.

ZBIRKA
JUGOSLOVENSKIH
PRAVILNIKA I STANDARDA ZA
GRAeEVINSKE KONSTRUKCIJE
1. DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE

2. BETONSKEKONSTRUKCIJE
3.
4.
5.
6.

CELICNE KONSTRUKCIJE
DRYENE KONSTRUKCIJE
ZIDANE KONSTRUKCIJE
GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE

i6/2

GEOTEHNIKA
I FUNDIRANJE
BEOGRAD

1995

ZBlRKA
JUGOSLOVENSKIH
ZA GRADEVINSKE

I'RA VILNIKA I STANDARDA

KONSTRUKClJE

Knjiga 6 GEOTEHNIKA

I FUNDIRANJE

Tom 1 i 2

Urednik
Prof. dr Petar Anaguosti

Izdavac
Gradevinski fakultet Unherliteta u Beogradu
u saradnji sa
Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstmktera
Saveznim zavodom za standardizaciju
Odgovorni

urednik

Prof. dr Zivota

Pcrisic

Glavni urednik
Prof. dr Aleksandar
Tehnicki

Pahor

urednik

Dragana

Bogavac

KoricC'
Olga Kalcmbcr
Slog
Biro za AOP, Jclclla Dimic
Stampa
Zavod za gralicku tchniku
Tchnolosko-metalu..skog
fakulteta Univcrlitcta
Beograd. april1995. godine
Tiraz
400 primcraka
TOMl

TOM2

ISBN 86-80049-20-4
ISBN 86-80049-29-8

ISBN 86-80049-20-4
ISBN 86-80049-30-1

u Bcogradn

PREDGOVOR

~:f'.

iru Strateskog projekta tehnoloskog razvoja Uvodenje Evrokodova

i osvajanje

'. metoda projektovanja proizvoda i tehnologija u gradevinskom konstrukterstvu

Smlje, koji L1jednicki finansiraju Ministarstvo za nauku i tehnologiju i Ministarstvo za
! urbanizam,stambeno-komunalne delatnosti i gradevinarstvo Republike Srbije, Gradevinski
i fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih

I konstruktera

i Saveznim zavodom za standardizaciju, organizuje u Beogradu, od 14. do 16.

juna 1995. godine, Jugoslovensko savetovanje EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKO
GRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO.
Na Savetovanju, konstrukterima Jugoslavije ce biti prikazani program i sadrz.aj svih
Evrokodova za konstrukcije za razlicite vrste konstrukcija i materijala, osnovna filozofija i
postavke Evrokodova za pojedine oblasti gradevinskog konstrukterstva, novi evropski
standardi za materijale, kao i generalne uporedne analize Evrokodova i nasih pravilnika.
Detaljnije ce biti razmatrani Evrokod EC2 - Proracun betonskih konstrukcija i Evrokod
EC3 - Proracun celicnih konstrukcija, koji su, zajedno sa Nacionalnim dokumentima za
njihovu primenu najznacajnijih zemalja Evrope, u izdanju Gradevinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, vec objavljeni na nasem jeziku.
Ocekuje se da ce na Savetovanju biti pozitivno ocenjena orijentacija gradevinskog
konstrukterstva J ugoslavije da se u celini, ili najvecim delom, Evrokodovi prihvate kao nasi
buduCi standardi. U tom slucaju, ocekuje se i preporuka 0 daljim akcijama, posebno u
pogledu inovacije Jugoslovenskih standarda i pripreme nasih Nacionalnih dokumenata za
primenu Evrokodova za konstrukcije.
Publikovanje ZBIRKE JUGOSLOVENSKlli
PRA VILNIKA I STANDARDA ZA
GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE,
u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznill1
zavodom za standardizaciju, po svom znacaju predstavlja ne sarno prvo istovremeno
objavljivanje svih Jugoslovenskih pravilnika i shmdarda iz oblasti gradevinskog
konstrukterstva, nego i prvi znacajan korak za pripremu uvodenja Evrokodova u nasoj
zemlji.
ZBIRKA JUGOSLOVENSKlli
PRA VILNIKA I STANDARDA ZA GRADEVINSKE
KONSTRUKCI,JE, ukupnog obill1a od preko 5.600 stranica, sastoji se od sest knjiga,
odnosno deset tOll1ova:
1 Dejstva na konstrukcije
2 Betonske konstrukcije
3 Celicne konstrukcije

(2 toma)
(3 toma)

4 Drvene konstrukcije
5 Zidane konstrukcije
6 Geotehnika i fundiranje

(2 toma)

IV

Urednici svih knjiga Zbirke duguju veliku zahvalnost gospodi Kseniji Ivanovic, iz
Saveznog zavoda za standardizaciju, na ogromnoj pomoci u kompletiranju i pripremi
Zbirke.
Knjiga 6 Geotehnika i fundiranje je sastavljena od standarda,
pravilnika koji se odnose na probleme Gradevinske Geotehnike.
normativni dokumenti su pripremani, verifikovani i objavljivani u
prema vafeeoj zakonskoj proceduri od strane Saveznog Zavoda za
1993 godine.

tehnickih normativa i
Svi napred navedeni
Sluzbenom listu SFRJ
Standardizaciju sve do.

Izbor dokumenata koji su ukljuceni u ovu knjigu izvrsen je tako da se sto viSe obuhvati
tematika koja se nalazi u Evropskom predstandardu EVROKOD 7 koji je odobren
25.05.1993. od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (za zemlje EEZ) a publikovan
je u oktobru 1994. godine. Pri tome su uneti ne samo standardi iz grupe JUS U.B.
Gradevinsko tlo vec i drugi dokumenti (standardi, normativi, pravilnici) koji se odnose na
kvalitet prirodnih i preradenih stena i tla u gradevinskim konstrukcijama, odnosno na
postupke i procedure prema kojima se ovi materijali ugraduju i kontrolisu u konstrukcijama
koje spadaju u domen Gradevinske geotehnike. Iz tih razloga su uneti i standardi za opis i
prikazivanje geoloskih karakteristika terena, kao i normativi za izvrsenje nekih radova u
niskogradnji, tunelogradnji i analognim radovima u eksploataciji drugih prirodnih
materijala.
Za one radove iz domena Gradevinske geotehnike gde se kao materijali koriste malter,
beton, armirani beton, prskani beton, armaturno gvoZde i visokovredni celik a za koje za
sada. ne postoje odgovarajuCi standardi i drugi tehnicki normativi podrazumeva se
koriscenje knjiga ove zbirke u kojima se nalaze standardi i normativi za navedene
materijale.
U rednici
Beogard, aprila 1995. godine

SADRZAJ
TOM!
PRA VILNICI
Pravilnik 0 sadrzini dokumentacije koja se odnosi na hidroloske i inzenjersko-geoloske pod loge
(SI. list 26/1984).
""''''''''''''''''''''''''''''''''''
3
Pravilnik 0 nacinu cuvanja i sredivanja geoloske dokumentacije
(SI. list 26/1984)
"'"''
6
Pravilnik 0 tehnickim normativima za temeljenje gradevinskih objekata
(SI. list 15/1990)
9
Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izvodenje istrazivackih radova pri izgradnji
velikih objekata (Ne primenjuje se u SR Srbiji)
(SI. list 3/1970) ...
44
Pravilnik 0 tehnickim nonnalivima i uslovima za projektovanje i gradenje zeljeznickih tunela
(SI. list 55/1973)
""""''''''''''''
47
Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i gradenje tunela na putevima
(SI. list 59/1973)
"'"''''''''''''
64
Pravilnik 0 tehnickim normativima za povrsinsku eksploataciju lezista mineralnih sirovina
(SI. list 4/1986 i 62/1987)
76
Pravilnik 0 tehnickim normativima za povrsinsku eksploataciju arhitektonsko-gradevinskoga
kamena (ukrasnog kamena), tehnickog kamena, sljunka i peska, te za preradu
arhitektonsko - gradevinskog kamena
(SI. list 11/1986)
,
121

STANDARDI
Geoloske

oznake

i simboli

1..3stenske

mase i tla

JUS B.A4.051/1966.
Geoloske oznake i simboli. Simboli i boje za oznacavanje starosti kartiranihjedinica.
JUS B.A4.052/1966.
Geoloske oznake i simboli. Litoloske oznake za sedimentne stene.
JUS B.A4.053/1966.
Geoloske oznake i simboli. Oznake i simboli za kvartarne tvorevine.
JUS B.A4.055/1966.
Geoloske oznake i simboli. Simboli, boje i oznake za magmatske stene.
JUS B.A4.056/1966.
Geoloske oznake i simboli. Simboli, boje i oznake za metamorfne stene.
JUS B.A4.058/1966.
Geoloske oznake i simboli. Strukturne oznake.
JUS B.A4.080/1966.
Geoloske oznake i simboli. Oznake za inzenjerskogeoloske, hidrogeoloske i
geomorfoloske elelnente.

143
146
148
149
151
153

161

Cvrste stene
JUS B.B7.110/1988.
Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Uzimanje uzoraka.

165

VI
JUS B.B7.126/1988.
Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metode odredivanja
jednoosne pritisne cvrstoce.
......
JUS B.B7.127/1988.
Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Odredivanje zatezne
cvrstoce indirektnom metodom.
JUS B.B7.128/1988.
Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odredivanja
,
savojne cvrstoce.
JUS B.B7.1301l988.
Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odredivanja granicne
smicajne cvrstoce.
..,
JUS B.B8.01211987.
Prirodni kamen. Odredivanje pritisne cvrstoce.
JUS B.B8.017/1987.
Prirodni kamen. Odredivanje savojne cvrstoce.
JUS B.BO.OO1l1984.
Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata.
"
JUS B.B8.12111990.
Laboratorijsko odredivanje brzine impulsa i ultrazvucnih elasticnih konstanti stena.
JUS B.B8.032/1980.
Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje zapreminske mase sa porama i ~upljinama,
zapreminske mase bez pora i supljina i koeficijenta
zapreminske mase i pozornosti.
.
JUS B.B8.001/1982.
Ispitivanje prirodnog kamena. Otpornost na dejstvo mraza.
JUS B.B8.002/1989.
Prirodni kamen. Ispitivanje postojanosti na mrazu. Indirektna metoda sa raslvorom
natrijunl-sulfata.
..,...
...
JUS B.B8.010/1980.
Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upijanja vode
JUS B.B8.013
Ispilivanje prirodnog kamena. Ispitivanje postojanosti pod uticajem atll1osferilija.
JUS B.B8.015/1984.
Ispitivanje otpornosti prema habanju brusenjem
JUS B.B3.01011989.
Profilisani elementi proizvedeni cepanjem kamena. Tehnicki uslovi. ,,,,,,"''''''''''''''''''''''''''''''
JUS B.B2.0091l986.
Prirodni agregat i kamen za proizvodnju agregata za beton. Tehnicki uslovi.
JUS B.B3.100/1983.
Kameni agregal. Frakcionisani kameni agregat za belon i asfalt. Osnovni uslovi kvaliteta
JUS B.B8.047/1960.
Ispitivanje prirodnog kamena. Definicija oblika i izgleda povrsine zrna agregata
(Standard preispitan 1987 godine)
JUS B .B8.030
Kameni agregat. Odredivanje zaprcminske mase u rastresitom i zbijenom stanju.
JUS B.B8.04411982.
Prirodni i drobljeni kameni agregati. Ispitivanje postojanosti prema mrazu natrijum sulfatom
JUS B.B8.03111982.
Kameni agregat. Odredivanje zapreminske mase i upijanja vode.
JUS B.B8.03311993.
Odredivanje otpomosti protiv drobljenja agregata za beton.

167

169
171

173
176
178
181
188

198

201 .

203
206
208
211
216
221
229

233
235
237
241
248

VII
JUS B.B8.035/1984.
Kameni agregat. Odredivanje vlaznosti.
"
JUS B.B8.036/1982.
Kameni agregat. Odre<1ivanje koliCine sitnih cestica metodom mokrog sejanja.
JUS B.B8.038/1982.
Prirodni i drobljeni kameni agregati. Odrectivanje sadrZaja grudvi gline
JUS B.B8.039/1982.
Kameni agregat. Priblizno odrectivanje zagal1enosti organ skim materijama.
Kalorimetrijska nletoda.
JUS B.B8.040/1982.
Kameni agregat za beton i malter. Ispitivanje agregata zagal1enog organ skim materijalima.
JUS B.B8.042/1984.
Kameni agregat. Hemijsko ispitivanje agregata za beton i maltere
JUS B.B8.045/1978.
Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje prirodnog i drobljenog agregata ma~inom

"Los Angeles"
Gradevinsko

251
253
256

258
260
262

267

tlo

JUS U.B 1.001/1990.

Geomehanicka ispitivanja. Opsta klasifikacija tla.
JUS U.Bl.002/1992.
Geomehanicka ispitivanja. Klasifikacija tla i me~avine tla i agregata za puteve.
JUS U.B 1.003/1990.
Geomehanicka ispitivanja. Terenska identifikacija uzoraka tla.
JUS U.B1.010/1979.
Geomehanicka ispitivanja. Uzimanje uzoraka tla.
JUS U.B1.012/1979.
Geomehanicka ispitivanja. Odrel1ivanje vlaznosti uzotara tla (Standard preispitan 1992 godine)...
JUS U.B1.013/1992.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama
metod om sa cilindrom poznate zapremine.
JUS U.B1.014/1988.
Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje zapreminske mase materijala tla bez para
(Standard preispitan 1992 godine)
JUS U.B1.015/1992.
Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje zapreminske mase materijala tla sa porama
Il)etodom kalibrisanog peska.
"
JUS U.B1.016/1992.
Geomehanicka ispitivanja. Odrel1ivanje zapreminske mase materijala tla sa porama
metodom pomocu gumenog balona.
,
JUS U.B1.017/1992.
Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje zapreminske mase materijala tla sa porama
metodom potapanja uzoraka u vodu
JUS U.B1.018/1980.
Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje granulometrijskog sastava (Standard preispitan
1992 godine)
,
JUS U.B1.019/1992.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama
(nuklearna nletoda)
"
...
...

273
277
283
287
292

294

300

308

315

321

326

337

VIII
JUS p.B1.020/1980.
Geomehani~ka ispitivanja. Odredivanje konzistencije tla. Aterbergove granice. (Standard
preispitan 1992 godine)
"

"

346

356
JUS U.B1.021
Geomehanicka ispilivanja tla. Odredivanje grupnog indeksa tla.
JUS U.B1.02211968.
Geomehanicka ispitivanja tla. Odredivanje promene zapremine tla (Standard preispitan
,..
,...
". 357
1992 godine )
......
,...
JUS U.B 1.024/1968.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje saddaja sagorljivih i organskih materija tla
360
(Standard preispitan 1984 godine)
JUS U.B1.026/1968.
Geomehani~ka ispitivanja. Odre<1ivanje saddaja karbonata t1a (Standard preispitan ,
, , 362
1992 godine )
..,
365
JUS U.B1.027/1993.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje ukupnog saddaja sulfata u tlu.
370
JUS U.Bl.028/1969.
Geomehanicka ispitivanja. Ispitivanje direktnog smicanja tla.
JUS U.H 1.029/1970.
375
Geomehanicka ispitivanja. Ispitivanje smicanja u triaksijalnom aparatu
JUS U.B 1.030
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje pritisne cvrstoce t1a (Standard preispitan
"
, "
..,
..,
381
1992 godine)
.."..
JUS U.B 1.031/1989.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje otpora tla metodom stati~kog penetracionog
,
,...
,
...,. 383
sondiranja.
,...
...
JUS U.B1.032/1969.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje stisljivosti tla (Standard preispitan 1992 godine)
385
JUS U.B1.034/1969.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje koeficijenata vodopropustljivosti (Standard
389
preispitan 1992 godine)
JUS U.B1.036/1968.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje visine kapilarnog penjanja, vode u tlu (Standard
392
preispitan 1992 godine)
JUS U.B 1.038/1968.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje optimalnog sadrzaja vode (Standard.., preispitan
395
1992 godine )
JUS U.Bl.040/1968.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje ekvivalenta peskovitih tla (Standard preispitan
...
,.
..". 398
1992 godine )
JUS U.B1.042/1969.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje kalifornijskog indeksa nosivosti (Standard
400
preispitan 1992 godine)
JUS U.B1.044/1969.
Geomehani~ka ispitivanja. Odredivanje proizvoda koeficijcnta kapilame vodopropust1jivosti
i najveceg kapilarnog penjanja vode u tlu (Standard preispitan 1992 godine)
405
JUS U.B1.046/1968.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje modula stisljivosti metodom kruzne p10ce
409
(Standard preispitan 1992 godine)
~

IX
JUS U.B1.048/1968.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanjc optimalnog sadrzaja vodc cementom
stabilizovanog tla (Standard preispitan 1992 godine)
JUS U.B 1.050/1969.
Geomehanicka ispitivanja. Ispitivanje otpornosti cementOl11stabilizovanog tla prel11a
mrazu (Standard preispitan 1992 godine)

413

415

"'"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

TOM2
STANDARDI
Geomehanika

recnik

JUS U.BO.01O/1987.

Geomehanika.Recnik (Standard preispitan 1992 godine)

421

Ostalo
JUS U.C7.00111989.
Osnove projektovanja gradevinskih konstrukcija. Pouzdanost. Termini i definicije.
JUS U.C7.01011987.
Osnove projektovanja gradevinskih konstrukcija. Osnovni principi za proveru
pouzdanosti konstrukcija.
......
"""""'"
JUS ISO 4464/1993.
Tolerancije za gradenje. Odnosi iZl11edurazliCitih tipova odstupanja i tolerancija
korH~cenihza tehnicke uslove (Identican sa ISO 44 64 : 1980 - U.A9)
JUS U.C4.0161198 1.
Projektovanje i gradenje puteva. Klil11atski i hidroloski uslovi
JUS U.B9.010/1981.
Projcktovanje i gradenje puteva. Merenje dubine smrzavanja (Standard preispitan
1992 godine)

t JUSU.E1.012

.,.

"'"''''''''''''

... ...

'"''''''

Projektovanje i gradenje puteva. Osetljivost matcrijala - tla na dejstvo mraza (Standard

preispitan 1992 godine)
JUS U.J39.01211981.
Projektovanje i gradenje puteva. Procena osctljivosti kolovoznc konstrukcije na dejstvo
mraza i tehnicke mere za sprecavanje ostecenja (Standard preispitan 1992 godine)
JUS U.C4.02011982.
Projektovanje i gradenje puteva. Intenzitet kisa.
,\ JUS U.C4.02211982.
Projektovanje i gradenje puteva. Vrcme doticanja vode.
JUS U.C4.024/1982.
Projektovanje i gradenje puteva. KoliCina oticanja vode.
'"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
JUS U.S4.06211990.
Tipovi odvodnjavanja kolovoza i pribreznih strana na putevima
JUS U.C4.200/1990.
Projektovanje puteva. Osiguranje donjeg stroja saobracajnica i ukupne stabilnosti
tla i trupa puta.
"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
JUS U.E1.010/198 1.
Projektovanje i gradenje puteva. Zemljani radovi na izgradnji puteva. Tehnicki us\ovi
za izvrsenje (Standard preispitan 1992 godine)

659

695

720
736

739
747

749
755
757
759
764

806

835

x
JUS U.E1.015/1991.
Projektovanje i gradenje puteva i gradskih saobracajnica. Zatrpavanje rovova
za sme~taj podzemnih instalacija.
JUS U.E8.01O/1981.
Projektovanje i gradenje puteva. Nosivost i ravnost na nivou posteljice (Standard
preispitan 1992 godine)
JUS U.E9.020/1966.
Klasicne i savremene podloge za puteve. Tehnicki uslovi za izradu (tacka 10 stavljena
van snage "S1. list SFRJ" br. 72/88)
JUS U.S4.064/1990.
Tipovi osiguranja kosin a nasipa, kosin a useka i nozice nasipa.
JUS U.F7.010/1965.
Prirodni kamen. Tehnicki uslovi za oblaganje kamenim plocama.
JUS U.C5.02011980.
Projektovanje nasutih brana i hidrotehnickih nasipa. Tehnicki uslovi.
JUS U.C9.01011979.
Temelji vertikalnih cilindricnih rezervoara za skladistenje nafte i naftinih derivata.
JUS U.J9.00111988.
Injektiranje objekata ostecenih zemljotresom. TehniCki uslovi.
JUS U.M8.022/1984.
Injektiranje. Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione sme~e.
JUS U.M8.02311984.
Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vode i promene zapremine injekcione sl11e~e
JUS U.M8.024/1984.
Injektiranje. Ispitivanje protocnosti injekcione smese.
JUS U.M8.025/1984.
Injektiranje. Ispitivanje otpornosti injekcione sme~e na mraz.

