovi} koji je boravio, zna~i, negde, ja ne mogu ta~no sad
da kaèm, ali negde od aprila ili maja 1991. do 3. septembra 1991. On
je imao obave{tajne zadatke, koje je vr{io korektno i profesionalno. Upoznao je celu strukturu MUP-a tamo, po prirodi posla i kada
su iza{li ti problemi politi~ki tamo me|u wima, me|u rukovodstvom Krajine, meni je, pretpostavqam da je to i{lo politi~kim linijama, meni je nare|eno da ih povu~em i oni su povu~eni 3. septembra. Pouzdano znam da nisu imali nikakvih, da nisu u~estvovali u
vojnim operacijama, ja bih najboqe nazvao tu wihovu ulogu obave474
{tajnom slu`bom.
Istraìteq: Da li su oni u~estvovali u obu~avawu lokalnih policija, ili lokalnih jedinica?
Jovica Stani{i}: Pa oni nisu znali da obu~avaju, oni nisu bili
vojnici. Oni su bili pripadnici Slu`be, vi znate {ta je to, kao...
Onaj ko je predvodio vojnu, gospodin Vasiqkovi} i taj britanski dràvqanin. Me|utim, koliko ja znam, to je bilo vrlo lo{e organizovano. Ja sam preko Slu`be ovde u Beogradu saznao da se britanska ambasada interesuje za tog ~oveka i s obzirom, da je on oti{ao sa Kapetanom Draganom, mi smo odmah reagovali i povukli te qude. Zna~i,
stav rukovodstava je bio da se povuku ti qudi. Dobio sam nalog i ja
sam 1. avgusta oti{ao tamo. Za{to se se}am tog datuma? Tog dana je
gospodin Babi}, kao politi~ki lider, ukinuo Slu`bu dràvne bezbednosti i zabranio rad Komunisti~ke partije. Ja sam tog dana bio u
Kninu da vratim ovu dvojicu, ali mi je, ali moète misliti kako je u
Srbiji primqeno to da se ukida Komunisti~ka partija. Opet je pala
sumwa da ja imam neki neprincipijelni savez sa tim rukovodstvom.
Istraìteq: Da li je Franko Simatovi} ostao u Slu`bi nakon
te operacije?
Jovica Stani{i}: Jeste, on je jo{ uvek u Slu`bi.
Istraìteq: Da li je on radio i posle u isto~noj Slavoniji ili
drugdje u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: On nije radio u isto~noj Slavoniji nikada.
Nikada na podru~ju Hrvatske nije radio, ali je imao obave{tajne zadatke, jer je bio {ef obave{tajne uprave i po prirodi posla je bio
orijentisan prema svemu onome {to se de{ava na tom prostoru.
Prevodilac: Po prirodi posla?
Jovica Stani{i}: Po prirodi posla, po prirodi stvari.
Prevodilac: Da.
Jovica Stani{i}: Morao je imati, zna~i, uvid {ta se de{ava.
Istraìteq: Druga osoba koja me zanima je Radovan Stoj~i} zvani Baya. Da li ste imali osobni kontakt s wim? Da li ste znali {ta
radi?
Jovica Stani{i}: Naravno da sam imao li~ni kontakt. On je ~ovek koji je od komandanta specijalne jedinice do zamenika ministra
vrlo brzo napredovao. Bio je jedna od najkrupnijih figura u Javnoj
bezbednosti. Zaveo je disciplinu u Ministarstvu.
Prevodilac: [ta je radio?
Jovica Stani{i}: Disciplinu je zaveo u Ministarstvu. Imao je
reputaciju, bio je sportista, svetski prvak, ne znam, u yudou i bio je
pogodna li~nost da u~vrsti policiju u Srbiji, kojoj je bila disciplina vrlo lo{a. On je bio od strane ministra upu}en u Hrvatsku, o tome smo razgovarali, ali brzo vra}en i onda je vrlo brzo u Slu`bi napredovao. Od, zna~i, {efa Specijalne jedinice, {efa Slu`be, do na~elnika uprave milicije, {efa Slu`be...
Prevodilac: Samo malo, molim vas, korak po korak. Po|ite od
{efa jedinica.
475
Jovica Stani{i}: Do na~elnika uprave milicije, ja mislim tako,

ali nisam siguran, mislim da je bio na~elnik milicije, {ef Slu`be
javne bezbednosti i na kraju zamenik ministra.
Prevodilac: Milicije ste rekli?
Prevodilac: Milicija ili ne{to drugo?
Jovica Stani{i}: Milicija, milicija.
Istraìteq: Da li ste imali veze s wim 1991. godine?
Jovica Stani{i}: Naravno, naravno.
Istraìteq: Da li ste razgovarali s wim o zadacima koje je on
dobio iz Ministarstva, {ta treba tamo da uradi?
Jovica Stani{i}: Mi smo se sreli na jednoj sednici Vlade, u to
vreme kada je boravio na sednici Vlade na kojoj je raspravqano o
problemima u isto~noj Slavoniji. Zna~i, Vlada je raspravqala o tom
problemu. On je, tako|e, imao svoj pogled o tom problemu. Problem
vojnog organizovawa tamo, broj Teritorijalne odbrane, paravojnih
formacija i tako daqe. Ali mi smo to znali preko obave{tajne slu`be, nama nije bila relevantna ta wegova informacija, jer smo mi
na{ aparat u Vojvodini koristili za obave{tajni rad. Nama to nije
bilo va`no.
Istraìteq: Na toj sjednici Vlade, gdje ste vi bili, da li je on
govorio o dejstvima...?
Jovica Stani{i}: Ne se}am se.
Istraìteq: ...lo{im dejstvima koje su paravojne formacije ~inile?
Jovica Stani{i}: Ne se}am se. Ne mogu da se setim.
Istraìteq: Da li ste znali, prema kontaktima koje ste imali s
wim, da li ste znali da li je on bio blizu Akrana, odnosno Ra`natovi}a?
Jovica Stani{i}: To je bila jedna specifi~na situacija. Radovan
Stoj~i} Baya je vrlo disciplinovan bio policajac i sve do kraja karijere bio je jedan izuzetno, zna~i, principijelan policajac. On nikakve veze nije imao, zna~i, sa situacijom da je neko ubacio Arkana.
Ja sam rekao da mislim kojim je putem Arkan oti{ao tamo, me|utim,
u masi, jednom ogromnom konglomeratu problema tamo, u svakom mestu ima neko svoje upori{te, neko oru`je i tako daqe, grupu. Ja sumwam da je i{ta mogao da uradi ili da je bio odgovoran za ono {to je
Arkan radio, niti da je mogao da se suprotstavi tome. Arkan je imao
dosta qudi, imao je politi~ku podr{ku rukovodstva tog dela, kako se
to zove, isto~ne Slavonije, Barawe i zapadnog Srema, politi~ku podr{ku. Goran Hayi} je tada bio persona grata, imao je politi~ke kontakte i sa Milo{evi}em i sa Tu|manom, bio je politi~ki vrlo mo}an
i ja sumwam da je on mogao ne{to da uradi protiv wega. To ja mislim
da je plus, zna~i, pored toga, Arkanove jedinice su bile pretpot~iwene Vojsci Jugoslavije i on je imao papir o tome. [ta je tu Baya mogao
da uradi? On je bio sa pet, {est qudi tamo. Mislim, to je glupost.
Istraìteq: Da li ste ~uli da je on obu~avao, oprostite, da li
476
ste ~uli da je on obu~io Arkanove qude?

Jovica Stani{i}: Ne. Istina je da Arkanovi qudi s po~etka nisu bili kvalitetni, ali da nisu imali ozbiqnu obuku. Ali ja ne znam
o tome zaista, mislim, ja sam imao mnogo drugih problema, ja zaista
ne znam o tome. Znam da gospodin Stoj~i} nije voleo kriminalce, da
se ~vrsto drào pravila svoje Slu`be, zna~i, u to vreme, a posle, kada je postao zamenik ministra, to je ve} ne{to drugo bilo. Po mom
mi{qewu, to ga je i ubilo.
Istraìteq: Kao zadwu osobu u toj grupi imam Radoslava Kosti}a. Da li ste sura|ivali s wim? Da li ste znali wega?
Jovica Stani{i}: Znao sam ga dobro. On je iz Barawe, ~ovek koji je izba~en iz policije u Barawi u vreme 1990. godine. Bio je pomo}nik ministra Marti}a, do{ao je u sukob sa Marti}em i poginuo je u
Bosni.
Istraìteq: Da li ste imali kontakt sa wim u toku 1991. i 1992.
godine u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Mi smo imali kontakte sa Ministarstvom, sa
svim ministrima i podministrima. Svi su oni, mi smo imali, zna~i,
oficijelne kontakte sa wima.
Istraìteq: Da li znate kakva je wegova uloga bila u Barawi nakon {to su se Hrvati povukli ili bili isterani?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da je on bio jedan od najobrazovanijih policajaca, znam da je jedan od qudi koji je imao ve}i ugled u Barawi u policijskoj upravi, me|u svim nacijama, me|u Ma|arima, Hrvatima, Ciganima, svima, da je imao veliki ugled, da je bio ~ovek od
velikog ugleda, koji se zalagao za veliki red. Vaìo je za srpskog patriotu i mislim da je veliki srpski patriota.
Istraìteq: Sada je 14 sati i 46 minuta, sada }emo nastaviti. Da
li jo{ vaì da }emo zavr{iti danas u tri sata?
Jovica Stani{i}: Vi ste mene iznenadili sa velikim brojem pitawa, jer ste mi prethodno dali pitawa okvirnog karaktera. Ako ovako idemo, ovo ne}e danima da se zavr{i, koliko ja vidim. Ja predlaèm da radimo jo{ jedan sat da bih ja bio slobodan slede}e nedeqe.
Meni je moje zdravqe najpre~e.
Istraìteq: Ako moète jo{ jedan sat.
Jovica Stani{i}: Da, da, izvolite. Mora}emo promeniti traku.
Istraìteq: Samo jo{ jedno pitawe {to se ti~e Kosti}a. Da li
je on bilo kada bio pripadnik DB-a?
Istraìteq: Dakle, bio je pripadnik javne policije?
Jovica Stani{i}: On je bio pripadnik Javne bezbednosti Ministarstva Republike Srpske Krajine. Bio je pomo}nik ministra.
Istraìteq: Da li je on dobio ikakvu pomo} od strane DB kada
se vratio u Barawu, jer ste rekli da je on bio izba~en iz Barawe prije?
Jovica Stani{i}: Mislim da se on nikada nije vratio u Barawu.
Mislim da on nikada, on je izba~en iz policije, ali mislim da se ni477
kada vi{e nije vratio tamo. On vi{e nije ìveo u svojoj ku}i, da tako kaèm.
Istraìteq: Idemo daqe sad sa pitawima vezanim za Slobodana
Milo{evi}a. Kada ste prvi put upoznali Slobodana Milo{evi}a
ako mogu i}i tako otvoreno?
Jovica Stani{i}: Prvi put sam ga upoznao prakti~no kada sam
postao {ef Slu`be.
Istraìteq: Za{to ste se, da li se se}ate za{to ste se sastali i
o ~emu ste razgovarali?
Jovica Stani{i}: Da. Radilo se o Komisiji, o rezultatima Komisije.
Istraìteq: Da li ho}ete ne{to re}i o tome? Da li je Milo{evi} imao ne{to za re} {to se ti~e Komisije?
Jovica Stani{i}: Koliko se ja se}am, on me je pozvao i razgovarali smo o rezultatima rada Komisije. On je nastojao, nastojao je da
ostavi utisak istraìteqa nekakvog. Ja sam mu rekao: Imate li vi
sina?. Kaè: Imam. Da li je va{ sin upleten u nekakve sumwive
stvari? Kaè: Ne. Nisam ni ja. Toga se se}am ovako, bilo mi je
va`no.
Prevodilac: To ste vi rekli wemu nisam ni ja. Aha.
Istraìteq: Kakav je va{ odnos sa Slobodanom Milo{evi}em,
kako ste se odvajali tokom godina?
Jovica Stani{i}: To je duga pri~a. Nemate te trake?
Istraìteq: To mogu misliti, ali da li to moète poku{ati malo da skratite.
Jovica Stani{i}: Da, ja sam ne{to pripremio. Zna~i, upoznao
sam ga, prakti~no, po~etkom 1992. godine, kada sam postao {ef Slu`be. Razloge za{to sam, kako sam postao {ef, to sam vam rekao. Kasniji na{i odnosi sa wim bili su uglavnom sa ministrom Sokolovi}em na{a vi|ewa.
Prevodilac: Kako?
Jovica Stani{i}: Zajedno sa ministrom i nekima iz Javne bezbednosti povodom raznih bezbednosnih doga|aja, povodom konsultacija o bezbednosnoj situaciji i tako daqe. Uglavnom smo, zna~i, i{li
nas troje kod wega, po potrebi, kada je on smatrao da je potrebno. A
re|e su bili prisutni ~lanovi Vlade, zavisi zbog ~ega je bio sastanak, o ~emu se govorilo. De{avalo se da sam i{ao i sam kod wega, ali
je to bilo re|e. [ta je osnovna karakteristika tog na{eg odnosa?
Osnovna karakteristika je nepoverewe koje je on imao i prema Slu`bi i prema meni. On je, ina~e, nepoverqiv ~ovek.
Prevodilac: Izvinite.
Jovica Stani{i}: On je nepoverqiv ~ovek. Ali ilustrova}u vam
to primerom. îm je postao predsednik Srbije, {ef Slu`be Zoran
Jana}kovi} je stvorio jedinicu za za{titu predsednika iz Javne bezbednosti. To se nikada nije desilo od kada sam ja, posle rata, nikada.
Zna~i, mi wega nikada nismo obezbe|ivali, Slu`ba dràvne bezbednosti, {to je zakonom odre|eno. Zna~i, mi po zakonu imamo obavezu
478
da obezbe|ujemo predsednika dràve, predsednika Skup{tine i predsednika Vlade. Ta jedinica, formiraju je, zna~i, Jana}kovi} sa Javnom bezbedno{}u i ona je sve vreme wega obezbe|ivala.
Istraìteq: A ko je bio komandir?
Jovica Stani{i}: Komandir je bio wegov li~ni, Milenkovi}.
Istraìteq: Ho}ete li, molim vas, to i napisati.
Jovica Stani{i}: Danas je to, to, dok nije oti{ao, dok nije prestao da bude predsednik, to je funkcionisalo tako. Sada on obezbe|uje gospodina predsednika srpske dràve i sada jo{ uvek funkcioni{e. Drugi primer je: mi nikada nismo mogli kao Slu`ba, {to je normalno svuda u svetu, da {titimo wegove prostorije radi elektronskog izvi|awa. On to nije dozvoqavao. Slu`bu je cenio. Cenio je
Slu`bu dràvne bezbednosti i zazirao od we, zato {to je Slu`ba bila van politike i bila je profesionalna. Moè se re}i da je svih sedam godina dok sam bio {ef, da je to bio jedan odnos, optimisti~ki
jedan odnos, ali mislim da je on proisticao iz porodice, iz cele porodice. Ima nekoliko zna~ajnih momenata kada smo mi bili u velikom sukobu. Zna~i, naro~ito posle Dejtonskog sporazuma, za vreme izborne krize 19961997. godine. Za vreme krize sa Crnom Gorom. Zna~i, 1997, 1998. Naro~ito u slu~ajevima kada je on èleo da upotrebi
Javnu bezbednost protiv demonstranata na demonstracijama.
Istraìteq: Vrati}emo se na to, ali moramo promijeniti traku.
Sada je 15 sati, mi }emo na kratko prekinuti razgovor. Nastavi}emo,
da zavr{imo ovaj deo. U redu, gospodine Stani{i}u, da li trebate ne{to duù pauzu?
Jovica Stani{i}: Samo vi promenite traku. Samo promenite
traku.
V000-3544
Istraìteq: Sada je 15 sati i 9 minuta. Budu}i da smo sada imali pauzu da promjenimo traku, ja }u vam opet formalno re}i da ono
upozorewe koje smo vam prije dali je jo{ uvek na snazi i da ne morate odgovarati na bilo koja pitawa ukoliko to ne èlite.
Jovica Stani{i}: Zna~i, kulminacija krize na{ih odnosa je, u
stvari, vezana za krizu Kosova. Radilo se, radi se u su{tini o koncepcijskim razlikama na{e Slu`be, odnosno mojim i wegovim. Mi
smo smatrali da krizu na Kosovu treba re{avati, pre svega, politi~kim sredstvima.
Istraìteq: Kad kaète mi, mislite na?
Jovica Stani{i}: Mislim na Slu`bu i na sebe. Na jedan krug qudi koji su bili oko mene, na moje kolege, pomo}nike, zamenike i tako
daqe. Zna~i, mi smo bili za to da se kriza re{ava politi~kim sredstima, s druge strane da se na terorizam odgovori policijskim sredstvima. Ja sam u to vreme imao kontakte, zna~i, po~etkom 1998. godine imao sam kontakte sa albanskim politi~kim liderima i poku{ao
479
da razgovaram o tome, da ih pribliìm Milo{evi}u, da bi po~eo nekakav dijalog, jer su oni ve} ìveli dugo kao nezavisna dràva. On
nije preferirao takvo re{ewe. I po~etkom, zna~i, u prole}e 1998.
godine do{lo je do jednog sastanka gde su bili svi lideri, predsednik
Vlade, na~elnik General{taba, svi najva`niji qudi u zemqi.
Istraìteq: Moète li re}i vi{e, kada je to to~no bilo?
Jovica Stani{i}: Ja ne mogu ta~no da se setim, ali mislim da je
to bilo negde marta meseca 1998. godine. Bio je general Peri{i}, general Dimitrijevi}, bio je predsednik Srbije, Milutinovi}, bio je
ministar unutra{wih poslova, Vlajko Stojiqkovi} i vi{e ne znam
ko. Ja sam imao uvodno izlagawe o bezbednosnoj situaciji. Me|utim,
moje izlagawe nije nai{lo na odobravawe. Ja sam izneo osnovne karakteristike situacije koje su pretile pobunom na Kosovu. Predloìo sam {ta bi trebalo da se radi. Niko to nije hteo da slu{a, tako
da sam do{ao u o{tar sukob sa predsednikom Milutinovi}em, sa ministrom unutra{wih poslova. Ja sam iza{ao van sfere bezbednosne,
iza{ao sam sa svojim izlagawem van sfere koja je bila moja zakonska
kompetencija. Uputio sam o{tre kritike svakom pojedina~no i to je
bio definitivni kraj. Posle toga sam video samo jednom Milo{evi}a u Belom dvoru. Zna~i, tako|e je bio jedan teàk razgovor koji je
zavr{io time: Pazi {ta radi{. Ja sam mu rekao: Pazite vi {ta radite, izlazite van ustavnih i zakonskih ovla{}ewa. I to je bukvalno bio kraj. Zna~i, oni su mene odstranili, vi{e nisam prisustvovao
sastancima, borio sam se da jedinicu, zna~i on je formirao poseban
{tab dole na Kosovu, gde im je komandovao [ainovi} i Pavkovi}, borio sam se da jedinicu negde ne uvuku u neke operacije koje bi bile u
suprotnosti sa me|unarodnim konvencijama. Borio sam se, ali ja sam
ve} tada bio van tih mogu}nosti. Jednostavno sam egzistirao. Moju
smenu su potpuno u tajnosti pripremali. U javnosti se ve} pri~alo o
tome da }emo izvr{iti pu~ Peri{i} i ja. Meni to nije padalo na pamet. Poznato je da sam bio izri~it zastupnik legalizma. Pozvao je me
u svoju rezideniju 27. oktobra.
Istraìteq: Da li govorimo sad o Milo{evi}u?
Jovica Stani{i}: Da, Milo{evi}, i saop{tio mi da me vi{e
srpsko rukovodstvo ne èli. Ja sam mu rekao da je to {qam i da to nije Srbija. Ponudio mi je da budem potpredsednik Vlade ili zamenik
ministra inostranih poslova. Ja sam odbio sve, nisam èleo.
Prevodilac: Samo malo, molim vas, mislim da nisam ~uo sve. Rekli ste da vam je ponudio...
Jovica Stani{i}: To nije mnogo va`no.
Prevodilac: Da budete u ambasadi negde?
Jovica Stani{i}: Jeste, da budem ambasador negde. Govorio je o
hhhhhhhh. Ni{ta nisam prihvatio i rekao sam da ho}u da se bavim
ekologijom. Ekologijom jer sam imao jedno dru{tvo koje se bavi
ekologijom. Jeste. Ubrzo posle toga, zna~i, par meseci, ja sam se razboleo. Onda je, bukvalno je stavio qude okolo ku}e, kamerama je pratio moj dolazak, a niko mi nije dolazio osim lekara. Ali se bojao mog
480
uticaja, koji sam ja objektivno imao me|u Srbima. Bojao se toga, jer
je stavio qude na ~elo Slu`be koji nikada nisu bili u Slu`bi, koji
su bukvalno fabrikovali podatke, la`ne, naravno. Promenio Stani{i}a iz Bosne.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Promenio Mi}u Stani{i}a iz Bosne. Da li
znate ko je Mi}a Stani{i}? I niz gluposti i laì. Za to vreme ja
sam svakih dva meseca bio u jednoj te{koj zdravstvenoj krizi. I onda
se tu desila jedna zapawuju}a stvar, meni su saop{tili da ne mogu da
se le~im na Vojnomedicinskoj akademiji. Ja sam bio u te{koj situaciji, jedva sam oti{ao do Akademije, krvario sam. Oni nisu hteli da
me pregledaju. Kada sam na{ao privatnu kliniku, do{li su lekari iz
druge bolnice i onda su me vratili, reanimirali. Istovremeno je
upotrebio Vojsku da u|e, sa snagama, elitnim snagama Vojske u ekolo{ki taj prostor gde smo mi radili istraìvawa nau~na. To je nekoliko najistaknutijih na{ih nau~nika. Zaplenili su nam opremu, o tome je gospodin [e{eq nedavno pisao, kako su tajnu akciju planirali
u Vladi. Bili su ve} spremili saop{tewe za javnost i tako daqe, o
tome kako imam teroristi~ku grupu i tako daqe. Moète misliti, ja
sam se borio za ìvot. Zna~i, ove godine sam operisan dva puta, u maju i junu, pre 5. oktobra oti{ao sam iz ku}e jer sam imao dojavu da }e
me ubiti. Zna~i, pripremqena je dokumentacija oko mog kretawa, oko
moje ku}e. êkali su priliku da me ubiju. Ja sam za to doznao i dvadeset dana pre izbora ja sam iza{ao iz ku}e. Oni su me traìli na nekoliko mesta i nisu uspeli da do|u do mene. Potvrdu da je to tako, da
je to istina dao je biv{i {ef Slu`be, Rade Markovi}, koji je, pre nego {to je oti{ao u zatvor, traìo da ga primim i rekao mi je da je on
dobio nalog da me ubije.
Istraìteq: Radomir Markovi}?
Jovica Stani{i}: Da, on je saop{tio pred svedokom o tome. A i
zvani~no u istrazi je rekao da je imao nalog da me ubije. Ve} je u javnosti [e{eq rekao da sam agent CIA i pripremili su javnost za to.
Drugi ~ovek koji je potvrdio da su to hteli da urade, da su planirali
je iz Javne bezbednosti, ali sad to nije va`no. Imate li predstave kakvi su to odnosi sa wim bili? Sve vreme je bio pritisak na Slu`bu
da se razra~unamo sa politi~kim protivnicima, iza toga je stajala
wegova èna. Ja sam imao veliki ugled u Slu`bi i nisam dozvolio
nikome da fali dlaka s glave. Svi su znali za moj stav, bilo {ta da se
desi, da neko ubije iz politi~kih razloga da }u ga terati na sud. Posle moje smene, jedan ~ovek je rekao: Sve je mogu}e. Zaista je posle
zavladala jedna diktatura posebna. Opozicija je bila za{ti}enija u
moje vreme nego ja.
Istraìteq: Govori}emo i kasnije vi{e o opoziciji, nisam jo{
hteo. Da razgovaramo o Kosovu.
Jovica Stani{i}: Dobro.
Istraìteq: Me|utim, spomenuli ste jednu stvar i ho}u to razjasniti kad ve} govorimo o tome i onda }emo i}i daqe. Govorili ste o
481
sastanku koji ste imali sa Milo{evi}em i drugim glavnim igra~ima.

Mene zanima {ta ste vi predloìli da biste re{ili politi~kim putem krizu na Kosovu i kako je on reagirao na to. Kako je on to htio
re{iti?
Jovica Stani{i}: Zapisnik je vodio general Dimitrijevi} i on
ima te hhhhh. On bi mogao potvrditi ovo sve. Mislim da je ~astan
oficir i da }e to potvrditi ako ga pitate. Na{ predlog je bio slede}i da se u|e u razgovor sa politi~kim liderima albanskim, da se
razgovara o povratku u politi~ki ìvot, o ukqu~ivawu Albanaca u
politi~ki ìvot, jer su imali svoju vladu u izbegli{tvu. Bujko{i je
imao nema~ku vladu, imali su paralelnu dràvu u na{oj dràvi i to
je bilo neodrìvo. Moralo se politi~ki reagovati. Ja sam sam poku{ao to da uradim. O tome je znao savetnik u ambasadi Majls, otpravnik poslova ameri~ki i Gelbard. Ja sam imao razgovor sa Mahmudom
Bakalijem, imao sam razgovor sa Azemom Vlasijem, dali smo predlog
da se razgovara i sa Rugovom. Ja sam te razgovore obavqao na Kosovu
sa wima. Me|utim, dao sam te stenograme, nije reagovao. Ja sam mu dao
i poruku Azema Vlasija, gde je wegov otac govorio izme|u dva rata da
se kraq srpski oslawao na va`ne qude i hhhhhhhhhh porodice tamo, a
sada se Milo{evi} oslawa na olo{. Izme|u dva rata.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Izme|u dva rata. S druge strane, u severnoj Albaniji je bila divizija Kuks koja je preko 100.000 cevi pustila van magacina, oko 80 do 100 hiqada. Mi smo predlagali da se zatvori granica, da se ne dozvoli ulazak oru`ja. Da to u~ini Vojska, da se pro{iri
zona u kojoj Vojska ima pravo da dejstvuje, zna~i da Savezna vlada donese odluku da se pro{iri ta zona, a da policija ide na ta~ke gde su
teroristi, a ne da idemo u sela albanska i da budemo ekspedicioni
korpus i da se ubijaju, da se heroizira milicija i tako daqe. Pardoksalno, to je Albancima i odgovaralo. A da smo primenili na{u taktiku ne bi bilo rata u Jugoslaviji, ne bi do{lo do ovoga do ~ega je do{lo. Zna~i, oni nisu hteli da prihvate ovu koncepciju.
Istraìteq: Koji sad oni?
Jovica Stani{i}: Mislim na Milo{evi}a i na wegove saradnike, na predsednika Vlade, na ministra unutra{wih poslova. Onda su
oni napravili novi {tab u kome je bukvalno dominirala Vojska, upotrebila je policijske snage ispred sebe i desilo se ono {to se desilo. Posle je do{lo bombardovawe i rat.
Istraìteq: Kada ste ovo predlagali na tom sastanku, kako je
Milo{evi} reagirao? [ta je rekao?
Jovica Stani{i}: To je bio jedan skandal. Ja sam doslovce rekao
predsedniku Srbije, on je rekao [to ne stavite neke elektronske
ure|aje i kontroli{ete granicu (180 kilometara nepreglednih planina do albanskog prostora)? Ja sam mu rekao: To ti je, Milane...,
nisam ih vi{e titulirao, jer sam ve} bio van sebe.
Istraìteq: Milutinovi}u?
Jovica Stani{i}: Jeste. To ti je kao kad mali \okica zami{qa
482
kako bi branio ovu zemqu. Mali \okica to je kod nas {ala, kao mali iz osnovne {kole i tako. Stojiqkovi} je imao nebulozne predloge neke. Ja sam i wemu tako odgovorio i sastanak je bukvalno, rekao
sam: Zar ne vidite da jedan narod ne}e sa nama? Ne moèmo pobiti
ceo narod. Sastanak je prekinut.
Istraìteq: Kako je Milo{evi} reagirao?
Jovica Stani{i}: On je }utao. On je }utao, ali je prekinuo sastanak i onda je za mnom istr~ao Milutinovi} i rekao mi: Za{to ti to
radi{?. Ja sam rekao: Jednog dana }e{ odgovarati zbog ovoga. To
je bio u stvari moj kraj.
Istraìteq: Hvala. Kad govorimo o Kosovu, mo`da }emo vas pitati za vi{e detaqa.
Jovica Stani{i}: Da, kasnije.
Istraìteq: Koje metode je Milo{evi} koristio da bi ostvario
svoje ciqeve u ratu u Hrvatskoj od 1991. godine na daqe? Koje metode?
Jovica Stani{i}: Vidite, o wegovim politi~kim kontaktima u
1991. godini ja skoro ni{ta ne znam, o wegovim kontaktima u Predsedni{tvu. Ja se nisam bavio politikom, ja sam bio obave{tajac i nisam znao o wegovim politi~kim kontaktima sa Ra{kovi}em pokojnim, ali je on ve} imao kontakte sa wim. Ja ne znam ni{ta o wegovim
susretima sa Tu|manom, o wegovim planovima. Mi smo bili qudi koji smo zavr{avali svoj deo, da kaèm, posla, a on je sve pojedina~no
kontaktirao: Vojsku, Ministarstvo odbrane, politiku i mi nismo
mogli znati o tome mnogo. Mogli smo naslutiti {ta on ne èli. Naàlost, na kraju smo svi videli da je to jedna porodica koja je èlela samo vlast. Oni nisu videli nikada ni rawenog, ni poginulog, nisu bili nikome na sahrani. Kad se desio egzodus na{eg naroda iz Hrvatske, on nije ni trepnuo.
Istraìteq: Kakva je wegova politika bila prema Srbima u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Pa evo, ja mislim da sam vam rekao. Mislim da
ono {to sam ja mogao da vidim to je bila uvek politika duplog standarda. Mislim da su Srbi `rtve jedne takve politike. To sam ve} tada, koliko sam mogao da saznam, ja sam to otvoreno govorio. Zna~i,
wegovi planovi ko zna kakvi su bili, ali u su{tini on je Srbe u Republici Hrvatskoj iskoristio i samo iskoristio i oni su `rtve.
Istraìteq: Imam ja sad imena politi~ara za koje bih vas pitao
i o ovim vezama sa Milo{evi}em. Ali najpre bih htio ~uti od vas koga vi smatrate da su bili qudi koji su omogu}avali Milo{evi}u da
do|e na vlast i koji su mu omogu}avali da opstaje na vlasti?
Jovica Stani{i}: To je te{ko pitawe. Ko je omogu}avao? To je
pitawe politi~ke borbe u Srbiji. To je duga pri~a. Prevashodno politi~ka pri~a. Do{ao je u vreme kada se raspadala Jugoslavija i Srbi su verovali da }e ih on za{tititi. U celoj na{oj istoriji od 18.
veka pitawe Srba preko Drine je uvek aktuelno. Prvi srpski, srpskoturski ratovi, zna~i, , 1875. i 1876. vo|eni su zbog Bosne.
483
Istraìteq: Znamo pozadinu.

Jovica Stani{i}: Da, ali pitawe je takvo da ne mogu jednostavno... Ali mogu da vam kaèm.
Istraìteq: Znamo za pozadinu toga svega, me|utim, nemamo puno vremena, pa vas zato pitam. Izvolite.
Jovica Stani{i}: Kako je do{ao na vlast? Zna se kako je do{ao.
Kako je odràvao vlast? Ja mislim da je on jedan veoma sposoban, inteligentan ~ovek i veoma dobar tehni~ar u vladawu. Imao je jaku
stranku koja je imala jedno istorijsko utemeqewe u Srbiji i mogao je
da radi {ta ho}e. Imao je, zna~i, jedan koalicioni savez, partijski
savez sa ultralevim i ultradesnim strankama i on je ve{to balansirao izme|u stranaka koje su mu trebale. Kad god mu je neko trebao da
formira vladu, da ona bude stabilna, on bi ih upotrebio. U javnosti
postoji mi{qewe da smo mu mi pomagali. Mo`da i jesmo, ali kako?
Mi nismo hteli da do|e do krvoproli}a, nismo bili za upotrebu sile protiv opozicije i nismo dozvoqavali da upotrebi silu i on to
nije smeo da uradi dokle god me nije smenio. Samo je jednom oti{ao
pokojni Baya kod wega i on je uspeo da ga ubedi da upotrebi silu na
mostu 1996, 1997. godine. Posle je rekao da on to uop{te nije naredio.
Ovaj je plakao, shvatio je.
Istraìteq: Ko, Baya?
Jovica Stani{i}: Jeste, Baya. Ja sam mu rekao: Nemoj da ide{
sam. Kad smo zajedno on ne moè to da radi. Da smo ranije pustili da
napravi pokoq u Beogradu onda bi verovatno ga ranije skinuli. Jer,
{ta biste vi uradili? Da li biste dozvolili da se neko ubija? U tom
smislu mo`da smo mu i pomogli, jer mu nismo dozvoqavali radikalne poteze koje bi on sigurno povukao da mi nismo bili tu.
Istraìteq: Ja bih vas pitao za imena tih politi~ara koje sam
sad imao na umu, ali ja ih ne bih sad vama rekao. Dakle, zavr{i}emo
sad ovaj dio ovog pitawa i onda }emo ih imenovati i onda moète re}i da li znate ne{to za wih ili ne. Ali prije nego {to do|emo do
imena, u toku sukoba u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini tokom 1992.
godine dok ste vi bili {ef DB-a, da li ste vi li~no izve{tavali Milo{evi}a o situaciji na teritorijama koje su bile uvu~ene u ratne
sukobe?
Jovica Stani{i}: O ~emu?
Prevodilac: O teritorijama gde se ratovalo?
Jovica Stani{i}: Ja sam izve{tavao ministra. A pravo na na{e
informacije imaju predsednik dràve, predsednik Vlade i predsednik Skup{tine. Oni su svi dobijali na{e obave{tajne podatke o svemu {to je Slu`ba radila.
Istraìteq: Siguran sam da ste vi kao {ef DB-a dobili informaciju o tome {to se de{avalo na tim teritorijama.
Jovica Stani{i}: Mi smo imali dobre informacije. Mi smo radili korektno i profesionalno, ali mislim da je detaqnije informacije imala Vojska koja je bila tamo utemeqena, aato {to su oni
imali stotine svojih qudi.
484
Istraìteq: Ali budu}i da ste vi bili deo DB-a, ja vas pitam za

DB, a ne za Vojsku.
Jovica Stani{i}: Ja odgovaram da se mora staviti to u odre|eni
kontekst. Zna~i, mi smo imali sa podru~ja, kao po prirodi posla, kao
i svaka slu`ba imali smo informaciju {ta se de{ava u na{em okruèwu, celom na{em okruèwu. Zato i postojimo.
Istraìteq: Ne sumwam u to i to je samo za...
Jovica Stani{i}: Ja znam za {ta je to. To se ne moè dovesti u vezu sa na{om krivicom koju sam pro~itao tamo, jer mi zaista ponavqamo, nikoga na{ ~ovek nije ubio, niti u~estvovao u borbenim dejstvima. To je notorna glupost koja je tamo napisana. Nikoga.
Istraìteq: Moèmo se slagati ili ne, ja prihva}am ono {to vi
kaète.
Jovica Stani{i}: Naravno, ali ja moram da vam kaèm da je to
jedna monstruozna optu`ba.
Prevodilac: Ispri~avam se.
Jovica Stani{i}: Tamo je stotine qudi, stotine dobrovoqaca,
raznih paravojnih formacija bilo koji su vezani ili za Vojsku, ili
za TO, ili za miliciju, a dobar deo od toga qudi govore da je Dràvna bezbednost. Da li znate za{to? Zato {to mi ne govorimo o onome
{ta radimo. Zato {to lopovi ne traè otkqu~ana vrata, nego ona koja su zakqu~ana. Ja prvi put o tome razgovaram sa vama, nikada nisam
dao izjavu kao {to svi pri~aju sva{ta i tako i stalo mi je da ~ujete
tu istinu.
Prevodilac: Nisam ~uo.
Jovica Stani{i}: Stalo mi je da ~ujete tu istinu. Bilo kako da
se stvar zavr{i sa mnom, ja se toga ne bojim, ni optu`nice, ni ni~ega. Svaki novinar koji ~uje ne{to, napi{e, ne znaju ni{ta u su{tini.
Ho}e da dobiju pare za to, i to je tragi~no. Znate li {ta je bilo 1943.
godine u Srbiji?
Prevodilac: 1943?
Jovica Stani{i}: Jeste, 1943, za vreme rata.
Istraìteq: Pod usta{ama?
Jovica Stani{i}: Ne, ne, ovde u Srbiji, pod Nemcima. Gestapo je
objavio u na{im novinama da ne primaju anonimne dostave vi{e koliko smo sami sebe prijavqivali. Sada u Srbiji moè svaka baraba
da kaè kako se pona{ala Dràvna bezbednost. Za vreme cele krize
mi smo bili kao Slu`ba regulisali odnose sa ameri~kom obave{tajnom slu`bom, sa ruskom obave{tajnom slu`bom, sa francuskom, sa
nema~kom skoro, sa ma|arskom. Bio sam u Zagrebu, kao zvani~ni {ef
Slu`be, iako je zemqa bila u okruèwu, pod sankcijama. Mislite li
da bi me neko primio u Va{ingtonu da smo po~inili neki ratni zlo~in? Ne bi, sigurno. Ja sam posle Dejtona bio zvani~nik jedini iz
srpske Vlade koji je oti{ao kao zvani~na delegacija u Va{ington. I
zato bi ~iwenice trebalo usmeriti, ali o tome }emo drugi put.
Istraìteq: Naravno, nas zanima {ta imate re}i o svemu i zato
smo ovde. I vidite koliko smo mi spremili pitawa. Dakle, va{a Slu485
`ba je primila informacije i onda ste vi trebali izve{tavati predsednika Vlade, predsednika Skup{tine i predsednika dràve?
Jovica Stani{i}: Jeste, ministra prvo. Prvo ministra.
Istraìteq: Da li ste primali informacije o zlodjelima {e{eqevaca, arkanovaca i drugih paravojnih formacija na tim teritorijama i da li ste preweli te informacije daqe?
Jovica Stani{i}: Mi tada, kada se to de{avalo, nismo znali, ali
posle toga smo otprilike saznali. Ja ni dan danas ne znam ta~ne detaqe, ali smo imali informacije o tome i sigurno da smo te informacije uvek predavali daqe.
Istraìteq: Dakle, te informacije su i{le daqe lancem koji
ste malo pre objasnili?
Jovica Stani{i}: Da, ali prevashodno za to {to se de{avalo u
vezi sa ratnim zlo~inom mora da se ra{~isti sa organima, sa onim
qudima koji su bili na terenu tamo, a to su organi Republike Srpske
Krajine. Ja sam pro~itao u optu`nici, niko iz Srbije nije bio u tim
mestima gde se to de{avalo, mislim o oficijelnim strukturama. Ali
postoje mnogi svedoci, sigurno, koji znaju {ta se tu de{avalo. Oko
Vukovara, Ov~are, {ta ja znam, oko Lovaca, {ta ja znam, Daqa, Daq
planina i tako daqe. Postoje qudi koji znaju {ta se tamo de{avalo.
Slu`ba je imala okvirna saznawa, ali detaqno mi tu istragu nismo
vr{ili. U to vreme znao sam za jedan slu~aj, to je kada su negde, da li
u mestuLovas uveli Hrvata u minsko poqe. Mi smo znali za to i izvestili smo o tome. Za nas su oni i tada i sada ratni zlo~inci, ko je to
mogao da uradi. Naàlost, ti su qudi imali politi~ku za{titu rukovodstva Gorana Hayi}a i drugih, a Hayi} je imao politi~ke odnose
sa na{ima ovde, jer mi nismo imali pravo da vr{imo istrage sudske
na tom podru~ju. Oni su imali svoje organe.
Istraìteq: Bitno je bilo s kim su oni imali odnose, s kim ovde su imali odnose?
Jovica Stani{i}: Sa Vladom.
Istraìteq: Vi ste rekli da ste preweli tu informaciju, jer ste
ve} tada videli da je to ratni zlo~in.
Istraìteq: Dakle, plaser.
Istraìteq: Jeste li vi li~no razgovarali o tome sa nekim, ili
sa Milo{evi}em ili sa...
Jovica Stani{i}: Sa ministrom smo razgovarali. Sa ministrom,
naravno. Naravno, i Milo{evi} je bio obave{ten o tome, ne o detaqima, nije mogao biti o detaqima obave{ten. Ni mi nismo znali detaqe. Sasvim je nekorektno wega kriviti za nekakav detaq tamo, Milo{evi}a, da je on odgovoran {to je neko nekoga ubio tamo. Mislim
da to nije u redu.
Istraìteq: Jedino {to pitam jeste to da li je ta informacija
koju ste vi primili, da li ste vi to preneli daqe?
Jovica Stani{i}: Da. Mislim, ne mogu da kaèm konkretnu in486
formaciju, ali mi smo o svemu {to smo imali zna~ajno obave{tavali rukovodstvo, ministra i daqe.
Istraìteq: Da li je to bio nekada pismeni izve{taj ili je li
usmeni izve{taj?
Jovica Stani{i}: Uglavnom su to pismeni izve{taji. To je edicija koja ide svaki dan.
Istraìteq: U redu. Hvala mnogo.
Sada nastavqamo daqe sa istom temom. Je li iko, koliko vi znate, je li iko ovdje uhap{en zbog zlodjela, odnosno zbog zlo~ina po~iwenih na teritoriji Hrvatske?
Jovica Stani{i}: Da, ja ne mogu sada da se setim imena. Mi smo
uhapsili pripadnika [e{eqeve stranke koji je u Zvorniku po~inio
zlodela. Ili Bjeqina ili Zvornik. Mislim da je u Zvorniku. Vodili
smo taj slu~aj, mislim da je on izveden do kraja, po svemu sude}i. To je
bilo negde 1993. ili 1994.
Istraìteq: A za{to nije Arkan, koji je tu ìvio u Beogradu, za{to on nije pozvan na odgovornost?
Jovica Stani{i}: To je vrlo komplikovano.
Istraìteq: Je li bio za{ti}en od nekoga?
Jovica Stani{i}: Arkan je uspeo da iz toga rata iza|e vrlo mo}an i bogato. Bio je poslanik u Skup{tini Srbije. Ne se}am se koje
godine, on je bio poslanik, wegova stranka je bila u parlamentu, jer
je takvo vreme bilo. Poslanika ne moète hapsiti. Kasnije je on
imao vrlo dobre odnose sa Javnom bezbedno{}u i mislim da je bilo
vrlo te{ko izvesti wegovo hap{ewe. S jedne strane iz politi~kih
razloga, jer je ve} imao jaku stranku, to je sada stranka koja je u parlamentu, a s druge strane, iza{ao je iz rata sa jakom organizacijom.
To je bio veliki problem, veliki problem za dràvu.
Istraìteq: Da li znate da li je on imao kontakt sa Milo{evi}em, odnosno sa drugim visokim qudima u Srbiji?
Jovica Stani{i}: On direktnog kontakta sa Milo{evi}em nije
imao nikada. Mislim, to nije istina. On je vi{e èleo da se prikaè da je tu blizu, ima nekoliko slika, ali nikada nije do{ao. Milo{evi} hhhhhhhhhh dogovorili nikada da se kontaktira. Ali je imao
kontakte od Radmila Bogdanovi}a do drugih.
Istraìteq: Vidio sam Ustav od 1990. godine i ako sam dobro razumjeo taj Ustav, u Ustavu je promjewen, zapravo kako su izve{tavali
neke kqu~ne ministre prema predsedniku dràve i predsedniku Vlade. Ako sam to dobro razumeo, ministar odbrane, unutra{wih poslova i komandant Teritorijalne odbrane su izve{tavali predsednika
Vlade.
Jovica Stani{i}: Ja mislim...
Istraìteq: Da li je postojala ta veza direktno?
Jovica Stani{i}: Ja tu ne znam nikoga. Ne znam. Ne znam. Ne
znam.
Istraìteq: Da li ste vi 199, 1991. li~no videli, odnosno 1991,
1992. godine, da li ste li~no videli na~elnika {taba TO Srbije?
487
Jovica Stani{i}: Ja nisam, ja nisam bio ~lan, ~lan te koordinacije je bio Zoran Jana}kovi}. Ja nisam i{ao u Vladu tada, tada je
i{ao u Vladu {ef Slu`be.
Istraìteq: Onda kada ste vi postali {ef, jeste li i{li na sastanke?
Jovica Stani{i}: 1992. ne, to je bila neformalna neka koordinacija, i{li su {efovi i raspravqali o toj situaciji. Mislim da je to
bila inicijativa i Jana}kovi}eva, ali to je pod jednom rezervom. Me|utim, to nije zaìvelo, u 1992. godini ja ne znam za sastanke te. Nikada nismo bili na tome. U Slu`bi nikada nismo imali kontakte sa
wima. Kada je Jana}kovi} oti{ao to je prestalo, oni nas vi{e nisu
pozivali.
Istraìteq: Moète li nam objasniti za{to je Slobodan Milo{evi} postao toliko mo}an? Znam da je to velika stvar i da moèmo
dugo raspravqati o tome, ali sada ho}u samo su{tinu, ako nam moète na kratko objasniti, ako je mogu}e? Da li mislite da moèmo kasnije govoriti onda o tome?
Jovica Stani{i}: Pa moèmo.
Istraìteq: [ta se dogodilo tim qudima koje je Milo{evi} iskoristio da bi postigao svoje ciqeve nakon {to vi{e nisu bili korisni? [ta se dogodilo s qudima?
Jovica Stani{i}: Kao {to se meni dogodilo?
Istraìteq: Da.
Jovica Stani{i}: Nije on imao obzira prema nikome. Kad treba{ treba{, kad ne treba{... On je bio predsednik i bez obzira {ta
vam je u~inio, mene je sramota o tome da pri~am. Pri~ao bih o tome
da je on na na{em sudu ovde, jer toliko lo{e mislim o wemu da me je
sramota vama da pri~am. Ne mogu na ta pitawa da odgovaram.
Istraìteq: Ne morate odgovarati, naravno, ali da li je on ikada nare|ivao vama da bi se maknuli qudi sa poloàja?
Jovica Stani{i}: Ne mogu da odgovorim na to. Ne èlim da odgovorim. Za moje vreme poginula su dva, dok sam ja bio {ef poginula su
dva ~oveka. To je zamenik ministra i po mom dubokom uverewu, oni
meni nisu dali da vr{im tu istragu, nisu dozvolili Dràvnoj bezbednosti da vr{i istragu. On je poginuo zato {to, po mom dubokom
uverewu, jer je wegovo mesto i mo} koje je imalo prevazilazilo wegovo znawe i wegove mogu}nosti. I upleo se u pre~i{}avawe me|u mafijom, a nije bio sposoban za to. Zna~i, nije bilo politi~ko ubistvo,
iako u javnosti sva{ta pri~aju. Drugo je pripadnik JUL-a, ove ekstraleve, Zoran Todorovi}. Ja tada nisam bio u zemqi, bio sam na Dalekom istoku, ali mislim da je zbog trgovine naftom, jer je on bio {ef
jedne kompanije koja je vr{ila distribuciju nafte. Zna~i, u Srbiji
se znalo ono {to je bilo u mojoj nadle`nosti, zna~i kada se ubistva
vr{e iz politi~kih razloga, da }e biti privedeni pravdi i nisu smeli to da rade. Kada sam oti{ao, vidite {ta se desilo.
Istraìteq: Moje pitawe nije bilo ba{ vezano sa samom likvidacijom qudi, mo`da se nisam dobro izrazio. Mislio sam na to da li
488
je Milo{evi} vama naredio da skinete qude sa po~etnih poloàja.

Jovica Stani{i}: Tehnika vladawa wegova je bila potpuno u wegovim rukama. Nije mu bila potrebna Slu`ba za to, jer on od nas nije dobijao podatke da bi mogao druge qude da, mi smo tu bili strogo
profesionalni. On je to radio u politi~ko vreme u okviru porodice, pa daqe, uglavnom sa svojom ènom.
Istraìteq: Moète li nam re}i ne{to o na~inu kako je Milo{evi} donosio odluke; na~inu kako je on, recimo, da uzmemo jedan
primjer, kada ste bili s wim na sastanku i vi ste trebali ne{to u~initi, kako je on to odlu~io?
Jovica Stani{i}: Da vam kaèm, pitawe je izli{no.
Prevodilac: Kakvo je pitawe?
Jovica Stani{i}: Izli{no. Ili onaj, koji je drugi izraz, mislim, on je sproveo jednu od najja~ih diktatura ovde. Kako se donose
odluke? On je poni{tio sve institucije, institucije sistema, on nije vladao preko institucija sistema. On je vladao li~nim kanalima.
Zna~i, institucije je razorio u sklopu...
Istraìteq: Dakle, vi ste rekli da je on imao svoje qude na svim
kqu~nim mestima?
Jovica Stani{i}: On je sa svima li~no kontaktirao, od urednika
Dnevnika na televiziji do ministra odbrane.
Istraìteq: Da li imate mo`da zakqu~ke sa sastanaka koje ste
vi imali sa Milo{evi}em, da biste mogli malo baciti svetlo na wegov na~in dono{ewa odluka?
Jovica Stani{i}: Da, naravno.
Istraìteq: Da li moèmo dobiti?
Jovica Stani{i}: Mo`da. Jedan je od ovih koji sam vam sad rekao,
kako se re{avalo o Kosovu.
Istraìteq: Dakle, kada se vidimo sutra, da li se moèmo vratiti na ovo pitawe?
Jovica Stani{i}: Da. Naro~ito moje?
Istraìteq: Da.
Jovica Stani{i}: To ne bi imalo smisla nikakvog.
Istraìteq: Dakle, mislili ste na druge zabele{ke, koje je neko
drugi doneo?
Jovica Stani{i}: Na ovo o ~emu smo govorili.
Istraìteq: U redu.
Jovica Stani{i}: Ja mislim da je dosta to.
Istraìteq: Prije nego, samo prije nego {to zavr{imo danas,
imam samo jo{ nekoliko pitawa vezanih za politi~ko vo|stvo, pogotovo {to se ti~e Borislava Jovi}a, Momira Bulatovi}a, Jugoslava
Kosti}a, Vojislava [e{eqa, Mihaqs Kertesa i mnogih drugih qudi
za koje god mislite da imaju mo} u svojim rukama a da nisu na spisku.
Jovica Stani{i}: Vi ste glavnog ~oveka pomenuli. To je na drugoj strani.
Istraìteq: Pa zato kaèm ako postoji jo{ neko.
489
Istraìteq: Vi ste vrlo dobri. Da li ho}ete jo{ ne{to dodati

pre nego {to zavr{imo danas?
Jovica Stani{i}: Ne, nemam {ta.
Istraìteq: Da li ho}ete jo{ ne{to razjasniti o ~emu smo govorili danas?
Jovica Stani{i}: Ne, mo`da sutra.
Istraìteq: U redu. Da li ste dobrovoqno davali odgovore na
na{a pitawa?
Istraìteq: To je zbog pravila da moramo pitati ta zavr{na pitawa. Da li ste primili, da li je neko vama prijetio ili ponudio ne{to da biste danas odgovarali tako kako ste odgovarali?
Jovica Stani{i}: Da li mi je pretio neko?
Prevodilac: Da.
Jovica Stani{i}: Ako ~uju Milo{evi}evi qudi da smo bili ovde danas, meni ìvot ionako ne vredi mnogo.
Istraìteq: Razgovara}emo poslije o tome, ali mislim na to da
li smo vam mi ne{to prijetili ili ne{to ponudili?
Jovica Stani{i}: Ovo je bilo za kameru, je l da? Ne, vi ste veoma profesionalni i veoma korektni i dobri poznavaoci prilika kod
nas.
Istraìteq: Hvala lepo. Sada je 14 sati i 23 minuta, sada }emo
zavr{iti.
V000-3545 (1 od 2)
Istraìteq Donald ODonel: Ovo je video snimak razgovora izme|u gospodina Jovice Stani{i}a i ~lanova Tuìteqstva Vladimira Zuroa i Donalda ODonela, vo|enog u Beogradu, na dan petak 9. 11.
2001. godine. Prisutni ovdje su Vladimir Zuro i Donald ODonel iz
Tuìteqstva, Mark Yefri kao prevoditeq, i gospodin Jovica Stani{i}. Sada je 10 sati i 54 minuta.
Gospodine Stani{i}u, da li ste spremni da nastavimo razgovor
danas?
Istraìteq: Da li prihvatate da i daqe gospodin Yefri prevodi razgovor?
Istraìteq: Kao {to smo vam ju~e objasnili, vi jeste osumwi~eni prema Statutu Me|unarodnog suda i zbog toga imate odre|ena prava koja }u vam objasniti pre nego {to po~nemo. Najprije, ne morate
da kaète ni{ta, niti da odgovarate na moja pitawa ako to ne èlite. Sve {to kaète bi}e zabiqeèno na video ure|aju koji imamo u
sobi i moè se iskoristiti kao dokaz protiv vas u kasnijem postupku pred Me|unarodnim sudom, ukqu~uju}i i su|ewe. Da li to razumete?
490

advokata po vlastitom naho|ewu. Ako ne moète platiti pravnog zastupnika, Me|unarodni sud }e vam ga besplatno obezbediti. Da li razumjete?
Istraìteq: Da li èlite da ovom razgovoru prisustvuje pravni
zastupnik?
Istraìteq: Ako u bilo kom trenutku odlu~ite da ne biste odgovarali na pitawe, odnosno da biste hteli da razgovoru prisustvuje
pravni zastupnik, molim vas da to kaète, ja }u privremeno prekinuti razgovor da bismo to organizirali. Da li ste to razumeli?
Istraìteq: Nakon {to smo obavili razgovor ima}ete priliku
da date dodatne informacije ako èlite. Isto tako }ete imati priliku da pojasnite bilo {ta {to ste rekli za vreme razgovora ako mislite da je to nejasno i dvosmisleno. Da li razumete to?
Istraìteq: Kao {to smo vam ju~e objasnili, oragnizira}emo da
se video-snimak prekuca i da vam se {to pre obezbjedi primerak tog
transkripta, kao i primerak trake na kojoj je zabiqeèn razgovor.
Gospodine Stani{i}u, kada god trebate pauzu, molim vas, samo
recite pa }emo prekinuti razgovor. Da li imate bilo kakvih pitawa
o ovome {to sam rekao do sada?
Istraìteq: Gospodine Stani{i}u, nakon na{eg razgovora ju~e
mislim da imate odre|ena dokumenta koja ste pripremili za nas danas, je li ta~no?
Jovica Stani{i}: Da. To su dva dokumenta. Jedan je dokumenat
Vlade i Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije o mom
postavqewu, zna~i o ta~nom datumu mog postavqewa za na~elnika
Slu`be dràvne bezbednosti.
Prevodilac: Savezne vlade ili?
Jovica Stani{i}: Ne, republi~ke. Evo, izvolite.
Istraìteq: Za traku, ta~no samo, serijski broj, to je 112-3491 i
datum je 31. 12. 1991. godine.
Jovica Stani{i}: Drugi je u levom uglu, drugi je, zna~i, izvolite, drugi je broj 119-7097-4/2 od 31. decembra 1991. godine. Jeste.
Istraìteq: Hvala vam lepo.
Jovica Stani{i}: (prekid)... dokumenata o kojima smo pri~ali.
Dokumenti predstavqaju, zna~i, kopije izve{taja Vojnomedicinske
akademije u Beogradu. Tako|e, serija dokumenata Klini~kog centra
Srbije gde sam operisan i gde se i sada le~im. Mislim da ne treba navoditi ove brojeve.
Istraìteq: Zbog trake ja bih samo èleo nazna~iti kao 91101/2.
Hvala. Isto tako }u vam dati mat papira na kojem ima broj 9. 11. 01
JS. I opet bih vas zamolio da, ako spomenete imena, ih zapi{ete, da
491
bismo ta~no mogli transkriptirati traku. Moj kolega Vladimir Zuro }e sada nastaviti sa pitawima.
Istraìteq Vladimir Zuro: Gospodine Stani{i}u, kada smo
prekinuli razgovor ju~e, razgovarali smo o jednom broju politi~ara.
Nas zanima {ta nam moète re}i o wima. Prije nego {to pre|emo na
te pojedince, ja bih samo postavio jedno pitawe. Ako uzmemo u obzir
da je prema Ustavu predsednik Srbije bio vi{e figura za sve~anosti
nego lice koje ima pravu politi~ku mo}, kako je bilo mogu}e da je
Slobodan Milo{evi} uspio dobiti kontrolu nad zemqom i nad institucijama na nivoima, i republi~kom i saveznom?
Jovica Stani{i}: O kom vremenu govorite?
Istraìteq: Govorim o 1990, 1991, 1992.
Jovica Stani{i}: Ja nisam pravi sagovornik za to. Mislim da to
morate sa politi~kim qudima. Mislim da je dosta o tome objavqeno
u na{oj javnosti, i da taj odgovor, u stvari taj odgovor treba da traìte od politi~kih qudi koji su upravqali tada zemqom.
Istraìteq: Ja to razumjem, ali vi kao predstavnik vrlo profesionalne slu`be, obave{tajne slu`be koja je radila na teritoriji ove
dràve, da li ste primili informaciju u toku va{e du`nosti koja bi
vam bacila svjetlo na to kako je Milo{evi} uspeo dobiti takvu mo}?
Jovica Stani{i}: Pa mislim da to postoji u svesti svakog gra|anina, ne samo {efa Slu`be. Jugoslavija se raspadala. Republika po
republika izlazile su iz sastava Jugoslavije, ostale su Srbija i Crna Gora. Onda je Milo{evi} bio najpopularniji politi~ar, jer je jugoslovenska federacija u su{tini bila vrlo slaba. I to nije bilo,
zna~i, iako je tu bilo jedno kolektivno rukovodstvo, sigurno je da je
Milo{evi} bio apsolutni lider. [ef najja~e dràve. [ef najja~e
stranke.
Istraìteq: Hvala. Po~e}emo onda sa Borislavom Jovi}em. Moète li nam re}i kakvi su va{i odnosi bili sa Borislavom Jovi}em?
Jovica Stani{i}: Ne, ja gospodina nisam nikada sretao. Samo u
slu~ajnim susretima ili negde, nikada ga nisam sreo. Nikada nisam
imao prilike, mo`da na nekim sastancima, ali nikada nasamo. Na nekoliko sastanaka sam ga video, ali nikada nisam bio pored wega.
Istraìteq: Prema va{em znawu, {ta moète re}i o odnosu izme|u Borislava Jovi}a i Slobodana Milo{evi}a?
Jovica Stani{i}: Opet jedno politi~ko pitawe.
Istraìteq: Govorimo sada o politi~kim qudima.
Jovica Stani{i}: Da. Pa oni su bili vrlo bliski saradnici. Ja
ne znam ta~no wihove funkcije u to vreme. Zaista se ne se}am.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Zaista se ne se}am. Ali oni su bili vrlo bliski sve dok nije do{lo do razlaza. I o tome je Borislav Jovi} pisao.
Moète videti sve detaqe.
Istraìteq: Ve} smo videli kwigu i pro~itali kwigu.
Jovica Stani{i}: Ja nisam, verujte. Nisam.
Istraìteq: Koliku je Slobodan Milo{evi} imao kontrolu nad
492
Borislavom Jovi}em i za{to i od kada?

Jovica Stani{i}: Ja zaista ne mogu o tome da govorim. Zaista nije to moj domen. Ja o tome jako malo znam. U svakom slu~aju, Milo{evi} je bio ~ovek broj jedan i sigurno da je Borislav Jovi} sledio tu
politiku dok god je bio sa wim. To je svima poznato.
Istraìteq: Da li moète opisati ulogu koju je Borislav Jovi}
imao u doga|ajima 1991. i 1992. godine?
Jovica Stani{i}: Ne. Ne, zaista. To su politi~ki doga|aji koji
su se de{avali, zna~i van sfere Slu`be, van sfere interesovawa
Slu`be. Mislim da to morate videti sa politi~kim qudima. Ja se se}am samo jednog duga~kog sastanka koji smo imali u Saveznoj vladi, to
je bilo oko Vens-Ovenovog plana oko Krajine, ina~e, nikada ranije
nisam imao prilike da sedim sa wim.
Istraìteq: Da li je on ne{to rekao na tom sastanku?
Jovica Stani{i}: Ja nisam bio pozvan na taj sastanak, kasnije
sam prisustvovao, kasnije sam do{ao, sastanak je bio maratonski. Sa
gospodinom Babi}em. Srpsko rukovodstvo i savezno je bilo jedinstveno u tome da treba da se prihvati plan. Babi} to nije hteo i to je
bio jedan dramati~an i maratonski sastanak. Na kraju se zavr{ilo,
kako se zavr{ilo, poznato je.
Istraìteq: Koliko vi znate da li je ~iwenica da Babi} nije
hteo to da prihvati? Da li je to imalo posledice za wega?
Jovica Stani{i}: Da. Naravno. Naravno. Koliko je meni poznato, srpsko rukovodstvo i savezno rukovodstvo je bilo ~vrsto za taj
plan i ube|ivalo je Babi}a nekoliko puta, mislim da su imali nekoliko razgovora, a Babi} je izbegavao te razgovore, koliko se ja se}am,
i mislim da je ve} tada postao dubok, dubok jedan sukob sa Babi}em.
Ve} tada.
Istraìteq: A {ta su bile onda posledice za wega, moète li
nam re}i?
Jovica Stani{i}: Ne znam koje su, ne se}am se koje su. Moèmo govoriti o konkretnim, ali vi{e nije bio persona grata u Srbiji.
Istraìteq: U redu. Zadwe pitawe {to se ti~e Borislava Jovi}a. Da li znate da li je Borislav Jovi} bio informiran o zlo~inima
koji su bili po~iweni ili sa strane JNA, Teritorijalne odbrane ili
MUP-a, dobrovoqaca, paravojnih formacija i drugih na teritoriji
Hrvatske?
Jovica Stani{i}: Ja to ne znam. On je bio ~lan Predsedni{tva u
to vreme, koliko se ja se}am, imao je sve informacije od vojne Slu`be o svemu {ta se de{ava u zemqi i u vezi sa zemqom.
Istraìteq: Ima}u ja vrlo sli~na pitawa za svakog politi~ara
i ja }u vam postaviti ta pitawa, ako ne znate odgovor onda ne znate.
Istraìteq: Sada govorimo o Momiru Bulatovi}u. Kakvi su bili va{i odnosi sa Momirom Bulatovi}em?
Jovica Stani{i}: Vrlo povr{ni. Ja sam ga bliè upoznao za vreme mirovne konferencije u Dejtonu. On je bio zamenik {efa delega493
cije.
Prevodilac: Zamjenik?
Jovica Stani{i}: Zamenik. Povremeno smo se vi|ali na tim koordinacijama, ali ni{ta vi{e od toga. On je ve} tada bio predsednik
Crne Gore.
Istraìteq: A ranije, 1991, 1992. godine?
Istraìteq: Da li ste imali kontakte s wim?
Jovica Stani{i}: Ne, imao sam kontakte posle Dejtona 1996. godine u junu mesecu, kada sam i{ao na Pale u poku{aju da ubedimo dr
Karayi}a da se odrekne politi~ke funkcije {efa stranke i predsedni~ke kandidature. Tada smo imali jedan {iri sastanak, jer sam ja dobio instrukcije kako treba da vodim te razgovore. Tada sam bio s
wim. Posle toga nikakve nisam imao kontakte.
Istraìteq: Da li ste dobili instrukcije od gospodina Bulatovi}a ili ko vam je dao te instrukcije?
Jovica Stani{i}: Tu je bio prisutan, mislim da }emo o tome govoriti kasnije, tu je bio prisutan Milo{evi}, biv{i predsednik Lili}, Bulatovi}, [ainovi} i ja.
Istraìteq: Ne bih sad vi{e o tome, jer moj kolega }e vi{e pitati o tome. Nego, samo sam htio razjasniti kada ste rekli da ste dobili instrukcije, je li tako, da razjasnimo od koga ste dobili. Moète li opisati odnos izme|u Slobodana Milo{evi}a i Momira Bulatovi}a 1991. godine?
Istraìteq: Koliko mislite da je Slobodan Milo{evi} imao
kontrolu nad Momirom Bulatovi}em i za{to?
Jovica Stani{i}: Pa to je poznata stvar. Poznata je stvar da je
Milo{evi} imao veliki uticaj sve vreme na Bulatovi}a.
Istraìteq: Prema va{em znawu, da li moète opisati ulogu
koju je Momir Bulatovi} imao u doga|ajima 1991, 1992. u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Meni to nije poznato. Wihovi kontakti, wihova politika tada ja to nisam znao, 1991. nikako. Podse}am vas da sam
ja 1991. godine bio zamenik {efa Slu`be, i to iz kontraobave{tajnog dela, gde se zaista politikom nismo bavili, politi~ke kontakte
nismo imali.
Istraìteq: Da li je Momir Bulatovi} bio informiran od vas
ili od drugih o pravoj situaciji na terenu u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Mi nismo imali obavezu wega da informi{emo, niti smo imali bilo kakav kontakt, on je bio predsednik druge
republike.
Istraìteq: Ho}ete li jo{ ne{to re}i o Momiru Bulatovi}u
pre nego idemo daqe?
Jovica Stani{i}: Ne, nemam ni{ta da kaèm. Nemam ni{ta. Mo`da neki drugi put, nekada kada budem govorio o Dejtonskoj konferenciji, onda }u re}i, ali to za Hag nije ni od kakvog uticaja.
Istraìteq: Jugoslav Kosti} kakvi su bili va{i odnosi sa Ju494
goslavom Kosti}em?
Jovica Stani{i}: Sva pitawa u vezi sa gospodinom Kosti}em mislim da treba da presko~ite, ja ~oveka uop{te ne poznajem, jedanput
sam ga samo vidio. Traìo je jedanput prijem kod mene, vi{e se ne se}am, da mu neku uslugu napravim. ôveka uop{te ne poznajem. Nema
smisla tro{iti vreme.
Istraìteq: Da do|emo do Vojislava [e{eqa. Kakvi su va{i
odnosi bili sa Vojislavom [e{eqem?
Jovica Stani{i}: Pa meni je o tome te{ko da govorim zato {to
je [e{eq i sada jedna parlamentarna stranka. Dodu{e jedna, po mom
dubokom uverewu, jedna ultranacionalisti~ka stranka, i naàlost,
sa elementima fa{izma. Oni su i sada na politi~koj sceni i o toj politici ja ne}u da govorim sada. Drugi problem koji oteàva meni da
govorim objektivno o wemu jeste: on je mene napao vi{e puta u javnosti i optuìo me za najteà dela za koja moè da se optuì jedan pripadnik Slu`be. Ali, to su moji i wegovi odnosi.
Istraìteq: Samo da vas pitam, da li ste imali onda kontakt sa
Vojislavom [e{eqem 1990, 1991. godine?
Jovica Stani{i}: Ne, nikada. Nikada. Mislim da sam ga jednom
video u Srbiji, samo tada, na granici prema Drini. On je bio u nekoj
politi~koj akciji, a mi smo bili u obilasku granice. Nikada nisam
imao nikakve kontakte sa wim, zna~i, tih godina.
Istraìteq: Da li je va{a Slu`ba imala ikakve veze s wim?
Jovica Stani{i}: Tada ne. Tada ne. Nije niko imao. On je bio
predmet na{eg istraìvawa. Mi smo pratili wegovu aktivnost koliko smo mogli, naravno. Zna~i, Slu`ba je primewivala odre|ene
mere prema wemu. Kasnije smo hapsili wegove, desetak wegovih qudi,
Slu`ba dràvne bezbednosti; tako da smo mi bili uvek suprotstavqene strane i ja li~no.
Istraìteq: Kakvi su bili odnosi izme|u Slobodana Milo{evi}a i Vojislava [e{eqa, opet govorim o 1990, 1991?
Jovica Stani{i}: Koliko ja znam, oni tada nisu imali kontakte.
Istraìteq: Opet koliko znate, moète li opisati ulogu Vojislava [e{eqa u doga|ajima 1991, 1992. godine u Hrvatskoj, prema informacijama koje imate, kao {to ste rekli, vi ste ga pratili.
Jovica Stani{i}: Naravno, mi smo dobijali informacije i iz
Hrvatske tada, bili smo jo{ uvek jedna zemqa. Se}am se da smo i od
hrvatske slu`be obave{teni da se aktivisti wegove stranke nalaze u
Slavoniji. I mi smo imali zajedni~ke akcije da zaustavimo wihov
prelaz. Naravno, ne samo [e{eqevih, nego i drugih stranaka koje su
i{le tamo, dobrovoqaca stranaka, iz politi~kih stranaka. Ali oni
su uspeli da u|u i da se lociraju u Borovu Selu. Ja ne znam koliko ih
je bilo, ne se}am se. Mislim da to sigurno boqe znaju qudi sa tog terena.
Istraìteq: Da li mislite da je [e{eq bio komandir te jedinice, ili da li je on imao neku ulogu u sakupqawu tih qudi?
Jovica Stani{i}: Pa, to je strana~ka stvar, molim vas. Vi znate
495
na kojim principima stranke, ovaj... Ne moète od mene traìti da

govorim koji su unutra{wi principi stranke, ja to ne znam, ali sigurno je da bez predsednika stranke takva stvar ne bi mogla da se uradi. Takva stvar ne moè da se uradi bez predsednika stranke. Drugo,
jasno vam je kakva je politi~ka doktrina i politi~ka situacija u Srbiji bila tada. Kroz na{u istoriju nikada nije bilo zabraweno slati dobrovoqce. Uputio sam vas ju~e da na|ete odluku Skup{tine iz
1991, ja ne znam kada ta~no. Iz Skup{tine Srbije iz 1991. godine, mo`da se radi o Rezoluciji Skup{tine, ja ne mogu da se setim detaqa,
ali znam da je ona, kao najvi{e zakonodavno telo, nalagala Vladi i
drugim dràvnim strukturama da pomaù Srbe u Hrvatskoj. Humanitarno da pomaù, lekovima i tako daqe. Ne se}am se Rezolucije ta~no. To je bila ispravna odluka. To je na{ narod tamo, koji se na{ao
van zakona u jednoj zemqi.
Istraìteq: Da li mislite da je ova odluka isto pokrivala naoruàvawe paravojnih formacija?
Jovica Stani{i}: Ne, ja ne mislim, ne, ne. Ne mogu da se setim.
Istraìteq: Opet prema va{em znawu, da li je Vojislav [e{eq
bio informiran ili od vas, ili od drugih o pravoj situaciji na terenu u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Pitawe nije u redu. Kako mislite od nas?
Istraìteq: Mislio sam od Slu`be.
Jovica Stani{i}: Kako moè biti, jedan takav ~ovek u to vreme
da bude informisan od Slu`be? On je bio ~ovek pod sumwom Slu`be,
jer se bavio nedozvoqenim aktivnostima. Zna~i, mi nismo mogli wega informisati.
Istraìteq: Ja to razumijem, ali htio sam samo pitati, da imate
priliku onda odgovoriti.
Jovica Stani{i}: Naravno, pa mi smo sve ~inili da razbijemo
jednu takvu aktivnost. Na{a Slu`ba je, u jednom trenutku ja sam sazvao Kolegijum i dao sam nalog da na svakom mestu u Srbiji gde su wegovi qudi van zakona, da se pohapse. To je bila jedna velika akcija.
Uglavnom smo hapsili wegove qude koji su imali oru`je, ve}u koli~inu i tako daqe. Se}am se da smo vodili proces u isto~noj Srbiji, u
ju`noj Srbiji protiv wegovih qudi, u Beogradu, u Vojvodini. To je bila jedna {iroka akcija. Jednog smo, rekao sam vam ju~e, ne mogu da se
setim tog imena, terali smo ga i zbog ratnih zlo~ina. Ali moète
razumeti da je bila te{ka saradwa sa organima u Bosni i Hercegovini, jer je ve} tada po~eo rat. Ko }e u ratu obezbediti svedoke kada je
ratni sukob bio u velikom zamahu. Ali mi smo akciju vodili po zakonu. Ja sam insistirao da ona bude potpuno legalna, bez obzira {to je
stranka ultra desna. Bez ikakvog pritiska na tuìla{tvo i na sud i
mi smo te sve procese izveli do kraja. Kasnije je on davao politi~ke
izjave da mu je Slu`ba pro~istila stranku od lopova.
Istraìteq: Ta istraìvawa, jesu li to bila istraìvawa zlo~ina koje su oni sproveli u Bosni ili u Hrvatskoj i jeste li istraìvali zlo~ine koje su oni po~inili na teritoriji Srbije?
496
Jovica Stani{i}: Vidite precizno. U vreme ratne krize niko

nije mogao vr{iti istrage u krivi~no pravnom smislu na podru~jima
rata. A ko je to mogao? Oni su tamo bili heroji. Mi smo mogli na teritoriji Srbije da vodimo procese protiv onih koji su bili van zakona, ako su naru{avali neku nacionalnu mawinu, ako su ~inili pritisak na Hrvate da se iseqavaju iz Srbije i mi smo tu zaista jednu
ozbiqnu akciju vodili. Mi smo uspeli sa jednim procesuirawem prema jednom broju wegovih qudi, a s druge strane traìli smo da snage
Javne bezbednosti idu u mesta gde su Hrvati, po Vojvodini i Sremu da
bude ve}e prisustvo milicije. Ja mislim da smo mi u tome uspeli u
jednoj meri, ali bilo je iseqavawa.
Istraìteq: Da li ste dobili informaciju u va{oj Slu`bi o
zlo~inima koje su te jedinice po~inile na teritoriji Hrvatske?
Jovica Stani{i}: Mi tada, u to vreme, nismo imali informacije, ali smo kasnije dobili. Mislim da su to bile vrlo {ture informacije, svi su to krili, znate. Bile su dve lokacije, jedna u zapadnoj
Slavoniji i jedna u isto~noj Slavoniji.
Istraìteq: Da li se se}ate?
Jovica Stani{i}: Ne bih smeo precizno da govorim, ali do tih se
podataka moè do}i putem svedoka, qudi koji su odande, koji znaju
{ta se de{avalo.
Istraìteq: Ja bih sad predloìo, ako se moète sjetiti imena
tih lokacija i onda }emo kasnije govoriti o wima.
Jovica Stani{i}: Ja ne mogu da se setim u zapadnoj Slavoniji lokacije. Ja toga ne mogu da se setim zaista, ali pri~e su bile da su se
vrlo lo{e pona{ali. Mislim da ne bi bilo dobro da ja vama sada, da
se prise}am, to je stvar vrlo ozbiqna, mislim da treba razgovarati
sa qudima koji su bili tamo, koji znaju ta~no.
Istraìteq: Da li biste mogli nam dati neka imena qudi s kojima bismo trebali razgovarati?
Jovica Stani{i}: Da, ali ne sada.
Istraìteq: Hvala. Sad bi da razgovaramo o drugom ~oveku, Mihaqu Kertesu. Kakvi su bili va{i odnosi sa Mihaqom Kertesom?
Jovica Stani{i}: Pa, Kertes je iz mesta odakle sam i ja, ali mi
se nismo poznavali sve dok nije postao ~lan Predsedni{tva. To mo`da nekom zvu~i ovako, zvu~i, ali zaista, ja sam wega prvi put upoznao 1990. kada je to bilo, jogurt revolucija, posle jogurt revolucije,
kada je do{ao u Predsedni{tvo. On je bio ~lan Predsedni{tva. Posle toga ga nisam video nekoliko meseci. Ali je kasnije postao pomo}nik ili zamenik ministra saveznog unutra{wih poslova, tako da
smo se ~e{}e vi|ali. Ne znam {ta vas zanima o Kertesu.
Istraìteq: Da li ste imali profesionalnu vezu sa wim kao
{ef Slu`be?
Jovica Stani{i}: Kao Slu`ba ne, nikada. Ali smo svi se poznavali u vreme kada je, zna~i, bio pomo}nik za unutra{we poslove Saveznog ministarstva unutra{wih poslova i kada je bio direktor Savezne uprave carina.
497
Prevodilac: Nisam ~uo.

Jovica Stani{i}: I kada je bio direktor Savezne uprave carina.
Istraìteq: Kakvi su bili odnosi izme|u Slobodana Milo{evi}a i Mihaqa Kertesa u 1991. i 1992. godini pa nadaqe?
Jovica Stani{i}: On je bio ~lan, ja ne znam, ne smem da govorim,
ne znam ta~no datum, nisam siguran, on je bio ~lan Predsedni{tva
jedno vreme Srbije, kolektivnog tela. Kasnije je bio ministar u Vladi bez portfeqa. U su{tini on nije bio politi~ki jak ~ovek, niti
uticajan u srpskim krugovima. On je bio vaàn u jednom trenutku kada su bili doga|aji u Vojvodini, kada je Milo{evi} preuzimao vlast
u Vojvodini. Posle je on, naàlost, bio jedno sredstvo za ostvarivawe neke politike. Milo{evi} je imao jaku porodicu, ne samo Milo{evi}, nego je porodica imala jak uticaj na wega. On je bio posledwih godina pod velikom ucenom i pretwom te porodice, on je morao
da ~ini usluge toj porodici, pogotovo sinu dok je bio {ef carine.
Istraìteq: Sad govorimo o Marku Milo{evi}u?
Jovica Stani{i}: Da, da, o Marku Milo{evi}u. Me|utim, Kertes
je bio vaàn u jednom delu jugoslovenske krize sa na{eg stanovi{ta.
To su, recimo, godine s po~etka krize u federaciji Jugoslavije. Recimo 1997. godine.
Prevodilac: Koje godine, 1987?
Jovica Stani{i}: Godine 1997, pa sve do pada Milo{evi}a, jer ta
kriza se, politi~ka kriza u Federaciji se direktno prelamala preko carine. Carina je zna~ajan izvor prihoda i on je kontrolisao to.
Deo sredstava, na osnovu odluke i dogovora sa Vladom Srbije, on je
direktno pla}ao Vladi Srbije, a ne u kasu savezne dràve. On je sada
zbog toga u istrazi i vodi se krivi~ni postupak zbog toga, ali znam
da se i Ministarstvo unutra{wih poslova finansiralo od toga i da
je pomagao i Javnoj i Dràvnoj bezbednosti u finansirawu. Razna ministarstva, jer je buyet bio mali. O tome postoji ugovor i to je, ali
on sad odgovara zbog toga, vodi se krivi~ni postupak zbog toga.
Istraìteq: Kakvu ulogu je gospodin Kertes imao u doga|ajima u
Hrvatskoj 1991. godine?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da, moje duboko mi{qewe je, da je
ono {to je javnosti predstavqena uloga, je jedna politi~ka, kako da
kaèm, igra s wim. Mislim, svi su politi~ari tada èleli da budu u
jednom trendu koji se zvao pomo} Srbima. Voleli su da se slikaju i da
ubiraju politi~ke poene. Jedan od wih je Kertes. Poznato vam je da ga
je savezni premijer u Londonu smenio zbog etni~kog navodnog ~i{}ewa Hrvata. Ja mislim da je to jedna potpuna glupost, jer on nije tamo
nikoga pipnuo. Wemu je majka Hrvatica, tetka mu je, zna~i isto Hrvatica, u Vukovarskoj bolnici.
Prevodilac: Sestra ste rekli?
Jovica Stani{i}: Tetka. Tetka. Tako da je on vi{e voleo da se
pravi vaàn, kako bih to rekao. To je moje mi{qewe.
Istraìteq: Da li je Mihaq Kertes imao ulogu u tome da se naoruàvaju Srbi u Hrvatskoj?
498
Jovica Stani{i}: On je mogao imati samo politi~ku ulogu, jer se

kretao u politi~kim krugovima, u visokim politi~kim krugovima i
verovatno su svi Srbi èleli da kaù da ih Mihaq Kertes pomaè.
Istraìteq: Ali prema informacijama koje vi imate u va{oj
Slu`bi, da li je on bio umje{an u sve to?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da ne. Mogao je navijati od Vojske da
se daje oru`je, vr{iti pritisak na Vojsku, ina~e nikakvu konkretnu
ulogu on nije imao. Svo oru`je je bilo pod Armijom i Teritorijalnom odbranom. On nije mogao do}i do oru`ja.
Istraìteq: Govori}emo o Vojsci malo kasnije. Ho}ete li jo{
ne{to re}i pre nego {to krenemo daqe. Govorimo sada o Nikoli [ainovi}u. Kakvi su va{i odnosi bili sa Nikolom [ainovi}em?
Jovica Stani{i}: Pa to je duga pri~a.
Istraìteq: Da li moèmo fokusirati na 1991, 1992. godinu i
rat u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Vas samo to zanima, je li?
Istraìteq: Ne, ne, ne. Zanima nas sve, ali ste vi rekli da je to
duga pri~a.
Jovica Stani{i}: Da popijem, da uzmem jedan sok.
Istraìteq: Sad }emo imati jednu kratku pauzu, sad je 11 sati i
50 minuta.
(Posle pauze)
Istraìteq: Sada je 12 sati i 13 minuta, sada se nastavqa razgovor. Gospodine Stani{i}u, da li se slaète da smo sada imali pauzu
za osveèwe?
Istraìteq: I osim {to smo generalno govorili i da smo govorili o slede}im terminima, da sura|ujemo, nismo razgovarali o su{tini, da li se slaète?
Istraìteq: Budu}i da smo sad imali pauzu, ja bih vas samo jo{
jednom upozorio na ono {to sam i prije rekao, da ne morate ni{ta re}i, ako to ne èlite i ono {to kaète moè se koristiti kao dokaz.
Da li to razumete?
Istraìteq: Da li ste voqni da nastavimo sa intervjuom?
Istraìteq: Pre pauze smo govorili o Nikoli [ainovi}u.
Opet, da li nam moète re}i o va{em odnosu sa Nikolom [ainovi}em, pogotovo od 1990. godine na daqe.
Jovica Stani{i}: Pa ja sam [ainovi}a, gospodina [ainovi}a
upoznao negde krajem 1990. ili 1991. godine u Ministarstvu unutra{wih poslova.
Prevodilac: 1990. ste rekli?
Jovica Stani{i}: Da, 1990, i to kod ministra u kancelariji, kod
ministra Zorana Sokolovi}a. Mislim da je on tada bio u Vladi ministar gra|evinarstva, industrije, tako ne{to.
499
Istraìteq: U srpskoj Vladi?

Jovica Stani{i}: Jeste, u srpskoj Vladi. Upoznao sam ga, zna~i, u
neformalnim razgovorima kod ministra. Kasnije je on postao predsednik Vlade Srbije, ja se ne se}am tih datuma. Ono {to se moè re}i da ve} tada [ainovi} postaje vaàn politi~ki ~ovek i na{oj javnosti je to {iroj poznato da je on jedan od najbliìh i najpouzdanijih politi~kih qudi gospodina Milo{evi}a. Bio je {ef na{, srpske
Vlade, bio je potpredsednik Savezne vlade, u nekoliko navrata, ja mislim u dva navrata, u dve vlade ili tri, nisam siguran, ali u su{tini
bio je jedan ~ovek od poverewa Milo{evi}u, najve}eg. [to se ti~e
wegovog odnosa prema doga|ajima u Hrvatskoj, mislim da je on bio ~ovek za provo|ewe glavne politike prema politi~kim liderima u Republici Srpskoj. Zna~i, ~ovek od poverewa za preno{ewe politike
ili za vr{ewe politike predsednika Milo{evi}a prema politi~kim liderima, srpskim politi~kim liderima u SAO Krajini.
Istraìteq: Kojim liderima mislite, moète li biti malo precizniji?
Jovica Stani{i}: Svim liderima bez izuzetka, mislim da ih je
sve poznavao. Drào je va`ne sastanke s wima, predsednikom Vlade,
ne znam kako se zvao. Sa Tadi}em, Hayi}em, to su bile politi~ke
stvari, politi~ke odluke.
Istraìteq: Da li ste isto dobili takve informacije iz va{e
Slu`be?
Jovica Stani{i}: Naravno. To smo znali, to nije bila nikakva
tajna.
Istraìteq: Ve} ste malo govorili o tome, ali ja bih vas ipak
pitao: do koje mjere je Slobodan Milo{evi} vr{io kontrolu nad [ainovi}em?
Jovica Stani{i}: Potpuno.
Istraìteq: Da li je Nikola [ainovi} bio informiran o situaciji u Hrvatskoj ili od vas ili od drugih, da li je primio informaciju?
Jovica Stani{i}: Mi wega nismo informisali, nismo imali
obavezu, ali on je bio informisan. On je imao informacije u vreme
kada je bio predsednik Vlade, ali pre toga on nije imao informacije, nije po zakonu imao pravo na informacije.
Istraìteq: Da li se sje}ate da li je bio sastanak gdje ste vi bili prisutni zajedno sa gospodinom [ainovi}em i Milo{evi}em?
Jovica Stani{i}: Povodom?
Istraìteq: Op}enito.
Jovica Stani{i}: Tokom 1990. i 1991. ne, jer ja nisam prisustvovao nikada va`nim sastancima, ali 1995, 1996. da, sigurno. Tokom
1995, 1996, 1997, 1998, bilo je mnogo sastanaka.
Istraìteq: Koliko se se}ate tih sastanaka, kakav je bio odnos
izme|u Milo{evi}a i [ainovi}a na tim sastancima? Da li je to bio
odnos, recimo, izme|u nadle`nog i podle`nog s bilo koje strane?
500
Jovica Stani{i}: Pa nemojte pitati mene, to vam moè re}i i

svako s ulice. [ainovi} je govorio uvek Milo{evi}u ono {to on èli da ~uje. Bio je...
Istraìteq: I obrnuto isto tako?
Jovica Stani{i}: Milo{evi} je bio neprikosnoven. Milo{evi}
je bio neprikosnoven.
Prevodilac: Kako mislite?
Jovica Stani{i}: Bio je apsolutno dominantan.
Istraìteq: Dakle, prema onom {to ste vi videli na tim sastancima, Milo{evi} je vr{io dominantnu ulogu nad [ainovi}em na
tim sastancima?
Istraìteq: Sad bi bilo normalno da idemo na krizu na Kosovu,
me|utim, ne bih sad o tome, jer }emo kasnije o tome. Jer onda }ete jednostavno morati to sve ponoviti. Ho}u vam samo re}i, vrati}emo se
na ovu temu, dakle, izme|u Milo{evi}a i [ainovi}a {to se ti~e Kosova. Ho}ete li jo{ ne{to re}i o Nikoli [ainovi}u {to se ti~e rata u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Pa nemam, mislim, {ta da kaèm. On je bio ~ovek koji je, da kaèm, iz politi~kih, srpskih politi~kih krugova jedan od qudi koji je vr{io koordinaciju politi~ku prema rukovodstvu u Republici Srpskoj.
Istraìteq: Spomenuli ste prije gospodina Hayi}a i gospodina
Babi}a. Kakav je odnos bio izme|u...
Jovica Stani{i}: Razumeo sam. Razumeo sam.
Istraìteq: Ali treba prevesti za svaki slu~aj. Kakav je bio odnos prema hijerarhiji, izme|u [ainovi}a i Hayi}a sa jedne strane i
[ainovi}a i Babi}a sa druge strane?
Jovica Stani{i}: Pa, te{ko je to re}i. Babi} je bio politi~ar
sa jednim sjajnim politi~kim refleksom i sa identitetom, li~nim
integritetom. Mislim da [ainovi} nije mogao lako da sprovodi politi~ke ciqeve preko wega. I Milo{evi} je izlazio te{ko na kraj s
wim.
Hayi} je drugo, on je druga li~nost sad, ali prili~no vezan za Milo{evi}a.
Istraìteq: Dakle, kaète sada da nije bilo toliko veza Milo{evi}, [ainovi}, Hayi} nego direktno od Milo{evi}a do Hayi}a?
Jovica Stani{i}: Mislim da je to bilo vi{e izraèno, ali [ainovi} je bio sve. Koliko je ko uticao na to, ja ne znam.
Istraìteq: Da li ima jo{ politi~kih igara, da ih nazovemo tako, u Srbiji koje biste hteli pomenuti u vezi sa Milo{evi}em od
1991. godine na daqe {to se ti~e ovog sukoba u Hrvatskoj?
Istraìteq: Sad }emo i}i na skroz ne{to drugo. Radi se o preuzimawu kontrole nad saveznim MUP-om od strane MUP-a Srbije.
Istraìteq: Moète li opisati aktivnosti federalnog SUP-a
501
{to se ti~e rata u Hrvatskoj i Bosni?

Jovica Stani{i}: Mislim da bi to boqe mogao da u~ini neko ko
je tamo radio. Oni su na osnovu odluke Predsedni{tva Jugoslavije
imali zadatak da infiltriraju svoje qude na teren i bili su prisutni na terenu, ja mislim obave{tajno opet. Koliki je taj u~inak ja ne
znam, ali celu 1991. i deo 1992. oni su bili prisutni.
Istraìteq: Da li su sudjelovali u naoruàvawu lokalnih Srba?
Jovica Stani{i}: Ja mislim ne. Ja mislim ne. Mo`da, mo`da, oni
nisu imali, savezni SUP je imao ne{to oru`ja na Institutu bezbednosti, mislim da je to bilo li~no naoruàwe koje su oni nosili sa
sobom. Ali mislim da nije ni bilo potrebe obzirom da su magacini
TO bili tamo puni. Ali o tome ne znam.
Istraìteq: Da li je postojao zakon koji bi regulirao odnose izme|u saveznog i republi~kog MUP-a?
Jovica Stani{i}: U oblasti?
Istraìteq: U bilo kojem obliku, ali pogotovo {to se ti~e Dràvne bezbjednosti?
Jovica Stani{i}: [to se ti~e Dràvne bezbednosti to mi je poznato. Rekao sam da je postojao Zakon o osnovama sistema Dràvne
bezbednosti. On je donet 1974. godine i wegova je su{tina bila slede}a, da su republike i pokrajine vr{ile poslove Dràvne bezbednosti, a savezna dràva vr{ila koordinaciju sa jednom, sa jednim izuzetkom. U Beogradu oni su imali pravo da neposredno vr{e poslove
Dràvne bezbednosti, imali su svoje operativne organe, Slu`bu u
malom.
Istraìteq: Da li ste tad imali Jedinicu za specijalne operacije, odnosno protivteroristi~ke jedinice?
Jovica Stani{i}: Oni su imali specijalnu brigadu koja je osamdesetih godina kori{}ena na Kosovu za suzbijawe nereda. Imali su
specijalnu brigadu, ja mislim da i danas ona postoji, postoji i danas,
koja je bila kori{}ena za grani~ne poslove kada je Slovenija htela
da se otcepi. U Hrvatskoj mislim da ona nije kori{}ena, ja ne znam,
ali operativa je bila prisutna, ja ne znam koliko, mislim preko godinu dana su bili prisutni na terenu. Da.
Istraìteq: Da li ste ikada videli tu saveznu Jedinicu za specijalne operacije?
Jovica Stani{i}: Kako da ne!
Istraìteq: Da li su oni nosili ne{to posebno, oznake, ili ne{to, uniformu?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam. Ne znam. Ne znam. Poznato je wihovo sedi{te tu u Sarajevskoj ulici, ali ona se ranijih godina popuwavala, ako bi trebala da dejstvuje iz razli~itih republika. Zna~i, kada je dejstvovala na Kosovu, onda su woj pridodavane snage iz Bosne,
iz Slovenije, iz Hrvatske i tako daqe. Ali na Kosovu ne sada, nego
osamdesetih godina.
Istraìteq: Da li znate ko je bio komandant te specijalne jedinice?
502
Jovica Stani{i}: Ne. Ne. Ne.

Istraìteq: Moète li nam re}i kakva je bila uloga Petra Gra~anina u saveznom MUP-u {to se ti~e rata u Hrvatskoj i podr{ke
Srbima u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam mnogo o tome, ali on je bio savezni
ministar, mislim da je, radi se prvo o jednom ~estitom ~oveku, ali
~oveku koji je sigurno... On je bio jedno vreme predsednik Predsedni{tva Srbije, na~elnik General{taba. On je bio ~ovek sa jednom karijerom Vojske Jugoslavije. On je, pre svega, vojna i politi~ka li~nost, a ne policijska, tako da wegova uloga se samo u tim okvirima
treba posmatrati.
Istraìteq: Kome je on bio blizak 1991. godine sa politi~ke
strane?
Jovica Stani{i}: Sa policijske?
Istraìteq: Ne, sa politi~ke.
Jovica Stani{i}: Pa te{ko ja o tome mogu da govorim, on je po
logici stvari bio sa Milo{evi}em, ali on je vojnik ~ovek, koji ne
znam koliko je on tada fakti~ki odlu~ivao.
Istraìteq: Moète li opisati preuzimawe zgrade saveznog
MUP-a od strane srpskog MUP-a u 1991. godini?
Jovica Stani{i}: Naravno. Postojao je ugovor izme|u Petra
Gra~anina i Sokolovi}a da se zgrada preda Ministarstvu Srbije i to
je odugovla~eno godinu dana. savezna dràva je slabila, napravqen je
ugovor i overen u sudu.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Overen u sudu. U zgradi je bilo dosta delikatnih instalacija i arhive koje su po~eli da razvla~e ko je gde hteo. Sokolovi} je traìo da se zgrada drì pod kontrolom, jer je zna~ajna
dokumentacija unutra. Po~eli su da kradu dokumenta, da se iznose
predmeti i slike i savezna dràva je bukvalno slabila. To je bio razlog, po~eli su neovla{}eno da prislu{kuju preko tih instalacija.
To je bio razlog da se u|e u zgradu. Naravno, tada nije postojala saglasnost Savezne vlade za to, ali ministar je smatrao da imamo pravo
po{to je sud nama zgradu dodelio da u|emo. Kasnije je ceo spor vo|en
pred Drugim op{tinskim sudom u Beogradu. Naravno da je to dobilo
politi~ke konotacije. Predsednik savezne dràve je tada bio gospodin ]osi}, predsednik Vlade Milan Pani}. I to je proizvelo i to
nije bilo na{e, mislim.
Istraìteq: Ko je naredio akciju?
Jovica Stani{i}: Ministar je naredio.
Istraìteq: Da li je on konsultirao nekoga?
Jovica Stani{i}: Pa mislim, ne moè se takva odluka doneti bez
konsultacija. Ja to ne znam, dodu{e. To nije na{a stvar.
Istraìteq: Koje jedinice su izvr{ile preuzimawe zgrade?
Jovica Stani{i}: Preuzimale su posebne jedinice policije, a
zgradu smo mi preuzeli posle, zna~i na{i qudi iz Dràvne bezbednosti su posle razgovarali sa qudima koji èle da ostanu da rade posle
503
ili ne, sutradan.

Istraìteq: Rekli ste da je to bila specijalna jedinica Javne
bezbjednosti.
Jovica Stani{i}: Ne, posebna jedinica.
Istraìteq: Dakle, to je spe{li?
Jovica Stani{i}: Ne, ne, ne. Spe{li je specijalna, a posebna je
ne{to druga~ija, to je jedinica sa ve}im brojem qudi, sa mawim specijalnostima. To su jedinice za suzbijawe nereda. To su jedinice za
suzbijawe ve}ih demonstracija, ve}ih nereda. One zna~i, nisu za antiteroristi~ka dejstva.
Istraìteq: Da li znate ko je bio komandir te jedinice?
Istraìteq: [ta se dogodilo sa imovinom saveznog MUP-a?
Jovica Stani{i}: To mogu da vam kaèm iz prve ruke. Ja sam zakqu~ao sve, nisam dozvolio nijedan dokumenat da iza|e iz zgrade, nisam dozvolio da se koriste dokumenta ni protiv Slovenije, ni protiv Hrvatske, jer sam smatrao da se time ne}e ni{ta posti}i. A uhvatili smo na granici jednog pripadnika savezne Slu`be, on i sad o nama vrlo ru`no govori, imao je jedno sto kilograma materijala, Boìdar Spasi}. I vratili smo to u Slu`bu. Nijedan dokumenat nije predat politi~arima dok sam ja bio {ef, niti stranim slu`bama, stranim obave{tajnim slu`bama. Ja to nisam dozvolio.
Istraìteq: Ne bih rekao sad da li je to dobro ili lo{e, ali meni se ~ini da bi republi~ka Slu`ba bila zainteresirana za dokumentaciju koju je savezna Slu`ba imala.
Jovica Stani{i}: Ne, mi smo u{li u posed dokumentacije. Mi
smo je koristili, ali nismo dali da ide van Slu`be. Nikome nismo
dali da ide van Slu`be, ni politici, ni stranim slu`bama, niti smo
koristili bilo {ta da kompromitujemo politi~are u Hrvatskoj,
Sloveniji i tako daqe. Nikad nijedan dokumenat nije kori{}en. Nikad.
Istraìteq: Sad sam dobro razumeo, ja sam mislio da ste vi zakqu~ali arhivu i da niste to koristili. Dakle, vi ste koristili tu
arhivu, ali niste dali da se to zloupotrebi s druge strane?
Jovica Stani{i}: Tako je.
Istraìteq: Koliko vam je poznato kakvu je ulogu Slobodan Milo{evi} imao u preuzimawu ove zgrade?
Jovica Stani{i}: Ja o tome ne mogu da govorim. Mislim, ne znam
kakve su konsultacije bile. Nas to nije interesovalo. Mi smo to gledali kao profesionalci. Po~eli su po gradu da se pojavquju dokumenti slu`beni, i{le su pri~e da se kradu dosijei, da vi{e nema kontrole. A po dràvu je to opasno.
Istraìteq: To su bili obave{tajni dosijei?
Jovica Stani{i}: I kontraobave{tajni. Ali i deo dokumentacije o unutra{wim stvarima u zemqi.
Istraìteq: Moète li mi re}i da li je Mihaq Kertes imao kakvu ulogu u ovome?
504
Jovica Stani{i}: Nije. On je bio pomo}nik za op{te poslove.

On nije mogao videti nijedan papir Slu`be. Slu`ba je tako ustrojena da onaj ko nije ovla{}en ne sme da vidi papire. Ja mogu odgovorno,
mislim mogu da pretpostavim, jer znam kako Slu`ba funkcioni{e,
da on nije mogao nijedan papir da vidi. On je bio pomo}nik za op{te
poslove, op{tepravne, materijalne, nema nikakve veze.
Istraìteq: Da li je Franko Simatovi} u~estvovao u ovome svemu?
Jovica Stani{i}: Nikako. Tada je Franko bio jedan obi~an operativac, najobi~niji. Nema veze s tim.
Istraìteq: Da li znate Wegoslava Ku{i}a?
Jovica Stani{i}: Ne. Kako? Negoslav?
Istraìteq: Wegoslav Ku{i}.
Jovica Stani{i}: Nikad ~uo. Negoslav?
Istraìteq: Wegoslav Wego{?
Jovica Stani{i}: Ne, Wego{ mi je poznato ime, ali ovo ne.
Istraìteq: Ku{i}.
Istraìteq: Samo jo{ jedno pitawe sad za kraj. Kakve promjene
je ova operacija dowela radu i organizacijama kao {to su SID, dakle, Slu`ba za informacije i dokumentaciju?
Jovica Stani{i}: SID?
Istraìteq: Da.
Jovica Stani{i}: Koja akcija?
Istraìteq: Ova, preuzimawa arhiva.
Jovica Stani{i}: Nikakve. SID je posebna slu`ba u okviru Ministarstva unutra{wih poslova, nikakve veze nije imala sa nama.
Istraìteq: Pa nisam ni mislio na vas kao nacionalnu Slu`bu,
nego to je bila savezna.
Jovica Stani{i}: Oni imaju posebne arhive. Savezno ministarstvo je imalo jedno vreme da {titi Kontraobave{tajnu slu`bu SID-a.
Prevodilac: Moète li ponoviti?
Jovica Stani{i}: Zna~i, sedamdesetih godina, koliko se ja se}am, savezni MUP, zna~i savezna Slu`ba je imala zadatak da kontraobave{tajno {titi obave{tajnu slu`bu u SID-u. Ali ve} negde 1976,
1977. godine oni su imali svoju slu`bu za za{titu SID je imao svoju
i tu nije imala federalna Slu`ba nikakve ingerencije posle. Tako
da ovaj doga|aj sa preuzimawem zgrade nema nikakve veze s wima, ali
je imao politi~ke konotacije.
Istraìteq: Moj kolega bi vas sad ne{to pitao u vezi toga.
(Zbog trake, Donald ODonel sad postavqa pitawa.)
Istraìteq Donald ODonel: Da li je to~no da je, nakon {to ste
vi bili postavqeni za {efa Slu`be, gospodin Jana}kovi} bio postavqen za {efa SID-a?
Jovica Stani{i}: Jeste, jeste.
Istraìteq: Koliko sam ja razumeo, SID je deo obave{tajne slu`be Ministarstva vawskih poslova?
505
Jovica Stani{i}: Ne, ne.

Istraìteq: Odakle je bila ta dràvna slu`ba na saveznom nivou, na republi~kom nivou i isto tako u SID-u?
Jovica Stani{i}:U SID-u nije bilo Dràvne bezbednosti, ali
imao je on neku svoju slu`bu za za{titu, ja ne znam wihovu organizaciju.
Istraìteq: Znam da to nije bila dràvna slu`ba, ali je to ipak
bila slu`ba koja je imala svoje obave{tajne funkcije kao {to je imala obave{tajna slu`ba srpska i Jugoslavije. Mislim da je SID prestao postojati tada negde, je li?
Jovica Stani{i}: Ja to te{ko mogu da... On nije prestao da postoji.
Istraìteq: Da li je SID i daqe postojao?
Jovica Stani{i}: Apsolutno. On je redukovan, ali Jana}kovi} je
vodio, ja ne znam, nekoliko godina je vodio slu`bu, ja mislim do 1996.
Istraìteq: Da li je do{lo do konsolidacije funkcije tih razli~itih slu`bi, da bi to do{lo pod srpske slu`be?
Jovica Stani{i}: Ne, ne, ne. To je funkcionisalo tako, svako posebno. Ja sam negde 1998. godine predloìo zakon sa mojim saradnicima, da Vojska zajedno, zna~i, vojna slu`ba, general Dimitrijevi},
obave{tajna slu`ba Vojske i mi predloìli smo novi zakon koji bi
izvr{io koordinaciju. Taj zakon nikada nije donet.
Istraìteq: Hvala.
Jovica Stani{i}: Mada ovo nema veze sa ratnim zlo~inima. Izvolite.
Istraìteq: Sad }e Vladimir Zuro nastaviti s pitawima. Da
pre|emo sad na drugu stvar. Radi se sad o Slobodanu Milo{evi}u i
JNA. Moète li opisati za{to je Slobodan Milo{evi} odlu~io
stvoriti srpsku vojsku 1991. godine?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam da je on odlu~io da stvori srpsku
vojsku.
Istraìteq: Da li ste znali za aktivnosti unutar Vlade Srbije
koje su vodile prema stvarawu srpske vojske?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da to nije ta~no. Ja mislim da je on
koristio Vojsku kakva jeste i da je nastojao da taj jedan veliki sistem
ne dira posebno, nego da ga stavi pod svoju kontrolu. To je bila federalna dràva, on nije mogao stvarati srpsku vojsku. To je vi{e bila
pri~a za javnost. Ona je u su{tini postala srpska, vi{e nije bilo
drugih republika, ali ona je reprezentovala Jugoslaviju i ostala je i
dan danas Vojska Jugoslavije. Naravno, sa dominantnim wegovim uticajem, naravno.
Istraìteq: Prije nego {to je novi Ustav Savezne Republike Jugoslavije do{ao na snagu 27. aprila 1992. godine, Predsedni{tvo je
bilo vrhovni komandant oruànih snaga, ukqu~uju}i JNA. Da li je
Slobodan Milo{evi} vr{io kontrolu nad Predsedni{tvom i kako?
Jovica Stani{i}: To je jedno te{ko pitawe, prevashodno politi~ko pitawe. Zna~i, on je dugo u politici bio, mehanizam wegovih
506
politi~kih, zna~i, ceo wegov scenarij, meni nije poznato preko kojih qudi i kako je on to radio.
Prevodilac: Nisam ~uo ovo posledwe.
Jovica Stani{i}: Kako je to radio. Mi tu nismo imali pristupa.
On je bio vrlo tu zatvoren i on je to radio potpuno samo sa politi~kim qudima, pogotovo {to nije imao poverewa u na{u Slu`bu.
Istraìteq: Da idemo daqe, onda, ko je wemu pomagao kao predsedniku Srbije da dobije kontrolu nad JNA?
Jovica Stani{i}: On je imao direktnog kontakta sa Vojskom, sa
generalom Kadijevi}em, sa Blagojem Ayi}em, sa svima wima on je
imao direktan kontakt. Mi o tome ne znamo ni{ta.
Istraìteq: Moète li opisati onda po detaqima ako znate odnose izme|u Slobodana Milo{evi}a i vo|stva JNA i kako su se u
stvari odvijali ti odnosi od 1990. godine na daqe?
Jovica Stani{i}: Zaista ja o tome ne mogu da govorim pouzdano.
Krili su neke stvari od nas. Znam da je i wegova supruga imala neke
veze sa vrhom Armije, da su i{li na primer na letovawe sa generalom
Kadijevi}em. Znam da je srpski general, koji je presudno uticao na
dolazak Milo{evi}a na vlast, na Osmoj sednici, prilikom Osme sednice, poznat mi je, ne mogu sada da se setim, imao jako bliske veze s
wim, jer je i on bio u Predsedni{tvu Srbije. Pre Gra~anina mislim.
Nisam siguran. Ja mislim pre Gra~anina. Pre Gra~anina. Zna~i,
imao je bliske veze sa Vojskom, sa vojnim vrhom. Mi o tome ne znamo,
mi smo civilna slu`ba.
V000-3545 (2 od 2)
Istraìteq: Dakle, ako sam dobro razumeo, vi ste rekli da su to
bili neki qudi unutar Vojske koji su pomagali Slobodanu Milo{evi}u da preuzima kontrolu nad Vojskom, gotovo politi~ki.
Jovica Stani{i}: General Qubi~i}, on je presudno uticao na ishod Osme sednice.
Istraìteq: Dakle, Komunisti~ke stranke?
Jovica Stani{i}: On kada je pre{ao na Milo{evi}evu stranu to
je bilo gotovo. On je imao bliske veze s wim. Mi o tome ne znamo, pogotovo ja ne znam.
Istraìteq: Dakle, ne znate detaqe o tome. Da li ste dobili informacije iz va{e Slu`be?
Jovica Stani{i}: Ne, Slu`ba se nije bavila time. To je jako opasno ulaziti u te sfere, pa mi nije padalo na pamet.
Istraìteq: Ja bih vas pitao sada za jedan broj imena.
Jovica Stani{i}: Izvolite, pitajte.
Istraìteq: To su svi qudi koji imaju veze s JNA.
Istraìteq: Ako nam moète re}i samo {ta vi znate o wihovim
odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em? Ve} ste spomenuli Veqka
507
Kadijevi}a. Kakav je wegov odnos bio sa Milo{evi}em?

Jovica Stani{i}: Ja znam samo da su oni bili u odre|enim kontaktima, kakvi su odnosi bili su{tinski, ja to ne znam. Recimo da su
bili na letovawu zajedno to znam, ali to nije bitno.
Istraìteq: Dakle, ne znate kakav je to profesionalni odnos
bio izme|u Kadijevi}a i Milo{evi}a?
Jovica Stani{i}: Pa kakav moè biti odnos predsednika sa {efom General{taba?
Istraìteq: To je pitawe. Ali Slobodan Milo{evi} je bio
predsednik Srbije, a Veqko Kadijevi} je bio...
Jovica Stani{i}: Naravno, to je pravno vrlo komplikovano,
ali...
Prevodilac: U redu, samo da zavr{im pitawe. I Kadijevi} je bio
{ef dràvne vojske, savezne vojske.
Jovica Stani{i}: Oni nisu imali, nisu imali instituciju kroz
koju su morali kontaktirati, ali su bili vrlo bliski. Ja mislim da
su to bili komplikovani odnosi. Vojska je Milo{evi}a smatrala nacionalistom. Mislim da su oni merili odnos snaga i da, recimo, prvih godina dolaska Milo{evi}a na vlast da su oni bili protiv wega,
ali kasnije, kad se kriza produbqavala, on je uzeo pod kontrolu Vojsku potpuno.
Istraìteq: Kada mislite da je on uzeo Vojsku pod kontrolu?
Jovica Stani{i}: Te{ko je to re}i. Te{ko je to re}i. Ne mogu
ta~no. Ne.
Istraìteq: U redu. Da vas pitam na drugi na~in. Pre nego {to
je po~eo rat u Sloveniji, da li je on imao Vojsku pod kontrolom?
Jovica Stani{i}: Mislim da ne. Mislim da ne, da je imao uticaja, ali da je imao kontrolu ne.
Istraìteq: A u toku sukoba u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Pa ja, ovaj, te{ko je i to re}i, u kojoj meri, Vojska uvek ima svoje. Imao je sigurno uticaja. Koliko, to je te{ko re}i.
Istraìteq: Da govorimo sada o generalu Blagoju Ayi}u.
Jovica Stani{i}: Ja mislim da ga presko~im, jer ne znam ~oveka,
nisam s wim imao nikada kontakta.
Istraìteq: U redu. General @ivota Pani}.
Jovica Stani{i}: Wega sam poznavao. On je bio komandant Prve
armije.
Istraìteq: Moète li nam ne{to re}i o odnosu izme|u generala Pani}a i Slobodana Milo{evi}a?
Jovica Stani{i}: Mislim da je imao poverewe Milo{evi} u Pani}a.
Istraìteq: Za{to to mislite, moète li nam re}i za{to?
Jovica Stani{i}: Pa, u najteè vreme je postavqen za generala
Prve armije.
Istraìteq: U te{kim vremenima?
508
Istraìteq: Kakva je bila uloga generala Pani}a u ratu u Hrvatskoj?

Jovica Stani{i}: To morate da vidite sa Vojskom, on je bio komandant Prve armije koja je imala nadle`nosti nad tim operacijama.
Bio je komandant.
Istraìteq: Da li ste vi dobili informaciju preko va{e Slu`be o aktivnostima JNA u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Pa mi smo odre|ene aktivnosti pratili prevashodno na teritoriji Srbije, jer je bilo dosta dezertera i nas je interesovalo {ta se de{ava. Morali smo obave{tavati Ministarstvo
o tome {ta se de{ava. Naravno, dobijali smo i obave{tajne informacije o tome {ta se de{ava i tamo, ali vrlo te{ko je bilo prikupiti informacije jer je rat bio tamo i oni su imali apsolutnu nadle`nost na terenu. Tamo su ratna dejstva i te{ko je prkupiti informacije {ta se de{ava. Bilo je, uglavnom, lo{ih informacija.
Istraìteq: Da prekinemo na kratko razgovor. Sada je 13 sati i
1 minut, sada }emo prekinuti.
(Posle prekida)
Istraìteq: Izviwavam se. Sada je 13 sati i 13 minuta. Gospodine Stani{i}u, da li moèmo da nastavimo?
Istraìteq: Budu}i da smo imali kratku pauzu, moram vas jo{ jedanput upozoriti da ne morate ni{ta re}i ako to ne èlite.
Ako smijem samo se vratiti onda @ivoti Pani}u. Vi ste opisali
kako je bilo te{ko dobiti podatke {ta se de{avalo na terenu u Hrvatskoj zbog rata. Je li bilo te{ko ili nemogu}e?
Jovica Stani{i}: Te{ko. Te{ko.
Istraìteq: Ali neke informacije ste dobili?
Jovica Stani{i}: Naravno. Naravno.
Istraìteq: Da li ste dobili informacije o zlo~inima po~iwenim od strane JNA ili TO ili paravojnih formacija?
Jovica Stani{i}: Mi smo vrlo {ture informacije dobili posle
osloba|awa Vukovara, posle pada Vukovara. Ali obzirom da mi nismo bili prisutni sa qudima tamo, informacije su bile vrlo kontroverzne. Ali to je sve Vojska dràla. Tek kasnije, mesecima kasnije,
Slu`ba je dolazila do saznawa nekakvih ko je kakvu ulogu imao, ali
u trenutku operacije mi nismo bili Slu`ba koja je znala {ta se de{ava. Ne samo to, mislim da ni jedan deo vojske nije znao {ta se sa
drugim de{ava.
Istraìteq: Ali nakon {to je rat bio zavr{en rekli ste da ste
primili informaciju?
Jovica Stani{i}: Da smo primili, to nije pravi izraz primili. Dolazila su obave{tewa o raznim zlo~inima, ali ja ni dan danas
ne znam {ta se desilo u toj Ov~ari. Zna~i, ni dan danas ja to ne znam.
Ne znam {ta se desilo ni u Daqu, ali znam da ima qudi sa tog terena
koji bi mogli da govore o tome. Zna~i, ne mogu re}i da nisu dolazile
do Slu`be takve informacije, ali ja ni danas ne znam {ta se desilo.
509
Ja sad ne znam {ta se desilo, niti koliko qudi. ûo sam ko bi to mogao da bude, da je Vojska predala nekim civilima. ûli smo da je
Hayi} predao Arkanu jednu grupu i tako daqe, ali mi to nismo istraìvali.
Istraìteq: Da li ste vi tu informaciju obradili prema lancu
komandovawa?
Jovica Stani{i}: Koju informaciju?
Istraìteq: O lo{em pona{awu ili zlo~inima.
Jovica Stani{i}: Ja ne mogu, ja mislim da smo mi, ono {to smo
imali, {to je bilo verovatno da smo mi prosledili sigurno, ja ne mogu sad re}i ta~no, ali svaka informacija koja je bila zna~ajnija ona
je i{la, automatski je i{la prema rukovodstvu.
Istraìteq: Moète li ovo da kaète kao spekulativno pitawe,
ali zar ne bi se moglo misliti da, ako ta informacija ide gore do odre|enih qudi, da bi oni preduzeli odre|ene mere kad bi...?
Jovica Stani{i}: Ja istragu na podru~ju republike Slavonije,
oni su imali svoje organe, svoju policiju, svoje tuìla{tvo i tako
daqe. Niko od wih nije hteo da govori javno {ta su ti dobrovoqci
uradili koji su i{li tamo. Oni su se ~uvali i zajedno su ratovali.
Istraìteq: Da li su ti dobrovoqci bili pod komandom Vojske?
Jovica Stani{i}: Ve}ina, ja mislim ve}ina. Ili TO-a ili Armije u vreme 1991.
Istraìteq: Nije li Teritorijalna odbrana bila deo Vojske?
Jovica Stani{i}: Deo oruànih snaga.
Istraìteq: Dobro. Vra}am se pitawu, ja vas pitam samo za va{e
mi{qewe. Ako ta informacija do|e do va{e Slu`be i vi tu informaciju prenesete gore do rukovodstva, recimo informaciju o jedinicama na terenu koji je bio obuhva}en ratom da su ne{to radili {to
nisu smeli, zar ne bi bilo onda logi~no da bi to rukovodstvo onda
preduzelo neke mjere?
Jovica Stani{i}: Milo{evi} je, se}am se u jednom slu~aju vrlo,
u slu~aju Luki}a u Bosni, traìo je energi~no zaista da se on prona|e i uhapsi.
Istraìteq: Da li je on ne{to rekao o Arkanu?
Jovica Stani{i}: Vas interesuje Arkan a ja vam pri~am ono {to
znam.
Istraìteq: U redu, ja vam samo postavqam pitawe.
Jovica Stani{i}: Zna~i, ja znam da smo [ainovi}, Stoj~i} i ja
i{li da pregovaramo sa Republikom Srpskom da nam isporu~e Luki}a da bismo ga sudili. Se}am se da nam se helikopter tada zapalio.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Se}am se da nam se helikopter upalio. Ali
oni nisu hteli da ga daju.
Istraìteq: Govori}emo vi{e o Bosni kasnije. Ali htio bih da
se vratimo na Hrvatsku 1991. godine. Dakle, postojala je informacija da nije sve ono {to su oruàne snage radile na terenima koji su bili obuhva}eni ratom, da to nije sve bilo u redu.
510
Jovica Stani{i}: Ja mislim da je sa vi{e kanala i vojnom linijom, naro~ito vojnom linijom, oni koji su bili tamo, da je dràvno
rukovodstvo informisano o tome. Jer dobrovoqa~ke snage su bile
pod kontrolom Vojske i oni su imali svoje obave{tajne organe tamo.
Najlak{e je jedinicama na terenu, oni su znali {ta se de{ava.
Istraìteq: Da li znate za bilo koji slu~aj da su vo|stvo JNA
bili pozvani na odgovornost za ono {to se dogodilo u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: To ne znam ja.
Istraìteq: General Pani}, pogotovo, da li je on ikada pozvan
na odgovornost za ono {to se dogodilo oko Vukovara?
Jovica Stani{i}: To je na{a najve}a tragedija.
Istraìteq: Da li je on unapre|en poslije toga?
Jovica Stani{i}: Vukovar, Sarajevo, Dubrovnik, to je na{a najve}a tragedija.
Prevodilac: Pitawe je glasilo da li je on bio unaprije|en posle toga?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam neposredno, ali posle je postao na~elnik General{taba.
Istraìteq: Hvala. Govorimo sada o generalu Miletu Mrk{i}u.
Mislim da moèmo i zajedno sa wim govoriti i o drugom generalu
Andriji Bior~evi}u, ali koliko sam ja razumeo, borba oko Vukovara
su bili onda podeqeni na dva djela, dakle, severni sektor i ju`ni
sektor. General Andrija Bior~evi} je bio komandant severnog sektora, a general Mile Mrk{i} je bio komandant ju`nog sektora. Da li
je to ta~na informacija?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam, ja nisam siguran. Mislim da je general Bradi} bio do pogibije na tom severnom delu, kao komandant Novosadskog korupsa. On je poginuo, samo ja to...
Istraìteq: Da li je on bio zamjewen posle?
Jovica Stani{i}: Ne, on je poginuo.
Istraìteq: Da li je neko do{ao posle wega?
Jovica Stani{i}: Mislim da je Andrija Bior~evi}. Komandant
Novosadskog, ali posle 4. novembra bio je komandant. Andrija Bior~evi}. Ali za ju`ni, kako vi to kaète, za ju`ni sektor, ja to ne znam.
Bila je to Gardijska brigada.
Prevodilac: Koja brigada?
Jovica Stani{i}: Gardijska brigada, a on je bio komandant. Verovatno je, ali ne znam da li celim sektorom, ja to ne znam.
Istraìteq: Sad govorite, kada kaète on, govorite o Miletu
Mrk{i}u?
Jovica Stani{i}: Pitali ste za dvojicu: za Bior~evi}a i Mrk{i}a. Ja ne znam, tada ga nisam ni poznavao, niti i{ta znam o wemu,
ali ja mislim da je s po~etka komandant toga dela bio drugi general
jedan. Wegova je komanda bila u [idu, ali ne mogu da se setim.
Istraìteq: Hvala {to ste nam ovo razjasnili. Da li znate ne{to o odnosima izme|u Mileta Mrk{i}a i Slobodana Milo{evi}a?
Jovica Stani{i}: O odnosima uop{te?
511
Istraìteq: Da.
Jovica Stani{i}: Pa, ne, ne znam puno.
Istraìteq: [ta znate o ulozi Mileta Mrk{i}a u Vukovaru
1991. godine?
Jovica Stani{i}: Ne znam ni{ta. Ni Slu`ba na{a to ne zna. To
je vojna operacija.
Istraìteq: Da li ste ~uli mo`da iz drugih kanala da je Mile
Mrk{i} bio upleten u kriminalna dejstva 1991. godine?
Jovica Stani{i}: Ja tada ni{ta o wemu nisam znao, on je za nas
tada novi ~ovek bio. Postoji pri~a da je deo zlo~ina, da je Vojska prepustila hrvatske civile qudima iz Teritorijalne odbrane tog mesta,
iz Vukovara. Postoji pri~a, ja... To je slu~aj Ov~ara. Zna~i, da je Vojska jednostavno dala te qude, ali ja to ne znam. Mi to ne znamo. To su
kasnije pri~e. I da se taj zlo~in vezuje za dvojicu imena. Za izvesnog
Stanka Vujanovi}a i Miroquba Vujovi}a, ali ja ne znam o tome. To bi
trebalo s qudima koji su na terenu videti. O Mrk{i}evim vojnim aktivnostima mi ni{ta ne znamo. Pre Mrk{i}a je bio general Aran|elovi}, ali koja je wegova funkcija ja ne znam. Jer Mrk{i} je do{ao, koliko ja znam, u zavr{nici operacije. Ali ni{ta vi{e o tome
ne znam.
Istraìteq: Recite ove informacije za Ov~aru, kada ste to prvi put ~uli?
Jovica Stani{i}: E to ne mogu ta~no da kaèm. O tome se puno
pri~alo. I mi se kao Slu`ba nismo time bavili, zaista. Ali uvek je
postojala pri~a Ov~ara, Ov~ara, ali nikada niko nije konkretno
rekao {ta se de{ava. Ja sam sad pred na{ razgovor pitao neke qude
ko bi to mogao da bude, {ta se dogodilo. Ja sam dobio tu dvojicu, ta
imena, obojica su iz Vukovara navodno, iz dela koji se zove Petrova
gora. Ali to se moè rekonstruisati tamo.
Istraìteq: Da li ste saznali gdje ta dvojica sad ìve?
Jovica Stani{i}: Ne. Ne. Ne. Ne.
Istraìteq: Mo`da moè da se sazna.
Jovica Stani{i}: Verovatno moè da se sazna.
Istraìteq: Rekli ste da ne znate puno o generalu Andriji Bior~evi}u.
Jovica Stani{i}: Ne, ne, mislim da on je do{ao, zna~i, posle ~etvrtog, posle pogibije generala Bradi}a, ali ~ovek je bio prili~no
alkoholi~ar i dobar je bio sa Arkanom i ko zna {ta. Ali zaista ne
znam o wemu. Mislim da je cela komanda i{la iz komande Prve armije, a ne iz korpusa. To je moje mi{qewe, nemojte me, ja sam civil, ne
znam vojnu organizaciju. Sve je i{lo iz komande Prve armije, a ne iz
korpusa.
Istraìteq: Sad je general Aleksandar Vasiqevi}.
Jovica Stani{i}: Da, on je bio {ef vojne uprave bezbednosti.
Do{ao je, on je koliko ja znam iz Sarajeva, negde 1990. godine. Obzirom da su na{e dve slu`be istorijski bile suprotstavqene, ja o tome
ne èlim da govorim.
512
Istraìteq: Ima ~itav niz pitawa {to se toga ti~e, o tome.

Jovica Stani{i}: Mi smo se dobro poznavali?
Prevodilac: Vi ste se dobro poznavali.
Jovica Stani{i}: Da, da. On je do{ao u te{ku poziciju kada je
ve} u Vojsci do{lo do raslojavawa.
Prevodilac: Do ~ega je do{lo?
Jovica Stani{i}: Raslojavawa. On je bio {ef vojne slu`be koja
je prisutna u celoj Jugoslaviji. Za nas je Bosna bila inostranstvo, i
Hrvatska. Razumete to? Mi nismo nijednu stvar mogli niti smeli da
uradimo niti da se bavio ni Bosnom, ni Hrvatskom, ni Makedonijom,
a oni su bili prisutni na celokupnoj teritoriji, imali ukupan pregled.
Istraìteq: Kakvi su bili odnosi izme|u generala Vasiqevi}a
i Slobodana Milo{evi}a?
Jovica Stani{i}: Pa ja to ne znam, ali znam da je deo Vojske jednom uhapsio Vasiqevi}a. Milo{evi} je mene tada pozvao, ja sam mu
rekao da to nije dobro da se radi, i zaista sam uticao da prema wemu
ne preduzimaju represivne mere. On je imao jednu fobiju od nas. Mislim da nas vrlo ne voli. On je tipi~an predstavnik Vojske. Ja sam
bitno uticao da se tada situacija smiri kod Milo{evi}a. Mada mislim da on to ne veruje, ali on je uspeo da sve vreme ostane u Vojsci,
on je i sada savetnik Pavkovi}a.
Prevodilac: On je i sada?
Jovica Stani{i}: Savetnik Pavkovi}a.
Istraìteq: Bio je konflikt?
Jovica Stani{i}: Bio je. Taj konflikt ja se ne se}am kada je bio,
u koje je to vreme bilo, mislim da je to bilo negde 1992, nisam siguran.
Istraìteq: Dakle, rekli ste da ste vi savjetovali Milo{evi}u
da to na drugi na~in re{ava nego {to je on to na kraju re{avao?
Jovica Stani{i}: Znate, to je jedna, u stvari, politi~ka taktika.
On je tako postupio i prema meni. Prvo nekome stavi Damoklov ma~,
pa onda poku{a da upravqa s wim. [ta je on posle s Milo{evi}em
razgovarao, oni su imali puno susreta, vi|ali su se, ja to ne znam. Jer
Milo{evi} nikada nije dozvoqavao da {ef Slu`be, vojne i civilne,
budu dobri prijateqi. Uvek ih je suprotstavqao. Mislim da i dan danas taj ~ovek mene ne voli, ali ne zna da sam mu ja spasio glavu, bukvalno.
Istraìteq: Gospodine Stani{i}u, ja bih sad molio, moèmo li
sad kratku pauzu napraviti?
Istraìteq: Sada je jedan sat i 40 minuta. Napravi}emo kratku
pauzu.
(Posle pauze)
Istraìteq: Ovaj razgovor se sad nastavqa. Gospodine Stani{i}u, da li se slaète da je sada jedan sat i 55 minuta?
513
Istraìteq: Da li se slaète da nismo pri~ali ne{to {to se

ti~e va{eg sudjelovawa, odnosno, {to se ti~e optu`nice u toku pauze?
Istraìteq: Da li ste jo{ spremni da nastavimo sa razgovorom?
Istraìteq: Zbog trake, budu}i da smo sada imali pauzu, ja }u vas
jo{ jednom upozoriti da ne morate ni{ta re}i ako ne èlite. Ono
{to kaète moè se upotrebiti kao dokaz. Da li to razumete?
Istraìteq: Pre pauze, gospodine Stani{i}u, mi smo govorili
o Aleksandru Vasiqevi}u. Ako moèmo sada nastaviti na isti na~in.
Moète li nam opisati bilo koje podru~je gdje su Dràvna bezbednost i Vojna obave{tajna slu`ba sura|ivale, pogotovo od 1991. godine nadaqe, {to se ti~e rata u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Ne, ne mogu.
Istraìteq: Dakle, kaète da nije bilo saradwe, ili da ne znate?
Jovica Stani{i}: Ne. Koliko se se}am ne. Su{tinske saradwe
ne.
Istraìteq: Mislim da ste malo spomenuli, ali ja bih vas jo{
jedanput pitao, koji su bili razlozi za oteàvawe odnosa izme|u DBa i vojne obave{tajne slu`be?
Jovica Stani{i}: Pa to su bili istorijski razlozi. Od 1966. godine, kada je srpska Slu`ba, kada je skinut potpredsednik dràve
Rankovi}, od tada ima nepoverewa. Na{ je stav bio da oni ne mogu biti dràva u dràvi, da moraju po{tovati zakone i da wihove slu`be
treba da se drè zakona, da se ne me{aju u civilne poslove, to je posao na{ih slu`bi. Da ne smeju da prislu{kuju koga ho}e. Oni su sve
radili. Imali su vrlo jaku, mo}nu slu`bu, jedan ogroman aparat, ali
vrlo neprofesionalan. Zna~i, oni su imali organe u regularnim jedinicama, u Teritorijalnoj odbrani, zna~i, u svim rodovima vojske,
imali su vrlo {iroka ovla{}ewa za prislu{kivawe. Bukvalno su
bili najmo}nija Slu`ba. Ja sam ih nekoliko puta kao mlad, ja sam jedno vreme bio pomo}nik za kontraobave{tajne poslove i ja sam ih tada upozoravao. Imali smo nekoliko sastanaka o tome. Se}am se sastanka sa generalom Obrovcem koji je bio {ef obave{tajne slu`be.
Oni su imali jednu totalitarnu slu`bu koja se me{ala u civilne
stvari. Mi smo smatrali, bar generacija kojoj sam ja pripadao, da Vojska mora biti pod civilnom kontrolom, da wihov zakonski radijus
mora biti Vojska, za{tita Vojske unutar zemqe, a wihova obave{tajna slu`ba napoqu da radi, van granica, van granica zemqe. To su bile konceptualne razlike izme|u nas i bio je jedan vrlo lo{ odnos me|u nama. Wima je to posle posluìlo da celu ekipu, kojoj sam ja pripadao, nazovu nacionalisti~kom i tako daqe. Niko od nas nije bio
nacionalista. Nikada nismo pretpostavqali interese svoje nacije
drugim nacijama. To je bila stvar politike. Oni da su bili na mom
514
mestu, oni bi sa Milo{evi}em bili u velikoj, velikoj qubavi. Sumwam da bi pruìli takav otpor kao {to smo mi pruìli. Ali to je
ve} na{a stvar.
Istraìteq: Dakle, od onoga {to ste rekli moè se zakqu~iti
da je Vojna obave{tajna slu`ba bila umje{ana u ono {to se de{avalo.
Jovica Stani{i}: Molim vas, kako da ne.
Istraìteq: [ta znate o wihovoj umje{anosti u oruànim sukobima u Hrvatskoj prema informacijama koje ste dobili u va{oj Slu`bi?
Jovica Stani{i}: U vreme sukoba u Kninu, komandant je bio
[piro Ninkovi}, kasnije Mladi}. General Ninkovi}, posle ga je zamenio general Mladi}. General Mladi} je prvo bio {ef {taba, oni
su imali svoju jaku slu`bu tamo, oni su sve znali {ta se de{ava. Pod
wima je bila kontrola TO. Kad je do{lo do pobune u Hrvatskoj, kada
su se Srbi pobunili u Kninu, oni su imali sigurno svojih problema u
velikim gradovima, u Zagrebu, u Karlovcu, u [ibeniku, Zadru. U su{tini, sve operacije Vojska je vodila 1991. godine. Ja i ne znam koje
su to operacije, ali recimo znam operaciju na Drni{u, znam da su koristili i policijsku jedinicu, sve zajedno policijska jedinica Marti}eva je bila tamo, ali u su{tini oni su vodili operaciju.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Ali u su{tini oni su vodili operaciju.
Istraìteq: Da li sad govorite o vojnoj obave{tajnoj slu`bi
ili o Vojsci?
Jovica Stani{i}: Govorim o Vojsci. Govorim ukupno o Vojsci.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Govorim ukupno o Vojsci. O operacijama Kontraobave{tajne slu`be ja ne znam mnogo. Znam da su imali ambicije
da uhapse Tu|mana, ali ni{ta nisu mogli da urade. Uop{te, wihova
uloga je prqava u ovom ratu. Ali ni{ta, molim vas, ni{ta se nije moglo desiti bez Uprave bezbednosti, ni na jednom podru~ju, to vam tvrdim. Zna~i, bez wih se ni{ta nije moglo. To je jedna mo}na organizacija koja ima presudan uticaj na operativnu Vojsku, na General{tab,
na... Oni su mozak svega.
Istraìteq: Kakvu je ulogu Aleksandar Vasiqevi} imao? Da li
je on imao kontrolu u policijskoj Slu`bi?
Jovica Stani{i}: Na policiju? Ne.
Istraìteq: Ne, u Slu`bi?
Jovica Stani{i}: Apsolutno. Apsolutno. Apsolutno. On i Tumanov, wegov zamenik Tumanov.
Istraìteq: Dakle, ako sam dobro razumeo ono {to ste rekli,
Vasiqevi} i Tumanov su imali apsolutnu kontrolu nad Slu`bom?
Jovica Stani{i}: Aposlutno. Apsolutno.
Istraìteq: Prema onome {to vi znate, koga su izvestili?
Jovica Stani{i}: Na~elnika General{taba.
Istraìteq: Dakle, {ef obave{tajne slu`be je izvestio di515
rektno na~elnika General{taba?

Jovica Stani{i}: Morate praviti razliku. Morate praviti razliku. Uprava bezbednosti je kontraobave{tajna slu`ba, to je Aca Vasiqevi}, a obave{tajna ona koju vojni izaslanici naprave.
Istraìteq: Moète li nam re}i to~no kako se zvala ta organizacija, kako su se oni zvali?
Jovica Stani{i}: Uprava bezbednosti je kontraobave{tajna slu`ba i odgovara na~elniku General{taba. Obave{tajna slu`ba vojna
je druga uprava General{taba. To je poznato u vojnim krugovima, nije
nikakva tajna.
Istraìteq: Samo da budemo sad sigurni, ko je onda vodio tada
obave{tajnu slu`bu?
Jovica Stani{i}: Kada?
Istraìteq: Od 1991?
Jovica Stani{i}: Ja nisam siguran. Znam da je, mislim da je do
1990. godine bio admiral Brovet, kasnije su se mewali da ne zna ~ovek vi{e kako. Ne znam, ne znam ko je bio.
Istraìteq: Uprava bezbednosti?
Jovica Stani{i}: Uprave bezbednosti je 1991. godine bio Aleksandar Vasiqevi}. Zamenik je bio Tumanov, Sima Tumanov, ili Simeon, ne znam.
Istraìteq: Dobro. Hvala. Da li je Vasiqevi} imao direktnu
ulogu u sukobu u Hrvatskoj 1991. godine?
Jovica Stani{i}: On je imao sve organe tamo. Ja ne znam sve {ta
su radili. Ja, mislim, ne bi bilo korektno da govorim o ne~emu {to
ne znam. Mislim da su oni ulagali jedan napor u poku{aju da spasu Jugoslaviju, ali wihovoj ulozi na terenu, {ta su oni radili, sa oru`jem, jedna ogromna koli~ina oru`ja je bila pod Teritorijalnom odbranom. Ono {to su dobrovoqci doneli to je bio samo jedan posto,
ili {to su stranke ubacile tamo. [ta je moglo tada da se prenese
oru`ja do Knina, ili do Banije i Korduna, nismo ni znali gde je Banija i Kordun. Tamo su bili garnizoni Teritorijalne odbrane, ako
znate Hrvatsku se}ate se, Hrvati su uspeli u Doqanima to da skladi{te. Nekoliko desetina hiqada pu{aka smo tamo na{li. Hrvati u
Doqanima u zapadnoj Slavoniji. Ali koliko je ko kome, Mladi} i
ostali, koliko su oni davali na terenu, mi to ne znamo odavde.
Prevodilac: Mladi} i ko, nisam ~uo.
Jovica Stani{i}: Mladi} i wegova bezbednosna struktura, {ta
su oni radili ja to ne znam. Ali magacini TO-a su bili pod wihovom
kontrolom, to su ogromne koli~ine oru`ja. Se}am se da je po~elo, kada je po~ela pobuna u Kninu da je po~ela prodaja, izvesni Sima Dubaji}, po~ela su minirawa pruga, po~elo je i da se prodaje oru`je,
sportsko oru`je, lova~ko oru`je. Onda su stranke po~ele da ubacuju
svako svoje, ko je mogao, kako, to je te{ko bilo kontrolisati. Mi u
Srbiji, mi nismo imali pu{ke u policiji, nismo mogli do}i do oru`ja. Digla se fama o tome da mi naoruàvamo. Odakle nama? Zna~i, fabrike su pod kontrolom Vojske, Teritorijalna odbrana pod kontro516
lom Vojske i sva oru`ja pod wihovom kontrolom, ali su oni ve{to to
proturali da je to neko drugi. A vide}ete jednog dana.
Istraìteq: Imam vi{e pitawa {to se ti~e naoruàvawa Srba.
Da li su bili neki oficiri JNA koji su bili pod kontrolom DB-a?
Jovica Stani{i}: Ne. Ne. Tada? Ne.
Istraìteq: Dakle, niste ubacili svoje qude tamo da biste prikupili informacije?
Jovica Stani{i}: Boè sa~uvaj. Boè sa~uvaj. Pa mi smo imali
tri ~oveka, tri ~oveka koji su bili obi~na tri operativca. Vi znate
{ta to zna~i. Tri operativca, Savezni SUP je imao desetak. Mislim, to su bili qudi najnièg operativnog nivoa. Mislim, kako smo
mi mogli to? To je za mene notorna glupost. Odakle to?
Istraìteq: Kao {to ste rekli, ima indikacija da su Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini bili naoruàvani od strane DB-a?
Istraìteq: To se kaè. I zato bih vas pitao za to.
Jovica Stani{i}: Ja sam vam ve} rekao pod ~ijom je kontrolom
oru`je bilo. Zna~i, oru`je je bilo pod kontrolom Vojske i TO-a. To
su ogromne koli~ine naoruàwa. Do wih su jedva, i fabrike su bile
tamo u Bosni, pogotovo u Bosni. Dràvna bezbednost nema oru`ja, nema svoje fondove, ne raspolaè ni sa kakvom koli~inom oru`ja. Recimo, iz Slavonije su qudi kupovali oru`je u Namenskoj Crvena zastava. Oni su imali novac, imali su naftu, imali su sve. Kupovali
su iz, ja sam znao te direktore, naravno, i niko to nije spre~avao, oni
su pla}ali to oru`je.
Istraìteq: Kako je to mogu}e da bi netko jednostavno oti{ao
do poduze}a i kupio oru`je?
Jovica Stani{i}: [ef oblasti isto~ne Slavonije ima svoja
sredstva i kupuje namenske proizvode. To nije bilo 1991. ali je bilo
kasnije. To ima, to se moè proveriti. Tako je Republika Srpska kupovala, isto iz Crvene zastave, kupovala pi{toqe, pu{ke i tako.
Ali ja mislim da su vi{e kupovali pi{toqe za opremu milicije nego {to im je bilo potrebno oru`je duga~ko, to je imalo tamo. Cela
Armija i u Republici Hrvatskoj i u Bosni je ostala tamo sa svim svojim potencijalima. Ja ne znam koje su to koli~ine, ali to su ogromne
koli~ine. Recimo, kada sam vam pomenuo da sam i{ao po nalogu 1991.
godine da vratim Vasiqkovi}a i toga iz britanske dràve, tada sam
~uo da su oni uhvatili jedan konvoj oru`ja koje je Babi} ubacivao tamo preko stranke.
Prevodilac: [ta su radili s konvojem?
Jovica Stani{i}: Ubacivao konvoj oru`ja preko stranke svoje. I
ja sam oti{ao da vidim to i zaista sam video to oru`je. Ono je bilo
sme{teno negde u Korenici. Zna~i, oru`je je dobijao svako svojim putem, kako je stigao, gde su nabavili. Vojska je ve} bila u rasulu, Teritorijalna odbrana u rasulu. Uzimao je, recimo, nismo ~uli da Arkan
nosi oru`je. I onda smo se pitali odakle oru`je. ûli smo da tu na
periferiji Beograda imaju oru`je. I mi smo seli da se dogovorimo
517
{ta da radimo, na{a Slu`ba i verovatno je i Javna bezbednost sela

da se dogovorimo, mi ne moèmo sami da idemo u akciju, mi nismo
imali oruànu formaciju tamo. Sva hap{ewa i sve je za nas radila
Javna bezbednost. I onda smo blokirali taj teren tu i zaista smo na{li, koliko oru`ja ja se vi{e i ne se}am. Ustanovili smo da je to
oru`je iz TO-a Srbije, Teritorijalne odbrane Srbije. Poveìte
{ta sam vam ju~e govorio o tome. Mi nismo imali jednu pu{ku, jednu
jedinu. Mi smo imali pu{ke, mi smo tajna policija. Ali nikakve odnose nismo imali sa TO, sa Vojskom i tako daqe.
Istraìteq: Spomenuli ste tu akciju {to se ti~e oru`ja Teritorijalne odbrane, da li se se}ate kada je to bilo i ko je to vodio?
Jovica Stani{i}: To je bilo, ja mislim da je to bio po~etak 1991.
godine.
Istraìteq: I ko je bio komandant?
Jovica Stani{i}: Ne mogu se setiti, se}am se da je wihova komanda bila. Se}am se lika ~oveka, ali ne mogu se setiti imena. Komanda
im je bila gde je sada Ministarstvo unutra{wih poslova, ali smo
ustanovili da je TO otvorio svoje magacine. Kome? Kako? To je vojna
stvar.
Istraìteq: Jeste li obavjestili?
Jovica Stani{i}: Verovatno smo obavestili. Znam da smo bili
pogo|eni, da nam to naru{ava bezbednost, znam da smo vrlo o{tro reagovali kao Slu`ba na to, jer smo znali ko je Arkan. Rekao sam vam
da je Arkan imao kontakte pre 1990. godine sa Saveznom slu`bom, ~ak
i sa Dolancom. Znate ko je Dolanc? I oni su ga nekoliko puta {titili i vadili iz kriminalnih stvari. Kada su mi bile u poseti hrvatske kolege, ja sam rekao: Ako vi tog Arkana natovarite Srbiji i srpskoj Slu`bi, ja }u javnosti otvoriti sve {ta je va{ {ef radio sa
wim. Jer zaista nismo imali nikakve veze s wim. Prona|ite kwigu,
ja nemam vremena i nemam snage, izvesne Dobrile, sekretarice ministra odbrane Simovi}a. Ona opisuje vezu Arkana i Simovi}a i Radmila Bogdanovi}a u toku rata. [to se nas ti~e, Arkan nikada ne bi
pre{ao u Slavoniju, {to se ti~e Slu`be dràvne bezbednosti, verovali vi to ili ne.
Istraìteq: Da li ste vi pro~itali tu kwigu?
Jovica Stani{i}: Ne, ali se se}am da je iza{la i prijateqi su mi
rekli da ima tu detaqa koji su interesantni i koji govore o tome.
Zna~i, obja{wavam jednu situaciju {ta se tu de{avalo. Vojska je, TO
je za nas bio nedodirqiv. Oni su imali sve tokove oru`ja. To je bila
oruàna sila, Teritorijalna odbrana, po doktrini odbrane Jugoslavije po teoriji naoruànog naroda. Svo oru`je je bilo kod wih, u Hrvatskoj, u Bosni, u Srbiji, svuda, ja ne znam tu organizaciju, nismo se
time bavili. Mi nismo znali gde su im magacini, ni gde im je oru`je,
to nije na{ posao.
Istraìteq: Koliko vi znate, kome su odgovarali {efovi Teritorijalne odbrane, da li je to bio predsednik Vlade ili predsednik
518
dràve?
Jovica Stani{i}: Ja to ne znam. Ja to ne znam. Mislim da je predsedniku Vlade, ali u su{tini je i{lo sve prema vrhu dràve, ali to
treba pogledati po Zakonu o oruànim snagama, to se ta~no zna. To su
javna dokumenta.
Istraìteq: Jeste li vi, kao {ef Slu`be, jeste li vi imali ikada neke sastanke sa {efom Teritorijalne odbrane?
Jovica Stani{i}: Nikada. Nikada. Nikada. Nikada. Mi smo bili
potpuno razli~ite strukture.
Istraìteq: Koliko vi znate, da li je Slobodan Milo{evi}
znao za raspodelu oru`ja u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Ja to ne znam, on je imao direktnu vezu sa Vojskom. Dugo se to u javnosti pri~alo. Svako je èleo da bude glavni u
tome.
Istraìteq: Kakve su bile uloge Radmila Bogdanovi}a i admirala Joki}a u onoj raspodeli oru`ja koliko vi znate?
Jovica Stani{i}: Pa, ja o tome malo znam. On je iza{ao iz te
strukture, on je iza{ao iz strukture vojne, Radmilo Bogdanovi}. Pa
verovatno je bio upu}en u to.
Istraìteq: Sada }emo uskoro morati promeniti traku, ali samo da zavr{imo ovaj deo. Ne moèmo, jer sad }e biti malo duì odgovor. Sad je 14 sati i 32 minuta, sada }emo imati kratku pauzu da bismo mogli promjeniti traku.
V000-3546 (1 od 2)
Istraìteq: Ovo je traka broj dva razgovora 9. 11. 2001. godine.
Gospodine Stani{i}u, da li se slaète da je sada 14 sati i 58 minuta?
Istraìteq: Da li se slaète da sada za vreme kratke pauze mi
smo promenili traku?
Istraìteq: I jo{ jedanput, budu}i da smo sad imali pauzu, moram vas upozoriti da ne morate ni{ta re}i ukoliko ne èlite, ali i
da ono {to kaète moè da se koristi kao dokaz.
Jovica Stani{i}: Da, razumem.
Istraìteq: Gospodine Stani{i}u, da li ste spremni da nastavimo sa razgovorom?
Istraìteq: Gospodine Stani{i}u, mi smo razgovarali pre nego
{to smo imali tu pauzu o naoruàvawu Srba izvan granica Srbije.
Imamo informacije da su neki generali koji su bili ~lanovi jedne
grupe zvane SK PJ isto sudjelovali u tom naoruàwu. Dakle, Savez
komunista Pokret za Jugoslaviju. Da li ste imali, da li ste dobili
informaciju o aktivnostima tih generala, {to se ti~e naoruàvawa
Srba?
519
Jovica Stani{i}: Oni su bili tada uticajni. Uticajni i u politi~kim i u vojnim krugovima. Ali mi nismo bili prisutni na terenu
u Hrvatskoj, za nas je zaista Hrvatska bila jedna druga dràva i ja ne
mogu govoriti o tome, ali znam da se tada pri~alo o tome, kao i o drugim strankama, o [e{eqevoj stranci, o SPO-u.
Istraìteq: Da li ste ~uli za takve staromodne automatske pu{ke tompsone koji su bili podjeqeni Srbima u isto~noj Slavoniji?
Jovica Stani{i}: Tompsoni, to je oru`je TO-a, mi to nikada
nismo videli. Nikada policija to nije imala, nikada. Tek posle rata
smo ih dobijali nazad, ina~e nikada tompsone mi nismo imali.
Istraìteq: Da li ste ~uli za wih da su bili raspodeqeni tokom
sukoba?
Jovica Stani{i}: Posle sukoba u Borovu Selu, mi smo dobili informaciju da je upotrebqeno oru`je sa velikim kalibrom. Pretpostavqam da je to.
Istraìteq: Da li ste pitali za to?
Jovica Stani{i}: Mi to nikada nismo ni videli u Srbiji, nismo
ni znali da postoji. Policija nije imala to oru`je, nije koristila to
oru`je, nismo ni znali da ih ima u Srbiji. Ali smo posle sukoba u
Borovu Selu dobili informacije da je ono upotrebqeno. To je oru`je iz TO-a.
Istraìteq: Da li, samo radi trake, da li se se}ate kada se dogodio taj incident?
Jovica Stani{i}: Da, da, se}am se, kako da ne. To su bila dramati~na zbivawa. Bila su po~etkom maja 1991. godine. Po~etkom maja.
Za nas je to, zaista, bilo veliko iznena|ewe. Postojali su kontakti
izme|u nas i Hrvata, hrvatske slu`be, da se smiri situacija. Me|utim, ve} je tada bilo ekstremnih grupa na tom podru~ju. I onda je do{lo do incidenta oko nekakve zastave. Hrvatski specijalci su poku{ali sa skinu zastavu i neko je pucao. Ko je pucao, mi ne znamo. Do{lo je do sukoba i do poznatih doga|aja. Vojska je u{la unutra i onda
je to i{lo svojim tokom kako je i{lo.
Istraìteq: Da li ste vi sami oti{li tamo nakon ovih doga|aja?
Jovica Stani{i}: Ja nisam i{ao.
Istraìteq: Ili neko iz va{e Slu`be?
Jovica Stani{i}: Pa mi nismo imali nikakva prava. Nikada nisam bio tamo. Tada su i{li savezni organi. Ja nisam nikada bio tamo.
Istraìteq: Da se vratimo sada na SK PJ. Da li ste vi imali neki uticaj ili kontrolu nad wima?
Jovica Stani{i}: Nikada.
Istraìteq: Da li ste ubacili nekoga u tu organizaciju?
Jovica Stani{i}: Vi nas precewujete.
Istraìteq: Ja sam pitam.
Jovica Stani{i}: Ne, niti smo imali kontakte. Jedino {to se
nismo mnogo voleli.
Istraìteq: Hvala lepo. Sad idemo na ne{to drugo.
520

Istraìteq: Dakle, Ministarstvo odbrane Srbije.
Istraìteq: Kakva je bila uloga, bilo kakva uloga DB u uspostavqawu Ministarstva odbrane Srbije?
Jovica Stani{i}: Kakva je uloga?
Istraìteq: Da, bilo koja, bilo koja.
Jovica Stani{i}: U Ministarstvu odbrane? Koliko ste vi imali uticaja, toliko i ja.
Istraìteq: Tako je bilo i ranije, Sekretarijat narodne odbrane. Razumjem odgovor. Ustav je promjewen 1990. godine i Sekretarijat
za narodnu odbranu se sad pretvorio u Ministarstvo. Sad moje pitawe glasi da li je DB, mo`da ne vi li~no, ali da li je DB imao ikakvog uticaja?
Jovica Stani{i}: Apsolutno ne, niti kontakte, niti uticaj. Jedine kontakte ko je imao, to je ministar. Niti smo znali qude, nikoga. To su potpuno strukture koje su, nikakve radne kontakte nismo
imali, koliko se se}am, niko iz Slu`be, nikada. Nikada. Na{a
struktura je zatovrena, mi nemamo sa wima nikakve veze. Ministar je
bio ~lan Vlade i on je imao sa {efom, ministrom odbrane kontakte.
Istraìteq: Koliko znate, {ta je bio prvi ciq Ministarstva
odbrane Srbije?
Jovica Stani{i}: Verovatno odbrana Srbije. Pitawe strategije
odbrane. Politika i strategija odbrane, sigurno.
Istraìteq: Postojao je savezni organ koji je bio zaduèn za odbranu cijele zemqe.
Jovica Stani{i}: Savezno ministarstvo za narodnu odbranu.
Istraìteq: Za{to je onda Srbija htela da ima svoje ministarstvo?
Jovica Stani{i}: Mislim, ne znam, ja mislim da je to re{ewe bilo za celu Jugoslaviju. Ja zaista ne znam. Zaista ne znam.
Istraìteq: Opet. Koliko kontrole, odnosno uticaj je DB imao,
bilo koji, na postavqawe ministra odbrane?
Jovica Stani{i}: Nikakve. Apsolutno nikakve. To nema nikakve
veze sa Slu`bom. Mi smo bili jedna mala zatvorena slu`ba, deo Ministarstva. Nikakve veze apsolutno u sferi vojnoj i politi~koj. Nikada nisam ~uo da je neko imao uticaj, ni vezu ~ak s wima.
Istraìteq: Koliko vi znate, kako je on izabrao kandidate za
mesto ministra odbrane?
Jovica Stani{i}: Ko ih je birao?
Istraìteq: Da, da, ko ih je birao? Ko je birao kandidate, pogotovo {to se ti~e admirala Joki}a, generala Simovi}a i generala Negovanovi}a?
Jovica Stani{i}: Ja to te{ko mogu da kaèm. To su sve qudi iz
Vojske. Sigurno da je vrh Vojske o tome donosio odluku, ali definitivnu odluku je donosila Vlada i Milo{evi}.
Istraìteq: Koliko vi znate, da li su ova tri ministra, koji su
521
bili jedan nakon drugoga, dakle Joki}, Simovi} i Negovanovi}, da li

su oni imali direktan pristup Milo{evi}u?
Jovica Stani{i}: Ja to ne znam. Ja sam tada bio zaista samo jedan
operativac. Operativac Slu`be, zamenik, nisam imao oficijelne
kontakte ni sa jednim rukovodstvom, ni sa jednom institucijom. Nisam imao pravo na to. Ja mogu da kaèm samo svoje mi{qewe sa sada{wih stanovi{ta. Tada ja nisam imao priliku da, da, da, da... Ko je odlu~ivao, kako...
Istraìteq: Nakon {to ste postali {ef DB-a, da li ste vi sudjelovali sastancima zajedno sa generalima Simovi}em ili Negovanovi}em sa Milo{evi}em?
Jovica Stani{i}: Nikada. Nikada nisam bio na sastancima, ni
kad sam bio zamenik, ni kad sam bio {ef. Niti znam kada su imali sastanke, niti gde su ih odràvali. U Ministarstvu odbrane sam samo
jednom bio u ìvotu. Mislim da su me poslali za neke stvari, vi{e se
uop{te ni ne se}am. 1991. godine znam da smo imali koordinacije u
Ministarstvu, ali Jana}kovi} je bio ~lan ispred Ministarstva i
Bogdanovi}. Ali ne znam predmet sastanaka.
Istraìteq: Spomenuo sam ova tri ministra odbrane, dakle...
Jovica Stani{i}: Razumeo sam.
Istraìteq: ...Miodrag Joki}, Tomislav Simovi} i Marko Negovanovi}. Da li moète re}i ne{to za wih i wihove uloge u ratu?
Jovica Stani{i}: Ja o gospodinu Joki}u ne znam ni{ta u dubrova~koj operaciji. Uop{te, malo znam o wihovoj delatnosti, jer oni su
to radili kao samostalno Ministarstvo, ali znam da je Simovi}
imao ambicije da kontaktira lidere u Republici Srpskoj Krajini, da
ima kontakte sa wima, da je imao kontakte sa wima, ali to morate pitati wih. Mislim da je i pravio odre|ene gluposti. Se}am se jedne
potpune gluposti koje je taj ~ovek napravio. On je otvoreno nekom depe{om traìo da se Masleni~ki most sru{i.
Istraìteq: Da li sada govorite o generalu Simovi}u?
Istraìteq: Da li ste saznali za to iz va{ih izvora u DB-u ili
je to javni dokument bio?
Jovica Stani{i}: Ja se vi{e ne se}am, samo znam da su me qudi
upozorili, moji saradnici, {ta taj ~ovek radi. Otvoreno je Kapetana Dragana u novinama promovisao kao instruktora, pravio je cirkus
od toga.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Pravio je cirkus od toga. Zna~i, od jednog narednika ameri~ke vojske, pravio je od wega legendu. Izviwavam se,
mislim da je bio u va{oj armiji.
Istraìteq: Ja isto tako mislim.
Jovica Stani{i}: Bio je u, on je mogao da zna osnovna pravila vojni~ka do nivoa narednika, ali nikako daqe. On je bio jedan pustolov,
ustvari. On je bio, zna~i, rekao sam vam da je odveden, zna~i na koji
na~in, da su zaista na{a tri ~oveka oti{la tamo zajedno s wim. Ali
522
ve} sam vam rekao {ta je napravio tamo, napravio je pobunu.

Istraìteq: Da li ho}ete da jo{ ne{to dodate {to se ti~e uloge Simovi}a ili Negovanovi}a u ratu u Hrvatskoj?
Istraìteq: U redu, hvala. Dio toga ste ve} odgovorili na ono
{to ste i prije rekli, ali ja bih vam ipak htio postaviti pitawe za
svaki slu~aj. Govorimo sada o DB Srbije. Izviwavam se, ne nego o TO
Srbija. Moje pitawe glasi {ta je bila uloga, bilo kakva uloga DBa u operacijama Teritorijalne odbrane Srbije?
Jovica Stani{i}: Nikakve veze s wima nemamo. Niko iz Dràvne bezbednosti nema nikakve kontakte s wima. Svi kontakti, zna~i,
iz Ministarstva, koliko ja znam, i{li su preko ministra ili Javne
bezbednosti. Dràvna bezbednost nema nikakve veze sa TO. Nikada,
koliko ja znam, u wenoj istoriji.
Istraìteq: Da li je DB imao kontrolu, odnosno uticaj, na postavqawe komandira, odnosno komandanata TO?
Jovica Stani{i}: To sam vam ve} rekao, apsolutno ne. Nikakve
veze.
Istraìteq: Da li se sje}ate ko je bio komandant srpskog TO-a
1991, 1992. godine?
Istraìteq: Da li znate ne{to da je komandant TO-a Srbije dobio nare|ewe direktno od Slobodana Milo{evi}a ili da li su oni
bili pot~iweni Zelenovi}u kao legalno...
Jovica Stani{i}: Ja o tome zaista ni{ta ne znam. Znam samo da
je izvr{ena smotra TO-a, negde u Vojvodini, nisam siguran vi{e i da
je prikazivano dejstvo TO-a. Da je Milo{evi} bio prisutan, ali ni{ta ne znam, ne mogu da se setim ni vremena, apsolutno ne znamo ni{ta, niko, ni slu`beno, to nije predmet na{eg rada.
Istraìteq: Ve} ste odgovorili na ova dva pitawa, tako da ih
ne}u...Sada }emo govoriti o raspodjelu srpskih paravojnih formacija u Hrvatskoj, o raspore|ivawu, zapravo. Prema na{em saznawu, donijeta je jedna odluka da }e se postaviti centar za obuku dobrovoqaca. Pitawe moje glasi: da li znate ko je to odlu~io?
Istraìteq: Ne znate ko je to, da li je Ministarstvo odbrane
ili...
Jovica Stani{i}: Ja to ne znam ko je.
Istraìteq: Da li ste znali za tu odluku?
Jovica Stani{i}: Nisam znao za odluku, ali sam znao da postoji,
znao sam da Vojska uzima dobrovoqce. Ne znam u kojoj je meri to bilo
ra{ireno. Ali je to ra|eno pod wihovom organizacijom, kontrolom,
wihove slu`be bezbednosti, ja ne znam mnogo o tome. Ali su imali
dosta kontakata, jedan dokument o tome govori.
Istraìteq: Da li znate gdje su bili postavili te centre za obuku?
Jovica Stani{i}: Puno je centara po Srbiji bilo pod wihovom
kontrolom, mislim da je jedan bio u Bubaw potoku. Jer oni su dràli
523
sve centre pod svoje.

Istraìteq: Da vas pitam, jer ~esto se sad spomiwu oni, na koga to mislite?
Jovica Stani{i}: Mislim na Vojsku.
Istraìteq: Je li Vojska, ili TO?
Jovica Stani{i}: Ja to te{ko da mogu da kaèm.
Istraìteq: Da li znate za neki od tih centara koji su bili postavqeni na teritoriji Hrvatske?
Jovica Stani{i}: U Kninu je bio jedan, kninska milicija je imala svoj centar. Bio je kapetan Dragan. U Golubi}u. A drugi je bio u
Erdutu, o tome smo govorili, taj centar je drào Arkan, i to mu je Goran Hayi} dao direktno ovla{}ewe.
Istraìteq: Razgovara}emo malo kasnije o centru u Erdutu. Ali
pre nego da do|emo do Erduta, koliko znate, kakva je uloga Slobodana Milo{evi}a bila u onome {to ste uspostavili u centrima za obuku?
Jovica Stani{i}: Pa u Srbiji, mislim ja to ne znam {ta je on to
s Vojskom dogovarao, a osnivawe centara u Krajini je bila stvar rukovodstva, organa Krajine. I sumwam da je Milo{evi} u takve detaqe i{ao i znao, mislim to... On je znao da je Arkan tamo, ali {ta on
tamo radi, da on ima tamo centar i tako daqe...
Istraìteq: Kad ste ve} spomenuli Arkana, imam nekoliko pitawa, ali poku{a}u da izbjegavam ta pitawa na koja ste ve} dali odgovor. Ali, vi ste prije spomenuli da je on radio za savezni MUP.
Istraìteq: Da li znate ko je s wim rukovodio?
Jovica Stani{i}: Ko je wim rukovodio?
Istraìteq: Da.
Jovica Stani{i}: Ja ne znam ko je rukovodio, ali imao je direktne kontakte i sa {efom slu`be, Kosti} Zdravkom. A dole , niì qudi, ja ne znam, ja mislim da su to qudi iz tzv. druge uprave, koja se bavila specijalnim operacijama.
Istraìteq: Da li znate ko je bio {ef te uprave?
Jovica Stani{i}: Ne se}am se vi{e.
Istraìteq: Da li znate ko ga je onda uputio u Hrvatsku?
Jovica Stani{i}: Ja sam vam to rekao, ja sam vam celu pri~u ispri~ao ju~e, da ja duboko verujem da je to bio Radmilo Bogdanovi}, u
organizaciji Ministarstva odbrane.
Istraìteq: Koji su to qudi bili, ako ih je uop}e i bilo, od DBa, koji su bili u Arkanovim Tigrovima?
Jovica Stani{i}: Niko, nikad i niko. Niti je to moglo da se desi, nikada.
Istraìteq: Da li su tamo bili qudi sa Javne bezbednosti, u wegovoj organizaciji?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da ne, on je imao samostalnu svoju
strukturu dobrovoqaca, i brzo je narastao tamo, imao je kontakte i
sa Vojskom, i sa predstavnicima Krajine, i sa politi~kim qudima.
524
Imao je ve} reputaciju jer je ve} bio u dejstvima u Bijeqini, i tako

je postao relevantan faktor tamo u Slavoniji.
Istraìteq: Da li znate za operativca koji je koristio {ifru
Kum?
Jovica Stani{i}: Nikoga iz DB-a. Ne. Iz DB-a? Nikoga.
Istraìteq: Da li ste ~uli za operativca koji je koristio {ifru Ante?
Jovica Stani{i}: Operativca?
Istraìteq: Ili ~lan DB.
Jovica Stani{i}: Nikakav ~lan DB-a nije mogao biti Ante.
Mnoga imena tamo o kojima vi govorite su sigurno koristili qudi na
terenu, ali kako bih ja to mogao da znam.
Istraìteq: Razumijem.
Jovica Stani{i}: Ja sam bio {ef Slu`be koja je odgovarala za
Srbiju, za Kosovo, za Hrvatsku, molim vas, kako bih ja znao ko je Kum.
Istraìteq: Ja to razumem.
Jovica Stani{i}: Verovatno me neko optuùje za to.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Verovatno me neko optuùje za to. Izvolite.
Istraìteq: Kao policajac, vi znate da dobijamo informacije
iz razli~itih izvora i da sve potvr|ujemo.
Jovica Stani{i}: Izviwavam se. Izviwavam se svima, izviwavam
se vama, ali oni qudi koji su napisali da su moji qudi u~estvovali u
zlo~inima, oni su zlo~inci. Verujte mi, to je zlo~in. Da je moj ijedan
~ovek u~estvovao iz Dràvne bezbednosti u zlo~inima, to je stra{no.
Istraìteq: Da se vratimo Arkanu. Koliko znate, ko im je dao
naoruàwe, kada se uzme u obzir da su oni imali najsavremenije
oru`je?
Jovica Stani{i}: To pitawe nije za mene.
Istraìteq: Da li ste dobili informaciju preko va{ih kanala?
Jovica Stani{i}: Molim vas, to je rat. Moète li zamisliti kakva je situacija u Srbiji bila. Godine 1991. to su mitinzi, pretwe
gra|anskim ratom u Srbiji. Da, gra|anski rat. Marta meseca su bile
demonstracije u Beogradu koje su mogle da prerastu u gra|anski rat.
Ja sam bio na visokom poloàju, ali sam bio tada pod istragom, ja nisam ni u toj akciji u~estvovao, nisu mi dali poverewe. Ali je situacija u zemqi bila veoma te{ka, mi smo morali da radimo na sanirawu te situacije u zemqi, a ne da brinemo gde je Arkan kupio oru`je.
Molim vas. Otkud znam gde. Ono {to znam, ja sam vam rekao ono {to
znam, on kada je oti{ao u Knin Hrvati su nam doneli brojeve oru`ja.
To oru`je je poticalo iz Instituta bezbednosti, Saveznog instituta
bezbednosti. To smo mi utvrdili po brojevima. Mi nismo imali pristup tamo, nikakav. Niko iz Srbije nije mogao da odlu~uje o wihovom
oru`ju. Puno qudi je dolazilo iz inostranstva u to vreme na to podru~je. Ja ne mogu uop{te da kaèm odakle wemu savremeno oru`je.
525
Pretpostavqam da je uzimao i od Vojske, i od policije. On je jednostavno otimao sve.

Istraìteq: Koliko vi znate, ~ija nare|ewa je Arkan sledio, i
da li imate dokumentaciju o tome?
Jovica Stani{i}: Ja sam vam rekao da je on bio pot~iwen Vojsci.
General Pani} je, ~uo sam, dao izjavu da je on bio pod lupom. Ja mogu
da vam obezbedim qude koji }e vam objasniti tu situaciju. Zna~i, mislim na MUP u Slavoniji, gde su bili stalno sukobi, gde su bili u
stalnom sukobu sa Arkanom. êsto je dolazilo do incidenata, jer je
on narastao u ne{to {to se te{ko kontrolisalo. Ja to govorim i sada{we neke analize {ta se tamo de{avalo. A nama Arkan nije bio
problem da se bavimo sada s wim, nego smo imali stotine hiqada drugih problema. On je vremenom narastao, i kada je iza{ao iz Slavonije, onda je nama nastao problem.
Istraìteq: Da li ste ikada ~uli za organizaciju koja se zvala
Super tigrovi
Jovica Stani{i}: Ne, nikada nisam, prvi put ~ujem za to.
Istraìteq: A ako vam kaèm da je to bila jedinica unutar Tigrova, komandir im je bio Milorad Ulemek zvani Legija.
Jovica Stani{i}: Ja wega znam, ja wega znam, ali nikad nisam ~uo
da je postojala takva jedinica. Godine 1996. je Ulemek pre{ao kod nas
u Dràvnu bezbednost. Na konkursu je konkurisao za prijem i mene su
qudi ubedili da je on profesionalac i da }e profesionalno voditi
jedinicu i on je do skora bio tu, do pre skoro mesec dana bio je komandant, ali nikada nisam ~uo za Super..., ne znam, niti znam o wihovoj
aktivnosti.
Istraìteq: Jeste li znali da je Ulemek bio komandir unutar
Arkanove organizacije.
Jovica Stani{i}: Ne, ne. Nisam znao, nisam se time bavio. To nije bio moj predmet. Nisam ja, tada nisam ni znao za Ulemeka, tada. Da
se razumemo, da budemo precizni, 1991, 1992. 1993. ja ne znam za Ulemeka, niti ko je niti {ta je, ne znam, zaista ga ne poznajem. Zaista je to
tako. On je nama postao interesantan kada se traìo komandant jedinice Dràvne bezbednosti 1996. Koliko se se}am, imali smo podatke
da je bio u Bosni zarobqen, da je bio u Legiji stranaca, da je bio jedno vreme kod Arkana, da se radi o profesionalcu koji je ratovao u
Indokini, u Africi, koji zna da uspostavi disciplinu, i koji je dobar profesionalac. To je 1996. godine. Nikada pre toga nisam ~uo za
wega. Do 1995. ja nisam ~uo za wega, do 1995. zaista, niti sam ~uo za te
Super tigrove, {ta je. Zaista ne.
Istraìteq: Presko~i}u malo {to se ti~e vremena, ali ovaj jo{
ima veze sa Arkanom. Prema svjedocima koje imamo bila je operacija koju je Franko Simatovi} vodio 1994. i 1995. u Velikoj Kladu{i.
To je bila operacija koja je trebala dati podr{ku Abdi}evim snagama.
Jovica Stani{i}: Da, to je operacija obave{tajne podr{ke Abdi}u.
526
Istraìteq: Svjedoci nam kaù da su ti Super tigrovi sa Miloradom Ulemekom na ~elu do{li onda pod DB.
Jovica Stani{i}: Apsolutno neta~no, apsolutno neta~no. Zna~i,
prvi put ~ujem za Super tigrove. Ulemek je bio tada tamo, ali kao
samostalni ~ovek, ali jedinice Arkana nikada kao wegovi qudi nikada nisu bili sa nama. Nikada ni u jednoj operaciji, nikada.
Istraìteq: îji je, on je komandir onda ~ega ?
Jovica Stani{i}: On je bio, on je bio u Abdi}evoj komandi kao
instruktor.
Istraìteq: Imamo informaciju da je on bio kod Franka Simatovi}a.
Jovica Stani{i}: Vi imate informaciju onda pogre{nu. Mi smo
odlu~ili, Simatovi} je mogao da pruà samo obave{tajnu podr{ku.
A svako je mogao da kaè da je on Simatovi}ev ~ovek. Fikret Abdi}
je dobio politi~ku podr{ku u Srbiji. Dobio je politi~ku podr{ku i
odluka je bila da mu se obave{tajno pomogne.
Istraìteq: Ko je to odlu~io?
Jovica Stani{i}: To je odluka bila najvi{eg dràvnog vrha.
Istraìteq: Vi ste tada bili {ef DB-a, vaqda ste znali ko je.
Jovica Stani{i}: Naravno, naravno da sam znao. Znam, Milo{evi} je doneo odluku zajedno sa Abdi}em, a Abdi} je traìo podr{ku,
ali komanda je bila Abdi}eva, wemu su pomagali razni dobrovoqci.
Koliko se se}am, bilo je puno jedinica, bila je iz Bijeqine jedinica,
iz Bawaluke jedinica. On je imao svoju komandu.
Istraìteq: Da li znate za komandu koja je bila uspostavqena u
partizanskoj bolnici u Petrovoj gori ?
Jovica Stani{i}: Da, jesam.
Istraìteq: Moète li nam re}i ne{to o tome ko je odlu~io da
se tamo uspostavi komanda?
Jovica Stani{i}: Komanda je uspostavqena, mislim da je komandu vodio Mile Novakovi}, biv{i {ef Vojske Republike Srpske.
[ef {taba je bio êdo Bulat, pukovnik êdo Bulat. Komanda je imala zadatak da pomogne Fikretu Abdi}u. Fikret Abdi} je vaìo u Srbiji za ~oveka koji nije bio za rat, koji je bio, dobio izbore legitimno u Bosni, koga su isterali ortodoksni muslimani iz podru~ja Cazinske Krajine, koji su oti{li u nekoliko logora gde su ih dràli.
Ja ne znam koji su to logori, kampove koje su imali. On je imao veliki ugled u Srbiji i uop{te nije bilo ~udo {to je doneta odluka da mu
se pomogne.
Istraìteq: Recite, {ta je bila uloga Franka Simatovi}a u
ovom ratu ?
Jovica Stani{i}: Obave{tajna, obave{tajna uloga, i kontraobave{tajna.
Istraìteq: Jel se moè re}i da je on trebao samo prikupqati
informacije?
Jovica Stani{i}: Te{ko da se moè samo tako objasniti. Mi smo
imali jak obave{tajni sistem i jako elektronsko izvi|awe. Imali
527
smo podatke {ta se de{ava na terenu. Tim podacima je vrlo opasno

rukovati. Zna~i, oni nemaju samo obave{tajni karakter nego i kontraobave{tajni. Sigurno da imaju i vojni zna~aj. Ako se komandi Fikretovoj kaè kakva je situacija, to je jedna pomo} wemu. On ima tamo desetak, petnaest hiqada vojnika, Fikret Abdi}. Zna~i, uloga Simatovi}a je obave{tajna struktura, zna~i operacije je vodila tamo
komanda wihova. On je bio ~ovek koji je slu{ao {ta se de{ava, pratio operaciju, izve{tavao nas {ta se de{ava tamo.
Istraìteq: U toku, kad je on prikupqao te podatke i vas izvje{tavao o tome, da li je on isto tako izvjestio o zlo~inima po~iwenim tamo od strane srpskih snaga?
Jovica Stani{i}: Od srpskih snaga? Kojih srpskih snaga?
Istraìteq: Te snage koje su dale potporu Abdi}u.
Jovica Stani{i}: Ja za to ne znam, srpske snage da su ~inile zlo~ine tamo.
Istraìteq: Da.
Jovica Stani{i}: Srpske snage, koliko ja znam, nisu ~inile zlo~ine. Fikretu su pomagale, ali to je bilo, koliko ja znam obave{tavawe o informacijama na frontu od 40 kilometara. êtrdeset kilometara ili pedeset. U pomo}i Abdi}u u~estvovali su Specijalna jedinica Republike Srpske Krajine, u~estvovao je Petnaesti korpus
Armije Srpske Krajine, u~estvovao je Trideset deveti korpus, u~estvovao je dvadeset prvi korpus, u~estvovale su dobrovoqa~ke snage
iz Bawaluke, u~estvovao je MUP, specijalna jedinica MUP-a Bawaluke i jedna paravojna jedinica, ne znam kako se zovu, ali Mauzera, ne
znam kako su se oni zvali. Mauzera, dobrovoqci iz Slavonije. Molim
vas, a kakve sad to sa Srbijom ima veze?
Istraìteq: Je li Franko Simatovi} trebao tamo pokupiti informacije?
Istraìteq: Ako su se desili neki zlo~ini tamo, da li je to bila wegova du`nost da pokupi informacije o tome i da izvje{tava vas
o tome?
Jovica Stani{i}: Sigurno da bi me izvestio da je do{ao do tih
podataka. On je poslao Slu`bi izve{taj, a ja takav izve{taj nikad
nisam video. Prvi put ~ujem da moète dovesti Franka Simatovi}a
u vezu sa nekim zlo~inom. Ja sam vam nabrojao koje su strukture. To je
vi{e desetina hiqada qudi, ovaj, u~estvovalo u tim dejstvima. Svako
je imao svoju komandu. Ministarstvo unutra{wih poslova svoju komandu, svoju jedinicu, svoju specijalnu jedinicu; Vojska Republike
Srpske svoje komande, svoj korpus; snage koje su bile iz Bosne svoje
komande. Kakav Simatovi} Franko!
Istraìteq: Da li je bila zajedni~ka komanda tamo?
Jovica Stani{i}: Kakva zajedni~ka komanda?
Istraìteq: Da li je bila zajedni~ka komanda nad svim tim jedinicama?
Jovica Stani{i}: Tim snagama je rukovodio general Novakovi},
528
a koliko uspe{no to je sve bila razbijena jedna vojska. Ako je uop{te imao komandu nad specijalnim jedinicama, a na~elnik, a wegov
koji je vodio operativne poslove je pukovnik Bulat.
Istraìteq: Dakle, Franko Simatovi}, kad je on prikupqao te
informacije, je li on bio deo te zajedni~ke komande ili je on ne{to
izvan bio?
Jovica Stani{i}: Ni{ta on su{tinski nije mogao tamo u~initi.
On nije bio formalno nikakav ~lan, nikakav ~lan komande nije bio.
On je jednostavno bio ~ovek koji je imao zadatak da prikupi sve i da
ih pomogne obave{tajno. [ta je on mogao u~initi prema Marti}evim
jedinicama ili prema korpusima. Se}am se, on je bio u potpunom sukobu sa wima. Jedna letilica je oborena, bespilotna. On je traìo da
vidi obave{tajne podatke, {ta ima tu, oni mu nisu dali. Oni su se tamo potukli oko toga. Zna~i, on nije imao nikakvu formalnu ulogu tamo. To vam je kao kad do|e Amerikanac u Hrvatsku da im nadgleda {ta
rade, nikakve izvr{ne, nikakva ovla{}ewa, ni komandu nije imao.
Fikret je imao svoju komandu i postojala je komanda koja je objediwavala vojne i milicijske snage. Komandant je bio general Novakovi}
koji je u stvari dogovorio ovde podr{ku tu. Slu`ba je davala podr{ku obave{tajnu i kontraobave{tajnu. Mi smo imali informacije
ne samo sa terena, nego i izvan. Imali smo informacije.
Istraìteq: Da li ste ~uli za ~oveka Mihajla Ulemeka?
Jovica Stani{i}: Jel mislite na Legiju?
Istraìteq: Ne. Mihajlo Ulemek, drugi ~ovek.
Jovica Stani{i}: Nikada Slu`ba sa wim nije radila. Ne znam.
Nismo imali veze sa wim, ali ~uo sam da postoji, u Pazovi ili negde
tu. Niti sam ~uo da su moji qudi imali veze sa wim. Nikada. Ne znam.
Zna~i, nisam ~uo nikada da je neko od mojih operativaca imao vezu sa
wim do mene, niti sad ne znam ko je.
Istraìteq: Dakle, po~eli smo zapravo od Tigrova Arkanovih, onda smo do{li do operacije u Velikoj Kladu{i. Na{a informacija je da je, da su Super tigrovi bili, djelovali tamo.
Jovica Stani{i}: Nisam ~uo za to. Nikada nisam ~uo za Super
tigrove, prvi put sada ~ujem.
Istraìteq: I rekli ste za Milorada Ulemeka da je on tamo bio,
ali nije bio komandir bilo kakvih jedinica Ulemek.
Jovica Stani{i}: Ni{ta o Ulemeku. Prvi put sam saznao za wega 1995. godine. Nikada ranije nisam ~uo za wega, nikada, da postoji
takav ~ovek. Obave{ten sam negde krajem 1995. godine da on kao dobrovoqac u~estvuje kod Fikreta i da je solidan vojnik.
Istraìteq: Imamo informacije da je Legija bio dio Arkanovih Tigrova od 1991. godine na daqe.
Jovica Stani{i}: Verujte da ne znam. Ni{ta ne znam o tome.
Istraìteq: Posle }e moj kolega vi{e pitati za Veliku Kladu{u. Ho}ete li sad ne{to na kratko pitati, samo jedno pitawe. Spomenuli ste zajedni~ku komandu snaga koje su pomogle Fikretu Abdi}u. Da li se se}ate kako se zvala ta komanda?
529
Jovica Stani{i}: Komanda Pauk.

Istraìteq: Hvala lepo. Sad se vra}amo Arkanu. Da li je srpsko
vo|stvo poku{alo ikad od 1991. godine pa nadaqe da istraùje po~inioce zlo~ina od strane Arkana i wegovih qudi, koliko znate?
Jovica Stani{i}: Mislim da ne, on je u to vreme postao, vi{e ne
mogu da se setim, ali postao je poslanik u Skup{tini, {to je bilo jako lo{e. Znam da je Milo{evi} bio protiv toga. Mi smo poku{ali
da ga onemogu}imo raznim akcijama, ali nismo uspeli. On je postao
poslanik. Znali smo da }e to biti lo{e, ali drugi neki nisu hteli da
to...
Prevodilac: Ali drugi...?
Jovica Stani{i}: Drugi, druge strukture nisu na to gledale kao
na bumerang, jer osnovno pravilo Dràvne bezbednosti moè{ da
u~i{ posao, onda kada po~ne{ da u~i{ posao, nikada sa kriminalcima ne treba raditi dràvni posao. To je na{a osnovna sintagma u srpskoj Slu`bi. Ali posle rata raspored snaga kakav je napravqen, svi
su igrali igru sa wim, ali mi smo kao Dràvna bezbednost sa punim
nepoverewem Milo{evi}u otvoreno rekli. Nismo imali snage da istrajemo, jer je ve} imao podr{ku Javne bezbednosti, politi~ara i ne
vidim svoju odgovornost u tome, bez obzira {to sam bio {ef Slu`be.
Istraìteq: Da li moète re}i od kojih politi~ara je Arkan
dobio podr{ku?
Jovica Stani{i}: Od kojih politi~ara? Svi su blagonaklono
gledali na wega, svi funkcioneri SPS-a, vladaju}e stranke. Svaka
stranka je imala svog takvog ~oveka. SPO je imao Gi{ku pokojnog i
[e{eq je imao svoje, Mirko Jovi} je imao svoje, ne znam kako su se
zvali ve}, orlovi ili tako nekako, ne se}am se.
Istraìteq: Dakle, ako sam dobro razumeo, rekli ste da je Milo{evi} htio udaqiti Arkana iz politi~kog ìvota i vi ste poku{avali sprije~iti, ali niste uspeli?
Jovica Stani{i}: Ne, mi smo poku{ali da ga spre~imo da u|e u
politi~ki ìvot, ali to nismo uspeli. On je dobio glasove i u{ao je
u Skup{tinu. Vi{e se ne se}am koja je to godina bila, 1992.
Istraìteq: Da li znate za{to Milo{evi} nije htio da Arkan
bude dio politi~kog ìvota?
Jovica Stani{i}: Te{ko je to re}i, ja ne mogu sad u wegovo ime
to da govorim.
Istraìteq: Ali moète nam re}i kako je on vama dao instrukcije za to.
Jovica Stani{i}: On je traìo da poku{amo da spre~imo da dobije na izborima. Mi smo poku{ali da ga zapla{imo i da mu kaèmo
da ne ide na izbore. Ali nije to o~igledno, nije on to uzimao u obzir.
Istraìteq: Ako se moèmo vratiti ponovo, koji je bio razlog
za to {to ga Milo{evi} nije htio u politi~kom ìvotu?
Jovica Stani{i}: Arkan je kriminalac. Ja mislim da je to razlog.
Istraìteq: Bio je kriminalac i kao {to ste rekli, Milo{e530
vi} nije hteo da kriminalci budu politi~ari. Jesam li sad dobro

shvatio?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da. Da. Ali u delu javnosti Arkan je
ovde bio heroj, jer je i{ao u Slavoniju, Bosnu, prikazivao se kao heroj. Ubijao je qude, ali oni to...
Istraìteq: Postojala je me|unarodna potjernica, ne zbog ratnih zlo~ina, nego...
Jovica Stani{i}: Naravno, zbog toga smo mi iz Dràvne bezbednosti imali rezervu prema wemu. Nikada on nije imao na{u za{titu.
Istraìteq: Za{to on jednostavno nije bio uhap{en?
Jovica Stani{i}: Poku{avam da vam objasnim ve} dva dana, da je
to bilo vrlo te{ko u Srbiji uraditi. Ve} je bio politi~ki utemeqen, imao je svoju organizaciju, politi~ku podr{ku, to nije bilo uop{te lako uraditi.
Istraìteq: Moèmo pre}i sada na druge paravojne formacije
koje su bile aktivne u Hrvatskoj 1992. godine.
Jovica Stani{i}: Da, izvolite.
Istraìteq: Da li znate ne{to o organizacijama poput Beli
orlovi ili Du{an Silni?
Jovica Stani{i}: Da. To su organizacije za koje je i Slu`ba znala da se nalaze tamo. Dobijali smo informacije da su tamo. Ali ja sad
te{ko da posle ovih deset godina mogu da govorim ne{to bliè o tome.
Istraìteq: Da li ste dobili informaciju o wima da su po~inili neke zlo~ine?
Jovica Stani{i}: Te{ko sad sa ove distance ja mogu da vam kaèm
{ta se desilo. Ali ja mislim da su to bile, da su qudi koji su u~estvovali u ratnim zlo~inima... jer to nisu bile koherentne grupe.
Prevodilac: Kakve grupe?
Jovica Stani{i}: Koherentne.
Istraìteq: Da li ste imali informacije o sudjelovawu jedne
grupe Du{an Silni u Lovasu u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Da. ûo sam da je za ono {to se u Lovasu de{avalo odgovoran izvesni Quba Devetak. On i Mirko Jovi} iz Pazove.
Da, to je bilo strava {ta su radili. Jeste. Ja sam sad, da me krivo ne
shvatite, ja sam sada sa biv{im kolegama razgovarao.
Istraìteq: Pitawe je glasilo kada ste saznali za te zlo~ine?
Jovica Stani{i}: Ja to sada ne mogu da kaèm, jer sam vam ve} rekao da ti zlo~ini nisu kontinuirano istraìvani, da su to bile glasine, da istragu nije bilo mogu}e u ratnim uslovima sprovesti. Taj
~ovek preko koga imamo informaciju, preko koga su mi rekli da je on
iz Lovasa, on je iz Hrvatske. Kako je bilo do}i do wega? Ja to sad ne
mogu da kaèm. îji je to zadatak? Koje slu`be? Tajna slu`ba prikupqa podatke. Ko je tada to mogao da uradi? Zna~i...
Istraìteq: Dakle, informacije koje ste vi dobili o zlo~inama
koji su ~iweni nisu mo`da bile informacije o tome ko je mo`da na531
pravio taj zlo~in, ali znali ste da se zlo~in desio?

Jovica Stani{i}: Ja sam ~uo, mislim, moram re}i da sam ~uo za to
{to se desilo u Lovasu. Mislim da sam ~ak i predsedniku Milo{evi}u to rekao. Ako govorite o minskom poqu. Da. Rekao sam, tada sam mu
rekao da je neko od Gorana Hayi}a qudi, zna~i, da je od bliskih saradnika Gorana Hayi}a doveo Mirka Jovi}a na teren, da su napravili
~uda tamo i da ne treba da ih prima. Ali mi nismo tada mogli raditi istra`ne poslove. To nije bilo uop{te mogu}e.
Istraìteq: Da li je Milo{evi} primio Hayi}a nakon {to ste
mu rekli o tome?
Jovica Stani{i}: Da, naravno.
Istraìteq: Hvala. Da li znate za druge jedinice koje su radile
na podru~ju Hrvatske, za koje znate da su po~inile zlo~ine?
Jovica Stani{i}: Ja vi{e ne mogu toga da se setim. To moète dobiti drugom metodom.
Istraìteq: Hvala. Ja bih time sada zavr{io ovaj dio i sad
imam jo{ jedno podru~je. Kratko smo razgovarali o tome ju~e. Radi se o formirawu JSO. Kao {to sam vam rekao, imamo informacije iz drugih izvora i ho}u vam sada postaviti pitawa koja su vezana za to da imate priliku onda da nam objasnite kakva su va{a
saznawa. Kakva je uloga Slobodana Milo{evi}a bila u formirawu jedinica koje su kasnije bile prozvane kao Crvene beretke,
odnosno JSO?
Jovica Stani{i}: A to je stvar Ministarstva. To je stvar odluke
Ministarstva, a ne Milo{evi}a. Ministarstvo je donelo odluku i
ministar je doneo re{ewe.
Istraìteq: Imamo informaciju da je bila jedna jedinica pod
komandom Franka Simatovi}a koja je bila raspore|ena u Iloku, odnosno oko Iloka ve} 1991. godine. Da li se se}ate, da li ste vi sami
posetili takvu grupu i da ste obja{wavali wihovim ~lanovima o wihovoj ulozi, {to se ti~e obuke, za{tite va`nih li~nosti, specijalne
operacije, ali ne kaè se da se ta jedinica zvala Crvene beretke
ili JSO, ja govorim sada op}enito o jednoj jedinici?
Jovica Stani{i}: Tri ~oveka su bila u Kninu. Oni su se vratili
3. septembra 1991. godine. Posle tog celog cirkusa koji je napravqen
tamo, zna~i, kada je Kapetan Dragan vra}en, jer je rukovodstvo Republike Srpske bilo nezadovoqno, ta je jedinica bila sastavqena prete`no od qudi iz Krajine. Bilo je, mo`da, i dobrovoqaca, ne mo`da,
nego bilo je i dobrovoqaca. Kada su se povukli, zna~i, na{i qudi, ta
tri ~oveka se povuklo zna~i politi~kom nekom odlukom. Ti besku}nici, qudi koji su bili tamo i deo se povukao u Bosnu, u Srbiju, deo
je oti{ao u Slavoniju, a sve jedinice u Slavoniji bile su pod komandom MUP-a, Ministarstva unutra{wih poslova. MUP-a u Vukovaru,
deo je oti{ao u isto~nu Slavoniju. Sve {to se de{avalo tamo bilo je
pod wihovom kontrolom. Mogu}e je da je deo qudi koje je Franko upoznao tamo, Simatovi}, da su predstavqeni kao wegovi qudi, ali to je
svako mogao u~initi da da sebi na va`nosti, da bude vaàn, da je deo
532
nekog aparata i tako daqe. Za{to se se}am toga? Zato {to je tamo bilo kriminala. Ilok se dodiruje sa Ba~kom Palankom. I puno kriminala je u Iloku bilo. To se odraàvalo na Ba~ku Palanku. To su dva
mesta koje deli samo Dunav. Ja ne znam koja je to godina bila, da li je
to 1992. ili 1993, ali mi smo zvani~no insistirali kod organa Republike Srpske, zna~i u Vukovaru, insistirali smo da pohapse tu grupu
u Iloku, tu koja se pozivala da su nekakve organizovane formacije i
oni su ih pohapsili, jer su ~inili kriminalne radwe i oni su pohap{eni, najve}i deo je pohap{en, bili su u zatvoru. Se}am se zato {to
znam da je narod bio vrlo nezadovoqan u Ba~koj Palanci {ta se tamo
de{ava, jer je to bilo tada vrlo frekventno. Ti su qudi pohap{eni,
najve}i deo qudi je pohap{en, ali kasnije, ne mogu da kaèm koja je to
godina, zbog kriminala na tom podru~ju koji se prelivao kod nas doneta je odluka, politi~ka, da se deo posebnih jedinica policije stavi na to podru~je i da poku{a da spre~i taj kriminal, u stanice milicije. Tu je boravilo po 300, 400 qudi za ne znam koliko, nisam rukovodio, ali znam za to. To nije moja Slu`ba bila.
Istraìteq: Ovo je ve} puno kasnije, ja govorim jo{ uvek o 1991.
godini. Optu`ba glasi da je bila jedna jedinica, odnosno grupe qudi
koje su bile pod komandom Franka Simatovi}a. Da li se se}ate da ste
vi nagradili ~lanove takve grupe automatskim pi{toqima CZ i
identifikacijskim dokumentacijama DB-a Srbije?
Jovica Stani{i}: Da smo nagradili nekoga?
Istraìteq: Da.
Istraìteq: Da li se se}ate incidenta kada je jedna takva grupa
bila raspore|ena u Iloku, odnosno oko Iloka i da li su primili vatru sa hrvatske strane i da je JNA odbila im dati podr{ku?
Jovica Stani{i}: Ne. Ja prvi put ~ujem za to. Apsolutno se ne se}am. Apsolutno ne znam o ~emu se radi.
Istraìteq: Da li se se}ate da ste imali sukob sa generalom
@ivotom Pani}em u vezi sa ovim incidentom?
Jovica Stani{i}: Ja uop{te ne znam o ~emu se govori.
Istraìteq: Da li se se}ate da ste rekli Franku Simatovi}u da
ova grupa vi{e nikada ne}e biti stavqena pod komandu JNA?
Jovica Stani{i}: O Boè, Boè! To nema veze sa ìvotom.
Istraìteq: Dakle, ako dobro razumem, vi kaète da takve grupe nisu postojale?
Jovica Stani{i}: Ja vam kaèm da je jedna grupa do{la iz Knina,
da je bila iz Golubi}a, da je do{la, da smo saznali da je do{la i da su
vr{ili kriminalne radwe i nema veze sa Dràvnom bezbedno{}u,
nikakve. Kada se kriminal preneo na Ba~ku Palanku mi smo intervenisali kod MUP-a da se ti qudi hapse i oni su hap{eni i dosta qudi
je uhap{eno tada. Ne znam ni za kakav vojni incident, jer tada nije
bilo nikakvih vojnih dejstava oko Iloka, ne znam ni za kakve operacije oko Iloka, ne znam ni za kakav zlo~in da je u~iwen. Zlo~in, mislim nad civilima, ali znam da je bilo kra|e, grad je bio prazan, Hr533
vati su napustili grad, posle sukoba sa Vojskom, i naseqavani su iz

zapadne Slavonije Srbi. Mislim da je i {ef policije bio je iz zapadne Slavonije, ne znam kako se zove, ali znam da je puno kriminala bilo i da smo traìli da se to suzbije. Ovo o ~emu govorite prvi put
~ujem. Da, izvolite.
Istraìteq: Dobro. Dakle, rekli ste za te jedinice da niste znali da su postavqane. Da li ste znali za kampove na slede}im lokacijama: Golubi}i, Fru{ka Gora, Tikve{, Kninska tvr|ava i Pajzo{?
Jovica Stani{i}: Za Golubince sam znao, za Golubince sam znao,
~uo sam. Godine 1991. sam ~uo za Golubince. To je bilo osnovno mesto
gde je specijalna jedinica bila. Oblast MUP-a Republike Srpske
Krajine. To je bio wihov centar za obuku, koliko ja znam.
Istraìteq: A Fru{ka Gora?
Jovica Stani{i}: U Fru{koj Gori kamp za obuku? Da li za obuku?
Istraìteq: Da.
Jovica Stani{i}: Ne. Gore je postojao jedan izbegli~ki kamp u
Omladinskom nasequ, ali sada ja ta~no mesto kako se zove ne znam.
Bilo je qudi iz Bosne koji su dolazili, ali su brzo vra}eni od na{ih
organa nazad u Bosnu. I mislim da su oni traìli, da su iz Bosne traìli pomo} za obuku, ali da to nikada nije zaìvelo tako. Ne mogu da
se setim ni koje je mesto, ne mogu uop{te da se setim ni koje je mesto.
Tikve{ je poznato lovi{te. Koliko ja znam iz obave{tajnih podataka, nikada tu nije bio neki kamp, tu je, koliko ja znam, boravila jedna
jedinica, lokalna jedinica. Mislim i da je Kapetan Dragan nekoliko
dana bio, ali to je neki kriminalac vodio. Ja ne znam ni kako se zove, ni ko je to.
Istraìteq: Kninska tvr|ava.
Jovica Stani{i}: Ne znam ni{ta. Mislim, pretpostavqam da je
to, mislim, Kninska tvr|ava, pretpostavqam da su tu bile Marti}eve jedinice. Ne znam, stvarno.
Istraìteq: Pajzo{?
Jovica Stani{i}: Pajzo{ je mesto u kome je boravila jedna jedinica, dobrovoqa~ka jedinica. Ona je bila sastavqena od dobrovoqaca. Bila je pod komandom MUP-a Republike Srpske, odnosno Slavonije isto~ne, kako sa zvala isto~na Slavonija. Ali ja mislim posle
Vukovara da ni u kakvim dejstvima nije u~estvovala.
Istraìteq: Da li ste vi ikada li~no posjetili bilo koji od tih
kampova?
Jovica Stani{i}: Jesam. Bio sam u prole}e 1991. godine, kada sam
odveo, odnosno, kada su na{i qudi oti{li tamo.
Prevodilac: Pomozite.
Jovica Stani{i}: Ili ne, mislim da je to bilo leto 1991. godine.
To je bilo tada kada je gospodin Babi} ukinuo wihovu partiju, Komunisti~ku partiju i kada je ukinuo Slu`bu dràvne bezbednosti. Ja
sam se sa wim video tada, video sam se s wim i bili smo u kampu.
Istraìteq: U kom kampu?
534
Jovica Stani{i}: U Golubi}u. Tada sam, tog dana sam vratio Kapetana Dragana nazad, jer je Babi}... On je napravio pobunu tamo, u
tom kampu protiv Babi}a.
Istraìteq: Pitawe je glasilo da li ste bili u nekom od drugih kampova?
Jovica Stani{i}: Ne, nikada.
Istraìteq: Dobro, rekli ste da niste znali za postojawe tih jedinica. Da li ste znali za odre|ene qude tu, npr. Petar Divqakovi},
zvani Pero Divqak?
Istraìteq: Ve} sam vas pitao za Wegoslava Ku{i}a.
Jovica Stani{i}: Samo da zabeleìm, izviwavam se. Kako kaète?
Istraìteq: Wegoslav.
Jovica Stani{i}: Negoslav.
Istraìteq: Ku{i}.
Istraìteq: Petar Divqakovi}?
Jovica Stani{i}: Nikada. Divqakovi}? Nikada u ìvotu.
Istraìteq: Zvani Pera Divqak.
Jovica Stani{i}: Ne. Nikada u ìvotu, apsolutno.
Istraìteq: Ve} smo razgovarali o tim drugim pojedincima.
Istraìteq: Dakle, ne se}ate se da su ti qudi bili u DB-u?
Jovica Stani{i}: Ne, nikada. Mislim, moè svako da kaè da je
bio. Da. Video je Stani{i}a na Palama ja sam sa Stani{i}em. Moè svako da kaè. Izvolite.
Istraìteq: Ove jedinice su nosile crvene beretke, i zbog toga
su bili i poznati kao Crvene beretke. Da li ste znali za jedinice
koje su se zvale Crvene beretke?
Jovica Stani{i}: To su gluposti. To je apsolutna jedna glupost.
Svi su nosili crvene beretke. I Mladi}evi, i ko god je bio tamo nosio je crvene beretke. Stvorena je fama tamo da postoje crvene neke
beretke. Gde? Kada? Ko? Apsolutna glupost jedna.
Istraìteq: Nama je re~eno da ja bila jedna jedinica, posebna jedinica unutar JNA koji su nosili crvene beretke.
Jovica Stani{i}: Pa to je, nosili su svi. Imali su crvene beretke, svi su nosili.
Istraìteq: 1991?
Jovica Stani{i}: Da. I na{a Vojska i svi su imali crvene beretke. I sad nose to.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: I sad nose.
Istraìteq: Ju~e ste nam rekli kako je JSO formirana 1996. godine.
Jovica Stani{i}: Da. Da. Da.
Istraìteq: Ve} ste razgovarali o tome, ja ne bih da se vra}amo
535
istoj stvari. Moje pitawe glasi kako se formirala takva jedinica?

Koji su bili ~lanovi te jedinice?
Jovica Stani{i}: Naravno, jedinicu je te{ko formirati. Mi
smo dali javni konkurs preko televizije. Imali smo jako veliki odziv, ali vrlo je malo qudi moglo da pro|e kroz taj dril. Zna~i, deo
qudi je primqen preko javnog konkursa. Deo qudi je primqen, koliko se se}am, mada nisam ja vr{io selekciju, shvatite to uslovno, jer
to nije bio moj prevashodni posao. Ali znam da smo imali problema
oko prijema. Ni rukovodstvo Srbije ni Milo{evi} nisu gledali blagonaklono na formirawe te jedinice. Ali da zavr{im, drugi deo je
do{ao iz Javne bezbednosti.
V000-3546 (2 od 2)
Jovica Stani{i}: Ne{to qudi je do{lo iz vojnih slu`bi, koji su
ranije radili u vojnim slu`bama, diverzantskim.
Istraìteq: Da li su neke prija{we jedinice bile ukqu~ene, a
koje su bile i pre toga raspodeqene negde?
Jovica Stani{i}: Stalno vam obja{wavam istu stvar. Nikakve
jedinice Slu`ba nije imala. Ako se neko pojavio iz Srbije u obave{tajnom zadatku, svako je mogao da kaè evo ja sam sa wima. Naàlost, te{ko je bilo biti prisutan na terenu i ostati stabilan tamo,
ali svi su znali da su to bili iz Slu`be, da li iz savezne ili republi~ke, ali znalo se da su tamo. Zna~i, jedinica je formirana, traìte to od Ministarstva. Ja imam ovde pravilnik koji reguli{e wenu
poziciju. To je, zna~i, ~etvrtog meseca 1996. godine. Zna~i, wen poloàj reguli{e ~lan 42. Pravilnika o unutra{woj organizaciji Resora dràvne bezbednosti. I ona je formirana re{ewem ministra Sokolovi}a.
Istraìteq: Rekli ste da nam ne moète dati taj dokument.
Jovica Stani{i}: Vi to moète dobiti zvani~nim putem. Moète dobiti kada je ova jedinica formirana iz Ministarstva unutra{wih poslova.
Istraìteq: Da li postoji serijski broj?
Istraìteq: Mo`da na posledwoj stranici?
Jovica Stani{i}: Ima.
Istraìteq: Kako sada, moèmo li prepisati serijski broj? Dakle, 991/96,2 i nosi datum 5. 5. 1996.
Jovica Stani{i}: Ali postoji posebno jo{ jedno re{ewe kojim
je ona formirana. Ja to nemam. To traìte od Ministarstva, ako èlite da stvar izvedete kako treba. Izvolite.
Istraìteq: Dobro, kad sam vas pitao, vi ste rekli da nijedna jedinica nije uba~ena u ovu jedinicu nego da su to bili skroz novi qudi do{li.
Jovica Stani{i}: Da. Pojedinci koji su se javili na konkurs. To
je javni konkurs bio, davao se preko RTS-a i u novinama. Da, deo qu536
di iz Vi{e {kole unutra{wih poslova i sredwe {kole unutra{wih

poslova. Nije iz Visoke {kole, iz Sredwe {kole, Sredwe {kole.
Istraìteq: Ako vam kaèm da je bila jedinica koja je bila stacionirana u Pajza{u 1994. godine i ako vam kaèm da je ova jedinica
odvedena do komande JSO u Kuli i ukqu~ena u JSO?
Jovica Stani{i}: Mi smo dobili sredstva od Republike Srpske,
od Ministarstva unutra{wih poslova, zna~i, doterali su nam u Kulu
odre|ena sredstva. Sredstva, vojnu opremu i sredstva. Tada nije bilo
nikakve jedinice, zna~i nije bilo nikakvih aktivnosti. Nije bilo
nikakvih, zna~i, mi nismo tada ni znali da }emo formirati jedinicu, sem mo`da jednog ili dvojice qudi, trojice. Ja ne znam da je neko
od tih dobrovoqa~kih formacija u{ao, da je pro{ao kroz jedinicu, ja
ne znam koliko je to, da li tri, da li pet, da li sedam qudi. Koliko se
ja se}am, ja sam bio u drugim problemima. Pitali su za komandanta jedinice, ne znam, nije sad to moj posao da se ja bavim time, ve} zamenika, pomo}nika itd. Oni su predloìli Legiju. Moje je pitawe bilo
da li moète da kontroli{ete tog ~oveka, ~iji je to ~ovek, itd. Oni
su, moji pomo}nici iza{li su sa takvim predlogom. Otkud ja znam ko
je Ulemek? S MUP-om Republike Srpske, zna~i u tom delu, postojala
je intenzivna saradwa s wima. Oni su poku{ali da stvore jedinicu
svoju, tamo. To ja znam po drugi put, ne znam na kojim mestima od Pajzo{a pa ne znam. Onda su oni vratili nama sredstva, ne znam koja su
to ni kolika sredstva, vratili su, vratili, doneli su, a mi stavili u
Kulu. To je bila jedna bukvalno razru{ena ku}a. Niko nije mogao stanovati tamo, jer je to potpuno neuslovno, napu{teno. Tu mesecima nikoga nije bilo, bio je samo jedan stari ~ovek. Ja kad sam do{ao tamo,
vi{e se ne se}am koje je to vreme bilo, to je bilo potpuno napu{teno. Nikakva jedinica nije integrisana.
Istraìteq: Jedno pitawe koje sam prije pitao, ali nisam dobro
uspio prevesti tada: da li ste sudjelovali u skupu, godi{wem skupu
JSO kad je Slobodan Milo{evi} isto prisustvovao?
Jovica Stani{i}: Jesam.
Istraìteq: Jeste li bili?
Jovica Stani{i}: Jesam. Naravno, ja sam ga i pozvao.
Istraìteq: Vi ste ga pozvali?
Jovica Stani{i}: Da. Ali to je bio i moj kraj.
Istraìteq: Moète li nam ne{to re}i u vezi toga?
Jovica Stani{i}: To je bio moj kraj, po mi{qewu javnosti u Srbiji. Ja se ne se}am koja je to godina bila, mo`da 1997. Ja mislim da
je 1997. On je do{ao u Kulu da poseti jedinicu, ali jedinica je vrlo
disciplinovana, najdisciplinovanija u zemqi. Nema ni boqe jedinice, ni disciplinovanije, ne postoji u zemqi, nijedna. NATO je prvo
wu bombardovao.
Istraìteq: Da li je on tamo odrào govor?
Jovica Stani{i}: Ja se ne se}am. Mislim da ne.
Istraìteq: Da li je on nagradio nekoga?
Jovica Stani{i}: Ne. Ne. Mislim da smo mu mi neko spomen-obe537
le`je uru~ili. Mi wemu. Jedinica je wemu uru~ila.

