prethodna tema sledea tema

tampaj

Stranice: [1] Idi dole

Autor Tema: Bolesti jagode (Proitano 13245 puta)

Bolesti jagode
Pegavost lista jagode - izaziva gljivica Mycosphaerella fragariae napada sve delove bokora, a
najee list. Simptomi bolesti su sitne crveno-ljubiaste pege koje se uoavaju rano u prolee na
licu liske. Pege se brzo uveavaju i spajaju, pa tako nekrotira cela lisna povrina, koja postepeno
zahvata celu biljku.

orbe su: Zdrav sadni materijal, isto zemljte po mogustvu da je bilo ledina ili strnina, takoe da
je prostorno izolovano od drugih proizvodnih zasada. Ukoliko se pojave simptomi, potrebno je
svo zaraeno lie i liice odstraniti iz zasada i spaliti.
Potom zasad oprskati fungicidom Quadris ili Score dva puta u razmaku od deset dana, preporuka
je da, obavezno se zasad tretira sa Bakarnim fungicidima posle berbe i dva tretmana pre poetka
vegetacije. Jedan tretman s poetka vegetacije a drugi pred cvetanje.
Siva plesan plodova prouzrokova Botrytis cinerea manifestuje se propadanjem plodova,
cvetnih pupoljaka i rizoma. Naroito je izraeno u godinama kada su u periodu cvetanja obilatije
padavine praene visokim temperaturama.

Mere borbe: U periodu cvetanja i precvetavanja treba odraditi tretiranje sa fungicidima koji
spreavaju nastajanje trulei plodova. To su botricidi koji imaju dozvolu za primenu u jagodi:
Ronilan ili Switch ili Teldor i dr. Treba dodati da efikasnosti suzbijanja znaajno doprinose i
agrotehnike mere, kao to je gajenje jagode na foliji ili prostirci, treba spreiti i svako
mehaniko oteenje plodova.
Pepelnica jagode - izaziva gljivica Sphaertheca macularis, nastaje kada su prolea i leta dosta
vlana i topla. Napada sve delove biljaka, list, cvet, plod, stolone. Pojava je lako uoljiva,
zaraeno lie se uvija prema gore, a na naliju lista se javlja sivkasta prevlaka, dok je ivica liske
najee sasuena.

Plodovi koji su zaraeni izgledaju kao posuti beliastim prahom, slabo su obojeni i loeg su
kvaliteta, ukoliko se bolest ne suzbija naredne godine se drastino smanjuje prinos.

Mere borbe: Izbegavati gajenje jagode na podvodnim terenima, saditi otporne sorte. Pri pojavi
bolesti primeniti preparate na bazi sumpora, Kumulus ili Quadris i drugi. Obavezno zaraeno
lie ukloniti iz zasada i spaliti.
Venjenje jagode - Izaziva gljivica Verticillium albo-atrum, javlja se najee na mestima gde su
prethodno gajene biljke iz familije Solanacea (paradajz, paprika, krompir).
Venjenje jagode javlja se u prvoj godini posle sadnje, u drugoj polovini prolea, kad starije lie
se sui po obodu i izmeu nerava. Porast novog lia kasni i bokor ostaje zakrljao. to
vegetacija vie odmie, lie se sve vie sui, dok se na kraju ne osui i cela biljka.

Mere borbe: Garantovani zdrav sadni materijal i setva sadnog materajala na strninu ili ledinu.
Crvenkasta sr korena gljivica Phytophthora fragariae javlja se kod jagoda koje su posaene
na slabo aerisanom zemljitu. Simptomi se ispoljavaju u drugoj godini sadnje u vidu posledica
propadanja korena izazvano napadom ove gljive. Lie gubi zelenu boju i dobija utu i crvenu
boju, sui se i propada.

Stariji delovi korena potpuno izumiru a novi korenovi takoe se sue, a to suenje poinje sa
vrha. Osueni koren pocrni a pri rasecanju sr je crne boje to je siguran simptom ove bolesti.