846

848

853
877
924
937
" 955
966
978
979
982
984

GEOMEHANIKA

- RECNIK

423
,

,UOK 62~ 131'030 6

JUGOSLOVENSKI

JUS

Geomehanika
Recnik

STANDARD

SA
. PRIMENOM.
ad 1987.11.28

Prevftnik br. 07.93/171

0111987.06-22;

GNmhlmic..

Siulbeni

U .80.010
1S87.:

IIn SFRJ. 111'.&&/8..

Dictionary

Oval .tandard la Izral1/1f1na o,novu publlklla

Intarnatlonal
Thnlcal term.limbol.
and dallnltlon.'iz
7967. godlne.

Saclaty

of Soil Mhanlc

and FOllndlitlon..

SADRtAJ
Stren.

Predmetstandanla

2
3
4
4.1
4.2
4.3
&
6.1
6.2

OpJte

odredbe

Termini

iz oblesti

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

lI"omehenike

Regi.tri termini

nl lezlelml

Reglstar

na hrvatskom

termina

nerodl

Jugo.lavqe

knjilevnom

Registar termina na makedonskom jeziku

Register termina na slovenaekom jeziku

Revl.trl

termini

na Itranlm

Roglstar

termini

na ensleskom

Rlgistlr

termini

nl franeuskom

Predmet

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

jeziku

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
'.
169
187

""""""""""""""""""'"

. . . """"""""""""""""""""
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

jezlciml
Jlzlku
jezlku

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .202
... . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212

standarda

Ovim .tlndlrdom

.e utvrduju tlrmlnllz obilstlll"omeheniki.

Ophe odrodbe

2.1

Standatd sadrli terlr'ine nl )ezleima nlroda Jugoslavije kojl su dati u drugoj koloni tabele po sledetem
redosledu: srpskohrvatskl, hrvatskl knjilevni, makedonski I slovenaekl.

2.2

Standard sedrll Iste termine na .trenlm jezlelma date u tretoj kolonl tabele .Iedetlm redosledam: engle.ki i francuski.

2.3

Svakl termln

Ima .voj bro) kojl je dat u prvo) koloni tabele. Na osnovu tog broja I regima

nalazl so trala.

nl termln.

2.4

S obzlrom

na to de su term'lni',

star terminI

na srpskohrvatskom

ne srpskohrvatskom

jezlku srec2enl po abeeedl, u standerdu

jeziku.

-C:-h"

I izdanje

SA VEZNI

ZA VOD

ZA ST ANDAJlDIZACUU

nlJe dlt regl.

424
.3

Tennini

Iz oblasti gaomehanika

Reelnl
bro)

Termini nl je.loima narodl Jugosllvijl

Termini nl stranlm jl.lolma

A
1.

. Ibllcija (odnolonje vodom iii vbtroml

. Iblacijl, odnolonje, otplavljivanjl
.
. Iblacijl, odna!anje (vlterl, odplavljanje (voda)
. Ibrazija(habenje)
.
. 15pl3Hjl, "5e",", 5pvce","
a5nallH)a, oAHecyBa.... (Ha nO.leHHrl

2.

abrazija, habanje

.
.. abraziv8n

8 Iblation

8 Iblltlon

MICHl

8 abrasion
8 abrasion

abrazija obru$

3.

abu.ivan,

8 Ibrlllvl

. 'abrasit

habajut;

at5pa3HseH

8 abrazlv8n
~4.

. adhe.ija, prionliivos(

8 adhesion

. adherence

adhezija. prionljivost

111<I3Hja.npHnennHBOCT

. Idhezija.sprljemnost

6.

.
.

6.

..
.
.

7.

InI3HBeH,

Idsorbovanl jon; (ve..nl jonl)

Idsorbirani loni. veunlloni

adhesif, Idh.rent

8 Id.orbed Ions
8 IonsId.orbi.

ITCOpOHpaHH JOHH, CDpJaHH jOHH

adsorbiranlloni,

vlzlni lonl

. adsorbovana
veda

(veuna

voda)

adsorbirana
voda,

Itcop6~1paHa BOAI, cap:saHI Bo~a

adsorbirana

veun.

veda

8 adsorbedwater
8

lau adsorb,.

voda. vezana voda

.. Idsorpcijl
Idsorpcijl

8 edsorptlon

..

8 IIrulon.llrlng

. IrcopnllHjl

. Idsorpcija

9,

npHl1enl1HB

Idhezlvln. .prijemlliv

8.

8 adhesivi

adhezivan.prlonljlv
. adhezivan,prionljiv

",,"ella (provetrlvenjll
prozrafivanje,
aeracija
aepaUHja.

aerleija.

npoBeTPYBatbe

prezrafev3f'!je

8 adsorption

8 I.rotlon,

a.rage

425

aglomeri.ati (zajedno skupiti)

8 aglomerirati.skupiti 5e

10.

arnoMep"pa,

11.

Co Hat06"pa,

agglom"ni agglomerot (-erer)

0011'011.101

ce HaTpynysa

ogronoll (Zlno raz\il:itih vo\il:ina)

arperaTI". 3P!i8co pa3m1'1H8

roneMHH8

agregoti, zma razlil:nih v~likolti

agresivan

8 gronulall (agreguts)

. agresivan
.

aggressive
agressn

8
8

arpecHocH

agresiven

13.

agglomerate

aglomerirati, sprijeti se

. ogregati, zrna razlil:ite velll:lne

12.

8 accelerator

akeelerator,

ubrzival:

8 akeelerator,

ubrzival:,

po.pje~ivol:

aeedh!rotour

8 81<l(eneparop. 3a6p3YBa'l

ilkcclcrotor.
. --.. ".+._M,'_- -.--'

14.

posno~ovalnik

aksijalni, osovinski

e osovinski

n__'__--"'-

..--.-.--."
8 axial pressure

pritisak

(aksiialniJ pritisak

pression axinle,

8 oKca.1lancu npHTHCOK, OCOIi npHTHCOK

~osni pritisk

. aktivni pritisak tie

15.

active earth pressure

8 . poussdo dOl terro,

8 aktivni pritisak tla

8 aKTHB8H 3eMjeH npHTHCOK

16.

. aktivni zemeliskipritisk

aktivno stenje plastil:ne revnotele

0 aktivno stanlo plastll:ne ravnotol0

aKTHBHa cOCToj6a Ha nnaCn1'iHa

aktivno

akumulacioni

akumul.eij.ki lJazen

.tanje

plastil:nega

8 activo state of plastic equilibrium

8 otut d 'oqullibre do poussde

paMHOTeH<8

ravnovesja

17.
I

bazen

18.

-...----- -...------------

----

-. -ukv.tifan (vudon)
, vaden

storage

rdsorvoir d'occurnulotion

reservoir

oKYMvnaLllo1ouou6a30U, pe3cpaoop

8 nkulllulucljski buton

----

aKBaHI'1CH.BOACH

8 vaden

----..--.
8 aquatIe
8 aquatlque

.-.------...------

..-.

426

14 JUS U.BO.OI0

.,1
8
8
8
8

19.

8 siItstone
8 gresfln

.alevrolit (geol.), pralinac

asiltit
ensaponHf, npaWHHo,",
alevrolit. meljevee

8 alohton
(donelen
transportovan)
._h
. .

20.

8 alohton.

donesan

alloehthonal

8 allochtone

8 ononOHIM. AOHKeH
8

alohton.

preMsen

alteraelja(promenaraspadenje",)
8 izmjena,promiena
8 amepal4"Ja.npoMaHa
eo paenalelbe

21.

22.

"

8 altenrtlon
8 alteration

alteraeija, sprememba

8 aluvljaei)B Italo!an)e takutom vodom)

8 Bluviiaelja, aluvl)alna akumulael)a. naplavl)ivanje,
nanolenje

B/IVD"jal4"ja. Bnys"janHB.

8 olluvlation
8 Blluvlonnement, Blluvlonnage

HBnndsHa aKYMYnBI4'"

Ja
8 aluviaeija.

23.

8 alluvial

8 aluvijalnl
8 aluvijalan,
8 anys"janeH,

24.

aluvialnB Bkumulaeija

naplavljen,
HannaseH.

8 aluvialen,

naplevljen,

8 aluvijalnl

konus

nanesen
HaHeee..
nenesen

8 aluvljalni, naplavlieni, nanesani sto!ae

8 anys"janaH KOH~. HannaseH, HaIlKeHKOt'.VC
8 aluvialnl nasipnl sto!ee. vrlej
25.

-.
26.

27:

aluvijnlnl nanos
8 aluvijalni, naplavl)eni nanos
8 onYSHjaneH.
HannaaeKH.noc

.
.
.

aluvi)um

8 aluvii, rijecni nanos

8 anyo"YM, pe~aH ttaHOC
aluvij. racna naplavina

8 Blluvial

cone,

- fan

8 cone alluvial

8 alluvial deposit
8 depSt alluvial

aluvlalnlnanos

aluvijalnl pokrivac
naplavljan. nanesen, formiran u aluviju
8 Bltyo"jan.H, HannasaH nOKp"sa~
81 formiran v aluviju, naplavlien, nanesen

8 alluvial

8 alluviated
8 forma d'alluvions

8 alluvium
8 depOt alluvion naira

427

2
28.

---.-.----

. amfotr.mi (fea9uje kao kisclina i kao bal.1)

amphoteric

. .:'I'Htoler,'n
(rcagir. i

J,~pholrrt'!

i3M~O'ep~"'f.!lt

Kat<o 6J,aJ
amfoteren

kao

lr:i~:.!lil,,1

i '.:,,0

bJ,..'!j

. amortan

29.

. amorfan
. amarten

. amorphous

. analiza granulomat. ijskog sastava tla

. granulometrijska analiza tla

. mcchanical analysis of soils

. analy~ mecaniquo, granulometrique

30.

(rca!lit ;:P'ILI'I!! : .:id': 1'1

cornllU; IhUI1)

fco OJ.'.Ht!C'(U<Ji1 KiJ1CO IH1C(;1II1H;) H

. amorpha

op<!Je". l5ec4>oPMeH

MexaHwiKa

aHanH3a,

rpa...ynoMerpHcK3

aHamuc.

Ha no'tBaTa

. gr.nulometritnaan.liz~_..___._---

31.

<,c.,ilira

{rJrQru{;u;1)

-----..--

sl~~1dnJ'')

. :mJlil2 !;liicg;mja
.

atllU1H~.,.of1pl>r.'~..r'(n"lbe :1;1 UIf!llivn.1Ih~f"

analiza usedkov

anilliia

Sdult01nnf

calcul du tas~el11p.n1

I.'In;,ly:~':,;

~---------

32.

(prora~un)

stal,ilJlusti

. friction (,.irclr.ilflillyw,
. analyse par la ,mhh()de du cOlclc ut!

fTlntorJC)fn kru~;1

trellja
. anafiz<J
n1etodomkrug~trenjd
0

npeCMe'f'/OiUiJO

H8 CTa6\1nHOCHt

frouament
(10 Me'iOAaTfi Ha

Kpyror rp~e""'ro
"a
a presoje z metodo tranjskega kroga
.. .nalizo (proratun) stabiln"nl po krulnoj kHznoj povdini
. an~liza pomocu krufnog luka

33.

npccMeTysaH:.8
"

Ha CTa5l1nHocra

.iabilnostl

s krolnn

-35.

dl/

drsino
---~-.-'T

-. - -.. --.-..-...

". ::I1J':'i:..:1pro~tiavJ!1ja i:;prr..njern

;, ,.
~.... :.,,,1
"''')kri r . o:tu'-ak
-j=- nja

"'''Ihocla

co nOMOW Ha

_.-

calcul de 'Iahilit!! ,"01 10

cerci a de gliuem"nl

KPY)I<f.>lfndK

0 pre,aja

34.

.. c;lcular arc an.:JIY3;s

a

..tf'!Jlllh1'1K.i

~ti;U1LH')

11,1 np'Jc'!j).fi.JlH!

IN,1t"wclt.on;..",:'

.1::'V:;:j

lit!a"i1 '/';r'! :1''''f;;:ldr;t'~

'.'1

t111rr1i,

n,,'o...~.1'

pa... \'IJI~

j(~

A8J-bU

mokra:;e;ainaiJnaliza
analizaseja,,)o,"(prosajova"jem)

0 analiza prosijavanjem. sijanjem

8 atlaOt.1:iato r.POCCjY;3.uC.cee)obe

. seja'na .naliza

..

-+.-------tiny,. IIn:,I'I~i,
analyse

I,

l}raI1UI0l1)(i1riQllf!

pJ'}r 1"'IT1I;;a~Jc

428

8 analila scdimcntacijom
ana);la talolenjem

36.

.
.

8 sedimentation analysis
8 analyse. par sedimentation

aHamu3 co TanO>KeH:t8

. sedimentacijska
metodazrnitve

. andezit

37.

andozit

anizotropan
anizotropanl

.
.

andesite

8 anisotropic
8 anlsotrope

aHH30TponeH

39.

DUACJ.-t'
aodezit

38.

8 andesite

anizotropen

anilotropna konsolidacija
anizotropna korisolidacija

..

anisortropic consolidation

8 consolidation anisotropc

(cnentyootbe)
aHH30rponHiI KOHCOI1MAill\Hja

8 anilotropna konsolidacija
40.

8 ankerni (sidren\) Itap

~.sidreniItap
8

barre d'ancrage, - boulon

aHKepeH:;om

41.

. anchor rod, bolt

sidrna palica

..
sidrcnilid

ankero.ani (usidreni) lid

8 anchor wall
8 ridoD.Ud'ancrnge

mur

8 aHKepeH SMA
sidrani lid (stena)

42.

. ankero.enje, sldrenle,ankerna plo~a

8 usidrenje, sidrenje, sidrena plo~a
aHKepYBa~e.aHKepHanno'la
sidrc"je, sldrna plol~a

43.

..
. antigorit
. ant;gorit
.

0 anchorage,anchering,anchor plate
ancrage,plaque d'ancragc

0 antigorite
8 antigorite

aHTHroPHT

8 antigor;t
44.

. antiklina1a
8 antikllnala

&tHTHKI1HHana

. antikli...ala

;]nticline

8 anticlinal

,429

45.

..

aparat za direktno smicanje

anapaT

40.

direct shear app.1ratus

8 appareil de ci.aillement direct

aparat za direktni posmik

38 AHpeK'fHO CMOOKHYSOHae

direktni stri!ni aparat

.
8

ap.rO!..

kon.olldacllu

tirenjem

(edometar)

kompresiiski

aparat,

'0

.,,,.eonln,

boenlrn

consolidometor.

oodornoter

8 oedometre

edometar

8 OAOM81'Sp,KOHconHAOMerap
... edometer. konsolidometer

. vanjaUal

47.

aparat zs merenje dubine zamrzavanja

kriopedometar

48.

.
.
..

(instrument

tla

ZI mjerenje smrl8-

..

8 cryopedometer
appareil de mesure congela tion dans

Iesol

KpHoneAoMeTap (npH60p

sa Mepe...e lOa saMpsHa.

TOCTa
He no,oalal
aparat za marienje zmrznienosti tal
apant

za meronje

propustliivo.ti

aparat za mierenje propu.no.ti

8 nepMeaMeTap,anapar sa Mepe...e lOaeOAonponycHOCla
permeameter

parmeameter
8 permeamitre

49.

. monljivimpriti.kom)

aparat za merenje vodopropustljivo.ti

~.

aparat za mierenje

vodopropusno.ti

Isa pro-

8 hlllng head,permeamoter.
8 permiamitre" nlveouvariable,

charge variable

s promlen-

lilvlm prltiskom

50.

nOpMeaMDtap co npOMeHnH. npH'HCCIK

permeameter

s spremenljivlm

hidravlienim

padcem.
t

aparat za adre"lvanje gran ice teeenia

8 aparat za odreelivanjegraniceteeonia, !itk,t;

.
.

.
.

liquidlimit apparatus
appareil de limite de lic;uidlto

ana paT sa oApeAyeat\oa rpaHHl.\a lOaT"e...e,o

8 napravaza doloeaniemeie lidko.ti (tekoenosti)

51.

aparat za merenje opterecenia (dinamometar)

8 dinamome"'r, indikator (pokazivael opterecenja
8 AMHOMOMOT8p,
..ttetpyMeHT33 M8pOtlrO.,. onto.

8 load gauge, gage

8 appareil mesurant les fharges

eapyeaHoeTo

. dinamometer
52.

aparat za proseiavanie
8 aparat za prosiiavanje, sijanie

MOWHHa38 cee..e,

8 aparat

za sejanje

.napaT 3a ceeHoe

8 sieving machine
8 appareil de "'misage lutom,tiqu,

430

1
53.

54.

55.

..
.
.
.

apsorbent(sredstvokoje upija)

8 ebsorbent

apsorbent (sredstvo za upilanje)

8 absorbant

ancop6eHT. CpeACTBO38 BnHBaH.e

absorbent, absorptivno sredstvo

IIpHAIIO, CYBo,15e30oAHOr

ariden,

..

brez vade

8 arkose sandstone

. areese

arkomi pjeleenjak
OpK030B

nCCO'4t1HK

. arkozni pdeenjak
. armiraniboton

.
8

57.

suh,

eride

arkozni pelear

55.

.8 erid

nridno, bezvodno. suva

. aridan, .suh, bezvodan

8 reinforced concroto
8 beton a1rme

armiranibeton
apMHpaH 6eToH
armiran

beton

. arteski

8 artasian

. artesien

. artelki

.. epTeCKH
ertelki

58.

59.

.
.
.

.
.

60.

.
.
.
.
.

aseizmieki (temelj) siguran na uticaj zemljotresa

otporan na potres (temelj)
omopHocT

(Ha TeMenHTe)

8 earthquake resistant (foundation)

8 parasismique(fondetion)

Ha 38MjOTpCC

potrcsno obstojr~o. (stabilno)

Aterbergove' gran ice
Atterbergove granice
ATep6eploBH rpaHHLlH
Atterbergove meje

8 Atterberg limits
8 limites d' Atlerberg

rttmosferski pritisak

8 atmospheric pressure

atmosferskitlak

pression atmospherique

aTMoc4!epCKHnpHTI1COK

atmosferskipritisk

B
61.

. bager
. bager
. 6arep
8 bayer

8 drag
8 drague

431

..

62.

boger ka~ikar

bager!litar

power sbovol

8 pella mecanique

8 oarep na)t(H~8p

. !Iitnibager
. bagerovati

63.

dredge, n
- draguer

8 bogerirati
8 6arepyaa, IIpne, Kona

. bagrati
64.

bankina, teras a, berma

8 bankina, terasa, berm.

8 banquetta, bench, berm

8 benquette

8 6aHI01HO,Tepaca, (iepM8
8 bankina, terasa

65.

..
.