Istraìteq: Jeste mu rekli za povjest te jedinice?
Jovica Stani{i}: Kome?
Istraìteq: Milo{evi}u.
Jovica Stani{i}: Ja?
Istraìteq: Ili neko va{ iz {taba ovde ili jedinice?
Jovica Stani{i}: Govorilo se sigurno, o ratu se govorilo, ne mogu sad da se setim detaqa.
Istraìteq: Da li su mediji bili prisutni?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da ne. Mo`da, ali ne se}am se.
Istraìteq: Je li je neko snimao to video ili?
Jovica Stani{i}: Da, postoje video snimci. Jeste. Ali ne znam
ko, ja ne znam sad kakva je organizacija bila.
Istraìteq: Da li moèmo dobiti kopiju te trake?
Jovica Stani{i}: Kako vam ja to mogu dati?
Istraìteq: Samo pitamo.
Jovica Stani{i}: Pa ne mogu. Ja nemam, vi{e ni~im ne raspolaèm. Ja imam slike sa tog susreta.
Istraìteq: Da li moèmo da dobijemo kopiju tih slika?
Jovica Stani{i}: Ja mogu da vam pokaèm, ali za{to biste vi to,
mislim, za{ta vam to treba?
Istraìteq: Dobro pitawe. Ali ho}emo samo dokumentirati, zapravo.
Jovica Stani{i}: Moète u Ministarstvu uzeti, da vidite da je
to jedan dokumenat. Moète od Ministarstva traìti da vam da dokumenat. Zna~i, ne moète nikako da poveète da je Slu`ba imala jedinice pre ove. Ne moè, zaista, jer nije postojala, dok su na{i qudi bili na terenu, kao obave{tajci. Pa molim vas, 1991. je bila Jugoslavija, zaboravqate da je Jugoslavija bila. Da postoji odluka Predsedni{tva da se ide na teren, a ne da se rade zlo~ini, naravno, nego
da se ide na teren da se prikupe obave{tajne informacije, {ta se de{ava. Vojska je imala to sve, zna~i, mi nismo imali. Vi moète traìti od Ministarstva unutra{wih poslova da vam da taj dokument.
To nije nikakva tajna. Moète putem svedoka ta~no utvrditi kada je
formirana jedinica, zvani~no.
Istraìteq: Sada se vra}amo na godi{we okupqawe. Da li je bila jo{ jedna prilika kada je Milo{evi} bio prisutan, na podru~jima
JSO?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da nije. Mislim da nije. To mu je bio
jedini put.
Istraìteq: Da li se se}ate ko je jo{ tada bio?
Jovica Stani{i}: Bio je samo on od politi~ara. Mo`da je neko
iz SPS-a, ali sad ne mogu da se setim. Bio je predsednik op{tine iz
Kule, rukovodstvo op{tine iz Kule.
Istraìteq: Da li znate koga?
Jovica Stani{i}: Ne, ne znam te qude uop{te.
Istraìteq: Ili jo{ neke druge va`ne li~nosti?
538
Jovica Stani{i}: Mislim da je bio iz SPS-a Vu~eli}, vi{e se

ne se}am.
Istraìteq: Osim qudi iz JSO-a, da li je jo{ neko bio iz MUPa?
Jovica Stani{i}: Da, bilo je, svi su bili, ali se ne se}am, mislim da je bio i zamenik ministra, celo wegovo rukovodstvo. Ja mislim da je bio.
Istraìteq: A Baya?
Jovica Stani{i}: Da, bio je.
Istraìteq: A ministar Sokolovi}?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da nije bio. Ne se}am se, mislim da
nije.
Istraìteq: Hvala. Moj kolega je htio ne{to pitati. Samo brza,
kratka pitawa.
Jovica Stani{i}: Dosta smo radili danas. Vi nemate vi{e pitawa?
Istraìteq: Za ovo ne.
Jovica Stani{i}: [ta imate jo{?
Istraìteq: Imam jo{ malo pitawa.
Jovica Stani{i}: Hajde da zavr{imo jo{ i to za 15, 20 minuta.
Istraìteq: To bismo trebali onda dosta brzo zavr{iti.
Jedno pitawe {to se ti~e potpore za koju ste rekli da je organizirana za Abdi}a.
Istraìteq: I vi ste rekli da je Milo{evi} to odobrio.
Istraìteq: Rekli ste da je bila isto potpora sa strane Vojske
Republike Srpske Krajine i MUP-a Republike Srpske.
Istraìteq: Osim jednog ~ovjeka, dakle, tog Frenkija.
Istraìteq: Da li jo{ neko iz DB-a?
Jovica Stani{i}: Iz Dràvne bezbednosti? Ja mislim da nije
niko vi{e. Od pripadnika Slu`be dràvne bezbednosti mislim da
nije niko. Niko vi{e kao pripadnik Slu`be dràvne bezbednosti.
Istraìteq: Da sigurno nije bilo nikakvih jedinica, naoruànih jedinica pod komandom Dràvne bezbjednosti?
Jovica Stani{i}: Iz Srbije?
Istraìteq: Pod komandom DB Srbije.
Jovica Stani{i}: Nijedna jedinica nije bila pod komandom dràvnom.
Istraìteq: Dobro, {to se ti~e formirawa JSO-a...
Jovica Stani{i}: Da vam kaèm samo jo{ jedan detaq. Simatovi}
je tamo bio jedan posmatra~. Imali ste komandu, komandanta, zajedni~ke komande, imali ste na~elnika {taba. Imali ste komandanta
korpusa i 39, komandanta 21, komandanta 15, imali ste Specijalnu jednu brigadu iz Knina, imali ste dobrovoqce iz Bosne i Slavonije.
539
[ta je Franko mogao? Molim vas. Molim vas, budimo razumni qudi.
Budimo razumni. [ta je mogao jedan ~ovek tamo da uradi sam? Mi smo
imali i elektronsko izvi|awe, ali i to elektronsko izvi|awe nije
bilo iz Slu`be dràvne bezbednosti, na{i ~inovnici nisu bili, nego su bili amateri radio koji su bili na pogodnim mestima gde su izvi|ali radio stanice i to je dolazilo kod nas. To nije. Pa molim vas.
Posle 30.000, 40.000 qudi vi pitate za Franka. Molim vas. Morate
shvatiti da se u javnosti stvorio jedan takav utisak o tom ~oveku.
Oni wemu ni{ta tamo nisu dali, niti je mogao da potpi{e, niti da
uradi ni{ta. Samo je mogao da dobije da ga ubiju. Ili Fikretovi da
ga ubiju, ili Vojska da ga ubije, kao {to su hteli da ga ubiju. Morate
da razumete logiku toga rata. Kada se neko pojavio u ime Dràvne
bezbednosti, mi smo imali veliki ugled, onda je to stra{no, to je DB,
i to je Frenki. Kakve je veze imao Frenki s Mauzerom? [ta je mogao
Mauzeru da uradi? [ta je mogao specijalnoj jedinici iz Bawaluke?
[ta je mogao iz Slavonije? MUP je slao i u Slavoniju qude, {ta je
on mogao da ima tamo? Molim vas, budimo ozbiqni. Svaka dobrovoqa~ka jedinica koja se pozvala na Frenkija treba Frenkija da hhhhhh. A za{to ne razgovarate sa tim Frenkijem? Za{to ne razgovarate?
Istraìteq: Da li to moète organizirati?
Jovica Stani{i}: Za{to da ne? Za{to da ne? Ja mislim, moram
pitati ~oveka, ali mislim toliko toga, toliko takvih gluposti,
stvarno nema smisla. Pored 50.000 vojnika, jedan ~ovek koji je iz Dràvne bezbednosti, obave{tajac, do{ao je da je odgovoran za ne{to
{to se tamo de{ava. To ne moète dokazati. Zaista, nijedan sud to ne
moè dokazati. Ali obavite razgovor s wim.
Istraìteq: Hvala.
Jovica Stani{i}: Ja sam sugerirao i Mi}i Stani{i}u da razgovara s vama, sa va{im qudima. Ja mislim da je on danas razgovarao. Da
li je tako? Da li znate za to?
Istraìteq: To }e se dogoditi.
Jovica Stani{i}: Al ste zagonetni ne{to.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Al je zagonetan. On treba danas. On je rekao
da...
Istraìteq: Dobro, mi smo ve}, nakon va{eg predloga, mi smo
ve} organizirali ne{to.
Jovica Stani{i}: On je ve} danas... E pa treba da se na|ete. Moj
je predlog da razgovarate.
Istraìteq: Moèmo li sada zavr{iti, imam samo jo{ par stvari koje bih pitao.
Istraìteq: Iz va{eg odgovora onda zakqu~ujem da nije bilo jedinica iz Vojske Jugoslavije tamo.
Jovica Stani{i}: Na Petrovoj gori?
Istraìteq: [to se ti~e pomo}i tamo Abdi}u.
Jovica Stani{i}: Iz Srbije?
540
Istraìteq: Da.
Jovica Stani{i}: Da li je bila Vojska tamo, ja ne znam. Ja mislim
da nije.
Istraìteq: [to se ti~e formacije, ta jedinica 1996. godine,
ho}u vam dati neke informacije koje smo mi dobili da dobijem va{e
reakcije na to. To je da su te jedinice formirane jer je Milo{evi}
to naredio u 1991. godini i da su postojale sve do 1996. godine, kada su
bile formalno promeweno u tu jedinicu. Da li mogu dobiti va{ odgovor na to?
Jovica Stani{i}: Moje mi{qewe je da je to glupost. Mislim, nemojte mi na tome graditi optu`nicu. Mislim da to, ne samo da nije
istina, nego da je to nemogu}e. Jedinice su stvarane strana~kim interesima na terenu i ne postoji ta sila koja je naredila da se to radi
i tako daqe. Zna~i, svako ko je iza{ao tamo pravio je nekakve svoje
grupe, ali Milo{evi} to objektivno nije znao. Mo`da je posle ~uo za
Mauzera, jer je Mauzer po~eo da se bavi politikom na televiziji,
1995. Ali da je on formirao Bele orlove ili neke druge, to je glupost.
Istraìteq: Ja nemam vi{e pitawa. Vladimire, da li ti ima{?
Istraìteq: Ho}emo li zavr{iti za danas? Dakle, kooperacija,
suradwa zapravo, izme|u srpskog DB-a i DB-a SAO Krajine i kasnije
Republike Srpske Krajine, dakle, da li je postojala takva suradwa?
Jovica Stani{i}: Pa jeste postojala saradwa, ali oni nisu imali Slu`bu u pravom smislu re~i. Oni su se mewali tamo, odlazili,
dolazili. To je bila jedna vrlo lo{a struktura.
Istraìteq: Ko je vodio ovu suradwu sa srpske strane, odnosno
sa DB strane?
Jovica Stani{i}: Obave{tajna uprava.
Istraìteq: Moète li nam re}i nekoga ko bi nam mogao re}i
kako se organizirala ta suradwa.
Jovica Stani{i}: A ko vam moè re}i? Svi rukovode}i qudi da
kaù koliko znaju.
Istraìteq: Da li ima neko posebno? Ako ho}ete, malo razmislite o tome.
Jovica Stani{i}: Da, sad ne mogu da se setim.
Istraìteq: Da li ste ~uli za organizaciju zvanu SNB, Srpska
narodna bezbednost?
Jovica Stani{i}: Kakvih je naziva bilo, stotine, verujte, ko to
zna.
Istraìteq: To je organizacija formirana od strane Vlade isto~ne Slavonije.
Jovica Stani{i}: Ja ne znam o tome ni{ta. Mo`da moji qudi znaju, obave{tajci, ali ja ne znam. To je neozbiqno.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: To je neka neozbiqna stvar. Ja ne znam, mo`da
moji qudi znaju, ja ne znam.
541
Istraìteq: I mi mislimo da je tako, samo vas pitam, da li znate ko bi nam mogao pomagati?
Jovica Stani{i}: Mislim da najvi{e zna o tome, o tim stvarima
u isto~noj Slavojini, biv{i na~elnik centra Dràvne bezbednosti
u Novom Sadu, jer smo mi iz Novog Sada obave{tajno pratili {ta se
tamo de{ava. A on je jo{ uvek u Slu`bi, ne verujem da }ete do}i do
wega.
Istraìteq: Kako se zove?
Jovica Stani{i}: Gospodin Popivoda. Milovan Popivoda.
Istraìteq: Da li ste ~uli za Stevu Bobi}a?
Jovica Stani{i}: Da, to je neki ludak tamo iz Slavonije.
Istraìteq: Prema informacijama koje smo mi dobili i prema
zakonu tamo u Slavoniji, on je bio postavqen za {efa tog sektora.
Jovica Stani{i}: To morate videti sa qudima odande. Ne znam,
~uo sam za wega, znam da je to neki lud ~ovek.
Istraìteq: Niste imali kontakata s wim?
Jovica Stani{i}: Ne, nikada. Ni Slu`ba nije imala nikada.
Istraìteq: Da li ste ~uli {ta je taj Srbin radio na podru~ju
te oblasti isto~ne Slavonije?
Jovica Stani{i}: Mislim da su vaìli za ultranacionaliste,
ali ne znam ni{ta bliè od toga. Mo`da zna neko iz obave{tajnih
krugova.
Istraìteq: Prema informacijama kojima raspolaèmo prije
od takozvane Mirne reke operacije u isto~noj Slavoniji, lokalne
vlasti su uni{tile veliki broj mrtvih tjela, pa su onda premjestili
masovne grobnice. Kao {ef obave{tajne slu`be, da li ste vi ne{to
~uli?
Jovica Stani{i}: Ja sam {ef kontraobave{tajne slu`be. Imali
smo i obave{tajno odeqewe, ali pre svega sam {ef kontraobave{tajne slu`be.
Istraìteq: Ali pitawe glasi da li ste ~uli za to?
Jovica Stani{i}: Ja o tome skoro da ni{ta ne znam. Mislim da
morate razgovarati sa qudima koji su bili tada na vlasti, lokalnoj
vlasti. Ko je {ta tu radio, to samo Bog zna. Sretan sam da moja Slu`ba nema veze ni sa jednim slu~ajem. Ali mislim da moète do toga
do}i preko qudi, lokalnih qudi, koji mislim da bi bili spremni o
tome da govore.
Istraìteq: I ko bi oni bili?
Jovica Stani{i}: Ja moram da se raspitam ko ìvi tu. Morate da
pitate qude, ko je spreman o tome da govori. To su wihove stvari. Ne
èlim da se ja petqam u to, ali ako mogu da vam pomognem, ja }u vam
pomo}i radi istine.
Istraìteq: Da ne govorimo o detaqima, ali da li ste ~uli da je
takva operacija bila izvedena u Ov~ari, Torniku ili tako negde?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam taj teren.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam taj teren. Nikada nisam bio tamo,
542
ali mislim da postoji pri~a o tome, da je to negde zakopano, pa onda

sklawano i tako daqe. Ali ne znam ni{ta, zaista. Zaita nemam pojma.
Potpuno ne znam {ta se de{avalo, ko je, kako, jer nismo bili tu na terenu tada. Niko iz Slu`be nije bio blizu Vukovara kada se to de{avalo.
Istraìteq: Ali to se dogodilo puno kasnije, ta premje{tawa,
puno kasnije, 1994.
Jovica Stani{i}: Da, da. Mislim da treba sa lokalnim qudima o
tome da pri~ate. Ako budem imao predlog, ja }u vam re}i.
Istraìteq: I zadwe pitawe, vi ste najverovatnije imali priliku da pro~itate optu`nicu za zlo~ine po~iwene u Hrvatskoj. Tamo
je bilo navedeno i jedan broj mjesta zlo~ina. Pitawe moje glasi da
li znate ko je odgovoran za te zlo~ine koji su u optu`nici?
Jovica Stani{i}: Ja sam vam danas rekao ono {to znam za Lovas.
Za ostalo zaista ne znam.
Istraìteq: Isto ste spomenuli Ov~aru.
Jovica Stani{i}: Pomenuo sam onoliko koliko sam ovih dana
mogao da pitam qude koji znaju o tome. Mene interesuje, mo`da nismo
dobro ~uli na televiziji, za{to smo optuèni mi iz DB, rekoste ne{to u Barawi, niko ne zna o ~emu se radi. Niko ne zna o ~emu se radi. Ja ne znam uop{te o ~emu se radi, ni Frenki, ni niko pojma nema
o ~emu se radi. O ostalim zlo~inima ja ne mogu da vam sada pomognem,
zaista ne znam. Ja ne znam {ta je Vojska, osloba|awe Vukovara, kako
je to i{lo, zaista ne znam. Iako su postojali izve{taji u Slu`bi na{oj obave{tajnoj, ja sumwam da sam ja to detaqno ~itao. Kako bih mogao to da zapamtim, ali je put da se do|e do podataka, dosta se qudi
povuklo iz Slavonije i ìvi po Vojvodini, mislim da treba na}i qude koji su informisani, koji su bili u aparatu, Ministarstvu unutra{wih poslova i sa wima razgovarati.
Istraìteq: U redu. Hvala lijepa. Vi{e nemam pitawa. Da li ho}ete jo{ ne{to re}i prije nego {to zavr{imo?
Jovica Stani{i}: Ni{ta vi{e.
Istraìteq: Da li ho}ete razjasniti ne{to {to ste rekli?
Jovica Stani{i}: U ovom trenutku ne, ali ako bude prilike da je
ne{to sporno, ja }u, imam pravo da uvek razjasnim.
Istraìteq: Naravno. Da li ste odgovore koje ste dali danas, dali po svojoj slobodnoj voqi?
Istraìteq: Da li vam je, da biste dali odgovore, zapre}eno tokom ovog razgovora?
Jovica Stani{i}: Nije.
Istraìteq: Da li je neko pretio, na to podsticao, ili vam je ne{to obe}ao?
Istraìteq: Da li imate nekih primedbi na to kako smo prema
vama postupali prije ili za vreme ovog razgovora?
Jovica Stani{i}: Ne, sasvim korektno.
543
Istraìteq: Time }emo zavr{iti razgovor za danas.
V000-3547 (1 od 2)
Istraìteq Donald ODonel: Ovo je video snimak razgovora izme|u gospodina Jovice Stani{i}a i pripadnika Tuìteqstva Vladimira Zuroa i Donalda ODonela, vo|enog u Beogradu, na dan ponedeqak 12.11.2001. godine. Prisutni kao istraìteqi su Donald ODonel i Vladimir Zuro, gospodin Jovica Stani{i} i Mark Yefri kao
prevoditeq. Razgovor je po~eo u deset sati i dvadeset minuta. Gospodine Stani{i}, mi bismo hteli nastaviti razgovor danas time da vas
pitamo o Bosni. Kao {to sam vam i pre objasnio, na osnovu informacija kojima raspolaè Me|unarodni sud, mi smatramo da ste vi osumwi~eni {to se toga ti~e. Pre toga }emo vas obavestiti o odre|enim
pravima koja imate pre nego po~nemo razgovor i onda gospodin Zuro
ima pitawe pre nego {to po~nemo sa pitawima o Bosni. Najpre, prema Statutu imate pravo na prevoditeqa. Da li se slaète da gospodin Yefri bude i daqe prevoditeq?
Istraìteq: Ne morate ni{ta re}i, niti odgovarati na moja pitawa {to ne èlite, osim ako to èlite. Sve {to kaète bi}e zabeleèno i moè se iskoristiti kao dokaz u kasnijem postupku pred
Me|unarodnim sudom, ukqu~uju}i i su|ewe. Da li to razumjete?
Istraìteq: Pitawa koja }u vam postaviti i svi va{i eventualni odgovori bi}e snimqeni na video traku. Traka sa tim snimkom tako|e moè postati dokazni materijal. Da li razumjete?
advokata, ako ne moète platiti pravnog zastupnika Me|unarodni
sud }e vam ga besplatno obezbediti. Da li èlite da ovom razgovoru
prisustvuje pravni zastupnik, ili advokat?
Istraìteq: Jo{ jedanput, ako u bilo kojem trenutku poèlite,
odnosno se predomislite, onda }emo mi privremeno prekinuti razgovor da bismo to organizirali. Nakon {to smo obavili razgovor, ima}ete priliku dati dodatne informacije ili da pojasnite bilo {ta
{to ste rekli za vreme razgovora ukoliko mislite da je to mo`da nejasno ili dvosmisleno. Organizira}emo da se video snimak prekuca i
da vam se {to pre obezbedi primerak tog transkripta, kao i primerak traka na kojima je zabeleèn razgovor. Jo{ jedanput, originalne
trake na kojima je zabeleèn razgovor }e biti nakon razgovora stavqene u kovertu i zape~a}ene, i vi tu kovertu moète potpisati. Da
li imate bilo kakvih pitawa u vezi s ovim {to sam rekao? Moj kolega gospodin Zuro }e vam sad postaviti pitawa.
Istraìteq Zuro: Gospodine Stani{i}, imam samo par pitawa
jo{ {to se ti~e Hrvatske, pre nego {to dam re~ svom kolegi ODone544
lu da vas pita o Bosni. Da li znate za mesto u Hrvatskoj Kopa~ki rit,

odnosno Tikve{?
Jovica Stani{i}: Znali smo svi ovde, to je poznato lovi{te.
Istraìteq: Da li ste znali da je Vlada Jugoslavije imala zgrade koje su kori{}ene za predsednike?
Jovica Stani{i}: Kraqeva, kraqeva na{ih, Kara|or|evi}a je to
zgrada bila.
Istraìteq: Da li ste znali da je Vlada to koristila pre rata
kao rezidenciju za predsednika?
Istraìteq: Da li ste znali, odnosno da li znate da li je savezna, ili dràvna DB imala svoje jedinice tamo?
Jovica Stani{i}: Republi~ki DB?
Istraìteq: Da li su imali svoju bazu tamo?
Jovica Stani{i}: Nikad nijedan pripadnik, koliko ja znam, Dràvne bezbednosti nije bio tamo. Zna~i nikada nijedan pripadnik,
koliko ja znam. Aktivni pripadnik nikad.
Istraìteq: Da li sad govorite o srpskom DB-u ili o...
Jovica Stani{i}: Govorim o srpskom. O saveznom ne znam, oni su
imali grupe na nekoliko mesta u Hrvatskoj, verujte ja da ne znam. Da
su bili u Kninu, da su bili u isto~noj Slavoniji, ali ne znam ta~no
gde. Nijedan pripadnik Dràvne bezbednosti Srbije nije bio ~lan
nijedne jedinice. Ve} sam vam rekao da se radi o obave{tajnim poslovima. Nikada nijedan.
Istraìteq: Da li ste znali ili da li ste ~uli da su kapetan
Dragan i wegova jedinica bilo sme{teni u Tikve{u?
Jovica Stani{i}: Jesam to ~uo, jesam, dobrovoqa~ka jedinica.
Evo, kad su iz Knina se vratili, rekao sam vam da sam ja wega pritvorio, uhapsio. On je bio negde u isto~noj Srbiji. Zna~i, posle pobune
u Kninu, on je okupio oko sebe nekoliko qudi, verovatno da je stekao
neko prijateqstvo itd. Ja sam tada dobio zadatak da idem tamo i da ga
vratim. To je i uradio, o tome smo govorili. Obzirom da je on imao politi~ke ambicije nekakve, vi znate da se on posle na izborima kandidovao za predsednika Srbije, mi smo wega sklonili. Ja se vi{e ne se}am gde je to mesto u isto~noj Srbiji. On je napustio to mesto, oti{ao
u Kragujevac i odrào konferenciju za {tampu. Mi tada nismo imali
o wemu podatke da je on, mi smo znali wegove veze sa Ministarstvom
odbrane. Po ovom dokumentu vidite da je on imao tesne veze sa wima i
sa Radmilom Bogdanovi}em, da je bilo tako. Mi smo jednostavno postupali onako kako mi je re~eno vrati ga nazad, ali to nije Radmilo
naredio tada. Ja sam taj nalog dobio od {efa Slu`be. I ja pretpostavqam da je politi~kom linijom i{lo upozorewe da je Babi} ili neko,
ne znam ko. Sa jednim brojem qudi on je boravio na Tikve{u kasnije,
ja posle ne znam {ta se sa wim de{ava, zaista ne znam {ta se de{ava.
Istraìteq: I niko od wih nije imao nikakve veze sa va{om
Slu`bom?
Jovica Stani{i}: Mo`da je i imao mislim, mi smo obave{tajno
545
pratili tamo situaciju, ali mislim da je imao veze sa MUP-om iz Belog Manastira, i to sa ~ovekom koji je bio ozlogla{en tamo. Zbog toga smo mi prema wemu imali jedan odbojan stav. Ja ne znam kako se sad
taj ~ovek zove, ne mogu da se setim, ali znam da su, da je policija posle imala problema sa wima, da je kapetan Dragan bio sa wim zajedno.
Ne znam koliko je ostao tamo, niti bilo {ta znam o toj aktivnosti.
Ni{ta ne znam.
Istraìteq: Da li ste ~uli za incident kada su ~etiri civila iz
sela Grabovac bili uhap{eni, ispri~avam se, pet, i oni su bili odvedeni na podru~je Kopa~ki rit, odnosno Tikve{, i bili su ubijeni i
pokopani tamo.
Jovica Stani{i}: Ja sam prvi put za to ~uo na, u optu`nici, kada
je ~itana optu`nica. Niti znam gde je Grabovac, niti sam ~uo bilo za
kakav takav... Nikada nisam ~uo, nikada, apsolutno. Poku{ao sam da
pitam qude koji bi mogli znati. Niko ne zna, nisam ni od kog mogao
da ~ujem o tome.
Istraìteq: Dobro. Hvala lepo. Sad }e Donald ODonel nastaviti postavqawe pitawe.
Istraìteq Donald ODonel: Gospodine Stani{i}, ja bih po~eo
time da vam postavim nekoliko pitawa o Vojsci Republike Srpske.
Najpre, {ta nam moète re}i o formirawu VRS?
Jovica Stani{i}: Formirawu?
Istraìteq: Da, Vojske Republike Srpske.
Jovica Stani{i}: Ja o tome ne mogu mnogo da kaèm, ali znam da
je doneta politi~ka odluka da se formira Vojska Republike Srpske,
mislim da je to bila politi~ka odluka u vrhovima zemqe. Recite.
Istraìteq: Da li znate za{to je bila formirana?
Jovica Stani{i}: Ne mogu puno o tome, o toj politici, ja ne znam
{ta se tada de{avalo, nisam bio blizu tih krugova. Ne mogu o tome
da govorim, ali znam da je doneta politi~ka odluka, koja je to godina
bila, ja verujem, ja ne mogu sad ta~no ni o datumima da govorim, ali
se}am se da je doneta u dràvnim vrhovima, zna~i u dràvnom vrhu da
je doneta odluka da se formira vojska. Za policiju znam sigurno vi{e, ali za vojsku ne znam. Za policiju znam vi{e.
Istraìteq: Kad ste rekli da je to bila odluka vrhovnog vo|stva
zemqe, da li znate ko je onda doneo tu odluku?
Jovica Stani{i}: Ne bih smeo. Mislim da je preozbiqno pitawe,
ali da bih mogao da kaèm ko je u~estvovao, pretpostavqam dràvni
vrh.
Istraìteq: [ta moète re}i, koliko znate o finansirawu tada Vojske Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Te detaqe ne znam, ali znam da je dugo vojska
finansirana odavde.
Istraìteq: Kako to znate?
Jovica Stani{i}: To se ~ulo. To se ~ulo, mislim to se zna, oficiri iz Republike Srpske su dolazili tu na {kolovawe.
Istraìteq: Da li znate ko je uvjek tu bio, da li su samo neki
546
oficiri tamo iz Vojske Republike Srpske tamo dobijali pla}u, deo

pla}e odavde ili je cijela Vojska?
Jovica Stani{i}: Ne, ne, ja to ne znam. Oficiri sigurno.
Istraìteq: Da li znate kako je bilo organizirano to da se isplate pla}e oficirima u Vojsci Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Ne. Ne, ja te detaqe ne mogu izdvojiti, Vojska
je zatvoreni jedan sistem, ali svi smo znali da su oni na plati. Koliko je Vlada Republike Srpske odvajala za wih, ja to zaista ne znam. Ne
bih hteo da govorim o tome.
Istraìteq: Da li znate, da li je bila centralna komanda, odnosno centralna uprava za administraciju Vojske Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Ne. Gde je bila centralna uprava? Ne znam uop{te, mislim, o wihovoj organizaciji vrlo malo. Oni su imali na
Han-pijesku jednu svoju komandu ali u ~emu je i kakva je ona bila, i u
koje je svrhe ona sluìla ja ne znam. Ja sam bio tamo jednom kad sam
osloba|ao taoce, ali sam video samo jednu prostoriju. Oni nisu imali poverewa u mene, mislim tada, ali o tome }emo, o ratu kasnije govoriti, ilustrujem vam da...
Istraìteq: Da li ste ikad ~uli za trideseti personalni odjel
ili ne{to sli~no?
Jovica Stani{i}: Ne. Ne.
Istraìteq: [ta nam moète re}i o snadbijevawu oru`jem i municijom i opremom Vojske Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Za nas je Bosna uvek, za Slu`bu dràvne bezbednosti, to je bila druga dràva za nas. Mi smo malo znali o naoruàwu Teritorijalne odbrane, magacinima, rasporedu snaga, mi
ni{ta nismo znali. Ali smo vremenom mogli da do|emo do podataka {ta se u stvari de{avalo. Mislim da je osnovno naoruàwe dobijeno time {to su oni napali kasarne, bosanski Srbi. Drugo je sigurno da su odre|en broj, kao i muslimani, kao i Hrvati magacina
TO-a, u stvari, da su blokirali, ali mi o tome malo znamo. Ali to
je, ja mislim da je pri~a vrlo ra{irena i da to qudi u Bosni jako dobro znaju.
Istraìteq: Znamo da ste vi bili odvojeni od administracije
Vojske, ali ja vas pitam zato {to ste vi bili {ef Dràvne bezbjednosti i onda po poloàju bi dosta toga znali {to se ti~e vojnih operacija Vojske Republike Srpske u Bosni.
Jovica Stani{i}: Ja koliko znam, ja }u vam re}i ono {to znam.
Istraìteq: Vojska Republike Srpske se formirala 19. 5. 1992.
godine. Da li znate koliku su dobili podr{ku od 1992. do 1995. godine sa strane Vojske Jugoslavije?
Jovica Stani{i}: U ~emu?
Istraìteq: Podr{ku u smislu snadbjevawa, ve} ste nam ne{to
rekli o detaqima kako su pla}ani, dakle govorim o oru`ju, municiji, op}e potrebe Vojske Republike Srpske u tom periodu.
Jovica Stani{i}: Vidite, mi smo, bar na{a struktura je prvo
smatrala vrlo lo{im formirawe Vojske Republike Srpske. U jednom
547
gra|anskom ratu svako ima pravo na odbranu, ali smo smatrali da je

lo{e formirawe vojske. Me|utim, vojska je veliki sistem i to je ne{to {to je preovla|uju}e u svim krizama, dominantno je. Mi nismo
imali dobro mi{qewe o Mladi}u, jer smo ~uli da je jedan lo{ oficir. Me|utim, nas o tome niko nije pitao. Mi smo imali zvani~ne
kontakte sa Dràvnom bezbedno{}u Republike Srpske i dobijali
smo od wih informacije {ta se de{avalo. Kako se zvao prvi {ef,
Sloba [kipina mislim da je bio prvi {ef Dràvne bezbednosti, da,
[kipina. On je povremeno dolazio kod nas i mi smo se informisali
u stvari {ta se de{ava, tada smo prvi put u stvari ~uli {ta se de{ava. Naravno, ne{to smo podataka imali od na{ih grani~nih centara
koji su radili obave{tajno prema Bosni. Tek kasnije nama je bilo jasno da su te veze vrlo ~vrste. Ne znam koje godine, ali mi smo tek kasnije ~uli da su Peri{i} i Mladi} kumovi.
Istraìteq: Mislite bra~ni kumovi ili?
Jovica Stani{i}: Da, da, ven~ani kumovi i da su wihove veze vrlo ~vrste, mnogo ~vr{}e nego {to smo mi mislili i oni su vodili
svoju politiku. Uvek su imali svoju politiku, uvek su bili samostalni u tome i ja mislim da su oni u stvari upropastili Karayi}a.
Istraìteq: Rekli ste da su veze izme|u Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije bile vrlo ~vrste. Kako, po ~emu se to vidi?
Jovica Stani{i}: Kako da vam kaèm, kad Mladi} do|e iz Bosne
on ode u General{tab. [ta oni tamo pri~aju i {ta rade, to je poznato, to su svi znali, nije to te{ko zakqu~iti. Mislim da su oficiri
wihovi {kolovani ovde, bili su delimi~no pla}eni, zna~i, ~ak mislim da su i neke ~inove odavde oni dobijali, da su... E sad, da li su
oni imali dvostruki odnos, dvostruki radni odnos, i u Vojsci i tamo,
ja to ne znam stvarno, ja to ne znam.
Istraìteq: Da li znate neke detaqe o statusu oficira Vojske
Republike Srpske u odnosu na Vojsku Jugoslavije?
Jovica Stani{i}: Kako mislite statusu?
Istraìteq: Da li su oni imali, odnosno dràli svoje poloàje
u Vojsci Jugoslavije dok su imali iste takve poloàje u Vojsci Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Ne znam.
Istraìteq: Da li znate da li su qudi bili preba~eni iz jedne
vojske u drugu nakon 19. 5. 1992. godine?
Jovica Stani{i}: O wihovim pokretima mi malo znamo, izme{tawima, ko je gde, ja zaista to ne znam.
Istraìteq: Koliko ~esto se Mladi} sastajao sa pripadnicima
General{taba Vojske Jugoslavije?
Jovica Stani{i}: Pa ne znam da li se to moè nazvati ~esto, jer
mi nismo wega pratili ali smo, ~ulo se onda, Mladi} je vrlo bu~an
~ovek. Ne znam da li se to moè nazvati ~esto, ali je dolazio, tu nema {ta.
Istraìteq: Da li znate za{to je imao sastanke sa pripadnicima General{taba?
548
Jovica Stani{i}: Ja nikada nisam bio zajedno sa wim tamo. Nikada, nikada me nisu zvali.
Istraìteq: Prema informacijama kojima vi raspolaète, da
li je to bilo redovito, da li je rije~ o redovitim kontaktima ili samo povremeno?
Jovica Stani{i}: Recimo povremeno, ali ne znamo mi, ja ne znam
za sve wegove dolaske, to treba uzeti uslovno. Morate razumeti da
smo mi bili vrlo suprotstavqene strukture. O tome sam vam govorio
kako je Vojska 1966. godine Slu`bu dràvne bezbednosti potpuno
uni{tila. To je tradicionalno jedno nepoverewe. Oni su ogroman sistem, imaju svoja ~vrsta unutra{wa pravila.
Istraìteq: Da li znate kakav je status Ratko Mladi} imao u
Vojsci Jugoslavije, da li je on imao jo{ uvijek poloàj u Vojsci Jugoslavije ili je on bio iskqu~ivo u Vojsci Republike Srpske, dakle, to
je bilo odvojeno.
Jovica Stani{i}: Te{ko da bih ja to znao. Mislim znam da je
imao ku}u tu, on je imao za{titu Vojske, ali o tome stvarno ne znam.
Ne bi bilo fer da govorim o onome {to ne znam.
Istraìteq: Kako biste opisali odnos izme|u Mladi}a i Milo{evi}a?
Jovica Stani{i}: Pa, to je duga pri~a. Mislim da su ti odnosi
bili kontinuirani, da su oni imali uspone i padove. Kada je trebalo
izvr{iti pritisak na Karayi}a, on je to radio preko Milo{evi}a,
to je radio preko Mladi}a. Kada bi Mladi} pravio bombardovawa nepotrebna, onda je bilo preko Karayi}a, preko svih nas da se uti~e da
ne bombarduje. Kada je trebalo prihvatiti Vens-Ovenov plan, koliko se se}am, on je javno pismo uputio Mladi}u poku{avaju}i da dobije wegovu podr{ku da politi~ki se suprotstavi Karayi}u. Zna~i, ti
su odnosi bili komplikovani. [ta je sve Milo{evi} radio sa Mladi}em u smislu sprovo|ewa tamo politike u Bosni, ja to sve ne znam.
Znam da je vi{e puta bio qut, jednom znam kada je bombardovano Sarajevo, znam da je, da sam ja i{ao na granicu helikopterom da ih upozorim da to ne rade. Bila je magla, imali smo velikih problema. Bila je magla, magla.
Zna~i, ti su odnosi bili vrlo, vrlo, da kaèm imali su svoje
uspone i svoje padove. Znam da je bio Milo{evi} veoma qut na wega
zbog odbijawa Vens-Ovenovog plana. Ja sam bio na Skup{tini toj zajedno sa, tada je bio Micotakis predsednik Gr~ke, bio je Milo{evi},
ja sam bio na toj Skup{tini. Znam da je bio qut, ali znam i da je posle sve {to je trebao preko Mladi}a zavr{avao. Mladi} je u svemu
tome traìo svoje mesto. Jedan nerealno ambiciozan vojnik, vrlo
slab vojnik, veoma nestabilna kao li~nost i mislim da je mnogo zla
naneo srpskom narodu. Ne znam kome je bio iskren, ja mislim nikome.
Istraìteq: Spomenuli ste da ste jednom i{li helikopterom do
granice da biste razgovarali sa nekim o bombardirawu Sarajeva. Moète li nam ne{to vi{e re}i o tome sa kim ste se sastali?
549
Jovica Stani{i}: Ja se vi{e ne se}am kad je to bilo, samo znam

da je Milo{evi} traìo da se wima saop{ti da se to ne radi. Mislim da, to je bilo negde pored Drine, na samoj granici, bio je general Gvero tada, nije Mladi} tada do{ao, general Gvero je do{ao. Ja
sam jo{ jednom video Mladi}a i to povodom francuskih pilota kada
su bili zarobqeni. Tada zamalo nismo poginuli.
Istraìteq: Razgovara}emo kasnije o taocima, to mene vrlo zanima, ali samo da zavr{imo ovo. Da li je ovo bilo zbog bombardirawa Sarajeva ili nekog drugog mjesta?
Jovica Stani{i}: Ne mogu da se setim.
Istraìteq: Da li se sje}ate zbog toga {ta se desilo tada da je
onda bilo neophodno da vi idete?
Jovica Stani{i}: To je bio Milo{evi}ev metod. On je nas, svakog koga je mogao da iskoristi za neku akciju da u~ini on je to radio,
verovatno po vojnoj liniji radio, po civilnoj, po svim linijama.
Istraìteq: Da li je on vama li~no rekao da trebate oti}i u Bosnu da razgovarate sa vojnim qudima tamo?
Istraìteq: Da li se se}ate otprilike kad je to bilo?
Jovica Stani{i}: Ne mogu da se setim, 1994. recimo.
Istraìteq: [ta je onda bilo posledica va{eg sastanka sa Gverom?
Jovica Stani{i}: Pa, ja ne znam {ta je on radio, ja sam samo rekao, rekao sam da je to stra{no {ta rade i da je predsednik Milo{evi} poru~io da prestanu, daqe se ne se}am.
Istraìteq: Da li je Milo{evi} mogao wima re}i da to prekinu i biti siguran da }e oni to i uraditi?
Jovica Stani{i}: Nikada oni nisu slu{ali, oni su igrali svoju
igru. Kad im je odgovaralo oni su slu{ali, kad im nije odgovaralo
oni nisu.
Istraìteq: Koliko ~esto se Mladi} sastajao sa Milo{evi}em?
Jovica Stani{i}: Pa ne znam, te{ko je re}i koliko puta, ~esto
je dolazio u Srbiju.
Istraìteq: Da li znate za{to su se sastajali?
Jovica Stani{i}: Sigurno povodom situacije u Bosni.
Istraìteq: Jeste li vi u~estvovali u organizaciji tih sastanaka izme|u Milo{evi}a i Mladi}a?
Jovica Stani{i}: Mi smo imali vrlo lo{e odnose sa Mladi}em.
Nikad nikakve, ni pismene ni usmene kontakte nismo imali sa wim.
Mi smo bili suprotstavqene strane.
Istraìteq: Da li ste bili prisutni povodom sastanka izme|u
Milo{evi}a i Mladi}a?
Jovica Stani{i}: Bio sam jednom prisutan, ali to je bilo jako
davno. Bilo je to u Predsedni{tvu kod Milo{evi}a. Mislim da je
bilo jo{ nekoliko oficira sa Mladi}em. Bio je, zna~i, ministar
moj, zamenik ministra, ja. Mislim da je to bilo pred Vens-Ovenov
550
plan, ali nisam siguran. Milo{evi} je tada vodio bitku da se usvoji

plan. On je smatrao da je to dobro. Me|utim, politi~ko rukovodstvo
i vojno rukovodstvo Republike Srpske nisu bili za to. Ne se}am se
sigurno da li je zbog toga, ali mislim da je bilo sastanaka za razmatrawe situacije u Bosni ili je to bilo kasnije, ali ne mogu se setiti.
Istraìteq: Rekli ste prije da kad bi Milo{evi} htio imati
utjecaj nad Karayi}em onda on bi koristio Mladi}a za to. Kako bi on
to izvr{io?
Jovica Stani{i}: Rekao sam vam, on je to jednostavno napisao, je
to je poznato u javnosti, pisao je jedno javno pismo Karayi}u, odnosno
generalu Mladi}u i pozvao ga na nelojalnost Karayi}u. [ta su oni
izme|u sebe govorili kad su se vi|ali, to samo Bog zna.
Istraìteq: Koliki uticaj i kontrolu je Milo{evi} imao nad
Mladi}em?
Jovica Stani{i}: On je nastojao da ima uticaj, ali je to te{ko za
nas re}i, jer Milo{evi} nikada utroje nije drào sastanak, vrlo se
retko vi|ao sa tri ~oveka, uvek sa dva, tako da je to te{ko re}i. Ja mislim da je, recimo smatram da je pobuna koja je napravqena u Bawaluci, u prole}e 1993. da je ona odavde napravqena.
Prevodilac: Nisam ~uo zadwu re~enicu.
Jovica Stani{i}: Da je to odavde napravqeno. Ali, morate razumeti, mi nismo imali razvijenu obave{tajnu slu`bu tamo, nismo
imali mnogo qudi u Bosni, mi smo uglavnom oslawali se na informacije jedne slabe slu`be, koja je tek nastajala tamo. Za nas je to bilo
iznena|ewe kad se desilo, ali smo posle analize do{li do zakqu~aka
da je ustvari odavde pobuna napravqena Karayi}u, u Bawaluci, ako
znate taj slu~aj. Mislim da se zvala Prole}e 1993.. Mi smo tada tu
na{li Radmila Bogdanovi}a i JUL, ovu partiju levice, to je bio wegov model da uti~e na politi~ke doga|aje. Upotrebio je Vojsku verovatno da izvr{i nekakav pritisak na Karayi}a.
Istraìteq: Zbog toga {to su ti sastanci bili dosta ~esti, da
li su oni izgledali tako da je Milo{evi} izvr{io neku vrstu kontrole nad Mladi}em?
Jovica Stani{i}: Sigurno je imao uticaja, ali da li ga je kontrolisao do kraja, Mladi} je bio veoma teàk za kontrolu. Nek mi Bog
oprosti, ali on nije ba{ normalan ~ovek.
Istraìteq: Kako je Milo{evi} pokazao taj uticaj nad Mladi}em?
Jovica Stani{i}: Ja ne mogu o tome da govorim.
Istraìteq: Da li moète dati neki primjer?
Jovica Stani{i}: Ne mogu sada.
Istraìteq: Da li znate koliko je Milo{evi} bio obavje{ten o
onome {to se doga|alo u Vojsci Republike Srpske ?
Jovica Stani{i}: Mi smo obave{tavali o svemu o ~emu smo mogli. Ja sam rekao da je to katastrofa {ta oni rade, mislim da je to katastrofa za srpski narod. On je to ~uo na jedno uvo, na drugo mu je iza{lo.
551
Istraìteq: Da li ste tim re~ima to rekli Milo{evi}u, jeste

li mu rekli da je to katastrofa?
Jovica Stani{i}: I gore. I gore.
Istraìteq: Za{to ste mislili tako?
Jovica Stani{i}: Zato {to je vukao pogre{ne poteze. On je odgovoran za ru{ewe Sarajeva, odgovoran je za Srebrenicu, ma za niz
stvari, za potpuno lo{e vo|ewe cele Vojske.
Istraìteq: Na koga mislite sada?
Jovica Stani{i}: Mislim na Mladi}a. Radi kamere da se ~uje
ovo, jer, ja to ne krijem, ja tvrdim i mislim da je tako. To mogu da ponovim sto puta. Ne trebate me uop{te navoditi na to, ja zaista tako
mislim: da je on odgovoran za mnoge stvari. Da je on odigrao jednu od
najprqavijih uloga u istoriji srpske vojske. Ali u Srbiji o tome ne
moè da se govori. Pogotovo ja ne mogu da govorim. Za Srbe si onda
izdajnik. Mladi} vaì za nekakvog heroja.
Istraìteq: Koliko je Milo{evi} znao o onome {to se stvarno
dogodilo na terenu u Bosni?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam, on je imao vi{e linija obave{tavawa, specijalne informacije su i{le preko na{e Slu`be. Javna delatnost, Javna bezbednost, vojna linija obave{tavawa, svaki dan. Ja
nikada nisam video niti jednu vojnu informaciju, nikada. On je svaki dan dobijao. On je dobijao sve {to smo smatrali da je va`no, ono
{to se de{ava u Republici Srpskoj, kao i u Hrvatskoj i na Kosovu.
Istraìteq: Da li je on onda znao za ulogu Vojske Republike
Srpske u onome {to se dogodilo?
Jovica Stani{i}: Vojska odavde sigurno nije obave{tavala wega
realno o tome {ta se de{ava, tako da on od Vojske sigurno odavde nije imao prave informacije, pretpostavqam. Ali je imao informacije, znao je sve {ta se de{ava tamo. Jedna va`na linija informisawa
su politi~ke stranke i to je u ovakvim sistemima uvek lo{e. Oni gledaju na te informacije, ali nikad u wih nemaju poverewe, pre veruju
informacijama koje idu partijskom linijom. Oni su imali ~este politi~ke kontakte, mora da se stvara jedna celovita slika, to je vrlo
komplikovano sad odrediti ko je fer i kako je informisan, jer sve
po~iwe od politi~kog dogovora, slu`be nekad i ne znaju, ne saznaju
nikad {ta su predmeti politi~kih dogovora.
Istraìteq: Da li je on primao informacije preko politi~ke
linije iz Bosne, dakle preko SDS-a?
Jovica Stani{i}: Ja pretpostavqam, sigurno.
Istraìteq: Da li znate kakve vrste, kakav nivo informacija on
dobija {to se ti~e zemaqa koje su Srbi smatrali da pripadaju Srbiji u Bosni?
Jovica Stani{i}: Ne biste to trebali bukvalno da shvatite da su
oni imali svaki dan informacije. Ne, oni su imali politi~ke kontakte, koje mi nikad nismo imali, slu`be nemaju tome pristup. Ja ne
mogu nikad znati {ta je Karayi} razgovarao sa Milo{evi}em ako nisu negde telefonom razgovarali pa da smo ~uli, ali pretpostavqam,
552
zna~i, da su politi~ki kontakti bili osnova za informisawe {ta se

de{ava tamo.
Istraìteq: Za{to mislite da Milo{evi} nije obratio pa`wu
na va{e, na ono {to ste rekli, ne mogu da na|em pravu re~, na va{e
upozorewe, da li je slu{ao druge?
Jovica Stani{i}: On nikoga nije slu{ao. On je slu{ao samo svoje u ku}i. Ne bi do{li dovde da nas je slu{ao. Ne bi dovde do{li, do
ove situacije da nas je slu{ao. Ja sam bio vrlo o{tar i otvoren u tome. Nikada nisam govorio ono {to bi on èleo da ~uje, nego ono {to
je istina.
Istraìteq: Kakvu ulogu je Milo{evi} imao u vo|stvu Vojske
Republike Srpske, {to se ti~e preuzimawa ili dràwa teritorije?
Jovica Stani{i}: Da napravimo pauzu sada.
Istraìteq: Sada je 11 sati i 24 minuta. Razgovor se nastavqa
nakon kratke pauze, to zna~i da moèmo nastaviti. Budu}i da smo zaustavili pauzu, moram vam re}i da upozorewe koje sam vam prije dao
jo{ uvek vaì, i daqe ne morate ni{ta re}i ako to ne èlite. Razumete?
Jovica Stani{i}: Razumem.
Istraìteq: Prije pauze smo govorili o Vojsci Republike Srpske i imam samo jo{ nekoliko pitawa o toj temi. Prije pauze sam vas
pitao za utjecaj koji je Milo{evi} imao u strate{kim odlukama Vojske Republike Srpske {to se ti~e preuzimawa i dràwa teritorije.
Moète li nam ne{to re}i o tome?
Jovica Stani{i}: Pa, te{ko je o tome govoriti. Jedno je bila jedna politika koju smo mi videli odavde koju su vodili Mladi} i Karayi}. Mislim da je Milo{evi} ipak dalekovidiji bio od wih i da je
u tim kqu~nim situacijama znao {ta Me|unarodna zajednica ho}e da
podrì, ali da to rukovodstvo Republike Srpske nije prihvatilo. To
je moje mi{qewe. [ta su oni izme|u sebe dogovarali, kako je to i{lo
oko strate{kih odluka, ja to ne znam zaista. Recimo, znam situaciju
oko Gora`da da je Milo{evi} velike napore zaista ulagao da se uspostavi mir, ali to oni nisu hteli. Svi su lagali. On nije bio ~ovek pouzdan za bilo kakav dogovor, Mladi}.
Istraìteq: Da li se on sastajao sa drugim pripadnicima rukovodstva?
Jovica Stani{i}: Mladi} ili?
Istraìteq: Da, Mladi}.
Jovica Stani{i}: Vojnici su ~udo. On je imao kontakata po Srbiji, ali mislim da je vi{e imao kontakata sa poslovnim qudima i da
je traìo pomo} za Vojsku. Naro~ito je bilo nagla{eno wegovo interesovawe za poku{aj da se dobavi oru`je iz Rusije. Mislim da je boravke ovde koristio da traì poslovne qude koji bi mu pomogli u tome. Mislim da je imao i kontakte preko obave{tajnih struktura Vojske sa ruskom stranom u poku{aju da se do|e do oru`ja. Imao je kontakte sa dosta qudi. Najpoznatiji je slu~aj wegovog prijateqa u Mo553
skvi Lazara Kova~evi}a koji je ubijen u Moskvi, ja mislim 1993. ili

1994. godine, ja znam da sam imao problema sa {efom KGB-a tada, sa
gospodinom Stepa{inom. Ja sam bio u zvani~noj poseti tada. Bio sam
u zvani~noj poseti i on je pitao za taj slu~aj. Ja sam mu rekao da smo
mi upozorili qude da se sa Kova~evi}em ne radi, da je to jako lo{e.
To nema veze sa civilnim slu`bama. Mi }emo im pomo}i u istrazi
oko tog ubistva i ja sam mu zaista pomogao oko te istrage, jer je ubijeni imao vezu sa nekim Makedoncem i kad smo imali podatke o wemu
mi smo, ja sam li~no te podatke dao, jer sam znao da svaki taj incident
moè da naru{i me|unarodnu poziciju Srbije jer svi vezuju Mladi}a
za Srbiju i srpsku vojsku, Vojsku Jugoslavije. To bi bilo lo{e.
Istraìteq: Kakav je va{ odnos bio sa Mladi}em?
Jovica Stani{i}: Uglavnom vrlo, vrlo distanciran, vrlo distanciran. Ja sam odnose sa wim, zna~i potpuno distancirao kad nas je
doveo u situaciju oko pilota, mi smo zamalo poginuli, ja i Peri{i}.
On nas je napravio budalama da do|emo, negde u Hercegovinu da pregovaramo oko pilota i tek kad smo do{li tamo on je rekao da pojma
nema, neko ih je oteo.
Prevodilac: Neko ih je...?
Jovica Stani{i}: Neko ih je oteo. Mi smo se vra}ali helikopterom i u{li smo u zale|ivawe i zamalo nismo pali. Drugi sukob sam
imao oko taoca. On je bio protiv, on je napravio jedan svetski skandal sa tim. Ajde on {to je napravio, to je i{lo po Srbiji, ali rekli
smo da }emo o tome razgovarati posebno.
Istraìteq: Da. Koliko puta i koliko ~esto ste se nalazili sa
Mladi}em?
Jovica Stani{i}: Ja sam ga video nekoliko puta, zna~i video sam
ga oko pilota, oko taoca, oko taoca dva puta sam ga video. Zna~i pre
operacije, u toku operacije i posle operacije, jer sam se pla{io da
}e nas oni napasti negde i video sam ga nekoliko puta u Beogradu, jedan put u bolnici dok sam ja leào i mislim da je to sve.
Istraìteq: Osim tih slu~ajeva kada ste se nalazili na nekom
tom konkretnom doga|aju, da li ste se neformalno sastajali, da li ste
imali neku dobit?
Jovica Stani{i}: Ne, nikada.
Istraìteq: Da li ste imali neke dodatne kontakte sa wim?
Jovica Stani{i}: Nikada. Mi nismo imali komunikaciju slu`beno, nikakvu.
Istraìteq: I sad op{te pitawe {to se ti~e Vojske Republike
Srpske. Dali ste nam neke informacije o, kako ste rekli, kako su bili pla}eni oficiri recimo od strane Hrvatske i Jugoslavije i o redovitim kontaktima izme|u Milo{evi}a i Mladi}a. Prema onome
{to ste vi vidjeli, koliko, u kojoj mjeri mislite da je Vojska Republike Srpske bila autonomna prema Vojsci Jugoslavije?
Jovica Stani{i}: To je te{ko pitawe. Oni su bili vojska, formalno su odgovarali svojoj vladi, ali su oni godinama bili deo jednog
554
jedinstvenog mehanizma. Ko sad to moè odgovoriti. Ja ne mogu. Ali,

izviwavam se, ne znam koliki je uticaj, ali siguran sam u jednu stvar,
da bez obzira kakve mi odnose imamo ovde, siguran sam u jednu stvar,
da ideje o granatirawu Sarajeva, {ta ja znam, o Srebrenici ili napadu na Biha}, na za{ti}ene zone nisu bile odavde. To je wihova stvar.
Istraìteq: Da li mislite da su ideje za odre|ene akcije kao one
{to ste sad spomenuli do{le iz same Vojske Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Ne, ne.
Istraìteq: Ali {ta moète re}i u pro{irenom smislu, da li
mislite da je bilo, recimo {to se ti~e podr{ke koju je Vojska Jugoslavije dala Vojsci Republike Srpske, da li je to bio jedan proces koji je zaduìla?
Jovica Stani{i}: Pa sigurno, od po~etka do kraja.
Istraìteq: Da li mislite da je Vojska Jugoslavije, pogotovo General{tab Vojske Jugoslavije imao uticaj u operacijama Vojske Republike Srpske i duìh kontakata?
Jovica Stani{i}: Ja to ne znam, zaista. Mislim da neposredno na
operaciju nisu imali uticaj. Mladi} je vrlo sujetan ~ovek.
Prevodilac: Kakav?
Jovica Stani{i}: Sujetan. On je ~ovek zaqubqen u sebe, ima visoko mi{qewe o sebi. Sumwam da bi on dozvolio da mu neko tamo planira operaciju, ali to je vojna stvar, to je te{ko re}i.
Istraìteq: Opet mo`da ne moète dati odgovor na ovo pitawe,
ali ja }u vam ga postaviti u svakom slu~aju: za{to bi Vojska Jugoslavije i daqe investirala velikim koli~inom novaca, qudstva i opremom i svime drugim u Vojsku Republike Srpske ako nema kontrolu
nad operacijama Vojske Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Mislim da to pitawe ba{ i ne stoji. Ne mogu
da, ne moè se to kroz novac gledati, odnos je mnogo sloèniji. Ovde
se govori o nacionalnim stvarima. Na kraju krajeva, nije to novac General{taba.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Neko je uporan, ne znam {ta se de{ava. Moèmo li da zastanemo.
Istraìteq: Sad je 11 sati i 40 minuta.
(Posle pauze)
Istraìteq: Sada je 11 sati i 55 minuta. Razgovor se nastavqa.
Gospodine Stani{i}, budu}i da smo sad imali pauzu upozorewe koje
smo vam prije davali jo{ uvek vaì. Da li razumete?
Istraìteq: Slede}a tema o kojoj bih razgovarao sa vama je o
srpskom Ministarstvu odbrane. Za{to se formiralo srpsko Ministarstvo odbrane?
Jovica Stani{i}: Ja to ne znam.
Istraìteq: Da li moète nam re}i kako je formirano i kako je
funkcioniralo?
Jovica Stani{i}: Uop{te, ta institucija je vrlo daleko od na{e
555
slu`be. Mislim da je to, da je to sve sfera jedne vojne doktrine i vojne politike. Ja ne znam {ta se tada u politi~kom vrhu zemqe de{avalo, tako da ne mogu ni da kaèm zbog ~ega je Ministarstvo odbrane
formirano.
Istraìteq: Zbog va{eg poloàja, naravno ste imali informacije kako je to ministarstvo u~estvovalo u ratu u Hrvatskoj i u Bosni. Moète li nam ne{to re}i o tome?
Jovica Stani{i}: Vrlo malo, vrlo malo. Da li mislite na federalno ministarstvo?
Istraìteq: Srpsko Ministarstvo odbrane.
Jovica Stani{i}: Ja sam vam rekao u prethodnim razgovorima da
je 1991. godine i 1992. godine na nivou Ministarstva odbrane postojala nekakva koordinacija oko krizne situacije u Hrvatskoj. Nisam
nikada prisustvovao formalno tim sastancima, jer je ministar i{ao
i {ef Slu`be. Kasnije su te informacije, koordinacije, ja ne znam
za wih da su se odràvale. Oni su bili vezani za Vladu i drugom linijom prema Vojsci i mi nismo sa wima imali kontakte, nismo znali
koga finansiraju, {ta imaju, kako rade, malo jako. Zvu~i ~udno, ali
to je tako.
Istraìteq: Spomenuli ste i prije tu vojnu liniju. [ta vi podrazumevate pod vojnom linijom?
Jovica Stani{i}: To je Ministarstvo odbrane savezne, General{tab, wihove slu`be, Ministarstvo odbrane i Teritorijalna odbrana. To je ta vojna linija.
Istraìteq: Da li znate koji su bili, ovaj, ministri tog srpskog
Ministarstva odbrane?
Jovica Stani{i}: Znam.
Istraìteq: Da li nam moète re}i ko su to bili?
Jovica Stani{i}: Bio je admiral Joki}, general Simovi} i general Marko Negovanovi}. Me|utim, moja poznanstva sa wima su potpuno bezna~ajna i povr{na. Koliko se se}am, general Joki} je bio kratko vreme i oti{ao je za komandanta vojno pomorske oblasti, a danas
ide u Hag, koliko sam obave{ten. General Simovi} ja ne znam ni odakle je do{ao. ûo sam jednom od Milo{evi}a dolazi najboqi srpski general. Mi smo se smejali, on je bio sa kapetanom Draganom da
pravi vojsku. Posle toga je to iza{lo u novinama, u Politici, u vojnom listu. Mi smo ga pustili, mi smo pustili kao Slu`ba i on je morao da ide. General Negovanovi}, taj nas je mrzeo vi{e nego {to moè zet da mrzi ta{tu. Da li ste preveli direktno?
Prevodilac: Direktno ne zna~i ba{ to.
Jovica Stani{i}: Direktno ne zna~i ni{ta, jel? Izviwavam se.
Zna~i, s wim nikakav nismo imali kontakt, on je vodio svoju politiku. On je spadao u najtvr|e krilo vojno, ortodoksan jedan ~ovek.
Istraìteq: Simovi} i Negovanovi} kakva je to vojska bila
koju su oni poku{avali stvoriti?
Jovica Stani{i}: Te{ko je to re}i. Ministarstvo odbrane je jedno telo izvu~eno van realne situacije. Oni su okrenuti TO-u uglav556
nom. To je iz na{e doktrine o op{tenarodnoj odbrani kao narodna

vojska. Morate uzeti i te na{e kwige.
Istraìteq: To je Sekretarijat za narodnu odbranu predvodio?
Jovica Stani{i}: Da. To je iz wihovog vremena. Dugo je stvarano,
imali su velike koli~ine oru`ja pod svojom kontrolom. Po mom mi{qewu, to je jedan od velikih uzroka gra|anskog rata kod nas. Oru`je koje se nalazilo na terenu dovoqno je da jedan kriminalac uzme
oru`je i to je haos.
Istraìteq: Kako mislite da su oni do{li do tog oru`ja?
Jovica Stani{i}: Pa to svi znaju. Jednostavno su u{li svi u svaki magacin. To je bila anarhija.
Prevodilac: Nisam ~uo sad ovo zadwe.
Jovica Stani{i}: To je anarhija bila jedna. Svako je u{ao u stanicu milicije i uzeo {ta mu treba, slu`bene legitimacije, pe~ate i
tako daqe i tako daqe. U{li su u magacin TO-a, unutra ko zna {ta sve
ima, oprema i tako daqe. Ja ne znam mnogo o tim magacinima, ali znam
da su tu bila osnovna, mislim operativna vojska je imala svoje magacine, TO je imao svoje magacine. Recimo, Hrvati su u Doqanima tada
sam ~uo, to je obave{tajna informacija, to je u zapadnoj Slavoniji, da
su nekoliko desetina hiqada uzeli kala{wikova ili {ta ja znam u
velikim magacinima u Bosni. To su ogromne koli~ine oru`ja u kasarnama, najmawe u policijskim stanicama. Policijske stanice su imale aktivni i rezervni sastav i on je imao oru`je samo za taj rezervni
sastav. To je malo u odnosu na TO.
Istraìteq: Kakvi su bili odnosi izme|u srpskog Ministarstva
odbrane i kapetana Dragana i qudi oko kapetana Dragana?
Jovica Stani{i}: Ja sam vam ve} to rekao. Kapetan je jedan avanturista. Do{ao je do Radmila Bogdanovi}a, a ministar, znate {ta, i
ja sam te{ko dolazio do ministra i Radmilo Bogdanovi} ga preporu~uje za Knin i {aqe ga u Knin bukvalno istovremeno se vi|a u Ministarstvu odbrane, pa videli ste iz onog papira. Mi to tada nismo znali, zaista to nismo znali. Zna~i, oni su u nedostatku qudi ne{to radili i oni su uzeli wega u za{titu, kapetana Dragana. I su{tina je,
kad su qudi iz Knina, uglavnom su to qudi dobrovoqci, ne uglavnom,
sve su to qudi dobrovoqci koji su se vratili sa wim iz Knina. Svi su
èleli da budu na vezi sa Ministarstvom odbrane, sa Dràvnom bezbedno{}u. U stvari, to su nesre}nici koji su bili na tim rati{tima.
Sve stranke su slale, mi smo morali da ~ujemo {ta je to i recimo ju~e sam ~uo isto kad sam razgovarao oko ovoga, pitao sam za tu nacionalnu bezbednost kako se zvao taj Jajo komandant. Odnosi Srbije i
tog dela vrlo su bili bliski. On je sam {tampao neke legitimacije u
na{em trezoru, Boga mi, tako sam ju~e ~uo.
Istraìteq: Koga sad?
Jovica Stani{i}: Govorim o toj nacionalnoj bezbednosti u Hrvatskoj, ali svi su imali voza~ke dozvole, svi su imali saobra}ajne
dozvole, opqa~ka se stanica milicije i svi imaju dozvole.
Istraìteq: Da li je srpsko Ministarstvo odbrane imalo ulogu
557
u naoruàvawu odnosno snabdevawu kapetana Dragana i wegovih qudi?

Jovica Stani{i}: Ja ne znam {ta je sve od wih dobio, ali on je
uzimao gde je stigao. On je tada ve} poznavao i [ainovi}a. On je vrlo prodoran bio. Naravno, najlak{e im je bilo da kaù da stoji srpska Udba i Dràvna bezbednost iza toga, ali on gde god je mogao oni
su uzimali. Ja ne znam sve {ta su oni dobili. Videli ste iz onog papira da su organizovano radili.
Istraìteq: Kakva je bila uloga srpskog Ministarstva odbrane
u vezi sa Arkanom i wegovima?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da je presudno uticala na odlazak
Arkana u Slavoniju veza Radmila Bogdanovi}a i srpskog Ministarstva odbrane, presudno. Apsolutno, apsolutno mislim da je presudan,
jer mi sa Arkanom nismo imali nikakve veze. Naprotiv, srpska Dràvna bezbednost se klonila toga. To sam vam objasnio, ali Radmilo
Bogdanovi} je tada bio ministar i {ta smo mi mogli tada, ja sam tada bio pod istragom, visilo mi je o koncu da me izbace iz Slu`be. On
je kucao u Ministarstvu odbrane kad je hteo da u|e i pored toga on nije mogao da u|e u isto~nu Slavoniju, a to }ete ~uti, jer nisu hteli da
puste ni SPO. Linija policije je bila ispravna u isto~noj Slavoniji, ali on je u{ao u Slavoniju. Zna~i, Radmilo ga je poslao. On je kod
nas sa Goranom dobio erdutski centar. Tamo je bila policija i on je
isterao policiju.
Istraìteq: Naravno, Arkan i qudi koji su radili zajedno sa
Arkanom su trebali zna~ajnu podr{ku i oru`je i pomo} i radili su
na takvim podru~jima kao {to su u Hrvatskoj. Da li znate kako se to
organiziralo?
Jovica Stani{i}: Sa Arkanom?
Istraìteq: Da.
Jovica Stani{i}: Pri~ao sam vam pro{li put. Ja mislim da je
Ministarstvo odbrane otvorilo wemu magacine preko Radmila Bogdanovi}a i rekao sam vam da smo imali ~ak jednu akciju da ih pohvatamo. Mi smo bili qudi od zakona. Kako da vam kaèm, mi smo bili,
vrlo legalisti~ki smo se pona{ali, vrlo profesionalno i kad smo
~uli da je Arkan dobio oru`je, mi smo razmi{qali o na{oj bezbednosti pre svega u Srbiji, ne u Hrvatskoj, u Bosni. Ja se ne se}am uspeha te operacije, ali ja mislim da smo mi to oru`je zaplenili svo. Pazite, to su magacini TO-a. Rekao sam i da prvo oru`je kad je oti{lo
u Hrvatsku, da smo po brojevima na{li da je to iz Saveznog instituta bezbednosti.
Istraìteq: Objasnili ste ne{to u detaqima kako je oru`je Teritorijalne odbrane bilo predano wemu. Mene zanima uloga srpskog
Ministarstva odbrane u naoruàvawu Arkana i drugih paravojnih
formacija.
Jovica Stani{i}: Oni su imali ogromne koli~ine oru`ja.
Istraìteq: Jesu li ih oni dobili preko srpskog Ministarstva
odbrane ili MUP-a?
558
Jovica Stani{i}: Apsolutno Arkan nikad nije dobio preko

MUP-a nijedno oru`je, niti jedno. Mi smo bili tada potpuno, mi smo
wegovu aktivnost pratili kao Slu`ba. Ni iz Javne bezbednosti nije
niko, ali ~im je pre{ao preko on je radio {ta je hteo. Oni mogu uzeti od vojske, od policije, od TO-a, od koga god ho}ete. Tamo je bilo
oru`ja koliko god ho}ete. Ali wegove prve kontakte, ja ne znam {ta
se de{avalo tu, ja ne znam {ta se de{avalo u Ministarstvu odbrane
kad su oni wega, kad je Radmilo do{ao iz Ministarstva odbrane u
MUP, ali ja ne mogu to sada da, ja ne mogu detaqe o tome da kaèm.
Istraìteq: Ju~e smo rekli da se ~inilo da je Arkan imao najsuvremenije oru`je, u ponedeqak, ispri~avam se, u petak govorili ste
o starom oru`ju kao {to su tompsoni koji su bili iz magacina Teritorijalne odbrane, dakle, otkud sad to novo suvremeno naoruàwe?
Otkud to, kako je to stiglo tu, posebna vozila i uniforme i oprema?
Jovica Stani{i}: On je bio vrlo, vrlo ve{t i sposoban. Svi su se
tada u zemqi takmi~ili nekoga da finansijski podrè i u zemqi i u
inostranstvu, ali ja zaista ne znam ni{ta o wegovom naoruàvawu savremenim oru`jem. Mo`da neko zna od mojih obave{tajnih qudi, ali
ja zaista ne znam.
Istraìteq: Kakvi su bili odnosi izme|u srpskog Ministarstva
odbrane i Vojske Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Malo znam o tome. To je ve} Marko Negovanovi}, koji je iznikao iz Slu`be bezbednosti, potpuno zatvoren ~ovek,
bio je visoki oficir Uprave bezbednosti Vojske. Vrlo rigidan prema nama. Ne znam o wemu ni{ta vi{e. To se sve de{avalo unutar vojne strukture.
Istraìteq: Moète li nam re}i ne{to o odnosima izme|u srpskog Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srpske Krajine?
Jovica Stani{i}: To sam ve} odgovorio, ja mislim. To je bila
1991. godina, mislim da su oni imali aktivnu ulogu.
Istraìteq: Koliki utjecaj ili kontrolu je Milo{evi} imao na
Negovanovi}a?
Jovica Stani{i}: Milo{evi} se uvek drào zatvoreno. Te{ko je
to re}i.
Istraìteq: Da li znate, da li je Milo{evi} imao zna~ajan uticaj na Negovanovi}a?
Jovica Stani{i}: Uop{te, ja malo znam o wegovim susretima sa
Negovanovi}em.
Istraìteq: Da li ste vi videli ne{to {to bi uputilo na to da
je Milo{evi} izvr{io efektivnu kontrolu nad srpskim Ministarstvom odbrane?
Jovica Stani{i}: Pa ono {to je vidqivo bila, bilo je jedna vojna ve`ba teritorijalnog sastava u organizaciji, vaqda, Ministarstva odbrane, ali ne se}am se ni gde je bilo, ne se}am se ni tog vremena, znam da je na televiziji bilo prikazano.
V000-3547 (2 od 2)
559
Jovica Stani{i}: To je bilo recimo 1991, mo`da 1992. godine. U

svakom slu~aju mogu}e da je bilo 1992. u leto ili u prole}e, ali mi
nismo pozivani na takve... to je bila Vojska sve.
Istraìteq: Da li znate ne{to o odnosima izme|u Milo{evi}a
i Joki}a ili Simovi}a?
Jovica Stani{i}: Ne. Ja jako malo znam o wima.
Istraìteq: Da li znate ne{to o vezama izme|u srpskog Ministarstva odbrane i drugih paravojnih formacija kao {to su {e{eqevci i Beli orlovi?
Jovica Stani{i}: [e{eq je tada imao bliske odnose sa Vojskom
koliko se ja se}am. Me|utim, mi smo malo imali o wemu, da sada konkretno o tome govorim, ali znam da je imao, da je stranka, da je on li~no imao vrlo bliske odnose sa Vojskom. Morate razumeti situaciju
to vreme. Vojska nije mogla da popuni svoj aktivni sastav. Bilo je
mnogo odustajawa i beàwa. Wima je svako ko je bio dobrovoqac bio
dobrodo{ao. Radikalna stranka je bila vrlo organizovana tada i oni
su imali jednu {iroku kampawu slawa dobrovoqaca tamo ne{to preko, ne{to Vojsci i tako daqe. Bilo je vrlo komplikovano vreme. Vojska je uzimala sa svih strana koga je mogla da uzme i podràvala je to.
Ona je trebala da vodi rat, kako kada nema vojnike. Oni su ih regrutovali iz tih stranaka. Imali su svoje centre za obuku. Jedna od tih
je i kapetana Dragana, ali nije tu kapetan Dragan najva`niji. Da ne
preterujemo u tome, on je samo uspeo da javno publikuje to {to je radio i da pravi cirkus od toga, ali Vojska je imala svoje kampove, ja ne
znam gde i iz stranaka su dolazili tu. To vreme je vrlo dramati~no.
Istraìteq: Rekli ste da su neki i{li preko, a neki su i{li u
Vojsku. [ta mislite kad kaète da su neki i{li preko?
Jovica Stani{i}: Dobrovoqci, i{li su preko, to je masovna pojava bila. Da, da, i u Hrvatsku i u Bosnu, masovno su odlazili, uglavnom preko stranaka. Oni, mislim ja sad ne mogu da kaèm koliko je
tih grupa bilo, mogle su slu`be koje se time bave s kojim sve nazivima i tako daqe. Tu je bilo partijskih aktivista, kriminalaca, avanturista, tako da je ve} tada, odmah tamo su nastajali problemi kod policijskih organa, i to policije koje nisu bile ~vrste i konstituisane i onda tu do|e grupa od 50, 100 qudi, donesu slu`bene legitimacije, kaù mi smo, {ta ja znam, vojska ili SUP ili... Mi smo imali
stra{nih problema s tim. Se}am se da smo jednu grupu zajedno sa policijom Republike Srpske uhvatili i sudili. To je bila grupa nekog
Vu~kovi}a. Znam da smo zajedno radili, detaqa se ne se}am, ali mislim da je taj ~ovek jo{ uvek u zatvoru, da smo ga sudili zbog ratnih
zlo~ina. Jedna grupa je i{la, [e{eqeva, u zapadnu Slavoniju. SPO
je i{ao u Gospi}, grupa Gi{kina. Pokret za Jugoslaviju {aqu u Sisak i Baniju. Deo qudi odavde Srba prelazi u Zvornik. Deo [e{eqevih ide u isto~nu Slavoniju. Haos.
Istraìteq: Kako je to bilo organizirano, za{to nije bilo tako da, recimo, tri grupe su do{le u jedno mesto a niko nije do{ao na
drugo mesto?
560
Jovica Stani{i}: Haos u zemqi je bio, haos potpuni.

Istraìteq: Kako su oni znali ko treba i}i u drugu zemqu, kako
su oni znali gde treba da budu najboqe raspore|eni?
Jovica Stani{i}: Nema tu najboqe, to je sve na slepo ra|eno. Nikakvih tu organizacija nije bilo, samo ~ujete da su neki pre{li tamo, da su napravili neka ~uda po zapadnoj Slavoniji. To je za nas inostranstvo. To je Vojska mogla znati po{to je bila utemeqena svuda,
ali mi smo mala slu`ba, na{a obave{tajna uprava je jako mala.
Istraìteq: Da li znate da su kriminalci bili oslobo|eni da
bi, ovaj, oti{li boriti se u Hrvatskoj i u Bosni?
Jovica Stani{i}: Verujte da to ne znam. MUP to nije uradio. Ja
to zaista ne znam.
Istraìteq: Rekli ste, vi ste pre spomenuli da su te grupe bile
sastavqene od avanturista i kriminalaca. Kako ste mislili onda
kriminalci?
Jovica Stani{i}: Kriminogenog, kriminogenog, sklonih kriminalu, koji su imali razne prekr{aje ovde, osu|ivana lica. Ova grupa,
ova grupa u Zvorniku, oni su se predstavqali kao pripadnici MUPa, wih je bilo 70. Onda su oni nama javili, mi smo proverili da se ne
radi nio kome i onda su ih pohapsili i predali su ih nam. Se}am se
da smo imali velikih problema da na|emo svedoke koji bi tad u to
vreme svedo~ili da je taj Vu~kovi} izvr{io zlo~ine, ali smo uspeli.
Mislim da je dobio 14, 15 godina zatvora.
Istraìteq: Kako se zvala ta grupa?
Jovica Stani{i}: Mislim da su, ne mogu da se setim sad. Znam da
je Vu~kovi}, Repi} se zvao, grupa su bili Ose ili ne{to sli~no, ne
mogu da se setim. Ne, ne mogu. Mo`da Ose, ne znam.
Istraìteq: Kada je to bilo?
Jovica Stani{i}: Mo`da 1993. godine ili 1994.
Istraìteq: Ko je, od te grupe od 70, koliko wih je bilo uhap{eno?
Jovica Stani{i}: Ja ne mogu da se setim detaqa. Znam da smo mi
imali velike probleme, ne mogu da se setim detaqa. Znam da smo imali velike probleme da na|emo svedoke.
Istraìteq: Da li je iko oti{ao u zatvor osim Vu~kovi}a?
Jovica Stani{i}: Vrlo je te{ko bilo pribaviti dokaze da neko
svedo~i protiv. Mi smo druga dràva, nije na na{oj teritoriji. Treba ~oveka privoleti da govori, ovaj, nisu vam dostupni. Ja, ovaj, mnogo je doga|aja bilo, ali se se}am da smo jedva to isterali. Sli~no kao
{to je sa Luki}em bilo. Mi smo ogromne napore ulagali da do|emo do
wega i to je bila, zaista, mislim, mi smo na najvi{em dràvnom nivou i{li, traìli da nam ga u~ine dostupnim da ga osudimo. Jedan
put, jedan put smo, zna~i, i{li [ainovi}, Stoj~i} i ja, i{li smo sa
najvi{im rukovodstvom Republike Srpske da se vidimo na Drini tu
na Malom Zvorniku. Mislim da je bilo i vojno rukovodstvo wihovo.
Se}am se da je bio general Tolimir sigurno. Mi smo znali da je vojska logisticirala wega, taj masakr, da su mu dali, mi smo mu dali ka561
mion i {ta ja znam. Znaju to tamo, ja ne znam detaqe, ali znaju to qudi. I mi smo imali veliki pritisak javnosti ovde da su nam oterali
na{e gra|ane i pobili, muslimane. Se}am se dobro jer nam se tad helikopter zapalio, morali smo da se vratimo kolima, ali oni nisu
hteli da ~uju, oni nisu hteli sa nama da razgovaraju.
Istraìteq: Ko je ovaj Luki}?
Jovica Stani{i}: To je Luki} koji je ubio onu grupu muslimana,
koji je okrivqen za grupu u Severinu, u [trpcima iz voza {to je pobio muslimane.
Istraìteq: Rekli ste [trpci?
Jovica Stani{i}: [trpce, [trpci, ali nismo mogli da ih dobijemo tada, [trpci.
Prevodilac: Samo, bilo je jedno pitawe u sredini, koje nisam
uspeo prevesti.
Istraìteq: Za{to te granice nisu bile zatvorene da bi onemogu}ili tim qudima da pre|u u Hrvatsku i u Bosnu?
Jovica Stani{i}: Granice su bile vrlo labave, skoro da nisu postojale, nije bilo carine, to je bilo kao jedna teritorija.
Istraìteq: Ali da govorimo sada o velikoj operaciji, o stotinama vojnika zajedno sa opremom i municijom. Sigurno su MUP i Vojska mogli ne{to napraviti?
Jovica Stani{i}: Pa to je sad stvar, nije pitawe za mene znate,
stvar je dràvne politike.
Istraìteq: [ta se dogodilo kad su ti qudi bili raspodeqeni
po Bosni ili po Hrvatskoj, raspore|eni?
Jovica Stani{i}: Pa to je, mislim, previ{e op{irno pitawe.
Neko je na{ao, neko je na{ao vezu sa Vojskom, dobio podr{ku Vojske,
neko je na{ao mesto u SUP-u, neko je proteran.
Istraìteq: Jesu li oni bili pod lokalnom kontrolom ili su
oni bili pod kontrolom Beograda?
Jovica Stani{i}: Nisu mogli bili pod kontrolom Beograda nikako. Ko je mogao tamo kontrolisati, na kakav na~in. Oni su bili
uvek pod kontrolom lokalnih struktura, ili vojske ili policije.
Istraìteq: Spomenuli ste Vu~kovi}a i Luki}a kao primjer
dvoje qudi koji su bili uhap{eni. Za{to ba{ ta dvojica od svih qudi koji su tamo bili i svih tih zlo~ina koji su se dogodili?
Jovica Stani{i}: Vidite sad, to su bili te{ki zlo~ini za koje
smo mi saznali. Zna~i, ta grupa Vu~kovi}a, koliko se se}am, oni su
bili od [e{eqa se odvojili, jednostavno Vu~kovi}. Oni su dole detektovali i javili nama da se predstavqaju da su uz podr{ku dràvne
strukture i onda su, zna~i organi su dole detektovali da su radili
razne zlo~ine, radili zlo~ine ne kada su bili u borbi nego da su civile, {ta ja znam, ne se}am se vi{e detaqa, ali to je bilo kao sa Luki}em. To je bio jedan drasti~an ~in, znali smo za zlo~ine. Rekao sam
vam, iako se on pravdao, koliko ja ~ujem, da su pre toga Srbe, 17 Srba
muslimani ubili, pa se on osvetio, ali to sad nije va`no. Mislim, za
mene sad to nije bitno. Ali vidite ovo, izviwavam se, kod Vu~kovi}a
562
je MUP sara|ivao sa nama, ali kod Luki}a Vojska nije htela da ga da.
Nikad mi nismo mogli sa Vojskom da ra{~istimo nijednu stvar i da
na|emo zajedni~ki jezik da se pona{aju qudi u skladu sa zakonom, sa
konvencijama i tako daqe, ènevskim.
Istraìteq: Kao {to sam malo pre rekao, ova tema o srpskom
Ministarstvu odbrane, ti~e se Hrvatske kao i Bosne. Ja sam hteo pitati sad Vladimira Zuroa da li je on hteo ne{to pitati u vezi s time.
Istraìteq Vladimir Zuro: Ne, nemam pitawe, samo ho}u ne{to
da razjasnite. Vi ste rekli da ste vas trojica i{li do granice kad ste
i{li pregovarati. Dakle, vi ste bili, [ainovi}...
Jovica Stani{i}: [ainovi}, zamenik ministra Stoj~i}.
Istraìteq: Dakle, Radovan Stoj~i} Baya?
Jovica Stani{i}: Mi smo traìli da nam se isporu~i Luki}.
Oni nisu hteli da daju. Ne znaju oni gde je, pojma oni nemaju {ta se desilo, mislim.
Istraìteq: Samo jo{ jednu stvar da razjasnimo. Vi ste spomenuli SNB, dakle.
Jovica Stani{i}: Ja ne znam kako se zovu, ja sam ve} i to zaboravio.
Istraìteq: Ali, vi ste rekli da je {ef oti{ao tiskati ove legitimacije.
Jovica Stani{i}: Kad sam ~uo, ovih dana sam se interesovao, po{to ste me vi pitali za wih, ja sam se interesovao ko su oni. Vi }ete
vi{e podataka imati od ~oveka koji }e s vama razgovarati, ali znam,
~uo sam da je to slu`ba koju je formirao Goran Hayi}, da je iskqu~ivo wemu odgovarala i da su ve}inu ubistava u Daqu, kod Daq planine
oni uradili, i to ne u ratnim dejstvima iz ideolo{kih razloga nego
iz koristoqubqa i zato morate to da, mislim treba da tu stvar razjasnite. To je jedna mra~na stvar i taj je ~ovek mra~an isto. Ja ne znam
sad kako se zove, znam samo da je Jajo imao nadimak, ali to qudi koji
su radili obave{tajno sigurno znaju boqe. Meni to nije bilo va`no.
Doga|aji su bili dramati~ni, bavio sam se svojim poslom u Srbiji,
ali }ete imati sve detaqe, sutra }e vam ~ovek re}i sve o tome: kako
su bili organizovani, za koga su bili vezani, kako su funkcionisali,
{ta su im ciqevi bili, u kojim su mestima bili. Verovatno vi imate
podataka, ali je dobro da ~ujete ovo.
Istraìteq: Ja nemam vi{e pitawa.
Istraìteq Donald ODonel: Slede}a tema o kojoj bih ja razgovarao sa vama je vo|stvo bosanskih Srba. Najprije, {ta nam moète
re}i o kontroli koju je Slobodan Milo{evi} imao nad odlukama koje su vo|stvo bosanskih Srba donijeli?
Jovica Stani{i}: Mnogo je odluka bilo. Ne znam na {ta mislite.
Istraìteq: Mislim na ono op}enito, na ono {to ste vi vidjeli
od prvih vi{estrana~kih izbora 1991, 1992. godine; kakva je veza izme|u Milo{evi}a i Karayi}a, izme|u Milo{evi}a i Kraji{nika i
563
veze koje je Milo{evi} imao sa drugim pripadnicima vo|stva i uticaj koji je on imao na to?
Jovica Stani{i}: Ja }u poku{ati da vam to, ono {to mogu ja, kako sam ja video stvari. Mislim da tu treba praviti razliku izme|u
odnosa Milo{evi}a sa SDS-om i sa svojom strankom koju je tamo napravio. Zna~i, u vreme nastanka krize on je imao odnose sa Karayi}em i Kraji{nikom prevashodno i Nikolom Koqevi}em, pokojnim Nikolom Koqevi}em, profesorom. Kasnije je on napravio svoju
stranku tamo, SPS i svoju politiku je provodio preko SPS-a. Bez
obzira na odnose sa SDS-om, ja mislim da je on imao najte{we odnose sa Kraji{nikom, i da su to naj~vr{}i odnosi. To su odnosi koji su
se najduè odràli iako on to nije drào, drào je preko [ainovi}a. Radovan Karayi} je oti{ao juna meseca 1996. godine iz politi~kog ìvota, 4. juna, ne znam, ja sam mu taj papir uzeo.
Istraìteq: [ta je bilo sa papirom?
Prevodilac: Vi ste to ne{to rekli dok sam ja jo{ govorio.
Jovica Stani{i}: Ja sam dobio taj papir kojim se on odrekao, odrekao se posle poloàja {efa stranke i odrekao se predsedni~kih
izbora, predsedni~ke kandidature, ali to je drugi deo pri~e. Zna~i,
centralna figura je bio u odnosima izme|u nas Kraji{nik. I mi koji smo pratili tu situaciju smatrali smo to lo{im, zato {to je Kraji{nik vaìo za jednog ~oveka sa sumwivom pro{lo{}u, ortodoksnog
stanovi{ta politi~kog, ali je imao, imao je u Srbiji partnera [ainovi}a koji je bio kqu~na veza izme|u wega i Milo{evi}a. S druge
strane, Milo{evi} je imao stranku koja nije bila jaka u Republici
Srpskoj, ali u Bawaluci je bila jaka i tako je po~eo politi~ki rat.
Istraìteq: Rekli ste da ste vi dobili papire od Karayi}a da
se on odrekao politi~kog ìvota. Za{to ste vi te papire dobili?
Jovica Stani{i}: To je bila kriza koja je inicirana ameri~kom
politikom. Do{ao je Holbruk ovde i traìo je da Karayi} istupi iz
politike. To je zna~ilo da napusti stranku, da ne bude predsednik i
da ne ide na predsedni~ke izbore. Posle Dejtona su bili raspisani
izbori. To je bila velika kriza ovde. Ameri~ka strana je zapretila
sankcijama. Do{ao je, zna~i, Holbruk i do{ao je, zna~i, Yon Doj~,
{ef CIA-e, Yon Doj~, {ef CIA-e, sa istim porukama. Ja sam bio
doma}in Yonu Doj~u, a Milo{evi} je primio Holbruka. Bilo je vrlo
dramati~no. Ceo dan smo bili zajedno sa ministrom inostranih poslova i Holbrukovim timom, oni su pravili papir kojim bi on trebao da se odrekne, da iza|e iz politi~kog ìvota. Pre toga su dugo
vo|eni razgovori sa Karayi}em da iza|e iz politi~kog ìvota. Ja
mislim nekoliko meseci, dva-tri meseca. Me|utim, oni su do{li i
ostali su u zemqi, rekli su ako nema papira da on izlazi, vi }ete
dobiti sankcije. Kada je papir zavr{en, onda je meni Milo{evi} naloìo da idem na Pale. Bila je no}, bilo je vrlo opasno putovati, ja
sam i{ao helikopterom i sa UNPROFOR-om je bilo dogovoreno da
me sa~ekaju i oni su me odveli do Karayi}a. Ja sam mu dao taj papir.
To je bilo vrlo mu~no. On je potpisao papir nakon dugog razmi{qa564
wa, da se odri~e stranke, da se odri~e kandidature za predsednika. Ja

sam doneo papir i predao ga Holbruku direktno na ruke.
Istraìteq: Je li Karayi} poku{avao nagovoriti Milo{evi}a
da promjeni svoj stav?
Jovica Stani{i}: Oni su ve} bili u lo{im odnosima tada. To je
sve posle sankcija koje smo mi wima uveli, Dejtonskog sporazuma koji oni nisu preferirali i to je bilo vreme lo{ih odnosa, ali je bilo zna~ajno za Srbiju mi smo opet mogli dobiti sankcije. Taman smo
skinuli sankcije 1995. posle Dejtona, gro sankcija, najva`nije sankcije. Holbruk je do{ao sa ultimatumom, to je bilo dramati~no i onda je Milo{evi} rekao mora{ da ide{.
Istraìteq: Pretpostavqam da Karayi}, da to wemu nije bilo
drago da dobije papir od Milo{evi}a da mora svega toga da se odrekne.
Jovica Stani{i}: To je bilo stra{no.
Istraìteq: Ali nije poku{avao razgovarati sa Milo{evi}em
da ga natjera da se predomisli?
Jovica Stani{i}: Pa, ja to ne znam, ja to ne znam. Ja znam da su vo|eni razgovori vi{e puta pre dolaska Holbruka, to da. Me|utim, on
je bio vrlo tvrd.
Istraìteq: Koliko ~esto se Milo{evi} sastajao sa Karayi}em? Znam da je to bilo sad drugo vrijeme i da su se odnosi promjenili u toku tog vremena. Dakle, va{ odgovor }e sigurno sada zavisiti kada i u koje vreme.
Jovica Stani{i}: Svakako. Odnosi, koliko se ja se}am, s po~etka
rata, s po~etka rata u Bosni bili su normalni. Karayi} je dolazio
nekoliko puta ovde, jer kad bi on pre{ao granicu onda bi na{i qudi
pratili to. Ja sam znao kad dolazi. Ali ve} je, zna~i u toku rata do{lo do poreme}aja tih odnosa. Prvi je oko Vens-Ovenovog plana, drugi odlu~uju}i momenat je bio kod sankcija, kada je Srbija zavela sankcije Republici Srpskoj i zatvorila granicu. Zna~i, to je bilo avgusta meseca, jer je zatvorena granica avgusta meseca 1994. godine, do
tad je granica otvorena bila. To je odgovor na ono va{e pitawe kako
smo mogli da idemo. Mogao je da ide ko gde ho}e, kad ho}e i da nema
kontrole nikakve. Tada su zao{treni odnosi i tada su se re|e vi|ali,
retko. Znam za jedan susret po{to sam i ja prisustvovao. Bio je patrijarh tu, ceo srpski establi{ment bio je tu.
Prevodilac: Ko jo{ od TO-a? Ne, ne, {ta ste rekli?
Jovica Stani{i}: Ne TO-a. Srpska elita je bila tada u poku{aju da se urazumi Mladi} da ne bombarduje Sarajevo i da povu~e tenkove oko Sarajeva, jer je bila pretwa da }e bombardovati Amerikanci.
Zna~i, Sarajevo je bilo u okruèwu i bilo je te{ko, oru`je je tu bilo. Me|unarodna zajednica je traìla da se to skloni. Mi smo bukvalno molili jer dobijaju oni sankcije, dobijamo mi sankcije. Ceo
narod ovde pati zbog wihovog rata.
Istraìteq: Pre problema koji su nastali zbog Vens-Ovenovog
plana ili ta~nije taj Vens-Ovenov dogovor, kako mislite da je Ka565
rayi} se vidio {to se ti~e Milo{evi}a, je li on smatrao da je on bio

na istom nivou sa Milo{evi}em, kao {ef dràve, ili podle`ni ili
nadle`ni?
Jovica Stani{i}: Ja te odnose ne znam. To je bila visoka sfera
politike, ja tad Karayi}a nisam poznavao. Milo{evi} kad vodi politi~ke razgovore, on to vodi sam. Da je to ta~no, mogu vam re}i ovo,
tragi~no je za srpsku istoriju: ja sam bio u Dejtonu, ja sam u~esnik
konferencije, mi nemamo nijedne zabele{ke o wegovim razgovorima.
Godine 1878. na Berlinskom kongresu, na{ predsednik Vlade je vodio
80 eksperata, najboqih stru~waka. Nemamo nijednu bele{ku sa razgovora sa te istorijske konferencije, a to je na{a stvar mislim. Samo
vam govorim to da vam ilustrujem kako je to radio. Ko je mogao znati
{ta je on s Karayi}em razgovarao?
Istraìteq: Jeste li vi bili prisutni kada su Milo{evi} i Karayi} imali sastanke?
Jovica Stani{i}: Bio sam prisutan na Skup{tini. To je bilo januara 1993. godine.
Prevodilac: 1993. godine?
Jovica Stani{i}: 1993. ja mislim i ima, 1993. zna~i bio sam prisutan.
Istraìteq: Ja ne mislim sada na Skup{tinu, na sastanke Skup{tine, nego kada su oni ikada imali sastanke me|u sobom.
Jovica Stani{i}: Nikada. Nikada on nikog nije primao. Bio sam
prisutan kada je Kraji{nik dolazio.
Istraìteq: Da bi se video sa Milo{evi}em?
Jovica Stani{i}: Da. Bio sam nekoliko puta, ali ne mogu da se
setim. Obi~no bi to bilo, obi~no bi bilo da oni zavr{e sastanak pa
da me zovu, da me konsultuju kakva je situacija i tako daqe, kako ja vidim bezbednosnu situaciju vojnu. To sam nekoliko puta samo video u
kabinetu kod predsednika Milo{evi}a. Sa Karayi}em ja se ne se}am,
ali sam ga vi|ao nekoliko puta do sada, za vreme osloba|awa talaca
nekoliko puta. Video sam ga i ta slika moja sa wim upravo je Rojter
napravio kad smo pregovarali na konferenciji za {tampu. Ta je slika poznata, kad smo pregovarali o taocima. Video sam ga posle Dejtonskog sporazuma zajedno sa Milo{evi}em kad smo se vra}ali.
Istraìteq: Dakle, nakon Dejtona?
Jovica Stani{i}: Nakon Dejtona video sam ga. Bili smo u vojnoj
vili. Mi smo se vra}ali sa Dejtona i bosanska delegacija nije htela
da potpi{e Dejton. On je meni rekao Pohapsi ih sve, ne interesuje
me, pohapsi ih sve. Ja sam iznad Frankfurta zvao Peri{i}a i rekao
da mi obezbedi vojnu vilu. Rekao sam mu Predsedni~e, nemojte to da
radite, nije to dobro tako raditi. Kraji{nik nije hteo da potpi{e,
znao je kakav je Kraji{nik. Zovite Karayi}a da do|e da potpi{e sporazum i mi smo wih sve stavili, prespavali su u toj vili. Sutradan je
Karayi} do{ao i potpisao sve.
Istraìteq: Dakle, vi ste ih preko no}i dràli pod kontrolom.
Jovica Stani{i}: Da, da, i potpisali su i onda je Pariski spora566
zum postignut. Moja uloga je bila mirotvorna. Ja sam trebao da budem

egzekutor, a nikada nisam bio za radikalne, nikada za radikalne opcije nisam. Uvek sam bio za kompromise, ja sam muzi~ar po vokaciji,
nisam policajac. I ovaj, oni su to potpisali, zna~i kada su bili na
ru~ku, ovaj, tu onda je on rekao pa ipak je Karayi} najrazumniji Srbin. Posle toga sam ga jo{ jednom video. Imao sam puno mirovnih misija. Kada je predsednica Plav{i} raspustila Skup{tinu ona je
stra{no mrzela Milo{evi}a, ali ni nas nije mnogo volela. Ja sam to
negde tvrdio mislim 1997. godine, ima to u novinama. Ne znam da li
vas to interesuje.
Istraìteq: Ho}u jo{ malo porazgovarati o 1992. godini.
Jovica Stani{i}: Ne, ne, ok, ok.
Istraìteq: Koji je odnos Milo{evi} imao sa Karayi}em prije
1992. godine, dakle prije nego {to je usvojen sporazum?
Jovica Stani{i}: Ja to, mislim da je bio dobar odnos, ali detaqe ne znam. Pokojni Ra{kovi} je vodio SDS u Krajini. Ja o tome ne
znam ni{ta. Oni su imali politi~ke kontakte, ali ja ni{ta ne znam
o tome. To {to sam bio kontraobave{tajac, nisam bio obave{ten, ni{ta o tome nismo znali. Apsolutno. To je za nas bilo, mi smo se bavili drugim poslom, na{ posao smo radili.
Istraìteq: Koliko ~esto se Milo{evi} sastajao sa Kraji{nikom?
Jovica Stani{i}: Pa, vrlo ~esto. Prvo, Kraji{nik je bio operativni ~ovek za ekonomiju i bio je vezivan sa Vladom na{om. Naj~e{}e se sretao sa [ainovi}em i pre Dejtona i posle Dejtona. Posle
Dejtona ta je saradwa institucionalizovana kao pravnospecijalna
veza Srbije i Republike Srpske i to su bili vrlo bliski odnosi [ainovi}a i wega. Sve to nije bitno, ali mi smo kao servis, kao Slu`ba
imali jedan stav o tome. Na{i saveti Milo{evi}u su bili da ne treba da se oslawa na SDS Kraji{nikov, jer je kompromitovan i on kao
li~nost i deo stranke. Na{i obave{tajni podaci su govorili da se
treba osloniti na nove qude koji }e na}i kompromis sa Me|unarodnom zajednicom. Me|utim, oni su se tvrdo dràli toga. Ja sam imao jedan ozbiqan sukob sa Milo{evi}em povodom toga jer na{a je teza bila da se ne treba me{ati u unutra{we stvari wihovih Srba iako nije bila nikakva tajna da smo ih mi obave{tajno pomagali, apsolutno
nije bila tajna. Kako }e biti tajna, kad sam ja u~estvovao u tome da
CIA u|e na Pale, da do|e, jer je trebalo obezbediti snage ameri~ke.
Ja sam sazvao sastanak kod mene i kazao im da u Dejtonu mora to da se
uradi. Rusi su traìli svog predstavnika tamo. Ja sam ih povezao sa
ministrom. Nije nikakva tajna to.
Istraìteq: Kad je Kraji{nik oti{ao, da se vide sa Milo{evi}em 1992. godine, je li on to radio kao vo|a bosanskih Srba ili iz nekog drugog ugla?
Jovica Stani{i}: Te{ko ja sad o tome mogu, ne znam ni kad je on
postao predsednik Skup{tine, ne mogu o tome. Ne mogu o tome. Da li
je on imao kontakte kao predsednik Skup{tine ili, znam da je ve}
567
bio predsednik Skup{tine 1993. a ne znam kad je postao. Ja to ne

znam.
Istraìteq: Sada }emo imati pauzu, sad je 13 sati i 17 minuta.
(Posle pauze)
Istraìteq: Sada je 13 sati i 35 minuta i razgovor se nastavqa.
Gospodine Stani{i}u, upozorewe koje sam vam prije rekao da ne morate ni{ta re}i ako to ne èlite, to jo{ vaì. Jedno pitawe {to se
ti~e pregovora koje ste vi spomenuli u vezi sa Dejtonom. Vi ste rekli da su pripadnici srpske delegacije bili obezbje|eni preko no}i
dok Karayi} nije si{ao. Ko su bili pripadnici delegacije bosanskih Srba u to vrijeme?
Jovica Stani{i}: To je delegacija u Dejtonu. Ja imam u kwizi, mogu vam pro~itati.
Istraìteq: Kad ste spomenuli da su oni bili obezbje|eni u vojnoj vili preko no}i, to dakle, vaì za cijelu delegaciju?
Jovica Stani{i}: Celu, celu. Jedan je ~ovek iza{ao. To je gospodin Zametica. On je traìo da iza|e i ja sam mu dozvolio da iza|e.
Istraìteq: Koliko se moète sje}ati, ko je jo{ tamo bio pored
Kraji{nika?
Jovica Stani{i}: Bio je gospodin Buha, gospodin Koqevi}, bilo
je nekoliko eksperata profesora me|unarodnog prava. Ne mogu se sad
setiti, ali tu ima zapisano to.
Istraìteq: Kakva je Milo{evi}eva uloga bila u uspostavqawu
Srpske Republike u Bosni?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da je bila presudna. Mislim da je i
Dejtonski sporazum u velikoj meri napravqen Milo{evi}evim anga`manom.
Istraìteq: Ispri~avam se. Ja vas pitam, govorim sad o uspostavqawu Srpske Republike od konca 1991, po~etkom 1992. godine kakva je Milo{evi}eva uloga bila u tome svemu?
Jovica Stani{i}: Pa to je, mislim da politi~ari mogu boqe re}i, jer o tome, o krizi u Sloveniji, o krizi u Hrvatskoj razgovaralo
se na Predsedni{tvu i prelamalo se preko Predsedni{tva Jugoslavije. Ja ne znam kakva je bila politi~ka koncepcija i u kojoj meri je
on uticao na razvoj odnosa kasnije, jer su u stvari doga|aji na terenu
kasnije i opredeqivli nekakvi daqi razvoj doga|aja. Postojala je jedna ideja, ako se Slovenija odvaja i Hrvatska odvaja, to su revolucionarne granice. To nisu granice me|unarodno priznate. One su nastale 1943. godine. To nisu bile spoqne granice, nego unutra{we, revolucionarne, komunisti~ke. Zato je postojala teorija o Srbiji da treba i}i na me|unarodne ugovore iz Prvog svetskog rata, gde je Srbija
bila me|unarodno priznata i te granice ~uvati. Ali ja o tome zaista
malo znam {ta su pregovarali u Predsedni{tvu i {ta je Milo{evi}
kazao. Jovi} tu najvi{e zna, gospodin Kosti}. Ja o tome ne znam.
Istraìteq: Ali prema onome {to ste vi vidjeli, kakvu ulogu je
Milo{evi} imao {to se ti~e veze sa vo|stvom bosanskih Srba da bi
se ta podru~ja organizirala, najprije kao autonomna podru~ja i onda
568
poslije u dràvu?
Jovica Stani{i}: Pa vidite, ja ne znam ~ije su odluke uop{te za
te pokrajine, politi~ke, ja to ne znam. To su bile politi~ke odluke.
Tu ovi politi~ki qudi i wegovi politi~ki saradnici znaju o tome.
To su sigurno Jovi}, Kosti}, [ainovi} i drugi qudi koji su, jer mi to
ne znamo. Mislim, otkud znam {ta su...
Istraìteq: Vi ste nam prije rekli da je Bogdanovi} igrao
kqu~nu ulogu u pu~u protiv Karayi}a u 1993. godini u Bawaluci.
Jovica Stani{i}: To je pretpostavka. To je sumwa na{a.
Istraìteq: Moète li nam re}i, prema onome {to ste vidjeli
i prema onome {to znate, kakva je wegova uloga bila.
Jovica Stani{i}: Pa, on je posle smene ministra bio u Skup{tini, ali je imao vrlo dobre odnose sa Srbima i daqe svugde, u Skup{tini republi~koj i on je to samostalno radio. Imao je veze sa Milo{evi}em stalno. Zna~i, ose}ali smo da radi, ali {ta, ja sad to ne
znam. On je bio vrlo poznat ~ovek, vrlo operativan i vezan za vojsku.
Na{a je pretpostavka bila da je on zajedno sa tim sa levim ekstremnim snagama digao tu pobunu tamo. U su{tini, postojala je borba. Karayi} je imao gra|ansku orijentaciju. Karayi} je jedan ~ovek gra|anske orijentacije. Kaèm uslovno re~eno, konzervativnih politi~kih
shvatawa, religiozan. Supruga Milo{evi}a je komunista i tu je nastao sukob.
Istraìteq: [ta je onda Bogdanovi}eva uloga bila?
Jovica Stani{i}: On je èleo da u~ini usluge supruzi.
Istraìteq: Milo{evi}evoj èni?
Jovica Stani{i}: Da, da. Milo{evi}evoj èni.
Istraìteq: [ta je bio plan?
Jovica Stani{i}: Plan je verovatno bio da se sru{i Karayi},
Radovan Karayi}.
Istraìteq: [ta se dogodilo?
Jovica Stani{i}: Ta pobuna je smirena. Karayi} je, koliko se se}am, boravio nekoliko dana u Bawaluci i smirio je pobunu. Ali mi
smo duboko sumwali da je odavde dignuta preko Vojske.
Istraìteq: Vi ste spomenuli da je on radio nekako zajedno sa
Milo{evi}em. Ko, Karayi} ili Bogdanovi}?
Jovica Stani{i}: Bogdanovi}.
Istraìteq: Do koje mere je Milo{evi} izvr{io kontrolu nad
Bogdanovi}em?
Jovica Stani{i}: Pa, uvek je bilo apsolutno.
Istraìteq: I kako je on, kako je pokazivao tu kontrolu?
Jovica Stani{i}: Govorili smo o sukobu demonstranata opozicije 1991. godine, marta meseca. Radmilo je to proveo sve. Zbog toga
je posle morao da, poginuo je ~ovek i morao je da podnese ostavku, ali
ga se Milo{evi} nikad nije odrekao.
Istraìteq: Kakva je wegova uloga bila, odnosno kakva je wegova funkcija bila, ono {to je dao otkaz?
Jovica Stani{i}: On je bio u Skup{tini Srbije funkcioner,
569
ali ne znam, ne se}am se {ta, predsednik nekog odbora ili tako.

Istraìteq: Slede}a tema o kojoj bih razgovarao je naoruàvawe Srba u Bosni. [ta nam moète re}i, kako je to po~elo i ko je to
organizirao i ko je bio umje{an u tome svemu?
Jovica Stani{i}: Ja sam vam ve} neke osnovne principe o tome
rekao. Mislim zaista, to sam i u ono vreme govorio kad sam imao
predstavnike stranih slu`bi. Bosna je, po mom, najve}e skladi{te i
najve}e mesto za proizvodwu oru`ja. U Bosni je najve}a koncentracija fabrika municije, raketnih sredstava, komandnih mesta, magacina
TO-a. U su{tini, ona je puna oru`ja bila. Pitawe je samo bilo transfer, ko }e pre do}i do tog oru`ja. O tom procesu ja mnogo ne znam
tamo. Zna~i, ja mislim da je 97, 98 posto oru`ja, da je sa podru~ja Bosne. Oni si uzeli, Srbi su, kao i muslimani uzeli kasarne, one su bile pune oru`ja. Kad je pala odluka da se formira Vojska, zna~i, oni
su sve resurse Vojske uzeli pod svoje {to je bilo tamo. Godine 1992. i
1993. nije bilo granice. Nije bilo granice uop{te.
Istraìteq: Spomenuli ste da je Teritorijalna odbrana bila
veliko skladi{te oru`ja, ali, prije nego {to je rat po~eo izdato je
nare|ewe da se to oru`je prebaci u skladi{te Jugoslovenske narodne armije, zar ne?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam o tome ni{ta. Oni su se haoti~no
povla~ili. Oni su se haoti~no povla~ili, oni nisu mogli, oni nisu
mogli da izvuku svoja osnovna sredstva, ni magacine TO-a. To je ceo
svet video. Oni su i{li tenkovima, a nisu imali municiju, ostavili
su municiju. Mislim, ja ne znam gde su sve bili, ali znam na~elno. Me|utim, granice su ovde bile otvorene. Bilo ko je imao oru`je, mogao
im je dati. Kasnije su oni otvoreno kupovali oru`je iz Crvene zastave, zvani~no, zna~i kala{wikova koliko ima{ para toliko,
jeftini su bili, to je najve}a fabrika. Razne vrste naoruàwa, lakog
naoruàwa, pu{komitraqeza i tako daqe. Mogao je kupiti svako iz
Republike Srpske ko je hteo. A kako je to i{lo, da li je to Ministarstvo odbrane wima pla}alo, ko je pla}ao, ja to ne znam. Kako je to finansijski zavr{avano ja pojma nemam. Mogao je svako kupiti, dve godine, bilo pi{toqa, pu{ke, pu{komitraqeza, te{kog mitraqeza, raketnih baca~a i tako daqe.
Istraìteq: Napravi}emo kratku pauzu da moè promjeniti
traku. Sad je 13 sati i 53 minuta.
V000-3548
Istraìteq: Sad je 14 sati i 4 minuta. Razgovor se nastavqa. Ovo
je sad traka broj dva. Gospodine Stani{i}u, budu}i da smo sad imali
pauzu da bismo promenili traku, opet }u vam re}i da ne morate ni{ta
re}i ukoliko to ne èlite, ali ono {to kaète moè se iskoristiti kao dokaz. Da li to razumete?
Istraìteq: Isto tako imate pravo da vam bude advokat prisu570
tan ako to ho}ete.

Istraìteq: Da li ste spremni jo{ uvjek nastaviti razgovor bez
odvjetnika?
Istraìteq: Prije pauze smo razgovarali o naoruàvawu {to se
dogodilo u Bosni. Da li znate ne{to za organizaciju toga o ulozi
SDS-a u naoruàvawu Srba u Bosni?
Jovica Stani{i}: Ja to ne znam ni{ta.
Istraìteq: Da li znate kakva je uloga, ako je ikakva, koju je Mihaq Kertes imao u naoruàvawu Srba u Bosni?
Jovica Stani{i}: Ja mislim duboko nikakva. Apsolutno mislim da je to jedna politi~ka wegova promocija bila. Ne znam, on je
bio pomo}nik ministra 1991. godine u saveznom ministarstvu, znam
da su ga sada ove nove vlasti optuìle da vrati neko oru`je, neko
li~no naoruàwe, ali znam i to da je wegov advokat pruìo dokaze da
je on za sve vreme dok je tamo radio ispravno radio. On nije imao pristup nijednom magacinu. Ne znam, imao je, zna~i za vreme 1991. godine
je bio pomo}nik ministra za op{te poslove u Ministarstvu, ali oni
nisu imali neke koli~ine oru`ja.
Istraìteq: Htio bih ne{to pitati za Ministarstvo unutra{wih poslova u Republici Srpskoj. Najpre, moète li nam ne{to re}i o suradwi izme|u MUP-a Srbije i MUP-a Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Ja mogu re}i o delu Dràvne bezbednosti, jer
moramo to odvojiti, jer su to dve stvari potpuno. Oni su sara|ivali
po kriminalu, po raznim, mislim po svojoj liniji rada Javne bezbednosti, granice. Ja sam imao kontakte sa Dràvnom bezbedno{}u i to
s po~etka, zna~i, kada su oni konstitutisani kao Ministarstvo do
mene je do{ao wihov {ef Dràvne bezbednosti, ja sam se s wim znao
i od ranije, to je gospodin [kipina, Sloba [kipina. Mi smo, mislim
da je on retko dolazio, ali smo imali kontakta, imali smo. On je traìo pomo} da se konstitui{e ta slu`ba tamo. Traìo je organizacijsku pomo}, savete, razmenu informacija. To je bio jedan vrlo solidan
~ovek, miran ~ovek, isto radi u Slu`bi, bio je umeren ~ovek, umeren,
nije bio ~lan stranke nijedne i bio je vrlo pogodan za saradwu. Mi
smo razmewivali podatke stalno. Razmewivali smo podatke o mnogo
stvari, ja se sad vi{e ne se}am svega. O op{toj situaciji, zna~i, o
ratnim dejstvima, {ta se de{ava, o uba~enim teroristi~kim grupama, muyahedinima, o radikalnim muslimanima, SDA, o opasnostima i
pretwama u to vreme po prostore srpske, po naseqa. Kasnije ga je zamenio gospodin Kiots. I s wim sam imao odnose, imao sam odnose, sara|ivali smo.
Istraìteq: Moète li, molim vas, samo wegovo ime napisati?
Zbog trake, ovaj papir nismo iskoristili u petak, pa }u ja samo promeniti datum. Dakle, danas je 12. 11. 2001.
Jovica Stani{i}: Zna~i, mi smo nastavili saradwu, ja vi{e ne
znam koja je to godina bila, ali on je bio malo blizak ovim ekstrem571
nim levim krugovima ovde u Srbiji. Imao je ro|ake tu i tako daqe. Ja

sam imao rezervu. Imao sam rezervu prema wemu. Mi smo se uzajamno
informisali o svim stvarima {to se ti~e bezbednosne situacije. I
uvek je zamerao da mu nismo dovoqno pomogli. Ako razgovarate s wim
on }e vam to isto potvrditi. Zna~i, moè se re}i da smo imali potpunu saradwu, da sam imao i saradwu sa ministrom unutra{wih poslova, Mi}om Stani{i}em. Stani{i} Mi}a. On je za nas, prema oceni mojih qudi, bio vrlo ozbiqan ~ovek, bio je u ozbiqnom sukobu sa
rukovodstvom Republike Srpske, nije bio nacionalista i mislim da
je dobrovoqno napustio Ministarstvo. Puno nam je pomogao oko hvatawa, u svim situacijama koje su bile potrebne da prona|emo nekog
gra|anina na{eg, da podrì saradwu dve Slu`be, da nas obavesti o
svim doga|ajima tamo. Ja sam preko wega vrlo dobro bio informisan
{ta se de{ava. To su, otprilike, znali u rukovodstvu da smo mi u vrlo korektnom odnosu. Zahvaquju}i tome ja sam bio najinformisaniji
~ovek, zaista, u Srbiji. Naravno, imali smo i svoje elektronsko izvi|awe u tom slu~aju. Ja sam bio vrlo informisan.
Istraìteq: I te informacije da li ste prosle|ivali Milo{evi}u?
Jovica Stani{i}: Sve realne informacije on je svaki dan morao
imati, ni{ta se tu nije, ne sme se zadràti ni{ta. On je bio informisan o doga|ajima tamo.
Istraìteq: Kada se formirao taj DB u Bosni, dakle DB Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Ne znam ta~no. Ne znam to, ne mogu. Ali znam
Ministarstvo ga je formiralo posle Kutiqerovog plana, jer je Kutiqerov plan dozvoqavao da se formira svaki entitet. Tada je formirano Ministarstvo, onda je, pretpostavqam, i Slu`ba, ali ja to ne
znam. Ne znam ni moje datume, iz moje Slu`be neke.
Istraìteq: Formiralo se Ministarstvo unutra{wih poslova
koncem 1991. godine na teritoriji koja se kasnije formirala kao Republika Srpska?
Istraìteq: Da li znate, da li je DB bio formiran istom prilikom ili kasnije?
Jovica Stani{i}: Ne znam to, verujte. âk se ne se}am ni kada je
[kipina do{ao kod mene. Doga|aji su bili vrlo dramati~ni, mislim
da ne bih uop{te mogao da se setim. Ni pod pretwom smr}u ne znam.
On je do{ao, pitao me {ta da radi s predmetima. Obavestio me da su
izvukli ne{to predmeta iz Sarajeva, ja sam ga savetovao da ne dozvole da se oni politi~ki zloupotrebe kao {to smo mi ovde radili. Razgovarali smo o mnogo stvari. Mene je interesovalo to. Mislim da bi
dobro bilo i s wim da razgovarate.
Istraìteq: Kakva je bila struktura DB-a kada je formirana u
Bosni?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam wihove, ne znam detaqe, ali mislim
da je bila sli~na na{oj Slu`bi. Ali oni su imali problem, jer su jed572
no vreme bili teritorijalno odvojeni. Hercegovina, odvojeno Pale,

odvojena Bawaluka i ja mislim da su oni imali velikih problema u
me|usobnom komunicirawu, tako da se ne moè govoriti odjedanput o
jednoj koegzistentnoj, organizovanoj Slu`bi. Ali vam mogu re}i da
su istu na{u sudbinu doìveli. Karayi} wima nije dao. Naàlost, to
je Kraji{nik sve uradio, smenili su Mi}u Stani{i}a na Vladi, smenili su [kipinu.
Istraìteq: Da li su pripadnici DB iz Srbije bili pripojeni,
da kaèmo tako, da su radili zajedno sa DB-om u Republici Srpskoj?
Jovica Stani{i}: Ja sam imao svoje obave{tajce. Mislim vrlo
malo, mi smo imali Drinu, najve}i deo. Ovo je Bosna i Hercegovina,
ovo je Drina, mi smo imali na{e centre ovde, mi nismo imali potrebe da drìmo na{e qude tamo, jer su na{i qudi odavde radili i pribavqali informacije. Mogu}e da je nekad boravio radi nekog sastanka ~ovek, ja mislim da sam ja jednom kolegijumu prisustvovao. Ja mislim da je to zabeleèno na traci. Stani{i} Mi}o mislim da ima taj
snimak. Mi nismo imali potrebe da drìmo stalno qude. Tek kada su,
Dejton kada je potpisan, mi smo zbog prisustva stranih slu`bi imali
jednu ja~u obave{tajnu strukturu, ali to je ve} tajna. Ali ovako ne,
jer nemamo pravo na to.
Istraìteq: Da li znate za grupu zvanu Tajfun?
Jovica Stani{i}: Ne. Da li mislite na Mauzera?
Istraìteq: Ne.
Jovica Stani{i}: Ne. A da, da, Tajfun, kako da ne, obave{tajna.
Da, da, kako da ne. A to je za mene ostalo uvek, i dan danas tajna, verujte. Ja sam imao dobru Slu`bu i bio sam cewen u obave{tajnim krugovima, ali dan danas ja ne mogu da kaèm {ta je ta grupa. Znam da su je
osnovali qudi iz Vojske. Ja nemam poverewa prema tim qudima. Pa su
ih koristili MUP Republike Srpske, pa ~ak neki u vrhu dràve, savetnici Karayi}evi. Navodno su imali dobre informacije. Ja sam
~ovek koji je u~io od po~etka kontraobave{tajni posao. Nikada nisam verovao u neke velike pri~e, a oni su uvek imali velike pri~e.
Neki moji obave{tajci su imali kontakte s wima. Koja je godina ja to
sad ne znam, ali znam da smo uvek imali jednu distancu prema wima.
Ja mislim da oni jo{ uvek rade. Znam da su kasnije bili u MUP-u, ali
uvek po strani, ja ne znam kako su oni bili locirani, zaista ne znam,
ali su godinama opstajali. Svako ko bi bio s wima na vezi od tih rukovode}ih oni su jako dobri i s wima su na vezi. Nikada nisam drào
do toga. Nisam znao odakle to ide, uvek sam mislio da to moè da bude plasirana stvar.
Istraìteq: Dakle, nikada nisu bili deo DB-a?
Jovica Stani{i}: Nikada. Boè sa~uvaj. Boè sa~uvaj. Ma nikada ni pomisli. Oni, vidite {ta su oni radili, oni su svoj izve{taj
slali MUP-u. MUP je dao meni, jer on moè da kaè da radi za DB
Srbije, ali ne radi za nas.
Istraìteq: Kad kaète da su poslali izve{taj MUP-u, to je bilo preko Javne bezbednosti onda?
573
Jovica Stani{i}: Ja se vi{e ne se}am kako je, mi nismo imali teleks tada. Ja mislim da su izve{taje donosili qudi, jednostavno, neko donese, ali ja nisam nikada tome pridavao va`nosti, jer oni su davali izve{taj svima, i Vojsci, i kabinetu Karayi}a i MUP-u, ne znam
sve kome, ali odlu~no vam kaèm, odlu~no vam kaèm da nikada nisu
bili ni blizu DB-a. Za nas su oni bili obave{tajno interesantni, tako|e.
Istraìteq: Dobro. Hteo bih sad da krenem na slede}u temu.
Imam jo{ nekoliko pitawa {to se ti~e Slobodana Milo{evi}a. Vi
ste ranije rekli da je vama bila uskra}ena medicinska pomo} zbog intervencije Slobodana Milo{evi}a i wegove ène. Za{to to mislite odnosno, kako znate da su oni bili odgovorni?
Jovica Stani{i}: Rekao mi je general Jovi~i}, na~elnik klinike Vojno-medicinske.
Prevodilac: Na~elnik?
Jovica Stani{i}: Klinike. I lekar koji me je le~io. Lekar koji
me je le~io, dr Dino Taraba. Zna~i, nekoliko dana pre nego {to }e se
to desiti, dr Dino Taraba je javio da ga je pozvala Vojna slu`ba bezbednosti, da mu je zapretila da ne sme da me le~i i da }e mu oti}i glava ako to radi. Mi smo se ovde uznemirili.
Istraìteq: Kako je to mogu}e, kako mislite da se to dogodilo
da predsednik Jugoslavije moè re}i le~niku da ne le~i nekoga? Ranije kada smo govorili o wemu i kada smo govorili o tome kako je to
mogu}e da postane tako mo}an, vi ste rekli da je to nemogu}e opisati
kratko. I ovaj zapravo zavezan za mo} koju je imao.
Jovica Stani{i}: On se le~io isto na VMA, wegov ku}ni prijateq je general Jovi~i}. On se s wim telefonom ~uje i wegova supruga Mira Markovi}. Postoji jedan reprezentativni deo na 13. spratu
gde se i ona le~ila. Ona je wega nazvala, po pri~i generala Jovi~i}a,
zna~i supruga predsednika Milo{evi}a.
Prevodilac: Ko je sad zvao koga?
Jovica Stani{i}: Generala Jovi~i}a. I rekla mu za{to le~ite
Jovicu Stani{i}a? On ima pravo da se le~i. Sutradan je zvao predsednik Milo{evi} i rekao da ne mogu vi{e da me le~e tamo. Mislim,
Vojna slu`ba, zna~i, linijom bezbednosti pozvali su mog doktora i
zapretili mu da ne sme da me le~i. On }e vam to potvrditi. Drugi lekari su hteli da napuste bolnicu kada su to ~uli, koji su u~estvovali
u mom le~ewu. I dan danas je ta pri~a aktuelna da je to najsramotnija stvar koji su oni uradili u wihovom postojawu. Ja sam ve} znao za
sve, meni su javili sve, ve} sam bio pod temperaturom, iscrpqen, ali
sam namerno hteo da mi kaù da ne mogu da se le~im. Oti{ao sam tamo i traìo sam prijem. General Jovi~i} se nije javio, jer nije smeo
da se javi, bilo ga je sramota. Primio me je na~elnik gastroenterolo{ke klinike i saop{tio mi da ne mogu vi{e da se le~im. Ja sam krvario. Nije me ni pregledao. Moje obezbe|ewe doveo me je ku}i, zvao
sam lekara, prijateqa, i odveli su me u neku privatnu bolnicu za
estetsku hirurgiju. Oni su odmah postavili prate}i aparat tu, osta574
vili su obezbe|ewe oko mene. No}u je do{ao lekar moj da vidi kako
sam, oni su ga slikali, fa{isti.
Istraìteq: Vi ste rekli ranije, da iako je navodno bila neka
vrsta zajedni~ke vlade, Milo{evi} je imao apsolutnu mo}, da je on
bio jedini ~ovek koji je imao kontrolu.
Jovica Stani{i}: Mislim da sam rekao i wegova èna.
Istraìteq: Da. Kako bi on pokazao tu mo}?
Jovica Stani{i}: To je te{ko pitawe. On je apsolutno kontrolisao celu dràvu: vojsku, policiju, televiziju, sve {to je bilo va`no
za upravqawe dràvom, preko partijskog aparata, wegove stranke,
wegove ène koja je imala stranku koja je u{la u vladu, koja je zauzela kqu~na ministarska mesta, preko kontakata prema Vojsci, prema
miliciji. Jedina institucija koju nije imao pod kontrolom je Dràvna bezbednost, jedina institucija u dràvi. Nije imao ni on ni ona,
zato su se oni gr~evito borili da uzmu tu instituciju.
Istraìteq: Prema Ustavu, predsednik je vi{e figura za sve~ane prilike. Dakle, kako su mogli, kako su ustavna tijela mogla prihvatiti da je on preuzeo kontrolu nad zemqom?
Jovica Stani{i}: Znate kako je Hitler to uradio? Ja zbog toga i
govorim za traku, ja namerno govorim to.
Istraìteq: Nama je va`no imati sad sliku kako se to dogodilo.
Jovica Stani{i}: Zna~i, on je vladao i imao je ~oveka u Skup{tini, zna~i vrhovnom zakonodavnom telu, imao je predsednika Vlade pod kontrolom, imao je jaku stranku. Sve te strukture kontrolisale su sudstvo, od policije i Javne bezbednosti je pravio jaku jednu
strukturu koja je wega {titila, pretorijansku gardu, prakti~no. Pove}an je rezervni sastav i oni su do{li u razmere nekoliko desetina
hiqada qudi. Dobili su te{ko naoruàwe, dobili su ~inove, mi nikada nismo imali takve ~inove, dobilo je 30 generala odjednom, svi
poludeli, velike plate.
Istraìteq: [ta se dogodilo ako bi se neko neslagao s wim?
Jovica Stani{i}: [ta bi se dogodilo? Pa zavisi ko je, zavisi ko je.
Istraìteq: Pa recimo, ako neko ne bi napravio ono {to je on
traìo?
Jovica Stani{i}: Pa vidite {ta se desilo, mnogih qudi nema.
Ni mene pola nema. Odlazili su, sklawao ih je. Sklawao ih, jednostavno. Ja ne mogu da kaèm {ta se desilo posle mog odlaska ove tri
godine, {ta je on uradio sa nestalim, ja to ne mogu da kaèm da je on
kriv za to. Ali znam da ko mu se god suprotstavio, taj je bio izbrisan.
Istraìteq: Od kada je imao efektivnu kontrolu nad Vojskom?
Jovica Stani{i}: To je te{ko re}i. Ja mislim da je u prvo vreme
Vojska pruàla otpor i da on tu nije imao, da kaèm, potpunu kontrolu nad Kadijevi}em. To je 1991, kad ja nisam mnogo znao o tim politi~kim stvarima. Mi smo samo znali da je on s wim na odmoru, da mu
je wegova èna bliska. Te{ko mogu re}i to.
Istraìteq: Od kada mislite da je imao?
Jovica Stani{i}: Te{ko mogu da kaèm to.
575
Istraìteq: Kako je bilo s Vojskom po~etkom 1992. godine?

Jovica Stani{i}: Imao je sigurno ve}u kontrolu 1992. nego 1991.
Ali je i 1991. godine imao kontrolu.
Istraìteq: MUP, od kad je on imao kontrolu nad MUP-om?
Jovica Stani{i}: Nad MUP-om je imao, imao je on uvek kontrolu nad Javnom bezbedno{}u, uvek je imao. I za vreme Jana}kovi}a, odnosno pre Jana}kovi}a zamenik ministra, Todorovi} je vodio Slu`bu. Oni su wemu direktno odgovarali. Ja kad sam do{ao, moj zahtev
je bio da svi politi~ari iza|u iz Slu`be i on je povukao politi~are. On je dobijao ono {to je po zakonu morao da dobije.
Istraìteq: Sad je 18 minuta do 3, da li ho}ete sad pauzu?
Jovica Stani{i}: Ne, ne, idemo daqe.
Istraìteq: Sad je 16 minuta do 3, nastavqa se razgovor. Jo{ jedanput, upozorewe, to sam vam i pre rekao, je jo{ na snazi, da li razumjete?
Jovica Stani{i}: Da, da, da.
Istraìteq: Govorimo o kontroli koju je Milo{evi} imao nad
razli~itim organima, sad na kraju, od kada je imao efektivnu kontrolu nad srpskim Ministarstvom odbrane?
Jovica Stani{i}: O tome ne mogu da govorim.
Istraìteq: U redu. [to se ti~e ove kontrole koju je on izvr{io nad tim organima, {ta mislite, kakva dokumentacija jo{ uvijek
postoji, o, recimo, odlukama, ili zabiqe{kama, ili nare|ewima?
Jovica Stani{i}: Malo dokumentacije, on je oduvek to prenosio
na drugog.
Istraìteq: Da li znate gdje mo`da ima takva dokumentacija?
Mo`da, recimo, nare|ewa koja je on sam potpisao?
Jovica Stani{i}: On je malo {ta potpisao.
Istraìteq: Imam jedno pitawe {to se ti~e, u vezi sa Arkanom,
ali to moram objasniti prije, pa bih vas molio samo da pri~ekate dok
sve pojasnim. To je dosta dugotrajan ovaj... Vi ste rekli da na po~etku
Milo{evi} nije htio da Arkan se umije{a u politiku, i to je bilo zato {to Milo{evi} nije hteo da kriminal bude u politici. Ali ipak
izgleda da je Milo{evi} bio spreman iskoristiti Arkana da se pomaè srpskim vlastima u Hrvatskoj kao i u Bosni. Rekli ste da je
Bogdanovi} zapo{qavao Arkana. Moje pitawe glasi da li je Milo{evi} mogao da sprije~i Arkana, budu}i da je imao Vojsku pod kontrolom, i policiju, i carinsku slu`bu.
Jovica Stani{i}: Prvi deo, da nije hteo kriminalce, wegov sin,
Milo{evi}ev sin je na kraju postao najve}i kriminalac, sa ogromnim novcem. Zna~i, da li je on mogao da spre~i svoga sina da krade?
Mogao je. Kada sam se vratio iz Moskve u januaru 1997. (bio sam tamo
da poku{am da se na|e re{ewe krize), na aerodromu su me sa~ekali
moji qudi i obavestili da je wegov sin sa oru`jem bio u masi protiv
demonstranata, da postoji mogu}nost da nekog ubije, da je Milo{evi}ev sin protiv demonstranata koji su demonstrirali protiv Milo{evi}a i da moè nekoga da ubije. Kada su ministri inostranih po576
slova iza{li, kada smo referisali, mi smo ostali sami, ja sam rekao:
Gospodine predsedni~e, imamo podatke da je va{ sin u gradu sa oru`jem, ima grupu, mi smo ga uhvatili na{im sredstvima elektronskim.
I rekao sam mu da ako izgubimo tu decu, mi smo izgubili sve, ako ih
pustimo da rade to. (prekid na CD-u) Dosta je {to smo mi obave{tajno istraìvali, bila je jo{ jedna zemqa, ne moè se svaqivati na tri
~oveka pored desetine hiqada qudi. Po svojoj slobodnoj voqi. (pre kid na CD-u)
Ali dok smo mi bili Slu`ba, zna~i do 1998. Milo{evi} nije
imao prostora iako je kalkulisao sa svima, nije imao prostora da se
qudi ubijaju iz politi~kih razloga. Ja sam po~eo negde 1993, 1994. godine, uhapsio sam dva ministra iz Vlade koja je bila wegova. To je poznata ministarska afera. Dva sam ministra uhapsio i trebalo je
predsednika Vlade da uhapsim.
Istraìteq: Ali mene ba{ zanima veza izme|u Milo{evi}a i
Arkana, ne toliko...
Jovica Stani{i}: Ne, ne, ne, ho}u da vam...
Istraìteq: Samo da zavr{im, molim vas. Ja zapravo pitam ovo:
vrlo je jasno od onoga {to ste vi rekli da je Milo{evi} uìvao potpunu kontrolu nad Boganovi}em i da Arkan da bi uop{te mogao uraditi svoje on je morao i}i preko Bogdanovi}a. Dakle, ako Milo{evi}
nije podràvao ono {to je Arkan radio u Hrvatskoj i u Bosni, on je
to mogao sprije~iti preko Bogdanovi}a. Da li je to najpre to~no?
Jovica Stani{i}: Pa u jednu ruku jeste, ali logi~no je da je tako.
Nisam vam objasnio okolnosti koje su tada bile. Svi su pravili kompromise.
Istraìteq: Druga stvar o kojoj ho}u va{e mi{qewe: budu}i da
je Milo{evi} imao apsolutnu kontrolu nad Vojskom i nad drugim organizacijama, zar nije bilo mogu}e da je Milo{evi} mogao spre~iti
da Arkan dobije toliko naoruàwe, da moè voditi vojnu formaciju
u Hrvatskoj i u Bosni?
Jovica Stani{i}: Da, da, u Hrvatskoj i u isto~noj Slavoniji niko nije imao kontrolu, to je bio jedan haos. Ja tu smatram prevashodno odgovornom Vojsku.
Istraìteq: Mo`da }emo imati kasnije pitawa o tome, ali {to
se ti~e Arkana, {ta je radio u Bosni, mislim da ste i prije spomenuli kako je granica bila zatvorena, da je pripadnicima SPO-a onemogu}avano da pre|u granicu. Zar se nije moglo isto tako uraditi za Arkana da ne moè s tolikim brojem qudi i naoruàwem pre}i preko?
Jovica Stani{i}: Samo da objasnim, organi MUP-a iz Slavonije
su spre~ili, jer je bio samo jedan prolaz, skela, gde su oni poku{ali
da u|u od Borova Sela. Kasnije je granica bila potpuno otvorena. Ja
vam govorim o jednom detaqu da su ga spre~ili, ali u principu granica je bila otvorena non stop posle 1991. Zna~i, da li se mogao spre~iti Arkan? Naravno da je mogao. To je sramota jedna.
Istraìteq: To je moje pitawe.
577
Jovica Stani{i}: Aposlutno i za Vosjku...

Istraìteq: To je zapravo moje pitawe, jer da je postojala organizacija on se mogao spre~iti.
Jovica Stani{i}: Naravno. Naravno, samo je pitawe ko je to trebalo da uradi. Ja govorim sa stanovi{ta svoje slu`be, mi smo non
stop u sukobu s wim i sada treba jo{ i 1.000 neprijateqa da imamo
jo{, mi smo jedva preìvqavali, znate kolika je Vojska, desetine hiqada qudi, Javna bezbednost 70.000 qudi, a nas nekoliko stotina. Koliko imamo jo{?
Istraìteq: Moramo danas zavr{iti.
Jovica Stani{i}: Jasno, ja bih molio ako moèmo danas da zavr{imo.
Istraìteq: Samo da sad zavr{imo.
Istraìteq: Najpre, da li biste èleli jo{ ne{to re}i pre nego {to zavr{imo za danas?
Jovica Stani{i}: Smatram da treba detaqno istraìti sa qudima koji su na terenu bili o tome {ta se de{avalo. Jer jo{ jedanput
tvrdim da niko od pripadnika Slu`be dràvne bezbednosti nije u~estvovao ni u jednom ratnom zlo~inu, da je me|u mnogim dobrovoqcima, mnogim grupama, koje su bile na svim podru~jima Hrvatske, zna~i,
bilo je qudi koji su se deklarisali da su na vezi ili sa MUP-om, Javnom ili Dràvnom bezbednosti, a jedan od najboqih je primer kapetana Dragana. Svi wega vezuju za Crvene beretke. Crvene beretke, {ta zna~i, napravili su od dobrovoqaca u nekom kampu qude. To
{to smo mi obave{tajno istraìvali bila je jo{ jedna zemqa, ne moè se svaliti na tri ~oveka pored desetina hiqada qudi {ta su tamo
radili.
(Prekid na CD-u)
Istraìteq: Da li vam je, da bi ste dali odgovor, za bele{ke tokom ovog razgovora neko pretio, neko podsticao ili ne{to obe}ao?
Istraìteq: Da li imate nekih primedbi na to kako smo mi prema vama postupali pre ili za vreme razgovora?
Jovica Stani{i}: Mislim da vam je nastup profesionalan i korektan. Saglasan.
Istraìteq: Gospodine Stani{i}u, da li se slaète da je za tri
sata mawe tri minuta trajalo? Ovaj zapisni razgovor je zavr{en.
V000-3549 (1 od 2)
Istraìteq Donald ODonel: Ovo je video snimak razgovora izme|u Jovice Stani{i}a i pripadnika Tuìteqstva Vladimira Zuroa i Donalda ODonela vo|enog u Beogradu u utorak na dan 13. 11.
2001. Prisutni Vladimir Zuro, Donald ODonel, gospodin Jovica
Stani{i} i Mark Yefri, prevoditeq. Sada je 10 sati i 32 minuta.
578
Gospodine Stani{i}u, hteli bismo nastaviti razgovor s time da vas

pitamo za Bosnu. Kao {to smo vam prije objasnili na osnovu informacija kojima raspolaè Me|unarodni sud, mi smatramo da ste vi
osumwi~eni. Prema Statutu, dakle, prije nego {to vam postavim bilo koje drugo pitawe moramo vas obavjestiti o odre|enim pravima
koja imate. Najpre, imate pravo na pomo} prevoditeqa. Da li se slaète da gospodin Mark Yefri nastavi prevo|ewe ovog razgovora?
Istraìteq: Imate pravo da ne kaète ni{ta, ne morate ni{ta
re}i, niti morate odgovarati na moja pitawa ukoliko to ne èlite.
Sve {to kaète }e biti zabeqeèno i moè se iskoristiti kao dokaz protiv vas u kasnijem postupku pred Me|unarodnim sudom, ukqu~uju}i i su|ewe. Da li razumete?
Istraìteq: Pitawa koja }emo vam mi postaviti i svi va{i
eventualni odgovori }e biti snimqeni na video ure|aj koji imamo u
ovoj sobi i traka sa tim snimkom moè postati dokazni materijal. Da
li razumete?
Istraìteq: I imate pravo na pomo} pravnog zastupnika ili
advokata po vlastitom izboru. Ako ne moète platiti pravnog zastupnika, me|unarodni sud }e vam ga besplatno obezbediti. Da li èlite da ovom razgovoru prisustvuje pravni zastupnik? Jo{ jednom,
ako se bilo kada predomislite vi kaìte, onda }emo privremeno prekinuti raspravu da bismo to dobro organizovali. Nakon {to smo
obavili razgovor, vi }ete imati priliku dati dodatne informacije
ako ho}ete, isto tako moète pojasniti bilo {ta {to ste rekli ukoliko mislite da je to mo`da nejasno ili dvosmisleno. Da li razumete? Na kraju razgovora traka }e biti stavqena u koverat i zape~a}ena i vi tu kovertu moète potpisati. Mi }emo napraviti transkript
od te trake i {to je pre mogu}e }emo vam obezbediti primerak tog
transkripta kao i kopiju primerka trake. Ako ho}ete, zavr{i}emo
razgovor. Da li imate bilo kakvih pitawa u vezi toga {to sam sada
rekao? Pre nego {to po~nemo, da dovedemo kameru malo bliè. Gospodine Stani{i}u, mi bismo po~eli time da vas pitamo za grupu koja je branila u Bosni, ta grupa je poznata kao Crvene beretke, isto
tako su poznati kao JSO. Imamo informacije da su specijalne jedinice radile u Bosni tokom celog rata u saradwi sa Vojskom Republike Srpske i MUP-om Republike Srpske. Informacija kojom mi raspolaèmo, jeste da su te jedinice bile pod efektivnom komandom DBa iz Srbije, ali da su veze izme|u te jedinice i DB-a Srbije dràne u
tajnosti. [ta nam moète re}i o tome?
Jovica Stani{i}: Prvo mislim da niste u pravu povezuju}i JSO
i Crvene beretke. Ve} sam rekao da je JSO Jedinica za specijalne
operacije formirana 1996. godine na osnovu odluke ministra, gospodina Zorana Sokolovi}a i da je formirana iz sastava javnog konkursa. U wu su u{li qudi iz raznih struktura. Ovo {to vi nazivate Cr579
vene beretke vi{e je plod jedne {pekulacije javnosti, novinara i

drugih qudi, nego {to se to moè nazvati nekakvim jedinicama koje
su vezane za Dràvnu bezbednost. Ono {to mogu da kaèm, obave{tajna uprava Dràvne bezbednosti je imala oficijelne kontakte sa
strukturama u Bosni radi prikupqawa podataka. Imala je kontakte
sa puno qudi. Imala je kontakte sa dobrovoqcima. Jedna grupa koja je
iz Knina iza{la i koja je negde 1991. godine, ona je sama sebe nazvala
Crvenom beretkom, niko to nije naredio iz Srbije, niko to iz Slu`be nije naredio. Grupa koja je oti{la iz Knina, kasnije je boravila
na podru~ju isto~ne Slavonije. Koliko ja znam, nije u~estvovala u
borbenim dejstvima, koliko ja znam weni delovi bavili su se, neki
pojedinci su se u Iloku bavili kriminalnim stvarima i u Ba~koj Palanci i mi smo insistirali kod organa Republike Srpske da iz pohapse. Zna~i, obave{tajna uprava je imala kontakte sa grupom qudi
koja je do{la iz Knina i koja je bila sastavni deo jedinice MUP-a
Republike Srpske Krajine. Odakle su ti qudi, ja ta~no to ne znam.
Istraìteq: Da li je JSO ili druga naoruàna grupa DB-a bila
u autonomnoj pokrajini Zapadne Bosne 1994. i 1995. godine, daju}i podr{ku Fikretu Abdi}u?
Jovica Stani{i}: Ja }u objasniti. Koliko ja znam, od 1994. godine, u jesen 1994. godine, doneta je, koliko ja znam, politi~ka odluka da
se pomogne Fikretu Abdi}u koji je bio sa delom od sto hiqada qudi
po nekim kampovima van Cazinske Krajine. Kada su oni, ne znam koliko meseci, pre godinu dana iza{li, kad su bili isterani od Petog
korpusa, vojni~ki povre|eni, wima su organi Republike Srpske Krajine oduzeli svo oru`je i oni su bili po kampovima. Negde u jesen
1994. godine doneta je odluka politi~ka da se pomogne Fikret Abdi}.
Ja o tome deteqe ne znam, ali znam da je bio u Vladi Srbije nekoliko
puta. Od ministra sam obave{ten da je formirana komanda, da je komandant gospodin general Mile Novakovi} i da im treba obave{tajno pomo}i. Zaista je ta komanda formirana negde u zimu 1994. godine. Mi smo poslali nekoliko qudi na Velebit, ja mislim da je bilo
dva-tri ~oveka za elektronsko izvi|awe i oti{ao je Simatovi} da
vidi obave{tajna situacija kakva je. Ja sam se na{ao sa Fikretom
Abdi}em, jer smo hteli informaciju da li on moè uop{te da funkcioni{e. On je tvrdio da }e wegova vojska biti formirana, ako se pomogne. Znam da je, ne znam ta~no kada je komanda formirana, i ne znam
kojim aktom, ali znam da je u komandu ulazio 21. korpus, 15. korpus, 39.
korpus, 7. korpus, da je Fikretova vojska, Fikretova komanda, da je na~elnik [taba bio pukovnik Bulat i da su tokom nekoliko meseci dolazile razne dobrovoqa~ke grupe iz Bosne i iz Slavonije. Znam da je
boravila grupa iz Bijeqine, specijalna jedinica iz Bawaluke je bila, da je bila neka jedinica, iz Dràvne bezbednosti jedinica, da je
grupu qudi doveo MUP Republike Srpske, ne znam ~iji su bili, da je
bila specijalna jedinica Republike Srpske, da su bili delovi jedinice wihove iz isto~ne Slavonije.
Istraìteq: Da li je ova, ta komanda koju ste rekli, koju ste pre
580
spomenuli nazva}e se Pauk?

Istraìteq: Tu su bile jedinice i iz Republike Srpske i iz Republike Srpske Krajine. Ko je to sve koordinirao? Tu su bile dve navodno odvojene vojske. Isto tako ste spomenuli pre da su tamo bili
qudi iz Mauzerove jedinice iz Bijeqine. Ko je to sve koordinirao?
Jovica Stani{i}: Ja imam dokumenat ovde koji o~igledno govori
ko je komandovao, zna~i govorio sam prethodno kako je zami{qena
operacija pomo}i Fikretu Abdi}u, zna~i, svi delovi su imali zadatak, zna~i i Vojska Republike Srpske i Vojska Republike Srpske
Krajine i MUP-ovi imali su obavezu da pomognu. Zna~i, dobre su vam
jedinice, dokumenat koji posedujem ovde, koji o~igledno govori da je
ta komanda bila u su{tini u sastavu Glavnog {taba srpske Vojske Republike Srpske Krajine. Dokumenat govori o naredbi za obrazovawe
sastava ekvivalenta divizije, o takti~kim grupama iz svih korpusa.
Potpisuje komandant, general Mile Mrk{i}.
Istraìteq: Mogu li samo dobiti broj? To je, dakle, broj 3.824 i
7.885 odnosno 9.995, dakle od 30. 5. 1995. Ima ìg na drugoj strani, gde
pi{e 11. 7. 1992. godine.
Jovica Stani{i}: I drugi dokumenat koji u istom smislu govori
da je komanda nad grupom Pauk bila u vojnim rukama, {to se moè
videti iz dokumenta poverqivo broj 3-353 od 20. 6. 1995. godine koji pohvaquje sastav operativne grupe Pauk na ~elu sa general potpukovnikom Milom Novakovi}em dokument je potpisao komandant
general-potpukovnik Mile Mrk{i}.
Istraìteq: Opet, sad kratko registarski broj dokumenta 3,353
nosi datum 20. 6. 1995. godine. Da li moète ovaj dokument da kopirate?
Jovica Stani{i}: Izvolite. Zna~i, molim vas odlu~no odbijam
da je bilo koji pripadnik Slu`be dràvne bezbednosti Srbije aktivno u~estvovao u borbenim dejstvima u grupi Pauk, zna~i, saglasan
sam s tim da smo obave{tajno bili prisutni.
Istraìteq: Koliko su pripadnici srpskog DB-a bili tamo
1994, 1995. godine?
Jovica Stani{i}: Povremeno. Vezisti su bili stalno, nekoliko
meseci.
Istraìteq: Koliko qudi?
Jovica Stani{i}: Ne se}am se. Ne znam. Ne znam. Ja sam dobijao
izve{taje wihove.
Istraìteq: Da li sad govorite o 1-2 ili 10-20?
Jovica Stani{i}: O 1-2.
Istraìteq: Govorili ste o vezistima da li je bilo jo{ qudi?
Jovica Stani{i}: Nikoga nije bilo, bio je Simatovi} Franko,
povremeno, radi obave{tajnih poslova.
Istraìteq: Da li se se}ate imena drugih pripadnika koji su bili tamo celo vreme? Da li je JSO ili neka druga oruàna grupa bila pod efektivnom komandom srpskog DB-a? Da li su te grupe bile
581
ume{ane za postavqawe centra, odnosno kampova za obuku u Bosni

1996. godine? Da li su bilo koje oruàne snage bile pod efektivnom
kontrolom DB-a?
Jovica Stani{i}: Ne mogu da govoriti ni o kakvoj efektivnoj
kontroli.
Istraìteq: Pitawe glasi da li su oruàne snage bile pod
efektivnom kontrolom?
Jovica Stani{i}: Ne. Sve {to mogu da kaèm to je o obave{tajnom na{em prisustvu.
Istraìteq: Da li su bile oruàne snage, oruàne grupe koje su
bile pod efektivnom kontrolom DB-a, koje su bile u Bosni pre 1995.
godine?
Jovica Stani{i}: DB-a, ne. Bile su druge jedinice prilikom pada Bawaluke, jedan broj pripadnika milicije iz Beograda je oti{ao
da {titi, da pomogne Bawaluci u unutra{woj kontroli Bawaluke, a
wihove jedinice su iza{le na front. Koliko ja znam, puno je bilo dobrovoqa~kih grupa tamo koje su mogle da se predstave kako god su èlele. Ju~e sam vam govorio o jednoj takvoj grupi koja se predstavila
da je iz MUP-a Srbije. Svako je mogao re}i da pripada nekakvoj grupi.
Istraìteq: Ova grupa za koju ste rekli da je iz Srbije oti{la
u Bawaluku, koja je to grupa bila?
Jovica Stani{i}: Grupa iz uniformisanog sastava milicije.
Istraìteq: [ta su oni nosili kad su bili u Bawaluci?
Jovica Stani{i}: Mislim da su bili u svojim uniformama i da
su radili na poslovima saobra}aja, Javne bezbednosti, jer je milicija sva iz Bawaluke i Republike Srpske povu~ena i oti{la na front.
Istraìteq: Da li je ova grupa iz srpskog MUP-a koja je bila u
Bawaluci, da li su oni u~estvovali u borbi na liniji oko Bawaluke
ili negde u Bosni?
Jovica Stani{i}: Borbenih dejstava u Bawaluci, to je pred kraj
samo to je bilo, zna~i, ja mislim u leto 1995. godine.
Istraìteq: Od koga su bili pla}eni, da li su bili pla}eni od
srpskog MUP-a ili od Republike Srpske? Ona grupa koja je i{la iz
srpskog MUP-a u Bawaluku, da li su oni jo{ uvek primali plate od
MUP-a Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Nisam siguran ko.
Istraìteq: Ova grupa koja je i{la tamo, gde su oni primali
platu?
Jovica Stani{i}: Mislim da su oni bili tamo oko mesec dana,
nisam siguran. Naravno, primali su plate ovde.
Istraìteq: Kad su bili u Bawaluci, da li su oni odgovarali
Javnoj bezbednosti u Bawaluci ili Javnoj bezbednosti u Srbiji?
Jovica Stani{i}: Ja mislim podru~nim organima.
Istraìteq: Ja bih vam hteo pro~itati deo ovog transkripta i
da tada ~ujem va{e komentare na to.
582
Istraìteq: Spomenuli ste u petak da ste vi bili prisutni kad

je bila sve~anost u Srbiji 1997. godine kad je Slobodan Milo{evi}
bio prisutan. Da li se se}ate da je Frenki Simatovi} drào govor
tamo? Moèmo pro~itati neke kratke delove tog govora. Prvi glasi
ovako: Gospodine predsedni~e, zahvaqujemo vam {to ste do{li na
na{ poziv da budete tu prisutni na proslavi godi{wice osnivawa
Jedinice za specijalne operacije srpske Dràvne bezbednosti formirane 4. 5. 1991. godine. [ta nam moète re}i o tome?
Jovica Stani{i}: Ja se ne se}am detaqa govora, ali mogu su{tinski da kaèm, mislim da je Simatovi} uzeo datum kad je formirana jedinica Srpske Krajine u Kninu. Sve se to moè proveriti. Ta je jedinica bila stopostotnog sastava iz Krajine. Ve} sam ranije govorio
da su tri pripadnika obave{tajno boravila u Kninu, pored kapetana
Dragana i pored jednog britanskog dràvqanina. Oni su uba~eni
zbog politi~kih naredbi od 3. septembra 1991. godine. Po{to je do{lo do podele u toj jedinici, deo te jedinice je pre{ao u isto~nu
Slavoniju, ali obave{tajna uprava, zna~i obave{tajci, qudi iz obave{tajne uprave su imali kontakt sa wima. Mislim da je to {to je rekao vi{e plod vi{e wegove li~ne namere da se pokaè da su u~estvovali u jednoj nacionalnoj stvari nego {to bilo ~ime moè da se dokaè da je DB imala nekakvu jedinicu. Zna~i, niko od tih qudi nije
bio pripadnik, slu`beni pripadnik Slu`be dràvne bezbednosti.
Za nas su oni bili kao i svi drugi dobrovoqci.
Istraìteq: Za{to je Frenki Simatovi} tvrdio da je ta grupa
bila formirana one godine pre nego {to vi to tvrdite?
Jovica Stani{i}: On je poznat u javnosti kao ~ovek koji voli da
se pokaè.
Istraìteq: Ali govorimo sad o formalnoj, gde je vi{e stotina
qudi bilo prisutno ukqu~uju}i i vo|stva Srbije i ukqu~uju}i i samog Slobodana Milo{evi}a. Ovo nije ne{to {to je rekao bez veze,
ovo je pred predsednikom.
Jovica Stani{i}: Ovo je moj komentar. Ja drugi komentar nemam.
Istraìteq: Hteli bismo ~uti va{e komentare na drugi deo. Rekao je zbog poznatih me|unarodnih prilika morali smo raditi potpuno u tajnosti. Jedinica nije bila otkrivena uprkos ratnim uslovima, da je vodila borbe sa hrvatskim i muslimanskim snagama i ~iwenica je da je veliki broj me|unarodnih snaga bio prisutan, Ujediwenih nacija i nastawen veliki broj operativaca stranih slu`bi.
Jovica Stani{i}: Mislim da ne mogu druga~ije odgovoriti osim
isti komentar.
Istraìteq: Ali, prema onome {to on kaè meni se vi{e ~ini
da DB èli da se udaqi od te jedinice, vi{e nego da je DB jednostavno pruìo informacije, odnosno obave{tewe o ovoj grupi. Jasno kaè da je bio deo, da je jedinica bila deo srpskog DB-a, ali da su radili u tajnosti i da su te veze bile tajne.
Jovica Stani{i}: Sve su veze u principu bile tajne. Mnogo je bilo grupa dobrovoqa~kih. To ne moè niko dokazati, ni Simatovi}
583
Franko, ne samo dokazati nego ni~im se ne moè utvrditi da su oni

bili pripadnici DB-a. Oni nisu bili pripadnici Slu`be dràvne
bezbednosti. I neka objasni on to.
Istraìteq: Ja nisam to tako ni rekao nego da su 26 kampova bili uspostavqeni u Hrvatskoj i Bosni i navedena je i lokacija.
Jovica Stani{i}: Nije bitno, ja mislim da su to potpuna preterivawa, potpuna preterivawa. Mislim da su to potpuna preterivawa.
Istraìteq: Mo`da je to tako, ali ja bih èleo da ~ujem va{e
komentare. Dakle, ~uli ste ovo: Dinara, Obrovac, Grada~ac, Plitvice, Vukovar, Bawaluka, Doboj, [amac, Br~ko Bijeqina, Trebiwe, Vi{egrad, Mrkowi} grad, sve su bili aktivni u zapadnoj Bosni i da su
oslobo|eni veliki delovi SAO Krajine, to jest Cazinske Krajine,
[amarice, Petrova Gora, Li~ki Osik, Benkovac, Letimir i Ilok.
Jovica Stani{i}: To bi trebalo jedno 10.000 qudi to da radi. Mislim, to je potpuno jedna, mislim, jasno je, to je jedna potpuna glupost.
Ako je neko iz obave{tajne uprave smatrao da ima nekakav uticaj na
ono {to se de{avalo tamo, onda to on treba da objasni.
Istraìteq: Dobro, samo jo{ jedna stvar. Nakon {to je slu{ao
govor, vi ste dali poklon predsedniku Milo{evi}u i rekli ste Gospodine predsedni~e, mi smo ponosni na jedinicu i priliku da sluìmo svom narodu u toku najzna~ajnijeg vremena, i evo kao simbol
sre}e u dejstvima jedinice, molim vas da prihvatite mali poklon.
Jovica Stani{i}: Kad sam mu poklon dao, ne se}am se {ta sam rekao. Ne se}am se {ta sam rekao.
Istraìteq: Da li to zvu~i otprilike, je l to mogu}e da je to
ono {to ste rekli?
Jovica Stani{i}: Ne se}am se zaista {ta sam rekao. Znam da sam
mu dao poklon, mislim da je to bio neki no`.
Istraìteq: Nakon {to ste slu{ali govor u kojem je Frenki naveo sva ta postignu}a, u principu se slaète sa svim tim, jer kaète
da smo mi ponosni na jedinice i da smo imali priliku sluìti.
Jovica Stani{i}: Vidite, ja sam zaista u tom trenutku slu{aju}i Frenkija bio potpuno nezadovoqan wegovim izlagawem, ali za dokazni postupak nema zna~aja. Zna~i, mogu samo da pretpostavim da je
on sve svoje obave{tajne akcije smatrao i pretvorio da je to Slu`ba.
Slu`ba je bila prisutna, ja sam tad i govorio i smatrao sam da je to
patriotski da bude prisutna, ali Slu`ba u obave{tajnom smislu, ne
u smislu da podrì nekog ko }e ratni zlo~in da uradi. I danas smatram da je to bila obaveza, ustavna obaveza da podrì Srbe. Ali, ne
moète vi ceniti na{ rad i na{ posao zbog neke grupe koja je bila na
terenu i za koju je Simatovi} smatrao da je jedinica. Simatovi} nije
Slu`ba, mi smo jedan sistem sa preciznim rukovo|ewem i preciznim
naredbama. Zna~i, na{e angaòvawe u tom ratu je bila oficijelna
saradwa sa organima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
To su bile na{e obaveze. I kada sam govorio, i kada sam se obra}ao
predsedniku, sigurno sam mislio na Slu`bu, a ne na nekoga ko je u nekoj dobrovoqa~koj jedinici. Ja to tretiram kao dobrovoqa~ku jedi584
nicu, kao i sve ostale i to druk~ije ne moè da se tretira.

Istraìteq: Da li znate pukovnika Ivanovi}a?
Jovica Stani{i}: General Ivanovi}?
Istraìteq: Treba da je to pukovnik Ivanovi} i on je na po~etku te sve~anosti vama ne{to rekao.
Jovica Stani{i}: A vi o sve~anosti govorite? Molim vas, u ratu je tamo svako davao sebi ~inove kako je hteo. Nemojte, molim vas,
nemojte padati u zablude, nikakav Ivanovi} nije bio.
Istraìteq: On je narednik Ivanovi} i on je rekao [efe, na~elni~e, gospodine, mi veterani jedinice za specijalne operacije
Dràvne bezbednosti Republike Srpske, izviwavam se, Republike
Srbije su se postavili da vi moète razmisliti. @ika Ivanovi}, pukovnik @ika Ivanovi}.
Jovica Stani{i}: A, @ika Ivanovi}. To je upravo ono o ~emu vam
govorim. Zna~i, @ika Ivanovi} je ~ovek koji je u Kninu bio u jedinici. Oni su sebi dali ~inove kakve su hteli. Slu`ba sa tim nema nikakve veze, ali je po{tovala dobrovoqce.
Istraìteq: Vi ste rekli wemu Kako ste, iako ja ne pripadam
tu kao jedan od veterana.
Jovica Stani{i}: Ne se}am se. Molim vas, samo jednu stvar...
Istraìteq: Ali, to je ~udno da bi neko to rekao ako nije imao
nikakve veze sa jedinicom pre 1996. godine.
Jovica Stani{i}: Vidite, poku{avam stalno da vam objasnim situaciju, vi ne razumete. Vi ne èlite da razumete. Svaka dobrovoqa~ka jedinica koja je bila u Republici Srpskoj Krajini imala je ili
vojne ~inove ili policijske ~inove. Svako je tamo davao sebi ~inove
kako èli. Slu`ba dràvne bezbednosti nema ~inove. Prvi put ~inove je dobila, koliko sam obave{ten, 2000. godine, 1999. Zna~i, neko
je u dobrovoqa~koj jedinici dao ~inove. Obave{tajac ima kontakt sa
jedinicom, je li to normalno? Ako to traje, on }e sebe smatrati pripadnikom i vezanim za Dràvnu bezbednost, ali u Dràvnoj bezbednosti nikad nije bio, razumete?
Istraìteq: Razumem {ta kaète. Ko je finansirao te jedinice? Ko im je dao pla}e i tako daqe i obuku, je li to sve bio deo te grupe za koju Frenki tvrdi da su bili deo Dràvne bezbednosti 1991. godine?
Jovica Stani{i}: Dobro, neka to on objasni. Neka to on objasni.
To je wegova stvar. Ja govorim ono... ja sam ube|en da je ovako kako ja
govorim. Oni su dobijali novac, ti qudi u Kninu su dobijali novac
od MUP-a Republike Srpske, ali su dobijali od raznih iz Srbije.
Upravo je do sukoba do{lo, koliko sam ja obave{ten, u Kninu zbog toga {to je kapetan Dragan dobio novac od nekog odavde, ja ne znam od
koga, podelio je taj novac oficirima i digao pobunu.
Istraìteq: Ali vi ste bili {ef DB-a , tako da je...
Jovica Stani{i}: Ne, ja tada nisam bio {ef DB-a.
Istraìteq: ... tako da je logi~no da ja vas pitam ko ih je finansirao.
585
Jovica Stani{i}: Ja tada nisam bio {ef DB-a. Nisam bio {ef
DB-a. Nisam mogao nikog pla}ati 1991. Rekao sam da sam postao {ef
1992. i mislim da treba da mi verujete da nisam mogao nikog platiti
1991. godine, jer mi je bila glava u torbi, jer su vodili istragu protiv mene. Ja ni~im nisam mogao raspolagati.
Istraìteq: Rekli ste da ste postali {ef u dvanaestom mesecu
1991. godine.
Jovica Stani{i}: Molim vas...
Istraìteq: Dakle, pitawe vama, koliko vi znate iza da su bili
{ef...
Jovica Stani{i}: Ne, molim vas.
Istraìteq: ... ko ih je finansirao?
Jovica Stani{i}: Ne, molim vas, da budemo precizni, vi niste
pogledali dobro moju dokumentaciju i ne moèmo tako razgovarati.
Ja vas molim da budemo fer. Vlada je donela odluku da postanem 31.
12. 1991. godine {ef Slu`be.
(Prekid)
Jovica Stani{i}: Za mene to ni{ta ne zna~i, ja sam dobio re{ewe od ministra, ja ministru odgovaram...
(Prekid)
Jovica Stani{i}: Da li moète da me razumete?
Istraìteq: Razumem ono {to kaète. Kada ste vi formalno postali {ef DB-a?
Jovica Stani{i}: Moè se smatrati i jedan i drugi datum. Ja ga
smatram formalno onog momenta kada me ministar obavestio, jer ja
i ne znam kad Vlada zaseda. Zna~i, ja sam postao, dao sam vam taj dokument, moète ga traìti od Ministarstva 2. januara 1992. godine.
Istraìteq: Posle 2. 1. 1992. godine, da li je DB pomagala, odnosno finansirala te grupe koje je Franko Simatovi} vodio?
Jovica Stani{i}: Ne moèmo govoriti o grupama. Ne moèmo
govoriti o grupama.
Istraìteq: Dobro da pitam na drugi na~in, jednostavno pitawe: da li je DB iza tog datuma, dakle, 2. 1. 1992. godine do 1996. godine finansirala ili bila umje{ana u finansirawe bilo kakvih oruànih grupa u Bosni?
Jovica Stani{i}: U Bosni ne.
Istraìteq: A u Hrvatskoj?
Jovica Stani{i}: Ne. Godinu dana je pla}an, Republika Srpska je
pla}ala Savezno ministarstvo. Molim vas, nemojte, vi ste istraìvali, ne znam na osnovu ~ega postavqate ovakva pitawa.
Prevodilac: Godinu dana pla}ali ili?
Jovica Stani{i}: Godine 1991. je Savezno ministarstvo preko sa586
vezne dràve finansiralo Knin, Ministarstvo unutra{wih poslova. Dakle, zvani~no od po~etka...
Istraìteq: Koji savezni?
Jovica Stani{i}: Ministarstvo unutra{wih poslova. Mi nismo
taj novac imali. Zna~i, Marti} je dolazio po novac u Savezno ministarstvo unutra{wih poslova i kod saveznog guvernera, molim vas.
Ceo rat. Stra{an haos, stotine grupa, stotine vojski... Vi govorite...
Istraìteq: Ali o~igleno je bilo koordinacije izme|u tih grupa.
Jovica Stani{i}: Ma kakvi! Nema veze. Pa, molim vas.
Istraìteq: Spomenuli ste da su Mauzerovi bili tamo.
Jovica Stani{i}: Pa, to je, jeste, to je jedan...
Istraìteq: Samo da se zaustavimo jedan trenutak. Molim vas da
ne govorite sada sa nama. Mi smo bili pristojni, mi smo ~ekali da zavr{ite ono {to ste hteli. Bilo bi samo fer da i vi tako sa~ekate
dok mi ne kaèmo svoje.
Istraìteq: Spomenuli ste da su Mauzerovi bili, da su radili
u zapadnoj Bosni, iako su oni u stvari iz Bijeqine i zapadna Bosna
nije bio deo Republike Srpske, Republika Srpska nije tvrdila da je
to dio. Imamo i druge primere kada su se jedinice borile na mjestima koja su vrlo udaqena od tih mjesta odakle su. Moje pitawe je kako
se to organiziralo, morala je postojati neka centralna organizacija
da se po{aqu te jedinice tamo gdje su bile potrebne.
Jovica Stani{i}: Ja sam vam naveo primer Mauzera jer sam ~uo.
Ali u komandi Pauk je boravio Mladi} i general Milovanovi}.
Oni su svi povezani, oni su jedna vojska. Mislim, bili su jedna vojska,
Mrk{i} je u Kninu, ovaj je na Palama. Ako Marti} angaùje specijalnu jedinicu iz Knina, recimo u Cazinskoj Krajini, wegov ministar traì da do|e neko iz isto~ne Slavonije.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Wegov ministar unutra{wih poslova... I on
po{aqe qude tamo i dok su oni bili nekakva dràva, imali su vrlo
bliske politi~ke veze. @eleli su da se ujedine, vodili pregovore o
tome, samostalno vodili pregovore. Zna~i, postojala je koordinacija, sigurno, ali ne tako kako mislite da je to dobro organizovano.
MUP traì neku grupu, ona ode tamo, ili se odmah vrati, ili ho}e da
ratuje, ili u|e u neki kriminal. Gra|anski rat. Vojska ima svoj uticaj, to je ogromna organizacija, ja i ne znam, {ta ja mogu da znam o wihovoj koordinaciji, kako su oni to radili. Jeste postojala, vi ste u
pravu, ali ne takva organizacija kao {to mislite, da je bila boqa organizacija ne bi Srbi doìveli slom. Ali to nije moj predmet, to je
moje samo obave{tajno zapaàwe. Mi smo kao Slu`ba bili obave{tajno prisutni svugde i imali smo vrlo dobre informacije. Naravno, nemogu}e je imati sve informacije. Niti je, niti smo mi ne znam
kakva strategijska slu`ba, ali smo se trudili da dobijemo informa587
cije.
Imali smo kontakte sa dobrovoqcima. Svi su imali, sve stranke
su imale svoje dobrovoqce tamo. Udba, {to je Slu`ba kasnije formirala jedinicu, formirana je zbog Kosova i naravno da je svako na{ao
je svoje mesto, da je nekakav heroj u tome. Ja vam tvrdim da nije postojala nikakva organizacija da se formiraju jedinice, bar u vreme, ma
sigurno ni 1991. ni 1992. ni 1993. ni 1994. niko to nije smeo da uradi
niti je mogao to da uradi.
Istraìteq: Dobro, da ostavimo sad sa strane ulogu DB-a, {to se
ti~e komandovawa i kontrole finansirawa. Ako govorimo je op}enito o jedinicama koje su bile u Bosni 1992, 1993, 1994. godine, da li moète nam re}i neke informacije koje su te jedinice bile. Spomenuli ste ve} Mauzerove. Kako su bili organizirani i kakav ste kontakt
vi imali sa wima?
Jovica Stani{i}: Koliko se ja se}am. Te{ko mogu da govorim o
imenima tih jedinica. Qudi koji su bili dole znaju, ja ne mogu da se
setim. Pamtim da su imena bila: Vukovi, ne znam odakle. Znam da je
bilo nekoliko jedinica. A neke su bile jedinice sa podru~ja Republike Srpske, a neke su bile dobrovoqa~ke. Ali o tome mislim da ne
mogu sada sa precizno{}u da govorim. Mi nismo imali podatke o
Hercegovini. Tamo je bila jedna jaka dobrovoqa~ka jedinica, ne mogu
da se setim koja. U Bijeqini je bila Mauzerova jedinica. Mi, da kaèm kao Slu`ba, oficijelne kontakte nismo imali nikada. Oni su
bili, nisam siguran ali nekad su bili pod komandom vojske, a neki
pod komandom policije.
Istraìteq: Da li su sve te jedinice bile ili pod komandom vojske ili pod komandom policije?
Jovica Stani{i}: Ili TO, ja ne znam. Ne znam puno o tome. Bila
je jedna jedinica u Bawaluci, i neka me{ovita, dobrovoqa~ka jedinica, mislim vezana za MUP, ali toga ne mogu da se setim.
Istraìteq: Sa li se sje}ate kako se zvala ta jedinica?
Istraìteq: Gdje su se nalazili ti kampovi za obuku u Bosni,
{irom Bosne?
Jovica Stani{i}: To je jedna, ja duboko mislim jedna naduvana
stvar. Ja bukvalno ne znam nijedan kamp da je funkcionisao, da je to
pravi kamp kao {to je u Kninu bio. Da je bio neki zna~ajniji verovatno bi mi ostali. Mogu}e da su oni, mogu}e da je u tim vremenima ode
neko, dobrovoqci do|u, udruè se sa civilima na jednom mestu, treniraju. Oni su to smatrali kampom. Ja smatram kamp, ako je neko imao
neku logistiku, stru~ne kadrove, qude za obuku, smatram kampom, vojnu strukturu. U tom smislu ja ne znam nijedan kamp. Ni{ta ne znam.
Istraìteq: Da li je Vojska Republike Srpske ili ovaj MUP drào obuku za te jedinice?
Jovica Stani{i}: Pa, ja ne znam {ta je TO radio tamo. Moète tamo na terenu ~uti od tih qudi ko je bio prisutan, od qudi iz MUP-a.
Istraìteq: Nakon {to je Teritorijalna odbrana zapravo postala Vojska Republike Srpske, da li je sad ili obuka izvr{ena sa
588
strane Vojske Republike Srpske ili sa strane MUP-a?

Jovica Stani{i}: Ja mislim da su to svi radili. Ja ne znam tu organizaciju kako je i{la. Moja je pretpostavka da su svi to radili.
Istraìteq: Spomenuli ste jednu zajedni~ku komandu, zvanu Pauk. Da li znate za druge sli~ne zajedni~ke komande?
Istraìteq: Da li je va{a Slu`ba prikupila ili pripremila
video materijale za obuku te jedinice?
Jovica Stani{i}: Za koje jedinice?
Istraìteq: Sve te jedinice o kojima smo razgovarali, dakle sve
te dobrovoqa~ke jedinice ili jedinice koje su bile ~vrsto ili labavo vezane za Vojsku Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam ~ime Slu`ba raspolaè. Rekao sam
da su na{i pograni~ni centri obave{tajno radili prema Bosni.
Obave{tajni, zna~i centar na{ u Uìcu, Vaqevu, u Sremskoj Mitrovici, u Novom Sadu, Somboru. Svi su oni obave{tajno radili prema
teritoriji na kojoj se de{avao rat. Meni je to samo bio mali postotak moga posla, ja ne mogu znati da li je neko pravio video trake.
Istraìteq: Ako postoji, dakle, dokumentacija o tim jedinicama, to bi najpre pripremili sa strane Dràvne bezbjednosti Republike Srpske, vi{e nego va{e Slu`be?
Istraìteq: Da li ste rekli da ste imali jedan centar, operativni centar u Vaqevu?
Jovica Stani{i}: Niste me dobro razumeli. Centar u Vaqevu postoji 50 godina, otkad postoji Slu`ba, ali jedan ~ovek je zaduèn da
prikupqa informacije. Tu ve} sad ulazimo u organizaciju rada Slu`be, {to nije u redu. Jedan ~ovek je zaduèn da prikupqa informacije. Da bi do{ao do informacije on mora pre}i preko. Mora biti s
jednima, drugima, tre}ima i s wima videti, da ima neko...
Istraìteq: Ja to razumijem.
Jovica Stani{i}: Nije centar bio, nego iz centra je ra|eno.
Istraìteq: Mo`da se nisam dobro, ovaj, izjasnio, ali ja vas pitam zbog ovog razloga. Da li znate o pismu koje je bilo poslano Slobodanu Milo{evi}u i Radovanu Karayi}u i drugima od strane grupe
rezervista u Vaqevu koji su protestirali da su morali sudjelovati u
ubistvima nad civilima?
Jovica Stani{i}: Koje godine?
Istraìteq: 1991.
Jovica Stani{i}: Ja o tom pismu. Ne se}am se toga, ali znam da je
mnogo qudi koji su bili u vojsci, koji su pre{li na granicu Bosne i
u Hrvatsku. Oni su jednostavno pobegli. Mogu}e da se o toj grupi radi, ali je dosta iz Vaqeva, ~ini mi se da je malo vi{e stotina qudi
iz vaqevskog kraja dezertiralo. To je bio rezultat rada opozicionih
stranaka. Tamo je veliko upori{te imao SPO. Ali vi{e se ne se}am,
mogu}e.
Istraìteq: Da li biste se onda sjetili tog pisma kad biste vi589
djeli, jer to je navodno zna~ajno bilo, ali za svaki slu~aj ja }u vam dati ne{to vi{e informacija. Navodno, nakon ovog pisma bilo je vi{e sastanaka izme|u tih rezervista i srpskog Ministarstva odbrane.
Bio je ~ak i sam ministar Simovi}.
Jovica Stani{i}: Bilo je, izviwavam se, bilo je sastanaka...?
Istraìteq: ...izme|u tih rezervista koji su pisali pismo i ovaj,
srpskog Ministarstva odbrane krajem 1991, po~etkom 1992. godine i
da je ~ak general Simovi} prisustvovao tim sastancima.
Jovica Stani{i}: Mogu}e, ali ja sam, mislim, ne se}am se.
Istraìteq: Sada je 7 minuta do 12.
(Pauza)
Istraìteq: Sada je 4 minuta iza 12 i razgovor se nastavqa. Gospodine Stani{i}u da li se slaète da smo sada imali pauzu da bismo popili kavu i malo se osvjeìli?
Istraìteq: Budu}i da smo imali pauzu, jo{ jedanput }u vas upozoriti da ne morate ni{ta re}i ako to ne èlite i ono {to kaète
moè se koristiti kao dokaz. Da li razumjete?
Istraìteq: Moj kolega Vladimir Zuro ima nekoliko pitawa.
Vladimir Zuro: Prije nego {to pre|emo na drugu temu, hteo bih
pojasniti neke stvari o kojima smo razgovarali. Budu}i da smo se dogovorili da ne}emo jedan drugom upadati u pitawa jer bi onda sve to
bilo prekomplicirano. O jedinici JSO nakon {to je ona bila formirana, dakle, kako kaète, od 1996. godine, jedan od oficira koji je
bio tamo je Zvezdan Jovanovi}. Da li znate kakva je bila wegova uloga prije nego {to je pristupio toj jedinici?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam wihova imena. Ja sam setio se Ivanovi}a po imenu @ika. A znate za{to sam se setio, zato {to posle,
negde u jesen 1991. godine zatekao sam ga da sa upalom plu}a leì ispred zgrade. Pitao sam {ta radite tu? Ja sam iz Knina. Pa, {ta je s
vama? Ja sam bolestan, isterali su me iz Knina. Nemam pojma, kaèm,
dajte lekara. Tako je on mene upoznao. Ja sad kad sam bio bolestan, on
je meni slao ribu. Zna~i, qude ja druge ne znam.
Se}am se, recimo, evo, jednog ~oveka koji je tada negde iz Bosne
bio u toj grupi. Ali znam da je bio {kolovan ~ovek. Se}am ga se zato
{to, se}am se imena zato {to sam vrlo dobro ~uo od Dràvne bezbednosti da se radi o dobrom ~oveku i da }emo ga posle angaòvati u
JSO, u jedinicu... Repija se zove. Fakultet ima o bezbednosti. Seti}u
se jo{ nekoliko imena, ali izvolite, pitajte.
Vladimir Zuro: Spomenuli ste @iku.
Vladimir Zuro: Da li znate kakav je wegov nadimak?
Jovica Stani{i}: Ne. Znam, @ika Crnogorac. Kaèm vam kako
sam ga upoznao, leào je bolestan ispred ulaznih vrata. Sedeo je na
kamenu, na cve}arniku.
590
Vladimir Zuro: Je li on bio umje{an u operacije DB-a?

Jovica Stani{i}: On je bio dobrovoqac tu, nije vodio operacije. On je bio dobrovoqac. Bio je dobrovoqac u Kninu i daqe je bio dobrovoqac u Slavoniji. Ali je bio bolestan stalno, imao je upalu plu}a.
Vladimir Zuro: Ali pitawe moje je bilo da li je on bio pripadnik DB-a od 1991. godine do, da li je pristupio JSO-u?
Jovica Stani{i}: Nikada on nije ni pristupio JSO-u. On nikad
nije bio pripadnik JSO-a. Nije primqen nikada u JSO. Nije nikada
bio pripadnik Slu`be. Pa molim vas, budite na~isto, sasvim jasno.
Vladimir Zuro: Pitao sam vas prije za Zvezdana Jovanovi}a i rekli ste da ga ne znate.
Vladimir Zuro: Pitam samo zato {to je Zvezdan Jovanovi} bio
na ~elu generalno te grupe...u Pajzo{u.
Jovica Stani{i}: Mogu}e. Ja nikoga od wih ne znam. Nije ni normalno da ih znam. Kako }u ja to se setiti.
Vladimir Zuro: Pitawe moje je ba{ vezano za Pajzo{, za to mesto. Bio je jedan broj qudi koji su bili u Policijskoj akademiji Beogradu, kao kadeti, kao novi. Kad su zavr{ili klasu tamo, oni su bili
preba~eni u taj kamp u Pajzo{u. Moje pitawe glasi da li znate ne{to
o tome.
Jovica Stani{i}: Prvi put ~ujem za to. Prvi put ~ujem. Nikada
nisam o tome ~uo da je neko bio tamo. Kad sam vam rekao da je grupa iz
Knina koja se odvojila iz Knina, i koja je oti{la u isto~nu Slavoniju, boravila na tom prostoru. O tim detaqima pitajte republi~ke ~inovnike, funkcionere iz Ministarstva Republike Srpske Krajine.
Nikada nisam ~uo da je neko dolazio u...
Vladimir Zuro: Kao {to i prije ja vam postavqam pitawa, ako
mislite da to nije u redu ...
Jovica Stani{i}: OK. Razumem, razumem. Potpuno razumem. Ja
vam kaèm da zaista ne znam.
Vladimir Zuro: To je na osnovu informacija kojima mi raspolaèmo. Ova jedinica koja je imala svoju bazu u Pajzo{u, dala je logisti~ku potporu Arkanovcima koji su bili u Erdutu, odnosno koji su
imali svoju bazu u Erdutu. Arkan je do{ao tamo po municiju i uniforme. Dakle, pitawe je da li znate ne{to o tome.
Jovica Stani{i}: Prvo, ni{ta ne znam o tome, ali }u vam jo{ ne{to re}i. Nek ~uje gospodin da je sve to u redu. VJ. VJ...Koliko ja
znam, koliko sam ja izme|u krupnih stvari obave{ten, sve do operacije, dok Vukovar nije pao, to je novembar 1991. godine, ova strana nije imala fizi~kog dodira sa ovom stranom, nikad. Ako je Ilok Pajzo{ na ovoj strani, a daqe Erdut gde je on bio, nisu mogli fizi~ki da
imaju kontakt. Po meni to je apsolutno glupost.
Vladimir Zuro: Ova informacija je iz 1994. godine. Dakle, taman
prije nego {to ste preme{teni, rekli da se formirala jedinica
591
JSO?
Jovica Stani{i}: Ja vam mogu re}i slede}e. Da je Arkan imao toliko opreme, da je on nama mogao da formira jedinicu, jer je toliko
bio finansiran sa svih strana, i iz zemqe i iz inostranstva, da je mogao da pomogne Ministarstvu a ne mi wemu. Wegova je jedinica bila
boqe opremqena nego jedinica Javne bezbednosti, specijalna jedinica Javne bezbednosti. To svi znaju tamo.
Vladimir Zuro: Jo{ jedno pitawe. Da li se sje}ate da ste vi i{li
helikopterom do mjesta koje se zove Bore~ko jezero u Bosni?
Jovica Stani{i}: Boè mili, odakle vam to. Nikada u ìvotu
nisam bio tamo.
Vladimir Zuro: Da li ste ~uli za Bore~ko jezero?
Jovica Stani{i}: Tamo je bila jedna jedinica, dobrovoqa~ka jedinica koja je, ne znam ~ija je, vezana za Vojsku Jugoslavije, apsolutno znam. Ali u ìvotu, sad kad biste zapretili smrtnom presudom ja
ne znam gde je Bore~ko jezero. Ja sam leteo helikopterom, to sam vam
ve} rekao, kada smo na~elnik General{taba Peri{i} i ja poku{ali
da ostvarimo kontakt sa Mladi}em povodom osloba|awa francuskih
pilota. Helikopter je bio moj, tj. Ministarstva unutra{wih poslova. Mi smo leteli, sleteli smo u jednu kasarnu, ja ne znam gde. Vojska
nas je navodila. Mislim da je to bilo na granici izme|u Crne Gore i
Hercegovine, ali uop{te ne znam gde je, apsolutno ne znam gde je. Kada je to bilo? Kada su piloti, pa negde, to je bilo 1995. godine. Mi
smo do{li, pri~ao sam vam da smo do{li u zale|ivawe i da smo imali, zamalo smo pali.
Vladimir Zuro: Sje}am se. Ne moramo opet o tome.
V000-3549 (2 od 2)
Jovica Stani{i}: Javna bezbednost je imala qude u Bawaluci,
nekoliko stotina i znali su {ta se de{ava. Ja sam imao informacije od Dràvne bezbednosti Republike Srpske. Dobijao sam informacije. Informisani smo o tome, ali mislim da je bio i razgovor oko
Arkana. Moja pretpostavka da je, da je Mladi} informisao Peri{i}a, a Peri{i} Milo{evi}a. Razumete? Da je on traìo i od nas verovatno. Moja pretpostavka, ja to ne znam.
Istraìteq: To ste spomenuli, sad jo{ ne{to }u vas pitati. Ove
razgovore koje ste imali bilo kada sa ministrom Sokolovi}em i sa
Slobodanom Milo{evi}em, da li ste ikad razgovarali o incidentu
koji se dogodio u Sosini blizu Sanskog Mosta?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam {ta je to. Nikad nisam ~uo za to. Zaista ne znam. Prvi put u ìvotu ~ujem.
Istraìteq: Da li ste razgovarali o troje muslimana koji su bili ubijeni od strane arkanovaca u Sanskom Mostu?
Jovica Stani{i}: Koje je to godine bilo?
Istraìteq: 1995.
Jovica Stani{i}: Ne, ne. Zavr{ne operacije koje su bile u Bo592
sni, bile su dramati~no primqene ovde. O ratnim zlo~inima niko

nije tada pri~ao. Nikada niko, niti je o tome neko izve{tavao. Razgovaralo se o krupnim stvarima. Pomenuo sam Arkana jer se se}am
tog detaqa, jer je to Mladi} nametnuo kao temu, ina~e razgovaralo se,
razgovaralo se o strategijskim stvarima {ta ako padne Bawaluka.
Ko je onda mislio o Arkanu.
Istraìteq: Jo{ }emo se vratiti ... Htio bih ne{to pitati za
Srebrenicu i, ovaj, doga|aje u 1995. godini. Najprije, da li je Slobodan Milo{evi} bio informiran o planu preuzimawa Srebrenice
ve} unaprijed?
Jovica Stani{i}: Verujte, ne znam. I da je informisan bio sumwam da bi rekao da to zna i da je informisan. Sumwam da bi to iko od
nas mogao da zna.
Istraìteq: Da li znate, da li je neko traìo odobrewe od wega
da se preuzima tu enklavu od strane nekoga u vo|stvu Republike Srpske ili Vojske Republike Srpske?
Jovica Stani{i}: Ja moram re}i istinu. Bez obzira na moje lo{e
odnose sa tom porodicom i na ono {to sam doìveo od wih, ali mislim da je Milo{evi} u odnosu na za{ti}ene zone imao potpuno ispravan stav i da od wega oni nikada ne bi mogli takvu dozvolu dobiti, jer sve {to oni urade tamo, to Srbija pla}a i to nas je ko{talo
ovde i niko iz Srbije mu ne bi mogao to odobriti. Ja mislim da je to
samo stvar Mladi}a i Karayi}a.
Istraìteq: Kada je Milo{evi} prvi put ~uo za ubistva velikog
broja, tisu}a qudi u Srebrenici?
Jovica Stani{i}: Ja ne mogu da se setim toga vremena. Ne mogu
ja o tome precizno da govorim, ali se posle operacije ~ulo: napravili su zlo~in i to se vrlo diskretno govorilo. Mislim da niko od nas
iz Srbije nije imao preciznu informaciju. Ja se se}am doga|aja pre
Srebrenice. Oficir iz CIA-e je bio kod mene i traìo je da mu pomognemo da na|emo masovne grobnice. Ja sam mu dao moje qude. Oni su
i{li tamo, nisu mogli da na|u. Morate razumeti da su to bile wihove vrlo poverqive stvari. Mi smo kasnije ~uli, ja sam ~uo od, od qudi iz Bosne {ta se desilo i ko je u~estvovao u tome. U onom trenutku
kad se to desilo ili 15-20 dana, mesec dana, dva meseca, ja mislim da
niko u Srbiji nije ta~no znao, mo`da Vojska.
Istraìteq: Da li ste vi dobili informaciju skoro nakon doga|aja u Srebrenici?
Jovica Stani{i}: Zvani~no nikada, nikada.
Istraìteq: Kada ste prvi put dobili informaciju o onome {to
se dogodilo u Srebrenici?
Jovica Stani{i}: Ja bilo {ta kad bih rekao datume, ja ne bih, to
ne bi bila istina. Ali, ja mislim nekoliko meseci posle toga. Dobili smo, ne samo to, nego zna~i o tome da su ubijeni muslimani, prve
informacije smo dobili od specijalne jedinice u Jawu. Oni su bili
blizu Drine. Mi smo imali bliske odnose sa wima. Ja sam jedne godine, ne znam koja je to godina bila, 1995, 1996. ja sam bio na jednoj pro593
slavi. Ja sam bio vrlo zahvalan toj jedinici jer ona me je obezbe|ivala dok sam ja taoce osloba|ao. ûo sam to od wih i bojao sam se da oni
nisu u~estvovali u tom. @ao bi mi bilo da qudi koji su stvarno ratovali ~estito, da su u~estvovali u ratnim zlo~inima. Mislim da
sam prvi put od wih saznao, a kasnije su mi qudi iz Dràvne bezbednosti govorili, ali sve to na par~e, svaki put.
Istraìteq: Da li je ta informacija koju ste dobili i{la daqe
ka Slobodanu Milo{evi}u?
Jovica Stani{i}: Mislim da je on bio obave{ten, mislim da ga
je Vojska obavestila, ne mogu pouzdano da tvrdim ali mislim da Dràvna bezbednost nikada nije pismeno jer mi nikad pismenu informaciju nismo dobili od MUP-a, od Dràvne bezbednosti Republike
Srpske. To nije smeo niko da napi{e, ali mislim da je nakon nekoliko meseci znao, ne znam vreme, ali sumwam da je znao detaqe jer Mladi} nikad nije hteo da kaè detaqe. Uglavnom su informacije curile preko MUP-a. Mi smo saznali da je tamo bila jedna, ja ne mogu da
nazovem to, ne mogu da kvalifikujem to, tamo u su{tini i nije ni bilo borbe, nije imao otpor uop{te nikakav u Srebrenici, glavnina
muslimanskih snaga se izvukla i oni su i{li prema Tuzli, ja ne znam
dobro taj teren, i onda su nai{li na zasede. I tu je bilo mrtvih, ali
glavnina civila je ostala koji su streqani u Srebrenici, {to je
stra{no. To je nas zaprepastilo, da on ustvari i nije imao borbe tamo a on se predstavio kao heroj.
Istraìteq: Je li Milo{evi} ne{to poduzeo protiv Mladi}a
nakon {to je saznao {ta se dogodilo?
Jovica Stani{i}: Koliko ja znam, ne. Ne znam o tome ni{ta.
Istraìteq: Spomenuli ste specijalnu jedinicu Jawa. [ta je to
bilo?
Jovica Stani{i}: To je jedinica Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske.
Istraìteq: Je li to bilo javno dràvno obezbe|ewe?
Jovica Stani{i}: Javno.
Istraìteq: [ta je wena funkcija bila?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam opis, ali su je zvali, ona je bila specijalna antiteroristi~ka jedinica. Ja, kada sam i{ao na Pale u misiji pregovora, i ne samo talaca, nego kad sam i{ao u misiji da Radovan Karayi} iza|e iz politi~ke igre, oni su me obezbe|ivali. Verovatno su imali zadatak i obezbe|ewa li~nosti. Li~no me je pratio
komandant. Li~no me je pratio komandant sa svojim obezbe|ewem, general Sari}.
Prevodilac: Ko je to bio?
Jovica Stani{i}: General Sari}. To je poznat ~ovek tamo.
Istraìteq: Sad bih vas ne{to pitao za taoce, za krizu sa taocima. Moète li nam ne{to re}i o krizi sa taocima u Bosni i kako
ste vi bili ume{ani u to sve?
Jovica Stani{i}: Pa to je prvi put kada sam u stvari do{ao u javnost. Vojska Republike Srpske je nakon bombardovawa zarobila ne594
koliko stotina pripadnika mirovnih snaga. Koliko se se}am, to su

uglavnom bile francuske snage, najve}i broj, i to je u svetu odjeknulo vrlo lo{e. To je ceo svet video. Ceo svet je to video. Video je zavezane qude za banderu, vojnike mirovnih snaga i zapretio da }e ih
ubiti ako budu bombardovani. Jasno je da je to bilo, {ta je to zna~ilo. To je terorizam. Jasno je da je to bilo pogubno za Srbe, ne u Republici Srpskoj nego i ovde. O tome se razgovaralo u Srbiji i ja sam
dobio nalog da idem da razgovaram sa wima da oni puste to. Prve razgovore sam imao u Bijeqini. Mislim da su trajali nekoliko sati. Koliko se se}am, bilo je celo rukovodstvo Republike Srpske. Koja je bila na{a pozicija s jedne strane ja sam im saop{tio pretwu Milo{evi}a da ~ine jednu, da }e izgubiti posledweg saveznika u Srbiji
ako ne puste wih. Ja sam imao i svoje argumente. Ja sam dobro poznavao politi~ku situaciju, ekonomsku situaciju, bezbednosnu situaciju,
vojnu situaciju jer sam imao informacije i na{e Slu`be i wihove
Slu`be i nastupio sam sa tim argumentima da je to jedna stvar koja
}e samo {tetiti i Srbiji i Republici Srpskoj. Razgovor je u su{tini, pregovore je vodio Kraji{nik a ne, pitao se Kraji{nik a ne Karayi}. Problem je {to tu nije bio Mladi}, koji je uvek pravio probleme. Dugo su trajali pregovori. Ja sam posle nekoliko dana oti{ao
na Pale i tamo vodio pregovore. Tamo je ve} bila delegacija ministra odbrane Gr~ke i ministar inostranih poslova ~ini mi se. Ne
znam, pregovori su trajali ponovo nekoliko sati. Prvi put sada o
ovome govorim u ìvotu. Ovo niko ne zna. Govorim zbog istine. Mi
smo taoce dobili, odnosno ja sam ih dobio na obe}awe da }u sve u~initi da se general Mladi} smeni. To je osnovno bilo. Zahtev politi~kog rukovodstva. Ja imam i dokumenat o tome.
Istraìteq: [ta mislite da se smeni general Mladi}?
Jovica Stani{i}: Da se smeni sa mesta komandanta Vojske Republike Srpske, a da }e oni pustiti taoce.
Istraìteq: Onda }e on biti gde?
Jovica Stani{i}: Da se smeni, ja ne znam gde. On je hteo da bude
i komandant i na{e vojske. On je imao ambicije.
Istraìteq: Da li je postojao plan kud }e on onda biti smjewen?
Jovica Stani{i}: Wihov zahtev je u stvari bio upu}en preko mene Milo{evi}u da uti~e da se smeni Mladi}. Ja sam se vratio i rekao sam Milo{evi}u {ta radimo, {ta oni traè. On je rekao dobro, to }emo uraditi. Ja sam se vratio i rekao sam {ta je Milo{evi}
rekao. Naravno, istovremeno sam se bojao Mladi}a da }e da opstruira celu operaciju, jer mi je poznato iz 1992. godine {ta je u Sarajevu
radio. Ja sam ga posetio u wegovom {tabu i upozorio sam ga da postoji politi~ki dogovor i da me ne opstruira. Istovremeno sam traìo
pomo} MUP-a, Ministarstva javne bezbednosti i dràvne da me podrè. Tamo sam na{ao podr{ku jer su bili razumni qudi. Oni su znali da je to terorizam, da to ni~emu ne vodi i onda smo mi po~eli grupu po grupu da dovodimo u Novi Sad. Davali smo ih komandi UNPROFOR-a, ja sam ih predao komandi UNPROFOR-a. Niko nije stradao.
595
Nastojao sam da ti oficiri koji su bili bez uniforme, bez oru`ja, da

dostojanstveno izgledaju, da izgledaju dostojanstveno, da ih ne ponizim. Ja mislim da je to veoma korektno ura|eno. To je u javnosti izazvalo veliki efekat, izviwavam se. To je u javnosti imalo velikog
efekta u svetu i Milo{evi} je to vrlo iskoristio. Ja sam dao intervju koji postoji u, tamo na Palama, ali sam ga dao iz svoje glave. Nikog nisam konsultovao, ni wega, ni Milo{evi}a.
Istraìteq: Moèmo li dobiti kopiju tog dokumenta {to se ti~e Mladi}a?
Jovica Stani{i}: Vide}ete ako mi budete sudili, ako budem na
sudu, ako budem su|en. Ja to nikom nisam pokazao. Ja to nisam nikom
pokazao. Mislim da je to jedna tajna koju nema smisla da iznosim javno. Ja nikad nisam hteo o woj da govorim. Govorim vam sada da shvatite koji su odnosi bili, a najvi{e zbog toga {to, da vidite koliko je
Karayi} imao problema s Mladi}em, jer smo mi traìli wegovu smenu, odnosno pomo} da on ode iz Republike Srpske, da Milo{evi} svojim autoritetom uti~e.
Istraìteq: Da li je Milo{evi} u stvari nije bio...Mladi}a.
Jovica Stani{i}: Da znate da nije.
Istraìteq: Za{to?
Jovica Stani{i}: To on zna. On je uvek drào nekoga ko moè
imati uticaj na drugoga. Tako je radio u zemqi, tako je radio u Ministarstvu, tako je radio u Vladi. Kad mu je trebao Mladi}, on je vr{io
pritisak na Karayi}a. Kada je Mladi} pravio gre{ke, ga|ao Sarajevo, onda mu nije trebao Mladi}, onda je i{ao na Karayi}a.
Istraìteq: Ko vam je dao upute da idete u, odnosno da idete u
Bijeqinu da razgovarate sa vo|stvom tamo, Milo{evi}?
Jovica Stani{i}: Ministar me je pozvao i rekao da idem kod
predsednika. Jer mi smo uglavnom pozive dobijali preko ministara i
skoro uvek smo i{li zajedno, a kada bi mu to bilo potrebno on je zvao
nasamo qude, jer o~igledno da je to bilo kriza za Srbiju, da je to bilo jako lo{e. Ceo svet gleda {ta Srbi rade, {ta jedan oficir srpski radi. Mislim da sam mu tu mnogo pomogao.
Istraìteq: Kome?
Jovica Stani{i}: Milo{evi}u sam ja tada puno pomogao, ali ja
nisam pomagao Milo{evi}u, ja sam pomagao srpskom narodu. Ja sam
smatrao da je to veoma lo{e {ta se radi, tako sam i u javnoj izjavi rekao.
Istraìteq: Kakav je bio plan vo|stva bosanskih Srba kad ste se
sastali sa wima u Bijeqini? [ta su oni htjeli raditi s tim taocima?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da je to bilo vreme, ja nisam siguran,
kad je postojala inicijativa iz Republike Srpske da se oni ujedine.
Ja znam da sam puno vremena, mislim, utro{io da im govorim da to nije dobro, da je to nemogu}e, da }e to izazvati jo{ teì poloàj Srba.
Znao sam da, ako oni preduzmu takav politi~ki ~in, da }e sva krivica pasti na Radovana Karayi}a, da }e sva krivica, sve to politi~ko
596
ujediwewe koje niko u Srbiji ne bi prihvatio i da bi bio kriv Karayi} za to a ne onaj koji je zaista kriv.
Istraìteq: Ne razumijem o ~emu sad govorite politi~ko ujediwewe.
Jovica Stani{i}: Ujediwewe Republike Srpske Krajine, zna~i
Slavonija, zapadna Slavonija, Knin sa Republikom Srpskom.
Istraìteq: Kakve veze je to imalo sa krizom taoca?
Jovica Stani{i}: To je bila politi~ka tema aktuelna. Ja sam
upotrebio moje znawe situacije da bih ih ubedio u ne{to {to nije dobro. To je argumenat jedan bio. Drugi je bio niz drugih obave{tajnih
informacija koje sam ja imao da ih ubedim da nemam lo{e namere
prema wima i da ne mogu oni to da rade jer posledice snosi Srbija.
Razumete?
Istraìteq: Da. Kada ste oti{li wima i rekli wima da trebaju
osloba|ati taoce? Oni, naravno, oni tada nisu hteli da ih oslobode.
Kakav je wihov plan bio?
Jovica Stani{i}: Plan je imao Mladi}. Ko zna na {ta bi to iza{lo, niko ne zna. Politi~ko rukovodstvo, koliko ja znam, nije bilo
za to. Mo`da i jeste, ali ja to ne znam. Sumwam da bi to Karayi} tako, takvu glupost uradio.
Istraìteq: Rekli ste da je Kraji{nik govorio u ime vo|stva
bosanskih Srba. Da li je to ta~no?
Jovica Stani{i}: Da. Najvi{e je u~inio, moj utisak je bio da je
najvi{e od wega zavisilo, jer je on bio vrlo tvrd u pregovorima.
Istraìteq: Da li je on govorio kao da ima ovla{}ewe da bi mogao osloba|ati taoce?
Jovica Stani{i}: Ne, ne. Oni su bili, jednostavno su razgovarali o celoj situaciji. Nije on ovla{}en bio. O Krajini bi Karayi}
razgovarao, ali trebalo je ubediti Kraji{nika koji je vrlo ortodoksan ~ovek.
Istraìteq: Za{to niste onda razgovarali sa Karayi}em ako je
on imao ovla{}ewe?
Jovica Stani{i}: Karayi} je bio tu, bio.
Istraìteq: Ko je onda sve tu bio?
Jovica Stani{i}: Mislim da je bio wegov {ef Dràvne bezbednosti, Kraji{nik, Karayi}, ne mogu se setiti da li je bio Koqevi},
pokojni profesor Koqevi}.
Istraìteq: Samo da se dobro razumijemo, Karayi} je imao ovla{}ewe, ali vi ste morali nagovoriti Kraji{nika?
Istraìteq: Za{to Mladi} nije sudjelovao u tim pregovorima,
odnosno razgovorima?
Jovica Stani{i}: Ne znam.
Istraìteq: Je li Mladi} u stvari bio {ef Vojske koju je drào, koja je dràla te taoce?
Jovica Stani{i}: Pa, s Mladi}em se jako te{ko izlazilo na kraj.
Istraìteq: Da li ste se kasnije isto sastali sa Mladi}em?
597
Jovica Stani{i}: Da, sa taocima. Kada sam dobio uveravawe da

}e ih osloboditi, kada sam dobio uveravawe politi~kog rukovodstva,
ja sam i{ao u wegovu komandu. On je vrlo bio odbojan prema meni.
Primio me je vrlo drsko. Bojao se da ga ne bombarduju. Da sam ga mo`da svojim kretawem u wegovo komandno mesto ofirao. Ja sam mu tada vrlo o{tro rekao da ja imam ovla{}ewe da uzmem taoce i da }e dobiti naredbu od Karayi}a, da imam podr{ku MUP-a za to da se ne
igra da mi pravi smicalice. Smatrao sam to potrebnim jer sam se
pla{io da nas negde ne presretne na putu i da ne usledi akcija. Kada
sam vam rekao dokumenat, nije to zvani~ni dokumenat. To je pisano
rukom, bele{ka, ali ona nije bitna. Bitno je da vam kaèm {to ja svedo~im {ta je bilo, govorim o tome {ta je bilo. Tako kako vam kaèm,
tako je bilo.
Istraìteq: Dakle, to su va{e bele{ke, imate svoje podatke?
Istraìteq: Da li imate kopiju ultimatuma od Slobodana Milo{evi}a?
Jovica Stani{i}: Ne. On nije poslao nikakav slu`beni dopis.
On jednostavno to nikad nije radio.
Istraìteq: Kada ste govorili sa Mladi}em, da li ste mu rekli
da }e mo`da biti smjewen, da li ste ga vrije|ali time?
Jovica Stani{i}: Boè sa~uvaj. Ne. Ja mislim da on danas to ne
zna.
Istraìteq: Koje jedinice ste vi imali sa sobom kad su taoci
osloba|ani?
Jovica Stani{i}: Ja sam imao dvojicu qudi, Simatovi}a i Filipovi}a. Oni su bili moja li~na pratwa.
Prevodilac: Oprostite, nisam ~uo.
Jovica Stani{i}: Filipovi} i Simatovi}.
Prevodilac: I oni su, rekli ste, va{a pratwa?
Jovica Stani{i}: To je moja li~na pratwa, kao moja li~na pratwa. Bilo je i specijalnih na na{oj strani i specijalnih jedinica Javne bezbednosti, a sa one strane specijalna jedinica iz Jawe.
Istraìteq: [to je bilo specijalne jedinice sa srpske strane?
Jovica Stani{i}: Iz Javne bezbednosti. Onda su oni mene sa~ekali. Oni su me obezbe|ivali sa one strane. Mislim da je bilo jo{
qudi u uniformi u rejonu Zvornika. To su bile posebne jedinice policije i obi~na milicija. Bilo je puno qudi jer je bila velika operacija.
Istraìteq: Da li su taoci avionom pre{li u Beograd zato {to
su bili oslobo|eni?
Jovica Stani{i}: Ne. Mi smo do{li autobusom do Drine, do granice sa Srbijom i onda smo pored Drine i{li za Novi Sad, na{om
stranom po Srbiji, ali nekoliko bolesnih i oficire Francuske smo
prebacili helikopterom.
Istraìteq: Da vas pitam sad za ne{to drugo.
598
(Prekid)
Istraìteq: ...
Jovica Stani{i}: Mislim, to je pred sudom sada, to je jedan spor,
o prekr{aju koji je on radio. Za nas je to bilo relevantno. Za nas to
nije bilo uop{te sporno. Postoji stroga procedura u prijemu novca
i tro{ewu novca. Po na{oj unutra{woj ogranizaciji nije u mojoj
nadle`nosti. Ona je u nadle`nosti zamenika, jednog od zamenika,.tako da ja o detaqima nikad nisam vodio, nisam se time optere}ivao.
Istraìteq: Da li znate koliko od finansirawa DB-a je do{lo
onda sa carine, a ne onda preko normalnih kanala?
Jovica Stani{i}: Mislim da je bilo dosta, to je bilo nekako dvetri godine. Kriza Vlade je bila velika. Kertes }e sad da odgovara
zbog toga, jer je svima davao, preduze}ima, kupovao socijalni mir tako, bolnicama, izbegli~kim kampovima, stotine i stotine institucija. Ja znam da je tu Ministarstvo mnogo pomoglo, on je davao automobile, tada se nije moglo jer smo bili pod sankcijama. Za sva oduzeta kola je doneo re{ewe i dao Ministarstvu. On je doneo re{ewe i
dao Ministarstvu unutra{wih poslova.
Prevodilac: Tako su do{li do kola?
Jovica Stani{i}: Da, da. Vojsci isto. To su stotine i stotine, hiqade kola. Ogromna je to pomo} bila.
Istraìteq: Kakva je bila uloga Slobodana Milo{evi}a u organizaciji ovog finansirawa, na taj na~in?
Jovica Stani{i}: Ne, vidite, Milo{evi} se sada brani i kaè
da on nema veze s tim. Me|utim, Kertes je istra`nim organima rekao
da je od wega direktno nalog dobio. Koliko ja znam, i tuìlac i istra`ni sudija su nekoliko puta bili u Hagu povodom toga.
Istraìteq: Da li vi imate informacije iz prve ruke, da li ste
bili prisutni kada su imali sastanak izme|u Milo{evi}a i Kertesa, jeste li videli dokumentaciju o tome?
Jovica Stani{i}: Ja sam znao {ta se de{avalo i mogu vam ta~no
parafrazirati sastanak o tome ako vas interesuje.
Istraìteq: Da, molim vas.
Jovica Stani{i}: O nezakonitom rukovawu sa sredstvima carine
i o sivoj ekonomiji bio je sastanak kod Milo{evi}a. Bili su prisutni predsednik Vlade, bio je prisutan ministar finansija republi~ki, potpredsednik Savezne vlade [ainovi}, gospodin Kertes,
bili smo mi iz Ministarstva unutra{wih poslova ministar, zamenik i ja, ne znam da li je jo{ neko bio, nije bitno. Tema je bila kako
koordinisati sve poslove. Niko nije hteo o su{tini da govori. Kertes je traìo velika ovla{}ewa. Traìo je od predsednika li~no da
mu napi{e da on ima takva i takva ovla{}ewa. Po{to su svi ovi Milo{evi}evi vrlo bliski saradnici, predsednik Vlade, nemojte shvatiti da se sada hvalim, ali zaista to je bilo ovako kao {to }u vam re}i.
599
Razgovarali su puno o tome. Ja sam se javio za re~ i rekao sam da

nije u redu da se sredstva koja se oduzimaju od gra|ana, da se ne predaju Saveznom deviznom inspektoru. Ako federalna inspekcija ne postupa kako treba, ako je kriza u Saveznoj vladi, onda treba smeniti
tog ~oveka, ali ne kr{iti zakon. Rekao sam isto, ako nije u redu u na{oj Vladi, u Upravi prihoda, onda treba smeniti i {efa finansijske policije. Namera mi je bila da tog Kertesa ne uvale daqe u probleme. To je urodilo plodom, ali Kertes nekoliko meseci sa mnom nije razgovarao uop{te.
Istraìteq: Kada je taj sastanak bio?
Jovica Stani{i}: To je te{ko mnogo da se locira, jo{ uvek je bio
ìv zamenik, zna~i negde 1997. godine, po~etak, sam po~etak 1997. Nisam siguran. Mo`da...
Istraìteq: Ranije, 1991, 1992. vi ste finansirani od strane carinske slu`be?
Jovica Stani{i}: Ne. Kertes je tada bio bez posla. On je smewen
bio tada kao ministar Vlade Pani}a, kao pomo}nik ministra.
Istraìteq: Da li je on postao {ef Carine u 1994. godini?
Jovica Stani{i}: Ja mislim, ali u prvo vreme on nije rukovao
sredstvima van zakona. On to nije smeo da ~ini.
Istraìteq: Kako se onda organiziralo finansirawe MUP-a od
1991. do 1997. godine kad se ovo sve dogodilo, jesu li svi prihodi do{li iz srpskog buyeta?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da MUP od 1991. nije imao problema sa finansirawem. Ja nisam o tome obave{ten tada. Tada nisam bio
u sferi da bih mogao da znam deteqe tog...
Istraìteq: A 1992, 1993?
Jovica Stani{i}: Znam da smo uvek morali dosta truda da uloìmo da ministra molimo da nam plati neke tro{kove. Slu`ba nema
svoj ra~un. Wu finansira Ministarstvo zajedni~ke slu`be. Mada
znam da su nam jednom iskqu~ili telefone, da nismo platili telefone. To je bio cirkus.
Istraìteq: 1992, 1993, 1994. godine, jel to sve preko buyeta i da
li su bili ovi drugi izvori novca?
Jovica Stani{i}: Ne sme Slu`ba da uzme dinar. Slu`ba ne sme
da uzme ni od koga dinar. To mogu samo da budu pri~e. Ne sme da se uzima novac sa strane. Vrlo je strogo rukovawe sredstvima. Ali nije tajna nikakva, nas to ne interesuje od koga je Vlada uzela. Imali smo negde, ne se}am se, 1996, 1997. ja mislim od tog novca kupili helikopter
u Americi. Ali to nas ne interesuje uop{te, niti mi moèmo da potpi{emo, niti mi imamo ra~un, nas to ne interesuje. Mi traìmo od
ministra da to plati, od wegovih slu`bi.
Istraìteq: Da li je DB imao svoje preduze}e za kupovinu nekih
stvari ili za organizirawe finansija?
Jovica Stani{i}: Boè sa~uvaj. Boè sa~uvaj.
Istraìteq: Da li znate za preduze}e pod imenom Jusan?
Jovica Stani{i}: Prvi put ~ujem.
600
Istraìteq: Onda }emo sad imati kratku pauzu pre nego {to
pre|emo na slede}u temu.
Jovica Stani{i}: Ho}emo li sti}i danas da zavr{imo?
Istraìteq: Mislim da da.
Jovica Stani{i}: Ja bih bio zahvalan zbog toga {to ne bih hteo
da odlaèm za sutra, jer bih trebao lekaru da kaèm ako odlaèm.
Ako nastavqamo sutra, ja bih morao da odloìm odlazak. Jedan dan
meni ne zna~i ni{ta, mislim.
Istraìteq: Zavr{i}emo danas.
Istraìteq: Ako bude jo{ ne{to onda }emo razgovarati o tome,
ali mislim {to se ti~e op{tih podataka zavr{i}emo danas. Sada je
13 sati i 27 minuta, ima}emo kratku pauzu.
(Posle pauze)
Istraìteq: Sad je 13 sati i 46 minuta. Nastavqa se razgovor.
Gospodine Stani{i}u, budu}i da smo sad imali pauzu, ja }u vam jo{ jedanput re}i da ne morate ni{ta re}i ako ne èlite. Da li to razumete?
Istraìteq: Ho}u da postavim nekoliko pitawa o Zvorniku. Da
li znate za doga|aje u Zvorniku kada su preuzeli Zvornik u aprilu
1992?
Jovica Stani{i}: Ne znam na {ta mislite.
Istraìteq: Da li znate koje jedinice ili paravojne formacije
su bile prisutne tamo tad?
Jovica Stani{i}: To znaju moji qudi. Ja ne znam. Ne se}am se.
Istraìteq: Da li ste znali za komandanta Teritorijalne odbrane u Zvorniku?
Jovica Stani{i}: Ne, ne znam uop{te ko je bio.
Istraìteq: On je sebe nazvao major Marko Pavlovi}.
Istraìteq: Isto tako je koristio ime Branko Popovi}. Da li
znate za wega?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da znam, ako je to taj ~ovek. Mislim
da se u to vreme pojavqivao kao biznismen na ovom podru~ju i da je
skupqao pomo} za Republiku Srpsku. Drugo ne znam ni{ta.
Istraìteq: Da li znate za koga je radio?
Jovica Stani{i}: Ne, ni{ta ne znam. Zaista ne znam.
Istraìteq: Da li znate odakle je?
Jovica Stani{i}: Ne. Ja wega znam po tome {to je imao kontakte
sa pokojnim Radoslavom Kosti}em, ali ni{ta o toj aktivnosti ne
znam, zaista. Setio sam se prezimena jer su ga pre nekoliko dana pomiwali qudi u kontekstu neke trgovine, ali zaista ne znam ni{ta.
Ne znam ni kako izgleda ~ovek. Nikad ga nisam video, samo sam ~uo za
wega.
601
Istraìteq: Da li znate gdje se on sad nalazi?

Jovica Stani{i}: Ne znam, ali mislim da moète doznati to, mislim da se moè utvrditi.
Istraìteq: Nama je re~eno da je on radio za srpski MUP.
Jovica Stani{i}: Republiku Srpsku?
Istraìteq: Ne, ne za Republiku, za MUP Srbije.
Jovica Stani{i}: Ma ne, molim vas, ma nema veze. Potpuno pogre{no. Ma, apsolutno nema veze. Qudi su, hiqade qudi i dan danas
nose na{e legitimacije. Oni su morali da mewaju legitimacije da bi
otklonili sve te opasnosti o la`nom predstavqawu. Zna~i, nikad nisam ~uo da je radio za MUP Srbije.
Istraìteq: Da li znate za{to su Arkan osobno i Arkanova jedinica dobili zadatak da se preuzme Zvornik?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam da je Arkan preuzeo. On je preuzeo
Bijeqinu.
Istraìteq: Jeste li znali da je on drào pregovore sa muslimanskim vo|stvom u tamo Zvorniku o predaji oru`ja?
Jovica Stani{i}: Verujte da ne znam. Koje je to godine?
Istraìteq: 1992. godine.
Jovica Stani{i}: Verujte da ne znam. Prvi put ~ujem.
Istraìteq: Da li imate neke informacije vezane za Zvornik i
preuzimawe tog kraja ili o grupama koje su bile odgovorne za to?
Jovica Stani{i}: Ja mislim da to znaju na{i podru~ni organi,
ali ja to zaista ne znam niti se se}am. Znam da se pri~alo ovih godina da su oko Zvornika masovne grobnice qudi iz Srebrenice, ali ni{ta o organizaciji vlasti tamo ja ne znam. Zna na{ centar, ali ja nemam predstavu. Prvi put ~ujem sada da je Arkan bio u Zvorniku. Mo`da je i bio.
Istraìteq: Sad bih vas ne{to pitao za Bosanski [amac. Da li
znate ~oveka po imenu Dragan \or|evi}?
Istraìteq: Nadimak mu je bio Crni.
Istraìteq: Da li ste se ikad sastali sa ~ovekom koji je bio
{ef MUP-a u Bosanskom [amcu u ~etvrtom, petom mjesecu 1992. godine?
Jovica Stani{i}: Kod mene je dolazilo puno qudi. Sada ja to ne
bih mogao uop{te da kaèm. Ne znam ni koje, mislim ne. Svi su dolazili da traè pomo}. Znam da je u tom rejonu, da je boravila dobrovoqa~ka jedinica iz Crne Gore, Srbije, iz Slavonije, ali ko je, kakav je
sastav bio tih qudi, ja zaista to ne znam. Niti znam vreme, ni mesto,
niti qude kad su bili, niti sa dozvolom Slu`be da su bili.
Prevodilac: Molim?
Jovica Stani{i}: Niti sa nekakvom organizacijom.
Istraìteq: Ime mu je Stevan Todorovi}.
Jovica Stani{i}: Ni{ta mi ne zna~i. On je na~elnik, da je ne{to zna~ajnije ja bih zapamtio sigurno.
602
Istraìteq: Da li ste vi sudjelovali u pregovorima, zapravo na

mjestu Todorovi}a sa Vojskom Republike Srpske da bi se oslobodili
neki qudi koji su bili zarobqeni?
Jovica Stani{i}: Prvi put ~ujem. Nikada.
Istraìteq: Radi se o hap{ewu Dragana \or|evi}a.
Jovica Stani{i}: Ne znam o ~emu govorite.
Istraìteq: Da li ste ikad dobili informaciju o pokoqu, odnosno ubistvima civila zato~enim u zato~nom centru u Crkvini?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam za to. Verujte da ne znam. Nikad ~uo
nisam.
Istraìteq: Da li ste vi imali ikakvu ulogu u tome da su dobrovoqci, odnosno paravojne formacije do{le iz Srbije u Bosanski [amac?
Jovica Stani{i}: Nikad nisam organizovao. Slu`ba nikada, nikada.
Istraìteq: Sada bih vas ne{to drugo pitao. Puno se govorilo
u {tampi i tako daqe o onome {to se zvalo plan Ram. Jeste li ~uli
za to?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam ni {ta to zna~i. U na{oj srpskoj
{tampi?
Istraìteq: Da.
Jovica Stani{i}: To bih ja morao znati. Nemojte me potcewivati. Recite mi {ta je to.
Istraìteq: To je Ram.
Jovica Stani{i}: Jel to skra}enica?
Istraìteq: Ne. To je Ram kao Ram zasigurno.
Jovica Stani{i}: Ne prvi put ~ujem, ne.
Istraìteq: Da li ste ikad ~uli za Operu? [ta nam moète
re}i o Operi?
Jovica Stani{i}: Sli~no ne{to kao i za Tajfun. Prvi put sam
~uo za Operu od generala Bo{kovi}a. On je bio oficir bezbednosti u avijaciji. Nikada nisam mogao, niti imao vremena da se bavim
time, jer su sve informacije koje su dolazile oko Opere bile kao
nau~na fantastika. Mene to mnogo nije interesovalo. Koliko znam,
to je akcija unutar Vojske, obave{tajna akcija. Wene dimenzije ko je
to radio, na kakav na~in, ja ne mogu o tome bar iskreno da govorim.
Znam da je povodom Opere bio jedan veliki skup unutar Vojske Jugoslavije. U stvari sukob avijacije, u su{tini sukob avijacije i zelenih. Za 10 godina, posle 10 godina, ja ne mogu kompetentno o tome da
govorim. Svojevremeno sam dobijao informacije, ali verujte, ja to
nisam mnogo ~itao. Tad nisam imao vremena za to, niti me je to interesovalo.
Istraìteq: Kakva vrsta posla je bila poznata kao Opera?
Jovica Stani{i}: Obave{tajni posao.
Istraìteq: Je li to bilo ~isto kontraobave{tajno ili je bio
deo?
Jovica Stani{i}: Mogu}e i da je kontraobave{tajno.
603
Istraìteq: Osim onoga {to je bilo u {tampi, dakle dosta je

{pekulacija bilo o onome {ta je zapravo ta Opera bila. Moète
li nam ne{to re}i o Operi, {ta je stvarno bila? Dakle, o operacijama i qudima koji su bili umje{ani u to sve?
Jovica Stani{i}: Ja mislim, mo`da zvu~i ovako, ja sam tada bio,
kako da kaèm, nov {ef. Imao sam mnogo svojih problema i ono {to
je dolazilo do nas, do Slu`be glavni akteri su bili {efovi, {efovi kontraobave{tajne slu`be avijacije, imali razmere jugoslovenske. Ticalo se Hrvatske, oficira koji su bili u Hrvatskoj. Navodno
sumwe da su u vezi sa hrvatskom obave{tajnom slu`bom, ali nema smisla da govorim o onome {to ta~no ne znam.
Istraìteq: Sada }emo morati provjeriti traku, odnosno trake.
Sad je 14 sati i dve minute.
V000-3550
Istraìteq: Sada je 14 sati i 10 minuta, razgovor se nastavqa.
Ovo je traka broj dva, 13. 11. 2001. godine. Gospodine Stani{i}u, budu}i da smo sad imali pauzu, samo }u jo{ jedanput re}i da ne morate
ni{ta re}i ako to ne èlite, ali ono {to kaète moè se koristiti kao dokazni materijal. Da li to razumjete?
Istraìteq: Prije pauze smo govorili o Operi, o toj aferi,
odnosno o toj stvari i vi ste rekli da je to ne{to vezano sa kontraobave{tajnom, i avijacije. Spomenuli ste gospodina Bo{kovi}a, {ta
je wegov poloàj bio?
Jovica Stani{i}: On je postao {ef Kontraobave{tajne slu`be
RV.
Istraìteq: Da li je ta slu`ba imala svoje ime, da li je neka...
Jovica Stani{i}: Oni su tradicionalno bili posebno. Ja ne
znam kako su se zvali.
Istraìteq: Kakvi su bili odnosi izme|u kontraobave{tajne
slu`be avijacije i Kontraobave{tajne slu`be...
Jovica Stani{i}: Nikakvi, nikakve oficijelne veze nismo imali. Ali po{to sam ja bio pomo}nik za kontraobave{tajne poslove, ja
sam wihove qude znao, bili smo, pre raspada Jugoslavije, ~esto na sastancima. Me|utim, gospodina Bo{kovi}a nikad nisam video. Prvi
put sam ~uo za wega da je neko iz avijacije bio kod predsednika Milo{evi}a. Kaè, neki general Bo{kovi}, ali to sam ~uo od zamenika
ministra, ja sam rekao o ~emu se radi, on je rekao doslovce, pokojni
Stoj~i}, bio je neki ludak kod predsednika Milo{evi}a, da mu kaè da }e biti masakr na mitingu opozicije u martu 1992. godine, kao
godi{wica martovskih doga|aja 1991. godine, i da mu je sva{ta tamo
napri~ao, dao mu bezbednosnu procenu mimo nas, mimo Ministarstva
unutra{wih poslova. Kaè Stoj~i}: Ako ga na|em negde, ja }u ga izudarati, ja }u ga tu}i. Tako sam ja saznao za Bo{kovi}a.
Istraìteq: To je, dakle, Bo{kovi} koji je to Milo{evi}u re604
kao?
Jovica Stani{i}: Da, da, Bo{kovi}. Onda je Milo{evi} zvao nas
i pitao {ta }e se desiti, jer se pla{io demonstracija. On je rekao,
Bo{kovi} je rekao da }e biti 100.000 qudi. Milo{evi} je insistirao
da ja kao {ef kaèm {ta }e biti. Ja sam uvek izbegavao da kaèm cifre. To se moglo proceniti u Srbiji {ta }e se desiti, Beograd je
uvek bio nepoznanica. Ja mislim da je to bio dan posle nego {to je
Bo{kovi} bio kod wega. Znam da je govorio zamenik ministra Stoj~i} i on je meni bukvalno iznudio procenu na kraju koliko }e biti.
Na{a Slu`ba je bila dobra, nikad nismo proma{ili. Ja sam rekao
bi}e 25-26.000 qudi, i ni{ta se ne}e desiti. Tako je i bilo. Kasnije
me je zvao i rekao mi: Ja sumwam da si ti to organizovao, jer sam tako pogodio. Tako je bilo.
Istraìteq: Bo{kovi} se ~esto...
Jovica Stani{i}: Jeste, u to...
Istraìteq: ...sretao sa Milo{evi}em.
Jovica Stani{i}: ...vreme vrlo ~esto se sretao sa Milo{evi}em.
Imao je kontakt nikakav sa nama zajedno, ja ne znam kako je on do{ao
kod wega u ku}u, ali znam da je kasnije vrlo ~esto odlazio kod wega.
Bo{kovi} nije bio profesionalac, on je bio poznat po onome {to je
poku{ao da izvu~e jedinice iz Sarajeva, doìveo je fijasko. Ja mislim da mu je to Mladi} namestio.
Istraìteq: Da li znate koliko dugo se on jo{ sastajao sa Milo{evi}em, u kom vremenskom periodu je to bilo?
Jovica Stani{i}: Ja znam, mogu preciznije to da odredim zbog
marta 1992. godine, to se tad de{avalo, ina~e ne bi mogao da se setim.
Ja mislim da je bar, sigurno godinu dana.
Istraìteq: Da li znate za{to je Bo{kovi} dao ostavku nakon
{to je imao taj poloàj samo godinu dana.
Jovica Stani{i}: Bo{kovi} nije bio profesionalac. On je po
svaku cenu èleo da se nametne Milo{evi}u. Ina~e je bitnu ulogu
odigrao i prema Aci Vasiqevi}u, kao {efu Kontraobave{tajne slu`be. Bitnu ulogu je odigrao i prema Aleksandru Vasiqevi}u. Vasiqevi} je pripadao onoj struji za koju bi mogli re}i da je ekstremno
levo orijentisana. To je ta struja koja je bila u Vojsci, SK pokret za
Jugoslaviju i to. Bo{kovi} se nastojao predstaviti kao jedna nacionalna linija i èleo je dobre odnose sa nama, ali mi wega nismo uzimali ozbiqno. Rekao sam vam da sam kod Milo{evi}a intervenisao
zbog Vasiqevi}a, da ne treba to tako da se radi. Posle je Milo{evi}
imao kontakte sa Vasiqevi}em ali ja o tome ne znam. Uop{te, cela
vojna struktura, ta glomazna, ogromna struktura je bila naslowena na
Milo{evi}a, i obave{tajna, i kontraobave{tajna, i operativna vojska, Ministarstvo odbrane, TO, to je sve van nas. I oni su operativno pokrivali celu teritoriju, godinama. Mi smo za wih bili hiqaditi, hiqaditi deo...
Istraìteq: Mora}u da prekinem, rekli ste za wih da ste bili
hiqaditi deo?
605
Jovica Stani{i}: Da. Stohiqaditi, ili dvestahiqaditi deo.

Istraìteq: Treba da promenimo temu. Konca 1991. i po~etkom
1992. godine Skup{tina bosanskih Srba je proglasila 6 strate{kih
ciqeva. Da li nam moète ne{to re}i o tim ciqevima, kakvu ulogu
je JNA, odnosno VJ imala u tome?
Jovica Stani{i}: Morate znati da je za nas Bosna zaista bila
inostranstvo. I mi nikakve kontakte nismo imali, nikog nismo znali, ja sam znao samo [kipina, koga sam vi|ao na sastancima u Saveznom ministarstvu. Mi nikad nismo prelazili granicu, to je bilo
prosto nemogu}e, niko nije radio iz srpske Slu`be tamo. A {ta je
Vojska 50 godina radila tamo, mi to ne znamo.
Istraìteq: Kao {to sam rekao, bilo ih je 6, tih strate{kih ciqeva, jedan od wih je bio da se eliminira rijeku Drinu kao granicu
izme|u srpskog naroda, to im je bio slu`beni ciq, strate{ki ciq,
ali logi~no bi bilo da i qudi sa druge strane budu umije{ani u to.
Moète li nam re}i ne{to o tom?
Jovica Stani{i}: Ja prvi put ~ujem o toj deklaraciji. Sad od vas
~ujem, ali znam o vekovnoj èqi da Drina ne bude granica. A o politi~koj toj strategiji Skup{tine prvi put ~ujem sada.
Istraìteq: Gospodine Stani{i}u, puno vam hvala, to su sva pitawa koja ja imam u vezi sa Bosnom. Pre nego Vladimir Zuro postavi
nekoliko pitawa u vezi sa ne~im drugim, htio sam samo videti da li
vi ho}ete jo{ ne{to dodati, budu}i da smo razgovarali o mnogobrojnim temama.
Jovica Stani{i}: Sva moja nastojawa da vam svedo~im o tom vremenu idu u pravcu da objektiviziram tu situaciju, da poku{am da kaèm kakva je ~ija uloga bila u tome. [to se ti~e Bosne, tu su bili veliki problemi, veliki politi~ki problemi i oscilacije u tim odnosima. Mislim da su na{i odnosi, na{i slu`beni odnosi tako|e oscilirali i u Javnoj i u Dràvnoj bezbednosti. Zato smo mi bili bili
istureniji prema Bosni u prvo vreme nego Javna bezbednost. Ako je
trebalo nekog uhapsiti tamo, mi smo imali pre informaciju nego
Javna bezbednost, obave{tajnu informaciju, i Javna bezbednost je posle i{la tamo da prikupqa dokaze, ili da hapsi kriminalce. To je
odavalo utisak jednog na{eg ve}eg prisustva. Ja vas uveravam, da iz
Obave{tajnog stalno u Bosni do prisustva me|unarodnih snaga nikad
nije boravilo vi{e od 3-4 ~oveka, ne ra~unaju}i centre koji su slali
svoje qude, govorim o qudima iz centrale Slu`be. Ali svaki na{ boravak i otkrivawe na{ih qudi stvaralo je veliku pompu tamo, tako
da je svaki kontakt mogao da dobije jednu dimenziju vrlo opasnu za
nas. Od toga se vrlo te{ko bilo odbraniti. A s druge strane, morao
si da ima{ informaciju.
Zna~i, 1992. godine, kad sam postao {ef, Milo{evi} je naredio:
Ho}u da imam informacije sa ratnog podru~ja, jer mi nismo imali
prave informacije, mi smo imali informacije iz Knina, nigde vi{e.
On je traìo da moja kancelarija pre|e u Predsedni{tvo kod wega.
Zamislite, da {ef tajne slu`be ide u Predsedni{tvo! Ja sam prosto
606
u groznici bio {ta da radim. Posle nedequ dana me zove i kaè: Za{to se nisi preselio? Ja sam rekao: Gospodine predsedni~e, pa ne
mogu da ostavim Slu`bu i da idem tamo. Negde smo morali do}i do
informacija, negde ubaciti qude, pribaviti ko je tamo, {ta se de{ava. Mi smo osnovali kontraobave{tajnu slu`bu. Te{ko je napraviti
obave{tajca tamo. Tako smo mi i napravili, u{li u problem u Kninu, mi smo s tri ~oveka u{li u prakti~no veliki problem. Moète
verovati ili ne, ali to je tri ~oveka, od kojih je jedan vrlo brzo oti{ao u Liku. Nismo znali za politi~ke igre, i odjedanput smo se na{li u problemu.
@elim da shvatite kakva je situacija, bez obzira da li }ete poverovati {ta ja govorim. Ali kada neko upozna pripadnika Slu`be u
Kninu, to je ~ovek bez obrazovawa, bez {kole, bez i~ega, on svima
pri~a j sam pripadnik DB. Mi smo to morali da podnesemo, taj rizik, da bi mogli da budemo prisutni, da do|e{ do informacije. Ja mislim da smo mi u su{tini i iza{li iz toga ~isti. Ja nisam dozvolio
da se Slu`ba ume{a u rad. Eksponirano je samo nekoliko qudi, tokom
celog rata. Zamislite da je neko drugi bio. To bi bio cirkus. Tu je
problem. Naravno, kad se rat zavr{io svi èle da budu glavni. Da li
sam ja mogao da kaèm: Qudi, vi niste patriote. Ali svi koji su bili u obave{tajnoj strukturi, posle Dejtona, ja sam to sklonio, ne èle}i Slu`bu da me{am daqe. Kada je Markovi} do{ao, on je sve te
qude stavio uz sebe, i po~eo da sa tim qudima vr{i teror po Srbiji
i nastalo je ono {to je nastalo. I onda od jedne pri~e iz javnosti, do{lo se zaista do toga da su ti qudi zloupotrebqeni. Ja tvrdim da to
nije tako bilo, dok sam ja bio {ef Slu`be. Samo èlim da to shvatite. Jo{ jedna stvar, nijedan ~ovek iz DB-a nije ni poku{ao da nekoga ubije, niti da poku{a, ja za to ne znam. I ja ne mogu biti odgovoran
ako je neko negde ne{to uradio i napravi}ete veliku gre{ku, ako mene za ne{to okrivite, za bilo {ta. To je sve.
Istraìteq: Hvala. Sad }e, za traku, sad }e Vladimir Zuro postaviti pitawa. Imam jedno pitawe koje bih vam postavio o Hrvatskoj, pre nego pre|emo na Kosovo. Radi se o podru~ju Knina. Da li
znate ko, sa strane JNA, je bio glavna vojna li~nost u Kninu?
Jovica Stani{i}: Znam, general-pukovnik [pira Ninkovi}.
Ninkovi}, mislim da mu je [pira bilo ime. A na~elnik {taba mu je
bio Ratko Mladi}, a oficir bezbednosti general Tolimir. Kasnije
je Mladi} postao komandant kasarne. Ja ne znam ta~no kad, 1991, ja ne
mogu to da znam.
Istraìteq: Da li ste primili informacije o operacijama JNA
u Kninu?
Jovica Stani{i}: Naravno, oni su vodili sve operacije, koliko
se ja se}am kninska milicija je vodila zajedni~ku operaciju na Kijevu. Ali, operacije koje su vo|ene ve}e, to je vodila Vojska. Drni{, recimo, oni su razbili sa topovima i VBR-ovima Drni{.
Istraìteq: Da li ste ~uli za operaciju JNA, ili iskqu~ivo
JNA, ili zajedni~ku u selu Saborsko?
607
Jovica Stani{i}: Znam da je bio sukob, ali ne znam ni{ta.

Istraìteq: Da li znate ne{to za [kabrwu?
Jovica Stani{i}: Znam da je bilo operacija, mislim da je u~estvovala jedinica MUP-a RSK. I znam da u ono vreme, da su rekli da
je Opa~i} izvesni izvr{io neka, da je ubio neke civile. Opa~i} iz
Benkovca, ili ne znam odakle. Ni{ta drugo ne znam.
Istraìteq: Da li znate koje su vojne jedinice bile?
Jovica Stani{i}: Ne znam, znam da...
Istraìteq: ...koje su u~estvovale, da li je to bilo ~isto sa strane MUP-a, da li su to bile jedinice JNA?
Jovica Stani{i}: Ne mogu se ni setiti, samo ja mislim da su to
bile zajedni~ke operacije. I ne znam ni kad su se desile. Ne znam datume, ne znam...
Istraìteq: Da li ste ~uli za selo Nadin?
Jovica Stani{i}: Ne, prvi put ~ujem. Nikada.
Istraìteq: Da li ste ~uli za druge operacije koje su bile na
tom podru~ju, koje su JNA, odnosno...
Jovica Stani{i}: ûo sam za Plitvice, i oni su tamo doìveli
fijasko, ne se}am se datuma, znam da je bila zima.
Istraìteq: Da li znate za TO, za Teritorijalnu odbranu unutar
SAO Krajine, da li je JNA imala kontrolu nad wima?
Jovica Stani{i}: Ja to ne znam, znam da je postojao TO, znam da
su to bile prve snage koje su organizovale sa MUP-om otpor. Koje su
snage imali, ja to ne znam. Nama je bila va`na obave{tajna informacija {ta se ukupno de{ava.
Istraìteq: Da li znate ko je vodio TO u Kninu?
Jovica Stani{i}: Ne mogu da se setim prezimena, ali mislim da
je to bio ro|ak od Marti}eve ène, ali to nikakve veze nema, ne mogu da se setim. Ne mogu se setiti prezimena. Kako bih se setio?
Istraìteq: Da li je postojala razlika u organizaciji TO u
Krajini i u isto~noj Slavoniji?
Jovica Stani{i}: Pa to je dobro pitawe, ali te{ko se to moè
odgovoriti. Odavde je Vojska odmah u{la na teritoriju. Vojska je, da
kaèm, imala sve pred sobom u isto~noj Slavoniji. Ili je to bliè pa
ja boqe znam, mislim da to moète od qudi, od Srba koji su bili tu da
vam kaù to. Tu je Vojska dràla sve konce, i operativnu vojsku i wihove oficire bezbednosti i teritorijalnu odbranu. Mislim, to je jedna velika sila. U Republici Slavoniji, on je bio slab i te{ko je mogao da se nosi s problemom. Zbog toga je odlu~eno da im se po{aqe pomo} tamo, da im organizuje pomo}, sistem veza, stanica milicije.
Mislim da mi igramo pozitivnu ulogu u pomo}i, u smirivawu situacije, u zakonitosti postupawa, poku{aju da se smawi kriminal.
Verujte da ne znam qude iz SUP-a koji su vr{ili zlo~in. Sem jednog
~oveka, jedan vrlo lo{ ~ovek u Barawi s kojim je kapetan Dragan bio.
To je neki Jari}, biv{i policijski inspektor. Ali {ta su oni radili, ne mogu sad to da kaèm. Ne se}am se ni koliko je kapetan Dragan
bio tamo, ali sam ~uo da se odmah uhvatio sa najlo{ijim ~ovekom, to
608
se se}am jako dobro. Ali to moète rekonstruisati na terenu. Na{

problem je u tome {to je na{a obave{tajna struktura bila neiskusna
u to vreme, {to je sigurno pravio gre{ke. Ali ne u smislu ratnih
zlo~ina. Ja mislim da je MUP imao velike napore da spre~i kriminal. Ali tada nije imao sigurno snage da se suprotstavi Arkanu,
ogromnoj vojnoj policiji koja je imala sve, Goranovim qudima. Goran
je jako dobro stajao mislim. Kad god je hteo i{ao je kod Milo{evi}a,
pri~ao mi je sto puta da je razgovarao telefonom sa wim direktno iz
Slavonije. [ta je mogao taj MUP wemu da uradi. Mi smo odsekli telefonske veze. Sva{ta smo radili da ga onemogu}imo. Onda je Milo{evi} zvao Radovana Stoj~i}a, jer on je zista imao najvi{e svojih qudi tamo, qutio se {to to radi. Zna~i, to vam je jedna slika.
Istraìteq: Ho}ete li ponoviti zadwu re~enicu? Ne{to o
Hayi}u.
Jovica Stani{i}: Goran je imao veoma lo{e qude oko sebe i Javnu bezbednost, Radovan Stoj~i} je bio u stalnom sukobu s wim. Stoj~i} je imao dosta qudi tamo, 1994, 1995. oni su radili poslove iz javne funkcije, Javne bezbednosti, znam da su jednom isekli telefonske
veze Goranu Hayi}u. Onda se Milo{evi} qutio za{to je to tako. Da
se vratim na to. Znam da su imali probleme velike.
Istraìteq: Da li znate kada je to bilo, kada su prese~ene te veze, koje godine?
Jovica Stani{i}: Mo`da 1995.
Istraìteq: Dobro. Mo`da }emo se vratiti ovome kasnije, ali
za sada to je sve {to se toga ti~e. Hvala za informaciju o Hrvatskoj.
Ho}u vas sada pitati ne{to za Kosovo. Kao {to sam vam rekao, moj
kolega }e mo`da do}i da vas pita za vi{e detaqa. Ali ho}u vas op}enito pitati koji su bili qudi koji su imali glavna, kqu~na mesta u
krizi na Kosovu?
Jovica Stani{i}: Sa srpske strane ili sa albanske?
Istraìteq: Sa srpske strane. Oko dràvnog posla.
Jovica Stani{i}: To je sigurno predsednik Milo{evi}, predsednik Milutinovi}, potpredsednik Vlade [ainovi}, ministar unutra{wih poslova Vlajko Stojiqkovi}, general Pavkovi}, general Ojdani}. To su kqu~ni qudi. Vaàn ~ovek je i iz SPS-a Milomir Mini},
kao {to ja znam on je ~lan {taba tog dràvnog tela koje je rukovodilo operacijom i Zoran An|elkovi} tako|e kao ~lan {taba.
Istraìteq: To su, dakle, qudi za koje vi smatrate da su imali
glavne uloge sa srpske strane. Moète li nam re}i kakve uloge su onda, ako po~nemo onda od Milutinovi}a?
Jovica Stani{i}: Moje mi{qewe je da, bez obzira {to nije imao
efektivnu mo}, da je wegova odgovornost u tome {to se nije suprotstavqao pogre{nim odlukama. Nikada. To sam mu i rekao javno 1998.
godine kada su mene izbacili, po~etkom 1998. kada su me izbacili iz
igre. To je wegova osnova, on je imao du`nost da se suprotstavi kao
predsednik Srbije, sa velikim predsedni~kim ovla{}ewem. To je naj609
kra}e.
Istraìteq: Dakle, vi ste rekli da je problem to {to nije uradio ono {to je trebalo da uradi?
Jovica Stani{i}: Nije se suprotstavio Milo{evi}u. Da se suprotstavio, morao bi da ide kao ja.
Prevodilac: Morao bi?
Jovica Stani{i}: Oti{ao bi, kao mene {to su smenili.
Istraìteq: Da li je on ne{to uradio za {ta mislite da je to pogre{no bilo osim onoga {to ste rekli da nije uradio?
Jovica Stani{i}: Pa nije podrào osnovni koncept koji smo mi
predlagali, oko ~ega je nastao ceo problem. Mi nismo bili za upotrebu prekomerne sile nego za antiteroristi~ku borbu. Naprotiv, on je
u~estvovao u svemu tome da nas smene.
Istraìteq: Kad kaète nas, na koga jo{ mislite?
Jovica Stani{i}: Mislim na celu strukturu Dràvne bezbednosti, rukovode}u strukturu.
Istraìteq: Da idemo onda na [ainovi}a, kakva je wegova uloga
bila?
Jovica Stani{i}: On je kqu~ni ~ovek. Kada je do{lo do problematizacije, Milo{evi} je stvorio dràvno politi~ko telo i locirao ga u Pri{tini u zgradi Izvr{nog ve}a. Formirao je zajedni~ki
{tab sa Vojskom i sa policijom. On je vodio taj {tab. On je sve vodio. On je kqu~na figura. Mi smo se tu sukobili, ja vi{e nisam mogao da odlu~ujem, ali nisam vi{e dozvoqavao da upotrebaqavaju na{u jedinicu. I to je sre}a da sam ja bio ~vrst u tome. Ja sam isposlovao da na{i ne budu u tom {tabu i da se svaka upotreba jedinice posebno razmatra, ne na {tabu, nego da se razmatra posebno. Ali oni su,
Pavkovi} i on su u su{tini vodili sve. Naravno, i {ef {taba policije, Luki}. Policijskih snaga, Luki}.
Istraìteq: Ko je tada bio komandir JSO-a?
Jovica Stani{i}: Legija je bio. Legija je bio.
Istraìteq: Rekli ste da, iako niste mogli odlu~ivati ni o ~emu, vi ste vodili ra~una o tome da ta JSO jedinica ne ide u strukturu tog {taba. Koga je onda Legija izve{tavao?
Jovica Stani{i}: ^lan {taba je bio {ef centra Dràvne bezbednosti u Pri{tini, on je bio moj pomo}nik. Ne znam da li je tada
bio pomo}nik, ali je bio ~ovek koji je tada bio pozivan na {tab. Oni
su wemu davali zadatak i onda bi on preneo jedinici. [ainovi} bi
do{ao, onda su oni to razmatrali, dodatno komentarisali, analizirali to, ali ja vi{e nisam bio uo{te obave{ten o tome. Uop{te me
vi{e nisu obave{tavali, ja sam potpuno bio izba~en od toga. Ali sam
~uo da su se ~uvali, da su se sa~uvali od pogre{nih zadataka i da nisu nigde u~estvovali u tim ubistvima. I to je spasilo jedinicu.
Istraìteq: Moète li mi re}i ko je bio {ef u Pri{tini?
Jovica Stani{i}: Gaji}, David Gaji}, on je sada u penziji.
Istraìteq: Pre nego {to zavr{imo sa [ainovi}em, da li ho610
}ete jo{ ne{to re}i o wegovoj ulozi?

Jovica Stani{i}: On je bio alfa i omega svega. On je imao najve}e poverewe od Milo{evi}a i on je kqu~ svega {to se doga|alo tamo.
On je usagla{avao planove, on je vodio {tab, on i Pavkovi}.
Istraìteq: Dakle, informacija je sa teritorije onda i{la Milo{evi}u preko wega, ili kako?
Jovica Stani{i}: Preko wega i preko Vojske.
Istraìteq: A od Milo{evi}a doqe, kako bi to i{lo?
Jovica Stani{i}: Ja sad to ne znam. I{lo je preko, da, to je dobro pitawe. Milo{evi} je tada ve} u{ao u sukob s Peri{i}em i on
je zaobilazio General{tab. To je ve} bio sukob, zna~i ve} sam ja bio
iz igre izba~en, a i Peri{i} skoro. I on se naslonio direktno na komandanta Tre}e armije. Direktno, pozivao ga na sastanke i direktno
s wim komunicirao.
Istraìteq: Da li ste vi bili prisutni kada je bio takav sastanak ili da li ste ~uli o tim sastancima? Bio sam jednom, ali posle
me vi{e nisu pozivali uop{te. Po~etkom 1998. godine sam bio na jednom sastanku, ali posle nikada. Do oktobra me nisu zvali. Ja sam jednom protestovao kod wega o ~emu se radi. On je rekao ti si nezgodan ~ovek, posva|a}e{ se s Armijom.
Prevodilac: [ta }e{ s Armijom?
Jovica Stani{i}: Da }u se posva|ati s Armijom. On je direktno
komunicirao sa komandom Tre}e armije, {to je nelogi~no.
Istraìteq: Ko je bio komandant Tre}e armije?
Jovica Stani{i}: U to vreme 1998. Pavkovi} je postao.
Istraìteq: Da li se se}ate tog sastanka kada ste bili prisutni
zajedno sa Milo{evi}em i Pavkovi}em?
Jovica Stani{i}: Se}am se, da.
Istraìteq: Moète li nam re}i kada je to bilo i o ~emu se raspravqalo?
Jovica Stani{i}: Sastanak je bio povodom optu`bi Pavkovi}a
da smo mi postavili minsko poqe wegovim qudima negde u rejonu u
Metohiji, u rejonu \akovice. Ja sam protestovao i traìo sam da se
ispita to, traìo sam da se formira dràvna komisija, jer sam znao
da to nije istina. Insistirao sam da razgovaramo povodom optu`bi
koje su nama uputili Pavkovi}evi, to je bilo povodom toga, bio je i
general Peri{i} prisutan. Ja sam bio veoma qut jer su optuìvali
za ne{to {to nije bilo istina. Ali ni{ta nije preduzeto. Nije formirana komisija, jer su znali da su oni to slagali.
Istraìteq: Kakva je bila Milo{evi}eva uloga na tom sastanku?
Jovica Stani{i}: Pa ni{ta posebno, on je prihvatio sastanak,
ali o~igledno da je bio na strani Vojske.
Istraìteq: Da li je Milo{evi} nastavio imati direktne sastanke sa komandantima Tre}e armije i nakon ovog sastanka?
Jovica Stani{i}: Naravno, naravno, naravno, ja mislim da je
imao i telefonske razgovore i direktne sukobe, ali bili su organi611
zovani sastanci {taba uglavnom i on je dolazio u Beograd. Ja nisam

prisustvovao tim sastancima, jer je ve} bilo o~igledno da }e me smeniti.
Istraìteq: Imam jedno pitawe {to se toga ti~e koje je mo`da
malo te{ko za vas da date odgovor na to. Nakon {to ste dugo vodili
Slu`bu, videli ste da ste vi na putu van i bilo bi naravno, da ~ovjek
u tom poloàju, u toj situaciji bi htio znati o ~emu se radi, {ta se
desilo, {ta }e se de{avati. Da li ste imali priliku dobiti direktne informacije ili sa elektronskih ure|aja ili na drugi na~in o direktnim nare|ewima koja je Milo{evi} dao qudima na terenu?
Jovica Stani{i}: Ne, ne. On nije telefonom davao nare|ewa. On
je uvek zvao qude da do|u kod wega. Ne se}am se da Slu`ba ima, Slu`ba je imala dokumente wegovih razgovora sa drugim stranim dràvqanima, koje smo mi pratili, ali ne sa na{im qudima.
Istraìteq: Opet kad se uzme u obzir va{a situacija tada u to
vreme. Ne samo zbog va{e situacije nego isto tako zbog toga {to ste
ve} videli da ono {to se de{ava na Kosovu, da to ide u krivi smjer,
da li ste uspeli prikupiti neku dokumentaciju vezanu za bilo kakva
nare|ewa ili od Milo{evi}a ili drugih?
Jovica Stani{i}: O tome {ta oni dole rade?
Istraìteq: Da, ili nare|ewa {ta treba tamo uraditi?
Jovica Stani{i}: Da, Slu`ba ima sigurno, ja nemam, ali jedan od
najboqih svedoka {ta se tamo de{ava je Gaji} David, koji je imao veliki ugled u Slu`bi i koji je vodio veliku borbu s wima tamo. Jo{
jedan, mislim, bilo je jo{ qudi koji su bili svedoci iz Slu`be takvog wihovog pona{awa, ali Vojska sigurno ima sve te naredbe, oni
sve pi{u. Pavkovi} i ostali imaju sigurno sve to, jer oni sve pi{u, i
usmena nare|ewa, oni sve to pi{u. Mora da su sa~uvani zapisnici sa
sastanaka tih {tabova. Postojali su planovi, planovi za aktivnosti
vojnih snaga i MUP-a, ako nije uni{teno.
Istraìteq: Ali vi osobno nemate pristup toj dokumentaciji?
Jovica Stani{i}: Ne, nemam. Imam dokumentaciju oko Ja{arija,
oko afere Ja{ari. To je terorista jedan, Ja{ari, u Drenici.
Istraìteq: Mo`da }emo kasnije o tome.
Jovica Stani{i}: Dobro. Dobro.
Istraìteq: Moète li nam ne{to re}i o ulozi Stojiqkovi}a.
Jovica Stani{i}: Stojiqkovi} je ministar, on je rukovao svim
snagama MUP-a. Zna~i, sve snage su pod wim, i javne i dràvne. On je
bez rezerve podrào celu taktiku svih operacija koje su tamo vo|ene. Mislim da on nosi punu i efektivnu odgovornost za ono {to se
de{avalo.
Istraìteq: Moète li objasniti kakva je to zapravo taktika
koju su oni tamo upotrebqavali? Ako se uzme, recimo, taktika koju
ste vi hteli izvesti, koje su bile razlike?
Jovica Stani{i}: Ja sam o tome govorio.
Istraìteq: Ako mogu vas prekinuti samo, znam {ta je va{ predlog bio, ali mene zanima {ta su oni u stvari uradili tamo?
612
Jovica Stani{i}: Oni su potpuno pogre{no uradili tamo. Doveli su velike snage iz Srbije. Ve}inu snaga posebnih jedinica policije, spojili su je sa vojskom, napravili jednu komandu, napravili planove, i krenuli u masovna ~i{}ewa terena. Ispred je bila milicija,
iza su bili tenkovi i vojska. U principu, globalno gledano.
Istraìteq: [ta je bio ciq toga svega?
Jovica Stani{i}: Pa ciq je bio da se uni{ti terorizam, a objektivno to je izazvalo jedan tektonski poreme}aj na Kosovu, stradawe
civila i masovno iseqavawe. Vi{e stotina hiqada qudi je iza{lo.
Istraìteq: Da li ste primili informaciju o zlo~inima po~iwenim od strane vojske i policije na Kosovu?
Jovica Stani{i}: Ja sam ve} tada bio smewen, to Slu`ba zna.
Istraìteq: Koga u Slu`bi bi bilo najboqe da pitamo za ta pitawa?
Jovica Stani{i}: Sumwam da }e neko sada iz Slu`be o tome govoriti. Mo`da bi o tome govorio gospodin Gaji}. Ja ne znam da li je
on spreman o tome da govori, ali on u su{tini najvi{e zna.
Istraìteq: Prema va{em saznawu, da li je Milo{evi} dobio
informaciju o onome {ta se de{avalo na terenu, o zlo~inima koji su
bili po~iweni?
Jovica Stani{i}: Ja ne znam koliko je znao, ali u globalu je morao videti {ta se de{ava. Ja, jo{ dok sam bio {ef, ja sam ga upozorio
o kriminalnom pona{awu Javne bezbednosti, o pqa~kama koje ~ine.
Ja se se}am, ja sam upotrebio izraz da je to pqa~ka stole}a i da mi u
tome ne}emo u~estvovati. On je }utao.
Istraìteq: Moète li mi re}i {ta ste mislili kada ste to rekli?
Jovica Stani{i}: Mislio sam da se ne pona{aju kako treba pripadnici Javne bezbednosti i Vojske na terenu prilikom javnih informacija.
Istraìteq: Da li ste imali neki posebni incident, da li ste
mislili na neki poseban incident kada ste razgovarali, kada ste rekli to Milo{evi}u?
Jovica Stani{i}: Bilo je puno. Puno.
Istraìteq: Moète li da pomenete neki?
Jovica Stani{i}: Mislim da je boqe da vam to pojasni ~ovek koji zna {ta se de{avalo.
Istraìteq: Moèmo li sada govoriti o Ojdani}u, kakvu je ulogu on imao?
Jovica Stani{i}: On je bio na~elnik General{taba kad je smewen Peri{i}. Na~elnik General{taba i komanda Vojske. On je imao
odgovornost za sve ono {to je Vojska radila. Ali, objektivno gledano, Pavkovi} je bio mnogo uticajniji, iako je bio samo komandant
Tre}e armije i on je ve} imao direktnu vezu s Milo{evi}em.
Istraìteq: Da li znate za{to je Ojdani} bio izabran da do|e
umesto Peri{i}a?
Jovica Stani{i}: Peri{i} je ve} bio u sukobu s Milo{evi}em,
wemu je to mesto visilo ve} godinu dana unazad. Za{to je Ojdani}
izabran, to je stvar procene dràvnog rukovodstva.
613
Istraìteq: Da li moèmo govoriti o Pavkovi}u, vi ste ga ve}

vi{e puta spomenuli, ali da li moète samo re}i kakva je wegova
uloga bila?
Jovica Stani{i}: Kqu~na. Kqu~na uloga. On je komandant Tre}e
armije, sve je u wegovim rukama bilo. Imao je politi~ku podr{ku, vezu sa [ainovi}em, wegova veza i [ainovi}eva je bila, po meni, pogubna po Kosovo. To su dva kqu~na ~oveka koja su dovela do rata. Ne ulazim u to za{to je Milo{evi} wima poklonio poverewe, a nama nije.
To je wegova koncepcija bila, ali ~iwenica je da je on obavio tu stvar
uglavnom preko [ainovi}a i Pavkovi}a i to se zna. To svi znaju.
Istraìteq: Da li imate informacije o nare|ewima koja je Pavkovi} davao na terenu, koja su do{la od Milo{evi}a?
Jovica Stani{i}: Ne, nemam. Znam da je Milo{evi} prihvatio
wegov plan. Zna~i, mi smo, su{tina je: mi smo hteli da idemo ta~kasto, na teroristi~ke grupe, bez obzira {to su se one pro{irile, {to
su imali vi{e oru`ja i {to su ve} presecali komunikacije. Mi smo
smatrali da to moramo da izdrìmo i da se borimo protiv tog terorizma na policijski na~in. On je uveo vojsku i to nas je ko{talo svega. I uveo je [ainovi}a, koji ga je podrào u toj koncepciji.
Istraìteq: Koliko vi znate, da li postoji zakon ili zakonska
osnova da se koristi vojska na teritoriji Jugoslavije?
Jovica Stani{i}: Sigurno je regulisano. To je zakon o vanrednom
stawu, ratnom stawu, mislim da je Peri{i} insistirao da se proglasi vanredno stawe i da se onda po tom zakonu postupa upotrebom vojske. Ne znam za{to Milo{evi} to nije uradio.
Istraìteq: Mini}. Spomenuli ste Mini}a.
Jovica Stani{i}: Milomir Mini}. On je bio ~lan {taba, ~ovek
od najve}eg poverewa Milo{evi}a, ~ija uloga se u stvari svodi na
prihvatawe jedne takve koncepcije i davawe podr{ke jednoj takvoj
koncepciji. On je ~ovek od najvi{eg poverewa stranke i mislim da je
sve vreme operacija boravio dole u {tabu. Isto kao i An|elkovi} koji je posle postao {ef Privremenog ve}a, Izvr{nog ve}a, privremene vlade, vlade na Kosovu. Oni su imali {iru ulogu, ne samo {to se ti~e vojnih operacija, nego su imali ulogu da organizuju i politi~ki da
orkestriraju stvar i da dràvnu upravu celu stave u funkciju {taba.
Istraìteq: Ho}ete li jo{ ne{to re}i o wegovoj ulozi?
Jovica Stani{i}: Ne. Ne.
Istraìteq: Zoran An|elkovi}?
Jovica Stani{i}: To je to. Rekao sam. To sam ve} rekao.
Istraìteq: Luki}?
Jovica Stani{i}: Luki} je bio {ef {taba policijskih snaga.
Istraìteq: Koji je bio ujediwen sa komandom Vojske?
Istraìteq: Da li znate kakva je wegova uloga bila?
Jovica Stani{i}: Pa, on je ~ovek koji, jedan umeren ~ovek, politi~ki potpuno neangaòvan, wegova je nesre}a {to je morao da u~estvuje u tome, {to je bio {ef. On je komandovao svim snagama, davao
614
sva nare|ewa i Javnoj i Dràvnoj bezbednosti, sve vreme. Pre wega je

bio izvesni \inovi} i on je imao ovla{}ewa i prema nama isto. Iako je to dobar ~ovek bio, ali zamislite da jedan niì oficir Javne
bezbednosti upravqa svima. Ali to je duga pri~a.
Istraìteq: Sad govorimo o Luki}u?
Jovica Stani{i}: Da, govorimo o Luki}u.
Istraìteq: Jer ste spomenuli i drugo ime.
Istraìteq: Rekli ste da je Luki} bio {ef svepolicijskih snaga tamo, da li je on isto bio {ef JSO?
Jovica Stani{i}: U su{tini jeste, ali sam vam rekao ogradu koju,
rekao sam vam koja je ograda bila, da sam ja svojim rigidnim stavom uvek
isposlovao da ne moè svako da upotrebqava jedinicu. Ja mislim da su
oni Legiju stavili u {tab MUP-a i da mu je {ef bio Luki} u stvari.
Istraìteq: Da li znate kada je JSO bila preba~ena na Kosovo?
Jovica Stani{i}: To je bilo 1998. godine.
Istraìteq: Da li znate gde su oni imali svoju bazu?
Jovica Stani{i}: Naravno da znam. Imali su bazu u Istoku u zatvoru, u krivi~nom zatvoru.
Istraìteq: Da li su imali drugdje na Kosovu i Metohiji?
Jovica Stani{i}: Bila je jedna na ulazu na samo Kosovo, jedna mawa baza u Bawskoj.
Istraìteq: Da li se sje}ate jo{ drugih mjesta?
Jovica Stani{i}: Pa ne znam, posle su oni imali drugih baza,
ali ne znam. Mislim da su oni kra}e vreme bili u De~anima. Mislim
da ne, ne, vi{e se ne se}am, mislim da nije bilo drugih baza.
Istraìteq: Svestan sam da ste vi bili van igre u toku operacije, ali siguran sam da ste primili informacije o tome.
Jovica Stani{i}: Jesam sigurno, to je bilo te{ko vreme za mene,
ja sam se bojao da ne uvedu qude... To je bila stra{na borba. Moji su
qudi na {tabu bili stalno {ikanirani. Kako da kaèm, stalno su beàli sa strane. A s druge strane bojao sam se da ne uvedu jedinicu u
neki masakr, u neki zlo~in. Ja mislim da su oni bili ~asni. Ne znam
sve {ta se de{avalo, ali nisam ~uo ni za jedan zlo~in tamo.
Istraìteq: Budu}i da je broj qudstva u JSO bio prili~no ograni~en, da li su oni popuwavali jedinicu drugim qudima?
Jovica Stani{i}: Postojale su tri specijalne jedinice na Kosovu, SAJ iz Beograda, Specijalne jedinice iz Pri{tine i postojao je
JSO i postojalo je nekoliko hiqada posebnih jedinica policije. U
to vreme JSO nikada nije popuwen nikakvim dobrovoqcem. Nijedan,
ali su jedinice Javne bezbednosti popuwavane dobrovoqcima iz Beograda, jer su imali malo qudi i to je bilo lo{e, to je bilo tajno, mimo nas, ali ja sam to doznao. Jedanput sam sleteo u wihov centar helikopterom. U blizini Pri{tine, u Ajvaliji, i vidim, ~ekao sam, vi{e se ne se}am, mislim da je {ef ruske obave{tajne slu`be trebalo
da do|e, Trumwikov. Mislim da je to tad, video sam jednu kolonu koja
prolazi, bilo mi je sumwivo, jer ja poznajem qude koji su iz Javne bez615
bednosti specijalci. Onda sam ukapirao da oni popuwavaju jedinicu

sa nekim qudima, ali su to krili od nas, jer je opasno bilo uvesti u
takvu situaciju bilo koga, imaju}i iskustvo iz rata u Bosni, bilo koga ko nije profesionalac. Razumete o ~emu se radi?
Istraìteq: Da li ste se suprotstavili nekome oko toga?
Jovica Stani{i}: Ja sam ve} bio gotov ~ovek. To se ve} pri~alo.
Javna bezbednost je imala vi{e, ja ne znam koliko, mo`da 10, 15.000 qudi, mi smo imali par stotina. To je ve} bilo gotovo, ja vi{e nisam imao
efektivnu snagu. Zamislite {ta su mi uradili. [ef {taba na Kosovu
je krajem 1987. bio saobra}ajni policajac i mi smo svi morali da odgovaramo wemu. Molim vas, zamislite to. Drugo {to ja wega nisam tretirao mnogo, nisam ga mnogo, nije mogao da se me{a u rad Slu`be, ali mi
ni{ta nismo mogli da uradimo bez wega, ali to kad do|e ~ovek koji zna
situaciju na Kosovu, onda moèmo da razgovaramo o detaqima.
Istraìteq: Apsolutno, to je samo da dobijemo okvirno sliku o
tome. Ali pre nego {to zavr{imo, vrlo brzo }emo, siguran sam da znate za optu`nicu o Kosovu protiv Slobodana Milo{evi}a i drugih.
Jovica Stani{i}: Verujte mi da sam je pro~itao, ali vrlo sam je
povr{no pro~itao, nemam snage ni da ~itam. Recite, izvolite.
Istraìteq: Jedino pitawe jeste, da zavr{imo. Kada ste to pro~itali, onda ~itali ste o nekim incidentima za koje je Slobodan Milo{evi} tad optuèn, za te zlo~ine. Da li vi znate, iz va{eg znawa,
ko je bio odgovoran za te zlo~ine? Ne govorim sad o komandnoj liniji, dakle sa vrha, nego direktno na terenu?
Jovica Stani{i}: Ja vi{e nisam bio u Slu`bi. Ja sam bio u ku}nom pritvoru. Iz Slu`be mi vi{e niko nije dolazio. Zna~i, sem lekara ja nisam imao dodir nikakav. Prve kontakte sa qudima iz Slu`be ja sam imao tek 2000. godine, krajem 2000. godine, posle 5. oktobra, posle smene i ja ne znam detaqe. Ali mogu}e je da o detaqima zna
Gaji}. Wega su smenili odmah posle mene. âk su mu zabranili da u|e
u zgradu. Ja ne znam koliko je meseci on jo{ dolazio u zgradu, ali mislim da je imao kontakte s qudima na Kosovu, jer je 13 godina proveo
na Kosovu. Zna~i, ja ne mogu o tome da govorim.
Istraìteq: Onda zadwe pitawe, samo zbog trake zapravo. Ko je
do{ao umesto vas na mesto {efa DB-a?
Jovica Stani{i}: Do{ao je Radomir Markovi}, koji se sada nalazi u zatvoru zbog sumwe da je po~inio ubistvo na Ibarskoj magistrali, za organizaciju ubistva.
Prevodilac: Organizaciju ubistva?
Jovica Stani{i}: Na Ibarskoj magistrali pripadnika politi~ke stranke SPO.
Istraìteq: Hvala vam lijepo. Vrlo sam zahvalan za odgovor koji ste mi dali i da}u sad rije~ mom kolegi Donaldu ODonelu da zavr{ava ovaj razgovor.
Istraìteq Donald ODonel: Gospodine Stani{i}u, da li biste
èqeli jo{ ne{to re}i pre nego {to zavr{imo razgovor?
616
Istraìteq: Da li biste èqeli da pojasnite i{ta?