Mere borbe: Samo zdrav sadni materijal i sadnja sadnica na pravo zemljite.
Virusne bolesti jagode, prenosioci su insekti, biljne vai, cikade, nematode i naravno prenosi se
iviima.
Simptomi su izraeni arenilom lista, utilom, kovravosti lista, zelenilo kruninih listia, utila
nervature. Sve je to praeno optom krljivou biljke, smanjenom produkcijom stolona ivia i
plodova kao i postepenim suenjem jagodnjaka.
Mera borbe: zdrav sadni materijal i redovna zatita od biljnih vai sisteminim insekticidima.

tetoine jagode
Jagodin cvetojed - Anthonomus rubi, Anthonomus signatus Say

Najee tete priinjava na ranim sortama jagode polaganjem jaja u cvetne pupoljke isisavanjem
sokova iz cveta koji se postepeno sui.
Mere borbe:Tretiranje se vri insekticidma u vreme pojave imaga. Najbolji su sistemini
insekticidi Tonus, Actara, Cipermetrin i dr. Primena se vri kad se primeti napad tetoine.
Jagodin surla - Rhynchites germanicus, oteuje cvetove, lisne drke, plodove. Teko se
suzbija zbog toga to je pojava u vreme kada zrenu i plodovi.

Mere borbe: Preventivno treba tititi insekticidima koji su navedeni za jagodin cvetojed i
uglavnom se ova dva prskanja uklapaju, najbolje je suzbijanje izvriti pre polaganja jaja.
Jagodin rila - Othiorrhynchus sp.

priinjava znaajne tete, tako to larva prodire u stablo

i pravi komore i nakon ega biljka propada, pojavljuje se u vreme cvetanja i plodonoenja.

Mere borbe: Tretiranje jagode insekticidima kontaktnog delovanja odmah posle berbe.
Grinje - postoje dve vrste grinja koje napadaju jagodu u rodu Trasonemus pallidus i Tetranycrus
urticae. Simptomi se manifestuju na listu u vidu nabora, krtosti i hloroze, pri jaem napadu i do

suenja.

Kod plodova manifestuje se na neravnomernom sazrevanju, na rehuljavosti ploda koji je arene

boje.
Mere borbe: Suzbijanje uglavnom akaricidima, kad se uoi prva pojava. Golim okom teko je
odrediti napad, zato je preporuka da sa poetkom vegetacije kako se biljke razvijaju, pregledati
list na binokularu, tako se na vreme moe delovati. Akaricidi koji se najee koriste Nisorun,
Apolo, Omite i dr.
Tekst: ali Radmila, dipl.ing.zatite bilja
Fotografije: Wikimedia Commons, Ontario CropIPMhttp://www.omafra.gov.on.ca/IPM/english/strawberries/insects
Sauvana
olgica

Lokacija: Beograd

Odg: Bolesti jagode

Odgovor #2 poslato: 13. Jul 2013., 21:52:45

Fizioloki poremeaji kod jagode koji nastaju usled nedostatka mineralnih aktivnih materija
Fizioloki poremeaji kod jagode obino se ispoljavaju na stolonima, liu, cvetovima i
plodovima. Za utvrivanje ovih poremeaja najee se uzima lie.
Najei fizioloki poremeaji kod jagode prouzrokovani su nedostatkom mikro i
makroelemenata. U poljskim uslovima biljka esto ispoljava nizak sadraj nekog elementa.
Meutim moe se dogoditi da u zemljitu ima u dovoljnim koliinama taj elemenat ali zbog
uea nekog drugog faktora biljka nemoe da ga usvoji.Jagoda u njivskim uslovima gajenja