. moor

bara
vlO)fno

ncobroc1ono

tlo

marois, mnracofJo

MO"YPHwTe, fiapa

8 barje
66.

. bazalt
. bazalt

.8 basalte
basalt

. 681<,"r
bazalt
67.

bazen za veliku vodu

8 retcncijski bazen
8 pcTeH>HOHeH6a:JeH, (aKYMynallHja .. roneMH

68.

.
.

flood pool, basin

bassin do crue

bedrock

"OnnaOIlViBOAH)

zadr!evalnl bazen za visoko vodo

bedrok

(osnovna

stena, stenovito

podlog.)

8 osnovna stl)on., tomel)no gor)o

69.

fieAPoK, OCHoBHa Kapna

maticna kamnina, skalnata podlo!!"

. bentoni!
- bentonit

8 fond rochoux, 05515.,rochouso

8 bentonite
8 bentonite

8 6eHToHHT
8 bentonit

70,

benton itski

- bentonitan
8

l)CHTOHIo1TCH

- bentonitni

8 bentonitic
- bentonitique

432

.. berma

.71.

burm.

borm, bench

8 rllborme. rttdnnt

. !lop""

.
..
.
.
.. bezvodan
.
berma, rob naslp8

72.

botonsklprofabrikovanilip
profourlclranluotonlklpilot

8 precast-concrete pile

plOllmoulo d'nvonco, piou prdfohri'1uo

npc"'o(\p01KYDOH60'0110<01 Kon

--

pref.bric!ronbetonskl kol

73.

bezvodan, u koiem nema vode

. 5e'BOA"H
brezvoden

74,

76.

. hlolilskllkrllinc
hlollllkllkrlllovnc, tinleollllkrlllnv_c

..
.
.
.
0

76.

bitumenska izolaciia
bltumenska izolacija (namazl

78.

~.bituminous
.

seal

scollement bitumineux, etanchement

Ii01"fMOHCKa O1sonaLlO1ja

bltumenskoIzolaclla

blatne ravnlce

.8 mudflat

plalnade bouo (marais)

KanMw'8, KenH. paMH"H.

. bloto (mulU
. muli,blato

.. hlollto
Ichlst
schlsto.hlollt-

blot!tni skrilavec

. moavirje

77.

. anhydre

GHOTHTCI<HwKpHnoL4

.. blatllte
.

8 anhydrous

. blato
..
.
.
.. boanotrenje
.
.

. mud,muck

boue, VIse

Kan, T",foba

boana morena
boena p()~'ran8 morena

laterall'lloraine
8 valiummoralnlque

ISo_Ha MOpeHa

bo~na morena

79.

boi!notrenje

6o-HO TpMelbl
boi!no trenje

.. sidefriction

frottement lateral

433

80.

bora

8 fold

. bora

8 pll

. tlnfiop

. IIU"O
81.

. brana
.

8 dam
8 barrane

brana, prcgrada

. 6paHa, nperpaAa
8 pregrada

82,

.
.
83.

Braunovo
krotanje

Braunovo gibanje

8 mouvoment brown ion

6paYfiODO

Brownian movoment

ABH)KeH.O

Brownovo oibar.jo

brazd. melioracionikanal
brazda,

bora, melioracijski

0 furrow
kanal

sillon, rainure

0 6pa3Aa. McnHopSTHseH KaHan

--'-"~
84.

8 brazda, melioracijskl kanal

.H
~."."-. . -.....
""-----------

.. b,c~.
breca
.

.-_..___._M~....
.~-------.

.--.----.-

.--

breccia (geol.)

bniache

discharge velocity

(gool.)

Gpe,a (reon.)

8 lJre~a
85.

. brzina iSlicanja
.
.

8 vltesse de vldange

brzlna istjecon)a

6pJHUa

liB HCTCKY08tbOTO

. iztocna hitrost

86.

brzina oplerecenja
. .brzinaopterecivanja

8 rate of loading
vite..c de chargement

0 61'311Ha Ha OnTooapyoa'ioero

. hitrost obremenjevanja
87.

lJrzo ispitivanje smicanjem

. brzl pokus smicanja

.

6P3 onl1. Ha CMOnKHyoa...o

88.

hitri strifni

bubrenje,

0 6a6pe...e
8

nabrokanje

8 essaide ci..aillemont rapide sol boulant,

sensilJle

preskus
0 swelling

0 bubrenje
0

8 quick sheartest

bujanje

0 gonflement

434

89.

90.

..

ekspanzivnost, rastezl}lvost

CI(CnSH3HBHOCT, 606pHBOCT

expansibility
8 expanslbilite

(~irenie)

8 torront
8 torront

derot tok, hudournik

.. bunar sa filtrom

8 filter-weil
8 puits filtrant

.
..

8 observation wall
8 puits d'observation. tube piezometrique

92.

bubrivost

. nobrekllivost
. bujieo
.. buJlee
napa), nopo)",,"a

91.

bunar s filtrom
5YHapco "'"mep, "'''l1TepCK''5YHap
filtrski vodnjak
bunar za osmatranje nlvoe vade (piezometar)
bunar za opafanje, plelomotarska cijev

. 6Y"I1I')30 IltlOn.YAYOOlb8liD HHOOTO118DOnOTO,

14eBK8
~.nHe30MeTapcK8
opazovalni vodnjak, piezometrska cev

93.

.
. svrdlo

8 auger

burgi)a (svrdlo)

cuiller,

tariere

post.hole

8 CapAen
8 sveder
94.

burgija za prolirenje

8 svrdlo za prolirivanje

bulotina
bulotina

8 capAen au npow"pYBa.....

8 teriere

augor

pour "implantation

de poteaux

Ha AynHaTH""re

8 sveder za povrtavanje
95.

. busen
. busen
. ruin

sod, turf
8 mottes de terre vegetalegazon (quelquefols tourb.)

8 583,,5a3je, TpeceT

96,

.. bulenje
.

8 drilling

bu~onjo

foraoo, sondogo

soundino,

sondoge

Ayn'fetbO

8 vrtanje
97.

bu!onjo (istro!ivenjo)

sondironj.

COHA"paH,e,

sondiranjo

Ayn~eH,.

sondironjo

probino

435
1

8 WIsh boring
8 forlge par injection, -d~lavage, lIneage

U> bu!cnje sa ispiranjem

98.

.. busenje s ispiranjem

.
.
.
.

99.

Ayn'48t-be co npOMHBaH.e

...tr.nJ. z Izplr.n/em
bu!enj.

sa jezgrenom

covl

bu!enl.

s Jozgrenom

clJevl

..

tube sImple boring

lurogo.u lube cor?tllor

AVn.e.... co jaAP'.!HIlIeaKI

8 vrtanje na jedro

..

100.

hu!itl.

buro, la, boring

8 sandor, sandage,forago

~u!.nJ.

bu!iti, bu!enje
AynH, AvntlOtbo

8 vrt.ti,

~tan/.

. blJ~otina

101.

8 borehola

. bl:~otiltn

IrOU {\o sondBOO, lorou.

of COHAitM<H8
AynKa, AynHln'tfll

4' vrtinn
--------..

..

102.

8 drillhole

bu!otina (rotlcion.)
bUSotina (rot.cijska)

8 Iroude forago

COIIAa",,,. AynHaTMHa

8 vrtina (rotacijska)
C

. cepljiv
.

103.

fissile
.8 fissile

cjcpljiv, djeljiv, razdvojiv

lter.nHB, pa3AenMB

. cepljiv

. ccplJivost
.

104.

cjep/jivast,

kalanju

djeljivost,

razdvojlvost,

sklonost

flssility, cleavage

fissibillte,

clivlge

(cijepanju)

9 L4en."1HBOCT,cnoeBHTOtT

I
105.

8 copljivost, razkolnost

co. skupljai! (kolektor)

. kolektor
.
. kolektor

8 header pipe

8 collecteur

KOnCI(TOp, COGHpH8 ",CUK8

106.

..
.

8 wash pipe
8 tubo d. lavage

cev Z8ispiranje
ciJev za Ispiranje
lIeeKa 3a npoMMea....
Izpiralna

coy

436 1

10".

..
.
..

cevzauzorke
jezgrena

(srfna

. sample tube

cev)

cljev

tube carottier

)OApeHOlIeOK.

8 jedmik

108.

- well point
8 pointe; tube filtr.n!, puits ponc!uel

cevnl bun.r (lglo IiIter)

cijevnlbunar

.
. cevnl filtrskl vodnl.k ImaJhnega premera)
. cllindar sa kllpom Zt uzlman)o uzoroka

lIeBeH 6yHap, h"rnocjJHl1Tep) cjJHl1TepcKH6YHOP co

Man AHjaMeTop

109.

..

cilindar5klipom za

..
.

..

carottier Ii piston

ospraV8 Z8 odvzem vzorccv

cillndnr 1ft uzlmunlo

--

- sumpllnu Uti 10
8 tube caTottier

uzornlUl

cilindar zs uzimanje uzoraka

lI,Hm1HAap38 3eM8tbe Ha H3e8AolU1

. vallz. ledra,jedrnik
111.

uloraka

UHflHHAapco Km10 38 3eM8tiJ8H8 H3B8AOU,H

. batna(vantilna)

110.

uzimanje

.8 piston somplar

crevo za vazduh

8 air hose

crijevo za zrak

mancha d air. gaine

IIpeBo sa BOSAY'

cev
. zrafna
C

112.

.. ~eli~ni
~ip
.

113.

. taklonkol
.
.
.

.
114.

~ell~nl
pilot

.
.
.
.

. steelpile

pieu en aeior

'4enH'IeHKon

~eoninaslp, noslp izgr.a.n nasipanj.m sa ~ela

~elni
nasip

8 tipped fill
8 remblai exeOJte I'avanccment

'JeneH HaCHn, HaCH" H3fPSACH co H8cHnYB8l-be

OA HanpeA

~elnograjen n.sip

~vrst
~vrst
IIBpcT. TBPA

~vrst

8 firm
8 sollde,ferme

437

1
115.

tI

117.

..
.
.
.
.

118.

l:vrst, krut

. evrst,krut

..

116.

..

.
.

SQlid

8 solid.

IIDper, KPVT

trdiJn
8 tenacious

l:vrst, postojan, filav

evrst, postojan, lilav
L1.Dpcr, jaK. nocTojaH.

. tenaco
)tU1113S

lilav, Dbstojen
cvrsto stona

evrsta slijena

solid rock
roche on placo, bodrocl(

ltnpcrn Knpna

trdna skala, skalnata podlaga

evrsto vezano

(eementovano)

tvrdo Icementirano)
4BpCTO Sp33H3

. hardpan

tlo

tlo

argile durcie

(l..I.eMeHTHpaHa) nQ'4B3

.trdo vezana tla, otrdcln tla

----.-.

-119.

. evrstoca

.
.

.
170.

121.

trdnost, odpornost
cvrstoca na cepanje
evrstoca na eljepanje, kalanje
jaKoCTHa paclIeny.a",e
odpornost proti rszkolnosti

.
.

--_.

8 resistance,solidite,force

jaKocT

.
.
.
8
. evrstoca na zatezsnj.
.

122.

8 strength

cvrstoca

.
.
.

clenvagc strength

8 resistance au clivaye

8 tensile strongth
8 resistance a'is traction, h I'extension

evrstoca na vlak, vlaena evrstoca

jal<ocT Ha 33rerHY081-b8
nC1tezntl trdnost

evrstoca

. drystrenglh

u suvom stanju

8 resistance des materiaux sec

evrstoca u suhom stsnju

jaKocr.o cYBacocroj6a

It 0111>0111051v sullem Slonju

._---------

.. celii"
C

123.

uredaje

za merenje

pritlska

tis

dOla za mjerenje pritiska tla

8 AHHaMOMeIap38 Mepet-be Ha 3eMjeHnpHTVlCOK

doza zs merjenje

zemeljskegs

pritiska

earth pressure ysuge - cell

8 polp?ur de pression des terres

438

, 124.

.. ~elija

Z8 prlliuk.

komora

za prltlsak

doza za prltisak, komora za pritisak

. Kan"ja lIa np"'''COK, KOMOpa38 np"TIlc:OK

126.

.
.
.

tlatna celica,- komora

----~_.

~elijastlpregradnl zid
~oliiastiprogradni zid
.. ,iem...<" npo'paAell S"A

pressure cell, - cham!>er

cellulede pression,chambrede pression

.._-

---.8

celluler bulkhead
caisson cellulalro

collularcoll.rdam
batardeau cellulaire

. celitnn zagatnastena

..
.
.

.
126.

~elijastlzagat
~elijastizagat. prebrana
KenMCKHsaraT

colitna pregrada

127.

.. pomakprl

deformacljn na granlcl razvlaten)a (popuUall)e)

razvlatenju (popuUanju)

.
. defonnacija pri mejl totenja
. deformacljapri lomu
.
.

. yieldstrain

8 deformation 11la limited'ecoulement

nOMec1yoatbe np" rpaH"\4aTa lIa nonywTOtbeTO

~128.

pomak prl lomu

129.

deformacijaob porulltvl

.
.
.

defonnacljo smlcanja
pomak prl posmlku
stri!na deformacija

degradacije (razpodanje)
raspadonje, degradaci)a
. AerpOAa\4l1ja.
pacnafatbe

dehidratacija(gubitakvlage)

.. degradation
degradation

-------.
8 dehydration

8 deshydratotion

. dehidracija
. deluvijalni
. diluvijalan
.

8 diluviol

dehidraci)a, gubitak vlage

. AexIIApo\4l1ja.ry6eHoeHa Ona>K"OCTa

132.

8 shear strain
8 deformation de cisoillement

nOMCCTyoaH08np" tMOnKHyoeHoe

. deorodociJo
131.

strain at failure
8 deformation.i la ruptur~

nOMCC'yoa",enpll po3pywyoatbe

130.

Aenyolljane"

diluvialni

8 cliluviol I

4 9

.. deluvijum

133.

8 diluvium
8 diluvium

diluvij,ledenodoba

. lIenYOl1yM

8 diluviJ

. delien)e(razledinjavanjel

134.

8 disjunction
8 disjonction

. odvajanje

8 pa3j\enysa"'e,ollBojysa....

135.

. lofUev
..

.
.

denz;metar(pribor za merenjegustinezbi)enostil

8 densimeter
8 densim~tre

sprovo za mjeronJ. gustofe I zblJenostl

8 lIeHCI1MO'ap
(Hanpesa 3a MOpe",eHe 36l1eHoc,a
Ha no,sa,al

..
136.

. gostotomer

..
.

8 desilillcDllon

dcsililikDcijD

desilikacija

ddsillfication

AeCl1m'4JI1KDL\l1ja

8 razkremenenje

131.

.. dijageneza

. diagenesis

diJDgonczD

8 diage.....

8 Al1jareHe38

.
138.

diagencza

8 dijagramnapon

delormach (kr;vanapona

i delormacijo)
naprozanje-pomDk
Kpl1SaHa Hanpera....,o .. nOMeCfysa",e,o

. dijagram

8 napetostno-delormacijski

139.

diagram, krivulja

8 stress-straln diagram,- CU'V8

8 graphlque contrainte-d8lormation,

courbe

8 plasticity chart
8 diagramme de plest;citd

8 dijagram plastifnostl

8 dijaoram plastifnosti
8 Al1jarplMHa nnacr..'Hocra

. diagramplastlfnostl
140.

. dijDklaza
.
. IIl1jaKnua

8 diadDse

dijaklaza, (veea pukotina u stijenl)

8 dlad.se

8 diaklaza
141.

8 diamond bit
8 couronne. diamants

dijamantska burgija
8 dijamantna glava
8 IIl1jDMaHTCKa,lIyprl1ja

diamantno

razilo, dleto,

krona

--

440

142.

1
8 dijamlntska krunl
8 dijlmantnl krunl
8 AMjIMIHrCKIKpyHa
dilmantnl krona

8 dilmond crown
8 couronne dilrnantee

8 dijltomelska zlmlja
8 dijatomejskl zemlJI

0 diatomaceous elrth
8 kieselguhr, terre. dlltomees

143.

144.

38Mjl

diatomcjskaprst

8 dilatacija,(rlst..lnle, Izdulenje)

dilatacijl, rastezanje, !irenio

.
.
.
.

145.

AMjarOMejCKe

pleterHYBaHr.e.

AMn.J'""Mja.

8 dilltltion
8 dilltation

paWMPYS8HJ8

dilatlcija, r81.tezek. !irjenje

dilltaciona

Iteleskopske)

C8V

cljev ZI produlivanje
8 AMnlrluMoHaueBKa .1 npoAol1>KYBlHoe
(!ene-

extension pipe, -tube

8 tube de dilatetlon, tdloscopiquo

CKOnCKI)
. razteznu cev
\
146.

8 dimenzija vellelna glinene eestice

8 velieine glinenih eesticI
8 fOneMMHI HI rnMHecTM 'ISCTM'4KH
8 velikost glinastih zrn

8 clay-size
8 dimension des plrticules d'lrgile

147.

8 dimenzlonllne Inlllze
8 dimenz;onelne Inelize

8 dlmenslonel enelysl.

.
.

148.

149.

dimenzionalna enellzl

8 dina (pelelne)
8 sipina, dune .
. n""o, oceo..nll IIDIIOC

8 dune
8 dune

duna, sipina

8 dinamlekiobrazecZl Izreeunlvanjenosivosti
!ipe

. Inalyse dlmenslonnelle

AHMlH3MOHanHIaHanK38

formula zabljanja pilote

8 pile driving for mule

. formule de battege

I
I

1_.__._~..-..-.......

8 AMHaMM~Ke ~pMynesa nP"CM8TYBeHoelOa HocM-

150.

BOCTB H8 KOIIOT

dlnemifko

sondirlnle

dynamic

sounding

8 dinemieko

sondirenle

sandage

dynemique

zabi]alni obrazec

8 AMHeMM~KoCOHAMpalbe
8 dinamieno

sondlran]e

.~..._.

441

151.

2
8 dinamometrijski

. dinamomp.trifki
.

3
8 dynamometric

8 dynamometrique

AHH8fAOMO'pW,eH

8 dinomomctrskl

152.

.. dlo.1I
diorit
.

AMOpMT

. dlorlt
153.

disperz;ja,

8 diorite

--- --.-----------.
rasipanje

.. disperz;ja,r.sipan;e

--

.8<llu.llo

8 di.persion
8 di'persion, poptlsation

AMcnepsMja, paSAPoOeHocr

8 disperzija
154.

.
. disperziv
.
dispc!'rzlono

sredit"o

<lisP'l..,ing O{Iont

agent dispersant

AMCnepSMBHocpeAcreo

8 disperzijsko
155.

sredstvo

8 distorzi;a
8 distorzija

8 distortion
8 torsion, distorsion

8 AMCroPSMj.
8 distorzija
156.

. dleto, sekac

. <l1I;oto,slekoc

. Anora

8 bit, chisel
8 tropan

8 sc~ec, dloto
157.

158.

dleto za bu!enJesiena

dlijoto za kamen
8 tBPAen 38Ayn..Oi>eBOKapna

8 trepan pour roche

<lno .<loIIJIkraJl
8 donj i kraj, dno
AHa, AoneH Kpej
e dna, spodnji dp.1

8 boUom and
8 fond

8 dobra granulisan
8 dobra greduiran

8 wen graded
8 bien calibre,

. <lletoza kamen
.
.

159.

.--.__.___0___'
8 rock.bit

AOlSpo rpellynMp811

8 dobro stopnjavan

- sorted

- trio

442
1
160.

dodalak

noe!.1vlnl

. doda,ak mlelavlnl,dodalak

. AOAa,OK
Ha-

161.