Jovica Stani{i}: Pa ne, umoran sam.
Istraìteq: Da li ste na na{a pitawa odgovorili po svojoj slobodnoj voqi?
Jovica Stani{i}: Jesam.
Istraìteq: Da li vam je, da biste dali odgovore zabiqeène tjekom
ovog razgovora neko pretio, na to podsticao, ili vam ne{to obe}ao?
Istraìteq: Da li imate nekih primedbi na to kako smo prema
vama postupali prije ili za vrijeme ovog razgovora?
Jovica Stani{i}: Ne, mislim da ste vrlo kompetentno i profesionalno vodili ovaj razgovor.
Istraìteq: Hvala. Sada je 15 sati i 40 minuta. Ovaj zapis o razgovoru je zavr{en.
IZ RADA HA[KOG SUDA

Mr Slobodan Stojanovi}
advokat iz Beograda
JOINT CRIMINAL ENTERPRISE ZAJEDNI^KI

ZLOÎNA^KI PODUHVAT1) KAO POVREDA PRAVA
OPTU@ENOG U POSTUPKU PRED TRIBUNALOM U
HAGU
Uvodno izlagawe
Posledwih nekoliko godina pred Me|unarodnim tribunalom u
Hagu gotovo da nema optu`nice kojoj temeq ne ~ini upravo ova institucija. To je institucija koja, u razli~itim oblicima i pod razli~itim nazivima, ima svoje korene u anglosaksonskom pravu.2) U pitawu
617
je oblik u~e{}a optuènog u izvr{ewu dela zajedno sa drugim licima, ali dosada{wa praksa Tribunala ukazuje da ni takav karakter ove
konstrukcije nije jasan. Odgovornost pojedinaca, naro~ito visokog
politi~kog, vojnog ili policijskog ranga zasniva se na ovoj, ve} na
prvi pogled, veoma problemati~noj konstrukciji. Posebno je aktuelna kod optuènih lica iz Srbije,3) ali u tom pogledu prioritet
uìvaju i optuèna lica srpske nacionalnosti iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.4) Prisutna je i kod optu`nica protiv lica hrvatske nacionalnosti,5) kao i albanske,6) dok su optuèni bosanski muslimani toga, do sada, po{te|eni.7) Ve} na ovom mestu bitno je napomenuti da se kod zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, iza su|ewa pojedincu, uvek i nu`no krije osuda mawe ili ve}e grupe. Upravo pri definisawu grupe kriju se mogu}nosti zloupotreba ove konstrukcije.
A grupu je uvek mogu}e definisati po nekom zajedni~kom ciqu, pa i
poduhvatu. Suvi{no je napomenuti da ne samo odre|ene dràve, odre|eni narodi, nego i celo ~ove~anstvo imaju takore}i bezbroj zajedni~kih ciqeva, pa i odre|enih zajedni~kih aktivnosti i poduhvata.
Dosledno ovoj teoriji, u wenom krajwem dometu, mogu}e je da, ako jedan pojedinac napravi neki delikt, bude odgovoran ne samo za taj delikt, nego i za sve delikte koje bilo kad i bilo gde u~ine svi drugi
pojedinci iz grupe pojedina~no ili zajedni~ki. Pred Tribunalom, ta
grupa moè obuhvatati i samo saizvr{ioce odre|enih konkretnih
radwi,8) ali ponekad ide do celog naroda, uprkos uveravawima da se
sudi pojedincima i da se time skida kolektivna odgovornost sa naroda. Najzad, ovom konstrukcijom je obezbe|ena laka osuda zbog radwi
drugih, a ne radi se o odgovornosti nadre|enih.
Uprkos ovakvom zna~aju i doma{aju pomenute konstrukcije Tribunala u Hagu, prema na{em saznawu, do sada na ovim prostorima nije objavqen nijedan rad na ovu temu.9) Nije nam poznato, na osnovu sumarnog uvida u poznatije publikacije u svetu, da i u inostranstvu postoje neki sli~ni radovi. Anglosaksonska literatura se do izvesnog
stepena bavi ovom institucijom, po pravilu uz odsustvo bilo kakvog
kriti~kog pristupa. Stoga je ovaj rad, kao pionirski, sasvim podloàn daqoj razradi i kritikama.
Nastanak i definicija
Praksa Tribunala u Hagu nije uvek primewivala ovu konstrukciju, iako su propisi i pravo koje primewuje ostali u neizmewenom kontinuitetu, {to je ve} jedna velika indicija, ako ne i ve} ~vrst dokaz,
da tu ne{to nije u redu.
Tribunal u Hagu je zapo~eo sa radom 1993. godine. Me|utim, sve
do drugostepene presude u slu~aju Tadi} od 15. jula 1999. godine.10)
Joint criminal enterprise (zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat) prakti~no se i ne pomiwe. Tu se odmah postavqa pitawe: ako je ne{to zaista
postojalo od 1991. godine u me|unarodnom pravu, dakle u vreme izvr{ewa navodnih zlo~ina, kako je mogu}e da Tribunal u Hagu, opremqen
618
zaista izuzetno stru~nim kadrom u toj oblasti, punih {est godina intenzivnog rada to ne uo~i.11) A kako bi se onda optuènom, po pravilu potpunom laiku u toj oblasti, stavqalo na teret da je morao znati
da wegove radwe pripadaju takvoj konstrukciji, {to se zaista i ~ini.
O tome }e kasnije biti jo{ re~i.
Drugi problem koji se javio ve} prilikom uvo|ewa zajedni~kog
zlo~ina~kog poduhvata u praksu Tribunala, jeste pitawe samog naziva konstrukcije. To pitawe je izuzetno bitno, budu}i da kod raznih
oblika u~e{}a optuènog u delu upravo nazivi odraàvaju sadrìnu.
@albeno ve}e Tribunala je ovu konstrukciju uvelo kao Common
purpose doctrine12) i taj naziv je na desetine puta ponovilo, posebno
u kqu~nim izlagawima o primeni te teorije.13) Naàlost, na par mesta u obrazlagawu svoga pristupa upotrebilo je i termine common
design14) kao i, na dva mesta, u kontekstu obrazlagawa pojedinih oblika ispoqavawa navedene doktrine, termin Joint criminal enterprise.15) Lako je uo~qivo da se ne radi o sinonimima jednog pojma. Velika je razlika izme|u zajedni~kog ciqa, zajedni~kog plana, odnosno
nakane i zajedni~kog poduhvata, posebno u oblasti individualne krivi~ne odgovornosti. Ovde se radi o terminima ~iji smisao po~iwe od
domena dalekih psihi~kih predstava, pa do konkretnih kriminalnih
radwi. Uprkos tome, kasnija praksa Tribunala jednodu{no tvrdi da je
@albeno ve}e navedene termine koristilo kao sinonime.16) Motiv za
takvu neprihvatqivu, i po optuène zbuwuju}u praksu, vidimo u èqi da se zadrì konstrukcija u obliku kakav je definisan u drugostepenoj presudi u slu~aju Tadi}. To je o~igledno bilo nemogu}e uraditi pod nazivom doktrine o zajedni~kom ciqu. Ciq moè kod raznih
u~esnika u delu biti isti, ali radwe u postizawu tog ciqa kod raznih
u~esnika mogu biti veoma razli~ite, kod nekih legalne, kod drugih
nelegalne, pa i sam ciq moè biti legalan ili nelegalan, ~ak i nezavisno od toga {to radwa izvr{ewa moè biti legalna ili nelegalna. Isto tako, ciq kod pojedinih izvr{ilaca jednog krivi~nog dela
moè biti razli~it. Ciq, po pravilu, nije ni bitan element dela.17)
Nakon vi{e prigovora na teoriju zajedni~kog ciqa, praksa Tribunala vi{e uop{te ne pomiwe termin zajedni~ki ciq, ve} samo zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat.
Pravilo je da je ratio decidendi18) presuda @albenog ve}a obavezuju}i za sva prvostepena ve}a,19) a da @albeno ve}e moè izuzetno odstupiti od svojih ranijih stavova samo kad to kogentni razlozi u interesu pravde zahtevaju.20) To je bio pravni osnov da se, nakon 1999. godine i presude @albenog ve}a u slu~aju Tadi}, ovakva praksa sasvim
pro{iri.
[ta je zapravo Joint criminal enterprise kao oblik u~e{}a vi{e
lica u izvr{ewu dela?
^lan 7 Statuta Tribunala, pod naslovom Individualna krivi~na odgovornost,21) u stavu jedan22) odre|uje da li }e lice koje je planiralo, podstaklo, naredilo, u~inilo23) ili na drugi na~in pomoglo24) u planirawu, pripremi ili izvr{ewu nekog od zlo~ina predvi619
|enih ~lanovima 2 do 5 ovog Statuta, biti individualno odgovorno

za zlo~in. O~igledno, tu se eksplicitno ne pomiwe zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, posebno u smislu koji mu daje dana{wa praksa Tribunala.
Me|utim, @albeno ve}e Tribunala smatra da se Statut ne ograni~ava samo na ono {to je izri~ito navedeno u odredbi ~lana 7, stav
1, i da tuma~ewe Statuta zasnovano na wegovom predmetu i ciqu vodi do zakqu~ka da Statut teì da pro{iri nadle`nost25) Me|unarodnog tribunala na sve one odgovorne za ozbiqne povrede me|unarodnog humanitarnog prava u~iwene u biv{oj Jugoslaviji (~lan 1).26)
Ve} ovakvom po~etnom pristupu se mogu staviti odre|ene primedbe. Pre svega, ne radi se o pro{irewu nikakve nadle`nosti Tribunala, niti iste sme biti van onoga {to pi{e u Statutu, ve} je u pitawu pro{irewe okvira odgovornosti optuènih. Drugo, pro{irewe odgovornosti na sve odgovorne... nije nimalo ubedqiv argument u
prilog konstruisawa teorije koja je predmet ovog rada. U izve{taju
generalnog sekretara Ujediwenih nacija, iz kojeg je prepisana ova
re~enica, ina~e nema ni{ta {to upu}uje na primenu ove doktrine.
Naprotiv, insistira se na individualnoj odgovornosti, sa kojom je
ova doktrina u veoma diskutabilnim odnosima.
Ukratko, stav @albenog ve}a je da je pojam common design (kao
u originalu, {to bi se ovde moglo prevesti kao zajedni~ka nakana)
kao oblika odgovornosti sau~esnika ~vrsto utemeqen u obi~ajnom27)
me|unarodnom pravu i dodatno podràn, mada implicitno, u Statutu
Me|unarodnog tribunala. [to se ti~e objektivnih i subjektivnih
elemenata zlo~ina, pravo koje izvire iz do sada presu|enih slu~ajeva pokazuje da je ovaj pojam primewen na tri razli~ite kategorije
slu~ajeva. Prvi, u slu~ajevima saizvr{ila{tva, gde svi u~esnici u
zajedni~koj nakani poseduju istu kriminalnu nameru da u~ine zlo~in
(i jedan ili vi{e od wih stvarno u~ine zlo~in sa umi{qajem).28) Drugo, u takozvanim koncentracioni kamp slu~ajevima, gde neophodni
mens rea obuhvata znawe o prirodi sistema r|avog tretmana i umi{qaj da unapre|uje zajedni~ku nakanu r|avog tretmana. Takav umi{qaj moè biti dokazan ili direktno ili zakqu~ivawem na osnovu
ovla{}ewa optuènog u okviru kampa ili organizacione hijerarhije. U pogledu tre}e kategorije slu~ajeva, pojam common purpose
(kao u originalu, {to zna~i zajedni~ki ciq) je odgovaraju}e primeniti samo gde su ispuweni slede}i zahtevi koji se ti~u mens rea: (1)
namera da se uzme u~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu i
unaprede, individualno ili udruèno, kriminalni ciqevi tog poduhvata, i (2) predvidqivost mogu}nosti da drugi ~lanovi grupe u~ine
povrede koje ne predstavqaju predmet zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa.29)
Taj stav je jo{ jednom sumiran u istoj presudi:
Ukratko, objektivni elementi (actus reus) ovog oblika u~e{}a u
nekom od zlo~ina predvi|enih Statutom (u pogledu sve tri kategorije slu~ajeva) su slede}i:
620
1. Pluralitet lica Ona ne moraju biti organizovana u vojnoj,

politi~koj ili administrativnoj strukturi, {to je jasno prikazano
u Essen Lyncbing i Kurt Goebell slu~ajevima.
2. Postojawe zajedni~kog plana, nakane ili ciqa koji dovode do,
ili impliciraju ~iwewe nekog zlo~ina predvi|enog Statutom Nije nu`no da taj plan, nakana ili ciq budu prethodno aranìrani ili
formulisani. Zajedni~ki plan ili ciq se mogu materijalizovati
ekstratemporalno i mogu se izvesti iz ~iwenice da vi{e lica deluje unisono da bi izveli zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat.
3. U~e{}e optuènog u zajedni~koj nakani, koje podrazumeva izvr{ewe jednog od zlo~ina propisanih Statutom Nije neophodno da
to u~e{}e podrazumeva ~iwewe odre|enog zlo~ina propisanog tim
odredbama (na primer, ubistvo, istrebqewe, tortura, silovawe itd.),
nego moè imati oblik pomo}i ili doprinosa izvr{ewu zajedni~kog
plana ili ciqa.
Za razliku do toga, mens rea elementi se razlikuju zavisno o kojoj kategoriji zajedni~ke nakane se govori. U pogledu prve kategorije, ono {to se zahteva je umi{qaj da se izvr{i odre|eni zlo~in (zajedni~ki umi{qaj svih saizvr{ioca). U pogledu druge kategorije
(koja, kako je to gore nazna~eno, ~ini varijantu prve), zahteva se li~no saznawe o sistemu r|avog tretmana (dokazano bilo izri~itim iskazom, bilo na osnovu razumnog zakqu~ka na osnovu optuènikovih
ovla{}ewa), kao i namera da se unapredi zajedni~ki usagla{en sistem r|avog tretmana. U pogledu tre}e kategorije, zahteva se namera
za u~estvovawem i unapre|ivawem zlo~ina~ke aktivnosti ili zlo~ina~kog ciqa grupe i da se doprinese zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, ili, u svakom slu~aju, ~iwewu zlo~ina od strane grupe. Dodatno, odgovornost za zlo~in koji je druga~iji od onog {to je dogovoreno zajedni~kim planom, moè postojati samo ako je, pod okolnostima
slu~aja, (1) bilo predvidqivo da takav zlo~in moè biti izvr{en od
strane nekog drugog ~lana grupe i (1) optuèni je voqno preuzeo taj
rizik.30)
Tokom daqe prakse Tribunala ove tri kategorije zajedni~kog
zlo~ina~kog poduhvata su dobile posebne nazive. Prva kao osnovni
(basic) oblik, druga kao sistemski (systemic) i tre}a kao produèni
(extended).31) Interesantan je i stav A. Cassese-a, ranijeg predsednika Tribunala koji, potpuno podràvaju}i praksu Tribunala, deli
u~e{}e u zajedni~kom ciqu ili nakani na u~e{}e koje povla~i odgovornost za sve akte proistekle iz zlo~ina~kog plana i na u~e{}e
koje povla~i odgovornost za predvidqive zlo~ine drugih u~esnika.32)
Kriti~ki osvrt
Navedene postavke @albeno ve}e zasniva iskqu~ivo na praksi
brojnih su|ewa nacisti~kim zlo~incima. No, citiraju}i brojne presude, zaboravqa samo jednu: onu najva`niju, su|ewe glavnim ratnim
zlo~incima u Nirnbergu. Ta presuda ne ide u prilog teorije zajed621
ni~kog ciqa, nakane, odnosno kriminalnog poduhvata. Iako su, nesumwivo, nacisti imali i zajedni~ki zlo~ina~ki ciq i poduhvat,
Nirnber{ka presuda je priznala primenqivost ove konstrukcije samo u odnosu na vo|ewe agresivnog rata, a u odnosu na ratne zlo~ine i
zlo~ine protiv ~ove~nosti izre~ene su osloba|aju}e odluke, jer u odnosu na te zlo~ine nije bila izri~ito predvi|ena Nirnber{kom poveqom.33)
Kao generalnu primedbu, moramo ista}i da su vrlo op{ti i apstraktni zakqu~ci kojima Tribunal defini{e ovu konstrukciju i
omogu}ava wenu primenu na veoma daleke veze i odnose sa delima u~iwenim od drugih lica u drugom vremenu i prostoru izvu~eni iz prakse u kojoj se sudilo krajwe opipqivim delima, po pravilu klasi~nim
saizvr{iocima.34) Ponegde klasi~nim sau~esnicima ili ne{to ~e{}e, po osnovu komandne odgovornosti.35)
Slu~ajevi koji su bili temeq konstrukcije zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata i na koje se Tribunal poziva ni u jednom primeru ne
daju osnov za dalekose`ne zakqu~ke koji postoje u praksi Tribunala,
kao {to je, na primer, tzv. zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat stvarawe Velike Srbije.36) âk i uprkos ~iwenici da su osu|ena lica zaista imala zajedni~ki ciq i zajedni~ki poduhvat, ne samo da ostvare
Veliku Nema~ku, nego i da porobe veliki deo sveta i pobiju mnoge narode, ni u jednom od tih slu~ajeva nema tako dalekog poimawa krivice. Ve}i deo slu~ajeva na kojima se temeqi konstrukcija @albenog
ve}a Tribunala uop{te ne pomiwe ne{to {to bi dalo povoda za tu
konstrukciju, nego se upravo poziva na klasi~ne evropsko kontinentalne institute saizvr{ila{tva i sau~esni{tva, kako bi se u na{oj
teoriji reklo, u uèm smislu. Tako se navodi niz primera u tzv. italijanskim i nema~kim slu~ajevima.37)
Ista presuda citira i brojna nacionalna zakonodavstva i praksu
prime}uju}i da koncept navedene doktrine nikako nije preovladavaju}i u svetu.38) Odre|enu potporu vidi i u ~iwenici da Statut Me|unarodnog krivi~nog suda (tzv. Rimski statut) u svom ~lanu 25 tako|e predvi|a ovu konstrukciju.39) Moramo primetiti da u posledwem
nacrtu toga Statuta ove konstrukcije nije bilo40) i da je ista uneta u
posledwem momentu na insistirawe nekih zemaqa. No, koncept iste
je ne{to druga~ije postavqen, posebno u pogledu tre}eg, produènog oblika zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, koji se sigurno ne
moè podvesti pod formulaciju Rimskog statuta. Sem toga, i ta
formulacija, iako jo{ nije imala test u praksi, podvrgnuta je veoma
ozbiqnim kritikama.41) Najzad, primetno je tendenciozno kori{}ewe ovog izvora u praksi Tribunala. Isti je kori{}en u prilog osude
~ak i pre wegovog stupawa na snagu, kao {to je u ovom primeru re~,
dok se odbija svaki wegov zna~aj koji ide u prilog optuènog, i to nakon wegovog usvajawa.42)
Kona~no, za razliku od Tribunala ~iji Statut ovu konstrukciju
ne pomiwe, Statut Me|unarodnog krivi~nog suda ne samo da istu pomiwe, nego je i bliè defini{e i to sa vi{e uslova koji {tite op622
tuènog od arbitrernosti,43) {to je jo{ jedan dokaz da se radi o instituciji koja se moè primeniti u praksi samo ako je izri~ito propisana odgovaraju}im aktom. Povezuju}i ovakvu definiciju i postoje}u praksu Tribunala, pojedini autori ve} izraàvaju skepsu i da
stoga sudije moraju biti na oprezu da se takav pristup odgovornosti
sau~esnika ne bi degenerisao u oblik kolektivne krivice.44)
Du{ko Tadi} je osu|en po osnovu u~e{}a u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu u ubistvu pet osoba muslimanske nacionalnosti koja
su se dogodila 1992. godine u selu Jaski}i. Ubistva su navodno u~iwena od strane grupe kojoj je Tadi} pripadao, a nema dokaza da je Tadi}
li~no preuzeo radwu izvr{ewa ili sau~esni{tva.45) No, ve} prvostepenom presudom46) utvr|ena je wegova krivica za brojne zlo~ine u logoru Omarska kod Prijedora, koje je li~no izvr{io, ukqu~uju}i i
progone i druge zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede zakona i obi~aja rata, ~emu su kasnije, presudom @albenog ve}a, dodate i te{ke
povrede @enevskih konvencija iz 1949. godine. Me|utim, nijednog
trenutka nije tvr|eno, kako u prvostepenoj, tako ni u drugostepenoj
presudi, da je dela u Omarskoj u~inio u okviru zajedni~kog ciqa, odnosno zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata i da je tako ne{to postojalo u Omarskoj, iako se iz konteksta vidi da je ta dela u~inio u sadejstvu sa mnogo drugih lica. Iako su se prevashodno bavili doga|ajima
u kampu Omarska, i to u slu~aju koji je su|en vi{e od pet godina, ni
Prvostepeno, niti @albeno ve}e nije primetilo da u Omarskoj postoji zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat. Bave}i se ba{ Omarskom i
konstruisawem zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, @albeno ve}e ne
prime}uje vezu izme|u ove dve stvari. Stoga je ~udno da se utvr|uje
tek 2. novembra 2001. godine presudom Prvostepenog ve}a u slu~aju
Kvo~ka et. al. (slu~aj Omarska).47)
Na{e je uverewe da bi se ova konstrukcija mogla savr{eno primeniti i na akciju koju je NATO vodio 1999. godine protiv SR Jugoslavije, a tre}i oblik ove konstrukcije bi se mogao obja{wavati pojmom kolateralne {tete.48)
Koncepcija zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata je u kasnijoj praksi nadogra|ena tvrdwom da mogu postojati saizvr{ioci zajedni~kog
zlo~ina~kog poduhvata, kao i pomaga~i tog poduhvata. Prvostepeno
ve}e tako|e smatra da je mogu}e saizvr{ila{tvo, kao i pomagawe zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata.49) Dakle, postoje oblici odgovornosti zajedni~kog poduhvata ve} kao oblika odgovornosti za odre|ena dela. Taj stav transformi{e u nekim drugim predmetima @albeno ve}e50) modifikuju}i i svoj stav dat u presudi u slu~aju Tadi}51) o
razlikovawu izme|u u~e{}a u zajedni~kom poduhvatu i pomagawa.
U~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu je oblik ~iwewa (commission) koje se pomiwe u ~lanu 7(1) Statuta. U~esnik u tome je odgovoran kao saizvr{ilac zlo~ina.52)
Kako je ve} napomenuto, stav je Tribunala da se radi o obliku odgovornosti koja je implicitno predvi|ena Statutom. Ili, kako se to
Pretresno ve}e u slu~aju Kvo~ka et. al. izrazilo, radi se o obliku
623
krivi~ne odgovornosti za koju je @albeno ve}e na{lo da je implicitno ukqu~ena u ~lan 7(1) Statuta.53) Odbrana optuènog @igi}a
je u vezi ovih navoda odgovorila da je implicitna krivi~na odgovornost ne{to vrlo daleko od dostignu}a savremenog krivi~nog prava,54) i da taj izraz vi{e ne bismo smeli koristiti.55) Pre bismo mogli razmi{qati o tome da pojedina dela iz Statuta Tribunala implicitno, kao svoj bitni element ukqu~uju u~e{}e vi{e lica. Tako,
na primer, delo progona kao zlo~ina protiv ~ove~nosti iz ~lana 5(h)
ni teorijski ne moèmo zamisliti bez u~e{}a i doprinosa mno{tva
qudi. Kako bi ina~e, pojedinac, ma kako da je mo}an, mogao na masovnoj, sistematskoj ili planskoj osnovi izvr{iti progon, uze}emo ovde
primer su|ewa za Bosnu i Hercegovinu, svih nesrba. U tom slu~aju
se jedan isti element po dva osnova stavqa na teret optuènom, {to
je nedozvoqivo.
No, problem dvostruke osude za isto delo, ~ak jednu radwu, je zahvaquju}i konstrukciji zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata jo{ ve}i.
Tako je, na primer, prvostepenom presudom u slu~aju Kvo~ka et. al.
utvr|eno da je optuèni @igi} izvr{io jedno ubistvo u logoru
Omarska, a onda je po osnovu ba{ tog ubistva ukqu~en putem konstrukcije zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata u odgovornost za sva
ubistva u Omarskoj, ukqu~uju}i i ono za koje je ve} posebno ogla{en
odgovornim.56)
Izgleda da i samo Tuìla{tvo Tribunala, pa i sudska ve}a, imaju velikih problema sa poimawem ove konstrukcije.
Tako, primetna je te`wa da odgovornost konstruisanu preko zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata kvalifikuju kao odgovornost zbog
radwi drugih, i to sasvim nezavisno od klasi~nih oblika sau~esni{tva i odgovornosti nadre|enih, tj. tzv. komandne odgovornosti. Dakle, to ne shvataju kao individualnu odgovornost zbog sopstvenih
radwi ili propusta ili zbog radwi podre|enih. Ne moèmo se oteti
utisku da to vodi vrsti kolektivne, kao i objektivne odgovornosti.
Evo jednog primera: U okviru Omarska kampa, @eqko Meaki}, Mom~ilo Gruban i Du{ko Kneèvi} nisu samo odgovorni zbog radwi
i/ili propusta koje su sami u~inili, nego su tako|e odgovorni zbog
radwi i/ili propusta svakog od wih me|usobno, kao i drugih u~esnika, o ~emu su dati detaqi u prilozima C, D i F optu`nice i paragrafima 15, 16, 25, 26, 29, 31 i 33 optu`nice.57) Ovde treba jo{ dodati da
ni Tuìla{tvo, niti sud, nisu zvani~no obavestili optuène koji su
to sve drugi u~esnici58) zbog ~ijih radwi ili propusta odgovaraju.
Neki od tih drugih u~esnika tako|e odgovaraju pred Tribunalom,
te bi bilo logi~no da oni koji zbog wihovih radwi ili propusta odgovaraju budu upoznati sa tim drugim procesima u celini. Me|utim,
ono {to je ogla{eno poverqivim kod tih drugih u~esnika, prema
postoje}oj praksi Tribunala, nedostupno je onima koji odgovaraju i
za radwe ili propuste istih drugih u~esnika.
Jo{ je ve}i problem to {to Tribunal, iako to @albeno ve}e pori~e59) shvata i konstrui{e zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, ne kao
624
oblik odgovornosti, kako to tvrdi, nego kao posebno delo. Delo koje
nije predvi|eno wegovim Statutom, ~ime se flagrantno kr{i princip nullum crimen sine iure.60) Uzgred, taj princip se kr{i i shvatawem zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata kao oblika odgovornosti na
ovakav na~in.61)
Na to je skrenuta pa`wa, koliko je nama poznato, prvi put u predmetu Kvo~ka et. al.62) U prvostepenoj presudi, u tom predmetu, na bezbroj mesta su dati stavovi koji opravdavaju takav zakqu~ak, pre svega stav da logor Omarska predstavqa zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat i da se oni koji su u istom u~estvovali osu|uju. Pri tom se ne kaè na koje se delo zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat odnosi. Po{to je
to, navodno, oblik odgovornosti kako Tribunal zakqu~uje,63) nema
nikakvog smisla u tome da se, na primer, kaè da je logor Omarska pomagawe ili podstrekavawe, ali da se ne kaè u ~emu, kojem krivi~nom
delu. To ima smisla samo ako je u~e{}e u logoru Omarska posebno delo koje nije predvi|eno Statutom. Iznad stava 319, pa i u sadràju
presude, stoji podnaslov 4. Zakqu~ak logor Omarska Zajedni~ki
zlo~ina~ki poduhvat,64) ali takvo shvatawe provejava kroz celu presudu. Me|utim, ne moè logor Omarska da bude Zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, to moè biti samo pojedino delo predvi|eno Statutom.
Iz konteksta cele presude se moè, ali uz velike napore, zakqu~iti65) da se radi o delu progona, ali i o ubistvima, torturi, nehumanom
postupawu, pa i seksualnom zlostavqawu. To bi onda predstavqalo
neko novo kompleksno delo.66) No, da bi problem bio jo{ teì, ne radi se o zbiru dela predvi|enih Statutom. Naime, radwa u~e{}a u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu je uvek furtherance,67) {to zna~i
unapre|ivawe (zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata), uz re|u upotrebu nekog sinonima. Dakle, to nije radwa izvr{ewa dela koje je
predvi|eno Statutom, a nije ni radwa nekog od klasi~nih oblika sau~esni{tva, niti radwa nadre|enog. Nije u pitawu samo terminolo{ki problem. Uvereni smo da je taj termin samo maska za nedostatak
kauzalne veze izme|u dela navodnog izvr{ioca i posledica koje su
o~igledno prouzrokovane od drugih lica i faktora. A svaka qudska
radwa unapre|uje hiqade drugih pojava.68) U konkretnom primeru,
optuèni @igi}, koji nije bio nikome nadre|eno lice, ogla{en je
odgovornim i za ubistva za koja nije nikad znao i u ~emu nije ni u~estvovao u radwi izvr{ewa, ~ak je u vreme izvr{ewa bio pritvoren u
drugom gradu, a u pogledu nekih drugih ubistava bio na le~ewu u bolnici zbog rane koja mu je ugroàvala ìvot samo zato {to je, navodno, jednim ubistvom unapredio ceo sistem r|avog tretmana zato~enika. Pri tom su mu pripisana i dela koja su se dogodila pre wegovog
prvog pojavqivawa u Omarskoj, kao i nakon wegovog pojavqivawa u
Omarskoj. Putem zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata osu|en je i za
seksualno zlostavqawe èna u Omarskoj, iako tada nije znao ~ak ni
to da u logoru Omarska uop{te ima èna. Ovakva osuda moè vi{e
{tetiti Tribunalu, nego @igi}u, ako se to uop{te moè porediti,
ovakva osuda bez krivice bi}e sinonim nepravde za budu}e generaci625
je pravnika u celom svetu.69)

Dakle, ono {to je jedan od najve}ih problema konstrukcije zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat je o~igledno odsustvo bilo kakve relevantne kauzalne veze izme|u pona{awa optuènog i u~iwenih dela.
Boqe re~eno, ta kauzalna veza ide do nepojmqivih razmera, tako da
optuèn zna~i osu|en, te da se celo su|ewe sastoji zapravo u tuìo~evom odabiru koga }e optuìti a koga ne}e. Pri takvoj konstrukciji, sve zavisi iskqu~ivo od voqe jednog ~oveka, nezavisno od
toga da li je on pod ne~ijim uticajem ili ne.
Ipak, mora se re}i da nije ba{ uvek sve tako. Bitan izuzetak je
u~iwen u slu~aju Staki}, iako je optuèni osu|en na maksimalnu kaznu. U tom predmetu nije prihva}ena koncepcija zajedni~kiog zlo~ina~kog poduhvata kako je formulisana optu`nicom, mada se ista u
osnovi ne osporava. Prvostepeno ve}e nagla{ava da je zajedni~ki
zlo~ina~ki poduhvat samo jedna od nekoliko mogu}ih interpretacija izraza commission (~iwewe) iz ~lana 7(1) Statuta i da se druge
definicije saizvr{ila{tva jednako mogu uzeti u obzir. [tavi{e,
treba dati prioritet pojmu commission u wegovom tradicionalnom
smislu, pre nego {to se razmatra postojawe odgovornosti pod pojmom
zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat.70) U tom slu~aju, o~igledno pod
uticajem nema~ke {kole prava i predsedavaju}eg sudije [omburga iz
Nema~ke, primewen je koncept klasi~nog izvr{ila{tva i teorije
vlasti nad delom.71) U svakom slu~aju, sudska ve}a Tribunala su umerenija u odnosu na zaista ekstremna gledi{ta i polazne osnove Tuìla{tva.
I drugi slu~ajevi pred Tribunalom upu}uju na zakqu~ak da ni u
samom Tribunalu stvari nisu jasne i da se radi o konstrukciji koja
nema podlogu u wegovom Statutu. Na primer, Vojislav [e{eq je
u~estvovao u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu. Ciq ovog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata je bio permanentno prisilno uklawawe
(svih ne-srba iz odre|enih delova Hrvatske, BiH i Vojvodine obja{wewe autora ovog rada) kroz ~iwewe zlo~ina u povredi ~lanova 3.
i 5. Statuta Tribunala....72) Me|utim, svakako bi moralo biti obrnuto. [e{eq je, vaqda navodno, ~inio zlo~ine propisane Statutom
putem zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata po{to je to, navodno, oblik odgovornosti za zlo~ine propisane Statutom, a da je ~inio zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat putem tih dela. I ovakva formulacija
upu}uje na zakqu~ak da Tribunal ovu konstrukciju upotrebqava kao
posebno delo, koje nije predvi|eno Statutom, a ne kao jedan od oblika odgovornosti za dela propisana Statutom Tribunala.
Koji su doma{aji ove konstrukcije, ista}i }emo u nekim primerima nadovezuju}i se i na napred navedeno i naro~ito, na tre}u kategoriju zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata.
Tako, ako je, na primer, pripadnik srpskih snaga izvr{io ubistvo jednog muslimana u Vi{egradu 1995. godine, mogu}e je da bude
ogla{en odgovornim i za sva ubistva muslimana koja su drugi u~inili 1992. g. u Prijedoru, ~ak i ako tamo nikad nije bio, a nikome nije
626
ni nadre|en. Isto tako, ako na primer, srpski vojnik, da bi spasao

muslimana, sko~i ispred cevi drugog srpskog vojnika koji puca, nakon
~ega prvi srpski vojnik, iako te{ko rawen, preìvi, a musliman premine, taj srpski vojnik `rtva }e jednako biti odgovoran za ubistvo
muslimana kao i onaj koji je pucao i na wega i na muslimana! Ima}e
samo neke olak{avaju}e okolnosti, zavisno od diskrecije sudskog ve}a.
Evo kako, na primer, Tuìla{tvo pristupa situaciji u Bosni i
Hercegovini optuùju}i pri tom obi~ne vojnike i rezervne policajce. Ciq zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata je bio permanentno
uklawawe, silom ili drugim sredstvima, nesrpskih stanovnika sa teritorija planirane srpske dràve. To je bio plan {irokih razmera,
koji je zahtevao mnogo u~esnika i institucija radi uspe{nog ispuwewa. Svaki u~esnik i institucija, od najniìh do najvi{ih ovla{}ewa, su doprineli wegovom uspehu. Uspeh plana je zavisio od angaòvawa srpskih politi~kih, pravosudnih, vojnih i sigurnosnih snaga na
svim nivoima.73)
Teorije o Velikoj Srbiji i rat Srba protiv drugih navodno samo
zato {to nisu Srbi74) zapravo omogu}avaju su|ewe celom srpskom narodu. No, to bi ipak bio preveliki zalogaj ~ak i za Tuìla{tvo
Tribunala u Hagu, te se ovakvom pristupu samo u mawoj meri pribegava. Naime, veoma su brojni iskazi vode}ih politi~ara u svetu, priznatih raznih eksperata, kao i drugih autoriteta, da je ziq su|ewa u
Hagu osuda pojedinaca kako bi se skinula kolektivna krivica sa ~itavih naroda. Na sre}u, koncepcija zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat ima u tome veliku smetwu.
Zakqu~na razmatrawa
Mogu}e je postaviti pitawe da li je zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat principijelno neprihvatqiv u praksi Tribunala, ili se radi samo o neprihvatqivosti pre{irokog konceptuirawa ove konstrukcije. Mislimo da se ova konstrukcija moè prihvatiti ali samo kao tehni~ko sredstvo u dokazivawu sau~esni{tva u {irem smislu, te ako tu do|e i do pogre{nog iskazivawa pravnih shvatawa i brkawa ovih koncepcija, kao {to je re~eno bar nepravde nema.
Navedenim konceptom Tribunal, nemaju}i za to osnov u Me|unarodnom pravu, pa ni u svom Statutu {iri svoju nadle`nost na {tetu
optuènih lica. Ovde se ne radi o nadle`nosti ratione personae, kako se to zastupa u praksi Tribunala, nego o nadle`nosti ratione materie budu}i da se konceptom zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata pro{iruje krug radwi i propusta van onoga {to ~ini elemente nekog od
zlo~ina predvi|enih Statutom. Svakako, to je u suprotnosti sa
osnovnim principima prava.75)
Daqe, radi se o jednoj veoma maglovitoj i ~esto protivure~noj
konstrukciji u dobroj meri nepojmqivoj ~ak i sudijama, kao i Tuìla{tvu Tribunala. Kako bi onda optuèni jo{ na primer, 1991. g. mo627
gao biti svestan toga da kroz odre|ene nedozvoqene, ili ~ak i dozvoqene, radwe ~ini druga dela za koja }e se kasnije utvrditi da i on moè biti odgovoran.
Zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat omogu}ava osudu bez krivice, a
implicitno i osudu ~itavih naroda.
Svojim elementima koji su krajwe neodre|eni, pravno nedefinisani i uzro~no nepovezani, pored selektivne primene, omogu}ava i
bilo kakvo, pa i sasvim proizvoqno, tuma~ewe. Mogu}nosti tuma~ewa, naro~ito zajedni~kih ciqeva, poduhvata, trupa i dr. su zaista
neograni~ene.76) U takvim uslovima zaista je lako mogu}e iskonstruisati tvrdwu da su se Srbi borili protiv Hrvata i muslimana samo
zato {to su ovi Hrvati, odnosno muslimani, kao i skoro bilo koju
drugu tvrdwu.
Stoga, ova konstrukcija zasluùje da dobije posebno ime. Na{ je
stav da je najadekvatniji termin odgovornost bez granica.
Na kraju, ova razmatrawa treba da budu potpuno nezavisna od politi~kih odluka o saradwi dràva sa Tribunalom u Hagu. Mogu}e su,
i naàlost veoma realne, mnogo kriti~nije ocene rada nacionalnog
pravosu|a, ali to nikako ne moè zna~iti da rad tog pravosu|a treba onemogu}avati, nastranu argument da li je to u na{oj mo}i. Treba
ga unapre|ivati, {to podrazumeva i o{tre kritike, a pozitivna iskustva koristiti. S druge strane, potpuno nekriti~ki pristup radu
Tribunala ima druge, isto tako te{ke negativne efekte kao i u slu~aju odbijawa saradwe sa istim.
Fusnote
1) Ovo je uobi~ajeni prevod, ponekad i udruèni zlo~ina~ki poduhvat,
ali smatramo da bi s obzirom na sadrìnu koja se ovde podrazumeva, vi{e odgovarao ne{to rogobatniji termin, skupni zlo~ina~ki poduhvat. Termin zajedno dosta asocira na ve}u psihi~ku i fizi~ku povezanost odre|enih lica koja vr{e odre|ene zajedni~ke radwe, {to ovde
po pravilu nije slu~aj.
2) Vidi, na primer, Oxford Dictionary of Law,Third Edition, 1996, odrednica
pod naslovom common design.
3) Na primer, optu`nica IT-93-37 PT protiv Milo{evi}a, Milutinovi}a, [ainovi}a, Ojdani}a i Stojiqkovi}a u vezi doga|aja na Kosovu, koja je kasnije protiv Milo{evi}a pro{irena i doga|ajima u Hrvatskoj i
Bosni i Hercegovini, optu`nica protiv Vojislava [e{eqa, optu`nice protiv vojnih i policijskih generala i dr.
4) Tako su optuèni Plav{i}, Kraji{nik, Marti}, Bobi}, Hayi}, Mladi}
i mnogi drugi. Optu`nica protiv Karayi}a je formulisana po ranijem
sistemu, ali se iz teksta iste nesumwivo zakqu~uje da se i tu radi o optu`bi za zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat. Ipak, treba razmisliti za{to je tuìlac Tribunala prilikom izmene optu`nice 28. 4. 2004. propustio da to eksplicitno unese.
5) V. na primer, optu`nicu protiv A. Gotovine od 24. 2. 2004. zbog operacije Oluja, Case No. IT-01-45 i dr.
6) U ovom slu~aju ta konstrukcija je postavqena sa veoma ograni~enim doma{ajem (samo logor Lapu{nik i to samo za period majavgust 1998.) i
u blaèm kontekstu nego kod lica srpske nacionalnosti, {to je tema
628
koja zasluùje poseban rad. Ovde }emo samo re}i da se Srbima pod ovom
konstrukcijom, kroz mno{tvo optu`nica pa i presuda, imputira stvarawe Velike Srbije i etni~ko ~i{}ewe svega {to nije srpsko, dok se Albancima ne imputira stvarawe Velike Albanije, stvarawe nezavisne
dràve Kosovo ili bar stvarawe posebne republike nasilnim putem,
ve} zato~avawe, tortura i ubistva srpskih civila i onih Albanaca za
koje su mislili da su kolaboracionisti. Veoma je bitno naglasiti da
ovde nema optuèwa za delo progona iz ~l. 5. Statuta, {to zna~i da, navodno, nije bilo nikakvih planskih, masovnih ili sistematskih dela
protiv srpskog stanovni{tva i albanskog ìvqa koje je pripadalo kolaboracionistima, nego samo ekscesi, za sada, samo trojice pojedinaca
pripadnika U^K. V. o tome predmet Limaj et al, case No. IT-03-66-PT,
posebno ta~ke 79.
7) V. optu`nice protiv Z. Delali}a, H. Deli}a, E. Lanya, E. Halilhasanovi}a, A. Kubure. K. Alagi}a, S Halilovi}a i N. Ori}a, dakle do sada
svih poznatih optuènih lica ove nacionalnosti.
8) U takvom slu~aju nema nikakve nepravde, radi se samo o primeni pogre{ne teorije o odgovornosti na optuènima koji su i ina~e odgovorni po
drugim i op{teprihva}enim teorijama individualne odgovornosti.
9) Isti autor je ovu temu, uz male razlike, obradio i u obliku referata za
ovogodi{wu Kopaoni~ku {kolu prirodnog prava.
10) Predmet IT-94-1-A. U ovom radu presuda je kori{}ena u izvornoj veriziji na engleskom jeziku.
11) John R.W.D. Jones, tada zaposlen u Tribunalu, avgusta 1997. g. daje opseàn prikaz dotada{we prakse Tribunala u svojoj publikaciji The Practice of the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia and International Criminal Tribunal for Ruanda, kao i tuma~ewa svakog ~lana Statuta, posebno ~lana 7, o kome se u ovom slu~aju iskqu~ivo radi. Tu citira ~ak i razja{wewa M. Albright prilikom dono{ewa Statuta, kao i
Nirnber{ke principe uobli~ene od strane Komisije za Me|unarodno
pravo i podnete Generalnoj skup{tini UN 1950. g. Ali od Joint criminal
enterprise pod bilo kojim nazivom tu nema traga. Jedini momenat koji
moè biti od nekog uticaja jeste dono{ewe Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda u Rimu 1998, koji sadrì sli~nu konstrukciju.
12) U prevodu teorija zajedni~kog ciqa.
13) Vidi, na primer, podnaslov iznad paragrafa 185. pomenute presude @albenog ve}a, koji glasi: ^lan 7(1) Statuta i pojam Zajedni~kog ciqa.
Nagla{avamo da tu izvorna presuda upotrebqava velika po~etna slova
ovih re~i, ~ime ukazuje da se radi o nazivu konstrukcije.
14) U prevodu: zajedni~ki plan, projekat, mo`da najprikladnije: nakana.
15) Paragrafi 220 i 228.
16) Na primer, presuda prvostepenog ve}a u predmetu Kvo~ka et al, fusnota
415.
17) Dosta primedbi na ra~un teorije zajedni~kog ciqa izrekla je odbrana
optuènog @igi}a u predmetu Kvo~ka et al, IT098.30/1.
18) Odlu~ni razlozi presude, za razliku od obiter dicta (lat: uzgredne napomene i ocene).
19) Presuda @albenog ve}a od 24. 3. 2000. u slu~aju Aleksovski, paragraf
113.
20) Ibid.paragraf 107.
21) Ova odredba ipak odre|uje samo oblike u~e{}a jednog ili vi{e lica u
delu samo u objektivnom smislu bez osvrtawa na subjektivna stawa u~esnika, te je ovakav naslov sasvim neadekvatan.
22) Preostali stavovi se bave odgovorno{}u u vr{ewu slu`benog poloàja, odgovorno{}u nadre|enih, kao i odgovorno{}u lica koja su postupa-
629
la po naredbi.
23) Engleski tekst kaè committed,{to moè zna~iti i u~inilo i izvr{ilo. Za izvr{ila{tvo je ipak ~e{}i izraz perpetration.No, posebnim nabrajawem oblika sau~esni{tva u uèm smislu moglo bi se zakqu~iti da se ovde radi o izvr{ila{tvu. Ovo je od krucijalnog zna~aja,
budu}i da se zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat podvodi pod navedenu englesku re~, ali, po pravilu, ne obuhvata radwu izvr{ewa nekog od dela
iz Statuta Tribunala.
24) Engleski tekst Statuta, saglasno anglosaksonskom pravu, razlikuje dve
vrste pomagawa: aiding and abetting. Prvi oblik se odnosi na pomagawe koje se poklapa sa na{im shvatawem ovog oblika sau~esni{tva, dok
abeting predstavqa ohrabrivawe izvr{ioca koje u dana{wem anglosaksonskom pravu izgleda da nema vi{e nezavisnu ulogu nego je tesno povezano sa aiding, (v o tome vi{e: A. Ashworth: Principles of Criminal Law,
Oxford University Press, 1999, str. 429-421.)
25) Ova nadle`nost se odre|uje ratione loci, ratione temporis, ratione personae i ratione materiae.
26) Presuda @albenog ve}a u slu~aju Tadi} od 15. 7. 1998, paragraf 189.
Ova re~enica je preuzeta iz izve{taja generalnog sekretara UN. V. o
tome Report of the Secretary-General, U.N. Doc. S/25/704, 3 May 1993,
par. 54.
27) Podse}amo, ~lan 38. Statuta Me|unarodnog suda pravde odre|uje me|unarodni obi~aj kao jedan od osnovnih izvora me|unarodnog prava.
28) U originalu je upotrebqena re~ intent, {to u svakodnevnom govoru zna~i namera, ali je prema anglosaksonskom pravu najbliè pojmu umi{qaja. Presuda ovu re~, zavisno od konteksta, koristi u oba smisla.
29) Navedena presuda u slu~aju Tadi}, paragraf 220.
30) Ibid., paragrafi 227. i 228.
31) Ovi nazivi su danas uobi~ajeni u praksi Tribunala. V. na primer slu~aj
Krnojelac, slu~aj Milutinovi} etal, posebno u okviru toga slu~aj Ojdani} i dr.
32) A. Cassese, Intenrational Criminal Law, Oxford University Press, 2003, rr
181189.
33) V. engleski tekst Nirnber{ke presude In re Goering and the others,1. 10.
1946, poglavqe pod naslovom The Law of the Charter i podnaslovom
The Law as to the Common plan or conspiracy.
34) Na primer, pomenuti slu~aj Essen Lyncbing, u kome je britanski vojni
sud sudio Nemcima koji su u Esenu 1944. g. lin~ovali tri britanska ratna zarobqenika. Ne ulaze}i u to kakva moè da bude vojna pravda u
ovakvom kontekstu, radi se o klasi~nom primeru podstrekavawa i saizvr{ila{tva u kome, od sedmoro optuènih za u~e{}e u lin~u, dva lica
nisu ni osu|ena. Istovetna situacija je i kod pomenutog slu~aja Kurt Goebell et al. ~e{}e zvan slu~aj Borkum Island u kome je su|eno za ubistvo
sedmorice ameri~kih pilota koje se dogodilo 4. 8. 1944. na ostrvu Borkum. Nakon {to je gradona~elnik Borkuma vikao masi nema~kih civila
i vojnika izme|u kojih su zarobqeni piloti prolazili pobijte ih kao
pse, civili su po~eli tu}i pilote, a vojnici su ih zatim ustrelili.
Upravo na osnovu ova dva slu~aja Tribunal izvodi dalekose`ne zakqu~ke o tre}em, rekli bismo najgorem, obliku zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata.
35) Na primer, slu~ajevi Manfred Gottfried Weiss i 39 drugih (slu~aj Dachau), Josef Kramer i 44 drugih (slu~aj (Belsen), R. Mulka i drugi (slu~aj
Auschwitz). U svim ovim slu~ajevima radi se o tipi~noj komandnoj odgovornosti i saizvr{ila{tvu.
36) Teoretski, ~ak i kad bi ovakav poduhvat ili ciq, odnosno nakana postojali, isti se, naro~ito ranije, mogao ostvarivati i legalnim politi~-
630
kim sredstvima, te, sam po sebi, ne mora biti zlo~ina~ki. Drugo, i kad
bi ga zvali zlo~ina~kim, za{to bi zbog toga bili krivi~no odgovorni
oni koji bi za postizawe istog èleli koristiti iskqu~ivo legalna
sredstva.
37) Vidi paragraf 201 i fusnote 246 i 247 navedene presude @albenog ve}a.
38) Mislimo da smo upotrebili eufemisti~ki izraz i da je taj koncept svakako u mawini nacionalnih zakonodavstava i prakse.
39) Paragraf 222 navedene presude.
40) Model DraftStatute for the International Criminal Court based oh the Preparatory Committree s text to the Diplomatic conference, Rome, June 15 July
17 1998, Eres 1998, Ch. Bassiouni, Gen. Editor, komentar E Wise uz tada{wi ~lan 23.
41) Vidi na primer, K. Ambos y Commentary on the Rome Statute of the International Criminal Court, Baden-Baden, 1999, O. Triffterer, editor, str.
483486.
42) Na primer, u slu~aju optuènog @igi}a u Kvo~ka et al. gde je traèna
primena odredbi Rimskog statuta u pogledu psihi~kih elemenata dela,
ne samo kao povoqnijih po optuènog, nego i jedino postoje}ih u me|unarodnom pravu. Vidi, vi{e Motion for Application of the new Law before
ICTY od 14. 8. 2003, predmet It-98-30/1-A i odluku @albenog ve}a po
istom.
43) V. ~lan 25. st. 3. ta~. d) Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda.
44) W . Schabas, An Introduction to the International Criminal Court, Second Edition, Cambridge University Press, 2004, p 104.
45) V. Navedenu presudu @albenog ve}a u celini, posebno paragraph 183.
Istom je preina~ena prvostepena, u tom delu osloba|aju}a odluka.
46) Presuda prvostepenog ve}a od 7. 5. 1997.
47) Predmet IT-98-30/1-T
48) To ne zna~i da se i sve ostale odrebe Statuta Tribunala ne bi savr{eno mogle primeniti na istu akciju i bez konstrukcije zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata.
49) Slu~aj Kvo~ka et al,prvostepena presuda, paragraf 249.
50) V. drugostepenu presudu u slu~aju M. Vasiqevi} od 25. 2. 2004, paragraf
102, pa i Decision on Dragoljub Ojdani} s Motion Challengin Jurisdiction
Joint Criminal Enterprise od 21. 5. 2003.
51) Navedena presuda, paragraf 229.
52) Presuda @albenog ve}a u slu~aju M. Vasiqevi}, par. 102, {to je ponavqawe iz ranije prakse.
53) Presuda tog Pretresnog ve}a od 2. 11. 2001, paragraf 244.
54) @igic s Reply to consolidated Prosecution Respondent s Brief, 10. 9. 2002,
fusnota 9.
55) Ista odbrana, pred @albenim ve}em, zavr{no izlagawe po àlbi 27. 3.
2004.
56) Navedena presuda, paragraf 691(b)
57) Konsolidovana optu`nica od 5. 7. 2002, predmet IT-02-65-PT.
58) Naravno, re~ je o u~esnicima u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, {to
se vidi iz prethodnog stava iste optu`nice.
59) @albeno ve}e, slu~aj Br|anin, Decision on Interlocutory appeal, 19. 3.
2004, paragraf 5, sli~no u Milutinovi} et.al. slu~aju, Decision on D. Ojdani} Motion, supra fusnota 46, paragraf 44.
60) Ovo je samo me|unarodni izraz principa Nullum crimen sine lege, budu}i da su izvori me|unarodnog prava druga~iji.
61) U slu~aju E. Hadzihasanovi} et al, Decision on Joint Challenge to Jurisdiction, 12. 11. 2002, paragraf 62 je re~eno da princip nullum crimen sine lege pretpostavqa da je optuènom u vreme vr{ewa dela moralo biti
predvidqivo da wegov akt moè biti ka`wiv. âk i ovako {iroko po-
631
stavqawe ovog principa ne moè pokriti situaciju prema kojoj bi na

primer, neki seqak iz Bosne 1991. g. morao znati za anglosaksonske
pravne mogu}nosti i wihove pro{irene oblike pred Tribunalom pa da
predvidi da moè biti ka`wen za dela koja nisu posledica wegovih radwi ili propusta, a da pri tom nije ni sau~esnik.
62) V. podnesak odbrane @igic s Reply to Consolidated Prosecution Respondent s Brief, 10. 9. 2002, par. 10.
63) Za nas je to ipak pre oblik u~e{}a u delu, tim pre {to se u tom delu Statuta defini{u samo radwe, a ne i subjektivni elementi.
64) Slu~aj Kvo~ka et al, prvostepena presuda od 2. 11. 2001.
65) Mo`da suvi{no, podse}amo da svaka presuda mora biti takva da svakome
odmah bude savr{eno jasno ko je i za {ta osu|en.
66) Zbir odre|enih dela ponekad ~ini novo delo. Na primer, kra|a plus
prinuda ~ine razbojni{tvo ili razbojni~ku kra|u, ve} zavisno od vremena upotrebe prinude.
67) U istoj presudi, paragrafi 267, 272, 278, 284, 289, 312. i dr. Presuda @albenog ve}a u slu~aju Tadi}, paragrafi 193, 195, 220, 228, 229 (iii) i druge
presude i akti sudskih ve}a i Tuìla{tva Tribunala.
68) Ako odemo u prodavnicu da kupimo ne{to za hranu, time }emo unaprediti radwu, trgovinu u gradu, pa i dràvi, pomo}i }emo prodavca i wegovu
porodicu kao i proizvo|a~e, uve}a}emo poreske doprinose ~ime se mnogo
~ega finansira, unapredi}emo svoje zdravqe, a mo`da i debqinu i tako
unedogled. I sve nam to mora biti poznato, {to prevedeno na praksu Tribunala zna~i da je vrlo lako dokazati psihi~ke elemente dela.
69) Iz zavr{nog izlagawa odbrane optuènog @igi}a pred @albenim ve}em Tribunala 24. 3. 2004.
70) Slu~aj Staki}, Presuda prvostepenog ve}a od 31. 7. 2003, paragraf 438.
71) Ibid paragrafi 40, 441. Primetan je uticaj profesora Claus Roxina i wegovog dela Taterschaft und Tatherrschaft
.
72) Optu`nica protiv Vojislava [e{eqa potpisana 15. 1. 2003. od strane
glavnog tuìoca Karle del Ponte, ta~ka 6.
73) Slu~aj Gruban et al, Prosecution s Pre-trial pursuant to Rule 65 ter(E)(i), 7.
2. 2003, paragraf 14.
74) Ova neshvatqiva postavka je jo{ uvek preovladavaju}a u praksi Tribunala, iako je svakome na prostorima biv{e Jugoslavije savr{eno jasno
da rata ne bi bilo da su se Hrvati i muslimani opredelili za opstanak
zajedni~ke dràve i da je to politi~ko pitawe uzrok rata.
75) Vidi naro~ito ~lanove 14. i 15 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima od 1966. g.
76) U predmetu Kvo~ka et al. odbrana optuènog @igi}a je dala mno{tvo
primera koji ukazuju na zaista besmislene mogu}nosti koje se pruàju u
primeni ove konstrukcije. Tako na primer, na pretresu pred prvostepenim ve}em povodom teorije zajedni~kog ciqa je istakla da postoji zajedni~ki ciq svih sudija, tuìoca i advokata u sudnici da uzmu novac od
Ujediwenih nacija, {to je ta~no i veoma bitno jer time obezbe|uju egzistenciju i izdràvaju svoje porodice. Istom prilikom rekla je da je zajedni~ki ciq Tuìla{tva i odbrane na tom su|ewu istina i pravda,
ali da u postizawu tog istog ciqa odbrana nema ni{ta zajedni~ko sa Tuìla{tvom po pitawu teorije zajedni~kog ciqa. Drugom prilikom,
pred @albenim ve}em Tribunala dati su primeri o unapre|ivawu
(furtherance) kao radwi u~e{}a u zajedni~kom poduhvatu. Branilac je
istakao da posle su|ewa ide u restoran na ru~ak, ali da nakon diskusije
o unapre|ivawu zajedni~kog poduhvata, vi{e ne zna da li tamo ide zato
{to je gladan ili da bi unapredio rad restorana. S obzirom da dosta jede, doprinos nije neznatan i u svakom slu~aju srazmerno moè biti ve}i
nego doprinos wegovog klijenta predmetnom zajedni~kom zlo~ina~kom
632
poduhvatu. No, po{to u tome nema ni~eg zlo~ina~kog ve} samo sluì
kao primer mnogozna~nosti svakog qudskog pona{awa, posluìo se drugim primerom. Po{to nema dovoqno novaca, posle su|ewa }e, zajedno sa
nekim lokalnim kriminalcima, oti}i da obije neku od banaka u Hagu.
Svestan je da }e time mo`da podsta}i i jo{ neke da u~ine takvo ili drugo krivi~no delo i da }e time svakako unaprediti kriminaltet u gradu Hagu. No, ne veruje da }e ikom pasti na pamet da ga, ukoliko ga otkriju, osudi za celokupan kriminalitet u tom gradu, ~ak i za onaj koji se dogodi dok je on u Beogradu. Ovaj posledwi primer je bio jasna i sasvim
adekvatna aluzija na osudu wegovog klijenta po sistemu zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat.
(Brani~, ~asopis za pravnu teoriju i praksu

Advokatske komore Srbije, broj 3-4, Beograd 2004. godine)
NAU^NI SKUP
PRAVNI I POLITI^KI
ASPEKTI OPTU@NICE HA[KOG
TRIBUNALA PROTIV
633
Beograd, 23. j anuar. 2005. godine

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, obi~no se
kurtoazno kaè, hvala vam {to ste do{li u ovolikom broju, a ja moram da vam se izvinim zbog onih nekoliko hiqada qudi ispred sale i
zbog svih vas koji stojite. Slede}i put uze}emo arenu za nau~ni skup,
a sve trgove i ulice za neke druge skupove. Hvala vama, hvala svim
uvaènim akademicima, profesorima, doktorima, magistrima nauka
i svim ostalim qudima koji su do{li da kaù {ta misle o onome {to
se zbiva u Hagu, da prozbore koju re~ o optu`nici protiv dr Vojislava [e{eqa. Ovde imam du`nost da vas sve pozdravim u ime tima za
odbranu dr Vojislava [e{eqa, da vam prenesem pozdrave zamenika
predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikoli}a, koji je
danas u Strazburu gde se raspravqa o Kosovu i Metohiji, gde }e tako|e braniti srpske nacionalne interese.
Vojislav [e{eq je pre dve godine dobrovoqno oti{ao u Hag,
onog trenutka kada su obelodanili optu`nicu protiv wega, u kojoj
ni{ta drugo ne pi{e sem zapaqivi govori. Vaqda bi hteli da ~ovek ima dosadne govore, da bude nezanimqiv, ali na{ Vojislav je, naravno, zanimqiv. Bio je najboqi govornik u Srbiji, govorio je ono
{to srpski narod misli. Zato mu danas u Hagu sude. Vojislav [e{eq
posle dve godine u ha{kom kazamatu svoje mi{qewe, svoje dràwe nije promenio ni za jotu. Sve {to je rekao na posledwem mitingu, {to
ste mogli da vidite 23. februara 2002. godine, govori i danas, dodu{e
kada mu dozvole. Ali, ne}e da ih moli za milost, uveren sam da }e se
boriti hrabro, uveren sam da }e na najboqi na~in zastupati interese svih vas, da }e na najboqi na~in zastupati interese na{eg naroda.
Ho}u da vam kaèm da danas ìvimo u zemqi apsurda, da poku{avaju
da nam kaù da je malo onih koji istinski srpski misle. Danas ìvimo u zemqi apsurda u kojoj hapse direktore televizije, a na crvenom
tepihu do~ekuju osvedo~ene ubice. Danas ìvimo u zemqi u kojoj kada prozborite neko patriotsko slovo sa svih televizija i svih novina krenu najè{}i napadi na vas, zato {to vi{e ne znaju {ta da rade
i kako da se obra~unaju sa istinom. Danas ìvimo u zemqi u kojoj poku{avaju da najboqe Srbe, da one koji su se borili za slobodu svoga
naroda predstave kao zlo~ince a ne slu{amo ni{ta ni o Jasenovcu, ni
o 500 hiqada Srba iz Srpske Krajine, ni o mukama Srba iz srpskog
Sarajeva i cele Republike Srpske. Slu{amo samo o tobo`wim, navodnim i izmi{qenim zlo~inima koje su Srbi po~inili. E, tome se
suprotstavqamo i vidite kako i koliko je na{a lepa i Velika Srbija spremna da im se suprotstavi, da im kaè da nas ima i da im ne}emo tako lako prepustiti otaybinu. Ja èlim, ali ne mogu da se merim
sa onima koji }e ovde da govore, a zaista to su najve}a imena danas u
Srbiji, ~u}ete ih. Nadam se da i oni ispred imaju neku mogu}nost da
~uju, a mi }emo uraditi sve {to je u na{oj mo}i da, rekao bih, celu
Srbiju upoznamo sa izlagawima i govorima qudi koji }e nam se danas
obratiti.
634
Imam posebnu ~ast da danas, ovde, me|u svima vama, pozdravim i

suprugu predsednika na{e stranke dr Vojislava [e{eqa, zbog koga
smo ovde do{li, Jadranku. Tu su wegovi najbliì i kao {to smo sa
wima bili prethodne dve godine, kao {to sam siguran da }emo biti u
budu}e, uveren sam samo u jedno i to je ono {to mogu da vam prenesem,
to je da }e Vojislav [e{eq, ne samo moj ili ve}em delu vas predsednik, ve} na{ prijateq, na{ ~ovek, veliki ~ovek Vojislav [e{eq, biti veliki kao {to je uvek bio i do sada. Hvala vam najlep{e.
U radnom predsedni{tvu su, naravno, gospoda Brana Crn~evi},
dr Slavenko Terzi}, prof. dr Oliver Anti} i prof. dr Marko Atlagi}. Pozivam prvog govornika, velikog i uvaènog akademika prof.
dr Kostu âvo{kog, da se obrati skupu.
Prof. dr Kosta âvo{ki: Gospodine predsedavaju}i, dame i gospodo, dragi prijateqi. Jedan hrabar i nepokolebqiv ~ovek ve} dve
godine ~ami i trune u [eveningenu, u kojem je svojevremeno tamnovao
i Hugo Grocijus, rodona~elnik teorije me|unarodnog prava, jedan od
najpoznatijih prirodnopravnih mislilaca svih vremena. Ta nevina
`rtva u raqama Ha{kog minotaura jeste na{ i va{ dr Vojislav [e{eq. Pa, u ~emu je krivica tog, svima nama poznatog i dragog ~oveka?
[e{eqeva navodna krivica je plod providne i krhke konstrukcije.
Posredi je tzv. formularna optu`nica kojom se po naho|ewu Karle
del Ponte i wenih pomo}nika moè optuìti bar deset hiqada na{ih sunarodnika u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Prvi
deo te puke konstrukcije jeste nekakav zajedni~ki kriminalni poduhvat (joint criminal enterprise) kome se pripisuju mnogobrojni
ratni zlo~ini po~iweni na tlu Hrvatske i Bosne i Hercegovine. A
potom se [e{eq, iako li~no nije izvr{io nijedno krivi~no delo,
~ini neposredno odgovornim za ~ak 14 ratnih zlo~ina koji su navodno izvr{eni tim zajedni~kim kriminalnim poduhvatom. Pa, u ~emu je
[e{eqeva krivica? U tome {to je, pored ostalog, propagirao polititku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homogenu srpsku dràvu.
U~estvovao u regrutovawu, obrazovawu, finansirawu, snabdevawu i
upu}ivawu srpskih dobrovoqaca, drào zapaqive govore, iznosio i
ohrabrivao stvarawe homogene Velike Srbije. Drào javne govore u
kojima je pozivao na izbacivawe hrvatskih civila i time podsticao
svoje sledbenike i lokalne vlasti da to ~ine. Regrutovao srpske dobrovoqce i indoktrinirao ih svojom ekstremnom etni~kom retorikom, a oni su potom svojom voqom vr{ili zlo~ine navedene u optu`nici.
Jedino ~iwewe koje se [e{equ stavqa na teret jeste regrutovawe dobrovoqaca i wihovo upu}ivawe na front gde su se borili u sastavu regularnih vojnih jedinica pod komandom profesionalnih stare{ina. A potom je poneki od tih dobrovoqaca izvr{io poneki od
navodnih zlo~ina koji se [e{equ, o~igledno shodno na~elu objektivne odgovornosti stavqaju na teret. Ukoliko bi se tako prevaqivala krivi~na odgovornost ha{ki tuìlac bi pored ostalih trebao
da optuì i sve slu`benike u op{tinskim vojnim odsecima koji su
635
regrute i druge vojne obveznike upu}ivali u regularne vojne jedinice. Pa {ta preostaje od [e{eqevog navodnog zlo~ina? Samo delikt
mi{qewa, tj. wegovi zapaqivi govori, odnosno jezik mr`we, kako bi to rekli dobro pla}eni zvani~nici ameri~kih i nema~kih nevladinih organizacija u na{oj zemqi. A da bismo saznali merila
kojima se ha{ki tuìlac rukovodi kada inkrimini{e [e{eqeve
zapqive govore vaqa razmotriti slede}u ispovest pesnika, izdava~a i novinara Zilhada Kqu~anina, objavqenu u Qiqanu broj 36 od 22.
septembra 1993. godine, pod naslovom Da, ja prezirem Srbe: Da mi
se nije ukazala Alahova milost, ubio bih nekoliko du{mana i skon~ao kao ~ovjek. Moj du{man zove se Srbin. Du{man moga dida zvao se
Srbin. Du{man moga oca zvao se Srbin. Du{man moga brata zvao se
Srbin. Du{man moga djeteta zva}e se posigurno Srbin. Halal im ne
mogu dati. Srbima }u halaliti kad wih nestane 200 hiqada, kad u smrti budemo jednaki, a zaboraviti ih ne}u nikada i prezirati }u ih zauvjek. Prezir je sasma prirodan odnos prema Srbima. Prezir mora
postati opna muslimanske ~ovje~nosti. Onaj musluman koji ne}e da
prezire Srbina zasluùje svaki prezir.
Ha{ki tuìlac je optuìo [e{eqa zbog wegovih zapaqivih govora iako oni u pore|ewu sa Kqu~aninovom provalom iskonske mr`we iz tamnog vilajeta deluju jadno i bedno. Nepostojawe razumne
sumwe da je izvr{io krivi~no delo potvr|uje, pored ostalog, stavqawe dr Vojislavu [e{equ na teret zlo~ina koji je izvr{en uve~e 20.
novembra 1991. godine, na mestu izme|u poqoprivrednog dobra Ov~ara i Grabova, gde je ubijeno pribli`no 255 nesrba iz vukovarske bolnice. Potpuna neuverqivost optu`be protiv dr Vojislava [e{eqa
za ovaj stra{ni zlo~in naro~ito potvr|uje ~iwenica da je shodno tzv.
komandnoj odgovornosti, odnosno konstrukciji tzv. zajedni~kog kriminalnog poduhvata. Pored Vojislava [e{eqa, do sada optuèno jo{
sedam lica: Slavko Dokmanovi}, biv{i predsednik op{tine Vukovar, koji se ubio u ha{kom zatvoru pre izricawa prvostepene presude, general Mile Mrk{i}, pukovnik Veselin [qivan~anin, kapetan
Miroslav Radi}, Slobodan Milo{evi}, Jovica Stani{i} i Franko
Simatovi} zvani Frenki. Tako je po ovoj konstrukciji bilo, obratite pa`wu, osam odgovornih komadanata prilikom izvr{ewa jednog
zlo~ina, a nije iskqu~eno, da }e shodno na~elu komandne odgovornosti, odnosno konstrukciji tzv. zajedni~kog kriminalnog poduhvata,
biti optuèno jo{ desetak, a mo`da i deset hiqada novih lica. [to
je jo{ gore, u Beogradu su upravo pred nekakvim specijalnim sudom,
vodi krivi~ni posupak protiv lica osumwi~enih da su stvarno i neposredno izvr{ili pomenuti ratni zlo~in kod poqoprivrednog dobra Ov~ara. ûdno je da ha{ki sud ne traì izru~ewe neposrednih
izvr{ilaca ovog zlo~ina, a namerava da sudi dr Vojislavu [e{equ
za koga se pouzdano zna da o tom zlo~inu, u trenutku wegovog izvr{ewa, nije imao pojma, a kamoli da je na bilo koji na~in u~estvovao u
wegovom izvr{ewu. Dr Vojislavu [e{equ, kao ha{kom zatvoreniku
ve} dve godine, je uskra}en slobodan izbor pravnih savetnika, koji bi
636
mu pomogli u pripremawu odbrane ~ime je te{ko povre|en ~lan 14,

stav 3b Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, koji svakom optuènom licu zajem~uje pravo da zarad pripreme svoje odbrane op{ti sa pravnim savetnikom po svom izboru. Takvo uskra}ivawe dr Vojislavu [e{equ tako|e predstavqa te{ku povredu pravila br. 93 minalnih pravila o postupawu sa zatvorenicima.
Iako je re{io da se na predstoje}em su|ewu sam brani, dr Vojislav [e{eq je odmah po dobrovoqno odlasku u Hag slobodno izabrao
dva poznata i ugledna srpska advokata Maju Gojkovi} i Slavka Jerkovi}a, da mu kao pravni savetnici pomaù u pripremawu odbrane. U
tom svojstvu, wega je samo jednom po wegovom dolasku u Hag posetila
Maja Gojkovi}, ali je tom prilikom bio neposredno prisutan jedan
slu`benik Tuìla{tva ~ime je dr Vojislavu [e{equ uskra}ena mogu}nost poverqivog razgovora sa svojim savetnikom. To je te{ka povreda pravila br. 93 koje daje zatvoreniku pravo da prima posete svog
pravnog savetnika u vezi sa svojom odbranom i da priprema i preda
pravnom savetniku poverqiva uputstva. Od tada, dr Vojislav [e{eq
ne samo da nije primio posetu nijednog svog pravnog savetnika nego
mu je ~ak zabraweno da se telefonom javqa uo~i onih izbora. Pore|ewa radi, vaqa pomenuti da Slobodan Milo{evi}, koji je tako|e ha{ki zatvorenik i sam se brani pred sudom, ima ~ak tri pravna savetnika koji se sastaju sa wim bar jednom dnevno. Dr Vojislavu [e{equ
je to elementarno pravo na pripremawe odbrane ve} dve godine uskra}eno. Dragi prijateqi, danas smo se ovde okupili da kao qudi zabrinuti za slobodu i pravdu razmotrimo navodnu krivicu i okolnosti u kojima tamnuje, na pravdi Boga, dr Vojislav [e{eq. Ali, ne
smemo zaboraviti i druge na{e rodoqube koji su ve} izru~eni ili }e
uskoro biti izru~eni ha{kom Minotauru. Mi tim na{im rodoqubima èlimo svaku sre}u i brzo oslobo|ewe dok wihovim progoniteqima, izru~iocima i tamni~arima, èlimo ve~no prokletstvo.
@iveli!
Aleksandar Vu~i}: Hvala akademiku âvo{kom, re~ ima prof.
dr Milan Bulaji}, jedan od qudi kome moèmo da zahvalimo {to na{e `rtve, posebno iz Drugog svetskog rata, ipak nisu zaboravqene.
Izvolite gospodine Bulaji}u.
Dr Milan Bulaji}: Gospodine predsedavaju}i, dragi prijateqi,
osnovni princip dana{we rasprave morao bi biti razmjena mi{qewa iznad ideolo{kih, politi~kih, partijskih pa i vjerskih pristupa
u ciqu postizawa zajedni~kih, u op{tem interesu, zakqu~ka. Rezolucijom Savjeta bezbjednosti 808, iz 1993. godine, donijeta je odluka o
osnivawu Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju,
osnovanog rezolucijom 827, od 25. maja 1993. godine. Na inicijativu
dràvne Komisije za ratne zlo~ine i zlo~ine genocida i Udruèwa
za krivi~no pravo i kriminologiju Jugoslavije, katedre za krivi~ne
nauke Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu prof. dr Qubi{e
Lazarevi}a, prof. dr Stanka Bejatovi}a i prof. dr Mitra Kokoqa,
13. aprila 1993. godine, mjesec i 12 dana ranije odràn je okrugli sto
637
na temu Me|unarodni sud za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji.

Poziv je upu}en svim pravnicima struke, bez obzira na politi~ku
pripadnost u ciqu razmatrawa koncepcije i statuta Me|unarodnog
krivi~nog tribunala, obrazovanog samo za biv{u Jugoslaviju. Dobro
je da je sa tog nau~nog skupa objavqen zbornik. U prilogu pisma od 22
ta~ke Vladi Savezne Republike Jugoslavije, generalnom sekretaru
Ujediwenih nacija re~eno je, citiram, da: Svi nacrti koji su dostavqeni kao dokumenti Saveta bezbjednosti, predvi|aju osnivawe Me|unarodnog krivi~nog tribunala za delikte izvr{ene na teritoriji
biv{e Jugoslavije, ~ime se direktno zalaù za osnivawe suda ad hok,
{to je neprihvatqivo, jer od su|ewa u Nirnbergu i u Tokiju ovo nije
prvi gra|anski rat, niti je u ovom trenutku jedini u svijetu. Zbog toga ne treba osnivati Me|unarodni krivi~ni sud samo za Jugoslaviju.
Na ovo pitawe treba dati jasan i dokumentovan odgovor. Na ovo pitawe nikada nije dat jasan i dokumentovan odgovor. Na kraju, ta~ka
22, citiram: Statut Tribunala bi morao biti podloàn davawu saglasnosti svih dràva na koje se odnosi ukoliko se èli da bude prihva}en i da ima obavezuju}i karakter. Niko nije pitao ovu dràvu,
ma kako se ona zvala, za saglasnost. Razbijawe Jugoslovenske dràve,
osniva~a organizacije Ujediwenih nacija, vr{eno je kroz najgrubqe
kr{ewe pozitivnog me|unarodnog prava, grubog nasilnog mije{awa
u unutra{we poslove Jugoslavije. Razbijawe jugoslovenske dràve
1991, 1992. godine je zlo~in protiv ~oje~nosti i me|unarodnog prva,
zlo~in protiv mira iz koga su proistekli zlo~ini genocida, ratni
zlo~ini i najgrubqe povrede me|unarodnog humanitarnog prava i
@enevskih konvencija na podru~iju biv{e Jugoslavije. Me|unarodni
krivi~ni tribunal za prethodnu Jugoslaviju je osnovan samo na odredbi poveqe Ujediwenih nacija koja predvi|a ovla{}ewa Savjeta
bezbjednosti Ujediwenih nacija da osniva pomo}ne organe, supsidijarni organ. Ako je bilo koje me|unarodno tjelo pomo}ni organ bilo ~iji, ne treba dokazivati da to nije me|unarodni sud pravno.
Donekle se moè razumeti da aktuelni ministar inostranih poslova govori o me|unarodno obavezuju}im odlukama Ha{kog tribunala, koji se pogre{no naziva. Ha{ki tribunal je me|unarodni sud
pravde ~iji je statut sastavni deo poveqe Ujediwenih nacija. Ali je
te{ko shvatiti da wegov profesor me|unarodnog prava, na visokom
dràvnom poloàju, govori o me|unarodnim obavezama dràve u odnosu na Ha{ki tribunal, da naziva na nacionalnoj televiziji glupostima sva suprotna mi{qewa. On je postao toliko osion, da ne samo
pred televizijskom javno{}u tvrdi da muslimani i pravoslavni Srbi nemaju nikakve veze, kao da su do{li iz Turske, ve} da su sukobi izme|u pravoslavnih i muslimana Srba, me|unarodni sukob. To profesor Me|unarodnog prava govori na televiziji. On otvoreno, u ime
ove dràve, priznaje pravo sile, {to ta velika sila, iz mog iskustva,
najmawe cjeni.
Pripremaju}i elaborat za studiju o genocidu u 20. vjeku na prostoru jugoslovenskih zemaqa, ponovo sam ~itao Ar~ibalda Rajsa
638
[ta sam vidio i preìvio u velikim danima, ali jo{ pa`qivije

~ujte Srbi, kada im pri~a o ulozi wihove inteligencije posle stravi~nih stradawa i genocida. Hag se proklamuje kao uslov uslova,
razlog je uvo|ewa novih djelimi~nih sankcija od strane velike sile
koja ne priznaje ni Me|unarodni krivi~ni sud Ujediwenih nacija op{te nadle`nosti, {tavi{e traì od ove dràve da se odrekne svih
tu`bi za ratne zlo~ine posledweg wenog vojnika, iako je svetska javnost upoznata sa sredwevjekovnom brutalno{}u tretmana zarobqenika u bazi Gvantamo, zlo~inima okupatorskih sila u Iraku. Prije
nekoliko dana, uo~i inauguracije, novinari su pitali predsednika
Bu{a {to nije uhvatio Bin Ladena, a on mirno odgovara: Jer ga nisam na{ao. Srbi moraju da na|u dr Radovana Karayi}a i generala
Ratka Mladi}a, iako se javno govori da Zapad ne èli da se oni uhvate, jer bi vjerovatno rekli mnogo {to{ta {to im ne bi odgovaralo.
U Dejtonskom sporazumu je propisana obaveza saradwe. I pored jasnog stava zauzetog na okruglom stolu, 13. aprila 1993. godine, dubokog uvjerewa u me|unarodnopravnu neosnovanost Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, u svojstvu sekretara dràvne
komisije, iskreno sam se zalagao za sradwu, jer sila se glavom ne razbija, ali ta saradwa bi morala da podrazumjeva, ako Me|unarodni
tribunal otvori kancelariju u Beogradu, da Srbija i Crna Gora otvore kancelarije u Hagu, da se vr{i razmena informacija i dokumenata. Ako Me|unarodni tribunal podiè optu`nicu da u tome sara|uje sa zainteresovanom vladom, da je obavjesti, da traì pomo}. Ako
Me|unarodni sud traì dobrovoqnu predaju optuènog, da uz dogovor i uz garanciju obezbjedi odbranu sa slobode. [ta, na primer, zna~i predaja trojice vrhunskih generala koji su u toku ratnog stawa dobro branili dràvu od spoqne agresije. Javnosti nije poznato za{to
su oni optuèni, da li na~elnika General{taba, komadanta armije,
treba predati u vre}i bez znawa za {ta su optuèni? Ako ih ne predamo, da li to zna~i prihvatawe odgovornosti dràve Srbije i Crne
Gore? Da li oni treba da se stave na isti nivo sa albanskim teroristima Ta~ijem, Haradinajem i drugim? Ovih dana, nema~ki sudija u
Me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine u Hagu Volfang [omburg, preko [pigla, kritikuje otvoreno Ha{ki sud da prvo podigne tu`bu
pa po~iwe istragu. Drugi tvrde da ha{ki tuìlac prvo hapsi pa po~iwe istragu. O kakvoj pravdi je rje~? O kakvom patriotizmu se ovdje
moè govoriti. Primer predsednika Republike Srbije, Milana Milutinovi}a, na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije Dragoquba
Ojdani}a, predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa, koga nisu molili ve} se nudio da ide u Hag. Obojica su dobrovoqno, patriotski oti{li u Hag, tuìlac jo{ sakupqa dokaze za optu`nicu. Godine prolaze, u [eveningenu zato~enici umiru. Kada sam
bio svjedokstru~wak, fitnes ekspert, u slu~aju Slavka Dokmanovi}a pred Ha{kim tribunalom, pozvan sam na razgovor u ~etiri oka sa
tada{wom predsednicom Tribunala. Pro~itala je Zbornik Pravnog
fakulteta u Beogradu, od 13. aprila, Alternative Jugoslavije i Tri639
bunala, sa sastanka u Amsterdamu, od 12. do 14. novembra iste godine. Otvoreno je rekla da je saglasna sa kritikama Tribunala sa stanovi{ta me|unarodnog prava i postavila pitawe alternative. Odgovorio sam nacionalni sudovi. Tada me je stavila uza zid pitawem
{ta su va{i sudovi uradili. To je pitawe na koje dràva i pravnici
u Srbiji i Crnoj Gori treba da odgovore. Optu`be i donete presude
za genocid Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju
danas su, dragi prijateqi, ìvotno pitawe srpskog naroda, Republike Srbije i Republike Srpske. Muslimanska Bosna i Hercegovina tuìla je Me|unarodnom sudu pravde, ~iji je Statut sastavni deo poveqe Ujediwenih nacija za Republiku Srbiju, Crnu Goru i Republiku
Srpsku, i traè od{tetu od preko 100 milijardi, ne miliona, dolara.
Advokati pove}avaju na 200 i na 300 milijardi dolarda. Savezna Republika Jugoslavija je, odmah posle petooktobarskih doga|aja, povukla protivtu`bu za genocid protiv muslimanske Bosne i Hercegovine, na kojoj je radila grupa vrlo kompetentnih stru~waka, u kojoj sam
li~no u~estvovao, bez uslova da se osnovna tu`ba povu~e. Tihi sada
izjavquje, nema niko moralno pravo da povu~e tu`bu protiv Srbije i
Crne Gore. Republika Hrvatska je tuìla Srbiju i Crnu Goru i Republiku Srpsku za zlo~ine genocida, kao da nije bilo usta{kog genocida NDH, Jasenovca, sistema hrvatskih usta{kih logora genocida,
bqeska i oluje, hrvatskog popisa stanovni{tva iz 2001. godine u kome je od 25, odnosno 12 procenata, ostalo samo 4,2 procenata srpskog
stanovni{tva u Hrvatskoj, ni za status nacionalne mawine. To je hrvatski dokaz genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj. Iz Hrvatske
se tako|e poru~uje da ne kane odustati od tu`be. Na zagreba~kom procesu 1988. godine, usta{ki ministar policije, dr Andrija Artukovi}, nije osu|en za genocid ve} za obi~no ubistvo. Komandant Jasenovca, Dinko [aki}, nije osu|en za genocid, wegova èna genocidni
zlo~inac Nada, nije ni su|ena, slobodno ìvi u Zagrebu. Ivo Rujini}, usta{ki stoèrnik u Dubrovniku, ne samo da nije optuèn, ve}
je dobio visoko odlikovawe Hrvatske, predloèn je za ambasadora.
Tiho, ali dosledno se mewa koncepcija spomen podru~ja Jasenovca u
radni logor, minimizira broj `rtava u saradwi sa predsednikom Jasenovca Slavkom Gol{tajnom i Memorijalnim muzejom holokausta
SAD. Srbija i Crna Gora nisu tuìle Hrvatsku za genocide. Podse}am da je ove, 2005. godine, 22. aprila 60 godi{wica herojskog proboja zato~enika u Jasenovcu, s obzirom da je 24. aprila 90-ta godi{wica surovog turskog genocida nad Jermenima. Na inicijativu fonda
dogovoreno je da se zajedni~ko obeleàvawe genocida nad Jermenima,
Grcima, Srbima, Jevrejima i Romima, odrì 22, 24. aprila 2005. godine. Zabiqeìte to negde.
Generalu Radislavu Krsti}u, komadantu srpskog drinskog korpusa Republike Srpske, apelaciono vje}e, drugostepeno, Me|unarodnog
krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, potvrdila je presudu za
genocid na 30 godina robije. To je kona~na presuda, general Krsti} je
ve} upu}en na izdràvawe kazne u Veliku Britaniju. Pukovnik Voj640
ske Republike Srpske Vidoje Blagojevi} je, 17. januara ove, 2005. godine, dakle, prije nedequ dana osu|en na 17 godina za genocid. Pro~itajte presudu the mass murder of more then 7000 of Bosnian muslimans and boys and the pocible transfer of Bosnian muslimans women, children and older. From this part of istern Bosnia masovno ubistvo vi{e od 7.000 bosanskih muslimana, qudi i dje~aka, se uvijek doda, i nasilni transfer bosanskih muslimana, èna, djece i starih iz ovog djela isto~ne Bosne. Tvrdim, rukopisom koji je danas preko 800 strana da ove optu`be nisu dokazane. U stru~noj javnosti nije
poklowena pa`wa ~iwenici da je prilikom izricawa presude pukovniku Vidoju Blagojevi}u, Vidoje Blagojevi} izjavio da cjelo vrijeme
su|ewa nije imao advokata. On nije uspio da dobije pravo da se brani,
{to se poku{ava nametnuti i dr Vojislavu [e{equ, a {to je pod pritiskom svjetske javnosti uspjelo optuènom predsedniku Jugoslavije
Slobodanu Milo{evi}u. Wegov sin Aleksandar, koji se vjerovatno
nalazi danas me|u nama, istjeran iz sudnice u Hagu, a niko ni u Republici Srpskoj...
Prof. dr Oliver Anti}: Obratite pa`wu na vreme, molim vas.
Dr Milan Bulaji}: ...ni u Republici Srbiji nije protestovao
protiv ove zloupotrebe me|unarodnog pravosu|a. Me|unarodni krivi~ni tribunal odbacio je, 16. juna 2004. godine, zahtev prijateqa suda da biv{eg predsednika Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a oslobodi optu`be za genocid u Bosni i Hercegovini, uz obrazloèwe da
su tuìoci pruìli dovoqno dokaza da je genocid po~iwen pored
Srebrenice u op{tinama Br~ko, Prijedor, Sanski Most, Bjeqina,
Kqu~, Bosanski Brod. Muslimanski general Naser Ori}, komadant
28. muslimanske divizije, koja se sve do uo~i pada Srebrenice nalazila u tzv. demilitarizovanoj zoni, yihadom je, uz u~e{}e muyahedina, uni{tio 142 do 200 srpskih sela na podru~ju Srebrenice, Bratunca i Skelana. On se nalazi u [eveningenu, ali nije optuèn za genocid. Draèn Erdemovi}, Hrvat, koji je u ime desetog diverzantskog
odreda Vojske Republike Srpske priznao da je li~no ubio 80 do 100
muslimanskih zarobqenika za {ta je, imamo dokaze, primio 12 kilograma zlata. Sau~esnik te grupe pla}enika, Hrvat Marko Bo{ki},
prije nekoliko mjeseci uhva}en je u SAD, u mestu Pibodi kod Bostona, a wegovu ekstradiciju Del Ponte ne traì, niti se Muslimanska
federacija za wega interesuje. U SAD je on kriv samo {to je prekr{io imigracione propise. Dok se za Srebrenicu podiù optu`nice
za genocid nad muslimanima, u Poto~are dolazi biv{i predsednik
Klinton, koji je prepuru~io da se namjesti pokoq 5.000 muslimana u
Srebrenici, kako bi SAD stekle pravo na vojnu intervenciju mirno
Savjeta bezbjednosti Ujediwenih nacija, za {ta je primio 250 hiqada dolara. Glavna tuàteqica, Karla del Ponte, pa ~ak i predsednik
Me|unarodnog suda Teodor Meron. I dok Klinton optuùje Srbe za
genocid, predsednik Vlade Republike Srpske i ambasador Srbije i
Crne Gore u Sarajevu mirno, bez protesta, slu{aju, ne podiù se optu`be za brutalna ubijawa hiqada Srba, ra~una se izme|u pet i deset
641
hiqada u Sarajevu. Za srpsku Srebranicu, E{daun se smatra nenadle`nim da obrazuje komisiju, da ispita ~iweni~no stawe genocida nad
Srbima. Pravnici iz Crne Gore, Srbije, Republike Srpske, svjeta,
shvatate li o kakvoj se opasnosti radi? Pitawe je bukvalno biti ili
ne biti. Po{to sam sakupio dovoqnu dokumentaciju i dokaze na otvorenoj tribini u Prijedoru, na Svetog Iliju 2003. godine, povodom komemoracije pet i po hiqada srpskih i jevrejskih `rtava u [u{waru
kod Sanskog Mosta, ubijenih 1941. godine u tri dana, suo~io sam se sa
predstavnicima muslimana, od 11. do 19. 1995. godine, sa tezom, Vojska
Republike Srpske nije izvr{ila genocid nad muslimanima u Srebrenici. Zlo~ina je bilo, treba utvrditi broj i izvr{ioce. Su~eqavawe je ponovqeno preko radija Slobodna Evropa 16. avgusta iste godine, sve je objavqeno u javnosti, nikakvih reakcija na to nije bilo
sam jednog interesovawa ha{ke kancelarije. U te argumente i dokaze
koji postoje danas se ne moè ulaziti. Posle decenije istraìvawa
zakqu~io sam da nije u pitawu jedna neistina, ve} sistem neistina. U
Srpskoj akademiji nauka i umjetnosti, od 22. do 23. aprila 1993. godine, odràn je nau~ni skup sistem neistina u zlo~inima genocida 1991
1993. Deset godina taj sistem neistina se razvija i usavr{ava. Godine 2005, Hrvati objavquju Dosije Raji} o zlo~inu na sarajevskoj tr`nici Markale, za {ta su Srbi bili optuèni i bombardovani.
Glavna me|unarodna tuìteqica Karla del Ponte ide pred visoki
forum savjeta NATO i Savjeta bezbednosti Ujediwenih nacija i pozivaju se i na kona~ni izvje{taj komisije Vlade Republike Srpske za
ispitivawe doga|aja u i oko Srebrenice, tvrdi da su Srbi priznali
da su ubili 7.800 muslimana mu{karaca i dje~aka. To priznawe povezuje sa presudom o genocidu keneralu Radislavu Krsti}u. U kona~nom
izvje{taju komisije Vlade Republike Srpske nema broja ubijenih muslimana od 7.800. Komisija se uop{te nije bavila utvr|ivawem `rtava, ve} samo nestalih lica, missing persons. Poslije deset godina
kategorija nestalih lica ne treba da postoji. Moète govoriti o ìvim ili o mrtvim. Za{to Vlada Republike Srpske o tome }uti, za{to
je Vlada Republike Srbije u tome podràva? To nije spre~ilo E{daunovu sje~u knezova niti olak{alo poloàj Srbije pred Ha{kim
tribunalom. Danas mogu, pred ovim skupom, odgovorno da izjavim da je
Srebrenica obavijana neistinom. Deset godina }e biti 11. jula 2005.
godine, a da istina o broju `rtava u Srebrenici nije utvr|ena, za to
nije postojala politi~ka voqa, jer da se stvarno èqela istina trebalo je odmah 1996. izvr{iti op{ti popis stanovni{tva i imenom i
prezimenom uporediti sa popisom stanovni{tva iz 1991. godine. Na
taj na~in bi se dobilo novo stawe Srebrenice, Bratunca, Skelana.
Op{ti popis stanovni{tva nije izvr{en u Bosni i Hercegovini ni
2001. godine, kada je obavezan desetogodi{wi popis stanovni{tva vr{en u svim novonastalim dràvama, ukqu~uju}i i Hrvatsku. Da je to
u~iweno utvrdio bi se ta~an broj `rtava yihada nad Srbima u Srebrenici, Bratuncu, Skelanima, a i stvarni broj srpskih `rtava iz
Sarajeva i drugih krajeva Hercegovine. Za{to se i danas odbija da se
642
u Bosni izvr{i op{ti popis stanovni{tva? Za utvr|ivawe istine

predlagao sam vi{e puta odràvawe me|unarodne konferencije na
najvi{em nivou uz u~e{}e glavnih aktera Jasu{ija Akasija, lorda
Dejvida Ovena, Torvalda Stoltenberga, generala Filipa Moriona,
Rupela Smita, pukovnika Karemansa, generala Safeta Halilovi}a,
generala dr Radovana Radinovi}a, ~lanova dràvne komisije za Srebrenicu Vlade, Pedi E{dauna, dr Smaila êti}a i svih zainteresovanih iz Vlade Republike Srpske, Srpske akademije nauka i umjetnosti i drugi. Nisu odgovorili. U SAD se samoobrazovala grupa uglednih ameri~kih javnih radnika, profesora, me|u kojima je jedini Srbin Yory Bogdani} autor filma Rat koji se mogao spre~iti, Envoid Abluor, koji ne govori srpski, bio je spreman da radi dokumantarni film o Srebrenici. Ova grupa, koja je sebe nazvala Srebrenica
kolektiv, dnevno dostavqa po nekoliko mail informacija istraìvawa istine o Srebrenici.
Aleksandar Vu~i}: Hvala doktoru Bulaji}u. Posebno moram da se
zahvalim onima koji su lo{ijeg zdravstvenog stawa, pa }e morati ne{to ranije da nas napuste, te bih zamolio gospodina Rajka Petrova
Noga, velikog srpskog pesnika, da se obrati. Istovremeno èlim da
se zahvalim i porodici, odnosno ~lanovima porodice Radovana Karayi}a koji su ovde i svim drugim uvaènim gostima koji su uveli~ali ovaj skup. Izvolite.
Rajko Petrov Nogo: Gospodo u predsedni{tvu, dame i gospodo,
bra}o i sestre, kada je maloprije Kosta âvo{ki citirao jednog pjesnika Zilhada Kqu~anina, delikatan kao {to jeste, Kosta âvo{ki
nije do kraja i nije najgore rekao iz tog citata. Ja }u ga produìti po
se}awu, toliko je upe~atqiv da nije mogao biti nezapam}en: U Teo~aku je ostalo 300 srpskih siro~adi, in{alah, to zna~i Bogu hvala,
Od sada }e Srpkiwe ra|ati samo sante leda. Niko od Srba nema {ta
da mi kaè, pa ~ak ni Mirko Kova~. Eto, ~inilo mi se da je va`no
napraviti kop~u sa ovim {to je moj predsednik, jedini moj predsednik odbora za istinu o Radovanu Karayi}u, ovdje govorio. Ovaj kratak teksti} ima naslov Ha{ka mantra. Taman su kreatori na{e demokrature povjerovali da }e bezakonom isporukom jedne skupe i
ostalih skupih glava ha{ku a`daju nadostiti, a`daji su izrasle nove
glave. Na HBS jeziku ta rije~, koju te glave govore, isto glasi: Jo{,
jo{, jo{. U postdejtonskoj, postmodernoj reviziji i proizvodwi
istorije, sje~a knezova traje pa traje. Nekada smo se tje{ili da je Kara|or|eva glava, koju je Milo{ poslao caru u Stambol, bila zalog
stvarawa novije dràve, 200 godina potom, ovi koji ha{koj nemani isporu~uju glave onih koji su zemqu branili, razgra|uju i ovo malo dràve {to nam je ostalo. Sje~i knezova najve}ma se raduje na{a doma}a fukara. A onda }e me razapet na ~engele, neka }e me. Dakle, ne}u
ponoviti nego }u re}i daqe, da se dodvore Pilatu i Kajasi, ~ujete li
kako vi~u, kako kli~u: Raspni ga, raspni!. Ima u Solèwicinovom
Gulagu i ovakav razgovor: Pitaju osu|enici tek prispjelog na koliko je godina osu|en. Na osam. Za{to? Niza{to. Mora da si ipak ne643
{to skrivio, niza{to se dobija deset godina.

U brozomori pro{loga vjeka, godine 1984, Vojislav [e{eq je
na osam godinica osu|en. Koga osude na osam godina da ih odrobija u
KP domu Zenica, taj je pravi hayija, se}ate se i tih stihova. Naza{to
se, dakle u serebihi samostalnoj radwi Branka i Hamdije toliko
dobijalo. Vi znate, ~oveku su upali u stan, uzeli neobjavqeni tekst,
izmontirali ga, objavili u svome ~uvenom alaharamu zvanom Oslobo|ewe i on je zato osu|en osam godina da robuje u Zenici. Iz Zenice su uglavnom izlazili slomqeni qudi, ali ne i Vojislav [e{eq. U
Andri}evoj i na{oj Prokletoj avliji, upravnik zatvora, onaj famozni Kara|oz, kiwi jednog ni krivog ni du`nog, jer u avliji nema
nevinih, jer svak je ne{to skrivio, pa makar to bilo i u snu, ako ni{ta drugo majka mu je, kad ga je nosila, ne{to r|avo pomislila. Pa
kaè Kara|oz: [ta veli{?! Ni kriv ni duàn, nisi? Ih, kud mi to
kaza ba{ sad pobogu ~ove~e! Pih, pih, pih, da si rekao da si kriv, jo{
sam i mogao da te pustim, jer krivih ovde ima mnogo. Svi su krivi.
Ali, {to ba{, ali nam ba{ jedan nevin treba. Naslu{ali smo se i
nagledali i jo{ }emo se, na koliko niza{to osu|uju ha{ki Kara|ozi? Prema wima je onaj Andri}ev jedan topao, porodi~an, gotovo ro|a~ki lik.
U udruènom zlo~ina~kom poduhvatu planetarne paliku}e, prvo
su u na{oj ku}i, kao {to znate, poàr podmetnuli. Na nama je napravqen, kako pravnici vole re}i me|unarodni presedan. Tom poàru
smo, istina i mi svoj impresivan doprinos dali, ali da se nismo ~etiri godine, a onda i 78 no}i i 78 dana osamnaestoglavoj a`daji intenzivno opirali, zar bismo bili Srbi? Kad nas je Milosrdni an|eo bombama usre}ivao, sebe se nismo odrekli. Onda su poslali vatrogasce, kad gase da pale. Na vrhuncu te franken{tajnske invencije
u na{oj ka`weni~koj koloniji u pun pogon je pu{tena ha{ka nakaza.
Kao nagradu za isporu~ene glave slu`benici mo}ne lihvarske imperije danas studenim mrakom dave na{u sirotiwu po Kosovu i Metohiji. Ovde ve}, kad nagovjeste da }e u tvojoj ku}i, tvoju struju najzad
ukqu~iti u jo{ nekoliko sela je iskqu~e. Osam hiqada Srba, a mo`da
i vi{e, sarajevskih civila u pitomome multietni~kome, a iznutra
tvrdo blokiranome gradu, umoreno je na najrazli~nije na~ine, ali to
nikoga ne zanima. Te `rtve se ne uklapaju u ha{ku pravdu. U vapiju}oj nepravdi, a u najboqoj srpskoj tradiciji, Vojislav [e{eq je dobrovoqno oti{ao u Hag da tamo tog Minotaura, koga je Milo{evi}
na~eo, istinom zadavi. Osvjedo~ene hrabrosti, nesustale energije,
zapawuju}e memorije i katkad zdepastog humora, on je danas u raqama
ha{kog ~udovi{ta. Ne daju mu mikrofon. Sa Milo{evi}em su se jednom, a mo`da i fatalno prevarili, sa [e{eqom bi to bilo, vaqda
prekojego. Tome {to mu ne daju mikrofon ponajvi{e se raduje ovaj,
svetski a na{, doma}i ba{ibozluk. Ovi {to ìvnu dok tuku svezane,
ovi koji su, kako bi Wego{ rekao, zarobili sebe u tu|ina, ovi kojima
je srce u nov~aniku, kucnite ih po yepu |e im je srce. Mo`da bi im
ipak bilo boqe u tome da ne preteruju, jer ko je god imao u rukama
644
ovih {est domova, ovu zapawuju}u [e{eqevu gigantografiju mogao je

uvideti da }e se tu, u op{toj istoriji be{~a{}a, mnogi na stubu srama na}i. Ako Srbi i u ovome polomu preteknu, ho}e li biti paradoks
{to su nam najslobodniji bili oni koji su tamo robovali i da je [e{eq istorijski ta~no predvi|ao onda kada je sumanuto ponavqao:
Samo da mi se Haga do~epati.
I da zavr{im, nije zgorega da hitriji, ali i sporiji `reci na{e
demokrature, najzad, naizust nau~e inverzivnu ha{ku mantru. Ma {ta
u~inili, oni nam nikada ne}e oprostiti zlo~ine koje su nad nama po~inili.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima dr Slavenko Terzi}. Slede}i je, da bi
mogao da se pripremi, prof. Zurovac.
Dr Slavenko Terzi}: Dame i gospodo, po{tovane kolege, moje
kratko slovo glasi Istorijski kontekst sukoba na jugoslovenskom
prostoru u tuma~ewima Ha{kog tuìla{tva i wegovih eksperata.
Naravno, ja }u morati da skratim kao prof. âvo{ki, ali re}i }u nekoliko osnovnih stvari. Su{tina mog slova jeste da se sve optu`nice protiv Srba, pa i protiv dr Vojislava [e{eqa, u Hagu zasnivaju
na vama poznatim dnevnopoliti~kim kli{eima zapadnih medija tokom devedesetih godina. Dok na{a stru~na javnost dobrim delom bagateli{e sve ono {to se zbiva u Ha{kom tribunalu, a naro~ito jedan
deo na{e javnosti i oko wega, u drugim centrima se vode ozbiqne rasprave, daleko ozbiqnije nego kod nas kojih se to najozbiqnije ti~e.
Primera radi, âsopis za suvremenu povjest broj 1, za 2004. godinu,
koji izdaje hrvatski Institut za povjest u Zagrebu, kwigu od 430 strana tematski je naslovio Ha{ki sud za biv{u Jugoslaviju i povjesni~ari. U uvodnoj studiji, Povjesni~ari u potrazi za istinom o sukobima na prostoru biv{e Jugoslavije, u svojstvu vje{taka pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom, ispisala je dr Ksenija Turkovi}
sa katedre za krivi~no pravo Pravnog fakulteta u Zagrebu, koja je
istovremeno bila ~lan advokatskog tima Darija Hordi}a u Hagu. Evo
kako je zagreba~ka koleginica, ~ini mi se, sasvim ta~no predstavila
su{tinu delovawa Ha{kog tribunala. Citiram Kseniju Turkovi}:
Dakle, smatra se da bi Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju trebao biti vi{e od pukog kaznenog suda iako ga se ponajprije doìvqava kao sudbeno tijelo. Od wega se istodobno o~ekuje i
da djeluje i kao povjesni institut i kao diplomatsko sredstvo. [to je
odnos izme|u prava i povijesti daleko sloèniji pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom nego drugim normalnim kaznenim sudovima. Zami{qeno je, tako|e, da }e Me|unarodni krivi~ni tribunal djelovati kao tijelo koje }e prikupqati povjesnu gra|u i dati nezavisno
i istinito tuma~ewe doga|aja na prostorima biv{e Jugoslavije, povijest je u sredi{tu ostvarewa ovog ciqa Me|unarodnog krivi~nog
tribunala. Pri tome je zapravo, kaè ona, sudski postupak u slu`bi
povjesti, zavr{en citat.
Gledi{te dr Ksenije Turkovi} daje za pravo onima koji u na{oj
sredini tvrde da se u Hagu pi{e nova srpska istorija. A kako bi ta
645
istorija mogla da izgleda moèmo naslutiti iz nekoliko tuma~ewa

eksperata Tuìla{tva, koja }u ja ovde ukratko citirati. Todor Yejm
Gau, sa Odseka za ratne studije Kraqevskog koleya u Londonu, pojavio
se vi{e puta u Hagu u vi{e procesa protiv Srba. Gau je po{ao u jednom od svojih nalaza, po{ao je od istorijskih i kulturnih rascepa obja{wavaju}i sukobe devedesetih godina, od istorijskog i kulturnog
rascepa. Jugoslovene, kaè on, dijeli du` linije istok-zapad. Na raskolu 1054, na velikoj {izmi, kaè on, podelilo se isto~no i zapadno
hri{}anstvo s time {to se zapadno hri{}anstvo temeqi na vladavini Rima, a isto~no na temeqima Vizantije. Na tim temeqima kasnije je vladalo Habzbur{ko carstvo i Osmansko carstvo na drugoj strani.
Ni{ta ovde nije novo, naravno vi to znate, jer sve to je ve} rekao
dr Ivo Pilar u svojim poznatim studijama. Daqe, nastavqa Gau, tokom 19. veka razvila su se dva nacionalno-idejna modela dràve u kojoj bi ìveli svi Jugosloveni, kaè on. Jedan su razbili Srbi sa otomanske strane istorijske linije podele, to je bila ideja Velike Srbije. Drugi model, ili jugoslovenska ideja razvijena na habzbur{koj
strani linije istorijske podele tu su bili hrvatski intelektualci.
Naravno, ja sad prelazim na memorandum, jer to su poznate stvari, govori se o JNA i srpskom strate{kom programu, ~iji je ciq uspostavqawe granice mini jugoslovenske dràve za Srbe. Sve vojne formacije, i Gau i svi drugi eksperti Tuìla{tva u Bosni i Hercegovini
i Hrvatskoj, po pravilu nazivaju paravojne formacije, a teritorije
nad kojima je uspostavqena vlast lokalnih Srba okupirana podru~ja
na kojima se uspostavqaju mreè logora i razvija sistem terora i
proterivawe nesrpskog stanovni{tva. U zakqu~ku svog ekspertskog
nalaza, Gau je istakao, citiram: Rat u Bosni bio je potpomagan od
strane politi~kih vo|a u Beogradu. Srpski nacionalizam zasnovan
na shvatawu da svi Srbi treba da ìve u jednoj dràvi bio je kqu~ni
faktor. Ovako potpuno iskrivqeno i naopako tuma~ewe sloènih
istorijskih i politi~kih prilika na{lo je svoje mesto, na primer, i
u prvoj presudi jednog suda Du{ku Tadi}u, od 7. maja 1997. godine. Ja
sad ne}u, naravno, ovde citirati sve elemente te presude, ali sudsko
ve}e je uglavnom prihvatilo stavove dr Gaua, dakle, prihvatilo je da
su hrvatski intelektualci èleli jugoslovensku dràvu, a srpski
Veliku Srbiju, prihvatilo je istorijsku liniju podele {to je jo{ paradoksalnije izme|u zapadnog i isto~nog hri{}anstva i tako daqe.
I, na kraju, prihvatilo je sudsko ve}e u presudi Tadi}u i ovaj
stav. Odmazdu Srba koja je uslijedila zbog usta{kih grozota u Drugom
svjetskom ratu, posebno je osjetila hrvatska marionetska vojska koja
je, predav{i se saveznicima na kraju rata, izru~ena pobjednicima
partizana mar{ala Tita koji su odmah zapo~eli egzekuciju mo`da
~ak i 100.000 hrvatskih vojnika, vrlo ~esto na najkra}i mogu}i na~in.
Ovaj deo, naravno, Tadi}eve presude zavr{ava se Velikom Srbijom i
tako daqe, i po~ecima stvarawa Velike Srbije po~etkom devedesetih
godina, kako vidi sudsko ve}e u Hagu, citiram: Od sredine do kraja
646
osamdesetih godina 20. veka, naravno, Republika Srbija ve} je bila

poduzela mjere da dvema jugoslovenskim autonomnim pokrajinama,
Vojvodini i Kosovu uskrati zaseban identitet i da ih zapravo ukqu~i u Republiku. Neki Srbi su dugo sawali o Velikoj Srbiji, dràvi
koja bi u svojim granicama obuhvatila sve etni~ke Srbe, stvarno pro{irewe direktne vlasti Beograda nad dvije autonomne pokrajine bio
je korak u tom smijeru, korak koji je proveden uprkos ~iwenici da su
na Kosovu Albanci postali daleko brojniji od Srba.
Zavr{i}u ovaj deo presude Du{ku Tadi}u, jednom malom obi~nom
~oveku iz Kozarca u Bosni, obja{wewem Kosovske bitke, gde sudsko
ve}e kaè da je godine 1989. {estogodi{wica Kosovske bitke na Kosovu. Citiram: Mnogi srpski mitinzi odràvali su se u ~ast te bitke i na svakom je podràvan srpski nacionalizam. Za Srbe, wihova
borba iz 14. stole}a protiv turskog neprijateqa, bez pomo}i drugih
balkanskih naroda, predstavqa ratni pokli~ za Veliku Srbiju. Eto,
to vam je Ha{ki tribunal iz koga je mogla da se iznedri optu`nica
protiv dr [e{eqa. I pored, naravno, dr Gaua postoji niz drugih eksperata, kao {to je Odri Badnik ili Robert Doni. Robert Doni je bio
ekspert u mnogo procesa i protiv generala Gali}a, i protiv, ~ini mi
se, Br|anina, i protiv Slobodana Milo{evi}a, ali evo kako Robert
Doni sa univerziteta u Mi~igenu, obja{wava, za potrebe Tuìla{tva, prilike na jugoslovenskom prostoru u Bosni i Hercegovini. I
on polazi, naravno, od one istorijske linije podele, ukazuje na kosovski mit i opet na Kosovsku bitku. Pa kaè: U srpskim spevovima i
nacionalnoj mitologiji Kosovska bitka postala je vi{e od moralnog
izbora jednog vo|e, postala je metafora smrti i obe}awa o ponovnom
ro|ewu srpskog naroda. Mit o ponovnom ro|ewu nacije u obliku vaskrsle dràve srpske postao je konstanta srpske nacionalisti~ke misli do modernog doba. Citiram i izjavu, zapravo deo iz kwige izvesnog Branimira Anzulovi}a Nebeska Srbija od mita do genocida,
izdatu u Wujorku 1999. godine. Anzulovi} kaè, citat: Razlike izme|u Bizanta i Srbije u ovom pogledu se o~ituju u tome {to su Bizantijci smatrali cara i wegov dvor nebeskim, a Srbi su nebeski status
dali ~itavoj naciji. Dono je posebnu pa`wu posvetio Gorskom Vijencu, pa Mladoj Bosni i tako redom. U pogledu mita, propagande
i stvarnosti, Doni kaè: U Beogradu je krajem osamdesetih godina
velikosrpska ideologija cvjetala u istorijskim nau~nim radovima,
literaturi, polemici i propagandnim napisima promovisanim u
sredstvima javnog informisawa. U po~etku je fokus velikog dijela
velikosrpske kampawe bio navodni progon Srba na Kosovu, ali se
uskoro pro{irila i na pritu`be Srba iz drugih podru~ja Jugoslavije. Naravno, opet memorandumi i tako daqe, i opet prelazi na bosanske muslimane. Prema tome, i bosanski muslimani su postali meta
velikosrpske kampawe iz Beograda. Intelektualci, novinari i politi~ari su govorili da su bosanski muslimani mawe vrijedna skupina i omalovaàvali su wihov zahtjev da budu nacija. Velikosrbi su
optuìvali muslimane da namjeravaju da uspostave teokratsku drà647
vu u srcu srpskih zemaqa. I na kraju, Islamska deklaracija za wega

je jedan kompleksan filozofski traktat koji je {ezdesetih godina
napisao muslimanski disident Alija Izetbegovi}.
Ovakav, u osnovi, generalni pristup ha{kog tuìla{tva i wegovih eksperata opredelio je i karakter optu`nice protiv dr Vojislava [e{eqa. Srpske snage, kako koristi tuìlac, napadaju {irom Bosne i Hercegovine i Hrvatske i preuzimaju kontrolu, termini{u sve
iz optu`nice, uspostavqaju reìm progona na politi~koj, rasnoj i
verskoj osnovi, proteruju}i svuda hrvatske, muslimanske i druge nesrpske civile. [e{eq je, citiram, u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, ~iji je ciq bio da se navodnim ~iwewem zlo~ina
ve}ina Hrvata, muslimana i drugih stanovnika nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni sa otprilike jedne tre}ine teritorije Republike Hrvatske i velikih djelova Bosne i Hercegovine, kao i iz nekih djelova Vojvodine u Republici Srbiji, kako bi ta podru~ja postala deo nove dràve pod dominacijom Srba. On je, kaè tuìlac, i to
mu je jedna od glavnih krivica, zagovarao politiku ujediwewa svih
srpskih zemaqa u homogenu srpsku dràvu. Kako izgleda tuìo~eva
namera da utvrdi istinu i pravdu, pokazuju i slede}i navodi iz optu`nice. U Kninu je 1990. godine osnovana nacionalisti~ka Srpska demokratska stranka. Tokom prole}a 1999. godine sukobqavaju se naoruàni Srbi i hrvatski policajci. Na primer, u Borovom Selu kuda su
hrvatski policajci poslati da, citiram: Ponovo uvedu red i mir.
Za tuìoca oblasti Krajine, Slavonije, Barawe i zapadnog Srema su
podru~je pod srpskom okupacijom, podru~ja koja su okupirale srpske
snage, na kojima su stvorene tri zone pod za{titom Ujediwenih nacija. Ha{ku te`wu da utvrdi istinu i pravdu najboqe ilustruje slede}a ocena iz optu`nice, citiram: Srpske oblasti u Republici Srpskoj Krajini ostale su pod srpskom kontrolom do po~etka maja, odnosno do po~etka avgusta 1995. godine. Po~etkom maja 1995. godine hrvatske snage su operacijom Bqesak ponovo uspostavile kontrolu
nad podru~jem zapadne Slavonije. Po~etkom avgusta 1995. godine politi~ko i vojno rukovodstvo Srba napustilo je najve}i deo teritorija u Hrvatskoj tokom masovne hrvatske operacije poznate pod nazivom
Oluja. Dakle, ponovo je uspostavqena hrvatska kontrola nad najve}im delom Republike Srpske Krajine, preostala podru~ja pod srpskom kontrolom u Isto~noj Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu
mirnim putem su reintegrisana u Hrvatsku 1998. godine. Tako izgleda, dame i gospodo, ha{ko tuma~ewe najve}eg etni~kog ~i{}ewa jednog naroda u Evropi posle Drugog svetskog rata i masovni zlo~in nad
tim narodom. Ciq je jednostavan, prikriti odgovornost za razbijawe
jedne dràve i odgovornost za ogromne zlo~ine nad jednim narodom.
Hvala vam.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima prof. dr Mirko Zurovac, za wim gospodin Brana Crn~evi}, pa prof. dr Dragoqub @ivojinovi}. Izvolite gospodine Zurovac. Ja bih samo zamolio sve govornike, a znam da
mi ne pripada i ne prili~i da to kaèm, da imamo u vidu da je gotovo
648
55 diskutanata, tako da, bar u toku dana, ~ujemo sve.

Prof. dr Mirko Zurovac: Uvaèni predsedavaju}i, dragi prijateqi, ne}ete mi zameriti ako ovu kratku re~ po~nem malo pateti~no, jer nije bez razloga. Nikada do danas na kugli zemaqskoj sila nije bila toliko brutalna, slabi bespomo}niji, a veliki zlo~ini prikrivani krupnim re~ima, kao {to su sloboda, demokratija, qudska
prava i tako daqe. Zato moramo imati hrabrosti za istinu na{eg dana{weg nacionalnog poloàja i kolektivnog stradawa koje nam je dugo pripremano dok smo se mi uspavqivali u uverewu da su re{ena sva
nacionalna pitawa svih bratskih jugoslovenskih naroda, kako se to
nekada govorilo. Moramo imati hrabrosti da stvari nazovemo pravim imenom. Danas je i to velika hrabrost ako imate u vidu ~itave
pogone laì koji su pokrenuti s namerom da nas uvere u suprotno.
Svima koji su bar donekle upoznati sa ciqem osnivawa i na~inom rada tzv. Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju mora biti
belodano da to nije nikakva institucija prava. Da je to monstruozna
politi~ka tvorevina koja ima ciq i zadatak da sudi samo jednom narodu, u ovom slu~aju srpskom narodu koji se drznuo da brani svoj opstanak i svoju skupo pla}enu slobodu. Pravim zlo~incima, nama nije
te{ko da ih detektujemo i da ta~no kaèmo gde im je sedi{te, a to su
jugoslovenski secesionisti i wihovi strani podstreka~i i za{titnici, ne}e biti su|eno. Kada ne{to u tom smislu nazna~e znajte da je
to samo obi~no blefirawe. Oni èle da sude vojnom i legalno izabranom politi~kom rukovodstvu svih srpskih zemaqa, zato {to je
stalo na ~elo svog naroda u wegovoj pravednoj borbi za svoj opstanak
i svoju skupo pla}enu slobodu.
Ha{ki tribunal, govorim tako zbog kratko}e, znate o ~emu se radi, najve}a je moralna mrqa, moralna i pravna mrqa na licu savremenog ~ove~anstva koju bi trebalo {to pre izbrisati, odnosno ugasiti
tu sramotu. Da je to tako, molim vas, lako }ete se uveriti ako pro~itate bilo koju optu`nicu protiv na{ih, ja se ne}u ustru~avati da kaèm, heroja, a sve optu`nice su pisane na isti na~in po jednom kli{eu, dakle, dovoqno je pro~itati bilo koju optu`nicu protiv na{ih
heroja, a me|u wima i dr Vojislava [e{eqa. Sastavqa~i optu`nice
su se dobro trudili da prikriju prave aktere, dakle to su oni pravi
zlo~inci nasilnog razbijawa dràvne zajednice jugoslovenskih naroda. Oni su po~inili najve}e zlo~ine protiv mira, to je ne{to {to
oni èle da kamufliraju u svim optu`nicama i u ~itavom procesu.
Dakle, da prikriju prave aktere razbijawa sada ve} biv{e Jugoslavije i da rat koji se posledwih godina vodio na wenom prostoru prikaù u {to izvrnutijoj perspektivi. Tako, na primer, ni u jednoj od tih
optu`nica ni slova ne}ete pro~itati o brojnim zlo~inima politi~kih rukovodstava secesionisti~kih republika i wihovih armija. O
terorizmu, kao osnovnom obliku borbe {iptarskih terorista. Pa onda o zlo~ina~koj i ni~im izazvanoj agresiji NATO alijanse na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Kao ni brojne zlo~ine predstavnika tzv. me|unarodne zajednice od kojih su ve}ina bili iz zemaqa
649
koje pripadaju NATO savezu i radili iskqu~ivo u wegovom interesu.

Ova optu`nica prikazuje doslovno sve u izvrnutoj perspektivi. Srpski narod se optuùje za etni~ko ~i{}ewe, iako je upravo taj narod
najve}a `rtva etni~kog ~i{}ewa i to po tre}i put samo u 20. veku. A
izgleda da se isti proces nastavqa i u 21. veku, s obzirom na situaciju u Republici Srpskoj, u Hrvatskoj i naro~ito na Kosovu. To se moè dokazati ta~no matemati~kim brojkama najve}i broj ubijenih,
najve}i broj prognanih, najve}i broj raseqenih i tako daqe. Dakle,
oni zapravo èle da branioce svoje domovine i svoje slobode proglase zlo~incima, a teroriste i agresore nevinim `rtvama kojima je,
pogledajte kakav cinizam, uz to potrebna i za{tita me|unarodnog
prava. Oni èle da dokaù da je slobodu slobodno napasti, ali da
slobodu nije slobodno braniti. Zato sve ha{ke optu`nice protiv
srpskih heroja nemaju svojstvo pravnog dokumenta, ve} veoma lako
providnog politi~kog pamfleta, ~ije su namere krajwe ne~asne.
Pro~itajte bilo koju od wih pa }ete se lako uveriti. Dakle, ciq
osnivawa ovog Suda bio je i ostao u osnovi dvostruk. Prvo, mawe opasno, da se pred licem svetske javnosti odigra jedna igra da bi se stekao nekakav privid pravednosti u me|unarodnim odnosima, od ~ega
vi{e nema ni traga. I drugo, daleko tragi~nije i daleko opasnije, da
se od srpskog naroda iznudi, to su prave re~i po mom uverewu, najsramniji oblik kapitulacije koja ga direktno dovodi u stawe porobqenosti. Zato vas molim nemojte to potcewivati.
Vidite, ma koliko bili mo}ni i osioni ti novi reìseri zla, ja
volim da ih tako nazivam, nije ni prejaka re~, dakle, ovo ne mogu posti}i bez na{eg pristanka. Tek uz na{ pristanak, dodu{e ja ne mislim nas li~no nego na{ih politi~kih predstavnika, na{e vlasti
dakle, tek uz na{ pristanak na{ narod postaje istorijski odgovoran
za zlo~ine koje nije po~inio. Za sva zla koja su se dogodila na ovim
prostorima posledwih 15-tak godina. A {to je paradoksalno i za one
zlo~ine koje su drugi po~inili nad nama i na{im narodom. Tek uz
na{ pristanak na{im protivnicima, imamo ih naàlost, ne}e biti
te{ko da dokazuju na{u nepostoje}u krivicu ukqu~uju}i naravno, to
je ve} neko pomenuo, i ogromnu ratnu od{tetu koja }e nam biti isporu~ena od strane drugih u~esnika u ovom ratu. Ona je ve}, na neki na~in, na dnevnom redu. Zato, po mom mi{qewu, niko nema pravo, niko
nije imao pravo, da natovari na le|a srpskog naroda taj nepodno{qivi teret. I to ni pod kojim uslovima, ni pod kojim izgovorom, ni pod
kojim ucenama. U pitawu je opstanak na{e dràve koja je, kao {to vidite, jedini garant opstanka na{eg naroda na ovim prostorima. Bez
jake, prili~no jake dràve, na{ narod se ne moè ovde odràti. Zato, molim vas, nije dobro i potpuno je nerazumqivo to malodu{no
omalovaàvawe, besmisleno samooptuìvawe, ponizno povla~ewe
pred arogantnim ucenama {to, naàlost, nova stara, kako ho}ete, dosovska vlast u Srbiji jedino zna da ~ini.
Dakle, uprkos ni~im prikrivene antisrpske usmerenosti pomenutog suda u Hagu, vlast u Srbiji, posle 5. oktobra 2000. godine, pri650
staje na ponizno ispuwavawe svih zahteva i naloga koji dolaze iz Haga. Po mom mi{qewu, niko nije dobio mandat od srpskog naroda, bez
obzira na rezultate izbora, da trguje srpskim glavama. Jer, nema saradwe, ni o kakvoj saradwi se ne radi. To je prosto ispuwavawe naloga, odnosno trgovawe srpskim glavama. Jer, u pitawu je dostojanstvo
naroda koje nema cenu. Postoje stvari koje nemaju cenu i s kojima se
ne moè trgovati. Kada se tim po~ne trgovati taj narod je ve} zakora~io prema nestanku sa istorijske scene. Dakle, u pitawu je dostojanstvo naroda koje nema cenu i sa kojim se ne moè trgovati. One koji se upu{taju u tu sramnu trgovinu na{a istorija, ako je budemo imali, i na{ narod uskoro }e osuditi. Ali, {teta, to je ono {to je stra{no, {teta koju }e napraviti na{em narodu i na{im potomcima, ako
ih budemo imali, ne}e se, naàlost, mo}i lako ispraviti. U pitawu
je potpuno porobqavawe i prepravqawe istorije. U Hagu se ne sudi
samo pojedincima Vojislavu [e{equ, Slobodanu Milo{evi}u i
drugim, tamo se sudi celom srpskom narodu i wegovoj istoriji. Oni
koji nas uveravaju u ne{to drugo, u suprotno, jednostavno nas bezo~no
laù. Jedina obaveza koju bi Srbija, kada bi bila prava dràva, imala prema Hagu jeste da se bori protiv Haga. Da radi na wegovom ukidawu. Ali, ni u kom slu~aju da isporu~uje svoje gra|ane, ~ak ni obi~ne gra|ane, a pogotovo ne na{e heroje koji su bili spremni da daju
svoj ìvot za odbranu na{eg opstanka i na{e slobode. A neki su, kao
{to znate, to i uradili.
Iz ovoga, da ne bih duìo, pretpostavqam da je jasno bar kako ja
vidim stvari. Me|utim, stvari ne treba potcewivati. U pitawu je
jedna potpuno nova istorijska situacija, koju bih ja kratko mogao i
ovako saèti Zapad se ponovo usmerava prema Istoku. Imperijalno smerawe Zapada prema Istoku do danas je uvek imalo kobne posledice za celo ~ove~anstvo i mi smo, skoro po pravilu, uvek bili prvi
na udaru. Ni ovaj put to nismo mogli izbe}i. O ~emu se radi? Pqa~ka{i su se udruìli, nemojte poverovati da je suvi{e jaka re~, pogledajte {ta rade na Kosovu, oni prosto pqa~kaju. Uzeli su fabrike koje ne pripadaju wima, struju koja nije wihovo vlasni{tvo, prodaju zemqu, srpsku zemqu od ovih prognanih Srba na 99 godina. Prema tome,
pqa~ka{i su se udruìli, dobro su se naoruàli, sve me|unarodne
organizacije, naàlost ukqu~uju}i i Organizaciju Ujediwenih nacija, uspeli su da stave pod svoju kontrolu. U wihovoj reìji, i pod wihovom kontrolom, sve se doslovno pretvara u svoju suprotnost. Wihova sredstva za informisawe postaju fabrike za proizvodwu laì, vi
to znate, a ja zbog vremena ne}u ulaziti u to. Pa onda wihove mirovne organizacije, tzv. mirovne organizacije, naoruàvaju pobuwenike
i teroriste, a wihove mirovne snage se preko no}i pretvaraju u okupatorske. U|u kao mirovne, a sutra su gori nego okupatori. A wihovo pravo ima za ciq da osudi wihove `rtve. Jer mi smo zapravo wihova `rtva, a nikakav krivac. I sada jo{ samo ovo, danas je kao na dlanu jasno da neum i daqe preti svemu umnom. Da zlo nije privid. Da je
zlo postalo tehni~ki usavr{ena stvar. Da je zlo svetsko zlo. Ali, bez
651
obzira na tu situaciju, po mom mi{qewu, nikada ne treba ponizno

sluìti zlu. Protiv zla se treba boriti. Kao mali hrabri srpski narod za vreme agresije, sve do oktobra 2000. godine, kada su nam ipak
uspeli da nametnu marionetsku vlast pa se situacija bitno mewa. Dakle, kao mali srpski narod, koji je po tre}i put u 20. veku morao da se
odupre najve}oj vojnoj sili, ne zato {to je prkosio nego zato {to drugog izbora nije bilo. Oni koji se pot~iwavaju zlu postaju mrtvi le{evi preko kojih zli kora~aju ka svojoj pobedi. Zato sam veoma li~no neraspoloèn kada vidim toliko mrtvaca u Skup{tini Republike Srbije, Saveznoj skup{tini i naravno toliko mrtvaca na na{im
medijima, koji bez du{e izru~uju najmonstruoznije optu`be protiv
svog naroda za bedne i nikakve pare koje dobijaju od svojih mentora.
Hvala vam.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima gospodin Brana Crn~evi}, jedan od
na{ih najistaknutijih kwièvnika. Neka se pripreme gospodin
prof. dr Dragoqub @ivojinovi} i prof Stevan \or|evi}. Gospodine Crn~evi}u, izvolite
Brana Crn~evi}: Treba znati govoriti o dr Vojislavu [e{equ
i po{to }e drugi qudi stru~nije govoriti o tome (iz sale ja~e malo.), takav mi je glas, ali vika}u zbog vas. Ho}u da govorim iskqu~ivo o tome {ta Ha{ki tribunal radi ovde. [ta radi tamo to je jasno.
Uveren sam da su Voja [e{eq i Slobodan Milo{evi} u Hagu duhovno slobodniji nego gospoda koja u ovoj dràvi zauzimaju veoma va`ne
funkcije. Nisu slobodni tamo gde se sloboda meri pretwama, hranom,
koli~inom Sunca, prijateqskim susretima i ono {to je u prividu
sloboda koja je svakom ~oveku darovana. Kada govorim o Voji [e{equ, moram da kaèm da sam polaskan {to me radikalna stranka pozvala da govorim na ovom skupu i zbog toga {to je Voja [e{eq, zahvaquju}i radikalima, vi{e ovde nego tamo. Stranka, dakle, ìvi i postaje pretwa, volim ovaj Nogov izraz i sam ga zbog wega upotrebqavam,
demokratorima, postaje pretwa demokratorima pa o wegovom povratku ~esto razmi{qaju. Da je kojim slu~ajem Voja [e{eq smu~ar i da je
dobrovoqno oti{ao na neku skakaonicu, vlasti Srbije bi se potrudile da mu uzmu jednu skiju. Da je baca~ kladiva dali bi mu kladivo koje je teè nekoliko kilograma. To je na{a sudbina i zbog toga svako
ko misli mora biti neraspoloèn zbog onoga {to se u Srbiji zbiva.
Govore o svim qudima koji misle o Hagu suprotno kao o antiha{kom
lobiju. Ispravno govore, jer postoji antiha{ki lobi, koji radi dobrovoqno, i postoji ha{ki lobi koji je dobro pla}en. Kad god kakva
nevladina koko{ka snese jaje, odnekud sa stranog |ubri{ta kukurikne neki petao da nije mu}ak. A uverevam vas da je to uglavnom ta vrsta jaja, koja nije jestiva i nije za upotrebu. Vaqa ih izbegavati. [to
se mene ti~e, nekako mi je najstra{nije kada slu{am od drugih qudi
kako ulazak u Hag izgleda. Devet vrata, stotine straàra, razne varijante koje jedva ~ovek moè da podnese. Ja sam bio u zatvoru, dodu{e
paradnom, 30 dana, ni{ta mi se nije dogodilo, a ~inilo mi se da sam
bio devet godina. Oni na{e qude tamo drè, evo [e{eqa, dve godi652
ne samo sa bednim kontaktima na nekim statusnim varijantama, na kojima se on sa wima ne slaè. Po~e}e mu su|ewe i bi}e mu izre~ena kazna koja moè biti mawa od ove koju ve} doìvqava ~ekaju}i su|ewe.
Sude mu za verbalni delikt, ja govorim namerno o wemu, a nadam
se da znate da mislim tako o svakom uhap{enom Srbinu koji se nalazi u Hagu. Bori se odande da ne{to kaè. Kada se negde pojavi, na|u
se ovde qudi koji pitaju zar je mogu}e da oni ponovo diù glave. Pa
ne diù ti qudi glave niti su je ikada spu{tali, glave treba da dignu ovi, glave treba da dignu ovi koji spu{tenih glava idu u Evropu i
ne znaju ni kojim putem idu. I da ne duìm na ovakvom skupu imate
milion govora, a ja sam nepopravqivi pu{a~, vu~e me sloboda da zapalim cigaretu, ja vas pozdravqam i èlim da razumete samo jednu
stvar, oni su tamo zbog nas, a mi se ovde ne pona{amo kao da je to
istina, to treba ispraviti.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima prof. dr Dragoqub @ivojinovi}, neka se pripremi prof. dr Stevan \or|evi}, za wim prof. dr Oliver
Anti}.
Prof dr @ivojinovi}: ^lanovi radnog predsedni{tva, dame i
gospodo, dragi prijateqi i poznavaoci Voje [e{eqa i wegovog dela,
ja, naravno, nisam ni politi~ar, nisam ni pravnik da bih ovde raspravqao o pitawima koja su vezana za ove dve profesije ova dva zanimawa. Ja sam kao istori~ar koji eto poku{ava pomalo da razmi{qam
i da poku{a da objasni za{to je srpski narod u ve~itom i stalnom sukobu sa Zapadom ili, boqe re~eno, za{to je zapadni svet u stalnom
sukobu sa nama. Da li smo mi zaista toliko krivci da nas progawaju
kroz vekove i taj progon se stalno poja~ava ili tu ima nekih nesporazuma koji produàvaju u nedogled ovaj na{ nesporazum. Za mene je
Voja [e{eq sa wegovim delom, wegovim radom, wegovim na~inom
razmi{qawa, wegovim kwigama zapravo oli~ewe jednog srpskog patriote. I on taj svoj patriotizam za razliku od mnogih drugih ne
skriva. On ga otvoreno iskazuje, on se ne libi da kaè svima u lice
ili u brk, kako bi to na{ narod rekao, ono {to misli. Nekada, naravno, u svom na~inu izlagawa svojim temperamentom on kaè mo`da i
ne{to vi{e, pa posle zakqu~i da mo`da nije trebalo da kaè. Nekada ne kaè uvek do kraja ono {to je hteo da kaè, ali to je ve} stvar
politike.
Srpski patriotizam, u svim vidovima, ispoqavala je nekada{wa
srpska inteligencija koja je bila nacionalno veoma svesna, vra}ala
se posle studija u inostranstvu u svoju malu Srbiju da joj sluì i da
je gradi. Srpski oficiri, koji su vodili srpske vojske u raznim ratovima i okr{ajima, iz kojih su izlazili naj~e{}e sa oreolom pobednika, bili su zapravo oni koji su iskazivali taj srpski patriotizam
na najpotpuniji i najdosledniji na~in. Velike sile, po prirodi svog
mentaliteta, ne vole da im mali narodi i male zemqe smetaju. Da dovode u pitawe wihove ideje, wihovu politiku, wihove pretenzije, wihove zahteve. Bez obzira koliko oni bili pravedni ili nepravedni.
Opravdani ili neopravdani. Velike sile, drugim re~ima, ka`wavaju
653
na na~in koji je najprikladniji. U 19. i 20. veku Srbija je, koriste}i

razne situacije i okolnosti, kao mala zemqa imala priliku da ide
izme|u dva bloka, isto~nog i zapadnog, i da u datim situacijama i
krizama traì spasewe na ovoj ili onoj strani od ka`wavawa koja su
joj se pripremala u raznim prilikama. Ona nije slu{ala u Prvom
svetskom ratu, ni u Drugom svetskom ratu, ni posle Drugog svetskog
rata savete i èqe velikih sila. Ali, kada je po~etkom, odnosno krajem 80-tih i po~etkom 90-tih godina nestala bipolarnost sveta, Srbi
se nisu sna{li. I onda su se, naravno, na{li na vetrometini, na{li
su se na udaru. Velike sile ne zaboravqaju uvrede, a posle toga sledi
primerna kazna. Sve ovo {to doìvqavamo i {to prolazi iznad nas,
kroz nas, pored nas, mimo nas, ali naj~e{}e iznad nas, odnosno po nama, zapravo je dobro smi{qena, po mom dubokom uverewu, kazna za na{u neposlu{nost. Za na{ patriotizam, za na{u èqu da opstanemo i
da o~uvamo ono {to su nam na{ rod i crkva ostavili crkva u amanet
iz pro{losti. Naravno, novom prekrajawu, sa novim snagama, one male zemqe koje umeju boqe da se prilagode, koje su bliske Vatikanu po
svojoj religiji, politici i shvatawima boqe prolaze u tim igrama
nego {to prolazimo mi Srbi, pravoslavci, u stvari nespretni politi~ari koji vode ovu zemqu prakti~no ka jednoj katastrofi. Voja [e{eq je, naravno, bio ~ovek i jo{ uvek je taj, nadamo se da }e to biti
i u budu}e, koji poku{ava da zaustavi jednu takvu katastrofalnu politiku kroz koju, naravno, srpski narod strada. I zbog toga je on meta kazni i neprimerenog pritiska, neosnovanih optu`bi, jer je on zapravo taj koji oli~ava staru Srbiju i koji se suprotstavqa nasiqu
koje u globalizaciji, internacionalizaciji i drugim savremenim
svetskim kretawima oli~avaju velike sile. Nadam se da }e stav ili
stavovi koje Voja [e{eq zastupa, bilo verbalno bilo u svojim kwigama, biti shva}eni kao jedan savet ovom narodu i qudima da se uzmu
u pamet. Jer, u protivnom, na{ put ka nestajawu je obezbe|en. Hvala
vam.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima prof. dr Stevan \or|evi}, zatim gospodin Oliver Anti}, Danilo Lazovi}, pa prof. dr Miroqub Jefti}. Prof. \or|evi} ima re~. Ja ne predstavqam posebno pojedine
govornike, ali ne}ete mi zameriti {to }u za prof. \or|evi}a re}i
da su generacije i generacije pravnika na Pravnom fakultetu u Beogradu vaspitavane i u~ene i po wegovim kwigama i ustavima koje je
pisao, i uybenicima, i rekao bih da je jedan od qudi koji predstavqaju, u pravom smislu re~i, ìvu legendu. Oprostite molim vas, izvolite.
Prof. Stevan \or|evi}: Dragi prijateqi, mladi kolega Vu~i}u,
ja ne}u mo}i ovako britko, ovako duhovito, ovako bajkovito, ovako
iskreno, o{tro, malo sam vezan za ta pravila, pa ako malo i na neki
na~in budem dosadan, a trudi}u se da ne budem, da mi oprostite. Kada
je Luiz Arbur odlazila, 10. aprila, u Va{ington da sastavi optu`nicu protiv Slobodana Milo{evi}a, i kada je ta optu`nica podneta
25. maja 1999. godine, to nije ra|eno bez veze, znalo se {ta se ho}e,
654
trebalo je agresiju protiv Jugoslavije umawiti i to je ru`no. I sada

kada se traì izuze}e tuìoca i sli~no u ovim podnescima, dobio
sam sino} {est ovih kwiga pa sam ih prelistao, to treba iskoristiti, jer se tuìoci stavqaju u slu`bu agresije. Prema tome, mi koji
smo zaduèni da predajemo to me|unarodno pravo, jadno i ~emerno, i
lica koja se bave me|unarodnim krivi~nim pravom treba da osude tuìoca u tom prqavom poslu. Ja ovde imam vi{e ta~ki, ali po{to je
Vu~i} zamolio da budemo kra}i, samo }u negde re}i poneku re~enicu,
a da znate da iza toga stoji obrazloèwe.
Kada govorimo o toj optu`nici, odluka Me|unarodnog suda pravde da se ne izglasaju privremene mere o zabrani bombardovawa, najniì je stupaw do kog je do{ao Me|unarodni sud pravde. Ja neprekidno predajem da se moramo uzdati u te Ujediwene nacije, naro~ito slabi moraju i to nije smelo tako da se radi. Me|unarodni sud pravde nije zabranio bombardovawe, mada je, ne ulaze}i u meritum spora, to bilo najnormalnije da se uradi. Ispu{tena je istorijska {ansa da Me|unarodni sud pravde dobije svoju ocenu. I sada preska~em, zbog vremena, dva puta je Me|unarodni sud pravde uspeo oko jugozapadne
Afrike, oko Namibije i oko Nikaragve, i protiv glasa velikih da
donese odluku. Ovde je taj sud ispustio istorijsku {ansu. Zavr{avaju}i ovo prvo pitawe, samo bih hteo da kaèm da smo mi jo{ jednom
podneli tu`bu protiv NATO zbog bombardovawa bez odobrewa, protivno ~lanu 53 Poveqe Ujediwenih nacija, prosrpskih snaga 1995. godine, i ta tu`ba zavr{ila se zato {to je nadle`nost suda neobavezna,
nije u{lo u listu. A mi, na{a sudbina, koji smo to spremali, bila je
da smo do{li na televiziju, re~eno nam je u 8 sati }ete to da govorite, a osam sati nije ni{ta. Umesto da mi to govorimo, dali su Cuneta
Gojkovi}a i Kafu mi draga ispeci. Zna~i, tada smo bili spre~eni
da obavestimo javnost da NATO stremi da radi protivno Poveqi, bez
odluke Saveta bezbednosti. U Jugoslaviji je to tada primeweno notorno, a u Irak,u svi znate, jo{ gore. A boga mi, kako prete, to }e biti wihova praksa u budu}nosti. Eto to bi bilo prvo pitawe, imam
pet, a ve} pro{lo pet minuta.
Da prelistam, da pre|em na drugo pitawe. Nailazim na ogromne
pote{ko}e kod organa vlasti da se zavr{i posao oko ratne {tete. Na
ogromne pote{ko}e, ne}u imena da govorim. Jednostavno ne èle da
me vide u ustanovama tamo. Mi smo du`ni da uradimo to, neka stoji to
kao argument, da se ne ponavqa Jasenovac, da se prebrojavaju `rtve.
Da se ne ponavqa Jasenovac, da se ukidaju komisije 1948, 1949. godine
o ratnim zlo~inima. Da ne govorim, koji su bili predsednici komisije, Lili}, Zebi}, sada je [ami. Od toga nema ni{ta. Zato apelujem,
ovde ima javnih radnika mo`da i poslanika, mo`da qudi u vlasti, dajte da se taj posao zavr{i, taj se posao mora uraditi. Nemam ja iluzija, {ut sa rogatim ne moè, ali neka stoji to. Neka stoji kao dokument. Na{a generacija, mi profesori me|unarodnog prava, ovi qudi
koji su ovde, du`ni smo da traìmo da se taj posao zavr{i bez politi~ke konotacije. Ime i prezime `rtva itd.
655
A sada, zavr{avaju}i to drugo pitawe, doneo sam ne{to i ho}u

tri minuta vi{e da dobijem, evo po{tovani Vu~i}u jedne kwige. To je
Ratna {teta od G-17 plus, objavqena juna 1999. godine. Malo }u biti sarkasti~an, ali dobro, bliìm se 80 godini, pa meni se moè malo i progledati. Ovde je napisano da je ratna {teta, po wihovom obra~unu, bez radijacije, 29 milijardi i 600 miliona. I kada se promeni vlast odmah }e pare da do|u. Od toga nema ni{ta. Molio bih da se
ovo pokrene, i ako bilo ko od prisutnih moè da pomogne da se napravi obra~un ratne {tete i da stoji kao dokument vremena. Ova kwiga
koju }u ustupiti, ali da mi se vrati, ima ~udnu sudbinu. Juna 1999. godine sve su na{e vlasti, hajde da kaèm na{e vlasti iz 1999. godine,
nisu èlele da ova kwiga do|e u javnost, zato {to su to pisali Dinki}, Labus i da ne govorim druga imena. A sada pomenuta imena kriju
ovu kwigu 1999. godine vam ne daju da pro~itate, a sada je kriju ovi
{to su je pisali. U toj kwizi ima jedna re~enica koja ne sluì na
~ast, i te{ka srca je govorim, da ne treba vlastima verovati kada
umawuju `rtve, pa ne treba verovati Jugoslovenskoj armiji da je poginulo toliko i toliko, nego treba verovati NATO podacima da je
poginulo 5.000 jugoslovenskih vojnika. To je ru`no. To je ru`no. Zato je potrebno da se znaju imena 1.003 vojnika Jugoslovenske armije,
koji su poginuli tokom NATO bombardovawa.
Tre}e pitawe, osnovanost Tribunala. Pogledao sam sino} materijale koje smo dobili, a i ovde je bilo re~i o osnovanosti tog suda.
Mislim da qudi znaju o tom sudu sve, samo ho}u da kaèm da smo 1994.
i 1995. godine, i ne samo mi, i ne samo predsednik Me|unarodnog suda pravde, traìli savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda. Zahtevali smo da Me|unarodni sud pravde donese savetodavno mi{qewe u
vezi sa osnovano{}u ovog suda. Amerika je spre~ila savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o osnovanosti Tribunala. Prema
tome, kada se vi Vu~i}u, video sam vas sa ovim iz [apca na nekoj televiziji, sa nekim se raspravqate, kaìte mu da me|unarodna obaveza postoji ne samo na jednoj strani. Me|unarodna obaveza postoji da
se 1.000 vojnika po{aqe na Kosovo, me|unarodna obaveza postoji da i
druga sila bude odgovorna, pravda ne sme biti slepa i izbirqiva. Ne}u govoriti o tom tre}em pitawu, verujem da mi ne bi zamerili kada
bih prekora~io vreme, da vam pri~am kako smo sa Luiz Arbur govorili u Vlajkovi}evoj 10, {ta smo govorili o kazanima, {ta smo govorili o bombardovawu Zagreba, {ta smo govorili o Bratuncu, {ta smo
govorili o Skelanima. I ne bih o tome pri~ao, trebalo bi mnogo
vremena, ali verujte, ne moè to srazmerno, ma ne srazmerno, pravda
mora biti ista.
Aleksandar Vu~i}: Moèmo li samo malo kra}e profesore.
Prof. Stevan \or|evi}: Nije moje da ulazim da li je Milanovi}
u~inio sve u vezi sa merama, neka to sudstvo radi. Ali nema zemqe,
nema pravde da onaj koji je bombardovao protivno pravilima humanitarnog prava sedi mirno, a onaj koji nije za{titio odgovara. Pa to
nema nigde qudi. To ne postoji, ne postoji da odgovara neko za posle656
dicu, a da ne odgovara onaj ko je prouzrokovao bombardovawe i ubistvo 16 qudi. I @anki Stojanovi}, majka je majka, treba re}i @anka, ubice su ovi koji ti dolaze u Jugoslaviju.
Aleksandar Vu~i}: Samo vas molimo za vreme profesore, ako nije problem.
Prof. Stevan \or|evi}: Ve} mi je re~eno za vreme, prema tome
mogu li samo da kaèm, Vu~i}u, da kada vidim Madlen Olbrajt, Karlu del Ponte i Solanu, hajde da dodam jo{ ne{to, to je nevladina organizacija Soro{, pa i neka Nata{a Kandi}, verujte da dobijem stoma~ne bolesti. Sud bi bio rasformiran za 24 sata, ako bi naredbodavci NATO-a odgovarali, tada bi mogli da vidimo {ta zna~i komandna odgovornost, da se na slu~aju Havijera Solane i onih koji su
naredili bombardovawe vidi {ta je komandna odgovornost.
Ne treba zaboraviti ni prve `rtve na slovena~koj granici.
Predsednik Slovenije se hvali da je pobedio Jugoslovensku narodnu
amriju. Ubili su Aleksandra Milo{evi}a kao prvu `rtvu, ovo je slika. Treba postaviti pitawe svih 46 `rtava, to se ne sme zaboraviti.
Zavr{avaju}i ovo izlagawe, smatram da u vezi sa me|unarodno
pravnim pitawima, to }u mo`da dopuniti u svom izlagawu, kaèm jo{
ovo. Jugoslavija nije trebala da traì uop{te prijem u Ujediwene
nacije. Drugo, povla~ewe tu`be protiv Bosne. Da znate koliko smo
napora uloìli da ta tu`ba bude sastavni deo tu`be Bosne, da se raspravqa o Markalama, da se raspravqa o kazanima itd. Ovi su povukli. Ko je odobrio da se, da upotrebim najlak{u re~, ovaj gaf, proma{aj. Poslanici u skup{tinama treba da kaù da je sramota {to je povu~ena tu`ba. I na kraju, ostaje mi da kaèm da je razbijena Poveqa
Ujediwenih nacija, nastaje novo vreme, ve} je Zurovac ne{to rekao o
tome, da se ne ponavqam. Molio bih vas, i time zavr{avam, da malo
mawe upotrebqavate re~ me|unarodna zajednica. To je jedna koprena,
to je jedna farsa. Da li vi mislite da je zaista me|unarodna zajednica krizna grupa na ~elu sa Medlin Olbrajt, sa Vokerom ili sa ne
znam kim? Da li vi mislite da je to me|unarodna zajednica. I zato
vas molim da taj izraz politi~ari upotrebqavaju malo uè, jer iza
Vokera je ostao krvavi trag u Salvadoru i zato u upotrebi tog izraza budite oprezni, jer to zaista nema nikakve veze sa stvarno{}u.
Hvala lepo.
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, re~ ima verovatno na{ najve}i civilista, prof. dr Oliver Anti}, za wim veliki Danilo Lazovi}, prof. dr Miroqub Jefti}. Izvolite.
Prof dr Anti}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, ovo je, pre svega, nau~ni skup, dodu{e malo neobi~an po svojoj brojnosti, ali treba
re}i da }e na{i radovi biti objavqeni u celini i zato treba imati
obzira, s obzirom da je predvi|eno 60-tak referenata, pa }u i ja svoje izlagawe znatno skratiti, {to mi, razume se, te{ko pada. Dana{wu
re~ posve}ujem izdatoj i zato~enoj slobodi, dakle svim duhovno slobodnim qudima, a pre svega na{im ha{kim su`wevima me|u kojima dr
Vojislav [e{eq zauzima posebno mesto. Ono {to bih u uvodu rekao,
657
to je da se pravna sigurnost u unutra{wem pravu ogleda u ustavnosti

i zakonitosti, a u me|unarodnom pravu se potvr|uje po{tovawem Poveqe Ujediwenih nacija, ona je Ustav, razume se, svetski ove organizacije, me|unarodnih ugovora, konvencija i drugih izvora me|unarodnog prava. Ha{ki tribunal je, kako su to mnogi od nas i ovde, a i u
svojim ranijim nau~nim radovima dokazivali,bez sumwe uzrok ru{ewa temeqnih na~ela na kojima po~iva me|unarodno pravo, a to povratno uti~e, naàlost, i na ru{ewe ustavnosti i zakonitosti u unutra{wem pravu svih onih dràva koje su na jedan ili drugi na~in povezane sa Ha{kim tribunalom. Pravilo je slede}e: {to je veza sa
Tribunalom ~vr{}a to je i unutra{we pravo dubqe zagazilo u sivu
zonu neprava, nemorala, defetizma i nepravde. Nauka raspolaè odre|enim sredstvima odre|enim optikom, kojom moè pre drugih da
uo~i odre|ene nedostatke, odre|ene mane. Nauka je od po~etka osnivawa ovoga suda ukazivala, dodu{e sporadi~no, na svu izvornu nezasnovanost, materijalnopravnu i procesnu neutemeqenost Ha{kog
tribunala. Vremenom je ta kritika rasla i ono {to je verovatno naj~udnije, jeste da je najzna~ajnije dokaze za ovu nau~nu neutemeqenost
pruào sam Tribunal. Umesto da poku{a da vremenom ispravi ono
{to je u po~etku bilo pogre{no, on je sve vi{e gazio u nezakonite
postupke, protivno ~ak i elementarnim principima me|unarodnog
prava, pa i svojih sopstvenih pravila, zbog ~ega ih je tako ~esto i mewao. Dakle, jo{ jednom se potvr|uje da je monopol bilo koje vrste,
vladavina jednoumqa, da li je to vladavina jedne partije, ili jedne
kaste, ili jedne klase, potpuno je svejedno, pokazalo se da to nije ambijent u kome moè da buja pravo, naprotiv.
Evo jednog podatka koji sam po sebi ne{to govori. U prvih 45 godina svoga postojawa Savet bezbednosti je usvoji 646 rezolucija. A
posle pada SSSR-a, Var{avskog pakta itd., dakle posle nesumwive
dominacije jedne strane za svega {est slede}ih godina doneto je 400
rezolucija. Savet bezbednosti je, pre 1990. godine, samo jednom odobrio upotrebu vojne sile u skladu sa glavom 7 Poveqe, a to je bilo,
kao {to se svi stariji se}amo, 1950. godine zbog agresije Severne Koreje na Ju`nu. Posle 1990. godine, dakle, posle onoga malopre pomenutog datuma, ovakva se praksa olako primewivala u brojnim slu~ajevima, ne}u vam navoditi, ali re}i }u ovo i podvu}i. Dakle, agresija
je bila povod za primenu oruàne sile od strane Ujediwenih nacija
po prvi put u wenoj istoriji 1950. godine, a sa druge strane, akt agresije prema SRJ iz 1999. godine nije doveo do osude agresora ve} je doveo do osude `rtve agresije. Dakle, kuda to ide civilizacija. Ovo su
mnogo {ira pitawa od onih kojima }emo se i nadaqe baviti. Dakle,
ta ~iwenica je nepobitni podatak i ozna~ava, na neki na~in, kraj me|unarodnog prava onako kako smo ga mi do sada izu~avali i poznavali. Danas je fakt, fakt sile koji nadvladava pravo, a to nije ambijent, razume se, za postojawe bilo kakvog, a najmawe me|unarodnog
prava. Tribunal je deo tog fakta, on je fakti~ki sud. A ovaj dana{wi
skup je upravo glas pobune prava protiv tog fakta. Znate da Tribu658
nal, i to ne moè biti sporno, nije zasnovan na pravu i on jo{ mawe

za to moè deliti pravdu. Tribunal je, naprotiv, zasnovan i osnovan
na faktu sile, kreiran i pla}en od direktno zainteresovanih {to
tako|e nije sporno. Dakle, takva utroba moè roditi samo pristrasnost i proizvoqnost, bezakowe i nepravdu. Izgleda neverovatno da
se posle 25 vekova razvitka negovawa i minucioznog gla~awa pravnih
pravila, od stare Gr~ke pa i pre we do danas, ru{e svi ti pravni postulati koji su razvijani u ovom periodu koji, u stvari, i predstavqaju civilizaciju kao celinu. A to su u pravu, kao u matematici tablica mnoèwa, elementarni principi. Nula pena sine lege to vi{e ne
vaì, nula pena sine procesu ni to ne vaì. Na~in i postupak osnivawa jednog suda ni to vi{e ne vaì. Pravo okrivqenog da mu sudi nadle`ni nezavisni nepristrasni sud, kako je to u mnogim me|unarodnim
dokumentima zapisano, vi{e ne vaì. Odgovornost u krivi~nim stvarima, za razliku od gra|anskog prava, moè biti samo subjektivna nikako objektivna. Ni to ne vaì. Povratno dejstvo propisa, molim
vas, retroaktivnost ne moè nikada i ni u kom slu~aju da pogor{ava
poloàj okrivqenog. To danas ne vaì. Svaki pritvorenik ima pravo da mu se sudi u razumnom roku, mnogi me|unarodni dokumenti to
predvi|aju. To vi{e ne vaì. Po{tovawe pretpostavke nevinosti i
jednakosti poloàja tuìla~ke strane sa odbranom okrivqenog i
pravo okrivqenog da li~no iznese svoju odbranu vi{e ne vaì. Pravo na li~no izno{ewe odbrane, sud je dopustio samo zbog me|unarodnog politi~kog pritiska i odbijawa svedoka da se pojave pred takvim
sudom koji bezo~no gazi sve propise. I to je dopustio uslovno.
Ima jo{ mnogo ovih ta~aka, ali moram skratiti. Pravda je begunac iz tabora pobednika. Pobednik nije onaj ko je boqi i pravedniji, humaniji, tolerantniji, to je jednostavno ja~i. I zbog toga jedan od
francuskih besmrtnika, ~lan Akademije, Gitur, kaè: Nijedno doba
nije pogodno za qude koji vi{e vole da sami misle nego da pevaju uz
hor konformista. âst nije laka stvar i vernost prema woj moè da
dovede do svakojakih neugodnosti. Ako ne ~ak i do smrti. Umreti da
bi se sa~uvala nenaru{ena ~ast, gotovo bi se moglo re}i da je to
princip vrline. E to je jedan od principa kojih se jako ~vrsto drì
i Vojislav [e{eq. O nelegalnosti i nelegitimnosti Tribunala objavqeno je dosta radova, ja sam jo{ 2001. godine objavio jedan ve}i rad
sa odgovaraju}im fusnotama i ne èlim na to da se vra}am. Ali, èlim na ovom mestu da istaknem ne{to {to do sada jo{ nije dovoqno,
ili uop{te nije istaknuto, a na ~emu treba u budu}nosti, tako|e, posebno insistirati i stalno insistirati. Re~ je, naime, o nepo{tovawu, ne, to je blaga re~, o gaèwu osnovnog na~ela me|unarodnog prava koje glasi: zabrana diskriminacije. U preambuli Poveqe Ujediwenih nacija, a to je kao {to rekoh malopre Ustav svetske organizacije, stoji: Mi narodi Ujediwenih nacija re{eni da spasemo uàsa,
rata itd. Pa dostojanstvo, vrednosti qudske li~nosti itd. I sada se
isti~e u ravnopravnosti qudi i èna i nacija velikih i malih. Dakle, u samoj preambuli ta ravnopravnost nacija velikih i malih je
659
posebno istaknuta. Ve} u prvoj glavi, u ciqevima i na~elima, stoji

da su ciqevi Ujediwenih nacija tako|e odràvawe te ravnopravnosti bez obzira na razlike me|u qudima. Sve redom. ^lan 2 kaè: Suverena je jednakost svih ~lanica Ujediwenih nacija. Glava deveta,
~lan 55, ravnopravnost i samoopredeqewe naroda. Po{to }e ovo biti objavqeno, ja ne}u daqe da vam citiram sve te me|unarodne izvore, Deklaracija o principima me|unarodnog prava i prijateqskim
odnosima iz 1971, koje je Generalna skup{tina usvojila, gde stoji da
su sve dràve pravno jednake, da su neotu|iva prava na suverenitet
itd. Zatim konzularne konvencije, konvencije o rekama itd., koje se
sve zasnivaju na ravnopravnosti. Posebno me|unarodna konvencija o
eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, potpisana 1965, a
stupila na snagu 1969. godine, gde se kaè da se zabrawuje svaka razlika iskqu~ivawa, uskra}ivawe prednosti zasnovanoj na rasi, boji,
nacionalnom i etni~kom poreklu, koji ima za ciq poni{tavawe ili
umawivawe priznavawa uìvawa ili upra`wavawa na jednakim osnovama qudskih prava i osnovnih sloboda na politi~kom, ekonomskom,
socijalnom, kulturnom i bilo kom drugom poqu javnog ìvota. ^lan
14, Evropske konvencije o qudskim pravima, gde se tako|e govori o
zabrani diskriminacije. Diskriminacije kako po polu, rasi, boji, jeziku, religiji, politi~kom i drugom shvatawu, izri~ito stoji, nacionalnog i socijalnog porekla itd. Dakle, diskriminacija je suprotna svim izvorima me|unarodnog prava, ~ak veliki autori o tome pi{u, to }e ko bude zainteresovan videti u fusnotama mog rada, da je to
i suprotno obi~ajima me|unarodnog prava. Sasvim je jasno da je diskriminacija jedan od najteìh zlo~ina prema me|unarodnom pravu.
Naravno, ona je sankcionisana i unutra{wim pravima, ali ta ista
diskriminacija je u samim temeqima nastanka rada i postupawa Ha{kog tribunala.
Aleksandar Vu~i}: Vreme, profesore.
Prof. dr Oliver Anti}: Da li je ijednom narodu, osim Srbima,
zavedena ovakva diskriminacija. Optuèni su na osnovu objektivne
odgovornosti sa materijalnim i procesnim pravilima koja vaè retroaktivno. I to ko?. Oni srpski politi~ari i visoki vojni rukovodioci koji predstavqaju su{tinu dràve Srbije, Republike Srpske i
Republike Srpske Krajine. To nije slu~ajno. Dakle, zakqu~uju oni,
zlo~inci nisu pojedinci, zlo~inci su organizovani u dràvi, dakle,
srpske dràve su zlo~ina~ke i zato ih moèmo napadati, uni{tavati, ukidati, otcepqivati, mewati, oblikovati kako ho}emo bez ikakvih granica i bez ikakvog pravnog utemeqewa. Tu, naravno, nema ni
govora o individualnoj odgovornosti kako to rado isti~u doma}i
krivokletnici.
Podsetimo se jo{ dva detaqa iz istorije civilizacije. Kada je
inkvizicija traìla izru~ewe Martina Lutera, a to je bilo 1517. godine, a inkvizicija je bila i te kako me|unarodno priznati sud i uticajan sud, sud koji je donosio ozbiqne presude. Fridrih, izborni knez
Saksonije, odgovorio je inkviziciji da on nema pravo da izru~uje svo660
je podanike, a ne gra|ane. Zato je Fridrih u{ao na velika vrata u

istoriju, veliki knez male kneèvine. Pa molim vas, Holandija, koja predstavqa sedi{te me|unarodnih sudova pa i Tribunala naàlost, posle Prvog svetskog rata odbila je da izru~i Kajzera Vilhema
drugog me|unarodnom sudu, jer je bio optuèn za najteè zlo~ine. Pa
nije snosila nikakve posledice. To niko od ovih na{ih tr~ilaà ne
isti~e nigde. Podsetimo se daqe, SAD su na sve na~ine osuje}ivale
formirawe me|unarodnog, stalnog me|unarodnog krivi~nog suda, koji je osnovan lege artis, koji je zna~i zaista pravno zasnovan. Prvo su
spre~avale da se on osnuje, pa kada se osnovao onda su na svaki na~in
spre~avali po~etak rada, {to ~ine i danas, pa ~ak ~ine i druge vrste
opstrukcije pritisak na slabije zemqe za posebno ugovarawe o neizru~ewu itd. Nije li to prost dokaz dvostrukih standarda i diskriminacije. [ta je sa finalnim aktom KEBSA-a, danas OEBS-a, svejedno, iz Helsinkija koji garantuje nepovredivost dràvnih granica
u Evropi. To za sve vaì osim za Srbe. [ta je zna~ila Rezolucija 47/1
iz 1992. godine, kada je SRJ spre~ena da u~estvuje u sistemu odlu~ivawa Ujediwenih nacija, nego diskriminaciju. âk je doneta mera o
spre~avawu u~e{}a koja nije ni predvi|ena Poveqom. [ta zna~i
formula odgovornosti u gra|anskom ratu na prostorima BiH, da su
Srbi odgovorni 80, Hrvati 20, muslimani 10 nego, bezo~nu diskriminaciju. Pogledajte samo prevode iz Haga, prevode Hrvati na ovoj varijanti koja je, da kaèm, hrvatskog jezika, a ogromna ve}ina optuènih su Srbi. Je li to diskriminacija, pa nego {ta je. Pogledajte samo optu`nicu potpisanu od Karle del Ponte protiv Vojislava [e{eqa, gde se nalaze slede}e inkriminacije. Na gotovo svakodnevnim
mitinzima u toku predizborne kampawe pozivao na jedinstvo, trebalo je da pozove na nejedinstvo Srba. Da je u~estvovao u regrutovawu,
formirawu, finansirawu, snabdevawu, pruàwu podr{ke i rukovo|ewu srpskim dobrovoqcima. Pa ne, trebalo da je da to organizuje za
usta{ke dobrovoqce. Pazite, a niko ne postavqa pitawe {ta je sa
onima koje su organizovali i finansirali strane pla}enike, koji su
do{li u tu|u zemqu da àre, pale, otimaju, pqa~kaju i ubijaju za tu|e
interese. Ne postavqa se pitawe ko je wih organizovao i platio. Zagovarao i podsticao stvarawe Velike Srbije. Pa dobro, niko nije savr{en. Pa ni mi. Ali, za svaki slu~aj, ako sve ovo padne, jer ovo je sve
kao {to je i pre mene re~eno verbalni delikt, da se na to ne vra}am,
a moralo bi da padne ~ak i pred takvim Tribunalom, postoji alternativna optu`ba, kao da su u pitawu obligacije pa sada alternativne
obligacije, pazite, za zlo~ine navedene pod ta~kama 1, 9, 12, 25 nije
va`no, kaè bili su pripremani, bili su u stvari predvidiva posledica ostvarewa ciqa ovog zlo~ina~kog poduhvata Znate, da nije tragi~no zaista bi bilo komi~no.
Na jednom mestu stoji, i to je verovatno najteì deo, kaè drào
je hu{ka~ke govore u medijima. E pa sada }u ja da vam kaèm samo par
citata iz inostranih medija iz tog doba i pre nego {to je on drào
svoje, kako oni kaù, hu{ka~ke govore. Evo ovako: Srpski Crveni
661
krst u~estvovao je u ratnim zlo~inima ukqu~uju}i ubistva, masovna

silovawa i iznu|ivawa. Eksperimenti nad qudima, ovo su sve citati, ponovo se vr{e kao u vreme Tre}eg rajha pod Mengelom, srpski
doktori implantirani su pse}e embrione u bosanske ène. Silovawe
je postalo sistematsko oru`je. Silovawe je bilo sa svih strana, ali
su Srbi od toga na~inili politiku. Evo vam diskriminacije. Treba li savetovati tim naslednicima nacizma, to smo mi, {to su postali Srbi, da im je potrebno da koriste gasne komore. Pazite sada,
mo`da su i let kompanije TVA 800 razorili srpski teroristi. Srbi
su bombardovali, a to govore 1993. godine, svetski trogova~ki centar, ono prvi put kada je bilo. Kako tvrde na{i pouzdani izvori u
CIA. Uàsi koje su Hrvati po~inili nad muslimanima su kvalitativno druga~iji od onih koje su po~inili Srbi rekao je Klinton.
To je narod razbojnika, terorista, rekao je jedan strani predsednik.
Rat protiv Srba nije vojni~ki sukob, to je bitka izme|u dobra i zla,
izme|u civilizacije i varvarstva rekao je Bler. Yejmi [ej je, da zakqu~im time, rekao Srbe treba spokojno bombardovati, jer }e se sve
brzo zaboraviti. Verovatno je ra~unao na ove unutra{we snage. Naravno, mi nemamo pravo da to zaboravimo. Neke stvari, rekao bih,
~ak nemamo pravo ni da oprostimo.
Drage kolege i prijateqi, ha{ka istina je ili samo jo{ neotkrivena la` ili ~ak potpuno razotkrivena la` koju osvedo~eni srpski
politi~ki, ali i vojni neprijateqi predstavqaju za istinu. Ha{ka
pravda je ono {to su Rimqani nazivali suma in jurija, a najve}i dokaz
za to je upravo i ova optu`nica protiv dr Vojislava [e{eqa. Toliko je u woj neodre|enosti, a jo{ su Rimqani govorili da je u neodre|enosti uvek zla namera, dakle to se zna 2.500 godina, a to, tako|e, niko od ovih na{ih tr~ilaà ne isti~e. Dakle, dame i gospodo, skrati}u i ovim zavr{avam. Kao {to vidite, u optu`nici u stvari nema
pravnih aspekata, to su politi~ki aspekti. Mi smo tu`ni zbog poloàja i Vojislava [e{eqa i svih ostalih ha{kih su`weva, ali smo, sa
druge strane, radosni {to je svako istupawe dr [e{eqa, ali i Slobodana Milo{evi}a i ovih na{ih eksperata, ~uli ste Ratka Markovi}a itd., pobeda istine i ponovno ustajawe i uspravqawe srpskog naroda. Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Hvala prof. Anti}u. Po{to sam na ovom malom kompjuteru uspeo da izra~unam, ako bismo ovakvim tempom nastavili, a svi moraju da govore i ho}e da govore, jer nema razlike izme|u onih koji su na po~etku ili na kraju spiska, mi bismo nakosutra zavr{ili. Molim vas da budemo kolegijalni. Ne mogu da budem nepristojan da bilo koga prekinem, ili bilo {ta kaèm, samo vas molim da
ipak dozvolite da svi do|u do re~i da se obrate i publici, a mi }emo
sve radove publikovati i emitovati na nekoliko televizija i u Beogradu i u unutra{wosti, da se celokupna javnost sa tim upozna. Re~
ima veliki Danilo Lazovi}, izvolite.
Danilo Lazovi}: Gospodo srpska, bra}o i sestre, ovako izraèna
briga za srpsko suàwstvo u inkvizitorskom tribunalu, ha{kom, da662
je nam za pravo da da se, zajedno sa na{im patrijarhom, pomolimo Bogu ìvome i svetoj trojici za spas na{eg naroda i vaskrs jedne i nedeqive srpske dràve. To suàwstvo u civilizovanom evropskom sudu ogledalo je ili najboqi znak svekolikog srpskog suàwstva. Izbegli Srbi iz Metohije, izbegli Srbi sa Kosova, izbegli Srbi iz stare Srbije i Ma}edonije, izbegli Srbi iz srpske Crne Gore, izbegli
Srbi iz Republike Srpske, iz Banije, Knina, Korduna, pa izbegli Srbi iz Srbije ni po ~emu se u svom statusu ne razlikuju me|u sobom. A
znate za{to? Zato {to je isti okupator. Onako kako je u srpskim enklavama u Fo~i velikoj, u Gora`devcu, tako je i u srpskim enklavama
i u Beogradu i po Republici Srpskoj i po Hercegovini, da ne govorimo o srpskim enklavama po Crnoj Gori. Kako je gowenome i najuglednijem tako je svakom Srbinu i on }e biti gowen ako ve} nije po~elo
gowewe. Moderni, civilizovani, elegantni, sveè okupirani Beograd u dubokoj je tuzi {to bez temeqnog obrazloèwa nije do{ao on,
a rekao je da }e do}i. Ko ne ~uje Wego{a slu{a}e Solanu. On nije
precizirao, sve smo u~inili da on bude veseo i razdragan. Malo je
sveè okupiranom Beogradu {to samo u nekoliko sela na Kosovu ve}
mesec dana nema struje za Srbe, verovatno bi trebalo da se ti prostori {to je mogu}e vi{e pro{ire i na druga srpska sela koja, sticajem
okolnosti, nisu uskra}ena za struju koju je srpski narod pravio i koju oni daju Albaniji kao pomo}. Na{ Geozavod je otkrio ogromna nalazi{ta nikla na Mokroj Gori, oni ga daju engleskom zavodu da ispituje i prona|e ve} prona|eno, pa kada prona|e da to, ako ikako moè,
{to vi{e odnese i rasku}i. Isti ovu usre}iteqi su nas usre}ili i
pre 60 godina, 1945, kada su omogu}ili revolucionarnu pravdu i revolucionarnu organizaciju da nas evo, 60 godina, svojim teroristi~kim
na~inima usre}uje. Prvo su nas kolektivizovali, pa nas sada privatizuju uz blagonaklonost istih onih koji su ih doveli. Da se ne govori ni o ~emu, ako je re~ o etni~kim ~i{}ewima, mogla bi ta revolucionarna organizacija da bar odgovara za dva egzodusa Srba. Jedan je
~etiri i po miliona Srba prognanih {irom sveta, prognani su oni
koji su pamet imali, dostojanstva, ~asti i obraza. To je taj veliki egzodus. Drugi egzodus je taj da su srpski doma}ini sa srpskih imawa
proterani u nemawa. @iveli su ko gospoda, dràli su do svog dostojanstva. Do ~ega da drè po Novim Beogradima na 13-tim spratovima
u novom nemawu. Mi se sada nalazimo u pred Kara|or|evom vremenu.
Obeleìli smo 200 godina od dolaska Georgija Petrovi}a êrnog za
krstonosnog vo`da srpskog. Dolaska, zna~i da on nije ni odlazio i da
je on kakav je Georgije Petrovi} po svoj prilici danas ovde i sa nama. Ja sam bio u jednoj zvani~noj opunomo}enoj poseti Starini Novaku u pe}inu, gospodin \ureti} je svedok da su tamo bili i Pavle \uri{i} i Bajo Stani{i} i Ba~ovi} i Ra~i} i Lalatovi}, vaqda vo`d
bira dru{tvo. A kakav je ponovo }e biti onako kako je video onaj najvidovitiji Vi{wi}. Kada je \or|e Srbijom zavladao i Srbiju krstom prekrstio, odredio ~ije je {ta i ko je kome {ta, ponovo vratio
na{ nesre}ni narod u hri{}ansku civilizaciju i u red. I rodio mi663
sao staru i posigurnu vremenom sigurnom zagarantovanu da mi jesmo

istok zapadu, zapad istoku i da je to sasvim dovoqno i najteè, i da
mi jesmo ono {to je Bog hteo ba{ tako i da mi nemamo potrebe da ulazimo ni u kakve nehri{}anske Evrope, necivilizovane. Kako moè
Evropa nama pomo}i kada ne moè sebi? Kraqevina Srbija Petra
Kara|or|evi}a znala je i {ta i kako i s kim. Na{i su oltari na istok okrenuti nemoj da se obr}emo tu|im oltarima. Ili }emo sa blagoslovom na{eg patrijarha, kao {to veliki Putin radi, zna~i sa blagoslovom na{eg patrijarha za na{e dobro ili }emo sa blagoslovom
Solane za wegovo dobro.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima prof dr Miroqub Jevti}, neka se
pripremi akademik Veselin \ureti}, zatim Miroslav Tohoq, Mila
Ale~kovi}, sada }u ~itati malo ve}i broj qudi. Izvolite prof. Jefti}u.
Prof. dr Miroqub Jevti}: Dragi prijateqi, zadovoqstvo mi je i
~ast da se nalazim ovde i zaista slatko me je nasmejao moj prijateq
Danilo Lazovi}, a i inspirisao kada je spomenuo mog najomiqenijeg
heroja iz 20. veka, vojvodu Pavla \uri{i}a koji je najve}i srpski
~etni~ki junak koga smo imali, to je vi{e nego o~igledno. I to {to
Pavle nema spomenik u Beogradu ni ulicu, i to {to nema dole u svome Ostrogu spomenik, to je dokaz za{to se vojvoda [e{eq nalazi u
Hagu. Tu`na je na{a situacija. Pre neko ve~e sam bio na proslavi u
Narodnom pozori{tu, koja je organizovana povodom srpske Nove godine. ôvek koji je govorio pre mene, jedan je od glavnih animatora,
recitovao je i stalno spomiwao re~ Srbija. Kad god bi on spomiwao
re~ Srbija niko u sali Narodnog pozori{ta nije aplaudirao. Qudi
se stide {to su Srbi. Pazite, taj tzv. krem, koji je do{ao na poziv
Srpske pravoslavne crkve, oni koji su bliì nacionalnoj opciji, tamo nije bilo ovih koji nas izdaju, upla{eni su. Stawe je tragi~no, ali
zato {to je tragi~no onima koji se pona{aju kao D Artawan to je najboqa prilika. Se}am se jednog stripa u kome je grupa Francuza, pardon Austrijanaca priterala samog D Artawa uza zid i kaù predaj
se Francuzu, a on kaè predajte se vi, za mene nema predaje, samo pobede ili smrt. Onaj ko je tako opredeqen taj mora da pobedi, a vojvoda Vojislav [e{eq se pona{a upravo tako. To je wegovo pona{awe.
[e{eq je srpski D Artawan. [e{eq je drugi Pavle \uri{i}. I to
svi znamo. Podràti wega, podràti wegovu pravednu borbu zna~i
podràti istinu, podràti ono {to je progres. Ovde vlada takav ideolo{ki koncept koji govori neistinu, koji govori da su qudi koji su
na strani Srpske radikalne stranke i na strani Vojislava [e{eqa
u defanzivi, da su retrogradni. To nije istina. Matematika pokazuje
da svetom vladaju nacionalisti. U tri ~etvrtine sveta na vlasti su
nacionalisti, a sada su i u Americi do{li nacionalisti na vlast 10
miliona glasa~a koji su izglasali Bu{a su najdesnija desnica koja
postoji, ona je sada na vlasti u Americi i zato su se uzdrmali svi ovi
ovde koji su o~ekivali da }e Keri do}i na vlast. Druga je to stvar
{to mi od Bu{a ne moèmo o~ekivati podr{ku u ovom trenutku za
664
slu~aj Vojislava [e{eqa, jer je on deo jedne velike administracije,

on mo`da i ne zna gde je Srbija. Ali to je bila na{a gre{ka i gre{ka
na{e diplomatije, jer mi nismo znali kome da se obratimo u Americi. Pre godinu dana sam bio u Americi i mogu da vam kaèm da sam
bio prakti~no u svakoj kancelariji uticajnih Amerikanaca i video
da 20 godina svaki dinar koji smo potro{ili bore}i se za srpske interese potro{ili smo razgovaraju}i sa pogre{nim qudima i o pogre{nim stvarima. Moète da zamisliste moje razo~arewe kada u kancelariji senatora Bajdena, koji je najvi{e bio protiv nas, ~ovek kaè
najiskreniju stvar pa kako vi ho}ete da mi budemo za Srbe kada svi
va{i vlastodr{ci, koji ovde do|u, traè da mi Kosovo damo [iptarima. Dogovorite se. Na jednoj strani svi [iptari i srpska vlast, to
je bila vlast koja je vladala do tada, zna~i pre ove, to je bilo u februaru, ra~unajte ko je bio na vlasti, na drugoj strani kaè 10% Srba, {ta biste vi odlu~ili. Prema tome, uzrok je u Beogradu, uzrok nije u Hagu, odnosno Hag je posledica Beograda. To je sve {to bih imao
da vam kaèm, neka i drugi ne{to kaù.
Aleksandar Vu~i}: Hvala prof. Jefti}u, re~ ima akademik Veselin \ureti}, zatim gospo|a Mila Ale~kovi}, pa gospodin Miroslav
Tohoq.
Akademik Veselin \ureti}: Po{tovano predsedni{tvo, bra}o i
sestre, upravo sam do{ao iz Gore Crne, prekju~e sam govorio u Nik{i}u, a ju~e u Podgorici na temu da li se Crna Gora nalazi na Titovom putu. Pokazivao sam da se nalazi ne samo opozicija, nego najve}i
deo pozicije na tom putu, i kao {to znate, nastalo je veliko uznemirewe u opozicionim redovima od narodnog pokreta koji se ra|a i koji ho}e da im pokvari sve planove. Dokazivao sam da i tamo i ovde
slijede Titov put. Ono {to je Broz zacrtao na AVNOJ-u, a to je u
stvari kopija predratnih usta{kih frankova~kih modela razbijawa
srpskog naroda i Jugoslavije, na{i vlastodr{ci kre}u tim koridorima. Niko se ne vra}a na polazi{ta istorijske svjesti, koja nam
omogu}ava da sagledamo {ta nam se zbilo, {ta nam se zbiva i {ta }e
se zbiti. Nije moje ovde, kao i svih nas, da pravimo velike analize. Ja
sam ne{to poku{ao i to sam ugradio u jednu kwigu koja se zove Razvalime Jugoslavije 1918-2003, prve primerke sam uputio mom starom
prijatequ iz sarajevskih dana Vojislavu [e{equ, mom staru prijatequ iz sarajevskih dana Radovanu Karayi}u i, preko brata Slobodana
Milo{evi}a, Slobodanu Milo{evi}u. Ako, kao istori~ar, ho}u da
kaèm nekoliko misli do procesa dugog trajawa one glase sve srpske pozicije u 20. veku bile su samoodbrambene i oslobodila~ke. Za
sve to {to su uradili Srbi, {to su se branili, Srbi su ka`weni. Ka`weni su posle Prvog svetskog rata i od strane crvene i od strane
crne internacionale. A zaustavili su veliku germansku strategiju.
Ka`weni su tokom Drugog svetskog rata, jer su ponovo zaustavili jednu germansku strategiju. Na{a bra}a Rusi to donedavno nisu ni shvatili, jer za {est nedeqa odgo|ena operacija Barbarosa. Tokom Drugog svetskog rata razbijeni smo zbog toga {to se nismo nacionalno
665
branili na nacionalne izazove. Draà Mihailovi} je napravio veliki proma{aj u svom opredeqewu {to je upao u procep izme|u srpstva i jugoslovenstva, nije se odredio na pravi na~in srpski. Druga
strana je, u stvari, pobeda, tre}a linija hrvatske politike. Jedna je
bila igra sa Zapadom, druga je bila Paveli}eva sa Hitlerom i Musolinijem, a tre}a Titova igra sa Rusijom. Ova Titova igra upregla je
u svoja kola srpske jednoumce i oni su vladali na{im prostorima
mnogo, mnogo dugo. Toliko mnogo da nisu prepoznali sinove stranih
neprijateqa 80-tih i 90-tih godina ovog veka. Nego su ponovo na nacionalne izazove odgovarali ideologizatorski i jugoslovenstvuju{}e. Moj prijateq Vojislav [e{eq je prepoznao disawe istorije. U
svim tim glavnim talasawima naroda bio je tamo gde je ve}ina naroda, dok se demokratija vaqala na ulicama Beograda, tzv. demokratija
bez nacionalnih upori{ta, on je stajao na put tom demokratstvuju{}em mondijalisti~kom pona{awu. Optuìvawe za ~etni{tvo, a on
je to upotrebqavao kao bauk, a oni su ~etni{tvo pretvorili u bauk i
pomo}u tog bauka je urazumqivao one koje su pripremali hajke na srpski narod. Ja sam svedok toga i znam kako su se prema tome odnosili
i muslimani i Hrvati u Bosni i Hercegovini.
Bra}o i sestre, nama danas preti velika opasnost zato {to na{a
la|a pliva na zapadnom kursu. [e{eq je tu la|u mnogo quqao, ja verujem da je to glavni razlog {to su ga strpali ovi na{i tamo. Mi moramo svetu, ako smo istorijski narod, da stavimo do znawa da smo mi
za Evropsku uniju, ali ne za Evropsku uniju u razvalinama. Gde nam je
Republika Srpska Krajina? Da li }emo prepustiti Kosovo i Metohiju? Nismo izvr{ili ni ukidawe Titovog zakonodavstva, ovako u razvalinama da ga ra{~ere~e oni koji ve} imaju planove za to? Makedonija je ra{~ere~ena i prave se planovi o wenoj podeli izme|u okolnih naroda. [ta je sa Republikom Srpskom. Za{to suàvaju Republiku Srpsku, a afirmi{u, odnosno homogenizuju Bosnu i Hercegovinu.
Zar nije normalna alternativa da Bosna i Hercegovina, kao Jugoslavija u malom, u|e u sastav Jugoslavije u velikom. Za{to, jer put u
Evropu je kao razvalina, ako u|emo kao razvalina to je put na{eg potpunog nestajawa. Mi moramo da se defini{emo kao narod. Oni dobro
znaju da se kao narod i kao prostor nismo definisali, moèmo re}i
~ak od Vukovih vremena do na{ih dana. Govore}i na ovoj platformi,
uveren da je ovo nacionalna varijanta, bez obzira na razne prigovore, ovo je nacionalna varijanta koja nosi obnovu. Ja sam duboko uveren da se mi nalazimo na po~etku jednog novog procesa. Ako budemo
znali da ga artikuli{emo i svetu stavimo do znawa, znamo {ta ho}e
sa nama. Pa za{to pokre}u ma|arsko pitawe? Za{to pokre}u vla{ko
pitawe? Za{to pokre}u cigansko pitawe? Za{to se crnogorska poluga, birokratska naravno, upotrebqava za neutralizaciju Srbije.
Sve je to sastavni deo jednog velikog scenarija. Mi moramo na taj scenario odgovoriti da znamo {ta se iza brda vaqa. Ja vas srda~no pozdravqam i èlim skoro oslobo|ewe Vojislava [e{eqa, a on }e pobediti. Pobedi}e svi na{i qudi tamo.
666
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima gospo|a Mila Ale~kovi}, jedan od

najistaknutijih predstavnika srpske dijaspore. Za wom Miroslav Tohoq, a zatim prof. dr Radivoje Marinkovi}.
Mila Ale~kovi}: âsni oci, i ako vas ima i ako vas nema, vas treba uvek pozdraviti u prostoru i vremenu. Dragi doma}ini, prijateqi,
istomi{qenici i neistomi{qenici, u svakom slu~aju qudi od principa i na~ela. Qudi koji se bore za istinu, qudi koji se bore za neku
vi{u ideju, jer svi na{i prijateqi koji su se danas ovde okupili znaju {ta je princip i ponos. Ja sam do{la da vas podrìm kao potpuno
nezavisno, nestrana~ko, slobodno, evropsko lice, kao netipi~ni
predstavnik evropske srpske dijaspore, kao neko ko je odavno u
Evropskoj uniji, ko ima evropsko dràvqanstvo i kao srpski patriota. [aqem vam pozdrave svih na{ih qudi iz dijaspore u Evropi i
svetu koji bi, da su znali za ovaj skup, mo`da danas do{li. [aqem vam
pozdrave i na{ih prijateqa Evropqana koji bi danas bili sa nama.
Ja ne}u pri~ati o pravnom amaterizmu Ha{kog suda, jer smo o tome dovoqno ~uli, ne}u ~ak ni o svom zanatu, odnosno o psiholo{kim
i psihopatolo{kim osobinama celog tog luda~kog procesa, ali }u
vam re}i, re}i }u vam ne{to o toj Evropi iz koje dolazim, zato {to
kad god do|em u otaybinu, u maticu, vidim koliko se slika Evrope
falsifikuje i koliko, u stvari, na{i qudi ovde ne znaju ni {ta je ta
prava Evropa. Vi stalno gledate evropske, briselske ~inovnike, koji su u stvari ameri~ka administracija, i oni su ti koji ovde dolaze
naru~uju, ispostavqaju zahteve, putuju. A prava, realna Evropa, Evropa generala De Gola, Evropa nas slobodnih qudi, slobodna Evropa ne
ameri~kih radio stanica, nego Evropa u kojoj mi slobodno ìvimo,
velika Evropa od Vladivostoka do Dablina, Evropa sa slovenskim i
srpskim svetom. Evropa gde Srbija ima svoje po~asno mesto, to je
Evropa o kojoj èlim ne{to da kaèm. To je Evropa koja ne prihvata
Hag, on je samo slu~ajno u jednoj evropskoj zemqi. Ne zbog toga {to
nije finansiran iz Evrope, nego zato {to ne odgovara nijednoj ideji
i principu slobode, demokratije ili pravde koji su duboko evropski.
Dana{wu Evropu vode hrabri, slobodni qudi, s jedne strane, koji se
bore za ~ast i upla{eni kafkijanski, briselski ~inovnici na drugoj
strani, ali, verovali ili ne, jedni bez drugih ne mogu. Jer ovi drugi
ne postoje bez prvih. Ne bi mogli da opravdaju ni ideju Evropske zajednice, ni svoja politi~ka mesta, da nema onih pravih Evropqana
koji kroje budu}i svet. Evropu su stvarali filozof Lajbnic, luì~ki Srbin luterijanske konfesije i jedan od najve}ih filozofa, nema~ki filozof, prvi mislilac o zajedni~koj ujediwenoj Evropi.
Evropu je stvarao Monteskje, Ni~e, Dode, veliki umovi. Evropu je
stvorila starogr~ka ideja politike koja politiku ne svodi na trgovinu i na bankarstvo. To je pravi duh Evrope. I na kraju, pored svih
tih qudi i du{a koje i danas postoje u nekom kosmi~kom savezu du{a,
iako vi{e nisu me|u nama, Evropu je 60-tih godina pro{log veka
stvarao jedan Belgijanac, koga nijedan briselski ~inovnik ne zna, a
zvao se @an Tirjar i on je ve} tada u sredini hladnog, najhladnijeg
667
ili ako ho}ete najtoplijeg strate{kog rata izme|u nekada{we sovjetske imperije i dana{we ameri~ke, on je ve} tada govorio da }e budu}a Evropa imati 400 miliona du{a, da }e biti ujediwena, da }e
imati zajedni~ku odbranu, zajedni~ko trì{te i da }e u wu u}i slovenski svet. Svi su mu se smejali u to vreme. To su bile 60-te godine
pro{log veka. Svi ti qudi su briselskim ~inovnicima nepoznati.
Mi èlimo ne{to o wima da kaèmo i èlimo da kaèmo da je vredelo boriti se na tom velikom evroa-zijskom kontinentu. Da nije
vredelo, ne bi degolisti~ki krugovi u Francuskoj naterali jednog,
ne mnogo hrabrog, [iraka i [redera da promene svoju politiku prema Iraku, da promene ratnu ameri~ku ekonomiju u kojoj su u~estvovali, kada je bilo pitawe na{e otaybine, i da potpuno razdruè svoje
slu`be. Da nije bilo te borbe ne bi Evropa èlela da se osamostali
od ameri~ke imperije. Ne bi pravila svoje vojne strukture, ne bi tehnolo{ki napredovala. Vi danas imate gotovo evropski primat u tehnologiji i dolaze neka nova vremena. Svi ste ~uli za Galilejov sistem, svi ste ~uli za er-bas, gotovo je, Boing je ve} staro gvo`|e.
Evropa ide napred. Mi èlimo ne{to o woj da kaèmo. Da nije bilo
tih krugova patriotskih o sada{wem premijeru Kosova bi se i daqe
govorilo kao evropskom patrioti. Danas to vi{e niko ne pomiwe,
svi znaju ko je on. Da nije, na kraju krajeva, bilo neke male uloge nas,
srpske dijaspore, mo`da nikada tako brzo ne bi bio oslobo|en hrabri francuski major Binel, koga je [irak oslobodio iz zatvora kada je video ko je sve potpisao peticiju i kada je video da smo mi, na
neki na~in, wegovi gra|ani. Ho}u da kaèm da ima smisla boriti se.
Na{a borba je onolika koliko moèmo, mi smo se udruìli i uti~emo na sve centre mo}i na svoj na~in. Bez nas mo`da ne bi bilo ni ovih
svedoka koje gledate u Hagu, sve su to prijateqi na{i, i Barjoko je nedavno svedo~io, i Beatirs Lakost koja je bila visoki portparol UNMIK-a na Kosovu, a koja je dans na{ ~lan, i koja nam je rekla ima
li nekih Srba u Evropi da im kaèm kako je Vilijem Voker falsifikovao svaki moj izve{taj. Od tada je ona na{ po~asni ~lan. Mi }emo
se, kao srpska dijaspora, i daqe boriti, mi moramo pomo}i ovoj zemqi, bori}emo se da se do kraja demistifikuje ha{ka tvorevina, zlo~in koji je u~iwen prema svima koji se tamo nalaze, a pre svega prema predsedniku radikalne stranke. Na~in na koji se prema wemu odnose. Mi }emo u~initi sve da taj sud doìvi ono {to nam poru~uje
francuska revolucija. Vi znate da je francuska revolucija poseban
oblik u svome kraju i degeneraciji hanibalizma ili srpski re~eno
samo`derstva, gde na giqotinu odlaze i oni koji su sami slali. Setimo se pri~e Robespjera i Dantona, a isto }e se to desiti i sa svim tim
slu`benicima, koji su gladni mesta i poloàja, i koji moraju da traè nove `rtve, ali sude}i po nekim novim najavama taj proces slawa
onih koji su slali ve} je po~eo. I on se ne}e zaustaviti. To je jedan
lanac koji je beskrajan, jedini koji mogu da ga zaustave to su srpske
patriote u otaybini i srpske patriote u rasejawu. Mi }emo u~initi
sve da se kompromituje sud koji nije sud, koji nema nikakve veze sa
668
pravom u su{tini, i levi i desni evropski mislioci, pravnici, sudije i advokati to su odavno rekli. Mi smo qudi koji se ni~ega ne boje,
neki smo i wihovi dràvqani, a srpske smo patriote. Ho}u da vam poru~im da se Evrope ne treba pla{iti, ona je slobodna i treba biti
slobodan i tako i govoriti. Mi }emo u~initi sve da jednog dana do|e
na red pravi sud na kome }e sedeti oni koji danas dolaze i ispostavqaju optu`nice, hvataju, jure srpske krivce kao hajduke po {umama i
gorama. A koji su, pogledajte samo malo wihove biografije, gotovo
svi su bili u svojoj mladosti pripadnici teroristi~kih organizacija. Sve oni to nose na du{i, i oni su danas ti koji hapse i koji odre|uju optu`nice. Ali bori}emo se da do|e dan da svi ti qudi po pravdi boìjoj sednu na optuèni~ku klupu. I to }e biti ne zato {to smo
mi optimisti nego zato {to je to prirodni proces kosmi~ki, to se
mora dogoditi. Va`no je samo biti hrabar i izdràti. Tolstoj je govorio Bog vidi ali ~eka, a mi Srbi u rasejawu vidimo ali ne}emo
~ekati i uz va{u pomo} uspe}emo da zavolite na{u Evropu, Evropu
sutra{wice. Hvala vam.
Aleksandar Vu~i}: Hvala gospo|i Ale~kovi}, re~ ima gospodin
Miroslav Tohoq istaknuti srpski pisac i jedan od najbliìh prijateqa dr Radovana Karayi}a. Izvolite.
Miroslav Tohoq : Bra}o i sestre, dame i gospodo, dopustite mi da
iznesem jedno svoje zapaàwe, da je ovaj na{ veli~anstveni skup po~eo zastrawivati na nacionalisti~koj osnovi. Vi ste, Srbi, izgleda,
Boga mi, ponovo po~eli dizati glave. Pa neka vam je to {to ste digli
glave sre}no i Bogom blagosloveno. Ovaj svoj tekst, u kome pi{e sve
ono {to ste ovde ~uli samo drugim re~ima, {to zna~i da se slaèm sa
svojim prethodnicima, ne}u ~itati, ve} }u ga priloìti radnom
Predsedni{tvu, a oni }e to sve, kao {to srpski radikali uvek revnosno ~ine, od{ampati, {tede}i vreme onima koji }e iza mene govoriti i sa kojima se u napred slaèm, ovaj trenutak za govornicom i pred
vama iskoristi}u da li~no, a pomalo i u va{e ime, pozdravim dr Vojislava [e{eqa, da mu prenesem pozdrave iz slobodnih srpskih planina koje je tako volio i u kojima ima jo{ ìvih hajduka, i da poru~im da se bore svi oni tamo, sva na{a bra}a srpska u Hagu, u tom prokletom Lijevnu, svi na{i starci Vujadini, da se bore onako kako su
se borili do sada, kako znaju, kako mogu. Oni otud, mi odovud pa da,
ako se sretnemo gdje oko Karlobaga, Karlovaca ili Virovitice. Hvala vam, ìveli.
Aleksandar Vu~i}: Najlep{e hvala gospodinu Tohoqu, re~ ima
prof. dr Radivoje Marinkovi} za wim dr Radovan Radinovi}, pa gospodin Milovan Drecun. Izvolite.
Prof. dr Marinkovi}: Po{to ovaj skup nosi naziv Politi~ki
i pravni aspekti optu`nice protiv Vojislava [e{eqa, ja }u nastojati da, skra}uju}i drasti~no ono {to sam imao da kaèm, govorim o
politi~kom aspektu, da samo ne{to kaèm. I da se odmah posluìm
jednim terminom koji je ovde upotrebio na{ veliki pesnik Rajko Nogo, na{im demokratorima, Vojislav [e{eq je bio toliko dragm da su
669
jedva ~ekali da ga po{aqu u Hag. Naime, ovo bi moglo da bude {aqivo da nije, naàlost, istinito. Istina je da je Vojislav [e{eq dobrovoqno oti{ao u Hag, da ga nisu sprovodili policajci i drugi izvr{iteqi Ha{kog tribunala, ali postoji velika verovatno}a da je
pre pisawa optu`nice za Vojislava [e{eqa odavde, od ovih demokratora, potekla zamolnica Ha{kom tribunalu da se, ako je ikako
mogu}e, taj Vojislav [e{eq optuì, ne bi li se sklonio sa politi~ke scene Srbije, jer kako je krenulo on }e i da pobedi na izborima.
Imajte u vidu da su predstojali predsedni~ki izbori. Dakle, jedan od
kqu~nih politi~kih ciqeva za unutra{wu potrebu bio je da se Vojislav [e{eq, po svaku cenu, po{aqe u Hag. Da je to zaista po svaku cenu shvati}e svako ko pro~ita optu`nicu, za {ta je optuèn Vojislav
[e{eq.
Dakle, ta optu`nica trebalo je da posluì doma}im demokratorima da im olak{a posao, jer su ra~unali, ako uklone [e{eqa ukloni}e jednu markantnu li~nost, jednog korifeja misli o samosvesti,
nacionalnoj samosvesti srpskog naroda, koji je, iz dana u dan, tu samosvest stalno potencirao i budio nastoje}i da, ono {to je Wego{ govorio o Srbima, i daqe odrì taj ìàk nacionalnog dostojanstva.
Ra~unali su, tako|e, kao {to se i dogodilo sa drugim ha{kim zato~enikom, a to je Slobodan Milo{evi}, da }e uklawawem [e{eqa sa politi~ke scene, marginalizovati i stranku ~iji je on osniva~ i predsednik i na taj na~in potpuno sebi otvori put, da mogu da vladaju Srbijom kako su oni zamislili, odnosno po diktatu ovih kojima ina~e
sluè. Drugi politi~ki razlog je onaj koji se ti~e tzv. ne|unarodne
zajednice. Ove zajednice {to bombarduje, {to u ime humanosti i tog
tzv. novog svetskog poretka, ubija narod {irom planete. Gde im se god
neko suprotstavi stvar re{avaju bombama. Dakle, drugi razlog za
uklawawe [e{eqa jeste, opet vezano za nacionalnu samosvest, da
uklone jednog ~oveka misle}i da }e ga pritom u}utkati potpuno. Da
tu samosvest ne {iri daqe, da ne produbquje svest o srpskom identitetu. Jedan od osnovnih ciqeva novog svetskog poretka jeste da narode, da dràve, ja bih rekao ~ak civilizacije, li{ava identiteta. Jer,
kada nekoga li{ite wegovog identiteta, u ovom slu~aju radi se o srpskom narodu, kada ga li{ite wegovog nacionalnog identiteta vi onda moète sa wim da radite {ta ho}ete, jer ti qudi vi{e ne znaju {ta
su. I sa wima moè svako da manipuli{e. Dakle, [e{eq je bio u o~ima te svetske javnosti, a i realno i stvarno tu nisu pogre{ili, jedan
od nosilaca te borbe protiv novog svetskog poretka, koji nastoji da
zatre trag nacionalnom identitetu, istorijskom itd., ne samo srpskom nego i drugim narodima. Taj proces te~e, nad Srbima se pravi
eksperiment, i zato je on trebao da posluì tom ciqu, da u}utka to
nastojawe i taj glas ili te glasove ili glasove drugih koji misle da
mogu da se suprotstavqaju toj novoj nemani, kako ih neko nazva, a oni
sebe nazivaju predstavnicima tzv. novog humanizma. Ne dao mi Bog da
mi po tom humanizmu neko odre|uje ìvot. Ja }u ovde zavr{iti, mada
imam jo{ dosta da kaèm, ali }u sve to priloìti. Hvala.
670
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima dr Radovan Radinovi}, ina~e penzionisani general, zatim gospodin Milovan Drecun, prof Radomir
@ivoti}, i Gordana Pop Lazi}.
Dr Radovan Radinovi}: Po{tovano predsedni{tvo, dame i gospodo, dragi prijateqi, ja nisam svoje izlagawe napisao, pa nemam {ta
ponuditi, ali sam ga smislio, pa }u ga izgovoriti kratko. Dakle,
imam samo tu svoju re~ i svoj obraz da ponudim ovom skupu. Prvo {to
èlim da kaèm to je da znate za{to sam ja do{ao danas ovde. Pretpostavqate, naravno, da ne pripadam radikalnoj stranci, kao {to
mnogi od vas ne pripadaju, ali ja sam se sa ogromnim zadovoqstvom
odazvao da se obratim ovom skupu zato {to je ovo mjesto danas jedno
od rjetkih, ako ne jedino, gde se o srpskom patriotizmu smije govoriti. Ako mi dozvolite, nije najve}a ~ast srpskih radikala na ovako veli~anstvenom skupu u ovoj sali. Ja mislim, i uveren sam, da je wima
mnogo ve}a ~ast one tri sale pune qudi koji nisu mogle da u|u. Dakle,
ho}u da kaèm, radikalima narod vjeruje i ako ja uop{te smijem, ali
nemam ni harizme, niti ugleda, ni imena da zavjetno govorim, ali nemojte razo~arati srpski narod u patriotizmu, jer je to izgleda jedino {to nam je danas jo{ uvjek ostalo i ~iji ste ba{tenici.
A sada mi dozvolite da se oduìm ~ovjeku koji nas je okupio na
ovaj veli~anstveni skup, doktoru Vojislavu [e{equ. O tome je bilo
re~i, ali ho}u i ja o tome da kaèm. Za{to je on uop{te uhap{en? Pa,
naprosto zato {to je [e{eq metafora srpskoga patriotizma i srpskog identiteta. O tome su govorili prof. Marinkovi}, prof. Zurovac, dakle, nema govornika koji o tome nije govorio, a naravno Danilo Lazovi} je to jo{ najnadahnutije kazao. Profesor [e{eq je kao
prepoznati, kao establirani srpski patriota, koji je drào do identiteta, koji je {irio, zra~io identitetom i koji je u svojoj stranci
ba{tinio taj srpski identitet, optuèn voqom dovedenih na vlast,
ovih demokratora, kako ih ovde figurativno nazivaju, ali voqom
spoqnih mentora koji su ih na vlast doveli. Za{to? Pa, zato da bi
mogli da sprovode naloge koje su dobili. I u tom smislu ja èlim samo da podvu~em nekoliko mojih li~nih impresija o Hagu, odnosno o
Ha{kom tribunalu u kojem sam, na moju nesre}u, bio nekoliko puta
poku{avaju}i da svedo~im u odbrani srpskih generala. Dakle, Ha{ki
tribunal je po mom najdubqem uverewu i saznawu jedno mo}no sredstvo produène agresije Zapada na na{u zemqu. To, dakle, nije ni{ta
novo, to kud god se oko sebe okrenete to moète da prepoznate, ali za
mene li~no, a verujem i za vas, su dve sfere posebno zabriwavaju}e i
èlim posebno da ih istaknem. To je agresija na na{u tzv. mentalnu
sferu i agresija na na{u zemqu u tzv. odbrambenoj sferi. Kako su
uspeli to da urade? Pa, tako {to su nam nametnuli status poraène
zemqe. Vlastodr{ci, koji su sada na vlasti, to su jedva do~ekali, jedva su do{li od toga, da bi kao poraèni pristali na sve diktate, a
ja ne}u ovde da obrazlaèm da li smo mi poraèna zemqa ili nismo.
Ja sam duboko uveren da nismo i za to je obiqe argumenata.
Dakle, atak na mentalnu sferu, da nam se nametne svest zlo~ina~671
kog naroda koji treba da se li{i i da zaboravi svoju pro{lost, to je

pravi uspeh agresora. A da bih ilustrovao tu vrstu agresije, ja }u vam
parafrazirati izjavu jednog profesora sa Berklija, koji je, ~estitaju}i Vesli Klarku velelepni udar koji je izveo na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno pre svega na Srbiju, rekao: Vesli, ti si Srbe bombardovao u gen i dosta se radi na tome. Treba i{~upati tu genetiku srpsku. A propo toga, posle zavr{etka agresije bio je jedan
skup u Ruskom domu, ja sam se ne znam kako zatekao tamo, i bio je pored mene jedan srpski akademik, ugledan akademik, ne}u ga imenovati. Pri~ao je kako Srbi nisu smeli prihvatiti rat protiv NATO, jer
je trebalo prihvatiti, Boè moj, sve {to se tamo traì. Onda se javio i kazao sam da i mene ube|uju da silu treba ukloniti, ako se to
moè, ili joj se pokloniti, ali sve dotle dok u mojoj glavi ne bude dovoqno vazalne svesti ja ne mogu pristati na poraz pre bitke. Dakle,
u to ho}e da nas uvere. Mora}e se stvoriti generacije i generacije
srpskih vazala koji }e mo}i da nastave ovo {to se danas od nas traì.
Ja sam duboko uveren da to ne}e uspeti i da }e i tim vazalima do}i
kraj, a zato jeste ovaj skup i vi, srpski radikali, koji to ne}ete dozvoliti. A da Bog vidi sve, iako ja ne pripadam toj grupi koji su tvrdi vernici, evo do{ao je izgleda |avo po svoje. Ha{ki tribunal i ha{ki diktat postaje bumerang i ovoj vlasti koja sada vlada. Reklo bi
se do{la maca na vratanca. Sve ono {to su u~inili srpskom narodu
izru~uju}i srpske heroje u Hag, sada se wima vra}a kao bumerang.
Oti}i }e s vlasti onog trenutka kada budu izru~ivali, a oni moraju
izru~ivati, jer to je wima propisano.
I da zavr{im moju pri~u sa ovim dijelom koji se odnosi na agresiju u odbrambenoj sferi. Oni ta~no znaju psiholo{ki profil na{eg
naroda i trebalo je tim ha{kim diktatima izvesti srpsku vojnu elitu, ja se usu|ujem da to kaèm jer doista ona to jeste, ovi koji su u Hagu ili naro~ito ovi koji se traè pripadaju jednoj autenti~noj srpskoj eliti, dakle, trebalo je narod uveriti u to da se ne radi o eliti
nego da se radi o qudima koji su odgovorni za stra{ne zlo~ine po rati{tima {irom biv{e Jugoslavije, da bi unapred sasekli svaku pomisao na bilo kakav otpor, na bilo koju naredbu potrebu. A, naàlost, toga }e biti, tih izazova }e biti i treba zna~i pripremiti narod da vi{e nikada ne stupi u odbranu svoje otaybine. A Hag je samo
sredstvo koje se koristi ve{to kao pritisak. Ja na ovom mestu smem
da potpi{em onog trenutka kada se Hag skloni sa scene kao sredstvo
pritiska oni }e na}i ne{to drugo. I daqe }e nas pritiskati. Evo prve prilike, za bilo koji ustavni predlog ja sam siguran da se niko ne}e usuditi da u preamboli Ustava ili u prvom ~lanu ne pi{e da je Kosovo sastavni deo Srbije. Vide}ete kakve }e pritiske trpeti zbog toga {to }e ro morati da se napi{e, a neka se usude da to ne napi{u, onda su sebi potpisali smrtnu presudu. Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima Milovan Drecun, istaknuti vojni
analiti~ar, publicista, novinar, predsednik Preporoda Srbije, za
wim prof. Radomir @ivoti}, pa Gordana Pop Lazi}. Izvolite.
672
Milovan Drecun: Ovoliko Srba u Beogradu, pa da nas Kandi}ka

ne optuì za etni~ko ~i{}ewe nesrba. Dragi prijateqi, pomaè Bog
i dobar dan. A sada malo o politi~kim aspektima ha{ke optu`nice.
Bez obzira na osporeni legitimitet Me|unarodnog krivi~nog tribunala, kao posledicu ~iwenice da ga je osnovao Savet bezbednosti
Ujediwenih nacija, najvi{i izvr{ni organ svetske organizacije, mada za to nije imao ovla{}ewe u Poveqi, i {to se to kosi sa demokratskim principima nezavisnosti sudstva od svake izvr{ne vlasti te da
je mnogo pravnih nedoslednosti, duplih standarda, predube|ewa o jugoslovenskoj krizi prekrajawa istorije, zavisnosti od vode}ih svetskih centara mo}i, selektivnosti, sau~esni{tvo u agresiji NATO-a
na na{u zemqu, Ha{ki tzv. tribunal je realnost koju moramo uvaàvati. S kojim moramo da sara|ujemo i koji u mnogome uti~e na na{ me|unarodni poloàj, unutra{wu politi~ku i ekonomsku stabilnost,
razvoj bezbednosti, o~uvawe teritorijalne celokupnosti. Kqu~no
pitawe, me|utim, jeste u tome kako prona}i adekvatnu saradwu kojom
bi mogao da se postigne kompromis ne sa Karlom del Ponte, ve} sa
onima koji koriste Ha{ki tribunal za realizaciju svojih politi~kih i bezbedonosnih ciqeva, a da se odbrane na{i vitalni nacionalni interesi. Treba dokazati istinu o doga|ajima koji su predmet rada Tribunala i da se skine kolektivna odgovornost sa srpskog naroda za doga|aje na prostorima prethodne Jugoslavije. Naravno, isto
pitawe se moè postaviti na drugi na~in. Da li je uop{te mogu}e bez
nacionalnog samoubistva blanko prihvatawe svih optu`bi krivice,
dokazati istinu u Hagu. Dokazati planirane, organizovane zlo~ine i
masakre nad srpskim stanovni{tvom u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosmetu Srbiji i Crnoj Gori tokom bombardovawa NATO-a.
Logi~no bi bilo i opravdano, zarad za{tite nacionalnih i dràvnih interesa, ako je nemogu}e zbog politizacije i duplih standarda
Ha{kog tribunala, dokazati druga~iju istinu od one koju ha{ko tuìla{tvo i wegovi jaki mentori zagovaraju, zauzeti jedinstven,
~vrst, politi~ki i nacionalni stav da daqa jednostrana saradwa, odnosno jednostrano ispuwavawe zahteva Ha{kog tribunala ugroàva
osnovu opstanka srpske dràvnosti, nacionalne svesti i teritorijalne celovitosti. U tom slu~aju bi vo|ewem jasno pozicionirane
politike prema Ha{kom tribunalu koja bi bila potvr|ena i osnaèna na narodnom referendumu, trebali bi i mogli bi da, uz pomo} nekih stalnih ~lanica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, uspostavimo nove odnose saradwe koji bi nam omogu}ili da odbijemo ultimatume i prednost nad ucenama, diktatima, pretwama i pritiscima damo pravu, uvaàvawu i priznavawu prava na{e dràve na jednak tretman.
Naravno, nasiqe u tome nije niti bi smelo da bude da se zlo~ini,
ma ko da ih je po~inio sakriju, a zlo~inci ostanu neka`weni. Naprotiv, niko kao srpski narod i Srbija i Crna Gora nije u tolikoj meri
zainteresovan da se svi zlo~ini rasvetle. Da zlo~inci ne budu tretirani kao heroji, a `rtve kao po~inioci zlo~ina. Srpski narod je na
673
prostorima biv{e Jugoslavije progawan, mu~en, silovan, ubijan, masakriran, proterivan i etni~ki o~i{}eno oko 800. 000 qudi sa teritorije hrvatske, BH federacije i Kosmeta. A onda je `rtva jo{ jednom ubijena, ubijawem istine u Ha{kom tribunalu. Optu`nicama i
osudom dràvnog i vojnog vrha biv{e Republike Srpske Krajine, Republike Srpske i SRJ, odnosno Srbije i Crne Gore, sudbina srpskog
naroda bila bi zape~a}ena. Srpski narod bi bio jedini krivac za ratove na ovim prostorima i bio bi zlo~ina~ki narod. Da se vratimo
odgovoru na pitawe da li bilo koji Srbin, ukqu~uju}i i Vojislava
[e{eqa, moè dokazati nevinost u Ha{kom tribunalu. Ja na ovo pitawe ne}u da odgovaram pravnom argumentacijom ve} nekim ~iwenicama iz prakse. Prvo, Sjediwene Ameri~ke Dràve imaju presudan
uticaj i usmeravaju rad Ha{kog tribunala koji se u pisawu ha{kih
optu`nica oslawa na izve{taje Cije, o procentima krivice Srba,
Hrvata i muslimana u ratnim sukobima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, koji su izrazito na {tetu Srba. Krivica Srba iznosi neverovatnih 70%, Hrvata 20, muslimana minimalnih 10%. O uticaju
NATO-a na Ha{ki tribunal govori izjava predstavnika za {tampu
Alijanse, dobro nam znanog Yejmija [eja, data na pitawe odgovornosti NATO pred Ha{kim tribunalom za ratne zlo~ine protiv na{e
zemqe. NATO je prijateq Tribunala, rekao je [ej, NATO zemqe su
me|u wegovim najve}im finansijerima, NATO zemqe su stvorile taj
Tribunal i finansiraju taj Tribunal. Kako se onda moè verovati u
objektivnost Ha{kog tribunala kada Karla del Ponte kaè da nema
osnova za pokretawe odgovornosti NATO-a za zlo~ine po~iwene tokom agresije 1999. godine. Za bombardovawe Aleksinca, Surdulice,
centar Ni{a kasetnim bombama, voz u Grdeli~koj klisuri, autobusa
na mostu kod Luàna, kolone [iptara kod Kori{e i mnogi drugi
zlo~ini nisu dovoqan razlog da se pokrene odgovornost NATO-a. Ha{ki tribunal se bavi politikom {to nije osnovni zadatak nijednog
suda. Iako nijedna rezolucija niti druga odluka Saveta bezbednosti
ne kvalifikuje rat u Bosni i Hercegovini kao agresiju od strane
SRJ, Ha{ki tribunal je to u~inio u nekim su|ewima, i bar u jednoj
kona~noj presudi, ~ime je prisvojio nadle`nosti Saveta bezbednosti
i upustio se u davawe politi~ke ocene. Ha{ki tribunal je sau~esnik
u agresiji NATO-a, umesto da se ogradi od nelegitimne agresija, koja nije odobrena od starne Saveta bezbednosti. U kqu~nom trenutku
po NATO, kada je pretila opasnost od poquqanog nejedinstva u NATO-u, podignute su optu`nice protiv ~elnih qudi zemqe koja se branila od agresije. Ha{ki tribunal je ponovo politi~ki zloupotrebqen. Kada je podigao optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa, DOSova vlada je videla u Ha{kom tribunalu neku vrstu gulaka, neku vrstu mini Sibira da tamo {aqe one koji joj politi~ki smetaju. Kqu~na stvar, po meni, zbog ~ega je podignuta optu`nica protiv Vojislava [e{eqa, ne onda kada se on sam nudio da ide nego kasnije, jeste
{to je on bio na ~elu najve}e opozicione partije i dan danas je na ~elu najve}e opozicione partije. I zato {to je ta opoziciona partija
674
najvi{e budila nacionalnu svest srpskog naroda i nije dozvoqavala

da bude uga{ena. To je jedina krivica Vojislava [e{eqa i partije na
~ijem je ~elu, zbog toga je podignuta optu`nica. Ispuwavaju}i zahteve onih me|unarodnih ~inilaca koji ga podràvaju i finansiraju, a
me|u wima je i dobro nam poznati Yory Soro{, on je jedan od finansijera Ha{kog tribunala, Ha{ki tribunal je podigao optu`nice samo protiv najvi{ih politi~kih i vojnih li~nosti tada{we SRJ, tada{we SCG, Republike Srpske i biv{e Republike Srpske Krajine,
optuìv{i ih za nekakav udruèni zlo~ina~ki projekat. Najvi{i
rukovodioci bosanskih muslimana, Hrvati Republike Hrvatske i kosmetski Albanaci, vo|e teroristi~ke OVK, pod za{titom su Ha{kog
tribunala. Da li je mogu}e da nije postojao zlo~ina~ki udruèni velikohrvatski projekat, kada su sami Hrvati priznali da su poslali
svoje kako kaù regularne formacije na teritoriju Bosne i Hercegovine? Da li je mogu}e da nije postojao organizovani zlo~ina~ki projekat stvarawa islamske dràve, na ~ijem je ~elu stajao jedan od qudi
skoro najbliì saradnik Bin Ladenove Al kaide, Alija Izetbegovi}? Da li je mogu}e da je smrt Alije Izetbegovi}a i Tu|mana pretekla Ha{ki tribunal? Ali oni nisu bili sami. Oni su imali ministre, oni su imali na~elnike general{tabova, oni su imali svoje saradnike. Da li je mogu}e da tu nema organizovanog zlo~ina~kog projekta? Za{to su zaboravqene hiqade pobijenih, zaklanih Srba u Hrvatskoj? Nekoliko stotina Srba proteranih iz Republike Srpske
Krajine? Za{to se }uti o najmonstruoznijem zlo~inu na prostorima
Balkana i Evrope u posleratnoj evropskoj istoriji. U Sarajevu je pobijeno oko deset hiqada Srba. Niko o tome ne govori, ali se `rtve u
Srebrenici preuveli~avaju. Ako nema zlo~ina~kog organizovanog
projekta na hrvatskoj strani i na muslimanskoj strani, onda nikako
ne bi smelo da bude ni na srpskoj strani. Pravo je srpskog naroda da
odbrani svoja vekovna ogwi{ta, pravo na opstanak, a odbrana je dakle
kvalifikovana kao zlo~in. Srbi predstavqaju ve}inu od do sada optuènih i uhap{enih, samo Srbi su ubijani, rawavani, grubo tretirani prilikom hap{ewa. Samo Srbi su kidnapovani ili na prevaru
li{avani slobode. Samo Srbi umiru u pritvoru Ha{kog tribunala.
Posebno je zabriwavaju}e pona{awe Ha{kog tribunala kada je u pitawu podizawe optu`nica protiv {iptarskih terorista, ali i Albanije koja je nekoliko godina za redom vr{ila teroristi~ku agresiju.
Na stotine masakriranih Srba, masovne grobnice u dolini Radowi~kog jezera, Kle~ka, Volujka, hiqade kidnapovanih i pobijenih Srba
nakon dolaska KFOR-a. Odse~ene glave srpskih vojnika. To nije ne
dovoqan razlog nego nikakav razlog za podizawe optu`nice protiv
Ramu{a Haradinaja, protiv êkua, protiv Ta~ija. A, sa druge strane,
legendarne srpske vojskovo|e, Pavkovi} i Lazarevi}, koji su branili srpski narod i sa~uvali ìvote sto hiqada poverenih im vojnika
i policajaca, oni treba da idu u Hag. Odbrana otaybine je za Ha{ki
tribunal zlo~in. Kako onda moèmo da o~ekujemo pravdu u tom Tribunalu? Ti generali su bili na ~elu legalnih oruànih formacija,
675
snaga bezbednosti, a teroristi~ki komandanti su sada politi~ari

koji nude suìvot Srbima na Kosmetu, daju im nekakve garancije, ho}e da do|u da pregovaraju u Beogradu sa onima koji se nazivaju kobajagi srpska vlast. Je li tako. Ha{ki tribunal ide toliko daleko da u
optu`nici protiv Milo{evi}a tvrdi da je Kosovska bitka, 1389. godine, korak u stvarawu Velike Srbije. Jasno je da }e osudom optuènih Srba iz biv{e Republike Srpske Krajine, Republike Srpske i
Srbije i Crne Gore, ukqu~uju}i i Vojislava [e{eqa, biti stvoreni
uslovi za osporavawe pravnog osnova postojawa Republike Srpske.
Za dokazivawe da je ona rezultat agresije SRJ na Bosnu i Hercegovinu i da po~iva na etni~kom ~i{}ewu i masovnim zlo~inima Srba. Da
je SRJ izvr{ila agresiju, da treba da plati ratnu od{tetu i da je jedini ispravan put opravdano ga{ewe Republike Srpske i stvarawe
unitarne Bosne i Hercegovine, te da se na isti na~in opravda akcija
Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, weno uni{tewe i zlo~ini
koje su hrvatske snage po~inile nad Srbima kao i etni~ko ~i{}ewe.
Naravno, i Hrvatska je pripremila svoj zahtev za ratnu od{tetu. Sa
druge strane, osudom svih optuènih Srba za doga|aje na Kosmetu èli se stvoriti opravdawe za davawe nezavisnosti Kosmetu i zlo~ine
{iptarskih terorista. Na kraju, ho}u samo da vam ispri~am moj razgovor sa Mihajlom Hajnom, analiti~arem u Ha{kom tribunalu. Pozvao me da razgovaramo. Zanimali su ga zlo~ini koje su po~inili
{iptarski teroristi~ki komandanti, sve sam mu rekao. Traìo je da
budem svedok protiv wih. Pristao sam, ali sam pitao ne verujem da
}ete ih procesuirati. On kaè da, tu je problem. Rekoh, za{to ne
podiète optu`nice. Vr{i se politi~ki pritisak. Ko? Doslovce mi
je rekao Sjediwene Ameri~ke Dràve. I druga stvar koju mi je rekao
pripadnici va{e vojske i policije ratovali su u granicama ratnog
prava, sem nekoliko incidenata, i to je istina. I da vam pokaèm koliko je Ha{ki tribunal ozbiqan i koliko se istina moè dokazati,
na ovoj poternici za optuènim Srbima nalazi se jedno prazno poqe
bez fotografije samo sa imenom Gruban Mili}. Srbin koji je najvi{e muslimanki silovao. Znate li ko je Gruban Mili} i za{to nema
fotografije. Pretpostavqam da znate, Gruban Mili} je, u stvari,
kwièvni lik iz romana pokojnog Miodraga Bulatovi}a Heroj na
magarcu. A za ~itavu pri~u su zaslu`ne na{e kolege i kolega Jevri}, sada ratni reporter Duge, ako se ne varam, koji je na insistirawe jednog ameri~kog novinara da mu na|u nekog Srbina koji je najvi{e muslimanski silovao rekao, evo to vam je taj Gruban Mili}.
Dakle, èlim da vam poru~im odavde nije realno o~ekivati da kada su Srbi u pitawu u Hagu pobedi pravda i dokaè se istina. Zato
nema dileme da Srbija i Crna Gora treba da razvijaju saradwu sa Ha{kim tribunalom u meri koja iskqu~uje daqa izru~ewa na{ih dràvqana, a da doma}e zakonodavstvo brè i efikasnije goni i ka`wava
na{e dràvqane za koje postoji opravdana sumwa da su po~inili ratne zlo~ine. Sa druge strane, Srbija i Crna Gora moraju da se aktivno
ukqu~e i u~ine sve {to je u wihovoj mo}i, da pomognu na{im drà676
vqanima koji su u Hagu, da mogu uspe{no da se brane. To nije samo interes optuènih pripadnika tada{weg dràvnog, policijskog i vojnog vrha, ve} vitalni nacionalni i dràvni interes. [ta smo danas
radili ovde, ako nas budu pitali ili prozivali, pa branili smo Srbiju, Srbija je na{a otaybina, otaybina za na{eg ìvota i brani}emo je uvek. Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, molim da budete malo kra}i
da bi svi qudi imali priliku da kaù ono {to su pripremali. Re~
ima prof. dr Radomir @ivoti}, da se pripremi Gordana Pop Lazi},
mag. Branislav Ristivojevi} i prof dr Ivan ûkalovi}.
Prof. dr @ivoti}: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovani u~esnici razgovora, po{tovaoci dela prof. dr Vojislava [e{eqa. Ja
nisam pravnik i ne}u zloupotrebqavati ni vreme koje je sve kra}e,
ni va{e strpqewe koje je sve mawe, i govoriti o pravnim normama.
Do sada je o tome sasvim dovoqno govoreno. Ja se za ovom govornicom
nalazim upravo iz jednog prakti~nog razloga, kao profesor retorike. Ja sam analizirao govore, ama ba{ sve govore prof. dr Vojislava
[e{eqa, prvenstveno wegove politi~ke govore. U vezi sa tim politi~kim govorima, ja sam, oceniv{i wegov rad, procenio wegovu ulogu u ovim na{im savremenim, a vrlo àlosnim srpskim zbivawima.
Prof. dr Vojislav [e{eq je nenadma{an kao politi~ki govornik i
rekao sam da je to srpski Demosten. Prof. [e{eq se okrivquje, tako bar pi{e u optu`nici, za verbalni delikt. Verbalan zna~i re~,
izraz, govor. A delikt zna~i postupak, prekr{aj, zlo~in itd. Ne}emo
ulaziti u to. Verbalni delikt je odre|en u jednom ~lanu krivi~nog
zakona Srbije, i u jednom drugom u saveznom zakonu, tako|e u jednom
~lanu, ni{ta to nije neobi~no, ali je neobi~no to {to praksa, {to
geneza verbalnog delikta obeshrabruje. Jedna od prvih velikih `rtava verbalnog delikta bio je Sokrat. Wega su, kao {to znate, okrivili da izmi{qa nove bogove i kvari omladinu, i mada je briqantno u
svojoj sudskoj besedi dokazao da je potpuno nevin, silnici su ga osudili na smrt, a on, dostojan svojih principa, ispio otrov. Ne{to
sli~no se desilo i Demostenu, slobodnoumnom ~oveku, a vi znate da
nikada u istoriji civilizacije vlast, pa ma koliko nastojala da bude
humana, nije volela slobodnoumne qude. Demosten je bio velika opasnost protiv Filipa Makedonskog, dugo mu nisu mogli ni{ta, ali su
mu na kraju smislili da je kovao zaveru. Demosten je. da bi izbegao
sramni ~in. tako|e ispio otrov. Ja ovo govorim da bih dokazao, pokazao i na drugim brojnim primerima da. kada je re~ o osudi za verbalni delikt. uvek dolazi do izraàja manifestacija sile. I sada. ako
istorijski gledamo i pratimo genezu verbalnog delikta, imamo brojne primere i u sredwem veku, u rimokatoli~koj inkviziciji, gde se
sudilo bez milosti, a u novije i u vreme staqinizma i u Broza. Dakle,
oni koji imaju vlast nisu skloni da veruju u Boga, sila Boga ne moli,
a Bog silu ne voli. Drugo, re~ je o prirodnom pravu. Samo }u da napomenem, jer ja }u govoriti samo u naznakama, pro~itao sam kod Platona da je prirodno pravo ja~e od svih drugih izvedenih prava. Ima li
677
ve}eg i boqeg primera od prirodnog prava srpskog naroda da se bori