najee ispoljava
simptome fiziolokih poremeaja usled nedostatka ili vika azota, fosfora, kalijuma,
magnezijuma, bora i gvoa.
Nedostatak azota - kada biljci nedostaje azot, tada je bokor krljav ukasto zelene boje to
dovodi i do smanjenja prinosa za treinu i daje svega nekoliko stolona sa krljavim iviima.
Lisna povrina je smanjena, a peteljka je kruta i uspravna. Manji broj stolona ima svetlo crvenu
boju. Kod biljaka u rodu za vreme obrazovanja ploda pa sve do berbe starije lie dobija
orandasto crvenu boju na unutranjem delu lista i du nerava. Ponekad ivica lista dobija mrku
boju i nekrotira pre nego to ceo list dobije karakteristinu izmenjenu boju.
Fosfor - je razmeten u unutranjim delovima biljke. Kada pri apsorpciji ne moe da se snabde
dovoljnom koliinom fosfora iz zemljita, biljka taj nedostatak nadoknauje korienjem fosfora
iz starijih biljnih delova naroito iz starijeg lia. Ovo ispranjavanje fosfora prouzrokuje pojavu
plave boje, koja se prvo ispoljava na sitnijim venama, a zatim se iri po povrini lista.
Usled nedostatka fosfora, biljka sporije raste s liem neobine tamno zelene boje i aastim
porastom nadole. Dok se kasnije na sitnim venama starijeg lia pojavi plava boja, koja se
desetak dana kasnije iri po lisnoj povrini izazivajui bojenje itavog lista plavopurpurnom
bojom. Porast stolona i razvoj ivia svedeni su na minimum, kao i proizvodnja plodova,
naroito kod posaenih ivia.
Kalijum - je takoe elemenat koji je razmeten u unutranjim delovima biljke. Kada se biljka ne
moe snabdeti dovoljnom koliinom kalijuma iz zemljita, biljka taj nedostatak nadoknauje
korienjem kalijuma iz starijih delova biljke. Korienjem kalijuma iz starijih delova biljke
prouzrokuje promenu boje listova. Obod lista jagode dobija crveno purpurnu boju koja se iri ka
sredini lista. Pri osnovi lista formira se neka vrsta trougla zelene boje a oko njega crveno
purpurna boja. Na ivici lista crvenkasta boja moe prei u mrku i imati izgled sprnosti. Pored
toga broj stolona ivia je sveden na minimum. Stoloni su tanki i kratki, s jednim do dva ivia
krljavog porasta.
Magnezijum -slino fosforu magnezijum se skladira u semenu. Kad biljka ne moe da obezbedi
dovoljnu koliinu magnezijuma iz zemljita za novi porast i razvoj semena biljka koristi
magnezijum iz najstarijeg lia to prouzrokuje prvo pojavu sitnih crvenkastopurpurnih takica
izmeu vena, a neto kasnije one se brojno poveavaju i spajaju, tako da cela povrina izmeu i
du vena od osnove do vrha dobije crvenkasto purpurnu boju a nervatura lista ostaje zelene boje.
Bor- je elemenat koji uestvuje u oko 15 razliitih procesa u biljci od kojih su znaajniji :
klijanje semena, vitalnost polena, razvie elija, korienje skroba i eera u ishrani biljaka,
formiranje nukleinskih kiselina i supstanci koje su povezane sa prenoenjem genetskih
karakteristika. Prvi nedostaci mogu se uoiti na mladom liu jagode iji vrhovi se povijaju i
izgledaju kao da su spreni. Neto kasnije se pojavi hloroza na listu, stablo i delovi ploda
oplutnjave, koren postaje krt, a taka porasta poinje da izumire.
Gvoe- je glavni elemenat za sintezu hlorofila i znaajan je za fermente koji utiu na disanje
biljke Simptomi nedostatka gvoa mogu se ispoljiti na biljci iako je absorbovana odgovarajua
koliina ovog elementa, jer absorbovano gvoe nije uvek aktivno. Gvoe nije razmeteno i
skladirano u unutranjim delovima biljke kao neki drugi elementi. Zbog toga se prvi simptomi