..

admlxluo'e,addition
pradult d'addltlon, "",Iango

primes,dodatek zmesi

.8

. dodatno oplorotanje
. dodalno opteretenje

lurd,arge load
surcharge additionelle

. AOA8TtIO
onrooapyB8He

.
162.

preobtdba, dodatna obtelba

8 valley gravel
8 gravler das alluvlons do valltie

. dolinski(reenililiunak

.
. reeniprod

rljeenl Illunak

163.

AonHHCKH(pe.eH)

.aKan

donja voda .( neusparena

. donja vOIla

voda'

.. tailwater
niveau
d'eau

aval

. AonHa OOAa

8
164.

nizvodno

uladinn

. donjinosetisloj
. donji nosivisloj (cesta'
.

165.

.
.

subbase(road)
8 couchede fondatlon (route)

AoneH HOCM8cnoj HI naTOT

podloga cestilea, spodnll nosilni sloj, planum

lIoyodni

kanal

. dovodnikanal

houc.lrncf) channal

canald'amen"

AOBOAOHKaHan

. dovodnlkanal

166.

.
.

dozvoljenl

prltisak

na tlo

dopulteni

pritisak

na tlo

. dozvoljenoopteretenje

. sigurnosnoopteretenje.

..
168.

permissible soil pressure

pression, contrainte admissible sur Ie sol

..

sofeload
Chargeadmissible

A03BoneHOomoBapysa...e Ha nO'BlTa

. dopustnl pritisk na tla

167.

A03BOneliOomoBapyaa""

vernaobtelba

. dozvoljenoopteretenje
. dopulteno opteretenle
.

AOSBOneHO omOBapyBa....

dopustna

obtelba

..

--permissible load
charge admissible

--1
169.

--- ----3 ...-.---.

dragl.Jn (boger," voonomkllikoml

8 boger (na povlaelnle!

8 Carep co BnCftelt8n.tu.....a
bager I vleeno flico

.443

8 dr3Qljn'.

. ",,110rlr;

,t'jl\u'~,

un

(Ir:1"

.
170.

..

8 dren ispunj.n kamenom

dren ispunjenkarnenom

~-_..

. slon.--fil!

pd drain, Fr ench drain

8 drain de icrr jlilh~

J'

ApeH co nOflHeH<OA KIMeH

8 . kamnl napoln)en dren

.-.

----..
171.

8 dren za ocedivanie
8 dren za ocjedivanje

. w'!r.pdr:1i,
8 drain filtl: t:l{

ApeH Ja OTL\.Aysatbe. ApeH 311HH"HnrpaL\Hja

8 ponikalna dronela

172.

..

.--.._.

drenata. izvlaeenje vode

dronafo. dron

-...---

. draiPDql?,
f:(<Jin

8 drnll::IU\. df~,'rl

8 ApaHa>Ka. ApeH
. drenafa. dren
---_._173.

dranalnl (raslaretnl bunarl

. drenafni (oteretnl bunar)

174.

.
.
.

.
.

176.

dronafnl

---

hlo,.,j('1\11
':11

. puitsfi1u

C~\t, -. '.11Jd. jdI81{19

bunar za rasteratenJe

. reliofwell
..

puils dl!d,lr:tnr~.WJ,

do

~ -~

drena!nl

tepih (,'oj)

drain3!}eb""kc
I

decompression

--

. tapisd~d

iaii1,~e, cu l1the

ApeHa>KeH TenH,

drenafna podloga

8 drenlr.ti

.8

vodnjak. (relbremenilnl. filtrecijskl)

8 drena2nl tepih

__.0

ApeHa>KeH. p8CToRapaH ISYHap

odulni bunar Iza tlek)

8 ISYHap18 pacroeapysatbe
~razbromenilnl vodnjak'

176.

~~

(izvlaeiti vodu)

droniratl
ApeHHpalbe. Hcywysltbe. olSe3soAHysatbe

. dr.in

- ..-

------- -..

. drDin~r

8 dr.nir.t!
1]'.7.

8 drvona opiate lpodgrada)

. drvena oplpta

--8 tlmlJ(!rin q

. et.y.ge

APseHa nOArpaAa

8 opa2evanje. podgrajevanje

---

.-.,

444,
3

178.

. drvenilip Ineobr""enl
. drveni pilot
. apeeH KO"

. wood pile
. pieuen bois

. drvenillp (obre(lenl
. drvenlpilot
. ApeeHKon

. timber pile
8 pleu en bols

.
.
.
8

. range spa~r distance piece, spacer

. appareil qui maintlent I'espacement

. lesen
kol

179.

. lesen
kol

180.

181.

drfee razmeka lodstojanJa)

drlae razmaka
pa3'fnMpa~
dlstanenlk

. dublna

. dubine
.

An8I5MH8.AnalSo""H.

182.

.
.
.
.

dublna panetraclle
dublna penetraciJe (prodiranJa)
AnallMHaHa neHe'peI4M)a,a
globina penetraciie, prodirania

183.

. dublna prodlran)a mran (zona do)stva mraze'

. depth
.

prolondeur

. globlna

. zonasmrzavanJa
.

8 'depth of penetration
. profondour de fiche, - de poinetratlon

. froozlngzone, frost zone

zone de gel

AnaliMHa HI 38Mp.HVBlttoe,O

. zmrzllnskaconi
184.

. dubinl temeljenja.(fundiranjl\
. dubina ternelienll
.

. depth of foundltion

profondeur

de II fondadon

An86MH. HI TeMeneKteTO

. IIlobinl temeljenjl
.duboko temelienie (fundiran)e)
duboko temeljen)e
AnalioKo ,eMlnettoe
globoko fundirenjp

185.

.
.
.
.

186.

. duktilitet, istegljlvost
. rastezllivost

. rlzteznost

paCYOfnMBOCT

. deep foundation
. fond It Ion profonde

. ductility
. ductilite

.445

1
187.

dupla Sl1-nn

C9V

. dvourukalo.glen.cil.v
. ADOjH.j.ApeHa ~a"Ka
. dvojnostenski jedrnik

188.

.a split'poon

dvodelna kdika

. dvodi;el"a'-Ilea

A80AOl1H8

douh!ocorebarrel
c,,,,,ltler 8
dou"'. pnlol

cuil~.e i fente

na>KMUa

. dvad.lnallica

E
189.

. edomotnr
. adom.ta.
.

8 Of:dome~er
8

. odometer
.,;
. utinakp.lgu~nja
. duliln;utinek

oooome.re

e/l.OMeTap. KOHCOnMjlOMCYap

190.

. dampingellect

elokat prigulivonja

~eKTHa npHAywyoa't.eTo

191.

---eksten.orneta.

Ime.at isteunja)

ext'Jnso",ete.

a ext'Jnsomit.e

.
a
.

. field moistu.e equivalent

equivol.nt de "humidl'. ",,'urella

8KCTeHJOMCnap

ekstenzom.t.., merilnik.azt.zkov
ek...lval.nt prlrodne vlalnostl
ekvivalent prlrodn. vlalnosll

a eK8M881!eHT Ha npMpojlH"3
a ekvlvalmt prirodne vlego
193.

a eksten.orneta.

.
192.

8 rmDrlissement

. ela..ltno stan).
a
. elastitno stanja

.
8l1a"'HocT

8 el.stic stato

etkt elastique

enacTM~He coCToj6a

:94.

..

elasti!!no stanj.

eolski pesak

a aolski pijesak
a eonCKM nOCOK
a eoiski pesek

biQ'tJn
!3rd.winda saoleiollan

F
195.

.a fdin., snop

snop, feiin.

a 4IawMHe, CHon
a f.iin., snop libla, svelenj

. fascine
a fascine

196.

.. fefdspat

.. feldsp...
feldspath

. fllit

.. phyllite
phyllite

.. "lIAcner
gllnenoe
glinenac, feldspet

197.

. filit

. tMnMT

19B.

199.

filit

. filter

8 filter

.. tllMnrep
fillnr
. filter
..
.
.
..
.

8 liltro

percolation,colalionseepage
8 filtration, percolation,infiltration

tiltreei)a(procediyanie)
procjediyanje,filtracija
\leA-e, nPO\leAYBa...e,tMnrpa\lMja
precejanje, IiItraeija

~200.

8 seepageline

lillracionalini)a
liniia procjediyanja

201.

lignede filtrallon

tMnrpe\lMOHa nMHMja, nPO\l8AHa nMHMja

precejna erta

.
.
..
.. filtracionltok

8 seepagewater, seepingeau d'infiltration

filtraciona(pruoednalyada
procjldna yada
npo\leAHa BOAa, ...nrpa\lMOHa

BOAa

precelaJoea se yada

202.

tok proqediyanja

. precejnl
tok

..epagefl-

8 courant de filtration

. tMnrpallMOHOT8~e""

203.

204.

.. filtrat
filtrat
. .MnrpaT
. filtrat
.
.. tMHMwep

finiler (grad. maJinal

!Inlier, zayrllyae

. finiler

.. colature
filtrat
. finishar

finlssaur IIappareil

.-.. 7
1

205.

fizlfko

8 ,Izlfko

raspldanle
trolenjl,

(dezintegracija)

raspada,,;e

8 desintegratlon

physical

8
peen"'a...e, ,powI...e
8 "'''''''''0
flzlkalno prepe'evanie

weathering,

physique

dlslntlgntion
au moyendes

dls oglnls atmosphiriques

..
206.

fluvl01lllci;alnl

8 outwash
8 dipSt dl rlviil'e pr~s de gllelers

nanos

fluvio-glacijaini
nanos
8 +nyBMOfnzUM;aneH HaHOC
8

207.

fluvioglaeialnl

fluvio-glacijalna
8 fluvio-glaciialna

naplavine

'

ravnina

outwash

nvniea

.'

plelne d'alluvions, alluviale

plain

8 nOBpWMHa Ha tjlnYBMo-tnauHjaneH HaHOC

8 fluvioglacialna revnina
208.

8 fundiranje na bunarima (spultanjem)

8 temeii~nJe na bunarima (spultanfem)
8 +YHAHpa...e("...nett.e) Ha 6yt<ap (co cnyw.
"...e)
8 tlmel;enje s pogrezajofimi vOdnjakl

8 pit foundation (sinking of)

8 pulu defond.,ion (toocage de'

209.

8
8
8
8

fundiranja na roltllju
temeiienie na roltilju
+vHAHpa...1he...neHoe) He CKapa
tlmeljenje s temelino branD

210.

.
8
.
8

fUndi"nJe na stu~ovima
temelienje na stupovima
+Y"AMpa...1(T"",enett.el Ha 6YH8PM
globoko lemelienjl Z vodnjakl

8 pier foundalion
foOO8l10nsur pults
"

211.

fundiranjl na lipovima
8 temeljenje na pilotim8
8 +YHAMpa....heM!lnett.e1 HI Kon08M

raft foundation
foodation sur radier gentinl

8 pile foundation
8 foOOalion sur pieu...

. temelienjens koleh
G

212.

8 gabion (sanduk od lioe ispunjen klmenom)

8 gablon

. glbion
8 gabion

ralMaH
8 gablon

213.

. 801>'0
~8

glb,o

8 ,a6po

. gab,o

8 II"bbro

. gabbro

448

214.

8 geoelektritno

ispitivanje

8 .resistivity

8 geoelektrltka

Istre!ivanja

reoeneKTpw4eH MeTOAHI "C"MTyea..e

8 geoelaktritna

survey

prospection
tlvlti

par mesura de la r.sis-

(du sol)'

praiskava
,-

215.

8 geofizil~kl

8 geophysical

8 geofizitki

8 ge"ophysiqua

reo4JM3H'IKM

8 geofizikalen
216.

geoloko Istreflvanie

8 geological

geoloko

reOnOWK8MC'par.

IstrdillP'1ja

survey

levd gdologlque

8 yeolokl pregled
,

8 geoloki redosled

217.

8 geoloki

redoslad)

8 geological

succession

8 suita gdologlqua

8 raonoWKa 'para
8 geoloko

218.

(stratlgrafski

slijed
..poredle

8 gaotahnitki

8 geotachnlcal

8 gaotahnitkl

8 geotechnlqua

,oo,eXHI1'11<11

8 geotahnitan
..
219.

8 geotehnltko

IzpillvonJa

8 geotahnltki

pragled

tla

.011 .urvay

8 ,aconnalssance

tla.

gdolachnlque

8 reo,a.HI1'Ko I1Cnl1tyDalloe Ha no..are

8 . geotehnl tnl pregled tal'
220.

8 geotermltkl'

8 geotharmle

8 geolermiekl

8 g80thermlqua

8 rOOTePMI1.KI1
8 geotermlten
221.

8 glaeijalnl

.8

ledenjatki..

8 gladal

(lednltki)
glacijaian,

. glacialra

glatarskl

. rna~l1janeH,Ina.apcKl1

. ladanik,
222.

glatka povrlina

8 glatka povrllna

klatanja
stalih

u glinl
pomaka

u gllnl

8 TIKTOHCKOornaAano
.

taktonska

mikov

drsa" zglajena

ploskav starlh pra.

slickanslda

surface da gllssament,

surface mlrolr

449

223.

. glatki valjak
. glatki valjak
. rnaAOKBall81\

. drum roller, smooth-wheel roller

.

rouleau.

cyllindre, cylindra rouleau

IIsSR

. gladkivaljar

224.

. glava
lipa
. gIava(pilota)
. rnasaHaKonaT

. butt.nd (pUe'
. gros bout, tate du pleu

. glava
kola
225.

. glavninapon
. glavnonaprazanje

. principalstress
. tension prlnclpale

. rnaHHOH.op.elite

. glavnanapetost
226.

. gleter
a lodonjak

. ,ne'lnp

. glaclar
. glacier

. ledellik
227.

a Ull1l8

. clay
. arglla

228.

. gllnazozoptlvonlo

.puddle.clay

229.

. ullno
. rnMHe
. glina

plastlena gllna za brtvljenje

nnaCTM'tnafnMHI II 3a'lenYB8Iite

phana gllna, glina za tunJanJa

a glinae (argilit)

. glino.ita stijana,arillit
flU...IO,",
. gllno.oe orgilit

.
230.

. glinena frakeija
. glinena frakeija
.

corrol d'erglle

a claystone, argillite
a pierre d'erglle, argilita

.
.

clay fraction
pourcentage d'arglle

rnMHeHa <!IpaKL\Mja

. frakcija gllne

231.

a glineno t 10

. alumina

a glinlca

a alumlne

rnHHML48,
rnHH8CT800'188

a glinica

232.

8 gllnovit

8 argillaceous

8 glinovlt

8 argllaal,

argUeuK

8 rnHHecT,rnMHOBHf
8 glln..t.
8

233.

glinen
8

glinovitllkrillac

slele

8 ardol..

8 gllneni !krllje;'ac
8 rn"flOC' WKpMnftU
8 ikrilaY8c (melemorfnl)
234.

8 glinovitllkrillac

day-shale

8 gllnonllkrlljac

argile schlsteuqe

8 rn"Hec, WKp"n'eu
8 glinastl skrilavec

235.

8 glinovlto

tlo

8 clay soil

8 glinovllo

tlo

8 gllnasla

236.

sol arigileuK

rnMtleHano'tS8
zemilina

(tIa)

.-----

8 gnnjs

8 gnoiss

8 gnals

8 gneiss

8 rHajc
8 gnols
.
8 overlying

8 9Om!1 nepropusIIlsloJ

237.

8 nepropuslan

gomJlsloj

(11801.1

8 ropeH SOAoHenponycn"o
8 zaporna

krovna

8 gradoella.

coud,e

gradation

oollllnll'U hntl 111',,,11

voisine superleuro

Igcol.l

enoj

plost

8 gradaelja

238.

stupn!evanje

8 rpnAnu"Je,

nOt'onoIlOt'

8 grndoel'e,

stopnJovenJe

8 gradation,

dassemont

- -239.

8 gradijent nlvoa podzemne vade

8 gradijent rnine podzemne vade
BOAe
8 'peA"eH' Ha ""BO'O HenOA3eMHaTe
8 gradient

240.

podzemne

greda (sastav)

8 sastav

8 water teble gradient

8 gradient de Ie neppe aquifere,

phreatique

vade
8

constitution

8 constitution

8 eOt,es
8 sestev

.,.

241.

.2

. gra(levinski propisl

. gradevinske
nonne,-

zlkonl,

propisl

. building code, 4Iy.(8W

. ragrement de construction

. 'pDA_HK IIOI*8TK8K
. grndb8nl pr8dpls

242.

. u'al~11t1Iehll1
. schlste.aphlle

. OIllIlnlll<l"lqoc
. grlfitnllkriljac
. rpD.KTIHWKPKne14

. grafltnl skrll8vac

243.

. granlee konzlstencije
. granlee konzistencije
.

. consistency limit
. limite de consistence

rpDHK14aH8 KOH3Mc:TeH14KjaTa

. konsistenenameja

244.

. granlce lepillvostl
. granlco prlonljlvostl
. 'p8HK148HI nennK80Cla
. meja lepilIvosti

. sticky limit
. IImlta d'8dhdronco

245.

.
.
.
.

.
.

246.

. grlniee razviaeenjalpopu!tanjal
. granlca razvlaeenJa Ipopu!tanJa)
. 'pallK14aHa nonywTaH.eTOipD38noKYaa'ioIroi
. meja teeenja

. yield point
. IImita d'aC80uolement Imdtilux)

247.

. granice skupljanJa
. graniee skupljanja

. shrinkage limit
. limita de retralt

248.

granlee plastlenostl
granica plastlenosti
rpaHM"aH8nnac'H'IHoet8
mejl planienosti

'pBHK14a Ha COISKpBHoeTO

meja kreanja

. granlee teeonja

. granieeteeanja, -

!itkostl

plastic limit
limite de plasticit4

.
.

luquld limit
IImita da IIquidlte

. rpDHK14a
H8TtI'Ie_TO
. meja !idkostl

249.

. granlena nosivost
. granlena noslvost
.

'pDHK~Ha HOCM8OCT

mojnl odpor, malna nosllnust

. ultimate bearingresistance,-

eepDcity

8 charge limite da .rupture, charge portan.

talimlte

452

250.

. boundary zone

. granienazona
. granlenazona (pojasl

zona limit., frange

. IpIIHM'lHIJOHI (nojae)

. mejnopodrceje
251.

252.

. gunlenl napon

. grenieno naprazenJe

rpaHM'IIIO.'.npctf81h8

mejne napetoSl

ul tlmate stress
contralnte limite

. grani
te

. granit

. granlt
. IpeHH'

. granlt, granite

. granit

253.

. granulation (geol.1
. granulation (symptSmes de la roche

.
.
.
.

granulaeija, zrnatost
granulacija, zrnatost, (geol.1
rpaHynauHja, 'pHaTOCT
gr.nulaeija, zrnitev

254.

.
.
.
.

granulometrija
granulometrlla
rpeHynoMlTpHja
granulometrlja

.
.

255.

.
.
.
.

granulometrilska krlva
granulometrijska krivulja
IpeHyno"",'pHCKaKpH.a
krlvul)a zrnavostl

. grading curve
. courba granulom4trique

256.

.
.
.
.

granulometrl)skl
granulometrl)skl
IpeHynOMlTpHCKH
yranulometrleen

. granulomotrle
. granulomdtrlque

257.

.
.
.
...

granulomotrljskl SlStav
granulometrljskl sastav
IpeHyn0M8TpHCKH
cOCTall

. grain~lza distribution
. granularlta, "ipartltlon granulom4.

'granulometrlenl seSlav

.
.
.
.

gravitaelona brana
gravitael!ska, masivna brane
Ipa.HTaUHOH8IlpaHa
tefnostna pregrada

258.

sans fragmentation visible due i la

com~re5Sion (mlcrofil

granulometry
granulomtltrio

trlque

. gravity dam
. barrage palds

..453

259.

gravitacion8

vada (slobodna

voda)

. !IIavllaeljskevoda, alobodn. vod.

..