za svoj opstanak. îtavo politi~ko govorni{tvo prof. [e{eqa je u
toj funkciji. [e{eqa, u obrazloèwu optu`nice, optuùju da je drào zapaqive govore, kakva besmislenost. U teoriji i praksi besedni{tva nemogu}e je dràti politi~ki govor, to bi bilo besmisleno,
a da ne bude zapaqiv u izvesnoj meri. Ali, pravi politi~ki govornik
ima za ciq da izlaè svoje ideje, da pokaè da se odu{evqava sam, jer
je iskreno uveren u te ideje koje izlaè i da ih pro`me izvesnim stepenom emocija. Prof. dr Vojislav [e{eq u svim politi~kim govorima je upravo takav. Zapaqivi govori je jedna sinkrazija, ne verujem
da se moè u pravu odràti, pa za{to }e nam politi~ki govori ako
ne podsti~u na radwu, na delovawe, ako ne mewaju mi{qewe, ako ne
insistiraju na prihvatawu ideja. Slede}e. U teoriji ratne ve{tine
postoji jedan elemenat, to vaqda general Radinovi} zna, to je odvra}awe. Odvra}awe od ratnog stradawa, od ratnog sukoba, razarawa,
`rtava. Minucioznom analizom govora prof. dr Vojislava [e{eqa
mogu ta~no da dokaèm da su svi, gotovo svi, osim kada je ponekad bio
posebno qut, u funkciji odvra}awa agresora.
Peto, ko je izazvao rat, rasturio jednu dràvu, izazvao ovolike
posledice gra|anskog rata? Jasno. Najve}a trenutno najve}a sila. Kada je to u~inila? Kada je nestalo protivteè. Podse}am samo, ne}u da
obrazlaèm, te ideje su otvorenije do{le sa novim svetskim poretkom. Ja sam svojevremeno pisao o tim karakteristikama, zatim o mondijalizmu, pa onda imamo globalizam. Na kraju analize zakqu~io sam
sve se ovo {to je samo modifikacija u nazivima moè se nazvati moderni imperijalizam koji ne teì samo da do|e do tu|ih prirodnih
bogatstava, da pokori dràve i narode, ve} da ih i duhovno porobi.
Mondijalizam zna~i i duhovno porobqavawe, odnosno i kulturni imperijalizam. Primera je bezbroj, ne}u da ih obrazlaèm. Jedna napomena i odmah zavr{avam, Ha{ki sud je bezbo`ni~ki. Mogli su bar da
pro~itaju Bibliju, koja kaè da su svi qudi pred Bogom jednaki, a kako to da samo ameri~ki zlo~inci bivaju pomilovani, od Boga povla{}eni da budu zlo~inci. I najzad, ima jedan rad u kome ja govorim o
informisawu, o propagandi i psiholo{koj, i ratnoj, i politi~koj, i
problemu istine. U kakvom je poloàju istina u srcu propagande. Na
kraju tog mog rada sledi zakqu~ak Hag je istina zasnovana na laì.
Ponovi}u, Hag je istina zasnovana na laì. Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima potpredsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke diplomirani pravnik Gordana
Pop Lazi} i za wom magistar Ristivojevi}, pa prof.êkalovi}, pa
prof. Milan Petrovi}.
Gordana Pop-Lazi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, ja ne plediram da moje izlagawe ima zna~aj kao {to }e sigurno imati u na{oj
javnosti, a verujem i u me|unarodnoj, jer slu{a se {ta se ovde u Beogradu govori, naro~ito izlagawa istaknutih nau~nika koji su uzeli
u~e{}e na ovom skupu. Zato }u ja govoriti kao politi~ar i kao funkcioner Srpske radikalne stranke. Pro~ita}u to {to sam mislila da
678
govorim, da bi vreme bilo kra}e, i da bi ostali govornici stigli da

iznesu svoj stav po ovom pitawu. Kao {to je poznato, Srpska radikalna stranka nikada nije prihvatila Ha{ki tribunal kao pravnu instituciju koja zaista èli da do|e do istine i pravde, na osnovu ~iwenica o onime {to se desilo u gra|anskom ratu na teritoriji biv{e Jugoslavije. [ta vi{e, postupci Ha{kog tribunala potvrdili su
na{ stav da se radi o politi~kom sudu, jer kako druga~ije moèmo
protuma~iti podizawe optu`nice protiv tada{weg predsednika
SRJ, ba{ u toku agresije NATO na Jugoslaviju, koja nije imala bilo
kakvo utemeqewe u me|unarodnom pravu. [ta vi{e, agresija je bila
protivna i stavu Saveta bezbednosti i Generalne skup{tine Ujediwenih nacija. To je tada zna~ilo zamenu teza, krivac je pogla{en za
`rtvu, a `rtva za krivca. Srbi su u~inili ratne zlo~ine, a u stvari
su doìveli genocid.
Kako moèmo da tuma~imo podizawe optu`nice protiv prof. dr
Vojislava [e{eqa, za navodni ratni zlo~in, koja je podignuta zbog
wegovog javno iznetog mi{qewa, u govorima, pisanim tekstovima,
intervjuima, ono {to bi mi, pravnici, nazvali verbalni delikt i to
ba{ u vreme kada su svi pokazateqi nagove{tavali da }e on postati
predsednik Srbije. Potom je, naravno, postojala opasnost da ba{ na{a dràva moè da postane regionalni centar borbe protiv globalizma i to je bilo jasno nakon {to je Vojislav [e{eq objavio svoj
stav protiv agresivnog globalizma.
Me|utim, mi ne ìvimo u svom zatvorenom krugu i znamo da postoje jaki pritisci za saradwu sa Tribunalom. Tribunal je realnost
i zato èlimo da tu saradwu stavimo u realne okvire koji bi doveli
do otkrivawa prave istine i zadovoqewa pravde za svaki individualni ratni zlo~in koji je po~iwen bilo gde na teritoriji biv{e SRJ.
Uostalom, lider Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislav [e{eq je primer te borbe, time {to je sam oti{ao pred Ha{ki tribunal radi otkrivawa istine i pravde, o srpskom narodu i svemu {to se
desilo na prostorima biv{e Jugoslavije. Iako na{i politi~ki protivnici druga~ije tuma~e taj ~in wegovog dobrovoqnog odlaska, jer
su prièqkivali da }e radikali da se suprotstave wegovoj voqi da
dobrovoqno ode u Hag, {to bi moglo opet da izazove sukob koji bi dobio dimenzije gra|anskog rata. Naravno, rukovodstvo Srpske radikalne stranke to nikada ne bi dozvolilo, jer smo bili svesni da je to
bio plan na{ih neprijateqa jo{ od po~etka krize u biv{oj SFRJ. To
je ~ak javno priznao i Vuk Dra{kovi}, ovaj sada{wi ministar inostranih poslova, posle jednog susreta sa Gelbardom u Herceg Novom.
Mi, kao politi~ari, pre svega razmi{qamo {ta je to {to bi dràva trebalo da radi u interesu svog naroda i po{to su brojni procesi ve} po~eli, po nama, trebalo bi analizirati rad suda u svakom
pojedina~nom slu~aju i dokazati wegove pozitivne i negativne strane, gde su, naàlost, za sada prevagnula samo ona negativna iskustva
i sa tim i}i pred Savet bezbednosti i Generalnu skup{tinu. Ujediwene nacije bi morale da kontroli{u samovoqu rukovodstva suda i
679
time bismo dokazali da Tribunal radi po principu kadija te tuì,

kadija ti sudi, jer dosada{we pravo i uporedna pravna praksa ne poznaju situaciju da su tuìla{tvo i sud u istom institucionalnom
okviru, imaju isti buyet i istu administraciju. Trebalo bi traìti
da Savet bezbednosti i Generalna skup{tina defini{u pojam komandne odgovornosti, jer je taj pojam do sada kori{}en kao ma~ protiv politi~kih protivnika, a u interesu sponzora tog suda, a nije jasno gde po~iwe taj lanac, a gde se prekida. Najdrasti~niji primer
zloupotrebe tog principa vidi se u su|ewu gospodinu Milo{evi}u,
jer prethodni procesi u kojima su pojedinci osu|eni po komandnoj
ili individualnoj odgovornosti, a nisu se pozivali na komandu i vi{i lanac, odnosno na to da su dobili komandu od Slobodana Milo{evi}a.
Tu ~iwenicu i neargumentovanost tog principa jo{ vi{e dokazuje optu`ba protiv dr Vojislava [e{eqa, koji je u periodu za koji je
optuèn bio lider opozicione politi~ke partije i nije imao nikakvu komandnu ulogu. [ta vi{e, dobrovoqci koji su u~estvovali u odbrani srpskog naroda bili su pod komandom Jugoslovenske narodne
armije, na koju Vojislav [e{eq nije mogao da ima bilo kakav komandni uticaj. Ne bi bilo te{ko u lancu saradwe sa Savetom bezbednosti i Generalnom skup{tinom Ujediwenih nacija, samo ako bismo
to hteli, dokazati nevalidnost tu`be koja tereti neke srpske lidere, jer je Tribunal po sopstvenoj izjavi poru~io optu`nice od tzv.
nevladinih organizacija u Srbiji i biv{eg reìma, da navodno optuì neke istaknute srpske li~nosti, lidera najve}e opozicione politi~ke partije dr Vojislava [e{eqa, zatim generala Lazarevi}a,
Pavkovi}a i druge. Nesporno je da mi èlimo da po{tujemo sve na{e
me|unarodne obaveze i ono {to se ti~e Ha{kog tribunala, me|utim,
to ne èlimo da radio selektivno kao prethodna pa i ova vlast koja
je optuìvala Milo{evi}a da je kriv {to je potpisao tu obavezu potpisav{i Dejtonski sporazum. Treba zatraìti da se po{tuju i ostali stavovi Dejtonskog sporazuma, iz kojih proizlazi da nikako ne mogu Milo{evi} ili Kraji{nik da budu optuèni za ratne zlo~ine u
BiH. Prvi, kao garant mira koji je potpisao Dejtonski sporazum, a
drugi kao javni funkcioner koji je izabran bez ikakvih smetwi posle
Dejtonskog sporazuma. Hag jeste realnost, ali nije nepobediv. Samo
ako svi dràvni organi odlu~e da pomognu onima koji u Hagu biju
bitku za interese srpskog naroda, moèmo da dokaèmo politi~ku
su{tinu Ha{kog tribunala i optu`bi koje imaju politi~ku, a ne
pravnu pozadinu. Verbalni delikt, na kome se zasniva optu`ba protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, zaboravqen je u Engleskoj jo{ pre
tri veka, u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama jo{ pre dva veka. Kod
nas je postojao u totalitarnom Titovom reìmu, u kome je Vojislav
[e{eq u vi{e navrata robijao zbog javno iznetih stavova, no{en
svojim principima i idealima za za{titu interesa na{eg naroda i
dràve. Bez obzira na to {to mu je odbijen zahtev da se brani sa slo680
bode, iako je tamo dobrovoqno oti{ao, upravo zbog te ~iwenice ja

koristim i ovu priliku da se obratim onima koji se nalaze na ha{kim optu`nicama, eto im dokaza da ne treba da se predaju Ha{kom
tribunalu i da ne treba dobrovoqno da idu tamo. Ovo je stav jedne
partije na kojem }emo mi, sigurno, istrajati. Koristim priliku da
pozovem sve nau~ne radnike da iskoriste svoje znawe, svoj autoritet,
da se obrate svojim kolegama u svetu i da podignu glas protiv ovakvog
jednog kvazi-suda kao {to je Ha{ki tribunal. Hvala vam.
Aleksandar Vu~i}: Gospodin Branislav Ristivojevi}, zaista mu
hvala na hrabrosti, on je mladi nau~nik, koji èli da govori. Izvolite, gospodine Ristivojevi}u.
Branislav Ristivojevi}: Uvaèna gospodo, hteo bih prvo da se zahvalim organizatoru na pozivu da u~estvujem na ovom skupu, zaista mi
je ~ast i zadovoqstvo da mogu da iznesem svoje zapaàwe u pogledu optu`nice kojom se tereti prof. [e{eq pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom, da iznesem ovde pred vama i da podelim s vama neke
nedoumice koje imam kada ~itam ovu optu`nicu.
@elim prvo da istaknem da ova optu`nica nije izuzetak i da skoro sve imaju iste mawkavosti kakvu pokazuje i ova, a sve proizlaze iz
jedne osnovne i bazi~ne pretpostavke iz vremena kada je Tribunal
osnovan, 1993. godine, a to je ~iwenica da je on osnovan bez da mu je dato pravo po kome sudi i po kojem sudi. Drugim re~ima, samim sudijama Tribunala ostavqeno je u naho|ewe da u toku samih su|ewa stvaraju pravo, kako materijalno, tako i procesno, da ga mewaju po svojim
potrebama i da ono vaì od momenta kada je promeweno pa nadaqe,
~ak i za postupke koji su u toku. Zbog svega ovoga neki osnovni instituti materijalnog krivi~nog prava pokazuju zaista neke potpuno neuobi~ajene i potpuno nenormalne, da ne kaèmo, karakteristike u
odnosu na ono {to je bilo uobi~ajeno u razvijenim unutra{wim krivi~nopravnim sistemima bilo koje zemqe na kontinentu ili u anglosaksonskom svetu.
Osnovna karakteristika, ja bih rekao, jeste da je cela optu`nica
bazirana na institutu podstrekavawa, kao obliku sau~esni{tva, odnosno, u~estvovawa u ostvarewu krivi~nog dela. Me|utim, problem
koji ima postavka podstrekavawa pred Me|unarodnim krivi~nim
tribunalom jeste ~iwenica da ne postoji neposredna veza izme|u
onih koji su podstrekavani i onog ko podstrekava, {to je zaista neophodno da bi neko morao da bude sau~esnik. Tako|e, onaj ko podstrekava i oni koji su podstrekavani moraju deliti isti oblik krivice,
odnosno isti oblik vinosti, ~ega u ovoj optu`nici ovde zaista nema.
Ja }u samo pre}i brzo preko ~etiri ili pet problema, bez da ih
elaboriram detaqe, s obzirom da smo ograni~eni vremenom. Tako|e,
rekao bih da postoji velik vremenski razmak izme|u navodnih radwi
podstrekavawa, koje je prof. [e{eq uradio, i izvr{enih krivi~nih
dela nakon toga, negde su ti vremenski razmaci optu`nice po tri,
~ak i {est meseci. Prosto je neverovatno da neko, koga je navodno
prof. [e{eq podstrekavao da izvr{i neki zlo~in, {est meseci se681
di kod ku}e, samo o tome razmi{qa, pa onda ode i ne{to uradi. @eleo
bih da ukaèm i na ~iwenicu da se kompletan vremenski okvir optu`nice, osim jednog wenog malog dela, odnosi na 1991. i 1992. godinu,
odnosno period pre osnivawa Tribunala. Zna~i, za ne{to {to je
prof. [e{eq navodno uradio pre nego {to je sami Tribunal osnovan.
Dve su grupe krivi~nih dela za koja se on tereti, a to su zlo~in
protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. Ova druga
grupa bila je zaista propisana u me|unarodnom pravu, i to jako davano, 1907. godine, ha{kim konvencijama i Kraqevina Srbija jeste bila potpisnik tih konvencija. Me|utim, zlo~ini protiv ~ove~nosti
nikada nigde u istoriji krivi~nog prava i me|unarodnog nisu bili
propisani sve do 1998. godine, do osnivawa ovog stalnog Tribunala.
Zna~i u vreme koje tretira vremenski okvir optu`nice, a to su 1991.
i 1992. godina, ta krivi~na dela nisu nigde u me|unarodnom pravu bila propisana. Tako|e, èleo bih da istaknem jo{ jednu mawkavost optu`nice, a to je da se sva ova krivi~na dela ponavqaju u sticaju, kao
da taj institut prividnog sticaja uo{te ne postoji. Zna~i, za jedan
isti ~iweni~ki opis prof. [e{eq se alternativno tereti, a vrlo je
zanimqivo ~ak i pod istim nazivima krivi~nih dela. Tako ta~ka
tri i ta~ka ~etiri, koje bi trebalo da budu razli~ite, nose isti naziv zlo~in protiv ~ove~nosti, ubistvo, pa zatim iste ~iwenice, kr{ewe zakona i obija~a ratovawa i ubistva. Ova dva krivi~na dela sasvim jasno jesu konzumirana, odnosno, kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa je kao blaè konzumirano od zlo~ina protiv ~ove~nosti. Me|utim, ova mawkavost se ponavqa. Isti odnosi izme|u ~lana 5. i ~lana
7. optu`nice, zatim ~lana 7. i ~lana 9.
Tako|e bih èleo da ukaèm na jo{ jednu zanimqivost, a to je taj
famozni zlo~ina~ki poduhvat. Hteo bih re}i da je to pravna konstrukcija koja nikada pre u istoriji nije postojala, i u samom Tribunalu nije je bilo u vreme osnivawa 1993. Tek se kasnije, negde 1996,
1997. godine, ona pojavila u nekim presudama Tribunala, zna~i, bukvalno je praksom ona uspostavqena i nikome ~ak ni u vreme osnivawa nije padalo na pamet da postoji. Za pravne konstrukcije koje su izmi{qene po pet, {est, sedam godina nakon navodno izvr{enih krivi~nih dela, te pravne konstrukcije se primewuju na ta navodna krivi~na dela. To je prakti~no jo{ jedno kr{ewe na~ela zakonistosti i
u neku ruku retroaktivna primena prava na neke doga|aje koji su se
ranije desili.
I èlim da ukaèm i na to da je optu`nica tako|e nejasna i u pogledu oblika krivice, odnosno oblika vinosti sa kojima je prof. [e{eq navodno izvr{io ova krivi~na dela. Prvo ga tereti da ih je izvr{io sa umi{qajem, pa zatim u ta~ki 7. se prebacije na ~ist nesvesni nehat, pa zatim u ta~ki 11. recimo na alternativni umi{qaj i
svesni nehat. Bukvalno u optu`nici se ne zna s kojim oblikom vinosti je prof. [e{eq ta krivi~na dela izvr{io. Evo, ja }u da postavim
pitawe. Da li je iko ikada ~uo za ratnog zlo~inca iz nehata? Moè
682
li to? Pa ne ide, naravno. Me|unarodno krivi~no pravo nehat uop{te ne poznaje, on je wemu potpuno strano i zato mi nije jasno otkud
u optu`nici uop{te ovakve konstrukcije kao {to su predvidqive
posledice ili svestan mogu}ih ishoda i tako daqe. Zaista mi je te{ko da poverujem da neko ubija i vr{i zlo~ine protiv ~ove~nosti,
istrebquje qude, a svestan je mogu}ih posledica svojih ishoda. Tako
ne{to ~ovek mora da ho}e ili ne}e. Zavr{io bih ovo svoje izlagawe,
nadam se da nisam uzeo puno vremena i ostalim govornicima, re~ima
~uvenog francuskog dràvnika @orà Klemansoa. On je rekao povodom su|ewa za ratne zlo~ine, koja su se odràvala posle Prvog svetskog rata, da vojna pravda ima veze sa pravnom koliko vojna limena
banda sa simfonijskim orkestrom. Hvala vam.
Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu Ristivojevi}u. Prof. dr
Ivan ûkalovi}, prof. dr Milan Petrovi}, prof. dr Drago Panti}.
Ja vas samo jo{ jedanput molim, vodite raùna o vremenu.
Prof. dr Ivan ûkalovi}: Uvaèno predsedni{tvo, koleginice
i kolege, dragi prijateqi, besmislenost optu`nice protiv kolege
Vojislava [e{eqa nije me iznenadila, jer kad sam prvi put u svojstvu
ve{taka odbrane u~estvovao u radu Ha{kog tribunala, u slu~aju
Slavka Dokmanovi}a, i kada sam video da je ~ovek optuèn zato {to
je kao biv{i gradona~elnik Vukovara mo`da mogao da spre~i zlo~ine na Ov~ari, a da to nije u~inio, time je po~inio ratne zlo~ine, ne~iwewem, bilo mi je jasno da se radi o jednoj antisrpskoj instituciji. Posle bombardovawa 1999. godine, 15 najpoznatijih imena iz me|unarodnog javnog prava pokrenulo je pitawe odgovornosti lidera NATO-a za bombardovawe Jugoslavije. Na 44 strane Tuìla{tvo je objasnilo da nema zlo~ina u bombarodvawu, ali su ovih 15 imena insistirali na nekoliko zna~ajnih zlo~ina izme|u kojih su bili najpoznatiji bombardovawe Televizije Beograd, i da se daqe na tome ne zadràvamo, mosta na Grdelici, odnosno, putni~kog voza u kome je stradalo
vi{e od 50 qudi. Zahtevali su odgovornost, ako nikoga drugoga, onda
bar pilota koji je izvr{io bombardovawe. Tuìla{tvo je odgovorilo da nema zlo~ina, a poznato je da je voz bombardovan dva puta sa po
dve rakete. U obrazloèwu je stajalo voz je bombardovan sa dve rakete i pilot je veoma kasno video da voz nailazi na most i nije mogao
da spre~i daqe bombardovawe. Me|utim, postavilo se pitawe zbog
~ega je napravio krug pa ispalio jo{ dve rakete. Odgovoreno je da je
to zbog toga {to je video oblak dima, ali po{to je kraj mosta izgledao neo{te}eno on je ispalio jo{ dve rakete u pravcu kraja mosta i
zamislite voz je naleteo na te dve rakete i tu nema zlo~ina.
Na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, ako se se}ate kada je svedo~ila Albanka iz kolone izbeglica kod sela Meje, gde je poginulo nekoliko desetina albanskih izbeglica, ona je tvrdila da je jasno videla
oznake Jugoslovenske narodne armije na avionima i da su jugoslovenski avioni izvr{ili bombardovawe. A op{te je poznato da je bombardovawe izvr{io NATO, a to je NATO ina~e i priznao. Vidite, u
683
slu~aju kolege [e{eqa ne postoji nijedna me|unarodna konvencija

koja nije prekr{ena. A kada je prof. [e{eq skrenuo pa`wu svetskoj
javnosti na malverzacije i zloupotrebe u sudu od strane samih slu`benika, wemu je zabrawena komunikacija. Pri tome su na najgrubqi
na~in prekt{ene sve relevantne konvencije, ukqu~uju}i i konvencije o pravima deteta na neometanu komunikaciju sa oba roditeqa.
Evropski sud za qudska prava u Strazburu po hitnom postupku stavqa
ovakve slu~ajeve i daje im prioritet. Me|utim, u ovom slu~aju se niko nije oglasio. Zatim, pravo kolege [e{eqa na odbranu na najgrubqi na~in je zloupotrebqeno i vidite, sada postoji tendencija da mu
se nametne neki branilac u pripravnosti. Komitet za qudska prava
je istakao u nekoliko slu~ajeva, recimo, Estrela protiv Urugvaja,
gde je skrenuo pa`wu da se radi o najgrubqim kr{ewima qudskih prava onda kada se optuènom name}u branioci, a to je poznato bilo samo u diktatorskim reìmima Latinske Amerike. Imate jo{ ~itav
niz konvencija na kojima se ne bih zadràvao, ali jedno pitawe koje
ostaje na kraju. Za{to ba{ protiv Srba i za{to ba{ mi? Vidite, nijedna spoqna politika ni{ta ne uradi u svetu dok ne napravi solidnu nau~nu osnovu. Ja }u vam sad citirati jednog poznatog ameri~kog
teoreti~ara [varcenegera koji kaè ovako, ne glumca, nego teoreti~ara, on kaè ovako: Postoje nacije koje mere svoju vrednost prema
vrednosti svoje istorije, te nacije treba nau~iti pameti. Trpqewe je
dobar u~iteq kako bi prekinuli sa pro{lo{}u i prihvatili nove
vrednosti koje }e im biti nametnute.
Vidite, mo`da bi mi, Srbi, kakvi jesmo, skloni novatorijama i
zaborivili da smo Srbi da nije ovakvih herojskih primera kao {to
je kolega Vojislav [e{eq koji nas opomiwu da ne zaboravimo tradiciju.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima prof. dr Milan Petrovi}, zamolio
bih prof. dr Dragu Panti}a da se pripremi, zatim istori~ara \or|a Srbulovi}a.
Prof. dr Milan Petrovi}: Po{tovano predsedni{tvo, dame i
gospodo, ja bih hteo prvo da ~estitam Srpskoj radikalnoj stranci na
ovako uspe{no organizovanom, veli~anstvenom skupu i to upravo u
Beogradu gde srpstvo sve mawe ima pristupa i gde oni koji su protiv
Srba vode, naàlost, glavnu re~, nadam se ne i uvek.
Razmi{qao sam o ~emu bih govorio na ovom uglednom skupu. Naàlost, ne}u mo}i da kaèm sve {to sam èleo, ali bih istakao ovo,
i u pisanom sastavu to }u podvu}i, mo`da i kao naslov svog priloga,
a to je da bi ovaj skup mogao da se zove ne samo pravni i politi~ki
aspekti optu`nice Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava
[e{eqa nego i pravni, politi~ki i moralni aspekti. Pazite, celo
ovo vreme okre}emo se uveliko oko morala, jer la` i nepravda, koju
~ini taj Ha{ki tribunal, svima nam padaju u o~i i to nas najvi{e boli i poga|a. Svi znamo da Vojislav [e{eq nije kriv, a da }e on da bude tretiran kao krivac, i ve} sada biva tretiran kao krivac, namewu684
je mu se vi{egodi{wi pritvor pre nego {to uop{te po~ne su|ewe

protiv wega, {to nema ni u jednom pozitivnom pravu. Postoje ograni~ewa do kog vremena moè optu`nica da se podigne i po~ne su|ewe. Ovoga, pred ovim nazovi sudom, uo{te nema.
Postoje razli~ita gledi{ta o tome {ta je me|unarodno pravo,
ona su danas prili~no neodre|ena. Me|utim, sve do Prvog svetskog
rata postojao je stav da je me|unarodno pravo u stvari me|unarodni
moral, i mislim da bi to shvatawe trebalo sadràti da je me|unarodno pravo legitimno samo ukoliko je u pitawu me|unarodni moral.
Ukoliko prekora~i granice me|unarodnog morala ono vi{e nije pravo, to je nepravo, to je antipravo. To i mene navodi da budem protiv
globalizma, jer taj globalizam koji nam se sprema i name}e jeste institucionalizovani nemoral, institucionalizovana nepravda. U
ovoj zemqi se jedino Srpska radikalna stranka bori protiv globalizma i ~ini se da je ona jedina slamka za koju mogu da se uhvate svi oni
koji su za pravdu u me|unarodnim odnosima i stalno se se}am one
Kantove misli, velikog filozofa Kanta, koji je rekao kad ne bi bilo pravde, to jest morala na zemqi, ne bi imalo smisla ìveti na woj.
Sve to shvatawe da je me|unarodno pravo me|unarodi moral, jo{ se
ose}alo i u vreme izme|u Prvog i Drugog svetskog rata, pa je dru{tvo
naroda, koje je u mnogo ~emu bilo boqe od sada{wih Ujediwenih nacija, prestalo da funkcioni{e kada nije moglo da obuzda italijansku
agresiju, agresiju fa{isti~ke Italije protiv Etiopije. Qudi su jednostavno videli da nemaju {ta tu da rade. Me|utim, ono {to je stra{no, {to poga|a ~oveka kome je do morala, jeste to da Ujediwene nacije trpe da Sjediwene Ameri~ke Dràve stalno kr{e Povequ Ujediwenih nacija, da se ismevaju Ujediwenim nacijama ili da to dru{tvo nema snage da kaè sebi pa mi smo dovoqno uradili, ako ne moèmo ni{ta da u~inimo protiv Sjediwenih Ameri~kih Dràva, hajde da idemo ku}i. To oni nisu u stawu da urade.
S tim u vezi, dodao bih jo{ samo ovo, ni optu`nica protiv prof.
dr Vojislava [e{eqa, kao i drugih srpskih suàwa nema nikakvo
pravno utemeqewe, jer je Ha{ki tribunal vrhunac me|unarodnog nemorala, me|unarodnog antiprava. Ja bih samo rekao kakvo je bilo moje mi{qewe kada je izbio sukob na teritoriji Bosne i Hercegovine
i Republike Srpske Krajine. Za mene je to bio tre}i srpski ustanak.
Dakle, nikakva agresija, nego borba srpskog naroda, pre svega, protiv
wegovih budu}ih uni{titeqa, onih koji se spremaju da ga uni{te. I
mislim da zato Vojislav [e{eq, Slobodan Milo{evi} i svi drugi
koji se nalaze na Ha{kom tribunalu jesu najve}i i najbliì sledbenici Kara|or|a i svih na{ih junaka. Tako treba da ih tretiramo i na
taj na~in da razmi{qamo, a da Ha{kom tribunalu poèlimo, jeste on
realnost, ali i besno ku~e je realnost, pa se treba tako boriti protiv wega, da mu poèlimo da {to pre stavi katanac na svoja vrata i
nestane. Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima prof. dr Drago Panti}, neka se pripreme \or|e Srbulovi}, dr Mom~ilo Suboti}, gospodin Boda Mar685
kovi}. Samo bih, naravno, sve jo{ jedanput zamolio za po{tovawe

vremena i preostalih govornika. Izvolite profesore.
Prof. Drago Panti}: Dozvolite da se, pre nego {to pro~itam
ovaj kra}i tekst, zahvalim Srpskoj radikalnoj stranci {to je priredila tolikim patriotama ovaj uìtak i ovaj dan nade u opstanak ovog
naroda.
Pre nego {to kaèm ne{to na temu impresije o slu~aju Ha{ki
tribunal, dozvolite da vam sao{tim moj utisak. Kada sam dobio {est
[e{eqevih kwiga zakqu~io sam da je to impresivna [e{eqeva antiha{ka biblioteka, koja }e biti riznica za budu}e istraìva~e,
borce i patriote, budu}e pobednike da svim onima koji stoje iza Ha{kog tribunala i ispod i tako daqe. Smatram da je [e{eqeva strategija, strategija Srpske radikalne stranke i onih koji sli~no misle, sasvim ispravna i humanisti~ka, kwigom protiv bombi i laì, a
danas ovde naukom protiv zla. Hteo bih da kaèm da je ovaj nau~ni
skup sabor patriota, saborskih intelektualaca pravdoqubive vokacije, gra|ana koji se zabrinuti udruùju u tragawima za ~asnim i uspravnim putem u budu}nost i evropske integracije. Sve pohvale Srpskoj radikalnoj stranci za ideju i organizaciju ovog doga|aja od {ireg nacionalnog zna~aja, na kome se pod nau~nu lupu stru~waka raznih profila stavqa kontroverzni i montirani politi~ki Tribunal u Hagu i optu`nica protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Za ovu
priliku èlim da saop{tim neka razmi{qawa i refleksije o fenomenu me|unarodnog poraza prava koji se zove Ha{ki tribunal. Ovo je
moj skromni prilog otporu nepravdi, koja je projektovana protiv Srbije u Americi i Evropi. @elim da iznesem nekoliko stavova o ovom
pitawu. Neophodno je naglasiti da su danas ha{ko i kosmetsko sudili{te i bojili{te nacionalni patriotski izazov, poziv i ispit rodoqubivim snagama na ovom sudbonosnom raskr{}u na{eg naroda. Na
ha{koj optuèni~koj klupi i u ha{kim dosijeima je ceo na{ narod
kome se sudi za rodoqube, slobodoqubqe, miroqubivost, pravdoqubivost. Hag je u punom smislu politi~ki teatar apsurda, reìja nepravde, me|unarodnog licemerja i surove tranzicije. Moè se postaviti hiqadu pitawa paradoska u Hagu, pa i na{oj oficijelnoj politici koja podràva, ili mora da podràva, skalameriju koja se zove
Ha{ki tribunal. Postavqa se pitawe koji su to kriterijumi za ocenu nivoa saradwe i nesaradwe sa Tribunalom. Dokle }e Va{ington na
mig Karle del Ponte i drugih goni~a na{eg naroda, saradwu na{e zemqe progla{avati nedovoqnom. Zar ovaj narod ne moè da se hrani
svojim radom, sa svojih wiva i iz fabrika, ve} prodajom i predajom
demokratski biranih predstavnika i generala, koji su po Ustavu obavqali dràvni~ke i patriotske du`nosti? Zar treba da u|emo u
Partnerstvo za mir sa onima koji su do ju~e ru{ili mir, stvarali pakao 1999. godine iznad na{ih glava? Krivci su za hiqade pobijenih,
rawenih, bolesnih koje su ostavili posle pohoda Milosrdnog an|ela. Kada }e se postaviti pitawe delovawe ministra Vuka Dra{kovi}a protiv nacionalnih interesa, ili pozvati na odgovornost pot686
presednik Vlade Miroqub Labus za izjavu citiram: Hag je jedini

na~in da se gra|anima Srbije obezbedi boqi ìvot. Na ovom veoma
zna~ajnom saboru patriota moramo skrenuti pa`wu na zloupotrebu
nau~ne metodologije u korist interesa neprijateqa srpskog naroda i
wegove budu}nosti. Re~ je o famoznim i profanim istraìvawima
javnih mwewa koja se ~esto naru~uju i dobro pla}aju i u Crnoj Gori i
u Srbiji. Prema pisawu Ve~erwih novosti, od 17. januara, navode
se, verovatno naru~eni, i ovi podaci. Za ulazak u Evropsku uniju ~ak
je 70 odsto gra|ana. Sli~no laè i Milo \ukanovi} u svojim opcijama. Za izru~ewe optuènih Hagu je ~ak 35 odsto, a samo 29 odsto je
protiv izru~ewa. I deca znaju da je to la`, me|utim, manipulacija
gra|anima, ispirawe mozga od strane kvazi-spasiteqa na{eg naroda,
tranzicionih skutono{a i profitera takozvanog demokratskog bloka dobila je opasne razmere. Prodavci tranzicione magle su zaposeli mnoge strana~ke buvqake pqa~kaju}i narod, grabe}i {to se oteti
moè.
Optu`nica protiv Vojislava [e{eqa, kao i ona protiv Slobodana Milo{evi}a i drugih na{ih rodoquba, dobrim delom je korisna
za nacionalnu strategiju obelodawivawa istine o doga|ajima u protekloj deceniji, dve, jer [e{eq Pelegi}evski brani Srbiju i Srbe,
kao {to je to u svoje vreme ~inio veliki srpski tribun Vasa Pelagi}. [e{eq je su|ewe wemu preokrenuo u su|ewe politi~kom sudu
koji se zove Ha{ki tribunal. Vojislav [e{eq se, koliko tu|om, toliko i svojom zaslugom, javqa kao uzor patriote i junaka u nevremenu, kada scenario globalizacije bri{e iz politi~kog àrgona pojam
patriotizam i name}e podani{tvo i srbootpadni{tvo. On je demonstrirao ne samo velike sposobnosti u odbrani sebe i Srbije od va{ingtonskoha{ke harange, ve} je pokazao vrhunske domete u polemici, besedni~kom ume}u, poznavawu temeqnih istorijskih i politi~kih tokova. Wegova odbrana je katedra patriotizma i slobodoumqa,
velika opomena svim slugama tu|ina koji pozdravqaju iznu|enu predaju srpskih najvi{ih rukovodilaca i generala. Ponavqam, pozdravqaju predstavnici vlade predaju na{ih generala ili predsednika
koji su branili svoj narod, branili na{e ìvote.
I na kraju, ako Hag ne bude hranio srbijansku nedu`nu sirotiwu,
onda je to kraj istorije na ovim prostorima, zlo~in prema ro|enoj i
nero|enoj deci roda na{eg. Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Hvala prof. Panti}u, re~ ima \or|e Srbulovi}, neka se pripremi dr Mom~ilo Suboti}. Izvolite.
\or|e Srbulovi}: Gospodo predsedavaju}i, dame i gospodo, dragi
prijateqi, uvaèna gospo|o [e{eq, i ja se zahvaqujem organizatorima na ovom impresivnom skupu {to su me udostojili da se danas vama obratim, jer }u govotiti ne samo kao istori~ar, ve} kao predsednik Izvr{nog odbora Srpskog narodnog pokreta Svetozar Mileti},
organizacije koja je nebrojeno puta jasno i glasno, i to javno i davno,
rekla {ta misli o toj kvazi-sudskoj instituciji kakav je Ha{ki tribunal, a o li~nostima akademika âv{kog, Kresti}a, Popova, drugih
687
profesora, Smiqe Avramov, ne bih ni da govorim. To su ~elni qudi

na{eg pokreta i dobro je poznat wihov doprinos borbi na{ih optuènika pred Ha{kim tribunalom za slobodu. Kao istori~ar, nisam
mogao da ne primetim neke istorijske komponente u ovoj optu`nici,
da iz wih izvu~em odre|ene istorijske paralele sa nekim drugim situacijama i da se to na neki na~in ilustruje i primerima.
Ovaj proces koji se u Hagu vodi protiv dr Vojislava [e{eqa i
tekst optu`nice je, kako i sami pravnici kaù, veoma nebulozan, nepismen i ne drì vodu {to bi rekao na{ narod, jer je optuèn za verbalni delikt, odnosno za propagirawe ideje nacionalne dràve i
konstituisawa srpske nacije. Ja bih citirao samo ovaj deo li~na i
krivi~na odgovornost, ~lan 7 (1) Statuta Tribunala, ta~ka 5 kori{}ewem re~i podsticawe tu`ba tereti optuènog Vojislava [e{eqa da je svojim govorima, komunikacijom (izlagawima), delima
i/ili propustima doprineo pri odlu~ivawu po~inilaca da po~ine
odre|ene zlo~ine.
Ovo je jedinstveni slu~aj da neko odgovara za propagandu. S obzirom da se ovaj sud nama nenaklowenima, nama Srbima nesklonim medijima, preko predstavnika raznih doma}ih nevladinih organizacija,
raznih gra|anskih, seoskih saveza i sli~nih organizacija ~esto poredi sa nirnber{kim, pa se kaè kako je Nema~ka pro{la kroz Nirnberg pa je postala rajska zemqa, tako mi moramo da pro|emo kroz
Hag da bismo postali demokratska i prosperitetna dràva. Bilo bi
dobro da se vidi da li je nekada neko u Beogradu odgovarao za propagandu. Gebels sigurno nije, ali nije ni niko drugi. Dakle, Vojislav
[e{eq bi trebalo da ponese krivicu koja je mnogo ve}a od krivice,
propagande i propagandista koju je imala i nacisti~ka Nema~ka. Paralele se daqe name}u, malo, malo pa je neki general odgovoran za
bombardovawe Dubrovnika, bombardovawe Sarajeva, bombardovawe
ovog i onog, a kad se zna da je tu i na~elnik General{taba, general Ojdani}, gotovo je izvesno da }e oni odigrati onu ulogu koja u Nirnbergu nije odigrana, ako se zna koju su ulogu namenili Slobodanu Milo{evi}u. On, naravno, treba da ponese krivicu ve}u od one koju je nosio Adolf Hitler koji nije ni odgovarao u Nirnbergu. Namera, nakon svega ovoga, jeste da se pokaè kako su srpski lideri, koji su vodili ovu zemqu od 1990. do 2000. godine, mnogo gori od svih nacisti~kih lidera, a kako su Srbi kao narod najkrvolo~nija pojava na planeti zemqi od praistorije do danas, i posledice koje iz toga treba da
proisteknu. Ono {to pretekne od Srbije, a wima je i ova Srbija velika, izgleda da im je svaka Srbija velika, ono {to pretekne od Srbije bi}e u skladu sa sudbinom koju je doìvela Nema~ka 1945. godine, podeqena u ~etiri okupacione zone, a ìvot u takvim uslovima
bi}e nemogu} zbog ogromne ratne od{tete koju treba pla}ati svima
onima koji na|u za shodno da nas tuè za ratnu od{tetu. Naravno, sve
je ovde besmisleno pa su i ove parole besmislene, ali namera Tuìla{tva i namera onoga ko vu~e konce u pozadini ovog suda jeste da se
ovakvim pokaù, mada, za razliku od Hitlerove Nema~ke, Srbi rato688
ve devedesetih godina 20. veka nisu vodili na tu|oj teritoriji nego

na svojoj.
Proces razlagawa dràve polako je ve} zapo~eo i u Crnoj Gori i
u Republici Srpskoj, i kako kaù na jugu Srbije, u stvari na Kosovu
i Metohiji. Sve je to mawe vi{e poznato, ali budu}i da dolazim iz
Novog Sada, iz Vojvodine, bilo bi dobro da se vidi kako to ide i u severnoj srpskoj pokrajini, i to podsticano od onih koji su nosioci
vlasti u proteklih ~etiri ili pet godina, a to je, dakle, od Skup{tine Vojvodine i wenih ~elnih qudi.
Sigurno vam je poznato kako je prethodni saziv Skup{tine Vojvodine doneo jedan predlog osnovnog zakona, u stvari nepisanog ustava Vojvodine, mnogo je govoreno o tome, taj predlog je trenutno obustavqen, {ta }e daqi biti sa wim jo{ se ne zna. Mislim da ~ekaju povoqan trenutak da ga ponovo aktiviraju. Malo se ko udubqivao u pitawe za{to je u tom gorwem domu, domu nacionalne zajednice, predvi|eno da Srbi budu zastupqeni sa 33 posto, a ne recimo sa dva posto
ili sa 75 posto, koliko ih ima. Analiziraju}i to, traè}i razloge
ba{ tom broju, moè da se vidi da je 33 posto Srba bilo na prostoru
Ba~ke, Banata, Barawe i Srema po~etkom oktobra 1944. godine. Dakle, posle svih onih ma|arskih, nema~kih i usta{kohrvatskih pokoqa nad srpskim narodom i to je ono {to ovi tretiraju kao podno{qivo na prostoru ovih oblasti, u Banatu, Ba~koj, Barawi i Sremu 33
posto. Skup{tina Vojvodine je usvojila i grb Vojvodine, i sad se vode polemike da li treba ili ne treba, niko su{tinski nije u{ao u
problematiku {ta on u stvari predstavqa. On predstavqa tri ugarske ùpanije, tako da je Skup{tina Vojvodine rekla da u stvari Vojvodina i ne postoji, ve} da wenu teritoriju ~ine tri ma|arske ùpanije. Sada se ~ude kada im dolaze organizacije koje traè reviziju
trijanova, sada se ~ude zbog sve ove halabuke koja dolazi iz Ma|arske,
sami su otvorili tu veliku Pandorinu kutiju zla i iz toga se na sve
mogu}e na~ine treba vaditi.
Skup{tina Vojvodine je nacionalnim savetima nacionalnih zajednica predala na upravqawe sva javna glasila ~iji je ona bila osniva~. Jeduno Srbi, koji nemaju svoju nacionalnu organizaciju i nemaju
svoje nacionalne savete, nisu dobili ni{ta. Konkretno, jedini zastupnik srpskih nacionalnih interesa u Vojvodini do ju~e je bio Nenad ânak, a danas je to Bojan Kostre{, wegov partijski kolega. Svi
smo, naravno, zaboravili na ovo {to se desilo u Temerinu iako je
pro{lo samo nekoliko meseci.
I na kraju, ali svakako ne i posledwe, odvija se i proces pokr{tavawa pravoslavnog srpskog ìvqa. Naime, ja sam ovde doneo dva
izvoda iz mati~nih kwiga ro|enih, jedan je izdat 22. jula 2004. godine, drugi 28. juna 2004. godine. Re~ je o osobama koje su ro|eni kao Srbi i pravoslavci u Ba~koj za vreme Drugog svetskog rata, oni su tada
morali da budu kr{teni ma|arskim imenima i prezimenima, a ova dràva je posle rata donela zakon kojim je sva pravna akta doneta za
vreme okupacije proglasila ni{tavnim. Pa evo, 22. jula 2004. godine,
689
gospo|a koja se zove Miroslava Pribi{el, ponovo je progla{ena

Frederikom, wen otac Mihajlo Mihaqen, a majka Sofija je postala
@ofija. Isto se de{ava i sa Milanom Vukosavqevim, koji je ro|en
23. aprila 1941. godine, koji je dobio silne apostrofe, ipsilone i
ostale oznake. Tako opada broj srpskog ìvqa, raste broj dràvqana
Ma|arske, gde su vladali Nemci opada broj srpskog ìvqa, raste broj
dràvqana Nema~ke, a u Sremu, naravno, raste broj hrvatskog katoli~kog ìvqa. Zbog toga su pred nama dva va`na zadatka koja su me|usobno povezana. Jedan je da i daqe nastavimo da branimo sve na{e optuènike koji su u Hagu, i da ne dozvolimo vi{e nikome da bude isporu~en ili da ode dobrovoqno u Hag. To je prvo i osnovno, a drugo i
osnovno je da nastavimo zapo~eti proces konstituisawa nacije i dràve. Ta dva zadatka se ne mogu izdvajati, ona su me|usobno povezana,
jedan i drugi uslovqavaju na{u budu}nost, budu}nost na{e dràve i
budu}nost na{e dece. Ja se iskreno nadam da }emo u oba uspeti, hvala
vam.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima dr Mom~ilo Suboti}, neka se pripreme gospodin Boda Markovi} i gospodin Ranko \inovi}.
Dr Mom~ilo Suboti}: Po{tovano radno predsedni{tvo, dame i
gospodo, pretpostavqam da sam posledwi u~esnik, pa imam neograni~eno vreme. Naravno, {alim se. Ovaj moj prilog je koncipiran na nekih 12 strana i nosi naslov Selektivan pristup pravu na samoopredeqewe, secesija u reìji velikih sila. Ja }u zbog vremena, a i zbog
u~esnika koji slede pro~itati samo prvi i posledwi pasus.
Aleksandar Vu~i}: Oprostite, molim vas, gospodine Suboti}u,
samo bih zamolio sve prisutne, zaista vam hvala na izuzetnoj pa`wi
i strpqewu ako moète jo{ dva ili tri sata da iskqu~ite mobilne
telefone, jer znam koliko dekoncentri{e svakog govornika, a govornike da po{tuju vreme preostalih govornika. Oprostite, gospodine
Suboti}u.
Dr Mom~ilo Suboti}: Imam veliku ~ast i zadovoqstvo da mogu
da pozdravim ovaj impresivan skup koji predstavqa manifestaciju
nemirewa sa ~iwenicom da svetski mo}nici hapse i tamni~e najvi|enije srpske predvodnike, èle}i da iskorne svaku srpsku misao i ideju. I sad je pasus koji sledi na kraju ovog teksta od 12 strana. Nalazimo se u geopoliti~kom poloàju kao u vreme Berlinskog kongresa.
Srbija i Crna Gora su nezavisne ili pred nezavisno{}u. Srbi u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom okupacijom, Srbi na Kosovu,
tako|e pod okupacijom, samo su se, dakle, promenili me|unarodni akteri, okupatori, odnosno, kako je govorio Jovan Cviji} Srbija je opkoqena zemqa, a Srbi uhap{en narod. Ha{ki trubinal, o~igledno,
ima za ciq da kazni gotovo celokupno srpsko vojnopoliti~ko rukovodstvo u svim srpskim zemqama, jer je ono, u skladu sa me|unarodnim
pravom, branilo svoje legitimne te`we opiru}i se razbijawu i okupaciji sopstvene dràve. Ciq takozvanog Tribunala je da kazni i iskoreni srpsku ideju, ideju da se na spstvenom prostoru obrazuje i brani svoja dràva. Ili, kako je to rekao jedan nema~ki poslanik u vre690
me aneksione krize 1908, 1909. godine, to je aktuelno i danas, a glasi: Jedna je stvar sigurna, srpski narod se nikada ne}e odre}i svoje
dràvne ideje i budu}nosti. Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Hvala i vama. Re~ ima, pa mogu slobodno da
kaèm da se ne naquti gospodin Boda Markovi}, izvolite gospodine
Markovi}u, jedan od najpoznatijih beogradskih intelektualaca. Kod
wega se okupqaju mnogi koji su svojevremeno druga~ije mislili ili
srpski mislili, za wim ide gospodin Ranko \inovi}. Izvolite gospodine Markovi}u.
Boda Markovi}: Ja nisam ni politi~ar, ni politi~ki analiti~ar, ni mnogo {to{ta {to je ovde re~eno, istori~ar, ja sam deda. I
Vojislav [e{eq je deda kome ne daju da se igra sa svojim unucima i
to treba da znamo i da zapamtimo. To je zlo~in. Ja sam tako|e Beogra|anin, ro|en sam tu, kao i moji i tako daqe. Me|utim, nikada nisam
smatrao da je to posebna privilegija, jer su Beogra|ani oni koji vole Beograd, a ne oni koji su se ru rodili. To je su{tina. Vojislav [e{eq je preko Zemuna voleo Beograd i omogu}io svima onima koji su
do{li, jer svi koji su do{li u Beograd u svom zavi~aju voleli su Beograd, a kada su do{li ovde oni su po~eli i da ga mrze, jer se Beograd,
ta intelektualna spla~ina koja ide od Prvog svetskog rata do dana
dana{weg, i ~iji potomci danas vladaju Beogradom, uvek ostrvqivala na Beogra|ane. To se vidi po, na primer, primeru Zemuna. [ta se
desilo Zemunu? Tamo je dobijeno nekoliko stotina stanova za na{e
izbeglice, jer oni su u svom zavi~aju voleli Beograd i [e{eq nije
izdao u Zemunu Begrad. Naprotiv, on je tim qudima omogu}io da i daqe vole i veruju u Beograd, ne kao u drugim op{tinama. Zemunci, ako
ste tu, recite, potvrdite. Zna~i, on je Beogra|anin, Srbin pre svega,
jer moram jo{ stvari da kaèm vi znate da u du{evnim bolnicama
imate ê Gevaru, Napoleona, da imate i ovih lica koliko ho}ete u
posledwe vreme, ali imate ih javno, i imate ove koji su u slobodnom
prostoru bolesnici, koji se nazivaju demokratama.
Vi znate jednu stvar, da je demoktatija stra{no opasna, jer wu govore neki qudi srpskim jezikom. Srpski jezik i ro|ewe ovde wima
sluè da se samo {to vi{e prikriju, sakriju i da nas obmanu, da nas
dovedu do nekakve klanice ili nekog poloàja gde smo mi za ne{to
krivi, a nemamo pojma za {ta smo krivi. To je slu~aj i sa [e{eqem.
Ti koji govore srpski jezik samo se sluè wime da bi {to vi{e orobili i ocrnili ovaj narod. Me|utim, ovih {est kwiga [e{eqevih,
uskoro }e biti istorijska Biblija za one koji ho}e da brane Srbiju i
koji su Srbi. Kad ih budete videli, pro~itali ili uzeli neke delove,
vama }e to biti mnogo jasnije, jer mi nemamo takvu vrstu mogu}nosti
da iskaèmo to {to je on stvarno, po meni, na jedan nevi|en na~in,
mislim skoro apostolski, profesorski, proro~ki video, otkrio i
razotkrio.
Za mene su sve ène na ovom svetu lepe. Verujte. Ja ne znam ru`nu
ènu. Ali, Karla del Ponte, Biserko, Madlen Olbrajt, onda Kandi}ka, wihova lepota se ne vidi od wihovog zla. One su toliko zle da mi
691
ne moèmo da sagledamo wihovu lepotu. I kao {to se kaè u Juliju

Cezaru A Brut je ~astan ~ovek, tako mi ne moèmo da vidimo lepotu tih dama u crnom, zelenom, ta~kastom, {arenom i nije va`no ~emu.
Jer ispred wih ide, to je neverovatno, vow smrti, vow poùdnosti i
vow besmisla. Tako da, naàlost, one su same krive {to su sakrile
svoju lepotu. Po{to sam rekao na po~etku da imam neke unuke, jedan
se zove Bogdan, a ova mala se zove Varvara, od dva varvara jedna Varvara. Ja imam odre|en strah za wih. Za{to? Da ih demokrate, ove iz
slobodnog prostora, ne prodaju u belo robqe, jer su to po~eli sa srpskim narodom. Ali, verujte mi jednu stvar, ja nisam u radikalima pa
sam ovde, ne mogu da budem u radikalima kad sam najradikalniji i to
}ete videti na kraju.
Naime, imam sigurnost da }e mi deca, potomci biti sigurni,
sre}ni, radosni i nasmejani, jer radost je najve}a stvar na svetu, ako
ih bude ~uvala radikalska partija i ako [e{eq bude deda wima, ali
ja to kaèm iskreno. Neko sa ove govornice re~e: Au, ala }e ovo da
mi {kodi. Znate, ta spla~ina intelektualna beogradska, koja je u raznim nevladinim organizacijama i kako se sve zove oni balavci, kao
lipicaneri, iz tog nekog ha{kog lobija, koji do|u da govore na televiziji, kao ovaj âvi}, koji je rekao te ovoliko `rtava, te onoliko, i
tako daqe. Naravno, sve je to la`. Dolazi Karla ovde, a oni joj qube
ruku, se}ate se onoga {to je poqubio Madlenki ruku, mogao je i nogu,
{ta ja znam. Jedna stvar je vrlo opasna, ta na{a podvornost.
Aleksandar Vu~i}: Samo vreme, gospodine Markovi}u, izvinite.
Boda Markovi}: Odmah. Zato sam rekao da je kraj. Ta na{a podvornost je stra{no opasna, jer koliko damo drugima tog ne~a{}a i
be{~a{}a toliko je nama od ~asti i svega ovoga oduzeto. Hvala vam.
Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu Markovi}u, re~ ima gospodin Ranko \inovi}, jedan od qudi koji dolaze sa najugorènijeg dela
na{e teritorije danas, ja sam ga video jutros ali, a tu je evo, izviwavam se, molio bih da se pripreme Goran Petronijevi} advokat, i Dragoqub Toma{evi} advokat. Izvolite gospodine \inovi}i.
Ranko \inovi}: Bra}o i sestre, pomaè Bog, ovako jutros negde
oko {est sati jedna mala ekipa Srba do{la je sa Kosova i Metohije,
zapravo pro{li smo Kosovsku Mitrovicu, Pri{tinu, Mali{evo,
Orahovac, Veliku Ho~u i zavr{ili sino} na bdewu u manastiru Visoki De~ani. I jo{ jednom sam se nebrojeno puta uvero za{to je u Metohiji sunce i u januaru, a za{to je i u sred leta magla u Londonu. Ali,
ja ho}u ovde da kaèm istinu o ìvotu Srba na Kosovu i Metohiji koji ìve u jednoj drugoj vrsti kazamata, isto tako ha{kog. Preksino}
sam banuo u Orahovac u devet sati uve~e, koji je u totalnom mraku i
sreo grupu Srba, wih osmoro, koji {etaju na pre~niku slobodnog kretawa 100 sa 200 metara. Pitao sam {ta radite, bra}o, ovde. [etamo, jedino po mraku snajperi nas ne vide. Sloboda Srba sa Kosova i
Metohije, zapravo Orahovca je 100 sa 200 metara. Ve} je {esta godina
kako oni svoje upokojene sahrawuju u dvori{tu crvke, jer je grobqe
progla{eno za OVK posed. Ina~e, Orahovac je u procentualnom smi692
slu najstradalije srpsko mesto u odnosu na broj Srba koji je tamo ìveo, a vezano za broj Srba koji je ubijen, otet i kojima se ne zna trag.
\akovica je najbombardovaniji grad na svetu, i u ime tih Srba èlim
ovde sve da vas pozdravim i prenesem pozdrave svim zatvorenicima u
[eveningenu, da ovi Srbi na Kosovu i Metohiji, u drugoj vrsti Haga
istrajavaju i da oni u [eveningenu izdrè u ime svih nas. I kratko
}u re}i, jer nisam imao vremena da se spremam. Vrlo kratko, {tede}i vreme ispri~a}u kratku pri~u o dvojici najve}ih goni~a hri{}ana. Dobropoznati Neron u dana{wem vremenu Bil Klinton, mazao je
hri{}ane katranom i spaqivao ih. Dobropoznati Neron dana{weg
vremena, Bil Klinton i wegova deca, bombardovali su sami Albance
i za to optuìli Srbe, kao {to je i sam Neron zapalio Rim, a potom
optuìo Srbe. Dobropoznati Kajafa, malopomiwan u na{em dru{tvu, nije ni{ta drugo do Madlen Olbrajt, a Kajafa je, kao {to znate, bio glani tuìlac protiv Hrista, klevetnik i veliki goni~ hri{}ana. Samo }u re}i kako su skon~ali i to }e biti dovoqno za sve
wih. Kada je Kajafa preminuo, ni zemqa ni voda nisu primali wegovo telo, uvek su ga izbacili na povr{inu, skon~ao je u jednoj pe{teri. Neron je sam sebe posekao ma~em. I Bil Klinton i Madlen Olbrajt dele sudbinu Nerona i Kajafe. Ali, ima jo{ jedna stvar koju ne
smemo prenebregnuti. Nedavno se obratio jednom pretencioznom
kwigom, samozvani mesija, samozvani otac nacije, Dobrica ]osi} u
nimalo pretencioznom nazivu Moj posledwi boj za Kosovo. I taj
samozvani otac nacije u prvoj re~enici kaè: Kosovo je kancer Srbije, oslobodimo se Kosova i spasimo Srbiju. Wegova se kwiga koristi kao optu`nica protiv Srba koji su sada u Hagu. Molim vas, èlim da, makar ja u svoje ime, kaèm Dobrici ]osi}u da Kosovo i Metohija nije kancer, da je kancerozna wegova ideologija, a samim tim i
wegovo mi{qewe. Kosovo i Metohija jeste rodni list, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, krstionica, kadionica, osnovna srpska zemqa,
najzdravije srpsko tkivo, najzdravija }elija, a Albanci nisu ni{ta
drugo do Cunami 20. veka. Kad se poplava povu~e vrati}e se Srbi,
imaju pravo da se vrate na svoju teritoriju na svaki na~in i mirnim
putem i dràvnim vojnim putem. Po{to Srbi bez Kosova i Metohije
ne postoje morali bi mewati ime. @elim da vas u ime Srba iz Orahovca i Velike Ho~e pozdravim na slede}i na~in ako te zaboravim
Kosovo, Jerusalime moj, neka bude zaboravqena desnica moja, neka se
prilepi jezik moj grkqanu mome ako te ne upamtim Metohijo moja,
ako te ne stavim na po~etak pesme stalnog boja Bogu mome, spasu mome. Amin.
Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu \inovi}u, re~ ima advokat
Goran Petronijevi}, a on }e vam re}i u kojim sve postupcima, koga i
na koji na~in sve zastupa. On i advokat Dragoqub Toma{evi}, upravo su vezani za teme ratnih zlo~ina do sada mnogo isticanih u javnosti. Izvolite.
Goran Petronijevi}: Uvaèno predsedni{tvo, dame i gospodo, ne
bih ja da pri~am o sebi, ho}u samo jedan podatak iz svoje biografije
693
koji sam saznao jako skoro, pre nekoliko dana, naime da sam nehotice,
eto i to je mogu}e, kao {to je u ovim optu`nicama mogu}e da se iz nehata rade zlo~ini, u~estvovao u jednoj predizbornoj kampawi, dosta
uspe{noj, jednog predsednika Vlade, a da to u tom momentu nisam
znao. Priznajem da sam mo`da pogre{io, a mo`da i nisam, vreme }e
pokazati. Kao sudija na Kosovu, gde sam oti{ao na ispomo}, sudio sam
teroristima i u~estvovao u istrazi protiv Ramu{a Haradinaja, izgleda da sam u~estvovao u wegovoj predizbornoj kampawi. On je, dame
i gospodo, danas predsednik takozvane kosovske vlade, takozvane dràve Kosovo.
[to se ti~e drugih stvari i samog mog u~e{}a u Ha{kom tribunalu, u~estvujem u timu koji brani Veselina [qivan~anina, svima
nama dobro poznatog, koji je kao i mnogi na{i nebrojeni Srbi gore
zbog ovog famoznog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, za koji }u
vam samo ukratko re}i da je jedna od najve}ih krivi~nopravnih podvala koja je ikada u istoriji krivi~nog prava smi{qena. Sve ono {to
su moji prethodnici imali kao dilemu, kakav je vremenski razmak izme|u delatnosti podstreka~a, eventualnog podstreka~a radwe, posledica i tako daqe, sve one nedoumice teorije krivi~nog prava, kao i
do sada doneti zakoni, kako u unutra{wem, tako i u me|unarodnom
pravu ne mogu da pokriju i da to stave u neke pravne okvire. Taj takozvani zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat je izmi{qen institut u koji
}e se uvezati sve ono {to je nemogu}e. Na{ narod kaè, sve je mogu}e
sem drvenog {poreta, dakle {poreta od drva, u ovim optu`nicama tako}e nemogu}e stvari pi{u. Videli smo, i ja se posebno ne}u baviti
onim {to pi{e u optu`nici za gospodina [e{eqa, to je gotovo za
nekomentarisawe, ja sam samo napisao jedan mali komentar gore, po
mojoj proceni ova optu`nica je u ovoj fazi napisana procesno jako
lo{e, namerno je napisana lo{e, namerno su napisane neistine, namerno su izostavqene mnoge stvari, namerno je nelogi~na i to je jedna tako|e od velikih procesnih podvala kojima se sluì ha{ko tuìla{tvo, a koje mu dozvoqava Ha{ki tribunal, i to se upravo ~ini u
onim situacijama kada se qudi dovedu, stave u pritvor, a da nema niti optu`nica, niti dokaza. Ulagawem prigovora na ovakve optu`nice statusnim konferencijama, pre~i{}avawem ovakvih optu`nica,
dono{ewem novih i pre~i{}enih optu`nica dobija se na vremenu i
Tuìla{tvu daje vremena da na|e kakve takve, ako ikako moè dokaze. Dakle, i to je jo{ jedna od velikih podvala koje se nama u Hagu podme}u.
Rekao sam optu`nica ne vredi dve pare, ona je takva kakva jeste,
o woj stvarno, verujte mi, nemojte mi zameriti ne}u govoriti, iako se
to od mene verovatno o~ekuje kao pravnika. Pro~itao sam mnogo, da
ne kaèm sve optu`nice kojima se terete Srbi, ova je najgora me|u
najgorima. Sve {to bi moglo u ovoj optu`nici da se kaè, imaju}i u
vidu da sam danas dobio prigovore koje je gospodin [e{eq pisao,
skromno mogu da kaèm da su to odli~ni prigovori, i ~iweni~no i
pravno, i da sve ono {to optu`nicu moè da baci na kolena upravo
694
pi{e u ovim prigovorima. [to se ti~e samog Ha{kog trbinuala, iskoristio bih priliku da kaèm nekoliko re~i, mada je to jako nepopularno me|u braniocima, jer se obi~no i trpe sankcije zbog toga
{to se ovde govori. Mogu da vam kaèm da je to sud, odnosno da to nije sud u prvom redu, da je to ad hok tribunal, kako to samo ime kaè,
zasnovan na nepravu. Dakle, ako je ne{to stvoreno na nepravu nikakvo pravo i nikada ga vi{e ne}e ispraviti i dovesti na pravi put.
Najblaè re~eno, to je jedno nu`no zlo politi~ke prisile nad ovim
narodom koje }e trajati ni sami ne znamo koliko, ali jedan od osnovnih i glavnih instrumenata da se takvim pritiscima i takvom zlu odupremo nije ovo {to mi danas radimo i ovo {to smo radili posledwe
tri, ~etiri godine. Naprotiv, jedini na~in je jedinstvo, jedinstven
stav prema Ha{kom tribunalu, jedinstveno istupawe svih Srba i
svih gra|ana prema Ha{kom tribunalu. Meni je ào {to moram da kaèm, ali u ovim stvarima moramo da u~imo od drugih koji su od nas
uspe{niji ovih nekoliko posledwih godina, ili mo`da posledwe decenije. Kad to kaèm govorim o Hrvatima.
Dame i gospodo, hrvatska dràva je stala iza svih svoje ha{kih
pritovrenika, wihovih porodica, odbrane, u svakom pogledu, u pogledu logistike, dokaza, materijalno i tako daqe. Videli ste Bla{ki}a,
on je iza{ao iz zatvora posle one famozne presude, onakve kakva jeste, {to je i pokazalo da je ta prva presuda Bla{ki}u i tolika kazna
bila samo pokri}e za duè kazne Srbima koje su kasnije izricane, a
da se ipak po àlbenom uùrbanom postupku ona svela na devet godina. Kada je iza{ao prvo je rekao: Zahvaqujem svojoj dràvi zbog toga {to je pomogla meni i mojoj porodici i mojim braniocima. Danas
je, dame i gospodo, u Srbiji postalo sramota pomo}i nekoga ko je u Hagu. Sramota je re}i, oni su na{i dràvqani, oni su na{i junaci, oni
su oni koji }e odgovarati za ne{to {to se nama inputira. Predlog je,
molim vas, u~inite svako sa svoje strane sve {to moète, a radikalima se zahvaqujem i pohaqujem ih u ovom delu {to su danas uradili, da
se svim ha{kim optuènicima i wihovim porodicama pomogne koliko je to mogu}e, da se odbrani pruè {to boqi uslovi da moè da u~ini ne{to, a koliko }e to imati efekta to }emo videti.
Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu Petronijevi}u, re~ ima Dragoqub Toma{evi}, neka se pripreme gospodin Radmilo Marojevi},
Milica Areìna, dr Miroqub Vasi}, kwièvnik Momir Lazi}, dr
Milutin Foli}, prof. dr Milorad Radusinovi}. Izvolite, izvinite
gospodine Toma{evi}u.
Dragoqub Toma{evi}: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovane
dame i gospodo, po{tovani patrioti, jedan sam od saradnika u timu
odbrane predsednika Milo{evi}a, a od po~etka golgote prof. Vojislava [e{eqa zdu{no, koliko mi to znawe, moral i ~ove~nost nalaè, dajem veliku podr{ku pravnom i politi~kom timu najbliìh saradnika prof. dr Vojislava [e{qa. Moj prilog }e biti kratak i nosi naslov -Ha{ki tribunal, reka bez povratka.
Ne moè se pouzdano utvrditi koliko je re~i {to usmenih, {to
695
pismenih do sada izgovreno o takozvanom Ha{kom tribunalu, ali zasigurno taj ogroman trud velikog broja qudi nije ostao uzaludan. Naprotiv, taj doprinos sa ovim dana{wim, a i ovim budu}im koji sledi,
u~ini}e vrlo brzo da zla kob, ta prokleta avlija savremenog doba koja se nalazi na severnim obalama evropskog kontinenta, koja se navodno bavi za{titom humanitarnog prava i pomirewem na tlu biv{e
Jugoslavije ode definitivno i trajno rekom bez povratka. Ono {to je
do sada proteklo, ostavilo je veliki talog muqa i nepravde na{oj zemqi i wenim istaknutim ~elnicima i liderima predsedniku Slobodanu Milo{evi}u, prof. dr Vojislavu [e{equ i drugim li~nostima
koji su zauzimali visoke poloàje u organima Srbije i Jugoslavije.
Zapadne sile sa NATO-om, kao ameri~kom bojevom glavom, preko jednu deceniju vr{e pritisak na Ha{ki tribunal, taj klonirani surogat me|unarodne pravde, sa jedinim respektom da se univerzalna dobrota jedino ostvaruje ako Srbi, odnosno Srbija, sara|uje sa Ha{kim
tribunalom kroz model predaje optuènih po zapadnim kriterijumima koji u pravnoj nauci kao institut ne postoji. Ta na{a tragi~na
gre{ka u vidu Zakona o saradwi sa Ha{kim tribunalom daje alibi da
taj politi~ki sud bude i daqe razlog pritiska na na{u zemqu, kako
navodno dovoqno ne sara|ujemo s Ha{kim tribunalom, pa su nam eto
vrata ka evroatlanskim integracijama zatvorena. Zato ovaj nau~ni
skup mora dati osnovne odgovore i pravce koji ne leè, po meni, u
pravnim aspektima, jer znamo da je Tribunal osnovan protivno Poveqi Ujediwenih nacija i protivno me|unarodnom pravu i wihovim na~elima i da kao takav nema upori{ta i osnova za svoj opstanak. Odgovor leì, naàlost, u domenu politike, kako onih na Zapadu tako i
na{e dràve, koja mora re}i jasno i glasno da mi ne moramo da sara|ujemo sa Ha{kim tribunalom na osnovu politi~kih pritisaka i
ucene Amerike i zemaqa Evropske unije. Na{i putokazi i okviri su
sadràni u na{em zakonodavstvu koje je regulisalo ovu oblast po visokim me|unarodnim standardima, a odgovorni ne po svaku ceni i ne
na silu mogu biti samo oni za koje postoje dokazi da su u~inili ratne zlo~ine na prostoru biv{e SFRJ.
Optuèni pred Ha{kim tribunalom optuèni su po politi~kom
kriterijumu i wihov progon je zamena za odgovornost zapadnih lidera zbog agresije i ratnih zlo~ina na na{u zemqu 1999. godine. Nave{}u primer kako velike sile politi~ki misle kada su u pitawu wihovi interesi. Yory Kenan, {ef Stejt departmenta, izgovorio je
davne 1948. godine slede}e re~i u pogledu osnovnih pravila ameri~ke spoqne politike u internom dokumentu za{ti}enom znakom strogo poverqivo. Citiram: Moramo se re{iti svake sentimentalnosti
i sawarewa i na{a pa`wa mora}e da bude usmerena uvek na na{e neposredne nacionalne ciqeve. Mi treba da prestanemo sa pri~ama o
nejasnim i nerealnim ciqevima kao {to su qudska prava, pove}awe
ìvotnog standarda i demokratizacija. Nije daleko dan kada }emo
morati da postupamo u skladu sa koncepcijama neposredne sile {to
smo mawe sputani idealisti~kim sloganima, to boqe. Yory Kenan je
696
bio, kao {to ste ~uli, neobi~no iskren ~ovek, govorio je istinu. Zar
neposredna sila nije primewena 1995. godine u Republici Srpskoj,
kada je ona bombardovana, a ona udarna 1999. godine prilikom agresije na na{u zemqu sa prizvukom Milosrdnog an|ela. A eto, pre neki
dan, o boì}nim praznicima, na{ nekada{wi saveznik, Amerika,
ekonomskim sankcijama ponovo nas je nagradila kao u maju 1992. godine, samo ovaj put na ra~un Vlade Srbije, a ne na ra~un pojedinaca koji su danas u Hagu, uz ogradu da Amerika voli srpski narod. ûjte cinizma. Ukidawe pomo}i je navodno zbog toga, zbog nesaradwe sa Ha{kim tribunalom. Zakqu~ak koji sledi je da je ameri~ka spoqna politika upe~atqivo dosledna i potpuno logi~na bez obzira na predsedni~ke izbore i ulogu Srba u wima. Milosti nema, nismo u interesnoj zoni za{tite jer su taj prostor davno osvojili [iptari i drugi.
Nama ostaje da se borimo za onu pravdu koja spasava ~oveka, a ti qudi su ovi koje sam pomenuo i mnogi drugi tamo i oni koji, nadam se,
ne}e oti}i, jer pravda je najvi{i qudski zakon, istina je mo}ni saveznik ha{kih stradalnika, a pravda, nadam se, drì zemqu i gradove.
Na{a tradicija i istorijsko pam}ewe opomiwe nas u ovim te{kim i
nezasluènim prilikama da ne zaboravimo i da ne obrukamo pretke.
Narod i Srbija se ne smeju obe{~astiti jer je sramota duà od ìvota. Ruski major Nikolaj Kevjevjev je u srpsko-turskom ratu, 1876. godine, u prvom borbenom rovu zajedno sa @ivojinom Mi{i}em, kasnije vojvodom, ruskim i srpskim vojnicima izgovorio slede}e re~i:
Branite zemqu da biste stekli nebo. Na kraju, pred ovim eminentnim nau~nim skupom mogu mirno i spokojno re}i onu narodnu [ta
moè biti ~istoj vodi od kreketawa àba. Ha{ki tribunal sigurno,
kao {to na po~etku rekoh, predstavqa tu`ni inventar kvazi-sudstva
i neznatan ostatak reke koja je otekla bez povratka. Hvala vam.
Aleksandar Vu~i}: Hvala, gospodine Toma{evi}u. Re~ ima prof.
dr Radmilo Marojevi} i ja se zahvaqujem mr Mladenki Ivankovi} sa
Instituta za noviju istoriju Srbije, ona je predala svoj referat i
odustala od usmenog izlagawa. Dakle, prof. Radmilo Marojevi}, neka se pripreme Milica Areìna i dr Miroqub Vasi}, zatim kwièvnik Momir Lazi}. Izvolite.
Prof. dr Radmilo Marojevi}: Draga bra}o i sestre, po{tovane
koleginice i kolege, u jednom od prvih referata danas re~eno je da se
prakti~no Vojislav [e{eq, a i svi drugi Srbi, koji se danas nalaze
otuèni ili u procesu optuìvawa u Hagu, terete za koncept Velike
Srbije. I moj kolega, prof. Anti}, tako|e je opovrgao sve ta~ke optu`be, a kada je do{la Velika Srbija, on je rekao: Pa {ta }ete, i mi
smo gre{ni. Na jednom skupu u Kolar~evoj zadu`bini jedan od na{ih
episkopa, svima vama dobro poznat u mirovini, episkop Atanasije,
govore}i o na{im vitezovima [e{equ i Milo{evi}u u Hagu pogrdno, kako to samo on ume, izrugivao se i konceptu Velika Srbija. Zato bih ja hteo da kaèm nekoliko re~i o tome da taj izraz Velika Srbija nije nastao na isti na~in kao {to je nastao naziv Velika Britanija, Veqikaja Rusija, Magna Grecija. Iako su i ti nazivi potpuno le697
gitimno nastajali. Magna Grecija je naziv za one kolonije Gr~ke na

kojima su se gr~ki etnos i kultura {irili u jednom istorijskom periodu. Mati~na Rusija zvala se i nazvala se u stvari Malaja Rusija, to
je dana{wa Ukrajina, a za {irewe ruskog etnosa nastao je naziv Veqikaja Rusija, Bjelaja Rusija, to je zapravo zapadna Rusija. Ne{to
sli~no je bilo i sa Velikom Britanijom samo {to su to Englezi tokom istorije malo preina~ili pa su pridali tom svom atributu naziv
Slavna, iako po svom poreklu nije ni{ta drugo.
A kako je nastao naziv Velika Srbija? Nastao je tako {to primarno takve re~i u srpskom nije ni bilo, ta latinizirana re~ pojavquje se tek u 19. veku sa Prvim srpskom ustankom. Pre toga imamo
jednu hibridnu konstrukciju u istoriji Crne Gore Vasilija Petrovi}a gde imamo Srbqija, a dotle imamo Srbqi kao narod i Srbqi kao
teritorija gde oni ìve. Sasvim ta~no, vladika Rade kaè Mala li
je èrtva sva Srbija od Dunava do mora siwega. Zna~i, to je teritorija srpskih zemaqa od Dunava do mora siwega, a siwe more to je Jadransko more. Kada je u Prvom srpskom ustanku, ne{to sli~no kao u
ovom ustanku posledwem, kada je u srpskoj Bosni i srpskoj Hercegovini jedan deo teritorije nazvan srpska, tako je u Prvom srpskom ustanku jedan mali deo srpskih zemaqa nazvan Srbija. I to {to Wego{ u
pismu Milo{u Obrenovi}u, 1837. godine, pomiwe sintagmu Srbi i
Crnogorci u zna~ewu dràvqani Srbije i Crne Gore, to je samo zato
{to u to vreme nije ni bilo rije~i Srbijanac. Re~ Srbijanac se pojavquje prvi put kao prezime u tre}oj kwizi Vukovih srpskih narodnih
pjesama 1846. Jedan Pan~evac imao je prezime Srbijanac, a tek u drugom izdawu Vukovog re~nika, srpskog re~nika pojavquje se rije~ Srbijanac, zna~i u Vojvodini, a u rukopisnoj verziji, u Banatu, Ba~koj i
Srijemu, zna~i stanovnika Srbije su nazvali Srbijanac. Prema tome,
naziv Velika Srbija, to je zapravo mati~na Srbija da bi se ova protivre~nost izme|u op{teg pojma srpske zemqe i Srba i novokompanovanovanog pojma, nestvarnog pojma, Srbija i na osnovu wega nastalog Srbijanac prevazi{ao, pojavio se taj koncept Velika Srbija, a
to zna~i mati~na Srbija, Srbija koje se nije tamo kolonizirala sa
srpskim stanovni{tvom, nego odvajkada je srpska zemqa. To je jedno
pitawe o kome sam èleo da govorim.
Drugo pitawe ti~e se na{eg odnosa prema novom svetskom poretku i prema okupacionoj vladi Ko{tunice, Tadi}a, Labusa, [amija u
Beogradu. Zaista, imam puno pravo da se qutim na srpsku slobodarsku
misao, ne misle}i na ~asopis, nego na sve nas, za{to ne slu{a glas nauke, da je zaista re~ demokratija i demokratski izgubila sve one semanti~ke odlike koje je imala. Nije to Demokratska stranka, to je
okupaciona stranka. Nije to Demokratska stranka Srbije, nego okupaciona stranka Srbije. Ni u jednom konceptu re~ demokratija i demokratski, nema drugo zna~ewe nego samo ili nijansu okupacioni
ili okupatorski. Pored toga, oni koji su propagirali Ko{tunicu da
zna Srbija ko je on, Srbija uop{te ne zna ko je on. Zna~i, Srbija ne
698
zna da je Ko{tunica tek u drugoj generaciji Ko{tunica, ina~e je Damjanovi}, da je on dràvqanin Izraela, da je on ~lan svetske jevrejske mafije koja je i osnovala ovaj sud koji sudi srpskom narodu. Srpskom narodu se sudi u ovom nelegalnom tribunalu u Hagu. Za{to? Zato {to su jedino Srbija i Crna Gora u oba svetska rata, i wihovo stanovni{tvo, vodile pravedne odbrambene ratove. Zato {to jedino u
srpskom narodu pripadnici Mojsijeve vere su sebe nazivali Srbima.
Zna~i, mi treba da budemo ka`weni da bi novi svetski poredak mogao da uspostavi i svoju vlast.
Hteo bih da se podsetim na jedno staro pravo, koje je po pravilima o krvnoj osveti bilo kod Srba u Crnoj Gori i kod Arbanasa, ali
samo u severnoj Albaniji, prema kwizi Ilijana Jeli}a, koja je objavqena 1926. On kaè da za objekat osvete, kad se ubistvo vr{i po nalogu, ne odgovara onaj koji je to ubistvo u~inio, nego onaj ko je taj nalog dao, pod uslovom da je tome ko je izvr{io ubistvo dao pu{ku ili
metak, po pravilu, ~ija pu{ka onoga i krv, ~iji fi{ek toga i oboda.
Treba li re}i da je Klinton, ~ije je okruèwe bilo potpuno identi~no sa okruèwem Vladimira Ili~a Lewina, napravio scenario za
Srebrenicu.
Aleksandar Vu~i}: Samo vas molim za vreme, gospodine Marojevi}u.
Prof. dr Radmilo Marojevi}: Onaj ko je pravio scenario, on treba da odgovara za sve one zlo~ine koji su ~iweni i u~iweni u srpskim
zemqama. Hvala na pa`wi.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima Milica Areìna, neka se pripremi
dr Miroqub Vasi}. Ako trenutno nije gospo|a Areìna tu, dr Miroqub Vasi}, odmah, pa zatim Momir Lazi}. Momir Lazi} ima re~, pa
dr Milutin Foli}, pa prof. dr Milorad Radusinovi}.
Momir Lazi}: Hvala vam. Sve vas pozdravqam i Bog vam pomogao.
Ima jedna biblijska poslovica, jedna biblijska misao koja glasi: Ne
oduprijeti se zlu ve}e je zlo od samog zla. Zato ja smatram da je dana{wi skup i biblijski za na{ daqi politi~ki ìvot. Ovo je jedna
prekretnica u kojoj se javno, slobodno, hrabro kaè od danas pa ubudu}e Srbija }e se mjewati. Ne}e biti ono {to je bila do sada. Svi ovi
umni qudi danas postavili su jedno centralno pitawe, a ono glasi
dokle i koga trpjeti i za{to ga trpjeti. I zato je ova moja uvodna re~enica bila satkana u svakom izlagawu koje sam ~uo i to je ono {to
me neobi~no kao ~oveka hrabri. Ovo je vrijeme laì, vrijeme pravara, izdaja, vrijeme u kojem Srbija grca, ali u svom ovom vremenu grcawa, ovih 14 godina, koje su najuàsnije Srbija jo{ uvijek nije pala na
noge. Pali su na noge oni koji prodaju Srbiju, koji trguju Srbijom i
koji ho}e da ona nestane. Zato je dr Vojislav [e{eq i oti{ao u Hag
da pokaè i dokaè, da odbrani ovu Srbiju od svih tih zala koji joj se
stavqaju na le|a. Ali, gle muke, kad se on tamo pojavio, onda je tek velika nesre}a zakucala na ha{ka vrata. Kako zaustaviti tu istinu?
Kako je potla~iti? Kako je onemogu}iti da bude istina i pravo? To
je veliki problem. Ja ne èlim ovde da ulazim u razne pri~e. Qudi
699
koji su ovde govorili, ja ih znam, oni su moji prijateqi, ja ho}u da vam

kaèm na kraju ne{to {to treba da ostane u svakom uhu, a svoj prilog
}u dostaviti gospodinu Vu~i}u. Kaza}u vam svoju pjesmu izdaja, jer mi
ìvimo u vremenu izdaja, u vremenu nesre}a i uvjek neka vam ta izdaja bude opomena da se ona nikada daqe ne desi i da ova otaybina onog
momenta kada one prestanu mora postati dio svih nas.
Izdaja. Kad brat brata izda, kamen od bola puca, ikona na zidu
pla~e, vukovi slijepi u me}avi gluvoj tragove svoje potiru. Kad brat
brata izda, urlik sprènog Sunca u zjenici oka progori. @ivio dr
Vojislav [e{eq!
Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu Lazi}u, re~ ima dr Milutin
Foli}, neka se pripremi prof. dr Milorad Radusinovi}, odmah zatim dr \or|e Piqevi}.
Dr Milutin Foli}: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovane dame
i gospodo, ja bih prvo rekao da svaki spomen Kosova podrazumeva neotu|ivost kolevke i ba{tine Srba. Ovom skupu nacionalnog otpora i
dostojanstva srpskog naroda prva je du`nost da uputi neodlo`ne apele i zavetne poruke prvo da se istraje, drugo da se ne otu|uje svoje najsvetije. U tom duhu predloì}u ~etiri predloga sa napomenom da je
to plod koautorstva koje sam sa~inio sa poznatim istori~arom dr
Mihajlom Stani{i}em, koji je uz to veteran i u vojno-teoretskom domenu, kao i pisac eseja i stru~nih komentara oslobodila~kih ratova
Jugoslavije, Kine, Vijetnama, Alìra. Ina~e, Stani{i} je stalni
glasa~ za listu radikala dr Vojislava [e{eqa. A na birali{te je
izlazio nose}i svoju partizansku spomenicu iz 1941. Ovde saop{tavam wegovu èqu da obe wegove kwige, [ovinisti~ki etnocentrizam i Srbofobija, te Gnev dijaspore Jovana Du~i}a, koje su u
{tampi, budu najpre promovisane u organizaciji Srpske radikalne
stranke. To je ovako afirmacija ove partije koja sve vi{e dobija
ugled u narodu.
Danas bi trebalo da damo predlog da se proizvedu u vojvode generali Pavkovi} i Lazarevi}, to su dva generala, ratna komandanta u
prvim ratnim operacijama na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata.
Ti divovi komandanti, Pavkovi} i Lazarevi}, po svojim strategijskim zamislima i originalnim takti~kim vo|ewem operacija ravni
su vojvodama Putniku, Mi{i}u, Stepanovi}u, Bojovi}u i serdar Janku Vukoti}u, koji su zadivili svet u odbrambenom ratu Srbije i Crne Gore u Prvom svetskom ratu. Ako je napad NATO-a na jednu nezavisnu dràvu usred Evrope bio napad na srpski narod, koji je u oba svetska rata stao na stranu zapadnih saveznika i Rusije, i pri tome doìveo gubitke i razarawa biblijskih razmera, to je i zahtevawe da ta
dva diva, generali Pavkovi} i Lazarevi}, budu stavqeni na optuèni~ku klupu u Hagu. Umesto op{tenarodnog priznawa zar da se ovi
predvodnici narodnog otpora izru~e Hagu radi takozvane komandne
odgovornosti. To je zato {to su stajali na ~elu pukova koji su branili sopstveni narod. Da bi se to sramno poigravawe takozvane me|unarodne zajednice sa srpskim narodom biblijski ìgosalo, predla700
èmo da Srpska radikalna stranka u Skup{tini Srbije, koja ima ve}inu, pokrene inicijativu da se odrì op{tenarodni referendum, da
bi se Pavkovi} i Lazarevi} proglasili vojvodama, ili ih poniàvaju}e izru~iti Hagu. Na bezbrojne ucene od strane SAD i wenih NATO partnera, ucene ~iji je trijumf bio iskazan datim diktatom u
Rambujeu, zahtevom da NATO trupe okupiraju celu Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru nisu mogli pristati. Nisu Vlada i narod mogli pristati, ali jesu takozvane nevladine organizacije, koje otvoreno, bez
ikakvog zazora, pla}aju Amerika i neke druge zapadne dràve. Te nevladine organizacije, glavne ispostave antisrpskih lobija i zapadnih dràva, a istodobno glavni zastupnici Ha{kog tribunala, tuìoca, u hajci na srpske prvake u pruàwu otpora savremenim globalisti~kim konkvistadorima.
Bilo bi to poput tobo`weg razvijawa antisemitizma u Srbiji
ili me|unacionalnih sukoba u Vojvodini, o ~emu je bilo re~i,
Sanyaku i na istoku Srbije, potencirawe statusa Vlaha i Bugara.
Poznato vam je da ove nevladine organizacije to sve ~ine, ne}u da
elaboriram, po{to je vreme dosta kratko.
[to se ti~e Haga i Kosova i Metohije, to jest stare Srbije, u ovoj
pri~i ne}emo se osvrtati na istorijat, istorijska zbivawa kojima su
Srbi bili izloèni nestanku iz svoje kolevke, ve} }emo se samo
osvrnuti na dva eklatantna zlonamerna tuma~ewa ha{kih tuìteqa
na temu Kosovo-Srbija. Tako je u preambuli optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a ha{ka tuìteqka napisala nonsens da je zavr{ni ~in stvarawa Velike Srbije bio poku{aj pripajawa Kosova Srbiji. A Kosovo je u Srbiji. Po{to su odmah ~ak i inostrani faktori
ukazali tuìteqki da to nije u redu, sa tim se prestalo. Me|utim,
ako se u Ha{kom tuìla{tvu odustalo od poku{aja da se manipuli{e
sa Kosovom kao delom projekta Velike Srbije, nastavilo se sa podr{kom razarawa integriteta, suvereniteta i istorijskog prava Srba
u svojoj kolevci Staroj Srbiji, Kosovu i Metohiji. I ne samo {to se
u Hagu upotrebqava izraz Kosovo, Kosova, to je albanski, umesto
Stara Srbija ili Kosovo i Metohija, Kosovo, nego se sablasnom podvalom progla{ava nova nacija kosovari, a iza koga stoji perfidna
zamisao da se asimiluju sve etni~ke zajednice na Kosovu. To preimenovawe toponima i u ùpama, evo skra}ujem...
Prof. dr Oliver Anti}: Pazite samo na vreme, ja bih zamolio.
Dr Milutin Foli}: ...ne samo da je sra~unato na uni{tavawe srpskih tapija i korena na Kosovu i Metohiji, ve} je u suprotnosti sa
me|unarodnim pravom i praksom. Od savremenih prvaka srpskog naroda prvi je, na zboru u Pe}i, sedi{u srpskih patrijarha, dr Vojislav
[e{eq upozorio da se tu govori na tlu Stare Srbije, a ne ni u kakvom titovskom Kosmetu ili velikoalbanskom Kosovu. Nesuvislo
Tuìla{tvo u Hagu, budu}i da je pokazalo totalnu neupu}enost u
istoriju srpskog naroda, mo`da }e i ovaj govor [e{eqev u Pe}i poku{ati da prikaè kao milo{evi}evsku spregu o stvarawu Velike
Srbije.
701
Jer Hag se me{a i u podelu Kosova i oni su glavni tamo. Predlaèm da Srpska radikalna stranka u Sku{tini Srbije predloì zakon za o~uvawe srpskih toponima na Kosovu i Metohiji. Isto tako,
predlaèmo da Skup{tina Srbije vrati u sastav Srbije op{tine Leposavi}, Zve~ane, Zubin Potok koje su bile do 1955. godine u sastavu
uè Srbije. Tako|e, predlaèmo da se donese kapitalni dokument o
neotu|ivosti kapitalnih dobara u Staroj Srbiji Kosovu i Metohiji,
i to svog blaga vrednog oko milijardu i 150 miliona dolara. Drugo,
da se za{titi {iri pojas oko Pe}ke patrijar{ije, Visokih De~ana i
Gra~anice. Tre}e, da se zakonom Skup{tine Srbije za{tite zdravi
izvori reka Ibra, Velikog Drima, reke Bistrice, De~anske, Pe}ke,
Erenika, Prizrenske Bistrice, Lepenice i Bina~ke Morave i da se
istim zakonom za{tite prirodni rezervati Mokre Gore, [tedima,
Prokletija, [are i drugo. Hvala na pa`wi, a ja bih, ako mogu, samo
jednu re~. Nije niko rekao da se [e{equ i Milo{evi}u za vreme izbora u Srbiji nije dozvolilo da kontaktiraju niti sa porodicama,
niti sa gra|anima, ni sa kim. Nema u svetu takvog slu~aja. Hvala vam.
Aleksandar Vu~i}: Hvala vam najlep{e. Re~ ima prof. dr Milorad Radusinovi}. Molim da se pripremi dr \or|e Piqevi}.
Milorad Radusinovi}: Po{tovani skupe, bra}o i sestre, moja tema je Srbija i Rusija prema Ha{kom tribunalu. Naravno, ne}emo sve
ni ~itati, ne{to }emo izlagati i tako daqe. Rekao bih da veze Srbije i Rusije traju milenijum. Prvi tragovi ~ak se nalaze u vreme kneza âslava Krunimirovi}a, pa kasnije Srbi sa Bugarima, 20.000 Srba
i Bugara u~estvuje u razmiricama izme|u ruskih kneèva Georgija
Suzdaqskoj i Izjeslava Kijaskog. Dakle, Srbi su ve} tada poznati kao
vojnici. Te veze }e se nastaviti u vreme mongolskog ropstva, a bi}e
prisutne u doba kada na{a zemqa, na{ prostor, srpski prostor u|e u
no} osmanskog polumjeseca. Tako da }e to krunisano biti u vreme Petra Velikog ve} direktnom saradwom vojnicima, oficirima koji }e
biti Srbi, posle ruski generali i admirali.
U 19. i 20. veku to je ve} vrijeme savezni{tva Rusije sa dvije srpske dràve Srbijom i Crnom Gorom. Stalno nam se pri~alo kako je ta
veza bila jednostrana i da je bila samo kod partizana, a da kod ~etnika nije bila, ona je bila prisutna i tu. Recimo zabezeknutim partizanima ~etnici su, 1943. u martu, kod Nevesiwa, kada su ~uli za pobedu
kod Staqingrada pjevali Kad }e Rusi sa Karpata na slovenska do}i
vrata. A Branko ]opi}, dakle, srpski pisac partizanske orijentacije samo godinu dana je pevao hopa, cupa, jaranice, eto Rusa sa granice.
Dakle, ta prikazivawa su bila u funkciji odvajawa Srbije od
prirodnog svog saveznika Rusije. U me|uvremenu, pro{ao je taj revolucionarni talas, Srbija i Rusija su se razgradile, Srbija burno, Rusija mirno i Rusija je ostala sila, dodu{e izlovana i osamqena u ekonomskim te{ko}ama, a ja~ale su i separatisti~ke struje. Gotovo u
isto vreme, sli~an proces je bio u Srbiji. Do}i }emo do onog rata
1991-1995. u koji }e se ukqu~iti, kako je samo on znao, dr [e{eq o ko702
me danas govorimo i ima}emo onaj sukob 1999. Milosrdni an|eo,

kao da ga je smislio sam |avo. Dakle, sa Srbijom nisu prestale igre i
od ~itave te na{e borbe ostalo je jedno ~edo, to je Republika Srpska
koju ho}e, kao {to vidite, u novije vreme da ugu{e. U ~itavom ovom
vremenu na{em u kome se nalazimo, jedino je Rusija bila, bar u novijem vremenu, dosledna i uvijek je stajala iza Rezolucije 1244, kako javnost tako i ruska Vlada.
Mi, me|utim, nismo sa tom Rusijom savez osnaìli, naprotiv, odmah smo ga, posle 2000. godine, zaboravili. Ako su Srbe optuìvali
za sve i sva{ta za utjehu Srbima Ha{ki sud ne proziva Rusiju, ali to
nije zbog qubavi prema Moskvi, u pitawu je respektovawe atomske sile evroazijskog formata, ~ija snaga se ne moè prenebregnuti. Ako
nije optuèna Rusija, optuèn je dr [e{eq koji je, koliko se zna, bio
najvatreniji zagovornik vojnog saveza Srbije sa Rusijom i Belorusijom. I ne samo to, on je nastavio onu politiku koju su vodili srpski
radikali sa Nikolom Pa{i}em. Smio bih da kaèm da dr Vojislav
[e{eq spada uz Nikolu Pa{i}a me|u najtalentovanije srpske politi~are 20. veka.
Dakle, Evropa i Amerika su u dosluhu pravile ha{ki scenario.
Znamo {ta se desilo sa Rusijom, weno prisustvo na Kosovu je vrlo brzo potisnuto, ona je ostala sama, a po{to nije imala podr{ku ni ovde u Beogradu, po{to su odnosi zahladweli, to se o~igledno videlo,
jednostavno je povukla svoje trupe jer nije mogla da brani taj narod.
Istovremeno, da kaèmo jo{ i to da hrlimo u Evropu, ho}emo u
neke atlantske integracije, evroatlantske integracije, to je veoma
poznata sintagma, ali da kaèmo jo{ ne{to, {ta nam priprema ta
Evropa. Ta Evropa nam priprema, ne samo Ha{ki sud, nego novi i boqi Dejton. Nije iskqu~eno da }e Kosovo i Metohija biti novi sudeti u okviru novog Minhena. Daqe, tu samo moèmo o~ekivati podr{ku Rusije, jer te{ko je verovati da }e demokratske dràve Evrope
stati na na{u stranu. Prema tome, mi imamo jedinog mogu}eg saveznika u ~itavoj ovoj stvari, jedinog mogu}eg. Dakle, ovo ~ere~ewe koje se
nastavqa s nama, a ono ide sve daqe i daqe, mislite da je slu~ajno do{lo do diskreditacije na{e vojske i policije. Ako ta vojska nema ovde, u ovoj Srbiji ugleda i uticaja kako ona moè da se vrati na Kosovo i Metohiju. Dakle, vidite da je to smi{qeno, negde naru~eno, ja
sam siguran u nekim jakim centrima.
Dakle, mislim da mi ne moèmo krenuti kao siroma{ni ro|aci u
Evropu i da ne treba nikako zaboraviti na diplomatskom stolu Rusiju, tu kartu, jer nas s Rusijom veè ista vjera, srodan jezik, isti obi~aji i isti neprijateqi kroz istoriju. Dakle, to je znao i dr Vojislav
[e{eq i mislim da je to jedan od razloga zbog ~ega je u Hagu.
Prof. dr Oliver Anti}: Imamo jo{ 25 govornika.
Aleksandar Vu~i}: Hvala prof. Radusinovi}u. Re~ ima dr \or|e
Piqevi}, molio bih gospodina Jovana Mirkovi}a da se pripremi i
tako|e dr @ivojina \uri}a.
Dr \or|e Piqevi}: Po{tovano predsedni{tvo, dame i gospodo,
703
svi vi koji ste rodoqubi i prijateqi umne re~i, pozdravqam sve koji su danas do{li ovde da na ovoj patriotskoj intelektualnoj manifestaciji u~inimo jo{ jedan korak da se raskrinka jedan nepravni, nametnuti sud od strane vode}e imperijalne sile u svetu, Sjediwenih
Ameri~kih Dràva. To je velika sramota za sve progresivno ~ove~anstvo, za sve pravnike sveta {to udruènim snagama ne dignu glas
protiv te nakaze koja bruka me|unarodno pravo. Dugo sam se bavio genocidom na srpski narod, kao istori~ar, i studentima sam predavao,
pre svega o korenima genocida nad srpskim narodom, palijacijom na
kraju poukama koje iz toga izlaze. [ta je na{ narod iz minule pro{losti uspio da sa~uva, da bi se o~uvao. Vi danas ovim veli~anstvenim skupom pokazujete da ste jo{ jednom onaj deo na{eg naroda koji
}e mo}i da se udruènim snagama suprotstavi svim onim razaraju}im
snagama unutar na{eg dru{tva, stranim pla}enicima koji su se poput
italijanskih fa{ista ili nema~kih nacista {erpama i loncima,
trubama i bubwima, paqevinom i ru{ewem i pqa~kom dokopali vlasti pomagani od neprijateqa srpskog naroda.
Nadam se da }e srpski narod jednom na}i snage i stati na put tim
razaraju}im snagama u wegovom dru{tvenom bi}u. Mene je na ovom
skupu posebno interesovala takozvana me|unarodna zajednica, odnosno neke od zemaqa s kojima je srpski narod u minuloj pro{losti
imao i lo{ih i dobrih iskustava. S wima smo i ratovali, jedni protiv drugih, ali sa nekima smo bili u minuloj pro{losti na istoj
strani, protiv istog zla. Kako je moglo da se desi da se u zemqama koje su industrijski i ekonomski veoma jake, rode i razvijaju ideje koje
su ~ove~anstvu nanele ogromne `rtve, desetine miliona mrtvih, isto
tako desetine miliona unakaènih sa ogromnim razarawima. Mi, u
ovim na{im te{kim vremenima, moramo prvo da o~istimo svoje dvori{te od onih koji nas kuè, koji nas vode u zlo pod fa{idemokratijom, lako isporu~uju}i neprijateqima one koji su branili dostojanstvo ovog naroda i wegovu slobodu. U istoriji je poznato da onaj koji
poklekne u sukobu sa mo}nim ~esto biva i ka`wavan, ali, isto tako
je poznato ako je unutra{we jedinstvo naroda i ako on ima svoju viziju i zacrtanu budu}nost da }e on uspeti da prevazi|e sve te nesre}e i
da na kraju, kao dostojanstven narod, ìvi u zajednici civilizovanih
naroda. Srpska radikalna stranka je jedna od tih stranaka koja duboko gaji i prakti~no se bori da ovaj narod preìvi, da rodoqubqe u
wemu bude dovedeno do jednog stepena koji }e ga odràti i u ovim te{kim vremenima, kada je pritisnut sa svih strana. Jedan narod se
uni{tava fizi~ki, preko ìve sile, oduzimaju}i mu ekonomski teritorije, resurse i onemogu}avaju}i mu da se razvija u skladu sa dostignutim stepenom ekonomske i kulturne civilizacije. Najopasnija je
nesre}a ako se taj genocid okrene protiv srpskog naroda, wegove inteligencije. A pogledajte na koga su oni udarili, na najzna~ajnije na{e institucije, Akademiju nauka, univerzitete, najprogresivniji,
najboqi deo stvarala~ke inteligencije, onaj deo inteligencije koji
je stao na ~elo svog naroda i na raznim stepenima wenog dru{tvenog
704
organizovawa, od vlasti do vojske, borii se za svoj narod. Wih treba

na neki na~in potrijeti od naroda, odvojiti i onda narod obezglaviti i nametnuti mu uzuse po ciqevima i interesima velikih osvaja~a
kakvi su bili u pro{losti. Ovog puta, veoma suptilno, polako, taj narod dovode na ivicu da on ne moè da se sam brani. Nadam se da }e se
ubrzo probuditi u wemu ona snaga koju je on vekovima imao i da }e jedan od onih intelektualaca, vrsnih pravnika, politi~ara i dràvnika, prof. [e{eq, tom Me|unarodnom sudu pokazati da se on nalazi
na rubu sramote ~ove~anstva.
Aleksandar Vu~i}: Obave{tavam vas da je advokat Slavko Jerkovi} tako|e predao svoj referat, molim gospodina Mirkovi}a da uzme
re~, da se pripreme gospodin \uri}, dr Uro{ [uvakovi} i Qiqana
Bulatovi}.
Jovan Mirkovi}: Po{tovano predsedni{tvo, dame i gospodo, iako je ovaj skup Pravni i politi~ki aspekti u optu`nicama Ha{kog
tribunala, èlim kao ~ovek koji se bavi jednim zanatom, istorijom,
da o tome ne{to malo kaèm. S obzirom da se u Hagu pi{e nova istorija ovih prostora, podse}am na neke doga|aje kojih u toj novoj istoriji verovatno ne}e biti. Da se podsetimo na ~emu se zasniva istorijsko pam}ewe srpskog naroda. Naime, u propagandno-ideolo{koj
pripremi za stvarawe savremene Republike Hrvatske istaknuto je da
je, citiram: Nezavisna dràva Hrvatska bila izraz povjesnih te`wi
hrvatskog naroda. [to je za Srbe zapadno od Dunava i Drine predstavqalo najavu ve} vi|enog i doìvqenog i psiholo{ki okida~ razvoja straha pred ponavqawem doga|aja. Nosilac ideolo{ke podloge
NDH je usta{ki pokret, kao najekstremniji deo hrvatskog nacinalizma, i ta tvorevina imala je unapred odre|en karakter, ostvarewe
kroz vr{ewe zlo~ina. Najboqe je to izraèno u novopokrenutom organu usta{kog pokreta, 13.6.1941. Citiram: U usta{koj hrvatskoj dràvi koju su stvorili poglavnik i wegove usta{e mora se usta{ki
misliti i usta{ki govoriti i {to je najglavnije usta{ki raditi.
Jednom rije~i ~itav ìvot u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj morao je
biti usta{ki, zavr{en citat. Nove vlasti su ~itavim nizom zakonskih akata nastojale legalizovati i ugraditi u pravni sistem rasnu
politiku i politiku terora. Samo od aprila do kraja juna 1941, doneto je petnaestak zakonskih odredbi iz seta takozvanih rasnih zakona
kojima je ozakowen teror i jasno izraèna namera da se uni{ti deo
stanovni{tva, a prakti~na provedba i{la je ispred zakonske regulative. Tako na primer, Izvanredni narodni sud u Zagrebu je postavqen
ve} 17. aprila, mesec dana pre zakonske odredbe. Ili, zakonska odredba o upu}ivawu nepo}udnih osoba na prisilni rad u sabirne radne logore, doneta 25. novembra, a koncentracioni logori su formirani
ve} u aprilu i u wima su ve} neki bili i likvidirani, kao na primer
gospi}ka grupa ili Logor 1 i 2 u sistemu jasenova~kih. Hrvatske vlasti nisu skrivale svoju nameru da se uni{te pojedine etni~ke, verske
i rasne grupe. U radu koji }e se priloìti, to }ete videti daleko detaqnije. U Slavonskoj Poègi, 12. maja 1941. izdata je naredba, citi705
ram: Pravoslavci moraju nositi na lijevoj ruci bijelu traku sa natpisom pravoslavac, a 25. maja 1941. uspostavqena kvota jedan naprema 50 za odmazdu nad pravoslavnim ìvqem, gotovo ~etiri meseca pre
Hajtelove naredbe o odmazdi koja je doneta 16. septembra, citiram:
Za svaku jednu glavu Hrvata, razumjevaju}i muslimana i katolika,
bi}e ustreqano 50 pravoslavnih najuglednijih gra|ana.Naredba o
kretawu Srba i Jevreja u Mostaru doneta je 23. juna 1941. Prvo, vi{e
od dva Srbina ili @idova ne smeju se kretati zajedno gradom. Drugo,
@idovi i Srbi ne smeju uop{te zajedno i}i ili se druìti. Posle
osam sati uve~e Srbi i @idovi moraju biti u svojim ku}ama. êtvrto, @idovi i Srbi, pri kupovinama u radwama, moraju ~ekati dok Hrvati podmire svoje potrebe pa tek onda da kupuju. Peto, @idovi }e
kupovati samo u svojim radwama. [esto, Srbi i @idovi ne smeju i}i
na {etali{te ili ne smiju sediti na Trgu slobode. Sedmo, Srbi i
ìdovi ne smeju plesati u javnim lokalima. Svaki prekr{aj kazni}e
se najkra}e na licu mesta bez izuzetka. I tako daqe, i tako daqe.
U govorima usta{kih du`nosnika, ali i sa propovedaonica katoli~ke crkve, mogle su se ~uti i ovakve re~i. Viktor Guti}, bawalu~ki stoèrnik, Sanski Most, 29. maj, citiram: Vi{e ne}e biti nijednog Srbina, izdao sam drasti~na nare|ewa za wihovo potpuno uni{tewe, a slede i nova nare|ewa za wihovo potpuno istrebqewe. Niko od vas ne sme da bude slab za to, uni{tavajte ih svuda tamo gde ih
sretnete. Juni 1941, ùpnik crkve Svi sveti u Livnu, fratar Sre}ko Peri}, sa propovedaonice samostana Svetog Petra i Pavla u Gorici kraj Livna, govori: Bra}o Hrvati, idite i koqite Srbe sve od
reda, najpre zakoqite moju sestru koja je udata za Srbina, onda sve
Srbe. Kad taj posao zavr{ite do|ite meni u crkvu gdje }u vas ispovjediti i pri~estiti, pa }e vam onda svi grijesi biti opro{teni. Fradionisije u govoru u Stazi kod Cuwe: U ovoj zemqi ne moè vi{e da
ìvi niko osim Hrvata, jer je ovo zemqa Hrvatska, a tko se ne}e pokrstiti mi znamo kuda }emo s wim. Danas nije grehota ubiti ni malo
dijete od sedam godina koje smjeta na{em usta{kom pokretu. Nemojte
misliti {to sam ja u sve}eni}koj odori da ne mogu uzeti strojnicu u
svoje ruke i tamaniti sve od kolijevke, sve ono {to je protiv usta{ke
dràve i vlasti. Da ne pomiwem Milu Budaka i tako daqe. Uslijedilo je prakti~no izvr{ewe. U radu }e biti navedeno, citiraju}i dokumenta hronolo{ki ~etrdesetak masovnih zlo~ina, svaki sa vi{e
od stotinu `rtava u prole}e i leto 1941. godine nad srpskim civilnim stanovni{tvom. U periodu kad jo{ nema ustanka, dakle, ne moè
se govoriti o represalijama dràve protiv nelojalnog stanovni{tva.
U navedenim primerima pomiwu se i neka od strati{ta sa vi{e
od sto, pa i nekoliko hiqada `rtava, metodi zlo~ina, primeri bestijalnosti, a gotovo da nema mjesta na podru~ju NDH na kome je ìvjelo srpsko stanovni{tvo, da nema strati{ta sa ve}im ili mawim brojem ubijenih. U radu pomiwemo stotinak jama i strati{ta na podru~ju zapadne Bosne, Banije, Korduna, Like, Hercegovine, Slavonije i
706
tako daqe. U jednom materijalu, koga smo uslovno nazvali gra|a za

hronologiju i leksikon zlo~ina, gde unosimo u izvodima iz dokumenata podatake o tome, me|u fajlovima je metoda zlo~ina i sredstva
izvr{ewa. Pa samo da navedem neka, bacawe `rtava u jame, prirodne
kra{ke pe}ine, spiqe, ponore i bezdane. Bacawe u jame ìvih qudi,
bacawe u jezero, reku ili more. ûpawe i spaqivawe brade ili brkova. Derawe i guqewe, skidawe koè. Klawe, klawe dece, masakrirawe, kasapqene noèvima. Nabadawe dece na no`, odsecawe glave, odsecawe glave djeci, odsecawe jezika, glava, polnih organa, rezawe nosa, grudi i tako daqe. Ovo su samo neke od metoda, tako da kaèm, na
ku}nom pragu, a za logore je taj spisak daleko ve}i. Jedan od vidova
organizovanog zlo~ina bili su i logori, samo u severozapadnoj Hrvatskoj bilo ih je 24. I daqe, slede podaci iz popisa `rtava i verifikovani podaci o tome. Samo da kaèm, u NDH ìvot je izgubilo,
prema do sada utvr|enim, identifikovanim podacima, imenom i prezimenom 74.762 deteta. Imaju}i ovakvo istorijsko iskustvo i istorijsko pam}ewe, srpski narod svakako je, nakon izjave da je NDH bila
izraz povjesnih te`wi hrvatskog naroda i drugih doga|aja, da u novoj
hrvatskoj dràvi, kojoj je NDH jedan od uzora, mogao o~ekivati pogrome. Zato je i taj psiholo{ki pritisak istorijskog nasiqa bio tako jak i zbog toga srpski narod i nije mogao dozvoliti ponavqawe ve}
vi|enog i doìvqenog i zbog toga danas u Hagu mnogi i odgovaraju.
Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima dr @ivojin \uri}, pa dr Uro{ [uvakovi}, zatim Qiqana Bulatovi}, pa \or|e Marti}.
Uro{ [uvakovi}: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovane dame i
gospodo, na{ dana{wi skup nosi naziv Pravni i politi~ki aspekti optu`nice Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Da me je nekim slu~ajem organizator dana{weg Skupa pitao za sugestiju u vezi sa formulisawem wegovog naziva, ja bih mu svakako savetovao da izbaci iz ovog naziva odrednicu pravni. Razlog je jednostavan, svi aspekti optu`nice protiv dr [e{eqa su iskqu~ivo politi~ki. Optu`nica protiv wega, kao {to je to slu~aj i sa onom protiv predsednika Slobodana Milo{evi}a ima veze sa pravom samo
utoliko {to se poku{ava da se kroz zloupotrebu prava, preciznije
re~eno, kroz kreirawe la`ne slike da je re~ o pravu i primeni prava, poku{ava sakriti ~iwenica da se radi o najsramnijim montiranim politi~kim procesima putem kojih se sudi qudima koji su imali
sopstvene jasne politi~ke programe, koji su se zalagali za wih i za
koje su imali {iroku narodnu podr{ku. I nisu samo takozvane optu`nice su{tinske politi~ke proskripcije. Ne. I sama institucija
tog takozvanog Tribunala je politi~ka. Taj takozvani sud je nastao na
kr{ewu prava i predstavqa politi~ki instrument produètka agresije na na{u zemqu. On je utemeqen na kr{ewu poveqe Ujediwenih
nacija, na uzurpirawu ovla{}ewa, na wegovom osnivawu od strane
Saveta bezbednosti iako ta ovla{}ewa Savet bezbednosti nema. Pre
svega, on je rezultat politi~ke voqe Klintonove administracije,
707
pre svih Madlen Olbrajt, koju i zovu majkom Tribunala. I ako je taj
Ha{ki tribunal nastao kroz kr{ewe osnovnih dokumenata me|unarodnog prava, onda je sasvim jasno da on ne moè biti legalan sud, niti on moè utvr|ivati {ta je pravo. Iz neprava ne proisti~e pravo.
I upravo imaju}i ovo u vidu povodom takozvanog Ha{kog tribunala
zaista postoji jedna me|unarodnopravna obaveza na{e zemqe, zasnovana na ~lanu 25 Poveqe ujediwenih nacija, a to je na{a me|unarodnopravna obaveza da ne sara|ujemo sa ovim ilegalnim sudom.
I osim svega navedenog, kreirawem i radom ovog ilegalnog takozvanog Tribunala prekr{ena su sva na~ela na kojima po~iva moderno
pravosu|e, zakonitost, nezavisnost, univerzalnost, individualna subjektivna krivi~na odgovornost, pretpostavka nevinosti, na~elo neretroaktivnosti i tako daqe. Konstatuju}i da ni{ta od ovoga u radu
takozvanog Ha{kog tribunala ne postoji, mogu samo da utvrdim da kada je o toj instituciji re~ dolazi do izraàja jedino diktatura politike nad pravom. Svrha toga je izvr{ewe zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, da se izrazim ha{kom terminologijom, ali ne od strane onih
koji su optuèni, ve} od strane onih koji su kreirali taj ilegalni
sud i koji u ispuwavawu wegove svrhe u~estvuju. A smisao osnivawa
takozvanog Ha{kog tribunala je o~igledan, treba `rtvu proglasiti
za zlo~inca i tako amnestirati stvarnog zlo~inca. Stvarni zlo~inac su vlade mo}nih dràva Nema~ke, Vatikana, Sjediwenih Dràva,
pre svega, koje su izvr{ile najteì zlo~in koji se odigrao na prostorima na{e nekada{we zemqe. To je zlo~in ubistva Jugoslavije. O svemu ovome, naravno, mogao bih dosta da kaèm, ali po{tuju}i ~iwenicu da je vreme poodmaklo ja }u svoju diskusiju priloìti predsedni{tvu. Hvala na pa`wi.
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, imam samo jo{ jednu obavezu,
dakle, obave{ten sam da se pre nepunih sat vremena iz Haga javio Vojislav [e{eq i sve vas srda~no pozdravio i zahvalio se na u~e{}u.
Ja molim Qiqanu Bulatovi} da uzme re~, a da se pripreme gospodin \or|e Marti}, dr Nikola @uti} i prof. Boà Jovovi}. Izvolite, Qiqana.
Qiqana Bulatovi}: Uvaèna gospodo, draga bra}o i sestre, da
nisam ovde sa vama ja bih zavr{avala svoja dva rukopisa, jedan se zove Istinita Srebrenica, drugi se zove Biografija Ratka Mladi}a, ali ja sam danas morala biti ovde me|u vama iz mnogo razloga.
Najvi{e zato {to mnogo toga dugujemo onima koji su na ha{koj optu`nici, mnogo toga {to je u osnovama na{eg dostojanstva i slobodarstva i {to ovde me|u vama prepoznajem mnoge svoje saborce, bra}u i
sestre, koje sam vi|ala na mnogim mestima gde se borimo za istinu i
dostojanstvo srpskog naroda. Do{la sam ovde danas, uz veliku ~ast i
zadovoqstvo {to mogu da vam se obratim, ali i zato {to imam dva
li~na razloga vezana za Vojislava [e{eqa. Kada smo se davnih godina Vojislav [e{eq i ja ne{to politi~ki sporili, na zaprepa{}ewe
prisutnih, on ih je upozorio da se ne me{aju re~ima: Koliko god se
nas dvoje raspravqali, kada bih podizao revoluciju ne bih to ~inio
708
bez Qiqane Bulatovi}, i hvala mu. Zapamtila sam to i evo me, jer je
do{lo vreme da se svi udruìmo u permanentnom revolucionarnom,
nau~nom i organizovanom, javnom, politi~kom otporu puzawu dana{wih srpskih i crnogorskih vlasti i wihovih nevladinih skutono{a pred najsramnijom institucijom ovog veka, Ha{kim takozvanim
sudom. I to na najteù {tetu srpskom narodu. Do{la sam jo{ zbog ne~ega, da javno priloìm svoju zahvalnost Vojislavu [e{equ {to mi
je 1992. godine spasao ìvot i dostojanstvo pred razjarenim takozvanim beogradskim demokratama, okupqenim oko takozvanog nezavisnog novinarskog sindikata, ina~e prete~e raznih Soro{evih udruèwa, neprijateqa srpskog i novinarskog dostojanstva. Prozvao je
tada Vojislav [e{eq, hrabro, pojedina~no svakoga od onih koji su
laìma, podmetawem i brutalnim nasiqem hteli da me oteraju iz novinarstva, jer sam srpski nacionalista i takozvani ratni hu{ka~.
Stavio im se na ni{an i godinama trpeo izlive wihovog besa i mr`we. Ovo {to govorim vi znate, ne govori o meni govori o Vojislavu [e{equ. A wihovi ni{ani su i daqe upereni na sve {to je srpsko,
samo su se dosmanlijske ni{anyije namnoìle, naduli se od trulog
bogatstva, a misle da }e ih doìvotno od narodne pravde {tititi soro{evska, yihad-usta{ko-U^K-ovska mafija. Ne}e. Jer srpski narod
zna ko je pisao ha{ke optu`nice protiv naj~asnijih Srba, a o tome
koliko je ha{ka izmi{qotina surova prema srpskom narodu svedo~i
podatak do kojeg sam sino} do{la, da je do danas u Hagu Srbima presu|eno da tamnuju po belosvetskim tamnicama, ~itavih 552 godine
zbog navodnih zlo~ina nad muslimanima i Hrvatima u pro{lom ratu.
I jedan Srbin osu|en je na doìvotnu robiju. Presude se odnose tek
na 36 Srba do kojih su ha{lije dolazili na najpodlije na~ine u Srbiji zahvaquju}i dosmanlijama. Jedan Srbin je osu|en na doìvotnu robiju, sedmorica su na razne na~ine umoreni ili ubijeni, a wihovu
pravdu, takozvanu, ve} godinama i{~ekuju u {eveningenskim buvarama do sada zato~eni tridesetpetorica najve}ih patriota koji su krivi pred me|unarodnim inkvizitorima zato {to su branili ~ast svoga naroda i wegovu dostojanstvenu budu}nost. I jo{ tragaju, kao hijene, za qudima me|u kojima su takve qudine i legende, kao {to su Ratko Mladi}, Radovan Karayi}, Vladimir Lazarevi}. Samo ha{ki zlikovci i oni koji ih podràvaju, znaju koliko su jo{ stotina godina
tamnice namenili Srbima, onima koji su bili me|u najboqima u otporu pred zlodelima soro{evske, usta{ke, muyahedinske i OVK mafije. Zato ne smemo da }utimo i ne smemo trpeti wihovo pona{awe
kao da zlo~ini nad Srbima ne postoje. Nikakve ucene nas ne mogu
upla{iti i nije hrabrost govoriti ovo {to mi danas govorimo, to je
prirodna posledica istine, prirodna posledica opredeqewa srpskog
naroda da se bori za svoje dostojanstvo, to je posledica onoga {to Srbin nosi u temequ, da ne da svoje najboqe. Zato moramo uloìti svoje znawe i energiju da se Vojislav [e{eq na|e na istinskoj slobodi
ovde me|u nama, da se po{tuje istina o borbi i stradawu srpskog naroda, o korenima zla i ratovawa na Balkanu, a istina je da Srbi nisu
709
èleli ovaj rat.

I zato, na kraju, predlaèm da se parcijalno ovaj veli~anstveni,
sjajni skup podeli i organizuje po Srbiji. Evo, nas je ovde 50, 60 govornika, da se rasporedimo da se obratimo i obra}amo narodu Srbije o ovome {to smo ovde govorili. Narod Srbije o~ekuje od radikala
da definitivno preuzme istinu i vlast u svoje ruke.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima \or|e Marti}, jedan od onih koji
mnogo zna o svemu {to je Ha{ki tribunal ~inio protiv na{eg naroda, ali i jedan od `rtava petooktobarske revolucije, nekada{wi
glavni i odgovorni urednik Politike ekspres. Izvolite gospodine Marti}u.
\or|e Marti}: Hvala lepo. Dame i gospodo, kada [e{eq tamnuje ni Srbi nisu slobodni. Srbi nisu bili slobodni nekada kada su, recimo, u Bosni i Hercegovini àrili Branko i Hamdija, a [e{eq
tamnovao u Zenici, a nisu slobodni ni u ovome {to zovu demokratija, dok je [e{eq u [eveningenu po nalogu nekih novih beogradskih
Hamdija.
[e{eq je danas u [eveningenu iz istih razloga zbog kojih je nekada bio i u zeni~kom kazamatu, zbog verbalnog delikta. On je zatvoren samo zato {to wegovi politi~ki neistomi{qenici ni danas, kao
i oni nekada{wi, nisu kadri da debatom re{e svoj politi~ki problem sa [e{eqevim stavovima. Gledano tako, Srbija je 5. oktobra
2000. godine oslobo|ena na isti na~in na koji je oslobo|ena i 1945.
Svet se za Srbe samo okrenuo i crvena Moskva danas je u sjajnom Briselu. Tako gledano, Beogradom ponovo dominira miris komesarskih
ko`nih mantila, razlika je jedino u tome {to ti mantili danas nose
nimalo diskretnu me{avinu mirisa sur~inskih sviwaca i viskija iz
[ilerove ulice u Zemunu. Uz atmosferu, koju defini{e takav dominantni miris, sasvim prikladno ide i odnos prema politi~kom protivniku, kao prema neprijatequ i to onako kako je neprijateq definisan u Orvelovoj @ivotiwskoj farmi ko god ide na dve noge, taj
je neprijateq, pi{e sviwa Snoubol u prvoj od sedam zapovesti.
[e{eq se drznuo da hoda uspravno me|u onima koji su ~etvorono{ke uspuzali na vlast 5. oktobra 2000. godine. Kostur te dosovske
ekipe ~inili su pripadnici nekada{we brozovske elite i wihovi
potomci, Brozovi unuci, Kora}i, Tadi}i, Kova~evi}, Vu~o i ostali,
nekada najè{}i internacionalisti danas su najrigidniji globalisti. U kratkom periodu devedesetih godina pro{log veka, kada su Srbi bili slobodniji nego danas, a [e{eq na politi~koj sceni ove zemqe, takvi su mogli samo da statiraju na margini. Ali, u tom me|uvremenu, divqa~ki je bombardovana ova zemqa, a posle pilota NATO-a u pohod na Srbiju po{li su dosovski politi~ari finansirani
iz istog buyeta. Posle te dve agresije, oruàne i propagandno-politi~ke, koju su izvr{ili bra}a po buyetu, NATO i dosovci, [e{eq je
mogao samo u [eveningen, a Srbi u novu neslobodu. U Srbiji sa takvom politi~kom scenom mogu}e je i ovakvo novinarstvo kakvo danas
imamo. \ak Brozove kumrova~ke {kole je danas glavni komentator
710
najstarijeg gra|anskog dnevnog lista u Srbiji i na Balkanu. Prepisuje re~enice koje je pisao pre 20 godina i danas se na isti na~in obra~unava sa neprijateqima demokratije kao nekada sa neprijateqima
socijalizma. Znate li {ta je posledica? Na stogodi{wicu tog lista,
u specijalnom broju pre}utali su stradawe Srba u svim agresijama
koje je ovaj narod preìveo u pro{lom veku. Iz tog broja izvla~eni
su ~ak i preci osniva~a, osniva~i tog lista. Preci onog ko je danas
na ~elu tih novina. Istovremeno, listovi nekada skromnih tiraà
{tampani za qubiteqe klozetskih grafita sada dominiraju medijskom scenom. @uta {tampa, produkt ùte vlasti, ùte stranke, perverzno nudi ~itala{tvu slike Severinine intime za ukinutu javnu
debatu o sudbini zemqe. U takvom novinarstvu logi~an je obra~un sa
kolegama. Uhapsili su Dragana Milanovi}a i strpali u Zabelu da bi
amnestirali wihovu bra}u po buyetu, pilote NATO-a koji su sru{ili televiziju. Miletu Kordi}u, biv{em dugogodi{wem glavnom uredniku Ekspresa na zalasku karijere uru~ili su re{ewe za radno mesto kurira. U tom sviwcu novinarstva i wih su prepoznavali kao nekoga ko hoda na dve noge, dakle, kao neprijateqa. Kordi} je umro, a onda su uni{tili i Ekspres. Kao nekoga ko ne hoda na ~etiri noge
prepoznali su i Dragi{u Petrovi}a, novinara Radio Beograda. Danima su ga dràli u zatvoru bez ikakvog razloga i optu`nice u zenitu ovakvog svog metoda lagawa u vreme Sabqe kao i hiqade drugih
qudi. Dok se to nije smu~ilo ~ak i wihovim mentorima iz Brisela pa
su im rekli dosta vi{e. Drugih 1.000 qudi u me|uvremenu su izbacili sa posla metodom iz Francuske revolucije, po ugledu na Jakubince koji su hapsili sve koji ne bi mogli da dobiju uverewe o gra|anskim vrlinama. Ovi na{i su oduzimali status gra|anina aktom
lustracije. Osnov za to su bila wihova neprihvatqiva politi~ka
uverewa za novu vlast. Posle se desilo da jednog od prvoboraca prevrata od 5. oktobra u uglednom listu nazovu balkanskim Sen
@istom, kao da je Sen @ist i{ao u [ilerovu, nekakvu parisku [ilerovu na provod i viski i po{to je na valst do{ao tako {to su ga
obezbe|ivali najokoreliji kriminalci. Pazite, Sen @ist u prevodu
zna~i sveta pravda. Kakve veze moè da ima taj pojam sa êdomirom
Jovanovi}em?
Srbija danas mora ponovo da se bori za slobodu vremena i protiv
verbalnog delikta. Ako je jedan Srbin `rtva ove neslobode, nijedan
Srbin nije slobodan, a mnogo je politi~kih zatvorenika u [eveningenu. Uz [e{eqa tamo je i Slobodan Milo{evi}, ~ija je vlada svojevremno ukinula verbalni delikt, pustila politi~ke zatvorenike i
svojim gra|anima vratila dràvqanstvo koje im je oduzimala nekada{wa komunisti~ka ortodoksija na vlasti. Tamo su i drugi koji su,
istorija }e to pokazati, imali ~ast da budu deo takve vlasti. Misija
radikala danas je borba za slobodu svih Srba, a posebno politi~kih
zatvorenika u [eveningenu. Sloboda za [e{eqa.
Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu Marti}u, re~ ima dr Nikola
@uti}, neka se pripremi prof. Boà Jovovi}, zatim dr Bogdan Ja711
mayija i Roman Muli}. Razume se, ako neko èli da priloì svoj rad,
naravno, prihvati}emo to.
Dr Nikola @uti}: Po{tovano predsedni{tvo, dame i gospodo,
zahvaqujem rukovodstvu Srpske radikalne stranke na pozivu da u~estvujem na ovom skupu. Ranijih godina imao sam ~ast i zadovoqstvo da
pripadnicima Srpske radikalne stranke odrìm predavawe i to na
temu Vatikan i hrvatstvo od ilirske ideje do velikohrvatske realizacije. Danas sam drugi put me|u radikalima i vrlo mi je drago
zbog toga. Po{to }e biti objavqen zbornik referata sa ovoga skupa
pripremi}u rad pod naslovom Liberalna demokratija Srbije u 20.
vjeku, od saveznika do `rtve. U stvari, nadoveza}u se na izlagawe mog
prof. dr Dragoquba @ivojinovi}a. Za{to je srpski narod od najkorisnijeg izrobqenog saveznika, tzv. zapadnih demokratija do{ao u
poziciju `rtvenog jarca, u poziciju oglednog dobra. Zbog kratko}e
vremena pro~ita}u kratki rezime, odnosno, osnovne teze iz mog budu}eg rada. Rad je posve}en srpskom ideolo{kom opredeqewu ka internacionalnoj ideologiji gra|anskog liberalizma koji je, kao {to je
poznato, suprotstavqena, boqe re~eno neprijateqska ideologija
prema rimokatolicizmu. Naime, pravoslavni Srbi su svi svojim politi~kim i ideolo{kim bi}em, u prvoj polovini 20. veka, prionuli
u svetski poredak zapadnih demokratija, {to je moralo dovesti do budu}ih sukoba na verskoj i nacionalnoj osnovi. Dolaskom Kara|or|evi}a na dràvno kormilo poja~ava se srpska orijentacija ka zemqama liberalno-demokratskim. Srpski politi~ki i dràvni faktori
postepeno su, tokom 19. i po~etkom 20 veka, prihvatali ideje buròaske ideologije kao najefikasnije sredstvo ostvarewa sopstvenog sna
o definitivnom oslobo|ewu i ujediwewu svih srpskih zemaqa. U
Kraqevini Srbiji su upravo nastale organizacije koje su imale prvenstveni ciq da sprovode srpsku nacionalnu oslobodila~ku akciju
u ime svesrpskog oslobo|ewa i ujediwewa, ali i zbog prodora {irewa zapadne gra|anske ideje na balkansko tlo. Kraqevina Srba Hrvata i Slovenaca stvorena je srpskim vojni~kim pobedama, ali uz presudnu pomo} i arbitrirawe zapadnih liberalnih saveznika. Stvaraoci tada{weg novog svetskog poretka Srbima su namenili ulogu
sprovodnika wihove zamisli, ru{ewu austrougarskog carstva i glavnog oslonca kod uvo|ewa zapadnih gra|anskih demokratskih ideja u
zemqe austrijskog cezaropapizma.
Zbog neprikosnovenih interesa zapadnih gra|anskih demokratija stvorena je dràva razli~itih civilizacija i antagonisti~kih
konfesija, koja se upravo zbog toga u kriznim svetskim pomerawima
uvek mogla lako razbiti. To se i desilo po~etkom devedesetih godina kada su upravo te zapadne liberalne demokratije, odnosno, Engleska, Francuska i Amerika, u novim svetskim prekrajawima, granice
srpske zemqe po~ele posmarati kao ogledno dobro, glavnu smetwu za
nove evropske geopoliti~ke vizije. To je sadràj rezimea, referat
}u priloìti uskoro. Hvala na pa`wi.
Aleksandar Vu~i}: Hvala vama. Samo recite do kada moèmo da
712
o~ekujemo referat? Re~ ima prof. Boò Jovovi}, neka se pripreme

dr Bogdan Jamayija i Roman Muli}, a zatim prof. dr Sreten Soki}.
Prof. Boò Jovovi}: Uvaèno predsedni{tvo, po{ovani skupe,
dame i gospodo, ako u budu}nosti budu istori~ari pisali op{tu istoriju Evrope ili civilizacije na ovim prostorima, onda }e svakako na
prelazu u novi, 21. vijek, zabiqeìti tri glavne stvari koje su pro{le kao civilizacijska tekovina zahvaquju}i upravo ovakvim pojavama zbog kojih smo se danas ovde sakupili. To su te{ka bolest, sida,
to je droga i to je Ha{ki tribunal. To je dana{we trojstvo koje, naàlost, vlada u svijetu i kojim se ova nesre}na civilizacija mora
podvrgnuti. Da bismo shvatili prakti~ki {ta se radi, ko sudi i ko
presu|uje, moramo znati nekakve podatke o tim sudijama. Danas je
Amerika glavni barjaktar koja sudi, presu|uje i optuùje. Ona obiqeàva svoje nacionalne interese u malim suènim zemqama, naravno, izbegavaju}i da se sukobi sa onima koji bi znali i te kako da uzvrate. Pa zbog toga je opasna Severna Koreja, koja po{teno nema ni
da se prehrani, opasan je Iran, a iteresantno je kako te zemqe nisu
opasne za wihove prve susjede. Sjeverna Koreja nije opasna Kini, nije opasna ni Rusiji. Iran nije opasan Rusiji iako se grani~i sa wom,
a opasni su za Ameriku koja je skroz preko zemqine kugle, tamo zaba~ena. Dakle, vidi se jedan teàk politi~ki cinizam, jedna misao koja je svakako vi{e izgubila svaku orijentaciju u normalnom ìvotu.
Ovo su mo`da i prvi znaci da Amerika propada, da je Amerika pokleknula, jer obi~no qudi koji se na|u u takvoj situaciji prave nerazborite postupke. Ona vidi gde se nalazi, vidi da to nije dovoqno,
da joj treba jo{. Da bismo videli odakle to sve izvire, moramo znati
ko su ti Amerikanci. Svaka ~ast obi~nom narodu, koji pojma nema
{to se ovde de{ava. Prvo su ti do{qaci iz Evrope, gotovo kao avanturisti, uni{tili svo stanovni{tvo koje je naseqavalo te prostore.
Po{to su pobili wih, onda su oti{li da love po Africi qude, crnce koje su prevozili u Ameriku da im rade na plantaàma. I djedovi
ovih dana{wih ameri~kih politi~ara su bili doju~era{wi, u istorijskom smislu, robovlasnici. Dakle, takva svijest, formirana u takvim uslovima, ne moè davati ni{ta boqe od onoga {to nam daje danas.
Ha{ki tribunal je izraziti primer samovoqe, u stvari jednog
civilizacijskog iìvqawa, jednog civilizacijskog sunovrata, jednog
postupka koji je do{ao u civilizaciji, kao pred zidom pla~a, ne zna
{ta }e vi{e da radi i kako da se pokaè u svojoj veli~ini, onda pravi ovakve, osniva ovakve instucije koje su fakti~ki karikatura qudskog dostojanstva i uop{te civilizacijskih tekovina ovog na{eg
vremena. Ja bih mogao da zapo~nem ovo svoje izlagawe i Wego{evim
stihovima: Al divqa{tvu stati nogom za vrat, dovesti ga pod znaniju prava, to je qudska du`nost najvestija. Ali, da me ne bi niko osudio za plagijat, jedino kada bih se sakrivao da me neko ne optuùje za
verbalni delikt, pa onda ne mogu svakako taj poziv uru~iti Wego{u,
jer wega ve} odavno nema kod ku}e, nema ga ni tamo gde je bio na ve~713
nom po~inku.
Da nema na{ih unutra{wih razloga, vjerovatno ono {to nam izvana dolazi ne bi ni postojalo. Me|utim, moramo re}i da je kod nas
ta klica prili~no oìvjela. Ona je jedno vreme tiwala, ali u svakom
slu~aju ta klica izdajstva u posledwe vreme je dobila nekako mnogo
hrabrosti. Savremena vlast, zaista je do{la da vlada na jedan smije{an na~in, i ja ovde ne mogu preko jezika da prevalim rije~ politi~ar ili vladar, jer mi se ~ini da su te rije~i nedostojne za qude koji
obavqaju dana{wu vlast. Kakva je to vlast? Molim vas. Ja bih molio
da me vi zasko~ite, da me kritikujete, kada kaèm da danas u Beogradu 90 odsto pasa ìvi boqe od 50 odsto wegovih stanovnika. Tih 90
odsto pasa imaju svoje stanove, imaju vitaminske obroke, imaju pa`wu
ku}nog qubimca, imaju svaku wegu. Jesmo li onda mi u dràvi pse}oj
ili u dràvi qudskoj ili, da se pozovem na onu latinsku in kanis transkoto da se u pse pretvaramo. Ja vas ne}u daqe optere}ivati svojim
izlagawem, jer }u to priloìti pa }e ~itati to onaj ko bude hteo, ali
bih se opet pozvao na one Wego{eve stihove, uza sve ovo o ~emu sam
do sada govorio: Ne trebuje carstvo nequdima da se pred svijetom
ruè. Ja bih, i kada ne bih zavr{io ovim stihovima, dodao rije~i
jednoga Wego{evoga brata po peru }era}emo se jo{.
Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu Jovovi}u. Re~ ima dr Bogdan
Jamayija, neka se pripreme gospodin Muli} i gospodin Sreten Soki}.
Dr Bogdan Jamayija: Po{tovani gospodine Vu~i}u, dame i gospodo, dragi prijateqi, èlim da vas u ime Udruèwa Srba iz Bosne i
Hercegovine pozdravim i da dana{wem skupu poèlim uspe{an i
plodotvoran rad. @elim da kaèm da podràvam patriotska nastojawa Srpske radikalne stranke da ova napa}ena zemqa krene putem sre}e i blagostawa. Kako odmi~u godine, srpsko bi}e mori mora koja se
zove Hag. Moè se re}i da smo sve vi{e skloni da ga dvostruko posmatramo. Jedno je vi|ewe trajno i ve~no i ono }e biti mjera svih na{ih
mjera. To je pitawe gor~ine i bola koju osje}amo u najdubqim porama
na{eg duhovnog, dru{tvenog, istorijskog integriteta. To je pitawe
na{e mjere za pravdu, na{eg odnosa prema moralu, na{e osjetqivosti
za istinu. Nema srpske du{e koja danas ne ose}a Hag kao svequdsko
zlo. To nije samo srpsko zlo, ve}, kao velika svetska farsa, ovako
stvoren sud predstavqa zlo za zdravqe ~ove~anstva. To je biblijsko
poimawe zla, ono se danas isku{ava u maloj Srbiji zbog ne~ijih tu|ih interesa. Zato Hag ne moè biti sud za pravu istinu i pravdu, a
najmawe za srpsku du{u. On }e ostati u istoriji sud za onaj dio takozvane me|unarodne zajednice koja sebe, po osnovu vojne i ekonomske
nadmo}i, tako naziva.
Pogledajte, dragi prijateqi, svedoci smo da tako ne misli onaj
drugi deo me|unarodne zajednice koji se zove Kina, Rusija, arapski i
latinoameri~ki svijet. âk i onda kada su u Ujediwenim nacijama nepo{teno prisiqavane da podrè i zadrè stavove mo}nih, a to je onaj
dio svijeta koji nije primio posledwe politi~ke interese takozvane
714
svetske organizacije, ~iji je ciq, pre svega, ekonomska neokolonizacija. Bez obzira na to {to ideja morala ve~no mora ostati ideja morala, ~ak i onda kada je naru{ava trgovina qudskim du{ama. Veliki
svetski scenarista, veliki osvaja~, me|utim, u ovom trenutku i daqe
razara nacije i wihova duhovna samosvojstva. Danas, sa 6,3 odsto
svjetskog stanovni{tva, Sjediwene Ameri~ke Dràve drè vi{e od
50 posto svetskog kapitala, kaè Noam ômski. To treba sa~uvati,
izboriti se za taj primat, a to se moè samo silom. Zato je izli{no
ovde re|ati Vijetnam, Panamu, Avganistan, Irak, evo na redu je i
Iran, a da ne govorimo o odràvawu ideje planetarnog haosa izme|u
Izraela i Palestine, izme|u dvije Koreje, o Latinskoj Americi i
arapskm svetu. Kad u|u u rat ne prezaju od eksperimenata sa osiroma{enim uranijumom 238 i 235, i ko zna jo{ kakvih nema nepoznatih i
nehumanih radwi.
Udruèwe Srba iz Bosne i Hercegovine, pripremilo je tu`bu sudu zbog bombardovawa srpskih enklava u Bosni i Hercegovini, a kasnije i u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Besmisleno je ovdje govoriti o Milosrdnom an|elu, tom an|elu zla, tom an|elu pred kojim
smo tako ~asno po~eli da se osve{}ujemo zato {to su sistem vrijednosti u postoje}im civilizacijskim odnosima, kojih smo se dràli
kao stara evropska nacija, odjedamput sru{ili. Imamo mi jednu predivnu srpsku basnu o vuku i jagwetu u kojoj se kaè jagwe pije vodu
nizvodno, muti vodu vuku koji pije vodu uzvodno. Izmi{qati srpske
ratne zlo~ine i zlo~ince, moè opravdati strah da }e Srbija biti
moralni pobjednik i mora se u korijenu sase}i. Tu ulogu ima sud, ~ak
se moè na optuèni~ku klupu privesti i neki Hrvat, musliman i ne
daj Boè, Albanac, jer se sa Albancima napravila interesna trgovina, a ratni zlo~inac ne moè biti onaj koji je pobio kolonu albanske
djece, staraca i èna, niti onaj koji je u Varvarinu ga|ao qude okupqene na obrednoj seoskoj slavi. Ratni zlo~inci su neki drugi, to su
oni srpski generali koji su imali svetu du`nost da brane svoju zemqu. Nije va`no da li su to generali Ojdani}, Lazarevi}, Pavkovi}
ili bilo koji na i}. Ne znam za{to se ne vrate u pro{lost da sude
@ivojinu Mi{i}u, Stepi Stepanovi}u, a mogli bi da do|u i do Kara|or|a.
Ako sude na{im generalima, za{to ih nisu zarobili u ratu, u vite{koj borbi, pa neka im onda sude kao ratnim zarobqenicma? Nisu
uspjeli, izmislili su Hag kao svoj ratni rov iz kojeg i daqe ga|aju.
Sva svetska javnost zna, izuzimaju}i kupqene medije za zelene dolare, da je ha{ka sudska nakaza sramota po me|unarodno pravo, po Ujediwene nacije i Savet bezbednosti, po velike civilizacijske tekovine u sistemu, po vrijednosti na kojima se zasniva qudska budu}nost.
Po{tovani prijateqi, ne moè nam u ovom trenutku biti za utjehu jedna Monteskijeva teza u kojoj se kaè svaki ~ovjek koji ima
vlast sklon je da je zloupotrebi. I zloupotrebqava je dok ne nai|e na
granicu. U ovom vijeku mi smo svjedoci jednog dràvnog mo}nika koji u svijetu drì tu vlast. Svjedoci smo, naàlost, da u ovom svijetu
715
vlast moè da zloupotrebqava i jo{ uvek nema sile koja moè da mu

postavi granice. Ako neko moè to da u~ini onda je to sila morala,
ako to neko moè da u~ini onda je to sila pravde, ako moè onda je to
sila istine. Naàlost, sve te sile dodiruju na{e du{e i bogate nas
duhovno, ali mi time jo{ uvijek ne spa{avamo na{e fizi~ko tkivo.
Tu`no je da u tome nemamo unutra{we jedinstvo i da se time dezorganizujemo unutar sebe. To je druga stvar, dragi moji prijateqi, na koju
sam, u ovom kratkom izlagawu, htio da vam skrenem pa`wu. U slu~aju
nas samih, imamo milosrdne politi~are koji djeluju u malim dezorijentisanim grupicama i vr{e veliku prodaju srpske du{e, na{eg unutra{weg duhovnog identiteta. êsto ih ~ujemo da nam {aqu poruke
kada odu u inostranstvo, kako treba da se pona{amo, a ne kako da iza|emo na kraj u jednoj velikoj i ~asnoj borbi, ve} kako da se predamo i
prodamo. A da li se tako ulazi u Evropu? Kaù nam, kad osudimo one
koji imaju individualne krivice, jer Hag priznaje samo individualnu krivicu, ukoliko ti takozvani individualni krivci imaju velike
nacionalne funkcije, onda su wihove krivice naravno kolektivne,
zna~i, nacionalne. Zna~i, okrivqena je nacija. To su finese koje ovaj
la`ni sud nama podme}e i daqe, sve dok na{e jagwe ne prizna da je zamutilo vodu stra{nom vuku.
Mnogi srpski politi~ari, zamoreni i dezorijentisani, polako
gube bitku sa zdravim razumom. Mislim, naravno, na one koji nas svojom podani~kom politikom predstavqaju pred ovom ha{kom a`dajom.
Ima onih koji su se, kao Vojislav [e{eq, predali i ve} dvije godine, mimo svih pravnih me|unarodnih normi, ~ak i mimo normi samog
Ha{kog tribunala, gu{e wegov glas iz straha da }e to biti glas zdravog razuma. Jer, oni znaju da }e iz Haga [e{eqa mnogo jasnije i glasnije ~uti ne samo srpska javnost, nego i ceo svet. Tako }e on razbiti
mnoge iluzije za ono za {ta ga terete, pa i za one istomi{qenike u
Srbiji koji su postali izrodi. Srbijo, probudi se!
Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu Jamayiji. Re~ ima Roman Muli}, neka se pripremi Sreten Soki}, a za wim Du{ica Boji}.
Roman Muli}: Uvaèni skupe, [e{eq pobe|uje! U panici, wegovi kqu~ari nemaju ni{ta drugo nego da ga kazne kr{e}i sopstvene
propise. Siguran sam da }e optuèni u Hagu, wihovi branioci i svedoci, odbraniti istorijsku istinu i ~ast i dostojanstvo ovog naroda.
Kao dugogodi{weg politi~kog robija{a, brine me kako o~uvati
zdravqe, o tome se mora mnogo voditi ra~una. Brine me kako u zemqi
biti na visini ha{kih optuènika. Zamislite, narodu juna{tva i
~ojstva pripisuju nacizam, na{i vlastrodr{ci govore o denacifikaciji Srbije i srpskog naroda. Pro~ita}u vam ne{to. Srbija se mora
jednom sasvim odre}i himeri~ne ideje o nezavisnosti i samostalnosti. Protiv svih veleizdajnika i zaverenika, kao Voja i ja {to smo
bili, a i sada smo, protiv dràve i gra|anskog dru{tva, i to silom
od svih naroda ovde op{tepriznatog carskog i me|unarodnog prava,
telesa ovih zlo~inaca da se posle prethodnog osobitog osetnog {ibawa ìva nabiju na kolac, pa zatim da se ostave orlu{inama i gavra716
nima za hranu. Sva wihova pokretna i nepokretna imovina da se konfiskuje, wihovi stanovi zbri{u sa zemqe. I daqe, telesa ovih zlo~inaca imaju da se poloè na to~ak, ozdo navi{e, ìva izmrcvarena pa
wihove glave nataknu na ko~eve. Stoga smo, preska~em, naravno, stoga smo primorani da manastire u Srbiji trpimo, naravno, u to vreme
su bili samo pravoslavni. Sve {to moèmo da pri tome preduzmemo
i{lo bi zasad samo za tim da radimo na wihovim smawivawu, ali po{to smo u Srbiju uveli toleranciju, zamislite, toleranciju su uveli
Srbiji, to }emo se truditi da kakve katoli~ke manastire osnivamo.
Srbija je zemqa sposobna za veliku kulturu, uzgredno priznaju, svi
zlo~inci, isto tako i svi Jevreji i Cigani, za ve~ita vremena, iskqu~eni su iz svakog naseqavawa u Srbiji. Ovde je govor samo o naseqavawu besprekornih porodica, naro~ito katoli~kih. Ovo je napisano
810. godine. Ovo je projekat ustava koji su Austrijanci namenili Kara|or|evoj Srbiji. Nije ovo, kao {to vidite, Hitler pisao. Vekovima pre toga su oni to pisali, to nam èleli, uz licemerne druge pri~e. Mnogo je pomiwan danas Kara|or|e, ja mislim sa pravom, prvo
zbog istorijske paralele, a bogme treba govoriti i o kolovratu. Svetozar Markovi} i Milan Kova~evi} su pisali o kolovratu Srbije.
Mi treba o tim radovima i o tim wihovim tezama dobro da porazmislimo. Kra|or|e je stvorio, za veoma kratko vreme, sna`nu vojsku,
mnogo sna`niju nego ova na{a dana{wa posle svih reformi. Stvorio
je dràvnu upravu veoma racionalnu, prosvetni sistem i mnogo toga,
ali turska kontrarevolucija je, sticajem nesvesnih okolnosti po Srbe, pobedila 813. godine. Ogaw je progutao [umadiju po nalogu Mahmuda Drugog, krv je potocima i{la. Tre}ina srpskog naroda se iselila u Austriju, gde su je u karantinima opqa~kali, pomrsili i takvo
se ~udo de{ava kod racionalnih apsolutista. Posle nepunih mesec
dana, taj grozni Mahmud Drugi donosi amnestiju i srpski narod, gotovo 90 odsto, vra}a se u Srbiju. Gore im je bilo u toj prosve}enoj Austriji. Bilo je ograni~ewe za tridesetak stare{ina koji se nisu smeli vratiti, ali i oni su se vratili i nije im su|eno u Turskoj. Dodu{e, {uma ih je gutala, ali ne od Turaka, ve} od Milo{evih zamki. I
Kara|or|e je zavr{io, wegova glava je zavr{ila u Istambolu. Taj
stra{ni Mahmud Drugi je poru~io Milo{u, kaè ako je Hoya Milo{, umesto nagrade, naravno, hteo da mi u~ini uslugu, trebao mi je
poslati tog ~oveka ìvog, ja ga ne bih ubio.
Za nepuna tri meseca 90 odsto, zna~i oko 150.000 qudi, vratilo se
u pustu Srbiju. Taj turski zulum im je bio blaì nego ono {to su imali u Austriji. Koliko je trebalo Srbima da se vrate u svoje ku}e
1945. godine, od Slavonije do Kosova, koliko treba vremena Srbima,
onima koji su se iselili 1995. i 1999. u ono vreme, koliko im treba
vremena da se vrate u svoje ku}e. O tome se stvarno mora porazmisliti. Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Hvala vam. Prof. dr Sreten Soki}, ina~e jedan od najzna~ajnijih ekonomista u na{oj zemqi, najpoznatije delo mu
je Ekonomija u tranziciji. Uzgred, ~lan je Srpske radikalne stran717
ke i svoj patriotizam je dosad nebrojeno puta pokazao.

Prof. dr Sreten Soki}: Po{tovano predsedni{tvo, dame i gospodo, bra}o i sestre, meni }e biti te{ko da poveèm ekonomske
aspekte izu~avawa onoga {to se zove na{a dru{tvena zbiqa sa odlaskom prof. dr Vojislava [e{eqa u Hag, a u isto vreme i ne}e to biti te{ko. Ja }u svoj referat priloìti, ali }u razviti tri teze. Da
bih razvio te tri teze, samo da pro~itam uvod koji je vrlo kratak.
Skup koji se danas odràva, zna~i skup nau~nih i kulturnih radnika
najprirodnije je mesto da se uputi apel me|unarodnoj javnosti i Ha{kom tribunalu, u formi neospornih argumenata koje smo danas izloìli, koji se proteù od osloba|awa od zabluda i prema Srbiji i
prema srpskom narodu i prema dijaspori srpskoj, koje se proteù i u
funkciji ove institucije Tribunala, a posebno na slu~aju Vojislava
[e{eqa. Smatrao sam da bi bilo dobro da jo{ jednom, sa svim argumentima koje smo danas izloìli, upozorimo me|unarodnu zajednicu
i wihov instrument, koji se zove Tribunal, da ipak ne}e mo}i da radi na na~in na koji radi kada je u pitawu jedno ugledno istorijsko
ime, ime Vojislava [e{eqa, i ne samo wega, ve} i svih drugih koji su
u Hagu.
Prva teza koju bih hteo da obrazloìm vrlo kratko oko politi~kog aspekta optu`nice, vezana je za to da je na{e ube|ewe, a postoje
i neki dokazi da je optu`nica pisana u Beogradu, da je wegov put ubrzan i da je wegov odlazak bio u trenutku virtuelnog stvarawa utiska
da reforme ostvarujemo, preko ekonomskih pokazateqa, koji nisu
ta~ni, navodno sve boqe ìvimo, a svako u ovoj zemqi zna da lo{ije
ìvimo. Navodno nau~no obja{wavaju ulogu li~nosti dr [e{eqa,
mogu da kaèm da je odlazak prof. dr Vojislava [e{eqa u Hag ostavio tragove, a time i jedan prostor u koji su se ubacile la`ne demokratske snage i ponudilei la`ne reforme kojih nema.
Druga teza, koju sam vrlo kratko hteo, tako|e, da obrazloìm, vezana je za to da je prof. dr Vojislav [e{eq, na op{te iznena|ewe
svetske i jugoslovenske javnosti, ostavio stranku, Srpsku radikalnu
stranku, sna`nu, dobro organizovanu i sposobnu da ponese teret promena i teret borbe za slobodu i nezavisnost. Stranku koja ne}e pokleknuti pod uticajem globalizma, uticajem mondijalizma, kao sila
uni{tewa svega {to je nacionalno, a time i internacionalnih tokova, koje razaraju svetske realne i objektivne mogu}nosti mawih nacija. I [e{eq je u svom posledwem delu u Beogradu, pre odlaska u Hag,
ponudio neke odgovore koji su upla{ili takozvane srpske demokrate
i takozvane globaliste u svetskim razmerama. Samo dva stava da vam
pro~itam, da vas podsetim, neki od vas su to i ~itali nekoliko puta,
da znamo {ta je ubrzalo put odlaska prof. dr Vojislava [e{eqa u
Hag. On to u svojoj kwizi, koja nosi naziv Ideologija srpskog nacinalizma kao samosvesti, samoose}awa i ose}awa pripadnosti, kaè:
Najmra~nijim silama ovoga sveta mi, Srbi, smetamo {to smo Sloveni, vrlo srodni Rusima, {to smo pravoslavci, nacionalno svesni, solidarni, nepokorni i {to naseqavamo veoma vaàn geopoliti~ki
718
prostor gde se ukr{taju strate{ki interesi veliki sila. Da smo kost

u grlu najokrutnijeg i najopasnijeg totalitarnog oblika globalizma
i mondijalizma. Pa daqe kaè: Opet je me|u nama mnogo izdajnika,
poturica, qubiteqa tu|inske carske vere i wenih zakona, ali besmrtna srpska du{a se ne da zarobiti. Ima li lep{eg opisa onih koji danas sluè u Srbiji i u celom svetu za interese stranih sila. I
na kraju kaè, a za nas je to ovde mnogo va`no: Mnoge srpske zemqe
danas su porobqene, okupirane, Srbi s wih proterani, ali savremena pokoqewa i pokoqewa koja tek dolaze, zna~i, savremena, ali i pokoqewa koja tek dolaze, nikada se sa tim ne smeju pomiriti. To pitawe ostaje predmet spora sve dok se spor ne re{i. To je ubrzalo, ali
i drugi stavovi iz te ~uvene kwige prof. dr Vojislava [e{eqa, wegov put u Hag. Mi se nadamo da }e se on brzo vratiti i nadamo se da
}emo zajedno sa wim u~initi mnogo vi{e za Srbiju i srpski narod.
Aleksandar Vu~i}: Hvala prof. Soki}u, dobili smo poruku iz
Rima od Rado{a Kalaji}a koji, naàlost, nije najboqeg zdravstvenog
stawa, ali je poru~io slede}e: S dubokim uverewem u oslobo|ewe i
uzdizawe srpskog naroda, pozdravqam ovaj skup koji ima mnogo ve}e
zna~ewe i zna~aj od predmeta kome je posve}en. Ovaj skup je znak kona~nog otvarawa Srpske radikalne stranke za sve najboqe patriotske snage, te weno prerastawe u svenacionalni dràvni pokret. Gospodin Drago{ Kalaji}. Molim gospo|u Du{icu Boji} da pristupi,
a ako nije tu, onda gospodin Marko Atlagi}. Gospodin Marko Atlagi} ima re~, a za gospodinom Markom Atlagi}em gospodin Vladimir
Kr{qanin i magistar Dejan Mirovi}. Prof. dr Marko Atlagi}, izvolite.
Prof. dr Marko Atlagi}: Po{tovane dame i gospodo, moj referat se zove: Legalitet i legitimitet Republike Srpske Krajine i
Ha{ki tribunal, dr Vojislav [e{eq. Zbog kratko}e vremena, i
zbog jedne druge stvari koju }u re}i na kraju, a uze}u samo tri minuta
vremena, odustajem od ~itawa referata. Samo da kaèm o ~emu bih govorio. Naravno, bi}e u zborniku ovo {tampano. Govorio bih o prisustvu Srba na podru~ju Republike Srpske Krajine, jer, kako znate, grobar druge Jugoslavije, Stipe Mesi}, rekao je da Srbi nisu doneli u
Krajinu zemqu na svojim opancima. Citirao bih masu anti~kih istori~ara koji govore o prisustvu Srba u tim krajevima. Nadaqe bih govorio o prisustvu Srba u sredwem vijeku. Citirao bih masu stranih,
zapadnih istori~ara koji govore o tom prisustvu, a osim toga i na{ih
doma}ih, srpskih arheologa koji su se bavili istraìvawem na podru~ju Republike Srpske Krajine u novije vreme, koji govore o prisustvu Srba od ~etvrtog do osmog veka na tim prostorima. Nadaqe bih
govorio o tim krajevima u sredwem veku, za vreme dinastije Nemawi}a, zatim srpskoj Vojnoj Krajini: kako je ona nastala, kako je prvi put
u feudalnoj Evropi upravo car Ferdinand dao Srbima zemqu, dakle
u privatno vlasni{tvo, {to je unikat, pravo da je prodaju drugima.
Dakle, o korpusu separatumu itd. Govorio bih o 19. veku, vremenu uki719
dawa Vojne Krajine, govorio bih o Srbima na tom podru~ju izme|u

dva rata, zatim kada prvi put kada Srbi ulaze u sastav Republike Hrvatske, a to je u nezavisnu, zloglasnu NDH, i o poloàju tog naroda,
zatim o odlukama ZAVNOH-a, drugog i tre}eg, zatim bih govorio o
svim ustavima, poloàju Srba u ustavima od 1947. do 1990. godine, i,
napokon, zaustavio bih se na ustavu iz 1919, tom zloglasnom hrvatskom ustavu koji je izop{tio, kako kaè pokojni Tu|man, Srbe iz
ustava i o tome {ta je taj ustav sve negirao kroz istoriju Srba na tim
prostorima. Govorio bih kako je stvorena Republika Srpska Krajina,
u ~emu se ogleda legitimitet i legalitet Republike Srpske Krajine,
i na koncu, o optu`bi protiv dr Vojislava [e{eqa za pomo} Srbima preko Drine, kako nemaju svoju ni politi~ku, a kamoli pravnu
osnovu. Ha{ki tribunal, nakaza od suda, umijesto da sudi agresoru,
Hrvatskoj, za etni~ko ~i{}ewe Srba iz Republike Srpske Krajine i
Hrvatske, te za agresiju na Republiku Srpsku Krajinu, koja je bila
pod me|unarodnom za{titom, ona poku{ava da sudi `rtvi, po{to aktuelna sada{wa vlast ne poku{ava da uvjeri tzv. me|unarodnu zajednicu da stawe u Republici Srpskoj Krajini treba vratiti u predratno, predokupaciono stawe, jer je Hrvatska okupirala te prostore jednostranim aktom. Smatram da izbjeglo rukovodstvo Republike Srpske Krajine treba sada upravo da aktuelizira to pitawe, i da vrati
Srbima prava u predokupacioni period, tj. na period 1990, odnosno
1994. godine, kada je potpisan sporazum izme|u Republike Srpske
Krajine i Hrvatske o razgrani~ewu.
Kad sam ve} spomenuo aktuelnu vlast, ja tvrdim, ima ve} pet godina, najve}a zabluda, i stranputica u istoriji srpskog naroda, od Stevana Nemawe do danas, jeste izbor dr Vojislava Ko{tunice za predsednika biv{e dràve. On je taj, gospodo, koji je izru~io prvog ha{kog optuènika. Poku{ava na sve mogu}e na~ine da spere qagu sa
sebe. I, zavr{avaju}i ovo, dozvolite da kaèm, ja sam jedan od svjedoka u Ha{kom tribunalu, vaqda }u do}i na red, kod optuènika Slobodana Milo{evi}a. Ima}u priliku da ovo tamo iznesem. Zato, dozvolite na koncu da kaèm da imam u ìvotu tri privilegije: prva
privilegija mi je bila ta, {to }u biti, {to sam sa oru`jem u ruci
i{ao da branim, kao profesor Univerziteta, Republiku Srpsku Krajinu. I susreo na rati{tu dr Vojislava [e{eqa na zapadnim srpskim
krajevima. Drugo, {to }u kao svedok u Hagu mo}i da kaèm istinu o
Republici Srpskoj Krajini, i o hrvatskim zlo~inima nad srpskim
narodom. I tre}e, molim vas, {to pripadam Srpskoj radikalnoj
stranci, divnim qudima, divnim patriotama, divnim radnicima i,
nadasve, moralnim qudima.
Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu Atlagi}u, re~ ima mr Vladimir Kr{qanin, neka se pripremi mr Dejan Mirovi}, a zatim prof.
dr Zoran Bingulac. Izvolite.
Mr Vladimir Kr{qanin: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovani rodoqubi. Srbija je danas ponièna i gotovo pokorena. Instrument wenog ponièwa i pokoravawa zove se Ha{ki tribunal, a op720
sluìoci tog instrumenta, u ~iju legalnost i pravednost niko ozbiqan na svetu ne veruje, nalaze se u Srbiji. Slobodu, ~ast i napredak
nam niko ne}e pokloniti, jedino ih sami moèmo odbraniti ili
osvojiti. Srbija je danas ohrabrena, i samopouzdawe joj se vra}a. Vra}aju joj ga srpske vo|e i srpski junaci iza kojih stoji srpski narod i
srpska pamet. Ha{ka om~a i ha{ke bukagije pucaju pod tim naletom,
a da bi potpuno bili zbrisani, kao i sav kriminalni {qam koji ih
ovde podràva, potrebno je da se narod, da se svi rodoqubi ujedine, i
dovedu na vlast po{tene i sposobne, a to }e biti uskoro.
Predsednik Srbije, za koga je zaista glasala ve}ina naroda, i koji je u skladu sa tim vladao, Slobodan Milo{evi}, kroz ~ije optu`nice su neprijateqi Srbije i srpski izrodi poku{ali da uprqaju
srpsku istoriju, srpske junake i nevine `rtve povampirenog fa{izma i agresije, nevi|enom snagom istine, u ~ijoj su slu`bi, to svaki
dan gledamo, naju~eniji i naj~asniji Srbi, od kojih su mnogi danas ovde, veliki svetski politi~ari i ~asni qudi iz onih zemaqa ~ije su
vlade ~inile zlo~in, tom snagom istine koja se posle ~etiri godine
prvi put sa takvom snagom ispoqava, jer su mu izbrisali ime ~ak i iz
{kolskih uybenika i ~itanki, sramni inkvizitorski sud pretvorio
je u lekciju istine i slobode koju }e pamtiti i Srbija i svet.
Vo|a danas najve}e, najzdravije, najsposobnije i srpskom interesu najdoslednije, odane srpske partije, dr Vojislav [e{eq, ogromnim znawem i snagom duha uzdrmao je Tribunal iako mu su|ewe nije ni
po~elo, ne {tede}i nijednu podlost, kriminalnu radwu ili gre{ku
ove institucije koja je danas najve}a sramota zapadne civilizacije i
neumorno slaù}i u kwige trijumf srpske pameti i srpskog duha nad
pravnom i moralnom nakazom koju su stvorili korumpirani zapadni
centri mo}i. Danas, i u nedeqama pred nama, mi svi moramo da kritiku Tribunala i pamet ovde iskazanu preto~imo u akciju. Treba napraviti belu kwigu o kr{ewima principa pravosu|a i qudskih prava,
koja sistematski ~ini Tribunal i dostaviti Ujediwenim nacijama,
vladama i parlamentima svih zemaqa dràva ~lanica. Me|unaroni
sud pravde treba da se izjasni o legalnosti ne samo osnivawa, nego i
rada Tribunala, kojim rukovodi jedan diskreditovani politi~ko-finansijski lobi suprotno osnovnim dokumenitima Ujediwenih nacija.
U ovoj akciji nas bi podràle mnoge vlade, organizacije i pojedinci
u svetu, kao {to je preko 100 istaknutih svetskih pravnika ustalo
protiv poku{aja da se predsedniku Milo{evi}u oduzme pravo na odbranu. Ali, tu akciju moramo povesti mi, jer se na{a prava tamo kr{e, a na{a istorija i budu}nost napadaju. Niko spoqa ne}e ukinuti
Tribunal, niti se boriti za na{ obraz, slobodu i prava ako to sami
ne ~inimo. Moramo da objasnimo svima, pa i onima koji to ne}e da
razumeju, da po Poveqi Ujediwenih nacija nije obavezno sprovoditi
odluke Saveta bezbednosti koje se kose sa samom Poveqom, pa time ni
sara|ivati sa Tribunalom. Moramo da se izborimo da u Hag vi{e niko ne sme da ide, jer je antisrpski tribunal toliko lo{ da ne bi smeo
da sudi nikome bez obzira koje je nacije i vere. Moramo da prestane721
mo da podnosimo surovost, grubost i nepravdu, beskrupulozne i nekompetentne koji brukaju, rasprodaju i pqa~kaju Srbiju, jer smo ih
ve} previ{e podneli. I na kraju, kao {to su i u tamnici u istom bloku, i svaki dan zajedno, Slobodan Milo{evi} i dr Vojislav [e{eq,
pokazuju}i nam kako se qudska veli~ina najvi{e iskazuje onda kada je
najteè, i mi moramo od slede}ih izbora zajedno da stvaramo slobodnu, ponosnu, novu Srbiju, oslowenu na svoju tradiciju, znawe i hrabrost, {to danas najboqe pronosi Srpska radikalna stranka. Hvala
vam.
Aleksadar Vu~i}: Hvala mr Kr{qaninu, re~ ima mr Dejan Mirovi}, nije tu. Molio bih prof. dr Zorana Bingulca da se obrati skupu,
a neka se pripreme dr Paja Mom~ilov, Zoran Avramovi} i dr Branko
Nadoveza.
Prof. dr Zoran Bingulac: Dame i gospodo, bra}o i sestre, dozvolite mi da iznesem moje skromno razmi{qawe koje diktira tema nau~nog skupa u organizaciji tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa, u
opet novo prastaro vreme sa niskim nebom i mutnih dana kad na ponosne Srbe bacaju kvrge srama, srama prava i morala. Istovremeno,
ovo je i vreme sveèg nadahnu}a u kome traìmo prave odgovore na
nove mondijalisti~ke izazove i ha{ka isku{ewa, vreme u kome se moramo odlu~no suprotstaviti poku{ajima razvijawa ropskog duha i
stati u ~asnu odbranu pravde, morala, slobode i na{e ìve istorije.
Ose}ate li, uvaèni prijateqi, da danas nismo sami? Sa nama su
na{i zaslu`ni i slavni velikani koji nas skupqaju na putu podsticawa istine i svesti o istim te`wama. Ovo je prostor slobodoumnog
sveta, ovo je srpska ku}a do koje vode najskrovitije staze nedostupne
podani~kim straàma, kojima slobodno {etaju umni i ponosni srpski sinovi. Oni su sa nama, a mi sa wima i ovde i tamo u inkvizitorskom kazamatu, gde se nastavqa mu~ewe i la`no optuìvawe jednog
naroda ~asne i slobodarske biografije.
Okupili smo se sa voqom da izmi{qene optu`nice i malignu
gra|evinu Ha{kog tribunala prikaèmo u ogledalu nauke, po onom
moralnom, ostavimo wima da se u wemu ogledaju. Poznati ameri~ki
~asopis Sajens objavio je da je najva`niji zadatak nau~nika u ovoj
godini prou~avawe autofagije, odnosno, samouni{tewe }elija, a posebno u trenutku kada ona gubi kontakt sa ostalim zdravim }elijama.
Svakako da }e ovo biti zadatak prirodnih nauka. Me|utim, moè se
prihvatiti da je prou~avawe razloga autofagije, odnosno samouni{tewa Ha{kog tribunala, ujedno i prioritetan ciq dru{tvenih nauka. Danas dajemo dodatni impuls samouni{tewu ove bolesne }elije u
tkivu me|unarodnog prava.
Osnovni razlog samouni{tewa Ha{kog tribunala leì u wemu
samom, u patologiji wegovog na~ina mi{qewa. U protivre~nosti ha{ke nakazne metode rasu|ivawa u odnosu na univerzalne principe
logi~nog razmi{qawa i nau~nog metoda. Problemi metodolo{ke
prirode su nastali u izvrnutom procesu u kome su prvo bili formulisani potrebni zakqu~ci, a potom traène neproverene premise
722
koje ih uslovqavaju. U metodolo{kom smislu, ovaj poku{aj ha{kog tuìla{tva predstavqa nemogu}u misiju osu|enu na propast. U samoj
biti ha{kog procesa leì nastojawe da se stvori konfuzija i dokaè la`. Kompleksan sistem ~isto logi~kih, materijalnih i verbalnih gre{aka u rasu|ivawu ne predstavqaju nikakvu slu~ajnost, ve}
svesnu nameru. Ha{ke optu`nice i procesi obogatili su praksu i
stvorili zastra{uju}e zbirke ozbiqnih metodolo{kih gre{aka. U
logici, ozbiqne gre{ke u rasu|ivawu postaju bazi~ni principi ha{ke metode.
Dame i gospodo, bra}o i sestre, budimo ponosni {to kora~amo
svima dostupnim stazama nauke u tragawu za istinom. Ha{ke staze besmisla ne vode nikuda. Ko krene wima, vrati}e se na po~etak puta
pravno i moralno poniènih. Besmislenost ha{kog na~ina mi{qewa uslovqava autofagiju, odnosno samouni{tewe Ha{kog tribunala.
Nadam se da }e se to uskoro i dogoditi, jer je nepravdu najteè trpeti.
Aleksandar Vu~i}: Hvala najlep{e, profesore Bingulac. Re~
ima dr Paja Mom~ilov, neka se pripreme dr Zoran Avramovi} i dr
Branko Nadoveza.
Dr Paja Mom~ilov: Dame i gospodo, uvaèno predsedni{tvo, vreme je poodmaklo, osmi sat kako sedimo ovde, a opet vidim ovde veliki broj qudi koji je ovde prisutan, a sigurno je razlog li~nost koja
nas okupqa danas na ovom skupu, na{ vo|a, vo|a na{e stranke, na{
prijateq i drug Vojislav [e{eq.
Moji prethodnici, nau~ni radnici, stru~waci, javni radnici,
kulturni radnici, ukazali su na svu apsurdnost postojawa ovakvog
Ha{kog tribunala. Isto tako, nikom nije sporno da navodna krivica
Vojislava [e{eqa apsolutno i ne postoji. To zna i obi~an srpski
narod, i to, mislim, danas vi{e i ne treba na nau~nim skupovima dokazivati. Po{teni deo srpskog naroda ose}a, zna, mada sve ~iwenice
ne zna, da ovakav Hag i ovakva optu`nica nemaju nikakve veze sa ìvotom i sa realno{}u. Kad se razmi{qa o tom Hagu, ja ne znam {ta o
wemu da kaèm {to vi ve} ne znate, mnogo toga se zna, ali mi se nekako u~inilo zgodno da ja kaèm, da opi{em taj Hag re~ima stranaca.
Kad mi nacionalisti govorimo o Hagu, onda smo mi klaustofobi~ni,
isuvi{e okrenuti istoriji, unazad gledamo, nismo realni. Evo {ta
kaù stranci. Yejmi [ej, neko je ve} rekao, 1999. godine, u {tabu
NATO-a u Briselu na konferenciji za {tampu kaè: NATO kontroli{e Tribunal. Ako ~ovek pogleda Pravilnik Tribunala, po kom on
radi, koji je donet 11.februara 1994. godine, vidi se da je tri puta u
celosti mewan, a 29 puta su vr{ene izmene u toku procesa. Posledwe
izmene su bile pro{le godine. Zamislite sud koji stalno mewa propozicije po kojima sudi svojim osu|enicima. Kakav je to sud? Ako pogledate buyet, kada je osnovan, 1993. godine, od 270.000 dolara udesetostru~io je novac koji se posledwih godina tro{i na skoro 1.300 zaposlenih koji opsluùju Ha{ki tribunal. Moète misliti kakav je
to cirkus, kakav je to biznis i koji su tu sve interesi da ovaj sud na
723
ovakav na~in i daqe traje. I sad, neko je i to pre mene spomenuo, nema~ki sudija u ovom Ha{kom tribunalu kaè da je to olaka me{avina ameri~kog i evropskog zakonodavstva i da tu Karla del Ponte na
jedan neprincipijelan na~in ~uda po tom sudu pravi.
Pazite, kad to kaè Nemac koji sudi u tom sudu ove godine, {ta
tek onda moèmo mi da kaèmo o takvom sudu. Dobro, da ostavimo mi
to, ja sam rekao da se po profesiji moram zabaviti i tom medicinskom stranom tamnovawa Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu.
Samo da vas podsetim, neko je pre mene jasno rekao, pet je `rtava, pet
qudi, pritvorenika je platilo glavom ono {to je doìvelo, sve patwe u tom Ha{kom tribunalu. Setimo se tih imena: 28. juna 1993. Slavko Dokmanovi} se ubio u pritvorskoj }eliji, 1. avgusta je dr Milan
Kova~evi} navodno umro zdrav, a tri pritvorenika, \or|e \uki},
Mehmed Alagi} i Momir Tali}, general, pu{teni su, te{ko oboleli,
da umru u svojim ku}ama i domovima. Sad je jako interesantno, a ja sam
rekao da volim da citiram ono {to su drugi kazali o Ha{kom tribunalu. Veoma je interesantno izlagawe Zejnila Delali}a, muslimana
iz Kowica, koji je posle 1.000 dana zato~eni{tva pu{ten posle drugostepene odluke suda, koji je Srbima poru~io: Srbi, ne idite nikako u Hag. I rekao im je za{to: Ako ose}ate da ste nevini, tamo ne}ete ni{ta dobro doìveti, a moj primer vam to najboqe govori.
Posle 1.000 dana zato~eni{tva, kada je oslobo|en krivice, traìo je
od{tetu od Haga. Oni su kazali: To ne pi{e u pravilima. I sad on
tuì dràvu Bosnu i Hercegovinu ne bi li uspeo da dobije od{tetu
za sve to, a opisao je na dirqiv na~in kako je, kada je prona{ao ubijenog Dokmanovi}a, koji se sam ubio, ~itav Ha{ki tribunal, svi muslimani, Srbi i Hrvati su u jednom momentu u}utali, a onda je nastala takva buka od lupawa tawira po zidovima Ha{kog tribunala da,
kaù, ono {to su ovi lupali u {erpe nije ni pri}i. Isto tako, dirqiva je pri~a istog zatvorenika da su zatvorenici u otvorenoj }eliji, kada je umro drugi ha{ki zato~enik, moj kolega iz Prijedora, ukazivali mu sami pomo}, ve{ta~ko disawe usta na usta, ali tri zatvorenika, Hrvat, musliman i Srbin, naàlost, kolegi Kova~evi}u nisu
mogli da pomognu. Lekarska ekipa, koja je zvana, non{alantno je do{la kada je on ve} bio umro. Eto, vidite kako se u tom Ha{kom tribunalu brine o zdravqu zato~enika i {ta se tamo doga|a.
Hajdemo samo sa par re~i da vidimo kakva je situacija na{eg
predsednika, prof. Vojislava [e{eqa. Iako je doborovoqno oti{ao, optu`nica je takva, proces jo{ nije po~eo, a oni ga ne pu{taju,
ve} poku{avaju na sve na~ine da mu uskrate vitalna qudska prava da
se sam brani i da sam odredi svoje branioce. Nije ni to dovoqno. Vi
sami znate da na statusnim konferencijama najvi{e pri~a sudija koji vodi statusnu konferenciju i tuìlac, a Vojislav [e{eq je stalno prekidan, ne daju mu da govori. Zna~i, dotle se ide u kr{ewu qudskih prava, oni poku{avaju da ga iznerviraju i da ga osujete da moè
normalno da pristupi pripremi svoje odbrane. Ima jedna situacija,
zdravstvena, koja nam je tako|e dobro poznata, tri meseca je Vojislav
724
[e{eq ~ekao na neophodnu operaciju, jedino je hirur{kim putem mogla da se re{i wegova bolest koja mu se pojavila u zato~eni{tvu u zatvoru. Bez obja{wewa, kada je poku{ao samo da istakne to pred sudijom, ovaj je i to iskoristio da ga verbalno maltretira povodom tog
wegovog prigovora, {to mu se nije omogu}ilo na vreme le~ewe. Gospodin Vojislav [e{eq je naglo izgubio preko 20 kilograma po dolasku u pritvor. I to su sve ~iwenice koje moramo uzeti u obzir kada govorimo o stawu zdravqa na{eg predsednika. Ja ne}u da ulazim u
motive ha{kih tamni~ara za{to oni rade ove stvari, da to ostavimo,
ali, znaju}i wegove izjave, a te wegove izjave ste verovatno i vi uspeli da vidite sa ovih statusnih sednica, on izraàva gnu{awe, vrstu
anksioznosti prema uniformama koje nose slu`benici u Ha{kom
tribunalu. [ta to sve zajedno zna~i? Do ~ega dovodi? Koji je rezultat svega toga kad se gleda ta zdravstvena komponenta? On je u stawu
hroni~nog prenagla{enog stresa. Vi znate {ta stres, savremeno zlo
na{eg doba, donosi. Stres moè da dovede do du{evnih bolesti, moè da dovede do traumatskih bolesti i moè da dovede do smrti. Oni
pritvorenici koji su platili svojom glavom najboqe govore o svemu
tome.
I na kraju, da zvr{im, {ta je sad ovaj nau~ni sastanak, {ta bi iz
wega trebalo da proistekne. Ose}am ovaj skup kao jedan veliki sabor
gde se budi ~ista savest srpskog naroda. Mislim da mi moramo, pod
broj jedan, da dignemo glas protiv nehumanih postupaka koji se ~ine
prema svim ha{kim optuènicima, pa i prema prof. dr Vojislavu
[e{equ. Drugo, treba da skrenemo pa`wu da smo zabrinuti za zdravqe kako drugih ha{kih optuènika i pritvorenika, tako i prof. dr
Vojislava [e{eqa, i da kaèmo doma}im i stranim majstorima, koji
vode ~itavu ovu ujdurmu, da ukoliko im se ne{to desi smatra}emo wih
direktno odgovornim za te nemile doga|aje. I tre}e, ono {to mislim
da moèmo odavde da kaèmo, da zatraìmo da svi mi u javnom mwewu,
u institucijama, zatraìmo da se podigne glas ukoliko ne}e da sude
Vojislavu [e{equ neka ga vra}aju pa da se sa slobode dostojanstveno
brani, onako kako mu sve konvencije o qudskim pravima dozvoqavaju.
Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Hvala dr Mom~ilovu. Re~ ima dr Zoran Avramovi}, a neka se pripremi dr Branko Nadoveza, zatim Zoran Krasi}.
Dr Zoran Avramovi}: Po{tovani prijateqi, ne samo zato {to je
sada ve} osmi ~as, ja }u svoje izlagawe da skratim samo na dva izvoda
iz referata koji sam naslovio Ha{ki suàw i moralna pitawa.
Pokazuje se da je Ha{ki tribunal postao problem i za takozvanu me|unarodnu zajednicu, zapravo Va{ington i Brisel, za jedan deo zapadnog establi{menta, onaj koji nas horski podse}a na obaveze prema
Hagu i kojima Srbi stalno ne{to duguju. Taj Tribunal treba da odbranu ove dràve proglasi udruènim zlo~ina~kim poduhvatom, da proterivawe Srba iz Hrvatske i Kosova i Metohije proglasi posledwim
dostignu}em pravde, da varvarsko bombardovawe 1999. godine tuma~imo kao dokaz civilizacije, da sankcije i izolaciju shvatimo kao slo725
bodu, da paqevinu srpskih crkava shvatimo kao graditeqstvo, da neopisive medijske laì ~itamo i gledamo kao posledwe izdawe istine,
da nametawe krivice primimo kao izraz pravi~nosti, da politi~ku
diskriminaciju razumemo kao demokratiju, da kolektivno poniàvawe doìvimo kao dostojanstvo. Ta orvelovska igra sa Srbima postaje sve vi{e prozirna. Misaoni gra|ani zapadnih dràva pitaju se da
li je taj Tribunal instrument politi~ke voqe naoruànih demokratija. Ve} uveliko se ~uju mi{qewa da je taj sud odmazda nad Srbijom
i Srbima. Svaki obrazovan ~ovek zna da pravda ne}e sti}i zlo~inca
ukoliko je to su|ewe dràvi i narodu, ve} samo ukoliko izvr{ilac
ima svoje konkretno ime i prezime.
Tako je u inostranstvu, a {ta je sa Srbijom. Tu imamo bar tri stava o Hagu. Jedan stav podràva na{u sramotu, tu se nalaze qudi koji
se raduju ha{kim mu~enicima, imamo jedan neutralan skrivaju}i
stav. Imamo tre}i stav koji se o{tro protivi Ha{kom tribunalu i
wegovom metodu rada. U biv{im jugorepublikama nije zabeleèn
sli~an javni odnos prema zato~enicima iz vlastitog naroda. Te{ko
je objasniti javne nastupe univerzitetskih profesora, umetnika, nau~nika koji ve} poru~uju su`wima Ha{kog tribunala da su ratni zlo~inci. Wih ha{ki tuìlac obilato koristi u svom radu. Me|u srpskim ha{kim su`wima jedan se mora izdvojiti. To je dr Vojislav [e{eq. Pre dve godine skupio je svoje stvari, kupio avionsku kartu od
svog novca i krenuo u ha{ku tamnicu. Verujem da svi oni, koji se smatraju odgovornim za kolektivnu sudbinu nacije kojoj pripadamo, poku{avaju da odgovore na pitawe da li [e{eqeva politi~ka `rtva
ima smisla. U vreme uraganskog {irewa kvantitativne civilizacije, u vreme kada nam se name}e ìvot u stilu zaradi i kupi, hedonisti istorije }e odmahnuti rukom ili }e re}i sila Boga ne moli.
Ima li, dakle, politi~kog, dràvnog, pravnog, nacionalnog smisla
[e{eqeva `rtva. Nemogu}e je da nema. Ako nema, onda sve ovo {to
odlikuje ~oveka kao istorijsko bi}e, wegova ùdwa za slobodom,
pravdom, istinom nema smisla. To da su pored [e{eqa, vo|e parlamentarne opozicije, utamni~eni svi iz srpskog politi~kog i vojnog,
odnosno policijskog vrha, koji je narod izabrao, da su zato~eni zbog
odbrane politi~kih i nacionalnih prava, dokaz je da borba za slobodu i pravdu mora da se nastavi. Zatvori nam, u stvari, pokazuju koliko ima ili nema slobode i to je su{tinska politi~ka okosnica ha{kih optu`nica. Ili }emo se odre}i slobode i pravde, ili }emo ih
odbraniti. Ili }emo biti odgovorni za svoj ìvot, ili ne}emo biti
odgovorni. Ili }emo biti ponièni, ili dostojanstveni. Ko ne vidi
da Srbi danas tu borbu vode, taj ne vidi ni{ta. I na kraju, moram da
pozdravim ovaj skup, ovu organizaciju nau~nog skupa, zato {to nam
daje nadu i uverava nas u ono {to se zna ve} 25 vekova, a to je da se sloboda brani hrabro{}u. Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Hvala dr Avramovi}u. Re~ ima dr Branko Nadoveza, zatim Zoran Krasi}, pa gospodin Jovo Baji} i Amyad Migati.
Dr Branko Nadoveza: Tema, odnosno, naziv mog referata je Pro726
jekt Velike Srbije dr Vojislava [e{eqa, istorijska, pravna osnova. Ja }u samo u nekoliko re~enica izneti integralni tekst, nadam
se da }emo rad vrlo brzo videti u zborniku radova. Pre svega, projekt
Velike Srbije Vojislava [e{eqa, kako ga je on nazvao na veli~anstvenom mitingu 23. februara pre dve godine, neposredno uo~i odlaska u Hag, kada je rekao otprilike ovako, to je wegov originalni projekt za sve ostale posledice toga kaè ne snosim odgovornost ja, a
ni Slobodan Milo{evi}, ni Radovan Karayi}. Osnova wegovog projekta Velike Srbije leì kako u istorijskim doga|ajima vezanim za
srpski narod, tako i u literaturi koja je pisana u delima Laze M. Kosti}a.
Istorijska osnova wegovog projekta se sastoji u nepriznavawu
avnojevskih principa proizvoqnosti te dràve, na kojima je ona nastala 1918. i kasnije priznata na Pariskoj mirovnoj konferenciji, iz
~ijih se dokumenata jasno vidi da je ona stvorena od Kraqevine Srbije, Kraqevine Crne Gore i dela Habzbur{ke monarhije, sastavqene od Srba, Hrvata i Slovenaca. Zna~i, ako je tako nastala ta dràva, na tim osnovama ona moè i nestati. Zna~i, taj deo koji je na Pariskoj mirovnoj konferenciji pripojen Kraqevini Srbiji i Crnoj
Gori mora se podeliti na srpski, hrvatski i slovena~ki deo. Dakle,
Vojislav [e{eq je istakao da je kqu~ni problem odnosa sa Hrvatima razgrani~ewe. Po{to nema puno vremena, ja }u skratiti. Pojam
Velike Srbije Vojislava [e{eqa ne pretenduje na tu|e teritorije.
Naprotiv, to je pojam razgrani~ewa me|u jugoslovenskim narodima u
slu~aju nestanka te dràve u kojoj su prevladavali dezintegrativni
nad integrativnim faktorima, {to se jasno vidi iz wegovog dela
Ideologija srpskog nacionalizma i svih drugih wegovih nastupawa. Vojislav [e{eq je svoj politi~ki anga`man, kada je do{ao iz
Sarajeva u Beograd, neposredno pre burnih doga|aja, i kada se kandidovao 1990. za predsednika Srbije, rekao da se po{tuje voqa slovena~kog naroda na referendumu za otcepqewe i da Srbi po~nu uspostavqawe novih odnosa sa Slovencima. Problem sa Hrvatima je razgrani~ewe, kao {to stoji u Programu Srpske radikalne stranke, koji je jo{ uvek zvani~an Program u 100 ta~aka, priznavawe o samosvesti Makedonije i wene voqe da ostane u savezu sa Srbijom, odnosno
skra}enom Jugoslavijom, {to je bila voqa makedonskog naroda, ali je
referendum koji je bio namerno nejasan u~inio druga~ije. Tokom
1991. godine, iz dokumenata se jasno vidi, iz nastupa Vojislava [e{eqa, da li pre ili posle osnivawa Srpske radikalne stranke, kada
je nastupao kao intelektualac, govorio je vi{e puta da Skup{tina
Srbije iz skra}ene Jugoslavije proglasi prisajediwewe srpskih dràva na liniji Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica. Uvek je tvrdio da se o granicama moè raspravqati, ali uvek je govorio {ta je
srpsko, jer to je oduvek bio srpsko i Banija, i Kordun, i Barawa, i
Dalmacija, jer ne moraju Srbi biti tamo iako su ve}inom do{li iz
osmanlijske imperije, oni su naselili tera novis, ni~iju habzbur{ku
zemqu, ali nikada nisu naselili hrvatsku zemqu. Tako da wegov pro727
jekat Velike Srbije ne moèmo izjedna~avati sa projektima velike

Albanije ili rekli smo megali ideja velike Gr~ke niti bilo ~im.
Wegova ideja Velike Srbije je uvek obuhvatala srpske zemqe i srpske narode sa svim pravima ostalih naroda. On nikada nije podsticao
rat, {to stoji ~ak i u jednom delu objavqenom u vukovarskoj operaciji, ali isto tako, kada je do{lo do rata on je traìo da se u wemu
energi~no u~estvuje. Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu Nadovezi. Re~ ima Zoran
Krasi}. Zoran Krasi} je, za one koji ne znaju, jedan do qudi koji je najaktivniji ili najvi{e radi u timu za odbranu dr Vojislava [e{eqa.
Izvolite gospodine Krasi}u, neka se pripremi gospodin Jovo Baji}
i gospodin Amyad Migati.
Zoran Krasi}: Malo je qudi u Srbiji, pa gotovo i u ovoj Evropi,
koji ne znaju da je Ha{ki tribunal jedna politi~ka tvorevina sa zadatkom da se ne osudi krivac, nego da se za{titi krivac. Krivac je
globalizam, krivac je ~iwenica da je onaj lonac za topqewe iz Amerike pre{ao u Evropu. Evropa smeta Americi. Po{to su mnoge stvari prakti~no i teoretski re{ene, a ti~u se legitimnosti i legaliteta jednog takvog ad hok subsidijarnog organa sudskog karaktera, kako to napisa Butros Gali, iako ga je maltene kompletni intelektualni krem svetski upozoravao da tako ne{to ne moè da se formira.
To ~edo je ro|eno po nalogu Medlin Olbrajt, koja je ~ak iskoristila
i Moniku Levinski kao sredstvo pritiska da i Klinton prihvati
formirawe ad hok suda. Sve je jasno {to se ti~e Haga. Ostalo je samo
jo{ da se uz pomo} ovih profesora koji su danas ovde, i onih koji
opravdano nisu prisutni i wihovih asistenata razre{i centralno
pitawe svih optu`nica koje su podignute protiv Srba koji nisu neposredni po~inioci bilo kog dela, kako ga oni zovu zlo~in, ve} su
tzv. u~esnici u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. To je najve}a opasnost koja se nadvila nad srpskim narodom. To je poku{aj da se preko
jedne napu{tene teorije, ili teorije koja je vaìla samo u dva slu~aja u Nirnbergu ili Tokiju, gde su osu|ene vo|e nacisti~kog pakta,
zna~i ta teorija primeni prema vo|ama srpskog naroda, i to je ta opasnost zbog koje mi moramo da reagujemo. Naàlost, na{a nauka se malo ukqu~ila u taj proces. Samo da vas podsetim, udruèni zlo~ina~ki poduhvat ima nekoliko elemenata. Prvi element je vi{e lica.
Drugi element zajedni~ki zlo~ina~ki plan, zamisao, ciq. Tre}i element neko u~e{}e i iz toga se izvla~e tri oblika, vidite sad ~uda,
po~iwewa. Naàlost, i u srpski jezik se ta re~, koja ni{ta ne zna~i,
uselila proteklih nekoliko godina. Namerno se izbegava re~ koja bi
bila prikladnija u krivi~nom pravu, a to je izvr{ewe ili u~iwewe,
nego se ide na po~iwewe kao ne{to novo. Iz toga se izvla~e tri grupe u~e{}a, to je ta prva grupa neposrednog u~e{}a. Druga grupa, zamislite to, koja se u teoriji zove koncentracioni logori, i tre}a
grupa zajedni~ki ciq. Prva presuda i prvi predmet gde je primewena
teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a usput da kaèm da ta teorija nije ni registrovana, ne postoji ni u odredbama Statuta, ne po728
stoji ni u jednom zakonodavstvu na kugli zemaqskoj, primewena je u

slu~aju Tadi}. Ona je kroz presude Ha{kog tribunala toliko evoluirala da je jedina zajedni~ka crta izme|u neposrednog izvr{ioca nekog ko treba da odgovara u tome {to su oni mo`da posedovali zajedni~ki ciq. Imali su neku zajedni~ku zamisao. I tako dolazimo do
onoga {to od po~etka tvrdimo kod osnivawa Ha{kog tribunala: tamo
se sudi svima nama. I to je prava istina, i to moraju da znaju ovi qubiteqi Ha{kog tribunala. Ovi koji bi, te malo da sara|uju, te malo
da sa~ekaju, da sa~ekaju izbore, i oni koji se raduju kada padne koja
srpska glava u Ha{kom tribunalu. I wima se sudi. Postoji jedna ta~ka optu`nice za Vojislava [e{eqa, ali ona je prepisana za sve Srbe koji dolaze iz Republike Srbije, gde se nabraja ko su sve u ~esnici
u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Preko Vojislava [e{eqa i
Slobodana Milo{evi}a, da bi se na kraju zavr{ilo sa neimenovanim, ali vrlo prepoznatqivim ko bi to mogao da bude. To je JNA, TO,
dobrovoqci i, ne zaboravite, visoke politi~ke li~nosti u SFRJ i
SRJ. I oni su tamo. I oni koji su do pre godinu dana bili na vlasti i
ovi koji su sada na vlasti. Samo je pitawe reda. Nisu do{li na red.
Verovatno }e i oni do}i na red ukoliko se ne stane na put Ha{kom
tribunalu, ovom i ovakvom.
Kada bi nabrajali {ta je sve u Ha{kom tribunalu prekr{eno, koji me|unarodni dokumenti, koja osnovna na~ela, jo{ iz rimskog prava, verujte, mogli bi barem jedno mesec dana samo o tome da pri~amo.
I verovatno samo da nabrajamo pojmove. Za ovaj nau~ni skup ja sam izdvojio dva pojma. Kaza}u ih na srpskom. Zlo samo po sebi. To je pojam
koji kaè da je krivi~no delo ne{to {to je zlo samo po sebi, zato
{to je u suprotnosti sa moralnim i dru{tvenim normama, ali se ono
uvek odre|uje u zakonu. To nije slu~aj sa onim {to se stavqa na teret
Vojislavu [e{equ, ali, do{lo je do svojevrsne inverzije, i sve {to
je srpski zahtev, i sve {to je srpsko pravo tuma~i se kao mala in se
zlo samo po sebi. Drugi princip, nema protivpravnog dela ko koristi svoje pravo. Koje je na{e kolektivno delo zlo~in ako se koristimo svojim pravom. Centralno pitawe celokupnog postupka pred Hagom jeste {to se brka {ta je uzrok, a {ta posledica, {to se brka ko
je pucao na dràvu, ko je rasturio dràvu. Zar vi{e ima prava onaj
koji puca na svoju dràvu od onoga koji postupa po Ustavu i zakonu i
brani svoju dràvu, i ne samo dràvu, nego svoj ku}ni prag. Svaka daqa elaboracija svih nedostataka ne samo ove optu`nice, nego jo{
tragikomi~ne dopune, odnosno zahteva Tuìla{tva da se odobri pro{irivawe ove optu`nice sa govorom mr`we. Da nije u pitawu papir
na osnovu koga ~ovek ve} dve godine tamni~i bilo bi stvarno sme{no.
Verovatno nijedan bruco{ na Pravnom fakultetu taj papir ne bi
uzeo u ruke, jer to je pregr{t nebuloza. Ali, mi moramo da vodimo
borbu i protiv nebuloza. Mi smo uba~eni u tu ma{inu ne na{om voqom, moramo da pobedimo i u ovoj bici. Mi smo sve bitke dobili, a
oni koji to ne èle da vide to je wihov problem. Mi smo pobedili i
mi }emo i u Hagu pobediti u to budite sigurni. Jer, polako se okre729
}e, sve je teè ubediti javno mwewe u Evropi i u svetu kako je to mogu}e da se na ~elu ovog suda nalazi Teodor Meron, do 1984. godine
predstavnik dràve Izrael u Kanadi i u Ujediwenim nacijama, a zamislite sada je predsednik suda i to kao kadar Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Kako je to mogu}e da se formira stalni sud za ratne zlo~ine a onda jedna dràva bilateralnim sporazumima, a usput nije ~ak
predala dokumentaciju o ratifikaciji rimskog statuta, izbegava ono
za {ta se navodno zalaè ~ega su joj puna usta. To dvoli~je, to licemerje, verujte, mora da se raskrinka i ono {to sam siguran bi}e raskrinkano odavde iz Srbije, a mi smo tu vaqda da pomognemo na{em
Voji da jo{ jednu pobedu osvoji.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima novinar Jovo Baji}, kao svojevrstan
svedok vremena u kojem ìvimo, za wim gospodin Amyad Migati, pa
mr Dejan \ur|evi}.
Jovo Baji}: Po{tovana gospodo, ja }u vam govoriti o radu kancelarije Ha{kog tribunala ovde u Beogradu, koriste}i se jednim primerom. Iako je pre osam godina Ju`na Krajina, podru`nica udruèwa Srba iz Bosne i Hercegovine, poprimila obilnu gra|u o zlo~inima Hrvata nad srpskim civilnim stanovni{tvom na Kupre{koj visoravni, po~iwenim od 3. do 10. aprila 1992. godine, onda i u logorima
u Hrvatskoj i dostavila je ha{koj kancelariji u Beogradu, Ha{ki sud
nije reagovao na ovaj zahtev i na zlo~ine koji su tada po~iweni na
Kupresu. Nobelovac Eli Vizel, borave}i u Jugoslaviji 1993. godine,
susreo se u Beogradu sa kupre{kim sve{tenikom Zoranom Perkovi}em, koga su vojnici vojske Republike Hrvatske u vreme invazije na
Kupre{ku visoravan uhapsili u wegovoj ku}i u Kupresu i sa 70-tak
kupre{kih Srba deportovali u Hrvatsku, u logor Loru u Splitu, gde
je bio podvrgnut mu~ewima kakva qudski um ne moè da pojmi. Perkovi} je tada direktno oti{ao u Hag i tamo dao izjavu ha{kim tuìteqima. Gra|a koju je pripremilo Udruèwe Ju`na Krajina bila je
podsticaj komitetu za prikupqawe podataka o izvr{enim zlo~inima
protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, ~iji je osniva~ Savezna Republika Jugoslavija, da pripremi dodatnu dokumentaciju i da je izloì po pravilima me|unarodnog krivi~nog prava. Ta dokumentacija je
dostavqena Ha{kom sudu, a zatim publikovana u desetoj svesci dokumenata o ratnim zlo~inima na teritoriji prethodne Jugoslavije
1991-1995. godine. Onda je ta gra|a prevedena na engleski i predstavqena na internetu. Tako obimna gra|a i tako ubedqivi dokazi o zlo~inima Republike Hrvatske kojima je, 3. aprila 1992. godine, po~eo
rat u Bosni i Hercegovini, kada je hrvatska vojska po~inila velike
zlo~ine nad Srbima, izgleda da su bili osnovni razlog {to je Tuìla{tvo Ha{kog tribunala pribeglo tome da kupre{ki slu~aj stavi
pod tepih izbegavaju}i da se bavi Kupresom i srpskim kupre{kim
`rtvama. Trebalo je otkloniti nepobitne dokaze o zlo~inima koje je
po~inila hrvatska vojska i hrvatska dràva na teritoriji druge dràve u to vreme. Do 27. aprile te godine, pravno gledano, postojala je
Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija iz koje je posle
730
i odvojena i druga dràva Bosna i Hercegovina. Te ~iwenice direktno pobijaju osnovne postavke na kojima tvrdokorno insistira Ha{ki
sud da su Srbi izazvali rat koji se od 1992. do 1995. godine vodio u Bosni i Hercegovini. Rat u Bosni i Hercegovini, sa svim svojim brutalnostima, zapo~eo je dakle 3. aprila 1992. godine na Kupre{koj visoravni kada su regularne vojne snage vojske Republike Hrvatske,
potpomognute jedinicama za specijalne zadatke MUP-a Republike
Hrvatske, uz sadejstvo paravojnih snaga Hrvatske demokratske zajednice Duvna (Tomislavgrada, Livna, Bugojna i Kupresa) upale u srpska
kupre{ka naseqa. Rano ujutru toga dana elitne hrvatske jedinice, koje su ~inile 106. Osije~ka brigada, 101. Zagreba~ka brigada, Studentska bojna Kraq Tomislav iz Zagreba, specijalna jedinica @uti mravi iz Vukovara, Bojna Zriwski te specijalne jedinice iz Siwa, Splita, Makarske, Rijeke, izvr{ile su iz susednih op{tina Duvna i Tomislavgrada, gde prete`no ìvi hrvatsko stanovni{tvo, bri`qivo
pripremanu invaziju strate{ki va`ne Kupre{ke visoravni. U tom
pohodu kori{}eno je te{ko oru`je, ~ak i jedan tenk. Prvo se na udaru na{lo srpsko selo Malova na jugu Kupre{kog poqa, gde su hrvatske snage ubile 10 qudi. Wihova tela na|ena su posle u tri grobnice
kod Malovawske crkve, a preostala 83 ìteqa ovog sela, starce, ène i decu, deportovali su u za wih pripremqen logor u osnovnoj {koli u selu Stupani}ima na duvanskom poqu, gde su ìve}i u logorskim
uslovima proveli mesec dana. U samom gradi}u Kupresu, ~iju su ve}inu stanovni{tva ~inili Srbi, 6. aprila 1992. godine hrvatska vojska
ubila je 9 Srba, u vremenu od 4. do 7. aprila, uglavnom ispred svojih
ku}a ili u poku{ajima da se no}u izvuku iz Kupresa, ubijen je jo{ 21
Srbin. Le{eve ovih `rtava, od kojih su mnogi bili masakrirani.
snimili su, a snimke emitovale brojne svetske televizije, a me|u wima i Televizija Beograd. U selu Rili}u, 7. aprila ubijeno je troje qudi, u susedno selo Zamaglino hrvatski vojnici su upali 9. aprila i tamo pobili pet qudi, uglavnom staraca, selo opqa~kali i spalili.
Dan kasnije, 10. aprila, hrvatski vojnici upali su u porodi~nu ku}u
Branislava Spreme, u selu Botunu, gde su ga ubili zajedno sa wegovom
majkom Savicom i snajom An|om. Zatim su hrvatski vojnici uglavnom
u ku}ama uhapsili 74 kupre{ka Srbina koje su deportovali u Duvno
i Tomislavgrad, zatim su ih prebacili na teritoriju druge dràve
Hrvatske, gde su u logoru Lora mu~eni. Stravi~no mu~eni, a neki su
tamo i podlegli. Aktivisti Podru`nice Ju`na Krajina su se, u drugoj polovini 1996. godine, obratili kancelariji Ha{kog suda u Beogradu da im kaù {ta sve treba da pripreme za optu`nicu protiv dràve Hrvatske za zlo~ine po~iwene nad Srbima na Kupresu. Jedan od
tada{wih istraìteqa Ha{kog suda, Tatjana Terma~i}, pravnik iz
Pariza, pruìla je uputstvo {ta sve treba da se pripremi za optu`nicu. Kada je u sud donesena gra|a, slu`benici koji su tamo radili
nisu hteli, kako je to svuda red, da prispelu gra|u zavedu, nisu pristali ni da pruè nikakav pismeni dokaz da je gra|a primqena. Posle nekoliko meseci, predstavnici Ju`ne Krajine oti{li su u kance731
lariju Ha{kog suda u Beogradu raspituju}i se o sudbini wihovog zahteva i tamo su bili drugi slu`benici koji nisu imali pojma da je takav zahtev bio podnet. Tu istu gra|u podneli smo u 12 ambasada u Beogradu, neke su nam obe}ale da }e direktno uputiti gra|u Ha{kom sudu, ali odatle nije bilo nikakvog reagovawa.
Aleksandar Vu~i}: Hvala. Re~ ima Amyad Migati, ina~e novinar, publicista i savetnik Vojislava [e{eqa i ~lan Centralne
uprave Srpske radikalne stranke. Izvolite gospodine Migati. Gospodin Migati je ina~e poreklom Jordanac, ali govori srpski kao i
mi, boga mi.
Amyad Migati: Hvala gospodine predsedni~e. Ve}ina stru~nog
javnog mwewa smatra Ha{ki tribunal kao politi~ki instrument koji je u rukama tvorca tzv. novog svetskog poretka. Taj instrument je
osporavan sa aspekta prava i pravde. Do dana dana{weg nije dovoqna,
a ako ne i uop{te, analizirana uloga Ha{kog tribunala u sistemu op{te vrednosti koju novi svetski poredak èli da nametne svetu.
Veoma zanimqivo bi u tom smislu bilo analizirati optu`nicu
Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Kao {to je
poznato, ta optu`nica je podignuta posle skoro 12 godina za doga|aje koji su se tada desili i u kojima prof. dr [e{eq nije imao u~e{}a,
nego je wegova misao uticala na navodne izvr{iteqe. Zanimqivo je
u tom pogledu da terminom o zlo~ina~om udruìvawu sa liderima tada{we vlasti kojima, je propisana komandna odgovornost, ne moè da
bude obuhva}en prof. dr Vojislav [e{eq, jer je tada bio uglavnom u
opoziciji tim liderima, ~ak i zbog toga bio uhap{en. Ali, kada je
bio u poziciji vlasti, Ha{ki tribunal nije mogao da mu na|e ili
pripi{e bilo kakvu krivicu. Iz toga izvla~imo zakqu~ak da je prof.
dr Vojislav [e{eq politi~ki smetao tvorcima tzv. novog svetskog
poretka i wihovim slugama u Srbiji. To potvr|uje izjava tada{weg
premijera Zorana \in|i}a data u intervjuu ~asopisu [pigl, 16. juna 2001. godine, u kome on upozorava zapadne gazde, koji su mu omogu}ili da do|e na vlast, da postoji sigurna opasnost da prof. dr Vojislav [e{eq i wegova stranka do|u na vlast i da }e oni morati sa wima da sara|uju.
Normalno, to se nije dopalo akterima agresije na SRJ, koji su nastavili politi~ku agresiju kroz DOS, pogotovo kada je prof. dr Vojislav [e{eq otvoreno stao protiv wihovog agresivnog globalizma
i obezvredio wihov sistem vrednosti kroz wegove kwige, govore i delovawa. To je na delu pokazivao organizovawem mitinga solidarnosti sa ira~kim narodom protiv potencijalne ameri~ke agresije, koji
je u isto vreme bio miting solidarnosti sa palestinskim narodom
protiv nevi|enih zlo~ina koje svakodnevno ~ine izraelski okupatori. U tim okolnostima, za wih je dolazak prof. dr Vojislava [e{eqa i wegove stranke na vlast zna~ilo zaustavqawe politi~ke agresije nad Srbijom, koja bi bila potencijalni antiglobalisti~ki centar
na Balkanu. Na delu to bi zna~ilo nastavak patriotsko-slobodarske
politike koja je zaustavqena 5. oktobra. Tako, na primer, akteri
732
agresije nad SRJ morali bi da plate cenu svoje agresije. Tako|e,

prof. dr Vojislav [e{eq otvorio bi pitawa koja skoro nikada nisu
otvorena oko sankcija koje su nepravedno nametnute SRJ, jer su bile
selektivne kao {to se jasno vidi iz Rezolucije 757 i odnos prema
SFRJ i Hrvatskoj. I sama Rezolucija Saveta bezbednosti, u suprotnosti je sa rezolucijama Ujediwenih nacija, kao {to su Univerzalna
deklaracija o qudskim pravima od 10. 12. 1948, Konvencija o zabrani
genocida i ka`wavawa usvojena od Generalne skup{tine 9. 12. 1948,
Rezolucija Generalne sku{tine usvojena 1996. koja zabrawuje bilo kakvo nasiqe nad civilima, pogotovo ènama i decom, kao metoda za
uklawawe vo|a bilo koje dràve i sl.
Vlast koju bi vodio prof. dr Vojislav [e{eq, otvorila bi takvo
pitawe pred Generalnom skup{tinom i Me|unarodnim sudom pravde
i sli~nim institucijama, kako bi se stvorila pravna osnova da dràva Srbija traì od{tetu od ~inilaca Saveta bezbednosti koji su kr{ili pozitivno me|unarodno pravo i kroz sankcije materijalno
o{tetili SRJ i ugrozili wene stanovnike.
Zbog ograni~enosti vremena ne bih detaqnije ulazio u ulogu Ha{kog tribunala, uspostavqawa novih pravnih normi koje odgovaraju
takozvanom novom svetskom poretku, koji je osniva~ i Tribunala. Zato bi bilo zanimqivo da stru~no javno mwewe vi{e pa`we da tom
aspektu, uzimaju}i u obzir optu`be protiv prof. dr [e{eqa i pona{awe Tuìla{tva i suda prema wemu, gde je skoro dve godine u pritvoru i ne vidi se po~etak su|ewa, iako su se doga|aji za koje se tereti desili pre vi{e od 12 godina. Hvala.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima mr Dejan \ur|evi}, neka se pripremi
adv. Petar Joji} i ~ast da zavr{i ovaj skup ima}e Vjerica Radeta, koja je, dodu{e, mnogo uloìla u organizaciju ovog skupa.
Mr Dejan \ur|evi}: Zahvaqujem gospodine predsedavaju}i, po{tovane dame i gospodo, dvogodi{wi boravak prof. Vojislava [e{eqa u Pritvorskoj jedinici u [eveningen, sve ono {to mu se tamo
de{avalo i naàlost {to mu se jo{ uvek de{ava, otvara jedno zna~ajno pravno pitawe, a to je pitawe po{tovawa wegovih qudskih prava.
U prethodnim izlagawima, a i ranije u {tampi i izlagawima ~lanova na{e stranke, iscrpno je izloèn ~iweni~ni aspekt ovog problema. Ja }u, rukovode}i se preporukom predsedavaju}eg da se drìmo odre|enog vremena u diskusijama, zadovoqiti da ukaèm na neka od najzna~ajnijih pravnih pitawa i na stanovi{ta koja su u sli~nim situacijama do{la do izraàja u praksi Evropskog suda za qudska prava i
u evropskoj doktrini.
Prvo pitawe ti~e se primene Evropske konvencije o qudskim
pravima na me|unarodne organizacije. Danas vi{e nije sporno da rad
i aktivnost me|unarodnih organizacija, kao i svi me|unarodni ugovori u okviru me|unarodnog prava, ne smeju da sadrè odredbe koje bi
bile upravqene na povredu qudskih prava garantovanih Evropskom
konvencijom o qudskim pravima. Ba{ u pogledu na Holandiju, gde se
nalazi sedi{te razli~itih me|unarodnih organizacija i gde se nala733
zi sedi{te tzv. Ha{kog tribunala, Evropski sud za qudska prava je

stao na stanovi{te da dràva Holandija, kao dràva sedi{ta me|unarodne organizacije, moè da bude odgovorna za kr{ewe qudskih
prava koje po~ini me|unarodna organizacija, s obzirom na to da je na
svojoj teritoriji dopustila aktivnosti koje su u suprotnosti sa
Evropskom konvencijom o qudskim pravima. Tako je odlu~eno u dva
slu~aja iz 1990. godine. Prvi slu~aj je slu~aj Bir i Regan protiv Holandije, a drugi slu~aj je slu~aj Metjus protiv Holandije. Iz toga moèmo zakqu~iti da i tzv. Ha{ki tribunal mora da po{tuje odredbe
Evropske konvencije o qudskim pravima. U suprotnom, dràva Holandija, na ~ijoj teritoriji se nalazi sedi{te tog Tribunala, bi}e
odgovorna.
Drugo pravno pitawe, koje se postavqa u vezi sa boravkom prof.
dr Vojislava [e{eqa u Pritvorskoj jedinici [eveningen, jeste pravo optuènog da se sam brani. ^lan 6, stav 3/c Evropske konvencije o
qudskim pravima garantuje pravo optuènog da se li~no pojavi u postupku, a posebno na glavnom pretresu. Optuènom je ostavqeno na
voqu da odlu~i da li }e sam da se brani ili }e da izabere branioca.
Optuèni moè da se odrekne svog prava, ali on to mora da u~ini na
jasan i nedvosmislen na~in. Ako se optuèni odrekao prava da se sam
brani, tuìlac mora da mu obezbedi adekvatnu odbranu. U praksi
Evropskog suda za qudska prava postavilo se pitawe da li su odredbe
evropskih nacionalnih zakonodavstava, koje predvi|aju obaveznu odbranu od strane branioca povodom optu`be bez izvr{ewa najteìh
krivi~nih dela u saglasnosti sa Evropskom konvencijom, odnosno sa
proklamovanim pravom optuènog da se sam brani. U principu,
Evropski sud za qudska prava tuma~i da je mogu}e da se po odredbama
nacionalnog prava postavi optuènom branilac po slu`benoj du`nosti, ali samo onda kada su ispuweni slede}i uslovi. Prvo, da optuèni nije izabrao branioca po svojoj voqi. Drugo, da optuèni nema dovoqno sredstava da sam plati branioca. I tre}e, da je branilac
spreman u svemu da zastupa interese odbrane i da sledi taktiku odbrane koju mu odredi optuèni. U svakom slu~aju, postavqawe branioca po slu`benoj du`nosti ne sme da ide na u{trb prava optuènog
na odbranu.
Ja }u vam navesti dva slu~aja koja su se postavila o kojima je odlu~ivao Evropski sud za qudska prava. Prvi slu~aj je slu~aj Pakeli
protiv Italije, gde je postavqawe branioca po slu`benoj du`nosti
zavisilo od toga da li je optuèni dovoqno stru~an da razume kompleksna pravna pitawa optu`be. Drugi slu~aj se ti~e jednog krivi~nog postupka koji je vo|en u Austriji, optuèni je imao advokata, doneta je prvostepena presuda kojom je on osu|en za jedno krivi~no delo. Optuèni se odrekao prava na àlbu zbog pogre{ne primene materijalnog prava i uloìo je prigovor na visinu kazne. Wegov advokat je povukao prigovor i uloìo àlbu zbog pogre{ne primene materijalnog prava i pogre{no utvr|enog ~iweni~nog stawa. Sud je
uvaìo radwu branioca smatraju}i da je ona povoqnija za optuènog,
734
{to pravno posmatrano i jeste tako. Odlu~uju}i po predstavci optuènog, Evropski sud za qudska prava u Strazburu smatrao je da je povre|eno pravo optuènog na odbranu. I dao je primat wegovom pravu
da se sam brani, ~ak iako ta wegova odbrana ide na wegovu {tetu. Ja
bih samo jo{ jednom podsetio na poznati 16. amandman Ustava Sjediwenih Ameri~kih Dràva, gde je izri~ito zagarantovano pravo optuènog da se sam brani.
Tre}e pravno pitawe, koje se postavqa u vezi sa procesom koji se
vodi protiv prof. Vojislava [e{eqa, ti~e se prava pritvorenika iz
~lana 5. Evropske konvencije o qudskim pravima. Evropska konvencija predvi|a da jedno lice moè biti li{eno slobode radi privo|ewa pred nadle`nu sudsku vlast zbog opravdane sumwe da je izvr{io
krivi~no delo ili kada se to iz opravdanih razloga smatra potrebnim, kako bi se predupredilo izvr{ewe krivi~nog dela ili bekstvo
po wegovom izvr{ewu. Pritvorenici moraju da uìvaju istu za{titu i ista prava kao i lica koja se nalaze na slobodi. ^lan 3 Evropske
konvencije izri~ito predvi|a da niko ne moè biti podvrgnut mu~ewu, ne~ove~nom ili poniàvaju}em tretmanu ili ka`wavawu. Iz
stalne prakse kontrolnih organa Konvencije proizlazi da se kao nehuman tretman smatra potpuna izolacija zatvorenika, sme{taj u samicu u smislu potpunog iskqu~ewa zatvorenika iz zatvorskog i {ireg socijalnog ìvota i kontakta. Ovakav stav nalazi svoju potporu
i u odluci suda, u kojoj je utvr|eno da postupak izolacije osumwi~enog u policiji i zabrana svakog kontakta sa spoqnim svetom u trajawu od 19 dana predstavqa flagrantno kr{ewe ~lana 3 Evropske konvencije o qudskim pravima. Naravno, zatvorska administracija moè preduzimati mere radi odràwa reda u zatvorima i disciplinske
mere protiv zatvorenika, ali te mere moraju da budu u skladu sa standardima koje predvi|a Evropska konvencija. Kao flagrantno kr{ewe prava iz ~lana 3 naro~ito se smatra uskra}ivawe ili umawewe
hrane i pi}a, uskra}ivawe ili umawewe medicinske nege. Ako adekvatna medicinska mera nije mogu}a u zatvorskoj ustanovi, lice mora da bude preba~eno u odgovaraju}u zdravstvenu ustanovu. Zatim, duìna trajawa pritvora nikako ne sme da bude arbitrarna, tj. proizvoqna, ve} primerena okolnostima slu~aja. To pravo pritvorenika
proizilazi iz ~lana 5 Evropske konvencije koji predvi|a da se pritvorenik mora bez odlagawa privesti sudskim vlastima, kao i ~lana
5, stav 4, koji predvi|a da pritvorenik ima pravo da u daqem sudskom
postupku ispita zakonitost daqeg dràwa u pritvoru. Isto tako,
~lan 6 Evropske konvencije o qudskim pravima predvi|a da se sudska
odluka u predmetu protiv pritvorenika mora doneti u najkra}em mogu}em roku.
Privode}i kraju svoje izlagawe, dao bih samo jo{ jednu napomenu
o kr{ewu ~lana 8 Evropske konvencije o qudskim pravima, a to je
pravo pritvorenika na porodi~an ìvot. To pravo imaju ne samo lica na slobodi, ve} i pritvorenici, ustanove u kojima su sme{teni
pritvorena lica ne smeju da ograni~avaju pravo ~lanova wihove po735
rodice na posetu. Koliko se taj standard po{tuje u evropskim dràvama pokazuje jedan primer iz Velike Britanije, gde su zatvorske vlasti zabranile jednom zatvoreniku, ne pritvoreniku nego zatvoreniku, da pod obezbe|ewem napusti zatvorsku ustanovu da bi prisustvovao pogrebu svoje majke. Evropski sud za qudska prava je to smatrao
flagrantnim kr{ewem Evropske poveqe o qudskim pravima. Ja vam
se zahvaqujem na pa`wi i jo{ jedanput pozdravqam ovaj skup.
Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu \ur|evi}u, re~ ima
advokat Petar Joji}, neka se pripremi Vjerica Radeta. Izvolite.
Petar Joji}: Dame i gospodo, radi se o jednoj ekstremnoj optu`nici, la`noj optu`bi i izmi{qotini. Ova optu`nica bi mogla kod mojih ercova da posluì kao jedna, da kaèm, informacija ili kao jedan
primer za takmi~ewe laòva. Dame i gospodo, svaka optu`nica i optu`ni akt mora da sadrì odre|ene elemente iz kojih se mora videti
ko je, kada, gde, s ~im, na koji na~in po~inio, koju od radwi, a uz to da
bude predloèn sudu dokaz na osnovu koga }e jedan sud, ali pravi nepristrasan sud, izvesti dokaze i do}i do ~iwenica da donese pravednu odluku.
Dame i gospodo, bio sam savezni ministar pravde, imao sam privilegiju u to vreme da sara|ujem sa tada{wim direktorom Instituta
za uporedno pravo prof. gospodinom Oliverom Anti}em, koji mi je
omogu}io brojne prevode i izu~avao sam pravo i kontinentalno i anglosaksonsko, ali nigde nisam prona{ao normu koju je prona{ao i
neovla{}eno napisao u optu`nici tuìlac Ha{kog tribunala. Danas su prethodni govornici napomenuli da se radi o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Dame i gospodo, na{a javnost mora da zna da je
to jedna neovla{}ena kvalifikacija i jedno novo krivi~no delo koje je uveo Ha{ki tribunal. Statut tog Ha{kog, nazovimo, suda donet
je 1993. godine, prethodni govornici, kolege, nau~nici i eksperti govorili su o tome da se vi{e puta pravila Ha{kog tribunala mewaju.
Ovaj Statut je doneo nelegalni organ, tj. Savet bezbednosti, ali ga
nije donela Skup{tina Ujediwenih nacija, {to je moralo da bude po
me|unarodnom pravu. Me|utim, i tuìlac i sudije Ha{kog tribunala iza{li su iz okvira ha{kog Statuta i uvode nova pravila i odre|uju nova krivi~na dela. [to je opet u suprotnosti sa Poveqom Ujediwenih nacija i o paktu o gra|anskim i politi~kim pravima gra|ana.
Dame i gospodo, danas se pokazalo da je Srpska radikalna stranka postojana i nezamewiva i da za Srbiju ima nade. I ovom narodu na{em napa}enom ostaje jedino da savije ruke oko Srpske radikalne
stranke i da zajedno povede o{tru borbu protiv ovih ùtih i drugih,
da ih ne nazivam, izdajnika i bitangi sa Zapada. Hvala vam.
Aleksandar Vu~i}: Re~ ima Vjerica Radeta i zaista i moju neizmernu zahvalnost za sve {to je za organizaciju ovog velikog skupa
u~inila. Izvolite.
Vjerica Radeta: Dame i gospodo, po{tovani prijateqi Vojislava
[e{eqa, dve godine nakon podizawa ha{ke optu`nice protiv prof.
736
dr Vojislava [e{eqa ne postoji vi{e niko kome nije jasno da je ova

optu`nica plod saradwe tzv. Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u
Jugoslaviju i propalog DOS-ovog reìma. Optu`nica protiv [e{eqa sadrì mnogo nejasno}a i dvosmislenosti koje su proizvod proizvoqnog i nestru~nog uop{tavawa pojmova od strane tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda. Karla del Ponte je, a o tome postoji bezbroj
dokaza, podlo`na raznim politi~kim i finansijskim uticajima i
najboqi je primer instrumentalizacije pravosu|a u politi~ke svrhe.
Ali, to je izgleda sudbina dr [e{eqa. Od kada se pojavio na politi~koj sceni predstavqa problem vladaju}em reìmu. I uvek su oni,
koji nisu mogli s wim politi~ki da se nose, zloupotrebqavali vlast
i koristili pravosudne organe za obra~un s wim. Zato je Vojislav
[e{eq postao najpoznatiji politi~ki zatvorenik od Pozderaca, pa
evo do Krale del Ponte, Zorana \in|i}a i ha{kog kazamata.
Ha{ki tribunal je ad hok sud osnovan suprotno odredbama me|unarodnog zakonodavstva. Formalno, namera je bila da ovaj sud, tzv.
sud, krivi~no goni lica odgovorna za te{ka kr{ewa me|unarodnog
humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od
1991. godine u skladu sa odredbama Statuta. Dakle, namera onih koji
su osnovali ovaj sud trebalo je da bude nepristrasno i fer su|ewe.
Tako je zvani~no proklamovano. A {ta taj tzv. Me|unarodni krivi~ni sud u stvari predstavqa? Kazamat za najuglednije Srbe. O~igledno je da je Tuìla{tvo, kao deo Ha{kog tribunala, pokazalo apsolutno pristrasan stav kada su u pitawu doga|aji u biv{oj Jugoslaviji, a
u nametawu selektivne pravde predwa~i Karla del Ponte, koja nije
optuìla ~elnike Federacije Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, iako je o~igledno da su nasilnom secesijom svojih republika
oni izazvali gra|anski rat na prostorima biv{e Jugoslavije. Ha{ki
tribunal, a posebno tuìlac Del Ponte, ne primewuju osnovna na~ela i standarde me|unarodnog javnog prava i zanemaruju ~iwenicu da
je u svim konvencijama i izvorima me|unarodnog javnog prava secesija zabrawena. Umesto optu`nica za secesioniste, po~ela je serija optu`nica protiv srpske elite, a vrhunac je bila optu`nica protiv
prof. dr Vojislava [e{eqa, kojeg ha{ko Tuìla{tvo goni za verbalni delikt, a to svakako ne moè predstavqati te{ko kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava. I pored ~iwenice da je Vojislav
[e{eq u Hag oti{ao dobrovoqno, tamo mu se na najgrubqi na~in kr{e osnovna qudska prava. Ali, poznaju}i li~nost dr Vojislava [e{eqa i slu{aju}i i prate}i ovaj dana{wi skup, potpuno sam uverena
da }e Vojislav [e{eq, u skladu sa obe}awem koje je dao Srbiji, pobediti Ha{ki tribunal i odbraniti Srbiju i srpske nacionalne interese, a to jeste wegov ciq, a danas je o~igledno da je to ciq celokupne umne Srbije koju je na ovom mestu okupio tim za odbranu prof.
dr Vojislava [e{eqa koji predvodi Tomislav Nikoli}.
Aleksandar Vu~i}: Hvala, gospo|o Radeta. Dame i gospodo, dragi
prijateqi, meni je ostalo na kraju samo da vam se zahvalim za sve {to
ste u~inili, za va{e referate, za va{e diskusije. To }emo sve priku737
piti u zbornik radova, narednih dana mo}i }ete da vidite na razli~itim televizijama i neke skra}ene verzije, jer smo gotovo devet sati danas radili. Hvala vam na strpqewu. Siguran sam da su oni koji
nisu u~estvovali, ali su slu{ali dana{we diskusije, mnogo bogatiji,
da je i Srbija bogatija i, {to re~e prof. Anti} u jednom trenutku,
sumwam da bi na{a dràva mogla ovako veliki i veli~anstven skup
da organizuje. Mnogo vam hvala na svemu tome.
SLOBODA [E[EQU
Miting povodom dvogodi{wice od dobrovoqnog odlaska u Hag
dr Vojislava [e{eqa
Beograd, 23. februar 2005. godine
739
Lidija Vuki}evi}: Dame i gospodo, dobro ve~e i dobro do{li na

veliki narodni miting povodom dvogodi{wice dobrovoqnog odlaska
u Hag dr Vojislava [e{eqa.
Dra{ko Markovi}: Dragi prijateqi, dobro ve~e. Proteklo je dve
godine od prkosnog odlaska u Hag, predsednika Srpske radikalne
stranke.
Lidija Vuki}evi}: Vojislav [e{eq je, 24. februara 2003. godine,
dobrovoqno oti{ao u Hag u skladu sa svojim obe}awem koje je javno
dao osam godina ranije. Doma}oj i svetskoj javnosti je poznato da je
prof. dr Vojislav [e{eq, odmah nakon formirawa takozvanog Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, govorio da }e sam oti}i u Hag onog
momenta kada protiv wega bude podignuta optu`nica. Istinam i pre
podizawa optu`nice dva puta je traìo vizu od holandske ambasade
da bi se pojavio pred sudijama Tribunala sa namerom da odbrani Srbiju i srpske nacionalne interese.
Dra{ko Markovi}: Na velikom mitingu, koji je u Beogradu odràn 23. februara 2003. godine, prof. dr Vojislav [e{eq je, optuùju}i DOS-ov reìm da je u~estvovao u pisawu optu`nice, rekao da }e
pobediti Ha{ki tribunal, ~ega su o~igledno svesni i tvorci Tribunala, zbog ~ega, i nakon dve godine od wegovog dobrovoqnog odlaska
u Hag, su|ewe ne po~iwe.
Lidija Vuki}evi}: Evo, po{tovane dame i gospodo, sada najavqujem i prvog govornika ve~eras. To je generalni sekretar Srpske radikalne stranke, pravni savetnik dr Vojislava [e{eqa, na{ Aleksandar Vu~i}.
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, navr{ilo
se dve godine otkako je na{ predsednik oti{ao u Hag. Dve godine je
Srbija bez wega, ali je Vojislav [e{eq uvek sa Srbijom. Dve godine
mislili su bi}e im dovoqno da slome i Vojislava i Srpsku radikalnu stranku. Dve godine kako izmi{qaju te o sukobima u Srpskoj radikalnoj stranci, te o tome kako }emo da nestanemo sa politi~ke scene.
Mi smo svakoga dana sve ja~i i kao {to vidite sve brojniji, sve nas je
vi{e i pobedi}emo ih sve. Ho}u da vam kaèm da na{i politi~ki
protivnici i la`ni du{ebri`nici ne}e prestati sa svojim namerama da uni{te Srpsku radikalnu stranku. Mi imamo jedan veliki zadatak, danas u Srbiji, ba{ kao i onaj koji ima Vojislav [e{eq u Hagu, i ne{to {to je bio wegov amanet nama kad je odlazio u Hag, se}ate se, pre dve godine. Taj na{ najva`niji zadatak je da sru{imo zlo~ina~ki DOS-ov reìm, da pokaèmo i da ne dozvolimo povratak
starog reìma Demokratske stranke, jo{ goreg, najgoreg koji je u Srbiji ikad postojao.
U ove dve godine najteè je bilo porodici Vojislava [e{eqa,
wegovoj deci, wegovoj supruzi sigurno. Nije ni nama ostalima bilo
lako, jer je nedostajao onaj koji je donosio odluke, ponekad i u na{e
ime, koji je umeo da prese~e stvari, koji je znao kako i na koji na~in
narodu i gra|anima uvek da se obratimo. Ono {to mi ~inimo, danas u
740
Srbiji, pre svega, jeste sprovo|ewe ideja predsednika srpskih radikala Vojislava [e{eqa, sve ono ~emu nas je on nau~io, sve ono ~emu
nas je on obu~io u prethodnih petnaestak godina. Vojislav [e{eq je,
ne samo na{ predsednik, on je prijateq svakog od nas ovde u ovoj sali,
prijateq najve}eg broja gra|ana Srbije. Gotovo svi gra|ani Srbije to
ose}aju prema Voji [e{equ.
Da vam kaèm, vide}ete ovde su i ve~eras pripadnici jedne televizije, ili ne znam kojih, koji }e da prikazuju sve ovo. Kaù, ovo je
pro{lost, podse}a ih na devedesetu. Ne znam na {ta }e da ih podse}a,
a nas }e da bude sve vi{e, a wihovih }e da bude sve mawe. Ja vas molim
da svi ustanete i aplauzom pozdravite Vojislava [e{eqa, da im pokaèmo koliko nas je. Moèmo mi to i ja~e. Hvala vam najlep{e.
@ivela Srbija! @iveo Vojislav [e{eq! @iveli!
Dra{ko Markovi}: Iz Republike Srpske dolazi nam potpredsednik Centralne otaybinske uprave, Radislav Kaweri}.
Radislav Kaweri}: Draga bra}o i sestre, Sava centar je mali da
primi sve qude, ali ve~eras ste svi zajedno ovde, i Republika Srpska,
Srpska Krajina i Srbija i Crna Gora. Srpska radikalna stranka i
predsednik Vojislav [e{eq i po onome {ta su govorili i za {ta su
se zalagali, a jo{ vi{e po odgovornosti, upornosti i iskrenosti sa
kojom su to ~inili, od prvog su trenutka bili prevashodno u funkciji za{tite naroda i o~uvawa wegovog etni~kog prostora. Bezrezervno, ne daju}i mesta bilo kakvoj dvosmislenosti, uvjek smo bili uz
svoj narod, ne izdvajaju}i wega u brojnim burnim i lomnim istorijskim trenutcima koje je vreme sa sobom neminovno donosilo. Sve ovo
vreme ratno i posleratno kao nijedna politi~ka stranka, nijedan politi~ki lider, sudbinski smo bili vezani za sva doìvqavawa i preìvqavawa naroda i na prostoru Republike Srpske Krajine i na prostoru Republike Srpske, Srbije i Crne Gore. Kao nijedna politi~ka
stranka ili lider, ukazivali smo na istorijsku nu`nost, na egzistencijalnu neophodnost da se sav ovaj prostor posmatra kao jedinstven
prostor, a narod kao jedinstveno bi}e, {to je imalo iskqu~ivo za
ciq da se o~uvaju i ìvoti i imovina qudi, ali, isto tako, i dràvotvorna i nacionalna integracija naroda i na prostoru Republike
Srpske Krajine, Republike Srpske i Srbije i Crne Gore.
Kao nijedna politi~ka stranka i lider imali smo jasan stav prema Ha{kom sudu i podràli smo svog predsednika u wegovoj nameri
da dobrovoqno ode u Hag. Ali, isto tako, podràvamo wegovu nameru
da pokaè i dokaè da Ha{ki sud nije sud koji svoje delovawe zasniva na pravdi i pravu, na dobrobit narodnog prava, nego je to prevashodno iskqu~ivo politi~ki sud koji ima za ciq da teret odgovornosti za rat na prostoru biv{e Jugoslavije i krivicu za eventualne
ratne zlo~ine pripi{e samo jednoj dràvi i samo jednom narodu. Ta
dràva je Srbija, a narod srpski narod i sa teritorije Republike
Srpske Krajine, Republike Srpske i Srbije i Crne Gore.
Znamo {ta radi i kako radi na{ predsednik dr Vojislav [e{eq,
Slobodan Milo{evi}, Mom~ilo Kraji{nik, a sigurno i general La741
zarevi}. Imaju podr{ku ne samo svoje porodice i Srpske radikalne

stranke, nego i ~asnih i po{tenih qudi i svih drugih politi~kih
stranka. Imaju danas, kao nikada pre, podr{ku na{eg naroda sa svih
prostora, jer je sada svima jasno da ne brani sebe i Srpsku radikalnu
stranku, jer za to ne postoji nijedan razlog, nego brani sve nas, brani
istinu, a istina je najboqi pokazateq za budu}nost na{e dece. @ivela Velika Srbija i predsednik Vojislav [e{eq.
Lidija Vuki}evi}: Hvala. Iz Crne Gore nam dolazi Aleksandar
Vasilijevi}.
Aleksandar Vasilijevi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, pomaè
Bog. Ne}u da dozvolim da vas laù, ho}u da vam prenesem pozdrave iz
bratske i srpske Crne Gore. Bra}o i sestre, danas smo ovdje da bi bili deo istorije, deo nove istorijske stranice koja po~iwe zlatnim
slovima ispisanim imenom dr Vojislava [e{eqa. Danas smo ovdje da
posvjedo~imo da Srbi jo{ imaju ìvih heroja i vitezova. Na{ glas
ovde je samo pra{ina u bici koju vodi Vojislav [e{eq. On je podigao ponos i ~ast srpskom narodu i Srbiji. On je na{a `rtva. Sje}am
se kada mi je Vojislav [e{eq, pred prvi duel sa crnogorskim usta{ama rekao, ne pitaj da li si dovoqno spreman i da li si dovoqno jak,
znaj da brani{ istinu i da ti je to najve}a snaga koja ti treba.
Neka je za grijeh svjetu {to mi danas traìmo slobodu za ~ovjeka
koji je zbog toga, {to se borio za slobodu i istinu srpskog naroda, izgubio svoju. Ba{ zbog Vojislavqeve `rtve moramo biti jo{ ja~i. Mi
moramo opstati, moramo projektovati svoju budu}nost. Tek onda }e
istorija shvatiti da smo rje{ili da se sa~uvamo i jednom zauvjek di}i ruke od nas. Sloboda za [e{eqa je sloboda za svakog Srbina. Sloboda [e{equ, neka je vje~na Srbija, Velika Srbija! @ivela Velika
Srbija!
Dra{ko Markovi}: Ima re~ predsednik novosadskih radikala
Igor Mirovi}.
Igor Mirovi}: Bra}o i sestre, dragi Vojislave, pre ta~no 14 godina, 23. februara 1991. godine, upoznao sam Vojislava [e{eqa na
ulazu u kragujeva~ki, tada, Dom samoupravqa~a. Eto, posle 14 godina,
nije mi ba{ lako da govorim na jednom ovakvom skupu dok se on, utamni~en u Ha{kom kazamatu, u ime svih nas koji smo se borili za svoju
otaybinu, svoje sunarodnike, bori za na{u i wegovu istinu. Posle 14
godina mogu da kaèm, a verujte mi na re~, da se radi o jednom od najve}ih srpskih rodoquba koje je iznedrila ova zemqa, jer wegovi motivi uvek su bili kristalno jasni, da se sa~uva na{ narod, da se sa~uvaju i objedine na{e zemqe, da na unutra{wem planu vladaju demokratija i sloboda, da ekonomski prosperitet i socijalna pravda budu
vodiqa i Srpske radikalne stranke i dràvne politike u svako doba
i svako vreme. Kako se druga~ije nego najve}im srpskim rodoqubom
moè nazvati ~ovek koji je uspeo da to postigne kroz organizaciju
najve}e stranke u na{oj zemqi i kroz svoje celokupno delo otkako ga
ja znam i otkako ga zna celokupna na{a javnost.
Za nekoliko meseci, vide}ete, on }e se vratiti u zemqu kao po742
bednik i tada }emo ponovo od kvarta do kvarta, od op{tine do op{tine, od grada do grada, celom Srbijom zajedno pronositi slavu srpske
nacionalne ideje i tada }emo ponovo, po ko zna koji put, a to je na{a
du`nost i na{ teret koji moramo da nosimo, govoriti istinu i boriti se za one stvari za koje smo se uvek borili i zbog kojih smo ve~eras i danas zajedno.
Na kraju, ne zaboravite, Vojislav [e{eq, to su dve re~i, ideja i
legenda. Ko ima tako sna`nu ideju kao on i ko je ve} u{ao u legendu
kao on ne treba da se brine niza{ta. @iveli!
Lidija Vuki}evi}: Hvala. Sada }emo da ~ujemo narodnog poslanika i ~lana Predsedni~kog kolegijuma i Tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa, gospodina Zorana Krasi}a.
Zoran Krasi}: Danas Srbija i ceo svet treba da ~uju i onu drugu
stranu istine koja se ti~e Ha{kog tribunala. To je istina da je Vojislav [e{eq jedini ~ovek na planeti zemqi kome se ne priznaju qudska prava. Ne priznaje mu se pravo na brzo i efikasno su|ewe, jer ve}
dve godine ~eka na to su|ewe, a tuìlac ne moè da ponudi nijedan
ozbiqan dokaz. Wemu se onemogu}ava da se sam brani, ve} mu se name}e advokat u pripravnosti. Tako ne{to nije bilo ni u Ju`noafri~koj Republici kada se sudilo Nelsonu Mendeli. On je imao pravo da
se sam brani i da daje politi~ku odbranu. Politi~ka odbrana Vojislava [e{eqa jeste odbrana ideologije srpskog nacionalizma. Zbog
te ideologije smo se danas i skupili.
Oni koji su pisali optu`nicu nalaze se u Beogradu. To je ~itav
sklop nevladinih organizacija sa sme{nim sajtovima na kojima plediraju za za{titu qudskih prava, a oni }ute. ]ute, jer uìvaju da se
kr{e osnovna qudska prava Vojislavu [e{equ. Nevladine organizacije upravo zbog toga i postoje. Postoje da ponize srpski narod, da mu
nametnu krivicu poput one koja se name}e Vojislavu [e{equ la`nim optu`bama, ~ak i za ona mesta kroz koja on nije ni pro{ao.
Zbog Srbije, zbog Srba oni su izvadili iz naftalina udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao presedan svoje vrste, koji nikada nije primewen osim u Nirnbergu. Me|utim, ni to im ne}e pomo}i. Ne znaju oni
s kim su se uhvatili u ko{tac. Uhvatili su se sa Vojislavom [e{eqem.
Neka zapamte, svi koji su wega progawali zavr{ili su na smetli{tu istorije. Takav je jednosmerni put Ha{kog tribunala. Ko ne veruje, vrlo brzo ima da se uveri u ovo. Naprosto, Vojislav [e{eq mora da pobedi zbog sebe, jo{ vi{e zbog svih nas i zbog na{e dece, da
skine ovu nametnutu qagu srpskom narodu. Svi oni koji kaù da se tamo sudi samo nekim pojedincima, laù. Sre}a moja nema Predraga
Markovi}a da nas kazni, pa moèmo srpski da pri~amo.
Pogledajte sajtove. Sajt Ha{kog tribunala ne razlikuje se od sajta Koka-Kole. Reklamiraju se, hvale se. Pogledajte onaj deo trideset
i ne{to odgovora na naj~e{}a pitawa, la` do laì. Zamislite kaù,
optuèni ima pravo da se izjasni o krivici, pa ukoliko prizna sekretar zakazuje kad }e da se izdiktira presuda. Ukoliko ne prizna
743
krivicu, onda }e predsednik Pretresnog ve}a da razmisli kada }e da

zakaè su|ewe. Najve}a la` koju su izneli jeste da se finansiraju samo preko Ujediwenih nacija, a onda u zagradi kaù i 5 miliona dolara od Soro{a. To je taj {to ovde forsira ove nevladine organizacije, i sve one druge koji imaju interes da se Srbija i Srbi osude. I, na
kraju, moramo malo da se na{alimo. Na pitawe, da li Ha{ki tribunal nakna|uje {tetu licima koje neopravdano i nezakonito progawa,
Ha{ki tribunal odgovara, pre tri godine smo postavili to pitawe
na{em osniva~u Savetu bezbednosti i jo{ nismo dobili odgovor.
Eto, to je Ha{ki tribunal. Pitajte qubiteqe Ha{kog tribunala u
nekim ùtim i nevladinim bojama, da li je Ha{ki tribunal Zvezdano ve}e iz 17. veka, kada su tuìlac i sud odre|ivali ko }e kako da se
brani. Pitajte te velike demokrate za 6. amandman ameri~ki koji ne
vaì u Ha{kom tribunalu. [ta vaì u Ha{kom tribunalu. La`, nametawe neke nove istine da se osude Srbi da bi se izbegla odgovornost onih koji su nas bombardovali i koji su nam rasturili dràvu.
Ovde smo da podignemo glas, da se kr{e qudska prava Vojislavu
[e{equ i svi oni koji u svom nazivu me|unarodne organizacije imaju poziv na qudska prava moraju da se oglase. Ako ne}e oni, onda }emo
mi da se ogla{avamo svakodnevno, da apelujemo i da ukazujemo na taj
nesud. To je na{a obaveza i zbog Vojislava [e{eqa i zbog nas. Zato
moramo da kaèmo dole Ha{ki tribunal, sloboda Vojislavu [e{equ!
Dra{ko Markovi}: Sada }e vam se obratiti narodni poslanik
Srpske radikalne stranke iz Loznice, Sulejman Spaho.
Sulejman Spaho: Bra}o i sestre srpski radikali, pro{lo je dve
godine otkako je na{ ceweni predsednik dr Vojislav [e{eq oti{ao
u Hag da se brani i odbrani od la`ne optu`nice koju su mu nametnuli na{i neprijateqi, a vi znate ko su oni. To su dosovci. Danas se ja,
Spaho Sulejman, se}am devedesetih godina, kad su formirali Srpsku
radikalnu stranku u Loznici. Tada sam pitao gospodina [e{eqa:
Doktore, kako se postaje radikal? On mi je rekao, prosto Spaho.
Prvo da voli{ Srbiju, svoj narod i da zavoli{ Srpsku radikalnu
stranku. Ja Srbiju volim od kada sam progledao, volim svoj narod, a
hvala Bogu, evo 16 godina sam srpski radikal. [ta re}i o takvom ~oveku koji svojim prijateqem naziva ~oveka koji je druge veroispovesti. Takvog ~oveka treba ceniti i voleti.
Doktor Vojislav [e{eq je ceo svoj ìvot posvetio svom narodu,
ali ne samo svom narodu, nego svim gra|anima Srbije bilo koje nacionalnosti i veroispovesti oni bili. Zato se mi, Srbi muslimanske
veroispovesti, ponosimo {to imamo takvog ~oveka za predsednika,
ne ~oveka nego i prijateqa koji u svakom trenutku moè da pomogne
bilo kojem gra|aninu Srbije. Wegovo korektno pona{awe prema nama, nacionalnim mawinama, dalo nam je snage da se oslobodimo straha Srpske radikalne stranke i s ponosom postanemo srpski radikali.
[ta re}i, bra}o i sestre srpski radikali, vi{e o dr Vojislavu [e{equ, a da ne znate vi i cela srpska javnost.
744
Odlaze}i u Hag ostavio nam je ono najsvetlije, a to je Srpska radikalna stranka i weni draguqi kao {to su Tomislav Nikoli},
Aleksandar Vu~i}, Milorad Mir~i}, uvek nasmejana gospo|a Gordana Pop-Lazi}, vredna kao krtica Vjerica Radeta, ostavio nam je i na{u Maju i najhrabriju me|u nama radikalima Nata{u Jovanovi}. Nije on ostavio samo wih, ostavio je hiqade, stotine hiqada takvih draguqa. Zato, bra}o i sestre srpski radikali, Srpska radikalna stranka je najja~a politi~ka stranka na ovim prostorima. Zamolio bih,
ovako javno, gospo|u [e{eq, kada budete odlazili u Hag da obi|ete
va{eg cewenog supruga i na{eg predsednika, pozdravite ga u ime gra|ana Loznice, a posebno gra|ana Loznice koji su muslimanske veroispovesti. Kaìte mu da ga mi, Srbi muslimani, nikada ne}emo zaboraviti i da nikada s wegovog puta ne}emo skrenuti. Neka nam ìvi
na{ dr Vojislav [e{eq, srpski junak!
Lidija Vuki}evi}: Hvala. Iz Kikinde nam stiè predsednik
Skup{tine op{tine Oto Ki{ Marton.
Oto Ki{ Marton: Po{tovana gospodo, bra}o i sestre radikali,
dragi prijateqi, imam priliku i ~ast da govorim o poloàju nacionalnih mawina u Kikindi, u Severnobanatskom okrugu. Na{ okrug se
nalazi na severoistoku Srbije, na trome|i Srbije, Ma|arske i Rumunije. Tu ìvi oko 180.000 stanovnika razli~itog nacionalnog i etni~kog sastava. Tu ìve Ma|ari, Srbi, Rumuni, Hrvati, Makedonci i
ostale narodnosti. Veliki je broj me{ovitih brakova, {to je na{a
prednost, jer se boqe razumemo i po{tujemo. Imamo dva Uskrsa, imamo zajedni~ke slave, dva Boì}a slavimo. Kikindski radikali su me|u prvima formirali lokalnu vlast, gde su za predsednika Skup{tine izabrali pripadnika nacionalne mawine Ma|ara. Radikali su u
istoriji Kikinde prvi put izabrali Ma|ara za predsednika Skup{tine, iako u Kikindi ima veliki broj Ma|ara, ali to dosada{we
vlasti nikada nisu uradile.
Radikalska vlast je dovela do demokratizacije i visokog stepena
tolerancije u na{oj op{tini, pa je kikindska op{tina dobila i me|unarodnu nagradu za toleranciju Mauricija Masarija iz OEBS-a,
ba{ te godine kada su radikali pobedili. Na{ predsednik Vojislav
[e{eq je u Hagu pod optu`bom nacionalne netrpeqivosti, {to nema nikakvog smisla. I danas, kada su radikali do{li na vlast, pose}uje nas veliki broj stranaca koji èle saradwu sa na{im gradom.
Oni dolaze sa konkretnim predlozima, ne donacijama. Za ovo kratko
vreme Kikindu su posetili Ma|ari, Nemci, Italijani, Francuzi,
Austrijanci, Finci, Norveàni, Japanci i neke arapske zemqe. Pravo nacionalnih mawina u Kikindi niko i ne pomiwe, niti postavqa
pitawe o pravima mawina, jer u na{em gradu niko se ne ose}a kao nacionalna mawina. U mom gradu svi smo mi jednaki, sa istim pravima
i u Kikindi se ne delimo po jeziku, naciji, veri nego po tome ko je dobar, a ko lo{ ~ovek. Dovoqno smo pametni da na{e jedinstvo o~uvamo, za to je garant politika dr Vojislava [e{eqa, na{a sada{wa radikalska vlast i svaki pametni gra|anin. Hvala.
745
Dra{ko Markovi}: Jedan od na{ih najpoznatijih kwièvnika,

publicista, koji revnosno stoji na braniku srpskog identiteta, gospodin Brana Crn~evi}.
Brana Crn~evi}: Ne}u da dugo traje aplauz da ne pomislite da se
ose}am kao Tito. Dame i gospodo radikali, kad danas mislimo o dr
Vojislavu [e{equ, neprimerena je re~ da se predao Ha{kom tribunalu i vi je ta~no izgovarate, on je tamo oti{ao. Ovde su ostali oni
koji su se, zapravo, najvi{e predali Ha{kom tribunalu, koji mu sluè ili koji pune tu tamnicu novim srpskim `rtvama. Kad kritikuju
Srpsku radikalnu stranku, kad gde pobedite uvek kaù da ste za malo
pobedili, a kad gde slu~ajno zbirom drugih stranaka izgubite, slave
to kao najve}u pobedu. To je va{a pozicija koja vam daje za pravo da
idete daqe i kona~no osvojite prokletu vlast, druga~iju od one koja
vas sada satanizuje. Znam, vi se ne}ete svetiti qudima kao {to se oni
svete, ne}ete puniti zatvore wima, ali, Boga mi, bi}e me|u wima qudi koji }e zasluìti da saznaju {ta je pravda, {ta je istina.
@ele}i boqe uslove Vojislavu [e{equ, koji je u Ha{kom tribunalu povremeno posebno ka`wavan, èle}i ve}i uspeh Srpskoj radikalnoj stranci, dosetio sam se da ve~eras kaèm svoju najkra}u pesmu
posve}enu Srbiji i da je prihvatite kao pesmu koju ovog trenutka posve}ujem Vojislavu [e{equ i drugim ha{kim zatvorenicima. Pesma
je pisana 1960. godine, objavqena je mnogo puta, naslov je Srbija i
ima ~etiri retka.
Posledwa si moja sinagoga,
moj posledwi Petrograd i Rim,
s tobom, mo`da, mogu i bez Boga,
a bez tebe ne mogu ni s wim.
Lidija Vuki}evi}: Sa nama je ve~eras i na{ dragi gost, Dragan
Markovi} Palma.
Dragan Markovi} Palma: Bra}o i sestre, ve~eras sam do{ao
kao prijateq Vojislava [e{eqa. @elim, na po~etku, da pozdravim
wegovu suprugu, gospo|u Jadranku [e{eq, wegovu porodicu tako|e.
Vojislava [e{eqa poznajem 11 godina. Ne sumwam u wega da }e u
Hagu braniti Srbiju onako kako se politi~ki borio u Srbiji demokratskim putem. Ono {to bih èleo da predloìm gospodinu Tomislavu Nikoli}u, i celoj Srbiji, po{to je malo da se donese odluka u
Republi~koj skup{tini da se gospodin Vojislav [e{eq brani sa
slobode, da se izvr{i anketirawe gra|ana u Srbiji. Tvrdim da }e biti najmawe pet puta vi{e potpisnika da se Vojislav [e{eq brani sa
slobode, od glasova koje su dobili oni koji su ga poslali u Hag. Ja ìvim u centralnoj Srbiji. Vrlo dobro znam {ta misli narod Srbije,
ne samo Srbi. Ovde smo ~uli da i Ma|ari isto misle, da i muslimani
tako misle. Ja se nadam da }e potpisati preko 5 miliona qudi u Srbiji, jer Srbija treba da zna, i svi oni koji ìve u Srbiji, da se tamo
ne sudi Vojislavu [e{equ, tamo se sudi celom srpskom narodu. Mi
imamo pravo da sumwamo, jer tamo nisu oni koji su ubijali Srbe, Ha746
radinaj, Rugova, Ta~i.