nedostatka gvoa pojave na mladom liu jagode razvojem hloroze izmeu nervature lista.
Kasnije cela povrina lista zajedno sa nervaturom izgubi zelenu boju, a novo lie je bele boje.
Matina biljka i ivii slabo rastu,a prinosi su beznaajni.
Mangan - je elemenat koji uestvuje u mehanizmu proizvodnje kiseonika u procesu fotosinteze.
Ova funkcija je u vrstom odnosu s gvoem jer se ini da mangan koncentrisan u biljnim
tkivima direktno utie na transportovanje gvoa kroz biljku. Zbog toga kada se pojavi hloroza
kao posledica imobilnosti gvoa, to ukazuje na nedovoljno prisustvo mangana u biljci.
Nedostatak mangana prvo se manifestuje na iviima, lie ivia je du vena tamno zeleno i
izrezano, a povrina lista slabo hlorotina. Desetak dana kasnije isti simptomi se javljaju i na
listovima matine biljke s tim to su jae izraeni.
Kalcijum - nedostatak kalcijuma ispoljava se u nekrotiranju taaka porasta nadzemnog dela i
korena i lisne povrine, dok plodovi ostaju sitni nepravilnog oblika. Ovi simptomi se u prvoj
godini javljaju na iviima a u drugoj godini i na matinim biljkama.
Sumpor - je jedinjenje biljnih proteina, koren jagode ga apsorbuje u obliku neorganskog sulfata i
transportuje do lia gde se preobraava u amino kiseline novih tkiva. Simptomi nedostatka
sumpora su slini nedostacima azota. Novo lie nema normalnu veliinu, ukastozelene je
boje, kruto je i lei uspravno.

Odg: Bolesti jagode

Odgovor #3 poslato: 21. April 2014., 08:45:45

Ako moze pomoc oko sumske jagode prosle godine u jesen smo formirali ovaj zasad i sve je bilo
ok osim po nekih 5-10 korena u banku koji se suse sta je uzrok i cime treba tretirati list prvo
pocrveni pa se uvije i onda osusi

Odg: Bolesti jagode

Odgovor #4 poslato: 21. April 2014., 11:36:38

Bojane, ta je ranije gajeno na toj parceli gde su sada jagode?
Sauvana
Ili u nai put ili ga stvoriti!
Pliska

Global Moderator

Odg: Bolesti jagode

 Odgovor #5 poslato: 21. April 2014., 14:06:12

...
Citat: bojan73 21. April 2014., 08:45:45
Ako moze pomoc oko sumske jagode prosle godine u jesen smo formirali ovaj zasad i sve je bilo
ok osim po nekih 5-10 korena u banku koji se suse sta je uzrok i cime treba tretirati list prvo
pocrveni pa se uvije i onda osusi

Phitophtora fregariae.
, .
.
, .
, .
.
,
...
... , ...
.
Sauvana
olgica
Odg: Bolesti jagode

Odgovor #6 poslato: 22. Maj 2014., 22:49:29

Obilne i uestale padavine mogu se nepovoljno odraziti na prinos i kvalitet jagode, zbog pojave
biljnih bolesti, posebno onih koje priinjavaju direktne tete na plodu. Zbog toga, nakon
prestanka padavina, potrebno je obii jagodnjake, ukloniti sve obolele plodove od Botritis
cinereae koji izaziva sivu trule plodova, kao i oteene, sasuene bokore. Nakon toga se
preporuuje primena nekog od sledeih fungicida: RONILAN, SIGNUM, SWITCH,
DIONAL, TELDOR, MYTHOS, SUMILEX, FOLICUR i dr. Obavezno voditi rauna o karenci
preparata (poslednjem roku primene pred berbu).
PSSS Leskovac
Dr Mijodrag Djordjevi
Sauvana
Ili u nai put ili ga stvoriti!