. rpaB"'8It1lOH8
cno6oAHa BOAa
BO"""
8 gravitacijska voda, prosta voda

260.

261.

.
.

grav/tacionl potpornl zld

masimi potpomi zld
. rpaB"'OLl"OHeH(_..BeH) nOTnopeH
S"A
tefnostni opoml zid

greda (nosai!)

nosei!. gre~a
8 'peAa,
HO'"

gravitational water, free 'UIUmna (tJ)urnlco "U)( sntlllli forr:o, do

gravitation)

grav/ly rOlalnlng woll

mur de soutenement poids

. beam
8 poutre

. nosilec
262.

263.

grejder (grad. malina)

. grejder (oeste)
8 'pnjAep
8 greder (<>estni),planlrnl plug

. grudvica

.8 clot

.. 'pyroe
. grOOa
..
8 rpyrKa

ugru!ak,gruda

264.

grunion, grudva
grOOa, grupa, masa, grumen

265.

..

266.

.. motte

clod, clump, lurnl)

8 bent (pilei
8 groupe -, faisoeau (de pieux)

'pyna 010KonOB"

skupina (kolov)

8 grupa .ipova
8 skupina pilota
rpyna Ha KonOB"
8 skupina kolov

8 pile group, pilo bent

8 groupe de pleux,laisccau,

8 grupisanje
8 skupljanje, grupiranja

.
267.

grumeau

kos, grOOa

8 grupa (Iipova)
grupa (pilota)

grader (roads)

8 niveleuM, g'ader (routes)

8 rpynHpa...e

. grupiranja

grouping

. groupemant

- pilotis

454

268.

8 gN'
8 gauro

grU' (raspadnutl granitl,

raspadnutl gronlt

8
8

8 rpyc (paenaAlto, rpaHMT)

8 gronitnl drobir

269.

8 10" of wolght
8 perto do paids

8 gubltok moso
8 gubltak

no ta!inl

IIlylSo Ha '_HHlTa

Izguba tele

270.

8
.
.
.

gubitak !arenje",
gubltok !arenjem
salylSonpM"'OpoHoa
!arilno izgubo

271.

. gumeno crevo
. gumeno crijeyo

8 ignition loss
8 per Ie ou feu

8 rubber hose
8 tuyeu de caoutchouc

8 ryt.1CHO ~peBO

8 gumijosto cey
272.

. dense

. dense

8 gust, zbijen, komplkton

. gust,zbijen
8 .ISKeH
8 gost, zblt
273.

. gustlno
8 guslo~
. rycTHHa

8 density, unit weight

8 denslte, palds yolumiquepalds spdcl-I
fique opparent

8 gostota
8 submerged unit weight
. palds unuta"e sous

274.

8
8
.
.

gustlno tll patopljenog u wool

jedinl~nl te!lna uronJenog tla
no'one"l eAI4HMq"e'OIKMHO
prostorlnskote!1 patopllene zemljlne

276.

. gustlnau suvom.tanJu
. suhoprostornomlsa, led. meseu suhom stanju

. dry density, dry unit weight

. densit. apparente..cha, paid.
spaciflque lpp8ront du .01 see

. cyBa BonYMeHCKa
,e"'Mlie

. pro'iorninsko tofa luho zoml}lne- enotn,otab

suhe zemlJlne

276.

8 soturotodunit eight

8 gustlno yOOomzasltenog tlo

. jedini~note!ina zositenogtll
.

eAMHMqHIH!"'MHO HI IICMTOHOnOqBe

prostornlnlke

tole

to1ft oDlleo"o

zomilino

nlsleenl

zomljlno

- enotne

poids spiciflqua du sol soturd

455

277.

..
.

8 attrition

habanle, bru!enje
tro~anle, brll~anle

8 attrition

. bru~enje
278.

crpV*etb8. a5et-be. f5pycetb8

heterogen (raznorodan)
8 heterogen, raznovntan
8 .eTeporeH, pUHopoAeH

8 heterogeneous
8 heterogene

. heteragen
279.

..
. hldrotlziratl
.
. hidratacija
. hidrataciia
.. hldratacl).
.
.
.

8 hydrate (tal
8 hydrate (hydratarl

hidrat (hidratlsaUI

'HApn, 'HApaTH3Hpa",a

hidrat, hidratirati

280.

8 hydration
8 hydratation

'HApaTal\Hja

281.

hidrauli/:ki 10m, (filtraeiona eroziia)

hidrauliI'kislom, unutra~njaarozii.

'HApaynH"KO pupywysatt.e

8 piping
8 ren.rd (.rosion Intarne)

(CI10M), cIIHmpal\H'

aHa epo3Hja
8 hidravliI'na poru~itav tal zaradi notranje eroziie
282.

hldroull/:kllom, - Izdlullj. dna (Iskopa)

8 hidrauliI'ki slam, uzdizanje dna (iskopal
8 'HAP.YI1H"KO pa3pywysaH.II (cnoMI H3,qHrHysa.

piping by hoava, bottom ha.va (01

an excavation)
I
renard (soul.vamant du land da louille)

",e Ha AHOTO

8 hidravliI'napor~itev, dviganjatal (izkopa)

283.

. hldraull/:konaslpanja(..ralullranjo")
.
naplavljivanje, relullranje

silting method, sluicing

8 remblayagehydraulique

8 Hanl1aaysa",e
naplavlianje, retullranje

.
284.

.
. hidrodinamiI'ki
.
.
.
..
.
hidrodinamiI'ki

..

hydrodynamicsl
hydrodynamiqua

KHl\poA",uaMHltOH

hidrodinamieen

285.

hidrometrijske analiza (aerometriska analiza)

hidrometrijska analiza
'HApoMOlpHa<a OH3"H:I8, apcOMaTpH""O 011011H38
areometrl/:na

anallz.

..

hydrometar .nalysis
analyse areometrlqua

456.

286.

..

. hydrostatic

hldrostati~kl

hldrostatl~kl

hydroslallquo

axcess hydrostallc prassure

8
8

hygrometric
hygrometriqu8

. ."ApocTaT".e..
hidrostati~n

287.

..

hldrostatl~kl

natprltisak

8 surpresslon hydrost811que

hldrostali~kl nadtlak

JU1Apoa8'M',eH

H8TnpMn1coK

. hldrosl8ti/!ninadtlak

288.

289.

..
.
.
..

higrometrijski
higromelrijski
MHrpOMr.TpWICH. onarOMepcH

higrollleirl/!on

290.

8 hygroscopic

hlgroskopan
hlgroskopskl
. ."rpoa<on".e..
higroskopl~en

..

higroskopnost

xHrpOCKOnH'IHOCT

(mot

upijanja

higroskopnost

vode)

hygroscoplque

,
.

hygroscopicity

hygroscoplc;le

hygroscopic water content

. higroskoplja

291.

higroskopska
sadr!;na

vla!nost

higroskopske

vode

.
.
.
.
.. hlorit
. klorit
.

humidite hygroscopique

.8

hysteresisloop
cycled'hysteresls. courbo

JUlUpOCKOnH8
Bn8)KHOCT

higroskopl/!navlafnost

292.

histerezisna patlia

hislereznakrivulja

. .MCTepe3"CHa
Kp"ea

hlstereznazanka

293.

8 chlorlle

XnoPMT

. klorit

294.

..
.
. homogen

homagen (jednorodanl
homogen,

istovrstan

KOMOro.., eAllopoAOU

. chlorite
.. homogtine
homogeneous

457

..

295.

296.

.. humus

humus (organsko tlo)

.. ''{Myc
humus
.
.. humus

humus
humus, terre vegatale

.. topsoil

humusno tlo

terre vegetale couverture, coudle arable

JlYMyceHcnoj. ropeH noopWHHCKHcnoj

8 hum,',

.-.--..

'---

297.

..--.----..----"-I

lIit

. YlnHT

29B.

.
.. ilovaca

ilova/!a(posna glina)

300.

.
.
.
.

..
.
.

301.

.. Illite

ilit

299.

---

IIlit.

. ilit
I

------.----'

a.'nOBHua(neCOKJn'qa nucua ,n"fHa)

8 loam
terre glalse,limon

ilovica
indeks konzistencije
indeks konsist.ncije

8 consistencyindex
0 indica de consistance

HHAeKC H3 KOH1HCTeH~Hjafa

indeks konsist.nce

indeks osetljivosti
indeks osjetljivosti

remouldlny indox

8 indice de rcmaniement

nOKD38fen h1UAOKC)ItOocornHDOCTO(\fyecrnH~
TellHOCTal

Indeks ob/!utlj Ivosti

. Indeksplastl/!nostl
. Indeksplasti/!nostl
.
. indeksplasti/!nostl

8 IIla.tldty indox
8 Indice de plastlcit.;

MHAeKC ua nnaCTH'fHOCT3

302.

303.

..
.
.
.
.
.

indekste/!enja
Ind.ks to/!enja,-

8
fitkostl

liquidity indcx

. indiceda IifJllidite

HHAeKC It!'; Te'lCtbeJO

indek. !idkosti (teko/!~ostll

Indoks to/!enje (po Alerborgu)
Indoks to/!enja. !itkostl (Atterberg)
HIiAeKCHa Te.e>bOTO (no Arel)Gepr)

8 Atte.bcrgov

Indcks t./!cnfa

8 flow index,liquidllV ,..(Alterl>erol

8 Indice do liquldltd (AtterbNO)

458
1

304.

305.

..
..
.
.

Indikat~rprirasta brzine
indikator prirastabrzine

8 rate indicator
8 tachymetre, eompteurde vitesse

6P'HHOMeP

merlloelIop"leva"la, hllrostl
intruziv"1 lizlivnl) stena

. intruzlvnastUena,plutonska - Ig801.1

8 intrusive rock (glol.)

roche IntrusivI Igeol.J

HHTPV.H8HI
Kapnl (reon.1
8 globoenina, intruzlvna

306.

307.

. inlenJerska geolO9ljl

..
.

..

infenirskl

geologija

inlekelona

masa

HHJeKIiHace CM8we

308.

309.

inle"jerskl geologiJI
H_eHepaca reonorHja

engi"llrlng geology
geologll appliquee

8 grout

InjekeiJsklsmjesa.cementno mlijeko

8 lait dl eiment. mortiorIlIquldecoulls.

- d'lnleetlol1

injekeljska zmes. cementno mleko

. InJeko:ionlpregredalekran)
. iniekcijskiekran

..

..

8 grouted cut-off wall

8 mur perafouilleinJoeli,ia."

..
..
.. Injektirati
. injektlratl

Injekelonl zlve~a (ek"n)

Injekeljskl

zevjlsl.

inJekelJski ekren

8 Ipron JlnJeetion)
ecran. tabli.. volll Id'injeetion)

HHJ8KIlHOHI "Ieea

Injekeljsklzavesa,InjekeiJskizaslon

310.

. Injielrati
.. iskop
iskop

8 rout
8 Injecter

HHjlKTHpa

311.

kOnaHt8, MClean

.. Ixcavetlon
excavltlon. fouilll

8 Izkop
312.

..

HHj8KTHPlHInperplAa
in)ekel)skl zaslon

iskop (usek) iskopavanje

usjek. zasjek
ye8K. J8C8K

. vkop. zasak

.8 cut.cutting

coupe. tranchel eXClvalion

459

313.

.
.

iskopavanje
Iskop

pod vodom

1.1vodi

KonaHie

.
.

wet cut, underweterexcavation

fouille dens I'eau

BO BOAI

8 izkop v vodi, podvodni izkop

314.

.. excovale
excaver

. Iskopavatl

.. iskopavaU

. Izkopal;
MCKonysa

315.

..

Isparavanje

eV8por~tjon

. "cnapyee",e, eaanopaLl"ja

8 evaporation

.
.. isparavanje

.8

evaporlcija,

isparavanje

. izparevanje
316.

Isparavanje,

transpiraclja

transpiration
Iranspiration

Henapyaa",e, TpaHCn"paL\"ja
izparevanje

317.

.
.. ispiranje
.
.
. Ilplranje
. ispil1\nje
.

ispratl, otplaviti izluliti

npOMHsatt.e,

..

H)M(.1Sat-be

wash flNav, leach

affouiller, entrainer
dissoudre,lessiver

~rlavage delaver,

odplaviti, izprati, izlu!it;

318.

npOMHOal-be,

elutriation

"8 decantation,elutdatlon

AeKaHTall.Hja

8 lo~ilevzrn z Izplranjem

319.

. ispitivanje
. ispitivanje
.

320.

321.

8 testing
8 essal

HcnHTyaat-be

presku~anje

ispitivanje brze kompresije na konsolldovanim

..
.

uzorcima

hitri konsoUdironikompresijskipreskus

Ispitivanje

.
.
.

konsolldiranibrzi kompresijskipokus
6P3 KOHcon"A"paH

8 consolidated quick compression test

essai de compression rapide sur echanlil.
Ion consolide

KOMnpeC"OHeH on"T

izvlafenjem

pokus na Izvhie8nje
om", Ha t.13sneKyaaf-he
preskus na izvle~en)e

. pullingtest

eSialdti traction

460 -

322.

.1

..
.

Ispltlvanle konsolidecije
konsolidacijskl pokus

consolidation test
essal de consolidation

. konsolidacljsklpreskus
323:

onloiT HI I(OHCOn~AD"'MI8

Ispitlvanje konsolidaclJe sa drenlranJem

. konsolldlranldrenlranl pokus
..
konsolldlranldr.nlranl proskus
.
. pokus na mJestu,-

8 consolldltld drllned tilt

essal consolide dralne

KOHcon"A"paHoApeH"paH on"r

324.

.. Insitutest

Ispitivanlo na mestu (In situ)

e..alln Iltu,-.n plica

(In litu)

om..'"Insitu", OOMT

HI taMQro

MetTO

. preskul na kraju samlm, prlskUlln situ

~325.

. IspltlvanJ.na modelu

..
.

modelskoIspltlvlnJe

. modeltelt
8 e..lliur modele

MOAencKO HCnHTyeaHaI

modelni preskul
;

'.

;326.

I Ispltlvanjl riatapanjem (ga!enje kre~a)

I pokus rlzmakanja, ralpadonja, ga!enja vapna

327.

.
.

.
..

8 slaking test
8 eslai d'.xtlnction

(d. chlUX vlvel

onHT co HI,onYS8tb8

preskus z ga1enjam (1lvaga apna)

IspllivanJe na terlnu (loklc!)!)

Ispltlvan)enl lokacljl

..

lite Involtlgatlon
roconnlllSlnce (du loll

TepeHCK" "cn"1YBattoa

8 terenskaprelskivi
328.

Ispllivani" optereeenja, optereeenje

I pokusno optereesnie
npolSHoon,ooapyoattoe
I preskusna obremenltev

I load test, loading telt

I elsal de chargement

I ispltlvonje opterecenja plo~om

loading driving
I plate belring tilt,
8 essai dl chargement i II plaque

329.

pokuP'1o opterecenie plo~om

I npoCiHoon,oBapYBal-beco nno~"
8 preskus nosllnosti tal. ploi~o
330.

.
.
.

Ispltivanje probijanjem

.. pokusno zlbijanje
!,PO~HOnpoCi"B_e
zal>ljolnlpreskul

8 drivingtest
8 essaldl blttlgl

461

331.

.
.

ispitivanje pritiskivanjem sa sprecenim bocnim

!irenlem ledometarsko Ispitivanle)
pokus stililivosti 18 .priJec.nlm bocnlm lirenjem

8 confined compression test

8 essii de compression avec litr.inte laterale

. ledometarskipokus)
.

HI CTHcnMBOCT
co cnpe'teHO 60'tHO WHpCliJe.
O"H'
eAoM8TapcKHonH'

preskus stlsilivosti ob preprecenem bocn.m

!irjeniu (edometrski preskus) .

332.

ispitivanje sabijanje,n (odred;vanje zavisnosti

Izmeduvlalnosti i suv. zapremin'skemase)

poku. zbllonostl

moisturedens;ty test
8 eSlai,de compactage

8 onH' HI 3e..eHOCTl

333.

pr.skus gostote in vlafnosti

ispitivanje sa kontrolisanom brzinom deforma8

die

8 controlledstrain te.t

. essal. vltess. de deformation Iplmo,.;e

8 pokus s kontrollranom brzinom d.form.cijo

8 omu co KOHTponHpaHI
6p3HHIHIAe4lopM8UH.

.
334.

..

HTe
preskus

s kontrolirano

hitrostlo

deformadj
I

ispit;vanjesa kontrol.isanlmnaponom
pokus s kontroliranimnaprezan;em

8 controlled stress test

8 essal i vitesse de chargement imposee

8 onHTco KOHTponHpaHoHanperalbe
preskus s kontroliranim sprem;njanjem nape to-

sti
335.

. ispitivanjesmicanla
.

ispitivanle na posmlk

.
336.

337.

3:J1.

strifni pr.skus

ispitivanje smicania krilnom sondom

8 pokus krilnom sondom
8 onH' HI CMonKHysalite co KpHl1eCTaCOHna

pokus na posmik torzijom

8 torsion .hear tost

8 essai de cisaillemnt par torsIon

HcnKfysaH:.e H~ cMonKHysatbe co Top3H;a

. torzijsklstrifni preskus
. ispitivanjestatickim optereeenjem
.. staticko pokusno optereeenje

8 vane shear test

8 cisaillement avec Ie sciSlometre

pr.skus s krilnim .vedrom

.. ispitivan;esmican;atorzijom
.

8 essai de.ciuillement

onHT HI CMOI1KHYBaHte

8 sheartest

ctaf"'IKO npo5HO onTOSapveaH:.8

staticni obremenitveni
preskus

8 static loading tost

eSlai statique de chargement

462

1
339.

..
.

Ispitivanje terena
istrallvanje terena, - lokacije

field investigation,-site
8 recherchesur place (ou in situ)

fCP,.'CKM om1f

8 proiskava tal
340.

..

.. celltest

Ispltlvanje u telljl

pokus u telijl

essai de compression en cellule

OnHtH8 KsoMja

8 preskus v cellci

341.

. ispitivanje

..
.

342.

.
.

.
.

.
344.

razmeri

HcmnYB8tb8 eo np"'pOAH8 roneMHH8

preskus v naravni velikosti

pokus penetroclje
001011 Ha "eHerpaUHja

penetracijski

preskus

ispitivanje vibriranjem
pokus vlbrlranjom (trelnjom).
om",...a Tpecetbe
preskus s tresenjem

8 Ispitna bulotina

full-scale test

8 essaien vraie grandour

. ispilivanje utisklvanja (panetracijel

.

343.

u pravoj

pokus u naravno) veli~inl (1:11

pokusna bu!otina

8 penetration lest
8 essai de penetration, essai au penetrometT

8 shakingtest
8 essal d'agitotion

8 trial hole
8 forage d'ess.1

npolSHa AvnHaT"Ha

8 preSkUSI18
vrti".

--_.-----345.

346.

8 Ispitno pol)e (;'0 !Ipovel

pokusnl uvlt1a),pilot ureae)
8 npolSeH olSJeKT
8 preskusni objekt

8 pilot plant
8 Inslolletlon pilote. chenllor d'essel

. isplake

8 isplake

. HconaK8

347.

. Izplaka
.. ispran
"'3MHOH
.. Izlulonje

Isplranje, Izlulenje, Ispran, Izlulen

drilling fluid
8 boue de for age

leaching, leeched

8 losslve

463

1
348.

..
.

ispucala glina
rospucala glina
HcnYK8tl3

8 shauered clay

8 argilefissuree, fragment.e

rnHHa

.
. ispucao

razpokana, rOldrobljene glina

349.

.
.

.8 fissured

ispucan

fissure

HcnYK3
H

. razpokan
350.

..
.