Ja vas pozdravqam sa ovog mesta, dame i gospodo, i kao predsednik
op{tine Jagodina, uze}u u~e{}e u sakupqawu potpisa da gospodin
Vojislav [e{eq iza|e i bori se za slobodu. @iveli, prijatno.
Dra{ko Markovi}: Hvala gospodinu Palmi. Sada }e vam se obratiti narodni poslanik Srpske radikalne stranke i ~lan tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa, Nemawa [arovi}.
Nemawa [arovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, navr{ilo se
dve godine otkako se prof. dr Vojislav [e{eq nalazi u pritvoru
Me|unarodnog suda u Hagu. Istovremeno, navr{avaju se i dve godine
otkako su mu uskra}ena osnovna qudska prava priznata u celom civilizovanom svetu. U slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqa do{lo je do
potpune negacije prava na su|ewe u razumnom roku bez odlagawa i ovo
pravo okrivqenog na najbrutalniji na~in je pogaèno. Na taj na~in,
sam pritvor, koji traje ve} pune dve godine, pretvoren je u izdràvawe kazne zatvora neograni~enog trajawa, bez izricawa presude i bez
prava na àlbu.
Prof. dr Vojislav [e{eq optuèn je da je u~estvovao u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu od 1. avgusta 1991. godine do septembra
1993. godine. Od tog trenutka kada je zavr{en taj, takozvani, zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat pro{lo je vi{e od 11 godina. Od trenutka podizawa optu`nice pro{lo je vi{e od dve godine. To vreme nije
bilo dovoqno da ha{ki tuìlac sakupi bilo kakve dokaze na kojima
bi se mogla temeqiti optu`nica protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Sada je, nakon dve godine, potpuno jasno da su motivi podizawa
ove optu`nice bili iskqu~ivo, i ostali iskqu~ivo, politi~ke prirode i da Ha{ki tribunal ne}e mo}i optuìti, odnosno osuditi
prof. dr Vojislava [e{eqa, a samim tim i kompletan srpski narod.
Tuìlac pro{irivawem odbrane, pro{irivawem optu`nice, zabranom komunikacije i drugim pritiscima jedino poku{ava da odloì
po~etak su|ewa i da na taj na~in psihi~ki slomi optuènog.
U dugoj pravnoj istoriji samo je jedan sud usvojio praksu nametawa advokata okrivqenom protivno wegovoj voqi. Taj sud funkcionisao je krajem 16. i po~etkom 17. veka u Engleskoj. Bio je specijalizovan za politi~ka su|ewa i zvao se Zvezdano ve}e. Zvezdano ve}e je vekovima, sve do pojave Me|unarodnog suda u Hagu, predstavqalo nakazni simbol kr{ewa osnovnih qudskih prava. Ponavqam samo do pojave Me|unarodnog suda u Hagu.
Pretresno ve}e dva Me|unarodnog suda, 9. maja 2003. godine, donelo je odluku da Sekretarijat Vojislavu [e{equ dodeli branioca u
pripravnosti sa skandaloznim politikantskim obrazloèwem da je
ovakav zahtev neophodan, jer je optuèni izneo izri~itu nameru da
naudi Ha{kom tribunalu i da postupak iskoristi kao forum za odbranu srpskih nacionalnih interesa. Tako|e, osnovna strepwa tuìoca da optuèni moè iskoristiti Me|unarodni sud kao politi~ku
pozornicu i izvor medijske pa`we. Na ovaj na~in Me|unarodni sud
747
oti{ao je, odnosno napravio je jo{ jedan veliki korak u nepravo, toliko da je prevazi{ao svako ju`noafri~ko sudstvo {ezdesetih godina kada na ~uvenim, ozlogla{enim su|ewima Nelsonu Mendeli nije
bilo uskra}eno pravo da se sam brani. âk i na ~uvenom montiranom
su|ewu Georgi Dimitrovu zbog optu`bi za paqewe zgrade Rajhstaga,
sudijama koji su u~estvovali u Lajpci{kom procesu nije palo na pamet da makar odrè privid nepristrasnosi i objektivnosti i oni su
optuènom, makar formalno, obezbedili osnovno me|unarodno priznato pravo na li~nu odbranu.
Zna~ajan doprinos Ha{kog tribunala tamnoj strani istorije
pravne nauke svakako je i odluka, od 11. decembra 2003. godine, da se
zabrani telefonska komunikacija optuènog sa drugim osobama, kao
i da se svim osobama, naro~ito onim vezanim za sredstva informisawa zabrane posete optuènom i sve to, kako stoji u obrazloèwu ove
odluke, uzimaju}i u obzir da je namena prostorija pritvorske jedinice da se obezbedi dobrobit optuènog. Ali, kako kaè na{ narod
Tvrd je orah vo}ka ~udnovata, ne slomi ga, a zube polomi.
Prof. dr Vojislav [e{eq ni ranije nije podlegao pritiscima, a
kada su pritisci bili najja~i upravo je on tada bio najja~i. Znam da
je prof. dr Vojislav [e{eq iz mnogih politi~kih bitaka iza{ao
kao pobednik i siguran sam da }e, ukoliko i na{a podr{ka bude veli~anstvena kao {to je i va{a danas, iz ove bitke, zarad dobra svih nas,
iza}i kao pobednik i pobediti Ha{ki tribunal. Hvala vam.
Lidija Vuki}evi}: Pozivam prof. dr Ivana ûkalovi}a da nam se
obrati.
Prof. dr Ivan ûkalovi}: Dame i gospodo, kad bi me neko pitao
za{to sam ve~eras ovde sa ovim ~asnim i po{tenim qudima, odgovorio bih mu citiraju}i svog sestri}a koji ima samo ~etiri godine, i
koga su roditeqi pre par meseci odveli u manastir De~ane da ga krste, iz inata. Kad ga pitam, Filipe za koga }emo da glasamo, a on kaè, za [e{eqa i radikale, jer se oni nikoga ne pla{e.
Ovde sam jer znam da sa Srpskom radikalnom strankom nema poga|awa oko Kosova. Ne}e oni da se utrkuju da li }e dati 85 ili 90 posto
Kosova da bi Albanci bili zadovoqni. Znaju oni, veoma dobro, da ako
se da i metar zemqe Kosova i Metohije, onda su i Vojvodina i [umadija mnogo jeftinije, jer znaju radikali {ta kaè Slobodan Jovanovi}, na{ najpoznatiji istori~ar: Dràva mnogo burnije reaguje na
gubitak teritorije, nego na gubitak stanovni{tva. Stanovni{tvo
moè{ da raseli{ i naseli{, ali je jednom izgubqena teritorija verovatno izgubqena zauvek. Znaju oni i za re~i prote Nenadovi}a koji kaè Sloboda se pla}a krvqu i qudskim ìvotima i zato je skupa
i nije na prodaju.
Ovde sam zato jer znam da Srpska radikalna stranka ne}e na silu
da me gura u ujediwenu Evropu pod poniàvaju}im okolnostima, u
Evropsku uniju koja ju~e nije trepnula kada je rekla da nema povratka statusa Kosova na period pre 1999. godine, ali zato nije rekla da
nema nezavisnosti Kosova. Pro{le godine, vodio sam studente u Ha748
{ki tribunal da vide tu najve}u prevaru i najve}i zatvor za Srbe i

kad ih je austrijski carinik pitao, odakle su, a oni rekli iz Srbije,
rekao je ~ekajte da stavim rukavice da vam pogledam paso{e.
Na kraju, ovde sam i zbog najva`nijeg razloga, zbog mog kolege
profesora Vojislava [e{eqa, koji nije uhap{en, nije se dobrovoqno predao, ve} je oti{ao na li~ni zahtev u Hag. Znate, po{to ~esto
odlazim u Hag, znam da se oni kaju {to su ga primili, zato {to znaju
da je on detonator koji }e da raznese tu instituciju. @iveli!
Dra{ko Markovi}: Hvala. Pozdravimo profesora istorije, dr
Marka Atlagi}a.
Prof. dr Marko Atlagi}: Bra}o i sestre srpski radikali, prof.
dr Vojislav [e{eq ~itavog svog ìvota bavio se politikom i naukom. Odvajati politiku od nauke i govoriti o dr [e{equ naprosto
je nemogu}e. Zato svako nau~no djelo ili svaki wegov politi~ki nastup, kao i wegov govor, kao i govor o wemu, koji mi poku{avamo ve~eras, ima dodatnu politi~ku i nau~nu teìnu.
Ve} u najranijoj mladosti, naprosto gutaju}i literaturu i djela
socijalnog karaktera, te djela iz sociologije, filozofije, istorije
i ekonomije u izrazito totalitarnom dru{tvu, prof. dr Vojislav
[e{eq gradio je svoj sopstveni identitet ~oveka, politi~ara, nau~nika, rodoquba, patriote, nacionaliste, pa je tako izgradio svoj poseban pogled na svet i ìvot. U tom sopstvenom identitetu dr [e{eq ima, pored ostalog, ne{to posebno, {to po meni nema nijedan od
na{ih savremenih politi~ara ni nau~nika. Usudio bih se re}i da to
nije imao niko kod nas u posledwih 60 godina, a to je aktivni, prakti~ni patriotizam kao najlep{i ukras ~ove~je du{e, kao najlep{a
vrlina Srbina i gra|anina sa kojom dr Vojislav [e{eq nastoji unaprediti dobro i kulturu svoje otaybine i svog naroda, za koju je spreman poloìti i svoj ìvot.
Ja sam, izu~avaju}i istoriju srpskog naroda, nai{ao na mnogo
primera patriotizma, ali dva su posebno ostavila utisak na mene.
Prvi je kada je kraq Petar Prvi, oslobodilac, za vreme prodirawa
austrijske vojske u Srbiju do{ao me|u svoje iscrpqene vojnike i po{to je saznao da su neki nezadovoqni zbog odstupawa od velikog umora rekao: Vjerujem da ste umorni posle toliko ratova, ali znajte da
danas, kao nikada do sada, otaybina potrebuje va{u pomo}. Saosje}am
da ste èqni svojih milih i dragih i zato ja, va{ kraq, razre{avam
vas zakletve meni date. Idite ku}i svojima, ali znajte da }u ja sa svoja dva sina ovdje poginuti brane}i ro|enu grudu i da }e neprijateq
u}i u na{u otaybinu samo preko mrtvih na{ih telesa. Ove su rje~i
djelovale sna`no, muwevitom brzinom, mobilizatorski na du{e vojnika tako da su odu{evqeno pozdravili kraqa i na prvu zapovjest po|o{e na juri{ i nisu se vratili svojim milim i dragim sve dok neprijateqa nisu isterali kona~no iz na{e otaybine.
Sli~no je uradio i prof. dr Vojislav [e{eq u ratu 1991-1995.
godine. On je, kao vatreni i iskreni, i nadasve aktivni patriota,
i{ao na front u vojni~koj uniformi me|u svoje borce na zapadne
749
granice srpstva. U najkriti~nijem momentu obra}ao se neprijateqima ovim rje~ima: Usta{e ne koqite Srbe, ne dirajte ih, to je miran
narod. Ja, srpski vojvoda [e{eq, obra}am vam se i kaèm, ako i daqe
nastavite klati Srbe, koliko jo{ sutra bi}e vas puno more. Ove [e{eqeve rje~i su sna`no, patriotski i mobilizatorski djelovale na
borce Republike Srpske Krajine da izdrè, ulile im ogromno samopouzdawe, a kod neprijateqa stvorile takvu paniku i mete` da su skoro svi iz obalnih gradova i iz sela pobegli na najudaqenije otoke.
Sutradan su borci Republike Srpske Krajine mogli sasvim mirno,
bez i jednog ispaqenog metka umar{irati u Zadar, Biograd, Novigrad i druga mjesta.
Po{tovani srpski radikali, Holan|ani i danas jo{ sa pijatetom
spomiwu ime admirala Trupa koji pobe|en od Engleza, a da ne bi narodna zastava dospjela u ruke neprijateqa, umotao se wome i bacio u
more. A ~estiti vojvoda @i{ka toliko je volio svoj narod da je testamentarno ostavio da se od koè wegova tijela napravi dobo{, pa
da se wime sokole êsi u vite{tvu. Tako }e se vjekovima spomiwati
prof. dr Vojislav [e{eq koji je dobrovoqno oti{ao u Hag da ~ami
u ha{kim kazamatima, sa èqom i opomenom svim nama da bude posledwi Srbin ispra}en u Ha{ki tribunal. Vaspitan je, od strane oca
i majke, u duhu velikosrpskog nacionalizma i rusofilstva. Prenose}i mu zavjet pravde da su vrlina, sloboda, pravda i otaybina najve}e
moralne vrjednosti za koje se ~ovjek ra|a, ìvi i umire. Upravo zbog
tih najve}ih moralnih vrednota koje su napadnute, dr Vojislav [e{eq danas ~ami u ha{kim kazamatima uvjeren da }e do}i dan kada }e
biti slobodani i on i otaybina. A dosovska neman koja ga je strpala
u Ha{ki tribunal oti}i }e na smetli{te istorije, vjerujem vrlo brzo. Na kraju, dame i gospodo, bra}o i sestre srpski radikali, svoje
ìvotno djelo Ideologija srpskog nacionalizma, [e{eq je pisao
pod sna`nim uticajem rje~i rimskog u~ewaka Kasiodora koji je rekao: Po{tujte djela svojih predaka. Iznalazite kolevku svoga naroda i prelistavajte istoriju wegovu, jer sramota je u svojoj otaybini
biti stranac. Zato ~itajte [e{eqevo ìvotno djelo Ideologija
srpskog nacionalizma, jer }emo zasigurno u woj prona}i koqevku
svoga naroda pa ne}emo biti stranci u vlastitoj otaybini. U to ime
za prof. dr Vojislava [e{eqa, za Srpsku radikalnu stranku, za
otaybinu!
Lidija Vuki}evi}: Hvala. Sada }e da nam se obrati magistar
pravnih nauka, gospodin Dejan Mirovi}.
Dejan Mirovi}: Po{tovani skupe, nezahvalno je prognozirati
budu}nost, ali usudi}u se to da uradim. Godine 1997. dr Vojislav [e{eq je izjavio: Moramo imati strpqewa, moramo sa~ekati da se Rusija uspravi, da se podigne na noge, da opet bude velika i mo}na. Do}i }e do novih me{awa karata u me|unarodnim odnosima, a nama je Rusija jedina uzdanica, mi nemamo nikog drugog. Ko je to mogao da pretpostavi 1997. godine. Mislilo se tada da je Rusija u stawu klini~ke
smrti i da se samo ~eka trenutak progla{ewa wene nepovratne pro750
pasti. Ali, Vojislav [e{eq je znao da je Rusija i pre bila u tako te{kim situacijama i da se uvek oporavqala, uvek. Znao je Vojislav
[e{eq da kada je u Rusiji lo{e stawe i ovde je lo{e. Predvideo je
1997. godine ono {to danas vidi ceo svet od Kine, Irana i Venecuele, do Francuske i Nema~ke. Naàlost, samo nesre}nici u na{oj zemqi ponavqaju faze o Rusima koji su nas oduvek iskori{}avali. Usput {aqu otpora{e da se bore protiv ruskih nacionalnih interesa u
Ukrajini i Gruziji. Radosni i ponosni, jer se pametan stidi onoga ~ime se glup ponosi. Oni tako seku granu na kojoj sede. Danas je iznos
ruskih deviznih rezervi stabilizacionog fonda dostigao oko 150 milijardi dolara. Suficit u spoqnotrgovinskoj razmeni dostigao je 80
milijardi dolara. Buyetski suficit 25 milijardi dolara petu godinu za redom, vojni buyet je porastao za preko 100 posto. Ovi podaci
pokazuju da je dr Vojislav [e{eq bio u pravu, jo{ pre osam godina,
zato sam optimista.
Analogija i zdrav razum pokazuju da }e se ostvariti jo{ jedna
tvrdwa dr Vojislava [e{eqa. Podseti}u vas, ona je izre~ena 23. februara 2003. godine. Tada je dr Vojislav [e{eq rekao: Idem da pobedim Ha{ki tribunal. ^vrsto sam uveren da }e tako i biti.
Dra{ko Markovi}: A sada radikalski tribun iz srca [umadije,
Nata{a Jovanovi}.
Nata{a Jovanovi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, dragi prijateqi, pre 14 godina, na dana{wi dan, 23. februara, vojvoda dr Vojislav
[e{eq, do{ao je u Kragujevac na poziv svog prijateqa i svog prvog
saradnika Tomislava Nikoli}a da na Kongresu ujediwewa Srpskog
~etni~kog pokreta i Narodne radikalne stranke povede Srbiju i srpski narod u boqu budu}nost. Pre dve godine, na dana{wi dan, kada je
dobrovoqno oti{ao da se izbori sa zlikovcima, poput Karle del
Ponte, i svim nemanima u Ha{kom tribunalu, predsednik stranke
nam je poru~io da u Srbiji ostaju tri kategorije qudi. Prva kategorija qudi su svi oni koji su danas ovde, svi mi {e{eqevci, svi oni
koji nisu mogli da nam se prikqu~e, aktivni borci za spas Srbije i
za srpski nacionalni interes. Druga kategorija koja je ostala u Srbiji su poraène dosmanlije, izdajnici, oni koji ni{ta dobro ne èle srpskom narodu, oni koji su spremni da ispuwavaju sve naloge koji
dolaze sa Zapada i ~iji reprezent je Karla del Ponte. Tre}a kategorija su pasivni posmatra~i. Zbog toga, mi danas moramo da se izborimo i mi srpski radikali, i ogroman broj gra|ana Srbije koji nas podràva, da nema vi{e pasivnih posmatra~a, da se svi okupimo oko jedinstvenog nacionalnog fronta i da krenemo u odlu~nu borbu za spas
Srbije i da znamo, kao {to znamo i znali smo onoga dana kada je na{
predsednik oti{ao da brani interese svih nas, da se Hagu pribliàva kraj.
Mi, bra}o i sestre, imamo podr{ku danas, i na{ predsednik kao
najve}i ìvi srpski nacionalista, svih onih koji dobro misle Srbiji i srpskom narodu, svih onih na{ih prijateqa u svetu, svih dobronamernih qudi koji znaju da u Ha{kom tribunalu nema ni pravde, ni
751
pravi~nosti i da se gaze elementarna qudska prava i sva druga prava

i prof. dr Vojislava [e{eqa i svih ha{kih zato~enika. Wemu su,
umesto da odgovore na ona pravila koja su sami proklamovali, oduzeli mogu}nost da se sam brani i nametnuli mu nekog branioca u pripravnosti, bitangu Van Der Spula, koji ne}e biti u prilici nikada
ni{ta da kaè u ime na{eg predsednika, jer on, kao politi~ar i kao
doktor pravnih nauka, ne}e to da dopusti. Nama je obe}ao, ispuni}e
to obe}awe dato srpskom narodu, oti{ao je u Hag i tamo }e da pobedi. Oni nemaju ni{ta protiv wega. Oni znaju da je srpski narod taj
koji se borio za svoju slobodu i prof. dr Vojislav [e{eq }e to i da
dokaè. A mi danas, ovde u otaybini, moramo da nastavimo na{u borbu.
Tomislav Nikoli} mu je na dan odlaska obe}ao da Srpska radikalna stranka ne}e biti ni procenat slabija, bi}e samo ja~a. I bio je
u pravu, za desetine procenata smo ja~i. Danas smo najja~a politi~ka
stranka u zemqi, stranka koja vodi ra~una o dràvnom i nacionalnom
interesu, stranka koja zna kako te{ko ìve i oni koji su danas podràli slobodu prof. dr Vojislava [e{eqa i koji su sa nama, a to su
Srbi koji su 70 dana bez struje, iz Graca, iz Prilu`ja, iz Kadu{a, iz
Lipqana. Svi oni koji su do{li u Sava centar i u Beograd znaju da je
sloboda [e{equ, sloboda celokupnom srpskom narodu. I zavr{i}u
sa jednom porukom koju nam je predsednik dao i napisao je u svojoj
kwizi Ideologija srpskog nacionalizma, da ideja ra|a ve~nost, daje mogu}nost svakom iskrenom srpskom patrioti da se bori za tu ideju, da oslobodi srpski narod i srpske dràve, i mi }emo to u~initi i
ove godine bi}e nas jo{ mnogo vi{e, nego kada je preko 100.000 qudi
ispratilo na{eg predsednika. Vojvoda [e{eq }e se vratiti, do~eka}e ga slobodarska Srbija, i oslobo|eni Novi Sad, dotle }emo osloboditi i Beograd i celu Srbiju i sa wim }emo, bra}o i sestre, vladati dugo Srbijom u interesu srpskog naroda i svih gra|ana Srbije.
@iveo vojvoda [e{eq! @ivela Velika Srbija!
Lidija Vuki}evi}: Hvala. Sada }e vam se obratiti profesor ekonomije Fakulteta politi~kih nauka, dr Sreten Soki}. Izvolite.
Prof. dr Sreten Soki}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, danas,
kada obeleàvamo dve godine dobrovoqnog odlaska u Tribunal prof.
dr Vojslava [e{eqa, pozivamo savest ~itavog ~ove~anstva, ali i odgovorne institucije i pojedince iz me|unarodne zajednice, da spre~e
sile koje teè kvalifikaciji materijalnih i procesnih zloupotreba i zatvorskih samovoqa i da obezbede u Hagu vladavinu prava, pravde i legalnih i legitimnih na~ina borbe za dokazivawe istine. Istine koja je jedna, a za Srbiju i za srpski narod od presudnog zna~aja, jer
uslovqava shvatawe pro{losti, na~ine ìvota sada{wosti koji nikako nisu na{e delo, a pre svega budu}nosti koja mora biti na{e delo. Ostvarivawe ovoga zadatka èlimo da postignemo u ravnopravnoj
saradwi sa svima koji teè boqem i demokratskijem svetu, svetu civilizacijskog progresa zasnovanom na eti~kim i humanim vizijama za
sve narode, gra|ane, dràve i delove zemaqske kugle.
752
Prof. dr Vojislav [e{eq se svrstao u ugledne li~nosti Srbije,

novije istorije i savremenosti. Afirmisao se kao borac za slobodu
od komunizma u visokom obrazovawu, nau~nom stvarala{tvu u domenu dru{tvenih nauka, ali i smelim akcijama pa i oru`jem u borbi za
slobodu, za viziju qudske prirode i razra~unavawa u stvarawu duhovnih i materijalnih pretpostavki progresa na{eg doba, a pre svega
Srbije. Li~nost koja }e da se prou~ava, li~nost koja }e imati jo{ dosta da pruì istinskim qudskim vrednostima, politici i na{oj i
svetskoj dru{tvenoj praksi. Afirmacionoj li~nosti na{e mogu}e
civilizacije i ostvarivawa neminovnih ìvih, objektivnih mogu}nosti Srbije i srpskog naroda. Prof. dr Vojislav [e{eq je predsednik Srpske radikalne stranke, ideolog, pun razumevawa za svestrane
potrebe i budu}nosti qudi, naroda i dràve. Danas, me|utim, prof.
dr Vojislav [e{eq ~ami u Hagu udaqen od dru{tvenih prilika i potreba Srbije u neizvesnosti od stavova velikih sila, zatim od onih
koji sebe smatraju stratezima ratova i uni{tavawa naroda, onih koji kroje novu kartu sveta.
Zar Tribunal u Hagu treba da ocewuje ideje i mi{qewa optuùju}i prof. dr Vojslava [e{eqa da je stalno apelovao na javnost i za
govore na mitinzima. Najblaè re~eno, ~udno i nepravedno je
oformqena krivica, bez mogu}nosti da se sagledaju i ocene prave
vizije. Pitamo se s ve}inom Srba u srpskim zemqama, tzv. enklavama
i rasejawu, da li je to pravi razlog za [e{eqevo dugotrajno dràwe
u ha{kom kazamatu. Za{to odugovla~ewe sa su|ewem? Za{to razna
ograni~ewa? Za{to {ikanirawa i zabrane raznih vrsta? Za{to vulgarno iìvqavawe zatvorskih vlasti u neposrednoj saradwi sa Tuìla{tvom? Za{to kr{ewe civilizacijskih prava koje sve svetske i
evropske poveqe garantuju, kao {to je, na primer, pravo deteta? Ne
misle oni tamo, vaqda, da ovakva vulgarna imitacija sredwovekovnih
metoda u savremenoj primeni moè pokolebati ili uni{titi duh i
voqu za borbu i za istinu na{em Voji. Optuùju prof. dr Vojislava
[e{eqa ~ak i za propovedi u korist srpske nacije i Srbije. Pa onda stratezi Tuìla{tva i Tribunala ne prihvataju neuni{tivu perspektivu srpske nacije i postojawa srpskih dràva.
Pozivam ih da prou~e kapitalno nau~no delo prof. dr Vojislava
[e{eqa Ideologija srpskog nacionalizma. Tada }e shvatiti
iskonsku snagu opstajawa, svest o pripadnosti srpskoj naciji, nezadrìvo razvijawe te`we da vole}i druge narode najvi{e volimo svoj,
srpski. Srpski narod je prihvatio, mislim, i dru{tvena rasu|ivawa
prof. dr Vojislava [e{eqa, wegov opus i aktus za lep{u, boqu i napredniju Srbiju, posebno sada kada je na{a zemqa i daqe u po~etnom
stadijumu tzv. tranzicije sa kolebawima i devijacijama. U vreme wenog dana{weg propadawa i uni{tavawa, sistemskog rasula i qudi bez
perspektive, potrebne su dubqe misli, shvatawe akcije u narodu, rasvetqavawe pravih puteva wenog civilizacijskog koda, privrednih i
kulturnih reformi upori{ta za progresivnu demokratiju. Prof. dr
Vojislav [e{eq je, upravo zbog toga, danas veoma potreban Srbiji,
753
wenim prosperitetnim naporima. Sada, i upravo sada, kada se javno

mwewe okre}e wegovim razlo`nim pogledima u korist gra|ana moderne srpske dràve i savremenih qudskih i gra|anskih stremqewa,
wegovim prosu|ivawima na podru~ju dru{tvenih reformi u politici i osobito u privredi. Okolnost da srpski narod i gra|ani Srbije
daju naj{iru podr{ku Srpskoj radikalnoj stranci, samo nagla{ava
koliko je va`no da se prof. dr Vojislav [e{eq oslobodi iz Haga,
makar i privremeno dok ne do|e na red wegova tzv. krivica. Ovde leì odgovor na pitawe, istorijskog i konkretnog karaktera, za{to
Tribunal i wegovi mo}nici iz sveta, pa i iz Srbije, poku{avaju da
udaqe prof. dr Vojislava [e{eqa od politi~kih prilika u Srbiji.
âsnim i moralnim u svetu, onima kojima su etika i te`wa za boqim,
jasno je da Tribunal nije dorastao ulozi zbog koje je on osnovan. Te{ka sudbina zadesila je najve}i deo Srba koji su se na{li u ha{kom
kazamatu. Nama ostaje da ih stalno ohrabrujemo i da budemo sa wima
i uz wih, uz one kojima je istina, srpski narod i Srbija, uzrok i razlog gotovo nepodno{qivog ìvota i samoodràwa. Tu, pre svega, mislim na Vojislava [e{eqa. Zbog toga smo se danas ovde sabrali, na
ovom veli~anstvenom skupu i u ovom impozantnom broju. Pozivam vas
da u ime, i za, po èqi Vojislava [e{eqa svi odamo jednim velikim
aplauzom po{tovawe ha{kim optuènicima i zatvorenicima, posebno dr Vojislavu [e{equ. Hvala vam.
Dra{ko Markovi}: Da reka Drina nikada ne moè biti granica,
posvedo~i}e nam predsednik Izvr{nog odbora Srpske radikalne
stranke za Republiku Srpsku, Mirko Blagojevi}.
Mirko Blagojevi}: Dame i gospodo, ta~no pre dve godine dr Vojislav [e{eq je oti{ao u Hag, a danas, nakon dve godine, moèmo da kaèmo da smo ponosni na wega, na wegovo dràwe, na wegovo juna~ko
dràwe, i na sve ono {to u ovom momentu ~ini za svoj srpski narod.
Za dve godine, dr Vojislav [e{eq je uspeo da dokaè da je Ha{ki
tribunal sud zasnovan na nepravu, sud namjewen samo za jedan narod,
srpski narod, da je sud koji sluì iskqu~ivo da zamagli istinu o
stradawu i progonu srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine, Muslimansko-Hrvatske Federacije i Kosova.
Danas, bra}o i sestre, na{ dr Vojislav [e{eq bije bitku za srpski narod u Hagu. Mi sa zebwom posmatramo sve ono {to u ovom momentu Ha{ki tribunal ~ini u istrazi prema na{em predsedniku, sve
sankcije kojima raspolaè Ha{ki tribunal u istrazi su iscrpqene
i izmi{qaju se nove i nove. Ali, to govori da je Ha{ki tribunal izgubio glavu i da su i oni sigurni da }e izgubiti bitku sa na{im predsednikom dr Vojislavom [e{eqem. U to ime, i sa èqom da se na{
predsednik uskoro na|e me|u nama, ja vas pozdravqam. @ivela Srbija! @iveo na{ predsednik dr Vojislav [e{eq.
Lidija Vuki}evi}: Hvala. Sada }e da nam se obrati narodni poslanik i gradona~elnik Kikinde, doktor Branislav Blaì}.
Dr Branislav Blaì}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, pro{le su
dve godine otkako je na{ predsednik oti{ao u Hag, oti{ao da brani
754
srpstvo, da brani istinu, da brani pravdu. Oti{ao je zato {to su napravili scenario da ga slome, a da rasture Srpsku radikalnu stranku. A {ta su dobili? Samo su ga o~vrsnuli, i umesto stene od ~oveka
napravili su ~elik koji nikad ne}e slomiti. A ne da nisu rasturili
Srpsku radikalnu stranku, nego smo jo{ ja~i, jo{ homogeniji i bi}emo jo{ ja~i, jer u na{oj borbi sad imamo jo{ jedan ciq, a to je borba
za slobodu na{eg predsednika. Ja mu direktno, sad odavde, poru~ujem
i kaèm, predsedni~e, tvoji qudi, tvoji radikali uzeli su vlast, vladaju, upravqaju severnim Banatom,a to zna~i da je na tim prostorima
i po{tovawe qudskih prava, i po{tovawe nacionalnih mawina, i
borba protiv korupcije i kriminala, i zavo|ewe reda i discipline,
i stvarawe uslova za razvoj tog prostora. Kako smo to tamo uradili,
uskoro }e srpski radikali vladati i Srbijom, jer i Srbija mora postati zemqa demokratije, po{tovawa qudskih prava, razvoja i to }e
biti. A onima koji ne znaju {ta to zna~i verovati, kojima ni{ta nije sveto, koji su u stawu da sude protiv istine i pravde, koji su u stawu decu da ubijaju, a to nazivaju demokratijom, mi poru~ujemo, mogu
sve da nam uzmu, mogu ìvote da nam uzmu, ali da znaju za istinu i
pravdu i grobovi na{i bori}e se s wima.
Dra{ko Markovi}: Nama dobro poznat predsednik skup{tinskog
Odbora za bezbednost, Milorad Mir~i}.
Milorad Mir~i}: Pretpro{le godine dr Vojislav [e{eq je
oti{ao da se suprotstavi Ha{kom tribunalu i da se odbrani od la`ne optu`nice koja ga tereti jednim delom i za de{avawa na podru~ju Vojvodine. Koliko je la`na optu`nica, najboqe govore rezultati
lokalnih izbora. Srpska radikalna stranka je pobedila u Novom Sadu, Staroj Pazovi, [idu, Beo~inu, Ba~koj Palanci, Vrbasu, Temerinu, @abqu, u Kuli, Oyacima, Kikindi, Novom Kneèvcu, Novoj Crwi. Optuùju dr Vojislava [e{eqa da je progonio pripadnike nacionalnih mawina, a kao najeklatantniji primer u toj la`noj optu`nici iznose op{tinu Ruma, a srpski radikali su ubedqivo pobedili u
op{tini Ruma. Optuùju ga da je, kao osniva~ Srpske radikalne
stranke i wen lider, vr{io progon pripadnika nacionalnih mawina
u Vojvodini, a srpski radikali ~ine koalicionu vlast u op{tini Be~ej sa partijom predstavnikom ma|arske nacionalne mawine, Demokratskom zajednicom vojvo|anskih Ma|ara. Pa zar to nije najboqi
dokaz da je i te kako duboko la`na optu`nica protiv Vojislava [e{eqa.
Ima u toj la`noj optu`nici jedna velika istina. Ta~no je da je
kao osniva~ Srpske radikalne stranke i wen predsednik u novije doba utemeqiva~ ideje stvarawa jedinstvene srpske dràve koja }e se
zvati Velika Srbija. To je ta~no. Ta~no je da je obnovio u novijoj
istoriji ideju srpskog nacionalizma i na to smo mi, ali i dr Vojislav [e{eq, ponosni. Ideju i ideologiju ne mogu da spre~e, ne mogu
da uni{te tako {to }e mu oduzeti pravo na dnevnu svetlost u ha{kom
kazamatu. Ideja i ideologija ìvi evo ovde. Vidite, vi{e ih je napoqu nego u ovoj sali. Duboko je utemeqena ideja i ideologija srpskog
755
nacionalizma i stvarawa jedinstvene srpske dràve. Ta ideja i ideologija prera{}e i nadìveti i Hag i wegove tvorce, a nadìve}e, i
mi se trudimo, i nas i Vojislava [e{eqa, jer su tu, kako wegova deca, tako deca svih nas koji }e prenositi tu ideju. @ivela Velika Srbija!
Lidija Vuki}evi}: Hvala. A sada jedan od najpoznatijih srpskih
civilista, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, prof. dr Oliver Anti}.
Prof. dr Oliver Anti}: Pozdravqam ve~eras sve u ovoj sali i
ovih nekoliko sala izvan ove sale i sve one koji ve~eras misle i ose}aju ono {to mi ovde svi mislimo i ose}amo. Drugim re~ima, pozdravqam moralnu elitu na{ega naroda.
Dr Vojislav [e{eq je oti{ao pre dve godine u Hag, da bi ispunio tri ciqa, tri zadatka koja je sebi postavio. Prvi je da svojom `rtvom, svojim primerom pokaè i dokaè da to nije pravi sud, da je to
jedna politi~ka tvorevina koja ne moè da dostigne pravo i pravdu,
{to je ciq svakog pravog suda. I kao {to vidimo, u tome uspeva jo{
pre nego {to je po~elo su|ewe. Ve} je dve godine u pritvoru za delo
koje je, u stvari, ukinuto u svim civilizovanim dràvama. Koliko
smo mi videli, on se tereti za verbalni delikt. To je, razume se, sramota civilizacije. S druge strane, oti{ao je tamo da pokaè da niko
ne moè da ucewuje Srpsku radikalnu stranku i wenog predsednika i
to ni~im, jer jedan od ciqeva ove optu`nice, zato je ona i pisana u
Beogradu, bio je da se stavi pod kontrolu Srpska radikalna stranka
preko wenog predsednika. Ali, ti jadnici koji su to radili nisu svesni da je u Srbiji uvek bilo, ima, i bi}e qudi koji se ne boje ni~eg,
jer onaj koji je spreman da da svoj ìvot za svoj narod, on se zaista ne
moè bojati ni~eg, a jedan od wih je svakako dr Vojislav [e{eq.
Tre}i ciq je bio da ubrza dolazak slobode u Srbiju i {ire u srpsko bi}e, u srpski narod uop{te, ne samo u Srbiji. Za{to? Pa da razobli~i one koji su ostali u Srbiji, a u stvari su najve}i podanici
Ha{kog tribunala, da razobli~i one koji su pisali tu optu`nicu,
one koji su oterali desetine hiqada qudi sa svojih radnih mesta prodaju}i u bescewe wihove firme, one koji su qude ostavili bez hleba,
one koji su svoje ra~une po Kajmanima i ostalim ostrvima napunili,
one koji su poga~u obi~aja bacili u kaqugu srama. Te i takve koji su
uhapsili oko 13.000 qudi, pazite 13.000 qudi, odbacite decu, odbacite starce, bolesne i nemo}ne, koliki je to procenat Srbije, da bi svetu dali ono {to im jo{ nedostaje legitimitet. Pa, Srbi su zlo~ina~ki narod. E, on je i zato oti{ao da pokaè wihovo pravo lice. Koliko ja vidim, sva ova tri ciqa se ispuwavaju.
A sloboda }e do}i u ovu zemqu i ovom narodu onda kada mi do~ekamo na ovom istom mestu na{e ha{ke su`weve dr Vojislava [e{eqa, Slobodana Milo{evi}a, kada do~ekamo Lazarevi}a i [qivan~anina, Ojdani}a i ostale su`we. Ali, isto tako, kada ispratimo pred
lice pravde sve one druge koji su wih oterali tamo. Pozdravqam vas
756
i zavr{avam ovo kratko obra}awe re~ima koje treba sve nas da obodre, a to su re~i da kada ovi na{i najboqi qudi u Hagu ovako izdràvaju sve ovo, onda }emo i mi izdràti. Do istine, do slobode, to jest
do pobede!
Dra{ko Markovi}: Ima re~ potpredsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, potpredsednik Narodne skup{tine i predsednik Skup{tine op{tine Zemun, Gordana Pop-Lazi}.
Gordana Pop-Lazi}: Bra}o i sestre, okupili smo se ovde da pruìmo podr{ku ~oveku koga }e istorija svakako zapamtiti kao ~oveka koji ima uzvi{enu misiju, a to je borba za parlamentarnu demokratiju, slobodu i pravdu i za interese svoga naroda. Generacije koje dolaze posle nas spomiwa}e ga kao primer politi~ara koji je uspeo da
odoli svim isku{ewima, svim izazovima novog svetskog poretka i da
iz toga iza|e kao pobednik, a sve radi odbrane interesa i ugleda svog
naroda i svoje dràve.
Oti{ao je dobrovoqno i na li~ni zatev, jer je, kao vode}i politi~ar u zemqi, jo{ 1993. godine dokazivao da taj sud nije pravedan,
osporavaju}i mu i legitimitet i legalitet. @eleo je da izbegne gra|anski rat, a na to je DOS-ov reìm ra~unao, jer je o~ekivao da }e se
radikali suprotstaviti wegovom odlasku. Rizikovao je da mu se
stranka podeli, ali zahvaquju}i wegovom ogromnom autoritetu to se
nije dogodilo. Po{tovali smo wegovu odluku i ostali jedinstveni i
principijelni u daqem politi~kom delovawu. Oti{ao je dobrovoqno, jer je èleo i da dràvu oslobodi odgovornosti, pa ~ak i da bude
osu|en za ne{to {to nije u~inio, da optu`nica ne moè da bude dokazana, jer ne samo da nema dokaza, ve} nema ni dela. Dràva zbog toga ne bi imala nikakve {tetne posledice. To nije slu~aj, me|utim, sa
onima koji se nalaze u Hagu ili na ha{kim optu`nicama, a koji su
obavqali visoke dràvne ili vojne funkcije. Wihovom osudom bili
bi osu|eni i na{i jo{ nero|eni unuci i praunuci.
Vojislav [e{eq nije po prvi put u tamnici. Znao je {ta ga o~ekuje, spreman da se suo~i sa svim izazovima, siguran u to da }e se kao
pobednik vratiti tamo gde mu je i mesto, svom narodu, svojoj porodici i naravno, svojoj Srpskoj radikalnoj stranci koju je stvorio i koja je, zahvaquju}i svojoj doslednoj politici, ali i wegovom dràwu u
Hagu, sve ja~a i ja~a. Primila se i zapatila u srpskom narodu, ali i
kod svih onih koji Srbiju doìvqavaju kao svoju domovinu. Vojislav
[e{eq i u Hagu vodi politiku. Za ove dve godine stavqali su ga na
svakojake muke. Zabranili su mu bilo kakav kontakt sa porodicom i
partijskim funkcionerima ~itavih osam meseci. Osporavaju mu pravo da se sam brani, da mu se priznaju pravni savetnici, kao i Tim za
odbranu, kr{e}i pri tom ~lan 14 Me|unarodnog pakta o gra|anskim
i politi~kim pravima, Evropsku konvenciju za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda i niz drugih me|unarodnih dokumenata.
Ha{ki tribunal je samo instrument za ucene vlastima u Srbiji i
umesto da dràva napravi neki korak pred Generalnom skup{tinom
Ujediwenih nacija ili da, ako sama nema smelosti, preduzme diplo757
matske korake ka nekim mo}nim dràvama u svetu, koje tu pomo} èle da nam pruè, vlast u Srbiji i daqe podleè ucenama, rizikuju}i
mnogo, ~ak i svoj goli opstanak. U ovom trenutku, poku{avam da zamislim onaj trenutak koji }e sigurno do}i, kada }e re{etke tamnice
srpskog naroda u [eveningenu ostati iza wega, kada }e kao slobodan
~ovek krenuti put Beograda sa saznawem da ga o~ekuju milioni slobodoqubivih gra|ana Srbije u otaybini. Poznavaju}i ga, sigurna sam
da }e u~initi ono {to je vi{e puta ~inio u sli~nim situacijama, prkose}i onima koji su ga zbog toga i utamni~ili. Uzviknu}e: Srbija
je ve~na, dok su joj deca verna. @ivela Velika Srbija!
I kao {to se mi ponosimo i di~imo svojim predsednikom, sigurna sam da }emo i mi svojim dràwem, svojim politi~kim delovawem,
svojim jedinstvom, doprineti tome da se on ponosi svojom strankom,
raduje wenim uspesima i potpuno posveti svojoj odbrani. Poèlimo
mu brz povratak. @iveo dr Vojislav [e{eq!
Lidija Vuki}evi}: Hvala. A sada predsednik Izvr{nog odbora
Srpske radikalne stranke, Dragan Todorovi}.
Dragan Todorovi}: Bra}o i sestre, malo je qudi koji su u stawu da
upravqaju svojom sudbinom. Skoro svi pred te{ko}ama traìmo puteve kako te te{ko}e da otklonimo. Vojislav [e{eq ih traì i hvata se u ko{tac sa wima. Na po~etku, naizgled, ta borba koju zapo~iwe, nema nikakvog izgleda na uspeh, ali se svaka bitka uvek zavr{ava
trijumfom Vojislava [e{eqa, srpskog junaka. Po~eo je tu borbu,
davnih osamdesetih, u Sarajevu i nastavio u Beogradu. Kada su devedesetih po~ele da se osnivaju stranke i bezglavo krenule da se bore za
vlast, Vojislav [e{eq je zapo~eo stvarawe jedine nacionalne stranke koja }e biti u stawu da se uhvati u ko{tac sa najteìm problemima koji }e zadesiti na{ narod i dràvu. U po~etku je to izgledalo
potpuno nemogu}e, da bi danas Srpska radikalna stranka bila najja~a politi~ka stranka, sa jasno profilisanom ideologijom i nacionalnim programom. I ba{ zbog toga, Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka su nepremostiva prepreka kreatorima novog svetskog
poretka i wihovim slugama ovde u zemqi.
Mislili su da }e re{iti problem tako {to }e Vojislava zatvoriti u Hag, a sada se gorko kaju. Pustili bi oni Vojislava, ali ne}e
on wih, jer nije Vojislav [e{eq oti{ao u Hag da bi dokazao svoju nevinost, ve} wihovu krivicu za sve ono {to su u~inili i ~ine na{em
narodu i dràvi. Ovaj dana{wi skup daje najboqi odgovor Ha{kom
tribunalu i podr{ku srpskom junaku Vojislavu [e{equ. @ivela Velika Srbija! @iveo Vojislav [e{eq!
Dra{ko Markovi}: Potpredsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, gradona~elnik Novog Sada, na{a Maja.
Maja Gojkovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, dragi prijateqi,
danas smo svi zajedno ovde da puni dubokih ose}awa obeleìmo nekoliko va`nih istovremenih jubileja. U sve~anoj atmosferi ovog skupa, dok nam se me{aju misli i se}awa, mi dostojanstveno obeleàvamo dan ponosa, dan `rtve za otaybinu, dan hrabrosti, dan borbe, dan
758
nade, i pre svega, dan najteèg izbora. U ime budu}nosti, u ime potomstva, u ime jedne patriotske vizije, u ime obnovqene, zaista slobodne Srbije.
Ovo je dan ponosa zato {to je neko u na{e ime, za nas i zbog nas,
re{io da pokaè {ta zna~i biti pravi lider, istinski vo|a i predvodnik, zato {to su obraz, i ~ast, i ponos, razlog jedne velike qudske
nacionalne i politi~ke `rtve. Ovo je i dan `rtve za otaybinu, zato
{to je neko zbog svoje zemqe, zbog svoje Srbije, re{io da pokaè da
nijedna `rtva nije dovoqno velika, ako se poloì u ime otaybine, u
ime one koja nam je sve dala i ni{ta od nas ne traì zauzvrat osim da
je volimo i da se za wu `rtvujemo, kad god je potrebno, kad god duboko
osetimo wen poziv. Ovo je i dan hrabrosti, dan istinskog juna{tva,
zato {to je neko odlu~io da opasnosti pogleda pravo u o~i umesto
svih ovde prisutnih, umesto svih onih koji nisu doìveli da ovde budu sa nama, umesto svih onih koji su danas u svojim porodicama u slobodi, zato {to je taj na{ vite{ki zastupnik odlu~io da re~i razmeni za delo, da sebi i nama, svim svojim prijateqima i svim svojim neprijateqima i protivnicima pokaè {ta zna~i hrabrost, {ta je to
hrabrost uprkos svemu i svima. Ovo je ni{ta mawe i dan borbe, dan u
kome se proslavqa jedna retka istinska li~nost, spremnost na to da
borba bude neprestana, do istrage, do pobede, i da je dan borbe zato
{to je neko re{io da pokaè da se borba moè voditi sa svakog mesta, u svakom trenutku, u svim uslovima, na sve na~ine. Sve dok trajemo, dok nas ima, dok postojimo, mi i na{a vera u smisao ove nasle|ene borbe za svoj narod i dràvu, partiju, ideju, ~ast i slobodu.
Danas nas ovde okrepquje besmrtna misao na{eg odsutnog u~iteqa i zastupnika da biti ~ovek zna~i biti bogat. Ovo je i dan nade zato {to je neko, pre ta~no dve godine, na dana{wi dan, re{io da pokaè da ima nade, da ako postoji i najmawa {ansa moramo da je iskoristimo, da spremni ot{krinemo vrata budu}nosti, kapiju slede}eg veka, da prona|emo ulaz u ono {to nas sutra ~eka i mirno, sa nadom, zakora~imo tamo gde jo{ niko pre nas nije bio. Ovo je dan nesalomqive nade da postoji na{a boqa budu}nost i da je mi moèmo i moramo
osvojiti za sebe, za sve one koje volimo, za sve ono {to volimo vi{e
od sebe. I, najzad, verni moji saradnici i saborci, dragi moji, ovo je
dan najteèg izbora, onog o kome smo vi{e ~itali, nego {to smo razumeli, dan za biti ili ne biti, za carstvo nebesko, za ~ast, moral, veru, za ~ojstvo kao najve}u vrlinu, jer je ~ojstvo borba sa sobom za druge, priprema svih vrlina, uslov bez koga se ne ulazi u istoriju i u legendu.
Te{ko je biti sam na udaru sudbine, na istorijskoj vetrometini
zahva}en stihijom borbe, ali ba{ zato je toliko va`no da se svi mi
ovde sakupimo i dokaèmo da onaj zbog koga smo se sabrali nije sam,
da smo svi mi sada sa wim, u mislima, u lepim i bolnim se}awima, u
zajedni~koj veri za spas na{eg naroda i kona~no oslobo|ewe na{e zemqe. I ne samo mi ovde, ve} i svi oni koji znaju zna~ewe dana{weg dana, svi smo ovde zajedno sa najzna~ajnijim, najhrabrijim, najborbeni759
jim, najponosnijim me|u nama, svesni da sada u sebi moramo da prona|emo sve one osobine koje smo, sve do sada, od wega li~nim primerom
u~ili. Moramo da nastavimo, ta~no tamo gde je on, sa osmehom, pre dve
godine zastao i pozvao nas da ga za trenutak odmenimo na najteèm i
naj~asnijem od svih puteva, na putu istine i pravde.
Bra}o i sestre, ìvot je i borba i `rtva, a ~ovek, zbog koga smo
danas ovde, svojim primerom je pokazao kako se moè boriti i `rtvovati i u miru. Nau~io nas je da se i sa protivnikom moè razgovarati i boriti argumentima, da se moè biti veliki i onda kada to niko ne o~ekuje, da ne postoji unapred izgubqena bitka i zauvek izgubqeni poloàj, da i re~i mogu biti svetlo oru`je, a istina, i ni{ta
osim istine, ono najja~e, najmo}nije oru|e pravde. Apostol borbe je
tako postao miroqubivi i rodoqubivi narodni advokat, zastupnik
svega onoga u {ta najdubqe verujemo, podjednako braniteq i na{e Srbije i na{e istine, i to ~itavu pri~u podiè na poseban pijedestal,
~ini ogledalo na{ih vrlina i slabosti. Ona postaje uzvi{eni mit u
preobraèwu rata u mir, u pretvarawu snage u plemenitost, i pretvarawu svima vidqivog juna{tva, mnogima nevidqivo ~ojstvo, ali o tome }e se jo{ pri~ati.
Kad na{i gluvi savremenici budu ~uli i na{i slepi protivnici
progledali vide}e u onome, koga nisu umeli da razumeju, ìvi primer
sabornosti, pra{tawa i tolerancije. I mnogi }e se za~uditi, posebno oni koji do sada izgleda ni{ta nisu nau~ili iz bolnih istorijskih lekcija iskusne u~iteqice na{eg ìvota. A u~ili smo da se svaka tragedija zavr{ava stradawem glavnog junaka i kasnije pobedom
wegove misli. Ja verujem, a mislim da nisam usamqena u tome, da }e
pobeda do}i brè nego {to se iko nada i da }e prekinuti ovo juna~ko stradawe glavnog junaka ovog na{eg veli~anstvenog skupa. I na
kraju, sa ove govornice èlim da vam poru~im samo jedno, verujem u
pobedu, jo{ vi{e u pravoglasnika ove pobede, u na{eg samo naizgled
odsutnog dr Vojislava [e{eqa.
Lidija Vuki}evi}: Hvala. A sada zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}.
Tomislav Nikoli}: Bra}o i sestre, dame i gospodo, optuìli su
Vojislava [e{eqa, optuìli bi ribu zato {to voli svoju srpsku reku i pticu zato {to voli svoje srpsko nebo. Optuìli su najboqeg
me|u nama i mislili bi}e malo qudi koji }e smeti posle toga da ga
pomiwu, da dozvole da ih i daqe vodi, da nastave ono {to je on zapo~eo. Pre dve godine optuìli su Vojislava [e{eqa u vreme kada smo
imali oko 18 procenata glasova i na taj na~in, tim ~inom, ogor~ili,
podigli s kolena jo{ dvadesetak procenata gra|ana Srbije, pribliìli nas do mere da su optuìli ~oveka iza koga ovog ~asa stoji blizu polovina Srbije.
Da vas ne ube|ujem koliko puta dnevno pomislim na Vojislava
[e{eqa i svaki put rastrzan izme|u dva ose}awa. Jedno je ponos, ali
ne samo zato {to nam je naredio da ne tugujemo. Ponosan sam {to sam
u 39. godini ponovo dobio brata i {to se taj brat zove Vojislav [e760
{eq. Ponosan sam {to je te godine polovina Srbije dobila brata,

dobila je cela Srbija, i vide}ete to uskoro. Nekad mi do|e i da ga naqutim, da se sklonim negde gde me niko ne vidi i da se pridruìm hiqadama majki i sestara koje ponekad zapla~u za wim. Ali, za junakom,
za herojem, za takvim ~ovekom, za takvim borcem, ne smete nikada nijednu suzu da pustite, jer bi suza bila znak slabosti. Kome da pokaèmo svoju slabost, mi, pripadnici antiha{kog lobija? Ko bi to smeo
da nas vidi kad dozvolimo qudskosti da provali? Ko bi to smeo da nas
vidi da zapla~emo, a za{to bismo zaplakali? Optuìli su Vojislava [e{eqa, rekli su da }e da mu sude. Hajde {to mu ne sude? [ta ~ekaju? Ali, znate, nisu oni znali s kim imaju posla. Upla{eni su brojem kwiga koje je Vojislav [e{eq u me|uvremenu naru~io po naslovu. âk kwigama koje se u celoj Srbiji nalaze u jednom primerku.
Pro~itao, prou~io, pripremio odbranu i vratio da bi dobio druge
kwige i taj broj je, verovatno, prema{io hiqadu. Hiqadu ha{kih tribunala, tuìlaca, sudija, wihovih saradnika, pomaga~a i ceo onaj deo
Srbije koji im je pomagao, u ìvotu nisu pro~itali toliko kwiga.
Kako da se usude da mu sude i ko }e tu kome da sudi? Ja mislim da
je Vojislav [e{eq uveliko svoj zadatak obavio, ali jedva ~ekam da
dovr{i svoj zadatak do kraja. Jeste, u na{em timu ima pravnika koji
su vas podsetili na razli~ite periode u razvoju vladavine prava u
svetu, ali sve je to zastalo na primeru Ha{kog tribunala. Tamo nema
ni prava, ni pravde. Tamo je jedna velika ala, mo}na. Poku{ava da sudi srpskom narodu i ima jedan odre|eni broj pomaga~a u Srbiji, profesora na Pravnom fakultetu koji su pomagali u pisawu optu`nice
protiv Vojislava [e{eqa. Neka znaju, onog dana kada javnost sazna
za wihova imena, bi}e im potrebna promena identiteta. Neka se
obrate svojim mentorima, neka na|u drugu zemqu u kojoj }e to mo}i da
sprovode daqe, na ulicu, u to sam ube|en, ne}e smeti da iza|u.
Pre neki dan, u Skup{tini sam ~uo da postoje dve Srbije. I ko
nas u to ube|uje? Oni koje pobedismo pre godinu dana, i oni kaù da
su oni lep{a i boqa Srbija, plemenitija i demokratskija, a kada smo
ih zagrebali, kada smo ih razgolitili, priznado{e da su pogre{ili
{to nas nisu pobili 5. oktobra. A jo{ bi vi{e pogre{ili da su nas
pobili, jer mi imamo decu, na{a deca su radikalska deca. Neka se na|e majkin sin koji moè da pobije radikale, nema ga vi{e, i zato ja
imam te dve vrste ose}awa. Zaista bih ponekad, iskreno, makar na sekundu, zaplakao, ali, verujte mi iskreno, ne bi mi bilo potrebno da
~upam dlaku iz nosa kao Boris Tadi} kada ga snima kamera u razru{enoj crkvi. Zato smo jo{ jednom pruìli ruku ostalima, koji se tobo`
bave politikom u Srbiji, koji su preuzeli funkicije u Srbiji, ne pitaju}i narod, ne dogovaraju}i se sa gra|anima, pruàli smo im ruku
pomirewa i rekli dva meseca ne}emo da vas diramo, a do{la je voda
do grla, ali vas upozoravamo ote}e nam Kosovo i Metohiju ako ne budemo slo`ni. Po{to ste vi mudri i pametni, evo mi }e da odbranimo
Kosovo. To {to ste vi u{li u pregovore, pri~ate o protestima, pri~ate o standardima, da biste dobili neki status, po{to ne slu{ate
761
majku Rusiju koja od Srba traì da se dogovore i da do|u da dobiju podr{ku za odbranu Kosova i Metohije, evo mi }emo. Po{to ste se rastr~ali da prijavite trgovca koji vam nije izdao ra~un, da zaradite po
500 dinara, a za to vreme uni{tili sve fabrike, ostavili milione
bez posla, zatvorili banke, zatvorili osiguravaju}a dru{tva, uni{tili diplomatiju, ga|ate na crkvu i Srpsku akademiju nauka i umetnosti, evo mi }emo sve umesto vas, ali se lepo ili dogovarajte sa nama, ili se mirno sklonite, jer Srbija jo{ dugo ovo ne moè da trpi.
Vi umete sa Zapadom zato {to od wega traìte da vama li~no pone{to u~ini. Mi umemo i sa Istokom i sa Zapadom, i sa Severom i sa
Jugom. Mi traìmo za Srbiju, nama ne treba ni{ta u yep, nama ne trebaju nikakve zapadne privilegije, nama treba da nam Zapad jasno kaè. Na vlasti su qudi koje je Zapad podràvao. Da li je Zapad zadovoqan time kako se u Srbiji ìvi? Ako je zadovoqan onda nama ne}e
trebati nikakva podr{ka, ako nije za{to je onda po{ast Srpska radikalna stranka? Po ~emu mi to smetamo drugima? Zato {to }emo da
rasturamo kriminalce, zato {to }emo da sara|ujemo sa svima, zato
{to }emo da damo onome ko nema novca za hleb, da}emo mu besplatno
hleb. Je li to na{a gre{ka? Da li zato {to nemamo svoje fabrike? A
da imamo u Srbiji bi qudi radili. Da li zato {to nemamo bogata{a
u svojim redovima? Nemamo. Ali vam obe}avam kad pobedimo bogata{i }e vratiti Srbiji ono {to su joj uzeli, sve {to nije ste~eno po zakonu vrati}e narodu, a i oni {to su stekli po zakonu bi}e pozvani da
dokaù svoj patriotizam. Yabe da neko ima vile, fabrike ako mu u
kom{iluku ìvi sirotiwa. Wegov ìvot je propao.
Poru~ujemo i Vojislavu Ko{tunici ni{ta gore od vlade Vojislava Ko{tunice u ìvotu nismo doìveli. Ne spasava ga ni dràvni udar koji su izvr{ili u Skup{tini Srbije i Crne Gore on, Svetozar Marovi} i Milo \ukanovi}, jer nisu organizovali izbore po
Ustavu, jer nisu smeli da organizuju izbore po Ustavu. Vi{e nema spasa. Ili }e Vojislav Ko{tunica da se otrgne od kriminalaca ili }e
da snosi wihovu sudbinu. Nije ta~no da ne zna {ta rade, mo`da u tome ne u~estvuje, ali jadan je predsednik Vlade koji gleda kako lopovi
rasturaju dràvu, a on pita kada }emo da usvajamo novi Ustav. Ima li
dràve u svetu koja bi za sebe mogla da kaè da je demokratska, a da
nije raspisala izbore onda kada je Ustav traìo? [ta kaè Svetozar
Marovi} koji nije raspisao izbore? Kaè, po{to izbori nisu odràni ja sam i daqe predsednik Srbije i Crne Gore. To kaè svaki diktator, ali za{to Srbija }uti?
ûjem da je Milo \ukanovi} pisao nekome u Srbiji da se dogovara kako }e dve suverene dràve da sara|uju. Milo \ukanovi}u, ako nisi pisao Srpskoj radikalnoj stranci, onda u Srbiji nema kome da pi{e{. Jeste Srpska radikalna stranka Guliver, ali nije ona kriva
{to se bori u politici sa Liliputancima, nemojte da nas terate da
do|emo na nivo Liliputanaca. Vojislav [e{eq bije te{ku bitku u
Hagu. Ja znam kako je to biti u zatvoru. Ja znam kako je to biti u zatvoru na odre|eni rok. Vojislav [e{eq je u zatvoru na neodre|eni
762
rok. Treba mu mnogo hrabrosti, lomi ga ovo {to se sa Srbijom de{ava. Diè ga ovo {to radi Srpska radikalna stranka. To mu je i uteha
i spas i motiv za borbu. Oti{ao je u Hag kada su napisali optu`nicu
kojom su èleli da ga sklone iz politike. Kao da moète da sklonite Vojislava [e{eqa iz politike, kao da moète da spre~ite Vojislava [e{eqa da predvodi srpski narod. Ovde se vi{e ne radi o Srpskoj radikalnoj stranci, Vojislav [e{eq predvodi srpski narod.
Optuèn da je formirao politi~ku stranku koja je progawala pripadnike mawina doìveo je da u wegovoj politi~koj stranci pripadnici mawina preuzimaju najvi{e funkcije. Ima li ve}eg ponosa za
Vojislava [e{eqa? Ima li ve}e slabosti za optu`nicu protiv wega?
Vojislav [e{eq je oti{ao dobrovoqno zato {to je politi~ar.
Molio sam ostale da se ne predaju. Najpre sam molio Vladu Srbije,
Skup{tinu Srbije i Crne Gore, da usvojimo Zakon kojim }emo zaista
obezbediti i one koji dobrovoqno odu u Hag i wihove porodice, i wihovu decu. Te{ko mi je da iznesem primer sinova Vojislava [e{eqa
koji nemaju zdravstvenu kwiìcu. Nisu hteli da usvoje Predlog zakona. U Skup{tini Srbije i Crne Gore delegacija iz Crne Gore nas je
spre~ila da usvojimo taj zakon. Kaù, vi ne sara|ujete sa Ha{kim
tribunalom, a kada ho}emo da donesemo zakon kojim bismo pomogli da
se sara|uje, onda oni za taj zakon ne}e da glasaju. Mi }emo sada taj zakon u Skup{tini Srbije da usvajamo. Pozivam Vojislava Ko{tunicu
da stupi u kontakt sa generalom Pavkovi}em, sa general~inom Pavkovi}em, sa velikim srpskim oficirom, sa ~ovekom zbog koga sam i
sam li~no bio miran i znao da }e moj sin da bude spasen ako je to ikako mogu}e, jer sam vi|ao generala Pavkovi}a u rovu zajedno sa svojom
vojskom.
Pozivam Vojislava Ko{tunicu da zaustavi eroziju vojske, da ne
brinemo mi roditeqi kada po{aqemo dete u kasarnu, jer nekad smo
tamo i{li kod drugih roditeqa. Od vodnika do generala vojniku je u
srpskoj vojsci svako roditeq. Kod koga sada idu? Ko komanduje Vojskom Srbije i Crne Gore? Neki Davini} nama je ve}e zlo, nego Boris
Tadi}, jer Boris Tadi} je lew i nije neke velike pameti i nije umeo
da upropasti vojsku do kraja, pa su doveli {kolovanog iz NATO-a da
nam upropasti vojsku, da nam ubijaju vojnike u kasarnama, a da deca
sluè vojni rok u porodili{tu. U porodili{tu u Narodnog fronta
100 vojnika sluì vojni rok i peru pelene. Pozivam Vojislava Ko{tunicu da se ume{a u kadrovisawe u vojsci. O tome ko }e biti general, ko }e u penziju, ko }e da komanduje odlu~uju Albanci sa Kosova,
Milo \ukanovi} i Boris Tadi}. Pozivam Vojislava Ko{tunicu da
odlu~i, ili }e da se bavi politikom posle slede}ih izbora, ili ne}e.
Ako je re{io da se vi{e ne bavi {to to odmah ne uradi, {to ne prekine ovu agoniju i svoju i svoje politi~ke stranke? Da li vidi kako
odbori Demokratske stranke Srbije postupaju po savesti i po moralu? Da li vidi da sami pripadnici Demokratske stranke Srbije kada
sklope koaliciju sa radikalima kaù oslobodili smo jo{ jedan grad.
763
Do~ekali smo mi u Srbiji da osloba|amo srpske gradove od Srba.

Pa dobro, oslobodi}emo ih sve redom, jedan po jedan. Za nekoliko meseci sve redom. Pozivam ih da odbrane Srbiju u idu}ih mesec i po dana. Koliko im treba srpskih radikala ima}e na raspolagawu. Odbranili, ne odbranili, polovinom godine idemo u nove izbore, to vam garantujem, to vam obe}avam. Voleo bih da odbranimo i jug Srbije, i
Kosovo i Metohiju, i Ra{ku, Vojvodinu smo vaqda odbranili, to vidite. Voleo bih, pa makar da nikad ne pobedimo na izborima, voleo
bih, pa makar nikad vi{e da se ne bavim politikom. Ali, ko to moè
bez nas da odbrani, a ko to moè nas da pobedi na slede}im izborima?
Ili svet èli ~istu, ~estitu i po{tenu Srbiju, Srbiju u kojoj }e qudi da rade i iz dana u dan da ìve boqe, u kojoj ne}e biti kriminala,
mita i korupcije, ili svet èli da Srbija nastavi sa propadawem i
sa agonijom. Mi nudimo celom svetu saradwu da bi Srbija po~ela da
se razvija i da bi u Srbiji qudi po~eli da ìve boqe. Ako ho}e da
nam pomognu neka pomognu, ako ne}e, bez wih smo ìveli i do sada.
Wihovi puleni vi{e ne mogu da pobede u Srbiji, vaqda im je to jasno.
Zato na dan kada smo pre 14 godina nastavili rad Srpske radikalne stranke, sastavili dva potoka u jednu veliku reku koja je rasla iz
dana u dan, na dan kada je Vojislav [e{eq, pre dve godine, u~inio ne{to zbog ~ega je morao da nas moli da na Kongresu slu~ajno ne donesemo rezoluciju kojom bismo ga spre~ili da ide u Hag, na dan kada je
svima nama pokazao kako u ìvotu treba ~asno da se ìvi, ja vam se
svima zahvaqujem. Ne zato {to ste do{li ovde, nego zato {to }ete
oti}i da jo{ hiqadama, desetinama hiqada, stotinama hiqada prenosite ideje Srpske radikalne stranke. Svakome ko se usudi da vas za
bilo {ta optuì pokaìte gradove u kojima su na vlasti srpski radikali. Politi~ari se poznaju kada su na vlasti. Kada su u opoziciji
najlak{e je da napadaju vlast, da obe}avaju med i mleko. Politi~ari
se poznaju po tome mogu li da ispune svoja obe}awa. Mi }emo ispuniti sva obe}awa, mi to jedini i moèmo. Na{e obe}awe da qude ne}emo izru~ivati u Hag, ostaje zakovano. Na{e obe}awe da }emo pomo}i
svima koji se u Hagu nalaze da se brane, ostaje zauvek zakovano. Na{e
obe}awe da ni~ije dete, sestra, majka, brat, èna, mu` ne}e stradati
zato {to se neko nalazi u Hagu, ili zato {to nije po voqi vlastima,
ostaje zakovano zauvek. Na{e obe}awe da }e u Srbiji ~estit i po{ten
svet po~eti da radi, a lopovi }e prestati da rade i bi}e u zatvoru
ostaje zakovano zauvek. Na{e obe}awe da u Srbiji vi{e nikad ne}e
biti ponovqen 5. oktobar, ostaje zakovano zauvek. Na{e obe}awe da
}ete pod vla{}u Srpske radikalne stranke ìveti u modernoj i demokratskoj Srbiji, koja }e odlu~ivati da li joj treba Evropa ili ne,
koja }e odlu~ivati s kim }e da sara|uje, a sara|iva}e samo sa onima
sa kojim se isplati, a i sa Evropom ako èli od nas ne{to i da kupi,
a ne samo da nam prodaje, osta}e zakovano zauvek. Na{e obe}awe da
na{u du{u, savest, na{u zemqu, na{e finansijsko trì{te, na{u vodu i vazduh, ne}e vi{e kupovati Slovenci i Hrvati ostaje zakovano
zauvek. Na{e obe}awe da }emo u svim svetskim institucijama spre~a764
vati prijem Hrvatske u bilo koju me|unarodnu organizaciju dok ne

prestane okupacija Krajine ostaje zakovano zauvek. Moj san da kad
odem u Bawaluku, iz Beograda }u se kretati Srbijom, ostaje ne{to
{to }u da dosawam sigurno.
Moja borba protiv tri principa koji su ju~e neki usvojili u
Evropi ostaje, Kosovo ne}e biti suverena dràva, Kosovo }e biti
deo teritorije Srbije, Kosovo se ne}e ujediniti sa Albanijom nikada, to vam garantujem, a sa politi~kim predstavnicima albanskog naroda sa Kosova i Metohije ragovara}emo o statusu, o autonomiji u kojoj èle da uìvaju, o prihodima koje èle da ostvaruju i koje èle
sami da raspodequju, o wihovom ~lanstvu u raznim organizacijama, o
wihovim pravima. Samo da znate, kada pobedimo nijedan gra|anin
Kosova i Metohije ne}e biti ugroèn, nijedan, i to mislim i na Srbe i na Albance. I kada pobedimo pozva}emo velike svetske sile da
100 dana po}ute, a posle sto dana da kaù koliko su gre{ili kada su
Srpsku radikalnu stranku bez razloga, u èqi da nas zaustave, optuìvali unapred za ne{to {to se nije desilo.
Hvala vam na ve~era{woj podr{ci. Vojislave, ova Srbija te podràva, a da je velika kao Amerika i takva bi te podràvala. Vojislave, bori se do kraja, za nas ne brini. Hvala vam.
PROMOCIJA KWIGE
IDEOLOGIJA SRPSKOG
765
NACIONALIZMA
Novi Sad, 16. mart 2005. godine
Igor Mirovi}: Bra}o i sestre, dame i gospodo, hvala vam to ste
danas zajedno sa nama na promociji kwige autora dr Vojislava eeqa Ideologija srpskog nacionalizma.
Pre vie od dve godine, neposredno pre nego to je otiao da
bije veliku bitku u nae i u wegovo ime za spas nae ~asti i nae
otaybine, napisao je svoje ìvotno delo koje nosi naslov Ideologija srpskog nacionalizma. Ovo je druga novosadska promocija, jer je
prva bila odràna neposredno pre wegovog odlaska u haki kazamat.
U tom delu je na jedan veoma jasan, originalan, nau~no utemeqen na~in, pokazao zapravo ko smo i ta smo, ponosan narod na Balkanu koji brani svoje interese odvajkada do danas i koji nikada nije ustuknuo
pred protivnicima i pred problemima koji su ga bilo kada zadesili.
Ta kwiga je ve} postala kultna. Ne pro|e ni nekoliko dana da me ne
pitaju gde mogu da nabavim Ideologiju srpskog nacionalizma.
Ona je postala neka vrsta nae nacionalne, posebne Biblije, ona se
danas, a samo je vie od dve godine proteklo od kada je ugledala svetlost dana, prenosi iz ruke u ruku, ~ita se vie puta, kopiraju se weni pasusi i citiraju navodi mnogih nau~nika koje je obradio dr Vojislav eeq, a citiraju se naravno, i navodi naeg Vojislava eeqa.
Prvi govornik ve~eras, na promociji ove kwige, je na generalni sekretar Aleksandar Vu~i}.
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, ve} nekoliko godina pokuavaju da nas ubede da je najboqa ideja za Srbiju i za
srpski narod da nema ni ideju, da nema ni ideologiju, nego kaù gledaj ta moè da uradi za sebe i za svoju zadwicu, nemoj slu~ajno
neto da uradi za svoj narod i za svoju zemqu. U tome se i mi, a posebno Vojislav eeq, razlikujemo od wih.
Onima koji su posledwih dana pokuavali, na mala vrata, da uvedu novi kult li~nosti, idolatriju nevi|enog tipa ~ak i u Brozovo doba, pa smo videli kako su neki, osim to su bili najve}i politi~ari
na kugli zemaqskoj, bili i najve}i fotografi, i najve}i slikari, i
najve}i qubiteqi biqaka i ìvotiwa. Sve to ne bi predstavqalo neki veliki problem da nam nisu rekli kako }e te ideje da budu inspiracija za budu}e generacije, a u idejama nema ni~ega. Mi imamo ideju,
mi imamo ideologiju, mi imamo ciq, mi imamo pogled na svet. To je
ono ~ime se ponosimo i to nas razlikuje od wih. Sutina nije sagledavawe prolosti, onoga to nam se deavalo, ve} pre svega, kako i na koji na~in da se ponaamo u budu}nosti, kako i na koji na~in
da obezbedimo boqu budu}nost za nas i nau decu, kako da budemo sigurni da }e sutra ìveti na naoj teritoriji, da im ona ne}e biti
oteta.
766
Ova kwiga je pravi bukvar ili, ako ho}ete azbuka, rekao bih, srpskog znawa i ta ideologija, kao oblik drutvene svesti, ovde je predstavqena u svom najeminentnijem obliku. Ideologija srpskog nacionalizma dr Vojislava eeqa predstavqa kwigu koju bi svaki ~ovek, svaka porodica, trebalo da ima, da pokaè svom detetu, da nau~i
neto i o srpskoj istoriji, i geografiji, i kwièvnosti, i kulturi,
i tradiciji, i duhovnosti, ali, pre svega, o onome to je pred nama, o
onome to nas ~eka, kako da se izborimo sa svim neda}ama i problemima koji se postavqaju pred na narod, kako da budemo jedinstveni,
kako da na najboqi na~in odgovorimo tekim izazovima koji su pred
naim narodom, pred naim gra|anima. Ovo je godina koja je teka
za gra|ane Srbije, teka za srpski narod u celini. Izruguju se formirawu vlade u izbeglitvu Republike Srpske Krajine. Izruguju se
sa 500.000 qudi koji su proterani sa svojih ogwita. Rugaju se naem
narodu u Republici Srpskoj, ismevaju nae Srbe na Kosovu i Metohiji i ne}e ni tu stati. ta je na odgovor na sve to? Samo smo ~ekali da ova naa nesre}na dràva, da Boris Tadi} i Vuk Drakovi} i
jo neki poaqu izviwewe Hrvatima to su tukli nae qude na nekoj fudbalskoj ili koarkakoj utakmici. Nacionalnog ponosa mi
vie nemamo, a rekao bih, ni qudskog. Ono to je preostalo kod
naeg naroda, to je to individualno ~uvawe kolektivne svesti, to je
Srpska radikalna stranka i to jesu kwige dr Vojislava eeqa.
Jesmo li danas najbrojniji i najja~i u Srbiji? Jesmo. Moramo
mnogo da radimo, i mnogo vie, da bismo kona~no spasili Srbiju,
oslobodili je i sa~uvali neto za budu}nost nae dece. Onako kako
se Vojislav eeq u Hagu danas ponaa, onako kako je predvi|ao i u
svojoj kwizi da }e se odnositi mnoge svetske sile prema naoj zemqi
i naem narodu, onako kako je u kwizi Ideologija srpskog nacionalizma objawavao da nam ukidaju i srpski jezik i }irili~ko pismo.
On danas upravo pokuava da pokaè da sve to nije i~ezlo ni iz
srpske svesti, ni iz srpskog naroda u celini. Zato sam uveren da }emo ~itati wegove kwige, posebno Ideologiju srpskog nacionalizma, koja je wegovo najboqe delo, wegovo ìvotno delo. Uveren sam
da }emo iz toga izvu}i najboqe pouke, mi koji se nalazimo ovde u
otaybini, i umeti da pomognemo da zemqu izvu~emo iz krize, da nai
gra|ani ìve neuporedivo boqe nego to je to danas slu~aj.
Ho}u da iskoristim ovu priliku, naravno, da se zahvalim svima
vama to ste doli u ovolikom broju na ovaj veli~anstveni skup, na
ovu veli~anstvenu promociju. Posebno ho}u da se zahvalim supruzi
Vojislava eeqa, Jadranki, koja je svaki put na svim mitinzima
Srpske radikalne stranke i da joj se zahvalim na tome, to, za razliku od drugih supruga, ne traì nikakve privilegije i ne}e da se bavi
politikom na na~in na koji one ho}e da odlu~ju o sudbinama budu}ih
generacija u Srbiji. Da joj se zahvalim i na tome to svi u naoj
stranci pokazuju neuporedivo ve}u qudskost u odnosu na druge na politi~koj sceni Srbije, to smo pokazali da smo u stawu da za`murimo kada neko i protivpravno neto ~ini, iako je to ispod qudskog
767
dostojanstva, pa se pravimo da ne vidimo kako se vile dodequju suprotno zakonu, kako se i odlikovawa dodequju suprotno zakonu. Ali
ne}emo da }utimo i govori}emo da nam je dosta da nas terate da prihvatamo bezidejnost, nesposobnost, kriminal i korupciju kao jedinu
ideju koja treba da vodi ovu zemqu. To ne}emo da prihvatimo i protiv
toga }emo se boriti uvek i na svakom mestu.
U ovoj kwizi se, kao svojevrsnoj monografiji dela Laze M. Kosti}a, naeg najistaknutijeg emigrantskog pisca, jasno govori i o tome
kako i na koji na~in bi trebalo da izgradimo na ustavnopravni sistem, kako i na koji na~in funkcionie upravno pravo, ako ho}ete i
teorijska statistika, ali ja znam da je za sve vas ovde mnogo va`nije
to je Laza M. Kosti} pisao jednim ~istim, jezgrovitim, srpskim jezikom, jezikom za koji moète da kaète i boqi i sna`niji nego jezik najistaknutijeg srpskog istori~ara, pisca i publiciste, kakav je
bio Slbodan Jovanovi}. Dakle, Vojislav eeq je sublimiraju}i
wegova dela, pre svega, govorio o onome kako i ta moramo da ~inimo da sa~uvamo na srpski narod, da sa~uvamo nau otaybinu. Teke
su prepreke pred nama, a ja vas samo molim da, kada posluate i ostale govornike, odete ku}i i svojoj deci, ~lanovima svoje porodice kaète da nam nita nije svetije i nita va`nije nije od nae otaybine Srbije, od naeg srpskog naroda i zapadno od Drine i Dunava, i
svuda gde on ìvi. Siguran sam da sa srpskim radikalima dolaze boqi dani za nau zemqu i za na narod. Hvala vam najlepe.
Igor Mirovi}: Vu~i} je pomenuo Slobodana Jovanovi}a, jednog
od naih najve}ih intelektualaca 20. veka, koji je rekao, da najve}a
opasnost za jedan narod leì u wegovoj odnaro|enoj inteligenciji.
Ta naa danawa politi~ka konkurencija je upravo odnaro|ena inteligencija. Pitala je, pre neki dan, ta odnaro|ena inteligencija, a
i o wima u svojoj kwizi govori dr Vojislav eeq, kako je mogu}e da
u jednom malom mestu pored Novog Sada, u Bege~u, pobedi jedna naa
èna za odbornika Skuptine grada, iako nema visoko obrazovawe, a
izgubio je jedan predstavnik Demokratske stranke na tom mestu, koji
je profesor je univerziteta. Za razliku od naih profesora, naih
~lanova, on je pogreio stranku. Pogreio je ideologiju. To je odnaro|ena ideologija.
Slede}i govornik, predsednik okru`nog odbora nae stranke,
Milorad Mir~i}.
Milorad Mir~i}: Bra}o i sestre, Ideologija srpskog nacionalizma je, kako sam autor kaè, wegovo ìvotno delo. Ali, ja i dan danas nisam ube|en ni da je wegovo delo, a kamoli, daleko bilo, wegov
ìvot zavren. Vojislav eeq pravi najve}e ìvotno delo sad kada se nalazi u Hagu, kada, brane}i i sebe i Srbiju, stvara najve}e delo u istoriji srpskog naroda. Ovo delo je nastalo davnih sedamdesetih godina u glavi Vojislava eeqa kao mladog disidenta, pravnika, koji je za najkra}e vreme zavrio, diplomirao na Pravnom fakultetu, to je bio i te kako zna~ajan uspeh svesrpske pameti i inteligencije koja je bila pod muslimanskim jarmom, na ~ijem je ~elu bio
768
Hamdija Pozderac. Vojislav eeq je tad bio personifikacija srpskog slobodoumqa, srpske sposobnosti, srpske mladosti koja je èlela da se oslobodi tog jarma. Bez obzira koliko je, kao mlad ~ovek,
prolazio kroz patwe, kroz teko}e, izdràvaju}i kazne u kazamatima poput Zenice, ipak je uspeo u jednom, ostao je svojom uporno}u i
istrajno}u lider srpske mladeì, ne samo u Bosni i Hercegovini,
nego u svim srpskim zemqama.
Vojislav eeq je bio pojam borbe i otpora svima onima koji su
èleli da pokore srpski narod, da unite srpsku pamet, da zametnu
srpsku inteligenciju. Vojislav eeq je u ovom delu, na gotovo pekulativan na~in, objedinio ne samo srpski narod kroz srpske teritorije, nego je objedinio sve Srbe. Wihovo stvaralatvo je uneo u ovu
kwigu, i ona je nau~no delo koje obra|uje stvaralatvo svih Srba koji su ìveli i stvarali u dijaspori, a najboqi primer je Laza Kosti}.
Wegovo kapitalno delo Vojislav eeq je i te kako obilato koristio, zato to se i sam uverio, da je Kosti} koristio pouzdane i proverene podatke. Odbacivao je one romanti~arske napone ili ideje koje su govorile da su Srbi stariji od ameba.
Za nas koji ìvimo u Vojvodini, jedan veoma interesantan segment u ovom delu je na 110. strani, a to je Srbi u Panonskoj niziji,
gde Vojislav eeq, koriste}i pouzdane izvore, jasno, decidirano
navodi da su se u Vojvodinu Srbi doseqavali seobama. Bilo ih je
vie, u vie talasa. Neke su zabeleène kao istorijska ~iwenica,
najzna~ajnija za srpsko bi}e. Ono to je i ovde vidqivo i jasno, to je
da su Srbi samim dolaskom na podru~je Panonske nizije imali ideju
i ideologiju, i ta ideja i ideologija je i dan danas ìva u srpskom narodu. Ideja i ideologija, koju Vojislav eeq objawava kroz ovo
svoje delo jeste na~in razmiqawa, na~in vo|ewa, ìvqewa jednog
naroda. Ta ideja je ìva u narodu onoliko koliko je prisutna i aktuelna ideologija koja ima za ciq da o~uva istoriju, kulturu, tradiciju, jezik, teritoriju i veru. Mi, srpski radikali, u srpskoj Vojvodini,
treba da smo ponosni zato to je predsednik nae stranke, objavquju}i ovako kapitalno delo, svima nama dao jak argument da ne moramo
da poputamo pred laìma i izmiqenim ~iwenicama kada se raspravqa o statusu Vojvodine. Bilo je mnogo doga|aja koji su zna~ajni
za istoriju i sudbinu srpske Vojvodine.
Srpski radikali su odigrali najzna~ajniju ulogu kada je u pitawu
prisjediwewe Vojvodine matici Srbiji i mi tome moramo da istrajemo. Sada je aktuelno sve ono to upravo Vojislav eeq u ovoj kwizi objawava i opisuje, kao istorijsku kategoriju i ~iwenicu. Kao da
se istorija ponavqa, kada su se digle i ale i vrane da otcepe srpsku
Vojvodinu od matice Srbije, a najve}a prepreka su, ponovo, srpski radikali na ~elu sa Vojislavom eeqem. Hvala vam.
Igor Mirovi}: Bra}o i sestre, kada do kraja pa`qivo pro~itate
ovu kwigu, razmiqa}ete kao to sam i ja razmiqao, kako jednom
re~enicom da izvedemo zakqu~ak koji }e biti obaveza svih nas, na
osnovu svega onoga o ~emu u kwizi pie dr Vojislav eeq. Taj za769
kqu~ak glasi, otprilike, ovako: o~uvati nau dràvu i na narod i

obezbediti uslove da svi nai gra|ani ìve boqe. To je danas zavet
Srpske radikalne stranke.
Slede}i govornik, predsednik Izvrnog odbora Srpske radikalne stranke, Dragan Todorovi}.
Dragan Todorovi}: Bra}o i sestre, srpski radikali, danas se ovde nalazi samo jedan mali deo qudi koje pokre}e i vodi ista ideja i
ideologija, ideologija srpskog nacionalizma, koja nas u~i da volimo
svoj narod i dràvu i da ne traìmo nita vie, nego to imaju i
ostali narodi u svetu da ìvimo na svojim vekovnim ogwitima,
tamo gde smo vekovima ìveli, na Kosovu i Metohiji, u Republici
Srpskoj, Republici Srpskoj Krajini i da branimo istinu o svemu to
se deavalo na ovim prostorima. Traìmo od onih koji su na vlasti
u Srbiji da se usprave, da prestanu da se poniàvaju i da prihvataju
sve naloge Amerike i Evropske unije. Srpski narod, koji je najve}a
`rtva na ovim prostorima, koji ima preko milion izbeglih i raseqenih sa prostora Kosova i Metohije, Republike Srpske Krajine, koja je, tako|e, okupirana, a evo priprema se to i Republici Srpskoj. I
to im je malo, ve} ho}e da nas proglase krivim za ono to su oni zapo~eli i sproveli u delo.
Danas se u Hagu nalazi, skoro kompletan policijski, vojni i politi~ki vrh iz Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. I to im je bilo malo, nego su optuìli i Vojislava eeqa,
srpskog junaka. A zato su optuìli Vojislava? Da li je bio vlast?
Da li je komandovao vojskom, policijom? Nije. Pa, ta je to zbog ~ega ga optuùju? Optuùju ga zato to je Srbin, zato to se zalagao za
Veliku Srbiju, pa zbog toga moraju da pogaze skoro sve Srbe, sem ovo
malo izdajnika koji ih sluaju i podràvaju. Zar je kriv zato to je
pomagao svom narodu da se brani, da brani svoj dom, svoju slobodu,
zato to je pomagao i organizovao dobrovoqce? On je zbog toga junak, srpski junak, kojim se mi ponosimo. Da li je kriv zato to je u
svim srpskim zemqama organizovao Srpsku radikalnu stranku, jedinu srpsku nacionalnu stranku? Da, to je wegova najve}a krivica.
Stvorio je najve}u politi~ku stranku koja }e preuzeti vlast i polako, ali sigurno, prvog dana po~eti da se obra~unava sa kriminalcima
i stati pred ove sa Zapada i traìti samo ono to traè oni od nas,
da potuju ono to su potpisali i da ne dozvole da se legalizuje ono
to je zlo~inom okupirano, jer Srpsku radikalnu stranku ne vodi
èqa za vla}u, ve} èqa da vlast upotrebimo radi ostvarewa nacionalnih interesa, jer naa ideologija je ideologija srpskog nacionalizma. @ivela Velika Srbija! @iveo Vojislav eeq!
Igor Mirovi}: Danas je pravi trenutak da im, okupqeni u ovako
velikom broju, pokaèmo da je na narodni srpski duh neunitiv.
Ta~no je, u Hagu su danas gotovo svi predstavnici politi~ke, vojne i
policijske elite u posledwih 10, 15 godina u naoj zemqi. Ovde me|u nama su tako|e predstavnici nacionalne elite, ~lanovi Srpske
radikalne stranke, a Hag nema toliko mesta da svi koji smo ve~eras
770
doli stanemo u wega. Zato je na duh neunitiv i zato }e naa pobeda biti veli~anstvena.
Slede}i govornik, potpredsednik nae stranke, Gordana Pop Lazi}.
Gordana Pop Lazi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, to to me ne
vidite nije va`no, ~u}ete me. Autor kwige koju vam danas predstavqamo, ne, dodue prvi put, ali i ovog puta }emo se potruditi da vas
zainteresujemo za wu. Dr Vojislav eeq u woj, pre svega, razra|uje
tezu da ne postoji ~ovek bez ideologije niti ~vr}a veza me|u qudima od ideoloke.
Ja }u samo jedan citat iz ove kwige da vam pro~itam: Praistorijska srpska nacionalna ideja slobode, solidarnosti, jedinstva proizvela je dràvotvornu politiku, a dràvna propast stvorila je
uslove za specifi~nu ideologiju vaskrsewa i nu`nosti `rtvovawa
pojedinaca, kolektiva i generacija da se ona postigne. U tom svetlu
i danas dr Vojislav eeq, u eveningenu, podnosi svoju `rtvu toj
srpskoj ideologiji. Srbima su mogli da otmu dràvu i slobodu, ali ne
i nacionalni identitet i dràvotvorne ambicije. Nacionalno jedinstvo se, vie od jednog milenijuma, temeqilo na verskom jedinstvu, zajedni~kom jeziku i poreklu, jo iz praistorijskih vremena.
Samo je pravoslavna hri}anska vera sa specifi~nim nacionalnim
sadràjem mogla da predstavqa snaàn potencijalni faktor srpske
dràvne ideje koja je mogla da savlada i viestruko tursko ropstvo
i perfidni rimokatoli~ki prozelitizam.
Taj veliki i uveliko sazreli ideoloki sistem do sada ni u jednom delu, ni nau~nom, ni istorijskom, ni teorijskom nije celovito
obra|en i prezentiran. Dr Vojislav eeq, op~iwen Kosti}evim
delom, izloìo je stavove i drugih vrhunskih nau~nika zna~ajnih za
razvoj srpske nacionalne svesti. Zna~aj ovog dela je utoliko ve}i
to je pod komunisti~kom diktaturom na narod teran da zaboravi
sopstvenu istoriju, da smo za posledicu imali da smo podlegli takvom obliku ispirawa svesti i zato smo bili osu|eni da nam se istorija ponovi u jo tragi~nijoj formi. Komunizam je pao, ali su nai
glavni neprijateqi u sutini ostali isti, samo se wihova mr`wa i
surovost ustostru~ila. Divqawe ameri~kog novog svetskog poretka,
hrvatska mr`wa, katoli~ka bestijalnost sa kojima smo suo~eni posledwih decenija pokazuje svu aktuelnost Kosti}evog dela, ~iji }e
nau~ni opus imati dalekose`no dejstvo na generacije koje dolaze.
Mi, Srbi, smetali smo i smetamo to smo Sloveni, vrlo srodni
Rusima, to smo pravoslavci, naro~ito to smo nacionalno svesni,
solidarni i to naseqavamo veoma vaàn geopoliti~ki prostor. Vatikan je nastojao da nas pokatoli~i, ali jo boqe re~eno, istrebi.
Danas smo kost u grlu najopasnijeg totalitarnog oblika, globalizma.
Iako i gladni i èdni, Srbi se sa globalisti~kom okupacijom ne mire. I kako to ona narodna kaè: Sila Boga ne moli, Bog silu polomi, iako su mnoge srpske zemqe porobqene, Srbi iz wih proterani,
pokolewa koja dolaze sa tim se ne smeju pomiriti. Ova kwiga, pre
771
svega, sluì toj ideji i sluì onima koji dolaze posle nas.
Celokupni gubitak raznih teritorija u istoriji, sve pogibije,
sva ubistva, sve je to na odre|en na~in koncentrisano jednom uzvienom idejom koja je navedena kao ideja srpskog nacionalizma.
Srpski nacionalizam se nije rodio kao antiteza drugih nacija i ose}awa nacionalne pripadnosti drugih nacija, niti je temeqio svoje
bitisawe, svoj razvoj na osnovi protiv drugih nacija u smislu
unitewa drugih nacija. On se razvijao kao argument za ja~awe
osnovnog fundamenta i novi iskorak i osnovni fundament za budu}nost i ostvarewe perspektiva jednog naroda, jedne nacije, jednog podnebqa. Ako gledamo pitawe srpskog nacionalizma u veku iza nas u i
veku pred nama, moèmo i iskustveno na}i nae greke i re}i gde je
pitawe nacionalnog ose}awa dolo u sukob sa interesima drugih
ili interesima velikih sila i svih onih koji su odre|ivali kroz
kroz koji put i kojim putem moè da se uputi srpski narod. U veku iza
nas, zaista je i to u kwizi, arumentovano stoji: Srpski narod i srpski nacionalizam doìveo je teke, razorne trenutke, niz povla~ewa u interesu o~uvawa sopstvenog entiteta, ali i niz unitewa od
strane drugih. Moèmo zakqu~iti da je Balkan bio poprite borbe
protiv afirmacije srpskog nacionalizma ideja jugoslovenstva, komunisti~ka ideja anacionalnosti, ne samo niz ideja najsavremenijih
dominacija u svetskim razmerama, ve} i u glavama onih koji su vodili Srbiju i, na àlost, koji je i sada vode.
Vreme pred nama opredequje uslove i preduslove za jednu novu
iroku afirmaciju ideje srpskog nacionalizma. Danas ìvimo u
vreme gde su, na àlost, srpske zemqe unitene, razorene, prazne, bez
qudi, sa ogromnim `rtvama, egzistiraju oko nas. Danas nema Republike Srpske Krajine. Republika Srpska je ono to jeste, a to je prostor
za koji srpski radikali smatraju da treba da bude i druga~iji i ve}i.
Danas imamo problem sa Crnom Gorom. Danas su problemi unutar Srbije. Sve srpske zemqe, govorim sve, uzmite da je to i Republika Srpska, Srbija, Crna Gora, ìve pod protektoratom. U Hrvatskoj ne moèmo govoriti kada ima nekoliko desetina hiqada tih qudi, ali zemqa ostaje, teritorije ostaje, ulazimo u vreme daqeg traèwa poluga koje su se razbile u novijoj istoriji srpske teritorije, srpsku ideju celovitosti i ose}awa. Qudi na vlasti sve ~ine da bi razbili
osnovu, embrion tog srpskog ose}awa. Tu se oni poklapaju i nalaze se
na istom terenu sa onima koji su uveli protektorat Srbiji, proterali Srbe iz Krajine i stvorili uslove za ose}awe ove beznade`nosti.
Najve}a zla koja su naneta srpskom narodu prouzrokovana od zapadne
varijante hri}anstva, rimokatoli~kog hri}anstva, najve}u nesre}u, najve}a zla, najve}e genocide s te strane smo preìvqavali. Rimokatoli~ka crkva je uvek ve}e zlo~ine nad srpskim narodom pravila
nego i sama turska imperija. Da rimski papa bude univerzalni gospodar sveta, da ima politi~ki i pravni primat u celom hri}anskom
svetu, to je sutina sukoba.
U kwizi koju vam predstavqamo Ideologija srpskog nacionali772
zma, prof. dr Vojislav eeq i nau~no potvr|uje tu tezu i dokazuje da, pored Srba pravoslavaca, postoje i Srbi katoli~ke i Srbi muslimanske veroispovesti. Ovim nau~no potvr|enim argumentima
otvara se jo jedno poglavqe i jo jedna epoha u kojoj je srpska nacija pqa~kana na najbrutalniji na~in. Veliki broj znamenitih Srba sa
prostora koji su pripadali mleta~koj dràvi ponosno su govorili da
su Srbi i da katoli~ka religija nije prepreka da se deklariu, ponaaju i ose}aju kao pripadnici srpskog nacionalnog korpusa. Uostalom, najve}a imena iz sveta nauke, kulture, pa i religije, 17, 18. i
19. veka iz oblasti Dalmacije, Like, Dubrovnika i dubrova~kog primorja, ~ije je delo zlatnim slovima ispisano u istoriji ~ove~anstva
su svuda i na svakom mestu isticali svoje nacionalno poreklo i svoju pripadnost, srpsku. Me|u wima su i imena najve}eg pravnog teoreti~ara onog vremena Valtazara Bogii}a, astronoma i fizi~ara Ru|era Bokovi}a, prirodwaka Josifa Pan~i}a, istori~ara Ivana
Reetara, i ~itava plejada pisaca, pesnika, teoreti~ara, mislilaca
i katoli~kih crkvenih velikodostojnika koji su se svi redom deklarisali i izjawavali i ose}ali Srbima, a svoju nacionalnu pripadnost potencirali svuda i na svakom mestu. Uostalom, i Mleci, a kasnije i Austrougari su priznavali da je celokupna intelektualna
elita Dubrovnika, Boke, Dalmacije, srpskog Dubrovnika, srpske Boke, srpske Dalmacije pripadala srpskom nacionalnom korpusu.
Prve kra|e srpske intelektualne ostavtine kroz svojatawe
Srba katoli~ke veroispovesti po~ele su jo u doba Mleta~ke Republike. Proglaavaju}i ove znamenite Srbe prvo Mle~anima, a zatim
briu}i wihovu nacionalnu pripadnost i nacionalnu sutinu, prisvajali su i wihov nau~ni opus i delo. Kasnije, dolaskom Austrougarske monarhije na ove prostore, dràvna aparatura je polako,
briu}i granice izme|u Hrvata i Srba katoli~ke veroispovesti
preotela od Mle~ana ve} ukradeno i pripisala hrvatskoj naciji. Taj
lopovluk je tekao paralelno sa procesom asimilacije i utapawa Srba katolika u hrvatski nacionalni miqe. Tako je jednoj od najamorfnijih nacija poklawano delo koje joj ne pripada i qudi koji joj nikada nisu pripadali. Katoli~ka crkva je, s druge strane, rade}i na duge
staze, postepeno izjedna~avaju}i veroispovest sa dràvno}u, i to
pre svega hrvatskom, italijanskom i austrougarskom kroz kra|u znamenitih dela, kroz kra|u nau~nog opusa i na kraju kroz kra|u i otima~inu jezika izvrila jednu od najve}ih pqa~ki u istoriji ~ove~anstva. Upravo ova pqa~ka je postala inicijalna kapisla za kasnije neverovatne progone i zlo~instva nad predstavnicima srpske nacije,
pravoslavne veroispovesti na tim prostorima, i to sve uz znawe, saglasnost i blagoslov samog vrha crkve, ukqu~uju}i i papu ili, boqe
re~eno, s wim na ~elu.
Kwigom Ideologija srpskog nacionalizma prof. dr Vojislav
eeq razobli~ava do krajnosti ovu planetarnu pqa~ku i zlo~in,
otima od zaborava ogromnu nacionalnu zaostavtinu i vra}a srpstvu, ne samo deo ve} opqa~kanog nacionalnog i kulturnog blaga, ve}
773
i imena i dela wenih najve}ih mislilaca, teoreti~ara, nau~nika i

istori~ara. Vra}a srpstvu sve wegove sinove, vra}a srpskom nacionalnom bi}u onaj deo koji su mu oteli, a koji je za ìvota disao, mislio i ose}ao se delom ponosne srpske nacije. Ovim delom prof. dr
Vojislav eeq ~ini nau~nu reviziju, a u svetskoj batini pravi
inventar i novi, ovoga puta ispravan razmetaj stvari i odnosa. Srpska nau~na i politi~ka misao ovom kwigom oboga}ena i vrednosno
druga~ije sistematizovana, a daqe pqa~ke i otima~ine su apsolutno
onemogu}ene. Zbog dubine nau~nog otkrivawa sutine, zbog pravilnog donoewa svih budu}ih politi~kih zakqu~aka, zbog pravilnog i
nau~no verifikovanog politi~kog stava i na kraju, zbog ~iwenice da
se i danas u srpskoj nau~noj i politi~koj misli jo uvek luta, ovu
kwigu preporu~ujem ~itaocima, ube|ena da }e misli, stavovi i zakqu~ci istomiqenika sa dr Vojislavom eeqom posle ~itawa
ove kwige biti potpuniji, a neistomiqenici }e sigurno imati ta
da nau~e. Hvala vam.
Igor Mirovi}: U kwizi pie kako moèmo pobediti. Kwiga govori o jedinstvu. Tamo gde smo jedinstveni i gde èlimo da mewamo,
tamo smo pobedili. Tamo gde se kolebamo, jo od vremena kada smo naselili ove prostore pa do danas, tu smo bili poraèni. Zato je kwiga putokaz za svakoga od nas kako treba da se ponaa u svim vremenima, i u onim sa teko}ama i u onim vremenima sa mawim teko}ama,
jer nikad nismo u vremenima bez teko}a.
Slede}i govornik, potpredsednik nae stranke, Maja Gojkovi}.
Maja Gojkovi}: Bra}o i sestre, dame i gospodo, potovani prijateqi, okupili smo se da, jo jednom, zajedno promislimo duboki smisao jedne kwige, ali isto tako i sudbinu ~itavog jednog naroda, wegovih ratova i stradawa, wegovih junaka i uzora i cele wegove istorije. Na srpski narod, naa otaybina Srbija, naa kolektivna sudbina i putevi u budu}nost, sve su to teme ove retko iscrpne i svima nam
potrebne kwige. Izme|u korica ove kwige nalazi se precizna definicija naih problema, ali i indeks mogu}ih reewa. Ideologija
srpskog nacionalizma dr Vojislava eeqa sastavqena je u jednom
dahu, u jednom visokom pogledu iznad guste magle nae svakodnevnice. Ova kwiga postavqa pred nas i nekoliko va`nih pitawa koja moramo pred sebe da postavimo. Ona otvara najozbiqnije teme i odmah
zatim privodi nas neizbe`nim zakqu~cima. Evo, ja }u sada glasno izre}i neke od ovih misli koje, sigurna sam, zaokupqaju svakog potenog i objektivnog ~itaoca jedne ovakve kwige. Da su ~e}e promiqane ove velike teme naeg narodnog ìvota, mo`da ne bi bilo
toliko patwe, toliko lutawa, toliko poraza i greaka u naoj, vie
tragi~noj nego sre}noj istoriji. Da su ~e}e pisane ovakve kwige, na
ovu, bez sumwe, centralnu temu naeg bi}a i postojawa, mo`da ne bi
bilo potrebe da li~no pro|emo sve one trnove staze, istorijska bespu}a nae neposredne prolosti. Da su se ~e}e ~itale ovakve kwige, mo`da bi sve bilo boqe, ali sigurno bi bilo druga~ije, ozbiqnije, realnije, inteligentnije.
774
Na àlost, bilo je kako je bilo. Dogodilo se ta se dogodilo. Mi

moramo jednom zauvek da izvedemo sve neophodne zakqu~ke iz sopstvenog stradawa i kao narod, i kao pojedinci moramo da izvla~imo
prave i pravovremene zakqu~ke o onome ta je bilo da bi nau~ili kako da do~ekamo budu}a iskuewa. A posebno je to ta~no, kada u rukama drìmo jedan ovakav ta~an orjentir nastao dugim godinama ~itawa i borbe, akcije, teorije i prakse wenog tvorca. Ova je kwiga, svi
to ovde znamo, pisana li~nom sudbinom, sopstvenom krvqu i iskustvom. U woj nema proizvoqnosti, ega~ewa kojima su skloni kabinetski intelektualci. Ona nije jo jedna u nizu. Nije nikakav aktuelni proizvod trenutka. Wom se ne konkurie za nagrade. Ona ne
traì ni slavu, ni priznawe. U pitawu je neto sasvim drugo. Ovde
je re~ o vapaju za osmiqavawem jedne stalne narodne i nacionalne
tragedije kojoj nedostaju i ciq i katarza. Ovo je krik za jednom
naom, ali svetskom Srbijom, za uistinu odgovornom elitom i zaista
potenim narodom dostojnim onoga to su mu u moralno nasle|e
ostavili nai veliki preci.
Retke su kwige sa ovakvim zahtevima, sa ovako dalekose`nom i
dugoro~nom ambicijom, ali isto tako jo su re|i ovakvi pisci koji
svoju kwigu ìve ~itavim svojim ìvotom, svojom miqu, talentom i
`rtvom. Ostaje nam zato jo samo da se ponadamo da }emo imati priliku da za svog ìvota vidimo ostvarene sve te velike promene
naeg drutva koje izme|u redova neumorno priziva ova mudra, upozoravaju}a kwiga. Sawamo dan kada }e se dogoditi sve ove velike promene, kada }emo kona~no shvatiti i svoju duu, i prona}i svoj put i
~ekamo da nam se uskoro pridruì onaj koji nam je svima podario ovaj
romanti~ni san i nau~io nas kako da svoje snove pretvorimo u realnost. Hvala vam.
Igor Mirovi}: Ovo je svakako neobi~na promocija, zato to autor kwige nije ve~eras sa nama. Bi}e, naravno. Obi~no bi na kraju
promocije autor uzeo re~, ali ja verujem u to i znam da on u Hagu pie
novu kwigu, jer ima ogromnu energiju i ogromno znawe i ba zbog toga verujem u wega. Na kraju, o kwizi }e vam ve~eras govoriti Tomislav Nikoli}, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke.
Tomislav Nikoli}: Bra}o i sestre, dame i gospodo, postavqa se
pitawe kako da vam bilo ko predstavi kwigu od 1000 stranica koja je
nastala od vie od 1000 srpskih kwiga. Niko od nas, koji smo vam se
ve~eras obratili, ne gaji ambicije da }e uspeti u svemu to onaj ko
slua prikaz jedne kwige od nas o~ekuje. Ja od vas neto o~ekujem, da
traìte od svojih optinskih odbora da vam nabave kwigu Ideologija srpskog nacionalizma da ~itate tu kwigu. Verovatno niste imali mogu}nosti da do we do|ete da vidite koja je to sila koja sve nas
ve} 12 godina drì i kada je lako i kada je teko, i kada smo od drugih ja~i, i kada su drugi od nas ja~i, da vidite kako izgleda kad se prikqu~ite moralnoj eliti jednog naroda, moralnoj eliti srpskog naroda. Da tu kwigu uve~e pred spavawe ~itate svojoj deci i svojim unu775
cima i da im ostavite pored uzglavqa tu kwigu da bude sa wima i kad

spavaju. To je jedna dobra, ~estita, na istoriji zasnovana srpska kwiga, bukvar, azbuka. Kaù, ìvotno delo Vojislava eeqa. On pie
jo jedno ìvotno delo. Napisa}e jo svojih ìvotnih dela. Za ovu
kwigu odvojio je pet godina. Ra~unajte koliko puta po pet godina, koliko puta po jedna kwiga sve }e to nama dati Vojislav eeq. Zasluìo je to i on, a i mi.
Kada je 5. oktobra 2000. godine okupator zavladao Srbijom, mnogi su bili zabrinuti, mnogi uplaeni, mnogi razo~arani, neki bez
nade. Ali ne samo mi koji sedimo ve~eras za ovim stolom, ve} i mnogo naih saradnika i mnogo qudi koje ni mi nismo nikada upoznali
nisu se predavali, nisu klonuli duhom, nisu se uplaili. Pomogao
nam je Vojislav eeq. Meni je pomoglo dvanaestogodiwe druèwe sa wim i kwiga koju je Vojislav eeq svojom rukom, od stranice do stranice napisao. Vojislav eeq se priprema da bije bitku.
On je strategiju postavio. Od nagovetaja da }e oti}i ako ga optuè,
do odlaska kad je stigla tu`ba, preko ovih pojavqivawa jednom u ~etiri meseca, u kojima je kona~no otkrio kako }e izgledati wegova odbrana. Kako bi mogla druga~ije da izgleda odbrana ~oveka koga su optuìli za ideju, za misao, za qubav prema zemqi, za qubav prema narodu, zato to je u~inio ono to bi svako na zemqinoj kugli uradio
da pomogne slabima, nejakima, ugroènima i bespomo}nima. Vojislav
eeq je optuèn za primer, da se ne bi nama Srbima desilo ikada
vie u budu}nosti da ustanemo i da branimo onoga ko je ugweten, onoga ko je poniàvan, onoga kome prete, proteruju ga, pokrtavaju ili
ubijaju. Pa, poto u srpskom narodu nisu nali dovoqno qudi koji su
po~inili ratni zlo~in, u drugim narodima ih je bilo mnogo vie, odlu~ili su se da kazne srpstvo kao ideju. Kad god èlite da kaète srpstvo, usmeri vam se misao na Vojislava eeqa. U svetu, kad kaète
srpstvo i Srbi, svi kaù Vojislav eeq. Da je bilo pameti me|u
wima i da su ih izdajnici iskreno obavetavali nikada ne bi dirnuli u Vojislava eeqa, jer su dirnuli i u orlovo gnezdo, i u sokolovo, a Boga mi i u zmijsko gnezdo, jer mi }emo se braniti i mi }emo Vojislava eeqa da branimo kao to svako brani svoju ku}u, svog brata, svog oca, svog sina, do kraja.
Ne}emo strepeti ni od koga i nema te svetske sile koja bi mogla
da se udruì da spre~i Vojislava eeqa i wegove saradnike da
ostvare bar nekoliko ciqeva. Jedan, da se u Hagu nastavi odbrana
srpskog naroda i srpske dràve; drugi, da u Srbiji po~ne preporod
srpske dràve i srpskog naroda. Oba ciqa su nam podjednako va`na.
Oba ciqa ostvari}e Vojislav eeq i wegova, i naa, i vaa, i srpska Srpska radikalna stranka. Potrebna nam je pomo} svih gra|ana
Srbije, pripadnika svih naroda, pripadnika mawina, svih koji govore jezicima koji se govore u Srbiji, svih koji se mole u crkvama koje
su izgra|ene u Srbiji, jer ovo nije borba ni jednog naroda, ni jedne vere, ni jednog jezika, ovo je borba Srbije da opstane, da preìvi i da
deca u woj mogu da ìve, da se razvijaju, da se koluju, da imaju posao.
776
To je èqa i Srbina, i Ma|ara, i Albanca, i muslimana, i Slovaka,

i Rumuna, i Rusina, i Hrvata. Neka ih ne iznena|uje to sve vie
pripadnika mawina glasa za Srpsku radikalnu stranku ili nam pomaè u pojedinim jedinicama lokalne samouprave da obavqamo vlast.
Ako ve} nita ne znaju, neka odu u te optine da se raspitaju da li
se ita loe desilo od kako Ma|ari i radikali vre vlast, od kako
Bugari i radikali vre vlast. A ta bi to loe moglo da se desi kad
na vlast do|u poteni i ~estiti qudi? Zbog toga se talasa svetsko
more kad se pomene Srbija. Zbog toga oni, izvestioci zapadnih sila,
kad pre|u baru ili kad odu u Brisel nemaju prilike previe da pri~aju o sebi. Oni samo odgovaraju na pitawa o Srpskoj radikalnoj
stranci zato to Zapad interesuje kakvi su to qudi koji }e vladati
posle slede}ih izbora u Srbiji. E, to su eeqevi qudi, zadojeni
srpskim nacionalizmom. Pa ta. Neka svako voli svoj narod, neka
svako voli svoju veru, neka svako voli svoj jezik, neka ga ~uva do posledweg, brani}e ga Srpska radikalna stranka. Ali nemoj nama da zabrawuju da ìvimo ìvot, jedan ìvot imamo.
Oni koji su doli 5. oktobra mislili su da su ma~ke, da imaju po
devet ìvota, da mogu da potroe sedamosam dok steknu bogatstvo,
pa }e u devetom da uìvaju u bogatstvu. Jednom, samo jednom se ìvi i
samo narod, i samo istorija pokazuje da li je neko vredeo ili nije, da
li je bio ~estit i poten ili nije. Mi smo tu pred vama sve ovo vreme. Da vam otkrijem zato sam ve~eras doao u Novi Sad. Pred svaku pobedu, pred svake izbore po~iwali smo iz Novog Sada. Promoviu}i naeg Voju, ja vam promoviem ideju Srpske radikalne
stranke da vam omogu}i vanredne parlamentarne izbore to pre.
to se aktuelne vlasti ti~e, na nas ne mogu da se àle. Kad je dràva bila u pitawu, kad je trebalo da se reavaju bitna pitawa srpske dràve, mi im nismo smetali, ~ak smo ih i gurali da ree. Nae
strpqewe je na izmaku. Mi vie nemamo vremena da ih ~ekamo. Mi
vie ne}emo da ih ~ekamo. Mi vie nemamo vremena da strepimo ho}e li Srbija i Crna Gora ìveti zajedno. Mi vie nemamo vremena
da ~ekamo ho}e li neko napasti Srbe na Kosovu i Metohiji i da li }e
ovi no}ni vampiri da sednu da se dogovore i da nam obe}aju kako }e da
se dogovore. Mi vie nemamo vremena da gledamo kako nam propadaju banke, osiguravaju}a drutva, fabrike, poqoprivredna imawa,
kole, vojska, policija, bezbednost zemqe. Mi vie nemamo previe
vremena. Naa deca vie nemaju vremena. Za nau decu vie nema
vremena ni u svetu.
Pitajte svoje komije kako mi to ìvimo, jesu li zadovoqni, bez
obzira na to kojoj politi~koj ideji pripadaju. Ovi to su glasali za
DOS, da li su ovo hteli od Srbije, da li su ovakvu Srbiju hteli? Nisu. Uspeh Srpske radikalane stranke je znak da Srbija ne èli ovako
da ìvi, da Srbija ne}e da je vodi 10 bogataa, da Srbija ne}e da je
vodi 10 kriminalaca, da Srbija ne}e tromog i nesposobnog predsednika Vlade, da Srbija ne}e izdajni~kog predsednika Republike, da
Srbija ho}e da zna ta }e s wom biti sutra, za mesec dana, za godinu,
777
za pet godina. Eto, to je Srbija koju mi ho}emo i ne}emo u sukob ni sa

kim. Laù oni kad odu na Zapad, pa kaù, ako radikali pobede, oni ne}e vie ni sa kim da sara|uju. A ta }emo mi to ovde da radimo onda
ako ne sara|uju? Ho}emo, samo }emo prvo da po~nemo da sara|ujemo sa
onima pred kojima je budu}nost. Pred kime je sad, trenutno, budu}nost? Rusija, Kina, Indija, afri~ki svet, arapski svet, Ju`na Amerika, Evropa, Sjediwene Ameri~ke Dràve. Niko nam nije stavqen
kao dràva sa kojom ne èlimo da sara|ujemo, ali mi imamo svoje ciqeve, mi ho}emo da obezbedimo posao.
Bio je kod mene, pre neki dan, predstavnik Evropske unije. Tri
sata smo razgovarali i stalno je pitao imate li jo vremena? Ja kaèm imam ceo dan, odavno vam nisam rekao ta mislim. Rekao je
morate da ispunite uslove da biste uli u Evropsku uniju, morate
500 zakona da usvojite. Ja sam rekao primite nas sutra u Evropsku
uniju, za sedam dana usvoji}emo 500 zakona. Da mi usvojimo 500 zakona,
da se potkivamo kao àba kad vidi da kowa potkivaju, pa da jednog dana ustanovimo da vie nismo ni àba, a nismo postali ni kow. Nama
to ne pada na pamet. Pitao sam ga otvoreno: koji to proizvod vi u
Evropskoj uniji nemate i ~eka}ete nas 15 godina da ga proizvedemo da
bismo vam ga prodali? ta to jo niste napravili? ta to niste napravili jeftino, kvalitetno i ta to jo postoji u Evropi to nemate napravqeno dovoqno i za Srbiju? Nije imao odgovor na to pitawe. Pitao sam ga: evo, pet godina vladate Srbijom, za to vreme Srbijom vladaju kriminalci, za to vreme milion qudi ostalo je bez posla, jesu li vam jo uvek dragi oni koje ste podràvali 5. oktobra
2000. godine? Narod u Srbiji vas pita, evo sve smo vas posluali, evo
glasali smo za qude koje ste nam predloìli, evo prihvatili smo sve
to ste od nas traìli, gde je taj boqi ìvot? Gde je posao za decu i
wihove o~eve? Gde je sigurnost na ulici? Gde su oni kriminalci koje ste obe}ali da }emo da vidimo u zatvoru? Pogazili smo dosta toga.
Hajde sad da to malo ispravimo. Hajde da brinemo malo i o Srbiji i
o gra|anima koji u woj ìve, jer je Srbija to zasluìla, da ne brinemo vie o onome to je bilo. Bilo je i dobrog i loeg. to se nas
ti~e, savest nam je mirna. Kad su radili dobro, mi smo ih podràvali, kad su radili loe mi smo ih napadali. Nema nijedne greke iza
Srpske radikalne stranke. Nemaju za ta da se uhvate kad nas napadaju. Ali, hajde sad da radimo druga~ije, da onaj ko o ne~emu odlu~uje ne
misli samo o svojoj deci i o deci svoje dece, nego da misli o svoj deci Srbije, da omogu}i da u Srbiji ìve sre}na i nasmejana deca. Vi
znate kako se to postiè. Ako su bezbri`ni, ako ne sluaju sva|e izme|u roditeqa zbog toga to nema ni za hleb, zbog toga to otac mesec dana nije otiao nigde da zaradi nijedan dinar, zbog toga to je
deda bolestan, a nema para za lekove, zbog toga to neka deca idu u
strane kole, a nae dete nema novca da se obu~e, sramota ga da u|e
u kolsko dvorite i to ga tamo ~eka neko ko mu prvo poklawa drogu, a posle mu napla}uje po skupoj ceni, zbog toga to ne znamo ni ko
smo ni ta smo, ni gde smo, zbog toga to je poverewe u Vojsku sa 80
778
procenata palo na 38, zbog toga to deca Srbije odlu~uju da idu u Vojsku Srbije da bi prala pelene u porodilitima, zbog toga to su nas
zgazili, to pokuvaju da nam obrukaju Srpsku pravoslavnu crkvu,
Srpsku akademiju nauka i umetnosti, to za wih vie nema svetiwe
u Srbiji. Pa, hajde da se malo i mi uspravimo i podignemo.
Na|ite mi narod u kome je jedan nau~nik, politi~ar, humanista,
veliki ~ovek, kao to je to kod nas u~inio Vojislav eeq, mogao
da prona|e ovoliko materijala da napravi ovakvu kwigu. Kako se taj
svetski narod zove iza koga stoji kwiga kakvu mi, Srbi, u ovom prvom
tomu ve} imamo o sebi. Zato sam ja ponosan to pripadam srpskom narodu. Nisam o tome ja odlu~ivao. Rodio sam se u srpskoj kolevci i ne
smeta mi ni kolevka nekoga ko pripada drugom narodu. Imam razloga
da se ponosim svojim poreklom i èleo bih da se i moji potomci ponose svojim poreklom i èleo bih da moji potomci ìve u slobodnoj
Srbiji, u suverenoj Srbiji i da ìve u Srpskoj Krajini, u Republici
Srpskoj, i u Crnoj Gori i u Srbiji, da ih nigde niko ne proteruje, da
im niko nigde ne pali ku}e, da kad nekome padne na pamet da upali
srpsku ku}u, protiv wega bude ceo svet. Takvu Srbiju èlim. Da svet
titi i Srbina, i Hrvata, i Bowaka, i Makedonca, i Kineza, takav
svet priznajem. Onaj svet koji je nas stavio na jednu stranu, a sve druge na drugu, mora prvo da ispravi svoje istorijske greke. Ako ne moè da se stvori dràva na teritoriji suverene dràve, onda Kosovo
i Metohija nikada ne moè da bude dràva. Otmu li nam Kosovo i
Metohiju, do~eka}u da vidim kako i wima otimaju teritoriju. Ne}e
im biti milo, ali otima}e po Evropi, tre}e se stara dama pusti li
sad Srbiju niz vodu. Zato mi aqemo poruku i zato 40 dana traìmo
od predsednika dràve i predsednika Vlade, da Skuptina odlu~i
ta }e sa Kosovom i Metohijom, a oni nam bili no}u bez radikala, da
ne ~uju radikali slu~ajno kad se reava sudbina Kosova i Metohije.
Ko }e to da sprovede posle? Ko }e u Srbiji da sprovede neto protiv
~ega }e biti Srpska radikalna stranka? Koja }e to vlast da ostane,
ako Srpska radikalna stranka iza|e na ulicu? Gde }e da se zadrì ta
vlast? to ne sara|uju sa nama? Ja im obe}avam sara|iva}emo i mi
sa wima posle izbora ove godine, a brzo }emo imati izbore. Vlada
upada u provaliju. Nema ministra koji nije kriminalac, koji nije
ogrezao u mito i korupciju. Svako svoj feud ogradio. Onaj uzima iz
banke, onaj iz osigurawa, onaj od privatizacije. Evo ga i Veqa Ili},
od puteva uzima pare. ta kaè, da}emo koncesiju da se izgradi autoput od Horgoa do Poège. Pa mi }emo od Horgoa do Beograda da
zavrimo za godinu dana. Nek da on od Beograda do Poège, a ne daje
nam ni ovaj deo autoputa na kome se napla}uje putarina, pa }e neki
bogata od putarine da gradi daqe i da nam napla}uje nove putarine.
Nek ne pomiqa na to uopte. Nek ne pomiqa da }emo ono to smo
sami izgradili od svog znoja bilo kome da poklonimo. Nek se otresaju od tih kriminalaca, jer otre}emo i wih i kriminalce zajedno.
Sve ovo to vam obe}avamo }emo da ostvarimo, jer nas je Vojislav
eeq nau~io da obe}amo samo ono to moèmo da ostvarimo, a ovo
779
}emo ostvariti.
Vidite da ve} kriju kako smo blizu 40 procenata bira~kog tela u
Srbiji. Ove godine sami }emo da formiramo vladu, sami. Nema tog ko
je zasluìo da ide sa radikalima. Eto ih svi na drugoj strani. Oni se
uhvate sad u kolo, nek igraju zajedno socijalisti sa ostalima. Kaè
mi imamo dogovor sa Kotunicom da izdamo sve za ta smo se borili i ta da ~ekamo posle toga, kad }e Kotunica da nam rei neko
dràvno pitawe, neko nacionalno pitawe.
Bra}o i sestre, dame i gospodo, Ideologija srpskog nacionalizma, srpska biblija, neka se na|e u vaoj ku}i. Obezbedi}emo mi da
u svaku ku}u u|e Ideologija srpskog nacionalizma. Onaj ko ima novaca pomo}i }e da je tampamo u milion primeraka. Kad odete u selo, seqak }e da se pohvali da ima imawe, da ima stoku, da ima traktor
i da ima kwigu Ideologija srpskog nacionalizma. Kad odete u grad,
pohvali}e se da ima posao, da ima stan, ima zdravu decu i ima kwigu
Ideologija srpskog nacionalizma. Hajde da po~nemo i mi sa ne~im
to drugi nemaju da se hvalimo. Hvala vam to ste doli na ovaj na
skup. Da pozdravimo autora kwige, predsednika Srpske radikalne
stranke, prof. dr Vojislava eeqa. @iveli!
781
INFORMISAWE DOMA]E JAVNOSTI
PARE I POLITIKA ODLUÛJU U HAGU

Konferencija za {tampu Srpske radikalne stranke
31. oktobar 2004. godine
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, prof. dr Vojislav
[e{eq podneo je predsedniku Ha{kog tribunala, Teodoru Meronu,
zahtev za izuze}e tuìoca Karle del Ponte. Vojislav [e{eq u svom
obrazloèwu navodi nekoliko grupa razloga zbog kojih Karla del
Ponte u wegovom slu~aju ne moè da bude tuìlac. Moèmo da ih svedemo u tri grupe: op{ti, specifi~ni i li~ni.
Najpre, po re~ima samog Grejema Bluita, doskora zamenika glavnog tuìoca Ha{kog tribunala, u svojim intervjuima za C B S televiziju, za novine Vesti, pare i politika su postali odlu~uju}i za ha{ke tu`be. Vi{e se ne rukovode na~elom prava i pravi~nosti. Po
wemu vi{e, a po gospodinu [e{equ nikada to nisu ni ~inili, dakle,
ve} se rukovode na~elom politi~ke celishodnosti. Na~elo politi~ke celishodnosti je pretvorilo Ha{ki tribunal u politi~ki sud par
ekselans. I oni donose odluke protiv koga }e pokretati postupak u
skladu sa politi~kim opredelewima i politi~kim potrebama.
Sa druge strane, specifi~ni razlozi su ti da danas posle toliko
godina postojawa Ha{kog tribunala i delovawa Tuìla{tva, vidimo da su samo protiv politi~kih vo|a Srba podizane optu`nice. Ni
protiv jednog politi~kog vo|e bosansko hercegova~kih muslimana,
Hrvata, Hrvata iz Hrvatske, Albanaca na Kosovu i Metohiji ili
NATO lidera zbog zlo~ina koje su po~inili na teritoriji Savezne
Republike Jugoslavije, nije podignuta optu`nica. Ni protiv jednog,
samo protiv Srba i srpskih lidera.
I tu je Karla del Ponte pokazala zavidnu èqu i voqu da se ume{a u sve politi~ke odnose u Srbiji jo{ od 1999. godine, kada je postavqena na mesto tuìoca Ha{kog tribunala. Ona je odràvala bliske
politi~ke kontakte sa pojedinim politi~arima, posebno sa gospodinom \in|i}em. êtiri puta su se sastajali u samo dve sedmice jo{ u
toku 1999. godine, i kasnije tu saradwu nastavili u skladu sa politi~kim potrebama, podizali optu`nice protiv politi~kih protivnika. Tako i zato je podignuta i optu`nica protiv Vojislava [e{eqa, koja je uop{tena, besmislena, neki tvrde, neki kaù, kako kaù, kako tvrde, ispri~ala mi Daca koja je posle poginula na bosanskom rati{tu, pa ne moè nigde ni{ta vi{e nikome da kaè, ni{ta vi{e nikome da potvrdi.
I na kraju su li~ni razlozi. Gospodin [e{eq je bezbroj puta, na
najgori mogu}i na~in kvalifikovao gospo|u Del Ponte. On je govo782
rio najlo{ije stvari o woj, govorio je pogrdne stvari o woj, umesto

Karla del Ponte nazivao je kurva del Ponte, i govorio sve {to ona
nije èlela da ~uje, i sada se to kod we pretvorilo u li~nu osvetu a
ne u ne{to {to bi trebalo da predstavqa ozbiqnu optu`nicu i ozbiqan posao nekog tuìoca. I to je ono {to u ovom slu~aju predstavqa
jedan ogroman problem, ne za gospodina [e{eqa li~no, ve}, rekao
bih, za sam Ha{ki tribunal, za po{tovawe na~ela prava, pravde i
pravi~nosti. O tome ovde nema ni govora.
Ja sam vam u najkra}em ispri~ao kakav je sadràj podneska koji je
gospodin [e{eq podneo, i mi o~ekujemo da u skladu sa, naravno, i me|unarodnim obi~ajnim pravom, ali i u skladu sa onim {to ve} postoji kao odluka Rimskog Statuta, dakle, da se postupi po ovom slu~aju,
jer je apsolutno neprihvatqivo da tuìlac bude Karla del Ponte. I
vidi se po neozbiqnosti optu`be, po neozbiqnosti optu`nice.
Protiv gospodina [e{eqa su|ewe, kao {to znate, i daqe ne po~iwe, niti se najavquje po~etak, jer ne znaju o ~emu bi po~eli i mogli da pri~aju. Prosto mislimo da bi to bio najboqi mogu}i na~in da
se krene u jednu razumniju pri~u, u kojoj bi moglo da se na civilizovan na~in razgovara, uz istovremeno po{tovawe osnovnih na~ela
prava, pravde i pravi~nosti.
Izvolite, ako vi imate neko pitawe. Ina~e, gospodin [e{eq se
ose}a dobro. I bez obzira na to {to se dobrovoqno predao, {to je
sam oti{ao, sam platio svoju kartu, oti{ao u Hag, i protiv wega ne
po~iwu nikakav postupak, su|ewa protiv gospodina [e{eqa nema,
on je dobro raspoloèn, kao {to je i rekao kada je odlazio, spreman
da pobedi nepravdu i Ha{ki tribunal.
Danas }emo samo o ovome govoriti, a sutra }e Tomislav Nikoli}
u 13 sati dràti konferenciju za novinare povodom predstoje}eg zasedawa Skup{tine Srbije i posebno zahteva za opoziv predsednika
Republike, gospodina Tadi}a.
Novinar: Cela ova pri~a u javnosti proteklih dana u vezi sa, mogu uslovno da kaèm, promenom stava Amerike prema Ha{kom tribunalu, i jednostavno odnosu, ne samo Karle del Ponte, ve} i Ha{kog
suda prema Srbiji i na{im liderima koji su tamo. Oni tvrde da }e na
negativan na~in Ha{ki tribunal da uti~e na stawe u regionu, ukoliko ovako nastavi daqe. Ova najava da svi optuèni moraju biti uhap{eni do 2005. godine je ukinuta, do 2008. godine. Da li mislite da je
to realno i {ta moè da se o~ekuje da stoji iza te pri~e?
Aleksandar Vu~i}: Paniku su pokazali oni koji su ve}i zagovornici Ha{kog tribunala nego sam Tribunal, dakle i u na{oj zemqi,
mogli ste to da vidite. I pojedine agencije i pojedine medijske ku}e,
koje su odmah krenule da traè one koji }e to da demantuju, ali su se
svi dobro pazili i ~uvali da o gospodinu Ku{neru ne kaù nijednu
lo{u re~, zato {to znaju koliki je wegov ugled u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i znaju da ima istine i mnogo zna~aja ono {to on
izgovara.
Mislim da ovo o ~emu govorimo, da kad na racionalan na~in po783
stavite stvari, bez one iracionalne pri~e: Aha, Srbi su zlikovci,

Srbi su zlo~inci, hajde da im to pokaèmo do kraja, onda ni Amerika ni mnoge druge zemqe sveta nemaju nikakav interes da sa tim na takav na~in nastavqaju. Naravno, ne mogu one da preseku odjedanput i
kaù: Aha, sve {to smo govorili nije dobro, nije u redu, ali su promene u svakom slu~aju vidqive, dvadeset puta mawe novca je dala Bu{ova administracija u prethodnom periodu nego {to je to bio slu~aj
ranije, za funkcionisawe Ha{kog tribunala.
To je sad deo politi~kog i finansijskog odlu~ivawa tuìoca
Karle del Ponte: Aha, ne}e da mi daju pare za ovo, ja }u da gonim samo ovoga, ili onoga koji mi je u prioritetnom interesu i ni{ta vi{e. Jer, besmisleno je da podiète, mi smo sada pripremali mnogo
materijala i od kako su zavr{eni izbori, samo se time bavimo, i moram da vam kaèm da ono {to su materijali koji su dostupni protiv
gospodina [e{eqa i ono {to moèmo da predvidimo kao svedoke
protiv gospodina [e{eqa, da vi, qudi, vidite te pri~e, da vi, qudi,
~ujete te pri~e: Ja sam sedeo dva sprata ispod, pa mi se u~inilo u jednom trenutku da je gospodin [e{eq rekao to. A je li bio jo{ neko? Jeste, ali ne mogu da se setim ko je bio, a bila su dva ~oveka sasvim sigurno, ali oboje su mrtvi, jedno mu{ko, jedno ènsko, ali oni
ne mogu da potvrde. A je li moète jo{ nekoga da se setite? E, ne
moèmo da se setimo. A onda su nam rekli neki qudi, a ne moèmo
imena da im se setimo, samo se se}amo da su imali bradu a ovaj je jedan nosio zelenu ko{qu, pa vi sad na|ite ko je nosio zelenu ko{uqu.
Dakle, to je optu`nica? To su svedoci koji treba da se pojave i govore? Ja, naravno, ne smem javno da govorim ko su, da ne saop{tavam wihova imena.
Na osnovu izmi{qenih novinskih ~lanaka, cela im je optu`nica
tako satkana i sazdana. Da ne verujete. Zaista skandalozno. Uveren
sam da }e se, sad uop{te ne govorim o dnevno politi~kim stvarima,
za pedeset ili sto godina, na svim pravnim fakultetima to prou~avati, kako ne sme da funkcioni{e. Na stranu to {to po ~lanu 37 Pravilnika imate pravo, tuìlac se drì Statuta i pravila koje sam sebi propisuje, ali vide}ete kako ne smeju optu`nice da budu mawkave,
kao {to jesu. Zastra{uju}e, prave politi~ke. I to je ono o ~emu su i
gospodin Ku{ner i mnogi drugi govorili. I to je ono sa ~im oni ne
mogu da se pomire, jer znaju da je to istina. Svaki pravnik koji to
pro~ita, koji do|e do toga preko interneta ili na bilo koji drugi na~in, ako mu ne bude tu`no, on se tome smeje. Ali u pravom smislu te
re~i. Onda sva druga argumentacija pada u vodu.
Ovo nema veze sa, ne znam, na{im politi~kim stavovima. Ne, ovo
su ~isto pravni~ke stvari. Jasne pravni~ke stvari u kojima mislim
da ne moè da bude nikakvog dvosmisla ili druga~ijeg tuma~ewa.
Novinar: Zanima me dokle ste stigli u pregovorima u konstituisawu vlasti, lokalne, u op{tinama Zemun i Sur~in?
Aleksandar Vu~i}: Pa, ja sam rekao da }u danas odgovarati samo
na pitawa koja se ti~u Ha{kog tribunala. Ali, mogu vam re}i da smo
784
zavr{ili to.
Novinar: Ni moje pitawe nije vezano za Ha{ki tribunal, nego za
ovo {to ste ju~e u Novom Sadu, odnosno, kod konstituisawa Skup{tine Vojvodine...
Aleksandar Vu~i}: Ako mogu da vas zamolim, tim povodom mogu
da vam dam eventualno posebnu izjavu, ali molim vas, èleo bih, zato
{to mi je izuzetno stalo i ho}u da govorim o onome {to mislimo da
je najva`nije. Re}i }u vam otvoreno za{to, zato {to su qudi nekako,
~ak i mediji kod nas, ne mislim da ih okrivim, prosto, mo`da svi u
tome u~estvujemo, ve} dugo traje to, ta pri~a oko Ha{kog tribunala
i qudi su se podelili na one koji su za, ne zato {to vole Ha{ki tribunal, nego ra~unaju: Aha, pa ne moè, neki traè od nas, pa hajde da
to uradimo, da bi nama toboè bilo boqe, i najve}i deo naroda koji
je protiv.
Ono na ~emu mi insistiramo, to nisu te vrste podela. To je da li
je ovo pravni~ki mogu}e. Da li je mogu}e da nekome uni{tavate ìvot, da nekoga drìte odvojenog od porodice dve godine, da mu postupak ne po~iwete, da taj postupak vodi tuìlac koji je pokazao da ne
sme, ne moè, zbog selektivne pravde koju primewuje, zbog pristrasnosti, zbog neobjektivnosti, da to vodi i daqe. Da razgovaramo na
pravni na~in, da ne razgovaramo jezikom politi~kih pritisaka, da vi
posle toga pozovete Florens Artman i ona kaè: Aha, svi oni moraju da budu izru~eni, odgovara}e, kazni}e ih sud i ne znam {ta jo{.
Ne, hajde da razgovaramo o pravnim argumentima, da vidimo da li je
to mogu}e. Da vidimo ko }e tu biti spreman da brani pravni~ku argumentaciju, a ne onu vezanu za logiku lak{eg otpora: Pa, mi to moramo. Nego da vidimo da li tu zaista ima po{tovawa bilo kakvih na~ela modernog prava, pravde, pravi~nosti ili ne. I vide}ete da nema.
Pa qudi, kad bih vam sad pri~ao detaqe {ta su smislili oni, do
~ega su oni do{li u istrazi, da vidite vi te genijalne ideje i kakve
genijalne stvari, za{ta oni misle da gospodin [e{eq odgovara. Pa,
na osnovu ~ega ste zakqu~ili, kaè, da je neko {e{eqevac? Jeste li
im vi dali to ime ili neko drugi? Pa, ne znam, Pa, kako ne znate?
Jeste li to ~uli? Pa, nisam. Pa, to ste ih vi sami nazvali?, pitaju tog jednog koji }e da bude svedok. Pa, mo`da. Pa, kako mi onda
da tuma~imo {ta je taj ~ovek uradio? Pa, ne znam, pro{lo je ve} dosta vremena. A ja sam vam citirao, jer sam napamet nau~io jedan dijalog. E, tako se vodi postupak. I nije ni ~udo, tako se vodila i istraga, i nije ni ~udo {to postupak ne po~iwe. Jer ne znaju {ta da kaù i ne znaju {ta da rade sa tim. Jer, kako im izgleda ovo protiv Milo{evi}a, to sa gospodinom [e{eqem, pa to }e biti bruka od postupka, najstra{nija, za Ha{ki tribunal, ukoliko ovakve zahteve ne budu
prihvatali.
Sutra }e gospodin Nikoli} u 13 sati dràti konferenciju za novinare, gde }e govoriti i o inicijativi za opoziv gospodina Tadi}a,
ali i o drugim zanimqivim stvarima. Mislim da }e biti nekih izne785
na|ewa. Hvala vam najlep{e.
LI^NA OPTU@NICA DEL PONTEOVE

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, poku{aj pro{irivawa optu`nice protiv dr Vojislava [e{eqa pokazuje da je Karla
del Ponte u potpunoj panici, i to je ura|eno iz samo jednog razloga.
Ma kako besmislene wihove tvrdwe bile, oni su to uradili samo da
bi dobili na vremenu i da bi mogli da zamajavaju javnost i da jo{ dve
godine ne po~ne su|ewe predsedniku srpskih radikala. Dakle, wihov
jedini ciq je da na|u opravdawe i razlog za{to ne po~iwe proces, za{to nema postupka protiv Vojislava [e{eqa. I apsolutno jedini
razlog, jer ono {to su oni naveli u optu`nici protiv gospodina [e{eqa, pokazuje samo da i danas na po~etku 21. veka moète da odgovarate za verbalni delikt. I da su oni spremili, i jedino {to mogu i
jedino {to znaju, to je da za druga~ije mi{qewe sude gospodinu [e{equ. Za wegov druga~iji politi~ki stav od onog kakav oni o~ekuju.
I to je ne{to ~ime }e biti obeleèn po~etak ovoga veka, da je postojao neki sud, makar bio i kvazi sud, koji se na takav na~in pona{ao
prema optuènima.
Dakle, ovo {to su oni napisali u tobo`wem pro{irewu optu`nice, niti ima kakve veze sa istinom, niti je po ne~emu zna~ajno, to
jedinog smisla ima samo u tome {to }e sada da kaù pa, jo{ dve godine nam je potrebno da do|emo do novih svedoka, da ne bi po~iwao
proces gospodinu [e{equ. I da niko nema nikakvih iluzija, to je jedini smisao i jedina svrha i jedini ciq ovoga {to su uradili.
Zastra{uju}e je ono {to se dogodilo ili ono {to planiraju u Hagu i Beogradu da urade sa gospodinom [qivan~aninom, Mrk{i}em i
Radi}em. Naime, po Ustavu na{e zemqe zabrawena je ekstradicija na{ih dràvqana u druge zemqe. O~igledno je da }e malo daqim putem
poku{ati uz podr{ku Borisa Tadi}a da na{e oficire izru~e Hrvatskoj, Osje~koj ùpaniji ili kome ve}. Tu ne da ne}e biti su|ewa, ve}
}e se sa wima obra~unavati bezmalo preki sud. Ali se name}e jedno
pitawe, kako je onaj koji se nalazi na ~elu Srbije pre dvadeset dana
znao da }e se ne{to sli~no dogoditi? Sa ~ime se on to saglasio? S
kim se dogovorio da je to mogu}e i potrebno? Koga je o tome obavestio? Za{to nije obavestio javnost da }e se to dogoditi? Nego je uzgred rekao pa postoji opasnost da nam se to dogodi.
Mi mislimo da je krajwe vreme da qudi u svetu i ozbiqne dràve
i ozbiqni dràvnici shvate da se Ha{ki tribunal zaista pona{a u
skladu sa na~elima politi~ke celishodnosti, ~ak i li~ne osvete tuìoca Karle del Ponte, jer posle svega {to je gospodin [e{eq uradio, prezira koji je pokazao prema Ha{kom tribunalu, oni vi{e ne
znaju {ta }e sa sobom. Nemaju sa ~im postupak protiv wega da po~nu,
786
nego ajde, onda }emo jo{ dve godine da odugovla~imo, da mu {irimo

optu`nicu. Za {ta? Za govor mr`we. I kad pro~itate tu sintagmu i
pitate se a {ta to zna~i, kako je mogu}e da neko za re~i koje izgovori odgovara, jer da biste odgovarali za zlo~in, morate da dokaète direktnu kauzalnu vezu izme|u izgovorenih re~i i po~iwenog zlo~ina. A tako ne{to je ne apsolutno nemogu}e, ve} oni to ~ak i ne
predvi|aju. Tako je u svim zakonodavstvima u svetu. To su op{te krivi~nopravne odredbe, ali to wih ne interesuje, to je ne{to {to wih
uop{te ne zanima.
I Srbija kona~no mora da kaè ne moè da se sudi [qivan~aninu, Mrk{i}u i Radi}u u Osijeku. Da vidimo da li }e to da kaè Boris Tadi}, po{to on i danas ima pre~a posla, da se gleda u ogledalu i
da se slika umesto da raspravqa o Kosovu i Metohiji. Dobro bi bilo
da razmi{qa o ovome, kao i mnogi drugi u ovoj zemqi.
Vojislav [e{eq }e svoju borbu nastaviti. Nisu uspeli da mu pokvare raspoloèwe, naprotiv. Mislim da je veoma bodar, raspoloèn i spreman da ih i daqe pobe|uje, i siguran sam da }e se i daqe
mnogo sekirati zbog toga {to ih on mnogo ne zabriwava, tj. {to ga
oni mnogo ne zabriwavaju. Izgleda da je obrnuto mnogo veliki problem.
Izvolite, ako imate neko pitawe.
Novinar: Kako komentari{ete najavu premijera Srbije, Vojislava Ko{tunice, da }e do kraja novembra biti dobrovoqne predaje optuènih u Ha{kom tribunalu, i ko bi to mogao da bude?
Aleksandar Vu~i}: Ja to ne znam, to pitajte gospodina Ko{tunicu, ali mislim da su svi qudi do sada videli kakav je odnos Ha{kog
tribunala, ako ho}ete, i prema gospodinu [e{equ, i pre svega prema
gospodinu [e{equ. ôvek je sam oti{ao, platio svoju kartu, ova dràva se ni{ta nije me{ala, nikakav pritisak ni na koga nije morala
da vr{i, oti{ao je u Hag, i samo zato {to je wihov politi~ki protivnik, zato {to govori re~i koje se wima ne dopadaju, zato {to je govorio re~i koje se wima nisu svi|ale, e zato Vojislav [e{eq odgovara
danas u Hagu i zato mu proces ne po~iwe, zato nema postupka protiv
Vojislava [e{eqa. Voleo bih da ti koji to misle da urade, da o tome
dobro razmisle, ako èle ~asno da se drè. Naravno, ako ho}e da govore ja mnogo volim ovaj sud, jer to je najlep{i sud na svetu, onda }e
mo`da ne{to boqe pro}i, ali ako ho}e da zadrè dostojanstvo, li~ni ponos, da {tite svoju naciju i svoju zemqu, onda sam siguran da ne
mogu mnogo boqe ili boqe da pro|u od onoga kako se danas Ha{ki
tribunal odnosi prema gospodinu [e{equ.
Novinar: Pitawe nije vezano ba{ za temu, recite {ta o~ekujete od
ve~era{weg sastanka i kako se vama ~ini predlog gospodina Labusa?
Aleksandar Vu~i}: Ve~eras }e Tomislav Nikoli}, u 18 ~asova,
biti na sastanku kod premijera Ko{tunice i izne}e stav srpskih radikala. Na{ stav je pre svega da nema razgovora i nema nikakve teme
u kojoj }emo mi prihvatiti bilo kakvu pri~u o odvajawu Kosova i Metohije od Srbije. O svemu drugom, gospodin Nikoli} }e izneti na{e
787
mi{qewe, stavove Srpske radikalne stranke, kao najpopularnije

stranke ne samo u Srbiji, ve} ubedqivo najpopularnije i najja~e posebno na Kosovu i Metohiji. Zanimqivo je da je predsednik Republike zauzet i mislim da to pokazuje kako je i koliko neodgovoran, neozbiqan i da mu je mnogo pre~e da ide na fudbalske, vaterpolo i ko{arka{ke utakmice, ~ak i da bude psihoterapeut na{im olimpijskim fudbalerima kad izgube sa 6:0, pa posle toga od ~uvene fudbalske velesile Australije sa 5:1, nego da razmi{qa o Kosovu i Metohiji. Znam da je wemu mnogo te{ko da razmi{qa o tom delu srpske teritorije, ali nije ~udo, jer wegov savetnik je rekao, a zanimqivo je da
to niko ne}e ponovo da objavi ili krene u neku vrstu novinarskog istraìvawa, da bi se on bez muke odrekao dela teritorije Kosova i
Metohije i da treba da se u~estvuje u podeli Kosova i Metohije. Sad
pitam: kako on to {titi Ustav Republike Srbije, za{to ga ne {titi
i za{to ne {titi teritoriju Republike Srbije, jer na to se zakleo;
da li }e da odgovara pred gra|anima za to? Po{to smo videli da poslanici, da ve}ina poslanika u Skup{tini Srbije nema morala, ali
nema dovoqno ni ozbiqnosti ni odgovornosti da se o najva`nijim temama razgovara i raspravqa u Narodnoj skup{tini.
Ina~e, u ovom pro{irewu optu`nice, {to je ve} stru~ni tim,
ekspertski tim koji pomaè odbranu gospodina [e{eqa, ustanovio,
ono do ~ega su qudi do{li, jeste da tu ima takvih neverovatnih nebuloza i izmi{qotina da je to o~igledno sastavqeno na brzinu i u velikoj histeriji, i od strane Karle del Ponte, zato {to su samo hteli
da dobiju na vremenu, jer vi{e ni pred kim na kugli zemaqskoj nisu
mogli da opravdaju za{to postupak toliko kasni.
Mi }emo uskoro iza}i sa zvani~nim podacima. Vide}ete da mi
znamo, izgleda mnogo vi{e nego Ha{ki tribunal o pojedinim stvarima. Ako nemate vi{e pitawa, hvala vam {to ste do{li.
ZAHTEV ZA IZUZE]E TEODORA MERONA

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, dr Vojislav
eeq je podneo zahtev kolegijumu Me|unarodnog krivi~nog suda za
izuze}e predsednika Me|unarodnog krivi~nog suda Teodora Merona
od su|ewa i odlu~ivawa u postupku protiv optuènog dr Vojislava
eeqa. Za to postoje brojni razlozi, jer Teodor Meron je osoba koja je u~estvovala i bila glavni protagonista krewa osnovnih qudskih prava Vojislavu eequ. Naime, na sve podneske i prigovore dr
eeqa, Teodor Meron se nije udostojio ~ak ni da odgovori, ve} je
to sekretarica wegovog kabineta prosle|ivala na druga mesta. Kao
predsednik @albenog ve}a, potpuno suprotno svim me|unarodno
pravnim normama, vra}ao je u optu`nicu neto to ne moè uopte
da postoji u optu`nici, a o svim dotada{wim zahtevima za izuze}e
788
gospodina Merona uopte se niko nije ni izjawavao, kao ni o izuze}u tuìoca Karle del Ponte, o ~emu bi ponovo glavnu re~ trebalo
da ima Teodor Meron.
Teodor Meron je, to je vrlo zanimqivo, bio protiv osnivawa
Stalnog suda za ratne zlo~ine na Me|unarodnoj konferenciji u Rimu, jula 1998. godine, i to kao predstavnik Sjediwenih Ameri~kih
Dràva, a izabran je kao lice koje su predloìle Sjediwene Ameri~ke Dràve na mesto predsednika Me|unarodnog krivi~nog tribunala
za bivu Jugoslaviju. Svojevremeno je bio ambasador Izraela, u Kanadi i u Ujediwenim nacijama. To je ~ovek koji u svom delu Me|unarodno pravo o ~ove~nosti poti~e iz davnina citira ekspira, Suareza, a ni za ìvu glavu, i ni po koju cenu i nikada nije hteo da vidi
zlo~ine koje wegova dràva Izrael ~ini nad palestinskim narodom,
ono to mu se deavalo ispred nosa, na wegovim vratima, ve} je hteo
i ho}e da vidi zlo~ine i tamo gde ih nema kada to odgovara i Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i Izraelu ili bilo kome drugom u svetu.
Ovo pokazuje da ne postoji nikakva mogu}nost objektivnog i nepristrasnog su|ewa Vojislavu eequ, jer je jasno da postoje jasni
politi~ki okviri u kojima to su|ewe sme da se kre}e, jer ne sme da se
govori o ne~ijim zlo~inima, a sme da se sudi onima koji zlo~in nisu
ni videli, za wega obi~no nisu ni ~uli, a kamoli ga po~inili. Ovo
govori o velikom licemerju i Hakog tribunala i onih koji ga predstavqaju. Verovatno misle da niko ne èli i da niko nema ni snage ni
motiva da se bori i za svoju slobodu i za slobodarski duh svoga naroda, ali sa time imaju problema, jer Vojislav eeq od te i takve vrste borbe i takve vrste politike ne}e odustati.
Mi o~ekujemo da, u skladu sa Rimskim statutom, neko kona~no
po~ne da reava i odlu~uje o zahtevima koje podnosi gospodin
eeq i o izuze}u tuìoca Karle del Ponte i o izuze}u predsednika suda Teodora Merona. Zanimqivo je da je on ~ovek koji na moralnom planu pokazuje da je protiv Stalnog suda za ratne zlo~ine, jer neko ima prava na ratne zlo~ine, neko moè da ih ~ini moè da ih ~ini dràva koju je zastupao Teodor Meron, Izrael, ali ne smeju to da
~ini neka druga dràva i neki drugi qudi. Naravno, mi smo na stanovitu da niko ne sme da ~ini zlo~ine, ali oni koji se na takav na~in
ponaaju, koji imaju dvostruke arine, koji ne vide neto to im je
ispred nosa, a vide ono to niko nije video ili niko nije doìveo,
ne mogu da stoje na tom mestu. To je u najkra}em sadràj, uz pozivawe
na brojne rezolucije Ujediwenih nacija, Saveta bezbednosti i svih
drugih me|unarodnih organizacija na koje se gospodin eeq pozvao
u ovom svom tekstu i u ovom svom zahtevu.
Mi o~ekujemo da se daqe ne kre qudska prava gospodina eeqa i da o ovom zahtevu, kao i o zahtevu za izuze}e tuìoca Karle del
Ponte uskoro bude odlu~eno, jer ukoliko to ne bude slu~aj, jasno }e
nam staviti do znawa da tu pravog suda ~ak ni pokuaja pravqewa
pravog suda nema, jer oni unapred imaju pripremqene presude. Na de789
lu je kreewe svih elementarnih qudskih prava i nepotovawe prava na prigovor, àlbu i bilo kakav zahtev onih koji su pred Hakim
tribunalom optuèni.
Izvolite ako imate neko pitawe, mi smo spremni da odgovorimo
na vaa.
Novinar: Postoji li neki rok u kome se moè o~ekivati odgovor
na àlbu?
Aleksandar Vu~i}: Ne, zato to oni do sada nisu odlu~ivali o
tome. Ovo je tre}i put da se podnosi zahtev za izuze}e Teodora Merona. Ovaj je najobimniji i obuhvata, rekao bih, sva dosadawa krewa
qudskih prava, ali i pravi jednu analizu moralnog lika. Po Statutu
Hakog tribunala trebalo bi da posedujete moralne kvalitete da budete sudija tog Tribunala, i to najvie mogu}e. Ovo je jedna sveobuhvatna analiza i o~ekuje se da se oni kona~no izjasne, ali oni se do
sada nisu izjasnili ni povodom zahteva za izuze}e glavnog tuìoca
Karle del Ponte, iz mnogo razloga; kao to i ovde imate li~ne razloge, jer je gospodin eeq prijateq palestinskog naroda, i to veliki. Sa druge strane imate Karlu del Ponte, koja progoni samo srpske dràvnike. O tome je ju~e govorio neto ~ak i predsednik Vlade
Srbije gowewe samo predstavnika nekadawih vlasti u Srbiji,
onih koji su se suprotstavqali agresiji 1999. godine.
Imate i ono o ~emu je bilo re~i, a to su li~ne uvrede na ra~un
Karle Del Ponte koje je iznosio gospodin eeq, a koje,naravno, wu
diskredituju, diskvalifikuju kao tuìoca zato to ne moè da bude
objektivna i nepristrasna u takvom postupku.
Novinar: Samo mi nije jasno ovo: on traì izuze}e Teodora Merona. Kako kad je on predsednik suda? Da ne bude predsednik suda
odlu~uje o svom slu~aju.
Aleksandar Vu~i}: Ne. Traìo je od Kolegijuma Me|unarodnog
suda kojim predsedava predsednik Teodor Meron da Teodor Meron bude izuzet, to je sasvim normalno i logi~no. Uobi~ajena je praksa.
Mo`da vam je ~udno zato to niste pravnik, ina~e nije nita posebno druga~ije. Kolegijumu je upu}eno, ne moèmo mi da oduzmemo wegovo pravo. To je da se on izuzme iz Kolegijuma Me|unarodnog suda
koji odlu~uje u predmetu protiv Vojislava eeqa.
Novinar: Zna~i samo u vezi sa ovim predmetom?
Aleksandar Vu~i}: Jeste. Mada ve} ~ujemo da postavqaju nekog
drugog to ste ve}, pretpostavqam, ~uli. Izvolite.
Novinar: Jedno pitawe nevezano za ovu temu. Da li je ta~no, pie
danawi Dnevnik, da je gospodin Vojislav Kotunica odobrio podrku Srpskoj radikalnoj stranci u Novom Sadu?
Aleksandar Vu~i}: Ovo je konferencija za novinare koja je posve}ena Hagu, tako smo i napisali u naem dopisu, a o ne~em drugom
moèmo da razgovaramo posle konferencije eventualno, ako ste zainteresovani. Sada mi se obratite za sva pitawa vezana za Hag, naravno i boravak Vojislava eeqa u Hakom tribunalu.
Re}i }u vam zato to radimo. To radimo zato to neki pokuava790
ju i neki kao da ho}e da se zaboravi da je gospodin eeq tamo samo

zbog svojih re~i, samo zbog svojih re~i i zbog svoje ideje. Hajde sad }emo da sklonimo celu pri~u da se o tome ne govori, da nikome ne pada na
pamet da tome pruì bilo kakvu medijsku pa`wu i to je jedina stvar
koju oni ho}e da govore. Zato gospodin eeq vodi intenzivnu borbu
u Hakom tribunalu za svoja prava, ne poputaju}i ni najmawe i ne
mogu da ga slome. On je tamo, jo malo, pa dve godine. Sam je otiao.
Dràva mu kartu do Haga nije platila. Nita niko. Nikakve probleme niko nije imao sa wegovim odlaskom u eveningen, ali qudi, wemu
su|ewe ne po~iwe upravo zbog ovakvih stvari, zato to neobjektivnost i pristrasnost caruju u Hakom tribunalu, i kod tuìoca i kod
predsednika suda. To je ono to je ~iwenica i zato mi drìmo konferencije za novinare, da vam prenosimo zahteve gospodina eeqa,
ta je ono to on traì, ali i da bismo ukazali i doma}oj i me|unarodnoj javnosti na wegov poloàj i na to kako neobjektivno moè da
se sudi u Hakom tribunalu, i to da sude oni koji su protiv formirawa Stalnog suda za ratne zlo~ine, verovali ili ne. Izvolite.
Novinar: Proli put ste najavili da }ete saoptiti imena nekih politi~ara, bivih dràvnih funkcionera koji }e la`no svedo~iti pred Hakim tribunalom u procesu protiv Vojislava eeqa
i ja mislim da ste rekli da }ete to objaviti.
Aleksandar Vu~i}: Da, jesam i rekao sam da }u govoriti o delovawu pojedinih obavetajnih slu`bi i to vam ostavqam za narednu nedequ, zato to sam video da su neki svoje tvrdwe da sam izmiqao
proli put povukli pa su po~eli da objawavaju i govore koja su
imena qudi koji su ih kontaktirali iz centra Dràvne bezbednosti
i tako daqe, naravno, mene napaduju}i, ali na wihove napade ne}u da
odgovaram. Ne znam da li ste ~itali te novine i da li ste primetili,
ja jesam. Vidim da su se prili~no zabrinuli i da im je jedini problem
odakle meni ti papiri. Dostavqaju mi dobri qudi. Sve dostave gospodinu eequ pa on dostavi nama da pro~itamo. Mi smo vam tu kao neko ko samo treba da pro~ita i da zapamti to to je pro~itano. U svakom slu~aju, slede}e nedeqe }e biti tako|e veoma zanimqivo, sa vie
tema vezanih za to, a neki o~igledno pokuavaju da uplae sve one
koji bi da pripreme ozbiqnu odbranu i koji bi da ukaù na la`ne svedoke da bi toboè zbog toga mogli da imaju zna~ajnije posledice. Samo neka oni rade svoj posao pomaga~a Hakog tribunala, nemamo
nita protiv, nije im to prvi put.
Hvala vam najlepe to ste doli na nau konferenciju.
SKANDAL NAD SKANDALIMA

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, predsednik Srpske
radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, do{ao je do informacije u
Ha{kom tribunalu, dakle, u [eveningenu, da }e se Milanu Marti}u,
791
trojici oficira iz Vukovara, [qivan~aninu, Mrk{i}u i Radi}u, suditi u Zagrebu, da }e se onim oficirima Vojske Republike Srpske i
ostalim qudima iz Republike Srpske kojima nije po~elo su|ewe, suditi u Sarajevu, a da }e se Milanu Milutinovi}u, Nikoli [ainovi}u, generalu Ojdani}u suditi, verovali ili ne, na Kosovu.
I to je ne{to {to predstavqa skandal nad skandalima. To je ne{to {to je gore od smrtne kazne. To pokazuje i kakav je Ha{ki tribunal, to pokazuje i kakvo je na{e dràvno rukovodstvo, i to pokazuje
kakvu pravdu oni ho}e. Po{to je to gore od smrtne kazne, to jasno pokazuje kakav }e odnos biti prema bilo kome ko se preda Ha{kom tribunalu. Oni }e jo{ videti gde, kako i na koji na~in da rasporede su|ewa {irom nekada{we Jugoslavije, ne bi li na taj na~in jo{ transparentnije pokazali da su Srbi genocidan narod, da su oni krivi za
sukobe na prostoru nekada{we zajedni~ke dràve, da su oni odgovorni za sve, a istovremeno da sebi smawe tro{kove, jer niko vi{e ne}e
da pla}a tolike tro{kove Ha{kom tribunalu.
O pravnim posledicama svega toga, mislim da ne treba tro{iti
re~i. Nije ovde re~ samo o pojedina~nim sudbinama tih qudi kojima
se time glava stavqa direktno na paw, ve} je re~ i o sudbini srpske
dràve. I potpuno je jasno {ta je namera onih koji to planiraju. Namera im je da im se toboè pokaè na licu mesta kakve su zlo~ine ~inili, {ta su uradili. I nastavqa}e se sa poniàvawem i Srbije i
srpskog naroda u celini.
Savet, Nacionalni savet za saradwu sa Ha{kim tribunalom, jo{
nije dostavio dokumentaciju neophodnu za odbranu gospodina [e{eqa. Odluka koju su doneli, ako se se}ate, jo{ pre tri nedeqe, odluku
da bude dostupno odbrani predsednika Srpske radikalne stranke, dr
Vojislava [e{eqa, to jo{ nije dostavqeno, zato {to oni rade u korist Ha{kog tribunala a ne u korist ove zemqe, i ne u korist wenih
gra|ana. Tu se vidi odnos dràve. Karli del Ponte su dali sve, i {to
im nije traìla. Mi smo traìli, rekli su nema problema, pa to je
uobi~ajeno, ako smo ve} dali Karli del Ponte, dostavi}emo i odbrani. Posle toga uradite ovo sa zahtevom, pa uradite ono. I na kraju,
kad smo sve uradili kako je traèno e, ~ekajte jo{ jednu sednicu Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom, jesmo mi doneli
odluku da vam damo, a sad treba jo{ ne{to da uradimo da bismo mogli
to da vam damo. Pa, ima li to smisla? Time jasno pokazuju da oni èle da qudi iz ove zemqe budu krivi i bez ikakve krivice, da oni èle da qudi budu osu|eni i bez {anse na odbranu. Da su oni u stvari ispostava Tuìla{tva Ha{kog tribunala, istureno odeqewe Tuìla{tva Ha{kog tribunala. To se zove Nacionalni savet za saradwu sa
Ha{kim tribunalom. Bez ikakve pomo}i, bez ikakve podr{ke onima
koji su u Hagu optuèni.
I to je ne{to {to je apsolutno neprihvatqivo, ne samo za nas ovde, ve}, rekao bih, i za sve one koji èle da prema na{oj zemqi i prema pojedincima koji su dràvqani ove zemqe, bilo ko u svetu ima racionalan i normalan odnos.
792
Izvolite, ako imate neko pitawe, mi smo spremni da vam odgovorimo. Moram da naglasim, da ako se ove tvrdwe gospodina [e{eqa, a
vi znate da je on uvek bio veoma, veoma dobro obave{ten, dakle, gospodin [e{eq je, ne predvi|ao stvari, ve} je bio odli~no informisan i na osnovu takvih informacija obave{tavao javnost, to }e zaista biti, ne skandalozno, ve} prosto ne postoji re~ koja bi mogla da
se upotrebi ukoliko se krene sa takvim su|ewima po biv{im republikama, ~ak i pokrajini, protiv Srba, srpskih dràvnika, politi~ara, vojnika i oficira.
Novinar: Ja bih se vratila na aktuelna politi~ka de{avawa na
politi~koj sceni Srbije. Naime, potpredsednik Demokratske stranke, Du{an Petrovi}, izjavio je da je ta stranka spremna da sa radikalima i SPS-om sru{i Vladu Srbije. E sada, da li je bilo, to je agencijska vest, da li je bilo nekih razgovora na tu temu?
Aleksandar Vu~i}: Ako ste zainteresovani za to, naknadno }u
vam dati odgovor. Ova konferencija nedeqom je posve}ena uvek Hagu
i svemu {to je vezano za Ha{ki tribunal. Ina~e, imam vremena na
pretek pa moèmo da razgovaramo.
Ovo, naravno, mislim da shvatate, ako se dogodi oko Kosova, to bi
bilo i prejudicirawe i priznavawe i dràvnosti Kosova, i mnoge
druge posledice bi sa sobom katastrofalne nosilo, kao i ovo sa su|ewem u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, naravno.
Novinar: Bez obzira {to je konferencija posve}ena Hagu, da li
moète da prokomentari{ete ovo oko Labusa za prislu{kivawe, ko
ga prislu{kuje, da li prislu{kuje?
Aleksandar Vu~i}: Evo, re}i }u vam posle konferencije, odgovori}u na svako pitawe, ne brinite, za svakoga ko je zainteresovan za
bilo {ta, imam dovoqno vremena.
A re}i }u vam i za{to ovo radim, da ne mislite da neko poku{ava da izbegne bilo {ta. Zato {to nam je ovo od izuzetnog zna~aja, i ne
bismo voleli da se to onda ne pojavi, a neko bi na{ao, znate kakvi su
urednici: Aha, pri~ao je o ovome, pa pustimo ovo, onda ovo nemoj ni
da pusti{. Mislim da znate da sam u pravu, zato {to nam se to dogodilo pre dve nedeqe. Ja sam pogre{io, odgovarao sam na ne{to, i onda ono {to nam je bilo mnogo va`nije i ono {to mi mislimo da je zaista od dràvnog zna~aja i interesa, nije ni pomenuto, naàlost.
Novinar: Postoje informacije da }e Haradinaj ipak biti uhap{en i odveden u Hag. I postoje neke informacije, da li su ta~ne ne
znamo, zna~i da }e 40 Albanaca biti uhap{eno i odvedeno, vezano za
17. mart. Pa, kako je sad mogu}e, u toj relaciji doga|awa, pripremaju
se novi napadi na enklave, pri~a o Haradinaju da }e i}i u Hag, a istovremeno ovo {to vi sada zapawuju}e iznosite, {to je apsurdno?
Aleksandar Vu~i}: Ja tu pri~u o hap{ewu kosovsko metohijskih
Albanaca i optu`nicama protiv wih slu{am ve} dve godine. Slu{ao
sam od predstavnika biv{eg DOSovog reìma, slu{am od predstavnika ovog reìma. Malo, malo, pa ne{to sli~no ~ujemo, a to nikada
da se dogodi. Jeste li vi videli optu`nicu protiv nekoga od wih?
793
Nije niko, osim {to na{e novine moraju da umiruju, i na{i mediji, i
na{i politi~ari koji su na vlasti, o~igledno ho}e da umiruju javnost. A javnost boqe da ne umirujete, nego da im kaète istinu. Nije
stvar qude umirivati bilo ~ime, nego morate da im saop{tite ono
{to je ta~no i ono {to nije ta~no. Ovo {to je rekao gospodin [e{eq, budite uvereni da je istina, siguran sam, a i vi znate da on ne{to neprovereno nikada ne bi rekao, ja sam razgovarao sa wim ju~e i
danas, i on mi je to potvrdio, po{to je to proverio. Zna~i, te informacije su, moète biti uvereni, sasvim pouzdane.
Novinar: Zna~i, vi verujete da Haradinaj ne}e uop{te biti uhap{en?
Aleksandar Vu~i}: Ja, dakle, verujem u ovo {to je mnogo opasnije, da li }e oni na}i jednog ili dvojicu, kao {to su na{li ovog Qimaja ili ne znam ni ja koga. Zar je va`no? Ne}e suditi ni Rugovi, ni Solani, ni ne znam kome, od onih koji su bili odlu~uju}i faktor. A sudi}e predsedniku Srbije, sudi}e kqu~nim oficirima, i to }e da poku{aju da im sude na Kosovu, verovali ili ne.
Sve {to iznosimo, uvek smo se trudili da proverimo. Videli ste
~ak i u ovom slu~aju {to smo izneli, a mnogi nam nisu verovali, vezano za ovu posledwu aferu u javnosti. Videli ste da smo govorili
istinu. Nisu rekli da nismo bili u pravu, nego je bilo kako znaju za
to? Evo, sad kad vam kaèmo ovo, ma kako bilo skandalozno, ma kako
izgledalo, to je rekao Vojislav [e{eq. On je do toga do{ao. Nemam
nikakvih iluzija da to ne}e biti tako, ili bilo kakvih sumwi. Apsolutno sam siguran da je rekao potpunu istinu i da }e se to upravo na
takav na~in i dogoditi.
Zato oni i ne po~iwu tolika su|ewa, zato {to èle da za sebe sa~uvaju tzv. krem, ono {to bi moglo da im bude zanimqivo, za {ta mogu da skupe tro{kove, {to jo{ mogu da opqa~kaju Hans Holcijus i wegova banda preko advokatskih bandi. A ove druge hajde da ih ponizimo do kraja, wih }emo da {aqemo po republikama, ~ak i pokrajini,
nekada{we Jugoslavije.
Ina~e, nema jo{ nikakvog odgovora na zahteve za izuze}e ni Karle del Ponte kao tuìoca, ni predsednika suda, Teodora Merona. Jednostavno, oni se pona{aju kao neko ko je iznad svih doktrinarnih
normi, iznad svih normi me|unarodnog javnog prava, neko ko se pona{a iznad i druga~ijeg od me|unarodnih pravnih obi~aja, od pravne
tradicije, neko ko ne po{tuje ni{ta sem svoje odluke. Ali, vaqda }emo i to do~ekati, da stigne bilo kakav odgovor, pa da nam objasne kako je tako ne{to mogu}e.
Izvolite, ako imate jo{ neko pitawe. Ako nemate, ja sam u kabinetu za sve oni koji su za pitawa zainteresovani. Hvala vam najlep{e.
VLADA SARA\UJE SAMO SA HAGOM

794

stranka postavqa pitawe Vladi Republike Srbije za{to nema garancija za pu{tawe dr Vojislava [e{eqa na slobodu, da se do po~etka
procesa, do po~etka postupka, brani sa slobode, a ima za sve druge?
Posebno ako imamo u vidu ~iwenicu da za Vojislava [e{eqa nisu
potro{ili nijedan jedini dinar, niti su ga molili, niti su ga hapsili, niti bilo {ta sli~no. Kako je mogu}e da ih ne interesuje ni sudbina, ni tok postupka, niti da ih zanima da li }e i kada Vojislav [e{eq biti pu{ten da se brani sa slobode? I za{to nema nikakvog akta kojim bi se garantovala i obezbedila mogu}nost da predsednik
srpskih radikala bude na slobodi sve do po~etka procesa?
Zanimqivo je da }e gospodin Stani{i} i Simatovi} biti pu{teni da se brane sa slobode, a da niko od predstavnika vlasti, ni na nivou konfederacije, ni na nivou Vlade Srbije, nijednom re~ju ne govori ni{ta o gospodinu [e{equ, posebno kad imate u vidu ~iwenicu da
gospodina [e{eqa terete samo za izgovorene re~i nikada nije mogao da snosi bilo kakvu komandnu odgovornost, nikada nije direktno
nare|ivao, zapovedao ili u~estvovao u bilo kakvim zlo~inima, bilo
gde na prostoru biv{e Jugoslavije. Naravno, zanimqivi su i razlozi
zbog kojih Ha{ki tribunal donosi odluku da neke qude pu{ta sa slobode a neke, bez obzira na ~iwenicu {to su dobrovoqno oti{li, sami platili kartu, ni ne pomi{qa. Naravno, u svemu tome im pomaè
Vlada Srbije i Savet ministara Dràvne zajednice.
Mi smo vas pre ~etiri nedeqe obavestili da }emo zahtevati dokumentaciju od Saveta ministara Dràvne zajednice i Nacionalnog
saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom. Od one dokumentacije koju
su dali tuìocu Ha{kog tribunala, Karli del Ponte, oni jo{ nisu
dostavili nijedan jedini papir timu za odbranu Vojislava [e{eqa,
Srpskoj radikalnoj stranci, bilo kome od nas. Taj postupak traje, i
samo izmi{qaju neke nove razloge zbog kojih se to prolongira. I
stalno laù qude koji im se javqaju e, sa~ekajte da jo{ jednu odluku
donesemo, evo sad }emo, samo da donesemo jo{ jedno skidawe tajni, evo
sutra }emo, samo da pro|e taj i taj rok. Evo, pro{lo je 25 dana, Karla del Ponte je svu dokumentaciju mogla po deset puta da pro~ita, mi
jo{ ni jedan jedini papir nismo videli. Optuèni Vojislav [e{eq
ni jedan jedini papir nije video.
Tako radi ova dràva. Briga dràve se vidi u wenom odnosu prema pojedincu. Po tome je dràva specifi~na kategorija. Dràvu ne
interesuje da da garancije da se gospodin [e{eq brani sa slobode,
wih to uop{te ne zanima, zato {to im je on opasan politi~ki protivnik, zato {to nije neko ko }e da sedi i ~ami u ~etiri zida i ne mrda
nigde, zato {to wegova pojava u Srbiji znaju {ta zna~i na psiholo{kom planu, zato {to ne znaju {ta }e sa onima koji druga~ije misle.
Ima jo{ jedan razlog, a taj je da oni moraju da pokaù svu svoju naklonost Ha{kom tribunalu. Onima koji su imali bilo kada, bilo kakvu
795
ideju vezanu za srpski narod, za srpsku dràvu. E, za wih ne}emo da

brinemo. Oni }e da brinu za tobo` one sitne koji su izvr{avali wihove naloge, a za one qude koji bi bili va`ni i gra|anima Srbije,
bar jednako i ovi za koje toliko brinu, za wih ne}e da kaù ni jednu
jedinu re~ i wihova ih sudbina apsolutno ne zanima.
Traìmo od Vlade Republike Srbije da nam kona~no kaè za{to
nema garancija za gospodina [e{eqa, i traìmo vi{e tu dokumentaciju i od Rasima Qaji}a i od Saveta ministara. Znamo da se gospodin
Dra{kovi} bavi veoma va`nim poslom, ispituje irskog setera, pripadnika zlo~ina~ko teroristi~kog reìma Slobodana Milo{evi}a, {ta je sve nameravao da uradi dugim svetlima koje je slu~ajno upalio, nedavno kod Top~iderske zvezde. Traìmo da nam pre nego {to
zavr{i tu veoma zna~ajnu istragu, da dokumentaciju vezanu za Vojislava [e{eqa. U protivnom, mi }emo preduzimati razli~ite vrste
politi~kih radwi ovde u Srbiji, svakovrsne. Naravno, pre svega u
skup{tinama, u Narodnoj skup{tini Republike Srbije i Skup{tini
dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.
Duga svetla vi{e ne}emo da palimo nigde, ~ovek zbog toga dvadeset dana moè da dobije. Izvolite, ako imate neko pitawe.
Novinar: Zna~i, vi traìte garancije za gospodina [e{eqa?
Aleksandar Vu~i}: Ne, mi ne traìmo, to je obaveza Vlade.
Novinar: Zna~i, podse}ate Vladu?
Aleksandar Vu~i}: Mi ne traìmo, mi podse}amo Vladu na ono
{to je wihova obaveza. Mi ne}emo da traìmo ni{ta, niti Vojislav
[e{eq traì bilo {ta. Vaqda gra|ani Srbije imaju nekakva prava
i vaqda ova dràva ima neke obaveze, a dràva ima obavezu da garantuje za gospodina [e{eqa, a gospodin [e{eq ne}e ni{ta da traì.
A mi zahtevamo da dràva ispuwava svoje obaveze. I postavqamo pitawe a za{to to ne radi Vlada? A za{to to ne traì Savet ministara? Za{to to ne traì Nacionalni savet za saradwu sa Ha{kim
tribunalom? Znate, gospodin [e{eq ni u zeni~kom zatvoru, kada su
mu rekli samo potpi{i jedan papir, bi}e{ pu{ten odmah ku}i, nije hteo da ga potpi{e. I proveo je u samici {est meseci, kada mu se
sin rodio. Ne pada mu na pamet da on bilo {ta moli bilo koga iz ove
dosovske vlasti, iz reìma Borisa Tadi}a i Vojislava Ko{tunice,
ali vaqda dràva ima neke obaveze. A mi ih pitamo da nam objasne
za{to Vojislav [e{eq nije ravnopravan gra|anin u odnosu na sve
druge gra|ane ove zemqe? Jel se to neko mu~io, imao neke probleme
sa gospodinom [e{eqem? Je li mu mo`da platio kartu do Haga? Je
li imao neke tro{kove? Nije. [ta im je problem onda? Je li misle
da se [e{eq ne}e predati posle, da ne}e ponovo da ide u Hag? Sam je
oti{ao. U ~emu je problem i Vlade Srbije, i Saveta za saradwu? Ne,
nego brigo moja pre|i na drugoga. Hajde da ne razmi{qamo ni{ta o
tome kod jednih, a kod drugih ne daj ni za ìvu glavu da se vrati nazad. To je jedina stvar koja ih interesuje.
Novinar: Ja nisam ba{ u toku, pa bih vas zamolila da precizirate,ovo u vezi sa dokumentacijom koju traìte od Nacionalnog saveta.
796
Spomiwali ste i Karlu del Ponte. Da li je re~ o istoj dokumentaciji koju je ona dobila po zahtevu a vi niste?
Aleksandar Vu~i}: Jeste. O ~emu je re~? Zna~i, oni su pre dvadeset i {est dana doneli odluku da Karli del Ponte dostave dokumentaciju vezanu za gospodina [e{eqa. I zamislite, tuìlac je dobio
dokumentaciju vezanu za Vojislava [e{eqa, Vojislav [e{eq nije
dobio ni jedan jedini papir od wih. I da vam kaèm, po{to sam to rekao pre dve nedeqe na ovoj konferenciji, znaju novinari koji su bili, Rasim Qaji} je rekao: Ne, ne, to je tehni~ka stvar, sutra, prekosutra dobijaju. Da li se se}ate toga? Evo, pro{le su jo{ dve nedeqe,
nismo dobili ni jedan papir. Zato {to izmi{qaju, zato {to ne govore istinu, zato {to su laòvi. Zato {to oni daju Karli del Ponte
sve {to im traì, i to su u stawu u jednom danu da joj daju, a onda mesecima ne}e da dostave Vojislavu [e{equ. Sve su odluke doneli, wihovi saveti, sve mogu}e su izglasali {to je trebalo da se izglasa, ali
toga i daqe nema. Ja razumem da se oni bave zlo~ina~ko teroristi~kim reìmima {irom sveta, ali wihovo je da brinu brigu o interesima gra|ana Srbije i Crne Gore i onome {to je wihov posao, a to ne
rade.
Dakle, to su ti papiri, da znate. Karla del Ponte je dobila te papire, ne traìmo ni{ta mimo toga. Ne traìmo mi neke specifi~ne
papire, traìmo samo ono {to je Karla del Ponte dobila. Ne traìmo posebnu arhivu, posebne tajne, ne znam kakva ~uda. Ne, samo ono
{to je tuìlac dobio, da bar imaju ravnopravan status u ovoj zemqi,
a ne da tuìlac dobija sve od ove zemqe, a da Vojislav [e{eq ne moè da dobije ni{ta.
Re}i }u vam za{to mi insistiramo na tome, zato {to su oni nama
i u javnosti rekli da je tu samo skidawe tajni sa iskaza dvojice svedoka, ne mogu da govorim o wihovim imenima, a mi smo saznali da tu
ima mnogo drugih, mnogo bitnijih stvari, ~ak i protivpravnim putem
pribavqenih. I po{to su saznali, jer sam ja javno izneo svoje sumwe
u to, a vi znate da kad mi ne{to kaèmo, da je to onda istina, znate
kako smo rekli za Labusa, znate kako smo rekli za ove laì Borisa
Tadi}a oko atentata, gde su oni ~oveka zamalo likvidirali i jo{ ga
osudili na 20 dana, znate da je i ovo {to govorim, su{ta istina. To je
wihov problem, {to sad ne mogu da nam daju to, jer bismo mi onda rekli kakvi su laòvi bili. Sad sam vam otkrio mo`da i ono {to nisam smeo do kraja.
Slu{am ih kako razli~ite ~lanove na{e stranke zovu i obja{wavaju ma ~ekajte, to neki od wih tamo druga~ije smatraju, sve }e to biti u redu, sve }e to biti u redu. I sve }e to biti u redu, jo{ mesec
dana. Mesec dana ne mogu da nam dostave jedan koverat. Rekao sam, ~ak
i neke podatke pribavqene protivpravnim putem, dakle suprotno zakonu.
Novinar: Ju~era{wa odluka Vlade da pritisne Petersena, {efa
UNMIK-a, odnosno da zatraì od wega poni{tavawe odluke o postavqewu Ramu{a Haradinaja na ~elo Vlade Kosova, da li imate tu neki
797
komentar?
Aleksandar Vu~i}: Dali smo ga ju~e u saop{tewu. Ne bih vi{e ni
re~i o tome govorio. Ako ima slu~ajno onih koji smeju da objave {ta
mislim o ovome skandalu vezano za osu|ivawe ~oveka za duga svetla,
ja sam spreman da mu dam izjavu ovde u kabinetu. Hvala {to ste do{li
na na{u konferenciju.
VOJISLAV [E[EQ NE TRA@I NI[TA OD VLADE

Konferencija za tampu Srpske radikalne stranke
12. decembar 2004.
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, nastavqa se brutalno krewe osnovnih qudskih prava predsedniku Srpske radikalne
stranke, dr Vojislavu eequ u Hakom tribunalu.
Od 7. septembra ove godine gospodin eeq je podneo sedam podnesaka na koje mu uopte nije odgovoreno. O~igledno je da Tribunal
ili ~elni qudi Tribunala misle da mogu da se ponaaju kao tirani i
da nikome nita ne moraju da objawavaju i o~igledno je da misle da
mogu tako doveka da rade. Neverovatno je ali istinito da sami sebi
propisuju pravila, sami pokuavaju da poniàvaju i nipodatavaju
sve one koji traè ispuwewe i ostvarewe svojih prava, garantovanih
me|unarodno javnopravnim normama. Oni su ti koji ~ak u svojim odbijenicama napiu Vojislav eeq, pa pod znacima navoda
eeq, toboè da bi pokazali kako je to bilo neto posebno zna~ajno, kao sa nekima drugima sa prostora bive Jugoslavije. Na taj
na~in pokazuju samo koliko su uplaeni zbog ~iwenice da nemaju
nita protiv predsednika srpskih radikala, da ne znaju ta da rade
u tom i takvom postupku. Zahtev je odbijen 23. jula 2004. godine i time je gospodin eeq sve to je imao da u~ini povodom putawa na
slobodu u~inio. Sada sve ostaje na Tribunalu i ovoj dràvi. Vide}emo da li }e oni ita da preduzimaju i da li }e ita da ~ine.
Ja samo podse}am i mi èlimo da podsetimo celokupnu svetsku i
doma}u javnost da je Vojislav eeq sam i dobrovoqno otiao u
Hag, da se protiv wega ne vodi postupak zato to je on li~no bilo gde
po~inio neki zlo~in, ne vodi se postupak ni zato to je on negde nekome mogao da naredi tako neto po liniji komandne odgovornosti,
protiv wega se vodi postupak zbog re~i koje je izgovorio kao opozicioni politi~ar. O tome je ova dràva morala da vodi ra~una mnogo
ranije, a nije. O tome bi Tribunal, ako uopte ho}e da se ikada nazovu i da ih ikada iko nazove sudom, morao da vodi ra~una. Ali gospodin eeq i mi iz wegovog tima za odbranu }emo samo da ~ekamo.
Ono to smo imali, mi smo uradili, sad je sve na Tribunalu i na dràvi, da vidimo ta }e oni daqe da preduzimaju. Da vidimo ta }e
Vlada, ta }e Savet ministara, ta }e ova zemqa da preduzima daqe
i ta }e Tribunal da preduzima daqe.
Mi i daqe nismo dobili ozbiqnu ili relevantnu dokumentaciju
798
od Saveta ministara i Nacionalnog saveta za saradwu sa Tribunalom. Dobili smo neke papire koji nemaju nikakve veze sa onim to je
nas interesovalo, ta~nije sa gospodinom eeqem, ali smo dobili
neko obrazloèwe i objawewe, pomalo ~udno, da je to samo odobreno da oni aqu Karli del Ponte vezano za slu~aj sa gospodinom
eeqem, pa kad woj budu slali, dostavi}e i nama. îni mi se da je
javnost bila druga~ije informisana od strane Nacionalnog saveta za
saradwu sa Tribunalom.
U svakom slu~aju, ho}u jo jedanput da naglasim da Vojislav
eeq od Vlade Srbije, od bilo kog organa vlasti u Srbiji nije traìo nita. On }e samo da ~eka da vidi ta }e daqe dràva i sud da
preduzimaju. Ali mi o~ekujemo i ja mogu za februar mesec naredne godine, a to je vrlo blizu, da vam najavim jedan veliki skup veoma poznatih pravnih eksperata, koji }e se odràti u Beogradu, ba povodom
optu`nice i nepo~iwawa postupka i krewa qudskih prava Vojislava eeqa. îni nam se da u ovoj zemqi svi znaju da je gospodin
eeq zbog politi~kog hira wegovih politi~kih protivnika u Hagu, a ne zbog ne~ega to je toboè uradio protiv bilo koga na kugli
zemaqskoj, ali na{ je ciq da na tu ~iwenicu ukaèmo svima u svetu.
I drugo, oni moraju da se izjasne po pitawu zahteva za izuze}e. Gospodin eeq je traìo izuze}e Karle del Ponte, mi ~ekamo odgovor. Ne moè tuìlac koji ima mnogo razloga, izme|u ostalog i li~ne razloge, za netrpeqivost prema Vojislavu eequ, da ostane i
opstane na tom mestu. Neko mora da odgovori, ako nita drugo, na to.
U svim sudovima, u svakom pretresnom ve}u, u svakom sudskom ve}u, vi
imate mogu}nost da tako neto zahtevate i da dobijete odgovor, da
vam kaù da li moè drugi tuìlac ili drugi sudija da bude, u zavisnosti od toga u kojoj fazi je postupak.
Izvolite, ako imate neko pitawe, mi smo spremni da odgovorimo.
Samo da kaèm, poto sam gledao vesti BK televizije, oni su postavili pitawe, kako to kaù, u hedu, povodom krivi~nih prijava
koje }emo sutra podneti protiv gospodina Drakovi}a i ostalih lica. Da vas obavestim, ja sam to ju~e objasnio na konferenciji za novinare, to je zato to je pre tri dana gospodin \uri} o tome govorio
pred Specijalnim sudom, pa zato sada, prosto jer ranije nismo imali
takvu informaciju od gospodina \uri}a. To je verovatno za urednika koji je tako neto stavio, pa samo da ga obavestite zato, znam da
ne}ete objawavati gledaocima ponovo.
Mi }emo vam za slede}u konferenciju za novinare u nedequ, koju
}emo dràti povodom Hakog tribunala, pripremiti jednu vrstu
krokija, da vidite ta je sve gospodin eeq podneo i traìo, ta
je sve zahtevao, za ta je sve o~ekivao da odbije odgovor od predstavnika Tribunala, uglavnom od Teodora Merona ili od Pretresnog ve}a, a na ta sve uopte nije odgovoreno, to je apsolutno nemogu}e
u skladu sa me|unarodnim javnopravnim normama, prihva}enim svuda u svetu, u skladu sa me|unarodnom praksom, u skladu sa doktrinarnim pravom i tako daqe.
799
Novinar: Dràva je pre nekoliko dana dala garancije Vojislavu

eequ da iza|e do po~etka su|ewa. Da li vi imate informacije iz
Tribunala kada bi moglo da se odlu~uje o tome?
Aleksandar Vu~i}: Ono to je najva`nije i to danas ho}u da vama kaèm: mi nemamo informacije, Vojislav eeq to nije traìo
od ove Vlade, Vojislav eeq nije zatraìo od bilo koga iz ove dràve, on samo ~eka. êka da vidi ta }e dràva daqe da preduzme,
ta }e Vlada da preduzme, kako }e daqe da se ponaa, i ~ekamo da vidimo ta }e sud da kaè, ta }e Tribunal da odgovori. To je jedino
to mi o~ekujemo. Dakle, nita ne traìmo, samo ~ekamo da vidimo
ta }e da preduzmu, jer postavqa se pitawe a zato dve godine dràva to nije uradila, kad se to radi, reklo bi se, po principu automatizma. Dakle, to je princip. Jedino je Vojislav eeq izdvojen iz
tog principa. Zato? Zato to su oni pisali optu`nicu protiv wega. On je bio jedini ~ovek iz ove zemqe za koga nije bila data garancija a koji je dobrovoqno otiao, na spektakularan na~in, da mu nisu ni kartu pla}ali, da se ni sa kim nita nije poga|ao, ni sa kim se
nita nije dogovarao, i tako daqe. Sad treba Vladi postaviti pitawe, ali i ovim ostalim dràvnim organima, ta }e daqe da preduzimaju po tom pitawu, ta }e da rade, da li }e da se bore, kako }e da se
bore za svoje dràvqane. Do sada nikakvu brigu nisu pokazivali, nikakvo interesovawe. Ovo nije nita posebno, ovo im je bilo neto
to su prosto morali da urade. To je jednostavno automatizam. A mi
}emo tek da vidimo da li su oni to poslali Hagu, da li su ovi u Hagu
to dobili, kako }e da reaguju, ta }e da kaù, da li }e tu zaista neko
da se zauzima ili ne}e, itd. Mi po tom pitawu ne}emo preduzimati
nita, ~eka}emo. Ne}emo nita ni da traìmo.
Evo, 24. februara bi}e dve godine kako je gospodin eeq u Hagu, i mi }emo, kako se pribliàva ta dvogodiwica, a nema ni postupka protiv wega, i}i u jednu sveobuhvatnu i èstoku medijsku, pravni~ku, ako ho}ete i politi~ku akciju, da svima na kugli zemaqskoj pokaèmo kako u savremenom svetu ne smeju da izgledaju postupci protiv qudi koji druga~ije misle. Jer da vi, kada pro|e godinu i osam meseci, idete na proirewe optu`nice, samo zato da biste traìli novo vreme za istragu, da ne biste i daqe po~iwali postupak, a da mu
prethodno nudite razli~ite vrste nagodbi koje on odbija, ne}e da razgovara sa tuìocem. Mo`da je Vojislav eeq kriv to Karli del
Ponte kaè ja mogu sa vama da razgovaram samo o cve}u, ali ne}u da
razgovaram o optu`nici i o svemu drugom, kao to neki drugi jedva
~ekaju da prave nagodbu. Mo`da zato to pokazuje prkos na takav na~in, ali ja nisam ~uo za to krivi~no delo prkos, i da zbog toga neko
mora da sedi dve godine a da nema nikakve presude, nikakvog reewa,
niti bilo ~ega drugog. Izgleda da je to wegova najve}a greka, bar za
one u Tribunalu, za nas ovde to je jedna lepa stvar zbog koje smo ponosni to imamo takvog predsednika.
Novinar: Htela sam da vas pitam za komentar na predstavqawe
odborni~ke liste DSa, da li mislite da je time po~ela nova izbor800
na kampawa?
Aleksandar Vu~i}: Danas govorimo o onome to je vezano za Hag
i Vojislava eeqa. To znaju novinari koji dolaze na nedeqne konferencije. âk smo to i u pozivu stavili kao temu, mislim da su to
svi videli. Ali nema problema, mogu da vam odgovorim kada zavrimo konferenciju.
Ina~e, mi }emo ve} od sutra imati mnogo novih politi~kih stvari sa kojima }emo vas upoznavati, vezanih za situaciju u zemqi, tako
da mislim da }e biti zanimqiva nedeqa. Hvala vam to ste doli na
nau konferenciju.
OÊKIVANO ODBIJAWE ZAHTEVA

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, Vojislav [e{eq
dobio je u Ha{kom tribunalu tzv. odbijenicu od Teodora Merona povodom wegovog zahteva za izuze}e tuìoca Me|unarodnog suda, Karle
del Ponte. I taj tekst su{tinski pokazuje na ~emu se zasniva Ha{ki
tribunal, jasno pokazuje da to nema veze ni sa me|unarodnim javno
pravnim normama, niti sa bilo kakvom pravdom, moralom i pravi~no{}u.
Naime, Teodor Meron u svom dopisu kaè da [e{eq ne navodi
izvor koji mu daje ovla{}ewa da razmatra wegov zahtev. On se pona{a kao da je to prvi sud na kugli zemaqskoj, da nikada pre toga nigde
nijedan sud nije postojao, kao da ne postoji analogno tuma~ewe, kao da
je mogu}e da postoji negde neki sud gde neko ko je optuèn ili okrivqen nema pravo da zahteva ne~ije izuze}e. Sa druge strane, Teodor
Meron ulazi, bez obzira na to, u su{tinsko odbijawe zahteva Vojislava [e{eqa. Dakle, ulazi u meritum stvari i kaè: Da se li~no
nije uverio da [e{eqeve tvrdwe imaju realnog osnova, i on zbog toga smatra da je nepotrebno razmatrawe daqeg pitawa wegovog ovla{}ewa da re{ava zahtev predsednika srpskih radikala. A on kaè:
Nije nikako uveren da postoji ikakav osnov za mnogobrojne tvrdwe
koje je Vojislav [e{eq izneo o profesionalnim sposobnostima tuìoca. To je o moralnim kvalitetima tuìoca, {to se zahteva po
pravilima Ha{kog tribunala, kao i li~nim predrasudama, zbog uvreda koje je ranije gospodin [e{eq nanosio Karli del Ponte, a istovremeno o razli~itim finansijskim i politi~kim razlozima zbog
kojih Karla del Ponte vodi postupke samo protiv istaknutih Srba,
ni protiv koga drugog sa prostora biv{e Jugoslavije.
Ovakav odgovor je o~ekivan i niko od nas, uveren sam ni Vojislav
[e{eq, nije iznena|en ovakvim odgovorom, zato {to je Tribunal sazdan na protivpravan na~in, suprotno svim me|unarodnim javno
pravnim normama i zato {to su re{ili da donose odluke koje nemaju
utemeqewe ni u kontinentalnom ni u anglosaksonskom precedentnom
801
pravu, ve} kako wima padne na pamet. To je jedina institucija na kugli zemaqskoj koja sama sebi propisuje pravila i postupke. Moète
li da verujete? Obi~no negde neka skup{tina propi{e zakone, pa se
onda sudovi i vlade na osnovu toga pona{aju. Ne, ovo je jedina institucija u svetu koja sama sebi propisuje pravila postupka, odre|uje
norme, odre|uje sankcije, odre|uje sve drugo. Nije slu~ajno to {to se
ovako diktatorski, proizvoqno, nekompetentno i antipravni~ki pona{aju u slu~aju Vojislava [e{eqa.
Za 23. januar, mi smo ranije mislili da }e biti 22. januar, dakle,
za 23. januar zakazujemo veliki nau~ni skup, u Sava centru, povodom
svega {to se doga|a u Ha{kom tribunalu, posebno u postupku protiv
dr Vojislav [e{eqa. O~ekujemo da }e veliki broj akademika, profesora, ali i novinara i mnogih drugih iz razli~itih sfera dru{tvenog ìvota dati svoj doprinos u jednoj {irokoj i plodnoj raspravi.
Istovremeno, mi }emo na dvogodi{wicu odlaska predsednika srpskih radikala, ovo posebno govorim zbog ~iwenice da neki ho}e da
zaborave da je Vojislav [e{eq ve} gotovo dve godine u Ha{kom kazamatu a da mu su|ewe nije ni po~elo, da se dobrovoqno predao, odràti, sigurno je, veliki skup, veliki miting, da li u Sava centru ili
na nekom drugom mestu, o tome }emo javnost obavestiti. To }e biti u
februaru mesecu.
Novinar: Najnoviji doga|aji u Bosni i Hercegovini, {to je ve}
vi|eno u odnosu prema Republici Srpskoj, kakav je stav Srpske radikalne stranke i kako da se sve ove pretwe Pedija E{dauna i me|unarodnih faktora tamo na neki na~in izbegnu, po{to je po Dejtonskom
sporazumu Republika Srpska konstitutivni, sastavni deo centralizovane Bosne i Hercegovine?
Aleksandar Vu~i}: Novinari koji dolaze ~e{}e, znaju da nam je
ova nedeqna konferencija vezana samo za Hag i Vojislava [e{eqa.
Ali ako ste vi naro~ito zainteresovani za to pitawe, ja vam mogu posle konferencije odgovoriti na to i nije problem, pri ~emu bih samo zamolio da to ne bude kao {to je bilo sino} u informativnom
programu Radio televizije Srbije, u kojem ste mogli da vidite jednu
najmawe bitnu re~enicu sa na{e konferencije a onda petnaest re~enica odgovora, otprilike onoga na koga se sve odnosilo. Ne{to sli~no je bilo na jo{ jednoj televiziji za koju smo verovali da je relativno korektna, te smo bili veoma iznena|eni kad smo shvatili da ministar Davini} reaguje na ne{to {to ta televizija nije ni emitovala,
{to je mo`da ~uo na BK, koja je to relativno korektno to ju~e prenela ili sasvim korektno, ili na nekoj drugoj televiziji, ali na toj
televiziji nisu mogli ni da vide ni da ~uju, ali su onda ~uli petominutni odgovor ministra Davini}a na ne{to {to ta televizija uop{te nije objavila. U svakom slu~aju, izvinite, ovo sam morao da kaèm, zato {to smo planirali da danas po{aqemo jedno saop{tewe
zbog op{te okupacije koju je Demokratska stranka izvr{ila na Dnevnik Radio televizije Srbije, te je sino} imala svega ~etiri pet
802
priloga, ~ak i sa onim suzama za povra}awe Krsti}a, Katarine Radivojevi} i ostalih onih glumatawa usred glavne informativne emisije itd. Ali {ta da radimo, izgleda da se vra}a neko staro vreme u kojem }e jedna stranka da vedri i obla~i, i radi {ta ho}e i kako joj padne na pamet.
U svakom slu~aju, moète u kabinet kod mene za ovo, iako smo mi
ju~e reagovali na to, ali Televizija Srbije, iako je wen novinar bio
ovde, nije bila zainteresovana da pusti na{u reakciju, samo je pustila reakciju jedne vladaju}e stranke. Hvala {to ste bili na na{oj
konferenciji.
NAJAVA VELIKOG NAU^NOG SKUPA

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, 23. januara u Sava
centru odrà}e se veliki nau~ni skup pod nazivom Politi~ki i
pravni aspekti optu`nice protiv prof. dr Vojislava eeqa, naravno optu`nice pred Hakim tribunalom.
Obavetavamo vas da je predsedavaju}i Pretresnog ve}a Hakog
tribunala odbio zahtev Vojislava eeqa za izdavawe savetodavnog
miqewa Me|unarodnog suda pravde o legalnosti osnivawa ad hok
tribunala, poznatijeg kao Haki tribunal. I odbili su ga uz smeno
obrazloèwe. Naime, kaù da Statut Hakog tribunala ne predvi|a
obra}awe Me|unarodnom sudu pravde. Pa naravno da ne predvi|a kada su oni jedina institucija na kugli zemaqskoj koja sama sebi propisuje akte, koja propisuje propise, koja odre|uje, pravila ponaawa i
principe na osnovu kojih }e da deluje. To vam je kao da skuptina ne
postoji, ve} vlada sama sebi propisuje pravila u skladu sa kojima }e
da se ponaa, vlada mawe ili vie u skladu sa wima, a kada joj se ne
svi|aju, mewa ih za jedan dan kako ho}e i na na~in na koji ho}e.
Pozivaju se istovremeno i na slu~aj precedenta u radu wihovog
suda vezano za slu~aj Tadi}. Re~ je o Srbinu iz Bosne kome su ve} presudili, a ~iji su advokati vaqda traìli ispitivawe legalnosti, pa
su tad ustanovili da je sve legalno, iako je Vojislav eeq traìo
da se vidi da li je Savet bezbednosti, kao izvrni organ, bio nadleàn da donese odluku o formirawu ad hok Tribunala ili je to mogla
da u~ini samo Generalna skuptina Ujediwenih nacija. I naravno da
svi pravnici znaju da je gospodin eeq u pravu, da je istina na wegovoj strani, ali ovo je samo jo jedan dokaz i pokazateq kako i na koji na~in }e sve ~initi da pravdu suzbiju i da ne dozvole da pravo pobedi politiku.
Mi smo uvereni da }emo jednom velikom akcijom koju }emo voditi ovde u zemqi, ali i svuda u svetu, uspeti da pokaèmo kakav je postupak protiv predsednika srpskih radikala, a to moète da vidite
i ako pa`qivo ~itate izvode iz optu`nice ili sve ono to oni sami
803
govore o optu`nici. Oni optuùju Vojislava eeqa zbog ideje da

Srbi ìve u jednoj zemqi. Zbog toga, zbog jedne ideje, zbog re~i koje
je izgovarao, Vojislav eeq je dve godine u hakom kazamatu, u
hakom pritvoru. Iako je potpuno dobrovoqno otiao, proces i postupak protiv wega nisu po~eli.
Mi o~ekujemo sve ve}i pritisak koji }e javno mwewe, ne samo u
Srbiji, ve} posebno stru~na i pravni~ka javnost irom sveta vriti na Haki tribunal, traè}i da se kona~no po~ne postupak protiv
lidera srpskih radikala ili da se okon~a. Poto je jasno da nikakvih dokaza za bilo kakva dela koja se navode u optu`nici protiv gospodina eeqa nemaju, neka s tim kona~no prekinu, jer ne moè da
}uti niko u Srbiji niti bilo gde u svetu kada zna da ~ovek dve godine sedi, a da nikakvog postupka nema, da je sam otiao, da se nije skrivao, da se nigde na bilo koji na~in nije protivpravno ponaao, ve}
da je po svaku cenu èleo ba da se suo~i sa optu`bama i da ih opovrgne, ali mu ne dozvoqavaju suo~ewe sa optu`bom. Ne dozvoqavaju
mu da kaè da on svoje ideje ne}e da mewa, ali da zbog ideje i re~i koje izgovori ne moè da bude odgovoran za dela koja su mu u optu`nici naveli.
Mi }emo u sredu predstaviti novi sajt Komiteta za odbranu gospodina eeqa, www.vojislavseselj.org.yu. Mislim da }ete se iznenaditi, to }e biti jedan od najboqih sajtova koje ste u naoj zemqi videli, a to }e biti samo jo jedan doprinos èstokoj borbi za istinu
u kojoj je, naàlost, do sada najvie stradao gospodin eeq, koji je
ve} gotovo dve godine proveo u Hakom kazamatu, a da niko na kugli
zemaqskoj ne zna zbog ~ega.
Izvolite ako imate neko pitawe, mi smo spremni na vaa pitawa da odgovorimo.
Ina~e je zanimqiva jo jedna stvar, da su mnogi domeni na ime
Vojislava eeqa ve} bili zauzeti, a da ne moèmo da znamo ko ih
je zauzeo. Dakle, i vojislavseselj.com i vojislavseselj.co.yu i jo neki,
dakle, neko ih je zakupio samo da mi ne bismo mogli da imamo, ali smo
uspeli da prona|emo reewe. Poto su ifre u pitawu, ne moète
da znate ime onoga ko je to obavio. Neko je hteo ~ak i na taj na~in da
napakosti. Ali o tome }emo vie u sredu govoriti i ima}ete pred sobom i kompjutere i jednu, uveren sam, modernu i veoma uspenu prezentaciju.
Ako nemate nikakvih pitawa, hvala vam to ste doli na nau
konferenciju.
[E[EQ ODBIJA NAMETNUTOG BRANIOCA

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, tim za odbranu
804
Vojislava [e{eqa zahteva od advokatske komore Holandije i posebno advokatske komore Roterdama da interveni{e i spre~i daqu zloupotrebu obavqawa funkcije tzv. branioca u pripravnosti, izvesnog
Van der Spula, koji suprotno voqi dr Vojislava [e{eqa èli da
obavqa tu funkciju, èli da je obavqa iz iskqu~ivo kriminalnih pobuda, jer se sa svojim zemqakom Hansom Holcijusom, poznatim mafija{em, dogovorio oko finansijskih uslova, kako i na koji na~in da
opqa~kaju Organizaciju ujediwenih nacija, koliko novca da izme|u
sebe podele a da time i daqe nanose ogromnu {tetu Vojislavu [e{equ.
Vojislav [e{eq ne}e da vidi tog ~oveka. Oni samo wemu, jedinom ~oveku na kugli zemaqskoj poku{avaju da nametnu branioca u
pripravnosti ili stend baj adokvata, kako oni to nazivaju. Ovaj to
prihvata da bude, iako Vojislav [e{eq ne èli ~ak ni da ga vidi.
Koliko li je to nemoralan ~ovek, o kakvom je to ~oveku re~? I mi
zahtevamo da advokatska komora reaguje, jer iza svega se krije samo
stotine hiqada dolara koje Van der Spul i Hans Holcijus èle da podele izme|u sebe, a naravno, ukoliko bi se tako ne{to ostvarilo, zna~ilo bi da biste u ulozi jednog ~oveka istovremeno imali i tuìoca
i branioca i sudiju, sve bi bilo kako oni kaù.
U skladu sa tim, mi }emo pokrenuti {iroku medijsku akciju i na
prostoru Holandije, da ukaèmo i holandskom javnom mwewu, ali i
celokupnom evropskom i svetskom javnom mwewu {ta se doga|a u slu~aju protiv dr Vojislava [e{eqa. Mislim da }emo nai}i na razumevawe svih istaknutih pravnika, pravnih eksperata me|unarodnih
stru~nih organizacija.
Tako|e, u na{oj zemqi se vodi velika i uùrbana aktivnost na
ube|ivawu qudi da se dobrovoqno predaju Ha{kom tribunalu. Primer dr Vojislava [e{eqa je svakome dovoqno dobar pokazateq da to
ne ~ini. Za{to? ôvek je jo{ mesec dana pa dve godine u pritvoru Ha{kog tribunala. Dakle, oni wega, pa makar ni zbog ~ega, moraju da
osude posle izvesnog vremena, zato {to je on de fakto ve} izdrào
zatvorsku kaznu od dve godine bez po~etka postupka. A potpuno je sam
oti{ao. To nigde na kugli zemaqskoj ne postoji: da imate vremenski
neograni~eno trajawe pritvora, da se ne zna kad }e da po~ne postupak, da se ne zna kako, koliko i na koji na~in }e da traje, i bude osloba|aju}a presuda. Ili na ovaj na~in ho}e da nam kaù: Zato {to si
ve} bio toliko u pritvoru, ne sme da se dogodi osloba|aju}a presuda.
To je odli~an primer svima koje danas pozivaju da idu u Hag da to ne
~ine, zato {to je potpuno jasno da slu~aj dr Vojislava [e{eqa ne}e
biti usamqen, da je to pravilo u odnosu prema pripadnicima srpskog
naroda, prema onima koji èle da {tite na{e dràvne i nacionalne
interese. Oni koji danas insistiraju na tome kako je najva`nije da se
qudi hapse, da im se ponovo stavqaju crne kese na glavu, zaboravqaju
da Srbija nikada od toga nije imala ni{ta osim velikog ponièwa,
ugroàvawa na{ih interesa i velike sramote koju smo sami sebi nanosili.
805
Srpska radikalna stranka za 23. januar u Sava centru priprema

veliki nau~ni skup, na temu Pravni i politi~ki aspekti optu`nice Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. To }e biti jedan eminentan nau~ni skup, sa velikim brojem na{ih najpoznatijih pravnih eksperata, i politi~ara, i advokata, i medijskih poslenika, qudi koji }e iz svog ugla ukazati na sve {tetne posledice i na
sve ono {to je potpuno besmisleno i nelogi~no u optu`nici koja je
podignuta protiv predsednika srpskih radikala. Mi }emo u februaru mesecu, na dvogodi{wicu odlaska Vojislava [e{eqa u Hag, odràti i veliki skup, kojim }emo podsetiti gra|ane Srbije na sve ono
{to je govorio Vojislav [e{eq, ali naravno, i na ono zbog ~ega je on
toboè nekome kriv i {ta se danas kod Srba ili, rekao bih, onih koji su vodili srpski narod najvi{e osu|uje, naàlost.
Izvolite, ako imate neko pitawe, mi smo spremni na va{a pitawa da odgovorimo. Samo da vas obavestim da Gordana Pop Lazi} putuje u Hag, ide u posetu Vojislavu [e{equ sutra, a u februaru o~ekujemo da i meni kao i pravnom savetniku ali i generalnom sekretaru
Srpske radikalne stranke bude omogu}en odlazak u [eveningen.
Novinar: Da li vi ovim u stvari pozivate qude da se ne predaju
Ha{kom tribunalu? Da li je ovo javni poziv na to ili...?
Aleksandar Vu~i}: Primer Vojislava [e{eqa je dovoqno jasan.
Mislim da nikome ne treba drugi primer. ôvek koji je sam oti{ao
u Hag, sam platio svoju kartu, ni to im nisu refundirali, niko se nije angaòvao da bilo {ta uradi po tom pitawu. Oni su ga sa~ekali tamo na aerodromu, nikakve tro{kove nisu imali, nigde nikakav problem nisu imali. Dve godine nema postupka, qudi. Dve godine neko ne
vidi svoju porodicu, ne vidi svoju decu, svoje unu~i}e, zato {to je nekome palo na pamet da to traje {to je duè mogu}e, jer nema ni{ta u
toj optu`nici, jer je optu`nica blesava. U ovoj pro{irenoj optu`nici mu pomiwu neka mesta za koja ~ovek niti je kad ~uo, niti ima
pojma o ~emu je re~. Dakle, toliko su poblesavili, da sam [e{eq kaè: [ta je to tamo, o ~emu je to tamo re~? To moète nekoga ko je
bio mo`da predsednik dràve ili negde, pa da mu kaète eto, zbog
ne~ega ima odgovornost. A nije bio ni{ta od toga.
Oni vi{e nemaju pojma {ta da mu stave na teret. Siguran sam da
}e da bude jo{ neko pro{irewe optu`nice za jedno pola godine, godinu, kad im bude trebalo jo{ godinu dana da prolongiraju po~etak
postupka. Ako je to nekome dobar primer, onda neka qudi razmisle.
Pozivamo sve qude da dobro razmisle, zato {to nisu u pitawu samo
li~ne sudbine, sa sudbinama se ne treba igrati, ve} su u pitawu dràvni interesi, jer ako se na taj na~in odri~ete svojih gra|ana ili
najvi{ih vojnih funkcionera, najvi{ih politi~kih funkcionera, a
dobijete ovakav odnos kao {to je prema gospodinu [e{equ, onda je
potpuno jasno da tu ne da nema nikakve korektnosti, nego nema ni~ega {to je normalno, nema ni~ega {to je uobi~ajeno.
Moète vi meni da objasnite kako je mogu}e da neko prihvati da
bude ne~iji branilac u pripravnosti, kako oni to nazivaju, a da optu806
ènik ne èli da ga vidi, da odbija svaku pomisao da mu ovaj bude branilac u pripravnosti? Postoji li neki pravni poredak u svetu koji
to omogu}ava? Vi znate da prestaje branila~ka funkcija onog trenutka kad vam ja otkaèm punomo}je, kad vam na nedvosmislen na~in
otkaèm punomo}je pisanom izjavom ili bilo ~ime, vi vi{e niste
branilac. Ovde ~ovek ne}e da ga vidi, nikad mu nikakvu saglasnost
nije dao. E, oni su tako odlu~ili, zato {to ho}e dva kriminalca da
dele pare.
Stvari treba nazivati pravim imenom. Za{to se pokrenula onakva hajka i za{to su gospodina [e{eqa stavili u teì poloàj?
Zbog tog mafija{a Hansa Holcijusa. Zbog wih. Niko ne sme to da kaè, niko ne sme to da objavi, zato {to je to ve} jedna velika kriminalna druìna, koja otima pare Organizaciji ujediwenih nacija. Dakle, uzima pare od siroma{nih gra|ana sveta, kojima je taj novac neuporedivo va`niji, i sad hajde da mi naplatimo advokatske honorare. Ne}e [e{eq advokata. Prvo, pravno je obrazovaniji, i doktor je
pravnih nauka, upoznat sa kompletnom ~iweni~nom strukturom svega
{to mu se stavqa na teret, i sad }e neki Van der Spul to da radi. Za{to? Da bi oni podelili pola miliona dolara. Ogromne provizije,
ogromne pare. Nego {to niko ne sme na kugli zemaqskoj da govori o
wihovom kriminalu, zato {to ra~una: Aha, zameri}emo se tome i tome.
Otkad je usledio taj na{ zahtev i taj na{ postupak koji smo pokrenuli pred advokatskom komorom Roterdama i Holandije, tu se ve}
ozbiqan postupak vodi, imali smo ve} vi{estruku prepisku. Stigao
nam je odgovor, u kojem se kaè: Hans Holcijus mu uspostavio imunitet, kao braniocu. Hans Holcijus ovom Van der Spulu, braniocu u
pripravnosti, uspostavqa neki imunitet. Neverovatne stvari.
Novinar: [ta to zna~i?
Aleksandar Vu~i}: Eto, kao, rekao je da on moè da bude branilac u pripravnosti, iako ga Vojislav [e{eq ne}e. To mu to zna~i. A
wih dvojica mogu i daqe da kradu pare. I sad svi ostali morate da }utite na kugli zemaqskoj, a oni ako se drznu, oni mogu da kaù: Aha,
do|i i ti u Hag, pa da i vi dobijete dve godine robije zbog toga {to
ste tako i tako govorili o Ha{kom tribunalu. A sve go lopov i kriminalac, pre svega ostalog.
Ove godine krenuli smo, ako pratite sajt i ako ste u{li na sajt,
onda moète da vidite zaista more, rekao bih, podnesaka koje je gospodin [e{eq sam napisao, more podnesaka koje je tim za odbranu gospodina [e{eqa napisao. Krenuli smo u jednu potpunu ofanzivu i
mi }emo ovo pismo o nemoralnom delovawu Van der Spula uputiti
svim holandskim medijima, na dutch jeziku, dakle na holandskom jeziku. Svim holandskim medijima, svim medijima u zapadnoj Evropi. Bori}emo se i na wihovom terenu. Bori}emo se, ne}emo dopustiti da zarad lopovluka i kriminala oni kr{e sve me|unarodne pravne norme,
da kr{e sve poznate principe i na~ela savremenih pravnih poredaka. Jer ovde, znate, nema razlike izme|u kontinetalnog, precedentnog
807
ili me{ovitog pravnog sistema. U precedentnom pravu jo{ od slu~aja Fareta vs Kalifornija dozvoqena je samostalna odbrana. Ne postoji pravni okvir u kojem bi neko mogao da vam zabrani da se sami
branite, sem kad se dogovore Hans Holcijus i neki wegov zemqak kako da opqa~kaju pare Ujediwenih nacija. To je su{tina.
Mislim da }emo uspeti u tome, zato sam rekao na kraju pro{le godine, o~ekujemo do kraja ove godine da zbog besmislene optu`nice
protiv Vojislava [e{eqa, da se on vrati u Srbiju. Znamo da postoji
veliki politi~ki pritisak iz ove zemqe da se to ne dogodi, znamo da
postoje stalni zahtevi pojedinih politi~kih stranaka i pojedinih
politi~kih lidera, koji se ionako ni~im drugim ne bave, osim olajavawem srpskog naroda i svojih politi~kih protivnika. Ali, mislim
da }e razlozi za wegovu slobodu biti toliko o~igledni i jasno pretpostavqeni svima u svetu, da }e to te{ko mo}i da se izbegne.
Novinar: Moète li samo ne{to vi{e o sutra{woj poseti Gordane Pop-Lazi} gospodinu [e{equ?
Aleksandar Vu~i}: Gordana Pop Lazi} putuje sutra, avionom u
pola devet za Amsterdam, odatle ide u Hag. Bi}e tamo tri ili ~etiri dana, razgovara}e sa gospodinom [e{eqem. Putuje i wegova supruga Jadranka. Naravno, razgovara}e o svemu {to se zbiva, dogovara}e se sa predsednikom stranke, ne znam {ta bih vam jo{ rekao. To je
ne{to uobi~ajeno, znate. Mi smo u svakodnevnom kontaktu, i jutros
smo razgovarali sa predsednikom na{e stranke, i to nije ni{ta {to
je novo. Ako me pitate {ta on misli o politi~koj sceni i sve ovo
{to radimo, on misli da je 2005. prelomna godina po mnogim pitawima i o~ekuje veliku pobedu Srpske radikalne stranke i wenu odlu~uju}u ulogu na politi~koj sceni Srbije. I mislim da to danas znaju
svi. Vidim da ~ak i oni koji su se zakliwali kako ne}e s radikalima,
danas to traè.
Novinar: Jedno pitawe, malo je van ovoga. Da li ste vi traìli
sazivawe anketnog odbora za preispitivawe postupka privatizacije
Kwaza Milo{a? Ho}e li to biti odràno sutra?
Aleksandar Vu~i}: Pa, mi nedeqom u principu uvek govorimo o
onome {to se zbiva u Hagu, ali mislim da da. Trebalo bi sutra da bude, tako mi je Vjerica Radeta rekla.
Novinar: Jesu li stigli mo`da ovi dokumenti koje ste traìli?
Aleksandar Vu~i}: Ne, to je su{tinska stvar. Posle posledwe na{e konferencije za novinare, hvala vam na tome {to ste me podsetili, mi nikakvu ozbiqnu dokumentaciju nismo dobili koja je ve} data
Karli del Ponte. I ja sad traìm i insistiram od Saveta ministara
i Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom da se vi{e
sa nama ne igraju, jer ovo nije politi~ka igra. I ne}u da dobijem odgovor: Znate, to je pitawe politike, to je pitawe na{ih, ne znam, me|upartijskih ili ne znam kakvih ve} nesuglasica. To nema veze sa
tim. Dobili smo neke blesave papire koji nemaju veze sa temom, koji
nemaju veze sa Ha{kim tribunalom, posebno nemaju nikakve veze sa
Vojislavom [e{eqem. Kakve veze ima Vojislav [e{eq sa nekim po808
stavqawem tuìlaca i sudija po Srbiji, Boè sa~uvaj. Te papire su

nam poslali. Ni{ta ìvo nismo dobili od onoga {to su pri~ali.
Mi znamo {ta bi tu trebalo da pi{e. Znamo i imena la`nih svedoka koji treba da svedo~e protiv Vojislava [e{eqa, ne smem javno
da ih saop{tim, znate ve} zbog ~ega, ali mi ih znamo sve. To su uglavnom prevaranti belosvetskih razmera, na neke smo vam ve} ukazali,
dodu{e ne govore}i direktno da }e se oni pojaviti na su|ewu protiv
Vojislava [e{eqa, a vaqda ste to mogli da shvatite. Neki su i glumili novinare, neki su glumili i borce, a u stvari trudili se na svakom mestu samo negde ne{to da opqa~kaju, da otmu i da onda rade za
neke druge slu`be i da laìma zara|uju novac do kraja ìvota. Mi to
sve znamo i te papire o~ekujemo da dobijemo a nikako da ih dobijemo.
To samo pokazuje da je u ovoj zemqi qudima na vlasti mnogo vi{e stalo i mnogo im je va`nije da se podvuku pod sukwu Karle del Ponte,
da sluè woj i wenim interesima, nego da bilo {ta urade za svoje gra|ane, nego da bilo {ta urade za pripadnike svog naroda. Zato {to }e
onda mo}i da odu bilo gde na Zapad, da kaù: Aha, ja sam bio taj koji
je rekao da mi sve moramo da uradimo kako traì Karla del Ponte, a
znate onaj drugi, on nije hteo odmah da prihvati, on tu ne{to ko~i i
ne znam ni ja {ta sve radi.
Ali, ja o~ekujem odgovor. Neka nam kaè Rasim Qaji}, neka nam
kaè Vuk Dra{kovi}. I ne mora da nam pri~a koliko je para pokrao,
kolika mu je ku}a na Ko{utwaku, ovde ili onde, neka nam kaè samo
kad }emo da dobijemo dokumenta koja je dao Karli del Ponte. I ni{ta drugo. To je ono {to nas interesuje. Da i mi dobijemo tu dokumentaciju. Da mi dobijemo crno na belo {ta su dali ve} Ha{kom tribunalu, odnosno tuìocu Ha{kog tribunala. Ne moè tuìlac da ima
prednost u odnosu na optuènog. Ili moè, ako je u pitawu Srbija
ili Srbija i Crna Gora. Ali, to pokazuje da se ta vrsta politi~ke
hajke na Vojislava [e{eqa nastavqa. Kao {to je optu`nica pisana
protiv wega delimi~no u Beogradu, i to vam sad otvoreno kaèm, a mi
}emo u toku 2005. na}i dokaze za to i qude koji }e to da potvrde. Dobar deo optu`nice su pisali lideri DOS-a, lideri dosmanlijskog
reìma, zato {to vi{e nisu znali kako i na koji na~in da zaustave
rast popularnosti srpskih radikala i posebno Vojislava [e{eqa u
tom trenutku. I onda su rekli pozovite ga u Hag, obezglavi}ete ih,
nesta}e, naru~ili pet tekstova u novinama, nesta}e sa politi~ke scene i tako daqe. Na wihovu àlost, hrabro dràwe Vojislava [e{eqa samo je podiglo rejting srpskim radikalima, ta akcija im nije
uspela. Oni }e zavr{iti iza re{etaka, u to nemojte da imate nikakve
sumwe. Svi ti koji su u~estvovali u pisawu optu`nice protiv Vojislava [e{eqa ovde u Srbiji, zavr{i}e iza re{etaka, neka to znaju,
neka ne spavaju mirno. Govorim to zbog ovoga a ne zbog ne~ega drugog,
naravno. Ako ni{ta drugo, neka ne spavaju mirno zbog toga {to znaju
da su odvojili oca od ~etvoro dece i od dvoje unu~adi. Neka ne misle
da se te tajne mogu skrivati doveka.
Ja znam da mnogi misle da smo mi to rekli tek onako. Ne, nismo.
809
Imamo dosta pouzdanih informacija, samo traìmo dokaze. âk znamo precizno imena qudi koji su u~estvovali u pisawu optu`nice.
Novinar: Moète li nam re}i neko?
Aleksandar Vu~i}: Ne, uskoro }ete ih dobiti, o~ekujemo da ih do
kraja februara dobijete, sa preciznim dokazima i gde se pisala optu`nica. âk imamo podatke i o tome, na kojim mestima, ko je na koje la`ne svedoke koga upu}ivao, tzv. istraìteqe Ha{kog tribunala. Zato
{to su mislili da su samo oni ti koji mogu da ru{e ovu zemqu, da rade
ovoj zemqi {ta ho}e, a da neko ko }e da se pona{a suprotno od wih taj
pritisak ne moè da izdrì. Kao {to vidite, moè, bez ikakvog straha, da im bez ikakve panike na sve odgovori, i na kraju da ih pobedi.
Mi }emo dràti konferenciju za novinare i naredne nedeqe, a
23. januara vas o~ekujemo u sali 1 dvorane Sava centra, mislim da oko
hiqau qudi prima. Ima}emo vi{e od stotinu u~esnika, koji }e, {to
u pisanom referatu dostaviti svoja razmi{qawa, iz razli~itih
uglova, {to, naravno, usmeno izloìti na samom nau~nom skupu. A
onda }emo to publikovati i na cdu, i u specijalnim kwigama i bro{urama.
Na{a borba se nastavqa i mislim da time pokazujemo na koji na~in moète da promenite i odnos mnogih medija u svetu, ali i, rekao
bih, celokupne stru~ne i pravni~ke javnosti. Danas ne}ete na}i nijednog pravnika u svetu, sem onog nesre}nog i jadnog Vojina Dimitrijevi}a, u Srbiji ne moète da na|ete nijednog javnog prava{a koji }e
da stane iza toga. Nijednog koji }e da stane iza optu`nice protiv [e{eqa, ili iza onoga {to radi Ha{ki tribunal. Ja sam zavr{io taj fakultet, razmi{qao sam o svim profesorima, o svim asistentima, i nema vi{e nijednog, bukvalno nijednog. I svi ovi novi asistenti koji
im dolaze, svi su na suprotnim stanovi{tima od Vojina Dimitrijevi}a. I to je wihov problem, {to u struci ne mogu da dobiju podr{ku ni
od koga. Zato moraju da izmi{qaju neke nesre}nike, da ih guraju po
svojim novinama, televizijama, Blicu, B92 i ne znam ni ja gde ve},
da lupetaju gluposti. Ali, {ta da radite. Kad nemaju argumente, onda
moraju i time da se sluè. Jedini argument im je pa i da je sve to tako, a {ta }emo mi da radimo, kad mi moramo da sara|ujemo sa Ha{kim
tribunalom, ina~e }emo da imamo sankcije. Kao {to vidite, Karla
del Ponte je govorila u Ujediwenim nacijama i ni{ta nije bilo. Wihov uticaj }e dramati~no da pada. Ako mislite da je Amerika slu~ajno smawila za dvadeset puta svoje donacije Ha{kom tribunalu, nije.
Nisu ni oni blesavi da ih potkradaju Hans Holcijus i svi drugi doveka. Zna~aj Ha{kog tribunala }e da opada u svetu, uvereni smo u to.
Hvala vam {to ste bili na na{oj konferenciji.
UPU]ENO PISMO HOLANDSKIM MEDIJIMA

810
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, u nedequ, 23. januara, sa po~etkom u 10 ~asova, u Sava centru odrà}e se veliki nau~ni
skup na temu Politi~ki i pravni aspekti optu`nice Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa.
Na tom skupu, do sada je potvr|eno, u~estvova}e veliki broj profesora Pravnog fakulteta, akademika, najzna~ajnijih imena u srpskoj pravnoj nauci, veliki broj qudi koji obeleàvaju savremeno doba srpske nauke. To }e biti skup na kome }e se na najobjektivniji, rekao bih, na~in pokazati kakva je sadrìna optu`nice protiv predsednika srpskih radikalqa, ali i kako i na koji na~in Ha{ki tribunal sprovodi svoju, razume se, pravdu. Toliko je interesovawe za taj
nau~ni skup. Mi }emo ga otvoriti za {iroku javnost i svi su dobrodo{li u Sava centar. Uvereni smo da }e sala jedan biti mala da primi sve koji su zainteresovani da ~uju mi{qewa ovih qudi o svemu
{to se zbiva u Hagu. Mislim da }e to u ovom vremenu doprineti daqem sagledavawu odnosa i na{e zemqe prema Hagu, posebno imaju}i u
vidu primer dr Vojislava [e{eqa.
Na tom skupu govori}e, osim qudi koji se bave naukom, i to pravnom naukom, i istori~ari, govori}e ~ak i novinari, qudi koji }e
imati {ta da kaù o vremenu u kojem je optu`nica podizana, ko je i
na koji na~in podizao, kome je odgovaralo da se pokre}e postupak
protiv Vojislava [e{eqa, a za{to i daqe nema su|ewa protiv Vojislava [e{eqa. Mi }emo izdati posle toga ne samo kwigu, ve} i CD,
napravi}emo i film, i taj materijal podeliti svuda u svetu. Mislim
da }emo na najboqi mogu}i na~in medijski pokazati kako i na koji na~in se Ha{ki tribunal protivpravno pona{a u slu~aju Vojislava
[e{eqa. Istovremeno, mi smo danas uputili svim holandskim medijima pismo povodom angaòvawa branioca u pripravnosti Eduarda
Tjarda van der Spula, suprotno svim, rekao bih, pravnim i moralnim
na~elima. ôvek ho}e da bude branilac u pripravnosti Vojislavu
[e{equ a Vojislav [e{eq ne}e ni da ga vidi. To je ne{to {to je
potpuno neverovatno. Danas, upravo, svim holandskim medijima na
dutch jeziku, dakle na holandskom jeziku, {aqemo otvoreno pismo javnosti i o~ekujemo da reaguje i holandska javnost, i da jasno ukaè da
tako ne{to niko ne sme da radi i da je to suprotno svim pravni~kim
pravilima poznatim svuda u svetu.
Ovde je {est kwiga u kojima se nalazi, rekao bih, dosije onoga
{to je Vojislav [e{eq ~inio pred Ha{kim tribunalom i onoga {to
se de{avalo na statusnim konferencijama, ali i onoga {to niste mogli da vidite a {to su pismena koja su dostavqana Ha{kom tribunalu, wihovi odgovori i sve ono {to, rekao bih, moè da interesuje i
naj{iru publiku. To }e biti i materijal za ovaj nau~ni skup iz koga
}e qudi mo}i da pronalaze dokumentaciju koja im je potrebna, kako
bi se na najboqi mogu}i na~in pripremili za ono {to se 23eg doga|a.
Samo jo{ ho}u da vam kaèm, po{to je bilo u javnosti mnogo pri~a o tome ho}e li ili ne}e Vojislav [e{eq na slobodu, to pitawe je
811
re{eno, Pretresno ve}e je re{ilo jo{ u julu mesecu. Dakle, oni su

odbili zahtev da se Vojislav [e{eq brani sa slobode. Nikada nisu
hteli da puste Vojislava [e{eqa na slobodu, oni su mu besmislenu
optu`nicu i napravili da bi mogli da ga drè iza re{etaka po svaku cenu. Potpuno je jasno, gotovo o~igledno da im ne pada na pamet da
ga puste da se brani sa slobode. Mislim da su oni time pokazali i kakva je priroda Tribunala, ali to je i najboqi primer svim ostalim
Srbima da se ne predaju Ha{kom tribunalu, jer je potpuno o~igledno
da }e svi oni koji predstavqaju kost u grlu Ha{kom tribunalu pro}i
na isti na~in kao Vojislav [e{eq, tj. nekoliko godina bez su|ewa,
pritvor }e se pretvoriti u zatvor, bez ikakve pravde, bez ikakvog interesovawa za to da li je ne~ija vlada uop{te dala garancije ili ne,
zato {to oni su{tinski nisu ni hteli, niti su nameravali da ga puste na slobodu.
Izvolite, ako imate neko pitawe. Naravno, vi ste svi dobrodo{li na ovaj nau~ni skup i o~ekujemo vas 23eg, sa po~etkom u 10 ~asova ujutru, vi }ete imati spisak govornika, pa }ete mo}i da se odredite prema onima za koje mislite da su mo`da najinteresantniji da ih
~ujete.
Novinar: Da li biste mogli da nam prokomentari{ete ove tihe
sankcije SADa povodom nesaradwe sa Ha{kim tribunalom? Rekli
ste sada da se ne predaju?
Aleksandar Vu~i}: Da, mi ostajemo pri toj politici. Mislimo da
niko ne treba da se preda, zato {to imaju pred sobom primer Vojislava [e{eqa. Imaju pred sobom primer Vojislava [e{eqa i mislim
da je to ne{to {to jasno svima pokazuje kako se odnosi Ha{ki tribunal prema onima koje èli da progoni. I to je slika za svakoga ko je
optuèn pred Ha{kim tribunalom a da ne zna ni za{ta je optuèn.
Odnos dràve se pokazuje pre svega u odnosu prema gra|anima, u odnosu prema pojedincima. Tu se pokazuje imate li dràvu ili ne. To je
kqu~no pitawe ovde.
Novinar: Ali, ako su nam SAD uvele sankcije, da li tako ne{to
moè da se o~ekuje i od Evropske unije?
Aleksandar Vu~i}: Mislim da ne, ali ovde se postavqa pitawe
imamo li mi dràvu ili ne, a ako vidite kako se odnose prema gospodinu [e{equ, onda sumwam da }e neko drugi èleti da se dobrovoqno preda. Znate, niko od nas ne èli pod pritiskom medija da mewa
svoju politiku, a primera imamo mnogo. I ne}e nas na to naterati medijska halabuka, krivi su jedan, dva ili tri ~oveka. Posle toga }e da
budu novi qudi. Tako }e doveka da ide, tome kraja ne}e biti.
Novinar: Da li je ju~e Tomislav Nikoli} rekao da }e radikali
podràti i inicirati smenu Prvoslava Davini}a pred Skup{tinom
Srbije i Crne Gore? Kada bi eventualno, ukoliko }e to biti inicijativa Srpske radikalne stranke, to moglo da se na|e pred parlamentom?
Aleksandar Vu~i}: Imaju onaj rok od 15 dana, ali ja ne verujem da
}e to da po{tuju. Mislim da }e to da traje malo duè. A to }e, narav812
no, biti na{a inicijativa, ako ste na to mislili.

Novinar: Nisam znao da li je inicijativa ili }ete podràti.
Aleksandar Vu~i}: Ovde su zanimqivi naslovi. Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da, Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca, Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima, êtni~ki vojvoda
pred Ha{kim tribunalom, U ~equstima kurve del Ponte i tako daqe.
Ako imate jo{ neko pitawe, izvolite. Hvala vam najlep{e. Mislim da }e biti impresivan skup u Sava centru. Od Koste âvo{kog,
Mirka Zurovca, Zorana Stojanovi}a, Slavenka Terzi}a, Brane Crn~evi}a, Olivera Anti}a, êdomira Popova. Nisam ih po redu nabrajao, ali mislim da vam je dovoqno jasno o kakvim je imenima re~. Gotovo, rekao bih, sve najboqe {to ima Pravni fakultet u Beogradu
bi}e na tom skupu. Svi koji se bave javnim pravom, gotovo svi, sa izuzetkom Vojina Dimitrijevi}a, wega nismo zvali. Ali, ~ini mi se da
}e svi drugi biti na tom skupu.
Novinar: Kaìte mi, {ta vi o~ekujete od tog skupa?
Aleksandar Vu~i}: Mi ovim skupom pokazujemo nekoliko stvari.
Prvo, da nas ne moè protok vremena umiriti u na{oj borbi i na{em
zalagawu za pravo i pravdu. Sa druge strane, mi }emo time da izvr{imo zna~ajan, ne mogu da kaèm medijski pritisak, ali pruìti zna~ajan medijski odgovor, ne samo doma}oj, ve} i svetskoj javnosti, na ono
{to svakodnevno govori. Ja sam nekoliko puta i u razgovoru sa na{im politi~kim protivnicima rekao: Qudi, pa vi govorite o pravnoj nauci. Pa vi na Pravnom fakultetu u Beogradu nemate nikoga, apsolutno nikoga sem Vojina Dimitrijevi}a, koji }e u penziju za godinu dana. Ne moète da na|ete nikoga, {tapom da ga traìte, lupom da
ga traìte. Cela srpska nauka shvata {ta se ovde de{ava, svi oni
kojima je stalo do dràve, svi oni koji èle da sa~uvamo ne{to od ove
zemqe su na ovoj strani i to }e pokazati javno, ne stide}i se nikoga
i ni~ega. Zatim }emo, vide}ete, napraviti mini medijski bum i, ne
samo ambasadama, ve} i svim stranim dràvama i svim me|unarodnim
organizacijama proslediti i na CDu i kao kwige, i zakqu~ke ali i
izlagawa svih u~esnika na tom nau~nom skupu. Mislim da ti rezultati ne}e biti ni malo bezna~ajni. Zato {to moète da kaète {ta god
ho}ete, moète da kaète da nas ne simpati{ete politi~ki, ali ne
moète da kaète da postoje ve}a i zna~ajnija imena u, recimo, pravnoj nauci ili istorijskoj nauci, od onih koje smo mi pozvali i od
onih koji }e u~estvovati na ovom nau~nom skupu i sa Pravnog fakulteta i sa Filozofskog fakulteta, veliki broj istori~ara, sa Fakulteta politi~kih nauka, ~ak i sa Ekonomskog fakulteta. Dakle, qudi
iz razli~tih sfera dru{tvenog ìvota koji }e iz svog ugla obraditi
temu i pokazati zaista {ta misle o optu`nici protiv Vojislava [e{eqa i o na~inu rada i delovawa Ha{kog tribunala. Bi}e tu i vojnih eksperata i analiti~ara itd. Oni koji èle da slu{aju, da }e mo}i mnogo toga da ~uju i vide tog dana u Sava centru.
Hvala vam najlep{e. Za novinare }e biti obezbe|en, naravno, i
813
neki mini koktel, po{to, pretpostavqam, novinari ne mogu ba{ pet

ili {est sati da sede i da toliko budu angaòvani. Mo}i }ete i neku
vrstu pomo}i da dobijete, neki kroki ili ona izlagawa koja su do tad
zavr{ena, na najbrì mogu}i na~in ve} skinuta na papir, tako da }e
vam biti olak{ano izve{tavawe.
ZABRAWENA POSETA DR [E[EQU

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, sutra u 10 ~asova u
sali 1 Sava centra, odràva se veliki nau~ni skup na temu Pravni
i politi~ki aspekti optu`nice Ha{kog tribunala protiv prof. dr
Vojislava [e{eqa. Na tom skupu u~estvova}e najeminentniji javni
radnici u Srbiji, pravnici, istori~ari, sociolozi, qudi iz svih
sfera dru{tvenog ìvota, koji }e iz svog ugla poku{ati da sagledaju zna~aj takve optu`nice, wene posledice i sve ono {to proisti~e
iz rada samog Ha{kog tribunala.
Na skupu }e govoriti, izme|u ostalih, akademik Kosta âvo{ki,
dr Milan Bulaji}, Slavenko Terzi}, profesor Dragoqub @ivojinovi}. Rekao bih, gotovo svi profesori koji su stru~waci u toj materiji sa beogradskog Pravnog fakulteta, kragujeva~kog, ni{kog, novosadskog, sa svih univerziteta u Srbiji. Dakle, to }e biti elitni skup,
koji }e pokazati opredeqewe, rekao bih, najve}eg dela naroda i gra|ana. Tu }e biti qudi i iz drugih oblasti dru{tvenog ìvota, koji
nisu nau~nici, ali koji }e tako|e iz svog ugla na najboqi na~in pokazati i odnos prema Ha{kom tribunalu i posebno prema optu`nici
protiv dr Vojislava [e{eqa. Mnogo poznatih imena, naravno, od
Brane Crn~evi}a, Rajka Petrova Noga, Danila Lazovi}a, mnogih drugih.
Protiv Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu sprovodi se nevi|ena hajka i, rekao bih, neverovatna diskriminacija. Vojislavu
[e{equ ne pruàju pravo na odbranu. Za 8. februar Vojislav [e{eq najavio je posetu, rekao je da o~ekuje posetu Aleksandra Vu~i}a,
da o~ekuje da stignem u Ha{ki tribunal, da stignem u [eveningen, i
kao pravni savetnik. Oni ne dozvoqavaju, dakle, Ha{ki tribunal je,
samo zato {to ne èli da pruì pravo na odbranu Vojislavu [e{equ, zabranio da ga posetim 8. februara. Kaù da ne mogu kao pravni
savetnik da ga pose}ujem, zbog nekih wihovih igara, iako je Vojislav
[e{eq jasno naveo u svom zahtevu da samo on zna gde su odre|eni materijali pohraweni i da èli to da mi prenese, kako bi mogla da se
pripremi wegova odbrana. Oni o~igledno ne}e da dozvole pravo na
odbranu predsedniku srpskih radikala. I to je, ~ini mi se, danas svima potpuno jasno, bez ikakvog razloga. Dakle, nije u pitawu nikakva
zemqa, da neka zemqa ne dozvoqava ili ne. Ha{ki tribunal, sekretarijat Ha{kog tribunala to ne dozvoqava. Dakle, oni ne dozvoqavaju
814
da do|e neko koga poziva Vojislav [e{eq, za koga o~ekuje da moè da

mu pomogne u wegovoj odbrani, da sa wim uop{te moè da razgovara.
Mislim da to na najboqi na~in pokazuje u kakvom je poloàju Vojislav [e{eq i kakav odnos prema predsedniku srpskih radikala
imaju u Ha{kom tribunalu. Svejedno, mi }emo na{u borbu za istinu
nastaviti. Oni ga ne}e pokolebati ni na koji na~in. Bez obzira na to,
vaqda }emo uspeti da prona|emo neki na~in da se tih materijala do~epamo i da kako tako pomognemo na{em predsedniku. Ho}u jo{ da vas
obavestim da }emo najverovatnije 23. februara, ta~no na dvogodi{wicu wegovog odlaska u Ha{ki tribunal, odràti veliki miting u
kongresnoj dvorani, velikoj dvorani Sava centra u Beogradu. To je za
nepunih mesec dana.
@elim da vas obavestim, da ste sutra svi dobrodo{li, sve redakcije dobi}e poziv. Od svih o~ekujemo da zaista u~estvujete na jednom
zna~ajnom skupu. A i mi bismo voleli da vidimo kako bi neko drugi
od onih koji druga~iji zna~aj pridaju radu Ha{kog tribunala, mogao
da okupi ovakav vrh srpske nauke, kao {to }e to sutra tim za odbranu
Vojislava [e{eqa prezentovati, rekao bih, celokupnoj doma}oj i
svetskoj javnosti. Sa samog skupa izda}emo i kwigu i CD, i to poslati na sve adrese u svetu, svih zna~ajnih pravni~kih udruèwa, svih
ambasada ovde, svuda tamo gde se vodi bitka za druga~ije raspoloèwe javnog mwewa. Pokaza}emo im {ta srpski nau~nici o tome misle.
To je ono {to smo mi imali za danas, izvolite ako imate neko pitawe. Mi vas o~ekujemo sutra. Zna~i, molio bih, iako znam da to zavisi od va{e organizacije, posebno za televizijske ekipe, da prenesete. Sutra vas o~ekujemo ve} od pola deset. Imamo posebnu sobu za
novinare gde }ete mo}i da se posluìte. Skup }e dugo trajati. Do}i
}ete, da ulazite i izlazite, da se posluìte u svakom trenutku, da
predahnete. Mislim da smo to organizovali na najvi{em mogu}em nivou i uveren sam da }ete biti zadovoqni onim {to ~ujete, ali i nivoom organizacije po kojem je Srpska radikalna stranka vrlo prepoznatqiva. Ako vas interesuje, moèmo da vam dostavimo i spisak qudi
koji }e u~estvovati na skupu, to je zaista impozantan spisak. Zanimqivo je da }e biti vi{e od 60 govornika, vi{e od 60 onih koji }e
podneti svoje referate, neko usmeno a neko u pisanoj formi. To zaista pokazuje koliko je taj skup impozantan.
Novinar: Rekli ste da vam je gospodin [e{eq nameravao saop{titi gde se nalaze odre|eni dokumenti. Koliko su ti dokumenti va`ni za wegovu odbranu?
Aleksandar Vu~i}: @eleo je da mi kaè gde se nalaze odre|eni
video materijali. Me|utim, Ha{ki tribunal nije dozvolio tu posetu.
Novinar: Mo`da je rekao koliko je to bitno za wegovu odbranu?
Aleksandar Vu~i}: Veoma je bitno za wegovu odbranu. On je to
wima istakao u svom zahtevu. Utoliko je zanimqivije, jer znate da je
Gordana Pop-Lazi} bila pre sedam dana. Pre sedam dana je bila Gordana Pop Lazi}, bio je gospodin Todorovi}, bio je gospodin Nikoli}.
815
îm je istakao potrebu da se posebno konsultuje oko svoje odbrane,

kad je trebalo da do|e neko od pravnih savetnika, i kada je naveo razlog, a to jesu upravo video materijali, usledila je zabrana. Dakle, nema to veze sa bilo kojom zemqom doma}inom, ili bilo ~ime. Ha{ki
tribunal je to zabranio.
Novinar: Zna~i, vama je onemogu}eno da radite kao wegov pravni
savetnik?
Aleksandar Vu~i}: Meni je onemogu}eno da ga posetim. Dakle,
oni meni onemogu}avaju da ga posetim i da sa wim razgovaram uop{te.
Ostaje mi samo telefonski kontakt, a vi znate da bar deset svetskih
slu`bi, uz dve doma}e, prislu{kuje te telefonske razgovore. Samo
bi nam to nedostajalo, da o takvim stvarima razgovaramo u wihovom
prisustvu. Ali, ja }u ponovo insistirati na tome da posetim gospodina [e{eqa i traì}emo da vidimo odakle i gde su prona{li pravni
osnov da mi tako ne{to zabrane.
Novinar: Zna~i li to da nemaju nikakvo obja{wewe za{to uskra}uju posetu?
Aleksandar Vu~i}: Ne. Obja{wewe o~ekujem da vidim u pisanoj
formi za dan ili dva. Ve} je trebalo, ali o~ekujem za dan ili dva da
ga vidim. O~ekujem da na|u neki formalni razlog tipa ne moè on
da bude pravni savetnik, mi }emo da odre|ujemo ovde pravne savetnike ili ne{to sli~no. Pravni savetnik nije branilac. Vojislav [e{eq ne}e branioca, on ne}e ni onog Van der Spula, ne}e nikoga za
branioca, on ho}e pravne savetnike. A ne znam kakve to veze ima sa
wima i kako oni u to smeju uop{te da se me{aju. To je wegova potpuno slobodna odluka. Ne znam, mo`da }e da kaù da nisam zavr{io
pravni fakultet. Dostavi}u im diplomu sa najvi{im ocenama, ne
znam {ta }e da kaù. Ali, o~ekujem to. On je to ve} dobio, ja vas obave{tavam zato {to je on dobio taj papir. Vojislav [e{eq je sa tim
upoznat, a oni to nisu jo{ zvani~no objavili. O~ekivali smo to da
bude u stvari ju~e objavqeno, pa nije, tako da pretpostavqam da }e biti u ponedeqak zvani~no objavqeno.
Novinar: Vi do sada niste bili kod wega u poseti?
Aleksandar Vu~i}: Ne, nisam. Ovo je meni, verovali ili ne, ve}
drugi put da me odbijaju, da mi Ha{ki tribunal odbija pravo na posetu.
Novinar: Izgleda da im se ne{to ne svi|ate?
Aleksandar Vu~i}: Izgleda da im se ne{to ne svi|am. Ja sam zadovoqan zbog toga. [alu na stranu, prosto, to je ne{to neverovatno.
I to oni rade protiv Vojislava [e{eqa, ne protiv bilo koga drugog,
ne protiv mene. Prosto, to je zato {to znaju oko kakvih stvari bi morali da se konsultujemo, oko kakvih stvari bi trebalo da dobijem odre|ena uputstva, i to je razlog za{to ne}e da mi dozvole da odem tamo. Zato {to, pretpostavqam, da se i oni bave razli~itim oblicima
prikupqawa podataka, i poku{avaju da spre~e uspe{nu odbranu Vojislava [e{eqa. To je su{tina stvari, sve ostalo je periferno koje je
lice u pitawu, da li je Vu~i} ili je Radeta, ili bilo ko drugi. Ali
816
evo, ja }u im odmah u ponedeqak poslati i diplomu pravnog fakulteta, kopiju diplome. Mogu i sve stranice iz indeksa, vaqda }e da se
uvere da sam zavr{io Pravni fakultet i da mogu da budem pravni savetnik. [alim se, nemam pojma ta~no {ta }e da kaù. Pretpostavqam
da to moè da im bude jedina stvar, ne znam {ta bi drugo mogli u svom
obrazloèwu da navedu. Mo`da su nezadovoqni ovim konferencijama za novinare, ko zna. Slede}i put bi nekima od vas mogli da zabrane da izve{tavate, ako korektno izvestite sa na{ih konferencija.
U svakom slu~aju, svi ste dobrodo{li, i oni koji ne radite sutra.
Znam da novinari nedeqom nisu odu{evqeni velikim poslom, ali
svi ste dobrodo{li. Bi}ete na{i dragi gosti i uveren sam da mnogo
toga moète da ~ujete na tom skupu. Hvala vam {to ste do{li na na{u konferenciju.
NEDOPUSTIVO PONA[AWE DR@AVE

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, pre svega, hvala
{to ste po ovom nevremenu do{li na na{u konferenciju. Mi najo{trije osu|ujemo pona{awe Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom i Saveta ministara Dràvne zajednice Srbija i
Crna Gora, koji pruàju svaku vrstu pomo}i, sve mogu}e vrste garancija onima koji se nagode sa Ha{kim tribunalom da svedo~e protiv
srpskih patriota, onima koji priznaju da su po~inili najteè mogu}e zlo~ine, da su u wima li~no u~estvovali, da su ih sami po~inili,
a ni{ta ne ~ine da se poboq{a poloàj onih koji nisu po~inili nijedan zlo~in i koji su krivi samo zato {to druga~ije misle od ovda{we vlasti i zato {to su se suprotstavqali stvarnim ubicama.
Posledwi slu~aj davawa svih mogu}ih garancija, podr{ke i pomo}i, izvesnom Obrenovi}u, kao i ranije jednom od Banovi}a, koji je sam
priznao da je ubio pet qudi, da bi dobio minimalnu kaznu zatvora od
osam godina, a da bi svedo~io protiv drugih lica koja u zlo~inima
nisu u~estvovala, pokazuje da i Ha{ki tribunal i Nacionalni savet
za saradwu sa Ha{kim tribunalom i Savet ministara, u stvari, ne interesuje nikakva istina, nikakav obra~un sa zlo~incima, ve} ih interesuje samo obra~un sa politi~kim protivnicima, sa onima koji
druga~ije misle. I interesuje ih la`, interesuje ih otvoreno neprijateqsko delovawe protiv sopstvene dràve, protiv sopstvenog naroda. Jer, neverovatno je da onaj ko prizna da je po~inio pet, deset
ili pedeset ubistava, bude najblaòm mogu}om kaznom ka`wen, da za
to postoji podr{ka ove dràve, a da oni za koje je potpuno jasno da nikada nisu u~estvovali ni u jednom ubistvu, da im napamet ne{to sli~no nije palo, e, wih }emo da gonimo na najgori mogu}i na~in i da ne
pruàmo nikakvu podr{ku, da u stvari protiv wih sara|ujemo zajedno sa Karlom del Ponte. E, to je nedopustivo pona{awe na{e drà817
ve, ali se zaista tako pona{aju.

U tom smislu vodi se èstoka i opasna kampawa, toboè, pribliàvawa Ha{kog tribunala gra|anima Srbije, u kojoj ho}e da se kaè
eto, Ha{ki tribunal }e da pusti i Vojislava [e{eqa na slobodu, i
mnoge druge. Ne}e. U tome predwa~i Jovan Simi}, savetnik predsednika Srbije Borisa Tadi}a, koji smi{qeno izmi{qa, rekao bih teù
re~ ali nije pristojno, dakle, namerno govori te{ke neistine, kako
}e, ne znam, [e{eqa da puste na slobodu, ne bi li nagovorio sve druge da se predaju Ha{kom tribunalu, iako mu je potpuno jasno da se ne
vodi nikakav postupak o eventualnom pu{tawu [e{eqa na slobodu,
da im to ne pada na pamet, zato {to Vojislav [e{eq nije tamo zbog
toga {to je u~estvovao u nekakvom zlo~inu, Vojislav [e{eq je tamo
zato {to je druga~ije mislio od Jovana Simi}a i wemu sli~ni. I to
je su{tinski razlog za{to se oni tako pona{aju.
Mi najo{trije, ne osu|ujemo, ve} na najgori mogu}i na~in i sa
prezirom gledamo na izjave Aleksandra Vasiqevi}a, nekada{weg generala Jugoslovenske narodne armije, ina~e poznatog ubice i kriminalca. Taj kriminalac i lopov, Aleksandar Vasiqevi}, ~ovek koji je
u~estvovao u pqa~ki Vukovarske banke se drznuo da optuùje neke qude za koje kaè da su {e{eqevci, da su u~estvovali u ubistvu na Ov~ari. U trenutku kad je on krao i u~estvovao u pravqewu tog i tih
zlo~ina, kad je krao novac iz Vukovarske banke i sve druge vrednosti,
Vojislav [e{eq je bio na nekoliko stotina kilometara daleko od
Vukovara, u Kninu, a Aleksandar Vasiqevi} je bio direktno u Vukovaru, ~ovek zaduèn za te poslove, ~ovek koji je radio na tome, ali se
nagodio. Nagodio se sa srpskim neprijateqima. On danas ne moè da
dobije vizu za Kanadu, to mu je jedini problem, zato {to je od wih uzimao pare, pa oni znaju kakav je kriminalac i lopov, pa ne}e da ga puste da ode tamo. E, ta lopuà, taj kriminalac se drznuo da ovde u Srbiji nekoga za tobo`we zlo~ine optuùje.
Moram da kaèm da nije istina ni ono {to je govorio Simo Zari}, koji se tako|e nagodio sa Tribunalom, i la`ni je svedok u nekoliko slu~ajeva. âk je rekao tamo negde kako je on video Vojislava
[e{eqa tu i tu. Nikada ga Vojislav [e{eq u svom ìvotu nije video. Nikada ga, nigde, ni na jednom mestu, nije video. O~igledno je za
te koje tako i na takav na~in puste, da su uvek imali neku opasnu nagodbu sa Tribunalom. Druga~ije je nemogu}e da budu na slobodi.
Skandalozna je izjava Havijera Solane, koju su svi mediji ovde
publikovali i zdu{no do~ekali da objave, kako veliki borac protiv
kriminalaca, Havijer Solana, ~ezne za hvatawem Karayi}a i Mladi}a, koji ne mogu da budu srpski junaci, jer oni su srpski kriminalci.
I to govori ~ovek koji je masovni ubica, koji je ubio tolike hiqade
qudi samo u Srbiji i Crnoj Gori, da ne pri~am o ostalim delovima
sveta, mrtav hladan, i niko mu na sve to ne odgovara ni jednom jedinom re~ju.
Oko ovih ludosti Bogoquba Kari}a od ju~e i ove opsednutosti Demo818
kratske stranke danas Srpskom radikalnom strankom, o tome }emo

govoriti sutra.
Novinar: Kako Srpska radikalna stranka komentari{e odluku
generala Lazarevi}a da se preda Ha{kom tribunalu?
Aleksandar Vu~i}: Mi i daqe mislimo da je to ~astan ~ovek, ali
ta odluka je u nesuglasju sa onim {to je govorio, ali je wegova odluka i mi se u tu wegovu odluku ne me{amo. Samo ne mislimo da }e gra|ani Srbije zbog toga ìveti mnogo boqe, kako im to pojedini mediji govore. I u samo jednoj re~enici da vam to kaèm. Znate, gledam
one koji sad naprasno pi{u, koji su do ju~e govorili za Lazarevi}a i
Pavkovi}a da su zlo~inci, ovakvi ili onakvi, a sad govore kao da su
heroji, ne govore to oni da bi oni wih hvalili, nego govore pre svega zato {to misle ili se nadaju da }e wihovoj zadwici biti bar ne{to malo boqe, a ne zbog dobra Lazarevi}u ili Pavkovi}u, ili bilo
kome drugom.
Hvala jo{ jedanput {to ste do{li na na{u konferenciju.
PRO[IREWE OPTU@NICE PREPUNO GLUPOSTI

7. februar 2005. godine
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, potpuno je o~igledno da }e u Ha{kom tribunalu gotovo svi zlo~ini koje su direktno ili
posredno po~inili ili u wima u~estvovali miqenici Ha{kog tribunala odavde iz Beograda ili wihove ekspoziture zapadno od Drine
ili Dunava, svi oni koji su u~estvovali u pisawu optu`nica protiv
srpskih patriota, biti unapred amnestirani a sve wihove zlo~ine
poku{avaju da stave na teret predsedniku srpskih radikala dr Vojislavu [e{equ. Nije nimalo slu~ajno {to se u ovoj prili~no glupoj
pri~i o pro{irenoj optu`nici, koja sluì samo za to da bi Ha{ki
tribunal dobio na vremenu jer nemaju nikakve dokaze protiv Vojislava [e{eqa, pomiwu mesta u kojima nikada nikog od dobrovoqaca
srpskih radikala, dakle, ~ak ni u sastavu Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane nije bilo. Pomiwu se mesta u kojima su
ordinirali oni qudi i one snage koje su pripadale onim politi~kim
strankama i liderima koji su tesno sara|ivali sa Ha{kim tribunalom na progonu srpskih rodoquba, i iz Srpskog pokreta obnove i iz
Demokratske stranke. I sad, hajde sve to da natovarimo na vrat Vojislavu [e{equ. Nikada u Bijeqini nije bilo dobrovoqaca srpskih
radikala iz Srbije. Nikada u Nevesiwu, Kowicu, Borcima nije bilo
dobrovoqaca srpskih radikala iz Srbije. Potpuno izmi{qeno sve.
Zna~i, {ta kome padne na pamet, dakle, ne da nije bilo nekoga ko bi
taj zlo~in po~inio, nego nijednog nikada na tom prostoru nije ni bilo, ali je, ~ini mi se, potpuno jasno kakva je politi~ka instrumentalizacija od strane Ha{kog tribunala na delu i {ta sve ~ine i {ta }e
sve da ~ine ne bi li pokazali da oni koji su politi~ki neposlu{ni
819
moraju su{tinski da budu krivi pred tim nesudom.

Poseban zlo~in predstavqa i, rekao bih, najve}i skandal, koji
gotovo nezapaèno prolazi kroz srpsku javnost, mogu}nost su|ewa
na{im qudima kojima su stavqali crnu kesu na glavu ili koji su izru~ivani Ha{kom tribunalu u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, a u
budu}nosti, pretpostavqam, i na Kosovu. To da neko poku{a da sudi
[qivan~aninu, Radi}u ili Mrk{i}u u Hrvatskoj jeste mnogo ve}i
zlo~in nego bilo {ta drugo. Time neko ho}e da nam pokaè da je ova
dràva i de jure nestala kao pravno politi~ki subjekt u me|unarodnim odnosima. To zna~i da oni koji su hapsili [qivan~anina, ustvari su obavqali najprqaviji posao za usta{ku policiju. Boqe im je
odmah smrtna kazna nego da im sude hrvatski sudovi. U ovoj zemqi mora da se podigne glas protiv toga. Za svakog Srbina je boqa najgora
mogu}a kazna nego da mu sude hrvatski sudovi, bosansko - hercegova~ki sudovi ili sutradan sudovi na Kosovu, kako ih oni zami{qaju. A u
ovoj zemqi niko o tome ni{ta ne govori, to je, kao, ne{to normalno.
Oni se sastaju pa jedni sa drugima razgovaraju {ta im jo{ nedostaje
da bi takvu vrstu presude mogli da donose. Kao da su svi potpuno poludeli, kao da nikoga vi{e ne interesuje postojawe dràve. Samo koliko jo{ kratko vremena wihova zadwica moè ne{to da dobije, narod i dràva ne postoje. Time je Ha{ki tribunal pokazao svoju pravu prirodu, svoju ogoqenu antisrpsku prirodu. Kakvo li }e to su|ewe
da bude? A kako to da Tu|mana ne izru~i{e Srbiji? A kako to da
Izetbegovi}a ne uhvati{e za ìvota pa ga ne izru~i{e Srbiji, nego
}e sad Srbe da izru~uju Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj na tacni.
Celokupna srpska javnost }e protiv toga ustati i da vam kaèm,
preduzima}emo veoma, veoma ozbiqne korake u narednom periodu i
upozoriti dràvu do kakvih posledica su wihovi odnosi sa Ha{kim
tribunalom doveli. Kaèm do kakvih odnosa a odnosi su takvi da ono
{to oni kaù, ovi ovde ispuwavaju. Samo je pitawe da li }e da ~ekaju
dan ili {ezdeset dana, ali kad do|e 27. januar ili 31. mart, ovako ili
onako svi zahtevi se ispuwavaju. I da vidimo {ta je to Srbija za to dobila. Da li je gra|anima Srbije boqe? Da li neko ìvi boqe, je li nekome ne{to lak{e, osim {to dràvu nemamo? I to je su{tinska stvar.
Mi }emo 23. februara, u sredu, kako stvari stoje, najverovatnije
sa po~etkom u 17 ~asova, u velikoj kongresnoj dvorani Sava centra sa
5000 mesta odràti, na dvogodi{wicu odlaska predsednika srpskih
radikala u Hag, veliki narodni miting. Na wemu }e govoriti i ~elnici srpskih radikala ali i druge istaknute javne li~nosti. Osvrnu}emo se na to kako su se predstavnici dosovske vlasti obra~unali sa
svojim najve}im politi~kim protivnikom, udruìli se sa ha{kim
tuìocem, oterali Vojislava [e{eqa u Hag. Dve godine je pro{lo a
ni s od su|ewa nema, po~etak postupka se ni ne najavquje i niko ni
ne zna kad }e po~eti sve to. U svakom slu~aju o~ekujemo veliki broj
qudi i po{to znamo da }e sala biti krcata da primi sve zainteresovane, obezbedi}emo i ispred sale da qudi mogu da gledaju na velikim
ekranima sve govornike. Svi ste dobrodo{li na taj miting. Dakle,
820
23. februara u sredu sa po~etkom u 17 ~asova. Mi smo ve} sve te formalnosti sa Sava centrom regulisali.
Novinar: Rekli ste da nije bilo dobrovoqaca iz Srbije iz Srpske radikalne stranke. Da li je bilo iz Bosne i Hercegovine?
Aleksandar Vu~i}: Pa kakve veze imaju, {ta ima iz Bosne i Hercegovine, nema dobrovoqaca iz Bosne i Hercegovine. To je teritorija Republike Srpske koja je napadnuta i oni su imali svoju vojsku. Kakve to veze ima sa Vojislavom [e{eqom? Da li je neko tamo bio simpatizer ove ili one stranke, to stvarno nema veze. Evo, gospodin Todorovi} mi kaè da u to vreme nije jo{ ni postojala Srpska radikalna stranka jer je nismo ni osnivali upravo zbog SDS-a u tom periodu, jer je bilo potrebno da se za{titi srpski narod.
Ali, to su mesta, moète da proverite, mi znamo imena, {to bismo mi govorili precizno imena onih qudi za koje znamo da su tamo
bili direktno ali znate ih i vi, znate ko je bio i kod Kowica i ko je
bio kod Nevesiwa i u nekim drugim mestima, u Bijeqini, apsolutno
znate da niko nikakve veze od wih sa Srpskom radikalnom strankom
nikada nije imao nego, ajde Vojislav [e{eq. Hajde ako mogu jo{ negde ne{to da na|u da se dogodilo. Evo, o~ekujem uskoro da gospodina
[e{eqa optuè mo`da i za ovo {to se dogodilo sa visokim funkcionerom Gruzije {to je od gasa nastradao a nije ba{ dovoqno istraèno pa bi mogli i za to da terete Vojislava [e{eqa, kako su krenuli,
samo ako to bude odgovaralo Borisu Tadi}u i jo{ nekome u Srbiji.
Mi vas o~ekujemo 23. februara, svi ste dobrodo{li a nadam se da
}ete se i vi lepo ose}ati.
Uzgred, mislim da }emo vam ovih dana saop{titi, ali ovo nije vezano za dana{wu konferenciju za novinare, ko je, kako i po ~ijem nalogu izmi{qao istraìvawa i sa dokazima o tome kako su pojedina
istraìvawa apsolutno izmi{qena i name{tena i ko je naredio odre|ene rezultate, u kom trenutku i dostavi}u vam papir sa sve potpisom kako su rezultati odre|ivani.
Hvala vam najlep{e {to ste do{li na na{u konferenciju.
MITING POVODOM DVOGODI[WICE TAMNOVAWA

DR [E[EQA
stranka poziva sve gra|ane Beograda, sve gra|ane Srbije, da 23. februara sa po~etkom u 17 ~asova do|u u veliku kongresnu dvoranu Sava centra, gde }e se odràti narodni miting povodom dvogodi{wice
odlaska predsednika srpskih radikala, dr Vojislava [e{eqa, u Hag.
Podseti}emo gra|ane Srbije, doma}u i me|unarodnu javnost,
na sve {to se zbivalo sa gospodinom [e{eqem od trenutka wegovog
odlaska u Hag, sa ~iwenicom da wemu su|ewe, postupak, i daqe ne po821
~iwe, da nema ni nagove{taja kada }e to biti, ukazati na one koji su

pomogli pravqewe optu`nice protiv Vojislava [e{eqa, odavde su
iz Srbije. Sala prima pet hiqada qudi, mi o~ekujemo da }e biti gotovo deset hiqada qudi. Obezbedi}emo u hodnicima, holovima, na
svim mogu}im mestima, da qudi vide {ta se u dvorani zbiva. Na tom
skupu, sem ~elnika Srpske radikalne stranke, u~estvova}e i istaknute javne li~nosti, qudi priznati u svim sferama dru{tvenog ìvota, koji }e time iskazati i svoje protivqewe la`noj ha{koj pravdi,
ali i borbi za slobodu i dostojanstvo srpskog ~oveka. Dakle, 23. februara sa po~etkom u 17 ~asova, u velikoj dvorani Sava centra, bi}e
organizovan taj skup i svi ste dobrodo{li.
Danas se u Srbiji vodi èstoka medijska ofanziva poklonika
Ha{kog tribunala, onih koje Ha{ki tribunal i pojedine nevladine
organizacije pla}aju da vole Ha{ki tribunal, wihovu pravdu i da govore gra|anima Srbije kako ni{ta lep{e i ni{ta boqe nema od onoga {to radi Ha{ki tribunal. Sme{na su organizovana putovawa, za
koja avione pla}aju, sme{ni su wihovi prilozi koje pla}aju i pojedinim novinarima i pojedinim urednicima, i pojedinim medijskim ku}ama, jer istina i pravda se ne zadovoqavaju laìma i novcem kojim
nekoga kupite, ve} pre svega pravi~nim i po{tenim su|ewem, ~ega u
Ha{kom tribunalu nema.
U to su se uplele razne politi~ke li~nosti, qudi iz najblièg
okruèwa Borisa Tadi}a, wegov savetnik (vaqda jedino za {ta ga savetuje to je oko Ha{kog tribunala) izvesni Jovan Simi}, se svakodnevno pravi pametan u svim medijima, poku{ava da nagovori Srbe
kako je mnogo lepo i}i u Ha{ki tribunal i da ni{ta nije va`nije i
pametnije i pre~e od toga. Pa evo, mi postavqamo danas pitawe a da
li je gra|anima Srbije mnogo boqe posle odlaska Vladimira Lazarevi}a u Hag ili nije? [ta se to promenilo? Da li gra|ani Srbije imaju danas vi{e novca ili im je re~eno da vi{e nikoga ne treba da izru~uju Ha{kom tribunalu? Da li im je i{ta boqe zbog toga? Nije.
Sve su lagali, sve su izmi{qali. Wima je izru~ivawe srpskih glava,
srpskih oficira, srpskih politi~ara, srpskih vojnika, dobijawe na
vremenu. Evo, imamo sad jo{ dva meseca, ne znaju ni sami ni za{to ni
kako, niti ima strategije kako dràva da se vodi, niti ima taktike,
niti ima bilo ~ega ozbiqnog. To je ne{to {to mora da se prekine.
Ono u {ta smo uvereni, to je da narasta svest u Srbiji, kod gra|ana
Srbije, da mi moramo da prona|emo re{ewe za izlazak iz celokupne
dru{tvene, dakle, i dràvne i ekonomske krize, ali da zbog toga ne
moramo da uru{avamo celu dràvu i ne moramo zbog toga da svakog
Srbina kome neko padne na pamet izru~ujemo Ha{kom tribunalu.
Supruga Jadranka posetila je Vojislava [e{eqa. On se zdravstveno vrlo dobro ose}a i jedini problem koji zaista su{tinski postoji, jeste taj {to ~ovek leì u pritvoru dve godine a da postupak
nije po~eo. Ko }e wemu to vreme da vrati, ukoliko do|e do osloba|aju}e presude, ko }e wemu da vrati te dve godine koje je proveo u pri822
tvoru. Zna~i, oni unapred moraju da ga osude, da bi opravdali te godine koje je on provodio u pritvoru bez po~etka su|ewa. To je ne{to
{to ne postoji u modernoj praksi, ne postoji u pravnoj praksi, uporednoj, ne postoji nigde danas u savremenom svetu, ali evo, o~igledno
je da }e Ha{ki tribunal, time {to }e da pla}a neke sitne usluge i
sitne priloge pojedinim medijima i daqe poku{avati da ubedi gra|ane kako je to vrhunac istine {to oni rade ili ne znam ni ja {ta.
Mi }emo se tome protiviti, suprotstavqati i to pre svega u interesu dràve i wenih gra|ana, a ne u nekakvom partijskom ili li~nom
interesu.
Izvolite, ako imate neko pitawe, mi smo spremni da vam odgovorimo.
Novinar: Da li Ha{ki tribunal ima bilo kakvo obja{wewe za{to ne po~iwe su|ewe gospodinu [e{equ? Ranije su govorili da postoje odre|eni objektivni razlozi zbog kojih je to, da kaèm, nemogu}e. Me|utim, {ta sada kaù konkretno, za{to ne po~iwe?
Aleksandar Vu~i}: Ha{ki tribunal se danas pona{a i kao ispostava svojevremeno neprijateqskih dràva Republici Srbiji. Vide}ete, oni planiraju da i [qivan~anina i Mrk{i}a i Radi}a direktno izru~e srpskim neprijateqima. Ali da najkonkretnije odgovorim
na va{e pitawe. Oni su protiv Vojislava [e{eqa i{li na la`no
pro{irewe optu`nice. To je su{tina cele stvari. Oni su izmislili
tamo Kowic, Nevesiwe i ne znam koja mesta, gde nikada nije bilo nijednog dobrovoqca Srpske radikalne stranke. Ne da nije bilo zlo~ina, ve} nikada nije bilo nijednog dobrovoqca Srpske radikalne
stranke, da bi mogli da kaù istraga se produàva i zato ne po~iwemo su|ewe. Samo zato su i{li na pro{irewe besmislene optu`nice i to je jedini smisao cele wihove pri~e pro{iri}emo ti optu`nicu, da ne bi bilo su|ewa. Imamo jo{ izvesno vreme, razumni rok,
kako oni to kaù, nekoliko meseci, godina, koliko im padne na pamet, pa }e da pro{iruju optu`nicu. I tako svaki put, kako ne budu
imali vi{e ni{ta protiv Vojislava [e{eqa i kako budu morali da
po~iwu to su|ewe, oni }e da izmisle ne{to {to je bilo ko, bilo gde,
bilo kad uradio ili se nikada nije desilo, ne bi li produìli tu vrstu odlagawa i tu vrstu wihove mogu}nosti da se ne suo~e sa istinom
koju bi im [e{eq sasuo u lice.
I oni znaju da nemaju ni{ta. Qudi, optu`nica protiv Vojislava
[e{eqa je potpuno besmislena. Tamo su navedena imena nekih qudi
za koja on nikada nije ni ~uo, nikad ih nije ni video. Oni ne mogu to
da izmisle sve. Na{li su nekoga koji }e da kaè da je Vojislav [e{eq rekao na mitingu, ne znam, 1991, 1992. godine, ne znam {ta protiv dece iz me{ovitih brakova. Jeste li vi to ~uli nekad? Jeli to
~uo iko ikada igde? Pa, postoji kaseta, ako nigde, postoji u policiji.
Ne{to imamo i mi. Da li moète da verujete da neko takve gluposti
moè da izmi{qa? I kad onda neko tako ne{to radi, onda svi qudi,
pa hajde nema veze, da pro|e jo{ jedan dan, jo{ pola godine, jo{ godinu dana. ôvek ~ami tamo, niko ne zna za{to i kako, a svi u Srbiji }u823
te.
Ja pitam te pla}enike Ha{kog tribunala, te {to se hvale i govore kako je Ha{ki tribunal mnogo dobar, neka nam kaù koji je to zlo~in po~inio Vojislav [e{eq, nek puste praznu pri~u. Neka nam kaù konkretan zlo~in za koji je odgovoran Vojislav [e{eq, na koji je
podstrekivao, a ne zalagao se za jedinstvenu srpsku dràvu. Ne, nego }e za nejedinstvenu da se zalaè. Najve}i problem zalagao se za
jedinstvenu srpsku dràvu. Da, pa {ta? Evo, zalaèmo se i danas. Evo,
ja to ponavqam ovde. Pa {ta? Ne, nego }emo za nejedistvenu, za rasturawe srpske dràve }emo da se zalaèmo. Potpuno neverovatno. Kaè: Bilo je srpskih dobrovoqaca. Ne, nego kakvih }e da bude, hrvatskih dobrovoqaca? Mislim, potpuno sumanuto, kao pri~e za malu decu. A oni mogu da rade sve {ta ho}e i kako god ho}e. Sa pet stotina
hiqada proteranih qudi, oni nas i daqe nazivaju agresorima. Hrvati
nas i daqe nazivaju agresorima, proterali su pola miliona na{ih
qudi, pripadnika na{eg naroda, koji su ìveli na svojim ogwi{tima. Oni ne}e s nama da razgovaraju, toboè jer smo mi agresori i tako daqe. I ovi u ovoj dràvi, samo ~ekam kad }e Dra{kovi} i Tadi}
da oka~e Dinamov ili Hajdukov {al, hrvatsku zastavu, i da kaù
ba{ milina, oduvek smo se voleli, samo nismo znali da vam kaèmo
kako i koliko.
I jo{ ne{to. Sa~ekajte da dobijemo informaciju, evo ja vas unapred obave{tavam da je to mogu}e, da je neko iz vrha reìma, odavde,
dao dozvolu, odnosno dao saglasnost da Hrvatska postane nestalni
~lan Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. E, sa~ekajte da vidimo
ko je taj zlo~in po~inio u ime srpskog naroda i u ime Srbije. Izgleda da je Ministarstvo spoqnih poslova i Vuk Dra{kovi}.
Novinar: U vezi sa eventualnim su|ewem trojici biv{ih oficira JNA, popularna vukovarska trojka. Spekuli{e se u javnosti da
su Hrvati nekako krenuli u agresivnu medijsku kampawu da se trojici tih vojnika sudi iskqu~ivo u Hrvatskoj, ne bi li se pa`wa javnosti skrenula upravo na zahtev Ha{kog tribunala da se po svaku cenu
isporu~i Ante Gotovina, jer je to navodno jedini uslov da Hrvatska
krene u intezivne razgovore i pregovore o ulasku u Evropsku uniju.
Aleksandar Vu~i}: Samo da vas pitam, a {ta radi na{a vlast?
[ta rade ovi nesre}nici na{i? Spavaju. Subota spavaju, nedeqa
spavaju, od ponedeqka do petka spavaju. Niko ni{ta ne radi. Jesu li
oni ne{to uradili da im se ne sudi u Hrvatskoj? Jesu li ne{to napravili? Dobio sam kaznu jer se nisam pojavio kao svedok, deset hiqada
dinara, to vam sad govorim, nije va`no kao informacija, treba da
svedo~im, gone tamo nekog de~ka koji je u~estvovao u onim nemirima
kada su poku{ali da stave crnu kesu na glavu [qivan~aninu, pa kad
su ga uhapsili i tako daqe. Oni koji su ga hapsili da ide pred hrvatske sudove oni nekome sude i nekoga tuè. Dràva se ova pretvorila, rekao bih, u jedno bespravno leglo u kome svako moè da radi {ta
ho}e i kako ho}e. I nikoga ni{ta ne interesuje, niko se ni zbog ~ega
ne sekira. Jedino opravdawe za sve {to kaù, to je: Aha, dajte nam,
824
izbacite ove, isporu~ite ove, ove pobijte ako moète, sve napravite
ako treba, bi}e na{oj zadwici ne{to boqe. I je li im boqe? Mo`da
wima petorici. Mo`da se oni voze u skupqim kolima. Mo`da oni
imaju vi{e vila. Mo`da su kupili i ~emprese za vilu Borisa Tadi}a,
po{to ~ujem da su ~empresi vrlo skupi, ne odgovara mu pogled. Mo`da su to sve uradili. Sme{no vam je, ali ja }u da vam kaèm ta~no i
gde kupuje ~emprese i koliko stotina hiqada ti ~empresi ko{taju
ovu dràvu, i da sto dvadeset qudi iz Gardijske brigade ima na spisku
koji su u slu`bi Borisa Tadi}a. Da li vi znate to? Od kuvara, pekara, obu}ara, do ne znam ni ja koga. A ko pita koliko to ko{ta? E, mo`da je wima boqe, ali gra|anima Srbije nije ni{ta boqe. To je ono
{to jeste kqu~na prevara i to je ono {to, ma koliko se trudili i upiwali iz petnih ìla, ne mogu da dokaù srpskom narodu.
I jo{ ne{to. Zaboravqaju da su Srbi, i kad su bili pod najè{}om okupacijom, iako je bilo mnogo denuncijanata i u Drugom svetskom ratu, znate tamo do 1943. i 1944. da su i Gestapo i nema~ka vojna
komanda slali obave{tewe da im vi{e ne treba denuncijanata, dakle
onih koji }e da ih obave{tavaju o aktivnostima neprijateqa, odnosno
pobuwenika na teritoriji grada Beograda. Ima ih i danas, nije nikakva tajna, samo se mnogo hvale kako su europejski orijentisani ili ne
znam ni ja {ta, ali uvek zaboravqaju da ima i onih koji vole svoju zemqu, koji vole svoj narod i koji ga ne bi dali niza{ta.
Hvala {to sam mogao ovo za Vojislava da objasnim, zato {to niko to pitawe ne}e da postavi, svi generalizuju stvari. Jo{ nijednog
od tih qudi koji prave hvalospeve o Ha{kom tribunalu nisam ~uo da
je ne{to rekao o zlo~inima Vojislava [e{eqa. âk i taj Simi}, kakav god da je, morao je da kaè za Vojislava [e{eqa da je bedna, tanka i jadna optu`nica. A ~ovek dve godine leì u zatvoru. I kad mu
sin do|e u posetu, jedan od ~etvorice jednom mese~no, koliko moè,
onda ga vidi jedan sat i samo gleda u wega i {ta da radi. To mu je sve.
Na svaka ~etiri meseca po dete vidi, unu~i}e jo{ nije. Ako nemate
vi{e pitawa, hvala vam {to ste do{li na na{u konferenciju.
DR [E[EQ PREBAÊN U NEUSLOVNU ]ELIJU

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, Ha{ki tribunal
krenuo je u fazu otvorenog i brutalnog maltretirawa predsednika
Srpske radikalne stranke, dr Vojislava [e{eqa. On je preme{ten u
drugi blok, u blok koji uop{te nije ili ne pripada zgradi Ujediwenih nacija, naknadno iznajmqen. Stavqen je u }eliju u bloku u kome
uop{te nema dnevnog svetla, sve vreme ima prigu{eno, upaqeno svetlo moète misliti {ta to moè da zna~i i za o~i i za svest i uop{te za normalan ìvot. A toliko su daleko u tom maltretirawu oti{li, da mu je kupatilo na vi{e od sto metara udaqenosti. Onda mo825
ète da mislite u {ta su pretvorili ìvot Vojislavu [e{equ. I to

su uradili samo zato {to se pobunio protiv wihovog {ikanirawa i
~iwenice da ne}e da mu dozvole posetu onih qudi koje on traì. U
ovom slu~aju sam to bio ja. Ra~unali su i na ~iwenicu da }e za godinu
dana boravka u istom bloku posva|ati Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Po{to ni to nisu uspeli, onda su krenuli u ovako
brutalno razra~unavawe sa predsednikom srpskih radikala. Dakle,
apsolutno nemogu}i zatvorski uslovi. Ni{ta gore nisu mogli da mu
urade. O~igledno je da pokazuju da je wihova namera da mu bukvalno
uni{te ìvot.
Za tri dana navr{ava se dvogodi{wica odlaska Vojislava [e{eqa u Hag. Mi }emo u Sava centru sa po~etkom u 17 ~asova, u velikoj
dvorani, odràti veliki narodni miting. Pozivam sve Beogra|ane,
sve gra|ane Srbije, sve one kojima je stalo do pravde, do istine, da do|u na taj skup. Mi im i danas kaèmo da }e to biti veliki, veli~anstven skup, da }e biti i mnogih iznena|ewa, da }e videti mnogo qudi
iz javnog ìvota Srbije, koji èle boqu budu}nost Srbije i koji èle druga~iju Srbiju, koji èle da pokaù da se ne slaù sa tiranijom
Ha{kog tribunala i tiranijom onih koji sprovode svoju pravdu i svoje zakone u ha{kom kazamatu.
Novinar: Da li postoji neki formalni na~in da gospodin [e{eq, uputi neki prigovor za takav postupak?
Aleksandar Vu~i}: On o tome moè da govori na slede}oj statusnoj konferenciji, kada ga budu pitali {ta se dogodilo. Ina~e, zbog
~iwenice da nisu dozvolili moju posetu, on je najgrubqim re~ima uzvratio sekretarijatu Ha{kog tribunala, mafija{ima Hansu Holcijusu i ovome Van der Spulu, izmi{qenom stend baj advokatu ili kako
ga ve} nazivaju. To je bio razlog da krenu u ovakvu vrstu otvorenog
maltretirawa. Zamislite, kupatilo na vi{e od sto metara udaqenosti. [ta treba da radite u toku no}i? Zamislite, nemate dnevnog svetla uop{te. Ovamo su imali do pet sati popodne dnevno svetlo, ovde
uop{te nema dnevnog svetla. On koji ~ita osam do deset sati dnevno,
~ita sa prigu{enim svetlom, nigde dnevnog svetla, nigde ni~ega. Moète da mislite na {ta to li~i. Kako, na koji na~in da se sprema za
odbranu? Oni ho}e u potpunosti da onemogu}e wegovu odbranu, to je
su{tina svega. Su{tina je ti ne moè{ da se brani{, tebi oduzimamo pravo da se brani{, oduzimamo ti pravo zato {to smo mi re{ili da ti ne moè{ da se brani{, jer mi nemamo nikakve dokaze protiv tebe. To je su{tina cele stvari, i zato ga na ovakav brutalan na~in i maltretiraju.
Novinar: Da li i sa kim kontaktira gospodin [e{eq?
Aleksandar Vu~i}: Evo, razgovarali smo danas. Ne}e o tome da
pri~a, uop{te ne}e da se àli, nego sam, postavqaju}i stotinu pitawa, do ovoga sam do{ao, jer on kada ga pitate bilo {ta, odmah pita
{ta je u Beogradu, {ta je u Srbiji.
826
Novinar: Da li su razgovori vremenski ograni~eni?

Aleksandar Vu~i}: Pa, uvek su to razgovori od minut dva najduè. Ograni~eno je novcem, jer to mora on da plati. I naravno, imaju
odre|eni intervali kad moè. Uvek zove, odmah da vam kaèm, radnim
danom izme|u 18 i 19 i subotom i nedeqom je to uobi~ajeno vreme, oko
devet ujutru. Ne moè kad ho}e, ako ste na to mislili. Zamislite da
~ovek ne vidi dnevno svetlo uop{te. Govore o humanosti i qudskim
pravima, i ne znam ~emu. Nema ni dobro ve{ta~ko svetlo, nego prigu{eno neko, da se mu~i. I da znate ne{to, sve vreme je to svetlo upaqeno, uop{te mu to svetlo ne gase, ne znam da li me razumete.
Novinar: I no}u?
Aleksandar Vu~i}: Ne, ni no}u. Uvek stoji to isto prigu{eno
svetlo. I hajde onda vi ~itajte i spavajte i radite ne{to. Zna~i, onako kao u najgorim mu~ili{tima. Kao u najgorim sredwevekovnim mu~ili{tima.
Novinar: Imaju li neko obja{wewe za promenu tih uslova?
Aleksandar Vu~i}: To su uradili odmah nakon {to im je ono napisao, nakon najè{}ih re~i koje im je uputio. Oni poku{avaju da ga
slome, jer ne}e da dozvole wegovu odbranu, jer znaju da im je ceo postupak besmislen. I to je su{tina cele pri~e. Znali su da }e ovako
ne{to, {to ga onemogu}ava da ~ita, {to ga na takav na~in mu~e, najvi{e da ga pogodi. Pa qudi, kod nas najgorim kriminalcima i ubicama i ne znam kome, pa im stave neki tu{ i toalet na pola metra, na
metar od kreveta, on sto metara. Da se nape{a~ite. Neverovatno.
U sredu ste dobrodo{li. Koristim priliku da pozovem sve gra|ane, veliku dvoranu smo obezbedili, bi}e mesta za sve, ali boqe qudi
da do|u malo ranije, po{to ima oko pet hiqada mesta sa ovim pomo}nim sedi{tima, jer moè da se dogodi da do|e i deset hiqada qudi.
Onda je boqe da ipak do|u negde oko 16 sati. Pa bih neke zamolio, ako
mogu to da prenesu u svojim medijima, da qudi do|u bar sat vremena
ranije da bi zauzeli svoja mesta u Sava centru.
Hvala vam {to ste do{li, a o bednoj i brutalnoj kampawi koju su
protiv nas u prethodna dva dana vodile pojedine medijske ku}e, dve
novinske i dve televizijske, govori}emo sutra.
HA[KI SU@WI POZDRAVQAJU VLADU KRAJINE

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, svi ~asni Srbi zato~eni u Ha{kom tribunalu sa odu{evqewem su primili vest o formirawu Skup{tine Republike Srpske Krajine i Vlade Republike
Srpske Krajine u egzilu. Srda~ne pozdrave svim narodnim poslanicima i predsedniku Narodne skup{tine Republike Srpske Krajine,
Rajku Leàji}u, upu}uju predsednik Republike Srpske Krajine, Milan Marti} i predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e827
{eq. Pored toga, dr Vojislav [e{eq i Milan Marti} upu}uju najiskrenije ~estitke novoizabranom predsedniku Vlade Republike Srpske Krajine, Miloradu Buhi i svim ministrima, i o~ekuju da }e svoje du`nosti obavqati ~asno, odgovorno i u korist srpskog naroda.
Ju~era{wa vest da je formirana Skup{tina i da je formirana
Vlada Republike Srpske Krajine nai{la je na gotovo nepodeqeno
odu{evqewe kod svih srpskih rodoquba u samom Ha{kom tribunalu.
O~ekujemo zaista da ta Vlada i ta Skup{tina urade sve {to je u wihovoj mo}i da se prekine sa okupacijom Republike Srpske Krajine.
Sa druge strane, Vojislavu [e{equ se i daqe brutalno kr{e
osnovna qudska prava i slobode. Naime, wemu se ne dozvoqava da vidi svoje pravne savetnike. Ponovo su, dodu{e ne u pisanoj, ve} u usmenoj formi, odbijeni zahtevi da posetim Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu. Mi }emo na tome nastaviti da insistiramo. Kakav
je to odnos, pokaza}emo vam na slede}em primeru. Vojislav [e{eq
ima, kao {to znate, uàsne uslove za ìvot, ima bolesnu ki~mu, a vi{e od stotinu metara mu treba do kupatila. Nekima je omogu}eno i da
imaju svoju kancelariju i stalni, celodnevni kontakt sa svojim pravnim savetnicima, kao {to je to slu~aj sa Milo{evi}em, a Vojislavu
[e{equ nije dozvoqeno da uop{te bude u kontaktu, da moè da vidi
bilo kojeg od svojih pravnih savetnika, a kamoli da ima posebnu kancelariju ili ne{to sli~no. O~igledno je da je Vojislav [e{eq neko
ko najvi{e smeta Ha{kom tribunalu i da po svaku cenu ho}e da ga
uni{te.
Izvolite, ako imte neko pitawe, mi smo spremni da vam odgovorimo.
Novinar: Mene zanima, da li moète da komentari{ete izjavu
Milorada Pupovca, koji je rekao da je ovaj potez formirawa Vlade u
egzilu Republike Srpske Krajine vrlo {tetan i da }e samo naneti
{tetu Srbima iz Hrvatske, koji su tamo?
Aleksandar Vu~i}: Milorad Pupovac nema nikakve veze ni sa
Srpskom Krajinom ni sa srpskim narodom. Milorad Pupovac predstavqa Hrvatsku demokratsku zajednicu. On je ~ovek koji je na taj na~in izabran, on je ~ovek koji se tako i pogodio. To su qudi koji ne zastupaju interese ni Srba, ni srpske teritorije, kakva je Srpska Krajina. Oni zastupaju neke svoje privatne interese, i zato razumem {to
ih je pogodilo to {to se pojavio neko ko }e da {titi interese i Srpske Krajine i srpskog naroda. Primetili ste, ako ste gledali, sino}
sam sa velikom pa`wom i odu{evqewem gledao sekiraciju hrvatske
televizije i wihovih politi~ara, pa sam video da je jednako izjavi
Ive Sanadera postupio i Milorad Pupovac. Wihova izjava se ni u
ta~ki ni u zapeti nije razlikovala. Dakle, sve im je bilo potpuno
isto. Isti odnos prema Srpskoj Krajini imali su Sanader i Milorad
Pupovac. Ali, to Srbe u Republici Srpskoj Krajini mislim da uop{te ne brine, po{to Srbi u Republici Srpskoj Krajini nikada nisu
imali poverewa u Milorada Pupovca. On je oduvek mnogo vi{e voleo
hrvatski reìm nego bilo kakvu pri~u o srpskom narodu i o Srpskoj
828
Krajini. Wegov problem.

Ovde je bilo ju~e, koliko smo shvatili, a evo vidim i iz nekih dokumenata koji su prosle|eni parlamentarnim strankama, da je tu bila apsolutna ve}ina poslanika Skup{tine Republike Srpske Krajine. Vi znate da su najja~e dve stranke u parlamentu Srpske Krajine
bile upravo stranka Milana Marti}a i Srpska radikalna stranka.
To je bio svojevremeno, ako se se}ate, SDS svih srpskih zemaqa, tako
su ga nazvali, tako im se zvala izborna lista svojevremeno, i Srpska
radikalna stranka, naravno.
Mi o~ekujemo da oni preduzmu sve mere koje su neophodne za upoznavawe celokupne svetske javnosti sa tim kako je i na koji na~in
okupirana Republika Srpska Krajina i da su oni imali pravo stvarawa svoje dràve jednako kao {to imaju Hrvati na svojim teritorijama koje ne obuhvataju, naravno, Republiku Srpsku Krajinu. To nikada
nije bila wihova teritorija.
Novinar: Ne mislite li da se malo, sada posle deset godina, zakasnilo sa tom vrstom borbe? Za{to ste dozvolili da budu sve te institucije uga{ene, da se odreknemo te ideje i {ta sad u ovom trenutku moè posle toliko godina realno da se u~ini, koliko je realna ta
opcija?
Aleksandar Vu~i}: Moram da vam kaèm, prvo koliko je to pogodilo i koliko su se zbog toga iznervirali na hrvatskoj televiziji, na
B92, na Studiju B, u va{oj agenciji koju nisu ni poslali, i agencija Beta koju su poslali, sve novinare, po{to sam pratio ju~era{we
izve{taje, ja vidim da su ti qudi napravili dobar posao. Jer dovoqno je da vidite kako izve{tava B92, kad god se oni oko ne~ega sekiraju, znajte da je to dobro za srpski narod. Kad god se oni oko ne~ega
raduju, znajte da je to vrlo lo{e za srpski narod. To je ne{to po ~emu
qudi vide da taj potez zaista moè ne{to dobro da donese na{em narodu u Krajini. Moram da kaèm da vi pitate nekoga ko nije kriv i
odgovoran za tako ne{to. Kad je Krajina padala, Vojislav [e{eq i
Tomislav Nikoli} su bili u zatvoru, bili su najè{}i protivnici
reìma ovde, i ne znam kakve to veze ima sa nama. Ovi qudi se bore
za svoja prava, ho}e ono {to je wihovo, ni{ta {to je tu|e. Moram da
vam kaèm jo{ jednu stvar. Danas u Gra~acu ìvi 70 odsto Srba. U
Srbu, Dowem Lapcu 95 odsto Srba. U Korenici je preko 60 odsto Srba. U Dvoru na Uni, Kostajnici vi{e od 60 odsto. U Daqu, Erdutu vi{e od 70 odsto Srba. U Vukovaru oko 50 odsto Srba. Dakle, i sa svim
proteranim Srbima, Srbi su ve}ina i danas ~ak, u Krajini, ali se ne
moè etni~ko ~i{}ewe i genocid smatrati kao zavr{en posao. Eto,
oni su etni~ki o~istili, pobili su Srbe, i milina jedna, hajde da mi
to sada pravno sankcioni{emo i da kaèmo dobro je {to je to Hrvatska uradila, nikom ni{ta za sve to. Prosto, to kao politi~ka
stranka ne}emo da prihvatimo, mada ovi qudi funkcioni{u bez ikakve direktne veze sa na{om strankom.
Novinar: Da li je gospodin Milorad Buha, koga ste pomenuli danas, ~lan Srpske radikalne stranke?
829
Aleksandar Vu~i}: Mislim da jeste, ali Milorad Buha je ~lan

druge po snazi stranke u parlamentu Srpske Krajine. On je iz Belog
Manastira, iz Barawe. Zato {to je to pravilo, a predsednik Skup{tine je iz kninskog dela, koliko sam upoznat. Nemojte me dràti za
re~, ali poznajem principe po kojima je funkcionisala Republika
Srpska Krajina. Zna~i, tamo gde se izabere predsednik Narodne
skup{tine, iz jednog dela, ako je iz isto~nog dela predsednik Narodne skup{tine, iz zapadnog dela Srpske Krajine bi bio predsednik
Vlade i obrnuto. To je princip. A gledali su da se te dve najve}e politi~ke stranke dogovore o raspodeli funkcija. Ali, u ovom trenutku to vi{e nije pitawe politi~kih stranaka, niti oni to rade za politi~ke stranke. U pitawu je pre svega ~iwenica kako i na koji na~in
moè da se u~ini ne{to za samu Srpsku Krajinu i srpski narod.
Novinar: [ta mislite, kakve }e biti reakcije iz inostranstva
na formirawe, odnosno na oìvqavawe tih institucija i na zahteve
sa kojima oni izlaze sada pred, ja se nadam i pred me|unarodnu zajednicu?
Aleksandar Vu~i}: Mi smo dobili ono {to su dobile, koliko sam
upoznat, i sve me|unarodne institucije. To je neki akt, i vidim da se
oni tu obra}aju i Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija i Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija, i Evropskoj uniji, i mnogim drugim organizacijama i govore o genocidnoj politici Hrvatske, o etni~kom ~i{}ewu koje je sprovedeno, o ubistvima, ratnim zlo~inima,
proterivawu nekoliko stotina hiqada qudi sa wihovih ogwi{ta.
Prosto, mislim da je to su{tinski zadatak. Da qudi to znaju, jer ne
moè genocidom da se kaè e, izvinite, pri~a je zavr{ena, niko za
to nije odgovoran. Nikom ni{ta. Ja znam da u Srbiji postoje snage koje ho}u da kaù: Izvinite, pobijeni Srbi, proterani Srbi, nikom
ni{ta. Ali to tako ne moè. I to nijedan ~astan ~ovek ne}e da prihvati i prizna. âk mislim nijedan normalan ~ovek to ne bi prihvatio i priznao. I zanimqivo je mi u Srbiji nismo u stawu da kaèmo
a koliko je stotina hiqada Srba proterano, a koliko je hiqada Srba pobijeno u toj zlo~ina~koj akciji, kakva je bila Oluja ili Bqesak. Nego: Deset godina je pro{lo. Pa moglo je da pro|e ne znam
koliko godina. [ta, Jermeni ne treba da se se}aju da su ih Turci pobili, da je to prvi zvani~ni genocid, na kugli zemaqskoj sproveden,
zato {to je pro{lo skoro sto godina od tada? Ne znam da li znate za
to. Je li to ne treba da se pamti? Je li neko ho}e da kaè da ne treba
da se pamti ili ne treba da se zna ni{ta o Au{vicu, Dahau, ili nekim
drugim logorima smrti u toku Drugog svetskog rata. Treba da zaboravimo Jasenovac, da se ne govori o tome. Izvinite, na to nismo spremni. Onaj ko je spreman, neka to kaè gra|anima Srbije, mi nismo. A
ja sad vas da pitam, kaìte mi, po popisu stanovni{tva hrvatskom,
komunisti~kom, iz 1991. godine, u Kninu je bilo 89 odsto Srba, 5 odsto Jugoslovena koji su bili sve Srbi, uglavnom. Zna~i, 9394 odsto
Srba. Je li to neki veliki hrvatski grad ili {ta? Ovi qudi imaju
pravo da traè da budu svoji na svome i ni{ta vi{e ne traè. Niko
830
od wih ne traì ni rat, ni okupaciju, ni bilo {ta, oni samo traè

slobodu i da budu svoj na svome. I, kako su naglasili, sve mirnim putem, kao {to ste videli. U tome }e imati otvorenu podr{ku Srpske
radikalne stranke, ako me ve} za to pitate, dok budu radili u korist
srpskog naroda, naravno.
Novinar: Opet mi niste odgovorili {ta mislite kakva }e biti
reakcija me|unarodne zajednice?
Aleksandar Vu~i}: Pa, ne znam na {ta vi mislite.
Novinar: Mislim, {ta o~ekujete?
Aleksandar Vu~i}: O~ekujem da se neki upoznaju sa onim {ta se
zaista zbivalo na podru~ju Srpske Krajine, jer su im tada govorili:
Aha, pobe|en je Milo{evi}. Pa sad moraju da objasne kako je pobe|eno pet stotina hiqada qudi, pobijeno i pobe|eno, tako {to je oterano sa svojih ogwi{ta. O~ekujemo da se upoznaju sa tim i da onda u
skladu sa tim preduzimaju odre|ene korake. To je ono {to o~ekujemo,
ne znam na {ta drugo mislite. Po izbezumqenosti hrvatskih dràvnih organa, hrvatske televizije, B92 i Studija B, ja sam vrlo zadovoqan i mogu}im reakcijama iz inostranstva. A najvi{e me je zanimala, {to se ti~e inostranstva, reakcija HTV i bio sam odu{evqen kad sam video kako su oni izbezumqeni, jednako koliko i B92.
Deset godina posle genocida i zlo~ina neko ih je podsetio na wihov
koordinisani zlo~in i genocid, zajedno sa nekim me|unarodnim faktorima. A vidite kako su se obradovali predsednik Republike Srpske Krajine i predsednik Srpske radikalne stranke.
Hvala vam najlep{e {to ste do{li na na{u konferenciju.
ATAK NA ZDRAVQE DR [E[EQA

6. mart 2005. godine
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, u Ha{kom tribunalu pokrenuli su pravu torturu protiv predsednika Srpske radikalne
stranke, dr Vojislava [e{eqa. Ta tortura se sprovodi na razli~ite
na~ine, a ciq, pre svega sekretarijata Ha{kog tribunala ali i Tuìla{tva i svih ostalih u Tribunalu jeste da se razori zdravqe Vojislava [e{eqa i da se ni na koji na~in ne dozvoli ni su|ewe ni wegova odbrana.
[ta to rade u Ha{kom tribunalu? Iako smo poku{ali da interveni{emo, obavestimo celokupnu doma}u i svetsku javnost, oni su nastavili sa mu~ewem Vojislava [e{eqa i drè mu upaqenu sijalicu,
kao u onim sredwevekovnim filmovima, sve vreme, ~itave no}i, a to
je mala prostorija, prostorija dva sa dva i po, dva sa tri. Znaju da mu
je slab vid, ho}e da ga dokraj~e. Znaju da ima bolesnu ki~mu, te je bila operacija, pa je trebalo ponovo, pa nije. Zato su mu odredili da mu
kupatilo bude na sto dvadeset metara od sobe. Zato {to ima astmu i
probleme sa disawem, oni mu samo pu{taju vla`ni vazduh, nema vi{e
831
suvog vazduha, kao {to je to bio slu~aj ranije. Sve {to mu je bilo potrebno ranije i sve {to je i imao, iako ne u dobrim uslovima, naprotiv, sada su mu ukinuli i ~ine sve {to mu direktno ugroàva zdravqe.
Po{to imaju wegov lekarski karton, oni to koriste da bi na najgori
mogu}i na~in nastavili da ga mu~e i da bi daqe mogli da sprovode takvu vrstu torture.
Vojislav mi je, tokom telefonskog razgovora, rekao u jednom trenutku: Izgore{e mi o~i. ôvek koji voli da ~ita a mora nekad i da
spava, pa makar to bilo tri, ~etiri, pet sati dnevno, da ne kaèm
osam sati. A kako, kad mu na pedeset santimetara gori sijalica sve
vreme upaqena, i nijednog trenutka ne}e da je ugase. O~igledno je da
wima na pamet ne pada da omogu}e, ne normalno su|ewe, ve} bilo kakvo su|ewe i normalnu odbranu Vojislavu [e{equ.
Sa druge strane, u Ha{kom tribunalu prema presudama koje se donose o~igledno je da se uop{te ne po{tuju elementarna pravna na~ela, kao {to je nulo krime nulo pene sinalege. Dakle, ne moète nekoga
ka`wavati za ne{to ili mnogo vi{e od onoga kakva je kazna bila
predvi|ena prema pozitivnom zakonodavstvu u trenutku izvr{ewa
odre|enog krivi~nog dela. Ovde je to mogu}e. Ako je za ne{to bila
predvi|ena kazna od 20 godina zatvora, oni bez ikakve muke mogu da
vam izreknu kaznu zatvora od 46 godina ili doìvotne robije, da se
ga|aju brojkama kako god im padne na pamet, da rade {ta ho}e, i apsolutno nikome ni{ta.
U vezi sa kojim je to pravom? Kontinentalnim? Precedentnim?
Nije ni sa kakvim. Ali oni sami propisuju sebi pravila, i pravila
postupka, i sankcije, i to pokazuje da oni zaista imaju neograni~enu
mo}, neprava i primene neprava, i da se tome nemogu}e u ovom trenutku suprotstaviti.
Srpska radikalna stranka, ali i svi mi pojedina~no, iz tima za
odbranu Vojislava [e{eqa, u narednom periodu u~ini}emo jo{ mnogo napora da celokupnu svetsku javnost upoznamo kakvo je savremeno
mu~ili{te postao ha{ki kazamat i Ha{ki tribunal. Izgleda da wima smeta to {to popularnost i Vojislava [e{eqa i wegove stranke
toliko raste, da vi{e ne znaju {ta da rade i na koji na~in da ga podvrgnu mu~ewu i mukama. Moram da kaèm da je o~igledno da ih boli i
sve ono {to mi ovde radimo u zemqi, ukazuju}i qudima u svetu {ta se
zbiva u tom procesu, jer malo koga neko moè da prona|e ko }e da odbrani postupke Tribunala protiv Vojislava [e{eqa. Zato su sve rigidniji i sve rigorozniji, zato {to znaju da }e jednoga dana pred, rekao bih, svetskim mwewem i pred onima koji }e pravedno èleti da
sagledaju stvari, za takve vrste zlo~ina morati da odgovaraju. Naravno, oni ne}e slomiti voqu i duh Vojislava [e{eqa, ma {ta mu ~inili i ma kako to predstavqali vezano za wegovo zdravstveno stawe, on
ne}e odustati od svog na~ina borbe protiv Ha{kog tribunala.
Izvolite, ako imate neko pitawe, mi smo spremni da vam odgovorimo.
Novinar: Da li vi mislite, nadati se je normalno qudski, ali da
832
li mislite da ima uop{te izgleda da Vojislav [e{eq ikada iza|e iz

Ha{kog tribunala? Spekuli{e se u javnosti da }e ga zadesiti ista
sudbina kao i Slobodana Milo{evi}a, po{to je jasno da nemaju na
osnovu ~ega da ga optuè, i}i }e na to da mu onemogu}e zdravqe i da
se ne vrati ìv?
Aleksandar Vu~i}: Moram da kaèm da je tretman Vojislava [e{eqa neuporedivo lo{iji nego bilo kog drugog ha{kog optuènika.
Sigurno je da je Milo{evi}u te{ko, ali Milo{evi} ima i kancelariju i neuporedivo boqe uslove od Vojislava [e{eqa. Vojislava [e{eqa su premestili iz istog sektora, iz istog bloka, iz istog dela,
da bi ga na ovakav na~in mu~ili. On je ve} gotovo dve godine proveo
na jednom mestu, a onda su re{ili da je dosta bilo da imaju normalnog
zatvorenika, nego hajde sada da ga maltretiramo i mu~imo. Zato su ga
prebacili u ovaj deo u koji ne pripada uop{te, koji nije objekat Ujediwenih nacija. To nije objekat Ujediwenih nacija, to su oni sad iznajmili od Holandije, od ko zna koga. To ne li~i ni na civilizovani
zatvor, niti na bilo {ta drugo. Zamislite kad slabo obu~eni ili posle spavawa ili u toku spavawa treba da odete do kupatila sto dvadeset metara. To vam je kao odavde da idete pa daqe od ove zgrade, u Kosovskoj, pa gledajte koliko je to. A da ne pri~am o toj upaqenoj sijalici, o specijalnom vazduhu koji se sada pu{ta itd. Zna~i, to su posebne metode za naro~ito neposlu{ne.
Moram samo da kaèm jednu stvar. Neki koji su poku{ali da
opravdaju dobrovoqne predaje govorili su kako }e uskoro Vojislav
[e{eq da bude pu{ten na slobodu. Oni to uop{te ne razmatraju.
Svojevremeno su razmatrali i odbili su predlog da se on dobrovoqno brani sa slobode.
Novinar: Koji su to neki?
Aleksandar Vu~i}: Ha{ki tribunal. Oni su to razmatrali u junu
pro{le godine. U junu pro{le godine taj predlog su odbili. Nema ni{ta od toga, o~igledno je. A naravno da se nadamo da }e, sad ne znamo
kad }e to biti, da vidimo kad }e da po~ne i da li }e uop{te, da li nameravaju uop{te da bude su|ewe. Mi imamo informacije, nego ne moèmo ba{ sve da otkrivamo, oni su ovde intenzifikovali svoje aktivnosti. Poku{avaju da prona|u la`ne svedoke, poku{avaju da ih
prona|u i me|u nekim politi~arima i me|u nekim vojnim licima, ne
bi li na{li nekoga ko }e da kaè ne{to o ulozi Vojislava [e{eqa
u sukobu na prostoru biv{e Jugoslavije, u periodu od 1991. do 1993.
godine. Znamo koga sve oni pozivaju, koga nagovaraju da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa, koga pritiskaju, {ta od koga traè, koga ucewuju, ina~e }e i protiv nekih od wih podi}i optu`nicu Ha{kog tribunala ukoliko la`no ne svedo~e protiv Vojislava [e{eqa. Za svako ime nam je to poznato i to su sme{ne stvari {ta oni traè i ~ime oni misle da optuè Vojislava [e{eqa, ~ime su optuìli Vojislava [e{eqa. Sad tek poku{avaju da prikupe neki dokaz. Evo, od 28.
januara. do 1. februara imali su pet razgovora sa potencijalim svedocima, poku{avaju}i da ih nateraju da ne{to kaù protiv lidera
833
radikala, protiv na{eg predsednika. Znamo sva wihova imena. Ali,

to su tako sme{ne stvari. Siguran sam da Vojislav [e{eq jedva ~eka po~etak su|ewa, pa da vidimo, po{to jednog od wih poku{avaju ne{to da nateraju da la`no svedo~i. Kad budete ~uli ko je i {ta je, mislim da }ete se smejati grohotom. îme oni misle da optuè Vojislava [e{eqa? Sa ne~im {to su notorne ~iwenice, {to svi znate, {to
mi svakoga dana ponavqamo ovde.
Novinar: Da li je Srpska radikalna stranka u posledwe vreme, i
sa kim, iz Vlade Srbije razgovarala na temu da se daju garancije da se
gospodin [e{eq pusti privremeno na slobodu i da sprema svoju odbranu odavde?
Aleksandar Vu~i}: Nismo, ne razgovaramo ni sa kim u Vladi, niti nas to interesuje. Nismo od wih ni{ta ni traìli, ne}emo to da
radimo. Ni sa kim iz Vlade nemamo {ta da razgovaramo. To {to su
oni sami ranije radili, to je wihova stvar.
Novinar: Kada ste zadwi put videli gospodina [e{eqa?
Aleksandar Vu~i}: Moram da vam kaèm da sam ja specifi~an
slu~aj. Mene su sada tre}i put odbili da ga posetim. Ha{ki tribunal
mi je odbio tre}i put da ga posetim. Dakle, gotovo svi iz rukovodstva
stranke su bili kod wega u poseti, razgovarali sa wim, a meni Ha{ki
tribunal, to nema veze sa Holandijom, nije Holandija problem, nego
Ha{ki tribunal ne da da do|em u posetu u zatvor.
Novinar: Kada ste se zadwi put videli?
Aleksandar Vu~i}: Nisam se video sa wim od 24. februara 2003.
godine, kada je oti{ao u Hag. Evo, tri puta sam poku{ao. Trebalo je
sada, sutra je trebalo da putujem u Hag, ali oni nisu dozvolili. Po{to je Vojislav [e{eq uputio zahtev, da znate kako to ide, kako ide
procedura, Vojislav [e{eq je uputio zahtev Sekretarijatu Tribunala da odobre moju posetu. Me|utim, iz Sekretarijata Tribunala
nije stigao pismeni odgovor, jer oni ne smeju u pisanoj formi da napi{u da meni ne dozvoqavaju kao pravnom savetniku da vidim gospodina [e{eqa, ve} su to u usmenoj formi odbili; zato {to znaju da
ima nekoliko va`nih podataka koje treba da ~ujem od gospodina [e{eqa, o nekim stvarima koje su od velikog interesa za wegovu odbranu, a oni poku{avaju na svaki na~in i po svaku cenu da spre~e wegovu
odbranu. A naravno da to ne èli da kaè telefonom, po{to, kao {to
znate, ko zna ko to sve slu{a i prislu{kuje.
Novinar: Zna~i, onda vi ove podatke imate samo preko razgovora
telefonom? Da li direktno razgovarate?
Aleksandar Vu~i}: Ove podatke imamo preko razgovora telefonom. Direktno sam razgovarao sa Vojislavom [e{eqem, ako me to pitate?
Novinar: Da.
Aleksandar Vu~i}: Da, ali telefonski kontakt je, nije vizuelni.
Novinar: A kad ste se zadwi put ~uli sa wim?
Aleksandar Vu~i}: Jutros. Mogu da vam kaèm vreme u koje ina~e
zove, sad se to poremetilo, ranije je bila relativno ta~na satnica.
834
Radnim danima izme|u 18 i 18.30 ~asova je pozivao, samo on moè vas

da pozove, subotom i nedeqom od 9 do 9.30. Sada je ta satnica malo poreme}ena, zbog celog nereda i zbog prebacivawa u ovaj novi blok,
blok za mu~ewe ha{kih optuènika. Ali bih voleo da neko iz Ha{kog tribunala demantuje ovo. Neka kaù da ~oveku ugase svetlo. Je
li to neko elementarno civilizacijsko dostignu}e da ~ovek ima pravo da spava u mraku, ili da mu makar omogu}e da poja~a sijalicu u toku dana ili kad èli da ~ita, ili kada mu je potrebno osvetqewe, a ne
da sve vreme bude isto, iste ja~ine, iste snage. Ina~e, prigu{eno je
svetlo, da znate. Ne moète da gledate kao normalan ~ovek nijednog
trenutka. Ili to treba da bude savremeno mu~ili{te, kao primer za
one koji misle druga~ije.
Novinar: Kako komentari{ete eventualnu najavu da }e mo`da u
Skup{tini Srbije biti donet zakon koji }e omogu}iti da se otvore
sva dosijea tajnih slu`bi u Srbiji?
Aleksandar Vu~i}: Vi znate da mi danas govorimo samo o Hagu i
temama vezanim za Hag, a o tome }emo govoriti, mislim da je o tome
Tomislav Nikoli} ve} vi{e puta govorio. Mi smo sad posebno, rekao
bih, angaòvani na tome {ta }e biti oko smene pojedinih ministara,
pa }emo da vidimo.
Novinar: S obzirom da se zna da ste pokrenuli inicijativu za
smenu Mla|ana Dinki}a, ~iju podr{ku o~ekujete?
Aleksandar Vu~i}: Ja sam vam ve} rekao da na dana{woj konferenciji govorimo samo o Hagu i da je to tema. Ako ste ba{ posebno zainteresovani za to, ja sam spreman da vam dam posebnu izjavu. Po{to
va{a televizija, na àlost, ne dolazi ~esto na na{e konferencije,
pretpostavqam da niste upoznati sa tim da mi nedeqom govorimo o
Hagu, Ha{kom tribunalu i poloàju Vojislava [e{eqa u wemu. Nije ovo bila moja primedba vama ve} va{em glavnom uredniku, nemojte
da se qutite.
KOLIKA JE CENA SRPSKOG MESA

13. mart 2005. godine
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, pred vama je zahtev
dr Vojislava [e{eqa da Pretresno ve}e I izda obavezuju}i nalog
pod pretwom kazne, na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i
dokazima. Naime, re~ je o tome da Vojislav [e{eq, zbog ~iwenice da
mu se ne dozvoqava ni pravo na odbranu, zbog ~iwenice da mu neograni~eni pritvor traje ve} duè od dve godine, èli da upozna i optu`bu i sud o na~inu wegove odbrane i {ta mu je sve potrebno da bi tu
odbranu pripremio.
U skladu sa tim, dr Vojislav [e{eq je rekao na posledwoj statusnoj konferenciji da je on spreman da mu tuìla{tvo pripi{e sve
zlo~ine koji su se dogodili na prostoru biv{e Jugoslavije, jer tu ima
835
toliko besmislenih optu`bi, vide}ete u materijalu, gde se posebno

pomiwu Bijeqina, Bora~ko jezero, Kowic, gde niti je kad bilo dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, ni u jednom obliku, niti je Vojislav [e{eq tamo u tom inkriminisamom periodu uop{te boravio.
U nekima od tih mesta nikada u ìvotu nije ni bio. Dakle, po{to je
to ve} tako, Vojislav [e{eq je zatraìo od pretresnog ve}a da izda
ovaj obavezuju}i nalog i da se prikupe relevantni podaci, pre svega
izjave, programi, planovi, u skladu sa onim {to je rekao, Pape Jovana Pavla II, posebno vezano za pojedine izjave koje govore o tome
kako treba Srbe bombardovati, i to upu}eno Bilu Klintonu u Denveru i na mnoge druge na~ine. Vojislav [e{eq }e time poku{ati da pokaè svima da je za te zlo~ine na prostoru nekada{we Jugoslavije odgovoran rimokatoli~ki papa Jovan Pavle I i wihova crkva.
Istovremeno, zna~ajno je za ovaj predmet, dr [e{eq ne èli da
optuùje Jovana Pavla I, jer to i ne moè po odredbama Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, ve} namerava da u
okviru osnovnog koncepta svoje odbrane dokaè svoju nevinost pronalaèwem glavnog krivca. Zbog ~ega? Zato {to je potpuno nemogu}e da on dokazuje svoju nevinost, jer ima neverovatno glupih i besmislenih i nesuvislih optu`bi protiv predsednika Srpske radikalne
stranke.
Na ovaj na~in on zahteva od Pretresnog ve}a, ne da podigne optu`nicu, ne zahteva od tuìoca da podigne optu`nicu protiv pape, ve}
od pretresnog ve}a zahteva sudski nalog da Vatikan dostavi gospodinu [e{equ na raspolagawe traènu dokumentaciju i informacije
koje bi iskoristio kao dokaze u konceptu svoje odbrane. To je ne{to
{to se o~ekuje da Vojislavu [e{equ dostave. Sve materijale, sve izvore. Ovde }ete, u jednom zaista izvanrednom pravni~kom tekstu, videti kako i na koji na~in je Rimokatoli~ka crkva u~estvovala u cepawu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, kako su to
~inili jo{ od 1945. godine na daqe. Vide}ete kako su pomagali najve}e zlikovce, hrvatske usta{e, ali zlikovce u pravom smislu re~i, koqa~e, kako da se domognu slobode, kako da pobegnu od ruke pravde itd.
Ne{to sli~no se doga|alo i na po~etku sukoba na prostoru nekada{we Jugoslavije.
Istovremeno, ovde se isti~e i nemogu}nost pruàwa i prava na
ozbiqnu odbranu i saradwu i sa pravnim savetnicima i qudima koji
rade na prikupqawu podataka odbrani gospodina [e{eqa. Oni wemu
i daqe onemogu}avaju kontakte sa pojedinim ~lanovima tima za odbranu, nemogu}nost da ga posete. Samo oni za koje sam Tribunal odlu~i da mogu da ga posete, oni mogu da do|u. Vojislav [e{eq o~igledno tu nema pravo na sopstveni izbor i nema pravo i mogu}nost da u
skladu sa propisima koje je sam Tribunal napravio u~ini ne{to {to
bi pripremilo wegovu odbranu na neuporedivo boqi na~in.
Tako|e, èlim da vas obavestim da }emo u sredu u 17 ~asova, u velikoj dvorani Spensa u Novom Sadu, o~ekujemo skoro desetak hiqada qudi, promovisati kwigu. @elimo da vidimo ~ije su ideje boqe,
836
po{to neki govore o idejama i o tome {ta }e biti inspiracija za budu}e generacije. Da vidimo da li je ve}a ideja ona koja govori o boqitku na{eg naroda, o tome kako na{ narod i na{i gra|ani mogu da
ìve boqe, i o tome {ta je za srpski narod najboqe, ili ideja trgovaca drogom itd. Ja mislim da }e gra|ani Srbije to prepoznati. A ve}
u sredu u 17 ~asova mo}i }ete to da vidite. Izvolite, ako imate neko
pitawe, mi smo spremni da vam odgovorimo.
Imate u materijalu, zaista detaqno opisano, {ta se sve de{ava.
Naravno, tu nema onoga {to se ti~e zdravstvenog stawa Vojislava
[e{eqa. Mislim da ga posebno mu~i to sa vazduhom, {to mu namerno
rade, zato {to znaju da ima astmu. Ali, Vojislav ne èli da kuka i ne
èli ni da odgovori. I kad ga pitate, on ne}e o tome da pri~a, on ho}e da pri~a o onome {to se de{ava u Srbiji, Crnoj Gori, Republici
Srpskoj, o onome {to se zbiva srpskom narodu. Prosto, takav je ~ovek. Ovo smo saznali zato {to je wegova supruga Jadranka bila kod
wega u poseti, i upravo se vratila iz Haga. Trebalo je da budem i ja,
ali mi nisu dali, po obi~aju. I da znate, za one koji nisu uvek na na{im konferencijama, nije u pitawu to da bilo koja zemqa ne dozvoqava, ve} Ha{ki tribunal ne dozvoqava.
Novinar: Ministar Stojkovi} je rekao da se Vojislav [e{eq nije sastao sa wim, da nije podneo zahtev za razgovor sa wim, kada je bio
u poseti Ha{kom tribunalu. Da li je to zato {to mu je porodica bila u to vreme tamo ili ima nekih drugih razloga?
Aleksandar Vu~i}: Ne. Vojislav [e{eq ne èli saradwu sa bilo kojom dosovskom vladom. On od Vlade nije traìo ni{ta i on od
Vlade ne o~ekuje ni{ta. Ni od ove, ni od pro{le.
Novinar: Kako vi onda o~ekujete da se wemu pomogne, na koji na~in, kada samo vi o tome pri~ate? Ne èli saradwu ni sa kakvom vladom, ne èli saradwu sa dràvnim institucijama koje mo`da mogu da
stanu iza toga da se wemu uslovi poboq{aju, a vi sve vreme pri~ate o
tome kako mu je lo{e. Pa, dajte na Vladi da se vidi to, kako mu je lo{e.
Aleksandar Vu~i}: Ali, to je na Vladi, da li oni treba da vide
ili da ne vide. Oni su uputili svoje garancije sami, bez zahteva Vojislava [e{eqa, zato {to im je to obaveza i zadatak. Ali, bilo je la`nih pri~a u jednom periodu, ako se se}ate, kako }e da puste Vojislava [e{eqa zbog toga, jer je trebalo nagovoriti druge da odu dobrovoqno u Hag. Ne}e, oni su to razmatrali pre godinu dana jo{, da li
bi ga pustili da se dobrovoqno brani, i rekli su: Ne dolazi u obzir. Sada to ponovo nisu razmatrali. Tu Vlada i nema {ta novo da
u~ini, niti bilo {ta sli~no, niti bilo ko od we {ta traì. Tu nema
ni mesta niti bilo ~ega drugog za neku vrstu saradwe. Jedino {to smo
traìli od Nacionalnog saveta za saradwu sa Tribunalom, to je da
im tuìlac Ha{kog tribunala ne bude majka a optuèni Vojislav
[e{eq ma}eha. Zna~i, da oni dobiju sve papire a da mi ne dobijemo
ni{ta. To je jedino {to smo traìli. To nije nikakvo pravo, niti
traìmo ne{to {to je vi{e od onoga {to daju Tuìla{tvu. Samo da
837
838
nam daju iste one papire koje daju Tuìla{tvu. Mi jo{ te papire nismo dobili. To je wihova zakonska obaveza. I mi samo traìmo da oni
po{tuju svoju zakonsku obavezu i ni{ta drugo. Ni{ta drugo mi od
wih ne èlimo i ne traìmo.
Za{to ovo govorimo? Mi ovim ukazujemo celoj i doma}oj i svetskoj javnosti na to kako se prema wemu postupa, samo zato {to je on
neko ko im prkosi, neko ko ne}e da se povinuje wihovim pravilima,
neko ko ne}e da im sluì. Se}ate se na po~etku kad ga je pozivala i
Karla del Ponte u sobu, na posebne razgovore. Sve bi oni dali da on
ho}e da svedo~i protiv Srba. Ali, po{to to ne}e, e hajde onda da ga
maltretiramo. Pa qudi, i Milo{evi} ima i sobu i kancelariju, a Vojislava [e{eqa su iz celog tog bloka, gde je imao samo sobu, prebacili sad u najgori blok, koji uop{te ne pripada Ujediwenim nacijama, nego Holandiji, zato {to je smetwa. êkamo da vidimo ko }e to u
svetu i na koji na~in da reaguje. To je su{tinska stvar.
I drugo, ako smem jedan li~ni utisak, stra{no je kad se neko slika i hvali kako je nekome dao [kodu oktaviju. Ja nemam re~i. Je li
to cena srpskog mesa?
839
MEDIJSKA HRONOLOGIJA
Kolika je snaga predsednika Srpske radikalne stranke dr Voji slava [e{eqa, ~ak i kada je fizi~ki odeqen od svoje otaybine, mo è se proceniti i iz pisawa ovda{we {tampe. Naravno, ne samo po
koli~ini objavqenog novinarskog materijala, nego i vrsti doga|aja
u kojima je on jedan od aktera. Fakti~ki, ne postoji nijedan zna~ajni ji politi~ki doga|aj u kojem dr [e{eq ne vodi glavnu re~. Tako se
pokazala sva uzaludnost poku{aja da se on ukloni sa politi~ke sce ne, sve se svodi samo na maltretirawe ovog sjajnog uma, kojem zidine
[eveningena o~igledno ne mogu ni{ta. âk ni da ga uspore.
U objavqivawu ove svojevrsne medijske hronologije, autor dr [e {eq nije se rukovodio emocijama, za wega su svi novinski ~lanci
ravnopravni, bez obzira da li su objektivni ili nastali iz pera pro tivni~kog politi~kog tabora. Ovaj niz po~iwe februarom 2003. go dine, ~lancima koji su igrom slu~aja ostali neobjavqeni u prethod nim kwigama.
Ispod nadnaslova Rekli su, naslova Tako nije smelo i podna slova Osim advokata tuìteqa i tuènih i porodica `rtava, odmah
po izricawu presude reagovali su predstavnici skoro svih segmena ta i obi~nog i stru~nog javnog mwewa. Izdvajamo prve i najtipi~ni je reakcije, Srpska re~, 12. februara 2003. godine, objavquje poje dina~ne reakcije na{ih politi~ara povodom izricawa kazne u Okru `nom sudu u Beogradu po~iniocima krivi~nog dela ubistva funkci onera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali. Izjava dr Vo j i s l a v a [e {e qa o b j a v qe n a j e p o d n a d n a s lo v o m Vo j is l a v [e {e q,
predsednik Srpske radikalne stranke i naslovom Moralo maksi malno:
Kazna koju je ve}e Okru`nog suda u Beogradu izreklo po~iniocima krivi~nog dela ubistva funkcionera Srpskog pokreta obnove na
Ibarskoj magistrali rezultat je kompromisa koji su sudije napravile pod mnogobrojnim pritiscima i s jedne i s druge strane.
Ukoliko su Rade Markovi}, Nenad Ili} i Nenad Bujo{evi} krivi
za ~etvorostruko ubistvo funkcionera SPO-a, u tom slu~aju morala
bi im biti izre~ena maksimalna kazna od 40 godina zatvora.
Naslov kratkog teksta o radu Doweg doma dràvne Dume, objavqe nog u Srpskoj re~i 12. februara 2003. godine je Duma protiv uvre dqivih re~i:
840
Pro{log novembra ruski predsednik Putin je jednom francuskom

novinaru, povodom tvrdwe o navodnim ruskim zlo~inima u ê~eniji,
u pero izdiktirao slede}u re~enicu: Svako ko èli da postane muslimanski ekstremista moè biti obrezan u Moskvi tako da mu vi{e
ni{ta ne}e izrasti.
Inspirisan ovom i sli~nim izjavama ruskih zvani~nika, ruski
parlament dao je odobrewe za zakon kojim se zabrawuje upotreba stranih i uvredqivih re~i koje su koristili politi~ari kako bi za~inili svoje govore u javnosti. Dowi dom dràvne Dume odobrio je nacrt zakona kojim se ruski utvr|uje za dràvni jezik i kojim se zabrawuju uvredqive i vulgarne re~i.
êka se stav o ovom pitawu Veqe Ili}a i Vojislava [e{eqa.
U rubrici Dosov sos , Srpska re~, 12. februara 2003. godine,
objavquje tekst o Nata{i Mi}i}, biv{em v.d. predsednika Republi ke. Naslov teksta je Mira i Elena bile su stidqive, a podnaslov je
To {to je crvenokosa Nata{a Mi}i} uvrtela sebi u glavu da li~i na
Nikol Kidman, drì vodu onoliko koliko i tvrdwa da Vladan Bati}
iz profila neodoqivo podse}a na Pola Wumena. Me|utim, èqa Na ta{e Mi}i} da bude pore|ena sa Margaret Ta~er dokaz je Proti}eve
teoreme da je ona ipak samo bruka i sramota za Srbiju:
Sada, kada je imperatorka iz Titovog Uìca Nata{a Mi}i} (kojoj
su ~lanovi poslani~kog kluba SRS dodelili presti`nu titulu grofica od Trebjese) sebe samoproglasila za v.d. predsednika Republike Srbije na neodre|eno vreme sa punim radnim vremenom - {to se
nije usudio da u~ini ni sam Josip Broz - nije zgoreg da se jo{ jednom
podsetimo {ta je svojevremeno rekao Milan St. Proti} o mogu}nosti da pomenuta politi~arka postane politi~ki naslednik novog
stanara pritvorske jedinice [eveningen. Dakle, evo toga podse}awa:
Izbor Nata{e Mi}i} za predsednika Republike bio bi bruka i sramota za Srbiju. Bruke i sramote za Srbiju nikad dosta, a wen izbor za
predsednika dràve bio bi jo{ jedna bruka u nizu sramota koje su se
u ovoj zemqi dogodile u posledwe vreme.
Proti} je o~igledno mislio na veliku nesrazmeru izme|u intelektualnih kapaciteta koji se traè od stanara zdawa na Andri}evom vencu i onih koje Mi}i}ka poseduje. One koji imaju utisak da u
ovoj rubrici iskqu~ivo pi{emo o proma{ajima lidera DOS-a, odmah
razuveravamo ovim po{tenim priznawem: Milan St. Proti} nije u
svojoj citiranoj oceni proma{io ni za milimetar! [tavi{e, ovu
ocenu je nedavno efektno potvrdila i sama v.d. predsednica Republike, kada je javno izrazila àqewe {to je novinari porede sa Nikol
Kidman a ne sa Margaret Ta~er!
To {to je crvenokosa Nata{a Mi}i} uvrtela sebi u glavu da ima
mesta wenom pore|ewu sa crvenokosom lepoticom iz Australije, drì vodu onoliko koliko i tvrdwa da Vladan Bati} iz profila neodoqivo li~i na Pola Wumena. Me|utim, èqa Nata{e Mi}i} da bude pore|ena sa êli~nom Lejdi samo je dokaz teoreme koju je Proti}
o politi~kom zna~aju ove prve postavio.
841
Zamislite: Nata{a Mi}i} i Margaret Ta~er! A nema mesta pore|ewu Grofice od Trebjese ni sa Mirjanom Markovi}. Zar bi se ikada Milo{evi}eva boqa polovina usudila da sebe samoproglasi za
predsednika Republike sa mandatom koji se moè, kako je pokazala
Mi}i}ka, neograni~eno produàvati? Odgovor na ovo pitawe moè
biti samo negativan. Evo za{to: Mirjana Markovi} je, samo da je to
ikada poèlela, mogla sa lako}om da postane spiker Narodne skup{tine Srbije (Mi}i}ka je to postala samo zbog \in|i}eve uverenosti da nema boqeg i efikasnijeg na~ina da uvredi Mar{i}anina, a
potom - i Ko{tunicu!) i u tom zvawu sa~eka najpre propast predsedni~kog duela Lili}-[e{eq, a potom i propast duela Milutinovi}[e{eq (dakle, trebalo je samo da se usprotivi dopisivawu broja iza{lih na izbore radi ispuwewa cenzusa od 50 odsto). Nakon toga mogla je - da je samo onaj ostatak ostatka moralnih normi koje je jo{ po{tovala nije u tome spre~avao - da ostane na funkciji predsednika
Republike neograni~eno dugo sluè}i se, kao {to Mi}i}ka danas ~ini, prazninama u Ustavu koje je Milo{evi} namerno pravio (a aktuelni predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vu~eti}, omiqeni
Milo{evi}ev pravnik, zdu{no podràvao). Milo{evi}eva boqa polovina, dakle, nije èlela da na razbojni~ki na~in koristi rupe u
Ustavu u ciqu osvajawa predsedni~ke foteqe. Me|utim, Mi}i}ka je
to u~inila. Pri tome je nategla tuma~ewe Ustava na svoj slu~aj
(Ustav ne predvi|a da predsednik Narodne skup{tine Srbije preuzima funkciju predsednika Republike Srbije u slu~aju isteka mandata
starom predsedniku, pri ~emu novi predsednik nije izabran), ali je
odbila da to isto tuma~ewe primeni i na obavezu raspisivawa predsedni~kih izbora! Dakle, postupila je tipi~no Milo{evi}evski tamo gde se ni najvatreniji Milo{evi}evci ne bi usudili to da u~ine
ni u vreme najve}e Milo{evi}eve mo}i!
Otuda je javno iskazana èqa titovouì~kog advokata bez klijenata, Nata{e Mi}i}, da bude pore|ena u pozitivnom smislu sa Margaret Ta~er bezobrazna, nevaspitana i nalazi se na samoj ivici diplomatskog skandala. Zar bi se Margaret Ta~er usudila (oprosti mi,
Veliki Boè, na ovim gre{nim re~ima!) da svojim potpisom preuzme
ingerencije miliona glasa~a i produì sebi mandat na funkciji za
koju se bore politi~ari uz vojske od miliona i miliona glasa~a? I
sam znak pitawa na kraju ove re~enice je poprili~an bezobrazluk. To
{to Nata{a Mi}i} èli da bude srpska Margaret Ta~er (Nikol
Kidman joj je premalo!) nalazi se u istoj moralnoj ravni sa poznatom
èqom pokojne Elene âu{esku da dobije Nobelovu nagradu za nau~ne doprinose iz oblasti hemije.
Vladimir Goati, nezavisni politi~ki analiti~ar, ~lan Saveta
biv{e nevladine organizacije G17 plus koja je dràla kqu~ne poloàje u Republi~koj i Saveznoj vladi (nemamo podatak o tome da li je
Goati ostao u G17 i nakon wenog transformisawa u politi~ku stranku), ~lan vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, ~lan Ekspertskog tima za pitawa nacionalnih mawina i predsednik Transparensi
842
Srbija, ogranka me|unarodne organizacije Transparensi interne{enel - ne pokazuje zabrinutost ni u trenucima kada je i politi~ki nepismenom gra|aninu o~igledno da su wegove politi~ke procene doìvele pravi debakl.
Repliciraju}i onima koji su upozoravali da }e se postavqewem
Nata{e Mi}i} na funkciju predsednika Republike dovr{iti koncentrisawe celokupne vlasti u Srbiji u rukama Zorana \in|i}a, Goati }e re}i da mu li~no poznavawe Nata{e Mi}i} nalaè da javno ustvrdi da ta èna ne}e biti ni~iji pion. Zbog toga otpada primedba
da }e wenim izborom biti koncentrisano previ{e vlasti u rukama
jedne politi~ke grupacije, rekao je Goati.
Dan uo~i isteka roka za ogla{avawe Nata{e Mi}i} o sudbini
srpskih predsedni~kih izbora oglasio se êdomir Jovanovi} izjavom
da }e predsedni~ki izbori biti raspisani tek po usvajawu novog ustava Srbije. Sutradan, Nata{a Mi}i} je samo ponovila Jovanovi}evu
izjavu. Time je na jasan i ubedqiv na~in ba~ena u blato procena Vladimira Goatija da Nata{a Mi}i} ne}e biti ni~iji pion u svome politi~kom odlu~ivawu. Ovakva sudbina Goatijeve izjave bila je o~ekivana: jednom ekspert naklowen vladaju}oj partiji - zauvek takva vrsta
eksperta!
Ako se prati delovawe DS u velikoj koaliciji DOS-a lako }e se
do}i do zakqu~ka da se \in|i}eva partija eksponira kao nosilac i
realizator svih zajedni~kih akcija za koje \in|i} misli da doprinose porastu rejtinga wegove posustale partije. Jo{ je u se}awu gra|ana ~uvena akcija DS s ciqem da se gra|ani upoznaju sa rezultatima
reformske vlade. Navodni uspesi te vlade, opisani u obimnom propagandnom materijalu koji je deqen gra|anima {irom Srbije, predstavqeni su kao rezultati DS i wenog predsednika. Sve je bilo u znaku te stranke: i boje kojima je letak {tampan i fotografije koje nisu zaobilazile lik Zorana \in|i}a.
Ovoga puta, Jovanovi}evom izjavom javnosti je poslata poruka da o
svemu u Srbiji odlu~uje iskqu~ivo Zoran \in|i}. Vrhu DS bilo je
neprihvatqivo da do ju~e anonimna Nata{a Mi}i} poentira u svoju
korist posle ogromnog napora koji je uloìla DS da uni{ti rejting
DSS i Vojislava Ko{tunice. Nije, dakle, bilo dozvoqeno da bilo ko
drugi osim DS po{aqe poruku javnosti o neveseloj politi~koj sudbini Vojislava Ko{tunice. Kolateralna {teta ovog poteza DS bio je,
kao {to smo videli, debakl analiti~ara Vladimira Goatija. Da je
bilo bar elementarne kulture u DS moralo bi se zavr{iti la`nim
utiskom da, kako Goati re~e, Nata{a Mi}i} ne}e biti pion ni u ~ijim rukama. Me|utim, ispalo je da se ona javqa kao pion ve} na nivou
êdomira Jovanovi}a. Da stigne na taj nivo Vesi}u treba bar pola
sata slobodnog pada, bez otvarawa padobrana, \in|i}u - dvostruko
vi{e! Goati se posle ovoga debakla ne moè vi{e predstavqati kao
ekspert. To zvawe mu je uzeo, sa lako}om kojom mu ga je i dodelio, li~no êdomir Jovanovi}.
843
Da se i mi u ovoj rubrici pozovemo na onu staru narodnu: Ko s |avolom tikve sadi o glavu mu se obijaju.
Ne ~ekaju}i istorijsku distancu, vo|e petooktobarske revolucije
su ve} 10. oktobra 2000. godine direktno u pero svojim poverqivim
novinarima (na primer \in|i} u pero velikoj Kari}evoj novinarskoj zvezdi Draganu Bujo{evi}u) diktirali svoje vi|ewe toga istorijskog doga|aja. Mediji su se, potom, utrkivali da objave ulomke
kwige koja je napravila sintezu svih dosovskih napora da se {to pre
u|e u istoriju. U toj kwizi dominira na istorijskoj sceni Zoran \in|i}, specijalno - u epizodi u kojoj se opisuje dosovo pridobijawe Jedinica za specijalne operacije Milorada Lukovi}a Legije za svoju
stvar. Iako su \in|i}evi predpetooktobarski pregovori sa Legijom
enormno medijski eksploatisani, ipak se danas bez ~u|ewa moè prihvatiti ~iwenica da je na svaki detaq tih pregovora zaboravio niko
drugi do \in|i}ev najsposobniji policajac-operativac Zoran @ivkovi}. Prvi razlog za to je odavno poznat javnosti: dokazi o Legijinom direktnom u~e{}u u zlo~inu u kome su ubijena ~etvorica funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, od petog oktobra su se u tolikoj meri nagomilali da je i \in|i} prestao da se ponosi svojim petooktobarskim savezni{tvom sa Legijom. Drugi razlog je postao vidqiv nedavno, nakon otvorene optu`be Qubi{e Buhe ûmeta da je
Legija u~estvovao i u ubistvu Ivana Stamboli}a, kao i u nizu od trideset drugih ubistava, mahom politi~ke prirode. Posle ovog doga|aja \in|i}ev kabinet je èstoko zaàlio {to je preko svoga Ministarstva policije obezbedio Legiji za{titu koja se pruà samo najistaknutijim dràvnicima jedne zemqe.
Da bi se shvatilo o kakvom @ivkovi}evom zaboravu je re~, navedimo {ta je sve ovaj budu}i ministar vojske nedavno govorio za TV Studio B, u emisiji Utisak nedeqe, o DOS-ovim odnosima sa pukovnikom Legijom. Na primedbu voditeqa kako postoji pri~a da je Milorad Lukovi} Legija jedan od junaka petog oktobra i da neki od ~elnika DOS-a na odre|en na~in duguju ìvot Legiji, Zoran @ivkovi} je
odgovorio ovako: Novine su mo`da to objavile ali to nije ta~no.
Ako postoje heroji i junaci petog oktobra, ima ih sigurno jedno
400.000.
Da li ne{to dugujete Legiji? - pitala je voditeqka. @ivkovi} je
dao poduì odgovor: Boè sa~uvaj! Boè sa~uvaj! On je, kao i mnogi
drugi policajci, vaàn zato {to je ta jedinica bila opasna i va`na.
On je odbio nare|ewe i nije pucao u narod i hvala mu na tome! Ali,
neko ko govori za sebe da je Srbin do daske (poput Legije) nije ni
imao nameru da puca u svoj narod, bez obzira kakvo je bilo nare|ewe.
Nije on jedini. Postoji tu dosta policajaca (koji su tako postupili).
U Ni{u je jedna posebna jedinica policije dobila nalog da do 10 sati po|e prema Beogradu. Wih 150 je iza{lo na pistu, spustili su pu{ke, pancire, {lemove i seli su. Rekli su: Ne}emo da idemo!. Iz
Pirota su neki po{li pa su ih neki presreli negde i vratili ih na844
zad. Nisu u pitawu dva imena. Petog oktobra se ni{ta nije desilo
zbog jednog ili dvojice qudi.
Mo`da Legiji neko ne{to duguje, ali mu od politi~ara (DOS-a)
niko ni{ta ne duguje.
Sve ovo je Zoran @ivkovi} rekao u trenutku kada se znalo da je nekoliko svedoka, kako u istoj emisiji na Studiju B re~e advokat Nikola Barovi}, dosta precizno iscrtalo profile nekih u~esnika u zlo~inu na Ibarskoj magistrali, posebno onog sa istetoviranom ruòm
na vratu (Legija). Tvrde}i da ovaj Srbin do daske nije imao nameru
da puca na svoj narod, @ivkovi} je zaboravio da su sva ~etvorica
ubijenih na Ibarskoj magistrali bili pripadnici toga naroda. Da
@ivkovi}eva izjava bude jo{ neverovatnija potrudio se i ûme saop{tavaju}i da je Legija u~estvovao u trideset ubistava. Ve}ina ubijenih bili su Srbi, pripadnici Legijinog naroda!
Koliko se @ivkovi} ne drì ~iwenica svedo~i intervju koji je
\in|i} dao nedeqniku Vreme (2. novembra 2000), odmah po okon~awu petooktobarske revolucije.
@ivkovi} tvrdi da u~e{}e Legijinih jedinica na strani DOS-a
petog oktobra predstavqa jedan u nizu primera pozitivnog delovawa
policije. \in|i} u pomenutom intervjuu datom Vremenu kaè da je
u~e{}e JSO na strani naroda bilo vi{e nego prosta odluka da ne}e
u~estvovati u razbijawu masovnih protesta, jer je Legija obe}ao da
}e napasti vojsku ako ona krene na demonstrante (Ako vojska napadne
narod, mi }emo napasti vojsku i vojska ne}e dobro pro}i. To su znali
i u vojsci. Mu~ilo ih je pre svega pitawe rizika. Da li poslati 50
tenkova na ulice i imati 10 zapaqenih i 40 zarobqenih, i onda definitivno ispasti iz istorije i General{taba, ili biti mudar i re}i ne postoje uslovi za intervenciju). \in|i} isti~e da su uo~i petog
oktobra posebnu pa`wu posvetili Jedinici za specijalne operacije:
Kada smo pravili mapu potencijalnih u~esnika tih doga|aja, na prvom mestu su bile specijalne jedinice. Znali smo mogu}nost wihovog
razornog dejstva i znali smo da, ako hiqadu wih uleti me|u sto hiqada qudi na ulici, nije sigurno da }e tih sto hiqada qudi ostati na
ulici, da ne}e biti Tijan Men.
@ivkovi}ev poku{aj da Legiju i JSO utopi u more demonstranata
koji su se petog oktobra na{li na ulicama Beograda, oduzimaju}i mu
herojsko odli~je koje mu je u vi{e navrata u svojim izjavama dodeqivao \in|i}, ~ini sme{nim ova \in|i}eva izjava data Vremenu:
Jednoga dana kada se bude pisala istorija ovih doga|aja, a to }emo
~initi posle 23. decembra jer ne moèmo sada sve da kaèmo da ne bismo ugrozili te qude koji su u slu`bi, neka od tih imena zaista moraju da budu istaknuta. Neki od tih qudi su preuzeli rizike za sopstveni ìvot. To su slu`be u kojima se ìvot gubi za odbijeno nare|ewe. Oni su nama rekli - primi}emo nare|ewe, ali ne brinite, ne}emo ga izvr{iti. I tako se i desilo. Ovim je dat odgovor na pitawe da li je @ivkovi} govorio istinu kada je rekao da Legiju niko iz
DOS-a nije nazvao junakom petooktobarske revolucije. Dakle - @iv845
kovi} nije govorio istinu! Kona~no, @ivkovi}evu izjavu da ~elnici

DOS-a ni{ta Legiji ne duguju obesmi{qava ovaj citat iz Vremena:
Kada smo razgovarali o tome {ta mi wima moèmo zauzvrat da pruìmo, rekli su - pustite nas da radimo normalno svoj posao i nemojte nas ponovo terati da radimo za neku partiju. I pu{teni su da rade posao koji su radili i za Milo{evi}a.
Direktno iz Haga j e nadnaslov, Sme{tawe iz zatvorskog sme {taja je naslov, a Kao svedok protiv Milo{evi}a, posle Aleksan dra Vasiqevi}a mogao bi da se pojavi, prema najavama iz Zagreba, i
biv{i general JNA, a kasnije general hrvatske vojske Martin [pe geq, ~ovek koga je Vasiqevi} razotkrio u poznatoj aferi naoruà vawa hrvatskih paravojnih formacija u predve~erje gra|anskog rata
u biv{oj Jugoslaviji i o kome je napravqena u to vreme veoma gleda na vojna skrivena kamera. Vasiqevi} i [pegeq - na istoj liniji
fronta!? je podnaslov teksta objavqenog u Srpskoj re~i 12. febru ara 2003. godine, povodom svedo~ewa u Hagu protiv Slobodana Milo {evi}a, Aleksandra Vasiqevi}a, biv{eg na~elnika Uprave bezbed nosti u JNA. Izjave Vuka Dra{kovi}a, predsednika Srpskog pokre ta obnove, izdvojene su u antrfile pod naslovom Vasiqevi}evo pod metawe:
Posle biv{ih predsednika Srbije i visokih funkcionera u Ha{ki tribunal po~eli su da stiù i biv{i vojni obave{tajci, najavqeni su i vojni instruktori, a nezvani~no, posle Radomira Markovi}a, o~ekuju se i jo{ neki biv{i srpski policajci. Dolazak Vojislava [e{eqa u Hag kao optuènog, koji niko od zvani~nika u sudu
za sada nije voqan da komentari{e, kao za~in je u ovoj ~orbi, negde
ba{ na prvu godi{wicu su|ewa Slobodanu Milo{evi}u, 12. februara.
Za razliku od Milo{evi}a, Milana Milutinovi}a, Nikole [ainovi}a, Dragoquba Ojdani}a, koji su iza re{etaka, general Aleksandar Vasiqevi}, 25. svedok Tuìla{tva u delu su|ewa Milo{evi}u za
Hrvatsku i BiH, biv{i na~elnik Uprave bezbednosti u JNA, do{ao
je kao svedok. Bar za sada, jer se u optu`nici protiv Milo{evi}a pomiwe kao jedan od ~lanova zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata osmi{qenog pre 1. avgusta 1991, koji je trajao najmawe do juna 1992. godine.
Prema optu`nici za Hrvatsku me|u pojedincima koji su uzeli
u~e{}a u ovom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu bili su uz Milo{evi}a i Borisav Jovi}, Branko Kosti}, Veqko Kadijevi}, Blagoje
Ayi}, Milan Babi}, Milan Marti}, Goran Hayi}, Jovica Stani{i},
Franko Simatovi} zvani Frenki, Tomislav Simovi}, Vojislav [e{eq, Momir Bulatovi}, Aleksandar Vasiqevi}, Radovan Stoj~i}
zvani Baya, @eqko Ra`natovi} zvani Arkan, i ostali znani i neznani u~esnici.
Za Vasiqevi}a je navedeno da je ... u svojstvu generala JNA i do 8.
maja 1992. godine {efa Uprave za bezbednost JNA, a naro~ito kontraobave{tajne slu`be (KOS), u~estvovao u aktivnostima smi{qe846
nim da pobude mr`wu, strah i nasiqe, {to je znatno pomoglo da se

ostvare ukupni ciqevi zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Agenti
KOS-a usmeravali su i pruàli podr{ku lokalnim vo|ama hrvatskih
Srba, lokalnoj srpskoj policiji i vojnim snagama, ukqu~uju}i i pripadnike TO-a i dobrovoqce iz Srbije.
Vasiqevi} je, dakle, u~estvovao pa je osumwi~en i mogao bi da
bude optuèn, ali o~ito jo{ nije, nego je svedok. Pore|ewa radi, Milan Marti}, koji je osnovao, komandovao, rukovodio, efektivno kontrolisao pripadnike svojih policijskih snaga u SAO Krajini, kasnije Republici Srpskoj Krajini, nije dobio priliku da svedo~i, ve}
je optuèn. [tavi{e, od inicijalne, relativno uske optu`be za granatirawe Zagreba, broj ta~aka optu`nice koje su mu stavqene na teret narastao je, za vreme wegovog boravka u pritvoru, ~ak na 19! Za
toliko je pro{irena optu`ba. A opet, formacijski wegov pretpostavqeni Milan Babi}, koji je prema onome {to je, kao i za Vasiqevi}a i Marti}a, zapisano u optu`nici protiv Milo{evi}a za Hrvatsku, ...organizovao i upravqao akcijama zajedni~kog zlo~ina~kog
poduhvata u SAO Krajini, pojavio se, kao i Vasiqevi}, u ulozi svedoka.
Babi} }e, kako se nezvani~no moglo ~uti u Tribunalu, najverovatnije svedo~iti i protiv Marti}a i, kako stvari stoje za sada, ne}e biti optuèn, iako je na po~etku wegovog svedo~ewa nagla{eno da je
osumwi~en pa je zbog toga u sudnici dok je davao iskaz bio prisutan
i wegov branilac. Vasiqevi} svedo~i bez svog zastupnika iako je u
sli~nom poloàju kao i Babi}. [ta }e se dogoditi ako Marti} kojim
slu~ajem okrene }urak naopako pa se predomisli, potpuno ili delimi~no prite{wen sa ~ak 19 ta~aka optu`nice, i odlu~i da i on bude
svedok. Recimo, protiv Milo{evi}a. Procene govore da bi u takvoj
hipoteti~koj situaciji bio, jasno je, u nepovoqnijem poloàju od Babi}a i Vasiqevi}, zbog ~iwenice da je ve} pod optu`nicom i u pritvoru. Mogao bi, eventualno, jedino da se nada nekakvoj blaòj kazni.
Probni balon za ovu vrstu kombinatorike na visokom nivou (jer i
do sada je u Tribunalu bilo pogodbi ali ne kada je re~ o politi~arima ili operativcima najvi{eg ranga) mogao bi da bude primer Biqane Plav{i}. Woj je izricawe presude najavqeno za januar, ali je, po{to je u procesu protiv Milomira Staki}a pozvana da svedo~i, sudsko ve}e odlu~ilo da sa~eka wen stav o tome (da li }e svedo~iti dobrovoqno ili po nalogu, kada bi - ako odbije - mogla dodatno za to da
bude ka`wena) kako bi i to bilo uzeto u obzir pri odmeravawu kazne.
A onda su weni advokati traìli produèwe roka za izja{wavawe,
{to je prihva}eno, pa se presuda moè o~ekivati do kraja februara
ili po~etkom marta. Osim ukoliko se ponovo ne dogodi ne{to.
Tako izgleda deo kalkulacija ~iji je deo i Aleksandar Vasiqevi}.
O~igledno je da ar{ini Ha{kog tuìla{tva nisu isti za svakog i da
osnova za pogodbu nije iskqu~ivo voqa za saradwom, niti pak teìna onoga {to je zapisano u do sada otvorenim optu`nicama. Evident847
no je samo da su neki osumwi~eni i potencijalno optuèni vrlo pogodni i za svedoke i podobni za dogovarawe.
Aktuelni deo te pri~e je i Vojislav [e{eq. Za wega je, recimo, u
optu`nici protiv Milo{evi}a zapisano da ...kao predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), najmawe od februara 1991. godine pa
tokom celog vremenskog perioda na koji se odnosi ova optu`nica,
snabdevao je ili na drugi na~in pruào zna~ajnu pomo} i podr{ku
srpskim dobrovoqcima, ve}inom poznatim pod imenom ~etnici,
{e{eqevci ili [e{eqevi qudi, koji su po~inili zlo~ine koji
se navode u optu`nici. Pored toga, otvoreno je zagovarao i podsticao stvarawe Velike Srbije nasiqem i drugim protivpravnim
sredstvima i aktivno u~estvovao u ratnoj propagandi i {irewu u me|unacionalne mr`we. O~ito je da [e{eq ne bi pristao na eventualne dogovore ~iji bi sastavni deo moglo da bude svedo~ewe.
Da li je alternativa optu`nica ili nastavak statusa kao situacije, u kojoj su Jovi}, Kosti}, Kadijevi}, Stani{i}, Ayi}, Hayi}, Simatovi}, Bulatovi} i Simovi}? Crnohumorno je ali istinito: sa
ovog spiska spokojni su samo @eqko Ra`natovi} i Radovan Stoj~i}.
No, {ta god da se dogodilo sa [e{eqem, ne moè se uzeti kao pravilo primewivo na druge. U prilog tome govori i suptilno provla~ewe imena generala Neboj{e Pavkovi}a u ovoj fazi dokaznog postupka Tuìla{tva za utvr|ivawe Milo{evi}eve krivice.
Iznenada, u vreme svedo~ewa dr Vesne Bosanac, direktora bolnice u Vukovaru, tuìlac Yefri Najs pustio je ponovo video snimak
razgovora tada{weg majora JNA Veselina [qivan~anina sa predstavnikom Me|unarodnog crvenog krsta, ve} vi|en na su|ewu Milo{evi}u. Ali, prethodni put, tokom svedo~ewa novinara Dejana Anastasijevi}a o doga|ajima u Vukovaru, prolazak kroz kadar Neboj{e
Pavkovi}a u borbenoj uniformi sa {lemom na glavi nije komentarisan u sudnici. O tome su razgovarali izve{ta~i u holu Tribunala.
Ovoga puta, me|utim, Najs je naglasio sudijama da obrate pa`wu na
~oveka pod {lemom, za koga je u razgovoru [qivan~anina i zvani~nika Crvenog krsta re~eno da je pukovnik koji zna za problem (pacijenata vukovarske bolnice), a identifikova}e ga slede}i svedok
(Aleksandar Vasiqevi}).
Me|u posmatra~ima u Ha{kom sudu, to je protuma~eno kao mogu}i
diskretni poziv - upozorewe Pavkovi}u: Ako ne}e{ da svedo~i{,
mogao bi da se pojavi{ i kao optuèni. Posebno {to je nad wegovom
glavom ve} senka optu`bi za proterivawe Albanaca sa Kosova 1999.
godine, u vreme kada je profesionalno bio veoma aktivan, a wegova
vojna karijera krenula uzlaznom putawom do samog vrha vojne hijerarhije. Vrlo ~esto se kroz svedo~ewa provla~e i imena Franka Simatovi}a i Jovice Stani{i}a. Za sada nema zvani~nih naznaka da bi
i oni mogli da se na|u na optuèni~koj klupi. Ali, imaju}i na umu
instituciju tajnih, zape~a}enih optu`nica, koje Tuìla{tvo otvara
i obelodawuje kad proceni da je pravi trenutak, to ne zna~i da su bezbedni {to se ha{kog tretmana ti~e.
848
Jasno je da su Tuìla{tvu dobrodo{li svi koji mogu ne{to da kaù, bilo da je to zaista zna~ajno ili makar da zagrebu neku temu. Tako bi, kao svedok protiv Milo{evi}a na Vasiqevi}evom mestu mogao
da se pojavi, prema najavama iz Zagreba, i biv{i general JNA, a kasnije general hrvatske vojske Martin [pegeq, ~ovek koga je Vasiqevi} razotkrio u poznatoj aferi naoruàvawa hrvatskih paravojnih
formacija u predve~erje gra|anskog rata u biv{oj Jugoslaviji i o kome je napravqena u to vreme veoma gledana vojna skrivena kamera.
Vasiqevi} i [pegeq - na istoj liniji fronta!?
Nezvani~no me|u svedocima je i Dragan Vasiqkovi}, poznati kao
kapetan Dragan, ~ovek koji je vodio kamp za obuku dobrovoqaca kod
Knina i za koga je Vasiqevi} rekao da je trebalo da pro|e vremena
da bi se ustanovio wegov identitet s obzirom da je iznenada do{ao
iz Australije gde je verovatno bio izvor Slu`be dràvne bezbednosti Srbije.
Nekada nerazdvojni u lancu rukovo|ewa, Slobodan Milo{evi},
Milan Milutinovi}, Nikola [ainovi} i Dragoqub Ojdani}, danas
nemaju priliku da kontaktiraju u pritvoru Ujediwenih nacija u [eveningenu. U vreme kad ovaj broj Srpske re~i bude od{tampan, u ~etvrtak 13. februara, posledwa trojica dobi}e priliku da se okupe
prvi put u Hagu. Tog dana za 15 ~asova u Tribunalu je zakazana statusna konferencija na kojoj }e biti re~i o daqem toku postupka. Otkako su u pritvoru u [eveningenu, Ojdani} od 24. aprila, a [ainovi}
od 3. maja pro{le godine, kada su se predali, gotovo ni{ta zna~ajnije nije u~iweno u wihovom predmetu jer je o~ekivan dolazak tre}eg
optuènog, Milutinovi}a. On im se pridruìo 20. januara. Optu`nica ih tereti da su s Milo{evi}em u~esnici u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq bio proterivawe Albanaca sa Kosova tokom 1999. godine.
Sva trojica izjasnili su se da se ne ose}aju krivim - Ojdani} 24.
aprila, [ainovi} 3. maja 2002, a Milutinovi} 27. januara 2003. godine.
[ainovi} i Ojdani} traìli su 5, odnosno 7. juna privremeno pu{tawe na slobodu do po~etka su|ewa, {to je prvostepeno ve}e odobrilo 26. juna 2002, ali je krajem godine drugostepeno ve}e prihvatilo argumente Tuìla{tva i odlu~ilo da oni ipak ostanu u pritvoru.
Na prethodnoj statusnoj konferenciji tuìlac je istakao da [ainovi} i Ojdani} ne kontaktiraju s Tuìla{tvom, da bi od druge strane
usledio odgovor da su se oni saglasili da }e razgovarati u Beogradu,
po{to privremeno budu iza{li iz zatvora. Nije poznato da li su se
u me|uvremenu predomislili i po~eli da kontaktiraju sa tuìocem
i istraìteqima, ali je verovatno da }e wihova odbrana obnoviti
zahtev za privremeno osloba|awe. Kako se moglo ~uti u Tribunalu,
Milutinovi}evi advokati Yon Livingston, Miladin Papi} i Radoje
Stefanovi} podneli su molbu za privremeno osloba|awe svog klijenta jo{ pre nego {to se zvani~no izjasnio da li se ose}a krivim! Za
svu trojicu garantovale su vlade Srbije i biv{e, tre}e Jugoslavije, a
849
za Milutinovi}a je, kao dodatak, pismo napisao i srpski premijer

\in|i}.
Samo, kakve veze Srbija ima s tim, {to bi rekao Milo{evi}.
Povodom tvrdwe generala Aleksandra Vasiqevi}a pred Ha{kim
tribunalom da je SPO, po nare|ewu Resora dràvne bezbednosti,
slao vojne formacije na rati{ta u Hrvatskoj, predsednik SPO Vuk
Dra{kovi} je za Nacional izjavio da dobrovoqci Srpske garde nisu bili pod kontrolom SDB, niti su po~inili ratne zlo~ine, a svedo~ewe generala Vasiqevi}a smatra li~nom osvetom biv{eg Milo{evi}evog poslu{nika.
Kako sam ja nekoga mogao da vodim na rati{ta, a poznati su moji
javni pozivi na dezerterstvo iz rata? Tada su me optuìvali zbog
otvorenog protivqewa ratnoj politici Slobodana Milo{evi}a i
wegovih Vasiqevi}a...
Lider SPO dodaje da je Vasiqevi}evo svedo~ewe u kome pomiwe
paravojne formacije ove strane najobi~nija la` kojom general nastavqa osvetu RDB protiv wega i Srpskog pokreta obnove. Zahvaquju}i borbi i `rtvama SPO, Milo{evi} i Vasiqevi} su izgubili
vlast, zbog ~ega koriste svaku priliku za obra~un sa mnom.
U delu teksta pod nadnaslovom DOS-ov sos, naslovom Kad ski da sa golih moè i sa pokojnih i podnaslovom îtav \in|i}ev
manevar sa (predstoje}om) kra|om [e{eqevih glasova neobi~no li ~i na onu antologijsku scenu iz Grka Zorbe: bogata{ica umire a è ne u crnini odnose sve iz wene ku}e - ~ak joj skidaju i ukopnu ode}u!
Na{a bogata{ica nalazi se u Hagu i za o~ekivati je da progovori o
ovoj preurawenoj otima~ini, objavqenog u Srpskoj re~i 26. febru ara 2003. godine, Milena M. Popovi} ispod me|unaslova \in|i}
potpiruje kosovski problem u borbi za [e{eqeve glasove pi{e o
navodnom raspadu Srpske radikalne stranke posle dobrovoqnog od laska u Hag dr Vojislava [e{eqa i DOS-ovoj koristi od toga:
Ode Vojislav [e{eq u Hag i ostavi u Srbiji svojih 23 odsto glasova dobijenih na propalim predsedni~kim izborima. Iako Aleksandar Vu~i} tvrdi da }e [e{eqev odlazak u pritvorsku jedinicu [eveningen osnaìti Srpsku radikalnu stranku (!?), slu~aj Slobodana
Milo{evi}a pokazuje da je raspad SRS, poput raspada SPS, neminovan. Od raspada Milo{evi}eve stranke \in|i}eva DS imala je
ogromne koristi: jedna frakcija biv{e vladaju}e stranke (Ivkovi}
i drugovi) na korak je od kolektivnog u~lawewa u DS. U takvim okolnostima postavqa se logi~no pitawe: kojoj }e se frakciji DOS-a
privoleti [e{eqevi radikali? O~ekivani odgovor bi glasio: radikali }e po}i ponovo za [e{eqem, ovog puta - [e{eqem u fraku, kako Ko{tunicu, biv{eg i posledweg predsednika SRJ, nazivaju u nevladinim organizacijama. Me|utim, razvoj doga|aja moè da pokaè
i druga~iju sliku. Pri ovome treba imati u vidu da ne postoje ni tragovi verovatno}e da }e neki radikal zakucati na vrata Srpskog pokreta obnove. Ova stranka odavno se pro~ula kao univerzitet za
obrazovawe politi~kih kadrova koji }e, ~im steknu diplomu, prebe850
}i u neku od vladaju}ih stranaka. Ta stranka moè da ima koristi samo od sopstvenih napora. Naprosto - weni pravi ~lanovi odlazili su
iz we samo kad bi po{li Bogu na istinu.
Me|utim, situacija sa \in|i}evom DS je druga~ija. Iznenadna
eksplozija \in|i}evog markenti{kog nacionalizma (nacionalizam
~iji je jedini ciq pove}awe broja glasova na izborima) pokazala je da
se \in|i} ozbiqno sprema za prevremene izbore. Kada je premijer
po~etkom januara izjavio da }e zatraìti novu Dejtonsku konferenciju radi odre|ivawa novih granica na Balkanu, ako kosovski Albanci nastave da insistiraju na nezavisnosti pokrajine, javnosti jo{ nije bilo poznato da }e se Vojislav [e{eqev ubrzo na}i u Hagu. Me|utim, za tu ~iwenicu, o~igledno, \in|i} je saznao pre svih u Srbiji.
Mora se priznati da je tu informativnu prednost iskoristio vrlo
dobro: u [e{eqevskom stilu lansirao je zahtev za sazivawe nove Dejtonske konferencije i izazvao apsolutno ne{e{eqevsku reakciju
Vojislava Ko{tunice. Posledwi predsednik SRJ poku{ao je na brzinu da neutrali{e prednost koju je stekao \in|i} tvrdwom da je prerano za kona~no re{avawe statusa Kosova. \in|i} se na to nije osvrtao, ve} je nastavio, opet na {e{eqevski na~in, da vodi rat sa me|unarodnom zajednicom (direktor Balkanske inicijative Instituta
za mir u Va{ingtonu Danijel Server izjavio je da ni Pri{tina ni
Beograd ne mogu jednostrano da re{e status Kosova, ve} samo me|usobnim dogovorom; Havijer Solana je u susretu sa \in|i}em rekao da
pristaje da razgovara o standardima koji se primewuju na Kosovu, ali
ne i o re{avawu kona~nog statusa; ameri~ki ambasador u Beogradu
Vilijem Montgomeri upozorio je jugoslovenskog predsednika Ko{tunicu i premijera \in|i}a da bi insistirawe na otvarawu problema Kosova i Metohije uticalo na uskra}ivawe ekonomske pomo}i
Srbiji). Najpre je dodao ubrzawe svome markenti{kom nacionalizmu
izjavom da }e od zapadnih sila zatraìti da pregovori o statusu Kosova po~nu u junu, ~etiri godine nakon {to je ta pokrajina do{la pod
upravu UN. Potom je optuìo me|unarodnu zajednicu da je albanskoj
ve}ini u pokrajini predala vlast, iako bi ona u normalnim okolnostima trebalo da bude ustupqena suverenoj dràvi. Kona~no je pripretio da }e insistirawe Albanaca da se Kosovu da suverenitet izazvati, kao reakciju, odvajawe severnog dela Kosova u srpsku mini-dràvu. Ovaj nagove{taj razdvajawa Albanaca sa juga Srbije od Kosova
ve} je dao prve `rtve na srpskoj strani.
Portparol UNMIK-a Sajmon Hejzlok osudio je izjavu srpskog
premijera o stvarawu mini-dràve kosovskih Srba. Napomiwu}i
da je ta izjava u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 UN, Hejzlok je stavio do znawa da u potpunosti razume \in|i}eve namere (izjava za Radio B92): Iz \in|i}evog intervjua jasno mogu da zakqu~im da on govori o nacionalisti~kim stavovima u Srbiji. Ja~ina tih stavova verovatno uti~e i na wegovu poziciju. Politi~ari u Srbiji vide potrebu da dobiju i te nacionalisti~ke glasove, a wih je, kako oni sami govore, izme|u 20 i 30 odsto, koliko je otprilike [e{eq dobio na po851
sledwim izborima. Dakle, Hejzlok je me|u prvima shvatio da se radi o marketin{kom nacionalizmu i da je u pitawu borba za [e{eqeve pristalice. îtav ovaj \in|i}ev manevar neobi~no li~i na onu
antologijsku scenu iz Grka Zorbe: bogata{ica umire a ène u crnini odnose sve iz wene ku}e - ~ak joj skidaju i ukopnu ode}u! Na{a
bogata{ica nalazi se u Hagu i za o~ekivati je da progovori o ovoj
preurawenoj otima~ini.
Srpska re~, 26. februara 2003. godine, prenosi iz Nacionala
tekst Danice Dra{kovi} o Zoranu \in|i}u, tada premijeru Srbije,
mafija{u ume{anom u {verc cigareta, nafte i droge koji od tog pr qavog posla ve} godinama ìvi i izdràva svoju porodicu, kako ga
naziva sam autor teksta. Naslov teksta je Levi~ari:
Na vest da je Lewin doìveo mo`dani udar i da mu se oduzela desna strana tela, ruski pisac Arkadije Aver~enko mu je napisao pismo
u kome je izrazio àqewe {to mu se to dogodilo. Nadao sam se bar
da je udar pogodio levu stranu, jer tamo je va{ problem, Vladimire
Iqi~u, pisao je Aver~enko.
Nama se ovih dana sli~no desilo sa premijerom. Nije, naàlost,
bio udar na levu stranu glave, gde je i wegov problem koji mi ispa{tamo, nego u nogu. Polomio je, kaù, u sudaru sa àndarmerijom, i
cela pri~a je nekako prete}i neubedqiva. îni se, ipak, da je zdrav
legao dva meseca da sa~uva ìvu glavu i od àndarmerije i od vojske
i od dràvne bezbednosti i od beretki i od mafije. Pretwe su velike i igra je na ìvot i smrt na sve strane. Spakovao je [e{eqa u Hag,
obe}ao im Mladi}a, [qivan~anina, Legiju, Frenkija, Stani{i}a,
Luki}a, Gurija, i jo{ ~etrdesetak oficira vojske i policije koji su
izdali Milo{evi}a i wega doveli na vlast da bi kupili oprost za
sve {to su ~inili i u ratu i u miru, a on ih je izigrao na najprimitivniji {ibicarski na~in, iskoristio i odbacio. Isporu~i}e ih jednog po jednog, sve ih laù}i i varaju}i kobajagi o{trim replikama
sa Karlom del Ponte da se nadaju do polaska, kao Milo{evi}, Milutinovi} Ojdani}, [ainovi}, koji sada lupaju glavom o ha{ke zidove
kad god pomisle kako ih je namamio i prevario. Neki od budu}ih zatvorenika su shvatili igru i otvoreno pripremaju otpor, koji [e{eq morbidno najavquje, pa se na{ premijer sa zdravim nogama ugipsario, trostrukim mitraqeskim vodom ku}u na Dediwu opasao i ~eka
boqe dane.
Iako nam nije ào zbog pretwi kojima je izloèn i opasnosti koje ga vrebaju, jer cela Srbija zna da je to zasluìo svojim radom, nadamo se da }e na ovom prinudnom odmoru na{ diktator u razvoju ne{to i profitirati. Na miru }e ~itati dnevne novine i uìvati u
biltenskom pozitivnom boq{evi~kom novinarstvu koje je on stvorio i koje tako lepo samo evidentira doga|aje bez ikakvog komentara, bez afera, sumwi, pitawa. Nema nigde opozicije ni wene kritike
vlasti, nema ni onih iz DOS-a koji se ne slaù sa Vladom, sve je svedeno na meru premijerovog koncepta komunisti~ke demokratije. Sa
novina }e pre}i na televizije i zadovoqno prevrtati sve kanale po
852
ceo dan, a ne}e na}i nijednu emisiju koja bi ga iznervirala, ne}e videti nigde ni Ko{tunicu, ni [e{eqa, ni Vuka, ni Da~i}a, nikoga ko
bi o wemu ne{to lo{e govorio. Nema radnika koji danima {trajkuju
u Kragujevcu, a tu~e ih wegova policija, isto kao u vreme Milo{evi}a, nema bolesnih, gladnih, nezaposlenih, otpu{tenih, besku}nika,
izbeglica, invalida, nema lopova, kriminalaca, ubica. Stvarnost i
svakodnevica Srbije su nezanimqive teme za sve medije koji i zbog
premijera i zbog sebe prikazuju samo Srbiju u kojoj oni ìve: Vlada,
poslanici, direktori, op{tinari, novinari, voditeqi, peva~i, muzi~ari, politi~ari. Sve je veselo, doterano, bogato, nasmejano, peva
se, igra, putuje po svetu, {eta po kafi}ima i prijemima, vozi luksuznim automobilima, jede, pije i uìva. To je slika koju i stranci vide iz na{ih medija i u kontaktima sa vla{}u i svi se ~ude otkuda to
kada Srbija u svetu vaì za siroma{nu zemqu. Ta slika, virtuelna
stvarnost koju ìvimo po meri ove vlasti, opusti}e premijera u danima gipsane opsade i otera}e od wega mra~ne misli, strah i neveselu sudbinu koja ga negde ~eka i koju ne}e izbe}i uprkos mitraqezima
oko ku}e.
A kakva je ta sudbina, vide}e ako se samo osvrne iza sebe i umesto
{panskih i srpskih serija pogleda Ha{ki tribunal. Nekada{wi
mo}nici, vlasnici dràva, ìvota i smrti hiqada qudi, ratnici, generali, svi koji su, kao on sada, mr`wom i podvalom otimali i odràvali vlast, tragi~no odlaze sa we. Dovoqno je da pogleda Milo{evi}a kojeg imitira u svemu i priseti se wegove sile, snage, svevlasti,
i sada{we sudbine svedene na meru ubice, lopova, zlo~inca me|unarodnog kalibra, {to je on uvek i bio, ali je i sebi i drugima prikazivan druga~ije. Izvan Srbije, u demokratskom svetu koji ne ìvi
virtuelne stvarnosti kao mi i na{ premijer, posle dvogodi{we nedemokratske vlasti prigrabqene Milo{evi}evim metodama uz kr{ewe zakona, Ustava Srbije i ru{ewa svih institucija u zemqi i zaboravqenih predizbornih obe}awa gra|anima, on ve} uìva ugled
diktatora i me|unarodnog mafija{a ume{anog u {verc cigareta,
nafte i droge, koji od tog prqavog novca ve} godinama ìvi i izdràva porodicu. Pri~e o predavawima u Nema~koj i prihodima od toga tamo ne prolaze, jer oni znaju da ne drì nigde nikakva predavawa
kod wih.
Predstavnici vlada zapadnih zemaqa, a naro~ito oni koji se bave
Balkanom i Srbijom, re}i }e vam u razgovoru vi{e i detaqnije o premijeru i wegovim mafija{kim drugovima Canetu, ûmetu, Legiji,
Spasojevi}u nego {to iko u Srbiji zna, i ve} je wegova sudbina zaokruèna na jednu upotrebu i uklawawe. Vidno razo~arani zbog pogre{ne investicije u qude koje su doveli na vlast da zamene Milo{evi}a i promene Srbiju, a koji su za to nesposobni jer su isti kao Milo{evi} i po politi~kim ube|ewima i po qudskim kvalitetima, oni
otvoreno govore o onome o ~emu mi u Srbiji }utimo. Dok prevarena,
opqa~kana i rasprodajom zadwih resursa do kraja osiroma{ena Srbija }uti, predstavnici demokratske Evrope i Amerike slaù novi
853
dosije novog diktatora. êmu to vodi videli smo u slu~aju Milo{evi}a i uzaludno je nedavno naprasno pronema~ko ko~operewe premijera zahtevima za re{ewe statusa Kosova ba{ u vreme ameri~kih priprema za rat sa Irakom. Time je samo svoj poloàj pogor{ao i pokazao da ide putem Milo{evi}evog kraja na me|unarodnom planu. U Srbiji time, tako|e, nije ni{ta dobio, jer posle svih izdaja i savetni~kog u~estvovawa u bombardovawu, u wegov patriotizam vi{e niko ne
veruje.
Ne treba biti prorok da predvidi{ wegovu ve} odre|enu sudbinu
kojoj je ùrio ùstrijim i ve}im koracima od Milo{evi}a i sustigao ju je za samo dve godine. Shvatio je i on to i slomio nogu, ali kasno. A sve zato {to je i kod wega, kao i kod Lewina i Milo{evi}a,
problem na levoj strani.
U istom broju Srpska re~ po~iwe sa objavqivawem feqtona pod
naslovom Zoran \in|i}: Zadatak izvr{en - Ko{tunica vi{e ne po stoji (1). Naslov prvog dela je Na tajnoj ve~eri ne pri~a se o {nic lama, a podnaslov Podeqena su mi{qewa da li je aktuelni zemqo posednik Zoran \in|i} smaknuo Vojislava Ko{tunicu zauvek ili
samo privremeno, dok ovog ne obaveste {ta ga sna|e. U svakom slu~a ju, \in|i} se u posledwe vreme nekako razigrao, kao da su mu ispuwe ni svi snovi:
Premijer Srbije Zoran \in|i} je okon~ao svoj najva`niji postpetooktobarski zadatak: predsednika DSS Vojislava Ko{tunicu uklonio je sa mesta predsednika savezne dràve, DSS je prikqu~io opoziciji a nedostatak skup{tinske ve}ine nadoknadio je otimawem poslani~kih mandata Socijaldemokratiji Vuka Obradovi}a i Novoj
Srbiji Velimira Ili}a i kupovinom poslanika iz tabora socijalista i arkanovaca. Pri tome je realizovao istinski parlamentarni
perpetum mobile: dok je on na ~elu Srbije, wegova politi~ka opcija
}e imati ve}inu: ako iz te ve}ine iza|u poslanici koji su dobili
na izborima podr{ku antimilo{evi}evski raspoloènih bira~a uvek su spremni da u wu u|u socijalisti nad ~ijim politi~kim sudbinama lebdi \in|i}eva i Bati}eva pretwa krivi~nom odgovorno{}u
i fantomom lustracije.
Poraènom Vojislavu Ko{tunici ostaje da, posle velikog ~i{}ewa institucija vlasti od ~lanova Demokratske stranke Srbije, u svakoj prilici izjavquje kako je wegova stranka najve}a u Srbiji! \in|i}eva ve{ta~ka ve}ina moè da se okrene sama protiv sebe i istopi se, predvi|a oja|eni posledwi predsednik SRJ. Slute}i da }e
\in|i} sve u~initi da mu putem izmene Ustava Srbije onemogu}i izbor na mesto predsednika Srbije, Ko{tunica }e nedavno re}i i ovo:
Sada smo na putu da jedan partijski Ustav bude zamewen drugim. Srbiji je potreban Ustav koji ne}e biti partijski, koji ne}e biti plod
dogovora dve partije, ve} }e realno odràvati ono {to stranke i narod u Srbiji ocewuju kao najboqe re{ewe koje moè da potraje. Ako
DOS na taj na~in poku{a da nametne Ustav, s komisijom koja treba da
pripremi Zakon za promenu ustava, komisijom koja je sastavqena ta854
ko da se la`na ve}ina DOS pretvara u jo{ la`niju ve}inu u sastavu

te komisije, onda mogu da jam~im da }e to biti najkratkove~niji ustav
koji smo ikada imali. Najgori i najkratkove~niji. Slutimo da ni
ova pretwa ne}e biti realizovana i da }e zbog te ~iwenice Ko{tuni~in rejting u bira~kom telu Srbije, nekada milo{evi}evski visok, biti dodatno umawen.
U nizu portreta biv{eg predsednika SRJ Vojislava Ko{tunice,
koje su objavqivali najuticajniji svetski mediji odmah nakon petooktobarske revolucije izdvaja se onaj koji je na~inio pariski
Mond. Taj tihi ~ovek se gotovo ne smeje, ne èli da u|e u Beli
dvor, pa i daqe ìvi u stanu koji je nasledio od roditeqa. Tako|e, nerado zamewuje svoj stari beli jugo za neki luksuzni protokolarni
automobil. Ko{tuni~in odnos prema svim pojavama je pre svega moralne prirode, zapaà daqe Mond i tu tvrdwu ilustruje podatkom
da je naslov Ko{tuni~inog maturskog rada glasio: Moralna problematika u delu Albera Kamija. Glavne crte Ko{tuni~inog portreta
Mond dovr{ava slede}im zapaàwem: Taj }utqivi i enigmati~ni
~ovek snupijevskog pogleda, a u stvari melanholi~an, i sam priznaje
da je pesimista i sklon depresiji.
Menayer petooktobarske revolucije, Zoran \in|i}, dana{wi
premijer Srbije (i vlasnik srpskog dela uticaja u dràvnoj zajednici zvanoj Srbija i Crna Gora), posle petooktobarske revolucije
usredsredio se na re{avawe jednog jedinog svoga velikog zadatka, na
ru{ewe ogromnog pozitivnog rejtinga koji je Vojislav Ko{tunica u
javnosti Srbije neo~ekivano dobio u periodu od nekoliko nedeqa
svoje predsedni~ke kampawe. Analiti~ari javnog mwewa i politi~ki analiti~ari smatrali su takav ciq (nezavisno od toga ko mu stremi) nedosti`nim. Neki od tih analiti~ara tvrdili su, ~ak, da je posle petog oktobra do{lo do tektonskih poreme}aja u bira~kom telu
Srbije, da su yinovskim raselinama nastalim u tajfunu narodne voqe zauvek izgubqene sve politi~ke partije izvan DOS-a, a da je na
drugoj strani do{lo do izdizawa malih opozicionih stranaka iz
DOS-a u yinovske gromade koje }e dugo prkositi zubu vremena. Prvu
me|u tim gromadama, tvrdili su analiti~ari, predstavqa Ko{tuni~ina Demokratska stranka Srbije. Zaboravqaju}i da se me|u ovim
analiti~arima javnog mwewa nalaze i univerzitetski radnici koji
nikada nisu ni{ta ozbiqno u nauci uradili, ~lanovi DSS poverovali su u pomenute teorije do te mere da su se usu|ivali i javno da ustvrde kako je upravo Ko{tunica sru{io Milo{evi}a!
Nije neobi~no to, {to je jednom politi~kom analiti~aru poput
Vladimira Goatija moglo da izgleda da je petog oktobra prisustvovao
tektonskim poreme}ajima voqe bira~kog tela Srbije. Ono {to je
neobi~no je ~iwenica da u takvim analizama niko, pa ni Goati, nije
ni pomiwao posledice koje }e napraviti eventualni sukob shvatawa
politi~ara snupijevskog pogleda, uz to - melanholika i pesimiste
sklonog depresiji, i shvatawa politi~ara razapetog izme|u politike i biznisa kakav je dana{wi srpski premijer. Da bi se jo{ petog ok855
tobra mogao naslutiti razvoj odnosa izme|u DSS i DS, trebalo je samo prou~iti pisawe izvora koji su potekli iz same Demokratske
stranke. Na primer, u kwizi Pokr{tavawe petokrake koju je napisao nekada{wi novinar Nenad Stefanovi}, danas - uticajni \in|i}ev partijski drug, mogu se na}i mnogi detaqi koji svedo~e da od dana konstituisawa vi{estrana~ja politi~ar snupijevskog pogleda nikada nije imao {ansu da se za{titi od problema koje mu je \in|i}
stvarao sa ciqem da preuzme kompletnu kontrolu nad Demokratskom
strankom. Najboqi primer koji svedo~i sa kakvim protivnikom }e u
postpetooktobarskom razdobqu imati posla taj politi~ar-melanholik, nalazimo tako|e u pomenutoj Stefanovi}evoj kwizi. Evo tog detaqa: U wemu (\in|i}u) paralelno egzistira du{a biznismena i du{a politi~ara. I za razliku od Fausta, kod wega se te dve du{e nisu
pobile. On je srpski kontra-Faust. Jedan svedok mi je pri~ao o toj
fantasti~noj binarnoj podeli u \in|i}u. Na sastanku Glavnog odbora, jo{ u leto 1990. \in|i} se do{aptavao sa Olegom Golubovi}em o
uvozu 150.000 prezervativa i 6.000 dijafragmi. Oleg je predlagao da
preko svojih veza u Isto~nom bloku datu koli~inu uvezu preko Poqske. U tom trenutku je \in|i} rekao: Sa~ekaj trenutak, i iza{ao za
govornicu da replicira Nikoli Milo{evi}u. (...) Kada je zavr{io
repliku, vratio se do Olega i na istom mestu nastavio da ugovara posao. On u tome nije osetio nikakvu koliziju, {to mu ne}e smetati da
u intervjuu za NIN izjavi: Smrt je politike kada politi~ar po~ne
da se bavi biznisom.
Do prvih, sakrivenih od javnosti, sukoba izme|u DS i DSS do{lo
je odmah nakon petooktobarskih doga|aja. Pripremaju}i se za parlamentarne izbore koji }e biti odràni u decembru, \in|i} je èleo
da mu se na predsedni{tvu DOS-a unapred garantuje postavqawe na
funkciju premijera srpske vlade. Sa takvim ambicijama svaki politi~ar bio je obavezan da se stavi na ~elo izborne liste DOS-a za nastupaju}e parlamentarne izbore. Me|utim, tu svoju obavezu \in|i}
je ignorisao. Znao je da bi takva lista sa wegovim imenom donela
DOS-u najmawe 15 odsto glasova mawe nego u slu~aju da lista nosi
ime Vojislava Ko{tunice. U tom slu~aju DOS bi u Narodnu skup{tinu Srbije u{ao sa najvi{e 140 poslanika, pri ~emu bi poslani~ka grupa DSS imala 35 ~lanova i prakti~no bi bila presudna po stabilnost ve}ine u Narodnoj skup{tini. \in|i} je insistirao na tome
da Ko{tunica bude nosilac DOS-ove izborne liste, uveren da }e to
DOS-u doneti dvotre}insku ve}inu u parlamentu. Za ovu svoju velikodu{nost traìo je od DSS da se sloì sa odlukom ostatka DOS-a
da se bira~kom telu u predizbornoj kampawi objavi da }e \in|i} biti premijer Srbije. Privrèn svojoj varijanti legalizma, Ko{tunica se suprotstavio ovom \in|i}evom zahtevu tvrdwom utemeqenom u
Ustavu da se mandator odre|uje tek nakon konstituisawa Skup{tine.
Kao odgovor \in|i} je stavio primedbu da ta vrsta odugovla~ewa u
formirawu institucija demokratske vlasti, odlaè reforme i odlaè legalizovawe promena nastalih upadima ~uvenih DOS-ovih
856
kriznih {tabova u sva dobrostoje}a preduze}a i institucije u Srbije. Vlada koja bi bila formirana u februaru ili martu nema {ansi
za uspeh i Demokratska stranka u woj ne}e u~estvovati - glasio je
\in|i}ev ultimatum Ko{tunici. Osim toga, \in|i} je poru~io lideru DSS da pitawe mandatara budu}e vlade Srbije nije personalno,
ve} je re~ o na~elnoj politi~koj poziciji. Pri tome nije skrivao da
je on (\in|i}) jedina osoba koju vidi na ~elu srpske vlade.
Ko{tunica je pred ovim ultimatumom ustuknuo i to je bio prvi
wegov ozbiqniji poraz u ovom dvoipogodi{wem okr{aju sa \in|i}em. To Ko{tuni~ino povla~ewe otvorilo je prostor Zoranu [amiju za obmawivawe javnosti izjavama da sukoba nije ni bilo i da je sve
proisteklo iz pogre{nih interpretacija izjava koje su davane u medijima.
\in|i} je dobio i premijersko mesto i dvotre}insku ve}inu u
Skup{tini, {to je bio osnovni preduslov da se iz vladaju}e koalicije iskqu~i DSS bez {tete po skup{tinsku ve}inu. Ve} u ~asu ove
\in|i}eve prevare Ko{tuni~in rejting u bira~kom telu po~eo je nezaustavqivo da pada.
Paralelno sa akcijom pacifikovawa DSS i Vojislava Ko{tunice \in|i} je otvorio u okviru DOS-a jo{ jedan front: Vuk Obradovi}, postavqen na mesto potpredsednika \in|i}evog kabineta (ovakvim kadrovskim re{ewima \in|i} je ve}inu malih ~lanica DOS-a
pretvorio u politi~ke satelite DS), pokazao se previ{e aktivnim u
vo|ewu Komisije za naplatu poreza na ekstraprofit i trebalo ga je
ukloniti sa te funkcije.
Onoga ~asa kada je po~eo implicitno da preti tim porezom i mo}nim finansijerima \in|i}eve stranke, Obradovi} se na{ao na \in|i}evoj crnoj listi. Obradovi} se, ~ak, usudio da prognozira da }e
sredstva dobijena naplatom toga poreza biti vi{estruko ve}a od
onoga {to je \in|i} primenom selektivne pravde planirao (danas se
vidi da je taj plan i ostvario). Mislio sam da }e biti dobro ako vratimo nekoliko stotina miliona maraka, {to je dobra cifra. Duboko
sam sada ube|en da }e ta cifra biti mnogo, mnogo ve}a. Ako Bog da,
bi}e i koja milijarda maraka. Ne}e prikupqawe tog novca i}i tako
lako, to znam, jer najteè je ~oveku kad ga udarite po yepu. Bi}e qudi koji }e morati da plate i po nekoliko desetina miliona maraka.
Ja ih pozivam da to plate, mislim da je to i u wihovom interesu: ima}e mirniji san. Verujem da ba{ nije ugodno ìveti sa znawem da ste
zgrnuli ogromno bogatstvo, zidali silne vile, nabavili ~itave ergele najskupqih automobila dok je ~itav narod grcao.
Kada je Obradovi}ev rad komisije po~eo da daje i konkretne rezultate, usred sopstvene stranke optuèn je za seksualno zlostavqawe
svojih partijskih saradnica. âk se javila i jedna biv{a TV novinarka, bliska Milo{evi}evoj (danas - \in|i}evoj) tajnoj policiji da
posvedo~i kako je i ona bila seksualno uznemiravana od strane Vuka
Obradovi}a! \in|i} je uklawawem Vuka Obradovi}a ostvario dva
ciqa: Za{titio je deo biznismena iz Milo{evi}eve epohe od pore857
za na ekstraprofit i vezao je poslanike SD za Slobodana Orli}a,

politi~ki anonimnog Kari}evog novinara. Time je uspostavqena
kontrola nad SD. Kasnije, poslanici SD dobili su novu centralu:
Slobodan Orli} i @arko Kora} osnovali su Socijaldemokratsku
partiju koja je nasledila poslanike SD! Ve} ovaj \in|i}ev manevar
pokazivao je da je on kao u~enik daleko nadma{io u~iteqa Milo{evi}a.
Pri svemu ovome glavna linija fronta (prema DSS) bila je neprekidno pod \in|i}evom najve}om kontrolom, {to je dovelo do toga da
je Ko{tunica gubio bitke sa \in|i}em i na sopstvenom terenu. Najva`nija od wih odvijala se u okviru pregovora o budu}nosti zajedni~ke srpsko-crnogorske dràve. Bilo je samo pitawe dana kada }e \in|i} preuzeti ingerencije saveznih institucija u tim pregovorima.
Bilo je o~igledno da se u tom smislu stvarala situacija analogna
onoj u fazi raspada SFRJ: i Milo{evi} je sa republi~kih pozicija
postepeno preuzimao primat u odlu~ivawu o sudbini savezne dràve.
Kada je postalo o~igledno da }e mu ta aktivnost ozbiqno ugroziti
opstanak na vlasti, Milo{evi} je u~inio niz poteza koji su u~vrstili wegovu diktaturu a rasturili saveznu dràvu. \in|i}evo delovawe bilo je potpuno analogno ovome Milo{evi}evom. Kada mu je postalo jasno da bi mu jaka savezna dràva onemogu}ila da daje primat
republi~kom nad saveznim ustavom kad god bi on ustvrdio da su republi~ki interesi ugroèni (ovo je tako|e Milo{evi}ev izum!) i time ostvaruje neograni~enu vlast, \in|i} je svoje politi~ko delovawe prilagodio \ukanovi}evoj èqi za otcepqewem Crne Gore. Tako
je i napravqen savez dràva Srbije i Crne Gore. Kao protivuslugu
\in|i} je dobio potpunu saglasnost da savezne institucije imaju mala ovla{}ewa i da prvi ciklus izbora bude obavqen partijskim delegirawem poslanika kao u po~etnoj fazi Milo{evi}eve vladavine!
\ukanovi} je na taj na~in od \in|i}a dobio sve {to je traìo za
Crnu Goru i u Milo{evi}evo vreme. Ako \ukanovi}a Liberalni savez CG optuùje za izdaju samostalne Crne Gore, to je samo zbog politi~kog slepila izazvanog saznawem da mu savez sa tom partijom vi{e nije potreban. Svoje u~e{}e u razbijawu savezne dràve \in|i}
je nazvao preuzimawem odgovornosti na sebe za sudbinu nove dràvne zajednice umesto onih koji spavaju na politi~koj sceni Srbije poput Be}kovi}eve Tijane u Rovcima!
Ovim je \in|i} zatvorio mawe vaàn segment Ko{tuni~inog politi~kog delovawa. Naime, prosto ga je po~istio sa savezne politi~ke scene!
Borba za apsolutnu prevlast u Srbiji nastavqena je jo{ intenzivnije nakon afere sa Vukom Obradovi}em. Oslawaju}i se u prvoj fazi
otpora \in|i}u na saveze koje je uspostavio sa delom promilo{evi}evskih visokih oficira u vojsci i policiji (posebno sa na~elnikom
G[ VJ generalom Neboj{om Pavkovi}em i na~elnikom RDB Radomirom Markovi}em) Ko{tunica je poku{avao da destabilizuje \in|i}a suprotstavqaju}i u procesu hap{ewa i izru~ivawa Slobodana
858
Milo{evi}a Ha{kom tribunalu svoj formalni legalizam \in|i}evom pragmatizmu koji je bio zasnovan na o~ekivawu da }e se u Srbiju
sliti milijarde evra finansijske pomo}i sa Zapada ~im se Milo{evi} na|e u Hagu. U su{tini, Ko{tuni~ino zalagawe da se Milo{evi}
izru~i Hagu tek nakon usvajawa Zakona o saradwi sa Tribunalom, zakona ~ije dono{ewe je opstruisala upravo DSS, predstavqalo je pruàwe ruke prijateqstva prema posustalim pristalicama Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije Srbije.
Koliko je ovo Ko{tuni~ino koketirawe sa nacionalistima sa levice bilo uspe{no, jasno je pokazao drugi krug prvog ciklusa proteklih predsedni~kih izbora: pokazalo se da je Ko{tuni~in predsedni~ki program me|u pristalicama Milo{evi}eve partije najomiqeniji posle [e{eqevog.
(Nastavi}e se)
Naslov teksta, objavqenog u Srpskoj re~i 26. marta 2003. godine,
povodom ubistva Zorana \in|i}a je Jedna pu{ka, mnogo okida~a, a
Hag i potraga za ubicama Zorana \in|i}a je nadnaslov. Podnaslov
teksta je Nije neobi~no {to je Slobodanu Milo{evi}u sko~io krv ni pritisak posle svega {to je u Srbiji po~elo da se doga|a povodom
ubistva Zorana \in|i}a, ba{ kao {to ne bi bilo iznena|ewe da je
istim povodom, bez obzira {to je uvedeno vanredno stawe, Du{an
Mihajlovi} odmah napustio mesto ministra unutra{wih poslova:
Milo{evi}u se zdravstveno stawe pogor{alo kad je Mihajlovi}
zapo~eo borbu protiv organizovanog kriminala, odlu~niji nego ikad
da kona~no i li~no, ne pogledav{i se u ogledalo, raskrsti sa Miloradom Ulemekom Legijom i wegovim kompawonima kao sa uzornom i
svesnom gospodom, {to su donedavno oni bili za wega. Te dve ~iwenice defini{u dve orijentacione ta~ke, ha{ku i beogradsku, s kojih
je mogu}e sagledati posledice atentata na srpskog premijera na razvoj doga|aja izme|u Srbije i Ha{kog tribunala.
U me|uvremenu, do sada sastavqene kockice iz ovog mozaika ukazuju, pored ostalog, da su premijerova smrt i scenario destabilizacije
dràve bili na spisku èqa takozvanog antiha{kog lobija, odnosno
nacionalno-patriotskih snaga, koje osim me|u takozvanim obi~nim
gra|anima, imaju pristalice i u policiji i u vojsci i u politici. Ne
samo zbog reakcije na odnose s Hagom, pri ~emu vaqa imati na umu da
je upravo \in|i} bio kqu~ni ~ovek i kod hap{ewa i kod Milo{evi}evog transfera u Hag, ve} i kao svojevrsna preventiva u situaciji
kada pred Srbijom stoji zadatak da uhapsi Veselina [qivan~anina,
Miroslava Radi}a pa Ratka Mladi}a i Radovana Karayi}a - likove
iz Republike Srpske ukoliko bi ih otkrila na svojoj teritoriji.
Elem, od po~etka procesa Slobodanu Milo{evi}u, posmatra~i u
Hagu interesovali su se ko i koliko pla}a pozama{ne tro{kove wegove odbrane. S tim u vezi i - odakle optuènom pregr{t podataka,
~iwenica, dokumenata, zapisnika ~ak i o doga|ajima koji svojevremeno nisu bili dovoqno poznati javnosti a pomiwani su tokom procesa
protiv Milo{evi}a pred Tribunalom. Tako je on relativno uspe{no
859
uspevao da parira svedocima Tuìla{tva i onda kada je nenadano wihov prethodno najavqeni raspored iznenada mewan. Sve u situaciji
kada Srbija i tada{wa SRJ nisu zvani~no doprinosili odbrani optuènog tako {to bi wegovom advokatskom timu stavqali dokumenta
i arhive na uvid i kori{}ewe.
Odgovor na ovo drugo pitawe mogao je biti u ~iwenici da su posle
5. oktobra 2000. godine, pa dovoqno vremena posle toga, na strate{kim mestima u policiji i vojsci ostali Milo{evi}evi qudi. Sve
{to je moglo da se iskoristi za odbranu biv{eg predsednika prikupqeno je i pokupqeno. Jo{ se prikupqa (naravno, deo materijala odbrane poti~e i od i daqe vernih gra|ana, politi~kih pristalica) tamo gde je to mogu}e i izvesno je da Milo{evi} i danas u ovoj Srbiji,
ma koliko to tako ne izgleda, ima prili~no jako upori{te. Po intenzitetu ne toliko jako u narodu, iako deo bira~kog tela jo{ ima simpatija za wega, koliko na zna~ajnijim mestima, posredno ili neposredno u policiji, vojsci i politici.
Ako sud ne pla}a Milo{evi}evu odbranu, jedini logi~an odgovor
na prvo pitawe je da on to ~ini sam. Drugim re~ima, ovim ili onim
kanalima, sin Marko ili neko tre}i, s ko zna kojih ra~una. Te, neverovatno je da profesionalno, svi oko Milo{evi}a a povodom odbrane u Hagu, sve {to ~ine - ~ine za slavu, zato {to ga vole i o svom tro{ku. Podse}awe na poslove kojima se, dok mu je tata bio na vlasti,
Milo{evi}ev sin bavio, a {to nije bilo tako davno, dovode ga u vezu, ako ne sa zemunskim klanom, sa ostalim kriminalnim klanovima.
Ukoliko svemu tome dodamo i re{enost me|unarodne zajednice da pomogne Srbiji i Crnoj Gori u ovoj velikoj akciji obra~una u borbi
protiv organizovanog kriminala, pa izjave doma}ih za{ti}enih svedoka koje bi mogle da ukaù na veze Milo{evi}a ili ~lanova wegove
porodice u do sada nerasvetqenim zlo~inima kao {to su, recimo,
zlo~in na Ibarskoj magistrali ili otmica Ivana Stamboli}a, jasno
je za{to je ionako povi{en krvni pritisak najzna~ajnijeg ha{kog
pritvorenika odjednom sko~io.
Milo{evi}ev pritvorski kolega u [eveningenu, Vojislav [e{eq, isticao se odavno svojim antiha{kim stavom. To, naravno, nije
ka`wivo i deo je politike kojom se ovaj ~ovek bavio dok nije oti{ao
u Hag, ali ako se to spoji sa nekim wegovim izjavama u posledwe vreme, pred odlazak u Holandiju, koje su se, uglavnom, pokazale ta~nim,
lako se moè zakqu~iti da (je) i on ima(o) svoje qude na nekim zna~ajnim mestima u organima javne, dràvne i vojne bezbednosti. Da li
je na osnovu wihovih podataka [e{eq pred polazak u Hag najavio seriju atentata i krvavo prole}e u Srbiji! Wegov zamenik u stranci,
potpredsednik Tomislav Nikoli}, poru~io je premijeru \in|i}u,
ispra}aju}i svog vo|u u Hag, da je i Josip Broz pred smrt imao problema s nogom.
Na po~etku vanrednog stawa uhap{eni su Franko Simatovi} i Jovica Stani{i}, Milo{evi}evi qudi od poverewa. Neko iz DOS-ove
vladaju}e koalicije izjavio je da ni oni ne bi mogli da budu uhap{e860
ni da nije progla{eno vanredno stawe. Wihova imena ~esto su pomiwana u procesu Slobodanu Milo{evi}u, posebno kada je kroz kontroverzno svedo~ewe Dragana Vasiqkovi}a (kapetan Dragan) Tuìla{tvo, 19. februara ove godine, u dokazni materijal uvelo ~etrdesetominutni film sa proslave Crvenih beretki u Kuli 1997. godine. Vasiqkovi}, koji je od svedoka Tuìla{tva i svoje tvrdwe da se u Hagu
pojavio samoinicijativno da kaè istinu, postao neprijateqski svedok, podvrgnut je posle svedo~ewa istrazi. To, prakti~no, zna~i da bi
mogao i sam da se na|e me|u optuènima pred Tribunalom ili da bude optuèn za davawe la`nog iskaza. A potvrdio je da je samo 15 sekundi telefonom razgovarao sa Simatovi}em, iako je i wemu, kao i
svim svedocima, izri~ito nare|eno, da dok svedo~e, ne smeju ni sa
kim da kontaktiraju povodom onoga {to govore. Tih 15 sekundi bilo
je, kako su procenili posmatra~i u Hagu, dovoqno da Vasiqkovi} ~uje ponudu koju ne moè da odbije i promeni iskaz do te mere da su Crvene beretke (kojima je komandovao Simatovi}) od elitne, odli~no
opremqene jedinice, postale jedinica sa zastarelom opremom (helikopter nije imao motor!?) na nivou obu~enosti voda australijske armije.
Da li }e Stani{i} i Simatovi} u Hag? Oni za sada nisu optuèni. Bar ne javno. To zna~i da je mogu}e da postoje zape~a}ene optu`nice koje }e biti otvorene i koje }e biti podnete nekom od sudija
Ha{kog tribunala na potvrdu onda kada Tuìla{tvo proceni da je za
to pogodan trenutak. Ovakva situacija otvara manevarski prostor za
pregovore. Procene su, naime, da bi Stani{i} i Simatovi} mogli,
eventualno, da budu korisniji kao svedoci pred Tribunalom nego kao
optuèni. U nekim varijantama bi, i kao optuèni, teorijski, mogli
da budu svrstani u mawe zna~ajne slu~ajeve i podvrgnuti sudskom postupku u svojoj zemqi, mada je u takav rasplet te{ko poverovati. Varijanta je, tako|e, da, hipoteti~ki, kao optuèni za krivi~na dela za
koja je nadle`no srpsko pravosu|e, budu pozvani kao svedoci u Hag.
Najzad, mogu}e je da u toku zdruène borbe protiv organizovanog
kriminala, budu uhap{eni i osumwi~eni koje traì Ha{ki tribunal. Paralelno s tim, ili mo`da, i bez toga, i u Hagu ali i u me|unarodnoj zajednici, a re~ je pre svega o SAD, koje su i bez ove na{e muke suo~ene sa svojim problemima povodom vojne intervencije u Iraku, splasnu}e, izvesno je, pritisci na Srbiju koji se ti~u redovne isporuke osumwi~enih Tribunalu.
I vreme je za tako ne{to jer je dosada{wi pritisak i po politi~kom intenzitetu i po selektivnosti, imaju}i na umu odnose prema
Hrvatskoj i Federaciji BiH bio kontraproduktivan.
Drugi tekst povodom ubistva Zorana \in|i}a Srpska re~ u
istom broju 318 objavquje pod nadnaslovom Srbija u vanrednom sta wu i naslovom Nema demokratije za protivnike demokratije, a is pod podnaslova Naknadna pamet veli da je ubistvo Zorana \in|i}a
nagove{tavano mesecima, na razne na~ine. Jo{ u toku pro{logodi {we istrage atentata na policijskog generala Bo{ka Buhu ministar
861
policije je obelodanio da se \in|i} i êdomir Jovanovi} nalaze na

mafija{koj hit-listi. Potom je Legija u javnoj polemici sa vlasni kom Difens rouda, Qubi{om Buhom, u patriotski nadahnutom sa op{tewu ozna~io pobednike 5. oktobra kao svoje nove neprijateqe,
ne kriju}i da se poveo za herojskom ulogom u oktobarskom prevratu
koju su mu pripisali upravo pokojni premijer i ministar policije.
I dobro obave{teni Vojislav [e{eq je uo~i puta u Hag prognozirao
krvavo prole}e u Srbiji, nedvosmisleno ukazuju}i da su mete prvi
qudi u dràvi. Na kraju je Bagzi u~io da vozi. Tekst ima tri antr filea ~ij i su naslovi Nastavak terora , Od zvezda do trwa i Na pad na tvr|avu:
Samo dvadeset dana nakon prvog poku{aja ubistva, 12. marta je ubijen premijer Srbije, Zoran \in|i}. Snajperski hitac ga je do~ekao u
po bela dana, u potpuno neobezbe|enom dvori{tu pred ulazom u Vladu Srbije. Atentat je izvr{en iz druge dvori{ne zgrade koja se nalazi oko dve stotine metara od mesta ubistva, a svedoci su videli tri
mu{karca u plavim kombinezonima kako beè iz dvori{ta: jedan je
nosio pu{ku. U Beogradu su odmah blokirani prilazi starom delu
grada, policija je zaustavqala voza~e, uglavnom luksuznih automobila, pretresala prolaznike kod kojih je posumwala da bi moglo da se
prona|e oru`je, ali bez uspeha. Stru~waci su ocenili da je ubistvo
pripremano bar deset dana, kao i da su atentatori bili obave{teni
o promeni plana kretawa premijera, koji je po{ao na sastanak u Vladu Srbije umesto na savetovawe u Hajatu.
Istog dana u Srbiji je objavqeno vanredno stawe. Javnoj i tajnoj
policiji date su odre{ene ruke da privodi, pritvara, hapsi, ograni~ava i zabrawuje kretwe sumwivih osoba, prislu{kuje, nadzire sve
vidove komunikacija, ulazi u stanove i pretresa ih. Vlada i MUP
Srbije su do ve~eri ve} objavili da su premijera ubili ~lanovi tzv.
zemunskog klana, a da se upravo tih dana spremalo hap{ewe oko 200
kriminalaca koji su sa~iwavali tu, kako je re~eno, najve}u organizovanu kriminalnu grupu na prostoru biv{e Jugoslavije. Tada je prvi
put zvani~no saop{teno da su {efovi ovog klana Milorad Lukovi}
Legija i Du{an Spasojevi} [iptar, kao i da su upravo oni izvr{ili
dva atentata na Vuka Dra{kovi}a i otmicu Ivana Stamboli}a. U wihovoj grupi je i Dejan Milenkovi} Bagzi, koji je poku{ao ubistvo
\in|i}a pro{log februara. Protiv ~lanova ovog klana je do sada
podignuto preko 300 optu`nica, a smatraju se odgovornima za organizovanu trgovinu narkoticima u zemqama biv{e Jugoslavije i u Evropi, za brojne otmice, preko 50 ubistava, i za me|usobna razra~unavawa kori{}ewem teroristi~kih sredstava i metoda, kao {to je bomba{ki napad na preduze}e Difens roud pro{le zime.
Ove mere vanrednog stawa su jo{ iste ve~eri dale prve rezultate:
odmah je privedeno 56 osoba, {to je bio uvod u najve}u akciju ~i{}ewa Srbije od kriminalaca do sada. U pritvoru su se na{li i biv{i
{efovi DB-a i Crvenih beretki, Jovica Stani{i} i Franko Simatovi} Frenki. Desetak dana kasnije broj privedenih i ispitivanih
862
po~eo je da se meri hiqadama, a Okru`ni zatvor u Beogradu sa 1.000

mesta postao je tesan za sve ve}i broj uhap{enih. Tragawe za zemunskim kriminalcima i privo|ewe svih za koje se sumwalo da imaju veze sa wima pro{irilo se i na istrage drugih kriminalnih grupa.
Prema saop{tewima policije, usput su rasvetqena i neka stara
ubistva. Nekolicina glavnooptuènih se jo{ uvek krije, najverovatnije u prestonici. Na su|ewu koje se priprema zemunskim kriminalcima prvi put }e biti aktivirana i institucija za{ti}enog svedoka.
Nagove{teno je da bi prvi mogao da bude sur~inski biznismen Qubi{a Buha ûme.
Posledwe vesti kaù da je uhap{en i deo ~uvenog sur~inskog klana. îtaocima Srpske re~i su iz te grupe ve} poznata imena Milana Naranyi}a Limuna i Qubivoja Jovanovi}a Staklenog iz tekstova
i kolumni o srbijanskoj mafiji koja legalizuje svoj krvavi novac putem privatizacije. Takve malverzacije su sada i zvani~no potvr|ene,
jer je ministar Aleksandar Vlahovi} obelodanio da je Limun nedavno na dràvnoj aukciji kupio beogradsko preduze}e Autoprevoz.
Me|u nekoliko hiqada privedenih i oko hiqadu uhap{enih kriminalaca do sada se nije na{ao nijedan iz plejade kontroverznih biznismena. Limun je prvi. Prema istraìvawima agencija, utvr|eno je
da preko 80 odsto gra|ana Srbije podràva obra~un sa kriminalom,
pod uslovom da je temeqan i odlu~an. Do zakqu~ewa ovog broja ta borba je protekla uspe{no, bez qudskih `rtava i bez potrebe da se ukqu~uje Vojska, koja je odlukom na saveznom nivou stavqena u pripravnost.
Utvr|ene su i druge mere vanrednog stawa, koje ~ine zabrana politi~kog i sindikalnog okupqawa i delovawa, kao i prava na {trajk.
Do sada su ve} aktivirane one koje ograni~avaju medijsku slobodu.
Medijima je zabraweno da tuma~e razloge za uvo|ewe vanrednog stawa, i nare|eno da se drè zvani~nih saop{tewa. Policija i Ministarstvo za kulturu i informisawe na ~elu sa glumcem Branislavom
Le~i}em ve} prvih dana vanrednog stawa zabranili su dnevnik Nacional, nedeqnik Identitet, i distribuciju podgori~kog dnevnika Dan u Srbiji. Nov~ano su ka`wene i Ve~erwe novosti jer su u
reportaì o hap{ewu kriminalaca poznatog kao Pacov objavile i
pitawe ko }e hraniti wegovu decu. Zbog visokih nov~anih kazni, koje se kre}u i do pola miliona dinara, ova Vladina mera je podsetila
na nekada{wi Zakon o javnom informisawu, koji je, me|utim, posle
izricawa nov~anih kazni dozvoqavao rad redakcijama.
Protiv uvo|ewa vanrednog stawa izjasnile su se dve parlamentarne stranke, DSS i SRS. Ko{tunica je ocenio da je re~ o krajwoj, i
krajwe opasnoj meri u uslovima u kojima ne postoji podela i ravnoteà vlasti, {to lako moè dovesti do bezakowa i anarhije. Radikali su od Ustavnog suda zatraìli ocenu ustavnosti uvo|ewa vanrednog stawa, tvrde}i da Vlada Srbije posle ubistva premijera nije mogla da predloì uvo|ewe vanrednog stawa.
863
Ko }e i kako zameniti premijera? Po{to u vremenu vanrednog stawa svi dràvni poslovi prelaze u ruke Vlade, ovo pitawe se nametnulo kao najva`nije. Dok su novinari listali Ustav i pronalazili da
bi v.d. premijera mogao da bude najstariji potpredsednik (a to je Joèf Kasa), objavqeno je da }e se na tom poslu do kraja maja smewivati petorica potpredsednika Vlade: pored Kase, Neboj{a ôvi}, Du{an Mihajlovi}, @arko Kora} i Miodrag Isakov. Raspored je povu~en ~im su dan nakon atentata funkcioneri Demokratske stranke objavili da wima pripada pravo da naslede mesto premijera, a time je
presko~eno i mi{qewe predsednika Ustavnog suda Slobodana Vu~eti}a - Vu~eti} je rekao da bi v.d. predsednika Vlade trebalo da se
izabere me|u aktuelnim potpredsednicima. Ostalim {efovima
DOS-a je preostalo samo da objave da je re~ o zajedni~kom predlogu,
{to je otvorilo put potpredsedniku DS Zoranu @ivkovi}u ka mestu
premijera Srbije. Me|utim, i same dosovce je iznenadila nova odluka DS-a, da se otvori jo{ jedno mesto potpredsednika Vlade, na koje je postavqen êdomir Jovanovi}.
@ivkovi} i Jovanovi} su preuzeli nove funkcije pre no {to ih je
Skup{tina i formalno ustoli~ila. Tako je @ivkovi} ve} na partijskom sastanku u Centru Sava izjavio da ne}e biti promena u Vladi
Srbije i odbacio predlog DSS-a za formirawe koncentracione vlade. Tako|e je najavio da }e vanredno stawe u Srbiji biti na snazi minimum do kraja slede}eg meseca, kako bi pomoglo u borbi protiv organizovanog kriminala i da ne}e biti vanrednih izbora u Srbiji jer
Vlada ima podr{ku parlamenta. Dan kasnije, @ivkovi} je izglasan
za premijera sa 128 glasova, odnosno sa samo tri glasa prevage, koju su
obezbedili odbegli poslanici Nove Srbije. Glasawe nije moglo da se
prati jer su skup{tinski prenosi ukinuti, dok je za vreme premijerskog ekspozea ukinut i interni prenos za novinare u Skup{tini Srbije. Za Demokratsku stranku, me|utim, nije predvi|en novi predsednik jer nema zamene za Zorana \in|i}a, nego }e strankom upravqati v.d. predsednika @ivkovi}, uz pomo} troje potpredsednika, Jovanovi}a, Tadi}a i Gordane ômi}. Jovanovi} je uo~i svog postavqawa
na mesto vicepremijera najavio da }e vanredne mere ostati na snazi
sve dok se Srbija u potpunosti ne o~isti onom gvozdenom metlom koju je u svojoj ruci drào Zoran \in|i}, i dodao da }e svi oni koji se
tome usprotive biti politi~ki protivnici Demokratske stranke.
Umesto @ivkovi}a, koji je pre atentata predvi|en za ministra odbrane u Savetu SCG, na to mesto je imenovan Boris Tadi}. I on je jo{
pre imenovawa najavio kadrovske promene u Vojsci Jugoslavije, ali
su se te promene do sada zavr{ile samo na sklawawu {efa vojne obave{tajne slu`be, Ace Tomi}a. Wegovu smenu je odavno zahtevao republi~ki DOS, ali nije mogao da ga izvu~e iz Ko{tuni~ine za{tite.
Nije prihva}en predlog DSS-a da se formira koncentraciona
vlada u koju bi pored predstavnika svih parlamentarnih stranaka
u{li i G17 plus i SPO, a odbijen je i predlog Miroquba Labusa da
se Vlada rekonstrui{e. SPO je ocenio da je u~iweno upravo suprot864
no od onog {to bi pravna logika nalagala: savezni ministar policije je nagra|en mestom premijera umesto da bude pozvan na odgovornost, a nagra|en je i novi vicepremijer, koji je, prema tvrdwama Srpskog pokreta obnove, bio prijateq, i {titio Legiju od pravosu|a.
Dve nedeqe od atentata samo je najavqena ali ne i sprovedena istraga o odgovornosti u ministarstvima policije i pravosu|a, niti
istraga u premijerovom obezbe|ewu i u samim policijskim strukturama. Zbog saradwe sa mafijom na meti policije se na{lo pravosu|e.
Privedeni su predsednik êtvrtog op{tinskog suda i ~lanovi sudskog ve}a koji su pre nekoliko nedeqa oslobodili prvog atentatora,
ali je kapitalni ulov predstavqao Milan Sarajli}, zamenik republi~kog javnog tuìoca. Sarajli} je priznao da je bio na platnom
spisku Du{ana Spasojevi}a, i da je po instrukcije od vo|a zemunskog
klana odlazio u [ilerovu ulicu. Prema priznawu koje je preneo
MUP, Sarajli}ev zadatak je bio da prenosi informacije sa slu`benih sastanaka, i da opstrui{e mnoge istrage kao {to je ubistvo Slavka ]uruvije, atentat na Ibarskoj magistrali, otmica Stamboli}a,
ubistvo zamenika ministra policije Radovana Stoj~i}a Baye, ubistvo direktora JAT-a @ike Petrovi}a... Tako|e je lobirawem me|u
kolegama omogu}io pu{tawe Bagzija na slobodu, ali i Du{ana Spasojevi}a i wegove grupe nakon {to su uhap{eni zbog otmice direktora
Delte, Miroslava Mi{kovi}a. Sarajli}a je o~ekivala i velika nagrada za slu~aj da je postavqen za specijalnog tuìoca, ili za svaku
informaciju dostavqenu iz tog Tuìla{tva, a za dojavu prebivali{ta za{ti}enog svedoka ve} je naplatio 150.000 evra.
Posle hap{ewa Sarajli}a jo{ se ~eka da padne neki sli~an kalibar budu}i da je ve} iz Sarajli}evog priznawa bilo jasno da nije mogao sve sam. Za to vreme, resorno ministarstvo je pokrenulo drugu vrstu ~istke me|u sudijama i tuìocima, a pod udarom su se na{le i sudije koje je svojevremeno DOS sam birao. Ve} prvih dana vanrednog
stawa po sili zakona penzionisano je 25 sudija op{tinskih i okru`nih sudova iz cele Srbije, kao i sedmoro iz Vrhovnog. Jedan od ove
sedmorice, Zoran Ivo{evi} bezuspe{no je dokazivao kako je ovakvo
penzionisawe nelegalno po{to je penzionisanim sudijama ve} bilo
odobreno produèwe radnog staà. Pritisnuta zahtevima za smenu,
ostavku je podnela i Leposava Karamarkovi}, predsednica Vrhovnog
suda i objavila da napu{ta pravosu|e. I ona je bezuspe{no poku{ala
da se suprotstavi tuma~ewu koje je dao novi vicepremijer êdomir
Jovanovi}, da je morala da se povu~e jer je odbila da penzioni{e sudije kod kojih su se stekli zakonski preduslovi, kao i da je odbila
da u vanrednom stawu privremeno udaqi restlove Milo{evi}evog
pravosudnog sistema. Karamarkovi} je, me|utim, tvrdila da smewivawe sudija nije wen, nego posao Visokog personalnog ve}a, a da je na
wenom sudu da predlaè imena za smenu, na {ta se Ve}e oglu{ivalo.
Posle predsednice Vrhovnog suda suspendovan je i republi~ki javni
tuìlac Sini{a Simi}, a odlukom Nata{e Mi}i} od 21. marta na
wihova mesta su postavqeni biv{i okru`ni sudija Sowa ]iri}, i
865
novi tuìlac \or|e Ostoji}, oboje iz Novog Sada. Mi}i}ka je ovim

qudima ubrzo potpisala ovla{}ewe da samostalno smewuju okru`ne
i op{tinske sudije po Srbiji.
Ipak, za Vladu koja se na{la u vanrednim okolnostima, pravi ispiti tek predstoje. Me|u strankama DOS-a ve} se pojavila ideja o zabrani rada politi~kih partija. Nagovestio ju je predsednik vojvo|anske skup{tine Nenad ânak a razvio i profilisao kopredsednik
SDP Slobodan Orli}. Orli} je izjavio da se politi~ki inspiratori atentata na premijera \in|i}a nalaze prvenstveno u redovima
SRS i SSJ zato {to su u svojim izjavama definisali ciqeve krvavog prole}a - destabilizacija vlasti, prekid saradwe sa Ha{kim
tribunalom, raspad, izolacija Srbije i uklawawe premijera, nosioca reformskog kursa i glavne prepreke ostvarivawu wihovih namera, izjavio je Orli}. On je pozvao MUP da te izjave i eventualne veze ispita, i naglasio da rezultat moè da bude i taj, da se zabrani
rad pojedinim partijama. Nakon toga, predsednik skup{tinskog Odbora za bezbednost Dragan [utanovac je najavio preispitivawe rada
stranaka u nekoliko posledwih meseci. Podse}awa radi, od po~etka
vi{epartijskog sistema u Srbiji do sada je predloèn samo jedan postupak za zabranu rada nekoj partiji. Godine 1993. nakon opozicionih
demonstracija ispred Savezne skup{tine i premla}ivawa Vuka i Danice Dra{kovi}, pokrenuto je stavqawe Srpskog pokreta obnove van
zakona, zbog, kako su socijalisti tada rekli, nasilnog ugroàvawa
ustavnog poretka.
Zoran \in|i} je sahrawen 15. marta u Aleji velikana, na beogradskom Novom grobqu. Sahrana je organizovana kao posledwa protestna {etwa, a tako je i izgledala: lafet sa kov~egom je nakon opela u
Hramu svetog Save pro{ao spletom ulica do Novog grobqa, a pratilo ga je vi{e stotina hiqada qudi iz gradova {irom Srbije. Preko
40 delegacija iz sveta je do{lo da isprati premijera Srbije, a u Hramu svetog Save od wega se oprostio mitropolit Amfilohije (Radovi}), u ime Srpske pravoslavne crkve. Mitropolit je odrào govor
koji je pogodio op{te nasiqe u zemqi i u svetu, a ciqao bar u prvi
red inostranih zvani~nika - tu je bilo diplomata koje su u~estvovale u napadu NATO-a na SRJ pre ~etiri godine, kao i onih koji su podràli ameri~ko-britanski napad na Irak. Svaka rana je pored srca, a ova rana, rana Zorana \in|i}a, ne samo za wegovu majku, za wegovu Ruìcu, Luku i Jovanu, nego za sve nas i za celi narod je rana posred srca, rekao je mitropolit Amfilohije. Zato se ne zna koja je
dubqa, ili ova wegova, otvorena rukom bratomr`we, ili rana Milice Raki}, poginule tokom bombardovawa 1999. godine, ili ona rana
zaklane Marice Miji} iz Bijelog Poqa, kod Pe}i, sahrawene uo~i
Vidovdana iza oltara Pe}ke patrijar{ije, te iste godine, ili bezbrojne one rane nezaceqene, otvorene na ovim na{im prostorima u
vreme bezumqa posledweg gra|anskog rata i bombardovawa. Sve te
rane obasjava i greje plamen stotina, u na{e dane zapaqenih, kosovsko-metohijskih svetiwa. (Tih dana, ta~nije 18. aprila, navr{avala
866
se ~etvrta godi{wica od pogibije devoj~ice Milice Raki} u Batajnici). Podse}aju}i da }e premijer \in|i} biti zapam}en prvenstveno po tome {to je u momentu najdubqeg ponièwa svoga naroda ispruìo obrenovi}evsku ruku bratskoga mira i pomirewa Evropi i
svetu, mitropolit je istakao da je premijera ubila bratska mr`wa,
kratkovida i slepa, koja previ|a ve~nu istinu, da ko se ma~a ma{i, od
ma~a }e i poginuti. Ako je ubistvo jednog ~oveka, Zorana \in|i}a toliko veliko zlo, koliko li je tek veliko zlo pogibija i stradawe tolikih qudi u nedavnim ratovima kod nas i u svetu, koliko zlo i nevino prolivene krvi ~ekaju u na{e dane ira~ki narod od rata koji mu
preti. Ovaj govor je nakon sahrane izazvao tihi bes qudi iz Vlade
Srbije i polemiku sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koja bi tek trebalo da otkrije za{to govor nije drào patrijarh. SPC je, odbijaju}i optu`be da je govor mitropolita bio malicozno politi~ki intoniran, u odgovoru vlastima podsetila i da se saglasila sa èqama
Vlade i porodice, da opelo bude odràno u nedovr{enom Hramu svetog Save, u koji je, kako je istaknuto, premijer toliko uloìo.
Nenad Bogdanovi}, predsednik beogradske vlade je u televizijskim podse}awima na premijera \in|i}a rekao i to, da je bio zapawen kako su o \in|i}u govorili neki qudi pola sata posle atentata, naglasiv{i da je re~ o qudima koji su premijeru ulazili u ku}u,
~ak bili i wegovi najboqi prijateqi. Bogdanovi} nije pomiwao
imena, ali je tih dana, recimo, Goran Vesi} jedva bio prime}en. Na
opelu u Hramu svetog Save, me|utim, zapaèno je prisustvo nekih
\in|i}evih politi~kih protivnika, kao {to su Vojislav Ko{tunica, Miroqub Labus i Vuk Dra{kovi}.
Pored porodice, javnost je na sahrani Zorana \in|i}a imala priliku i da upozna wegove najboqe prijateqe, koji su iznosili kov~eg
nakon opela. Uz trojicu potpredsednika DS, tu su bili Miodrag Kosti}, direktor MK Komerca iz Novog Sada i novi vlasnik vojvo|anskih {e}erana, zatim \in|i}ev kum Dragoqub Markovi}, vlasnik Krmivo-produkta iz Sur~ina, i Vladimir Popovi} Beba. Uo~i, za vreme i nakon sahrane deo najbliìh saradnika Zorana \in|i}a zalutao je u vremena koja su poznata pod parolom I posle Tita,
Tito, nimalo se ne obaziru}i {to su strani mediji o pokojnom \in|i}u uveliko govorili kao o prvom nekomunisti~kom premijeru. Ministar Branislav Le~i} je tih dana bio zaduèn za tuma~ewe vanrednih mera, i ~inilo se kao da je preslikao sopstvenu ulogu u filmu
Tri karte za Holivud. Tu je odli~no tuma~io {efa policije u malom mestu koji organizuje do~ek predsednika da bi napredovao u karijeri, i zato hapsi i terori{e koga stigne, ukqu~uju}i i sopstvenu
familiju. Uz dostojanstvene suze êdomira Jovanovi}a, uvo{teno lice @ivkovi}a i prebledelog Popovi}a, na sahrani se ponovo isticao
Le~i}. Tugovao je kao u nemom filmu, teatralnim odmahivawem glave demonstrirao nevericu, i upadqivo tronuto doìvqavao re~i Jorgosa Papandreua, koji je govorio u ime Evropske unije. Pored efektnog posmrtnog slova Zorana @ivkovi}a, re~ je uzeo ministar Vladan
867
Bati} i vrlo nesmotreno pokazao da je sloboda u vanrednom stawu i

te kako ograni~ena medijima i opoziciji, dok je qudi iz vlasti mogu
koristiti bez ikakve kontrole. Bati} je sebi dozvolio da odrì govor koji je bio oli~ewe dnevnopoliti~kog i propagandnog lin~a, i
to ne kriminalaca, nego doju~era{wih partijskih i koalicionih
prijateqa iz DSS-a. Nikada nisi bio osredwi, i zato si stalno smetao osredwima, neodlu~nima, neobave{tenima, rekao je Bati} aludiraju}i na tezu koja se sve ~e{}e provla~i, da je Ko{tunica odgovoran za atentat zato {to je posle 5. oktobra 2000. ostavio Radomira
Markovi}a na mestu {efa DB-a jo{ nekoliko meseci. U Demokratskoj stranci, pak, nakon promena u Vladi ~ula se stara, protivre~na
teza, da nema demokratije za protivnike demokratije. Vreme }e pokazati da li je ovo izre~eno samo u bolu i àlosti. Ako nije, nego kao
put kojim }e se ubudu}e voditi politika u Srbiji, kriminalci }e
trijumfovati ~ak i kada budu uhva}eni, jer na demokratiju ionako nikad nisu ra~unali. Strada}e samo principi ravnopravnosti, {to
}e vrhovne vlasti u zemqi, a ne zakon, u~initi glavnim sudijom o tome ko je prav, a ko nije.
Na vest o smrti Zorana \in|i}a, pored wegovih politi~kih prijateqa i partnera oglasili su se i politi~ki protivnici i kriti~ari wegove vlade. Izjave i se}awa ovih prvih su narednih dana doslovno preplavili sve medije, dok su drugi dobijali prostor tek u ponekom listu ili na internetu. Nezapaèna i bez komentara ostala je,
recimo, izjava Velimira Ili}a, lidera Nove Srbije, za koga je atentat na \in|i}a dokaz da ne postoje institucije u dràvi. Ili} se
zaloìo za formirawe vlade nacionalnog spasa i zakqu~io: Jedan
~ovek je èleo da drì sve pod kontrolom, {to je nemogu}e i {to se
kobno zavr{ilo. Premijeru nije vredelo govoriti da se vlast mora
podeliti i da nijedna li~nost ne moè sama da vlada. Za Vuka Dra{kovi}a, predsednika SPO, atentat na premijera je teroristi~ki
akt. Gotovo je sigurno da nije u pitawu zlo~in nekog pojedinca, nego
organizacije, sa sna`nim upori{tem u policiji i DB, rekao je Dra{kovi} i izrazio najdubqe sau~e{}e porodici Zorana \in|i}a. Naglasio je da su novi premijer Srbije i wegova Vlada obavezni da otkriju i pravdi privedu \in|i}eve ubice. Vojislav Ko{tunica, lider
DSS, pozvan je da prokomentari{e vest o atentatu dok se jo{ nije
znalo da je premijer poginuo, tako da je o \in|i}u govorio u sada{wem vremenu. Ta izjava, me|utim, ponavqana je u medijima i kasnije, pa je izgledalo da je Ko{tunica jo{ jednom potvrdio etiketu koja
mu je odavno nalepqena, da je - neobave{ten. Sama ~iwenica da nam
se doga|a ne prvi put politi~ko nasiqe uàsno je upozorewe koliko
smo malo odmakli na putu stvarne demokratizacije dru{tva. Zoran
\in|i} i ja se u mnogo ~emu ne slaèmo i mnogo toga jedan drugome
zameramo, i programski metodolo{ki, rekao je Ko{tunica i poru~io da se kriminal ne moè deliti na dobar i lo{, na{ i wihov.
Moramo shvatiti da je on uvek razoran po dru{tveno tkivo i da je
prirodni neprijateq svih demokratskih institucija. Nadam se da }e
868
svi po~inioci biti privedeni pravdi, a posebno se nadam da }emo kona~no svi, i vlast i opozicija, staviti prst na ~elo i povu}i jasnu crtu izme|u onoga {to jeste i {to nije zakonito. Tu nema mesta za kompromise i nagodbe. Du{an Bajatovi}, portparol SPS-a je rekao da
atentat nije na~in re{avawa problema. Ako je mogu}e ubiti premijera, onda ni gra|ani ne mogu da budu sigurni. Dragan Markovi}
Palma, {ef poslani~ke grupe SSJ u Narodnoj skup{tini, u ime svoje partije je osudio zlo~in i napomenuo da to nije na~in re{avawa
problema: Re{ewe treba da bude u izborima, a smatram da u pozadini atentata leè reforme koje je \in|i} poku{ao da sprovede.
Uhap{ena je estradna zvezda Svetlana Ceca Ra`natovi}, u ~ijoj je
ku}i, u blizini Zvezdinog stadiona, prona|en arsenal vojne opreme i naoruàwa. Arkanova udovica i po~asna predsednica Stranke
srpskog jedinstva odvedena je u Okru`ni zatvor nakon velike akcije
policije na osnovu dojave gra|ana i u okviru istrage atentata,
dok je Dragan [utanovac, predsednik skup{tinskog Odbora za bezbednost rekao da ne zna da li je poznata peva~ica bila u skora{woj
vezi sa atentatorima. Istragu slu~aja Ceca stoga su preuzeli mediji. Iz londonske {tampe se moglo saznati da je bila prijateqica i
jatak Spasojevi}u, a naro~ito Legiji, koji je pre dolaska u Crvene beretke bio oficir u Arkanovoj gardi. U posledwem broju Nacionala objavqeno je i da je Cecu isle|ivao Dragan Karleu{a, zamenik
na~elnika UBPOK i otac peva~ice Jelene, {to je demantovao ministar Le~i}, i pored toga {to je Karleu{a snimqen na licu mesta.
Svetlana Ra`natovi} je samo dan uo~i atentata na glamuroznoj sve~anosti dobila nagradu RTV Pinka za najboqu peva~icu u Srbiji, da
bi se posle hap{ewa na TV programima prvi put pojavili sasvim druga~iji video-snimci. Na jednom od wih Ceca sedi u dru{tvu sa Du{anom Spasojevi}em. Mediji su tako|e podsetili i da je pretpro{le godine, tada ve} suspendovani komandant beretki hap{en nakon pucwave na proslavi wenog ro|endana.
Rasturawe mafija{kih gnezda po~elo je i bukvalno, ru{ewem ~uvene Tvr|ave Du{ana Spasojevi}a u Zemunu. U prah i pepeo oti{ao
je deo kompleksa koji se prostire na preko 2.000 kvadratnih metara i
vredi vi{e od deset miliona evra. Ovo spektakularno ru{ewe je zapawilo italijanskog ambasadora u Beogradu, koji je u intervjuu jednoj
beogradskoj TV stanici rekao da se u Italiji imovina mafija{a konfiskuje a dràvna kasa dopuwava aukcijskom prodajom. Iskustva ju`nih suseda su u javnosti otvorila i preispitivawe razloga za ru{ewe ogromnog tr`nog centra. Prema re~ima op{tinskih i gradskih
vlasti, objekat je ru{en jer je sagra|en bespravno, mada je te{ko poverovati da je Spasojevi} uloìo milione evra u gradwu, a da nije izdvojio i ne{to sitni{a kako bi od pre|a{wih, radikalskih vlasti
nabavio sve neophodne dozvole.
Srpska re~, 9. aprila 2003. godine, objavquje tekst o dr Vojisla vu [e{equ pod naslovom [e{eq zapretio Tuti da }e da ga pojede:
869
Pre izvesnog vremena Vojislav [e{eq je iz svoje }elije u {eveningenskom pritvoru veoma glasno protestovao zbog slabe hrane,
tvrde}i da je stalno gladan i zahtevaju}i da mu se donose obilniji
obroci.
Ako mi odmah ne donesete ru~ak, poje{}u Tutu (Mladena Naletili}a, komandanta Hrvatskog ve}a odbrane u Hercegovini), povikao
je predsednik radikala, a kolega iz susedne }elije dobacio mu je: Onda }e te, vojvodo, optuìti i za kanibalizam.
Ne}e, odgovorio je [e{eq kanibali jedu qude, a Tuta nije qudsko bi}e.
U pojavqivawu pred sudom [e{eq je nedavno optuìo Tuìla{tvo i Karlu del Ponte da su mu, dok je bio u {etwi, ukrali 31. tom
iz wegovih sabranih dela.
Moje kwige su u slobodnoj prodaji u Beogradu i mogli ste da ih
nabavite, a ne da mi ih kradete, rekao je [e{eq, nasmejav{i bar za
trenutak vrlo ozbiqne sudije i tuìoce u Ha{kom tribunalu.
U tekstu pod nadnaslovom Zavr{ni ra~un: kako su sejali - tako
im niklo, naslovom Ima Boga i podnaslovom Slobodan Milo{e vi} i Mirjana Markovi}, glavnokomanduju}i zla koje smo ìveli pu nih deset godina pod wima, privedeni su pravdi: on je u Hagu i malo
je verovatno da }e odatle ikada vi{e iza}i, ona je u izgnanstvu, sin
Marko je u izgnanstvu, a k}erka Marija u nekakvoj ~atrqici u Crnoj
Gori. Yaba su imali svu vlast, yaba je sve {to su prigrabili, yaba im
je i ìvot oti{ao, svojom pohlepom su uni{tili sve ~ega su se takli.
Rasturili su hiqade domova, ubili svojom luda~kom politikom hi qade qudi, osiroma{ili ~itavu naciju i region. Da li su dovoqno
ka`weni, prosudite sami. A prosudite i kako su pro{li oni koji su
im u sprovo|ewu tog zla pomagali, objavqenom u Srpskoj re~i 9.
aprila 2003. godine, Zorka Pe{i} pi{e o Jovici Stani{i}u, Milo radu Lukovi}u Legiji, Radetu Markovi}u, Neboj{i Pavkovi}u, a o dr
V o j i s l a v u [e { e q u s a m o j e d n u r e ~ e n i c u : V o j i s l a v [e { e q : S a d a j e u
Hagu:
Jovica Stani{i}: Postao Milo{evi}ev miqenik 9. marta 1991.
godine, nakon hap{ewa Vuka Dra{kovi}a, a na mesto {efa Dràvne
bezbednosti Milo{evi} ga je postavio 31. decembra iste godine. Na
toj funkciji ostao je do oktobra 1998. godine. U tom periodu bio je
aktivan u~esnik i svedok ratova koji su se vodili u Hrvatskoj i Bosni, ali i brojnih likvidacija u sred Beograda. U tom periodu desila su se, i do sada ostala nerasvetqena, ubistva Branislava Mati}a
Belog, Ise Lera Yamba, Andrije Lakoni}a, @orà Stankovi}a,
Aleksandra Kneèvi}a Kneleta, Gorana Vukovi}a, Zorana Todorovi}a Kundaka, Radojice Nik~evi}a, Dragana Popovi}a Dadiqe, Vlade
Kova~evi}a Trefa, Radeta âldovi}a ]ente, Radovana Stoj~i}a
Baye, Jusufa Beli}a Juse, Darka A{anina, Dragana Radi{i}a...
Iako je punih sedam godina bio na ~elnom mestu tajne Milo{evi}eve policije, zahvaquju}i privatnim vezama sa Miloradom Vu~eli}em i Zoranom \in|i}em nakon 5. oktobra ostaje u senci. Svi ga sti870
dqivo pomiwu i zaboravqaju da je on idejni tvorac i osniva~ krvave

Jedinice za specijalne operacije (JSO), koja je, u po~etku pod komandom Franka Simatovi}a Frenkija, u~estvovala kako u obra~unu sa
opozicijom u Beogradu, u prvom redu sa SPO-om, tako i u krvavim ratovima koje je Srbija vodila.
Nakon smene, Stani{i} se razboleo i na VMA mu je odstraweno
pola stomaka. Kao te{ki invalid sada i{~ekuje ha{ki epilog: da li
}e biti svedok protiv Milo{evi}a ili neko kome }e biti su|eno kao
drugom ~oveku Srbije u kqu~nim godinama na{e propasti.
Milorad Lukovi} Legija: Posebno krvavo poglavqe pri~e o SDB
i JSO predstavqa Milorad Lukovi} (do ènidbe Ulemek), poznatiji
pod nadimcima Legija, Cema i ~ovek bez lica, budu}i da niko u javnosti do skora nije znao kako on izgleda. Wegova karijera ubice zapo~ela je kod @eqka Ra`natovi}a Arkana, u Srpskoj dobrovoqa~koj
gardi, formirawem JSO postaje wen vojnik, pa samim tim i pripadnik SDB-a. Sa tom jedinicom je pro{ao rati{ta u Hrvatskoj, Bosni
i na Kosovu. Zbog krvavog traga koji su napravili u Srebrenici general Radislav Krsti} je, po komandnoj odgovornosti, osu|en na 45
godina zatvora... Usred rata na Kosovu Milo{evi} ga je odlikovao
Medaqom Obili}a za ispoqenu hrabrost. U to vreme JSO je bio pod
direktnom Milo{evi}evom komandom, i Legija je samo wemu odgovarao. Tako su Legiji i wegovoj jedinici povereni zadaci likvidacije
unutra{wih neprijateqa, od kojih su sve izvr{ili, izuzev Vuka Dra{kovi}a koji je ~udom preìveo tri atentata.
Iako prvi Milo{evi}ev ~ovek za specijalne zadatke, 5. oktobra
Legija prelazi na stranu DOS-a i tako postaje junak petooktobarskih doga|aja. Nedodirqiv za zakon i pravdu, postaje gospodin Legija. Pali diskoteku u Kuli, puca u klubu Stupica, i niko mu ni{ta ne prigovara... Zaneo se, malo popio - desi se... Iz JSO je oti{ao
kada je sam poèleo, uz obrazloèwe da je on umetni~ka du{a i da se
zaèleo klavira...
Premijer \in|i} je znao ko je Legija, ali je mr`wa koju je ose}ao
prema lideru Srpskog pokreta obnove bila ve}a od razuma koji je nalagao da se Legija na vreme smesti tamo gde mu je i mesto. Da nije bilo te mr`we, da se zalagao za vladavinu prava od samog po~etka svoje
funkcije - sada bi bio ìv, Legija zajedno sa svojim nalogodavcima
na doìvotnoj robiji, a `rtve eskadrona smrti u miru bi po~ivale.
Za sada nemamo ni{ta od toga. Legija je od junaka sa rati{ta i junaka petooktobarskih promena postao {ef zemunskog klana i beskompromisni ubica. Sada je progowena zver...
Rade Markovi}: U politi~ku ìù dospeva nakon junskih doga|aja 1993. godine, nakon hap{ewa i premla}ivawa Vuka i Danice Dra{kovi}. Tada glavnokomanduju}i gradskog MUP-a, ne skrivaju}i zadovoqstvo, {amarao je vezanu Danicu Dra{kovi} usred policijske
stanice. Kasnije, nakon Stani{i}eve smene, biva nagra|en za taj
podvig, postavqawem na mesto {efa Resora dràvne bezbednosti.
Sa wegovim saznawem i pod wegovom komandom vr{eni su atentati na
871
Vuka Dra{kovi}a, ubijeni su Slavko ]uruvija i Ivan Stamboli}.