8 fracturing,fracture

ispucao, pukotina
pucanje, prijelom pukotina
pacnYK8HO,

8 fracturant, fracture

"YKH8THH8

8 prelom, poru!itev

351.

..
.

Ispuns,

zasip

Ispuna,

zasi

..

filler,backfill
fillor, farlns, rsmbls'

3anOI1HHTen, ~Hnep 3atHn

. polnilo, zasip

352.

Istlcsnls, otlcsnJs, pralnjo"Jo

IstjecanJo, prB1nJenJo,otlecanje

.. iztok

8 dlschsrg"
8 ddblt, ecoulsll1o"t

HCTeK. HCTe"ye8J-be

353.

. istra!i.anie

.
.

354.

..
.
.

355.

istra!ivanio tie

soli oxploration

istrallvanjetla

8 Investigation, reconnaissance du sol

InvDstigation

HCTpS>KY08H:t8,
HCTpara

rozlskovanJo

HCTpa>Kyeatt.e

Ha nO\taar8

raziskava tal

. Istra!ivanjotemoljnogtla
.
.
. preiska.a temeljnih tal
tomeljnog

tla

HcmnyeaH:te HI TeMenHaT8n04B8

Istrafna jama (okno)

"'CTpa)t(eH 6YHap

. pokusnB (sondalna) jama

recherche, reconnaissance

ispiti.Bnje

356.

exploration

istrdl.anjs

r.zisko.alni

jaSek, izkop

8 subsoil exploration

reconnaissance du sou5-sol, Investiga4

tion-

8 tria' pit
8 pults d',,,.1

464

357.

358.

8 Isu!en (lsparivan)em)
8 osu!en (lsperivanjeml
8

MCyWeHIco HenapYBaHoe)
izsu!en (z Izperevan)em)

Isuten (pod kompresijom)

(komprimiranjem)

osu!en

8 dried up, daslccated

8 seeha (per evaporationl

8 dried out (by campreosion)

8 seehe (par compressionl

HeYWYBaHoa(co KOMnpecHja)
8 osu!en (s tlakoml

359.

isu!en)e

8 desikaci)a,

8 Meni prilisak
8 rubnl prilisak

desslccation

8 edgo pressure

. conlralnte .I'ar8le, -all bord

pe6eH npM'MCOK

. robna napolost

. Ilhljolina povriinu (kao Ildannkl

8 polavljlvati StIna povrilnl (geol.)
8 M06HBaHa nOBpWMHa,a(reon.)
8 pridreti na povrije

362.

desiccation

izsutevanje, osuiltev

361.

HcywyoaH08, 06eoBoAHYB8H08

380.

IsuilvaQje

8 Izdanok (0001.)
8 Izdanak (geo!.1
.

crol' oul, 10 10001.)

. alliouror (udal.'

8 outcrop 10001.)
. affleurement (geol.1

M1AaHOK.M36HB8H8,M3nerve.Kia H8 nOIlI""

8 Hala (Ita enojol MnKIKKWlla)(roon.1

8 gollca (gool.)
363.

8 I.danska voda (podzemna vodal

. podzemna voda u zasitenoj zoni
8 nOTnOBpWHHo<a
cn060AHa BOAa
8 tolna voda

364.

8 Izdizanje
8 povlJenj(',i"lizanje
.

8 phreatic waler
8 eau phreatique

-.
8

..Ising
augmentation, elevatiOl!

M3AKrHyo81t.e,nOK8'1yoaHt8

8 dviganje,naraii!anja
300.

..
8

izdlzan]o Idlzan]o)
uldizenl(I>"lizen/_'
M3AKrHys8tbO.nOA"UHYD~I'he

8 dvig

8 heaving
8

""u

I..omnnl

-465

1
366.

Izdlzenje tla

8 umizanje tie

lend upheaval

8 soulevemonl do sol. surroctlon

K3AKrHvaali>e Ha nO"seTe

8 dvlgovanJe tal
367.

8 Imizan)a uslad mraza

8 valavltost tla zbog smrzavenja

K3AIIlHarKHa Ha nO"SaTa nOA snKjeHK'

8 frost boil
8 eminence due au gel, claque

Ha Mpn

8 zmrzlinsko nabrekanje

368.

369.

8 imiunle uslad mraza

uzdlzenje zbog smrzavanle

..

K!IIK,aIM' Ita nOaf'WKIIOT8 OA Ao)crno lIa Mf'aJOT

Izdlzanj., uzgon

8 frost heave, frost lifting

gonflemont du eu gol, soulovement

znll zllnskl dvlg

-----.-------

.. uzgon

8 uplift

souspresslon

norMCOK

370.

. vzgon
. Izdrohljen
.
.
8 lomllen, droblJon

8 crushed
8 broye, dcroso'

pa3Apo!IeH, K3ApolieH

8 mrobljen

371.

372.

Izdrobl;enl meteri)el
8 drobljenl kamen
8 KIApoliOH K...eH
8 drobir, zdroblj.n mat.rial

.
.

izlazni gradiient
8 izlaznl gradilent

8 crusher run
8 materiau, con casso

8 exit gradient
8 ..gradientde sortie

KsnOI'" rpaAKeHT

8 izhodni g."dlent
373,

8 izloten mrazu
8 Izlaganje smrzavici

H3no*eH

8 frost expo sure

8 exposition au gel

H8 Mpa3

8 Izpostavljen mrazu
374.

.
. Izobara
.. Izobara
!zoball

KlOliapa (nKHKja co eAHaKSO Hanperali>e)

equipressure, IsopreSlure (pressure

contour)
8 Isobare

466.

375.

..

;lrada

. sheeting

priboja od talpi

8 blindage metallique

ilrada lid a od 1murja

8 H3paCioTKa Ha wnYHAoBa orpaAa oA TannH

. !ldelavalagatne stene
J

376.

.. gully

. jaruga'

..

ravin,rulsseau

vododerlna, jarak, jaruga

Cipa3Aa,Ia3, BOAoAepHHa

8 Zleb, slruga
377.

8 gully orollon, Dullylng

. Jnrufan)o nrolilom
)arufanjo .rolljom
8 epo3HBHa Cipo3Aa, Cipa3Aelbe

8 ravlnomont

8 vodno Zlnbi~en)e

37B.

. jodinlfna teiina u vletnom stan)u

)edlnlena

toilna u vletnom

slanJu

8 8AHHH'tHOlC>tO'lU8no sn8)f(H8 cOCToj6e, onO)f(1t8

wol unll welghl

donslle

unconfined compression strenglh

resistance i Ie compression sans controlnte IPtarala

appa'onlo

hum ide

eOn'(MeHCK8 Te)t(HH8

. prostorninska
379.'

lefa vldne lem ljine

.0 jadnoaksijalna evrstoea na pritlsak Isa nespreeenim boenim Ilrenjem)

aksi)alna

eAHOaKtHjanHa jaKOtT Ha npHTHtOK

evrsloe&

. enooma Ilaena Irdnosl

380.

. jednoaksl)alnl prilisak (sa nospreeenim boe:

nim lirenjeml
8 eksljalniprltisaksa slobodnimboenim lirenjem

.
WHpefbe
.

eAHo8KcHjaneH

npHTHCOK co cno50AHo

..

unconfinedcompression
compressionsimple,- sansconlrelnle
lalerale

60~HO

enoosni tlak (pri nieni boeni napelosti)

381.

. jednollene (ravnomorne)granulacije
. Jed~olikograduiren.

.. enokozrnat

.
.

even grelned, 8qulg,onulo,

i grainsunlformes

eAHBKBO3pHetT, paMHOMepHo rpaHynHpaH

382.

. )ednolrna Ilruktura

slnglegralned structure

8 jodnolrnasla slruklu,a

Itructure

eAH03pHCCTetTPYKTYpo

el)Olrnata struktura

slmplo,

monog,anulal,e

467

1
383.

. lelgro
8 jelyr.

. leAno

nucleus

noyau (de cristallls.llon)

8 I.dra
384.

.
.
. uzarok!elgre

8 core sample

lelgro (uzarakl

8 caratte

,,!aaAOKaA )aApa

8 Vlaree jedra, jedrnl vzaree

385.

. j.lgra brane

lezg..

8 COre(woll)

(brene)

novau

core (borehole sample)

8 jaAP<>aA nperp'Aara
8 j.dra (pregrade)

.---.---.-.--..--386.

387.

388.

. jezgra bu~atine
8 lelgr. (ulorak iz burotlnel
8 jaApa (np"MepoK OACOHAa"'HaAvnHar",!a).
. jedro (.zoree iz vnine)

. lelarski
.

. carott. (de sond.ge)

. locustdn.

lazerski,)8kustri~kl

.. lelarsk)
e3flpcK"

8 laeustr8

. jezerskilapor,kreda

---

lak8-merl, bog lime

8 cr8ielacustre,marnelacusrre

kred8,jez8rskl18por

8 '3IJXKMnanop

. lezerskilapor (kred8)

K
389.

. ealcin.tlon

kalein.eij8, zakree..anje

. k2lcinaeij8,ovapn;ivan;e

8 calcination

.
. kalcit

K.nLtMH8L\Mja

kaleinlran;e

390.

. calcite

kalcit

.. kalcit

8 calcita

1C811qHT

391.

. kaJifornijskllndaksnosivastl(CBR)
. kalilorniJskl indeks nosivostl (CBRI
. lCal1.PHHCIC" "HAeICC
Ha HOCHBOcra
(CBRI
.
'.

kalifornl)ski

Indeks

nosllnostl

(CBR)

California
Indice

bearing rallo (CB AI

porlant

Californian

(CORI

468
1

392.

kamena

abloga

. kamenlnebeea;

. riprap

. encrochament (de protection)

. KeMeHeHacnere

. kamenomet
. kamonepodlogo
. kemeneposteljlce

393.

. atonebed

. emplerrement

. K8MeHeOCHOBa
(noAnore)
kamnlte podlage.

.
394.

. kamenlblokovl

395.

kemena drobloa

KOMCHOApoGHHe (roon.1

. rubble
.

blocaga, blocallle, rocellle, eboulla

. gru!e, drobir

. kamenlblokovl,krupnl oblucl
. krupan kemen. drablne
.

. boulder
. gros
bloc

K8MeHHlSnoKoBH

. kamnltl blokl. kemnlte krogle (morenskil

396.

. kamenl naslp
. kernenl nesip
.

..
.

rock fill
remblal rochaux

KeMaHHaCHn

. kemniti"asip

397.

. kameno brelno
. kamono bralno
.

. rock flour
. poudre ou ferlna de rod,a

KaMeHO6paWHO. KaMeHe npaB. .Hnap

. kamnitiprah
396.

. kaolin .(kaollnlt)
. kaolin, kaolinlt
.

. keolln. keolln, keollnlta

. kaolin. kaolinite

K80nHH, KBonHHHT

. kaolin.kaolinit
399.

.
.
.
.

400.

. kapacitet bazne Izmene

. kapacitet Izmjene lona
. 6a38HKana~HT8THe npoMeHnHBoCTa
(Ha JOHH)

kapa (Iipa)
glava, kapa (pilotal
Kana (Ha KonoT)
zabijalnl nastavek (kapa) na vrhu kola

. zmoglJlvost izmenjaV8 lonov

. cap (pile)
. casque (de pleu)

. base exchang8 cepaclty

. capacite d'echange des bases

.469

401.

..

kapacitet upilanjl vod.

. .kaplcit upijanja.
.

hygroscopic caplcity

8 caplclt. d'.bsorplion hygroscopiqu.

KlnaUHTer HI BnMB8Ht8TO

. zmogljlvostvplJlnl1vod.
. k.pll...n

402.

. kepller., kepller.n

8 capillery
8 capilleir.

. KlnHn.peH,
KlnMnapa

. kepile..n

403.

kapilirimoter

capillerlmetor

. kapilarimetar

capillerlm';tr.

KanHnOMeTlp

. kapillrimeter

..

404.

kapllarna

.. capillarywat..

voela

kapilarna voda
. KlnHnapHIDOAa
. kapilarna voda

405.

tau capill.aire

kapilarnl zona
grenlcu klpllarnog dlunjl,

I<lnltnapHO MSA"'Hy.a...e,

I<lnltnapHI

. obmo!!je kapilarnih dvigov; klpil"na

.
.

406.

klpllarno

zone -, Irlnge capilla..

capililry migration

migration clpillal..

- zone

coni

- gibanje

kapilarnogibanje

. kapilarno,t

407.

capillary fringe,

.
SOHI

kr.t8n/e

kapilarna migraeija, kretanje,

. KanMnapHo
ABHH<etiJl

.
zonl

. kapilarnost
. l<anltnapHOCT

8 capillarity

capillarlte

, kapllarnost
4re.

. kapilarnote!!en!e(strulanje)
. kapilarno te!!e"le
. KanMnapHO
'.'felil'
. kapilarni tok

409.

. karlfcterilti~neolobine
. klrlkt,rist;t:n,osobi",

.
.

l<apal('epltC11t~HIt CDO)C1S1

inl!!ilna launost

capillary .flow
. flux capillal..

. Indexproperty
proprr.t. carecterlstique

470 -

410.

.
.
.
.

411.

. kertekorlltenle
. kerteIlkoriltev.nJ.

kerakterlstlke tie
k.rekterlstik. tI.
KepaKTepMCIlIKe
tI. nO~8e"
zneellnost tel

. Kep'.. KopMC'eHoe
. klrtl 0 uporebnostf

412.

. kert. tli (geomeh.)

. klrtetie

. 1011cherecterlstlc
. Clrlcterlstlque du sol

. utillsetionm.p
. plennlng,plIOdemill

. env8leur
. solirnep

. carte pedologlque

. no'tB8H8KapTI

. kerte
tel
413.

. kela, retko bleto

. litkl tekutlne (cem. mlljekol

.

. slurry
. coulls

Kawa. peAOK Ken

. redkobllto

414.

. kalasto teeenje (1Oliflukcijll

.lOliflukcijl

. solifluction
. soilfluxion

. conM41nYK"HJe

. soliflukclJI

416.

. blikl Zl uzlmlnJe uzorlkl

. fHee ZI uzorke
.

.. slmpllng spoon
. cui/lerl pour prlllviment

d~lchlntilion

nellCHua Ie .eM8H08 H.eIAOUH

. llicazeJemlnllvzorcev
416.

417.

418.

. katlkJestiean (smrvljen u nasebno! zonl)

. catedlstic

. katoklastiean
. Ka'aKnacH~e"
. kltaklestieen

. catecfastlqu.

. kevernozni
lupljlklv, porozen
". KeeepHose..
. kavernozen
. klper (kemlon koJl II sam Istoveruje'
. klper (18molstoverlvle strege'

. KHnep
.

prekucnik, vozllo, kl II preznl zedlJ

. cavernous

. caverneux

. Ind-dump truck
. eemlon ~bennebesculent

~I'errlere

471

1.

419.

..
.

kiputi

pesek

regresivnl Jom pileske, hidraull/!ki 10m

sand boil, pipe

8 boullionnement de soble

neCOKWTOapHI

. vronje (kipenjo) peska

420.

.
.

8 classification

klesifikacija

klasilikacija

classlficalion

. Knec""'''KeLII.je

421.

klesifikacija

..
. cop"'p8lbe
.
.. klesli/!on
klasli/!an
.
. klaslitno
..
.

8 sorting
8 trlaoo, cla'lOmonl

kle.ilikacije, razvntavanlo
razvrstavonje,sortlronje
razvr!/!anje

422.

8 clastic

. clastique

Kmu:n1'1Cfi

423.

klastitan (izgradenod krupnih te!tica)

klastitan,

424.

425.

426.

(seslavljen

od odlomaka)

KnaCTHlICH

04

(COCTaOOH

klo.titen

.. klin
klin
. KnHH
. kiln
.. klizanje

. wedge
.

klizonje,gubljonjerevnotelo

csne"lyaatbe,

drsenje, plazenje

. slip

8 glissemont

. slopefailure
. rupture do tolu.

kllzanJe po krulnoJ klilnol povdinl

. klilanje po krulnoj klilnoj plohi

. nH3ra~eno Kp\?KHa

muraa8

drsenje

coin,cale

nH3f81-be

. klizenjokosine
.
.
. poru!ilavpobotja
.

fragmentalre

nop'uoUloD)

odron poko.a
pywelbe Ha Har..6oT

427.

.. fragmental

po krolni

dnnl

nospwHHa

ploskvi

rotational slip
gli.sement circulalre

472

428.

..

klizanje stena,odron

8 rock slide

klizan;e

8 eboul.m.nt

sti;ene

nH3r8fobC Ha Kapna

klilanje

te~enjem

(te~iste}

klizanje

te~enjem

tla

tBne'Cysatbe. I1H3rattaeco Te'(et-be Ha nO'4eaTa

. kamniti plaz

429.

430.

. flowslid.

glissement par liquefaction, solifluxion

slide,slip

plalenje s te~onjom tal

. klizati

. klizati, gubitl ravnotolu.

.
. pi.., drsetl, polzeti

posklilnuti se

8 gllssor

co I1I1tJra,cc ccnc'Cyea.. co o~poHyoa

431.

.. klizBto
klizi!te
.
. zemeliskiplaz

.. landslld.
glissomentdo

terrain

CDnC'(&.1WTe

432.

. koagulacija
.
.

8 coagulation, flocculation

koagulacija, flokulacija

8 koagulacija, flokulacija
433.

coagulation, floculation

shape factor

Koarynau,lItja. 4noKynau.Hja

..
.

koelicijent oblika

faktor oblika

.
..
.
. kolicnik
por

8 coefficientda forma

cj>aKTop Ha cj>opMara

oblikovanikoli~nik

434.

koelicijent porolnosti
koelicijent pora

. voidratio
8 Indice des vides

KoelbHLlHeHT Ha nopo3HOCTa

435.

..

koelicijent ravnomernostl

8 coefficient 01 uniformity

koeficijentjednolicnosti

8 coefficientd'uniformite

..

koli~nik enakomernostl

Koe<l>HIIHeHT Ha CTa6HnHoCTa

.
436.

Koc4lH~HeHT

ua paMHOMepHOCT3

koefici;ent stabilnosti
stupanj stabiinoSti
kolicnik varnosti proti prevrnitvi

stability number

facteur

bilits

de sec~rit" aurcnversement
ste-

473

,
437.

8 shrinkage ratio

koelicijentskupljanja

0 omjer skupljanja

!ndiC<!de trelrait

p8JMCpHa coG~piHbeTO

..

koeliciiont voll~ine

8 size factor

laktor voll~ino

8 foctour tlimensionnni

kohezija

. koli~nikkr~enja

438.

--

439.

~aKTopHa roneM~HaTa

. velikostnikoli~nik
. kohozija

8 cohesion
8 cohesion

. KOlton1jn

440.

. kohezij
a
.
.

kohezivno

koherontna
tla,
KoxcpcHrHH

. koherentna,

441.

.
.

-------------

tlo, vezano tlo

vczana

tla

~olscoho rents

no\(olo1. COpJaH\.1 nO'i0l'1

vezljiva tla

kolmaciia, zamuljivanje
naplavljivanje, zamuljivanja

.
. naplavljenje, nanalanja nanos, naplavina, zablaHann3eyeal-be

. cohesivt! soils
8 aggradation

remplissage par depot, colmatage, en.

vasement

Ha TepeHOT

tenje, zaglinjenje

442.

. koloidtla

8 soli colloid

. koloidtla

8 colloide du sol

KOnOa.1AHa r:O'iBa

kolovozna konstrukcija

8 pavement(roadand airflold)

gorniistroj (cesta ili pista)

8 superstructure (route ou aerodrome),

. koloidtal
443.

..

corps dc chawace

ropeH CTPOj(Ha nar Ii aepoAPoM)

. zgornji ustroj, vozi!~e, vzleti!~e

444..