Nije iskqu~eno da je, po istom principu po kom daje intervjue iz zatvora, organizovao i likvidaciju premijera \in|i}a. Uprkos insistirawu SPO-a da je ume{an u sve zlo~ine, DOS ga ~itavih {est meseci zadràva na istoj funkciji... Kako je to zasluìo tako im je, verovatno i vratio.
Za zlo koje je ~inio trenutno je na izdràvawu sedmogodi{we kazne, ali otvarawe novih procesa tek sledi...
Mihaq Braca Kertes: Bliski prijateq mnogih biv{ih i sada{wih. ôvek koji je radio za sve i sve zaduìo kao dugogodi{wi direktor Savezne uprave carina. Direktno je ume{an u atentat na
Ibarskoj magistrali, falsifikovawem dokumentacije o kamionu
ubici i stvarawem zabune angaòvawem drugog, sli~nog kamiona. Tako|e je odgovoran i za falsifikovawe dokumentacije o kombiju kojim je kidnapovan Ivan Stamboli}.
Mihaq Kertes je bio direktno nadleàn i za opremawe eskadrona
smrti, Crvenih beretki. Nabavqao je opremu za ubijawe, uglavnom sa
ameri~kog trì{ta. To je bila na{a najopremqenija formacija:
imali su borbene helihoptere MI 24 i transportne MI 17, vozila
hamer sa prate}im mitraqezima brauning, automatske baca~e raketa, najsavremenije ure|aje za no}no osmatrawe, prislu{kivawe i
komunikaciju... Braca je na sve mislio. Zbog zasluga iz perioda vladavine, uprkos izvedenim dokazima o ume{anosti u atentat na Ibarskoj magistrali, ostaje nedodirqiv u svojoj velelepnoj ku}i na Ko{utwaku. Po re~ima neimenovanog visokog funkcionera MUP-a, on
je u ku}nom pritvoru, jer ima fobiju od zatvora i ne bi da ga uznemiravaju, da mu zdravqe ne bi ugrozili.
U svakom slu~aju, Mihaq Braca Kertes je ve} ka`wen: vi{e nema
miran san, a progawaju ga svi oni ubijeni oru`jem koje je on nabavio
i predao ubicama u ruke.
Kumovi: O kumovima angaòvanim u o~uvawu Milo{evi}evog
reìma prva je pisala Srpska re~ i wen tada{wi novinar Milovan
Brki}. Zbog tog teksta su u na{u redakciju upala dva ~oveka sa legitimacijama SDB (kasnije se saznalo da su to bili Du{an Spasojevi}
i Bagzi) i odveli su Brki}a u svoje mafija{ko gnezdo, tr`ni centar
Kotobawa, u centru Sur~ina. Mu~ili su ga i poniàvali ~itav dan
Zoran [ijan, Qubi{a Buha ûme, Dejan Milenkovi} Bagzi, Limun i
Stakleni...
Sur~inci su bili zaduèni za sve Milo{evi}eve prqave poslove,
od organizovawa trì{ta narkotika, kra|e luksuznih automobila,
preprodaje naoruàwa. Bili su deo dràve, svi su imali legitimacije SDB-a i imali su dozvolu da ubiju svakoga ko im je bio na putu.
Svi oni su me|usobno bili povezani jakim prijateqskim kumovskim i, povrh svega, interesnim vezama. Primera radi, Du{an Spasojevi} se okupio sa Legijom, ûmetom, Miletom Lukovi}em i policajcem Slobodanom Paìnom. ûme i Dragoqub Markovi} Krmivoje su
872
tako|e kumovi, kao {to su i Dragoqub Markovi} i pokojni premijer

\in|i}.
Kada je ubijen [ijan, 1999. godine, na ~elo klana dolazi ûme, koji za prvog do sebe postavqa svog kuma Du{ana Spasojevi}a (pripadnika JSO), kasnije jednog od u~esnika atentata na Vuka Dra{kovi}a
u Budvi. Kao alibi dao je lekarsko opravdawe u kojem je pisalo da ima
uro|ene sr~ane mane, iako je svima poznato da se u JSO ne primaju bolesni qudi...
Petog oktobra Sur~inci su se na{li na pobedni~koj strani, i
obezbe|ivali su opozicione lidere koji su tog dana postali vlast.
Naro~ito su se istakli u pqa~ki policijske stanice u Ulici majke
Jevrosime. DOS-ova vlast je od tog dana pod svoje okriqe stavila
Sur~ince. Poslovi su pqu{tali, a sav prqavi novac opran je uzimawem na lizing skupocenih ma{ina za asfaltirawe puteva. êsti gosti Sur~ina postali su êda Jovanovi}, Zoran \in|i}, a po mraku
stizao je i Neboj{a Pavkovi}...
Nevoqa je nastala kada se posao razgranao i kada se kola~ nije delio na ravne ~asti: do{lo je do podele klana na Zemunski i Sur~inski. Prijateqi i kumovi su se nepovratno posva|ali, a vlast je stala
na jednu stranu. Epilog zla koje su ~inili poznat je. Epilog zla koje
im se vratilo - tako|e je poznat: Legija i ûme u izgnanstvu, Spasojevi} i Lukovi} pobijeni kao psi, preostali u zatvorima...
General Neboj{a Pavkovi}: Milo{evi}ev, Ko{tuni~in i \in|i}ev ratnik, izgubio je sve ratove koje je vodio. Kompenzacija za izgubqene teritorije bile su nekretnine koje je za sebe i suprugu Gloriju grabio, u zbiru oko 2.500 kvm. [ta }e mu sve, kada je sada u }eliji
dva sa tri... Vrhunac zla koje je provodio je wegovo u~e{}e u akciji
spasavawa budvanskih atentatora, potpisivawem odobrewa za upotrebu vojnog helikoptera. Ostaje samo da vidimo da li }e kazna koja
mu neminovno sledi biti adekvatna nesre}i koju je sluga svih reìma ovom narodu doneo.
Vojislav [e{eq: Sada je u Hagu.
U istom broju Srpska re~ objavquje i tekst pod nadnaslovom
Hag, Legija i oni koji ga traè i naslovom \in|i} zaradio na Mi lo{evi}u, ho}e li @ivkovi} na Legiji. Podnaslov teksta u kome se
pi{e i o obelodawivawu ha{ke optu`nice protiv dr Vojislava [e {eqa je Postoji mogu}nost da Milorada Lukovi}a Legiju, dok jav nost misli da je od strane policije progowen kao rawena zver, dosov ska vlast zapravo {tedi kao malo vode na dlanu. On bi mogao da bude
roba koja na me|unarodnom trì{tu politi~kih vrednosti vredi
neuporedivo vi{e nego na doma}em trì{tu sitnih politi~kih poe na. Kako su lokalni demokrati ve} dresirani da svaki moral ima svo ju cenu, ova opcija je ima tim pre:
Trenutno najprecizniji odgovor na pitawe da li bi Milorad Ulemek Lukovi} s nadimkom Legija mogao da postane jedan od najva`nijih saradnika Ha{kog tribunala je parafraza desetak godina stare
izjave Dragana Vasiqkovi}a, poznatijeg kao kapetan Dragan, koji je i
873
sam nedavno svedo~io pred Tribunalom na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u: sve {to se o tome govori - istina je!
Ukoliko najtraèniji ~ovek u Srbiji i Crnoj Gori u vreme pisawa ovog teksta (nedeqa, 6. april) ne bude uhap{en ili likvidiran,
sve mogu}nosti su u opticaju, kada je re~ o Hagu, ma koliko pojedine,
mo`da, izgledale nekima neverovatne. Ako, dakle, glavni osumwi~eni za organizaciju atentata na biv{eg srpskog premijera Zorana
\in|i}a i druga krivi~na dela ne bude iza re{etaka, osnovana je
pretpostavka da bi mogao da bude za{ti}eni svedok u Hagu. Jednostavno, mogao bi da se pogodi s Tribunalom bilo da svedo~i pod za{titom
ili, kao {to je nezvani~no nagove{teno krajem marta, da eventualno
zatraì za{titu tako {to }e mu biti promewen identitet i obezbe|eno mesto boravka u zamenu za informacije o Radovanu Karayi}u i
Ratku Mladi}u.
Reaguju}i na vest, koju su agenciji Beta saop{tili diplomatski
izvori, da se navodno Ulemek Lukovi} preko posrednika raspitivao
o mogu}nosti da se nagodi s Tribunalom, portparol Tuìla{tva
Florens Artman rekla je da ne moè to da komentari{e. To je previ{e osetqiva tema.
Glavni formalni, zvani~ni diplomatski izvor, Goran Svilanovi}, ministar spoqnih poslova Srbije i Crne Gore, izjavio je, me|utim: Ne mogu mnogo da komentari{em tu informaciju, ali ono {to
bih mogao da kaèm je da je u ovom trenutku najva`nije da se sazna
istina o svim zlo~inima, ukqu~iv{i i ratne zlo~ine, tako da, ako je
to put da se do|e do istine o svemu onom {to se doga|alo, onda je taj
put koristan. Iz te ministrove formulacije proizilazi ve}a verovatno}a da bi osumwi~eni mogao da potraì izlaz u Hagu, nego {to
bi wegove re~i upu}ivale na suprotno. On je prethodno nagovestio da
bi Tribunal uskoro mogao da podigne sedam optu`nica protiv gra|ana SCG.
Neposredno potom Svilanovi} je rekao da ha{ko Tuìla{tvo
priprema sedam optu`nica protiv Srba. Onda je iznenada, nenajavqeno, otputovao u Hag sa ministrom unutra{wih poslova Srbije
Du{anom Mihajlovi}em, gde je razgovarao s Karlom del Ponte, glavnim tuìocem Tribunala. O tom susretu ovda{wu javnost obavestio
je prvi, u jednoj re~enici, ameri~ki dràvni sekretar Kolin Pauel
daju}i izjavu novinarima u Beogradu posle razgovora sa srpskim premijerom Zoranom @ivkovi}em. Tek posle toga, Svilanovi} je potvrdio da je do{lo do susreta u Hagu, ~iji je ciq bila razmena informacija o istragama koje se vode protiv optuènih u Hagu, kako onih
~iji je proces ve} po~eo, tako i onih koji ~ekaju su|ewe, i onoga do
~ega se do{lo u istragama u Beogradu.
U svojim potowim izjavama ministar za inostrane poslove nije vi{e pomiwao brojku od sedam optu`nica koje }e biti podignute u Hagu ve} je to uop{tio formulacijom da ne}e biti nekoliko desetina
ili stotina optu`nica ali }e ih svakako biti jo{. Da li je ministar
istr~ao s informacijom, pa se povukao kad mu je, mo`da, skrenuta pa874
`wa, ili je sam uvideo da je nepotrebno izneo konkretan podatak, vide}emo kad bude zvani~no saop{teno koliko je ha{ko Tuìla{tvo
pripremilo novih optu`nica koje bi sud trebalo da potvrdi pa da budu obelodawene.
U svakom slu~aju te diplomatske izvore, ukqu~uju}i, naravno, i
Svilanovi}a, ne bi trebalo potcewivati, ma koliko mewali pa i demantovali izjave. Primera radi, dok svojevremeno u Hagu niko od
zvani~nika Tribunala nije èleo ni nezvani~no niti jednom re~ju da
prokomentari{e vest da je Vojislav [e{eq optuèn i da je zbog toga rezervisao avionsku kartu za Amsterdam za 24. februar, mnogo pre
nego {to mu je zvani~no uru~ena optu`nica, iz Beograda je u glavni
grad Holandije do{la vest o tome kada }e ta optu`nica biti zvani~no obelodawena. Kada se to zaista dogodilo, kada je ta optu`nica objavqena (a beogradski izvori omanuli, precizno su ukazali na dan,
ali su vremenski omanuli za dva, tri sata: optu`nica je objavqena
oko 18 sati, a iz Beograda je najavqeno da bi se moglo dogoditi izme|u 15 i 16 ~asova), pokazalo se da ju je Karla del Ponte potpisala skoro mesec dana ranije. Pa ipak niko ni iz Tuìla{tva ni iz suda nije
èleo da kaè apsolutno ni{ta sve dok optu`nicu sudija nije odobrio, za razliku od beogradskih izvora koji su sve to znali, ali nisu mogli, nisu hteli ili nisu èleli da }ute.
Ministar Svilanovi} je izjavio i da }e Jovica Stani{i} i Franko Simatovi} biti izru~eni Ha{kom tribunalu ukoliko protiv wih
budu objavqene optu`nice, iz ~ega je, sude}i po dosada{woj praksi,
mogu}e zakqu~iti da su ova optuèwa gotovo izvesna.
Predsednik Vlade Srbije Zoran @ivkovi} rekao je kako ne veruje
da }e Ha{ki tribunal u}i u prqavu trgovinu s Ulemekom Lukovi}em.
Naivno, spontano, iskreno ili - diplomatski? îwenica je da je svaka nagodba ili dogovor o davawu za{tite u zamenu za svedo~ewe ili
otkrivawe podataka koji bi pomogli Tuìla{tvu u dokazivawu optu`nice, na neki na~in - prqav posao, prqava trgovina. Ali, reklo bi
se - u funkciji pravde. Iskoristiti kriminalca (i zbog toga, ne samo po{tedeti ga odgovornosti, nego mu pruìti i za{titu) kao svedoka da bi bila dokazana krivica drugog, krupnijeg kriminalca. îwenica je, tako|e, da je takvih slu~ajeva bilo vi{e pred Tribunalom,
pa i na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, kao {to je ~iwenica da bi
Ulemek Lukovi} bio zlata vredan Tribunalu. Ne samo kao, recimo,
svedok na su|ewu Milo{evi}u ve} posebno kao lokator, pa i vi{e,
kad je re~ o Karayi}u i Mladi}u.
Izvo|ewem Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a pred Ha{ki tribunal bila bi, na neki na~in, prakti~no ispuwena svrha postojawa
ovog suda. Bar kad je o srpskim optuènicima re~. Ne samo {to bi
dvojica najpoznatijih i za Tribunal najkrupnijih i najzna~ajnijih begunaca bila privedena, nego bi i autoritet Tribunala na ovaj na~in
bio afirmisan. Uostalom, ve} nekoliko puta je u Hagu re~eno da }e
tu biti su|eno samo va`nijim optu`nicima dok }e ostali slu~ajevi
biti prepu{teni nacionalnim pravosudnim organima.
875
Pitawe je samo, i tu je @ivkovi} u pravu, da li Ulemek Lukovi}

ima tu robu. Da li moè, osim eventualnim svedo~ewem u nekim su|ewima, da pouzdano pokaè na trag ili da omogu}i hap{ewe Karayi}a i Mladi}a. Imaju}i na umu da je bio komandant Jedinice za
specijalne operacije i da je u nedavnom saop{tewu MUP i Vlade Srbije posle rasformirawa JSO pomenuto, pored ostalog, kako je oko
dve stotine rezervista ove formacije boravilo uglavnom u Republici Srpskoj, mogu}e je da su neki od wih ukqu~eni i u bezbednosne sisteme Karayi}a i Mladi}a, {to opet moè da zna~i da je Ulemek Lukovi} znao i zna za wihovo kretawe, mar{rute, na~ine obezbe|ewa,
veze...
Ukoliko eventualno nekako stupi u kontakt s Tuìla{tvom, ako
ono prihvati i wegovu navodnu ponudu i ako se pokaè i dokaè da je
sposoban da ispuni ono {to nudi, nema prepreke da dobije za{titu.
Kako bi na ovakvu potencijalnu pogodbu reagovali doma}i organi, s
obzirom da je re~ o ~oveku s vrha piramide osumwi~enih za organizovani kriminal u Srbiji? Mogu}ih obja{wewa je nekoliko, a budu}i
da vanredno stawe diktira i odre|ena pravila pona{awa i pisawa,
zadrìmo se ovde, i kratko samo, na jednoj varijanti. Srbija }e pokazati, i u to ne bi trebalo sumwati, da }e energi~ni obra~un s organizovanim kriminalom biti okon~an efikasnim sudskim procesima.
Ukoliko do|e do pogodbe biv{eg komandanta Crvenih beretki i Tuìla{tva i ona bude realizovana, on }e verovatno dobiti za{ti}eni status. Kao ustupak za tu hipoteti~ku operaciju Tribunal bi mogao da ustupi neke predmete doma}em pravosu|u, pozivaju}i se upravo
na sposobnost sudstva u Srbiji da se uhvati u ko{tac sa zna~ajnim
sudskim procesima kao {to je to onaj u obra~unu sa organizovanim
kriminalom. Ovda{wem pravosu|u mogao bi da bude ustupqen ne samo neki od predmeta u kojima su optuèni ve} u Hagu, kao {to su, recimo Nikola [ainovi}, Dragoqub Ojdani} i Milan Milutinovi},
kojima su|ewe jo{ nije po~elo, ve} i predmet u kojem se o~ekuje hap{ewe optuènih (ili }e optuèni do tada ve} biti uhap{eni) kao
{to su, na primer, Veselin [qivan~anin i Miroslav Radi}, ~lanovi takozvane vukovarske trojke. Uzgred, neki od optuènih su izjavqivali kako ne èle da im bude su|eno u Hagu ve} da o wihovoj eventualnoj krivci raspravqaju sudovi u Srbiji.
Jasno je, najzad, da ukoliko i do|e do bilo kakvog dogovora Ulemeka Lukovi}a i Ha{kog tribunala, to }e biti daleko od o~iju javnosti. Bez saop{tewa i obja{wewa. Kao blaga ilustracija kako to izgleda moè da posluì i slu~aj Biqane Plav{i}.
Pravilo 11. bis Pravilnika o postupku i dokazima Ha{kog tribunala od 11. decembra 2002. godine dozvoqava prepu{tawe optu`nice
drugom sudu. Propisano je tako da ... Pretresno ve}e moè proslediti predmet vlastima dràve na ~ijoj teritoriji je krivi~no delo po~iweno ili u kojoj je optuèni uhap{en...
Kako funkcioni{e ta za{tita pokazalo je jedno svedo~ewe na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Tuìla{tvo je nedavno izvelo za{ti876
}enog pripadnika Crvenih beretki koji je, kako je sam rekao, u~estvovao u ubistvu @eqka Ra`natovi}a Arkana. Jo{ pre po~etka obra~una s organizovanim kriminalom srpske vlasti traìle su wegovo izru~ewe i zbog toga ali i zbog ~iwenice da bi mogao da ukaè na
tragove. Do transfera, me|utim, nije do{lo, upravo zbog toga {to je
svedok za{ti}en. Bar ne javno.
Biqana Plav{i} osu|ena je na 11 godina zatvora, po{to je priznala deo optu`nice a Tuìla{tvo zauzvrat odustalo od ostalih navoda optu`be (ukqu~uju}i i optu`bu za genocid). U zatvoru u [eveningenu ona ~eka da bude upu}ena na izdràvawe kazne. Kao {to je Srpska re~ ve} pisala, najverovatnije }e biti preba~ena u [vedsku. Ne
samo zbog toga {to je osu|enicima wenog starosnog doba izdràvawe
kazne u toj zemqi omogu}eno izvan zatvora, ve} i zato {to ona ispuwava odredbu ugovora Tribunala i [vedske po kojoj osu|enik moè
biti upu}en u ovu zemqu samo ako ima neke veze s wom. To zna~i, ako
je {vedski dràvqanin ili, pak, ima porodicu koja ìvi u [vedskoj.
Kako se nezvani~no moè saznati, Plav{i} ima deo porodice u ovoj
dràvi.
Posle su|ewa, i u o~ekivawu izricawa kazne predsednik sudskog
ve}a Ri~ard Mej zatraìo je od we i wenih branilaca da se izjasne o
tome da li }e se ona odazvati nalogu da svedo~i na su|ewu Milomiru
Staki}u. Wen odgovor uticao bi, kako je obja{weno, na odluku o visini kazne. Iako je rok jednom produèn za mesec dana, do izricawa
presude, a i kasnije, on nije poznat. O tom odgovoru i wenom stavu o
svedo~ewu nije bilo re~i ni prilikom izricawa presude pa je ostalo
nepoznato da li je izja{wavawe o tome da li }e se odazvati ili ne,
uticalo na jedanaestogodi{wu kaznu zatvora. Va`no je napomenuti
da ovde malo {ta zavisi od voqe svedoka, jer kad je izdat nalog za svedo~ewe, svedok mora da se pojavi. Ukoliko to odbije preti mu kazna
do sedam godina zatvora ili 100.000 evra. Kako je rok za àlbu Biqani Plav{i} pro{ao, a da se nije àlilo ni Tuìla{tvo (traìlo
kaznu od 15 do 25 godina zatvora) niti osu|ena (odbrana traìla
osam godina zatvora), name}e se utisak da je stvar legla, odnosno da
se osu|ena nagodila i da }e svedo~iti tamo gde bude pozvana, najverovatnije kao za{ti}eni svedok. U suprotnom, ako se ne bi odazvala ve}
izdatom nalogu da svedo~i na su|ewu Milomiru Staki}u eventualna
dodatna zatvorska kazna do sedam godina mogla bi biti dodata onoj
osnovnoj od 11 godina. Ona jo{ ~eka odluku o tome u koju }e dràvu
biti preba~ena na odsluèwe kazne i taj proces traje od nekoliko
meseci do godinu dana, pa i vi{e, zavisno od slu~aja. Ako je odlu~ila da svedo~i, mogu}e je da }e taj posao obaviti dok je jo{ u Hagu i za{ti}enog identiteta, kako ne bi kasnije bila dovo|ena da svedo~i iz
dràve u kojoj }e izdràvati kaznu. Jer, su|ewe Staki}u traje, na su|ewu Milo{evi}u po~elo je izvo|ewe dokaza Tuìla{tva za zlo~ine u BiH dok bi u maju trebalo da po~ne su|ewe Mom~ilu Kraji{niku. Wena eventualna pomo} kao svedoka Tuìla{tva u tim procesima je realna. U tom slu~aju bi posle svedo~ewa bila upu}ena na izdr877
àvawe kazne. Kontrateorija je da je Biqana Plav{i} ostala ~vrsta

u odluci da ne svedo~i. I u slu~aju odbijawa, ako bi bila ka`wena zatvorskom kaznom (do 7 godina), efekta ne bi bilo ukoliko bi bila
preba~ena u [vedsku, jer tamo ni za inicijalnu jedanaestogodi{wu
kaznu ne bi morala u zatvor. Pogodila bi je eventualno samo nov~ana
kazna (do 100.000 evra).
Ali, pitawe je za{to u tom slu~aju sud nije pomenuo wen odnos
prema svedo~ewu i uticaj tog odnosa na duìnu izre~ene kazne. Isto
tako, da Tuìla{tvo ne~im nije zadovoqno - a ima osnova za nezadovoqstvo kaznom jer 11 godina nije blizu minimumu od 15 koliko je
predloèno - bila bi uloèna àlba. Osim, ukoliko to nezadovoqstvo nije amortizovano pristankom na svedo~ewe.
Po pravilu 75 Pravilnika o postupku i dokazima pred Ha{kim
tribunalom sudsko ve}e moè kao za{titu da odredi mere kojima se
spre~ava da se javnosti ili medijima otkriju identitet ili mesto boravka `rtve ili svedoka ili osoba koje su u rodbinskoj ili drugoj vezi sa `rtvom ili svedokom. To moè biti u~iweno brisawem iz javnih spisa Me|unarodnog suda imena i podataka pomo}u kojih se moè
utvrditi identitet, neotkrivawem javnosti bilo kog spisa koji ukazuje na identitet `rtve, svedo~ewem pomo}u ure|aja za izobli~ewe
slike ili zvuka putem interne televizije i dodelom pseudonima.
Jedna ili vi{e ovih mera primewivane su u za{titi nekolicine
zna~ajnih svedoka Tuìla{tva na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u,
ali su pa`qivi posmatra~i ovog procesa na razli~ite na~ine uspevali nepogre{ivo da detektuju ve}inu ovakvih svedoka. Naj~e{}e na
osnovu detaqa o onome o ~emu je svedo~io ili odgovorima na neka pitawa tuìoca ili optuènog ali i uz pomo} nekih drugih elemenata
koje su imali na raspolagawu u Hagu. Koliko je zvani~no poznato, niko do sada u Ha{kom tribunalu nije dobio za{titu zbog toga {to je
otkrio organima gowewa mesto na kojem je optuèni da bi na osnovu
tih podataka bilo uspe{no obavqeno hap{ewe i dovo|ewe pred sud.
Ne zna~i, me|utim, da ne postoji prvi put da ovako ne{to bude u~iweno. Da li }e to biti u slu~aju Milorada Ulemeka Lukovi}a pod nadimkom Legija ostaje da se vidi. Ukoliko, naravno, ne bude uhap{en
ili likvidiran pre nego {to, kako su nagovestili diplomatski izvori u Beogradu, stupi u kontakt sa zvani~nicima Tribunala.
Biografiju êdomira Jovanovi}a Srpska re~, 23. aprila 2003.
godine, objavquje pod nadnaslovom Sa êdom u Evropu, naslovom
Snajke, ide êda s najke. Podnaslov teksta je Ako se zaboravi onaj
deo pri~e koji govori o êdi kao pubertetliji koji voli da bude vi |en sa nekim ko je neko, da lupa kola koja pripadaju nekom i prska se
u ne~ijem bazenu, ostaje drugi deo u kojem je êda politi~ar sa nema lom dozom mo}i u svojim rukama. A to iz evropske perspektive iz gleda ne pubertetlijski nego infantilno. [e{eqevski univerza lan je me|unaslov u tekstu u kome autor opisuje smelost êdomira
Jovanovi}a da se upu{ta u diskusije o svakoj problematici:
878
Evo kratke biografije danas drugog ~oveka u srpskoj vladi

(Blic, 19. mart 2003, uo~i izbora êdomira Jovanovi}a za potpredsednika vlade zaduènog za evropske integracije): Ro|en je 13.
aprila 1971. u Beogradu. Zavr{io je sredwu ekonomsku {kolu. Kratko je studirao ekonomiju, a onda pre{ao na Fakultet dramskih umetnosti na kojem je diplomirao 1998. godine na odseku dramaturgije. Jedan je od inicijatora studentskog protesta 1996/97. Osnovao je Studentski politi~ki klub, koji je po~etkom 1998. godine u{ao u DS, u
kojoj je Jovanovi} postao ~lan IO i GO te partije. Bio je {ef poslani~ke grupe DOS u Skup{tini Srbije. Napisao je nekoliko drama.
Jovanovi} nije oèwen. Naàlost, ova biografija se ne moè produìti uno{ewem jo{ nekih relevantnih podataka iz ìvota ovog
politi~ara koji se prvi put zaposlio kada je dobio funkciju najuticajnijeg poslanika u Narodnoj skup{tini Srbije. Pada u o~i podatak
da je Jovanovi}, uprkos kratkom zadràvawu na studijama ekonomije,
relativno kasno zavr{io fakultet. Sposobni studenti na zapadu ~ije vrednosti Jovanovi}, aktuelni vladin poverenik za evropske integracije èli da unese u Srbiju - u tim godinama zavr{avaju i doktorske studije.
Iz nepreglednog fonda izjava koje je posle petooktobarske revolucije davao Velimir Ili} iz â~ka, jedna se isti~e svojom savr{enom istinito{}u. Radi se, naime, o Ili}evoj oceni da je uvo|ewem
êdomira Jovanovi}a u vrh srpske politi~ke scene vaskrsnut duh
Slobodana Penezi}a Krcuna. êda je novi Krcun, ~esto je govorio
Ili}. Ta~nost ove ocene mogli su da osete na svojoj politi~koj koì
svi neistomi{qenici Jovanovi}eve DS. Posebno, na meti Jovanovi}evih penezi}evskih napada nalazio se (i danas se nalazi) posledwi
predsednik SRJ, lider DSS Vojislav Ko{tunica. Uzimaju}i u obzir
~iwenicu da je serijom atentata na Vuka Dra{kovi}a SPO, krajem
2000. godine najve}a opoziciona stranka, bio prakti~no iskqu~en sa
srpske politi~ke cene u trenutku kada se ve} jasno video kraj Milo{evi}evom reìmu, vladaju}a koalicija je posle petog oktobra sa
pravom mogla da ustvrdi kako u Srbiji vi{e ne postoji parlamentarna opozicija. Sa ono malo mandata u Narodnoj skup{tini Srbije, koje su dobile nekada vladaju}e SPS i SRS, te partije nisu ni predstavqale pravu opoziciju. O tome najboqe svedo~i uloga koju danas u
odràvawu DOS-ove poslani~ke ve}ine ima Branislav Ivkovi}, jedna od najistaknutijih li~nosti zloglasnog Milo{evi}evog reìma.
Pod budnom paskom novog Krcuna, Ivkovi}ev opozicioni zanos pacifikovan je latentnom pretwom da }e se u slu~aju neposlu{nosti rasvetliti wegova uloga u batinawu gra|ana koji su uo~i petog oktobra
lepili po Vra~aru antimilo{evi}evske plakate. Poslanici SRS
neutralisani su, tako|e, krcunovskim manevrima: izno{eni su iz
Skup{tine kao yakovi krompira i zabrawivan im je ulazak u wu i po
~itava tri meseca!
Kada je Ko{tuni~ina DSS pre{la u opoziciju, Jovanovi} je u sadejstvu sa vladinim Biroom za informisawe pokrenuo pravu hajku na
879
tu stranku. To je bio povod da se sa pravom zakqu~i kako se pod pla{tom evropskih integracija vodi borba za ponovno uspostavqawe
jednopartijskog sistema. To je bio novi dokaz sli~nosti mla|anog
potpredsednika vlade sa Slobodanom Penezi}em. Me|utim, o ovoj
sli~nosti najubedqivije svedo~i Jovanovi}ev politi~ki re~nik koji je do paroksizma eskalirao ka komunisti~kom odmah nakon uvo|ewa vanrednog stawa (Danas, 5-6. april 2003): Srbija }e biti o~i{}ena gvozdenom metlom. Ona nije ostavqena po strani onog dana kada je \in|i} ubijen, naprotiv, jo{ intenzivnije i odgovornije radimo u tom poslu i tako }e biti sve dok se Srbija u potpunosti ne o~isti. Nema tu privilegovanih i ne}e niko biti zaobi|en. Me|utim,
gvozdena metla se usredsredila i na politi~ke neistomi{qenike
vladaju}e koalicije. Pod okriqem borbe protiv saradnika okupatora i narodnih neprijateqa po okon~awu Drugog svetskog rata komunisti su istrebili gotovo celokupnu opoziciju. Iako èli da wegovu gvozdenu metlu narod vezuje samo za organizovani kriminal u Srbiji, Jovanovi} ne moè da sakrije ~iwenicu da ta metla ima nameru
da prebri{e put ka novom jednopartizmu: Petog oktobra imali smo
problem ne samo sa nasle|em Slobodana Milo{evi}a, ve} i sa politi~kim konceptom koji se pojavio nakon inauguracije Vojislava Ko{tunice za predsednika SRJ, koji je od nas traìo druga~iji pristup
re{avawu problema Milo{evi}eve ostav{tine. Izme|u dve krajnosti - novog konflikta i jednog dogovora, odnosno pristajawa na uslovqavawe sa kojim smo se suo~ili, mi smo svesno izbegli podele, uklopili se u model koji je promovisao Vojislav Ko{tunica.
Na pitawe ho}e li ta gvozdena metla zaka~iti i neke stranke opozicije, poverenik za evropske integracije daje ovakav odgovor: Sudbina politi~kih stranaka ne treba da zavisi od politi~ara. Politi~ari nemaju pravo da zabrawuju stranke, niti da se suprotstave nekoj
zabrani. Konkretne odgovore moraju ponuditi policija, tuìoci i
Ustavni sud.
U me|uvremenu, za predsednika Ustavnog suda Srbije postavqen je
pisac Milo{evi}evog ustava koji se javno izjasnio kao politi~ki
protivnik Vojislava Ko{tunice! Jovanovi}eva gvozdena metla pomela je pravosu|e na takav na~in da je wena prva `rtva bila predsednica Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarkovi}, zbog ~ije ostavke je
javno izrazio àqewe i Miroqub Labus, nekada najbliì \in|i}ev
saradnik. Me|utim, sudija koji je doneo sramnu presudu u slu~aju
ibarske magistrale nije smewen ni u ~asu kada je potvr|eno da je biv{i na~elnik Resora DB Radomir Markovi} bio jedan od dva kqu~na
nalogodavca za likvidaciju Ivana Stamboli}a! Ovakvo pravosu|e,
po~i{}eno gvozdenom metlom, treba da odlu~i da li neku politi~ku partiju treba zabraniti. Na politi~arima je da se ne me{aju u rad
pravosu|a i da sprovedu eventualne odluke o ukidawu pojedinih politi~kih stranaka, kaè Jovanovi}. Jovanovi} na ovaj na~in krcunovski zaokruùje svoju ideju o Srbiji po~i{}enoj gvozdenom metlom. Vojislav Ko{tunica se ne moè osloboditi odgovornosti za
880
poslove koje kao predsednik SRJ nije mogao i nije èleo da uradi. A
tu mislim ne samo na raskid sa Slobodanom Milo{evi}em, nego i sa
sistemom Slobodana Milo{evi}a u koji se on delimi~no sjajno uklopio. Da ne bih bio grub, ja postavqam otvorena pitawa: koji je on to
deo sistema Slobodana Milo{evi}a demontirao? Danas imamo u zatvoru na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije, ~oveka kojeg je on
odbijao godinu i po dana da smeni na zahtev na{e koalicije a onda ga
je smenio preko no}i onog trenutka kada mu je on otkazao poslu{nost. Jovanovi} je, me|utim, zaboravio da pomene da su, tako|e preko no}i, Zoran \in|i} i Milo \ukanovi} odustali od svojih zahteva za smenu Pavkovi}a i suprotstavili se odluci Ko{tunice da ga
smeni!
Koliko ironije ima u ovom Jovanovi}evom napadu na DSS i Ko{tunicu svedo~i i ovaj segment Jovanovi}eve biografije. U kwizi
5. oktobar, Dragana Bujo{evi}a i Ivana Radovanovi}a, koja predstavqa svojevrsni spomenik Crvenim beretkama i wihovom komandantu Miloradu Lukovi}u Legiji, danas dràvnom neprijatequ broj
1, nalazimo ovu pretwu koju je êdomir Jovanovi} uputio Slobodanu
Milo{evi}u, Branislavu Ivkovi}u i drugovima, optuènim da su pokrali izborne rezultate Vojislava Ko{tunice, tada{we centralne
ikone DOS-a (strana 69 kwige): Jeba}emo im kevu! Kada je nedavno
tandem êda - Beba sru{io pomenutu DOS-ovu ikonu, DOS je ravnoteù u Narodnoj skup{tini Srbije odràvao oslawaju}i se na Ivkovi}a i wegova ~etiri jaha~a apokalipse. Ko{tuni~ino ru{ewe je
propra}eno komunisti~kim metodama izrugivawa sa politi~kim
protivnicima: DOS ga je bojkotovao na predsedni~kim izborima a
funkcija predsednika Srbije, koju je prema broju glasova koje je dobio trebalo da mu pripadne, dodeqena je Nata{i Mi}i} koja nije u
stawu ta~no ni da pro~ita ono {to Ko{tunica govori bez kori{}ewa podsetnika. Sli~no je postupio Milo{evi} kada je uklonio ]osi}a, patrijarha srpske opozicije, kako ]osi}a oslovqavaju i istaknuti pripadnici DS, i zamenio ga uvek nasmejanim ve~itim studentom tehnologije, Zoranom Lili}em. êdomir Jovanovi} je bio
izvr{ni organ u ovom ~inu Ko{tuni~inog neprimerenog pore|ewa
sa neznawem i neiskustvom. Tu je akciju izveo na na~in na kojem bi mu
i Krcun pozavideo!
Kad novinar Radija B92 pita Jovanovi}a kakav to interes goni Baneta Ivkovi}a da se usvoji Zakon o buyetu, dobija ovakav odgovor:
Mislim da je interes Branislava Ivkovi}a bio da se on pokaè u
druga~ijim pozicijama od one koja je u tom trenutku postojala u parlamentu, da se pokaè normalnijim u opoziciji. Da li on to jeste ili
nije neka procene gra|ani (...) Mislim da je neodgovorno prema gra|anima ove zemqe ru{iti buyet, spre~avati normalno funkcionisawe zbog toga {to je jednom poslaniku èna polomila nogu, pa je on odveo u bolnicu. Jesu li to razlozi? Nije to pitawe politi~ke voqe,
politi~ka voqa postoji.
881
Ovakvo krcunovsko manipulisawe ucewenim glavama nije zabeleèno jo{ od vremena smrti Josipa Broza. Zanimqivo je da je ovaj
mladi ~ovek svoju politi~ku karijeru tako|e zapo~eo jednom kolosalnom manipulacijom. Radi se o ulozi studentskog protesta koji je
1966-97. godine bio organizovan paralaleno sa velikim gra|anskim
protestom protiv Milo{evi}evog reìma zbog prekrajawa rezultata lokalnih izbora u Srbiji. Studentski protest tekao je, kako su organizatori tvrdili, nezavisno od gra|anskog. Jovanovi} nije dozvoqavao ~ak ni da do|e do bliskog susreta studenata sa gra|anima u
protestu. Time je èleo da se stekne slika o nadstrana~kom svojstvu
protesta koji je predvodio. Me|utim, nedugo nakon wegovog otpo~iwawa mogla se od svakog prose~no obave{tenog ~lana DS dobiti potvrda da je studentski protest pod kontrolom DS i da }e biti okon~an masovnim ulaskom studenata u tu, tada opozicionu stranku. Zaista, to se desilo pola godine nakon okon~awa protesta. Jovanovi} je,
u èqi da univerzitet gurne u naru~je DS, osnovao Studentski politi~ki klub, koji je po~etkom 1998. godine kolektivno u{ao u DS. êdomir Jovanovi} i êdomir Anti}, vo|e studentskog protesta postali su portparoli DS! Tako je na otvoren na~in pogaèno sve ono {to
je o nadstrana~kom karakteru studentskog protesta govorio Jovanovi}.
Ina~e, svoju krcunovsku retoriku êdomir Jovanovi} razvijao je
u svojim svakodnevnim govorima studentima u toku protesta. U to
vreme, od toga pisca drama (!?) nije se moglo o~ekivati da se narodu
obra}a jezikom jednog vo|e u evropske integracije. Jednostavno, delovalo je prihvatqivo da se Jovanovi} obra}a Milo{evi}u, ôvi}u,
Ivkovi}u, Markovi}ima i drugovima, wihovim sopstvenim jezikom.
Pretpostavqalo se da je budu}i dramski pisac shvatio da levica najboqe razume svoj autisti~ni jezik, razvijen posle Oktobarske revolucije. Me|utim, kada se tri godine kasnije otkrilo da Jovanovi} ne
poznaje druga~iji jezik od pomenutog, bilo je ve} kasno - opozicija se
na{la u ~udu pred wegovom gvozdenom metlom!
U delokrugu rada êdomira Jovanovi}a nalazi se mno{tvo problema od najve}eg nacionalnog interesa. Po smelosti da se upusti u
duskusije o svim vrstama problema Jovanovi} je nadma{io i samog
Vojislava [e{eqa. On }e obrazlagati i pakete ekonomskih zakona,
i zakon o pravosu|u, i zakon o policiji, i zakon o privatizaciji, i zakon o koncesijama, i zakon o izboru predsednika Srbije. Na repertoaru ovog politi~kog vunderkinda na}i }e se i Ustav Srbije i Ustavna poveqa savezne dràve! O svemu govori samouvereno i brzo, poput
|aka koji èli da izbegne potpitawa profesora. Kada se wegovi govori analiziraju - naziru se ritmovi ~uveni na pomenutim studentskim protestima. Me|utim, kada se to {to govori i zapi{e, neretko
izgleda ovako (Kaìprst, B92): Ne znam da li se nekada desilo da
vam u Skup{tini neko kaè da ne moète da pitate predstavnike
opozicije, da ne moète da pitate predstavnike vlasti da li su bili
na mestu atentata na Qubi{u Buhu i da li imaju neke posebne veze sa
882
Lukovi}em. Zna~i, moète sve, i to je su{tina na{e zemqe. Ili (Jovanovi} govori o dono{ewu zakona o informisawu): Ja sam pro{le
nedeqe gledao jedan okrugli sto na dràvnoj televiziji, video sam
predstavnike i jedne i druge strane, i shvatio da mi jo{ uvek imamo
problem. Video sam predstavnike beogradskog Centra za qudska prava koji insistiraju na odre|enim pravnim normama, a s druge strane
predstavnika jedne nezavisne producentske ku}e koji tako ne{to
kritikuje. I posmatram poziciju politi~ara koji su izme|u jedne i
druge vatre. Ne traìm nikakvu podr{ku, ali to je na{a realnost.
Isti je slu~aj sa ~itavim nizom zakona. U oba primera sve je nejasno
da nejasnije ne moè biti. Uprkos toj ~iwenici, Jovanovi} ne pokazuje ni znaka nelagode ni kad polemi{e sa akademicima. Da ne govorimo o doktorima nauka. Primer za ovo posledwe je polemika koju je
ovih dana vodio Jovanovi} sa svojim koalicionim partnerom Neboj{om ôvi}em. Uvek spreman da napusti brod koji tone, ôvi} je, isprovociran ~iwenicom da je on jedini ~lan vlade koji na potrebnom
nivou razume privredne probleme, najavio da se povla~i iz Koordinacionog tela za jug Srbije u korist bavqewa problemima privrede. Uzgred je zatraìo da se ispita ko se iz vlade s kim i iz kog
(kriminalnog) ganga druìo, vi|ao, i pio viski pored bazena. Jovanovi} se osetio prozvanim: Te optu`be ne mogu se zaboraviti samo
zbog izjave da o tome ne}emo vi{e da govorimo ili da on nije mislio
na mene. Ja i ôvi} smo dva sveta. Dok sam ja 1996. godine bio na mitingu na Trgu Republike sa \in|i}em, on je sa Milo{evi}em bio na
kontramitingu. Dok sam ja bio na predizbornom mitingu predsedni~kog kandidata Miroquba Labusa, on je bio na mitingu Ko{tunice.
Jovanovi} se i u ovom slu~aju poneo krcunovski: zaboravio je da je na
tim mitinzima \in|i} bio pored Dra{kovi}a i Vesne Pe{i}, a on na protestima za koje je tvrdio da su nezavisni od protesta koje su
predvodili SPO, DS i GSS! Otpo~iwu}i polemiku sa ôvi}em uterivawem sebe samoga u la`, Jovanovi}, oslawaju}i se sa rado{}u na
zaboravnost naroda, u skladu sa najboqim komunisti~kim tradicijama, ra~una da je zaboravqeno i to da je u petooktobarskoj revoluciji
ôvi} bio taj u ~iju je fabriku {leperima stizalo oru`je za eventualne oruàne sukobe koji su se naslu}ivali petog oktobra, dok je on
obu~en (citat iz pomenute Bujo{evi}eve kwige) u ratnu varijantu,
najki patike, {iroke crne pantalone sa velikim yepovima sa strane, iza{ao iz hotela Hajat i uputio se u susret petom oktobru.
Kad me vide tako, svi znaju - kombat varijanta. Bi}e borbe i tr~awa, svedo~io je êda Bujo{evi}u. U stvari, borbu su vodili drugi.
Da ipak nisu svi znali da }e biti tr~awa svedo~i i Qubi{a \oki}
Yo, koji je svojim bagerom razbijao Skup{tinu i TV Bastiqu dok su
svi lideri DOS-a (izuzimaju}i Svilanovi}a) pobegli u zaklon. Tim
tr~awem okon~ana je êdina kombat varijanta. Borbu je dovr{io
pukovnik Legija, izdav{i gazdu ~ije je neistomi{qenike do petog
oktobra ubijao. ôvi} }e okon~ati ovaj duel sa Jovanovi}em primedbom da nikada nije sakrivao svoje prisustvo na ~uvenom Milo{evi883
}evom kontramitingu. Ipak, kao odgovoran ~ovek koji je svestan situacije u kojoj se Srbija nalazi pomo}i }u mladom kolegi da iza|e iz
emotivne krize, rekao je ôvi}.
Nemamo {ta da dodamo ovoj ôvi}evoj izjavi. Sa Jovanovi}em i
vlada je u krizi. Me|utim, nije u pitawu samo emotivna kriza.
Naslov teksta objavqenog u Srpskoj re~i 23. aprila 2003. godi ne u rubrici Dosov sos je Slu~aj delimi~ne trudno}e. Podnaslov
teksta je Medijska blokada SPO-a jo{ je na snazi. Moglo bi se re}i
i da je zao{trena u odnosu na period pre ovogodi{weg dvanaestog
marta. Za{to? Veoma je te{ko politi~arima koji su posle budvan skog atentata na Vuka Dra{kovi}a izjavqivali da opozicioni lide ri nisu du`ni da se skupqaju oko Dra{kovi}eve privatne nesre}e
(Ko{tunica), da se sada posipaju pepelom po glavi. U delu teksta is pod me|unaslova Ko{tuniceeeee, Ko{tuniceeeee navode se napadi
politi~ara iz minornih stranaka na dr Vojislava [e{eqa, u vreme
protivustavnog vanrednog stawa u Srbiji:
Bez obzira na to kako }e glasiti odluka (formalno - Nata{e Mi}i}, su{tinski - êde Jovanovi}a i Zorana @ivkovi}a) o (ne)ukidawu vanrednog stawa ve} ovog ~asa je potpuno jasno da su ~lanovi predsedni{tva DOS-a svojim predlozima o faznom, stepenastom, postupnom, delimi~nom i selektivnom ukidawu vanrednog stawa dali zna~ajan doprinos politi~kim i pravnim teorijama. Ovu ~iwenicu nedavno je indirektno potvrdio i predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vu~eti}. Vanredno stawe se ili ukida ili ne ukida, rekao je
Vu~eti}, potkrepquju}i svoju tvrdwu slede}im argumentima: Ne postoji kategorija delimi~nog ili faznog ukidawa vanrednog stawa. To
nije poznato u praksi i apsurdno je samo po sebi. Vanredno stawe se
ukida ili ostaje. Ako se delimi~no ukine, ono i daqe ostaje, ali u
smawenom vidu i bilo bi politi~ki izuzetno {tetno i opasno, ako
bi se odstupilo od datog obe}awa da }e biti ukinuto do 1 maja. Dakle, iz predsedni{tva DOS-a predloèno je da se u instituciju vanrednog stawa uvede procedura ukidawa koja je nezabeleèna u svetskim razmerama.
Zanimqivo je da je Nata{a Mi}i}, v.d. predsednika Srbije, koja
ima obi~aj da odlu~uje u skladu sa zakqu~cima predsedni{tva DOSa, u pogledu ukidawa vanrednog stawa pokazala da joj je prihvatqivije mi{qewe Slobodana Vu~eti}a od mi{qewa ~lanova predsedni{tva @arka Kora}a i Vladana Bati}a. Ona je, iako sa malom rezervom, ponovila Vu~eti}eve re~i: Ako bi se odre|ene mere i ukinule,
to zna~i da bi vanredno stawe ipak ostalo na snazi. Nemogu}e je delimi~no ukidati vanredno stawe. Zato mislim da je potrebno dobro
razmisliti {ta je najcelishodnije i politi~ki najispravnije u ovom
trenutku. Time je Nata{a Mi}i} poku{ala da spasi ugled svoje
pravni~ke profesije, dozvoqavaju}i, ipak, da êdomir Jovanovi}
pribegne i nemogu}em re{ewu.
Autor predloga o neukidwu, koje bi Zapadu bilo predstavqeno kao
ukidawe, klini~ki je psiholog @arko Kora}. Moè se smatrati da se
884
Kora} zaista poneo kao autenti~ni psiholog kada je 18. aprila u Kragujevcu izjavio da je za stepenasto ukidawe vanrednog stawa i to potkrepio tvrdwom da }e pojedini politi~ari te{ko mo}i da odgovore
na sva pitawa. Mislio je, verovatno, da }e biti stimulisani da daju
prave odgovore samo ako budu propitivani u vanrednom stawu! Iskazuju}i neskriveno zadovoqstvo dobrim izgledima da se nekim politi~kim strankama zabrani rad, {to bi wegovu stranku pomerilo sa
dna tabele popularnosti (poput reprezentacije SCG nakon ka`wavawa fudbalskog saveza Azerbejyana) Kora} je dodao i ovo: Neki od
wih (pomenutih politi~ara) te{ko }e mo}i da izbegnu politi~ku i
moralnu odgovornost.
Neposredno nakon najave da }e vanredno stawe biti ukinuto (to se
desilo kada se na Zapadu shvatilo da borba protiv kriminala ulazi
na teren obra~una sa politi~kim neistomi{qenicima sa nagla{enim gu{ewem medijskih sloboda), javnosti se obratio DOS-ov medijski prvak Vladan Bati} izjavom da je premijeru @ivkovi}u preneo
mi{qewe da vanredno stawe treba ukinuti sukcesivno. Bati} je
svoj predlog obrazloìo na slede}i na~in (izvor B92): Mislim da
treba sukcesivno da se ukida vanredno stawe. Mislim da ve} u ponedeqak mogu da se stave van snage mere koje se odnose na slobodu medija, mere koje se odnose na pravo sindikalnog organizovawa, mere koje
se odnose na slobodu okupqawa gra|ana, ali ja imam rezervu u odnosu
na ovla{}ewa policije i pravosudnih organa. Ovo govorim jednostavno iz opreza, da se ne bi uquqkali, da ne bi slavodobitni~ki
konstatovali da smo okon~ali borbu protiv organizovanog kriminala, jer, da budemo potpuno iskreni, policija je uradila lavovski deo
posla, ali posao nije zavr{en. ôvek koji je na vrhu piramide zlo~ina jo{ nije uhap{en, jedna grupa oko tih ubica, oko wega jo{ je na slobodi i ~ini mi se da bi to bio normalan put ka ukidawu vanrednog
stawa.
Zanimqivo je to {to se Bati} obratio @ivkovi}u tek posle premijerovog jasno izre~enog obe}awa da }e vanredno stawe biti ukinuto uo~i uskr{wih praznika. Demohri{}anin je, dakle, ube|ivao ~lana Demokratske stranke, ~iji se dugogodi{wi predsednik jo{ 1991.
godine izja{wavao kao ateista, da treba ostaviti deo vanrednog stawa kao ~estitku za Uskr{we praznike!
Kada se sagledaju sve ~iwenice lako je zakqu~iti da je Bati} bio
potresen istraìvawima javnog mwewa koje je na~inio Strate{ki
marketing u punom razmahu vanrednog stawa. Ne verujemo da Bati}u
nije jasno da je Bogosavqevi} do kraja naklowen (kao i rezultati svih
wegovih istraìvawa u posledwe ~etiri godine!) Demokratskoj
stranci. Uprkos tome dozvolio je sebi da se duboko zabrine zbog Bogosavqevi}eve tvrdwe da ovoga trenutka DS podràva vi{e od 50 odsto bira~kog tela Srbije. Polaze}i od te~iwenice Bati} je zakqu~io da bi svako prebrzo vra}awe zemqe u redovno stawe ostavilo
wegovoj stranci nedovoqno vremena da poradi na prekora~ewu izbornog cenzusa. Jer, ukidawe vanrednog stawa skra}uje put do prevre885
menih izbora. Istovetne brige mu~e i @arka Kora}a. To je bio razlog {to su ovi lideri malih stranaka prvi iza{li sa predlogom da
se vanredno stawe ukine tako {to ne}e bitu ukinuto!
Nova istraìvawa javnog mwewa Srbobrana Brankovi}a pokazala
su kolike su razmere Bogosavqevi}evih manipulacija. Ako @ivkovi} poslu{a Kora}a i Bati}a, to }e biti znak da vi{e veruje Brankovi}u. Na kraju, Nata{a Mi}i} }e uraditi, ako bude potrebno, i ono
za {ta je tvrdila da je nemogu}e. Kad ovaj broj Srpske re~i bude na
kioscima, zna}emo da li je Nata{a dodirnula zvezde.
Sa olak{awem moèmo da konstatujemo da je Srpski pokret obnove u posledwih mesec dana po{te|en najdirektnijih politi~kih progona. Za{to? Sabqa, kasno izvu~ena iz pojasa, pokazala je da Du{an
Mihajlovi}, imenuju}i svakog dana nove ubice, samo ponavqa re~i
koje je Dra{kovi} izgovorio pre tri godine. Bilo bi, dakle, potpuno
nehri{}anski i daqe progoniti stranku iz ~ijih su redova `rtve,
koje, evo, i zvani~na vlast u ovoj ti{ini pomiwe. Zaboravili su ~elnici DOS-a, na trenutak, da se u politi~kom testamentu tragi~no
ubijenog srpskog premijera, za koji su se zakleli da }e ga ispuniti,
nestanak SPO-a sa politi~ke scene Srbije nalagao samom vrhu (jednu od najve}ih tekovina petog oktobra predstavqa uklawawe Srpskog pokreta obnove sa politi~ke scene - rekao je neposredno po preuzimawu vlasti).
Istina, medijska blokada SPO-a jo{ je na snazi; moglo bi se re}i
i da je zao{trena u odnosu na period pre ovogodi{weg dvanaestog
marta. Za{to? Veoma je te{ko politi~arima koji su posle budvanskog atentata na Vuka Dra{kovi}a izjavqivali da opozicioni lideri nisu du`ni da se skupqaju oko Dra{kovi}eve privatne nesre}e
(Ko{tunica), da se sada posipaju pepelom po glavi. Veoma je te{ko i
Nenadu ânku, iako je mawe sujetan od ostalih, da danas obja{wava
javnosti {ta je mislio kad je tvrdio da atentat u Budvi predstavqa
poku{aj izmirivawa nekih ra~una sa kojima ostatak opozicije nema
veze. Nije lako ni ostalim liderima nekada{weg DOS-a da obja{wavaju za{to su bili indiferentni prema onome {to se u Budvi dogodilo. Jedini politi~ar me|u onima koji su se popeli na politi~ku
scenu Srbije tek kada su Milo{evi}evi odredi smrti, kasnije - junaci petooktobarske revolucije, oterali Vuka Dra{kovi}a kur{umima i kamionima-bombama daleko od Srbije usred izborne kampawe,
koji je javno priznao da je pogre{io {to nije verovao Dra{kovi}u
kada je tvrdio da Milo{evi} èli da ga likvidira, bio je Mla|an
Dinki}.
Nije lako ni medijskim asovima da obja{wavaju kako su u javnost
pu{tane vesti da je Dra{kovi} u Budvi izbegao za dlaku da bude `rtva mafija{kih obra~una. Zato, umesto da pozove Dra{kovi}a da se
direktno u drugom dnevniku RTS obrati javnosti posle rezultata koje je otkrila Sabqa, kasno izvu~ena iz korica, Bojana Leki}, novi
kqu~ar stare TV Bastiqe, svojim }utawem i daqe podgreva tezu, koju
je nedavno do savr{enstva analizirao profesor univerziteta Milan
886
Boì} u Srpskoj re~i, da su ubijeni pripadnici Srpskog pokreta

obnove `rtve drugoga reda u odnosu na ostale `rtve Milo{evi}eve
strahovlade. Nikome iz DOS-a i wihovih medija ne pada na pamet da
javno, i sa velikim kajawem, prizna da bi Zoran \in|i} danas bio
ìv da su jo{ krajem 2000. godine uhap{ena sva lica koja je Srpski
pokret obnove argumentima ozna~io kao zlo~ince. Tada je dana{wi
dràvni neprijateq broj 1, umesto da sedi u sudnici i gleda u o~i
~lanovima porodica ubijenih na Ibarskoj magistrali, kolao yipovima Beogradom pod zvani~nom policijskom pratwom!
Sve dok se javno ne prizna da su se dana{wi pripadnici politi~kog i medijskog establi{menta javno sprdali sa motivima zlo~ina na
Ibarskoj magistrali i atentatom u Budvi, i time i Bogu ~inili nepravdu, ne}e biti sre}e ni za wih ni za wihovu decu i unuke. Uzalud
im pri~a da grade novu Srbiju u kojoj }e, kako kaù, bar wihovi unuci ìveti sre}nije nego {to mi danas ìvimo.
Nedavno smo se suo~ili sa izjavom jednog od lidera DOS-a da }e
budu}u opoziciju i poziciju u Srbiji sa~iwavati iskqu~ivo sada{we
stranke Jovanovi}eve frakcije DOS-a. Sve ostale partije nesta}e sa
politi~ke scene Srbije, dodao je. Povodom ove izjave odustajemo,
protiv na{ega obi~aja, od navo|ewa imena wenog autora. To ne bi pomenutu izjavu u~inilo vi{e diletantskom nego {to jeste. Diletantski jednopartizam!
Iza ovakvog dosovskog optimizma krije se gr~evita borba, naro~ito kada su u pitawu malene stranke vladaju}e koalicije, za zauzimawe {to boqe pozicije u bira~kom telu Srbije. Ta ~iwenica postala
je sasvim uo~qiva u toku vanrednog stawa uvedenog posle 12. marta.
Po~elo je izjavom Slobodana Orli}a (18. mart) da wegova Socijaldemokratska partija smatra da se politi~ki inspiratori ubistva
srpskog premijera nalaze u redovima Srpske radikalne stranke i
Stranke srpskog jedinstva. U vezi s tim ukazujem na vi{emese~no
najavqivawe krvavog prole}a iz tih redova. Sami su definisali svoje ciqeve u izjavama koje su davali. Time je dat znak policiji i pravosu|u da pokrenu postupak za zabranu pomenutih stranaka. Neboj{i
ôvi}u, koji mesecima nije znao da na|e vaqan odgovor na optu`be
koje je na wegov ra~un upu}ivao Vojislav [e{eq, u~inilo se da je
vanredno stawe idealna prilika da se na|e najboqi odgovor. Dosta
je indikativno da je Mirjana Markovi} oti{la u Moskvu 23. februara, a [e{eq u Hag 24. februara i dosta je indikativno da postoje odre|ene spoznaje da su neki od bandita koji su pohap{eni i oni koji su
likvidirani direktno finansirali pojedince kao {to je Vojislav
[e{eq. Ne{to kasnije, ôvi} }e izjaviti da je bar dvojicu kandidata za predsednika Srbije na proteklim predsedni~kim izborima
finansirala mafija. To nisu Labus i Ko{tunica, rekao je ôvi}, bacaju}i tako sumwu i na Vuka Dra{kovi}a i Vuka Obradovi}a! O~igledno, Neboj{a ôvi} nikako ne moè Dra{kovi}u da oprosti {to
ga je svojim demonstracijama isterao na Terazijski plato, na kontramiting, i ovekove~io uz Mirjanu Markovi}. Koliko je zaboravan ovaj
887
~ovek (o tome ovih dana svedo~i i wegov koalicioni {ef êdomir

Jovanovi}, podse}aju}i javnost na pomenutu terazijsku sliku) vidi se
i iz wegove izjave da ne o~ekuje da bi Rusija mogla da uskrati izru~ewe Mirjane Markovi}. Me|utim, {ta }e se desiti ako se ona na su|ewu pojavi sa video-zapisom kontramitinga?
U hajku protiv opozicionih partija (naravno, niko nema ni{ta
protiv toga da pojedinci iz ovih partija, ako su ume{ani u ubistvo
premijera, budu izvedeni na sud i primereno ka`weni) ukqu~io se i
nezaobilazni klini~ki psiholog @arko Kora}. O wegovom hu{kawu
vanrednog stawa na opozicione lidere ve} je bilo re~i u ovom tekstu.
Najkrupniji zalogaj, po obi~aju, pripao je {efu DOS-a i sivoj
eminenciji DS êdomiru Jovanovi}u. On je sebi dao zadatak da Demokratsku stranku Srbije svede na meru koja DOS-u ne bi predstavqala
pretwu na predstoje}im vanrednim izborima. On je do{ao na mesto
Milo{evi}a potpuno nespreman da bilo {ta promeni, i vi{e nego
spreman da se pojavi kao prepreka onima koju su bili spremni da demontiraju stari sistem, rekao je Jovanovi} u finalu svoje velike
kampawe protiv DSS i wenog lidera Vojislava Ko{tunice. Jovanovi}u su logisti~ku podr{ku u napadima na DSS pruàli gotovo svi
lideri DOS-a. Bilo je dirqivo slu{ati ih kako licitiraju da li }e
Du{an Mihajlovi} privesti Vojislava Ko{tunicu na saslu{awe povodom ubistva premijera. U svakoj od faza licitacije, koja je trajala
danima, ostavqali su problem nere{enim, da bi se dan kasnije bacili sa jo{ ve}im àrom na licitaciju. Pokazivali su entuzijazam kao
da se prvi put poga|aju oko Ko{tuni~inog privo|ewa na saslu{awe.
Efekat u javnosti bio je isti kao da su neprekidno uzvikivali: Moglo bi se re}i da nismo potpuno uvereni da je Ko{tunica nalogodavac u slu~aju ubistva premijera!
Na kraju ove licitacije, koja predstavqa pravu majstoriju klini~ke psihologije, javio se Nenad ânak da presudi (izvor B92, deo ânkove optu`be): Organizovawe ubistva se radi na mnogo na~ina kada
su politi~ka ubistva u pitawu, naro~ito kada se u to uvodi stvarawe
atmosfere u kojoj je Zoran \in|i} bio tretiran kao glavni za{titnik upravo onih koji su ga na kraju ubili, naro~ito zbog navoda istog
tog Vojislava Ko{tunice.
Nije te{ko zakqu~iti da su se i ovakvim akcijama DOS-ovi lideri pokazali kao briqantni u~enici Slobodana Milo{evi}a. Ko se
jo{ u DOS-u se}a akcija koje su vodili Milo{evi}evi propagandni
{tabovi protiv SPO i Vuka Dra{kovi}a (neki od u~esnika tih akcija danas su u DOS-u; jedan od wih posetio je Dra{kovi}a u Milo{evi}evom zatvoru u junu 1993. godine), mora}e bar samom sebi da
prizna da je ova propaganda protiv dela opozicionih stranaka na zavidnom milo{evi}evskom nivou. Nedostaje samo hap{ewe Vojislava
Ko{tunice. Milorad Vu~eli}, nekada bliski \in|i}ev prijateq, jedan od lidera SPS, ve} je uhap{en. Ko{tuniceeeee, Ko{tuniceeeeee, spasi Srbiju iz ludnice!
888
Srpska re~, 7. maja 2003. godine, objavquje tekst o ha{kom optu èniku, biv{em predsedniku Srbije Milanu Milutinovi}u. Nadna slov teksta je Hag: Milutinovi} se odri~e Milo{evi}a?, naslov je
Ja, niko i ni{ta, uvek i svugde, a podnaslov je Smatra se da u o~e kivanom sukobu dva komunisti~ko-espeesovska prijateqa, oko toga
ko bi koga mogao uspe{nije da proda kako bi olak{ao sopstvenu si tuaciju, prednost ipak ima Milutinovi}:
Iako je optuèn zajedno s Milo{evi}em, Nikolom [ainovi}em i
Dragoqubom Ojdani}em, donedavni srpski predsednik od dolaska u
Hag je u donekle razli~itom poloàju od saoptuènih.
Milutinovi} je u Hag do{ao dobrovoqno (ako je Vojislav [e{eq
uo~i svog dolaska u holandsku prestonicu tvrdio da je Milutinovi}
prisiqen da se preda o ~emu bi, navodno, po wegovim re~ima, mogla
da posvedo~i Milutinovi}eva supruga) 20. januara ove godine, a na
prvo pojavqivawe pred sudom ~ekao je do 27. januara, {to je neuobi~ajeno. Tih sedam dana zadr{ke obja{weno je u Tribunalu pogor{anim
zdravstvenim stawem optuènog, iako je Kristijan [artije, {ef informativne slu`be suda, rekao da je Milutinovi} dva puta za to vreme bio podvrgnut medicinskom pregledu, da ni{ta neuobi~ajeno nije
prona|eno i da se optuèni ose}a sasvim dobro. Ostalo je zabeleèno da su Milutinovi} i wegov branilac Yon Livingston traìli
privremeno pu{tawe na slobodu do po~etka su|ewa ~ak pre nego {to
se optuèni zvani~no izjasnio o krivici.
U sudnici Ha{kog tribunala Ojdani}, [ainovi} i Milutinovi}
pojavili su se zajedno prvi put na statusnoj konferenciji 13. februara ove godine. Tada se, za razliku od prve dvojice, koji ovom prilikom nisu imali {ta da kaù, Milutinovi} obratio sudskom ve}u koje, ina~e, ~ine iste sudije koje sude i Milo{evi}u (Mej, Kvon i Robinson) i to na engleskom jeziku, zatraìv{i da govori na sednici
koja }e biti zatvorena za javnost, {to mu je odobreno. Moglo se, me|utim, videti kako optuèni strepi da bi beogradski novinari koji
su raspravu pratili iz galerije sudnice jedan, i uop{te posetioci
sa podru~ja biv{e Jugoslavije, mogli i kroz neprobojno staklo i pored iskqu~enog tona, eventualno, da ~uju ono {to govori ili makar
da mu ~itaju re~i s usana, pa je gotovo polovinu svog petnaestominutnog izlagawa izgovorio zakloniv{i usne rukom. Vadio je iz yepova i
pokazivao sudijama malu belu bo~icu nalik na one u kojima su lekovi, i to sve vreme, ne skidaju}i uko~enu grimasu s lica.
[ainovi} i Ojdani} su traìli da budu pu{teni iz pritvora do
po~etka su|ewa, ali im odlukom suda to ipak nije omogu}eno. Po{to
su ponovo podneli zahteve (uzgred, za svu trojicu su i donedavna SRJ
i Srbija i Crna Gora i Srbija dale sve neophodne garancije da }e se
odazvati pozivu i javiti se u pritvor kada su|ewe bude po~elo) sud je
odlu~io da Milutinovi}eve argumente za privremeno osloba|awe
posebno saslu{a.
Procene ha{kih izve{ta~a da bi Milutinovi} mogao nekako da se
nagodi s Tuìla{tvom pokazale su se opravdanim kada je Tuìla889
{tvo javno saop{tilo da se protivi zahtevu optuènog za privremeno osloba|awe, s tim da bi moglo da promeni stav ukoliko bi on bio
spreman da sara|uje. Saradwe, me|utim, o~ito, nije bilo do statusne
konferencije odràne 1. i 2. maja, {to, naravno, ne zna~i da je ne moè biti (setiti se primera Biqane Plav{i}.
U Ha{kom tribunalu je, zaista, sve mogu}e. Ali, ne samo u Tribunalu. Deo srpske javnosti sklon je da s podozrewem prima svedo~ewa
takozvanih za{ti}enih svedoka i razne dogovore izme|u svedoka i suda ili optuènih i suda, pa i sudsku proceduru u Hagu u kojoj se neka
pravila kreiraju u toku postupka. Deo je, opet, sklon to da hvali a
priori, posebno kada je upereno na dokazivawe optu`bi protiv Slobodana Milo{evi}a. I sve to traje dok ta takozvana lutaju}a me~ka
koja igra ne zaigra pred vratima pred kojim nije o~ekivana. Bez obzira da li su ta vrata u Hagu ili u Beogradu, na primer. Od Haga neki ne vide Beograd a od strasti pravo.
A me|u za{ti}enima na su|ewu Milo{evi}u pojavio se, posledwe
sedmice u aprilu, prvi sa apsolutnom za{titom. Za javnost je ostalo
nepoznato sve - od {ifre ovog za{ti}enog svedoka, nije mu ~ak ni
glas bio modifikovan niti lik prekriven kockicama, do toga o ~emu
je govorio. Niko, osim prisutnih u sudnici, ne zna ko je, a oni koji
znaju ne smeju da kaù. Jer, do sedam godina zatvora i(li) 100.000 evra
nije za {alu. Mogu}e je samo naga|ati, a kandidati ne nedostaju. Po~ev od osoba koje su u [eveningenu, nekih politi~ara, pa do lica s
poternice MUP-a Srbije.
Iz izlagawa engleskog advokata Livingstona (za sobom u Tribunalu ve} ima iskustvo i reputaciju stru~waka za nagodbe) mogla nazreti taktika budu}e Milutinovi}eve odbrane. Livingston je udario po
Milo{evi}u, ali u nekim stvarima i po [ainovi}u i Ojdani}u. Na
argumente Tuìla{tva da se Milutinovi} nije dobrovoqno predao
ve} je do{ao u Hag ~etiri godine po{to je optuèn (inicijalna optu`nica podignuta je 24. maja 1999. godine), Livingston je rekao da
upravo [ainovi} i Ojdani} nisu bili dobrovoqci ve} su morali da
se predaju, a samo je wegov klijent dragovoqno seo u avion za Amsterdam. U~inio je to Livingston vaqda pla{e}i se da bi eventualno ponovno odbijawe Ojdani}evog i [ainovi}evog zahteva za privremenim osloba|awem, moglo da povu~e i ostanak wegovog klijenta u pritvoru, {to je, na kraju, i logi~no. S druge strane, advokat je udario i
na Milo{evi}a, pozivaju}i se na jednog od svedoka Tuìla{tva u
Milo{evi}evom procesu, Radomira Tani}a, koji je u delu svedo~ewa
rekao da je Milutinovi}eva uloga bila minorna jer je Slobodan Milo{evi} zapravo bio taj koji je vladao i Srbijom i Jugoslavijom.
Da je Livingston ìveo i radio u Srbiji i Jugoslaviji od 1990. do
2000. godine, mogao bi znati i razumeti da je Milo{evi} zaista u to
vreme bio apsolutni gospodar, ali i da je Milutinovi}, kao ~ovek od
wegovog ogromnog poverewa, dobrovoqno obavqao sve {to bi gazda
zatraìo, da je u okviru svojih ovla{}ewa disciplinovano sprovodio politiku svoje partije i dràvnih organa u kojima je wegova par890
tija imala ve}inu, a u nekim situacijama bivao je i ve}i gazda od gazde da bi se dokazao i dodvorio gazdi. Me{ao se Milutinovi} u svoj
posao i u tom periodu kada mu je uloga bila minorna u onoj meri u
kojoj se nije me{ao od 5. oktobra 2000. do po~etka 2004. godine. Zna~i - prili~no. Sude}i, me|utim, po nastupu Milutinovi}evog advokata moglo bi se naslutiti da bi takti~ki prilaz wegove odbrane, pa
mo`da i nekakve nagodbe s Tuìla{tvom, mogao biti, najjednostavnije re~eno, odvajawe od Milo{evi}a. Po principu: radio sam samo
ono {to mi je on govorio, nikakvog uticaja niti autoriteta nisam
imao, on je za sve kriv a ja sam bio samo marioneta. Tu bi Milutinovi} teret odgovornosti svalio na svog partijskog i li~nog prijateqa, ali bi, kao {to je re~eno na po~etku teksta, i prijateq mogao da
posvedo~i u svom stilu - pozivaju}i se na Ustav i zakone - kakva je
formalna i fakti~ka vlast bila u Milutinovi}evim rukama.
Eventualno priznawe nekog od optuènih ili bilo kakav dogovor
druge vrste, ukoliko oceni da je za javnost, Tuìla{tvo }e objaviti
kad to proceni za shodno, bez obzira kad je dogovor sklopqen i potpisan. Kao u slu~aju Biqane Plav{i}.
Razgovor sa Predragom Popovi}em, biv{im glavnim i odgovornim
urednikom lista Nacional, zabrawenog od strane dosmanlijske
demokratske vlasti, Srpska re~ objavquje 7. maja 2003. godine pod
naslovom Neka streqaju dok ne pogode:
Kako je i za{to zabrawen Nacional?
Grupa ekstremista iz vrha vlasti êda, Beba, Vesi}, Bati}, Kora}, Le~i} zabranila je Nacional brutalnom politi~kom silom,
iz straha i osvete. îm su me|usobno podelili politi~ko nasledstvo, nepostoje}i testament su overili ritualnom `rtvom jedinih
dnevnih novina koje su im pravile problem. Bilo je dovoqno da u posledwem broju Nacionala êda Jovanovi} vidi pri~u o tome kako
je pre godinu dana in flagranti uhva}en da se na ulici, javno i srda~no, qubi sa Legijom, pa da padne presuda: uni{titi! U strahu da }u im
i daqe prire|ivati dnevne {okove, suo~avaju}i ih sa wihovim pravim izgledom, odlu~ili su da iskoriste priliku i da se osvete za tekstove o putovawu u Dubai, {vercu duvana, sur~inskom klanu, o poklowenim yipovima, kowima, finansijskim malverzacijama...
Kakva su zvani~na obja{wewa?
Sme{na su, kao i wihovi autori. Le~i} je potpisao odluku o
privremenoj zabrani zbog, navodno, vi{e tekstova o razlozima za
uvo|ewe vanrednog stawa. U jednom intervjuu dodao je da postoji
osnovana sumwa da neki ~lanovi upravnog odbora Nacionala imaju
veze sa zemunskim klanom. Nije mu smetala ~iwenica da Nacional
nema upravni odbor. Kasnije je tvrdio da su privredni prestupi
razlog za zabranu. Koji privredni prestupi, kad je finansijska policija utvrdila da nema primedbi na poslovawe izdava~a isti dan kad
je Trgovinski sud likvidirao firmu. Istog ~asa kad sam ~uo da je
\in|i} mrtav, znao sam da }emo se na}i na udaru, ali nisam verovao
da }e se sluìti takvim plodovima bolesnog uma. Bilo mi je logi~891
nije da do kraja imitiraju slu~aj ]uruvija. Dobro, za to jo{ nije kasno.

Ima li istine u optu`bama na ra~un Nacionala?
Ima, naravno. Na pitawe za{to je zabrawen Nacional ministar Bati} re~e: Pa, jeste li videli {ta su te novine pisale o meni!
E, samo kad citiraju naslove ekstremisti iz vlasti se doti~u istine.
Skloni zaverama, verovatno su bili iskreno ube|eni da }e na}i ko
zna kakvu pozadinu, veze sa mafijom, sumwive finansijere, gre{ke u
poslovawu... Znam da su o meni istraìli sve {to su mogli, a ni{ta
nisu na{li. Ne poznajem nijedno lice sa poternice, mafija{e ne delim na podobne i nepodobne, na na{e i wihove; samo sam pravio dobre novine.
Da li ste pozivani na informativne razgovore?
Nisu me zvali, a ~ekao sam ih. Ako Bojana Leki} deset puta pusti vest da sam u grupi koju je Tijani} oformio radi medijskog rata
protiv vlade, ako Veselin Simonovi} najavi da }u morati da kaèm
kako sam do{ao do informacije o êdinom skijawu u Francuskoj, za
{ta nije znala ni wegova mama, ako Dragan Jawi} tvrdi da postoje dokazi da je Nacional mafija{ki projekat, a Milica Lu~i} âvi}
kaè da je videla dokaze - onda sam morao da se pripremim i na streqawe a ne samo privo|ewe. Pripremio sam se za inkvizitore. Siguran sam da bih se juna~ki drào samo ako me ne bi isle|ivao Milomir Mari}. Mogli bi da me biju, bese, koqu, {ta god ho}e, sve bih izdrào, samo Mari}a ne.
Zvali su va{eg zamenika?
On se sam pozvao. Beba Popovi} je nekolicini glavnih urednika
preporu~io da ne zapo{qavaju urednike i novinare Nacionala jer
su pod policijskom operativnom obradom. Dragan J. Vu~i}evi}, moj
zamenik, napustio je Nacional jo{ po~etkom februara. Dogovorio
se sa Manojlom Vukoti}em i pre{ao u Novosti. Me|utim, posle
razgovora sa Bebom, Mawo je od Vu~i}evi}a traìo da ide u policiju i sve prizna, da spere qagu. Moj ~asni zamenik je to uradio, {ta }e,
kukavac.
[ta je sada sa redakcijom Nacionala?
Nacional vi{e ne postoji. Uredni~ko jezgro, grupa mladih i
pametnih profesionalaca, ~eka priliku da nastavi tamo gde smo stali, a ve}ina novinarskih proletera udomila se u novopokrenutom
plagijatu Nacionala. Kako stvari teku, êda i Beba su ubili jedan
Nacional, a dobi}e bar tri, ~etiri.
Va{ list je o{tro kritikovao vladu i premijera. Da li u tome
leè razlozi za zabranu?
O{tro smo kritikovali sve i svakoga. Bilo mi je va`no da li su
tekstovi dobri za ~itaoce a ne da li su dobri ili lo{i za \in|i}a,
Ko{tunicu, Vuka... Na udaru su se ipak naj~e{}e nalazili qudi iz
vlasti, prema zaslugama.
Da li ste imali prilike da sa \in|i}em razgovarate?
892
Posle serije udara vlasti na Nacional, iznenadio sam se \in|i}evom pozivu. Javio se u petak pred prve predsedni~ke izbore. Svaka mu ~ast, zvao je u vreme izborne }utwe, da ne pomislim kako èli
da uti~e na kampawu ili da je podvio rep posle neminovne propasti
kandidata koga je podrào. U kasnim ve~erwim satima, primio je mene, mog zamenika i pomo}nika. Ni{ta nije traìo, ni{ta nudio. Prvom re~enicom priznao je da Nacional doìvqava kao jedini neprijateqski medij. Ja sam wemu priznao da Vesi}a, êdu i Bebu doìvqavam kao jedinu diktatorsku grupu na politi~koj sceni Srbije.
Mladi su, ne mogu da podnesu pritiske, pa èle da se svete, rekao je
i preporu~io sebe za pouzdan izvor iz vlade. Kao znak dobre voqe,
par dana kasnije, povukao je privatnu tu`bu protiv mene. Naravno,
znao je da bi taj spor izgubio taman da nam sudi li~no Bati}. Kasnije smo se videli i ~uli nekoliko puta oko nekih konkretnih doga|aja. Nastavio sam da Nacional pravim po svojoj voqi, on je u javnosti o mojim novinama govorio po voqi Gorana Vesi}a.
Zbog objavqivawa pisama Qiqe Buhe va{ list je doveden u vezu
sa zemunskim klanom. Kako to obja{wavate?
U vreme kad sam objavqivao pisma supruge Qubi{e Buhe ûmeta, ministri su tvrdili da ne postoje nikakvi klanovi, ni zemunski
ni sur~inski. Ta~no mesec dana pred atentat sam premijer je rekao da
su Crvene beretke pod kontrolom. U to vreme, kao i sada, nisam imao
vezu sa mafijom ve} sa profesionalnim novinarstvom. Dobio sam pismo Qiqe Buhe, u policiji proverio kakav je wen status, da li je uop{te ìva, dobio uverewe da je pismo autenti~no, inspektorima iz
Odeqewa za nestala lica dao original pisma, i na prvu stranu grunuo sa ogromnim naslovom. Znao sam da sledi odmazda ûmeta, êde i
ostalih sa tog spiska. Ne mari, ne}u da se bojim ovna, govna i gnoma.
Ako sam mogao, a jesam, da objavim Mar{i}aninovu seks-aferu, sa dokumentima koje sam dobio od Vesi}a, za{to ne bih objavio pismo Qiqe Buhe? Naàlost, drugi mediji su se uzdràli. Ne ~udi me, uzdràvali su se i od bavqewa Legijom, Spasojevi}em i ostalima.
Najè{}a kritika zemunskog klana iza{la je iz pera va{ih kolumnista?
Ministri optuùju Nacional za vo|ewe specijalnog rata i
stvarawe atmosfere lin~a. Donekle su u pravu. Ako }emo suditi po
tekstovima Danice Dra{kovi}, Nacional je zaista ratovao sa Legijom, sa svim izvr{iocima i naru~iocima masakra na Ibarskoj magistrali. Dva meseca pre prvog pisma Qiqe Buhe stavio sam naslov:
Dana Dra{kovi}: Legija i Spasojevi} su obi~ne ènetine i koko{ari. Uzmite bilo koju Daninu kolumnu, vide}ete ta~nu percepciju
ovoga {to nas je zadesilo u martu. Ali, kad smo mi to pisali, gospodin Legija je bio savestan gra|anin.
Kada je zabrawen Nacional, samo je Srpska re~ stala u odbranu. Kako obja{wavate }utawe kolega?
Kolege nisu }utale! Ko god je dobio priliku, zapqunuo je Nacional najstra{nije. Ista pri~a kao sa Dnevnim telegrafom. Ma893
nojlo Vukoti} je tada tvrdio da je [e{eqev zakon o informisawu zapravo zakon protiv ]uruvije, koji je to i zasluìo; sada se upiwe
da dokaè kako je Mom~ilo Mandi} finansijer Nacionala. Bojana
Leki} je tada tvrdila da je hajka na DT sukob u wihovim redovima,
jer je, zna ona, Slavko bio Mirin ~ovek sada razotkriva misteriozne aktivnosti nepostoje}e Tijani}eve grupe. Dragoqub @arkovi}
sada tvrdi kako mu je ûme li~no priznao da odli~no sara|uje sa
mnom. ûme je moj telefon, da bi mogao da preti meni i mojoj porodici, dobio upravo od @arkovi}evog kolege iz redakcije Vremena.
Mogao bih da takve primere nabrajam satima. U svakom slu~aju, od
vajnih kolega podr{ka mi ne treba, niti bih im dao. Kao {to sam sa
Slavkom, za posledwa dva meseca wegovog ìvota, pravio kwigu u kojoj je on tetovirao ove i ovakve kolege, tako sada pripremam kwigu o
Nacionalu u kojoj }u izneti detaqe iz mojih susreta i razgovora sa
politi~arima, novinarima, biznismenima, sa svima koji su, na ovaj
ili onaj na~in, uticali da Nacional ovako nastane i nestane. @ao
mi je {to je Srpska re~ pokazala hrabru spremnost da podrì slobodu javne re~i. Da nije va{eg primera, mogao bih, bez gre{ke, da ustvrdim kako u Srbiji ne postoje mediji. Ovako, moram da isti~em
primer Srpske re~i.
Pripremate li se da ponovo pokrenete neki list Nacionalu
sli~ne ure|iva~ke koncepcije?
Tokom vanrednog stawa pripremao sam se da mi ekstremisti iz
vlasti napakuju ne{to zbog ~ega }u biti zatvoren, osu|en, streqan.
Iako ta mogu}nost nije umawena, sada se pripremam za dobar, dug odmor. Istovremeno, naravno, pravim planove o budu}im projektima.
[ta god se od toga konkretizuje, siguran sam da }u nastaviti sa onim
{to sam radio u DT-u i Nacionalu.
Naredni tekst objavqen u ovom broju Srpske re~i nosi nadna slov Zakon o javnom uniformisawu, naslov Izgleda tupavo ali
wih glava vi{e ne boli. Podnaslov teksta koji se odnosi na DOS-ov
Zakon o informisawu i u kome se ovaj zakon poredi sa takozvanim
[e{eqevim Zakonom o informisawu je Novi Zakon o javnom in formisawu donet je navrat-nanos, i to pre no {to je ukinuto vanred no stawe. Tako je Srbija umesto moderne, proevropske i stabilne re gulative u oblasti medija i informisawa dobila spisak zabrana i
upozorewa u kojima se reflektuju strahovi pojedinih Vladinih
funkcionera da }e jednog dana neki agilni novinar otkriti i mnogo
vi{e od viskija i br~kawa u mafija{kom gnezdu koje su sravnili sa
zemqom:
Vanredno stawe u Srbiji nije upotrebqeno samo kao olak{ica u
hvatawu atentatora na biv{eg premijera, nego i kao izvrsna prilika
wegovim naslednicima da na oku drè sve {to je do tada beàlo sa
dobrog puta, ukqu~uju}i tu, pre svega, protok informacija. Sa
ograni~avawem prava na komentar, zatvarawem i ka`wavawem neposlu{nih redakcija i hap{ewem sumwivih novinara, a sve to bez ikakvog obrazloèwa, i uz monstruoznu ideju o policijsko-novinarskom
894
cinkarewu putem specijalne komisije, Vlada Srbije je zaduìla ~ak

dva svoja tela da kontroli{u medije (Biro za komunikacije i Ministarstvo kulture). Na wihovom ~elu je ostavila potpune amatere u
tom poslu - jednog propalog konobara sa propagandisti~kim sklonostima boq{evi~kog tipa, i jednog glumca sa istaknutim karijeristi~kim ambicijama u politici - pustiv{i im na voqu da prete, koriguju, upiru prstom, zivkaju telefonom, procewuju i diktiraju u pero redakcijama.
Sa vi{e od trideset odredbi koje {tite politi~are i samo jednom
koji {titi novinare, novi Zakon o javnom informisawu je odmah stekao dva nadimka: mali krivi~ni zakonik i zakon o za{titi politi~ara. Verzija koju je usvojio DOS u Skup{tini uz pomo} glasova
opozicionog DSS-a provedena je iza le|a nevladinoj radnoj grupi koja je pozvana da pomogne u sastavqawu Predloga zakona. Preko no}i
je uba~eno mno{tvo zakonskih ~lanova koji su danas glavna meta kritike raznih eksperata, urednika i novinarskih udruèwa, a odnose se
uglavnom na prava na odgovor i ispravku, za{titu li~nosti od govora mr`we i na - zabranu distribucije informacija u slu~ajevima
koji su ve} poznati iz republi~kog Ustava, ali i kada od objavqivawa informacije neposredno preti ozbiqna, nepopravqiva posledica
~ije se nastupawe ne moè spre~iti na drugi na~in (dakle, bilo kada). U ovu spornu oblast doslovno su prepisani delovi zloglasnog
[e{eqevog zakona o informisawu, pa gotovo da i nema razlike izme|u nekada{we zabrane distribucije javnog glasila i sada{we zabrane distribucije informacija. U stvarnosti se i jedno i drugo svodi na plenidbu novina sa kioska ili pretpostavqa postojawe cenzora u {tampariji, koji }e javnom tuìocu dojaviti da su se pojavile
opasne informacije. U ~ak pedeset ~lanova se detaqi{e o pravima
lica na koje se informacije odnose, a ukoliko je lice istaknuti politi~ar ili biznismen sa dobrim vezama, omogu}eno mu je da bira da
li }e se zadovoqiti prostim demantijem u istoj medijskoj ku}i ili }e
podizati takvu pra{inu oko svog slu~aja da }e tuìlac morati da
reaguje i da sudu predloì ka`wavawe ku}e.
Za razliku od uobi~ajenih parnica u kojima su politi~ari do sada
tuàkali novinare za klevete, novi Zakon o javnom informisawu,
ba{ kao i stari, predvi|a hitan i prioritetan sudski postupak, i to
u uslovima kada je tek ne{to malo cepnuta korupcijska mreà izme|u pravosu|a i kriminala, a jo{ nije ni dotaknuta ona sa politi~arima. Za{tita novinarskog izvora je prema ovom zakonu tako obra|ena da }e se ubudu}e malo ko usuditi da pruì ozbiqne i pouzdane informacije na koje novinar moè da se pozove u tekstu, ali i da se odbrani na sudu ako zatreba. Izvor sme da ostane anoniman samo ukoliko svedo~i o krivi~nom delu za koje je zapre}ena kazna mawa od pet
godina. Time su drasti~no smawene {anse da se u novinama pro~ita
bilo {ta {to bi moglo da dovede neku istaknutu li~nost do javne
osude ili ~ak do pozivawa na sudsku odgovornost, pa bi najvi{i stepen informacije uskoro mogao da bude to {to je li~nost vi|ena ka895
ko, na primer, prolazi kolima na crveno, ili je nekome malo ja~e

opsovala mater.
U odeqku koji govori o pravima o{te}enog lica na ispravku stoji i ~lan: Lice na koje se li~no odnosi informacija podesna da povredi wegovo pravo ili interes moè od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili neta~no preneta. Odatle se moè zakqu~iti sva{ta, pa i da je licu omogu}eno da izbegne sudsku raspravu ukoliko zna da bi na tom su|ewu sva{ta lo{e po wega moglo da
ispliva, te da je sigurnije da ono samo ustvrdi kako nije ni{ta skrivilo i naredi da se to objavi. Me|utim, te{ko novinama ili TV stanici koja objavi informaciju o, recimo, vezama nekog lica sa zemunskim klanom, jer na to, prema Zakonu o javnom informisawu nema
pravo pre dono{ewa pravosna`ne presude. Sa druge strane, slu`benici Biroa za komunikacije mogu komotno da brifuju urednika medijskih ku}a kako je list Identitet bio glasilo tog klana i pre no
{to je uop{te i po~elo su|ewe uredniku tog lista.
Sude}i prema nov~anim kaznama, najstra{niji gresi u informisawu se odnose na distributera koji odbije da distriburira ne~ije javno glasilo, ili neki tehni~ki kriterijumi, kao {to je lo{ impresum, neimenovawe odgovornog urednika i ukoliko nije ispuwena obaveza ~uvawa ili stavqawa na uvid zapisa na osnovu kojeg je objavqena sporna informacija. U tim slu~ajevima u dràvnu kasu iz redakcijske moè da se prelije i do milion dinara, dok se me|u jeftinijim
prekr{ajima smatra upravo ozna~avawe ne~ije krivice pre sudske
presude (od 30.000 do 60.000 dinara). Jedino {to u ovom cenovniku nedostaje jesu kazne za dràvne funkcionere - wima je upu}eno ne{to
{to vi{e li~i na molbu nego na obavezu, da stoje na raspoloèwu
svim medijima i novinarima podjednako, ma kako neprijatna pitawa
postavqali ili se me|usobno voleli ili ne voleli.
Srpska re~, 4. juna 2003. godine, o doga|ajima u Hagu i o postup cima protiv Srba u Hagu objavquje tekst pod nadnaslovom Hag: [ou
se nastavqa i naslovom Umesto mirisa {ampita, zadah krematori juma. U podnaslov je izdvojen deo iz jednog od podnesaka koji je dr
Vojislav [e{eq uputio Ha{kom tribunalu, a koji glasi: Kad god
vidim Volfganga [omburga ja se setim Au{vica, Mauthauzena i Ja senovca. S wim u ha{ku sudnicu ulazi zadah krematorijuma i gasnih
komora. I Nemac da sudi Srbinu za ratni zlo~in?, izjasnio se pi smeno [e{eq o sudiji koji mu sudi, o~ekuju}i da neka vi{a sila we gove strahove usli{i. Jedan od me|unaslova teksta u kome je obja vqen i faksimil petnaestog podneska dr Vojislava [e{eqa upu}e nog ha{kom sudu je Milo{evi} i [e{eq:
Doga|aji se u Ha{kom tribunalu zahuktavaju kao da nije na pragu
letwi raspust. Stigao je Franko Simatovi}, u Tuìla{tvu o~ekuju i
Jovicu Stani{i}a, iako znaju da je podvrgnut hirur{kom zahvatu pa
je neizvesno da li }e i kada mo}i da bude upu}en u Hag. Nikoli [ainovi}u i Dragoqubu Ojdani}u po drugi put su odbijeni zahtevi za
896
privremeno pu{tawe na slobodu do po~etka su|ewa dok o istovrsnom

zahtevu Milana Milutinovi}a, u vreme pisawa ovog teksta (nedeqa,
1. jun) jo{ nije odlu~eno. Milo{evi} se trudi da pokaè kako, uprkos svemu, vlada situacijom, a Vojislav [e{eq ratuje sa drskom administracijom zbog svog rukopisa i ekstenzivnih dopisa.
Bosanski Srbin Goran Jelisi} upu}en je na izdràvawe ~etrdesetogodi{we kazne zatvora u Italiju, objavila je administracija Ha{kog tribunala 29. maja. Ovog Milo{evi}evog spratnog kolegu u [eveningenu, ve} sutradan, 30. maja, zamenio je u pritvoru biv{i komandant Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije, takozvanih Crvenih beretki, Simatovi}. On, me|utim, nije na istom spratu sa biv{im jugoslovenskim predsednikom niti s wim moè da se vi|a, jer se
pomiwu u istoj optu`nici. Simatovi} je optuèn ali su posmatra~i
u Hagu prili~no usagla{eni u zakqu~ku da bi i on i Jovica Stani{i} verovatno bili korisniji Tuìla{tvu kao svedoci protiv Milo{evi}a. O~ekuje se da se Simatovi} izjasni da nije kriv ni po jednoj od pet ta~aka optu`nice koje ga terete za zlo~ine u Hrvatskoj i
BiH od 1991. do 1995. godine.
Ukoliko bi se, eventualno, na wegovom prvom pojavqivawu pred
sudom ili kasnije dogodilo suprotno - da prizna krivicu ili deo krivice, to bi mogao da bude znak da je odlu~io da sara|uje s Tuìla{tvom, da se nagodio i da bi na neki na~in mogao da pomogne Tuìla{tvu u Milo{evi}evom predmetu.
U Tribunalu Stani{i}evo odsustvo vode kao privremeno zbog
bolesti. Ministar za qudska prava i prava mawina Srbije i Crne Gore, Rasim Qaji}, izjavio je nedavno kako }e Stani{i} biti izru~en
Hagu, no u me|uvremenu je i ministar shvatio da je re~ o ozbiqnoj bolesti pa sve zavisi od mi{qewa lekarskog konzilijuma. Neminovna
je, u ovom slu~aju asocijacija na slu~aj hrvatskog generala Janka Bobetka i odnosa hrvatskih vlasti prema ha{koj optu`nici i prema
wemu. Optu`nica, naime, Bobetku uop{te nije zvani~no uru~ena,
uprkos pritiscima iz Haga i ~iwenici da je sve vreme bilo poznato
gde je u Zagrebu Bobetko boravio. Posebno niko nije razmi{qao o
wegovom izru~ewu uz obrazloèwe da je u dubokoj starosti (83 godine) i veoma naru{enog zdravstvenog stawa.
Isto sudsko ve}e (Ri~ard Mej, Patrik Robinson i O Gon Kvon) koje je, kao prvostepeno, 26. juna 2002. prihvatilo da Nikola [ainovi}
i Dragoqub Ojdani} budu privremeno pu{teni na slobodu do po~etka su|ewa, 29. maja ove godine odbilo je wihove zahteve. Zahteve za
privremeno osloba|awe ponovo su podneli u februaru 2003, kada im
se u pritvoru u [eveningenu pridruìo tre}eoptuèni, dotada{wi
predsednik Srbije Milan Milutinovi}. Naravno, i Milutinovi} je
traìo da bude pu{ten i taj zahtev je ~ak podnet pre nego {to se prvi put pojavio pred sudom kako bi se izjasnio o krivici. [ainovi} i
Ojdani}, dakle, ostaju iza re{etaka do po~etka su|ewa, a u vreme kada ovaj tekst bude u {tampi (u utorak, 3. juna) mo`da }e biti poznato
kakva je sudbina Milutinovi}evog zahteva. Procene su razli~ite. Od
897
one logi~ne da bi i wega na tom planu trebalo da prati sudbina kolega sa optu`nice, do prognoze da bi Milutinovi} mogao, ipak, da bude oslobo|en, najvi{e zahvaquju}i svom slabom zdravstvenom stawu.
U tom delu pri~e pojavquje se spekulacija da bi to pu{tawe moglo da
bude i znak da se biv{i predsednik Srbije nagodio sa Tuìla{tvom
ili pak da je dogovor u toku. No, sude}i po odluci kojom su [ainovi}
i Ojdani} zadràni u pritvoru, u ovom trenutku malo je verovatno da
}e se tako ne{to dogoditi.
Kqu~na stvar koja je rukovodila sudsko ve}e da donese takvu odluku je, kako se moè zakqu~iti, navod Tuìla{tva da se [ainovi},
Ojdani} i Milutinovi}, bez obzira {to su formalno dobrovoqno
do{li u Hag, zapravo nisu predali. Tuìla{tvo Ha{kog tribunala
navodi citate iz medija tada{we Jugoslavije u kojima oni uslovqavaju svoj dolazak u Hag. Priloèn je tako tekst iz Glasa javnosti od
12. februara pro{le godine s naslovom Ojdani}: Ne}u se predati,
pa citat iz podgori~ke Pobjede u kojem je rekao da se ne}e predati i oti}i u Tribunal, ukoliko i ako ne bude usvojen Zakon o saradwi s Tribunalom. Za [ainovi}a je, uz ostalo, navedeno i da bi wegovo osloba|awe, kao politi~kog funkcionera visokog ranga, moglo
da ugrozi `rtve i svedoke.
Garancijama za privremeno pu{tawe na slobodu Milana Milutinovi}a koje su dale SRJ i Srbija ne bi trebalo davati teìnu. Predaja Milutinovi}a tri godine i osam meseci po{to je bio javno optuèn samo isti~e ~iwenicu da su doma}e politi~ke prilike bile ja~e od me|unarodne obaveze SRJ i Srbije, navedeno je, pored ostalog
u primedbi Tuìla{tva koja se odnosi na Milutinovi}a. Za wega je,
ina~e, pored dràvnih garancija, Tribunalu uputio pismo i pokojni
srpski premijer Zoran \in|i} tvrde}i da je zadràvawe Milutinovi}a na poloàju predsednika Srbije doprinelo stabilnosti dràve
posle petooktobarskih doga|aja.
Nakon {to se 29. maja pojavio u sudnici broj jedan Ha{kog tribunala, po{to je nekoliko dana pauzirao zbog povi{ene temperature,
prvo {to je Slobodan Milo{evi} rekao bilo je: Poru~io sam ju~e
da }u danas da do|em iako nisam ozdravio, jer je prekinuto svedo~ewe
svedoka B24, ali sad vidim da je svedok zamewen, pa je apsurd razmi{qawe o fer pleju na ovom su|ewu.
Milo{evi}ev pravni savetnik, advokat Zdenko Tomanovi}, rekao
je nedavno da je biv{i jugoslovenski predsednik pod temperaturom
dolazio na su|ewe i kada je svedo~io nekada{wi slovena~ki predsednik Milan Ku~an.
Do}i }u, dakle, i kad sam bolestan, ako mi i kad mi odgovara. A ako
ho}u - bi}u bolestan, pa ne}u mo}i da do|em!
Na ovaj na~in, manipuli{u}i svojim zdravstvenim stawem, glavni
ha{ki optuènik ozbiqno naru{ava reputaciju bolesnika koji zaista pati od povi{enog krvnog pritiska.
Vojislav [e{eq, Milo{evi}ev svojevremeno najdraì opozicioni lider, u jednom delu politi~kog ìvota i zvani~ni koalicioni
898
partner, nastavqa rat iza scene sa administracijom Ha{kog tribunala. Iza scene, jer u toku je borba podnescima u kojoj, kako stvari
stoje, [e{eq nema velike {anse.
Najpre mu je sud odredio tzv. stend baj advokata koji ne bi, zapravo, bio wegov branilac, ve} bi se po{tovalo pravo optuènog da se
(kako je sam rekao, kao najboqi srpski pravnik) sam brani, ali koji bi vodio ra~una da se optuèni ne pona{a neprili~no tokom su|ewa, boravio bi u sudnici i uskakao bi, ukoliko bi to optuèni traìo. Bila bi to neka vrsta nu`ne asistencije ali u izuzetnim situacijama. No, predsednik SRS se usprotivio, protuma~iv{i to kao gest
nametawa branioca, ali je odbijen. Zbog straha da ga, kako je rekao,
ne udari struja, on ne koristi kompjuter, ali ni pisa}u ma{inu, ve}
sve podneske sudu, kao sam svoj branilac, pi{e rukom pa prevodioci
moraju wegov }irili~ni rukopis da prevode na engleski. U tom poslu
pritvorenik [e{eq ume ~esto da se zanese pa je tako, od 13 pisanih
podnesaka koje je do sad uputio, onaj ozna~en brojem osam, od 16. aprila, bio duga~ak ~ak 116 gusto ispisanih stranica.
Vi{i pravni savetnik sudskog ve}a broj dva, Herman von Hebel,
obavestio je [e{eqa da paragraf 5. sudskog uputstva predvi|a kako
podnesak ne moè da bude duì od 10 pisanih stranica ili 3.000 re~i. Paragrafom sedam, kako je nazna~eno, strana moè da zatraì
odobrewe sudskog ve}a da podnesak bude duì, s tim {to }e taj svoj
zahtev da objasni i obrazloì. Kako optuèni to nije traìo, obave{ten je 27. maja da wegovo pisanije od 116 stranica nije uzeto u razmatrawe.
[ta god pri~ali wegovi u Beogradu i ma {ta on govorio u Hagu,
predsednik SRS je pokazao da, kad ho}e, zna {ta radi: u svom trinaestom podnesku, prevedenom na engleski 22. maja, demonstrirao je razum - pa je svoj zahtev za izuzimawe sudija iz ve}a koje mu je odre|eno,
napisao na tri stranice.
Saznao sam da predsedavaju}i i ~lanovi ovog sudskog ve}a poseduju odre|ena li~na svojstva koja u potpunosti onemogu}uju wihovu nepristrasnost, zapisao je [e{eq.
Za predsedavaju}eg sudiju Volfganga [omburga, optuèni je napisao:
...Sudija Volfgang [omburg je Nemac. Nema~ka je tradicionalno
neprijateqska dràva prema Srbiji i srpskom narodu. Srbi imaju i
poslovicu mrzi nas kao Nemac, jer je bezgrani~na nema~ka mr`wa
prema nama Srbima prouzrokovala neverovatne istorijske tragedije... Kad god vidim Folgfanga [omburga ja se setim Au{vica, Mauthauzena i Jasenovca. S wim u ha{ku sudnicu ulazi zadah krematorijuma i gasnih komora. I Nemac da sudi Srbinu za ratni zlo~in? Zar je
tako ne{to mogu}e? Nepristrasan sudija bi mogao biti samo onaj koji nije Nemac, ~ija mati~na zemqa nije ~lanica Severnoatlantskog
pakta i ~iji narod nikad nije vr{io agresiju na Srbiju.
Razlozi za izuze}e sudije Mumba i sudije Agius: Pouzdano sam saznao da su sudija Florans Ndpele Mumba i sudija Karmel A. Agius va899
trene i revnosne katolkiwe (sudija Agius je mu{karac, prim. aut.).

Mene ovde ne interesuju teolo{ka pitawa i nikada nisam bio preterano religiozan niti verski netrpeqiv. Bitna je ~iwenica da je rimokatoli~ka crkva sa sedi{tem u Vatikanu, jedna od najopasnijih internacionalnih zlo~ina~kih organizacija... Nadam se da vam je iz
svega ovoga jasno da je nemogu}e da mi sude Nemci ili katolici i da
su|ewe mora da bude objektivno i nepristrasno, napisao je [e{eq.
Jo{ da je pouzdano saznao da je sudija Agius, koga je prekrstio u
ènsko, s Malte, najomiqeniji Milo{evi}ev opozicionar u nekada{woj Srbiji sigurno ne bi propustio da pomene i malte{ke vitezove i ko zna {ta jo{, pa bi wegov podnesak bio duì od tri stranice, ali sigurno mawi od 10. U protivnom ne bi bio preveden i uzet u
razmatrawe, {to bi zna~ilo da wegove pritvorske, politi~ko-religiozne reminiscencije i spekulacije ne bi do{le do sudija - onih kojima su namewene. A to bi {tetilo [e{eqevom dobro poznatom zatvorskom mazohizmu.
Kako bilo, posmatra~i u Tribunalu procewuju da nisu velike {anse da wegov zahtev za izuze}e celog sudskog ve}a bude prihva}en, kao
i da bi, iz Beograda najavqen, wegov eventualni protest {trajkom
gla|u bio neefikasan.
U me|uvremenu [e{eq nastavqa da pi{e. A Ha{ki {ou se nastavqa.
Bogoqub Pej~i} je tekst uvodnika u Srpskoj re~i od 18. juna
2003. godine, posve}enog Goranu Svilanovi}u, tada ministru ino stranih poslova, naslovio sa Neo{e{eqista:
Ko zna kako, da li ironijom istorije ili ironijom politike, tek
desio nam se ~ovek na va`nom dràvnom poslu, ne izabran voqom bira~a ve} stihijnom podvalom DOS-a na talasu narodnog gneva, koji
sada, sa tog va`nog mesta, u ime tog istog naroda govori i odlu~uje
odre|uju}i mu ~ak i nove sisteme vrednosti sadràne u programu wegove liliputanske stranke. Re~ je, dakako, o Goranu Svilanovi}u,
promoteru novog gra|anskog poretka koji novi patriotizam i
vra}awe gra|anskog dostojanstva uslovqava ubijawem Boga, crkve i
imena jezika kao predmeta nastave po {kolama. U svom mondijalisti~kom vizionarstvu Srpsku pravoslavnu crkvu progla{ava tradicionalnim upori{tem antimodernog, konzervativnog i zaostalog
dru{tva uz prete}u poruku da wenu ulogu u nesre}nim de{avawima
iz pro{losti tek treba preispitati, zameraju}i usput dosovskoj
bratiji {to se tim putem nije krenulo jo{ 5. oktobra. U potowoj elaboraciji dekadentnog nasle|a pokazao je i srpski jezik, koji, isto
tako bez pra{tawa, treba pod tim imenom izbaciti iz predmetne nastave i zameniti ga jezikom komunikacija, kao vaqda posledwi otpozdrav narodu {to ga podse}a na wegove etni~ke korene.
Nekako u isto vreme, Svilanovi}ev hrvatski kolega Tonino Picula, iako levi~arskog opredeqewa, odan Kristu, i materi crkvi,
organizuje veli~anstven do~ek katoli~kom poglavaru papi Pavlu
Drugom, uz prisustvo vi{e od pola miliona vernika, kada se padalo i
900
umiralo {to od vru}ine {to od radosti vi|ewa Bo`jeg izaslanika.

Taj Picula bi pre sam sebi navukao luda~ku ko{uqu od same pomisli
da preispituje ulogu katoli~ke crkve u pro{losti i pored nespornih
dokaza zlo~instva pojedinih kardinala i biskupa.
Svojom crkvom ponosi se i {ef slovena~ke diplomatije Dimitrije Rupel, redovno vi|en na nedeqnoj misi u qubqanskoj katedrali, za
razliku od Gorana Svilanovi}a ~ije bi prisustvo bogosluèwu bila
prava senzacija. Svi su ga, me|utim, upamtili kako sa golemim entuzijazmom otvara Merkator u kome je, bez predrasuda, uposlio suprugu sa mese~nom platom od dve hiqade evra. Opet, s druge strane, gr~ki ministar inostranih poslova, Jorgos Papandreu, nikada nije propustio priliku da u slu`benoj poseti Beogradu ne zatraì prijem
kod patrijarha Pavla i da sa upaqenom sve}om u Patrijar{ijskoj crkvi dirqivo celiva ikone u skladu a tradicijom svoga pravoslavnog
naroda. Zato je vaqda istorija Gr~ke toliko duga i toliko po{tovana i kod sveta drugih veroispovesti.
Biv{i komunisti~ki funkcioner, Svilanovi}ev ideolo{ki sabrat, ~uveni Du{an Mitevi}, u samrtnom ~asu setio se Boga. O tome
svedo~i novinar i pisac Slavoqub \uki} kada je zajedno sa Jago{em
Puri}em posetio te{ko obolelog, svojevremeno jednog od najbliìh
saradnika Slobodana Milo{evi}a, i bio zapawen wegovom opsednuto{}u Bogom. Pred porodicom je izrazio èqu da bude sahrawen po
pravoslavnim obi~ajima, uz obavezno prisustvo sve{tenika, i posle
rukovawa sa \uki}em i Puri}em, upravo kada su polazili, pozvao ih
da zastanu: I sad }u vam re}i ne{to zbog ~ega }u se mo`da obrukati.
Mi komunisti smo mnogo gre{ili, a najve}a nam je gre{ka {to smo
negirali Boga. Zakqu~io sam da se ni{ta bez wega ne moè objasniti. To je, pi{e Slavoqub \uki}, izrekao nekada{wi marksisti~ki
levi~ar sa dna kace, kako se to kaè.
Kona~no, insistirawe na eliminaciji naziva jezika iz {kolskog
sistema, preko svog ministra prosvete Ga{e Kneèvi}a, koga, ina~e,
u Skup{tini Srbije bije glas da su mu maligani jedina svetiwa, uvaquje Gorana Svilanovi}a u problem neo{e{eqizma, budu}i da se i
ovde govori o podobnim i nepodobnim imenima, istim jezikom mr`we. Za{to onda ne i re}i u isto tako opskurnoj ravni da wegov materwi jezik i nije srpski, te ba{ zato, zbog majke, woj u ~ast, nije morao da zabada prst u oko narodu raspetom od Beograda do Haga. Uostalom, sa te{kim bremenom svoga nasle|a ni Nemci kao nacisti, Italijani kao fa{isti, o Hrvatima da ne govorimo, iako su vaìli za
najrevnosnije etni~ke ~ista~e toga vremena, nisu do{li na ideju da
se razra~unaju sa imenom vlastitog jezika.
I s p o d n a d n a s l o v a H a g i n a s l o v a I [q i v a n ~ a n i n s p o n z o r u {a?, Srpska re~, u broju 324 od 18. juna 2003. godine, objavquje
tekst o odluci Saveta ministara Srbije i Crne Gore da dràva pru ì materijalnu pomo} svim na{im gra|anima koji su dobrovoqno
oti{li u Hag. Posledwi pasus teksta koji je posve}en dr Vojislavu
901
[e{equ i odnosu Ha{kog tribunala prema wemu i wegovim pisme nim podnescima objavqen je ispod me|unaslova [-[:
Su{tinu odnosa prema novcu u Holandiji, pa i na zapadu uop{te,
lak{e je shvatiti kroz slede}u istinitu vaspitno-finansijsku pri~icu. Svojevremeno je u osnovnoj {koli u Hagu nastavnica pozvala na
razgovor majku devoj~ice zbog toga {to je svojoj drugarici dala jedan
florin (pola evra) rekav{i da joj to ne treba. Problem je nastao
zbog toga {to bi devoj~ica morala da ceni novac, ma koliko vrednost
nov~i}a u ovom slu~aju bila mala, jer je i to plod ne~ijeg rada. Wen
postupak, rekla je nastavnica, nije holandski! I nije bio, jer je
u~enica o kojoj je re~ bila dete Jugoslovena na privremenom radu u
Holandiji.
Savet ministara Srbije i Crne Gore odlu~io je da dràva pruà
materijalnu pomo} svima koji su se dobrovoqno predali Ha{kom
tribunalu. Wima, prema tome, sledi mese~na naknada od 200 evra.
Wihova uà porodica dobija}e svakih dva meseca na ime naknade za
putne tro{kove novac za tri povratne avionske karte, {to zna~i oko
1100 ameri~kih dolara (povratna karta u ekonomskoj klasi je oko 340
dolara). Uz to dolazi i 250 evra po osobi za tro{kove. Porodice ha{kih optuènika dobija}e kao pomo} i razliku izme|u prose~ne zarade dràve ~lanice u kojoj borave i ukupnih mese~nih prihoda porodice.
Iza ove odluke stoji li~no, kako je sam potvrdio, Goran Svilanovi}, ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, jer misli da
smo du`ni da u~inimo sve {to moèmo da ispunimo svoje obaveze u
saradwi sa sudom u Hagu! Objasnio je gra|anstvu u SCG, ili ta~nije
Srbiji, ~iji gra|ani, prakti~no, najve}im delom finansiraju zajedni~ki dràvni buyet, da je ova prqava voda i mokra. Rekao je da }e naknada optuènima biti ispla}ivana do dono{ewa sudske presude u
Hagu.
Sve se to doga|a u zemqi u kojoj se broj nezaposlenih meri cifrom
sa {est nula, u kojoj privreda gotovo i da ne postoji, gde je prosek zarade onih koji ne{to rade oko 150 evra, a poznato je da je prosek veoma relativna i varqiva kategorija, kao i da se doga|a u vreme kada su
poreske i razne druge finansijske inovacije usmerene na to da od obveznika uzmu {to vi{e novca, doslovno deo svakodnevice.
Ovaj selektivni kvazi-filantropski potez nije izazvao reagovawa zvani~nog Tribunala. Iz veoma jednostavnog razloga: to je stvar
unutra{we politi~ke voqe jedne zemqe. Povezivati to, dakle, sa nekakvom du`no{}u ispuwavawa sopstvene obaveze prema Ha{kom
tribunalu apsolutno je neumesno pa i bezobrazno. Ono {to interesuje sud u Hagu je hap{ewe i privo|ewe optuènih. Sve iza i oko toga je na{ problem.
E, onim Holan|anima koji su raznim poslovima vezani za Tribunal, a nau~eni su da i te kako cene ne vrednost pola evra, pomenutih
na po~etku teksta, nego stotog dela evra, u zemqi u kojoj je prose~na
plata oko 1500 evra, nije bilo jednostavno objasniti odluku na{e naj902
novije dràve. Ne toliko wenu finansijsku stranu, iako je i tu bilo

problema kada im je predo~ena paralela izme|u broja nezaposlenih,
prose~ne plate i mese~ne prinadle`nosti koju }e imati optuèni za
ratne zlo~ine, koliko ~iwenicu da }e Srbija i Crna Gora sponzorisati one koji su morali dobrovoqno da se predaju! To, istini za voqu,
nije jasno ni mnogima koji nisu Holan|ani a ovde su u Hagu.
Apsurd je, recimo da su u grupi sponzorisanih dobrovoqaca Nikola [ainovi}, Dragoqub Ojdani} pa i Milan Milutinovi}, ~ije su
zahteve za privremeno pu{tawe na slobodu do po~etka su|ewa sudije
Tribunala odbile uz glavno obrazloèwe da se optuèni nisu dobrovoqno predali, uprkos tome {to su formalno samoinicijativno do{li u Hag, ve} da su to bili primorani da u~ine. Na stranu to {to
SCG na ovaj na~in drasti~no podvaja svoje gra|ane na one koji su
uhap{eni i dobrovoqce, me|u kojima, ~iwenica je, ima i onih koji
ne zasluùju znake navoda. S druge strane, ta ista zemqa koja je odlu~ila da daje [ainovi}u, Ojdani}u i ekipi (a kao dobrovoqci, koliko
je poznato, bi}e tretirani i Franko Simatovi} i Jovica Stani{i})
vi{e para mese~no nego {to zara|uju mnogi u Srbiji, a nisu optuèni za ratne zlo~ine, nije se do sada pretrgla od drugih vidova podr{ke ha{kim optuènicima. Naprotiv. Ne samo da je dràvna administracija ranije SRJ a sada SCG zatvarala svoje arhive i ~uvala dokumenta od istraìteqa Tribunala, nego se isto tako pona{ala i
prema advokatima optuènih.
Svilanovi}ev stepen kooperativnosti kroz finansijsku pomo}
ha{kim optuènicima iz dràvne kase, nisu, me|utim, pokazali i
novinari, izve{ta~i sa su|ewa Milo{evi}u. Negde uo~i druge pauze
na su|ewu 29. maja, pravni savetnik biv{eg jugoslovenskog predsednika, advokat Zdenko Tomanovi}, reaguju}i na Milo{evi}ev gest, zatraìo je cigaretu za svog klijenta od beogradskih novinara koji na
galeriji sudnice broj jedan Ha{kog tribunala prate ovaj proces. Najpoznatiji me|u optuènima ostao je, me|utim, bez duvana.
Istog tog 29. maja sekretar Tribunala Hans Holcijus objavio je
odluku po kojoj }e ovaj sud snositi deo tro{kova odbrane Milana Milutinovi}a.
Sekretar je najpre naveo da je biv{i srpski predsednik 22. januara ove godine traìo da mu advokat Yon Livingston bude imenovan
za glavnog branioca, a 28. februara traìo je da za kobranioca bude
postavqen advokat Radoje Stefanovi}. Potom je konstatovao da Milutinovi} u Beogradu poseduje stan od 221 kvadrata koji je sekretarijat suda procenio na oko 332.000 evra, s ~im se sloìo i optuèni,
kao i garaù od 31 kvadrata vrednu oko 10.220 evra i 10 godina star
yip grand ~iroki ~iju je vrednost Milutinovi} procenio na 8.000
evra.
Zapisano je i da od nekretnina Milutinovi}eva supruga (za koju je
re~eno da radi u Beogradu kao rukovodilac menaymenta jedne javne
fondacije sa mese~nom platom od oko 507 evra) poseduje stan od 106
kvadrata (nasle|e od svojih roditeqa) vredan oko 159.000 evra. U sli903
ku wegovog imovinskog stawa uvr{tena je i penzija od 366 evra koju

je stekao do 12. februara pro{le godine i koja bi po~ela da mu se ispla}uje od maja ili juna ove godine, a Milutinovi} je izjavio i da
o~ekuje odluku o tome da li }e mu biti ispla}ivana penzija po osnovu obavqawa funkcije predsednika Srbije. Prema Zakonu o pravima
i obavezama predsednika Republike, Milutinovi}, nazna~eno je u
ovoj odluci Tribunala, ne moè da prima istovremeno ove dve penzije. Na osnovu svega toga odlu~eno je da advokatima Livingstonu i
Stefanovi}u Tribunal pla}a tro{kove Milutinovi}eve odbrane.
Izme|u dva broja Srpske re~i u Tribunalu je, kako je i najavqeno, nastavqena prepiska sudske administracije i Vojislava [e{eqa.
Najpre je predsednik Srpske radikalne stranke predao sudu 29. maja svoj, po obi~aju, rukom pisani podnesak }irilicom, na dve stranice, u kojem o{tro protestuje zbog toga {to wegov prigovor na optu`nicu, sro~en na 116 strana, ne}e biti uzet u razmatrawe jer prelazi
propisanu duìnu podneska od 10 strana. Podnesak moè biti i duì
ali za to je potrebna dozvola sudskog ve}a koju [e{eq nije traìo
pre nego {to je umo~io pero u mastilo. U svom maniru on upozorava
Tribunal da disciplinuje vi{eg sudskog savetnika Hermana fon
Hebela i upozori ga da ubudu}e ne prekora~uje ovla{}ewa jednog sudskog ~inovnika.
[ta }ete vi o meni misliti mene uop{te ne interesuje. Ma koliko nepovoqan stav imate o meni, to je sigurno suvi{e blago u odnosu
na ~iwenicu koliko lo{e mi{qewe imam ja o vama, napisao je [e{eq i upozorio sudsko ve}e da sad ~eka da se izjasne o wegovom prigovoru na optu`nicu, a nije im mnogo dana ostalo - 17. jun samo {to
nije stigao.
U me|uvremenu, predsednik Tribunala sudija Teodor Meron, doneo
je odluku kojom odbija [e{eqev zahtev za izuze}e celog sudskog ve}a
u wegovom slu~aju (Volfgang [omburg, Floren Mumba i Kornel
Agius) kao neutemeqen, neozbiqan i uvredqiv za proces. Podnesak
sadrì nekoliko fraza ili izjava koje su uvredqive. Stranke koje se
pojavquju pred Tribunalom imaju veliku slobodu izraàvawa u svojim podnescima, ali ta sloboda nije bezgrani~na. Uvrede nisu argumenti, a uvrede zasnovane na nacionalnosti, religiji i entitetu posebno su opasne, konstatovao je, pored ostalog, sudija Meron.
[e{eq je svoje primedbe na nepristrasnost sudija zasnovao na tome {to je predsedavaju}i sudija [omburg Nemac, a Nemci tradicionalno mrze Srbe, kao i svom ose}aju da se svaki put kad [omburg
u|e u sudnicu ose}a zadah krematorijuma nacisti~kih logora. Za sudije Mumbu i Agiusa [e{eq je napisao da su vatrene katolkiwe
(iako je Agius mu{karac).
U vreme kada ovaj tekst bude pred ~itaocima, pred sudom u Hagu verovatno }e se pojaviti vitez od Vukovara Veselin [qivan~anin.
Izjasni}e se, naravno, da se ne ose}a krivim, ba{ kao {to je to u~inio nekada{wi {ef Resora dràvne bezbednosti Srbije Jovica Sta904
ni{i}, obra}aju}i se sudiji O Gon Kvonu sa Visokopo{tovani sude.

Predstava se nastavqa.
Razgovor sa Gradi{om Kati}, glavnim i odgovornim urednikom
Identiteta, pritvorenog u akciji Sabqa, obavila je Blagica Ko sti}, a Srpska re~, 18. juna 2003. godine, objavila pod nadnaslovom
Gradi{a Kati}, biv{i glavni i odgovorni urednik Identiteta i
naslovom Ubili okorelog kriminalca, a pare uzimali od Du}e.
Podnaslov teksta je Pre nekoliko dana iz dvoipomese~nog pritvo ra (~itaj - zatvora) pu{ten je Gradi{a Kati}, biv{i glavni i odgo vorni urednik biv{eg nedeqnika Identitet. U pritvoru i na jav nom stubu srama na{ao se zbog toga {to je neko procenio da je Iden titet najavio atentat na premijera Zorana \in|i}a, a da je sam Gra di{a Kati} sistematski promovisao zemunski kriminalni klan...
Gradi{a Kati} je petnaest godina u novinarstvu i svih tih godina
naj~e{}e je pisao o kriminalu i kriminalnim grupama koje su radi le na na{im prostorima. Pisao je o tome ko je koga ubio ili opqa~ kao, ali, koliko je poznato, nikada nije u~estvovao ni u ~emu sli~ nom...:
Logi~no je da krenemo od po~etka, od dana kada ste postali glavni i odgovorni urednik Identiteta, lista za koji su nadle`ni tvrdili da je vlasni{tvo Du{ana Spasojevi}a? Ko vam je ponudio to mesto?
O tome ne mogu da pri~am... Istra`ni sudija mi je to zabranio.
Postoji mogu}nost da zbog toga podigne optu`nicu protiv mene... Rekao mi je da o mogu}em krivi~nom delu ne smem da pri~am ni{ta u javnosti.
Kakvo je to mogu}e krivi~no delo, prvi put ~ujem za tako ne{to?
To krivi~no delo zove se, po tom wihovom novom zakonu, ~lan 227
stav 1, medijska promocija zemunskog klana. Po tom ~lanu odgovaramo ja i trojica advokata koja su bila u zatvoru.
Ko je pravio analizu va{eg lista i to video?
îtav proces je vrlo ~udan! Prvo, mi smo ka`weni, a novine su
zabrawene zbog nekog broja sedamdeset koji niko nije video i koji nije iza{ao iz {tampe. Taj broj nije ni bio zavr{en. To je prvo diskutabilno. Drugo, nikada mi nije ta~no re~eno zbog kog teksta odgovaram. Traìo sam da mi donesu sve tekstove, pa da pri~amo o wima. Na{a novina nije pisala samo o kriminalu, ve} je tu bilo i intervjua sa
Nata{om Mi}i}, Vladanom Bati}em i drugim dràvnim zvani~nicima.
Da li ste Du{ana Spasojevi}a smatrali svojim prijateqem?
Naravno!
Niste ga se odrekli u ovom vremenu kada se svak svakoga odri~e...
Ne! Jo{ uvek ga smatram svojim prijateqem i ne spadam u one koji se preko no}i ne odri~u svojih prijateqa!
Verujete li da je Spasojevi} upleten u atentat na premijera \in|i}a?
905
Nije moj posao da verujem ili ne verujem. Smatram da to treba neko da dokaè. A zna se ko taj posao treba da radi. To radi policija,
ona istraùje i kada budu izneli te dokaze, tek onda }u da verujem.
Vlasti su poru{ile Spasojevi}u ku}u u kojoj ste mnogo puta bili gost...
Ru{ewe ku}e je izraz nemo}i ove vlasti. Ta ku}a je bila u postupku legalizacije, {tavi{e mislim da je imala neke dozvole i samo jo{
neke je trebalo da dobije. Razgovarao sam sa Spasojevi}emom suprugom pre neki dan i ona mi je rekla da }e da tuì ovu vlast i da }e sigurno da dobije taj spor, jer su joj advokati rekli da nije postojao
osnov za weno ru{ewe. Ina~e, wegova èna i dete od deset godina, i
Kumova èna (èna Mileta Lukovi}a, prim B.K) sa bebom od devet
meseci su trenutno u iznajmqenoj garsoweri u Zemunu...
Uhapsili su vas dan nakon \in|i}evog ubistva. Kako su tako brzo do{li do vas?
Hapsili su me dva puta. Prvi put 13. marta i ispitivali su me navodno zbog toga {to sam najavio ubistvo premijera \in|i}a u novinama. Ispitivali su me dugo, vodili i na detektor laì... Na kraju su
videli da je taj materijal napisan pre godinu dana, znali su i od koga
sam dobio materijal i kada su utvrdili da sam u to vreme bio na Jahorini, i da nikakve veze nemam sa tim, pustili su me. Posle tri dana
ponovo su me uhapsili, navodno zbog utaje poreza. Kada nekog ho}e{
u ovoj zemqi da uhapsi{ ti mu prika~i{ utaju poreza, jer u ovoj zemqi niko ne pla}a porez. Tako isto mogu da u|u u bilo koju firmu i
da uhapse nekoga i nikada ne}e da pogre{e, jer niko ne pla}a porez.
Optuìli su nas da nismo platili porez na 400.000 dinara, a na ve{ta~ewu je ispalo 80.000. Ja sam leào skoro tri meseca u zatvoru
zbog toga, iako se krivi~na prijava podiè tek za utaju iznosa ve}ih
od 100.000 dinara.
Kakve veze ste, kao glavni i odgovorni urednik lista, imali sa
porezom. Zar za to ne odgovora direktor ili vlasnik lista?
Moja plata je bila 22.000 dinara. Ja u martu nisam bio primio
platu za januar ove godine... Ne znam. To treba oni da kaù. Ne bih da
pri~am o tome ja.
Ne samo da sam u zatvoru zavr{io ja, ve} i sekretarica redakcije.
To je neverovatno, ali tu ènu su dràli ~ak trideset osam dana u zatvoru!
Kakav ste tretman imali u zatvoru?
Po{to po prirodi posla poznajem mnoge qude i u zatvoru sam poznavao tri ~uvara, tako da sam imao fenomenalan tretman. Bio sam
za{ti}en kao beli medved.
Da li je Du{an Spasojevi} bio pripadnik Dràvne bezbednosti
i da li ste vi pripadnik DB-a?
Ja nisam i voleo bih da otvore te arhive, da kona~no pokaù ko
su qudi-novinari koji su pripadali Dràvnoj bezbednosti. Ja ih molim da otvore sve; ako ni{ta drugo, molim ih da otvore samo moj dosije i neka pokaù javnosti da li sam bio pripadnik Dràvne bezbed906
nosti. Ja ih molim i neka to slobodno pokaù. Zaista ih molim da to

u~ine. Za Du{ana Spasojevi}a znam da je bio pripadnik DB-a.
Sve vreme ste znali da je Spasojevi} radnik DB-a?
Znao sam, jer smo ~esto putovali zajedno. Kada sam i{ao sa wim
negde kolima nikad nas nije zaustavila policija. Ako bi nas slu~ajno i zaustavila, odmah neko pokaè legitimaciju Dràvne bezbednosti i kaù nam: kolega vozi daqe. Slede}e, imali su mnogo para, imali su blindirane automobile, imali su informacije koje niko nije
imao. To moè da ima samo ta slu`ba. Ja sam i{ao tamo da izvla~im
te informacije i da ih objavqujem kako bi ih javnost saznala.
Da li ste se kao novinar-profesionalac interesovali za poreklo tako velikog novca? Da li vas je zanimalo odakle mu blindirani
automobili i sav luksuz kojim je bio okruèn?
Odakle mu lova?
Da... odakle mu lova? Koji je to dràvni posao koji je se tako
dobro pla}a?
Ja sam u jednom intervjuu pitao Spasojevi}a odakle mu lova. On
je bio fudbaler Rada, pa je bio fudbaler u nekom nema~kom drugoliga{u, pa je igrao fudbal ne znam koliko i rekao mi je da je tamo
otvorio neke firme koje rade i dan danas. Nisam nikada proveravao
ni~ije imovno stawe. To nije moj posao.
Bilo vam je normalno da fudbaler Rada i nekog nepoznatog nema~kog drugoliga{a ima tolike pare?
Za{to bih ja u to ulazio - to nije bio moj posao!
O tome je brigu trebalo da vode oni koji su se posle 5. oktobra utrkivali da do|u do wega.
Ko, budite malo konkretniji...
Dok su se u [ilerovoj ulici parkirali luksuzni automobili ministara Spasojevi} nije bio narko-diler, niti bos nekog ganga, ni
[iptar, ve} samo Du}a. Dok su mu uzimali pare, nije ih interesovalo poreklo tih para...
Doveli su vas u vezu sa Qiqanom Buhom. Predrag Peca Popovi},
biv{i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Nacional, izjavio je da ste vi donosili tekstove Qiqane Buhe u Nacional..
Peca Popovi} je jedna budala. Peca Popovi} je zaista jedna budala. [to ga niste pitali odakle mu to. Ja wemu nosio tekstove Qiqane Buhe u Nacional!? On nije normalan ~ovek. On je rekao da sam
ja pisao te tekstove. Pa, neka do|e grafolog i neka proveri moj rukopis. Ja sam lud {to ga nisam tuìo tada. Mislim, stvarno nisam normalan {to to nisam u~inio. Kreten jedan. Ja nikada u ìvotu nisam
video tu ènu.
Kako su mogli da vas onda dovedu u bilo kakvu vezu s wom?
Ja to ne znam. To je taj ludak, taj Peca Popovi} jedino mogao da
uradi.
Nije vam poznat wen iskaz policiji?
Ne. Nije mi poznat.
907
Dovoqno ste bili sami, mogli ste da malo vratite film i poveète neke stvari. Kako vam sada iz ove perspektive izgleda to vreme
koje ste proveli u zatvoru? Da li biste opet prihvatili takav izazov
novinara-urednika lista ~iji je vlasnik neko sli~an Spasojevi}u?
Naravno, uvek isto. Uvek bih isto uradio. âk i da znam da }u i}i
u zatvor, uvek bih isto uradio. Ja tu ne vidim nijednu svoju gre{ku.
Uop{te ne znam {ta sam zgre{io. Ja sam uvek znao milion kriminalaca i pripadnika DB-a. Moj posao je da poznajem {to vi{e qudi, pa
i takvih.
Verovatno ste se sva~ega nagledali u zatvoru. Mnogo qudi je bilo uhap{eno. Pretpostavqam da ste bar neku od tih sudbina snimili
kao novinar.
U toku akcije Sabqa uhap{eno je oko jedanaest hiqada qudi.
Uglavnom su qude dràli u Centralnom zatvoru, a kada nije bilo mesta neke qude su slali na druga mesta u zatvore. U mojoj sobi je bilo
osamnaest qudi. U woj se za to vreme smenilo vi{e od sto qudi, sigurno. Ja mogu glavom da garantujem da su najmawe trideset posto wih
bili tamo bez ikakve veze i da su bili potpuno nevini. Evo primera.
U Mladenovcu su uhapsili Ciganina koji je imao pet metli za ~i{}ewe, {vercer. Uhapsili su ~oveka u Grockoj, zaboravio sam mu ime.
Ima 57 godina i prvi put u ìvotu je uhap{en. Neko ga je prijavio da
ima pu{ku u podrumu. I{li su u podrum i tamo su na{li ne znam koliko, dvadeset-trideset yakova suncokreta. Oni su mu rekli da je
{vercer. A on je tu robu kupio da bi hranio sviwe. Odveli su ga posle tri dana kod istra`nog sudije u Grockoj. Istra`ni sudija im je
doslovce rekao da nisu normalni i da ga puste. Doveli su ga onda u
stanicu i rekli slobodan si, idi ku}i. Kada je krenuo ku}i telefonirao je k}erki da do|e po wega i onda je potr~ao policajac za wim i
rekao mu da se vrati kako bi proverili jo{ ne{to. Nakon toga su ga
doveli u Centralni zatvor i dràli ga jo{ sedam-osam dana. Zatim
su ga odveli u Palatu pravde. Mogu vam re}i da se i tamo sudija prekrstio i naravno da ga je pustio ku}i. Zatim, uhapse ~oveka po imenu
Miki Vlaj~i}, iz Beograda je ~ovek, pod optu`bom da je krao struju
1997. godine.
Dràli su ga mesec dana u pritvoru i kada je oti{ao na su|ewe ispostavi se da je osu|en pre godinu dana zbog toga dela na {est meseci
uslovno plus nov~anu kaznu koju je platio. Pokazao je ra~une elektrodistribucije, ali se u sudu to izgubilo. Zbog te nestru~nosti i
bahatosti, jer je ~ovek sve platio, dràva je sada du`na da samo wemu
nadoknadi {tetu od 840.000 dinara, i naravno da plati naknadu advokatima. Da ne pri~am o ~isto politi~kim hap{ewima Vu~eli}a, Sini{e Vu~ini}a i sli~nih. Zato kaèm, garantujem da je minimum trideset posto bilo potpuno nevinih u zatvoru.
Da li ste poznavali Legiju?
Veoma malo. Napravio sam sa wim tri intervjua i video sam ga
ukupno ~etiri-pet puta u ìvotu.
908
Verujete li da }e biti uhap{en, tj. da li je toliko ve{t kao {to

pri~aju?
Ja to ne znam. Ja wega ne znam kao ratnika. Ovako deluje kao potpuno normalan ~ovek. Verujte da uop{te ne izgleda tako kako ga predstavqaju u javnosti i kako izgleda na tim fotografijama. Legija je
potpuno normalan ~ovek.
Niste imali utisak da su Spasojevi}, Legija i wihovi prijateqi
bili ume{ani u neke likvidacije.
Ne moè{ da ima{ nikakav utisak. Tada se u Beogradu ubijalo
svaki tre}i dan. Te ovaj ubio ovog, te onaj onog. Pa, ne mogu oni da pobiju sve qude na ovom svetu. To oni uvek nekom naka~e. Ja li~no mislim da oni nisu ubijali. Ja tako mislim.
Ako su bili tako benigni, za{to su, po vama, na kraju, prilikom
hap{ewa, pobijeni?
To je isto veliko pitawe. Mogu samo da pretpostavim. Ja sam
i{ao da vidim to mesto gde su oni ubijeni i ne mogu da verujem da je
sve to tako kao {to zvani~na verzija govori. Jeste li vi videli to?
Da, videla sam sliku.
On je ubijen dvesta metara od te ku}e. Ubijen je leào iza jedne
garaè od lima u Meqaku. Leào je pored garaè. Po toj verziji on
se krio iza te garaè i pucao na wih. Tu gde je leào bila je jedna ìca metar visine i trebalo je samo da se presko~i ta ìca i da pobegne u {umu u kojoj Bog Isus ne bi mogao da ga na|e. On, navodno, nije
presko~io ìcu i u{ao u ogromnu, gustu {umu, nego je pucao na hiqadu policajaca. Ti koji su pucali u wega pucali su sa razdaqine od sto
metara. Ne verujem da su smeli da pri|u bliè ako je pruào otpor
kako kaù, a krio se iza te garaè. Kako to da nema nijedne rupe na
toj garaì iza koje se krio? Ne slaù se kockice...
Pri~alo se da je Mile Lukovi} Kum bio u Centralnom zatvoru i
da se na misteriozan na~in na{ao mrtav pored Du{ana Spasojevi}a,
da nisu beàli zajedno...
Ne znam, po onome {to se vidi na nekoliko fotografija i ono
{to je porodica videla kad su ih preuzimali i sarhawivali, vidi se
da je on bio modar, plav - {to zna~i da ga je neko tukao i maltretirao
pre nego {to ga je ubio. Oni pretpostavqaju da su ih pre ubistva
uhapsili i da su Mileta tukli, jer je bio nervozan i histeri~an, za
razliku od Du{ana koji je bio miran tip. Za to nemam nikakve dokaze, ali tako misle qudi.
Bili ste u ku}i Du{ana Spasojevi}a i sigurno znate da je svaki
prilaz toj ku}i bio pokriven kamerom? [ta su oni radili sa tim
snimcima ulazaka-izlazaka? Prosto je nemogu}e da se Du{an Spasojevi} nije obezbedio pohrawivawem video kaseta na neko bezbedno
mesto, a ovo stoga {to je u wegovoj ku}i bilo dosta za javnost poznatih i interesantnih zvanica.
Ja nisam ni znao da oni to sve snimaju. Znao sam da imaju kamere,
vi{e kamera. Kasnije sam doznao da su oni uvek snimali kada dolaze
te visoke zvanice i da su dràli neke kasete u komodi ispod televi909
zora. To je policija zaplenila i ona zna, i sudije znaju, i svi znaju {ta
je i ko je na wima. Ali, to niko ne saop{tava. Znam jedino da su se nekoliko dana pred 5. oktobar, u [ilerovoj, na ûmetovu i Spasojevi}evu inicijativu, sreli Legija i \in|i} i da je u toj ku}i dogovoren
scenario preuzimawa vlasti. Posle 5. oktobra êda je bio glavni za
vezu izme|u \in|i}a s jedne i Legije i Spasojevi}a sa druge strane.
Tamo su, osim ove dvojice, svra}ali i pojedini ministri, savetnici,
sudije i komandanti raznih policijskih i vojnih jedinica.
Da li ste vi sreli nekoga od tih visokih zvanica i ose}ate li se
u tom slu~aju ugroèni zbog ~iwenice da ste bili svedok, budu}i da
je jasno da video-traka na kojima su posete zabeleène - nema?
Ja to ne}u da kaèm i ne ose}am se ugroènim zato {to ne znam
koji su bili. A i da znam - ne}u da kaèm jer nisam cinkaro{. Znam
da je mnogo puta bilo visokih zvanica, jer se de{avalo da do|em tamo, jer mi tamo stric ìvi, pa sam onda svra}ao do strica, i onda
svratim do wih, i oni mi kaù da sa~ekam, da popijem pi}e u kafi}u
dok ne iza|u. Ma, svi znaju da je bilo tih visokih susreta.
Da li ste vi prihvatili taj posao urednika Identiteta zbog
finansijskih interesa, ili pre svega zbog prijateqstva sa Spasojevi}em?
Pa, ja sam bio urednik i Dodikovih novina. Biti urednik jedne
takve novine za mene je bila neka vrsta velikog izazova. Mogu da kaèm da }emo opet napraviti neki sli~an list, ako nam dozvole i ako
postoji sloboda {tampe.
Ko }e biti osniva~ ovoga puta?
Osniva~ }e biti firma koja se zove Sloboda {tampe, a list }e
se zvati Kum.
O ~emu ste najvi{e razmi{qali za vreme boravka u zatvoru?
Zami{qao sam da sam pti~ica, pa da poletim i da im se poserem
na glavu odozgo, po{to su me dràli u zatvoru bez veze.
Da li je va{a porodica imala neprijatnosti?
Naravno, sve porodice su imale neprijatnosti, ali deca su najvi{e trpela. Deca ko deca. Moje dete ide u {kolu, ~etvrti razred. Prvih deset dana nije uop{te i{lo u {kolu, jer sam ja non-stop bi na TV
kao ~lan zemunskog klana...
U kojoj fazi je postupak protiv vas?
[to se ti~e utaje poreza do{li su do ~iwenice da smo utajili
cifru od osamdeset hiqada. Za sada ni{ta vi{e nemaju...
Jesu li oni na kraju do{li do saznawa da li ste vi ~lan grupe ili
ne?
Ne, ne, ne. Tu postoji policijska sumwa i oni su me predali sudskim organima. Istra`ni sudija i specijalni tuìlac su me saslu{ali, saslu{ali su i ove advokate, i sada su nas pustili da se branimo
sa slobode. Optu`nica jo{ nije podignuta. E, sad je pitawe na osnovu tih na{ih saslu{awa da li oni imaju ~iwenice da podignu optu`nice protiv nas ili nemaju.
Po vama, kakav }e ishod biti?
910
Ja mislim da, ukoliko postoji sloboda {tampe, nemaju nijedan

razlog, nijedan tekst, zbog ~ega bi protiv mene podigli optu`nicu.
[ta trenutno radite? Od ~ega ìvite?
Objavio sam pre neki dan tekst stenograma razgovora Milo{evi}a i Legije u Kuriru.
Da li ste podstrekivali na atentat, budu}i da je potpredsednik
Vlade, gospodin êda Jovanovi}, rekao da moè da odgovara i onaj koji je tako ne{to i pomislio?
[ta sam pomislio? Onda treba da odgovara vi{e od pola Srbije jer svi pomi{qaju na ne{to. Neka onda podignu optu`nice u ovoj
maloj, demokratskoj zemqi protiv pola wenih gra|ana.
Kako ste se sprijateqili sa Spasojevi}em?
[ta ja znam. Upozna{ nekog, vidi{ se jednom, drugi, tre}i put.
Upoznali smo se u kafi}u potpuno slu~ajno. Radio sam intervju za
Nedeqni telegraf sa nekim dobro obave{tenim momkom, Mikijem.
Po{to su bili tada pejyeri a ne mobilni telefoni i po{to je tada
bilo dosta ubistava, {to je mene zanimalo, kontaktirao sam sa tim
Mikijem. Jednom sa poslao poruku Mikiju da se javi na moj telefon,
a javio mi se Du{an i kaè Hajde do|i ovamo da vidimo {ta vi novinari radite. Ja do|em i on mi ne{to ispri~a i posle ga ja opet pozovem i tako je po~elo. Vi|ali smo se godinama, druìli se, i{li na
skijawe, kupali se u bazenu u [ilerovoj. Ja sam to i rekao policiji.
Za razliku za ovih iz Vlade koji su i{li da uzimaju pare tamo, jer je
jednom trebalo da sin putuje za Ameriku - pa je trebalo kupiti kartu, ili neko ima sina narkomana pa treba da se le~i u Rusiji... Ja sam
i{ao da se zajebavam sa wima i nisam im nikada traìo pare i mo`da
sam im zato i bio simpati~an.
Da li su vas u policiji pitali, tj. da li ih je uop{te interesovalo, ko je od visokih funkcionera Vlade bio naj~e{}e gost u [ilerovoj?
[to bi me to pitali kada su videli verovatno na trakama...
Wih je interesovalo samo gde su pare. Pitali su me sva{ta. Prvih
deset dana ispitivali su me svakog dana. Pitali su me uglavnom o Du{anu i o Legiji.
Da li je [e{eq bio gost u [ilerovoj?
Nikad nije bio, koliko ja znam. Ja ga nikad nisam video. Ina~e,
Du{an nikad nije igrao {ah sa wim, niti uop{te zna da igra. Niti je
znao da igra tenis. Samo su na{a deca igrala tenis.
Bili ste ~lan NUNS-a. Kako gledate na pona{awe na{eg udruèwa za vreme trajawa vanrednog stawa?
Jesam bio, ali ne znam da li sam jo{ uvek, da li su me izbacili slu~ajno.
Nemam pojma {ta se de{avalo dok sam bio tamo, jer nisam ~itao
novine, ni slu{ao radio, niti sam gledao televiziju. Samo sam ~uo da
su hteli da izbace mene, Brki}a, a da se Tijani} sam ispisao iz
NUNS-a.
911
Dok su me ispitivali o toku novca Du{ana Spasojevi}a rekao sam

im da bi najboqe bilo da to pitawe postave potpredsedniku Vlade
@arku Kora}u, koji nosi skupoceni roleks sat, Du}in poklon. Inspektor mi je na to rekao da prekinem da ga zajebavam i da oni ne ispituju politi~are sa imunitetom.
Srpska re~, 2. jula 2003. godine, objavquje dva teksta o Ha{kom
tribunalu i u oba se pomiwe dr Vojislav [e{eq. Sli~ice iz Haga
je nadnaslov, Potkrada li Marko Slobu je naslov, a Izve{ta~i u
Hagu spekuli{u pri~om da su zvani~nici Tribunala, uz blagoslov s
nekog vi{eg mesta, prona{li na~in kako da Mirjana Markovi} po se}uje Milo{evi}a u Hagu, i da pri tom ne bude uhap{ena, a sve zbog
o~uvawa mentalnog i fizi~kog zdravqa optuènog:
Posle godinu i po dana su|ewa Slobodan Milo{evi} je uspeo da
i{~upa, makar i sa napomenom delimi~no, potvrdu da jedna od navodnih grani~nih linija takozvane Velike Srbije (Virovitica-Karlovac-Karlobag), za ~ije je stvarawe uz ostalo optuèn, koju je toliko ~esto pomiwao wegov omiqeni opozicionar Vojislav [e{eq, u
stvari to i nije bila.
Delimi~no mu je u tome pomogao niko drugi do svedok Tuìla{tva
Imre Agoti}, penzionisani pukovnik JNA, general u penziji Hrvatske vojske i aktuelni savetnik za nacionalnu bezbednost hrvatskog
predsednika Stjepana Mesi}a.
Pa`qivi posmatra~i zbivawa u Ha{kom tribunalu uverili su se
jo{ jednom u taktiku biv{eg jugoslovenskog predsednika - pomilij,
pa udari {amar. Najpre je nahvalio Agoti}a kao oficira JNA koji je zavr{io sve najvi{e vojne {kole u SFRJ i dostigao najvi{i
oficirski ~in, potom mu je posredno odao priznawe i kao hrvatskom pregovara~u i generalu, da bi ga op{irnim pitawem naveo da
kaè to {to je èleo da ~uje. I {to je zna~ajnije - da to bude uneto u
zapisnik.
A u tom zapisniku, ~ija se koli~ina ve} meri desetinama hiqada
stranica, kao jedna od posledwih nelogi~nosti iskaza dva svedoka
Tuìla{tva, osta}e ona povodom akcije proterivawa Srba iz Kninske Krajine Oluja. Svedok Piter Galbrajt, biv{i ameri~ki ambasador u Hrvatskoj (od jula 1993. do januara 1998. godine), rekao je na
kraju svog svedo~ewa, 26. juna, da je siguran da je srpska obave{tajna
slu`ba znala da se sprema Oluja, kao i Srbi koji su pre akcije napustili Krajinu. Dodao je i da je za to znao Milo{evi}, ali da je
prepustio Krajinu Hrvatskoj.
Ako su, dakle, i krajinski Srbi znali {ta se sprema pa su, kako je
re~eno, oti{li pre Oluje, logi~no je da su poneli sve ono {to su
mogli, a kad je o vojsci re~, i dokumentaciju koja bi kompromitovala
weno delovawe i ostavila zvani~an trag o wenim dejstvima u tim
krajevima. Onda se pojavquje svedok Agoti} koji konstatuje da mu je
poznato kako je u Oluji bilo i mnogo zaplewenih dokumenata.
Nije, me|utim, bio to u stawu da potkrepi ~ak ni dokumentom koji nije iz Oluje, ve} iz kasarne JNA u Samoboru koju su zauzele hr912
vatske jedinice. Tu je, kako je ispri~ao, prona|ena depe{a General{taba JNA upu}ena svim jedinicama u Hrvatskoj s planom kako celu
Hrvatsku staviti pod kontrolu JNA. Trebalo ju je, kako je rekao, ispresecati na odgovaraju}im pravcima i zaposesti zapadnu granicu
Hrvatske prema Sloveniji, zatim pravac Knin-Zadar i liniju dolinom Neretve. Osim {to ga je ovako prepri~ao, uprkos svom visokom
poloàju u hrvatskoj vojsci, on nije mogao da prona|e i pokaè Tribunalu taj dokument General{taba JNA. Uputio je sud na vojni arhiv
- u Beogradu.
Analiti~ari u Ha{kom tribunalu zapazili su da na Milo{evi}evu koncentraciju u ispitivawu svedoka ne uti~e izostanak nekog od
wegovih pravnih savetnika, advokata Dragoslava Ogwanovi}a i
Zdenka Tomanovi}a, kao ni nemogu}nost da vidi suprugu.
Sve ~e{}e se, naime, doga|a, da doga|aje u sudnici iz galerije po
vi{e dana ne prati nijedan od wegovih savetnika. Iz odbora za Milo{evi}evu za{titu Sloboda i SPS to obja{wavaju finansijskim
problemima, koji, me|utim, ne}e uticati na odbranu, ali i profesionalnim obavezama koje Tomanovi} i Ogwanovi} imaju na drugim
stranama u svom advokatskom poslu. Me|u stranim izve{ta~ima u Hagu pronet je glas da Milo{evi} navodno ve} vi{e o dva meseca ima
problema sa ra~unima s kojih neko od wegovih, a u toj ulozi je ~esto
pomiwan wegov sin, podiè novac potreban za tro{kove odbrane.
Optuèni, s druge strane, povremeno, kroz unakrsno ispitivawe svedoka, provla~i tvrdwu da nikakve ra~une nema pozivaju}i pojedine od
wih da kaù sudu u kojoj banci ima ra~un i koliko novca na wemu.
Posmatra~e u Hagu zbuwuje i Milo{evi}eva koncentrisanost i
relativna mirno}a kojom ulazi u analize iskaza svedoka, s obzirom
na poznate veoma jake emotivne veze sa suprugom, koja je, otkako je za
wom raspisana poternica, nestala iz Srbije i Crne Gore, ne moè da
mu dolazi u posetu. Portparol Tribunala Yim Lendejl demantovao je
pisawe jednog beogradskog nedeqnika kako je Mirjana Markovi}, otkako je na poternici, dolazila vi{e puta u Hag. To nije mogu}e, rekao je kratko Lendejl. U Tribunalu je, me|utim, sve mogu}e, a posebno onda kada zvani~nici za ne{to tvrde da nije. Kao, recimo, kada u
januaru ove godine ni Lendejl ni portparol Tuìla{tva Tribunala
Florens Artman nisu uop{te èleli da daju odgovor na pitawe kakva je situacija u [e{eqevom slu~aju. âk ni da kaù da to ne èle
da komentari{u, da bi nekoliko dana kasnije, otvorena potvr|ena optu`nica protiv predsednika Srpske radikalne stranke.
Upravo zbog toga, izve{ta~i u Hagu spekuli{u neverovatnom pri~om da su zvani~nici Tribunala, uz blagoslov s nekog vi{eg mesta,
prona{li na~in kako da Markovi}ka pose}uje Milo{evi}a u Hagu, i
da pri tom ne bude uhap{ena, a sve zbog o~uvawa mentalnog i fizi~kog zdravqa optuènog.
U o~ekivawu Veselina [qivan~anina me|u novinarima u Tribunalu, posebno onima iz BiH, Hrvatske i sa Kosova, kruì biografija Franka Simatovi}a, osniva~a specijalnih jedinica MUP Srbije
913
(Crvene beretke). Posebno im je zanimqiva zbog wegovog porekla i

isprepletanih porodi~nih domobransko-~etni~ko-partizanskih
puteva. Evo kako Simatovi}ev rodoslov izgleda prema izvorima iz
BiH.
Frankov otac Pero, ro|eni Dubrov~anin iz ùpe Dubrova~ke,
ali je pogubio konce sa Dubrovnikom iako su mu tamo ìveli majka
Ivanica i brat Vladimir. Pero je pre Drugog svetskog rata zavr{io
u Dubrovniku Pedago{ku akadmeiju, a u to vreme je bio poznati pliva~ i vaterpolista. Kao dvadesetogodi{wak dobrovoqno je, 1941. godine, oti{ao u domobrane. Godine 1943, me|utim, s Frankovom majkom, ro|enom Vinter, odlazi u partizane i po zavr{etku rata stiè
u Beograd sa visokim ~inom gde ostaje u vojsci. Kao rasan vaterpolista osniva vaterpolo klub Partizan. [ezdesetih je oti{ao na Sinaj kao pripadnik snaga OUN, a majka, s kojom se Franko rastao, vra}a se sa decom u Bjelovar. Krajem {ezdesetih godina Franko dolazi
u Beograd na studije. Otac se vratio iz Egipta i ponovo oènio.
Franko je posledwi put bio u Dubrovbniku kad je obavqena ostavinska rasprava iza wegove babe Ivanice, 1983. godine, kojom su imovinu nasledili Franko i wegova sestra Dubravka. Od tada nisu vi|ani
u Dubrovniku pa su se neki me{tani iznenadili gdje je zavr{ija Perin mali, kada su ga videli na Si-En-Enu. Mla|i brat Frankovog
oca, Vlado, krenuo je drugim putem, oti{ao je u ~etnike i iste godine, 1943, nakon kraha ~etnika na Neretvi, pre{ao je u partizane. Posle rata je ìveo u Dubrovniku gde je i umro 1972. godine. Mo`da je
mladi Franko dobio ime po ujaku Franku Vinteru, koji je sedamdesetih godina pro{log veka bio direktor TV Zagreb....
Predstava se, naravno, nastavqa.
Razgovor sa Matijasom Helman, koordinatorom Ha{kog tribuna la za informisawe u SCG je drugi tekst u Srpskoj re~i 2. jula 2003.
g o d i n e . Na s l o v t e k s t a j e Im a n e k a t a j n a v e z a , a p o d n a s l o v j e Ak o
dràve na ovom prostoru preuzmu odgovornost da procesuiraju ratne
zlo~ine, ili ~ak inicijativu, i ako su spremne da traè pomo} od
Tribunala da bi same gonile ratne zlo~ince pred svojim sudovima,
onda }e Tribunal biti uveren da procesuirawe ratnih zlo~ina ne}e
biti zavr{eno time {to }e Hag zatvoriti svoja vrata...:
Dobar deo qudi u Srbiji nema poverewa u Ha{ki tribunal najvi{e zato {to izgleda kao da za wega vaè dupli standardi kada je re~
o hap{ewu i su|ewu ratnim zlo~incima iz Bosne, Hrvatske i iz Srbije. Na koji na~in vi kao predstavnik Tribunala moète da nas razuverite da nije re~ o sudu protiv Srba? Tu mislim, recimo, na ~iwenicu da je na meti Tribunala bar pet srpskih predsednika, a nijedan
hrvatski ili bosanski, zatim da se za zlo~ine u Gospi}u Hrvatskoj
dozvoqava da sama sudi svojim ratnim zlo~incima, kao i da se muslimanski politi~ari i oficiri i paravojska pred Tribunalom gotovo i ne pomiwu.
Mi{qewe o dvostrukim standadima postoji i na drugim mestima
na podru~ju biv{e Jugoslavije. Mi{qewe da sud ne tretira jednako
914
sve ratne zlo~ince jeste jedno od centralnih pitawa, a ja uvek prvo

odgovorim da Tribunal nije fudbalska utakmica. Ne radi se o tome
da su u Hagu Srbi protiv Hrvata a Hrvati protiv Bo{waka, nego se
radi o tome da Tribunal, kao i svaki sud, ima zadatak da utvrdi krivi~nu odgovornost pojedinaca za najteè zlo~ine. Primera radi, kada je o Hrvatskoj re~, u Hagu su podignute optu`nice za zlo~ine u Meda~kom Yepu, itd.
U svakom slu~aju, prebrojavati koliko zlo~inaca ima na kojoj
strani nije na~in na koji Tribunal funkcioni{e. Tuìla{tvo u
svom poslu kre}e od informacija koje dobija ili prikupi, potom
identifikuje najteè zlo~ine, posebno one koji su sistematski i
rasprostraweno vr{eni u odnosu na izolovane incidente. Potom
kroz dodatno prikupqawe dokaza Tuìla{tvo u Hagu poku{ava da
utvrdi gde postoji krivi~na odgovornost za te zlo~ine, i to na najvi{im mogu}im nivoima, i prema tome i podiè optu`nice.
Tako|e treba imati na umu i da nisu sve istrage zavr{ene, da postoje istrage protiv jo{ ukupno tridesetak osumwi~enih iz raznih
delova biv{e SFRJ. Zavr{avawe tih istraga do 2004. godine je prioritet Tuìla{tva.
Od ~ega zavisi redosled vo|ewa istraga?
Redosled prema kome se istrage vode i zavr{avaju zavisi od toga
kako i gde Tuìla{tvo dobija informacije. Nije tajna da su se u prvim godinama rada optu`nice velikim delom odnosile na zlo~ine
protiv Bo{waka, a glavni razlog je bio {to je od tih `rtava bilo
najlak{e krenuti - Tribunal je od samog po~etka sukoba dobijao sna`nu saradwu sa bo{wa~ke strane, i da je UN-ova komisija eksperata
ve} bila prikupila dokaze o zlo~inima u prijedorskim logorima. Sa
druge strane, mnoge istrage koje su se odnosile na `rtve srpske nacionalnosti bile su oteàne zbog nesaradwe Beograda. To zna~i da je
bio veoma oteàn pristup svedocima koji su se nalazili u Srbiji. Ne
mogu ulaziti u detaqe zato {to ne radim li~no u tuìla{tvu, ali
mislim da moèmo konstatovati da se i ta slika mewa ukoliko gledamo optu`nice koje su podignute u prethodnih par godina. Vidimo da
ima dosta optu`nica za zlo~ine u kojima su `rtve bili qudi srpske
nacionalnosti: za operaciju Oluja, za Meda~ki Yep, kao i protiv
visokorangiranih bo{wa~kih oficira zbog zlo~ina koje su navodno
~inili nad Hrvatima i Srbima u Bosni, optu`nica protiv Nasera
Ori}a i optu`nica protiv kosovskih Albanaca.
Istrage, dakle, jo{ nisu zavr{ene. Mogu navesti konkretan primer. Kada sam do{ao u Srbiju, na Pravnom fakultetu u Novom Sadu
imao sam jedan od prvih susreta sa javno{}u, i tamo je neko rekao kako nije zadovoqan jer Tribunal ni{ta ne radi u vezi sa operacijom
Oluja. Tada sam odgovorio da Tuìla{tvo ve} dugo vodi istragu u
vezi sa navodnim zlo~inima u toj operaciji i da treba imati strpqewa da bi se do{lo do rezultata. Samo mesec ili dva kasnije bila je
podignuta optu`nica protiv Ante Gotovine.
915
Moramo priznati da su istrage zlo~ina veoma spori procesi, jer

se ~esto radi o izuzetno kompleksnim slu~ajevima i nijedna optu`nica ne moè biti podignuta bez potkrepquju}ih dokaza. Politi~ari mo`da mogu da kaù: Zna se da je osoba iks kriva, ali Tuìla{tvo mora to da i dokaè, jer }e sud u protivnom osloboditi optuènog.
Koliko su realne procene premijera Zorana @ivkovi}a da bi
Srbija do kraja slede}e godine mogla da zavr{i sa obavezama prema Ha{kom tribunalu, i gde je, zapravo, kraj zahteva Tribunala?
Nama bi bilo izuzetno drago ukoliko bi beogradske vlasti mogle {to pre da re{e glavna teku}a pitawa u saradwi sa Tribunalom,
i mo`da je premijer mislio upravo na to. Me|utim, Tribunal }e postojati i posle ove godine, tako da }e uvek postojati obaveza da se sara|uje. Dokle god postoji Tribunal, svaka zemqa ~lanica Ujediwenih
nacija ima}e obavezu da sara|uje ukoliko Tribunal to na ovaj ili
onaj na~in zahteva. Saradwa ukqu~uje razne stvari: pomo} u pristupu
svedocima, pomo} u pristupu dokumentima, pomo} u za{titi svedoka
i pronalaèwe i hap{ewe optuènih.
Kako je u Tribunalu protuma~eno hap{ewe Veselina [qivan~anina i odluka o wegovom izru~ewu?
Uvek smo govorili da nam trebaju konkretni koraci saradwe,
hap{ewe jeste takav potez. Mi se, naravno, nadamo da }e Srbija i Crna Gora nastaviti na tom putu ispuwavawa svoje obaveze. Va`no je i
da politi~ari jasno kaù da treba sara|ivati sa Tribunalom, da je to
obaveza dràve, ali da je razne zlo~ine va`no procesuirati iz moralnih razloga. Nama bi bilo drago kada bi to bio prvi razlog saradwe sa Tribunalom, a ne to {to neko mo`da vr{i pritisak na ovu zemqu. Mislim da je àlosno ako je saradwa sa Tribunalom samo rezultat pritiska. Mislim da politi~ari imaju mogu}nost i priliku da
objasne javnosti za{to je va`no procesuirati ratne zlo~ine i za{to
to mogu da rade i Ha{ki tribunal i doma}i sudovi.
Koje uslove je potrebno ispuniti da bi i ovde, kao i u Hrvatskoj,
moglo da se sudi za ratne zlo~ine i kome bi moglo da se sudi, a kome
ne?
Ovde je uvek postojala zakonska osnova, obaveza i pravo da se sudi za ratne zlo~ine, i to niko nije spre~avao. Uvek je bila namera i
ideja da Hag sudi onim osobama za koje se sumwa da su glavni odgovorni za najteè zlo~ine, a svima drugima, kao {to su neposredni izvr{ioci i naredbodavci sa sredwih i niìh nivoa, trebalo bi da se sudi pred doma}im sudovima. Tu Hag ne}e postavqati uslove, ali za
kvalitetno procesuirawe potrebne su razne stvari: politi~ka hrabrost da se ostvaruju istrage, nezavisno sudstvo, tehni~ki preduslovi, eventualne zakonske promene radi npr. za{tite svedoka, saradwa
sa zemqama u regionu itd.
Postojale su nejasno}e da li }e Hag vra}ati svoje predmete doma}im sudovima, odnosno, da li bi, ako je neko optuèn u Hagu, Tribunal rekao da toj osobi ne}e suditi, nego }e biti predat doma}em sudu.
916
Tako ne{to se razmatra samo u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, gde se

predvi|a osnivawe specijalnog Ve}a za ratne zlo~ine pri dràvnom
sudu, jer se ogromna ve}ina predmeta odnosi na Bosnu i Hercegovinu.
Tu }e verovatno na neki na~in u~estvovati i me|unarodni pravnici.
Kada je re~ o Srbiji i Crnoj Gori, oni koji su optuèni u Hagu ili
}e biti optuèni, wima }e se u Hagu i suditi. Za sve koji ostaju ispod tog nivoa, najboqe bi bilo kada bi doma}i organi samoinicijativno pokretali istrage, prikupqali dokaze i podizali optu`nice.
Ako se u tom procesu traì pomo} od Haga, i ako Hag procewuje da u
tom procesu postoji iskrena voqa i poku{aj da se sudi, mi smo apsolutno voqni da pomognemo, recimo u smislu preno{ewa dokaznih materijala. Koliko ja vidim, primer takve saradwe je to {to je Tuìla{tvo iz Haga dostavilo materijale o predmetu Ov~ara. To onda podràva tzv. strategiju okon~awa mandata Tribunala, jer upravo ta
strategija predvi|a da, ako dràve na ovom prostoru preuzmu odgovornost da procesuiraju ratne zlo~ine, ili ~ak inicijativu, i ako su
spremne da traè pomo} od Tribunala da bi same gonile ratne zlo~ince pred svojim sudovima, onda }e Tribunal biti uveren da precesuirawe ratnih zlo~ina ne}e biti zavr{eno time {to }e Hag zatvoriti svoja vrata. To bi, zapravo, i bio preduslov da Tribunal zavr{i
svoj mandat, i da se pitawa ratnih zlo~ina pokre}u pred doma}im sudovima.
Da li sara|ujete sa doma}im nevladinim organizacijama koje se
bave prikupqawem podataka o ratnim zlo~inima i na koji na~in?
Outreach program Tribunala - slu`ba za informisawe na prostoru biv{e SFRJ u kojoj ja radim - svakako sara|uje sa nevladinim
organizacijama i wihova pomo} nam je dragocena. Lokalne organizacije u gradovima izvan Beograda ~esto sluè kao most izme|u nas i
lokalne javnosti, time {to npr. organizuju javne tribine u kojima mi
gostujemo. Organizovali smo sa nekim organizacijama i ve}e skupove
na temu rada Tribunala. Posebno je aktivan u toj oblati Fond za humanitarno pravo, koji organizuje i trening programe o me|unarodnom humanitarnom pravu za doma}e sudije, tuìoce, advokate i istraìteqe. Veliki broj pravnika iz Haga je dolazio u Srbiju i Crnu Goru povodom takvih seminara. Tako|e su mnogi pravnici odavde posetili Tribunal. Kroz ovakve aktivnosti znatno je poboq{ana komunikacija i razumevawe izme|u Tribunala i doma}eg pravosu|a
Da li su neki ha{ki osu|enici iz Srbije time {to u Hagu odgovaraju za ratne zlo~ine prakti~no amnestirani od odgovarawa za
zlo~ine koje im pripisuje doma|e pravosu|e, kao {to je veza [e{eqa i Jovice Stani{i}a sa ubistvom \in|i}a, ili Milo{evi}a sa
ubistvom Ivana Stamboli}a?
Tribunal ima prednost, ali to ne zna~i da se ne mogu voditi procesi protiv ha{kim osu|enika i pred doma}im sudovima. Tribunal
moè omogu}iti saslu{awe pritvorenika u Hagu, trenutno se razmatraju zahtevi koji se odnose na gospodina Milo{evi}a i gospodina
[e{eqa.
917
Zbog ~eta tuìteqica Ha{kog tribunala i daqe potraùje Ratka Mladi}a od Srbije i ne veruje doma}im vlastima kada joj kaù da
ne znaju gde se on nalazi, ili da nije u Srbiji?
Tribunal ima razloga da veruje da se odre|eni broj optuènih
nalazi ili stalno ili povremeno na teritoriji Srbije ili Crne Gore. Ne}u ulaziti dubqe u pitawe Ratka Mladi}a i prepusti}u glavnoj tuìteqici da na to odgovori, ali }u podsetiti na to {to je ona
u javnim istupima ve} rekla, da su woj vi{e puta beogradske vlasti i
potvrdile da je Mladi} bio u odre|enim trenucima vi|en u Srbiji.
O tome se ovde nije javno govorilo.
Kako Hag dolazi do podataka o tome ko se gde nalazi?
I to je pitawe za Tuìla{tvo.
Kako se biv{i predsednik Jugoslavije Zoran Lili} i pored zakletvi da se ne}e pojaviti pred sudom u Hagu ipak na kraju pojavio i
to kao svedok optu`be protiv Milo{evi}a?
Ni samo Tuìla{tvo, u kome ja ne radim, nikada ne}e odgovoriti na pitawa kao {to su sa kime su bili u kontaktu, ko bi mogao da
bude svedok, da li su traìli da ovaj ili onaj svedo~i. Mislim da ~esto i odbrana ne govori o takvim stvarima zbog interesa istrage, pa
se tek na sudu vidi ko su svedoci.
Da li qudi iz Srbije koji su zajedno sa Milo{evi}em optuèni
za ratne zlo~ine mogu da ra~unaju na neke olak{avaju}e okolnosti
ukoliko prebace deo svoje odgovornosti na glavnooptuènog?
Ako govorimo na~elno a ne o pojedina~nim predmetima, pravilnik Tribunala pri izricawu presude uzima u obzir sve olak{avaju}e
okolnosti, ukqu~uju}i, citiram, i zna~ajnu saradwu osu|enog sa tuìocem. Jedan vid saradwe moè biti i ako neko svojim svedo~ewem
daje zna~ajne informacije Tuìla{tvu. U pojedina~nom predmetu se
odre|uje da li je, i koliko je to bila zna~ajna saradwa. Dobar advokat
obavesti svog klijenta o svim mogu}nostima koje su mu na raspolagawu. Ne}u da ulazim u pojedina~ne slu~ajeve, ali svaki optuèni ima
na raspolagawu sve vidove odbrane. Moè da odlu~i da li ne}e ni{ta
da odgovori, ili da }e dati izjavu na vlastitom su|ewu, ili da }e tada svedo~iti, ili da }e davati Tuìla{tvu informacije koje se odnose na nekog drugog optuènog, ~ak i svedo~iti na nekom drugom su|ewu. U olak{avaju}e okolnosti moè spadati i to da li }e priznati krivicu. Do sada smo, ukqu~uju}i i Biqanu Plav{i} imali 11 optuènih koji su priznali krivicu.
Da li u rasponu kazni postoji minimum i maksimum?
Dowa granica ne postoji samo maksimum, a to je doìvotna kazna.
Da li to {to Vojislav [e{eq maltretira ha{ki sud moè da
mu bude oteàvaju}a okolnost?
Tribunal se bavi prvenstveno zlo~inima, a ne ne~ijim pona{awem.
Ukoliko se Jovica Stani{i} i Franko Simatovi} na spisku Tribunala jo{ od 2001. godine vode kao u~esnici u zajedni~kom zlo~inu
sa Milo{evi}em, kako se dogodilo da wih niko nije tako glasno po918
traìvao kao npr. Ratka Mladi}a, a da su se oni i na kraju sami predali Hagu tek nedavno, i to tek po{to su pritvoreni povodom ubistva premijera?
Stani{i} i Simatovi} su bili u pritvoru u trenutku kada je podignuta optu`nica, pa se nije ni postavqalo pitawe wihovog hap{ewa. Za{to je optu`nica bila podignuta upravo sada - na to moè da
odgovori samo Tuìla{tvo. Generalno govore}i verujem da Tuìla{tvo podiè optu`nice ~im su uvereni da mogu dokazati krivi~nu
odgovornost nekog osumwi~enog.
Moram da kaèm da je, prema mojim opservacijama, Tribunal stalno prisutan u medijima, ali je to vi{e u kontekstu pitawa vezanih za
saradwu dràve sa Tribunalom nego samim su|ewem u Hagu. U Srbiji
se od su|ewa najvi{e prati su|ewe Slobodanu Milo{evi}u, dok se na
druge procese obra}a veoma mala paàwa. Mislim da je to karakteristi~no i za Hrvatsku u kojoj sam ranije radio, da se mnogo govori o
Tribunalu, ali ne i o svedo~ewima o zlo~inima, ili se govori samo
o procesima protiv pojedinih li~nosti. Tek }emo za tri, pet ili deset godina videti koliko }e neko gledati unazad u procese Tribunala, u vezi sa ~iwenicama i utvr|ivawem krivi~ne odgovornosti za
ratne zlo~ine. Takve vesti - npr. nedavna priznawa oficira VRS za
zlo~in u Srebrenici - sada prolaze nezapaèno nasuprot tome da se
danima i nedeqama govori o tome kada }e neko biti preba~en u Hag.
A to su ipak sporedne stvari u odnosu na utvr|ivawe istine i odgovornosti o zlo~inima.
U t e k s t u i s p o d n a d n a s l o v a Ha g , n a s l ov a Ge n oci d z a k a z a n p os l e
{aha i ispod podnaslova Maloj ali probranoj srpskoj koloniji kao
da u Ha{kom tribunalu i wegovim depadansima uop{te nije dosadno.
Naprotiv, nekima od wih kao da se vi{e i ne ide ku}i, objavqenom
u Srpskoj re~i 16. jula 2003. godine, pasus ispod me|unaslova [e {eqevi psihi~ki problemi odnosi se na drugu statusnu konferen ciju dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom:
Su|ewa pred Ha{kim tribunalom su u opasnim makazama: izme|u
pravde i - buyeta. Pravda, ponekad, moè biti i spora, ali dosti`na.
Buyet joj, me|utim, tu eventualnu sporost u tri ha{ke sudnice ne dopu{ta. Zbog toga se u posledwe vreme doga|a da ne pro|e su|ewe, statusna konferencija ili prvo pojavqivawe nekog od optuènih pred
sudom, a da se ne ~uje kako moraju da se {tede novac i vreme, a ponegde, kao u procesu Milo{evi}u, faktor vremena je, reklo bi se, odlu~uju}i.
Ose}a se, tako|e, te`wa Tuìla{tva da se, gde god je to mogu}e,
optuèni ubedi na sporazum o krivici pa da se tako proces su|ewa
skrati, a ukoliko ima jo{ saoptuènih, priznawe iskoristiti kao
ubrzawe su|ewa onima koji su ostali tvrdi.
Me|u posmatra~ima u Hagu kruè i spekulacije da u tom {tedqivom krckawu byeta administracija Tribunala, koriste}i se, istina,
pravilima suda, selekcionira advokate, branioce optuènih, favo919
rizuju}i strance u odnosu na kolege iz biv{ih jugoslovenskih republika.

Ujediwene nacije su Ha{kom tribunalu za 2002/2003. godinu odobrile ta~no 223.169.800 dolara. Posle rata u Iraku dolar je osetno
oslabio u odnosu na evro, a istovremeno se, s obimom pove}awa posla,
pove}ava i broj zaposlenih i povremeno angaòvanih qudi. Pore|ewa radi, prema podacima za 2000/2001, onaj drugi veliki ha{ki sud,
Me|unarodni sud pravde, dobio je tri~avih 11 miliona dolara od
UN.
Jedan od trojice advokata, takozvanih prijateqa suda, Branislav
Tapu{kovi}, obavqa}e taj posao - pomaga}e sudskom ve}u - samo dok
ne bude okon~ano izvo|ewe dokaza Tuìla{tva. Taj deo su|ewa trebalo bi da bude zavr{en krajem ove ili po~etkom naredne godine. Odluka koja analiti~are u Hagu i nije iznenadila.
Moglo se, naime, to i o~ekivati, ne samo zbog Tapu{kovi}evih pitawa koja su ~esto prevazilazila okvir svedo~ewa svedoka kojem su
postavqana, nego i na osnovu odnosa koji je, gotovo od samog po~etka
su|ewa, prema wemu ima predsedavaju}i sudija Ri~ard Mej. Odluka o
prestanku Tapu{kovi}evog anga`mana doneta je krajem juna, ali je u
Tribunalu obelodawena onog dana kada je beogradski advokat objasnio na su|ewu da je sudskom ve}u nu`no da razume pozadinu sukoba na
podru~ju biv{e Jugoslavije.
Bio je to gra|anski rat sa svim posledicama koje nosi, a nije re~
o nekakvom tajnom planu za etni~ko ~i{}ewe koji je ranije pripreman i aktiviran kad je po~eo sukob, rekao je Tapu{kovi}. On je za
odluku suda, verovatno, ve} znao kada je to kazao, {to ne umawuje utisak da je wegova eliminacija iz ovog procesa bila stvar vremena i
faze su|ewa u kojoj }e biti sprovedena.
Imaju}i u vidu da advokat Stiven Kej i dosada{wa asistentkiwa
advokata, prijateqa suda, Yilijem Higins, koja }e pomagati Keju, poseduju odgovaraju}e iskustvo i znawe da se bave ovom materijom, sudsko ve}e odlu~ilo je da se zahvali gospodinu Branislavu Tapu{kovi}u, navedeno je, pored ostalog u ovoj sudskoj odluci. Konstatovano je,
tako|e, i da }e u daqem toku postupka kao prijateqi suda ostati Kej,
Higins i australijski profesor Timoti Mek Kormak, koji je imenovan po{to je pro{le godine opozvan holandski advokat Mi{a Vladimirof zbog intervjua u kojima je komentarisao su|ewe.
Utisak je, tako|e, i da bi uloga prijateqa suda iz Srbije, odakle je
i optuèni, bila korisna sudskom ve}u posebno kada Milo{evi} bude po~eo da izlaè svoju odbranu, u kojoj, kao i do sada, ne}e imati zastupnika u sudnici. Mo`da je, me|utim, otuda i strah - da prijateq
suda ne preraste u Milo{evi}evog neformalnog branioca, {to je do
sada vi{e puta i prebacivano Tapu{kovi}u. U svakom slu~aju jasno je
da ovaj potez nije povu~en zbog {tedwe, iako je kao opcija navedeno i
to da bi su|ewu ubudu}e mogao da prisustvuje samo jedan od prijateqa
suda, jer tada ne bi bila odmah umesto Tapu{kovi}a imenovana mlada
britanska pravnica Yilijem Higins.
920
Ostalo je bez odgovora pitawe nekih izve{ta~a iz Haga da li je

mo`da jedna od opcija bila angaòvawe nekog drugog advokata iz Srbije umesto Tapu{kovi}a. [to bi moglo da zna~i da je sudskom ve}u
dovoqno da samo u prvoj polovini procesa ima tuma~a lokalnih prilika i okolnosti iz zemqe iz koje je optuèni, {to je dovoqno da apsolvira problematiku i u nastavku se li{i stru~waka s lica mesta. Jer, prvobitna zamisao je bila da jedan od trojice prijateqa suda bude upravo iz dràve iz koje je Milo{evi}, drugi je trebalo da
bude stru~wak za anglosaksonsko procesno pravo (Stiven Kej) a tre}i stru~wak za me|unarodno pravo (Mek Kormak, a pre wega Vladimirof).
Nesporazume oko izbora branilaca imali su Veselin [qivan~anin i Naser Ori}.
[qivan~aninu je odbijena akreditacija beogradskih advokata
Mom~ila Bulatovi}a i Gorana Petronijevi}a prvenstveno, kako je
obja{weno, zbog nepoznavawa dva slu`bena jezika suda. Sekretarijat
nije uvaìo wihov zahtev da napravi izuzetak, koji ina~e poznaju
pravila suda i koji je do sada ve} vi{e puta primewivan. Prethodno
je, apsolutno nedopustivo i nepotrebno, sekretarijat Tribunala na~inio propust oko prijema dokumenata dvojice advokata, zbog ~ega se
dogodilo da je [qivan~aninovo prvo pojavqivawe trajalo prakti~no dva radna dana u dve sedmice, jer je moralo biti odloèno za nedequ dana. Do sada se, koliko je poznato, nije dogodilo da sudija, u ovom
slu~aju Kornel Agius, reaguje kao kod [qivan~anina kada je ispred
sebe umesto optuènog video wegovog, po slu`benoj du`nosti odre|enog branioca, advokata Stivena Solija i da prakti~no naredi privo|ewe optuènog jer ovaj ne èli da u|e u sudnicu.
Pravo na advokata ne zna~i da optuèni moè da diktira Tribunalu koliko }e ga advokata zastupati i kako }e ga zastupati. On u meni moè na}i najboqu odbranu, jer sam ja predraspravni sudija u ovom
delu procesa koji }e po svaku cenu {titi wegova prava. I ako ja kaèm da mora do}i u sudnicu, a ne do|e, ja }u se pobrinuti da ga uvedu,
poru~io je sudija Agius i [qivan~anin je posle pauze uveden.
Sud je tako dao nepotreban publicitet optuènom koji je zatraìo da iskoristi svoja prava, jer su svi, prema pravilima, jednaki
pred ovim sudom. Imam pravo da biram advokate za koje mislim da su
najboqi. Ako me ubedite da nisam u pravu, odlu~i}u suprotno, rekao
je [qivan~anin.
On je naglasio i da ne poznaje advokata Stivena Solija, dodeqenog
mu po slu`benoj du`nosti pa ni da protiv wega nema ni{ta, samo èli za branioce qude koje sam odabere.
Poznata je epizoda iz beogradske Palate pravde uo~i su|ewa liderima zemaqa NATO-a koje su u~estvovale u bombardovawu SRJ, kada
je istra`ni sudija koji je vodio slu~aj, postupaju}i striktno po proceduri otvorio vrata i viknuo: Neka u|u Klinton i ostali. Posle
je, naravno, konstatovao da pozvani nisu prisutni pa je nastavio u
wihovom odsustvu. Koliko je to svojevremeno bilo apsurdno zbog
921
ugleda institucije, toliko je i sada u Ha{kom tribunalu apsurdan po

ugled ovog suda dodatak odluke koja se odnosi na odbijawe akreditacije [qivan~aninovih advokata iz Beograda.
Osim nepoznavawa engleskog ili francuskog jezika, za advokata
Gorana Petronijevi}a je u odluci sekretara Hansa Holcijusa zapisano i slede}e: ...Postavqa se pitawe da li je on podesan da u ovom
predmetu bude branilac kojeg pla}a Me|unarodni sud. Izgleda da je
g. Petronijevi}, u me|unarodnim okvirima, stekao lo{u reputaciju
zbog na~ina na koji je kao okru`ni sudija u Srbiji, 2000. godine, vodio krivi~ni postupak protiv gra|ana albanske nacionalnosti u
predmetu Muhedin Zeka i drugi. S obzirom na ono {to su novine pisale o tom predmetu, negativno se izraàvaju}i o reputaciji i karakteru g. Petronijevi}a u pitawima sprovo|ewa pravde i qudskih prava, wegovo imenovawe bi sada moglo ugroziti ugled ovog me|unarodnog suda, za koji se u svakom trenutku mora videti da vr{i pravdu. U
skladu s tim, interesi pravde strogo nalaù da on ne bude imenovan....
(Re~ je o su|ewu u Ni{u, u maju 2000. godine, kada su 143 Albanca
osu|ena na ukupno 1632 godine zatvora. U odluci nije pomenuto da je
Petronijevi} osudio i Bila Klintona u Beogradu na 20 godina zatvora (presudu je posle petooktobarskih doga|aja ukinuo Vrhovni sud
Srbije), ali je, svakako, i to rukovodilo sekretarijat da odlu~i kako
je odlu~io, s tim {to je izbegao da to pomene, jer je Klinton danas
ve} istorija, a albansko pitawe je i te kako aktuelno, pa je jasno posluìlo kao mnogo ja~i razlog za neprihvatawe jednog branioca. Ako
je ve} postojao jedan razlog, kao {to je nepoznavawe jezika, a sekretarijat nije èleo da na~ini izuzetak, za {ta ima diskreciono pravo, to je potpuno dovoqno i bilo je izli{no {iriti pri~u na politi~ki teren u situaciji, u kojoj je Tribunal permanentno od osnivawa, mora stalno da razgrani~ava svoju pravnu aktivnost od politi~ke uloge koju mu protivnici ~esto name}u.)
Sve je to navelo neke da zakqu~e kako }e se [qivan~anin braniti sam. Ako se to kakvim pukim slu~ajem i dogodi, mogu}e je samo zamisliti kako }e ta odbrana izgledati, kad je ~ovek ve} na prvom pojavqivawu pred Tribunalom prosuo nekoliko biser tipa prvi put
sam pred ovim sudom i kada je odeqak jednog ~lana sudskih prvila,
ozna~en sa rimsko tri (III), pro~itao kao tri slova: (i... i... i! Nasuprot relativno mirnom i tipi~no vojno ograni~enom i krutom istupu pred sudijom, [qivan~aninov verovatno prvi li~ni pisani podnesak sudu jasno pokazuje u kakvom se stawu on zapravo nalazi. Ne samo zbog rukopisa koji apsolutno odaje konfuziju ve} i zbog sadràja
re~enice koju je ispisao: Ako se nedozvoqava (napisano kao jedna
re~, prim. aut.) da se u sudu pojave advokati Goran Petronijevi} ili
Mom~ilo Bulatovi} èlim da se pred sudom pojavim sam i spreman
sam da se pojavim na sudu bez ikakvog odlagawa.
Nesporazum sli~ne vrste imao je nedavno i Naser Ori}. Uo~i prvog pojavqivawa pred Tribunalom wegovi advokati iz BiH obave922
{teni su da je optuèni navodno dao ovla{}ewe jednom nema~kom

advokatu, {to se naknadno pokazalo neta~nim.
Ve} prema ustaqenom rasporedu, u roku od 120 dana pre su|ewa optuèni pred Ha{kim tribunalom izlaze na statusne konferencije
kako bi se utvrdilo dokle se stiglo u pripremama za po~etak rasprave. Tako je ponovo i Vojislav [e{eq dobio priliku da se istakne.
Ni ovoga puta nema~ki sudija Volfgang [omburg nije mu ostajao duàn. Naprotiv.
Na pitawe da li ima zdravstvenih problema, optuèni je odgovorio da mu velike tegobe psiholo{ke prirode izazivaju toge koje u
sudnici nose sudije i tuìoci, a koje ga podse}aju na rimokatoli~ku
inkviziciju. Traìm da odredite ekipu psihijatrijskih ve{taka koja bi utvrdila da ta va{a ode`da, koja me podse}a na rimokatoli~ku
inkviziciju, stvarno uzrokuje moju du{evnu patwu, rekao je [e{eq.
Sudija ga je na to upitao da li su wegovi psihi~ki problemi novonastali ili ih je imao i u vreme kada je, prema optu`nici, navodno po~inio zlo~ine koji mu se stavqaju na teret. @elite li, dakle, pregled trenutnog psihi~kog stawa ili i stawa u periodu kada su navodno po~iweni zlo~ini, pitao je [omburg i dobio odgovor da optuèni nikada nije imao psihi~kih problema do sada, kada ih uzrokuje
ode}a sudija Ha{kog tribunala.
Ova primedba je ranije odba~ena kao neozbiqna i morate da prihvatite da razni sudovi na ovom svetu imaju raznu ode}u, stavio je sudija ta~ku na diskusiju o ovoj temi.
I dok [e{eq tvrdi da sudija [omburg, kao Nemac, tradicionalno mrzi Srbe, dok sekretarijat Tribunala strepi za svoj ugled ukoliko bi prihvatio [qivan~aninovog advokata koji je sudio Albancima, me|u posmatra~ima u Tribunalu, uglavnom, pa ni u pritvoru Ujediwenih nacija u [eveningenu, nema ekscesa po nacionalnoj osnovi.
Kako se, recimo, nezvani~no moglo ~uti [e{eq je na istom spratu u pritvoru sa Naserom Ori}em, optuènim da je komandovao jedinicom vojne policije u Srebrenici 1992. i 1993. godine, koja je po~inila zlo~ine nad bosanskim Srbima. Lider SRS ima, navode ovi nezvani~ni izvori, tipi~no radikalski obi~aj da povremeno Ori}a
podse}a koliko je i gde Srba ubio. No, to je o~ito deo spratnog
druèwa kao i [e{eqevo dobacivawe Hrvatu Mladenu Naletili}u
Tuti da }e ga zaklati i pojesti, a s wim obi~ava da igra {ah.
Me|u novinarima u Hagu je ostala upam}ena epizoda kada dopisnik
iz BiH, Srbin, ponudi sendvi~ albanskom kolegi iz Koha ditore uz
komentar: Uzmi pola, da ne kaè{ posle kako te ugroàvam.
Izuzetak u Tribunalu, koji potvr|uje pravilo da se lopta spu{ta
na zemqu, svakako je dopisnik sarajevskog nedeqnika Dani i saradnik londonskog Instituta za rat i mir, za koga su Srbi-~etnici i
~ija je svaka druga re~enica neizbe`nih namerno glasnih komentara
onoga {to se doga|a u sudnicama, po pravilu, najgora psovka upu}ena
na ra~un Srba. U Tribunalu na ovakvo pona{awe jo{ niko nije reagovao, iako je slu`benik Dana u nekoliko navrata opomenut zbog
923
ispada u~iwenih u izve{tavawu s nekih su|ewa. Me|u novinarima,

Srbima, muslimanima i Albancima takvo opho|ewe prolazi u stilu
oprosti mu Boè, lud je pa ne zna {ta radi.
A kada je o izve{ta~ima ve} re~, beogradski advokat Igor Panteli} traè}i osloba|aju}u presudu za svog klijenta dr Blagoja Simi}a, u zavr{noj re~i posebno se osvrnuo na izve{tavawe medija sa su|ewa po optu`nici za Bosanski [amac kojom je obuhva}en i wegov
klijent. Nezadovoqan kriterijumima koje je agencija Sense primewivala kada je javqala o potezima Tuìla{tva i kasnije o onome {to
je u~inila odbrana optuènih, Panteli} je konstatovao da bi, umesto
Sens bilo pravilnije da ova agencija nosi ime Nonsens. Svoju zavr{nu re~ na engleskom, Panteli} je zavr{io stihom koji je izgovorio na srpskom: Godine dvehiqade tre}e, doktor Simi} ku}i kre}e.
A da li }e zaista tako biti, vide}emo za nekoliko meseci kada bude
izre~ena presuda.
Naslov Uvodnika Bogoquba Pej~i}a u Srpskoj re~i, 17. sep tembra 2003. godine, je Fajront:
Za trideset meseci ove vlasti skrpqene od polusveta iz sedamnaest partija i plus jednog plusa G koji iz dana u dan dokazuje da ima
zna~ajnu vezu sa prirodnim varewem, kanibalskom stra{}u me|usobnog pro`dirawa, pretvorili su Srbiju u armiju samoubica, lutaju}ih
kostura a ono preostalo, ìvahno, ~eka da bude rasprodato na aukcijama i tenderima kao robqe kraqevima biznisa vlastohlepnih demokrata koji otkupquju wihovu graditeqsku muku za dva ili tri evra.
Ono {to se nije posre}ilo Slobi rukom i Miri mozgom u trianest
godina veselog kampovawa nad sprènom zemqom, ovom polusvetu se
o}arilo namah, od Sej{elskih ostrva do Dediwa. Svi su vo|e uli~nih
kolona namireni a bogme i wihovi donatori, koji sada sebe hvale
slavnim i uspe{nim qudima, pa im onaj narod od drugog reda do za~eqa kolone vi{e nije ni potreban. Preostaje jo{ da êda [iler na|e
kakvo zgodno mesto da postavi svoga kowa za konzula pa da se vidi kako novouspostavqena kamarila voqom pokojnog Zorana \in|i}a odista ne oskudeva u kadrovima.
Posledice takvog vladawa najboqe odslikava opqa~kani i ponièni srpski parlament gde se narodna voqa berzanski kupuje i prodaje, gde glumci glume metafiziku i sa krilatim turskim taksijem
sle}u u osmi red levo, pravo u naru~je neuroti~nog Sr|e Popovi}a,
koga je ve} jednom policija hapsila zbog posedovawa heroina a koji se
sad u Vladi brine za ~ist vazduh od ministarskih smradeì. ôveka
takvog kalibra Sloba nije imao, jer mu se ina~e ne bi desilo da izgubi parlamentarnu ve}inu i ekolo{ki se stesni u ha{koj samici. Oko
re{avawa pitawa metafizike krilatog Tur~ina i prepla{ene glumice putnice, ukqu~io se Ni{lija Bo{ko Risti} sa va`nog mesta
skup{tinskog spikera za pravna pitawa, koga se ina~e u normalnim
prilikama poslanici klone jer redovno zaudara na pqeskavicu sa crnim lukom, izjavom da li~no ne priznaje mi{qewe predsednika
Ustavnog suda Slobodana Vu~eti}a zato {to ovaj preferira Labuso924
ve ge plusovce, {to }e re}i yabe si kre~io ako nisi jedan od ùtih.

U beskrajnom nizu podviga obesmi{qavawa institucija pokojni
premijer i wegovi zastupnici uspeli su da dokaù celom svetu da
osim parlamenta dràvi nije potreban ni predsednik Republike i da
ga bez nekih naro~itih nevoqa moè supstituisati svaki putnik namernik Ov~arsko-kablarskom klisurom. Kako Srbija mora ipak da
ima predsednika dosetio se s razlogom Dragoqub Mi}unovi}, tek po{to je ~uo da se laìranog maratona odri~u Ko{tunica, Labus, Dra{kovi}, a nema ni [e{eqa, pa uzdaju}i se u svoje lisi~je instinkte,
ra~una da }e lako iza}i na kraj sa jednim Tomom Nikoli}em i wegovim ideolo{kim pobratimom Borisavom Pelevi}em, budu}i da i jedan i drugi nose bukagije izgubqenih ratova i hipoteku krivaca sveop{te srpske nesre}e. A i red je da zaokruì svoju karijeru popojaha~a, la`nog golooto~ana, la`nog disidenta, la`nog opozicionara i
nadasve la`nog du{ebri`nika narodnih kuhiwa. Za to okuèno mesto predsednika, Mi}un zaista ima blistave reference: za samo dve
i po godine na vlasti obi{ao je gotovo sve zemqe sveta, stigao da se
rukuje sa svojim mladala~kim idolom Fidelom Kastrom pa mu kondiciono Josip Broz do|e ma~ji ka{aq. Jo{ mu preostaju nepoznanice
Tasmanija i Rt Dobre Nade, ali i za wih ima nade ukoliko mu ne zataji prostata ili ga ne pritegne i{ijas.
Li~nim bankovnim ra~unima i prebogatim strana~kim blagajnama
Mi}un i wegova dosovska bratija sa podmlatkom iz biznis {kole
Nemawe Kolesara, sebe su blagovremeno reformisali ostavqaju}i
svoje podanike da kao u Slobina vremena ~ame u getu, uprkos uveravawu prve zamenice {efa diplomatije Aleksandre Joksimovi}, doskora{we klavir-{timerke u muzi~koj {koli, kako nas Evropa ~eka ra{irenih ruku. O kakvim ra{irenim rukama se radi svedo~i ovih dana rediteq Goran Markovi}, oteran sa londonskog aerodroma od imigracionih vlasti kao posledwa fukara, sileyijski onemogu}en da dobije festivalsku nagradu za najboqi film godine. Re~ena {timerka
i vladin dramaturg êda [iler nisu bili tangirani ovim doga|ajem,
ovaj drugi ni iz profesionalne solidarnosti jer im je blià tema
bila nadgorwavawe sa labusovcima, zaslepqeni vlastohlepqem i u
golemom strahu da im vlast i mo} nepovratno izmi~u. Uostalom, ceo
ministarski bend i \eli} i Piti} i Vlahovi}, otkako ih je ra{timovao gitarista Dinki} i popquvao klavijaturista ânak zbog mawka tenderskih para u vojvo|anskoj kasi, ìvi u panici od mogu}eg
fajronta u najve}em bircuzu zvanom Srbija u kome su narod opqa~kali do gole koè.
Razgovor sa Velimirom ]urguzom Kazimirom, direktorom Medij ske dokumentacije Ebart konsalting, Srpska re~, 17. septembra
2003. godine, objavquje pod naslovom Bio privla~an, a sejao odboj nost. Nadnaslov intervjua je Velimir ]urguz Kazimir, direktor
Medijske dokumentacije Ebart konsalting o projektu Zoran \in |i} u {tampanim medijima, a podnaslov je Posle ubistva predsed 925
nika Vlade Srbije Zorana \in|i}a wegovi partijski drugovi, dr àvni ~inovnici, saborci i podràvaoci listom su za ubistvo, a pre
neposrednih izvr{ilaca, okrivili novinare i medije zbog atmosfe re lin~a, laì i kleveta koji su sistematski doveli do ubistva pre mijera. Istraìvawe agencije Ebart pokazalo je da je \in|i}, za pravo, radio u medijskom okruèwu znatno povoqnijem i neutralni jem nego {to je mogao i da poèli. Time je lopta preba~ena na teren
vlasti. Ipak, ~ini se da uprkos rezultatima vlastitog istraìvawa,
ni na{ sagovornik nije odoleo isku{ewu da je vrati me|u - novinare.
Takva nam je sudbina:
U okviru projekta Zoran \in|i} u {tampanim medijima Medijska dokumentacija Ebart prikupila je 3259 tekstova objavqenih u
periodu od januara 2001. do 12. marta 2003. godine u jedanaest dnevnih
i nedeqnih novina... Zavr{ili ste sa analizom pisawa {tampe, da li
je, kona~no, postojala zavera u medijima protiv premijera? Da li je
vo|ena orkestrirana kampawa, kako su govorili i jo{ uvek govore neki funkcioneri vladaju}e koalicije?
Moèmo slobodno da kaèmo da nije bilo organizovane medijske
kampawe, niti stvarawa atmosfere koja bi bila preduslov za ono
{to se kasnije desilo... zlo~ina~ko podmuklo ubistvo. To istovremeno ne zna~i da su mediji milovali i podràvali Zorana \in|i}a, ~ak
mogu re}i da je bilo obrnuto. Zoran \in|i} je - veoma malo podràvan u medijima. Kad kaèm podràvan, mislim na onu vrstu strasti,
identifikacije i ohrabrivawa qudi da ga podrè. Mi smo prona{li
da od 3259 tekstova samo 86 ispuwava uslove za koje moè da se kaè
da su pozitivni, odnosno da su otvoreno i bezrezervno podràvali
premijera, svi ostali su izraàvali veoma sna`nu distancu u odnosu
na premijera. Kao da su se novinari trudili da javno ne iznesu svoja
ose}awa, uverewa... Kao da su hteli javno da pokaù da nisu tu. To je
jedna zaista ~udna i nestvarna situacija u zemqi koja prolazi kroz
stra{nu krizu... Prosto je ~udno da se posle velikih trauma i frustracija, mediji pona{aju kao da taj problem nije tu me|u wima i da
oni sami ne ìve taj problem... Naravno, postoje razli~ita obja{wewa za{to se mediji tako pona{aju. Po mom mi{qewu, to je odraz i reakcija na prethodni period kada su se mnogi novinari i mediji skandalozno obrukali zato {to su otvoreno i nekriti~ki podràvali reìm Slobodana Milo{evi}a... Kao odgovor na ono {to se de{avalo
u prethodnom periodu, nastupilo je jedno stawe rezerve i uzdrànosti da se ne upadne u istu zamku.
Postoji tako|e i uticaj {ireg dru{tvenog zna~ewa, a to je nekakav globalni strah od promena. [ta te promene donose? Ko }e biti
ugroèn? Ko }e izgubiti posao? Kome }e egzistencija biti ugroèna? A, to su ve} klasi~ni problemi svih zemaqa koje su prolazile
kroz tranziciju. Takvi problemi stavqaju dru{tvo u jedno stawe velikih i{~ekivawa, opreza i nepoverewa. [to su rezultati sporiji
oprez postaje ve}i i ne samo oprez ve} i sumwa. Ra|a se sumwa u smi926
slu da li je to mogu}e i da li je to ispravan put. Onda se, naravno, pojavquje i toliki broj neutralnih tekstova...
Kada su u pitawu negativni tekstovi moèmo da ih identifikujemo u nekoliko tema. Glavna tema negativnih tekstova jesu Drugi o
\in|i}u, {to je u stvari bila najnegativnija tema. Radilo se o izjavama nekih politi~ara i javnih li~nosti o \in|i}u, a novinari i
mediji su tu bili samo posrednici. Kad kaèm posrednici to zna~i
da su mediji sakupqali, prenosili i uzimali izjave. Mogu da kaèm
da je osamdeset posto tih izjava o \in|i}u bilo negativno. Moè se
postaviti i pitawe da li su novinari mogli da naprave i umereniju
selekciju qudi koji su davali izjave? Jer, iskusan novinar vrlo dobro zna {ta }e od koga ~uti, pogotovo kada su u pitawu politi~ari,
za koje se zna ~iji su stavovi kriti~ki, neutralni, odbojni, pozitivni... Zna~i, sami urednici i mediji mogli su da kreiraju i odlu~uju
~iji }e stavovi biti zastupqeni, da li onih koji ga kritikuju ili ga
podràvaju. Ovde je re~ o potpuno slobodnom izboru urednika i medija da biraju sagovornike... Ali, oni su time dobili i mogu}nost da
kreiraju odre|eni stav koji }e uticati na javno mwewe. Uticaj na javno mwewe nije bezna~ajan. Zajedno sa Strateyik marketingom istraìvali smo korelaciju uticaja negativnih tekstova na javno mwewe, vezano za popularnost, odnosno nepopularnost Zorana \in|i}a i
utvrdili smo da tu postoje jasne korelacije izme|u mi{qewa javnog
mwewa i broja negativnih tekstova. Zna~i, ukoliko ima vi{e negativnih sudova.
Gotovo 90% tekstova koje ste analizirali bilo je neutralno, odnosno izraàvalo je, kako rekoste, visok stepen distance u odnosu na
premijera. Ima li to neke veze sa pona{awem Vlade prema medijima?
Vi znate da se kasnilo sa dono{ewem Zakona o informisawu, pa i sa
dono{ewem Zakona o radio-difuziji... Postojao je utisak utisak da
nadle`ni nisu zainteresovani da se sredi medijska sfera. Da li je i
to mo`da bio razlog zbog kog su se mediji distancirali?
Da budemo iskreni, nisu svi mediji i novinari podjednako zainteresovani za dono{ewe regulatornih zakona. Postoje mediji kojima je
sasvim jasno da nisu ugroèni, znaju da su u milosti, da im nisu ugroène frekvencije, distribucija, tira`... Postoje, naravno, i mediji
kojima je sve to problem. Kada ozbiqno pogledamo na{u medijsku scenu, lako }emo utvrditi koji se mediji ose}aju ugroènim zbog nedostatka pravila igre. Radi se o medijima koji nemaju re{en svoj status.
Me|utim, mediji koji su bliì dràvi ili koji su produèna ruka
dràve nemaju takvih problema. Sve vreme pri~amo o problemu koji
bi trebalo da bude podjednako vaàn za sve novine i medije, naàlost
to nije tako.
Mi moramo da se suo~imo sa jo{ jednim problemom, kao {to postoji razlika izme|u medija, tako postoji razlika i izme|u novinara.
Ovde postoji tendencija da se svi svrstaju u jedan ko{, i novinari i
mediji i politi~ari. Mislim da je to jedna opasna i {tetna politika koja vodi izolaciji i rascepqivawu svega onoga {to bi trebalo da
927
bude profesionalno i ozbiqno... Ali, mislim da to nije razlog za

distancu, ne. Najve}i broj novinara nije imao to u glavi, bili su
oprezni... Istakao bih jedno ose}awe koje je mo`da najvi{e bilo prisutno me|u novinarima, radi se o prevelikim o~ekivawima. Pre svega, prevelika o~ekivawa jednih od drugih. Prevelika su bila o~ekivawa od ukupne situacije. Prevelika su bila o~ekivawa od me|unarodne zajednice. Prevelika su bila o~ekivawa od neke gra|anske
energije, inicijative i svega ostalog. A prevelika o~ekivawa neminovno vode ka razo~arewu, padu motivacije, pa i do sukoba izme|u samih politi~ara, medija... Mi ovde uglavnom pri~amo o sukobu izme|u
politi~ara i medija, svi zaboravqamo na sukobe koji postoje i u samim medijima, koji i dan-danas traju.
Kada ste vr{ili analizu tekstova, da liste pravili politi~ku
procenu tekstova? Da li ste vodili ra~una o tome koje su novine u pitawu, da li se radi o provladinim novinama, onima koje imaju nezavisan status ili o onima na ~ijoj naslovnoj strani pi{e slobodne novine? Da li ste vodili ra~una o tome kakva im je ure|iva~ka politika,
da li opozicioni ili pozicioni politi~ar daje izjavu za te novine i
sli~no?
Na{e ocewivawe je i{lo u slede}em pravcu, ukoliko se u tekstu
pomiwe i kriti~ki i afirmativni stav u odnosu na Zorana \in|i}a,
bez obzira koliko su ti stavovi bili zastupqeni, bez obzira da li je
negativno bilo dva pasusa, a pozitivno jedna re~enica, tekst smo ocewivali kao neutralan. Jer, postoje dve strane, dva izvora koja iznose
stav. Tamo gde toga nije bilo, odnosno gde je postojao samo negativan
ili samo pozitivan stav, tako smo ga i ocewivali. Nismo mogli, nismo ni hteli da ulazimo u politi~ku konotaciju. Zna~i, moète sami
zakqu~iti da novine kao {to je to bio Nacional, koji je bio veoma
kriti~ki raspoloèn, nisu novine koje su bliske Vladi. Tako|e, moète da zakqu~ite da su Politika i Ve~erwe novosti zbog malog
broja negativnih tekstova mnogo bliè Vladi. Ali, te{ko moète da
kaète da su nekriti~ke novine, za razliku od Nacionala koji nije objavio nijedan pozitivan tekst, jer su i Politika i Ve~erwe
novosti objavqivali i negativne komentare.
Prema va{im istraìvawima naj~e{}e negativne izjve o pokojnom premijeru davali su opozicioni politi~ari Vojislav [e{eq,
Veqa Ili} i Vuk Dra{kovi}... Svaki od wih 19 puta je dao negativnu
izjavu i time proizveo polovinu od ukupnog broja negativnih izjava
koje ste vi evidentirali u tim medijima?
Nije problem u tome {to su opozicioni politi~ari kritikovali premijera, to se radi u svim zemqama. Problem je u tome {to nije
postojala i druga strana pa da se napravi neka ravnoteà. Ravnoteà
mora da postoji u odnosu pedeset prema pedeset. Znate, kada imate
osamdeset posto negativnih izjava, osamnaest posto neutralnih i svega dva posto pozitivnih izjava, onda se ne moè govoriti o poku{aju
da se napravi ravnoteà razli~itih opcija i razli~itih mi{qewa.
Pogotovo {to znamo da je u prirodi medija da je svaka lo{a vest - do928
bra vest i da negativno mnogo duè traje i da mnogo vi{e vremena

treba da ne{to {to je pozitivno postane prava vest. Kada sve to znamo, onda deset posto negativnih tekstova i te kako uti~u na javnost.
Pogotovo kada su u pitawu senzacionalisti~ke i manipulativne pri~e, koje se {ire velikom brzinom i izazivaju dubqe promene i pomerawa u javnosti.
Da li su to bile negativne izjave o Zoranu \in|i}u kao Zoranu
\in|i}u ili o Zoranu \in|i}u kao premijeru?
Ima i jednog i drugog. Moram re}i da je Zoran \in|i} kod jednog
broja qudi pobu|ivao veoma sna`na li~na ose}awa i animozitete.
êsto sam se pitao: dobro, wegova politika nije odgovarala nekoj politi~koj opciji, ali {ta je to na qudskom nivou {to izaziva toliki
animozitet. Nisam na{ao odgovor na to pitawe, mislim da je odgovor
vrlo kompleksan i da je vezan ne samo za li~nost i biografiju Zorana \in|i}a, ve} i za tradiciju odnosa izme|u vlasti i gra|ana, odnosno izme|u vo`da i gra|ana.
Ovde imamo jo{ jedan fenomen, Slobodan Milo{evi} je bio tipi~an primer despota koji je vrlo slabo komunicirao sa medijima, znalo se kada daje intervjue i kome daje, bili su to pravi rituali. Prosto je bilo nezamislivo da u prolazu da neku izjavu novinarima. Me|utim, bez obzira na to u medijima je bio tretiran na jedan topao na~in. S druge strane imamo Zorana \in|i}a koji je bio uàsno komunikativan, {to su mu neki ~ak i zamerali. Bukvalno do wega je mogao
da do|e svaki novinar, uvek je bio spreman da obja{wava. A nije imao
podr{ku. Takav ~ovek nije imao podr{ku. To je fenomen pred kojim
bi trebalo da se zamislimo. Jer, ako gra|anima ove zemqe vi{e odgovaraju mizantropi, autisti i usporeni qudi, a ne ambiciozni, puni
energije i ìvota, onda je to mnogo ozbiqniji problem nego samo odnos medija prema Zoranu \in|i}u. Mislim da bi o tome trebalo vi{e i otvorenije razgovarati, pogotovo u sferi kulturnog ìvota i
odnosa na{e tzv. kulturne elite prema Zoranu \in|i}u. Meni se ~ini da tu leì jedan deo obja{wewa za satanizaciju Zorana \in|i}a,
koja, naàlost, nije zavr{ena i wegovo ubijawe i danas traje. Suo~avamo se sa globalnim poku{ajem poraènih snaga da poveù Zorana
\in|i}a sa kriminalcima, odnosno: po{to je pravio poslove sa wima od wih je i stradao, svode}i tako ovaj tragi~an ~in kao obra~un
podzemqa.
Ko se od autora najvi{e istakao u pisawu negativnih tekstova?
Nisam to radio, namerno nisam èleo to da radim... Primetio
sam samo N.N. autora, zato {to je bilo u pitawu preko deset posto
tekstova. Zna~i deset posto tekstova bilo je potpisano sa N.N.... To
je odraz na{ih prilika u novinarstvu. Pazite, inicijali su se stavqali ne samo kada su u pitawu male vesti i izjave, ve} su se neki autori sakrivali i kada su pisali komentare i radili intervjue. To
treba videti, to je zaista zaprepa{}uju}e. Sakrivawe identiteta da
bi se za{titio novinar zbog neke ekskluzivne informacije postoji
929
svuda u svetu, samo ne u ovoj meri i na ovakav na~in. Zna se {ta N. N.