445.

koluvijalna naslaga

. koluvijalninanos
. KonoBl1janHaHacnara ()lenO)..T)
. koluvialni nanos, pobo~ni grul~

kombinovani temelj

. mjolovit!tomelj
.

KOM6HHHpaH reMen

kombinirani

temelji

8 colluvial deposit
8 cboulis de coteau
I

combined looting
londation combinoe sur semelles

474.

1
446.

komparator

KOMnapaiOp

.
447..

1------449.

deformacija)
mjoronje

.
.

dial gauge,

- gage

comparateur,; cadran

merilna urica, komparator

optereet:nje

opterecenje

u to~ki

,;ottl\Cmp"'paH

8 point load

r.harge ponctuelle,

8
8

noddle, nodule
nodulo, concretion, UfumoDunomen.

concentrE.e

TOOOp

tockovna obrcmenitev

. konkrecija
. grudico
.

rpYTK3,I(OHKpuu,Hja

.
.

konsolidilciono

KOHCOnIo1Aau.HOHOcn~rHYBDI-be

cleture

. konkrecija,gomolj
.

450.

za marenje

komparator. ~atniir.strumcnt za

. koncentri~no
.
.

440.

(aparat

51egonje

konsolidocijsko slijeganje

8 cOllsolldation .0tllol11Ont
8 tassement du ,; Ie consolidation

konsolidacijski usedek

. kontrolor, proti.lerot
. protutoret, konlralor
.
. konlralor, ,..ot iute!
.

.. counterfort
8 controlort

KOHlpalj:opo,npOll1Blouap

451.

kontrola delormocija
kontrolirani

pomak

strain control

stress control
reulage des contraintes

contrbledes deformations,reglege-

KOHlpOnl1paHa Ae<!>OpMO""ja

8 kontrol. de,Iernloclj. urnvnovanj.

452.

0 kontrola napona
kontrola noprolonja

.
.

KOHTpona

..

kontrolnat.~ka, -

Ha HanperaPoeTO

. kentrol. napetost!,uravnavanje453.

reper

reper, veznotecka

8 reference point

8 point de rEHeronce,repero

nocTojaHa TO~Ka, penep

8 stalna to~ka, reper

454.

.
.
.

~ontiolni
regulacioni

nasip, brana

rcguloeijska brona
peryna"110HanperpaAa
ragulaeijska

pregrodo

. eheck-dam
8

barrago do regularisatlon

- submorslble

..475

1
455.

..
.

konus nanosa
stohc od raspadnutogmaterijala

3
8 detrital cone
8 cone de dejection

KOHYCOA pacnaA"aT MaTepl1jan

. nanosni stolec, vr!aj

456.

..
.
.

457.

8 cone penetrometer

stofasti (konusni) penetrometar

penetrometer

s konusom
8 consistency

8 consistance

konzistencija
KOIIJ~1Crf!Hl,Hja
konsistenG1

.. kora
"

penetrometre;j cone

KOHYCCH nNlerpOMorap

.. konzistendja

458.

konusn; penetrometar

--"---------------

kora, inkrustracija

. Kopa

. crust
8 croute
".

. skorja
459.

.
. korisno opterecenje,pokretno korisno

optereCenje

KOpVlCHO OnrOBQPye3tbe

koroziviJJ1

. koristna obtelba
460.

.. korozivan

. korozivcn
.. kosisip
.
KOpOJIt1Del-f

461.

surcharge. chargo utile

8 cOHoslve
8 corrosif

batter pile, raking pile

pieu Incline

.
.
.
. riavzkrilnaplastovitost

fausse stratification, stratification entre-

. "slope

Kon
. KOC
posevni
kol
kosa

(ukrs!ena)

slojevitost

isprepletena slojevitost (kosa) tekuca

BKpCTCHa cnoeaHr('lCT

463.

~--liveload

kosi pilot

462.

.
8

..
.

kosina, padina

pukos, kosina
HaKnOH. CTpMHHHa

brezina,

pobo.:je

falsebedding,troa

- current - (gee I,)

croisee,- oblique, - d'originetorrent;,.

lie(geol.)

. pente, telusIntl/n.lson

476

1
464.

8 scarp

kosina. skarpa
8 !karpa

8 escarpement

. WKpana

. skarpa
465.

466.

kosina od kamene drobine

8 pokos od kamene drobine
8 KO(HHS 0.0. K3MeHiJ ,Qpo5HHa

gru!~natopobocje

kosin&) raspadnutog

materijala

pokos od nevezanih klaSli~niti naslaga

8 KOCt.1Ha
OA pacnaAHar MBrepHjan
grus~asto pobocje

8 rubbleslope
8 eboulis de pente

8 detrital slope
pent. d'aboulls

467.

. kre~, kre~njak
8 vapno, vapnena':
sap. oapoSHHK
apno. apnenec

8 lilTlo,lImostone
8 chaux, pierre calcair.

468.

. krc~nja~ki

8 calcareous

8 vapnovit

calcalre

8 aapoaCH
8 npnon~ost
469.

. kreda

8 cholk
8 cralo

. krcda
. Kpella

.e krcd.
470.

kreda, lapor. jezerskog porekla

8 jezerskakreda

.
.

boglime
aail, marne, -lacustre

8 C3epcKa Kpej\a

471.

jezerskakreda

. krilna sonda

8 van. apparatus

8 krilna sonda

. .cissometre

KpHneCTa COH,o,a

8 krllni sveder
472.

..

kriologija (nauka 0 mrazu)

kriologija, (nauka 0 snijegu i smrznutim tlima)

8 KPIIOl10fl1Ja

kriologija,

veda 0 zmrzovanju

8 cryology
8 cryologi.

477

.. kristaliean

473.

8 aystalline

kristnlinienn

8 cristallin

t<p,",cranHLfeH

. kristalinieen

.
..

474.

cohesionheight
8 hauteur aitique (due a la cohesion)

KpHTH'tH3BHCHH3co orneA tta KOXCJHjaT8

kritiena vi~ina. ki jo dopu~ea kohezija

.
. vrem.nska konsolldacijsk.

475.

kritiena visina (s obzirom na kohezijul

kritien3 visina Is obzirom na kohezijul

kriva konsolidacije

u zavisnosti ad vremena

8 time-consolidation curve
8 courbe de consolidation en fonction du
temps

krivulja

OpCMetiCKaKpHBBHI KOHcoflHAau,HjaT8

fasovno-konsolidacijska

sovisnica,

-krivulja

. kriv. opterefenje-sl.gnnje

476.

..
.
.
.
..
.
.
.

477.

478.

479.

Kp"ea Ha 38e"CIiOCT.Me/yomoeapyea...eTo

load - settlement curvp.'

courbede charge-tannmont

"

cn.rHyea...eTo
sov/snica

moo obte2bo

in d.formacijami

kriyo olpornasti no ponetrnciju lutisklynnjel

kriyulJa otpora no penotraciju

'
8 penetration

'- rosistoiTC8curve
. courbo de rosistnllcOa In 'Jfj,.dtrotk)n,

Kp"ea HaOTnopliocra np" neHerpall"ja

kriyulja ponetrncijske odpornosti
kriyn potpunog zasifenja vodom

kriyuljapotpunog zasifenja

'<pHD3liDnonliSTSJaCHTCttOCT

krivtl PritisDk-k~ficijent

..

kriyulj. opterefenje-slijeganje

courbe de bottaga

8 lero air voids curvo

8 courbe pour Ie mater/ausature

kriyuljapopolnenasieenosti

kriyulja

pritiska

poroznosti

i kocficijenta

pora

8 pressure-void. ratio Curve.

8

coUibo presllun.-Ifldlca

do, vldns

8 KpHBa Ha npHTHCOKOT,
Koertn111HeHT
H8 nopo).
HOCTa
8 soyisnica
480.

med pritiski

in poroznostjo

. krivarasterefenja

. kriyuljarasterefenja

8 rebound curve
8 courbede dechargement

8 KP"Ba Ha pacToeapyea...eTo
r.zbremenilnd krivulja

.
481.

..

kriva sleganja

8 settlomentco,,'e

krivulja slijegnnja

8 couibe

8 Kp"ea Ha cno'Hyea...ero
8 kriyulja usedkov

de t.ssement

478

482.

..
.

8 time-settlementcurve

kriva sleganja u zavisnosti od vremena

vremenska krivulja slijeganja

easovna-dcformaci)ska

.fonctiondu temps

sovisnlca, - krivulja

I
kriva stiiljivosti
krivulja kompresl)e, - stiiljivosti
8 KpHD8tiS CrMCJ1HBOCT
kompresijska krivulja, krivulja stisliivostl

484.

. krlvat.eonj. (po AI.rborgu)

.
. '.-CthCTO)

Kpl1Ba Ita 'o-c.beTO (ATop6eprooa

.
.

compression curva
courbe de compression

. flow curv. (Atterberg)

8 courbud. Uquldlt. (Au.rburg)
,..

8 krlvullat.ecnia (AUorb.rgl

485.

courba ou diagramma de tassement an

BpCMOHCKa KpVlO8 He cnerHyoaHloeTO

483.

Kpl10a Ha

"-,
....~ ".

AUolhorgova krlvulja ""je, toe.n)a

krivavlainost-suva zapreminskamasa(Proktorova

.
tor)
.

kriva)

krivulja vldnosti I suhe prostorne tdine (Proc.

KpMS8 H3 JaB~CHOCTaMC{Y

8n8>t<HOCT8

8 moisture
density
curv&,
8 courbe de teneur en aeu
, (courbe Proctor)

(Proctor)

- donslt.

H 3()HeHOC.

1a (no n pOKTOp)

.
486.

sovlsnica viage in gostote (Proctor)

8 consolidation time curve

8 cOUlb. do co",olldotlon dnn. In toml"

krlva vremon,kog slogan)a

8 krlvulja vrcmon'kO!Ja toka kon,olldRcl).
.

KpHB8 HDBpeMeHCKHOT
TeK HI KOHCOnHA8\4Hja-

1a

. tasovnaso\'isnicn

.. krt,lomljiv
krhak,lomlliv

doformaciJ

487.

. krhok
.. krug
trenja
krugtrenja
.. trenjskikrog
.. kruna
.

488.

'

8 britt la

. cossant,

".Ull.

KpJ. I<PWIU1O

Kpyr Ha'pMethe,O

489.

prl konsolldaciji

za buienje

buiaea kruna

KpYHa

vrtalna

3a Ayn_clbe
krona

.. frictioncircle

c;".cle de frottement

boring crown
couronna de

forago

479
1

490.

--.-491.

..

krur.icaza bulenje od tvrdogmetala

kruna od tvrdog metala

8 cepllen 011repA Meran
sveder iz trde kovine

8 hard.metalbit
8 trepan-, cauronne au met:)'dur

krupan (po granulaciji)

8 krupan, grub

coarse

8 grossier, grenu

. KpynCH
- debelo (zrnat'

492.

.
.
.

krupan

po,ak Inezaobljcnih

zrna)

KpyneH neeoj< (co ocrpopa6HI1

- grit

8 sablegrossler(a"Julcu.'

krupnozrnasli piJesak
3ptta)

8 debelozrnat ostrorobi pe.ek

493.

.
.
.

krupni Iljunak.

. debelprod
494.

8 pebblo, cobble

krupan Iljunak
valutica

oanYToK,CaMeL4

krupnozrni tvrdl pelear

8 krupnozrnesti pjeleenjak

gravier. caillou, galet

grit-stone

8 gres groslor

8 KpynH03pH8Cr necO"HI1K (co ocrpopaliHI1 3pHa)

. debelozrnat
495.

peleenjak iz oglatih zrn

kruta kolovozna konstrukcija

. krutikolnik

8 Kpyr KonOa03

rigid pevement
8 revetement rigide

8 TOgOvozisee

496.

krutitemelj

8 kruti temelj
8 Kpyr reMen

rigid foundation
- fondation rigid.

. togitemelj
497.

. krutost
. krutost

. trmost
.
. KpeMeH
. rolenec
- KPyrocT

406.

kvarc, kremen
8 flint (minerai, vnta kremena Iii kvarca)

stilfness rigidty'

- rigidite
8 flint
8 .lie~

480.

499.

.. smociyost
kvasljivost
.

.8 wettability
mouillabilite

H3MOKPYSiJl-be. HlronyaaH.e

. namoeljiyost
500.

.
.

kvarc

8 quartz

kremen,kyarc

8 quartz

. Koapu
. kremen

501.

. kvarcit
.

502.

. kyareit (stijena)

KBapLlHT

. kvarcit
. kyartar

. quartzite
quartzite
8 quaternary

. kvartar
. KsapTapeH

8 quaternaire

. kvartar

~503.

. kuglicast

. okrugao,sferiean, obao
.

. globular
8 globulaire

Ton'teCT, cclJepw,ceH

.. obel, kroglast, zaobljen

504.

. kutija za smieanje
. kut~jaza posmik
. KvYHja
3a

8 shearbox
8 boite-decisaillem.nt

CMonKHy.a...e

. translacijski strilni aparat

505.

.
.
..
direktni translacijsklstriln; aparat

kutijasti aparat za direktno smican]e

kutija511posmlenl aparat, direktan-

box shear apparatus, direct-

8 bolto de clsalllement

KY'Hec, ana paT sa AHpeKTHo CMonKHYAa.be

L
506,

.
.
.
.

507.

laboratorijsko ispitiyanJe
laboratorllsko Ispltlyanje
nat)opaTopHCKo

8 rocherchodo la laoorotolr.

J.tCnHTyoa}b8

laboratorijska'preiskava

. laminarno(teeenje)

. laminaran
.
.

. laboratory Inyostlgation

naMMHapCH
laminaron

8 laminar

8 laminaire

.481
1

500.

509.

...
.

..

laminarno tecenje
laminarni tok
naM~HapHo TC'fetb8

streemline flow; laminar -

mouvementseloula lagnede couront,laminaire

laminarnitok

. I. pili (vulkansko kamenje)

. vulkanskokamenje
.
. '.pili, vulkanski kemnl

8 lapilll
8 lapilli

nam1J1H (OY,1KaHtKH KapnH)

1--SID.

. lapor
. lapor

. lapor
. lava

. n(tnop

511.

512.

-8 marl
8 marne

.. lava
. naBa
lava
.. lavina
.

lava
lavo

8 avalanche
8 av.lanche

lavina

. naSHl-ta
.
.

lavina,sndni plaz

513.

lohdoco podzomno vodo

"Icbde~a"

podzomna

BHCe"4Ka
nOA3eMHa
8 viseca podtalnica
514.

Jobdeci

ne6AC\fKYI Kon

voda

BOAD

8 pGrchod wo.t.r
noppG suspGndue

.. floating
pile

~ip

. lebdeci~ip

pieu flottant

0 plavojoe kol
515.

516.

.
.
.
.

legenda (objasnjenje)
tumac, opis, naslov
ncreftna,

o6jacHyaa'-bC,

legend, caption, title

8 higende
onlo1C

legenda, op:s
lepeza, plavinska lepeza

. lepeza
.
. nrmC3a
pahljaea

8 fan
8 eventail,ventilateur,cone (de dejeclion),

glacis

482 .

i 17.

.. Icpljiv

.. sticky

. likvefakcija

..

gluant, collant, adherent

Ijepljiv,prionljiv

.. ncnnv.a
Icpljlv

518.

. likv.lakel)a

liquefaction
IIquQfacUon

8 ""'KBecjJaKlI",ja,3ary6a
HajaKocTaHa no""a."

. likvifakcija

519.

. linearnoskupljanje skupljanje

8 lincar shrinkage
relrait lim!alre

.
. linearnokrcenjo
0 linearno stezanje.

n"'HeapHOc06"paH.e

520.

.
.

npoL1,CAH3 n~tlHja.

521.

8 line of soepage
8 ligne de filtration,llgno de parcolation

linija filtraeije (slrujnica)

8 lini)a pr ocjcdlvan)a
4Ul1nplu.4HoH3

precajne,cTta

In11tHja

"

..
..
drsina
.
..

..

linija klizanja

lini)aklizanja

line of sliding, sliding, slip line

ligno de glissomont,

surface

nHHHja Ha na.13ra.beTO

522.

523.

lini)a podzemne vode (povr!ina)

8 linija podzemna vodo (povr!ina)
Ha nO"OeHaTa(nOA3eMH.Ta)Bon.
H"'"O
nivo talne vode, gladlna podtalnice

524.

..
.

lini)a puzanj.
linija puzanja

line of creep
ligna da flunga

krivu!ja lezen)a

linijatecenja strujnica

. tokovnica
. linijskooplcrceenja

8 IInijsko opleraeen]a
8 nHHHCKOonTooapye8H:J8
crtna obtelba

phreatic IinB,surface
ligne phreatiquo, nlvoau

nHHHja H8 TC'IeU...eTO

8 strujnica, lini)a tacenja

8 CTpyjllO"","",j.

625,

8 flow line, strcamlina

Ii900 de courant

. IInoload
8 dlarge IIndalra

483

1
526.

.. liskun

tinjac,liskun

8 mica
8 mica

8 nHCKYH

. sljuda
527.

.. liskunovi
I

tinj/!ast:liskunast

micaceous

8 micace

nHCKYHOBHAeH

8 sljudnat
528.

. litolo~kl(geol.llral)
.
.
. lilolo~ki

litolo~ki (geol.)

lithologic (geo!.)
lithologique (geol.)

m1TonOUIKH(reon.)

529.

. lokalni10msmicanjem

.
.
.

530.

lok..lni po.mi/!nl

.Iom

nOKamlQ plJ3pywyeatbe to CMonKHyeDl-be

8 localshearfailure

rlJptlJro po,r cl.ollumont

locol

lokalna strilna poru~ilev

8 10m ilalvan filtracijom

8 slom procjedivanjem
paJpywyaalbe OAnpoueAYUlbe

8 seepage failure
8 rupture due au mouvement d I'eau

8 poru~itov loradi procojanja

531.

532.

.
.
. slom podlogo

.
..

.
.
533.

534.

8 base failure
8 rupturo prof onda

10m osnovo

paJPywYBalbe

Ha OCHoaaTa

poru~itev pOOlogo

10m,prelom,
10m,prijolom
110M, npCI10M

10m, razlom, prelom

. 10m,

..

8 breach
8 breche,rupture

razaranjc

ru~nje, slom

. failure
8 rupture

paJpywyea>be, cnOM

. poru~ilev
.
.
.

10mletonjem
ru~enje(slom)tetenjem

paJpywyaalbe OATe-elbe
8 poru~i lev. lotonjem

8 flowfailure
8 rupture par ecoulementvlsqueux

484.

:35.

8 toe failure

8 10m u nozici (nozieni 10m)

.
.

001.1{;01slam,

.IOf11

U no!le!

IUplUiO
d 10 bn.o,

Ou plod

piHpywyotnb8 DOHo)K~lI.aTa

8 porulitov vll1o!j. naslp.

536.

. loml]enle,rulen]o
.

8 bl.oklng
8 rupture

lomljenje, prekid.nje, rulenjo

.
.

Kptl.lCtl~p.. npCI<pWYBDt-be,

p03pywyaol-t.e

lomljollio. porull tev

537.

538.

. puhlica
.

8 loess

. 10055

los (eolska tvorevina)

. prapor,les
. nee

8 arch pressure

lucni pritisak

. svodni(lueni) pritisak
.

8 poussee de voGte

na\leH np~n'COK

e oboeni pritisk, loeni pritisk

~539.

..

540.

. arching

lucno dojstvo

8 offet de voGIO

svodno (lueno) djolovanjo

ACjCTBO
na"tHO

oboeni ueinek, loeni ueinek

. lukovlea

. bulb

lukovica

(larulja)

bulbe

0 l1yKoBI1L\a
8
541.

mehureek,

eebullca

. lukovicapriliska

. lukovleapritlska
.
. Ilacna eebulica,napelostna eebulica
nYKOBHua

Ha HanperatbeTO,

8 bulb of pressure,pressurebulb
8 bulbo do pression

30Ha Ha npa.1Ta.1COI(OT

l.J
542,

.
. pahulj;e.st

Ijuskast (krljulast)

. llycnecT

543.