moè da potpi{e... Ne moè se sa N.N. potpisati komentar.
Koje su novine naj~e{}e imale N. N. autore?
Najvi{e en-en-ova, skoro pedeset posto, bilo je u Nacionalu.
Tu se sada suo~avamo sa jednim unutra{wim novinarskim problemom,
a to je nedostatak novinara, slaba organizacija unutar redakcija,
slaba opremqenost... Zna~i, poku{avate sa malim sredstvima, sa malim brojem novinara da pravite novine. Recimo, da ne bi ispalo da
neki novinar Jovanovi} potpisuje pet-{est tekstova, onda se izmi{qaju N.N. autori. Takav problem postoji u nekim novinama i re{avawe tog problema ne zavisi vi{e ni od politike, zna~i ni od toga
da li se oni ose}aju ugroènim ili ne. Ne mislim da su to radili iz
straha... prosto bilo bi bruka i sramota kada bi se saznalo da jedan
novinar pi{e tri-~etiri strane u novinama, a upravo je o tome re~.
Onda dolazimo do toga da moramo da se pitamo, da li je takvo novinarstvo autorsko novinarstvo? [ta je sa autorskom odgovorno{}u?
Ko stoji iza toga? Zna~i, to je problem koji otvara niz neugodnih pitawa.
Vi ste analizirali dnevne i nedeqne novine koje, po va{em mi{qewu, imaju najve}i uticaj na javno mwewe. Koji kriterijum ste koristili da biste do{li do takve procene?
I{li smo na tira`.
Da li znate da recimo Svedok ima ve}i tira` od Danasa i
Vremena zajedno?
Da... Mi smo i{li na ~itanost novina, postoji i istraìvawe o
~itanosti novina. Vi znate da se sam tira` uvek mnoì sa brojem ~italaca. S druge strane, te{ko je procewivati koliki je uticaj novina na javno mwewe, ipak nedeqnici NIN i Vreme imaju sasvim drugu vrstu uticaja, po{to wihove poruke stiù sa mesta koja su zna~ajnija i uticajnija. Ne govorim ovde o politi~koj, ve} o pravoj gra|anskoj eliti koja donosi najve}i broj odluka. Mi smo jo{ uvek vrlo elitisti~ko dru{tvo, odnosno dru{tvo koje samo proizvodi i generi{e
svoju elitu. Ovde se vrlo te{ko ulazi u elitu. Kada govorimo o centrima mo}i ne smemo da zaboravimo da centri mo}i nisu samo dràvne institucije, velike i bogate kompanije, ve} i gra|anska intelektualna elita, pogotovo u Beogradu, koja veoma mnogo uti~e na formirawe javnog mwewa. To je bio razlog {to smo analizirali Vreme, a
ne list Svedok. Naravno, to se uvek moè ispraviti... Nismo pratili ni Identitet, po{to smo procenili da nema nikakav uticaj na
javno mwewe... Ali, to naravno ne zna~i da se ne bi trebalo pozabaviti porukama koje {aqu Identitet, Svedok i jo{ neki iz tog
kruga koji se nalaze na marginama i posredno uti~u na formirawe
javnog mwewa.
Da li ste svesni toga da vas mogu optuìti da ste izvr{ili analizu novina na osnovu ideolo{kih kriterijuma?
Sve je mogu}e, ali, bitno je da je sve proverqivo... Svrha ovog istraìvawa je bila stvarawe novinske arhive i da se sve moè zapam930
titi, kod nas se sve jako brzo zaboravqa. Ciklusi uspona i padova de{avaju nam se zbog na{e neprekidne zaboravnosti. Podjednako se zaboravqaju i dobro i zlo i ko je {ta i gde rekao i {ta je uradio. Ovde
se sve zaboravqa posle 48 sati, najduè u pam}ewu ostane 72 sata.
Da li moè da se zakqu~i da {tampani mediji imaju mnogo ve}i
uticaj na javno mwewe od elektronskih medija?
To je moja teza i mislim da je potpuno opravdana. Ne moèmo govoriti o nekim procentima, moèmo re}i da {tampani mediji imaju
uticaj u formirawu javnog mwewa u jednom duèm vremenskom periodu. Zna~i, kada na televiziji ~ujete vest o ne~emu {to se u tom trenutku dogodilo to }e trajati dva-tri dana, sve dok ne stignu neke druge vesti, demanti... Teme koje pokre}u {tampani mediji, pa onda tu temu pokrenu i drugi, pa ta tema traje dve-tri nedeqe, to onda zna~i da
ta tema bitno uti~e na mi{qewe i raspoloèwe javnog mwewa. Teme
otvaraju {tampani mediji, a elektronski mediji ih samo preuzimaju.
I zato je odgovornost {tampanih medija i novinara koji rade u wima
ogromna.
Prema va{im istraìvawima preko osamdeset posto tekstova o
premijeru bilo je neutralno... Me|utim, neki politi~ari vladaju}e
koalicije davali su izjave da su mediji indirektno krivi za ubistvo
Zorana \in|i}a. Da li bi posle svega trebalo da se izvinu novinarima?
Ne bih nikome davao preporuke {ta treba da radi... Mogu da razumem reakcije politi~ara posle atentata, po{to se negativni i grozni tekstovi najvi{e pamte. Kada se desilo to {to se desilo, mnogima koji prate {tampu, zatim bliskim prijateqima i saradnicima Zorana \in|i}a, politi~arima, kroz glavu su odmah pro{li upravo takvi tekstovi. Bila je to qudska, emotivna reakcija da se optuè mediji za stvarawe atmosfere lin~a... Takvu reakciju razumem. Ali,
ona nije racionalna i to sada vidimo. Na neki na~in obe strane u sukobu, ako je sukoba uop{te i bilo, morale bi racionalnije da se pona{aju. Novinari bi pojedina~no trebalo da prozivaju politi~are za
~iwewe ili ne~iwewe, naravno ukoliko imaju dokaze... Politi~ari
treba da prozivaju ono {to je punim imenom i tekstom napisano. Dakle, pojedina~ni tekst i pojedina~ne autore...
Ha g j e n a d na s lov , ôv ek u mora n a o ni g a z a p it ku j u j e na s lov , a
Sudili{te u Hagu postaje kao igraonica, nekad zabavna nekad na
granici dosade. Sve zanimqiviji za posmatrawe, me|utim, postaju
oni koji sve to posmatraju iz otaybine je podnaslov teksta o doga|a jima u Ha{kom tribunalu. Ispod me|unaslova Nova priznawa i
advokatski transferi je deo teksta o postavqawu dr Vojislavu [e {e qu s t e nd b a j a d v o k a t a Al e k s a n d r a La z a r e v i } a . Te ks t j e ob j a v qe n u
Srpskoj re~i 15. oktobra 2003. godine.
Zavr{na faza dokaznog postupka Tuìla{tva na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u Hagu bi}e u znaku kompromisa ali - po skra}enom
sistemu. Kao {to je Srpska re~ najavila u pro{lom broju, kao najracionalnije re{ewe ve}e sudije Ri~arda Meja odlu~ilo je da pri931
hvati savet lekara i, zbog Milo{evi}evog povi{enog krvnog pritiska i kardiovaskularnih smetwi, skrati radnu sedmicu sa pet na tri
dana.
Skra}eni sistem ogleda se odluci da za svedoke koji se ubudu}e budu pojavqivali Tuìla{tvo podnosi samo pisane izjave umesto da ih
ispituje. Ili, pak, da to glavno ispitivawe bude prakti~no formalnost koja se sastoji u tome da svedok samo potvrdi autenti~nost pojedinih delova izjave, za koje tuìlac proceni da su zna~ajni. Usprotivio se tome i Milo{evi} i advokati prijateqi suda Stiven Kej i
Branislav Tapu{kovi}, ali nije vredelo.
Prema pravilu na koje je @albeno ve}e samo ukazalo sudijama koje sude Milo{evi}u, a koje zapravo imaju diskreciono pravo da ga
primene, ... svedo~ewe moè biti usmeno, ili - kad to dopu{taju interesi pravde - u pisanoj formi. Ve}e sudije Meja je, me|utim, izgleda to shvatilo kao obavezu i do sada su ve} dva svedoka svedo~ila tako {to je Tuìla{tvo dostavilo wihove izjave. Pa je i to na po~etku nemu{to u~iweno, jer je, na primer, Milan Milanovi}, biv{i pomo}nik ministra odbrane SAO Slavonija, Barawa i zapadni Srem,
bio ispitivan kao da nije dao nikakvu izjavu.
No, ve} kod slede}eg svedoka, penzionisanog generala Ruperta
Smita, pokazala se pogubnost ovakvog svedo~ewa kada je re~ o monitoringu javnosti. Glavno tuìo~evo ispitivawe svelo se na pitawa
svedoku da identifikuje dokumenta sa sastanaka sa Radovanom Karayi}em, Ratkom Mladi}em i Milo{evi}em, {to je on potvr|ivao a
da niko, osim prisutnih u sudnici nije znao o ~emu su oni razgovarali i ko je {ta i kada kome rekao.
Optuènom je, dodu{e, omogu}eno da pita {ta èli pa su izve{ta~i tek iz odgovora svedoka na wegova pitawa mogli nazreti obrise
su{tine Rupertovog svedo~ewa. A imaju}i na umu ograni~eno vreme
za unakrsno ispitivawe, ~iwenicu da Milo{evi} nije profesionalni advokat i da se, smatraju}i naravno sebe najboqim i u ovom poslu,
~esto ne pridràva stru~nih uputstava svojih pravnih savetnika, jasno je da tako do javnosti dospevaju tek deli}i svedo~ewa. I to mahom
oni za koje Milo{evi} proceni da su va`ni, jer tuìlac, trude}i se
da u{tedi vreme, brzo prelazi preko fakata o kojima svedok govori,
ra~unaju}i da sudije ionako imaju pisanu izjavu i da }e je pro~itati.
I trebalo bi da pro~itaju izjave, samo je pitawe kako }e posti}i to
u ogromnoj koli~ini materijala kojom su zauste, a posebno da li }e ih
apsolutno i pravilno razumeti.
Tuìla{tvo je najavlo da }e ovakav reìm saslu{avawa traìti
za sve ostale svedoke, a do 21. oktobra je rok da saop{ti definitivnu listu svojih svedoka. Me|u wima su i imena kao {to je, recimo,
lord Dejvid Oven, kopredsedavaju}i Mirovne konferencije za biv{u
Jugoslaviju od 1992. do 1995, pa Ri~ard Holbruk, svojevremeno li~ni
izaslanik ameri~kog predsednika, Ante Markovi}, posledwi premijer SFRJ... Do trenutka zavr{etka ovog teksta (nedeqa, 12. oktobar)
poznato je da bi lord Oven trebalo da se pojavi pred Tribunalom 3. i
932
4. novembra. Pod velom poverqivosti je i eventualno svedo~ewe Ri~arda Holbruka. On je, navodno, izrazio spremnost da kaè ono {to
bude pitan o razgovorima i pregovorima s Milo{evi}em i uop{te o
situaciji ~iji je savremenik bio na tlu biv{e Jugoslavije, ali pod
uslovom da to bude na zatvorenoj sednici. Prema nezvani~nim izvorima, Holbruk nije voqan da u~estvuje u nekakvoj predstavi za javnost, ali je saglasan da se naknadno objavi ono o ~emu je i kako govorio pred Ha{kim tribunalom na su|ewu Milo{evi}u. Ukoliko se
ova nezvani~na verzija bude uskoro pokazala zvani~nom, pitawe je da
li biv{i visoki ameri~ki politi~ar zaista smatra da je su|ewe Milo{evi}u predstava i za{to. Ili, mo`da, strahuje od direktnog izve{tavawa i prenosa suo~avawa i unakrsnog ispitivawa. Ipak su on
i Milo{evi} o svemu i sva~emu razgovarali, pili i jeli, na kraju i
sticajem okolnosti - druìli se. [to se Markovi}a ti~e, wega o~ekuju na stolici za svedoke u Hagu posle 20. oktobra.
Tek {to je srpski ministar pravde Vladan Bati} posle posete
Karli del Ponte, zadovoqniji nego ikad, izjavio da razgovori nikad
nisu bili plodonosniji, a saradwa nikad boqa, o ~emu je bilo re~i u
pro{lom broju Srpske re~i, Del Ponte je uzburkala vodu posetom
Beogradu 3. oktobra i udarila pe~at govorom u Ujediwenim nacijama
9. oktobra.
Ona je, navodno, u Beograd donela optu`nice protiv penzionisanih vojnih generala Neboj{e Pavkovi} i Vladimira Lazarevi}a i
dvojice generala policije - aktuelnog Sretena Luki}a i Vlastimira
\or|evi}a, za koga ve} izvesno vreme zvani~no nije poznato gde je.
Navodno, optu`nice je odbio da primi srpski premijer Zoran @ivkovi}. Upitana da potvrdi ili demantuje ovu vest Florens Artman,
portparol glavnog tuìoca, izjavila je u Hagu kratko da te tra~eve
ne èli da komentari{e. Izve{ta~ima u Hagu nije promaklo da su
sli~ne reakcije bile i u nekim ranijim slu~ajevima kad se ostajalo
bez komentara ili je svrstavano u sferu tra~a. Kao kod zvani~nog
objavqivawa optu`nice protiv Vojislava [e{eqa.
Da je ministar Bati} Milo{evi}evim re~nikom izneo pau{alne
ocene i izveo ishitrene zakqu~ke najpre je potvrdila sama Del Ponte u Wujorku. @alim {to moram da izvestim da... na{a saradwa s Beogradom ostaje te{ka i veoma politizovana kada je re~ o hap{ewu i
isporu~ivawu begunaca, pristupu dokumentima i zna~ajnim svedocima, rekla je ona ~lanovima Saveta bezbednosti UN 9. oktobra. Dva
dana kasnije, za pravo joj je dao ministar policije Srbije Du{an Mihajlovi} potvrdiv{i postojawe optu`nica protiv Pavkovi}a, Lazarevi}a, Luki}a i \or|evi}a. Ni ja ni Vlada ne prihvatamo optu`nice protiv pripadnika vojske i policije samo zbog toga {to su bili na Kosovu ili po osnovu komandne odgovornosti, izjavio je Mihajlovi}. U toku su, navodno, tajni pregovori sa SAD kako bi ovaj
problem bio re{en.
Slu~ajno ili ne, u kuloarima Ha{kog tribunala, nezvani~ni kontakti Beograda sa Amerikancima povodom ~etiri pomenute optu933
`nice dovode se u vezu sa ameri~kim aran`manom u kojem bi kontingent vojnika iz Srbije i Crne Gore oti{ao verovatno u Avganistan i to pod vrhovnom komandom SAD i neposrednim komandovawem
Gorana Radosavqevi}a Gurija, komandanta srpske àndarmerije,
~ije je ime vi{e puta pomiwano tokom nekih ranijih svedo~ewa na su|ewu Milo{evi}u. Pa`qivi posmatra~i Ha{kog procesa uo~ili su
da je tuìlac Yefri Najs, pomalo i izvan konteksta predmeta svedo~ewa, insistirao od nekih ranijih svedoka protiv Milo{evi}a da
prepoznaju na fotografiji ili potvrde da je u vreme doga|aja na Kosovu 1999. Radosavqevi} komandovao specijalnim antiteroristi~kim jedinicama. Ako bi se, eventualno, u sastavu tog odreda za Avganistan pod Gurijevom komandom na{li Pavkovi}, Lazarevi}, Luki} i \or|evi}, da li bi to potrlo jo{ neazvani~ne ha{ke optu`nice protiv wih? Ukqu~uju}i i komandanta.
Osim dva nova priznawa bosanskih Srba izme|u dva broja Srpske
re~i (Miroslava Derowi}a i Ranka ê{i}a) u Ha{kom tribunalu je
aktuelno i nekoliko advokatskih transfera. Vojislavu [e{equ, koji je izjavio da }e se sam braniti, imenovan je za stend baj advokata
beogradski advokat Aleksandar Lazarevi}. U svojoj prvoj rekaciji
Lazarevi} je izjavio da }e tu ulogu prihvatiti ako se optuèni s tim
sloì. Optuèni, me|utim, po nezvani~nim informacijama u Tribunalu ne èli advokata, a prema izvorima u SRS, odbio je da primi
stend baj advokata u pritvoru UN u [eveningenu. [e{eq je, kao {to
je ve} poznato, pored ostalog, traìo da za wegove zvani~ne pravne
savetnike budu imenovani advokati Slavko Jerkovi} i Maja Gojkovi}
i da im budu uru~ivani sudski materijali kao i da ga u [eveningenu
poseti vladika Filaret kako bi ga ispovedio. Tuìla{tvo se usprotivilo imenovawu Maje Gojkovi} s obrazloèwem da je ona osumwi~ena, kao potpredsednik SRS koji je prisustvovao govoru optuènog
u Hrtkovcima {to je potvrdio jedan svedok na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, a sudija [omburg je odbio ove [e{eqeve zahteve.
Veselin [qivan~anin je kona~no oformio odbranu. Za wegovog
prvog branioca imenovan je beogradski advokat Novak Luki}, dok je
drugi branilac Mom~ilo Bulatovi}. Bulatovi} je bio na prvobitnom spisku [qivan~aninovih èqa, sa advokatom Goranom Petronijevi}em, ali je sekretarijat suda odbio wegov predlog jer advokati ne
govore nijedan od dva zvani~na jezika u Tribunalu (engleski i francuski) a uz to je zakqu~eno i da Petronijevi} nije podoban zato {to
je 2000, kao sudija, u procesu u Ni{u osudio grupu Albanaca. Ovu odluku predsednik Tribunala, ameri~ki sudija Teodor Meron vratio je
na ponovno odlu~ivawe, a Bulatovi} je pro{ao ali uz Luki}a.
Medijski {ou se nastavqa, kao {to je najavqeno na kraju prethodnog teksta u Srpskoj re~i. Posle Prvog programa Radio Beograda i
Ve~erwih novosti, koji su kao o aktuelnim dnevnim doga|ajima u
Ha{kom tribunalu izve{tavali o ne~emu {to je u ovom sudu bilo desetak dana ranije, ocenu isti~u se i posebno se isti~u u specijalnom izve{tavawu iz Ha{kog tribunala, sa distance - iz Beograda, za934
sluìli su ispu{tena dràvna agencija Tanjug i posrnula stara

dama - Politika.
Slobodan Cagi}, novinar-urednik Tanjuga, stru~wak za Ha{ki
tribunal, kaè kako, zahvaquju}i internetu nije potrebno biti u
Hagu kako bi se izve{tavalo iz Haga! Naravno, posebno kad postoje
dopisnici iz Holandije koji pokrivaju doga|aje u Ha{kom tribunalu.
Ali, onda ni Tanjug ne bi smeo sebe da zove agencijom.
Ha{ki tribunal nije samo su|ewe Milo{evi}u. Niti je posredstvom interneta mogu}e saznati mnoge informacije kojih nema na
sajtovima. Wih emituju izve{ta~ iz Haga. A onda drug Tanjug to lepo prepi{e, potpi{e i objavi kao svoje. Mo`da {iroki krug korisnika i ~italaca ne zna za ovaj recept tipi~no srpskog porekla ili
ne obra}a pa`wu na wega. Ali, dobro znaju i mogu da prepoznaju oni
koji iole poznaju novinarski posao. Zna to ~ak i pomenuti novinarurednik. Kada Tanjug ne{to objavi iz Ha{kog tribunala, nije preterano komplikovano (iz premisa: 1. dogodilo se ne{to za {ta je mogao
da zna i javi samo onaj ko je u Tribunalu, a nije objavqeno na sajtu
Tribunala i 2. Tanjug nema nikog u Tribunalu, pa za doga|aj nije mogao saznati na izvoru) izvesti zakqu~ak - Tanjug prepisuje. Problem
je {to se uz prepisivawe i dopisuje, pa se onda pakuje. Takav proizvod stiè, pored ostalih, i u Politiku. Ali, najstariji dnevni
list na Balkanu najmawe je za korak ispred. Zahvaquju}i novinarkianaliti~arki ha{kih prilika, Zorani [uvakovi}.
Profesionalizam u ha{kom izve{tavawu iz Beograda 3. [uvakovi} nije mogao da ne primeti ni Politici odan Brana Crn~evi}.
Povodom svedo~ewa B 179 na su|ewu Milo{evi}u i wenog priloga,
Crn~evi} je napisao pismo uredniku Darku Ribnikaru kojem ukazuje
na ambicije wegove saradnice da weno pisawe zamiri{e na komentar, na autorske tekstove i dodavawu svog komentara kao autorskog
priloga ugledu lista.
Ko zna zahvaquju}i ~emu, tek 3. [uvakovi} vi{e od svega voli da
izmi{qa. Pa kad onom {to izmisli doda i neki svoj zakqu~ak, doìvqaj je apsolutan. Ostalo je, na primer, upam}eno kako je detaqno
opisala restoran La`ni svjedok u Hagu, kao refleks doga|aja u
Tribunalu. Od enterijera (stolovi razme{teni kao u sudnici),
preko jelovnika (}evap~i}i, sarme, pihtije) do profila gostiju
(jugonostalgi~ari) koji ga pose}uju i vlasnika. Prvi put je do{la u
restoran nekoliko dana po{to je u Politici objavqen tekst i na
poziv zagreba~kog advokata koga je proglasila vlasnikom i tek kada
joj je on objasnio gde se restoran nalazi. Kada ju je pitao kako je mogla da pi{e o ne~emu {to nije videla, odgovorila je - ne znam. No,
tada je nekoliko dana bila u Hagu i bar je videla Tribunal.
Verovatno je to, uz prenose TV B92 su|ewa Milo{evi}u, delovalo
toliko stimuliraju}e da je na stranicama Politike opisala kako
su novinari imali priliku da vide Milo{evi}a, dok ga dovode u
Tribunal, kako nosi sendvi~ koji sam pravi, uvijen u foliju i u pauzi su|ewa nudi svoje pravne savetnike! Ni u beogradskoj Palati
935
pravde novinari ne mogu da vide kako optuènog dovode iz pritvora

u sud, a posebno ne u Ha{kom tribunalu.
Deli}i tog wenog, gotovo svakodnevnog, pisanog arsenala budala{tina su: kako je zatvor UN u [eveningenu, preko ~ijih se zidina
{irio miris haringe, na obali Severnog mora, da su novinari imali priliku da u|u u advokatsku sobu u Tribunalu pa kako u ovom sudu postoji najzvani~nije mesto kao i da je Ri~ard Mej glavni sudija Tribunala. A zatvor u [eveningenu nije na obali Severnog mora
ve} u {umovitom delu grada najmawe kilometar daleko od mora. Niko od novinara, pa ni Z.[. (a posebno kad je u to vreme u Beogradu) ne
moè da u|e u sobu namewenu advokatima. [tavi{e, kretawe novinarima u Tribunalu ograni~eno je na prostrani hol u zgradi Tribunala, nekoliko radnih prostorija u holu gde je i zastakqen prostor za
konferencije za novinare i ulazak u sudnice. Najzvani~nijem mestu komentar nije potreban, a i laiku je jasno da ne postoji glavni
sudija u Ha{kom tribunalu. Postoji predsednik suda (i to nije Mej
ve} Teodor Meron), koji je tako|e sudija, ali nije glavni sudija. Mo`da je, jedino, Z.[. neobave{teno zakqu~ila da je Mej glavni sudija jer predsedava ve}u koje sudi najzna~ajnijem optuèniku, Milo{evi}u, pa ga je unapredila.
Vrhunac neznawa, {to je za Politiku, na nesre}u wenih ~italaca, izgleda novinarsko ume}e, Z.[. je za sada dostigla 4. septembra
u op{irnom tekstu pod naslovom Odbrana iza re{etaka. Pod viwetom analiza vesti, ova analiti~arka napisala je i: ... Na po~etku su|ewa, pre godinu i po dana, mnogi su se svetski poznati advokati nudili da ga bez naknade brane. Jedno vreme govorilo se o @an
@ak @orisu, francuskom braniocu ~uvenih optuènika, kao o najozbiqnijem kandidatu, Milo{evi} je, me|utim, odredio dva pravna savetnika iz Beograda.... Sirota Z.[. ne zna da @an @ak @oris nije
Francuz, ve} [vajcarac. Da nije advokat, posebno ne branilac ~uvenih optuènika, ve} je do maja ove godine bio politi~ki savetnik
glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Karle del Ponte. Danas je ambasador, a u Tribunalu ga je, na mestu savetnika, zamenio @an Danijel
Ru{.
Ali misliti i... nije isto. Osim kad jeste.
Tekst pod nadnaslovom Hag: Pravo mesto za evokaciju uspomena,
naslovom Sadam preveslao Veslija i ispod podnaslova Kao i pro {le godine uo~i boì}nih i novogodi{wih praznika torta ha{kog
godi{weg doga|aja imala je {lag. Decembra 2002. bilo je to kratko trajno su|ewe Biqani Plav{i}. Ove godine u ulozi {lag pene bilo
je svedo~ewe Veslija Klarka, objavqenog u Srpskoj re~i 24. decem bra 2003. godine, a odnosi se na postupke Ha{kog suda u procesima
protiv dr Vojislava [e{eqa, Slobodana Milo{evi}a i Pavla
Strugara. U tekstu su dva antrfilea. Babi}evo lutawe po pritvoru
je naslov antrfilea koji se odnosi na dr Vojislava [e{eqa, a naslov
drugog antrfilea je Ni{ta od Boì}a za Ojdani}a:
936
Penzionisani ameri~ki general Vesli Klark, biv{i komandant

zdruènih snaga NATO za Evropu (u vreme bombardovawa Jugoslavije 1999) najavqen je gotovo mesec dana ranije kao svedok pod specijalnim reìmom svedo~ewa bez prisustva javnosti 16. i 17. decembra.
Posmatra~i u Hagu nisu videli izrazitu potrebu za izuzetnim merama koje je sudsko ve}e, povodom Klarkovog svedo~ewa, odobrilo na
zahtev ameri~ke vlade. I on je, kao i ne{to ranije jedan od takozvanih svedoka insajdera Tuìla{tva, Borisav Jovi}, svedo~io na osnovu navoda u svojoj kwizi Moderno ratovawe, koju sudsko ve}e nije u
celini uvrstilo u dokazni materijal, ve} su uneti fragmenti koje je
Klark usmeno elaborirao. Bilo je, dakle, poznato, kao i kod Jovi}evog iskaza, o ~emu }e govoriti. Pretpostavqalo se da }e ~lanovi sudskog ve}a imati i poseban odnos prema Klarku i da }e optuènom neka pitawa biti uskra}ena, a tako i odgovori koji bi mogli da otkriju nekakvu tajnu.
Sve to pokazalo se ta~nim, pa je tako jedan od najve}ih poena
Klark doneo Tuìla{tvu svedo~ewem da je Milo{evi} znao za masakr u Srebrenici pre nego {to se dogodio. No, i o tome je, kao {to je
poznato, pisao u svojoj kwizi. Na sudijama je sada da procene da li }e,
kada je o Tuìla{tvu re~, veru pokloniti Klarkovom navodu da mu je
na sastanku 17. avgusta 1995. Milo{evi} povodom Srebrenice rekao
da je govorio generalu Mladi}u da to ne ~ini ali ga ovaj nije poslu{ao. Ili }e uvaìti tvrdwu optuènog, prilikom svedo~ewa jednog
od ranijih svedoka, kako je na sastanku u Beogradu, neposredno posle
masovnog ubistva u Srebrenici, kada mu je to saop{teno, bio iznena|en, veoma besan i da je konstatovao da je to delo ludaka, {to je i u
nekim kasnijim ispitivawima drugih svedoka nekoliko puta ponovio.
Pitawa optuènom o agresiji NATO na Jugoslaviju nisu bila dozvoqena jer se nisu ticala, kako su sudije obrazloìle, svedokovog
iskaza, tako da je Milo{evi} nekoliko puta zavapio: Pa o ~emu da
pitam svedoka ako mi to ne dopu{tate!? Naravno, imao je mnogo tema, jer jedna od dve stvari s kojima se, ~ini se, jedino sloìo sa svedokom, bila je da su tokom 3,5 godine proveli vi{e od 100 ~asova u raznim razgovorima i pregovorima.
Sloìli su se i da je Klark u svojim biografskim i podacima o
karijeri naveo da je poznavao Bila Klintona, tada{weg ameri~kog
predsednika. Nisu se, me|utim, saglasili oko toga koliko su se dobro
Klark i Klinton poznavali i koliko su dani zajedni~ke mladosti u
ameri~koj provinciji - Lilt Roku, dràva Arkanzas, uticali na
Klarkovo kasnije napredovawe u karijeri. Obra}aju}i se Klarku direktno sa gospodine generale Milo{evi} je poku{avao da uzdrma
svedoka navode}i epizodu u kojoj su K&K nekada bili zajedno i u lovu na divqe guske. Bilo je tokom unakrsnog ispitivawa i tipi~no milo{evi}evskih replika. Klark, koji se odgovaraju}i na Milo{evi}eva pitawa obra}ao sudskom ve}u po~iwu}i ve}inu odgovora sa va{a visosti, tvrdio je da je Zapadnoj alijanski bilo poznato da po937
stoji zajedni~ka snaga za operacije na Kosovu, na {ta je optuèni uzvratio: Kako ste to utvrdili? Iz Avaksa?
Utisak je, zbog toga, bio da je Klarkovo svedo~ewe pomalo naduvano ne zbog eventualnog otkrivawa dràvne tajne SAD ili ugroàvawa ameri~kih interesa, kako je zvani~no predstavqeno, ve} da bi pojavqivawe u Hagu kandidata za budu}eg ameri~kog predsednika imalo
malo ve}u politi~ku teìnu koju bi wegovo svedo~ewe s pravne strane zapravo imalo. Ipak, Klark je - ne bi to nikako trebalo zaboraviti - bio ne samo glavnokomanduju}i NATO u Evropi 1999, kada se proslavio, pored otalog, i takozvanim kolateralnim {tetama kada su
slu~ajno ga|ani i poga|ani civilni ciqevi u SRJ. Bio je on i ~lan
tima Ri~arda Holbruka u vreme pregovora u BiH i autor vojnog aneksa Dejtonskog sporazuma 1995.
Ali, i na tom planu Klarku je delimi~no ra~une pomrsio niko
drugi do - Sadam Husein. Ko je rekao Slobo - Sadame? Nekoliko dana
pre nego {to je Klark po~eo svedo~ewe, na Si-En-Enu i Bi-Bi-Siju
je uìvao relativnu pa`wu. Najavqivano je da }e svedo~iti, pa o ~emu bi mogao da govori s obzirom na kwigu koju je napisao, pa da je i
me|u kandidatima za predsednika SAD, pa kad je po{ao u Holandiju
i kad }e sti}i u Hag, a onda je uhap{en Sadam Husein. Klarkova ha{ka epizoda pala je u tre}i plan. Ipak, posle po~etne, dvodnevne egzaltacije, tamo gde treba setili su se i Klarka pa su u Hag do{le TV
ekipe i Si-En-Ena i Bi-Bi-Sija. Najavqeno je i wegovo obra}awe novinarima i ponovo je dobio publicitet.
E, tu je administracija Tribunala pala na ispitu, ili boqe re~eno potvrdila da ovaj sud jesu osnovale Ujediwene nacije, na pogre{an
na~in dodu{e, rezolucijom Saveta bezbednosti a ne odlukom Generalne skup{tine, ali i da su u tim Ujediwenim nacijama pod brojem
jedan SAD. Prema pravilu suda, naime, svaki svedok je uredno opomiwan da za vreme svog svedo~ewa pred Tribunalom ne sme da kontaktira ni sa kim o onome o ~emu svedo~i niti da daje javno izjave o tome.
Vesli Klark je bio svedok, dakle i on je trebalo da bude opomenut, i
verovatno je bio. Penzionisani general, me|utim, nije odoleo pa je
ve} posle prvog dana svedo~ewa, 15. decembra, ispred zgrade suda novinarima, pored ostalog, a u vezi sa predsedni~kim izborima i hap{ewem Sadama Huseina, rekao i nekoliko re~i o Milo{evi}u, o Srebrenici, o atmosferi u sudnici za vreme svedo~ewa koje je bilo zatvoreno za javnost.
[tavi{e, Klark je po zavr{etku svog svedo~ewa, na drugoj improvizovanoj konferenciji za novinare, na travwaku kraj fontane ispred biv{eg zdawa jednog osiguravaju}eg dru{tva u kojem je Tribunal, najavio da }e transkript prvog dana wegovog svedo~ewa, koji je,
uz dozvolu sudskog ve}a, pro{ao trijaù ameri~ke administracije,
biti objavqen ve} 18. umesto 19. decembra za kad je bilo zakazano javno emitovawe video snimka wegovog svedo~ewa.
Tako se dogodilo da je Wujork tajms pre svih, a {to je najva`nije pre nego {to je Ha{ki tribunal zvani~no objavio zapisnik s po938
~etka Klarkovog svedo~ewa, obelodanio su{tinu onoga o ~emu je penzionisani general govorio kao i epizodu u kojoj je, navodno, svedo~ewe prekinuto, kako bi, povodom jedne teme, bio kontaktiran Klinton
koji je zbog toga sudu uputio faks.
Ni Klark kao svedok, niti Wujork tajms koji je objavio zapisnik, nisu tretirani u Tribunalu (bar ne do po~etka boì}ne i novogodi{we pauze, a te{ko je verovati da }e uop{te i biti tretirani) kao prekr{ioci sudskih pravila zbog onoga {to su u~inili. Poznato je, naposletku, da je ìvot nekom majka a nekom mahe}a, pa tako
naravno podgori~ki Dan ni pribli`no nije isto {to i Wujork
tajms, a penzionisani general Vesli Klark ne moè biti isto {to
i Du{ko Jovanovi}, glavni i odgovorni urednik i direktor Dana,
optuèn za nepo{tovawe Tribunala, jer je u avgustu pro{le godine
otkrio identitet za{ti}enog svedoka K 32 na su|ewu Milo{evi}u,
kako je Jovanovi} izjavio istraìteqima, da bi se list boqe prodavao iako je bio svestan ~iwenice da to nije dozvoqeno. Ni ono {to
su Amerikanci u~inili nije dozvoqeno, ali...
Uop{te, ta dva Klarkova javna istupawa u Hagu povodom svedo~ewa na su|ewu Milo{evi}u, ne ra~unaju}i predavawe koje je odrào
15. decembra uve~e, organizovana su u maniru ameri~ke predizborne
propagandne ma{ine. Ceremonijal majstor iz senke, Yejms Rubin, u
vreme predsednikovawa Bila Klintona pomo}nik za odnose s javno{}u tada{weg ameri~kog dràvnog sekretara Medlin Olbrajt, spouksmen Stejt departmenta od 1997. do maja 2000, nekima poznat i kao
suprug novinarke Si-En-Ena Kristijan Amanpur, pobrinuo se da u
Klarkovim nastupima ne bude proma{aja i da budu organizovani kako dolikuje. Uostalom, on je jo{ 1996. bio u Klintonovom izbornom
{tabu u predsedni~koj kampawi. Naravno, nije izostalo ni Klarkovo obezbe|ewe kao ni slu`benici obezbe|ewa UN u Tribunalu koji
su i ispred ove, kako je Milo{evi} zove, nelegalne institucije, brinuli da se penzionisanom generalu ni{ta ne dogodi.
Jedino o novinarima, od kojih su gotovo polovinu ~inili Amerikanci, {to i nije neka uteha, niko nije brinuo. Klarkov javni nastup
zakazan je najpre za 16. decembar u 14 sati, po zavr{etku svedo~ewa.
Onda je termin nezvani~no pomeren na 12 sati ali se ispostavilo da
svedo~ewe nije do tada bilo zavr{eno pa se on ipak pojavio ne{to
posle 14 ~asova. Na holandskom vetru i temperaturi koja nije prelazila dva-tri stepena iznad nule, promrzli pripadnici sedme sile ~ekali su ga vi{e od dva sata, da bi im rekao kako je zemqa okrugla, voda - mokra, a onaj ko je pobedio - nije izgubio. Nije, naime, rekao ni{ta. Osim {to je potvrdio da su sudije bile korektne, da se ovde
utvr|uje Milo{evi}eva individualna krivica, kao komandanta i vode}eg politi~ara, koja nije sporna, u ~emu je i glavni politi~ki zna~aj rada ovog Tribunala. O drugim detaqima, naglasio je, ne moè da
govori. Bi}e, prema tome, da je, ipak, bio blago opomenut posle istupa dan ranije.
939
O~ekivawe Veslija Klarka na travwaku ispred Tribunala bacilo

je u zasenak po~etak su|ewa drugom penzionisanom generalu - Pavlu
Strugaru, nekada{wem komandantu biv{e JNA, optuènom za bombardovawe Dubrovnika 1991. godine, za koga su wegovi branioci,
advokati Goran Rodi} i Vladimir Petrovi}, tvrdili da je dementan
pa nije u stawu da u~estvuje u su|ewu, zbog ~ega su traìli odlagawe
procesa. Do toga nije do{lo, jer je pretpretresni sudija, Holan|anin
Alfons Ori, kao biv{i advokat na su|ewu Du{ka Tadi}a upravo
pred ovim sudom, zakqu~io iz Strugarovih odgovora da optuèni nije sanilan.
Pred kraj ovogodi{we sezone u Ha{kom tribunalu izre~ene su kazne jo{ dvojici bosanskih Srba. Prvo je Dragan Obrenovi} dobio 17
godina zatvora, po{to je progla{en krivim za progone (priznao je
krivicu) a povodom zlo~ina u Srebrenici 1995. godine. Prva osoba
optuèna pred Ha{kim tribunalom, Dragan Nikoli} Jenki, osu|en
je na 23. godine zatvora. Ovaj biv{i upravnik logora Su{ica kod
Vlasenice progla{en je, tako|e, krivim za ono {to je priznao - progone na politi~koj, verskoj i rasnoj osnovi, ubistvo, silovawe i mu~ewe, kao zlo~ine protiv ~ove~nosti nad bosanskim muslimanima i
gra|anima nesrpske nacionalnosti u Vlasenici od maja do septembra
1992.
Odlukom zamenika sekretara Tribunala Slobodanu Milo{evi}u
i Vojislavu [e{equ od 12. decembra na 30 dana su zabraweni kontakti s medijima i ograni~ene posete u pritvoru, jer je, kako je navedeno
u obrazloèwu, upravnik pritvorske jedinice UN u [eveningenu
obave{ten da kontaktiraju s medijima, daju izjave svojim partijama i
politi~kim pristalicama i tako u~estvuju izbornoj kampawi u Srbiji.
To {to [e{eqa nije posetila delegacija SRS u ~ijoj je pratwi
bila i wegova supruga Jadranka, obja{weno je ne pomenutom zabranom, ve} formalnim razlozima: ~iwenicom da radikali nisu po{tovali pravila Tribunala da odrede dva ~lana delegacije i za wih zatraè odobrewe za posetu. Ipak, [e{eqeva supruga, koja je bila u
[eveningenu, ispri~ala je novinarima u Hagu zanimqivu epizodu o
zatvorskim danima Milana Babi}a, biv{eg predsednika SAO Krajina, nedavno iznenada optuènog, kojem je posle prvog pojavqivawa
pred Tribunalom odre|en pritvor. Babi} se tada nije izjasnio o krivici i u~ini}e to polovinom januara slede}e godine. Elem, po{to je
mimo svojih o~ekivawa, a o ~emu je bilo re~i u pro{lom broju Srpske re~i, ostao u pritvoru UN u [eveningenu, sme{ten je na sprat
na kojem je uz nekoliko bosanskih Srba i general Dragoqub Ojdani}.
Tu se novope~eni pritvorenik nije osetio sigurnim na {ta se poàlio upravi pritvora pa je preme{ten na sprat, gde su [e{eq i Mladen Naletili} Tuta. U toj sredini, me|utim, [e{eq nije èleo Babi}a. Nije hteo ni da se pozdravi s wim, pa je usledio jo{ jedan preme{taj - izvan ovog pritvora. Jer, jedino preostalo mesto u [eveningenu na kojem bi Babi} mogao da provodi svoje pritvorske dane bilo
940
je na spratu s Milo{evi}em s kojim mu se optu`nica preklapa, pa zajedni~ki boravak, po pravilima Tribunala, nije mogu}. Nepoznato je
da li je Milan Babi} sada u nekom drugom zatvoru ili pak, kao svojevremeno, hrvatski general Tihomir Bla{ki}, boravi negde u nekom
civilnom ku}nom pritvoru.
Beogradski ku}ni pritvor do po~etka su|ewa odbijen je, po tre}i put otkako je do{ao u Hag, biv{em na~elniku General{taba Vojske Jugoslavije Dragoqubu Ojdani}u. Wegova odbrana je najnoviji
zahtev obrazloìla, pored ostalog, i slede}om re~enicom: Ako su|ewe (Ojudani}u, [ainovi}u i Milutinovi}u, prim. A.T) po~ne sredinom 2005, presuda bi mogla da bude doneta najranije 2008. Ovo bi
zna~ilo da bi general Ojdani} proveo u pritvoru skoro {est godina
do presude. Ukoliko ne bude progla{en krivim, ima}e 66 godina i
propusti}e najboqe godine ìvota svojih unuka i, mo`da, svog ìvota. Nema na~ina da ovo vreme bude nadokna|eno wemu ili wegovoj porodici.
Odbijen je i wegov alternativni predlog: da bude pu{ten samo za
vreme boì}nih praznika kako bi to vreme proveo sa suprugom, k}erkom i dva unuka. To bi mu, kako su zakqu~ili wegovi advokati, dalo
mogu}nost da demonstrira da mu se moè verovati da }e se vratiti u
Hag kad to od wega bude zahtevano.
Srpska re~, 24. decembra 2003. godine, objavquje tekst uo~i par lamentarnih izbora, pod nadnaslovom Srpski predizborni doga|a ji i naslovom Ne moè{ ni da svedo~i{ bez deset qudi na du{i.
Podnaslov teksta, u kome se negativno gleda na ~iwenicu da su nosi oci izbornih lista u svojim strankama dr Vojislav [e{eq i Slobo dan Milo{evi}, je Najve}i protivnik Slobodana Milo{evi}a, we gova no}na mora i ~ovek koga je Milo{evi} tri puta poku{ao da li kvidira, u kolumni Stojana Cerovi}a tretira se kao wegov bliski
saradnik koji je, zajedno sa Milo{evi}em, izgubio izbore 2000. godi ne. To je takav apsurd, takav nonsens i paradoks da je nezamisliv u bi lo kojoj drugoj zemqi sem Srbiji, u kojoj je na ceni sve {to je izvan
svake logike, ìvota i zdravog razuma. Takva pamet je i proizvela ra dikale za izborne favorite:
Od Osme sednice CK Srbije, odràne septembra 1987. godine, do
danas na politi~koj sceni Srbije neprestano se smewuju doga|aji koji sistematski, precizno i sveobuhvatno pokazuju i dokazuju da dràva Srbija ne moè da se integri{e u moderno, civilizovano i pravno organizovano dru{tvo savremenih dràva Evrope. Ve} punih 16
godina srpska dràva i dru{tvo nalaze se u strmoglavom padu i to u
svim segmentima. Dakle, punih 16 godina u Srbiji traje ta entropija,
taj sunovrat i nezaustavqiv pad svega {to prestavqa dràvu i organizovano dru{tvo u novijoj istoriji Evrope. Taj trend pada jo{ nije
zaustavqen i nema nagove{taja da bi u neko dogledno vreme mogao da
bude zaustavqen.
Predizborni dani u Srbiji, kasne jeseni 2003. godine, ubedqivo i
bez ikakve dileme i sumwe svedo~e i potvr|uju dubinu ambisa u kome
941
se Srbija na{la sa izrazitom tendencijom daqeg sunovrata. Analizira}emo nekoliko aktuelnih, politi~kih, pravnih, moralnih i drugih va`nih pitawa koja su se tokom izborne kampawe u Srbiji iskristalisala.
Slobodan Milo{evi} je nosilac izborne liste svoje Socijalisti~ke partije Srbije na predstoje}im izborima. ôvek koji je spektakularno skinut sa vlasti 5. oktobra 2000. kao diktator, tiranin i
autokrata, ~iji je sin pobegao iz zemqe zbog opasnosti od lin~a, ~ija je èna, ne{to docnije, tako|e pobegla iz zemqe zbog ume{anosti
u neka brutalna politi~ka ubistva, koji je optuèn pred Ha{kim
tribunalom za najteè krivi~no delo - genocid, a pred doma}im sudom za ubistvo Ivana Stamboli}a i poku{aj ubistva Vuka Dra{kovi}a, svojih politi~kih neistomi{qenika i koji je osnovano sumwiv da
je naru~io ubistvo Slavka ]uruvije i zlo~in na Ibarskoj magistrali u kome su ubijena ~etiri ~oveka. Pored Milo{evi}a, i general
Pavkovi}, optuèn i pred Ha{kim tribunalom i pred doma}im sudom za najteà krivi~na dela, nosilac je liste jedne socijalisti~ke
frakcije. Nosilac liste je tako|e i lider Srpske radikalne stranke, sada ha{ki optuènik za najteà krivi~na dela. Na listi partije ~iji je lider ministar policije Du{an Mihajlovi} nalazi se, tako|e, ~ovek sa liste optuènih pred Ha{kim tribunalom, general
Sreten Luki}. Pre svega iz moralnih i politi~kih razloga Republi~ka izborna komisija (RIK) nije smela da dozvoli da se qudi optuèni za najteà krivi~na dela na|u na izbornim listama.
Isticawe prezumpcije nevinosti od strane RIK-a je prazna floskula, birokratsko opravdawe i svojevrsna hipokrizija. Profesor
civilnog prava, jedan od najboqih stru~waka iz te materije u Srbiji, dr Vesna Raki} Vodineli}, u Danasu je ubedqivo i argumentovano pokazala da ne postoji nijedan validan pravni razlog za stavqawe
na izbornu listu qudi optuènih za najteè zlo~ine. Me|utim, ovde
su va`niji moralni i politi~ki razlozi. Gra|ani Srbije, politi~ke
partije i naj{iri slojevi srpskog dru{tva obznanili su svetu, 5. oktobra 2000, da raskidaju sa decenijskom diktaturom Slobodana Milo{evi}a i sa svim {to ona podrazumeva: ratovima, ubijawima, sankcijama, inflacijom, bombardovawem, ru{ewem gradova, paqewem sela,
etni~kim ~i{}ewima, siroma{tvom, bedom, bezna|em, propa{}u
privrede, {kolstva, zdravstva, sudstva i tako daqe. Nakon toga, po~eli smo da ìvimo kao sav normalan svet i da se postepeno integri{emo u me|unarodnu zajednicu i wene institucije. Ceo svet je 5. oktobar ocenio kao povratak Srbije u slobodni i demokratski svet i
zbog toga je zaista neshvatqivo da se Slobodanu Milo{evi}u i wegovim kompawonima, koji treba da poloè ra~une pred svojim narodom
i me|unarodnom zajednicom za ogromne zlo~ine koje su po~inili, dozvoli da se pojave na izbornim listama. To, u izvesnom smislu, predstavqa i kompromitaciju izbora i svega {to oni predstavqaju i zna~e u politi~kom ìvotu jednog naroda i dràve. Stavqawe ratnih
zlo~inaca na izborne liste doga|a se u vremenu kada je najve}i favo942
rit na predstoje}im izborima u Srbiji Srpska radikalna stranka,

najdosledniji i najodlu~niji Milo{evi}ev partner u decenijskom
uni{tavawu Srbije i okolnih dràva biv{e Jugoslavije. Srpska radikalna stranka slovi za izrazitog favorita na izborima iako je pre
tri godine zajedno sa Milo{evi}em svrgnuta sa vlasti i marginalizovana. Sve izloèno govori o tome da se u Srbiji nikada ni{ta nije promenilo, da je 5. oktobar samo epizoda i da su Milo{evi} i [e{eq jo{ uvek favoriti i da je svaka wihova vlast u Srbiji potpuno
legitimna. Jednostavno, opcija srpskog bira~a je ostala ista kao i
pre 5. oktobra, a to su Milo{evi}, [e{eq i wihove stranke. U tu opciju srpskih bira~a potpuno se uklapa i Republi~ka izborna komisija i, posmatrana sa tog stanovi{ta, odluka RIK-a da se ratni zlo~inci na|u na izbornim listama je potpuno razumqiva i u skladu je sa
preovla|uju}im stavom javnog mwewa o neprikosnovenosti socijalisti~ko-radikalske opcije me|u Srbima.
Bez obzira na legitimnost milo{evi}evsko-{e{eqevske vlasti u
Srbiji u posledwoj deceniji dvadesetog veka, veliki doprinos (pod
ta~kom 1) opisanom stawu stvari u Srbiji dale su i vlasti u Srbiji
konstiuisane posle 5. oktobra. Sada, u predizbornoj kampawi, izlaze
na svetlo dana mnogi doga|aji, mnoge afere koje su potresale zemqu
u posledwe tri godine. Samo primera radi navodimo da je Boris Tadi}, nosilac liste do sada vladaju}e politi~ke partije, Demokratske
stranke, priznao da je u Skup{tini Srbije bilo kra|e glasova, da je
za izbor guvernera Narodne banke Srbije neko glasao karticom narodnog poslanika Nede Arneri}, koja se u to vreme nalazila na godi{wem odmoru, u dalekom turskom gradu Bodrumu. Ta kra|a je bila dobro poznata {irokom krugu gra|ana Srbije i pre Tadi}evog priznawa, ali je samo Tadi}evo priznawe metodom ru{ewa domina otkrilo da jo{ najmawe pet poslanika nije bilo u Skup{tini a da je umesto wih neko drugi glasao za izbor guvernera. Kada se ima u vidu da
su istaknuti funkcioneri Demokratske stranke vrlo ù~no, gorqivo, krajwe nametqivo i sa punim ustima u ime stranke i svoje li~no
ime tvrdili da je Neda Arneri} bila u Skup{tini, onda je opravdano i potpuno normalno pitawe kakav je moralni i uop{te qudski
dignitet tih visokih dràvnih i partijskih funkcionera kao {to su
Gordana ômi}, Nata{a Mi}i}, Bojan Pajti}, Aleksandar Radosavqevi}, Sr|a Popovi} i drugih kada tako otvoreno i bezo~no laù o
jednoj potpuno jasnoj i notornoj stvari.
Tokom kompletnog mandata Vlade Srbije, formirane 26. januara
2001, re|ale su se afere vezane za korupciju, u koje su bili ume{ani
skoro svi ministri i mnogi visoki funkcioneri Vlade. Izuzetno visoki funkcioneri Vlade, Zoran Jawu{evi} i Nemawa Kolesar, pod
pritiskom javnosti morali su da podnesu ostavke i sada se protiv
wih vodi krivi~ni postupak zbog utaje poreza, a povodom ogromnih
nov~anih sredstava koje su upla}ivali na ra~une banaka u zemqi, a sa
sumwivih ra~una banaka sa Mar{alskih i drugih egzoti~nih ostrva.
Ostaje utisak da je od kompletne wihove kriminalne delatnosti ot943
kriven samo mawi deo. Pored toga, velika kompromitacija prethodne vlasti dogodila se sa tzv. Zakonom o ekstraprofitu, naplati poreza po tom zakonu i kompletnoj aktivnosti Vlade i nadle`nog Ministarstva finansija oko tog zakona. Ovih dana Vrhovni sud je poni{tio re{ewe o naplati ekstraprofita od Kompanije BK i vratio joj
iznos od dve milijarde i ~etiristo miliona dinara. Povodom ove odluke Vrhovnog suda, od direktorke Republi~ke uprave javnih prihoda
dobili smo informaciju da je veliki broj re{ewa o naplati poreza
po Zakonu o ekstraprofitu poni{ten od strane ovog suda. I ranije
su se ~ule primedbe da se taj porez selektivno napla}uje, da je u naplati tog poreza veliku ulogu odigrala korupcija i da taj porez nije
napla}en od firmi koje su osnovali lideri politi~kih stranaka, ministri u Vladi ili drugi privrednici koji su bili u dobrim, privatnim, prijateqskim i kumovskim odnosima sa najvi{im funkcionerima Vlade i Skup{tine Srbije. Sada{wa blamaà sa poni{tajem re{ewa o naplati poreza po Zakonu o esktraprofitu samo je vrh ledenog brega velikih zloupotreba, korupcije i privatizacije prilikom
dono{ewa tog zakona kao i wegovog sprovo|ewa.
Nema nijednog ministarstva biv{e Vlade koje u svom mandatu nije bilo kompromitovano, u kome nisu s vremena na vreme izbijale razne korupciona{ke i druge afere. Primera radi, ministarka Marija Ra{eta Vukosavqevi} je, posle niza afera u kojima je dokazana wena aktivnost u poslovima direktno suprotnim poloàju ministra,
smewena sa funkcije ministra. Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije i wegov {ef Vladimir Beba Popovi}, stalno na meti pisanih i elektronskih medija, iritirali su javnost, opoziciju i sve
druge {to se zavr{ilo smenom Vladimira Popovi}a i nizom wegovih
tu`bi protiv medija i nevladinih organizacija podnetih beogradskom sudu. Na mestu ministra zdravqa i ministra rudarstva i energetike promeweno je vi{e ministara u toku mandata i ta ministarstva su potresali ~esti i opravdani {trajkovi lekara, zdravstvenih
radnika, rudara, zaposlenih u elektranama i elektrodistribucijama.
Me|utim, najvi{e {tete, i to u najosetqivijoj i izuzetno va`noj
oblasti naneto je iz Ministarstva pravde. Ministarstvo pravde i
wegov ministar Vladan Bati} u svom mandatu potpuno su uni{tili i
devastirali zakone, pravosu|e, su|ewa, pravo i pravdu. Sve {to je zapo~eo i {to je dotakao ministar Bati} doìvelo je pravi krah i fijasko. Zapo~eta je reforma pravosu|a, ali do{lo se u pat poziciju da
od 1. januara 2004. niko u Srbiji ne}e znati koliko sudova postoji i
koji je za {ta nadleàn.
Institucija javnog Tuìla{tva je potpuno uni{tena. Tuìoci su
svedeni na poloàj ~inovnika Vlade koje ona moè u svakom trenutku da smeni. Napravqeni su specijalni sudovi i specijalni zakoni za
organizovani kriminal, ali tako nestru~no i nespretno da se do{lo
u situaciju da na najve}em sudskom procesu u Srbiji (kako pi{e beogradska {tampa) optuènima za atentat na premijera \in|i}a, postoje tri svedoka saradnika pod sumwom da su izvr{ili vi{e od de944
set krivi~nih dela te{kih ubistava, a svedo~e protiv optuènih koji nisu po~inili nijedno ubistvo. Iako u zakonu pi{e da prilikom
odre|ivawa uslova pod kojima nekome treba priznati status svedoka
saradnika treba uzeti u obzir da li je wegova uloga kao svedoka saradnika zna~ajnija za otkrivawe materijalne istine kod izvr{ewa
te{kih krivi~nih dela od wegovog poloàja okrivqenog. Na konkretnom su|ewu ispostavilo se da su svedoci saradnici bili optuèni za deset i vi{e ubistava, a da u svojim iskazima kao svedoci sradnici terete optuène koji nisu po~inili nijedno ubistvo. Takav
kriterijum izbora svedoka saradnika direktno je suprotan zakonu.
Ministar Bati} je tokom akcije Sabqa prakti~no suspendovao
advokaturu na {est meseci, {to pre wega niko i nikada nije uradio.
Uhap{eno je vi{e od 10.000 qudi mimo odredbi Zakonika o krivi~nom postupku, bez sudske kontrole pritvora, bez prava pritvorenim
na posete porodice i advokata u trajawu od 60 dana. Minista Bati} je
tako|e predlagao uvo|ewe smrtne kazne, retroaktivno vaèwe zakona, ukidawe istra`nog sudije i niz drugih mera koje potpuno poni{tavaju sve tekovine modernog krivi~nog prava u posledwa dva veka.
Srpski narod tradicionalno po{tuje i ceni sud i pravdu i ovaj Bati}ev atak na wih i razarawe svih pravnih institucija vrlo duboko
i negativno se odrazio u narodu. Ministar Bati} je bio i predsednik
Komisije za izradu Ustava i tu apsolutno ni{ta nije uradio.
Najzna~ajniji politi~ar DOS-a, ~ovek koji je bio nosilac izborne liste DOS-a na izborima 2000. godine i predsednik dràve Vojislav Ko{tunica, u svojoj kampawi nastavqa da iritira me|unarodnu
zajednicu vo|ewem kampawe na teritoriji druge suverene dràve,
Bosne i Hercegovine, sastankom sa liderima Srpske demokratske
stranke u Bijeqini. Iako je to direktno suprotno Dejtonskom sporazumu koji je potpisala i Srbija, Ko{tunica nastavqa svoje ina}ewe
sa svetom, sa me|unarodnom zajednicom, na {tetu interesa srpskog
naroda koji ve} jednom treba da se integri{e u evropske tokove. Kada se radi o odnosu prema institucijama me|unarodne zajednice, svi
politi~ari DOS-a isti~u, zakliwu se i obavezuju se da }e sa~uvati
Kosovo i zadràti ga u sastavu Srbije, a pred me|unarodnim forumima i institucijama u potpunosti se sagla{avaju sa svakim predlogom
koji ide u pravcu nezavisnog albanskog Kosova. Tako, iako su svi politi~ari DOS-a osudili Standarde za Kosovo, koje su ina~e usvojili Savet bezbednosti UN i UNMIK, ambasador u OUN Dejan [ahovi} najavio je spremnost na{e zemqe da sara|uje u izradi plana za
primenu Standarda za Kosovo. Dakle, na{i politi~ari javno i za
narod propagiraju da Kosovo ostaje u sastavu Srbije, a tajno u me|unarodnim institucijama sara|uju na projektima koji direktno vode
nezavisnom Kosovu. Ta hipokrizija vlasti, ta isprazna retori~nost
i obmawivawe javnosti dodatno ometaju svako otre`wewe srpskog naroda i wegovo ukqu~ivawe u moderni i uspe{ni svet.
Jedan od zna~ajnih predizbornih doga|aja u Srbiji je i taj kako mediji prate kampawu. Kolumnista nedeqnika Vreme Stojan Cerovi}
945
pi{e da je na srpskoj politi~koj sceni do{lo do situacije da su poraèni 5. oktobra 2000. postali izborni favoriti. Tu Cerovi}, uz
Socijalisti~ku partiju Srbije Slobodana Milo{evi}a i Srpsku radikalnu stranku Vojislava [e{eqa, svrstava i koaliciju Srpski pokret obnove - Nova Srbija. Cerovi}a treba podsetiti da je Vuk Dra{kovi} prvi srpski opozicionar, da je organizator demonstracija 9.
marta 1991. godine, kada su na demonstrante prvi put izvedeni tenkovi JNA, daje organizator Vidovdanskog sabora, da je sto dana uz jo{
dva opoziciona lidera govorio iz ve~eri u ve~e na Trgu Republike u
Beogradu na demonstracijama organizovanim povodom kra|e glasova
aktuelnog Milo{evi}evog reìma 1996/97, da je uloìo ogroman napor da se spre~i bombardovawe zemqe od strane NATO-a u martu
1999. godine, insistirao da se prihvati dogovor iz Rambujea, kontaktirao strane dràvnike, davao intervjue najva`nijim svetskim TV
stanicama i listovima, da je u najteèm trenutku za vreme bombardovawa, kada je ubijen Slavko ]uruvija i kada je Milo{evi} planirao
da uvede totalni teror u zemqi, primeni tav. antiteroristi~ki zakon, uvede preke sudove i smrtnu kaznu, protiv toga o{tro i javno
protestovao i bio smewen sa svih funkcija, ali do stupawa na snagu
antiteroristi~kog zakona nije do{lo, {to je iskqu~iva zasluga Vuka Dra{kovi}a. Pored toga, poznato je da je Vuk Dra{kovi} dva puta
hap{en od strane Milo{evi}evog reìma, jednom brutalno pretu~en
zajedno sa suprugom i to od pripadnika policije, da su protiv wega
organizovana tri atentata i da su prilikom jednog od wih, u zlo~inu
na Ibarskoj magistrali, poginula ~etiri wegova saradnika, da je na~elnik RDB-a javno saop{tio da je reìm Slobodana Milo{evi}a i
prislu{kivao Vuka Dra{kovi}a i u stanu i u kancelariji, a to je
utvr|eno i pravosna`nom sudskom presudom. Dakle, najve}i protivnik Slobodana Milo{evi}a, wegova no}na mora i ~ovek koga je Milo{evi} tri puta poku{ao da likvidira, u kolumni Stojana Cerovi}a tretira se kao wegov bliski saradnik koji je zajedno sa Milo{evi}em izgubio izbore 2000. godine. To je takav apsurd, takav nonsens
i paradoks da je nezamisliv u bilo kojoj drugoj zemqi sem Srbiji, u
kojoj je na ceni sve {to je izvan svake logike, ìvota i zdravog razuma.
U opisanih nekoliko predizbornih doga|aja u Beogradu i Srbiji
decembra 2003. godine nalazimo razloge za enormnu popularnost
Srpske radikalne stranke koja u svim agencijama za istraìvawe javnog mwewa ubedqivo vodi kao najve}i favorit predstoje}ih izbora.
Pogledi, u januarskom broju 2004. godine, objavquju intervju sa
potpredsednikom Pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore i administra torom lista Srbija iz Kanade, Petrom Radanom. Nadnaslov teksta
je Petar Radan, potpredsednik Pokreta srpskih ~etnika Ravne Go re, a naslov je Vojvoda \uji} je bio junak nad junacima. Naslov an trfilea u tekstu u kome Petar Radan iznosi neistine o dr Vojislavu
[e{equ prilikom wegovog boravka u Torontu, je Spomenik za Voj vodu \uji}a:
946
Pokret srpskih ~etnika Ravne gore u slobodnom svetu je najve}a

~etni~ka organizacija. Wen osniva~ je vojvoda Mom~ilo \uji}, koji
je na kraju Drugog svetskog rata pod borbom izveo iz zemqe kompletnu Dinarsku ~etni~ku diviziju i veliki broj civila. Vojvoda \uji}
je ponovo uspeo da organizuje svoje qude, iako su bili rasuti {irom
sveta. Tako je nastao Pokret srpskih ~etnika Ravne gore, koji danas
ima veliki broj mesnih odbora na svim kontinentima. Na{ sagovornik je potpredsednik pokreta i administrator lista Srbija koji se
{tampa u Kanadi.
Gospodine Radan, kad i gde ste ro|eni?
Ro|en sam 29. septembra 1929. godine, {to zna~i da sam imao 14
godina kad sam kao dete napustio moje rodno mesto, selo Pa|ene pored Knina. I tad, kad smo mi napustili Pa|ene, tu je bio najve}i problem sa komunsiti~kom bandom. Kad su nas gonili, na Pa|enima je,
prema komunisti~koj {tampi, ne prema na{oj, poginulo oko 2.000
~etnika i partizana.
Kako ste se, kao vrlo mlad ~ovek, prakti~no dete, ukqu~ili u Dinarsku ~etni~ku diviziju?
Kad su nas partizani najurili iz Pa|ena, ose}ao sam da mi tu nije mesto. Otac mi je ve} oti{ao sa ~etnicima. On je oti{ao sa komorom i odvezao oru`je i municiju. Posle, majka me je spremila i ja sam
krenuo. Jedne no}i, u brigadi, skoro sam zaspao. Na kraju, pade komanda da kre}emo. Krenuo sam sa rancem, obu~en. Kud Marko, tud i Janko.
I tako sam sa wima i{ao. Posle pet dana stigao sam oca. Kad smo napustili Pa|ene, oti{li smo gore do Otona, pa preko Otona u Plavno. Tu smo zano}ili, a partizani su za nama uvek jurili. Posle smo
oti{li kroz Liku i daqe, pa sve do Slovenije. Kao de~ko, pravio sam
bele{ke. Znam sva sela kuda smo pro{li.
Jeste li u~estvovali u borbama?
U~estvovao sam u borbama u Sloveniji, a u mom rodnom mestu, u
jedinici, nisam u~estvovao, jer sam bio dete.
Cela Dinarska ~etni~ka divizija se povla~ila pe{ice. Ja od Pa|ena, ovi drugi od Knina, a tre}i sa Dalmatinskog Kosova. Kad smo
do{li u Liku, mi smo celu zimu pe{ice i{li do Slovenije, i u Sloveniji smo se malo odmarali. Sve od Knina, partizani nisu smeli
nigde da nas napadnu. Jedino su nas napali na granici, kad smo prelazili reku So~u. Tu su nas stra{no mnogo napadali. Oni su bili svesni snage koju smo imali. Petnaest hiqada boraca, nije bilo ba{ tako lako napasti. [to kaù, da smo se rukama borili, nije nas lako bilo osvojiti.
Posle smo pre{li most preko reke So~e i u{li u Italiju. Sa vojvodom \uji}em se izvuklo oko 15.000 qudi. Mislim da je bilo oko
13.000 boraca i mo`da 2.000 èna i dece. Da nije bilo nas, emigracije ne bi ni bilo. Jer, od tih 15.000 qudi, neko je posle doveo oca, neko majku, neko sestru, neko brata itd. Onda su se posle mnogi poènili. Vojvoda \uji} je drè}i govore vi{e puta isticao da ima pravo
da govori u ime 100.000 svog naroda. Evo, ja imam petoro unu~adi, si947
na i k}erku, to je sedmoro, i ja osmoro, i èna devetoro. Od mene jednoga.

[ta je bilo va{e zaduèwe?
Bio sam ordonans pri Pa|enskoj brigadi. U Sloveniji mi je komandant bio Milan Wegovan, i ja sam, kao de~ko, nosio malu italijansku pu{ku i signalni pi{toq sa raketama. Zelena raketa - nije
lo{e, a crvena je opasnost. I tu smo, u Sloveniji, nekoliko puta bili u borbi i{li smo sve do Trsta. Se}am se toga vrlo dobro. Kad smo
prelazili So~u, tu je bila stra{na borba. Bilo je mrtvih svud po putevima. Do{li smo u Italiju i tu su nas Englezi do~ekali. Mi smo
mislili da su to na{i saveznici, a oni su bili na{i neprijateqi,
kao i danas. Razoruàli su nas, 6. maja 1945, u Palmanovi. Onda su nas
prebacili u logor ]ezenu, gde smo bili dva-tri meseca, dok je bilo
lepo vreme.
Odatle smo oti{li na jug, u logor Eboli. U logoru Eboli smo bili oko tri godine, mo`da malo i vi{e. Tu sam i poha|ao {kolu. I{ao
sam u gimnaziju. Da nisam tu zavr{io ne{to {kole, ostao bih skoro
nepismen. Sve je tu bilo. Tu smo imali i mrtva~nice i {kole i hri{}anske zajednice, a sve je to bilo pod {atorima. Igrali smo i fudbal. Jednom prilikom pade komanda da se selimo za Nema~ku. Idemo
na radove. Dolaze vozovi koji voze stoku i tu nas oni utovare. Vagon
za vagonom ide, i kako koji trnasport ode, mi ni{ta ne znamo {ta se
s wim desilo. A mi smo mislili, naravna stvar, da smo saveznici.
Ko vas je do~ekao u Nema~koj?
Kad smo do{li u Nema~ku, smestili su nas u Munster-lager, u
ìcu. I onda, kad su nas tu do~ekali Englezi, govore srpski kao ja i
vi, kaù: oficiri levo, podoficiri desno, civili ostajete tu. Ja sam
bio u Munster-lageru A ta~no 101 dan. [kotlan|ani sa sukwicama
su nas uvek brojali dva puta, a nekad i tri puta na dan. Oni kaù: baraka A, baraka B ili baraka C, da iza|e. Ustrojimo se. Onda nas
prebroje. Ide [kotlan|anin, sa onom svojom sukwicom, i pas za wim.
Prebroje nas: dva, ~etiri, {est itd., da li smo svi na broju, po{to su
qudi beàli preko ìce. Neki su tu i izginuli. Tu skoro nikad nije
bila no}. Kad se smrkne budu reflektori, tako da je bilo kao da je
dan.
Hteli su da nas vrate kod Tita. Mi nismo znali ni{ta. Do{la je
komisija u {ator. U {atoru je sedeo Titov vojnik i engleski vojnik,
a sa strane su nas dva vojnika ~uvala. Kad do|e{, sedne{ za astal.
Tvoje ime, to i to. Pripada{ tu i tu, sve su znali. I onda te pita: da
li èli{ da se vrati{ u Jugoslaviju. Devedeset devet odsto, skoro
svi smo odbili. Svega se pet-{est qudi javilo da ide. Posle niko nije smeo, po{to bi ga mi izmlatili, ne ja nego ovi stariji, jer smo odmah rekli: izdajnici. Kad je sve to pro{lo, onda su nas pustili iz logora kao ovce iz tora. Snalazi se kako ho}e{, idi kud ho}e{ i radi
{ta ho}e{. Ja sam zavr{io u nema~kom selu zvanom Paine.
S kim ste tu bili?
948
Tu sam bio sa ocem. Probali smo da preìvimo na neki na~in.

Pleli smo krtole od rakete i prodavali [vabama. Posle su nai{le
komisije - engleska, ameri~ka, australijska, i traè radnike. Onda su
nas prozvali da smo mi evropski dobrovoqni radnici. Ja se javim za
Kanadu, Ameriku i Australiju. I, kako kaù kod nas, ko pre curi, wegova je cura, te tako i mene odmah Engleska uzme. I mene i oca. I mi
odemo u Englesku. Radili smo na farmama. Posle sam ja oti{ao u rudnik, a on na farmu. Zatim je moj otac traìo da do|em kod wega. Bio
sam u Birmingenu i Jorku, a on u Bristolu. I on je bio na farmi. I
ja, eto, nisam mogao da mu kaèm ne.
U rudnicima su bili malo mla|i qudi, a u Bristolu su bili stariji qudi - koji su bili na farmama, kupili krompir, ~uvali krvave i
dr. Kad sam do{ao, bila je jedna okrugla baraka, znate, i tu je spavalo po 20 qudi. Ujutru, kad idemo na rad, do|e kamion, Englezi su zvali to Lori, poveze nas 10-15, i onda ostavi dva ~oveka ovde kod ovog
farmera, tri kod onoga, pet kod onoga, zavisi {ta je trebalo da se
rad. Tu sam radio na farmi, na vr{alici p{enice. Jedva sam to izdrào. Onda sam i{ao na drugu farmu, pa na tre}u, gde sam ~istio ispod
sviwa itd. Jedanput, napustim farmu i odem u hostel za tekstil.
[ta su hosteli?
To je bio logor. Tu smo mi ìveli i tu smo se hranili. Kad ustane{ iz barake, nosi{ poqu, viqu{ku i ka{iku i ide{ u menzu, tamo
gde se kuva i hrani. Posle odem u drugi logor, zvao se Nafi, kao to je
vojska, mornarica i pe{adija. I tu sam radio. Tu je bio i pokojni Jovo Puva~a, Stojan Kuzeqevi}, \uro Trifunovi} i jo{ neki na{i. I
tu su do{li Titovi oficiri na trening. Kad smo mi wih videli, nije nam bilo lako to gledati. Znate kako je, zamislite i sami. I mi,
mla|arija, ludost, kao i ovde danas, re{imo da wih sa~ekamo i izmlatimo. I to smo i uradili. Onda nas je policija jurila. Video sam da
tu nema sre}e i sa ocem odem za Kanadu.
Ko vam je ostao u Jugoslaviji?
Ostala mi je majka, tri sestre i brat. Ja sam najstariji.
[ta ste radili u Kanadi?
Nije nam bilo lako, nismo imali novca. Mislim da smo otac i ja
do{li sa 50 dolara. Pedeset dolara je bila plata od jedne, dve nedeqe. Radio sam u jednoj ve{ernici, a otac se zaposlio u bolnici. U toj
ve{ernici, video sam da oni mene koriste, i ja to napustim i odem daqe da traìm posao. Do{ao sam iz Engleske mlad i traìm svuda posao. Bilo da je to fabrika, bilo da je kancelarija, nema veze. Svugde
kaèm da sam iskusan u tome poslu, ali, kaèm ja, u Engleskoj je sve to
malo obratno, sve se radi nalevo...
I ja onde zavr{im u Rojal banci, to se zvalo Royal bank of Canada. Oni mi kaù da sam ja star za wih. Kako star, 21 godinu sam
imao, i to me je malo zbunilo. Onda odem u drugu banku i smawim godine. Tada te niko nije pitao ko si, {ta si, jer je wima trebalo mnogo radnika. Bila je to Imperyal benk of Canada, i oni me zaposle.
Tu sam ostao do kraja mog rada. Sa wima sam radio 37 godina. Bio sam
949
u nekoliko filijala. Posle osam godina mog rada u Kanadi, dali su

mi ve}i poloàj, tako da sam bio zamenik direktora. Posle dve godine postanem menayer filijale, ovde bi rekli direktor. Prva filijala koju sam dobio imala je sedam radnika.
Kod nas u Kanadi je obi~aj da te banka prebacuje iz jedne filijale
u drugu, iz druge u tre}u, da dobije{ vi{e iskustva, dubqe znawe itd.
Da li ste u Kanadi izu~ili neku {kolu?
Nisam izu~io nikakvu {kolu, jedino {to sam imao malo gimnazije iz Ebolija, i neke kurseve uve~e, tako da ipak ne budem, {to kaù, skroz nepismen. Banka me je slala na te kurseve. Pet filijala
sam promenio kao menayer. Posledwa filijala mi je bila na Buru i
Osingtonu, to je mesto gde se ukr{taju dve ulice. Tu sam imao 24 godina i ja kao menayer. Odatle sam penzionisan 1989. godine.
Koga imate od porodice?
Ja sam se oènio i imam dvoje dece.
Kako se zove va{a supruga?
@eni mi je ime Milica, a zovu je svi Mimi.
Gde ste je upoznali?
Wu sam upoznao u Dalmaciji. Imam sina i k}erku.
Kako se zove sin?
Sinu je ime Milan, a k}erki Yudi. Woj je zapravo ime \uka, ali
je svi mi zovemo Yudi. Imam i petoro unu~adi.
Kad ste dobili sina?
On je ro|en 1958.
A k}erka?
K}erka 1961.
Da se mi sad vratimo na ratno vreme. Komandant Pa|enskog ~etni~kog bataqona bio je Lazina Lazo Samaryija. [ta je bilo s wim, u
kakvom vam je se}awu ostao?
Kad smo bili u Sloveniji, on je rawen. Kad smo i{li u operacije, ja sam onda u tim borbama bio, on je bio rawen, ali je to bio takav
junak i takva qudina da vam ja to ne mogu opisati. On je iz mog sela i
mi smo neki daqi rod po mojoj majci. I on, kad je rawen u rame, kaè:
Samo stavi tu malo krpice i idemo daqe. On je, kao svi mi, iz Nema~ke oti{ao za Englesku i u Engleskoj je umro pre sedam-osam godina.
Samo da ne zaboravimo. Sa va{om majkom, sestrama i bratom, kako ste uspostavili kontakt posle rata?
U prvo vreme, kad smo napustili zemqu, oni nisu znali ni da li
smo ìvi, jer, mi smo i{li od novembra 1944, pa sve do maja 1945, i posle po Italiji. Oni su ostali tamo, i onda smo im mi iz Engleske, kad
smo uspostavili vezu, slali materijale i pomo}, po{to je bila beda i
tragedija. A kad smo oti{li u Kanadu, onda smo ve} mogli da komuniciramo. Najpre je moja sestra imala nesre}u, tako da je izgubila jedno oko, nesretnim slu~ajem, ne zbog rata, nego, eto tako, igrala se sa
svojim koleginicama. Onda je to meni bilo jako ào i mi smo je doveli u Kanadu. A brat mi je studirao ovde u Beogradu. On je zavr{io za
950
elektrotehni~kog inèwera. Onda, po{to je ovde uvek bila beda, mi

smo re{ili da i wega traìmo. Kad je on do{ao u Kanadu, mi wemu
nismo dozvolili da radi, nego je oti{ao daqe na univerzitet. Posle
je dobio posao u firmi i onda smo produìli na{ zajedni~ki ìvot.
On je na{ao devojku iz Jugoslavije i oènio se. A majka i dve sestre
su ostale i daqe u Jugoslaviji. Sestre su mi se udale i one ìve ovde
u Beogradu, kao izbeglice. @ive na Mirijevu. Moj otac je radio sve
do 70. godine ìvota. U 70. on ode u penziju, radio je duè nego {to
treba. I onda kaè: Ja sam sad penzionisan, vi{e ne treba da radim,
i ja idem nazad u Jugoslaviju. On je oti{ao i bio u Pa|enima, mislim pet-{est meseci. Video je kakav je ìvot ovde, kakav je reìm,
kakav je sistem i to nije mogao da podnese. Onda je uzeo moju majku, napravio papire i do{ao nazad sa majkom.
Otac vam se zvao \uro, a majka?
Manda. Posle smo produìli zajedni~ki ìvot, ja, otac i majka,
brat i sestra. Otac je ìveo 95 godina, a majka 94. On je umro pre pet
godina, a majka tri meseca pre wega.
Recite mi ime sestre?
An|a.
Brat?
Mihailo.
Kako se zovu sestre koje su ostale u Jugoslaviji?
Ostala je Desa, pravo ime Desanka, i Milica, koju zovemo Mika.
Iz vremena Dinarske ~etni~ke divizije, da li se se}ate vojvode
\uji}a?
Kako se ne se}am, ja sam s wim bio. Kad smo prelazili So~u, nikad to ne}u zaboraviti. Ki{a pada, borbe kroz Goriciju traju. Tu su
bili i dobrovoqci i mi ~etnici, a ja sam bio kao de~ko od 13-14 godina, ali se dobro se}am. I sad ga vidim. Na mostu reke So~e stoji
vojvoda \uji}, {umadijsko odelo, brada, i strojnica na wemu. On je tu
stajao dokle god posledwi vojnik nije pre{ao most. Tu su nas partizani jurili, i jedan borac se prijavio da ide, kao {to danas ovi Palestinci idu, da i sebe ubije i da most sru{i. I on, tako su meni pri~ali, ja to nisam video, nije uspeo. Posle se javio jedan dobrovoqac
i oti{ao sa dinamitom. I on i most, sve je sru{eno. Tu su oni presekli partizanima prelaz, mi smo oti{li za Italiju i oni nas vi{e
nisu gwavili.
Kad ste se posle rata na{li sa vojvodom \uji}em?
Ja sam bio sa vojvodom ~esto u vezi.
Kakav je to ~ovek bio?
To je junak nad junacima. Srbin nad Srbima. O tom ~oveku je te{ko pisati, da vam pravo kaèm. Ja sam s wim bio u kontaktu, iako
sam mla|i, jo{ iz Engleske. Osnivali smo ~etni~ke odbore jo{ po
Engleskoj, pre nego {to sam do{ao u Kanadu. Kad sam do{ao u Kanadu, krajem 1951, vojvoda je dolazio kod nas, i mi smo osnivali odbore
Pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore u Hamiltonu, Torontu, Vindzoru, Vankuveru, svuda gde su na{i qudi ìveli. Isto tako i u Ameri951
ci. U Americi postoje Mervil, [ervil, Gera, Indijana, Milvoki,

Klivlend, Farel... Posle je vojvoda oti{ao u Kaliforniju. On je nas
uvek obilazio. Danas imamo 27 odbora u Americi i Kanadi, a u Engleskoj oko 30.
Tamo ste pokrenuli list Srbija?
List Srbija se {tampa ve} 40 godina. Glavni i odgovorni urednik bio je vojvoda \uji}. Onda mi nismo finansijski tako stajali kao
danas. Imali smo toliko i toliko ~lanova, svaki je pla}ao po 20 dolara godi{wu ~lanarinu, pa smo posle to povisili. Danas nam je ~lanarina 50 dolara. List Srbija je {tampan jedno vreme u Americi,
posle je do{ao u Kanadu. Onda, kako smo mi postali finansijski mo}niji, onda smo mi u Kanadi, u Vajnoni, jednom malom selu pored Hamiltona, kupili par~e zemqe. Ja sam tu bio mnogo aktivan sa jo{ nekoliko na{ih ~lanova.
Kupili smo imawe koje ima 14 ejkersa. Jedan ejkers je, otprilike,
200 stopa sa 200 stopa, a tri stope su u metru, {to zna~i da je to ne{to oko 70 metara sa 70 metara. Kupili smo i jedan stari dom od nekih Kana|ana i prebacili na to imawe. Posle godinu-dve dana, to
nam se zapali. Onda smo se mi okupili i re{ili da zidamo novi dom.
I ozidali smo. Posle tog doma napravili smo klub, pa smo posle kluba ozidali {tampariju, sa jednim stanom iznad.
Kroz nekoliko godina, stari klub smo pridvojili hali da nam bude ve}a dvorana. Onda smo pozadi ozidali klub. U klub moè da stane 200 qudi. Tu se mi uve~e okupqamo. Na imawu smo napravili i
fudbalsko igrali{te.
Danas narod voli ne{to novije, lep{e i mi re{imo da staru halu
sru{imo. Sada zidamo halu od dva miliona dolara i to }e da bude spomen-dom Draè Mihailovi}a. Od dràve smo dobili pomo}, ne{to
oko 200.000 dolara, od jednog fonda. Onda, kad smo dobili tu pomo},
ja sam li~no na tome radio, siguran sam bio da }emo dobiti jo{ jedno
400.000 dolara, ali su muslimani saznali da smo mi to yabe dobili.
Oni su nas optuìli da smo koqa~i, da smo rejpisti-sileyije. Nema onog {to nisu napisali. Onda su posle dobili podr{ku, preko interneta, iz Bosne, iz Sarajeva. Zatim smo na{ predsednik Petar
Preo~anin i ja i{li kod kanadskih vlasti na saslu{awe, da im dokaèmo da mi nismo to {to muslimani pi{u o nama, nego da smo mi pravi gra|ani Kanade koji su iza{li iz Jugoslavije pre mnogo godina, i
da mi nemamo veze sa ovom propagandom, nego da oni laù i opawkavaju nas, kao {to je danas ceo srpski narod opawkan. Onda vi{e novac
nismo dobili. Ali, izvesni na{i qudi su dali pozajmicu. Recimo, ja
sam dao pozajmicu od 50.000 dolara na{oj organizaciji, da se zavr{i
taj dom.
Koje je va{e zaduèwe u Pokretu srpskih ~etnika Ravne gore?
Ja sam administrator lista Srbija i predsednik {tamparije
Srbija. Vodim ra~una ko pla}a, ko ne pla}a ~lanarinu, ko mewa
adresu, primam po{tu i predajem novac na blagajnu.
952
Kad ste se posledwi put videli sa vojvodom \uji}em? Da li ste

ga ozbilazili dok je bio bolestan?
Ja sam bio sa vojvodom \uji}em ~esto u vezi. Govorili smo, verujem, jednom nedeqno preko telefona. Pred wegovu smrt, nisam ga video za posledwih, mo`da tri-~etiri godine. Kad je on slavio 90. ro|enda, tad sam bio na banketu u [ervilu.
Da li ste bili na sahrani Mom~ila \uji}a?
Bio sam na sahrani i ja sam jedan od onih koji ga je nosio.
Gde je vojvoda \uji} sahrawen?
Sahrawen je u Kaliforniji. Tamo je ura|en i spomenik. On je sahrawen pored svoje supruge Zorke.
Da li ste imali priliku da upoznate kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a?
Bio sam na banketu kad je on bio kod nas u Torontu i li~no ga
upoznao. Kad god je dolazio ja sam tu bio, ali nisam imao s wim kontakt.
[ta je Pokret srpskih ~etnika Ravne gore {tampao od kwiga?
[tampali smo dosta kwiga. Posledwe kwige koje smo {tampali
su tri spomenice Dinarske ~etni~ke divizije.
S kojim na{im politi~arima ste kontaktirali, ko vas je od wih
pose}ivao?
Pose}ivali su nas mnogi politi~ari, ali su nas svi izigrali. Ja
sam bio na zakletvi vojvode [e{eqa, takozvanog, u crkvi Svetog
\or|a u [ervilu. Imam tu video traku gde on kle~i drì sve}u i zakliwe se, a vladika Hristofor ga miropomazuje. I on je nas izigrao
i prevario. On je velike pare skupio. Ja sam mu na jednom skupu u Torontu napisao ~ek od 100 dolara. On je tada drào govor {to nama odgovara, znate. On kaè, treba Tita izvaditi, rase}i ga na {est komada i dati svakoj republici svoj deo - i baciti to |ubre iz Beograda.
A onda je to nama odgovaralo, jer smo mi bili svi protiv komunizma
i protiv Tita. A [e{eq je tako govorio u Hamiltonu, Vindzoru, po
celoj Americi i ja verujem da je on mnogo para odneo sa sobom.
Ko je jo{ dolazio? Da li je dolazio Vuk Dra{kovi}?
Dolazili su i Dra{kovi} i Mi}unovi}. Dolazili su mnogi. Da
vam iskreno kaèm, neke i ne poznajem. Negde sam bio prisutan, negde nisam. Dolazili su mnogi, ali svi su nas mawe-vi{e izigrali.
Pratite li sa te distance na{u politi~ku scenu?
Pomalo, ali mawe-vi{e, da vam iskreno kaèm, mi ne moèmo
ni{ta ovde uraditi. Vidimo i ovde neslogu. Mi smo mislili da dovedemo ministra pravde Vladana Bati}a u Kanadu, jer je on jednom izjavio da mora da se otkrije Draìn grob. Pomislili smo zaista da je to
dobar ~ovek.
Koji je razlog va{eg posledweg dolaska u Srbiju?
Ja sam do{ao ovde da podignem na{e kalendare za 2004. godinu.
Do{ao sam zbog toga i do{ao sam da posetim Ravnu goru, i da odem u
Ivawicu da vidim spomenik Draì Mihailovi}u. Vajar koji je radio
taj spomenik sada nama za Kanadu radi bistu Draè Mihailovi}a.
953
Mislim da }e ona biti gotova i ja to treba da ponesem sa sobom. Taj

vajar je Branko Tijani}, koji ìvi u selu [qivovica, kod Zlatibora.
Mislim da sa wim pregovaram, imam i slike, da ako moè, i ako je izvodqivo, napravi sli~nu bistu, kolika je Draìna, da tolika bude i
vojvodina.
Kad budemo otvarali novi dom u Vajnoni, {to se nadam da }e biti
do kraja godine ili po~etkom idu}e, da to bude na vidnom mestu. Spomen-dom Draè Mihailovi}a mo}i }e da primi 800 qudi. Tu }e biti
moderna kuhiwa, moderna hala, moderno predsobqe, foajei... Bi}e to
jedna od najlep{ih hala koju Srbi imaju u Kanadi. Mi bismo èleli
da to bude tu, na vidnom mestu kad u|ete, da se odmah vide te dve biste. Jedna Draè Mihailovi}a, druga vojvode Mom~ila \uji}a.
Pogledi, u martovskom broju 2004. godine, objavquju tekst Miro slava Samaryi}a o Srpskoj radikalnoj stranci i Demokratskoj
stranci od wihovog nastanka do danas. Naslov teksta je Demokrate
i radikali nekad i sad:
Demokratska stranka je i pre Drugog svetskog rata, kao i sada, bila anacionalna. Smatrana je hodnikom za ulazak u Komunisti~ku partiju, gde je najpoznatiji primer Milo{a Mini}a. Kao anacionalna,
ona, prirodno, nije imala mnogo glasa~a. I sada, kada je po prvi put
u svojoj dugoj istoriji zavladala, pre tri godine, to se nije desilo posle izborne pobede, ve} posle manipulacija koje imaju veze sa svim
osim sa demokratijom iz wenog imena. Istovremeno, Demokratskoj
stranci se pruìla prilika da jednom organizuje izbore i na wima
u~estvuje sa pozicije vlasti. Dakle, sa najboqe mogu}e pozicije. I u
takvim uslovima, Demokratska stranka je 28. decembra 2003. osvojila
14 posto glasova, zajedno sa svojim koalicionim partnerima i muslimanima iz Starog Rasa, koji su joj, po nekom tajnom dogovoru, dali ve}inu glasova.
Naravno, uvek }e biti potrebna i jedna stranka zami{qena kao
intelektualna savest dru{tva. Nevoqa je u tome {to su u prethodnom
periodu intelektualnim delatnostima mogli da se bave samo komunisti i {to zbog toga prete`ni deo inteligencije i danas ima jednu
neokomunisti~ku crtu. Intelektualce koji su se izborili sa crvenim virusom (Kosta âvo{ki, Nikola Milo{evi}, Vojislav Ko{tunica), Demokratska stranka je odbacila. Tako ona sada nije ni{ta
drugo do veliki Gra|anski savez, kome, sa hipotekom {urovawa sa mafijom i uop{te uzev o~ajnom upravom u protekle tri godine, preostaje borba za izborni cenzus.
I dok je Demokratska stranka zadràla svoje negda{we osnovne
karakteristike, to se ne bi moglo re}i za Srpsku radikalnu strnaku.
Radikali, a naro~ito wihov legendarni lider Nikola Pa{i}, ostali su u narodnom se}awu kao osobe koje malo pri~aju a mnoge (u)rade.
Vo|a obnovqene Radikalne stranke, Vojislav [e{eq, stvorio je, me|utim, dijametralno suprotni imiy.
Naravno, u osnovnom opredeqewu stari i novi radikali su isti:
re~ je o nacionalnoj stranci. Takva osobina svugde u demokratskom
954
svetu, pa i kod nas, predstavqa osnovni uslov za osvajawe velikog

procenta bira~kog tela. Zato su radikali i onda, i sada, pobe|ivali
na izborima. Samo, onda su ih pobede dovodile na vlast, a sada ne, jer
su Pirove.
Za{to, dakle, novi radikali ne mogu da odnesu ubedqivu izbornu
pobedu, kao stari?
Rekli bismo da osnovni razlog ~ini ona razlika izme|u Nikole
Pa{i}a i Vojislava [e{eqa. U [e{eqevu odbranu moèmo navesti
nesrazmerno teè uslove u kojima je delovao. Uvek je imao malo vremena u medijima, pa je zato posezao za te{kim re~ima, koje u regularnim uslovima verovatno ne bi upotrebqavao. Ispostavilo se da takvi nastupi trenutno koriste, ali dugoro~no {kode. Za radikale galsaju hrabri, a oni nisu u ve}ini.
Te{ke re~i iz prve faze obnovqenog vi{estrana~ja sada steù
Srpsku radikalnu stranku kao om~a oko vrata. Ako bi uo~i izbora
angaòvali neku agenciju, ona bi im svakako preporu~ila da ono {to
nikako ne treba da kaù, jeste vizija srpske granice na liniji Karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica. Takva zapadna granica Srbije ve}
godinama odnosi radikalima stotine hiqada glasova.
U traèwu izlaza iz ove zamke vaqalo bi najpre pogledati otkuda, i otkada, neko traì na primer Karlobag za Srbiju, kada ve}ina
Srba i ne zna gde je to mesto? O~igledno je da za prisajediwewe Karlobaga nema ni etni~kih ni istorijskih razloga. Traèwe tog mesta
po prirodi stvari miri{e na rat i to - na rat koji se ne moè dobiti. Srbi nemaju motiva da ratuju za tu|e gradove, a sve i kada bi ga dobili, jasno je da tzv. me|unarodna zajednica to osvajawe nikada ne bi
priznala.
Pa ipak, postoji jedan razlog zbog koga Srbi imaju pravo da traè
Karlobag: pla}awe ratne od{tete. Naime, Hrvatska je jedina nacisti~ka dràva iz Drugog svetskog rata koja nije platila ratnu od{tetu. Jedan vaqano formulisan srpski zahtev bio bi svima razumqiv, jer Nema~ka jo{ uvek pla}a ratnu od{tetu. Kada je Stevan Moqevi} stavio Karlobag na mapu Srbije - na mapu koju su radikali potom preuzeli - wegov motiv leào je upravo u pla}awu ratne od{tete i za{titi Srba od novog genocida. Taj princip razgrani~ewa Moqevi} je preuzeo upravo od Nikole Pa{i}a, predsednika srpske delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1920. godine. Me|unarodna zajednica nije uvaìla mnoge Pa{i}eve zahteve u vezi razgrani~ewa sa susednim dràvama, pa je na to, prilikom pravqewa novog,
a boqe re}i obnovqenog, predloga razgrani~ewa mislio i Moqevi},
docrtavaju}i i oblasti na koje verovatno nije ozbiqno ra~unao.
Me|utim, najva`niji je princip, a princip je slede}i: mora se
platiti ratna od{teta. Bilo u teritorijama, bilo u novcu. Izlaz za
Srpsku radikalnu stranku je da sada ratnu od{tetu od Hrvatske traì u novcu, zatim da se otvoreno bori za prisajediwewe Republike
Srpske i najzad da se seti Pa{i}eve mudrosti: u politici se nikada
ne pri~a naglas o svim svojim ciqevima.
955
Ogledalo, 31. aprila 2004. godine, objavquje tekst pod naslovom

Ruska duma za osloba|awe Milo{evi}a i [e{eqa:
Poslanici Dràvne dume Rusije, doweg doma ruskog parlamenta,
zaloìli su se pre nekoliko dana za osloba|awe Slobodana Milo{evi}a i Vojislava [e{eqa iz pritvora Ha{kog tribunala.
U poruci-apelu parlamentima zemaqa ~lanica NATO-a i sudijama
Tribunala u Hagu deputati upozoravaju da postupak traje ve} tre}u
godinu bez izgleda na skori i pravedan zavr{etak. Izraèna je velika zabrinutost za Milo{evi}evo zdravstveno stawe, pogotovu {to
on, prema saznawima ruskih poslanika, ne dobija kvalifikovanu medicinsku pomo}. Naro~ito isku{ewe i oblik pritiska za Milo{evi}a je to {to ne moè da bude u kontaktu sa najbliòm rodbinom. U
takvom stawu on ne moè vaqano da priprema ni svoju odbranu.
Apel za osloba|awe podràlo je svojim glasovima 234 deputata,
protiv je bilo 27, tri su se uzdràla glasawa.
Og l e d a l o , 2 3 . j u n a 2 0 0 4 . g o d i n e , o b j a v qu j e in t e r v j u s a Eli z a be t
Fareli, engleskom novinarkom i internacionalnim sekretarom No ve komunisti~ke partije, o utiscima iz Beograda. Naslov teksta je
Engleski borac za srpska prava, a podnaslov Moje privatno pravo
je da navijam za Tomu Nikoli}a, ali ne i da navija~ki pi{em u svojim
novinama. Zapadni mediji su za deset godina tako ocrnili Srbe, da i
kada su ih najbrutalnije ubijali malo ko je reagovao. O stradawu Sr ba se ili }utalo ili pisalo negde u dnu novine. Kako drugi o Srbima
da misle lepo kada i politi~ari u Srbiji pri~aju lo{e o svom naro du. Ja sam nacionalista, jer ko ne po{tuje svoju kulturu i obi~aje, ne
moè ni tu|e:
Zahvaquju}i svom obrazovawu i izgledu mogla je da bira ~ime }e se
u ìvotu baviti. Odabrala je novinarstvo i borbu za pravdu svih qudi. Elizabet Fareli je najmla|i zamenik glavnog i odgovornog urednika koga sam upoznala. Taj posao obavqa u listu New worker. Tek
joj je 27 godina, a ve} je i tre}i ~ovek u Novoj komunisti~koj partiji
Engleske, internacionalni sekretar, zaduèna je za kontakte sa partijama sli~ne orijentacije u svetu. U tom poslu pomaè joj najboqe
oru`je, ènski {arm, koga ima na pretek. U novinarskom poslu saveznici su joj energi~nost, znawe koje je stekla studiraju}i istoriju i
{iroki pogled na svet. Holan|anka po ro|ewu i temperamentu, u Englesku se doselila kada se udala. Veliki broj prijateqa me|u Srbima stekla je na demonstracijama protiv NATO bombardovawa Srbije. Smatra da nam je nanesena velika nepravda. Prvi put je u Srbiji.
Upoznala sam je u Beogradu, neposredno pred predsedni~ke izbore.
Neobi~no je dobro obave{tena o na{im prilikama. Raspitivala se o
izbornim {ansama Tome Nikoli}a i nije krila da navija za wega.
Skoro svi mediji u mojoj zemqi otvoreno se svrstavaju na Tadi}evu stranu. Zanemaruju kakvo je raspoloèwe u Srbiji - kaè Elizabet Fareli. Ako jedan politi~ar nema podr{ku svog naroda ne moè silom da vlada. Ili moè, kratko.
Kako }ete vi izve{tavati sa predsedni~kih izbora?
956
Onako kako stvari zaista jesu. Moje je pravo da navijam za Tomu

Nikoli}a, ali ne i da navija~ki pi{em. Ve}ina medija pi{e kako je
najboqe za Srbiju da pobedi Boris Tadi}. Kako mi u Engleskoj moèmo da znamo {ta je za vas dobro? Evo, vidite, u prvom krugu najvi{e
glasova je dobio Toma Nikoli}. I wegova stranka na parlamentarnim izborima dobila je najvi{e glasova. Zna~i da vi u Srbiji ne èlite ono {to u Engleskoj misle da je dobro za vas.
Rekli ste da mediji u va{oj zemqi ne prenose i druga~ija mi{qewa. Zar to nije u suprotnosti sa proklamacijom o slobodi {tampe sa
nezavisnim novinarstvom i, na kraju krajeva, sa demokratijom?
Ja u nezavisno novinarstvo apsolutno ne verujem. Ne verujem da
bilo gde u svetu postoji novina koja je nezavisna, o televiziji i radiju da i ne govorim. Me|utim, nametnuto je mi{qewe da su nezavisni
samo oni mediji koji podràvaju Zapad u wegovoj politici. I sami to
dobro znate jer su deset godina jako lo{e pisali o Srbima. Tako su
vas dobro ocrnili da javno mwewe nije reagovalo ni kada su vas na
najbrutalniji na~in ubijali.
Da li posle promena u Srbiji imamo boqi tretman u medijima?
Na{i mediji podràvaju samo ono {to je u interesu onih koji
vladaju. Time prosto svakodnevno hrane narod. Re}i }u vam samo da
su o posledwim martovskim doga|ajima na Kosovu pisali na naslovnim stranama sve dok nije saop{teno da za smrt albanskih de~aka nisu krivi Srbi. Vest je objavqena pri kraju novine i pri dnu strane.
Tako je i ranije bilo. Na prvim udarnim stranama Srbi su optuìvani a o stradawu se }utalo ili pisalo negde pri dnu novine.
Kako va{a novina pi{e o Kosovu?
Nave{}u samo jedan primer. Nedavno smo dve strane posvetili
tom delu Srbije. Objasnili smo za{to je Kosovo istorijski va`no za
Srbe, za{to je izmi{qeno etni~ko ~i{}ewe Albanaca i za{to je u
geopoliti~kom smislu va`no Kosovo. Posle toga dobili smo jako puno pisama od Engleza koji su nam se zahvaqivali {to su po prvi put
mogli da ~uju istinu.
Ne{to je po~elo da se mewa?
Jako sporo. Engleze ne interesuje politika. Ako im se neke stvari ~esto ne serviraju, brzo zaborave. Ili kako mi kaèmo: Daleko
od o~iju daleko od pam}ewa. U Srbiji se qudi, kako sam videla, intenzivno bave politikom. Me|utim, na sre}u, i kod nas je napravqen
neki pomak. Videli ste koliko je qudi demonstriralo protiv rata u
Iraku. Narod je shvatio da se ne radi o oru`ju za masovno uni{tavawe, nego da je re~ o nafti.
Za{to u slu~aju Srbije sporije shvataju?
Zato {to i sami politi~ari u Srbiji doprinose tome. Kidnapovali ste i izru~ili svog predsednika Ha{kom tribunalu. Va{ ministar inostranih poslova izjavquje da ste po~inili genocid na Kosovu. Va{i politi~ari su do pre ~etiri godine pri~ali kako u Srbiji
nema demokratije, da Milo{evi} èli Veliku Srbiju, da ste po~ini957
li etni~ko ~i{}ewe. Kako onda qudi u Engleskoj ili Holandiji mogu druga~ije da misle o Srbima.
U pravu ste, ali svako ko pri~a druga~ije ili brani Srbe progla{en je za nacionalistu?
I ja sam nacionalista. Nema u tome ni{ta lo{e. I Francuzi,
Englezi i Amerikanci su nacionalisti. Svi mi koji volimo i èlimo dobro svojoj zemqi i svom narodu smo patriote i ja sam ponosna
zbog toga. Ko ne po{tuje svoju kulturu i svoje obi~aje, ne moè ni tu|e. I {ta je tu lo{e? Patriota nije onaj ko radi u interesu onih koji vladaju, i ~esto rade i protiv svoje zemqe.
Ali ovde je nametnuto mi{qewe da je greh biti patriota, jer nije u evropskom duhu?
Lepo je biti u Evropi. Ali kakvoj? U Evropi u kojoj svi qudi lepo ìve, imaju posao, u kojoj se po{tuju prava svih...
Da li se za to zalaète u parlamentu?
Mi imamo osam poslanika u parlamentu i borimo se za prava radnika. Borimo se protiv otpu{tawa radnika, da se dozvoli politi~ki
{trajk i da se precizno defini{e {ta se moè, a {ta ne privatizovati. Mi nismo protiv privatnih pojedinaca, ali smo protiv troga
da se privatizuju {kole i bolnice. Kod nas imamo primer da je ~ak i
metro privatizovan. Ne u~estvujemo na izborima za Evropski parlament, jer smatramo da nije demokratski. U tom parlamentu ne bismo
mogli da kritikujemo evropsku politiku. A kada ne moèmo da iznesemo svoje mi{qewe ne bismo mogli ni{ta ni da promenimo u Evropi.
Moj najja~i utisak iz Beograda su razorene zgrade prilikom NATO bombardovawa. Prvi put sam shvatila {ta je uradila moja zemqa.
Druga~ije sve to izgleda kada sedite u kancelariji i osu|ujete bombardovawe Srbije, a potpuno je drugo kada to sve na licu mesta vidite.
Moja partija je zasedala da li da putujem u Beograd, jer vlada mi{qewe da Srbijom vlada mafija i da je opasno. Prijateqi su mi savetovali da budem oprezna i da se ~uvam. I ja sam se pomalo pla{ila.
Sad imam sasvim druga~iju predstavu o Beogradu. Qudi su vrlo qubazni i spremni u svakom trenutku da pomognu.
Kao Holan|anka stidim se {to u Holandiji postoji politi~ki sud
i {to ga Holandija podràva. Stra{no je {to zatvorenici, a najvi{e Srbi, nemaju osnovna qudska prava. Milo{evi}a tiho ubijaju time {to mu ne dozvoqavaju le~ewe lekara specijaliste. [e{equ ne
dozvoqavaju da ga pose}uje porodica. Tribunal je o~igledno u panici
i pla{i se istine.
Udruèwe Sloboda, SPS i Srpska radikalna stranka na Vidov dan organizovali su miting u Beogradu. Ogledalo, 7. jula 2004. go dine, u rubrici Doga|aji, objavquje tekst o ovom doga|aju pod na slovom Sloboda sa Slobu i Voju. Na istoj strani su objavqena i dva
govora gostiju na mitingu. Prvi je Velko Vlkanov iz Bugarske pod
naslovom Neukrotivi Srbi, Sloba i [e{eq, a drugi Klausa Hart 958
mana sa naslovom Vidovdan 2001. dan sramote i naslovom Jo{ tra je bacawe Srbije na kolena:
Vi{e od 5000 qudi u~estvovalo je na mitingu. U~esnicima protestnog okupqawa upu}eni su brojni pozdravi podr{ke iz zemqi i
inostranstva. Na po~etku, Vladimir Kr{qanin, je objavio da je parlamentarna skup{tina saveza Rusije i Belorusije usvojila poseban
dokument kojim se obra}a parlamentima: NATO, Evropske unije, me|unarodnim organizacijama i sudijama Ha{kog tribunala u kojem se
traì pu{tawe na slobodu Slobodana Milo{evi}a i Vojislava [e{eqa. Sli~nu rezoluciju ranije su usvojili parlamenti Rusije i Belorusije (odvojeno).
Na mitingu je pro~itana poslanica episkopa Mile{evskog, Filareta. Na mitingu su govorili: Velko Vlkanov, Na|a Te{i}, Klaus
Hartman, Aleksandar Vu~i}, Milorad Vu~eli}, Branko Kitanovi},
Vladimir Kr{qanin, Bogoqub Bjelica...
Na kraju protestnog skupa, koji je trajao vi{e od dva sata, pro~itani su zahtevi koji su upu}eni svim dràvnim organima Srbije i dràvne zajednice SCG. Okupqeni gra|ani sa mno{tvom crvenih, plavih i belih zastava slobode, pra}eni gromoglasnom muzikom u protestnoj {tewi pro{li su glavnim gradskim ulicama gde je u: Skup{tini Srbije, Vladi Republike Srbije, Saveznoj skup{tini, delegacija protesta uru~ila zahteve.
Ponovo sam me|u vama, da izrazim ponovo svoju solidarnost sa va{om pravednom borbom za nacinalnu nezavisnost i nacionalno dostojanstvo.
Srpski narod je bio `rtva razbojni~kog oruànog napada od strane NATO. Ubili su hiqade qudi, uni{tili preduze}a, bolnice, {kole, zatrovali su vam zemqu. Za svoje te{ke zlo~ine protiv mira i ~ove~nosti - oni dràvnici NATO-a, trebalo je da budu izvedeni pred
me|unarodni krivi~ni sud. Ali desilo se suprotno: pred sud nisu izvedeni zlo~inci, ve} wihove `rtve! To je rugawe pravosu|u koje nema presedana.
Danas se u zatvoru u Hagu nalazi prvi ~ovek Srbije - predsednik
Slobodan Milo{evi}. On je poneo krst mu~eni{tva u ime svog naroda. On je stavio nacionalne interse Srbije iznad svojih interesa.
Dozvolite da se posluìm stihom velikog bugarskog pesnika Georgija Cagarova, posve}enog poginulom bugarskom antifa{sti: izabrao
je da ih pogleda u o~i, umesto da padne na kolena. Sli~nu misao moèmo da kaèmo i za Slobodana Milo{evi}a: odlu~io je da se suo~i
sa ubicama srpskog naroda, umesto da pred wima padne na kolena.
Samo`rtvovawe Slobodana Milo{evi}a stvara za sve nas ogroman moralni dug. Mi nemamo pravo da ga ostavimo samog u wegovoj bici sa surovim protivnikom. To bi bila istinska sramota za sve nas.
To bi zna~ilo da smo nedostojni slobode, u ime koje je Slobodan Milo{evi} odlu~io da se `rtvuje. Svi mi treba da se ukqu~imo u borbu
za wegovo spasewe. To biva sve neophodnije, kako iz dana u dan svima
959
postaje jasno i sve jasnije, da su sve optu`be protiv Slobodan Milo{evi}a apsolutno neodrìve.
Ve} tri godine traje proces u nezakonitom Ha{kom tribunalu.
Ispitane su stotine svedoka Tuìla{tva, predstavqene su hiqade i
hiqade stranica dokumenata i uprkos tome tu`ba se nalazi tamo, gde
je bila na samom po~etku. Ona je doìvela potpuni debkl.
Moramo im se suprotstaviti svom energijom koju imamo. Neophodno je da poru{imo same temeqe la`nog hrama pravosu|a izgra|enog u
Hagu. Treba da traìmo raspu{tawe nezakonite natovske tvorevine.
Treba da pozovemo dràve - ~lanice Saveta bezbednosti da okon~aju
uvredqivu za ~ove~anstvo ha{ku parodiju pravosu|a.
Na{ neposredni zadatak danas je da izvojujemo neodlo`no oslobo|ewe Slobodana Milo{evi}a, kao i drugih nezakonito pritvorenih
srpskih gra|na, me|u kojima je i Vojislav [e{eq. Vojislav [e{eq
je sam oti{ao u Hag. Ne, razume se, da se pot~ini natovskom pravosu|u, ve} da ga razgromi. Mogu vam re}i da on to radi izuzetno uspe{no.
Prisustvao sam jednom zasedawu u procesu protiv tog neukrotivog
Srbina. Bilo je upe~atqivo. Wegov mo}ni duh je bukvalno kiwio natovca, obu~enog u sudijsku togu.
Posetio sam predsednika Slobodana Milo{evi}a 1. juna i ponosan sam {to mogu da vam danas prenesem wegove najtoplije pozdrave.
Mogu da vas uverim da je wegov borbeni duh jo{ uvek jak i neokrwen, uprkos najgorim uslovima.
Kakav primer za vas, za sve nas, za sve ~asne qude na svetu!
Wegoba borba, borba protiv novog svetskog poretka i wihov montirani proces u Hagu, predstavqaju najboqu tradiciju Vidovdana,
predstavqaju herojsku tradiciju srpskog naroda.
Ali, kao {to znate, tradicija Vidovdana nije samo herojska, to je
i tradicija izdaje.
Treba li ja - iz inostranstva - da vam kaèm ko nastavqa ovu izdajni~ku tradiciju danas?
Vidite ih svaki dan na televiziji, u novinama, u {tamppi - koja je
danas slobodna - jer svi pi{u isto.
Isto ispirawe mozga mi odavno znamo u slobodnoj zapadnoj {tampi agresora.
Oni su izdajnici, vazali i sluge stranih gospodara.
Oni su isporu~ili Slobodana Milo{evi}a za {aku dolara.
Oni su pretvorili Vidovdan 2001. u dan sramote.
Oni rasprodaju nacionalnu ekonomiju za nekoliko dinara - bez
ikakvog mandata ili legitimnosti: to je javna svojina, svojina naroda, i oni koji je rasprodaju stranim kompanijama su jednostavno lopovi.
Oni su izvr{ili nameru agresora - razarawe i uni{tewe dràve.
Oni su razbili i ukinuli Jugoslaviju.
Izbrisali su ~ak i ime, ponosno ime - Jugoslavija.
U~inili su da se osniva~ Ujediwenih nacija, Jugoslavija, prijavi
za ~lanstvo kao nova dràva.
960
U kengurskom sudu u Hagu predsednik Milo{evi} je suo~en sa optu`bom da je po~inio zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat.
A zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat - to je u o~ima imperijalista,
apsolutnih gospodara i tajkuna - braniti svoju zemqu od agresije, razarawa i okupatora.
U wihovim o~ima zlo~in je braniti nezavisnost i suverenitet.
A slogan zlo~ina~kog poduhvata takozvane, samoproklamovane
me|unarodne zajednice bio je Srbi moraju biti ba~eni na kolena,
izre~en kroz usta Klausa Kinkela, ministra spoqnih poslova Nema~ke.
A slogan Srbi moraju biti ba~eni na kolena jo{ uvek vaì. Taj
slogan precizno opisuje zadatak takozvanog Ha{kog tribunala: legitimisati agresiju, to eklatantno kr{ewe me|unarodnog prava, za{titi interese NATO na Balkanu, verifikovati wihove laì, rasisti~ku antisrpsku kampawu i ispirawe mozgova, i osigurati da Srbi
ostanu na kolenima i da nikad ponovo ne ustanu.
Ni{ta sa SPS i SRS je naslov antrfilea unutar teksta
objavqenog u Ve~erwim novostima" 17. oktobra 2004. godine pod
naslovom Vi{e mandata od cele vlade" i nadnaslovom Tadi} nema
ni{ta protiv parlamentarnih izbora do kraja godine", a u kojem su
izjave Borisa Tadi}a o eventualnoj saradwi sa Srpskom radikalnom
strankom i Socijalisti~kom partijom Srbije:
U skup{tni op{tina ne}emo i ne smemo zajedno sa SPS i SRS.
Ko god u|e u takve saveze, bi}e iskqu~en iz DS - poru~io je Tadi}.
Ovo pravilo vaì}e, kako je rekao, dok se te stranke ne reformi{u
i ne udaqe od politike Slobodana Milo{evi}a i Vojislava
[e{eqa. Ako GO bude odlu~io druga~ije, ja vi{e ne}u biti
predsednik ove stranke. Da se zna - naglasio je Tadi}.
Glas javnosti, 22. oktobra 2004. godine, vest o pretresawu ku}e
Stjepana Koromana na Palama, ~oveka koji poznaje dr Vojislava
[e{eqa, objavquje pod naslovom Pretresena ku}a Karayi}evog
finansijera.
Pale: Pripadnici SFOR-a pretresli su ju~e na Palama porodi~nu ku}u Stjepana Koromana, vlasnika pekare Zlatna ìta,
potvrdio je Srni portparol SFOR-a Mark Houp. On nije mogao da
potvrdi da li je zaplewena dokumentacija ili neki drugi predmeti.
Pretres je obavqen s ciqem istraìvawa mogu}ih aktivnosti
suprotnih Dejtonskom sporazumu. Istraùjemo konkretne aktivnosti pojedinaca za koje postoji osnovana sumwa da ignori{u vladavinu
zakona, pruàju}i pomo} licima osumwi~enim za ratne zlo~ine rekao je Houp.
Mediji BiH ranije su pisali da je Koroman blizak prijateq i
jedan od finansijera Radovana Karayi}a. Ovaj predratni zemqoradnik sa Pala danas je veoma bogat ~ovek. Poznat je po tome {to je 1991.
godine na Romaniji ugostio lidera SRS Vojislava [e{eqa koji je na
kowu stigao na \ur|evdanski uranak u Novakovu pe}inu. Koroman je
961
u Zlatnim ìtima nedavno, posle fudbalske utakmice na Ko{evu,

ugostio reprezentaciju SCG.
Naslov iste vesti u Ve~erwim novostima od 22. oktobra 2004.
g o d i n e j e Pr e t r e s l i p e k a r u , a u D a n a s u j e S FOR p r e t r e s a o k u } u
Stjepana Koromana. Monitor, 22. oktobra 2004. godine, donosi
izvode iz dnevnika kwièvnika Zorana Stanojevi}a od 14. oktobra
1991. godine:
Vo|ewe dnevnih zabiqe{ki ili dnevnik prije svega shvatam kao
zbirku li~nih impresija i razmi{qawa, a mawe kao li~ni ìvotopis. No, i ti detaqi, ukoliko su zanimqivi, postaju nezaobilazni.
Stoga }u ovaj dnevnik zapo~eti sje}awem, boqe re}i biqe{kama iz
rokovnika, sada ve} daleke 1991. godine. Dakle, vremena od prije petnaestak godina i potro{ene snage, znawa, energije, rekao bih
odabranih, na ne~emu {to je danas aktuelni trend i premisa vrijedna
svakog truda.
Bio je po~etak qeta. Sjedio sam sa dru{tvom Kod Mi}a na cetiwskom Bal{i}a pazaru. Odjednom niotkud kolona automobila se
zaustavila ispred nas. Po~e{e da izlaze qudi ozbiqni i mrki. Jedan
~ovjek i za wim kamarila uputi{e se direktno prema meni.
Prepoznajem vojvodu [e{eqa. Naziva dobar dan i pruà ruku, ustajem otpozdravqam ga i uzvikujem: @ivjela suverena Crna Gora,
ìvjela suverena Srbija! Vojvoda malo zastaje, dok jedan iz pratwe
nije stao ispred mene, pa zapita: A {to }emo sa Srpskim morem?
Cio doga|aj jedva da je trajao desetak sekundi a onda su nezvani gosti
posjedali u automobile i odjahali.
U to vrijeme bio sam glavni i odgovorni urednik Liberala (i to
prvi) a g. [e{eq je bio silan vojvoda od Karlobaga i Virovitice, pa
naovamo. Toga su qeta dva mladi}a iz Podgorice i Cetiwa,
naoruàni pi{toqem, natjerali gotovo tre}inu kupa~a be~i}ke
plaè da u|u u vodu vi~u}i: More je va{e, obala je na{a! Tako su ih
dràli preko sat, dok nije do{la policija i utvrdila da su pi{toqi
- pla{qivci
Izjave Aleksandra Vu~i}a povodom posledwih doga|aja u procesu
za zlo~in na farmi Ov~ara, Balkan, 25. oktobra 2004. godine,
obj avquj e pod naslovom Optuèni za Ov~aru naj avquj e {traj k
gla|u
Beograd - Predrag Milojevi}, jedan od 17 optuènih za zlo~in na
farmi Ov~ara kod Vukovara, najavio je pro{le nedeqe da }e stupiti u {trajk gla|u ukoliko ne bude pu{ten iz pritvora. On je uputio
pismo svim relevantnim vladinim i nevladinim organizacijama, u
kojem je naveo da je proces protiv wega i pripadnika dobrovoqa~ke
jedinice Leva Supoderica, kojom je komandovao Milan
Lan~uànin Kameni, politi~ki montiran i da su `rtve optu`bi
protiv Vojislava [e{eqa.
Navode}i da nije bio pripadnik nijedne stranke, on je zatraìo da
sud ispo{tuje wegova prava. Reakcija suda na ovaj zahtev o~ekuje se na
po~etku dana{weg pretresa, na kojem bi kao svedoci Tuìla{ta tre962
balo da se pojave ~lanovi porodica streqanih hrvatskih dobrovoqaca.

Sve ~e{}e postavqa se pitawe i da li se preko ovog slu~aja
poku{ava skinuti odgovornost sa JNA, pod ~ijom ingerencijom je
formalno vo|ena akcija osloba|awa Vukovara, i tako dokazati krivica vo|e SRS Vojislava [e{eqa i ova stranka jo{ jednom ozbiqno
kompromitovala. Radikali se u vezi sa tim do sada nisu ogla{avali,
a generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} komentari{e za
Balkan da je vrlo mogu}e da i u ovom postupku postoje la`ni svedoci, kao i pred Ha{kim tribunalom.
Ne mogu da kaèm da sam pa`qivo pratio ovo su|ewe, ali me ne
bi iznenadilo da Ha{ki tribunal na silu poku{ava, gde god se ukaè
prilika, da iskrivqenim ~iwenicama popuni tanku optu`nicu protiv [e{eqa. Istina je, me|utim, da se ne moè dokazati zlo~in tamo
gde ga nije bilo, iako sam ja definitivno za to da se pravi krivci
kazne po zakonu. Pa ~ak ako su neki od dobrovoqaca i bili pripadnici SRS, zna se da su sve akcije u Vukovaru vo|ene pod komandom
JNA - smatra Vu~i}.
Posle tre}eg kruga lokalnih izbora demokrate u glavnom gradu
Vojvodine - puni ideja, a wihov predsednik Goran Vasi} kaè: je nad naslov, a Radikali moraju da se odreknu [e{eqa naslov intervjua
sa predsednikom Gradskog odbora Demokratske stranke u Novom
Sadu.
Intervju u kome Vasi}, razo~aran ja~awem Srpske radikalne
stranke u Srbiji, iznosi svoja demokratska vi|ewa Srpske
radikalne stranke, Svedok objavquje 26. oktobra 2004. godine:
Novi Sad je uvek, sam po sebi, vesnik nekih doga|aja. Obi~no
stvari u Srbiji kre}u odavde, tako da }e se rasplet i daqa komplikacija odnosa desiti upravo u Novom Sadu - u razgovoru za
Svedok rekao je Goran Vasi}, predsednik Gradskog odbora
Demokratske stranke u Novom Sadu.
Svedok: [ta o~ekujete posle tre}eg kruga lokalnih izbora?
Goran Vasi}: Bilo bi lo{e da nam se ne{to ispre~i u nastojawu da
formiramo proevropski kurs u Novom Sadu.
Svedok: Zog ~ega?
Goran Vasi}: Zato {to SRS jo{ optere}uje wena biografija i
~iwenica da je wen zvani~ni predsednik ha{ki optuènik. Mislim
da je sudbina ove zemqe Evropa, koja je postavila svoje standarde koje
moramo da uvaàvamo. Pla{im se da zbog toga ne}e hteti komunikaciju sa wima, wihovim predstavnicima i reprezentima ili }e
jako oteàno komunicirati sve dok se u SRS ne dese odgovaraju}e
promene. SRS je krenula u tu reformu, ona se vidi u wihovom izlagawu, re~niku Sada manipuli{u siroma{tvom i nezadovoqstvom
stanovni{tva koje u najve}em broju pla}a danak tranziciji. To su
qudi koji su radili u privredi koja je propala i koji ìve u izuzetno
te{kim uslovima, zatim qudima koji su zbog ratnih sukoba morali da
izbegnu sa svojih ogwi{ta i na|u uto~i{te u Novom Sadu, takvih ima
963
oko sto hiqada. Zna~i, potrebno je da SRS na~ini neke odre|ene

korake ka su{tinskim promenama. E, kad se to desi, a to se ogleda u
promeni kadrova, distancirawu od [e{eqa, priznaju odre|ene
gre{ke koje su u~iwene i sprovo|ewu demokratskih procedura i
ìvota u samoj stranci bi}e to - to . To je process od nekoliko godina, i mi nemamo vremena da ~ekamo.
Svedok: [ta je re{ewe?
Goran Vasi}: Da se formira protivteà u ovom drugom bloku.
Tako }e mo}i da se Novom Sadu obezbede kontakti koji su nastavak
procesa i projekta i koji }e ujedno da budu efikasna kontrola i balans radikalskom gradona~elniku.
Svedok: Odnosno wegovom timu?
Goran Vasi}: Mi znamo da SRS ima vrlo slab kadrovski potencijal. Morali bi da se okrenu i privuku qude od integriteta. Recimo u
sada{woj Skup{tini Srbije, Arsi} koji je sjajan elektrotehni~ar,
odajem po{tovawe svim qudima koji u okviru svoje struke rade posao
koji znaju, ali on je u Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i u Odboru za finansije, zatim Boba Bojlovi}, koji je
gumarski tehni~ar, je u Odboru za privredne reforme, pravnik
Miodrag \or|evi} je u Odboru za trgovinu i turizam, a Nata{a
Jovanovi}, turisti~ki vodi~, u Odboru za bezbednost. Kruna svega je
brodomonter, Srboqub Marinkovi}, koji je u Odboru za evropske
integracije. A gra|evinski tehni~ar Toma Nikoli}, mada je lider
stranke, ali mislim da je preterano da on bude zamenik za ustavna
pitawa ili zamenik predsednika Odbora za evropske integracije.
Dràva je suvi{e ozbiqna stvar, wena politika i strategija se defini{u u Skup{tini da bi dovodili ove qude u vrlo nezahvalnu
situaciju da moraju da izigravaju glasa~ku ma{ineriju, jer ne mogu u
elementima struke da u~estvuju u definisawu politiku ove zemqe. I
zato treba da se promeni SRS, i zato je delikatan politi~ki trenutak u kome se nalazimo. U gradu je sli~no. Zadwih 15 godina reprezenti SRS su Maja Gojkovi}, Igor Mirovi} i Milorad Mir~i}. Za
~etvrtog ne znamo. Neko ko bi hteo da bude gradona~elnik mora da
iza sebe ima tim, koji }e da se hvata u ko{tac sa odre|enim problemima. Jedan od arogantnih poteza koje je Gojkovi}ka u~inila je
raspu{tawe, odnosno, onemogu}avawe rada Izr{nog odbora. To joj se
kao bumerang vratilo. Sada se nalazi u situaciji kad treba da
priprema planove za narednu godinu u ~emu nema ko da joj pomogne, jer
je izgubila kontakt sa administracijom kojom treba da rukovodi.
Drugi gest koji joj Novi Sad ne}e oprostiti je nadmenost kojom ona
kaè da je za 15 dana uradila vi{e nego pro{la vlast za osam godina.
Ta izjava ne podleè elementarnim zakonima logike i ne treba je
komentarisati. Ona je dovoqna sama po sebi. Zato je va`no da
proevropske stranke imaju skup{tinsku ve}inu, da bi mogli da
formiraju Gradsko ve}e, koje je operativno mesto dono{ewa odluka
koje gradona~elnik predlaè. Da demistifikujemo tu veliku mo}
964
koju navodno gradona~elnik ima. Jako je bitno da se uspostavi to trojstvo i balans gradona~elnik - Gradsko ve}e - Skup{tina grada. Da
gradska Skup{tina bude mesto politi~ke mo}i u ovom gradu. Mi
znamo da su se qudi od struke i integriteta zahvalili gradona~elnici na ponudi da budu u gradskoj vladi. Kao ozbiqni poslovni qudi
znaju za ovo {to govorim i znaju da ne mogu uspe{no voditi grad koji
je prekinuo sve relacije s inostranstvom, potencijalnim donatorima
i potencijalnim predstavnicima stranog kapitala. Posle tog razgovora su nam se javili i pitali kako stvari odmi~u, da li imaju neku
vrstu na{e saglasnosti ili ne, kako mi sve to gledamo. Na{a profesionalna obaveza i elementarna kultura nalaè da ne pomiwemo
imena, ali smo im mi sugerisali upravo ovo. Ina~e u SRS su u panici, wihovi ~elnici na sve strane nude funkcije. To nije dobro. Na te
poslove pa`qivom kadrovskom selekcijom moraju da do|u qudi koji
}e znati da rade u interesu ovog naroda.
Svedok: U toku su pregovori sa Demokratskom strankom Srbije?
Goran Vasi}: Imali smo dva sastanka sa DSS. Od wih je potekao
predlog da se napravi tesna saradwa na relaciji SRS- DS - DSS, {to
smo odbili. To ste ~uli i kroz obra}awe predsednika DS gospodina
Borisa Tadi}a. Te kombinacije su za nas nemogu}e upravo zato {to
o~ekujemo od stranaka koje su doprnele na{oj nesre}i, SRS i SPS, da
se reformi{u i suo~e same sa ogromnim posledicama koje su
ostavile traga na ovaj narod zbog wihove pogre{ne politike. S druge
strane, mi smo predo~ili kolegama iz DSS da, ukoliko pre|u taj
Rubikon i padnu u zarqaj SRS, to }e im se desiti jednom i nepovratno. Po principu ve}a riba jede mawu. DSS }e definitivno nestati sa
politi~ke scene Novog Sada, a ne}e dobro pro}i ni u Srbiji {to je
{teta, jer za dràvu Srbiju, za definisawe wene politi~ke scene, od
izuzetnog je zna~aja da imamo predstavnika konzervativnih struja sa
demokratskim predznakom kao {to je DSS. Bilo bi lo{e da ta politi~ka opcija nestane. O~ekujem da nastavimo razgovore nakon tre}eg
kruga izbora. Ima}emo boqi uvid situacije i, nadam se, ve}i
manevarski prostor.
Svedok: [ta se doga|a u Gradskom odboru DS? Javna je tajna da se
uo~i izbora pocepao na dve frakcije.
Goran Vasi}: To je interesantna tema, koja je plasirana na posledwem Glavnom odboru u trenutku pozitivnog signala ukrupwavawa
stranaka, odnosno kad se DC, na ~elu sa dr Mi}unovi}em, ukqu~io u
DS. U toj inicijativi ja vidim zlo}u u srpskom stilu da kom{iji
crkne krava, jer je ta vest o frakciji u drugi plan bacila centralnu temu, ali mislim da cela ideja nije za odbacivawe, kao {to je
rekao i predsednik Tadi}. To je jednostavno normalan razvojni put
na{e stranke, koja je jedna od retkih stranaka koja nije vlasni{tvo
lidera stranke. To je vrlo jasno pokazala i ova pri~a o frakcijama je
potvrda vrlo ìvog unutra{weg ìvota u stranci. Ono {to je tako|e
normalno je pomerawe u strana~kom ìvotu. Treba naglasiti da je
965
jako va`no da od qudi koji nisu vi{e generali ne treba da pravimo

posilne i obi~ne vojnike. Oni mogu biti upotrebqivi kao kapetani
ili majori.
Svedok: Igor Mirovi} je potvrdio da SUP radi na podno{ewu
krivi~nih prijava protiv nekih biv{ih gradskih ~elnika zbog
zloupotrebe slu`benog poloàja. Tu se spomiwe i ime va{eg ~lana.
Goran Vasi}: [to se ti~e radikala oni su pokazali da je to wihov
~uveni marketin{ki trik u toku izbora. To se najboqe vidi u slu~aju
Vu~i}a i Bogdanovi}a. Mahali su stalno nekim papirima, a prijava
se nikad nije konkretizovala. Po onoj dr`te lopova. Tako ja i tu
pri~u doìvqavam krajwe marketin{ki. Mada mogu da kaèm da ako
to qudi iz SRS govore i poseduju tu vrstu dokaza, onda se oni nalaze
u vrlo delikatnoj poziciji. Nadle`nost grada i gradskih ~elnika
nije da se bave policijskim poslom, zna se ko je za to nadleàn, a ako
imaju neke specijalne veze sa policijom to je lo{e i za policiju i za
grad i za wih. Za to su nadle`ni Skup{tina i nadzorni organi. A ako
je bilo ko od ~lanova Demokratske stranke na~inio neki prekr{aj,
mora za to da snosi zakonske posledice. Strana~ka pripadnost nikog
ne}e za{tititi od suo~avawa sa sudom.
Tekst o ubistvu Branka Jeftovi}a Jorge, koga je dr Vojislav
[e{eq ozna~io kao jednog od ubica novinara Slavka ]uruvije,
Blic, 31. oktobra 2004. godine objavquje pod naslovom êtiri
metka Jorgi u glavu. Ko je bio Jorga je naslov antrfilea u tekstu:
Nepoznati napada~ ubio je sino}, oko 19,35 ~asova, na uglu ulica
Wego{eve i Ko~e Kapetana, Ranka Jeftovi}a - Jorgu (33), saop{tio
je MUP Srbije.
Jeftovi} je blizak prijateq Zorana Nedovi}a - [oka, na koga je
letos poku{an atentat. Tako|e, Jeftovi}a je lider radikala
Vojislav [e{eq svojevremeno ozna~io kao jednog od ubica novinara
Slavka ]uruvije. A u procesu optuènima za ubistvo @eqka
Ra`natovi}a Arkana, Jeftovi} je bio jedan od svedoka.
U trenutku napada Jeftovi} je {etao Wego{evom ulicom i
pri~ao mobilnim telefonom. Prema re~ima jednog od o~evidaca, u
blizini Simpove radwe, nedaleko od Jeftovi}a, zaustavio se
tamnoplavi golf 4 iz koga je iza{ao upadqivo mr{av mu{karac,
visok oko 175 centimetara. Na sebi je imao farmerke, patike i duksericu tamne boje s kapuqa~om. On se Jeftovi}u pri{uwao s le|a i
sa udaqenosti od pola metra ispalio u `rtvu {est metaka, od kojih
~etiri u glavu. Svedoci nisu videli drugog mu{karca koji je vozio
golf 4
O~evidac, koji je vojno lice, kaè da je prema zvuku pi{toqa
gotovo siguran da se radi o kalibru 7,65. Jeftovi} je pao na zemqu
odmah posle prvog pucwa, posle ~ega je, prema re~ima svedoka, ubica
u wega pucao jo{ pet puta. Napada~ je utr~ao u automobil i udaqio
se prema Kaleni}evoj pijaci.
Nekoliko minuta kasnije stiglo je vozilo Hitne pomo}i i
Jeftovi}a, koji je tada jo{ davao znake ìvota, prebacili su u
966
Urgentni centar. Kako su nam potvrdili u Urgentnom centru, Jorga je

preminuo u 20 ~asova.
Devojka koja ìvi u blizini pri~a da je posle pucwave videla kako
nastradali Jorga leì na ulici.
Mobilni telefon je laào pored wega, a glava mu je bila potpuno oblivena krvqu. Kada su ga unosili u vozilo hitne pomo}i
videla sam kako mu je beìvotno pala ruka sa nosila - rekla je ona.
Za Branka Jeftovi}a Jorgu se smatra da je bio desna ruka {efa
novobeogradskog klana Zorana Nedovi}a - [oka, jednog od aktera
takozvane Bele kwige MUP-a Srbije o organizovanim kriminalnim grupama.
U [okove radnike ubrajaju se i Zoran Davidovi} ]anda (ubijen 23.
marta 2000), Zoran Uskokovi} Skole (ubijen 27. aprila 2000) i Dagan
Nikoli} Gagi (u pritvoru zbog Arkanovog ubistva, 15. januara 2000).
Bliskim [oku se smatra i Andrija Dra{kovi} (preìveo atentat
pre sedam dana).
Zoran Nedovi} je rawen 27. juna ove godine, kada je na wega i
telohraniteqe pucano na autoputu Beograd - Zagreb, i kada je ubijen
wegov telohraniteq. Pre sedam dana, tako|e neidentifikovana
lica, poku{ala su da ubiju Andriju Dra{kovi}a na autoputu kod
Kvanta{ke pijace u Beogradu. Bilans: jedan mrtav i tri rawena
telohraniteqa.
Pokojni Jeftovi} je bio svedok na su|ewu za ubistvo @eqka
Ra`natovi}a Arkana, na kome je jedan od optuènih i Dragan
Nikoli} Gagi. U zemqu se vratio uo~i svedo~ewa, kada je rekao da je
u Interkontinentalu video ubicu, ali da ga ne prepoznaje u sudnici. Posle ubistva Ra`natovi}a, Jorga se sa Nedovi}em sklonio
negde u inostranstvu.
Prilikom svedo~ewa na su|ewu za ubistvo Arkana, 17. juna ove
godine, Jorga je rekao da mu je anonimno pre}eno telefonom da }e
zavr{iti kao Skole i dodao da mu je dràva ve} ubila petoricu drugova. Na pitawe sudije kako mu je to dràva ubila drugove, odgovorio je da je ubijen svako koga je [e{eq javno najavio u vreme dok je
bio na vlasti. Jeftovi} je rekao da okrivqene za ubistvo Arkana,
me|u kojima je i Gagi, poznaje iz vi|ewa, ali da se nisu druìli.
Policija je u Beloj kwizi navela da Nedi} nema stalnu grupu
ve} ~esto angaùje pripadnike drugih kriminalnih klanova, ali se
Jorga smatrao stalnim ~lanom te grupe.
Unutar teksta o ubistvu Branka Jeftovi}a Jorge, objavqenog u
Ekspresu 1. novembra 2004. godine, pod naslovom Metak prekinuo
vezu i ispod nadnaslova U Beogradu preksino} likvidiran jo{
jedan svedok ~ije se ime vezuje za ubistvo Arkana a antrfile je pod
naslovom I [e{eq optuìvao Jorgu. Sledi tekst antrfilea:
Vojislav [e{eq, lider radikala, javno je imenovao Branka
Jeftovi}a Jorgu i Zorana Davidovi}a ]andu da su 11. aprila 1999.
godine, u jeku bombardovawa, ubili Slavka ]uruviju, vlasnika
Dnevnog telegrafa i Evropqanina. Srpska policija, me|utim,
967
nikada nije potvrdila da su smrtonosne hice u ]uruviju ispalili

Jorga i ]anda, i taj zlo~in je jo{ nerasvetqen.
I Politika, 1. novembra 2004. godine, objavquje tekst o ubistvu
Branka Jeftovi}a Jorge. Nadnaslov teksta, u kome se navodi da je dr
Vojislav [e{eq dovodio u vezu Branka Jeftovi}a sa ubistvom
Slavka ]uruvije je Nastavqa se serija ubistava na beogradskim uli cama, naslov je Pucwi zbog Arkana, a podnaslov je Branka
Jeftovi}a Jorgu beogradsko podzemqe povezivalo sa likvidacijom
komandanta 'Tigrova'.
Danas, 1. novembra 2004. godine, ispod naslova: [e{eq traì
izuze}e Karle del Ponte objavquje kratku Betinu vest.
Izjava Aleksandra Vu~i}a, generalnog sekretara Srpske
radikalne stranke, o zahtevu dr Vojislava [e{eqa podnetom
predsedniku Ha{kog tribunala za izuze}e glavnog tuìoca
Tribunala Karle del Ponte Borba, 1. novembra 2004. godine,
objavquje pod naslovom [e{eq podneo zahtev za izuze}e glavnog
tuìoca i naslovom Pla{i se Karline osvete:
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar
Vu~i} izjavio je ju~e da je lider te stranke Vojislav [e{eq, koji se
nalazi u Tribunalu u Hagu, podneo zahtev predsedniku tog suda za
izuze}e glavnog tuìoca Tribunala Karle del Ponte. Vu~i} je na
konferenciji za novinare rekao da u obrazloèwima postoje op{ti,
specifi~ni i li~ni razlozi zbog kojih se traì izuze}e Karle del
Ponte.
U op{te razloge, prema wegovim re~ima, uvr{teno je to {to se
Del Ponte vodi na~elom politi~ke celishodnosti i time je
Tribunal pretvorila u politi~ki sud par ekselans.
Specifi~ni razlog je {to su samo protiv politi~kih vo|a Srba
podignute optu`nice, a nema nijedne optu`nice protiv politi~kih
lidera muslimana i Hrvata, vo|a Oslobodila~ke vojske Kosova ili
NATO za bombardovawe Jugoslavije 1999. godine, naveo je Vu~i}.
On je ocenio da je Del Ponte pokazala zavidnu èqu i voqu da se
ume{a u politi~ke odnose u Srbiji jo{ 1999. godine.
Li~ni razlozi su ti {to je [e{eq uvek sve najgore govorio o
Karli del Ponte i o wenom radu i ona sada ovo koristi i za li~nu
osvetu, rekao je Vu~i}.
On je podsetio da je [e{eq pre skoro dve godine dobrovoqno
oti{ao u Ha{ki tribunal, da proces protiv wega jo{ nije po~eo i
ocenio da je to zbog toga {to u optu`nici nema ni{ta {to bi moglo
da optuì predsednika srpskih radikala i da na takvom su|ewu ne bi
imalo ni o ~emu da se pri~a.
Vest o odluci Apelacionog ve}a Ha{kog suda povodom
Milo{evi}eve àlbe na imenovawe branioca Glas javnosti, 1.
novembra 2004. godine, objavquje pod naslovom Apelaciono ve}e
Ha{kog tribunala danas o Milo{evi}evoj àlbi i naslovom
Mogu}e angaòvawe stend baj advokata:
968
Glavni tuìlac Ha{kog tribunala, Karla del Ponte, na po~etku

su|ewa Slobodanu Milo{evi}u najavqivala je da }e ovaj proces na
najubedqiviji na~in pokazati me|unarodnoj javnosti da niko nije
iznad zakona, a brojne organizacije za za{titu qudskih prava
tvrdile su da }e su|ewe Milo{evi}u ozna~iti nove repere u
me|unarodnom pravosu|u.
Del Ponteova i wen tim su u minule dve godine pozvali u sudnicu
oko 297 svedoka. U 300 dana su|ewa detaqno su analizirani svi va`ni
i stravi~ni doga|aji na Balkanu. Danas, posle povla~ewa nametnutog
branioca Stivena Keja iz procesa, pokazalo se da je izvo|ewe dokaza
optu`be bio lak{i deo tog su|ewa i da Milo{evi} ponovo zadaje
proceduralne glavoboqe sudskom ve}u.
Portparol tuìla{va Florens Artman nije ju~e èlela da ulazi
u su{tinu problema.
Tuìla{tvo ne tuma~i pitawe odbrane i sudskog ve}a.
Sa~eka}emo odluku Ve}a i posle }emo imati dovoqno vremena da je
prou~imo i iznesemo svoje mi{qewe - rekla je Artmanova za Glas.
Pisana odluka drugostepenog, Apelacionog ve}a Ha{kog tribunala,
po àlbi na imenovawe branioca biv{em predsedniku Savezne
Republike Jugoslavije, Slobodanu Milo{evi}u, mimo wegove voqe,
bi}e objavqena danas, prenosi Fonet.
Ukoliko sudsko ve}e prihvati Kejovu ostavku ~itav proces }e u}i
u }orsokak, jer nametawe novog branioca je iskqu~eno. Milo{evi},
koji ne priznaje ovaj sud, a ipak aktivno u~estvuje u procesu, poziva}e
se na Pravilnik o postupku i dokazima Me|unarodnog krivi~nog
suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) koji dopu{ta optuènom da se
brani li~no. ^lan 20 Statuta predvi|a da pretresno ve}e obezbedi
da su|ewe bude pravi~no i da se postupak vodi uz puno po{tovawe
prava optuènog. Dakle, i prava da se sam brani. Time se ulazi u
vrzino kolo iz koga, izgleda, nema izlaza.
Kao jedno od mogu}ih re{ewa pomiwe se dovo|ewe u sudnicu stend
baj advokata. On bi imao ulogu rezervnog branioca, u slu~ajevima
kada optuèni nije u mogu}nosti da sam ispituje svedoke. Ovaj
advokat, koji bi bio izabran sa liste onih ~ija imena se nalaze u
MKSJ, zvani~no ne}e voditi Milo{evi}evu odbranu. Wegov zadatak
bi}e da mu pomaè u pripremi odbrane i wenom izno{ewu pred Sud,
ukoliko to optuèni zatraì! Milo{evi}u time ne}e biti
uskra}ena mogu}nost, odnosno ne}e biti umaweno wegovo pravo da
unakrsno ispituje svedoke. Stend baj advokat se ne}e me{ati u sudski proces sve do trenutka dok ne do|e do zloupotrebe, {to }e proceniti Sudsko ve}e.
Za ovaj presedan u Ha{kom tribunalu, koji je u~iwen u slu~aju
Vojislava [e{eqa, pravni osnov je prona|en u procesu Mekenzi
protiv Mekenzija, koji je vo|en 1970. godine u Sudu u Kaliforniji.
Kasnije je ovaj presedan vi{e puta kori{}en u SAD i Velikoj
Britaniji.
969
Izve{taj sa sednice Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim

tribunalom, na kojoj je odlu~eno da se ustupi Hagu traèna
dokumetacija vezana za proces dr Vojislava [e{eqa i Slobodana
Milo{evi}a, Ve~erwe novosti, 2. novembra 2004. godine, objavqu ju pod naslovom Nacionalni savet za saradwu sa Tribunalom i
naslovom Dokazi da je Luki} bolestan:
Nacionalni savet za saradwu sa Ha{kim tribunalom na
ju~era{wem sastanku doneo je odluku da ustupi Hagu traènu dokumentaciju koja je vezana za procese biv{em predsedniku SRJ
Slobodanu Milo{evi}u i lideru radikala Vojislavu [e{equ.
Hagu smo prosledili i medicinsku dokumentaciju koja jasno
svedo~i o bolesti generala Sretena Luki}a - rekao je Novostima
Rasim Qaji}, predsednik Nacionalnog saveta i ministar za qudska i
mawinska prava u Savetu ministara, dodaju}i da je na zahtev advokata ha{kih optuènika Veselina [qivan~anina i Pavla Strugara i
wima odobreno dostavqawe jednog broja dokumenata. Po Qaji}evim
re~ima, Savet je iza{ao u susret i zahtevu porodice Qubi{e Beare
koji se, podsetimo, dobrovoqno predao Tribunalu, o pruàwu materijalne pomo}i, a prema pro{logodi{woj odluci Saveta ministara
koja sleduje ha{kim optuènicima koji se dobrovoqno predaju.
Komentari{u}i odluku Tribunala da na{em pravosu|u ustupi
proces protiv Vladimira Kova~evi}a Ramba, Qaji} je kratko kazao
da je jedini razlog takvog koraka Kova~evi}eva te{ka bolest, a ne
nikakav znak pomaka na relaciji Haga i Beograda.
Naslov Tanjugove vesti o odlukama Nacionalnog saveta Srbije i
Crne Gore za saradwu sa Hagom, objavqene u Ekspresu, 2. novembra
2004. godine, je Nova dokumenta ustupili Tribunalu. [estog dana
Blic objavquje vest pod naslovom Savet za Hag i naslovom
Po m o } o d b r a n i i T u ì l a {t v u .
Borba, 2. novembra 2004, objavquje tekst pod naslovom
Dokumenta putuju u Hag, a ispod nadnaslova Odluka Nacionalnog
saveta za saradwu sa Tribunalom. Tanjugova vest u Politici, 2.
novembra 2004. godine, objavqena je pod naslovom Dokumentacija
dostupna Tribunalu.
Izjava Tomislava Nikoli}a, zamenika predsednika Srpske
radikalne stranke, povodom doga|aja pred Ha{kim tribunalom
objavqena je u podgori~kom Danu, 2. novembra 2004. godine, pod
naslovom Nikoli}: Od Haga traìti sve predmete:
Zamjenik predsjednika radikala Tomislav Nikoli} ju~e je izjavio
da Srbija mora da insistira da se biv{em predsjedniku SRJ
Slobodanu Milo{evi}u omogu}i da se sam brani u Hagu.
Engleski advokat ne zna s kim se Milo{evi} dogovarao, koga je
slu{ao, a koga nije, i {ta mu je bio ciq. Ako Milo{evi} ne bude u
stawu da sam ispituje svjedoke, onda to zna~i da vi{e niko od Srba,
koji se nalaze u Hagu, ne}e biti u stawu da se brani - istakao je
Nikoli} i dodao da se to posebno odnosi na dr Vojislava [e{eqa.
970
Dobro ga poznajemo i znamo da ne}e biti su|ewa bez wegove

li~ne odbrane - naglasio je Nikoli}. On je naglasio da je do{lo
vrijeme da Vlada Srbije zatraì sve slu~ajeve od Ha{kog tribunala
i da fer i korektnim su|ewima, u kojima su zastupqeni i optu`ba i
odbrana, dokaè da mi moèmo da vodimo te postupke.
Ogledalo, 3. novembra 2004. godine, objaquje tekst Dese âvi}
pod naslovom Tribunal ~uda i podnaslovom 'Nijedno zlo ne moè
postati dobro zato {to ga ne prihvata ve}ina', Me{a Selimovi}
'Tvr|ava':
Ha{ki tribunal se ozbiqno zaquqao! Kriza koju je proizvelo
Tuìla{tvo oduzimawem biv{em jugoslovenskom predsedniku
Slobodanu Milo{evi}u pravo na odbranu, nu`no je proistekla iz
dosada{wih postupaka Karle del Ponte i wenih najbliìh saradnika, kao posledica kori{}ewa politi~kih pritisaka, ucena i nagodbi, umesto pravnih sredstava i argumenata. Najnoviji doga|aji u Hagu
i oko wega upravo potvr|uju da druga~ije nije ni moglo da bude.
Tvrdwa direktora za komunikacije Republikanskog istraìva~kog
centra u Va{ingtonu Yefrija Kunera da sada{wa ameri~ka administracija poku{ava da opere ruke od Ha{kog tribunala, najnoviji je
dokaz onoga {to se ve} duè vreme vaqa. Brzina kojom su neki
zvani~nici UN i Ha{kog tribunala demantovali promenu
ameri~kog stava, te{ko da je mogla ikoga, ko prati ova zbivawa, da
ubedi u to. Naprotiv! Samo su u~vrstili uverewe da se ne{to
ozbiqno doga|a - naro~ito ako se tome doda i zvani~no demisionirawe nametnutog Milo{evi}evog branioca Stivena Keja. To moè da
se protuma~i kao posledwi pku{aj obave{tenog ~oveka da se kolikotoliko ~asno izvu~e iz profesionalne situacije u koju je dospeo iz,
jo{ ne sasvim jasnih, razloga.
Iole, ozbiqnija analiza, pak, pokazuje da uop{te nije re~ o dramati~nom zaokretu Va{ingtona prema Ha{kom tribunalu.
Ostavqaju}i po strani ~ak i takav dokaz da postojawe Suda UN,
kako ga mnogi nazivaju, zavisi, o~igledno, ne od pravde nego voqe
Va{ingtona. Svaki pa`qiviji posmatra~ mogao je i sam da zakqu~i
da se Karli del Ponte ve} duè vreme upu}uju signali koje je ona, iz
woj znanih razloga, uporno previ|ala. To se, iz istih razloga, odnosi
i na po{tovaoce wenog lika i dela u na{oj zemqi. Takav stav
naro~ito ~udi kad dolazi od onih koji, prite{weni dokazima da je
re~ o ispolitizovanoj instituciji koja moè da dovede do nesagledivih posledica po Srbe i one koji sa wima ìve, kao krunski argument
sleù ramenima, uz zakqu~ak: Hag je na{a realnost. Predsednica
Helsin{kog odbora Sowa Biserko, po obi~aju, oti{la je i korak
daqe. Ona je Ha{ki tribunal proglasila nedodirqivom institucijom, ne dozvoqavaju}i da se na wegov rad izrekne bilo kakva sumwa.
Protiv takvih zatraìla je zakonske sankcije, kakve se izri~u za
sumwu u nacisti~ke zlo~ine. Ova vrla za{titnica qudskih prava
naro~ito se obru{ila na one koji ne prihvataju ba{ sve zdravo za
gotovo, postvqaju}i ~uveno pitawe. Ko takve pla}a? Vaqda, iz
971
sopstvenog iskustva, znaju}i da sve ima svoju cenu, ona poku{ava zastra{ivawem da prekine postavqawe mnogih pitawa vezanih za
Ha{ki tribunal.
Pozivaju}i se na nedavni intervju ameri~kog podsekretara za kontrolu naoruàwa Yona Boltona, pomenuti Kuner navodi, dakle, i
izvor svoje tvrdwe koja ukazuje na promenu ameri~kog stava prema
Ha{kom tribunalu. Umesto da bude nepristrasno telo, ~iji je ciq
da kazni one koji su po~inili ili naredili ratne zlo~ine, Tribunal
je postao sredstvo kojim Karla del Ponte èli da prekroji istoriju
ratova na Balkanu, rekao je Bolton.
Amerikanci, o~igledno, odgovornost i bruku u koju je dospeo
Ha{ki tribunal èle da prbace na Karlu del Ponte. Ona je tome,
nesumwivo, zaista dala nemerqiv doprinos. Zar to nije i weno priznawe usred UN da je optu`nica protiv [e{eqa feleri~na, ali da je
takva zato {to je to u~iweno na brzinu, na zahtev srpske vlade, kako
bi joj se pomoglo da se oslobodi neugodnog politi~kog protivnika?
Sli~no priznawe izrekla je i u slu~aju Jovice Stani{i}a i
Frenkija Simatovi}a. I ta optu`nica je smandrqana na brzinu, kako
bi se oni na{li u Hagu ve} na po~etku ~uvene Sabqe. Uz mnogo
dinamita, spektakularno no}no hap{ewe biv{eg predsednika
Skup{tine RS Mom~ila Kraji{nika, uo~i samih parlamentarnih
izbora, uz poku{aj da se zabrani SDS, tako|e spada u te primere
nevi|ene politizacije jednog me|unarodnog suda. Milo{evi}evo
hap{ewe je poseban slu~aj. Zape~a}ene optu`nice, jo{ jedan od izuma
ovog suda, po pravilu kad god treba da se izvr{i politi~ki pritisak
na neku od strana, upotrebqavaju se kao zec iz {e{ira, a Pedi
E{daun pretvorio ga je u bi~ kojim on sa neskrivenim zadovoqstvom
vitla po sopstvenoj areni u koju je pretvorio BiH. Armije takozvanih za{titnika i boraca za qudska prava jo{ ni re~ nisu izustile
protiv takve upotrebe Tribunala, ukqu~uju}i i nedopustive ucene,
nagodbe, ali ~ak i upotrebu sile protiv uhap{enika-do
povre|ivawa, pa i ubistava i navodnih samoubistava pod
nerazja{wenim okolnostima. Tako je nedavno u Beogradu, na zahtev
predsednice Fonda za humanitarno pravo(!) Nata{e Kandi}, a za
vreme posete Karle del Ponte, u OUP Novi Beograd priveden svedok
Milovi}eve odbrane, ina~e predsednik Udruèwa porodica kidnapovanih i ubijanih sa Kosmeta Simo Spasi}. Bez ikakvog obrazloèwa je u podrumu ovog OUP ostao punih {est sati, po{to je
prethodno morao da pro|e obaveznu poniàvaju}u proceduru, koja
podrazumeva skidawe opasa~a, pertli sa cipela i oduzimawe
mobilnog telefona. Niko mu nije objasnio za{to je priveden. Tako
to, vaqda, rade za{titnici qudskih prava. Spasi} je samo koji dan
kasnije u Hagu, gde je optutovao u ciqu pripreme odbrane
Milo{evi}a, pro{ao i kroz razgovor van sudnice sa Karlom del
Ponte. I to se ne zove pritisak na svedoke!
U o~iglednom nedostatku pravih dokaza, glavna tuìteqica i
wena desna ruka Yefri Najs, sve vi{e zaboravqaju}i gde se nalaze,
972
protivno ~ak i elementarnim pravilima dobrog ukusa, oki}eni

zlatom kao boì}ne jelke, oni pre ostavqaju utisak dobrostoje}ih
piqarica nego dostojanstvenih prestavnika zakona. Tako se Najs
vi{e i ne ustru~ava da se cenka za vreme rasprave o Kejovom zahtevu
da se Milo{evi}u vrati pravo na samoodbranu: Ako optuèni bude
razuman i kooperativan Tuìla{tvo bi moglo i da promeni stav,
kaè Najs. On je Milo{evi}a optuìo da odbrana èli da u nastavku
preuzme kontrolu su|ewa, vaqda smatraju}i da to i daqe treba da
nastvi Tuìla{tvo, ukqu~uju}i i ono {to mogu da kaù svedoci
odbrane, vaqda se nadaju da }e sa wima imati vi{e sre}e nego sa svojima. Neki su bili prava bruka. Da pomenemo samo neke.
Tuìla{tvo bi, verovatno, èlelo da se {to pre zaboravi bruka
sa dugo vremena medijski pripremanim svedo~ewem tzv. insajderom
Ratomirom Tani}em. U Hagu predstavqen kao jedan iz okruèwa
biv{eg jugoslovenskog predsednika, u Beogradu se znalo da je Tani}
Milo{evi}a vi|ao iskqu~ivo na TV ekranu, da je poznat po
sumwivom poslovawu, falsifikatima i ~ak sukobu sa zakonom.
Milo{evi} ga je prepoznao, ne kao svog saradnika, nego saradnika
stranih obave{tajnih slu`bi i jo{ jednu podmeta~inu Tuìla{tva.
U tu grupu spada i za{ti}eni svedok iz novosadske kockarnice,
upu}en u Hag iz vrhova vojvo|anskih vlasti, kako bi se iz sudnice
Tribunala obra~unali sa li~nim politi~kim protivnicima. Del
Ponteovoj nisu bili sumwivi ni svedoci koji su tvrdili da su sa
deset kilometara uvis mogli da vide srpske zastave na avionima, ni
slabovidi od ro|ewa koji su mogli da vide na pet kilometara daleko
kroz gustu {umu.
Nesposobnost Tuìla{tva, ili namera da se previde pravni argumenti, dovela je do proporcionalne upotrebe politi~kih pritisaka.
Hag je sve mawe bio sedi{te glavne tuìteqice, a ona sama po~ela je
da se pona{a kao trgova~ki putnik izme|u Wujorka, Va{ingtona,
Be~a, Priza, Londona, Sarajeva, Zagreba, Pri{tine, Brisela...
Beograd joj je postao kao ro|ena ku}a, gde su je neki zvani~nici
do~ekivali kao dràvnika iz prijateqske zemqe, o ~emu svedo~i i
wen posledwi boravak i po~ast koja joj je prire|ena. Takve manifestacije, uz obavezne izjave u wenom prisustvu, ili po odlasku,
dobijale su tragikomi~ne forme, jer su svi koji drè do svog
evropejstva smatrali obaveznim da iskaù i javnu naklonost.
Predsednik SCG Svetozar Marovi}, posle jedne takve posete, javno
je zapretio: Ili ona, ili ja, misle}i na ostavku ukoliko i daqe
bude izostala saradwa sa Hagom. Marovi}, koga su eksperti Del
Ponte, svedo~e}i u postupku Tuìl{tva, optuìli da je jedan od
najve}ih ratnih hu{ka~a sa ovih prostora, izbegao je da da li~ni
doprinos, smatraju}i da u Hag moraju da idu optuèni generali. On je
tom prilikom promovisao i najnoviju odbrambenu doktrinu, uveravaju}i narod da Hag nije izru~ewe generala nego moderni patriotizam!
[efa na{e diplomatije Vuka Dra{kovi}a, koji je vladu Zorana
\in|i}a optuìvao za paralizu dràve u kojoj jedino funkcioni{e
973
Hag trejd, Del Ponteova je pozvala u zvani~nu posetu u Hag, zadovoqna {to je u Beogradu na{la iskrenog prijateqa i saveznika. A to
je Vuk Dra{kovi}, uskliknula je, ne vode}i mnogo ra~una o tome {to
su svedoci Tuìla{tva pomiwali i Dra{kovi}ev vojni doprinos
op{toj ratnoj stvari na Balkanu. I, da bi teìna sradwe sa Del
Ponteovom, dobila meru kakvu zasluùje, oglasio se i Aleksandar
Kara|or|evi}, za koga samo specijalno upu}eni u Srbiji i {ire,
znaju {ta ovde radi, dok ga dràvni mediji predstavqaju kao
prestolonaslednika, ili ~ak wegovo kraqevsko viso~anstvo. I on je
morao da kukurikne: Zlo~inci moraju pred sud. O tim finesama da
zlo~inci moraju u zatvor, a optuèni na sud, u ovoj zemqi vi{e, ionako, ni profesori pravnih nauka ne vode ra~una.
Od silne buke i ushi}ewa koje je svojim dolascima i pojavom izazivala Karla del Ponte, gotovo nezapaèno je pro{lo weno
smewivawe sa funkcije glavnog tuìoca za ratne zlo~ine u Ruandi.
Ona je to protuma~ila kao politi~ki ~in, a generalnom sekretaru
UN Kofiju Ananu zamerila je da je slab na politi~ke pritiske. Kao
da je bilo druga~ije kad je wu postavqao. Nedavno je usledio jo{ ve}i
udarac po kredibilitet Karle del Ponte. [vajcarski ministar
pravde Kristof Bloher ovih dana je javno obznanio da je Del
Ponteovoj ukinuo godi{wu apanaù od 700 hiqada {vajcaraca, na
iznena|ewe mnogih, ne samo izda{no{}u {vajcarske dràve za posao
koji na ra~un [vajcaraca obavqa wihova dràvqanka. Nikakvi
drugi razlozi nisu saop{teni. Ni za{to se ukida kraqevski visoka
apanaà, ni za{to je, ni koliko dugo ispla}ivana. Posle toga
oglasio se i jedan donedavni bliski saradnik Del Ponteove - biv{i
ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri, poznat po tome {to je
li~no odnosio, od oka mu potrebnu, dokumentaciju iz zgrade Vlade
Srbije, stavqaju}i do znawa da mu se naro~ito dopada ona sa oznakom
dràvna tajna. On je Del Ponteovu optuìo za agresivno i arogantno dràwe koje je osnaìlo nacionalisti~ke snage i dovelo u
pitawe rad demokratskih vlada. Ovih dana je i biv{i {ef Hrvatske
obave{tajne slu`be Markica Rebi} priznao da je imao svog
obave{tajca u Hagu, odgovaraju}i na pitawe rije~kog Novog lista
da Tuìla{tvo Karle del Ponte jo{ nije uspelo da ga identifikuje.
Zar i li~nost same predstavnice za {tampu glavne ha{ke tuìteqice Florens Artman, ne samo zbog wenog prethodnog novinarskog
angaòvawa u vezi sa sukobima na na{im prostorima i wene bliske
porodi~ne veze sa biv{im {efom hrvatske vojne obave{tajne
slu`be, generalom Domenku{i}em, ne ukazuje da kadrovska politika
Ha{kog tribunala o~igledno nije vodila ra~una o nepristrasnosti
kojom treba da se odlikuju oni koji sude drugima?
Zato je po{tovawe Ha{kog tribunala do idolopoklonstva moglo
i da se dogodi u zemqi u kojoj se kwiga predsednika Republike
{tampa samo u jednom primerku i objavi i pre nego {to je napisana.
Ovakvog ~uda u zemqi Srbiji, u kojoj je predsednik republi~kog parlamenta zamrznuti ~lan Krunskog saveta, ipak do sada nije bilo
974
Me|utim, naziv predsednikove kwige Nova strategija najavquje

neslu}ene mogu}nosti, pa i kad je re~ o Ha{kom tribunalu.
Betinu vest iz Haga da Tuìla{tvo Ha{kog tribunala poo{trava
i pro{iruje optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa Ekspres, 5.
novembra 2004. godine, objavquje pod naslovom Tuìla{tvo
pro{iruje optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa i naslovom Govor
mr`we:
Tuìla{tvo Ha{kog tribunala poo{tri}e optu`nicu protiv
lidera SRS Vojislava [e{eqa stavqaju}i mu na teret da je govorom
mr`we doveo do progona nesrba iz Hrvatske i Srbije, te da je odgovoran za zlo~ine nad muslimanima na novim lokacijama u BiH.
Traè}i dozvolu suda da izmeni i dopuni optu`nicu protiv
[e{eqa, tuìla{tvo tvrdi da je optuèni fizi~ki po~inio progon kada je upotrebio govor mr`we u Vukovaru, Hrvatska, novembra
1991; u Malom Zvorniku, Srbija, u martu 1992. i u Hrtkovcima,
Vojvodina - Srbija, u maju 1991.
Po novim navodima optu`nice, [e{eq je direktnim i javnim
nipoda{tavawem, kroz govor mr`we protiv muslimana, Hrvata i
drugog nesrpskog stanovni{tva u Vukovaru, Zvorniku i Hrtkovcima,
po~inio progon na nacionalnoj, verskoj i politi~koj osnovi.
Nadaqe, dopuwena optu`nica sadrì dodatne optu`be, zasnovane
na dokazima koje je Tuìla{tvo nedavno prikupilo, da je optuèni
odgovoran za zlo~ine po~iwene u op{tinama {ireg Sarajeva
(Ilija{, Vogo{}a, Novo Sarajevo, Iliya i Rajlovac), zatim i
Bijeqini, Mostaru, Nevesiwu i Br~kom u BiH, precizira se u podnesku koji je potpisala tuìteqka Hildegard Erc-Reclaf.
Naslov Fonetove vesti o pro{irewu optu`nice dr Vojislavu
[e {e qu G l a s j a v n o s t i , 5 . n o v e m b r a 2 0 0 4 . g o d i n e , o b j a v q u j e p o d
naslovom Tribunal traì pro{irewe optu`nice protiv [e{eqa:
Tuìla{tvo Ha{kog tribunala zatraìlo je od Pretpretresnog
ve}a dozvolu da pro{iri optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa,
saop{teno je u ovom sudu. Optu`nica protiv lidera Srpske
radikalne stranke ostaje, zasad, nepromewena. On je, 14 februara
pro{le godine, u 14 ta~aka, optuèn za progon, istrebqewe i ubistva, zatvarawe, mu~ewe, okrutno postupawe i druga nehumana dela,
deportaciju i prisilno preme{tawe i bezobzirno uni{tavawe i
pqa~ku javne i privatne imovine nesrpskog stanovni{tva u
Hrvatskoj, BiH i Vojvodini.
U obrazloèwu zahteva za pro{irewe optu`nice, Tuìla{tvo je
navelo, pored ostalog, da je optuèni po~inio progon kada je ugovorio govor mr`we u Vukovaru u novembru 1991, u Malom Zvorniku, u
martu 1992. i u Hrtkovcima, u maju 1992. godine. Vojislav [e{eq
dobrovoqno se predao 24. februara 2003. i pred Tribunalom se izjasnio da nije kriv.
Izjave generalnog sekretara Srpske radikalne stranke
Aleksandra Vu~i}a, povodom pro{irewa optu`nice dr Vojislavu
975
[e{equ, Ve~erwe novosti, od 6. novembra 2004. godine, objavquju

pod naslovom Karla u panici:
Poku{ajem da pro{iri optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa,
Karla del Ponte, zapravo, ho}e da dobije na vremenu. To joj je argument da kaè da Tuìla{tvu ha{kog suda treba jo{ dve godine za
prikupqawe podataka. Taj wen potez govori da je ona u panici.
Ovako je generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} ju~e prokomentarisao zahtev ha{kog Tuìla{tva da [e{eqevu optu`nicu
pro{iri i poo{tri stavqaju}i mu na teret govor mr`we i zlo~ine
po~iwene u nekoliko gradova BiH.
Komentari{u}i premijerovu najavu o mogu}nosti jo{ dobrovoqnih predaja Hagu do kraja meseca, Vu~i} je rekao da oni koji misle
to da urade dobro o tome treba da razmisle, s obzirom na odnos
Tribunala prema onima koji su dobrovoqno oti{li u Hag.
Deo ove izjave Aleksandra Vu~i}a Blic objavquje dan ranije, 5.
novembra 2004. godine, pod naslovom Hag u panici.
Komentar predsedni~kih izbora u SAD dao je novinar Stojan
Cerovi} u Vremenu, 6. novembra 2004. godine. Naslov teksta, u kome
autor navodi da bi dolaskom dr Vojislava [e{eqa iz Haga nastao
teàk ko{mar u Srbiji je [ta je nama W, a {ta smo mi wemu, a
podnaslov je: U Americi se na ovim izborima glasa pre svega za i
protiv Bu{a, a i ostatak sveta tako gleda na tu stvar.
Na ovo {ekspirovsko pitawe Srbi su mogli da dobiju odgovor
tokom protekle ~etiri godine. Predsednik Dabaja, kako mu u
Americi neki tepaju zbog ju`wa~kog izgovora wegovog sredweg
slova, nije pokazao neke vidqivije znake naklonosti i razumevawa za
srpsko stanovi{te, pa tako ni èqu da ne{to krupno promeni u
balkanskoj politici svog prethodnika. Sude}i po tome nije bilo
razloga da se Srbi naro~ito zagreju za ove ameri~ke izbore. A ipak
jesu.
U Americi se na ovim izborima glasa pre svega za i protiv Bu{a,
a i ostatak sveta tako gleda na tu stvar. Pritom se misli najvi{e na
rat u Iraku, proma{enu avanturu u kojoj je prema jednoj ozbiqnoj i
konzervativnoj proceni do sada ubijeno najmawe sto hiqada ira~kih
civila, {to je cifa koja vi{e zanima spoqni svet nego Ameriku.
Ali, ima i dovoqno drugih pokazateqa proma{enosti.
Me|utim, kao {to znamo, i takav rat je lako predstaviti kao
odbrambeni, vi|ali smo sli~ne stvari nedavno u okolini. Rekao bih
~ak da su sve ovda{we agresije i nasiqa bili boqe opravdani od
ameri~kog uni{tavawa Iraka. Ali, kako god bilo, jednom delu na{eg
sveta i na{e politi~ke elite ~ini se da je Bu{ naknadno, i vaqda
nehoti~no, unekoliko sledio i razvijao osnovnu misao Slobodana
Milo{evi}a. Pa iako je sve to, u oba slu~aja, ispalo pogre{no, opet
je lep{e gre{iti u dru{tvu, pa jo{ tako velikom.
Dakle, za neke od nas Bu{ je pravi na{ ~ovek. Na sve one vesti i
slike iz Iraka nad kojima se svet zgraà oni mogu da kaù dve
suprotne stvari. Prvo: {to se niste tako zgraàli kad je Srbija bom976
bardovana, a bila je nevina jednako kao Irak? Drugo: ako

Amerikanci mogu tako da biju, za{to nismo smeli mi? U ovoj
opskurnoj dijalektici Srbija se prikazuje ~as kao `rtva ~as kao
napada~, ve} prema potrebama nekakve rasprave koja vi{e nikoga ne
zanima, a u svakom slu~aju politika Beograda ne bi smela da se
osloni na insistirawe na bilo kakvim analogijama sa ira~kim
slu~ajem.
Ipak, ~ini mi se da ve}inu srpskih glasova ne bi toliko privukao
Bu{ li~no, koliko god nekad bio ~isto neodoqiv. Pritom, nije Keri
taj koji nas ne~im odbija; on ima osobinu da ne odbija gotovo nikoga
{to mu je i donelo demokratsku nominaciju. Ali, iza wega proviruju
Madlen Olbrajt i Ri~ard Holbruk, a to su ve} stari poznanici. Ono
malo glasova ameri~kih Srba oti{lo je Bu{u najvi{e zbog wih, a
tako bi glasala i sama Srbija.
Tu bismo se na{li u velikom raskoraku s gotovo celom Evropom,
ali u ovom slu~aju barem narodu niko nema pravo da zameri {to
sledi svoje instinkte. Pamti i vra}a, ili barem èli da svakome
sve bude vra}eno istom merom. A Olbrajt i Holbruk ~ak su i obe}ali
ve}inu aktivnosti na Balkanu i ubrzavawe re{avawa kosovskog
problema, {to iz wihovih usta Srbima mora da zvu~i zloslutno.
Najzad, zar nisu ameri~ki Albanci skupili neke pare za Kerijevu
kampawu i zar to nije dovoqno da Srbi shvate ko je wihov kandidat?
Ako Bu{ pobedi, {to se vaqda ve} zna (ili se ne}e znati jo{ dugo,
ako se opet pokrenu mehanizmi osporavawa rezultata, za {ta su se
obe strane spremile), ne treba da o~ekujemo neku naro~itu zahvalnost, po{to nismo bili u mogu}nosti da na to uti~emo. Ali, zato ni
od Kerija ne bi usledila nikakva kazna, ~ak ni ako bi Holbruk zaista
postao wegov {ef diplomatije. Ni problem Kosova, ni Ha{ki tribunal, a to su nam glavne muke, verovatno ne}e dobiti su{tinski
druga~iji tretman, ni u kojem slu~aju. Ali, nekih razlika ipak moè
da bude.
Da bismo znali da li smo za ili protiv ubrzavawa re{avawa krajweg statusa Kosova, morali bismo da znamo {ta stvarno èlimo ili,
jo{ boqe, ~emu se realno nadamo. Kako bi izgledalo re{ewe koje bi
bilo u najboqem srpskom interesu? Za sada znamo samo ~emu se po
navici protivimo. Isti je slu~aj i sa stavom prema Hagu. Recimo da
bi izme|u Bu{a i Kerija bilo razlika u politici prema tom sudu,
ali da li bi Srbiji zaista bilo potrebno da se Milo{evi} i [e{eq
otuda vrate nekako, recimo, rehabilitovani? Moète li da zamislite teì ko{mar?
Ako ve} ne volimo ono {to sada gledamo na Kosovu, morali bismo
da razmislimo za{to ne èlimo da se tu ne{to ubrzano mewa? Ovo
pitawe je namerno malo naivno. Naravno da nam nije svejedno kako }e
ta promena da izgleda i kako }e pro}i srpska strana. A to uveliko
zavisi od naklonosti Va{ingtona, pa otuda podozrewe prema mogu}oj
Kerijevoj ekipi izgleda osnovano. Samo, i daqe nam nedostaje jasna
predstava o tome {ta bi bio na{ najpoèqniji ciq.
977
Nema sumwe da je Kosovo agonija za Srbiju. Pretvarawe da nam se

nikako ne ùri da se toga nekako re{imo mo`da je dobra pregovara~ka taktika, ali nadam se da niko stvarno u to ne veruje. Jer, {ta
ako Bu{ ostane predsednik a na{i diplomatski napori budu toliko
uspe{ni da on pusti tu stvar da tako traje i truli u nedogled? [to se
u stvarnosti sre}om ne}e desiti.
Ho}u da kaèm da smo na ovim ameri~kim izborima mo`da imali
svog kandidata, ali nije sigurno da je to bio Yory Bu{. U svakom
slu~aju, ta simpatija nije nas otvorila ka Evropi, ali tamo nam se to
vaqda ne}e uzeti ni za zlo. A i kad bi se Evropa naqutila, ne vidim
kako bi nas kaznila. Mo`da da nam uvede vize? Da otvori raspravu o
teroru nad jo{ nekom mawinom u Srbiji?
Sve u svemu, na{a sklonost ka W nije naro~ito gre{na i opasna.
Ali, ako o~ekujemo da nam on uzvrati, gubimo vreme, ko god da je na
tim izorima pobedio.
Borba, u vikend izdawu 6-7. novembar 2004. godine, objavquje
tekst Bojana Qubenovi}a, a koji se odnosi na najaktuelnije doga}aje
u pro{loj nedeqi, me|u koje je uvrstio zahtev dr Vojislava [e{eqa
za izuze}e Karle del Ponte. Naslov teksta je Nesu|eni mladopen zioneri:
Gde su sada oni pametwakovi}i koji su na{eg za~e{qanog predsednika napadali kada je onomad svom drugaru Bu{u Junioru sitnu kwigu
pisao i u Belu ku}u slao? Nigde ih nema sada kada je adresat ponovo
izabran i kada mu svi svetski dràvnici ~estitke otpo~iwu sa
Dragi Yorye...Dobro, malo je verovatno da }e ameri~ki predsednik
svoj drugi mandat otpo~eti sede}i u ovalnoj sobi i Borisovo
so~itanije ~itati, ali }e mu neko, kad tad, makar i kroz one skrivene
slu{alice, do{apnuti da su ovaj red Srbi na wegovoj strani bili.
Jo{ ako se potrefi da Yory sazna da su kom{ije Hrvati otvoreno
navijali za demokratu Kerija, a kosovski Albanci na dve stolice
sedeli, na{a }e se dalekovidost jo{ korisnije pokazati.
Celu nam radost pomutio Osama bin Laden koji je ba{ pred
izbore odlu~io da se prikqu~i {tabu Bu{a mla|eg, bi}e da je wihova veza mnogo ja~a od na{e. Ipak, da smo ne{to pametni, pa da se u ove
postizborne dane svi pera latimo i celoj republi~koj administraciji poimenice pobedu ~estitamo, gde bi nam kraj bio. Evo, ja se
odmah obavezujem da potpredsedniku êjniju pismo otpo~nem sa
Dragi Di~e, nikad se ne zna kad }e nam ~ovek vaqati.
Od sveg tog ameri~kog izbornog {arenila meni se najvi{e dopao
onaj wihov sistem elektronskog glasawa. Ne{to se mislim, dobro bi
bilo da i mi tako ne{to uvedemo samo jo{ boqe. Na|emo lepo stotinak uglednih qudi koji }e na izbore mesto nas i}i, pa eto miline; em
glasawe stoposto uspeva, em tro{kovi mawi, em se sve do podneva
zavr{i. Preneo sam ovu svoju ideju nekim prijateqima, ali je oni
odmah odbaci{e kao nezrelu; gde }e{ u Srbiji na}i stotinu uglednih
qudi, pitaju.
978
Kad smo ve} kod neuglednika, evo u republi~kom parlamentu

pro{le nedeqe op{ta trka. Rastr~ali se poslanici da prona|u onog
nevaqalca {to im je u Zakon o narodnoj skup{tini, kao kukavi~je
jaje, podmetnuo silne privilegije, za koje oni, nit su znali, nit su
~uli. Predlog je povu~en ali je bruka ostala, pa su nesu|eni
mladopenzioneri odlu~ili da za glavnog krivca ozna~e, kog drugog
do skup{tnske izve{ta~e.
Bednim piskaralima {to malo Skup{tinu kritikuju, a malo
skup{tinsku ~orbu sr~u, najpre je zabrawen ulaz u restoran, a potom
su se poslanici dali u ocewivawe wihovog stajlinga. U tome se
naro~ito istakao kadar DSS-a Dragan [ormaz, tehni~ar za radne
odnose i neiskazani stilista, kome je za oko naro~ito zapao neugledni ranac fotoreportera Glasa javnosti, te je ovome ekspresno
oduzeta akreditacija. Sekretar Skup{tine poru~i da }e novinari
ubudu}e u ovo zdawe mo}i da kro~e tek po{to ne{to pazare na fe{en
viku, a obja{wewe ~itavog slu~aja dao je i predsednik parlamenta
Predrag Markovi} rekav{i da je jo{ od Slobina vremena poznato da
su doma}i novinari strani pla}enici kojima je najpre~i ciq da
naruè svetu tradiciju srpskog parlamentarizma.
Bez penzija pro{le nedeqe ostado{e i preìveli pripadnici
Ravnogorskog pokreta, jer je predlog zakona SPO-a da se rehabilituju i u pravima izjedna~e sa partizanima skup{tinska ve}ina
odloìla za neka druga vremena. Preìvelim ~etnicima ni{ta ne}e
faliti da jo{ koju godinu slove za doma}e izdajnike i saradnike
okuptora, a penzionom fondu i opusu Veqka Bulaji}a dobro }e
~initi. Gu`vu u republi~kom parlamentu iskoristi{e savezni
poslanici i sebi podigo{e plate na hiqadu evra po glavi.
Na dobitku je pro{le sedmice bio i ha{ki zatvorenik
Milo{evi} kome je sud vratio pravo da se brani sam, ali pod uslovom
da se ubudu}e razboqeva samo u neradne dane. Vojislav [e{eq je, pak,
traìo izuze}e Karle Del Ponte, jer je tuìteqka izgleda na wega
ne{to quta.
U Slobinom rodnom Poàrevcu urednik lokalnog lista dobio
otkaz jer je po{to poto zapeo da objavi prikaz novijeg Karayi}evog
bestselera, a da je u pitawu tek jedna izgubqena bitka dokaz je {to se
Radovanovo ~edo neki dan pojavilo u izlogu prodavnice Srpske
pravoslavne crkve u Bulevaru kraqa Aleksandra. Ovde otkaz nije
dobio niko.
U selu kraj Gorweg Milanovca organizovano je takmi~ewe u
spravqawu jela od veprovih muda. Pobedio je ugostiteq iz Beograda,
a me|u kulinarima nije bilo politi~ara. Oni i daqe muda prodaju za
bubrege.
êtiri svedoka oslobo|ena ~uvawa tajne, je nadnaslov, a Neka
g o v o r e ! j e n a s l o v t e k s t a o b j a v qe n o g u G l a s u s r p s k o m , 7 . n o v e m b r a
2004. godine, povodom odluka Nacinalnog saveta za saradwu sa
Ha{kim tribunalom
979
Savjet za saradwu sa Ha{kim tribunalom oslobodio je ju~e jo{

~etiri svjedoka ~uvawa dràvne tajne i odobrio da se tom sudu i
advokatima odbrane dostavi jo{ pet dokumenata. Predsednik Savjeta
Rasim Qaji} rekao je ju~e agenciji Beta da je Savjet odobrio i zahtjev da se traèna dokumenata dostave i odbrani lidera SRS
Vojislava [e{eqa, tako|e optuènog pred Tribunalom. Qaji} je
apelovao na sve nadle`ne dràvne organe da budu aùrni kada je u
pitawu dostavqawa dokumenata koje traì Tribunal i advokati
odbrane.
SRS traì dokumentaciju koju je dobila i Karla del Ponte je
n a d n a s l o v , a Is t i a r {i n i i z a [e {e qa j e n a s l o v Ta n j u g o v e v e s t i
objavqene u Ve~erwim novostima 8. novembra 2004. godine.
Odgovor Rasima Qaji}a, predsednika Nacionalnog saveta za saradwu
sa Ha{kim tribunalom, na zahtev Srpske radikalne stranke da se
dokumentacija koja je data Karli del Ponte dostavi i stru~nom timu
za odbranu dr Vojislava [e{eqa, objavqen je u istom broju lista pod
naslovom Nema problema:
Generalni sekretar Srpske radikalane stranke Aleksandar Vu~i}
izjavio je da ta stranka od Saveta ministara dràvne zajednice i
Nacionalnog saveta za saradwu sa Tribunalom u Hagu zahteva da svu
dokumentaciju koju su dali Tribunalu u vezi sa Vojislavom [e{eqem
dostave i stru~nom timu za wegovu odbranu i [e{equ.
Neverovatno je da se glavnom tuìocu Ha{kog tribunala Karli
del Ponte daje sva dokumentacija i sve {to traì, a ne i onima koji
se tamo brane i brane dràvu, rekao je Vu~i} na konferenciji za
novinare.
On je kazao da SRS odgovor o tome o~ekuje ve} sutra.
Na{a dràva ako ni{ta drugo mora bar da poku{a da ima jednak
ar{in prema tuìocu i prema optuènima koji su weni gra|ani,
kazao je Vu~i}.
Prema wegovim re~ima, jedini smisao nedavnog pro{irewa
optu`nice protiv [e{eqa je to {to Tribunal jo{ najmawe godinu
dana ne}e morati da se pravda {to proces protiv [e{eqa ne
po~iwe.
Generalni sekretar SRS je podsetio da je [e{eq pre skoro dve
godine dobrovoqno oti{ao u Hag ali da proces protiv wega jo{ nije
po~eo.
Naredna sednica Nacionalnog saveta za sadwu sa Ha{kim tribunalom bi}e odràna 15. novembra, najavio je ju~e u izjavi Tanjugu
predsednik tog saveta Rasim Qaji}.
Nema nikakvih prepreka da tim za odbranu Vojislava [e{eqa
dobije potrebna dokumenta, samo prvo odbrana treba da preda Savetu
zahtev sa preciznom dokumentacijom koja se traì, izjavio je Qaji},
ponoviv{i da bi za poboq{awe saradwe sa Tribunalom bilo najboqe ono {to je premijer Vojislav Ko{tunica rekao - da se do 23.
novembra neko od optuènih dobrovoqno preda.
980
Izjave Dobrivoja Radovanovi}a, direktora Beogradskog instituta

za kriminolo{ka istraìvawa, Marka Nicovi}a, potpredsednika
Me|unarodne policijske asocijacije i uz kriminal vezanog Jovana
Dulovi}a, novinara Vremena, povodom posledweg ubistva u
beogradskom podzemqu, ubistva Branka Jevtovi}a Jorge, Danas, 11.
novembra 2004. godine, objavquje pod naslovom Da li se i koliko se
odmaklo u reformi srpske policije i pravosu|a, i naslova
Provereno, nove likvidacije i stara nemo}:
Na beogradskim ulicama za kratko vreme desilo se vi{e surovih
obra~una u kojima su `rtve bile osobe iz kriminalne sredine.
Policija se nije oglasila o motivima likvidacija, niti je neko
uhap{en nakon posledwih ubistava. Beogradski analiti~ari za
Kriminal Net kaù da su motivi posledwih zlo~ina razli~iti - od
osvete za prethodna ubistva u beogradskom podzemqu, do borbe za
monopol u kriminalnim strukturama. Najpre je, 24. oktobra, na
autoputu Beograd - Zagreb poku{ano ubistvo Andrije Dra{kovi}a,
koji je ostao nepovre|en, ali je ubijen jedan wegov telohraniteq.
Ubice su, na vozilo u kojem je bio Dra{kovi}, pucali iz mercedesa
koji je prestizao Dra{kovi}ev automobil. Samo {est dana kasnije,
30. oktobra, ubijen je Branko Jevtovi}, zvani Jorga, kome je nepoznati ubica ispalio ~etiri metka u glavu, u jednoj od centralnih
beogradskih ulica. U oba navrata ubice su pobegle sa lica mesta, a
policijska potraga za sada nije dala rezultate.
Andrija Dra{kovi} je u srpskim medijima naj~e{}e pomiwan kao
jedan od glavnih organizatora ubistva @eqka Ra`natovi}a Arkana,
vo|e paravojne jedinice Tigrovi za koga je bio zainteresovan i
Ha{ki tribunal. Dra{kovi}, me|utim, nije me|u optuènima za
ubistvo Ra`natovi}a koji je ubijen 15. januara 2000. godine u beogradskom hotelu Interkontinental. Vrhovni sud Srbije oborio je presude qudima koji su optuèni kao wegove neposredne ubice, pa im se
sada ponovo sudi u beogradskom Okru`nom sudu. Za ubistvo
Ra`natovi}a optuèni su Dobrosav Gavri}, Milan \uri~i} i
Dragan Nikoli}, do ubistva u Interkontinentalu malo poznati
~lanovi srpskog podzemqa.
Branko Jeftovi} Jorga je tako|e doveden u vezu sa ubistvom.
Pojedini mediji pisali su da je ~ak za vreme ubistva bio u
Interkontinentalu, ali ni on nije na optu`nici. posle ubistva
Ra`natovi}a, sklonio se u inostranstvo, da bi se letos pojavio na
su|ewu za ubistvo Arkana u svojstvu svedoka. Lider Srpske
radikalne stranke Vojislav [e{eq, vi{e puta je Jeftovi}a dovodio
u vezu sa ubistvom novinara Slavka ]uruvije, 11. aprila 1999. godine,
za vreme bombardovawa NATO. [e{eq je u to vreme bio potpredsednik Vlade Srbije, ali ubistvo ]uruvije nije re{eno ni nakon
demokratskih promena u Srbiji. Pre ubistva Jeftovi}a i poku{aja
ubistva Dra{kovi}a, izvr{en je atentat i na Zorana Nedovi}a
[oka, tako|e osobu dobro poznatu policiji. Nedovi} se, krajem juna,
kada je poku{ano wegovo ubistvo, vratio iz inostranstva gde se sklo981
nio posle ubistva Ra`natovi}a. Nedovi} je tada rawen, ali je ubijen

jedan wegov telohraniteq. Napada~i su na kolonu vozila gde je bio i
Nedovi} pucali iz vozila u pokretu staviv{i na to vozilo registarske tablice Vojske Srbije i Crne Gore, ukradene nekoliko dana
pre toga. Ni u tom slu~aju policija nije saop{tila motiv zlo~ina,
niti su uhap{eni napada~i. Za Nedovi}a je srpska policija u Beloj
kwizi o kriminalnim grupama navela da nema stalnu kriminalnu
grupu, nego da po potrebi angaùje qude za odre|ene poslove. Kao
jedan od najbliìh saradnika Nedovi}a naveden je Branko Jeftovi}.
Obojica su, kao i Dra{kovi} dovedeni u vezu sa trgovinom
narkoticima.
Tokom 2000. godine ubijeni su Zoran Uskokovi} Skole i Branislav
Lainovi} Dugi, koji su u medijima tako|e ozna~eni kao mogu}i
naru~ioci Arkanovog ubistva. Sagovornici Kriminal Neta, direktor beogradskog Instituta za kriminolo{ka istraìvawa
Dobrivoje Radovanovi}, potpredsednik Me|unarodne policijske asocijacije za borbu protiv droge Marko Nicovi} i novinar beogradskog nedeqnika Vreme Jovan Dulovi}, slaù se da su nedavni
obra~uni povezani sa ranijim ubistvima, prvenstveno ubistvom
Ra`natovi}a. Ne doga|a se ni{ta neobi~no u beogradskom
podzemqu, niti se moè o~ekivati formirawe neke nove kriminalne
grupe. Radi se o nastavku obra~una koji su po~eli ubistvom Arkana,
odnosno o napadima na qude koje je podzemqe osumwi~ilo za wegovo
ubistvo. Ra`natovi} je bio afirmisan i ugledan u podzemqu, a grdno
su se prevarili oni koji su mislili da }e se wegovom likvidacijom
sve zavr{iti. Odavno je poznato da ubistvo nekoga ko uìva ugled u
podzemqu mora da izazove osvetu, rekao je Radovanovi} za Kriminal
Net. Marko Nicovi}, koji je devedesetih godina bio {ef beogradske
policije, kazao je za Kriminal Net da su u toku dve vrste likvidacija - one koje se vr{e zbog straha da bi dokazi o ranijim ubistvima
mogli da isplivaju na povr{inu, kao u slu~aju ubistva biv{eg
predsednika Predsedni{tva Srbije Ivana Stamboli}a, ali i
likvidacije motivisane borbom za prevlast u podzemqu. Stamboli}
je ubijen 25. avgusta 2000. godine neposredno pred predsedni~ke
izbore na kojima je Slobodan Milo{evi} poraèn. Ubistvo
Stamboli}a razre{eno je za vreme akcije Sabqa, koju je policija
sprovela nakon ubistva premijera Zorana \in|i}a, 12. aprila 2003.
godine. Iza ubistava koja se vr{e zbog prikrivawa tragova stoje
neki sada{wi i biv{i policajci i pripadnici tajnih slu`bi, jer
oni èle da sakriju tragove ubistva novinara Slavka ]uruvije i
nekih drugih ubistava iz perioda Milo{evi}eve vladavine, ali i iz
perioda kada je DOS bio na vlasti, rekao je Nicovi}.
Prema wegovim re~ima, u Srbiji sada deluje oko 15 kriminalnih
grupa koja se bave profesionalnim ubistvima, a u kojima su biv{i
pripadnici tajnih sluì i qudi koji su tokom prethodne decenije
bili na rati{tima. Nicovi} kaè da od wih svako ko ima novca
moè da naru~i ubistvo, {to izaziva veliku nesigurnost javnog
982
mwewa. Dulovi} tako|e navodi da su u toku likvidacije qudi koji

su bili ume{ani u druga ubista koja je naru~ila tajna policija. U
bosanskoj vili na Dediwu bio je centar za likvidacije, koji je osnovan dok je na ~elu tajne slu`be bio Jovica Stani{i}. Kriminalci su
dobijali iskaznice tada{we Dràvne bezbednosti, i wihov zadatak
bio je likvidacija onih koji su smetali slu`bi. Te kriminalce je
kasnije likvidirala takozvana ekipa b, koja je sluìla za likvidaciju likvidatora, rekao je Dulovi} za Kriminal Net. Prema
wegovim re~ima, na Dra{kovi}a je pucano i iz osvete zbog u~e{}a u
organizaciji Arkanovog ubistva. I Andriju Dra{kovi}a ranije je
angaòvala tajna slu`ba, rekao je Dulovi}, dodaju}i da se moè
o~ekivati nastavak serije ubistava. Radovanovi} je, me|utim, naveo
da nalogodavci ubistava iz pro{losti ne bi ~ekali vi{e godina da
likvidiraju izvr{ioce, jer nisu toliko naivni da im ostave dovoqno vremena da daju informacije drugim kriminalnim grupama.
Kada nalogodavci likvidiraju izvr{ioce, oni to u~ine odmah posle
ubistva za koje su ih unajmili, rekao je Radovanovi}.
Radovanovi} i Nicovi} nisu se, me|utim, sloìli u tome da li
posledwa ubistva u Beogradu mogu da se poveù i sa doga|ajima u
me|unarodnim kriminalnim strukturama. To nema veze s me|unarodnim kriminalom, mo`da utoliko {to su qudi koji su sada napadnuti bili u inostranstvu pre nego {to su do{li u Srbiju, ali to ne
zna~i da su upletene neke druge kriminalne organizacije. Ne, ovde
postoji dovoqno qudi sposobnih da izvr{e takve napade, i nije
potrebno dovesti nekog puca~a sa strane, rekao je Radovanovi}.
Nicovi} je, pak, ocenio da su ubistva povezana i sa me|unarodnim
{vercom droge, jer kroz Srbiju prolazi izme|u pet i sedam tona
heroina mese~no. Me|unarodni kriminal èli da kontroli{e srpsko podzemqe, i ova ubistva su sigurno povezna i sa me|unarodnom
mreòm za {verc i trgovinu drogom, naveo je Nicovi}.
Nedavni obra~uni otvorili su i pitawe dometa policijske akcije
Sabqa, pokrenute marta pro{le godine posle ubistva predsednika
Vlade Srbije Zorana \in|i}a. Za to ubistvo optuèni su pripadnici zemunskog kriminalnog klana i pripadnici Crvenih beretki,
sada rasformirane elitne jedinice srpske tajne policije. Biv{i
ministar unutra{wih poslova Srbije Du{an Mihajlovi}, tvrdio je,
po zavr{etku akcije Sabqa, da je sase~en organizovani kriminal
u Srbiji. Wegov naslednik Dragan Jo~i}, je posle ubistva
Jevtovi}a, kazao da u Srbiji nikad ne}e postojati tako jaka kriminalna organizacija kao {to je bio zemunski klan, po{to sada
nijedna kriminalna grupa nema podr{ku pojedinih organa vlasti.
Jo~i} je rekao da su posledwa ubistva obra~uni ostataka kriminogenih grupa identifikovanih tokom Sabqe. Prema wegovim
re~ima, motivi tih ubistava su osveta, nera{~i}eni dugovi i borba
za trì{te kriminala. Radovanovi}, Nicovi} i Dulovi} sloìli
su se da je Sabqa sasekla organizovani kriminal u Srbiji, ali
dodaju i da je politi~ka podobnost bila glavni kriterijum prilikom
983
formirawa sada{weg policijskog vrha, posle decembarskih parlamentarnih izbora. Sabqa nije zna~ajno pomerila centar nasilnog
kriminala, pa su ovakve likvidacije o~ekivane. Za~u|uju}e je da i
pored jasnih okvira, u kojima je potrebno traìti izvr{ioce ubistava, kao i jasnih motiva ubistava i napada, policija ne pokazuje
bitne rezultate u re{avawu tih slu~ajeva, rekao je Radovanovi}.
Nicovi} je naveo da su qudi koji su sada u vrhu policije birani
vi{e po partijskim afinitetima, nego po profesionalnim parametrima. Mnogi policajci ne èle da ulaze u akcije za koje misle
da su rizi~ne po wih, ra~unaju}i na promenu vlasti. Oni sada ne èle
da se zamere nekim qudima iz sive zone koji su bliski partijama koje
bi mogle da do|u na vlast, rekao je Nicovi}. Prema wegovim re~ima,
uvo|ewe politi~ke podobnosti dove{}e do smawewa bezbednosti
zemqe i gra|ana, jer }e policajci razmi{qati o tome ko }e slede}i
do}i na vlast, a ne kako da profesionalno obavqaju svoju du`nost.
Dulovi} je ocenio da u policiji postoji mawak stru~waka, odnosno
inspektora koji bi stvari re{avali mozgom, a ne batinama i torturom.
Reforma policije nije obavqena, policija je korumpirana i u
tom Ministarstvu vlada jedno mu~no stawe, rekao je Dulovi}. Iako
su demokratske vlasti u Srbiji obe}ale da }e suzbiti kriminal i
razre{iti likvidacije iz perioda Milo{evi}eve vlasti, a sada je to
obe}awe samo delimi~no ispuweno.
Svi sagovornici Kriminal Neta slaù se da posledwe likvidacije, me|utim pokazuju i da se nije daleko odmaklo u reformi srpske
policije i pravosu|a.
Izve{taj sa sednice Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim
tribunalom, odràne 6. novembra 2004. godine, kao Betinu vest
Dnevnik, 17. novembra 2004. godine, objavquje pod naslovom
Osloba|awe tajni. Pored osloba|awa ~etiri svedoka ~uvawa
dràvne tajne, Savet je odlu~io da traènu dokumentaciju dostavi
Komitetu za odbranu dr Vojislava [e{eqa:
Savet za saradwu sa Ha{kim tribunalom oslobodio je ju~e jo{
~etiri svedoka ~uvawa dràvne tajne i odobrio da se tom sudu i
advokatima odbrane dostavi jo{ pet dokumenata. Predsednik Saveta
Rasim Qaji} rekao je ju~e agenciji Beta da je Savet odobrio i zahtev
da se traèna dokumenta dostave i odbrani lidera SRS Vojislava
[e{eqa, tako|e optuènog pred Tribunalom.
Qaji} je apelovao na sve nadle`ne dràvne organe da budu aùrni
kada je u pitawu dostavqawe dokumenata koje traè Tribunal i
advokati odbrane. On je najavio da }e najkasnije za 15 dana biti
odràna nova sednica Saveta na kojoj }e biti odlu~eno o dostavqawu
novih dokumenata.
Izjava Rasima Qaji}a je nadnaslov, a Pozitivni odgovori na
z a h t e v e Ha {k o g t r i b u n a l a j e n a s l o v t e k s t a o b j a v qe n o g u Bo r b i 1 7 .
novembra 2004. godine.
984
Podgori~ke Vijesti, 17. novembra 2004. godine, Betinu vest o

odràvawu sednice Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tri bunalom objavquju pod naslovom [aqu dokumenta [e{equ, a ispod
nadnaslova Ha{ki savjet ju~e oslobodio jo{ ~etiri svedoka ~uvawa
dràvne tajne, a Pobjeda pod naslovom êtiri svjedoka
oslobo|ena ~uvawa tajne.
Glas srpski, 18. novembra 2004. godine, u rubrici Crna hroni ka objavquje izve{taj sa zavr{enog svedo~ewa Mihajla Markovi}a
na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Nadnaslov izve{taja je Mihajlo
Markovi} zavr{io svjedo~ewe na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, a
naslov je Nije stvarana Velika Srbija. Podnaslov je Tuìo~eve
navode o planu da se teritorije na kojima ìve Srbi u Hrvatskoj i u
Bosni pripoje Srbiji, Markovi} je objasnio, legitimnim pravom
Srba na samoopredjeqewe i slobodno izja{wavawe. Naslov antr filea je Primjedbe:
Tuìlac Yefri Najs je tokom ispitivawa akademika Mihajla
Markovi}a, svjedoka odbane u procesu protiv Slobodana
Milo{evi}a pred Ha{kim tribunalom, pitawe fokusirao na koncept Velike Srbije, javila je Beta.
Svjedok je osporio tvrdwu da su se srpske vlasti zalagale za ostvarewe tog koncepta, istakav{i da nijedna srpska vlada nije zastupala projekat Velike Srbije.
Za taj projekat su se zalagali pojedinci i grupe, kao na primjer
~etnici, ali ne i vlada - rekao je Markovi}.
Upitan da li je imao veze sa strankom Vojislava [e{eqa,
Markovi} je odgovorio odre~no i dodao da je jednom u~estvovao na
nau~nom skupu koji je organizovala [e{eqeva Srpska radikalna
stranka, ali da tom prilikom nije govorio o velikoj Srbiji.
Tuìlac je svjedoku predo~io nekoliko istorijskih mapa i pitao
ga da li je ambicija pove}awa Srbije bila prisutna tokom dvadesetog
vijeka. Pri tom se pozvao na mapu Velike Srbije Stevana
Moqevi}a.
Markovi} je rekao da je Moqevi} bio ~etni~ki ideolog i da je
pokret Draè Mihailovi}a bio zainteresovan za koncept Velike
Srbije.
Tuìo~ev prijedlog da se u sudnici prikaè ta mapa, Markovi} je
prokomentarisao: To ima smisla ukoliko je ovo proces Draì
Mihailovi}u.
Mapa Stevana Moqevi}a odgovara granicama Srbije za koje se
zalagao lider radikala Vojislav [e{eq, a poznata je javnosti po
zapadnoj liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica.
Tuìo~eve navode o planu da se teritorije na kojima ìve Srbi u
Hrvatskoj i Bosni pripoje Srbiji, Markovi} je u svjedo~ewu objasnio, kako je rekao, legitimnim pravom Srba na samoopredjeqewe i
slobodno izja{wavawe.
Na insistirawe tuìoca o protjerivawu nesrba iz Srbije, svjedok
je rekao da je bilo samo pojedina~nih slu~ajeva u Hrtkovcima, i to
985
pod uticajem Srpske radikalne stranke, ali da vlasti te slu~ajeve

nisu podsticale ni podràvale.
Kada je tu`lac zavr{io optuèni Slobodan Milo{evi} nije
dodatno ispitivao svjedoka, prihvativ{i sugestiju sudije Patrika
Robinsona da dodatno ispitivawe moè posluìti rehabilitaciji
svjedoka, ali da je nekada boqe stvar ostaviti onakvima kakve su.
Potpuno ste u pravu gospodne Robinson, nemam nikakvog razloga
da dodatno ispitam svjedoka ~iji iskaz nije osporen niti doveden u
pitawe i ja nemam u ~emu da ga rehabilitujem - rekao je Milo{evi}.
Su|ewe se nastaqa u ponedjeqak, 22. novembra.
Mihajla Markovi}a je tuìlac Najs ispitivao o odnosu
optuènog prema Memorandumu Srpske akademije nauka i umjetnosti
o ustavnom poloàju Srba.
- Milo{evi} nije ni osudio ni podrào Memorandum - rekao je
Markovi}.
Optuèni Slobodan Milo{evi} u jednom trenutku je prekinuo
tuìo~evo ispitivawe svjedoka konstuju}i da gospodin Najs na vrlo
prizeman na~in ispituje svjedoka jer ili nije pro~itao Memorandum,
ili ga nije razumio. Sudije su, tako|e, tokom tuìo~evog ispitivawa svjedoka imale nekoliko primjedbi koje su se odnosila na, kako
su formulisali, nekorisno tro{ewe vremena i ispitivawe koje nema
vrijednost za sudsko vije}e.
Novinari Vremena, bez obzira o kojoj temi pi{u, gotovo uvek
na|u za shodno da o dr Vojislavu [e{equ napi{u neku neistinu, {to
je slu~aj i u tekstu pod naslovom Hir publike i ispod podnaslova
Dajte mi, {to re~e Gebels, dva ~ovekova tatua i ja }u na}i razlog da
ga obesim, objavqen 18. novembra 2004. godine:
U hrvatski konzulat stiglo je nekoliko stotina pisama u kojima
gra|ani Srbije {aqu kopije svojih tetovaà kako bi izbegli hudu
sudbinu ko{arka{a Gurovi}a: najve}i broj (272) ima na nadlanici
istetovirano JNA, na drugom mestu su ènska imena od kojih mnoga
poti~u iz feudalne Srbije (76), slede probodene zmije (17 otrovnica
i dva smuka), te sidra raznih veli~ina (11). Mno{tvo gra|ana, koji bi
dogodine da se sun~aju u Dalmaciji, prijavilo je tetovaè na
intimnijim delovima tela, dve bi na nudisti~ku plaù, dve bi svoj
tatu pokazale samo onome ko bi eventualno osvojio wihova srca, pa i
to u polutami hotelske sobe, ama se pla{e da bi ih partner mo`da
naknadno prijavio usled ~ega bi mogle biti proterane na godinu dana
ili dok hirur{ki ne odstrane ono {to je uznemirilo gra|anina
Hrvatske.
U Srbiji jedna parlamentarna partija postojano nosi ravnogorski
barjak, bezmalo plovina ìvqa simpati{e ~etni{tvo, dràvna televizija emituje Ravnogorsku ~itanku, ministar kulture pred ofisom drì uvo{tenog generala Mihailovi}a, tu Gurovi}ev tatu
dakako ne izaziva sablazan. Ali... nasuprot Srbendama koji {ajka~e
i kokarde stave samo kad idu u Gu~u, nadareni ko{arka{ odlu~io je
da î~in lik ureè malo dubqe i malo dugoro~nije. Je li razmi{qao
986
o obnovqenoj kvazi-jugoslovenskoj ligi gde vaqa nastupati pred

potomcima hrvatskih partizana, domobrana i sl?
Decenijama jedni drugima vi~emo usta{e, ~etnici, ali to na
jedno uvo u|e na drugo iza|e, drugo su o~i! Prenumeranti HRT-a bi u
krupnom planu gledali Draù dok Gurovi} baca slobodna bacawa, to
bi za wih bio dvostruki stres, publika u sali ne bi sa tako bolnom
jasno}om videla |eneralov lik, ali navija{tvo zna ono {to ne moè
jasno da vidi! Dakle, da je Gurovi} preko tatua stavio zavoj, onakav
kakav smo videli na stotinama teniserskih butina i podlaktica,
opet bi se znalo {ta je ispod! On ne da ne moè svima da ugodi, nego
ne moè nikome da ugodi, sad je kao neka Zehra ili Sadeta koja ìvi
u Francuskoj: roditeqi je u {kolu isprate sa zarom, famulus je tera
da zar skine jerbo {kola nije verska, a pogotovo nije islamska
ustanova (u mnogim {kolama stoji raspe}e, ali to je drugo!). Da je
tamnim flomasterom pre{ao samo preko o~iju modela, kao {to novinari urade maloletnom prestupniku, opet ni{ta ne bi uradio:
Hrvate bi dodatno razdraìo, za Srbe bi bio odvratni konvertit,
kako bi wemu samom bilo - to on zna.
Nasuprot politi~arima koji se s pravom oslawaju na narodnu zaboravnost, Gurovi} mora ra~unati sa narodnim zlopam}ewem, i srpskim i hrvatskim {to }e ra}i da nema kud natrag taman platio da mu
se tetovaà hirur{ki odstrani. Da se pojavi i sa ~istom mi{icom,
sa flekom ili novim tatuom (recimo Titom) opet bi se o wemu govorilo: To je onaj koji je istetovirao Draù, pa posle to polizao!
U konflikt je doveo neka naoko jednostavna na~ela, jedno sportsko (Dràva u~esnica obezbe|uje vize i boravak svim u~esnicima
natjecawa) i drugo policijsko (znamewa koja reklamiraju ili podsti~u fa{izam, rasizam, netrpeqivost etc. nisu dopu{tena a
wihovim protagonistima bi}e uskra}en boravak u na{oj
demokratskoj i nadasve naprednoj zemqi), viweta na wegovoj ruci
shva}ena je kao prete}a, izaziva~ka, neprijateqska, ergo, ~itav jedan
organizam postao je nepoèqan u ~itavoj jednoj dràvi!
Ne bi sad pomogla ni sudska presuda u kojoj bi pisalo da je tatu
~ist umetni~ki i faktografski proma{aj. Recimo, Gurovi} svojevremeno tuìo tetovatora, traì natrag pare jer tatu ne li~i na
Draù nego na jednog geometra iz Sopota. I da je, uvaàvaju}i
mi{qewa na{ih ve{taka i eksperata iz Visbadena, Drugi op{tinski sud tetovaù bi okvalifikovako kao {kart, ni{ta se ne bi
promenilo: za ve}inu bi uprkos pravosna`nosti presude to i daqe
bio Draà!
[to nas dovodi, opet, do pitawa {ta je pisac hteo da kaè i koga
je briga: u~iteqi jo{ pitaju {ta je pisac hteo da kaè, pisca, ako ima
sre}u da bude na{ savremenik, niko ne pita {ta je hteo da kaè - ono
{to kritika i ~itaoci budu ~uli ~itaju}i, to je ono {to je pisac
rekao, makar se on negde krstio ~itaju}i preovla|uju}a tuma~ewa i
prikaze! Mo`da pisac Gurovi} voli Draù, mo`da je bila u pitawu
puka dosetka, provokacija, èqa za izdvajawem, ko }e to znati i koga
987
je zapravo briga! Hrvatska, to jest wena policija, drì da je pisac

hteo ne{to ru`no a specijalno Hrvatima da sreè i visjo!.
Ali, ako je tatu poruka, poruka je i frizura. [e{eqev brica
{alio se prave}i mu hitlerovske {i{ke, pola NBA lige ima obrijane glave, maloletnog Roma u Novome Sadu oni svaki put podsete na
skinhedse koji su ga pretukli kod Ribqe pijace, ali Rom ne moè
ni{ta }elavcima u LA-u i u Sijetlu, kao {to ne moè ni svojim
obrijanim sugra|anima, a Hrvatska moè pone{to Gurovi}u, {to }e
re}i da nije re~ samo o asocijativnom kodu nego prevashodno o igri
mo}i (oho, ovo kao za neki seminar!).
A moè li Australija {togod ambasadoru neke male dràve koji
se ba{kari i gosti ispod slika Karayi}a i Mladi}a, dveju osoba koje
i ovaj kontinent, ma kako zaba~en bio, vija u okviru svojih
mogu}nosti jer pripada (Australija) me|unarodnoj zajednici? Moè
li SCG da ukori svog ambasadora?!
Gurovi} je `rtva diskriminacije, hira publike. Gli{i} nije,
Ajverson nije! Dajte mi, {to re~e Gebels, dva ~ovekova tatua i ja }u
na}i razlog da ga obesim. Sa stanovi{ta semantike Ajverson je galimatijas na dve noge, sigurno barem jedan amblem uznemirava neku
minority ili neku sektu, samo {to nema ko da zakera.
Ako je Srbiji do reciprociteta i na{a }e policija morati da se
pozabavi subverzivnim i provokativnim porukama sviju koji iz
Hrvatske dolaze kod nas. A ne - na carini si zakop~an i sav bogoboja`qiv, a kad zasu~e{ rukav ili razdrqi{ ko{uqu proviri ti Gospa
iz Me|ugorja! Ne moè, bre! Bez pregleda moè da do|e jedino
Severina za koju se pouzdano zna da nema nijedan antisrpski tatu!
989
PISMA PREDSEDNIKU
U velikom broju pisama koja stiù na ha{ku adresu predsednika
[e{eqa, po svom zna~aju isti~e se pismo koje mu je uputio Rouhi Fatuh,
predsednik Palestinske nacionalne vlasti:
Wegova ekselencija Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke
Sa velikom zahvalno{}u i uvaàvawem smo primili va{e iskrene
izraze sau~e{}a koje ste izvoleli izneti povodom smrti velikog borca,
vo|e i simbola Palestine, predsednika Jasera Arafata, koji je predao
svoju du{u bogu dok se postojano i ~vrsto borio za pravedan mir i ostvarewe nada i aspiracija na{eg palestinskog naroda za slobodu i nezavisnost.
Va{e qubazne re~i i iskrena ose}awa koja ste izneli imali su ute{ni odjek, jer su ublaìli nevoqu koja nas je zadesila gubitkom simbola i vo|e koji je sav svoj ìvot posvetio Palestini: zemqi, narodu i svetiwama.
Izraàvaju}i vama na{u veliku blagodarnost zbog ovakve solidarnosti i simpatije i mole}i Boga da usli{i na{e molitve da vas ~uva i
pazi i za{titi od bilo kakve nevoqe.
Molimo vas da ponovo primite na{u zahvalnost i èqe za dobro
zdravqe, uspeh i sre}u, uz tople pozdrave.
Ramala, 27. novembar 2004. godine
Uo~i Nove 2005. godine, svom predsedniku pisao je narodni poslanik Aleksandar \or|evi}:
Po{tovani Vojislave, nadam se tvom skorom povratku u Srbiju. Godina koja je iza nas pamti}e se kao te{ka i naporna za sve iskrene rodoqube. Moè da nas raduje {to je Srpska radikalna stranka, koju si ti
stvorio, danas najja~a politi~ka partija u srpskom narodu. Posebno me
raduje {to su mla|e generacije sve vi{e naklowene na{oj stranci. Na
izborima smo imali dobre rezultate. Nedostaje nam va{a snaga i energija da napravimo jo{ taj jedan korak i pobedimo globaliste. Treba jo{
strpqivo da se radi na organizaciji, od naseqa do naseqa. U Beogradu
posebnu pa`wu treba obratiti na Novi Beograd. To je neverovatno glasa~ko telo. Do 2000. godine glasali su za socijaliste, pa za Ko{tunicu
i na kraju za Tadi}a.
990
Ja sam maksimalno aktivan i radim koliko mi to moje znawe i energija omogu}avaju. Hteo bih da vas zamolim, ukoliko je to mogu}e, kada se
javqate u kabinet da i ja budem prisutan i da vas ~ujem. Ponekad mi je
krivo {to me ne pozovu da budem i ja sa vama. Ube|en sam da }e sve na{e
nade da se ostvare, to je smisao ìvota, to je ciq kojem teìmo. @ivela
Velika Srbija, ìveo Vojislav [e{eq!
Nekako u isto vreme, predsedniku [e{equ pisala je i wegova bliska saradnica Vesna Zobenica:
Dragi predsedni~e, danas u Zemunu, na ovaj veliki Badwi dan, sve je
onako kako biste i Vi èleli, ali ima jedna praznina niste vi sa nama.
Znam na kom ste vi zadatku, pa je ponos ipak prisutan. Vredno radimo kako bi i vi bili ispuweni ponosom zbog nas. Neka vam Boì} donese radost, dobro zdravqe i uspeh. Do na{eg skorog susreta mir Bo`ji,
Hristos se rodi!
Poslanik Srpske radikalne stranke iz Loznice, Sulejman Spaho,
poslao je prof. dr Vojislavu [e{equ pismo slede}e sadrìne:
Svaki va{ potez je potez koji podiè rejting Srpske radikalne
stranke. To {to ste predloìli mene za narodnog poslanika dokaz je da
srpski radikali, i vi li~no, nikada niste {ovinisti~ki nastrojeni.
Ovim gestom ste dokazali da volite svoj narod i po{tujete sve gra|ane
Srbije, bez obzira na wihovu nacionalnost. Hvala vam {to ste mi dali
{ansu da budem u dru{tvu velikih qudi, kao {to su va{i saradnici gospoda Nikoli}, Vu~i}, Todorovi}, gospo|ica Nata{a Jovanovi}, gospo|a Pop Lazi}, koja vas je nasledila na mestu predsednika op{tine Zemun. Verujem da vam svaki uspeh srpskih radikala daje snagu za okr{aj na
koji se spremate, daleko od svoje porodice i prijateqa. Znam da se ponosite svakim ~lanom Srpske radikalne stranke, ali uspeh na{e Maje Gojkovi} u Vojvodini, u kojoj ìvi najve}i broj nacionalnih mawina, dokaz
je da srpski radikali sa vama na ~elu vode politiku apsolutne ravnopravnosti. U tome leì i najve}a ironija, jer vas Ha{ki tribunal tereti za zlo~ine upravo u Vojvodini. Mislim da smo zbog toga i pobedili
na lokalnim izborima u ovom delu Srbije. Koliko sam vam ja zahvalan,
toliko vam je zahvalna i moja porodica koja vas ceni i po{tuje od kada
ste po~eli da se bavite politikom. Najvi{e zato jer je va{a politika
bila po{tena i ~ista prema svim gra|anima Srbije.
Puno pozdrava od svih lozni~kih radikala, a posebno od moje porodice.
Pismo vrlo interesantnog sadràja, kra}i izve{taj o sudskim procesima koji se vode protiv dr [e{eqa u Srbiji, poslao je wegov pravni
savetnik Slavko Jerkovi}:
Predsedni~e, potrebno je da za svaki mesec potpi{ete ra~un uz dva
zbirna podneska, po kompletu, za mene i Maju Gojkovi}. U svakom predmetu koji se vodi pred doma}im sudovima insistiram da se saslu{ate vi
li~no, i to u Hagu po pravilima Tribunala, jer se Tuìla{tvo zalaè
za prekid postupaka.
ôvi}ev advokat insistira da se svi postupci koje mi vodimo protiv wega i on protiv vas, okon~aju u smislu odustajawa od krivi~nih po991
stupaka i povla~ewa tu`bi.

U predmetu Magistrat ukinuta je prvostepena i drugostepena presuda i predmet je vra}en na ponovno presu|ewe, ali se Sudsko ve}e nije
promenilo. Na osnovu obrazloèwa Vrhovnog suda Srbije o razlozima
ukidawa presude, samo budala moè da usvoji tu`beni zahtev dosovske
vlasti u Zemunu. Automatski je doneto i re{ewe o obustavqawu izvr{ewa.
Pred êtvrtim op{tinskim sudom doneta je presuda u postupku Barovi}, drugooptuèni je osu|en na kaznu zatvora od osam meseci. Predsednik Sudskog ve}a je na listi za izbor sudija Okru`nog suda, pa je to
mo`da bila cena ovakve presude. U ostalim predmetima dobro stojimo.
Do skorog vi|ewa.
Veoma op{irno, pismo analiti~kog karaktera, uputio je, tako|e uo~i novogodi{wih praznika, prof. dr Sreten Soki}:
Dragi prijatequ,
Name}e se snagom realnosti, ali i krajwe nu`nosti, stru~na (kvalifikovana) analiza svih onih oja|enih istina o Srbiji i Uniji i putevima bliè i daqe budu}nosti. Naravno, kriti~ki ocewuju}i i najsavremenije tokove ne samo okruèwa ve} i svetskih tendencija koje opredequju na{e mogu}nosti i puteve.
Postavqa se kao osnovno polazi{te niz nau~no izu~enih i ocewenih istorijskih ~iwenica koje su ìvot zna~ile i zna~i}e. Naime, nemogu}e je opredeliti na{e puteve iz ovog, vi{e nego u neprihvatqivoj
meri, komplikovanog i nepodno{qivog ìvota i stawa. Nepoznavawe
na{ih istorijskih puteva i wihove objektivnosti, kao i realnih ~iwenica na{e stvarnosti upu}uju preovla|uju}e politi~ke i ekonomske
procese i wihove nosioce na delatnosti koje nekompromisno vode ka
novom impulsu uskrsnu}a samouni{tewa, ali i uni{tewa.
Ti~u se goru}ih problema i puta i na~ina wihovog razre{ewa. Ne
samo u ime istorije, vekovnog ropstva, svih na{ih poraza i uspeha, ne
~ak ni samo zbog nacionalnog opstanka. Mo`da je tu iskonsku dilemu g.
Rajs najta~nije definisao (daleke 1928): Blistava budu}nost ili ponovno ropstvo. Koliko je aktuelna ova ponovna istorijska vododelnica? Za{to? Ili {ta smo to mi sami sebi uradili? Dobrica ]osi} (jedan od velikih srpskih pisaca, ali i neuspelih politi~ara) to na{e aktuelno vreme svekolikog sunovrata ovako uokviruje: U ovim danima na{ih survavawa na dno Evrope i svoje dno, mla|a pokolewa srpskog naroda i oni Srbi koji èle da se prenu iz bunila propadawa i priberu snagu da zaustave pad nacije u ni{tavilo treba da... zarad nalaèwa puteva opstanka i istorijskog spasa preuzmu aktivitet gra|ana i stvore novi duh progresivnih ideja, uspe{ne stvarnosti i onoga {to sve treba
uraditi na putu konkretizacije ekonomskih i dru{tvenih argumenata
na{eg uspeha.
Moè se re}i da je politi~ka scena Srbije prepuna nerazumevawa
stvarnosti ili virtuelnog politikantstva i {irewa la`nih nada. Nisu samo aktuelni poku{aji dominantnih politi~kih snaga da realnost
sagledavaju van istorijskih ~iwenica i savremenih mogu}nosti, ve} i
992
delovawe, odnosno razvijawe koordinirane akcije u svetu megalomanskih li~nih ambicija i nerealnih obe}awa. Ovakvo, politi~ki inaugurisano pona{awe, u posledwe ~etiri godine postalo je kamen temeqac
koji je unizio slobode, ozakonio nepravde, razarao etnos i najboqe tradicije srpskog naroda. Otuda i dilema, mnogi kaù realnost, da nas ove
snage vode stranputicom istorije. Ono {to su bili nacionalni i dràvni ideali, o~ekivawa i ùdwa za ne~im dubqim i daqim ne samo
da, doprinosom vlasti, zjape kao ponori ili tragi~an nenadoknadiv rascep, ve} i kao ni~im opravdani ~in bacawa u naru~je otvorenim protivnicima i geopoliti~kim subverzivnim stratezima.
Dominira obiqe pojava vulgarne vlasti politike nad ekonomijom i
ìvotom, odnosno sudbinom Srbije i srpskog kolektivnog bi}a. U Srbiji gotovo da postoji samo mamutski, nerealni i ni~im opravdani buyet.
Srbija se ambicijom pojedinaca iz vlasti pretvara u vulgarni oblik kolonije, podjarmqenosti kapitalom ~iji je izvor u sferama sive ekonomije i kriminala, ali i brojnih misionara iz redova me|unarodnih tokova kapitala bez ekonomske logike, iz ~ijih dubina izviru nezadrìvi
zahtevi modernog morala koji u sebi nosi propadawe. Razara se sve materijalno, kulturno, stvarala~ko. Sve istorijsko i nacionalno. U ovom,
aktuelnom stawu, rodoqubqe je zameweno koristoqubqem, a antisrpska histerija slila se u savremene globalisti~ke oblike vulgarnog vladawa uz nakaradne ideje mondijalizma (neprimerene Srbiji) ~iji su
ovo narodni qudski potencijali na kqu~nim pozicijama postali obli~je inostrane dominacije (treba smao prelistati spisak vladaju}ih i potencijalnih nazovi kadrova, savetnika, konsultanata, eksperata) i direktnog uslovqavawa raznih vrsta. Sinteza ove strategije, orijentacije i aktuelnih kadrova (za weno sprovo|ewe) danas su najodgovorniji za
stawe u na{em dru{tvu, u kome je razum obezvre|en, znawe obesmi{qeno, moral razoren, a op{te dobro zameweno li~nom korisno{}u.
Mo`da su za nekoga razumqiviji i shvatqiviji postupci onih koji
su spoqa ili na politi~ki {pekulativan na~in zadobili glavnu ulogu. Mo`da je za nekoga shvatqivo wihovo aktuelno pravdawe. Mo`da dominira veli~ina nacionalnog oprosta onima koji su uni{tavaju}i Srbiju izgubili i svaki moralni kredibilitet. Brojne su pretpostavke
ovakve vrste... Ali je vi{e nego jasno da sa wima i wihovim politikama, nalogodavcima ne moèmo da izvr{imo nacionalni preporod, bez
kojeg nam nema opstanka u sada{woj i budu}oj Evropi i svetu.
Dragi Vojislave, u Srbiji danas preovla|uje klima krcata sa najmawe nekoliko osobenosti i realnosti: a) tragi~na i potresna napetost
koja je u raznim oblicima prisutna duè, b) talas gotovo potpunog ignorantskog raspoloèwa i reakcije zasnovane na nepodno{qivoj i za ve}inu gra|ana odvratnoj socijalnoj stvarnosti i silnim poplavama besperspektive, v) masovan strah od grdnije tragike i daqeg produbqivawa
i snaèwa ispodprose~ja kao golog besciqnog preìvqavawa, g) totalne blokade individualnog i grupnog stvarala~kog potencijala i ovladavawa osredwosti, tj. wihovih gotovo nikakvih kapaciteta.
Niù se oblici i forme op{teg izigravawa ciqeva i èqa, mogu}993
nosti promena i sve ve}ih i izraènijih zahteva za oslobo|ewe silovitih i sna`nih poriva i snage. Kao da osporavawe toliko snaì i uz pomo} razra|enih metoda uzurpatora najdubqe vrednosti postaju zatvorene, sku~ene, bespomo}no zgr~ene.
Niz je poslu{nih koji po funkciji donose i sprovode kqu~ne politi~ke odluke ili oblikuju javno mwewe, a gole su sluge i nadni~ari pojedinaca, centara ekonomske i politi~ke mo}i ili nazadne politike.
Poku{avaju stvarati i oblikovati, subjektivizmom i, bezgrani~nom
snagom vulgarnih zloupotreba, ekonomske, dru{tvene i politi~ke ~iwenice. Ne preù ni od ~ega polaze}i od toga da je wima sve dozvoqeno,
da su za{ti}eni, a da im je pravednost i istina rezultanta realizovanog
ulagivawa. Nemoral i izopa~enost ovakve nakazne prikaze se ne sankcioni{u, ve} obrnuto postaju oblik ulagivawa, moralna izopa~enost.
Pojedini recidivi politike me|unarodne zajednice svom silinom,
i sa te{ko bolesnim ambicijama ovladavawa svetom, izgurala je osredwost i prose~nost, koja je op{ta karakteristika vladaju}ih snaga na pijedestal vlasti i svemogu}eg unutar Srbije i Unije. Ispodprose~nost je
ovde postala prava mera svekolikih lestvica i pozicija.
U uslovima svekolikog kraha politike i ekonomije nadrealizam postaje jedina mogu}nost. U jedinstvu sa gr~evitim hvatawem za one koji ne
vide ili ne shvataju apsolutno pomra~ewe, kao da na{i gra|ani ne ìve ìve}i, ne misle misle}i, ne ose}aju ose}aju}i.
Slepi voluntarizam vladaju}e politike, pona{awe i postupci onih
koji su izazvali i moralnu reakciju, razbio se o osnovne temeqe ekonomskih mogu}nosti, razvojnih potencijala i demokratskih kapaciteta na{eg naroda.
Besno se brane porazi, dru{tveni proma{aji, nacionalna kataklizma kao put uspeha sa neizbrisivim oreolom jedino mogu}eg i najboqeg.
Ne priznavaju}i osnovne ~inioce o~ajnog stawa i moralnog sloma nove dràve i srpskog dru{tva.
Odsustvo reformi samo navodi na crne slutwe za budu}nost, cene}i
rezultate onih faktora koji uslovqavaju i projektuju na{e ekonomske i
dru{tvene promene. To su kreatori koji u svom pona{awu i konkretnim u~estvovawem postaju sve vi{e mra~ne nazadne sile, one {to pogre{no, nemarno i nestru~no deluju. Sve u svemu, danas se susre}emo sa neuporedivim primerom kobnih gre{aka, kako naredbodavaca spoqa, tako i la`nih eksperata, sa bezbroj improvizacija i nestru~nih mera i
pona{awa, ali i sa sintezom smi{qenog uni{tavawa i delovawa sa kobnim posledicama po integritet, sudbinu, mogu}nosti.
Srbija danas zbog svega izgleda avetiwski (a za kreatore i realizatore promena veli~anstveno), umorna od pogre{nih i fatalnih eksperimenata, ~udotvornih i neadekvatnih, nametnutih i besprizorno naglih,
toliko tu|ih do neprimerenosti, sa bezbroj pukotina, sa sveuni{tavaju}im simbolom svega postoje}eg. Nova etiketa buldoèrske oktobarske
revolucije vodi zemqu i ozloje|eni narod ka te{kom udesu, ka tragediji i
daqem oburvavawu. Odlagawe promena na boqe pretvorilo se u najopasnijeg protivnika novodosovske vlasti. Sama vlast i oblik vladawa, metodi
994
i filozofija stvorili su sebi najsudbonosnijeg neprijateqa.

Bezbrojne su gomile (koje se sve vi{e uve}avaju) nezaposlenih, a
radno sposobnih koji su prijavqeni (ili ne) na tzv. trì{te rada. Zbuwenost, strpqewe i poniznost prate ovaj pir tvoraca haosa i novog bezna|a. Tragedija se prikazuje i dokazuje kao sudbina, a unutarzemaqski
autoritet vlasti pokriva spoqnim faktorom, takozvani autoritet pojedinaca spada u individualna ose}awa prikrivena opet velom tajni
inostranih veza i uticaja.
Da li nas je sve to dovelo na put sigurnog istorijskog toka ka raspadu? Plete li se ta mreà kao nezasitost pojedinaca ili grupice na
vlasti i uz wu ili kao tako neumoqivo logi~an tok lavine, iskazan
kao neizbe`na smetwa ka spasu? Da li je to na{a zemqa stavila u ruke
belosvetskim silama razarawa najmo}nije oru`je? Ipak je sigurno jedno: stvoreno je ~udo sa bezmerno zlim namerama. Umesto pravog, izabran
je krivi put. Unutra{wa stvarala~ka snaga je pretvorena u pozadinu
mo}i spoqa. Glasa~i iz redova takozvane demokratske opcije postaju la`na elita koja ima svoju pravu elitu na vlasti.
Ima li tu mesta za gramzive, nemoralne, politi~ke spletkaro{e,
sve one bez nacionalnog i istorijskog smisla, ciqa i dostojanstva? Naravno da ima, i to kao arhilopovskih, negadqivih na bogatstvo, ali la`qivih boraca za demokratski, ekonomski, socijalni i kulturni napredak.
U Srbiji preovla|uje filosofija politi~kog vladawa koja svoju su{tinu i bit zasniva na maksimi umesto dela bitna je re~.
Caruje poku{aj da se odsustvo promena uvije u prividnost. Arena je
ne samo puna amatera za poslove koje obavqaju, ve} i neuspeha, tragi~nih
proma{aja i pogre{nih odluka.
Skoro svi lideri stranaka na vlasti sve vi{e postaju prkosni modernisti koji zarad svog otkupqewa apostolski, ali pigmejski nekriti~ki i, za nas nerealno, prizivaju moderne evropske i svetske vrednosti. Kao da se one uvoze, a ne izgra|uju i stvaraju svojim potencijalima
od presudnog zna~aja. Pretvara se ovaj ra{timovani hor u skup komi~ne ko~opernosti sa {arenom laòm maksime Luja XIV koja glasi: Gde
sam ja, tu je dràva.
Stvarnost na{eg vremena obeleì}e se kao epohalna destrukcija
svega nacionalnog (srpskog), istorijskog, socijalnog, demokratskog, razvojnog, stvarala~kog. Neprekidno se smawuje razvojna potencija dru{tva, a suìvot zauzima kolektivno i pojedina~no i kolektivno preìvqavawe sa neuspehom i bespovratnim propadawem.
Smatram da na{a ~etvorogodi{wa lutawa i gre{ke, bez velikog mudrovawa i {irokih istraìvawa, ne mogu poneti pe~at ili po~asni naslov uspeha prvoboraca srpske oktobarske revolucije, ve} obrnuto:
u~vr{}ivawe puteva uni{tewa i velikog razo~arewa, moralnih konflikata i raznovrsnih manifestacija kraha u agoniji. Van pulsa zbivawa vremena van ìvotnih sadràja i puteva za budu}nost.
Po{tovani kolega, ovaj tekst nije imao za ciq da pokaè ~itav kompleks pitawa i problema na{eg propadawa, da pruì celinu postulata
995
aktuelnog dru{tvenog ìvota i sveobuhvatno kriti~ki pro~isti na{u stvarnost, ve} da upotrebi deo argumenata koji govore u prilog neminovnosti stvarawa i usvajawa celovite dràvni~ko-nacionalne strategije kako dràve Srbije, tako i Unije. Strategije kao sinteze istorijskog i nacionalnog, mudrosti i sposobnosti sagledavawa savremenih
mogu}nosti. Sa {to mawe oporih i tvrdoglavih, nerealnih i utopijskih
busija. Ova strategija ne moè biti izvan filozofije proìvqenog
(naravno ne kao odlomaka pro{losti) i narodnog duha (nau~nog, kulturnog, religijskog i drugog), a zarad {to kolektivnijih, celovitijih i realnije utvr|enih kriterijuma, puteva i ciqeva.
Ukoliko je izrada i dono{ewe novog Ustava po~etni korak za celovito amalgamisawe strate{kih opredeqewa, odnosno polazna blagodat uspe{nim promenama, onda neka on bude i osigurawe toga puta.
Me|utim, prema mom razumevawu realnosti vezane za aktivnosti
oko novog Ustava, ne lome se kopqa samo oko procedure, ve} je vi{e nego vidqivo da ne postoji potreban konsenzus oko bitnih sadràja, tako
da bi bio donet prema postoje}oj proceduri. Moè ova realnost otvoriti niz pitawa i me|ustrana~kih problema, ali bi svako odugovla~ewe
nosilo sa sobom novi stoèr svekolike tragedije, novi impuls bezizlazu. Na{a stranka mora obezbediti jedno od odlu~uju}ih mesta mesta koje joj oficijelno, prema snazi i izbornoj voqi gra|ana, pripada.
Sama sinteza obuhvatnosti celine nacionalne strategije moè biti samo realni uput kako se zasniva porodica i kako se postiè sre}a
i uspeh u celini porodica u svetskim razmerama.
Najsrda~nije te pozdravqam,
P.S. Na zavr{etku ovoga pisma, a sa posebnom pa`wom i po{tovawem, èlim ti sre}nu Novu 2005. godinu, krcatu ostvarewem svih tvojih
planova.
Ranka Quboja, odbornik u Skup{tini op{tine Zemun, poslala je,
krajem novembra, slede}e pismo:
@elela bih prvo da vas pozdravim i poèlim puno zdravqa, hrabrosti i odlu~nosti u narednom vremenu.
Mnogo nam nedostajete, svima nama u Zemunu. Svakog dana vas pomiwemo i poèlimo da ste ovde bar na dva ~asa. Bilo bi nam mnogo lak{e.
Nadam se da mi ne}ete zameriti {to sam vam svojim pismom oduzela nekoliko trenutaka va{eg vremena, ali toliko sam èlela da vam pi{em,
da vas pozdravim i poèlim puno dobrog zdravqa. Budite odlu~ni, hrabri i ponosni. Hvala na svemu, i nadamo vam se.
Svi ~lanovi porodice Papi} (Mi{a, Mila i Slavko) vrlo ~esto se
obra}aju predsedniku [e{equ. Objavqujemo sadràj jednog od ovih pisama:
Dragi Vojo,
Slu{amo i gledamo kako sluge ameri~kih terorista sami priznaju
da je optu`nica protiv tebe providna i sme{na. Ne bi nas iznenadilo
da te optuè kao uzro~nika ne samo Drugog svetskog rata, nego i kao organizatora martovskih demonstracija koje su mu prethodile ovde u Beogradu. [ta zna{, kako su zabrazdile te belosvetske sileyije i protuve,
996
moè sva{ta da im padne na tu wihovu pomerenu pamet. Likovi tipa Tadi}a aplaudiraju im na nevi|eno. Nego, kratke su im noge pa }e uskoro
pasti.
Ne kloni, uvek si bio jak. Drugog puta nema{, samo da pobedi{.
Mnogo pozdrava.
Iz [vajcarske, uo~i lunarne Nove godine, stiglo je pismo Aleksandra Milenkovi}a:
Imam 17 godina i veliki sam simpatizer Srpske radikalne stranke. Za mene ste vi najve}i heroj u srpskom narodu. @elim vam puno zdravqa, ali najvi{e {to èlim to je da se vratite kao pobednik iz Haga i
da postanete predsednik Srbije. Mnogo cenim i gospodina Nikoli}a i
mog imewaka Vu~i}a, cela moja porodica je na pro{lim izborima sve
svoje glasove poverila Tomislavu Nikoli}u. Jo{ jednom vam èlim sve
najlep{e u Novoj godini i da se {to pre vratite.
Sredinom januara 2005. godine, iz italijanskog mesta Marina di Raguza, javio se Vladan Jovanovi}:
Po{tovani predsedni~e,
Na po~etku pisma èlim da vam iskaèm veliko po{tovawe koje gajim prema vama i va{em delu. Razlog mog pisawa je jednostavan, èlim
da pomognem. Ako je to mogu}e pomo}i }u vam u ovoj apsurdnoj situaciji
u kojoj se nalazite, èlim da pomognem i stranci, srpstvu i istini. Po{to radim u medijima (ìvim u Italiji 22 godine), bio sam gost nebrojeno puta na italijanskoj dràvnoj i nekoliko privatnih televizija. êtiri puta sam u~estvovao u javnim debatama sa {iptarskim zvani~nicima u Italiji, i svaki put sam iza{ao kao nesumwivi pobednik debate.
Me|utim, gospodine predsedni~e, mislim da je sada situacija jo{ gora
nego u vreme fizi~kog pogroma na{eg naroda. Izdajnici srpstva su danas ~elnici na{e dràve.
Srbi imaju puno prijateqa u Italiji, ali danas ti qudi }ute jer ni
oni sami vi{e ne razumeju zvani~nu srpsku politiku. Mislim da bi bilo bitno objasniti plan i program Srpske radikalne stranke u inostranstvu, i tako skinuti qagu koju nam nabacuje sada{wa vlast u Beogradu. To bi se moglo uraditi preko konferencija za {tampu i u kontaktu sa prijateqima u raznim italijanskim politi~kim partijama.
Oprostite mi ako sam vam oduzeo dragoceno vreme, ali jedino sam
vama mogao da se obratim. Primite moje najdubqe i najiskrenije pozdrave.
Predsedniku [e{equ svoje pismo je iz Belgije uputio Dejan Mihajlovi}:
Dragi Vojo,
Spremam se za Beograd da glasam za Vu~i}a. Ko zna, mo`da taj jedan
glas presudi. Ove navodne demokrate u Srbiji na uspeh radikala reaguju po receptu isprobanom na Zapadu. Ovde, u Belgiji, postoji stranka
sli~na na{oj, Flamanski blok. Na izborima dobijaju sve vi{e i vi{e
glasova, ali ih druge stranke ve{ta~ki drè u opoziciji, jer formiraju neprirodne koalicije. Ba{ kao i kod nas. Te koalicije su kao rogovi
u vre}i, tako da na narednim izborima Flamanci dobijaju jo{ vi{e gla997
sova.
Tako }e, verovatno, biti i u Srbiji, samo je jako va`no da ne razvodnimo na{u politiku i retoriku. To je bilo ubistveno za sve patriotske
stranke u Evropi posledwih godina. Daju im malo vlasti i dotada{wi
beskompromisni borci za nacionalne interese vrlo lako postaju salonski politi~ari i poslu{nici, pa na slede}im izborima jo{ lak{e propadaju. Naravno, paralele se ne mogu bukvalno u svemu povu}i, ali ovakva opasnost je realna.
U prilogu {aqem jedan ~lanak Emila Vlajkija, koji je prili~no aktivan na internetu:
Odbrana 5. oktobra. Sa ovom parolom su nas kqukali agitatori
restlova dosovske vlasti dugo pre posledwih predsedni~kih izbora.
Kog petog oktobra? To sa pravom pitam ja, koji sam deset godina proveo
po ulicama da sru{im Milo{evi}evu vlast i pritom izgubio i ono malo zdravqa {to imah. Dakle, kog petog oktobra? Da li onog posle koga
je sutradan, {estog, na stepenicama pred Skup{tinom slavio @arko
Kora}? @arko Kora} koji bi u svakoj normalnoj zemqi morao biti su|en zbog antinarodne i antidràvne aktivnosti u vreme kada je narodu
i dràvi bilo najteè. On je u vreme kada su se muyahedini pompezno
slikali sa odse~enim srpskim glavama pacovskim kanalima oti{ao u
Sarajevo na poklowewe Aliji, a po povratku nas ube|ivao u divnu demokrati~nost wegove yamahirije. Da li onog petog oktobra kada po~e{e
da se mnoè Kolesari, Janu{evi}i, Ra{ete, êde, Nede, Pajti}i i ostali. Sabqu da presko~im. Da li onog petog oktobra posle koga je Branka Prpa postala direktor Istorijskog arhiva grada Beograda, a sva
gradska vlast pre{la u ruke dece Brozovih generala? Da li onog petog
oktobra posle koga sve TV stanice i ve}ina dnevnih listova prelaze u
ruke srbomrzaca i Brozovih novinara? Da li onog petog oktobra posle
koga isporu~ismo na Vidovdan Srbina Hagu? I {ta bi posle toga? Da
li nam ukinu{e vize, da li presta{e da nas poniàvaju, ucewuju, satanizuju? Da li za{titi{e na{e bogomoqe, monahiwe, decu na Kosovu? Sve
to tako be{e i glasa~ko telo se ne opameti. Opet u nadi da }e nam se
(bar Evropa) smilovati bi izabran ~ovek iza koga na tribini stajahu izrodi: od Branke Prpe do Desimira To{i}a, pa daqe do igra~a, peva~a i
glumaca koji od stida zbog onoga {to su za vreme Broza radili ne bi smeli ni na ulicu da iza|u. I {ta mislite, ho}e li nam sada biti boqe? Ho}e li nam za{tititi ìvaq na Kosovu? Ukinuti poniàvawa pred ambasadama? Pa mora da su se na Zapadu iskidali od smeha kada je izbran
ovaj {to je izabran. U Evropu vi~e izabrani on. U koju Evropu, tako ti
Boga miloga? Je l u onu {to nam je razorila dràvu 1941. i zbog koje izgubismo 52% mu{kog stanovni{tva? Je l u onu {to pomoè da nam ubiju kraqa 1934? Je l u onu {to nas uni{ti 1941? Je l u onu {to nas sa
Amerima ubi bombama 1943. i 1944. pa nam dovede Broza na vlast? Je l u
onu {to ubi Srbe u Bosni 1995. da olak{a posao Aliji i Frawi? Je l u
onu {to nas opet sa Amerima 78 dana zasu bombama i uranijumskim otrovom? Je l u tu Evropu ja treba da hrlim i da je tamo grlim? Hvala lepo.
998
A ìvi bili pa videli....

Ovo je samo jedan deo pisama koja svakodnevno stiù u velikom broju, a {to je zanimqivo, daleko je ve}i broj ~estitki koje su upu}ene predsedniku [e{equ uo~i boì}nih i novogodi{wih praznika.
Svoje ~estitke, izme|u ostalih, uputili su: Dragana Boji} iz Beograda, porodica Radi} iz Prijedora, Slavica Markovi} iz Zemuna,
predsednik op{tine Kikinda dr Branislav Blaì}, porodica Du~i} iz
Stare Pazove, Neboj{a \uri~i} iz Kraqeva, zamenik predsednika op{tine Vrbas Igor Be~i}, Dragana Simi} iz Bazela, predsednik op{tine Temerin Stojan Tintor, Dejan Mirovi} iz Beograda, Amyad Migati
iz Beograda, porodica Spaho iz Loznice, ruski nacionalista iz Moskve
Susenko Nikolaj, i mnogi drugi.
999
SADR@AJ
PREDGOVOR ..........................................................................................
SUDSKA PREPISKA ........................................................................

5
@IVOTNI ZNAÂJ MAJSKIH IZBORA ..............................
Promocija Srpske radikalne stranke
(Hrtkovci, 6. maj 1992.)
401
MINIMAKSOVIZIJA ...................................................................
(Televizija Politika, 4. jun 1991.)
411
SASLU[AWE JOVICE STANI[I]A

PRED HA[KIM ISTRA@ITEQIMA .....................................
ZAJEDNI^KI ZLOÎNA^KI PODUHVAT
KAO POVREDA PRAVA OPTU@ENOG
U POSTUPKU PRED TRIBUNALOM U HAGU......................
Mr Slobodan Stojanovi} (Brani~, br. 3-4, Beograd 2004.)
PRAVNI I POLITI^KI ASPEKTI
OPTU@NICE HA[KOG TRIBUNALA
1000
451
617
PROTIV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA ........................
633
Nau~ni skup (Beograd, 23. januar 2005.)
SLOBODA [E[EQU .......................................................................
739
Miting povodom dvogodi{wice od dobrovoqnog odlaska

u Hag prof. dr Vojislava [e{eqa
(Beograd, 23. februar 2005.)
PROMOCIJA KWIGE
IDEOLOGIJA SRPSKOG NACIONALIZMA ..................
765
(Novi Sad, 16. mart 2005.)
INFORMISAWE DOMA]E JAVNOSTI ...............................
781
Konferencije za {tampu Srpske radikalne stranke
MEDIJSKA HRONOLOGIJA .........................................................
839
PISMA PREDSEDNIKU ................................................................
989
SADR@AJ ................................................................................................
999
1001

57 - Djavolov Segrt Zlocinacki - User

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

57 - Djavolov Segrt Zlocinacki - User

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

Srpska radikalna stranka

CIP Katalogizacija u publikaciji

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

PREDSEDNIKU ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA

DOPUNA ZAHTEVA OPTU@ENOG

vom: Bu{: Zatvaram sud u Hagu.

ukidawu Me|unarodnog krivi~nog suda i optu`bi na ra~un Karle del

Bu{a Karli del Ponte da okon~a sudske procese u Hagu i prebaci ih

diwenih Ameri~kih Dr`ava na Tribunal i na~in su|ewa, ka`e za

kama kidali fazane, odvajali komade srnetine...

kako je svojevremeno nema~ki ministar inostranih poslova, Klaus

Karle del Ponte, pored ostalog i zbog poku{aja ubistva (tentato

Naravno, jedan od prioriteta je hap{ewe begunaca. Obratila sam se

B) Tra`eni pravni lek

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

KOLEGIJUMU ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA

ZAHTEV OPTU@ENOG DA KOLEGIJUM IZUZME

dijsku funkciju i kao eksponent cionisti~ke politike i do`ivotni

II.. ^iweni~ni kontekst

bude nepristrasan, a pravo mo`e da tuma~i i primewuje samo u onoj

da se ratom do|e do poseda teritorija i potvr|uje da pravedan i

kontinuirane primene ~etvrte @enevske konvencije, od 12. avgusta

U politici dr`ave Izrael, ~iji je ambasador bio Teodor Meron,

III.. Pravni kontekst

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

OBAVE[TEWE OPTU@ENOG DA NAMERAVA DA IZNESE

lutne poslu{nosti i dodvoravawa Zapadu, a danas ~uvari tekovina

nost, bilo stvarna ili potpuno izmi{qena, svejedno je.

ozbiqan, ni opasan, niti bilo kakva pretwa. Ipak, zanimqivo je da

vi}u ili Dragoqubu Milanovi}u? Za{to je }utao, odnosno za{to je

pripremqena optu`nica u nedostatku bilo kakvih ozbiqnih dokaza,

ravojski koja je svaku fioku i orman detaqno o~istila, a svakog

Pao hrabri komandant, sa nadnaslovom Sa prve linije fronta,

srpski, neprijateqi jesu gardisti i mupovci i tu Dulovi} otvoreno i

skih oru`anih snaga.

jo{ }e proizvesti kontranapad na{ih teritorijalaca. Uzgred, nisam

u Vukovaru borili za oslobo|ewe grada protiv hrvatskih oru`anih

zuje na smi{qenu zlo~ina~ku aktivnost hrvatskih oru`anih snaga.

skoj propagandnoj ma{ineriji predstavqaju}i li~nu patwu jedne

ske narodne armije, na{i borci, apsolutno jednako postupali prema

da }e wihovi do}i. Govorili su o silno naoru`anoj hrvatskoj vojsci

nikada Hrvati nisu ni napadali, niti, bar ne sa qudima, sa vojskom,

hvale wegovim borcima konstatuje da to nisu wegovi borci, ve} smo

ubijano, ko je ubijao, kome veruje, a kome ne veruje o vezi sa navodnim

problem bio vremena, 17 sati, 7 sati izjutra itd.?

od 17 do 1 ~as posle pono}i, ubijali na Ov~ari, on je tada pri~ao da

vam je Dragica rekla, {to vam je prethodno rekla, i taj Slavi{a?

sve bilo blokirano. Mo`e li iko da ustanovi {ta je od toga istina?

Svedok Jovan Dulovi}: Zaboravio sam, tako ne{to.

nu re~ vodili teritorijalci, dobrovoqci i paravojska. Jednostavno,

~i, wih, kako ih vi nazivate {e{eqevci, sem ovog jednog-dva imena

ovo {to sa Slavi{om je napisano 20. pre podne.

se nije nikoga ticalo, da ja pri~am {ta sam zapisao.

spodin Vasiqevi}? Prijateqskim, drugarskim itd.?

po`rtvovanost u spasavawu `ivota drugih qudi, pa i fotoreportera

prvi put pri~ao o zlo~inu na Ov~ari pokazuje da on jeste taj zlo~in

Predsednik Ve}a: Da.

koji je u isto vreme bio iz Ekspres politike na tom terenu?

da skrati. Dulovi} se u suo~avawu pona{a kao dete koje je uhva}eno u

ta~nije gde mu je u Vukovaru produ`avana ta novinarska akreditacija?

kraju, dolazimo do teze na kojoj su svi novinari i urednici lista

vu zonu kroz koju su se prali nafta i vino, cigarete i automobili.

we izmi{qaju}i stvari, slu`e}i se neistinama i falsifikatima.