. luskast
.. Ijullenje
Ijultenje
8 nynefbe

luskasti

razkol

0 flaky
8 on.formod'ocoilio.I.molli-forma

desquamation

8 desquamation,ecaillage

485

7.

544.

.
545.

546.

(eruptivn;)

magmatski. eruptiven

ma;!ianski !Ijunak

drobljenac,tol~anec

. kopani !Ijunak
. ,llpo6eH ,"Kan

.
.

igneous

8 igne.eruptlf

MarMaTCK\1, epvnn,oeH

547:

magmatski,

. magmatskl,eruptivan
.

---

mak.ra

za poblj.nja

okvir makare

quarry gravel

gravierde carliere(concassfi)

.
. sonnette

pile (driving) frame, piling Irame

!Ipa

za zabljanje

!ipova

.
.

paMK233 3a6HBatbe Ha KonODH

maksimalna suha prostorna tollna

zabijalna naprava, naprava za zabijanje kolov

m3k!:imalna zapreminska

MaKcuMa~Ha cyoa

masa U 5uvom stanju

~onYMeHD<aTC>tU'IHD
.

8 maximum dry density

8 densltbsochamaxlmale,poidsvotumique
see maxim~1

suha prostominska teh v najbolj zgo!~enem

st~nju
548.

mati potok (poto~ic)

. rill

8 poto~ic

8 petit ruisseau, ruissellement

. l1u'O'IO
. malo nabiranja

8 minute folding (geol)

poto~ek, solzaj

549.

malo nablr.njo (geol.)

8 pllssomont sono (gool.l

8 CI1THOHa611pathe
8 drobno gubanie, nabiranjo
550.

.
.
.

malj koj I slobodno pada

bat sa slobodnim padom

8 gravityhammer
8 moutonsee

"eKaH co Cn060,llHO na/al1>o

8 teinostno kladivo, oven

551.

malj za pobljanje

'ICK8H

. batmakare
.

552.

.
.
.
.

8 monkey
8 mouton,

- Iidocllo

nabljalo. oven

malj za pobljanje
bat (za zabijanje)
"aKaH 3a Ha611Da.be
nabijalo,

oven

8 drop hammer
8 mouton declio, marteau, dame

48

553.

malj za pobijanje !ipa

'teK8H 38 n06H08tbe KonOB~

. makara

8 pile hammer

8 mouton

. oven
554.

556.

..
.
.
.
..
.

manji glavni napon

najmanji glavni napon
HsjMano

8 minor principal stress

8 contrainte prlncipalemineure

rnaSHO HBnpera....e

najmanj!a glavna napetost

materijal iz poza)mi!ta
matori)nl iz poza)mi!t.

8 borrow material
8 mntorlnuxd'omprunt

Mar.pHjan OA nosajMl1w,e
Izkopan,

izkopni

material
I

556.

.
.

matlena stena
osnovna (matiena) stiJena

8 parent rock

8 roche-mere

M8TWIH8 Kapna

0 osnovna kamenina
557.

558.

- matiena stena ("substrat")

.
.

.
.
.

osnovna stijena

- substratum
- substratum, torraindo fondotion

OCHOBHB Kapna

spodnja plast, podlaga, osnovna kamnina

mo(Juzrnski (intergranularnl)
intergranul.ran, me(Juzmski
IIHreprpaHynapeH,

Intorgranular
Intergranuleire

MetyspHocr

0 modzrnski
559.

- meauzrnskiprltisakIpritisakizmeau zrna)
pritisakme(Juzrnima

.
.
. medzrnskipritisk
npl1rl1COK
Moly

560.

mehanika

stena

mehanika

stiJene

- Integranular pressure
8 pression de grain i greln

spHara

.
-

rock mechanics
mecanique des roches

. mehanlkakamnin
561.

MexaHHKa ua Kspm1Te

..
",nhonlk.
tI.
.
mehanikatla

MCXDHHKBH8 nO'f08Ta

- mehanikatal

.8

soil mechanics

mdcanlquodu sol

487

..
..
.. mcko110

562.

mehanizacijaza transport
mchcmizacijaza prijevoz

onpcM3 38 rpaHcnopr

vletnatransportnanaprava
..--

563.

.. soft
sull
soltendre

mekotlo

MCK800'403

mQrn~ do1ormaciJo (mornn

hauling equipment

8 materiel de traction,- de trasport.

equipment

. mchkatla
564.

traka)

traka za mjcrenle pomaka

.
. merilnilisti/!deformaeij

neHra ,a MepeH.e Ha AeljlupMallHH

. --

565.

.
8

.
566.

.
-

merae pritiska, manomelar

tlakomjer, manometar

568.

..
.
..

water-Iovel

gauge

Mapa'l HD;"U100TOH8 aonaTa, BOAOCTO

joT

merilnik nivoja vade

deformatiun

I. indicateurde niveaud'eau, IImnimetre

mjera/! vodostaia

.
567.

mera/! nivoa vode

slraln Rauge, "age

8 comparotcur. oxtensomrilro, lauondo

8 pressure gauge, gage

- jauge de contrainte, manometre

M8lfOMCTap

manometer
mOlonjo

mierenie

slog.1I)J 0

slijeganla

.' loulumont monlUlomont

- mosure de tessomonl

MP.PCfI,P'118 cn~rllynDtbCTO

meritve uSl!dkov
merna letva

lotva za nivcliranje

8 mire de niveau

staff gauge, levelling staff

8 MCplt8IICrOi',neraa 3<1HHBenHpat-bC

569.

mr.rskalatn

mcsili (gejccill)

gnjecili,

rMe'4 ~1. MeCH

mesto branc

lokaciia brane,

. knead

mijesiti

----

---

- pt!trir, mala.er

. gnesti
570.

8 dam site
pregrado

8 nOKa~\o1ja H3 npcrpaAar3
8 lokacij a prograde

8 site, emplacement

du berrage

488

571.

.. me~alica
mije~alica
.

.8 egitetor
egitateur

MCWam<8

572.

agitator, me~alnik

..

8 pulvimixer, Pulvi Mixer

8 pulvlmlxour (broyaur-muID"UO\H)

mc~alica Z3 prnh

mlJelalica,a prah

MCWal1K3Ja npae

8 mc!alnik za prah
573.

574.

. metam~"fan (geol.)
.
.
.

8 metamorphic
8 mctamorphique

metamorfan
MCHlMOpcfJCtl

mClGmodcn

. metoda lamela
.
.
. metoda rezin

metoda odsjecaka,

8 method of slices
-

larnela

methodo dos surfaces do glisscmcnt

MeTOA H3 n3Mem1

575.

576.

. micela
.. micela
. MYII~Cna
micel
..
..

:. micelle

. micelle
.

mikroprslina

mikropukotinn

microfissure
rnicrofissuro

MHI<ponYKIIDTHIW

mikror<Jzpoka

577.

..

mikropukotina
vlasasta pukotina
nYKHan1H3

. lasnica
578.

.
..

8 haircrack
8 fissure capillaire

K3KO BI1aKHO

milan!t (ra$plIdnuta stena)

. mylonite

milonitna breca, breca nastala u rasjednoj zoni

8 mylonite

. milonit

579.

MH110H~1T

. minirati
.

minirati,otpucati
MVlHHpalhc
minirati,

odstrelitl

8 blast
. fairesauter

489

580.

mlado tlo, (nepotpuno

mlado tlo (ncpotpuno

.. ncpopolno
HenOTnOflHO

razvijeno tlo)
razvijeno tlo)

.
.

immature soil, imprefectly developedsol peu evolue

paJBHCt18 no'tB8

razvita

tla

---

581.

8 let
8 jet

. mlaz
. mlaz

Mna3,
c\ilm~o

cTpyetbe

. curek

582.

.. mleti
.

mlcti, drobiti

. mocvara

.. mocvara
.
.
. 6apa,

8 marais

KanV1wro
mo~virjc, barje

.. mo~varan

588.

8 swampy

mocvaran

587.

marais, man:;cage

8 fen, marsh, bog

moevara Ibarustinal

586.

marsh

mocvlrie
bara, mo~vara

585.

MO"!VPHlUTC

584.

8 moudre, broyer

Mene, APOO""

583.

8 grind

(drobiti!

mrviti, drobiti, mljcti

8 mcrdcageux

MO'lypnHB

mocvirnat
8 bog

0 moevarno tlo, mo~vara

..
.
.

mocvarno
tlo,

moc:vara

mmJulclastitnosti

.
.
.

modulpromene

.
.

marais, fondriere

modulus of elasticity

module d'elasticit.

mo~virje,barie

modul clastl~nosti

'.

MO"4YP~1W'C, MO'4ypnlo1D3 nO'108

MOAyn tia enaCH1"1HOCr3

modulelasti~nosti

motlul promjnnovolumcnn
MOAyn JlU oonYMoHo<oHI

l110dul volumonsko

modulus of volume change

8 module de varlntion de volume

zaprcmino

npOMOIlD

sprornombo

490

589.

..

modul renkeljeposteljlco(V.stergordov)
modul reakcije posteljiee (Westergaardov)

MOAyn
H3 pCilKLta-tjnra

moduls of ,ubgrnd. ,0nellol1 (Westor.

gaard)

HS nOAnornT8 (no Satrap.

modulo d. rooetlon (Westergaard)

,apA)
8 modul reakeije tal (Westorgard)
590.

modul r.akeiic tla

MOAYl1Ha peaK~HjaTa Ha nCAnaraTs

- bcddingvalu.

. module do roactlon

. modul r..kcijc podlogo

8 modul reakejic podlago (tal)

591.

592,

.
.
.
.

. coefficientofsoilr..etion, -

modul r.akeij. tla, modul postcljice

modulreake;j.tla, -

subgrad.

reaction

podloge.

modul. d. ,,;aetiondu sol

MOAynHa PCi1Ku,Hjar3HS nO~OetiaTa nOAncra

modul rcnke;lc tal

. mogucnost izvoc1enja
.

izvcdivost,

8 feasibility

provcdivost

8 possibilite (d'exeeutlon)

Mml(HOCT, H3BOAftHOBOCT

8 izvedljivost
593,

molasa (pe!~ari I konglomerati tereij.ra)

. motasa
. Monaca

8 molasse

8 molass.

. molasa

594,

..
.

595,

montmorilonit
montmorilonit

8
8

montmorillonite

moraine

moraine

montmorillonite

MOHTMopHnOHHT

montmorillonit

. morena
. morena
. MopCHa
. morena

596,

597.

..

morcnska

8 till,

morcnska glinn

mornino

glncinlro,

rnC'iCpCKH HJHOC

taloo

morenska

gll,,01, gllna

bOllhl.r

cloy

morenska

glina

MOpCUCK8 flH1H8

glina

morona,

morenska

moronski

glina z bloki

blokl

boulder clay

z gl1no

sa blokovlma

"

argilo d bloeaux

nrgi10 ~\ bloCDUX

.491

1
59B.

Moroy krug

8 Mohr', circle
8 cerclede Mohr

. Mohroya krulnica
. Mopoo Kpyr

.
599.

Mohroy krog

. nlesh

. mrela
. mreia
. MpeH<a

8 maille

. mrela
600.

601.

.
..

. mrela linija teeenja (mrefa strujnica)

.

5Irujna ",reb

clpyj..a Mp.",a

8 flownet

..

resp-aude !ignes de courant, risllu

u'rcoul'Jnlr.nt

mre!a strujnic in navojnic

mrsay, (posan)

8 lean

mr!ay

8 maigre

. noceH

. pust.mrtay
N
602.

nabij
ae
... nabij
ae

tampor
.. dame,
pilon

8 overburden

Hal5l,o..

603.

. nabijalo
. nadslol(natkriyka)
.
.

604.

8 tcrrainde couverturo,mortterraln.d8oou.
verte

nOKpHOa'f

nadsloj, pokroy, odkriyka

nadyisenje

.
.

nasipa

nadyi!enje nasipa

,upereleyatlon

surelovation

extra-banking,

supereleyation

8 talutagehors profil

HaABHwyoatbe Ha HaC~1nOT

nadyi!enje nasipa
nagib (gradient)

8 gradient

. gradi..nt

nagib, gradijent

. rpaAHcHT

I HaKflOH,

HaABHwyoaH:.e

. nadyi!enje
.
.
.

606.

HaTcnoj,

. nadyi!enje
. nadyiienje
.

605.

nadsloj, pokroy

gradient,

padec

naA

492

1
607.

nagib (pad sloja)

HaKnoH,'HIIKnHHaLlHja Ha cnoeuHTe (reon.)

3
8 dip (geol)
8 inclinaison, pente, pendage (geol.l

. pad sloja ili rasjedne plohe (geol.)

8 vpad

608.

. nagib kosine
.

kutpokosa

naklonsk;kot, brefin.

8 8ngle 01 slope
8 .ngl. d. talus

. aron
609.

. nagibni. ugao lugao nagibal

. kut otklona lod okomice)
.

.
610..

H8 KOC~HaTa

aron HI H8KfiOHOT

.
.

. in-rush
~.venue

prodor vode
npOAOp

H3 BOASTa

suddon drewdown

8 abal"oment raplde Inlvcoud'onu)

Harno CtlW)f<YD3IobO

. hltr! upod Igladlnl vodol

. nagnut

. nagnut
.

01 water

d"eau

;,

vdorvode

. naglosoilonje
. naglosnl!enje
.

~612.

naklonski kot

. nagli dotok vode

.

611.

8 angl. 01 obliquity
8 angle d'incidence

8 Inclined
8 inclinJ!

HiioeAH8T

.8 nagnjen
613.

naizmenican
izmjeni~an, naizmjeni~an, u Izmjeni (glol.)

HaH3MeHH"IeH

.
614.

615.

..
.
.

.. .lterni (espacel,alternatil (temps)

izmonicen, spremenlj iv (v prostoru ali s ~asom)

. naizmenicni
nanosi

..

8 alternate

naizmj eni~ni nanosi

.
.

alternating deposits
depots aiterlll's, - success;fs

tUIHJMOflH'fHK H3HOcH

izmeni~njnanosi
na mostu (in situ)
l1amJestu (In .Ilu)
,.in situ"

(HI caMOTOMeCTO)

in situ, na kraju samem

.. in-situ

In situ. en plocI

.493

1
616.

nanosi vetra (eolski nanosil

8 nanosi vjetra (eolski nanosi)

. wind laid deposit, windblown8 depot eolien

8 H8cnarHOA aOTep. eonCKH HaHOCK

617.

vetrni nanos

nanoS

velikih

yod~

8 poplavni nanos
8 nannaeeH HaHOC
8 poplavni nanos
618.

620.

8 stress

naprezanje, napan

HanperaliJe

..
..
.
..
.

alluvial

de crua

- de plaine

d'inondation

contrll"te.

tension
I

napetost
8 shoarslross

napon smlcanja
noprazanjo

kod posmika

contrainte de cisalilomant

tI<1l1pCHttbO Hi) CMonKHYOOlboe

strifna napetost

tensile stross
8 contralnto da tracllon, orlort

nape" z8tezanja

8 vla~no naprezanje
Hanpera,..,e Ha laTerHysalba

621.

flood plain deposit

d~pot

. napen
.

619.

natczna ni'lpotost
naprezanje

koje dovodi do razvla~enja

pu!tanja

- po-

.. yioldSIrass

contralntad'ecoulament

8 n.prezanjokod razvla~enJaIpopu!t.nja)
8 Hanperalba H. rpaH"~a Ha nonyi1"att.aro
napetost pri meji te~enja

.
622.

.. Hac",,"
nasip
. nasip

. n.sip
623.

embankment

.. fill,filling

..

nasip Izra(Jen hidraull~kl

. hydraullc till

napl.vljen, reluliran nasip

8 remblal hydraullque

nasip (nasipanjol
nasipanjo

H3(;Hn, HlcHnyaatbe

8 '''ApaynH'KH HanpaseH HaCHn

nasip,

narejen

z reluliranjem

romblai,terrassement

.
.
.
. zasip,zasipanje
nasip.

624.

.
.

rlmblal, remblayage, combllment

I
I

494

t
625.

.
.
.
.

626.

nasip za zdtitu od poplava (odbrambeni nasip

od poplava)

flood bank, -dyke

railway flil

remblal

digue (contre les inondatlonsl

oA6paH6eH HaCHn OA nonnaaH

obrambni nasip, pregradni nasip

nasip 1eljezni~ke

foljozni~kl

.
..

>KonOJIlWIKH

obrambeni nasip, - jarak

.
.

627.

pruge

nnslp

pour voi. forr..

tIDC"'"

felozni!kinnsip

.8 deposit
depot

n.slogo (nanos)

nasloga,nanos
H8cnara,

Aen03HT

8 odlagali!ce
628.

629.

630.

.
.
.

nosloga organskih materijolo

kumulotivno

orgonska

noslogo

KYMynaTI1BHH opraHCKH HaenarH

odlagomee orgonskego material a

. nastonakpukotina

. stvaranjenapuklino,- pukotina
.

.
.
..

8 cumuloS8 deposit
dep8t de mat.riou orgonique

cracking, fissuring

8 fissuration

nYKatbe, HaCtO"YBaH,OHa nyKHarH"H

pokonlo, nnstajanjo razpok

8 cutting nos.

nastavak so~iva
sJ.ka~ (n!lricn za rezanj..

. rezolni

npOAOn>KeHHO.H8

usko)

bout coupont

HO)tCOT

nastavek

631.

... nasutotlo

umjetno tlo, nasuto tlo

. ~remblal

mad. ground

Hocun3Ha no"tBa

0 nasuta tla
632.

. natpritisak
. nadtlak, prekomjerantlak
.

.
..
.. namakanje

overpressure, excess pressure

8 sur pression, surtension

"OUtp"rHCOK
nadtlak, nadpritisk, presofni tlak

633.

navodnj.vanje

ir igocija, novodnjoyonjo

HaOOAHYBaH,e

.. irrigation
Irrigation

495

1
634.

..
.

635.

.
..
.

na.odnja.anje,

. watering

poli.anJe

polije.anje, na.odnja.anja

arrosago, Irrigation

nazubljenost

indentation

udubljenja, nazubljenost

8 Indentation

HaBoAHYBali>e, 3anaBaH.a

na.odnja.anje, poll.anja

H830n'lVoa.be

." zajeda, nazob~anje

636.

. ncdrenirnn

8 undralnad
8 non dralnd, attonour on Gnuconltante

. nodrenlran
.
.
.

HeApeHHpaH, HeOABOAHeT

nedreniran

637.

nedrenirani

brzi oplt trlaksijalne

kompresij.

oa konsolidovanim uzorcima
konsolidiranl nodrenir.n; brzi trl.ksijalni kornpresijski pokus

consolidated undralnod quick trl.xlal

compressiontest
8 essal de compression triaxial.ans drainago (rapide) sur echantillon consolide

KOHconHAHpaH HeApeHl1paH 6p3 Tpl1aKcl1janeH

Onl1T Ha KOMnp8Cl1ja

8 konsolidirani nedrenirani hitrl triaksialnl pre-

skus
G38.

.
..

noarodibllan(postolannn
erozljlt
olporan no podloka.anja, arozl/u

unlcourahle,lcClllrrnllllnnt

negatl.e pora water pressure

In8110ulllabl., roslstnnt d I'.rollon

OTnOpeH Ha epo311ja

. odporen protl erozijl

639.

640.

...

negati.an

pornl pritisak

negati.ni tlak u porama

HeraTHBCH nopCH

8 prassion interstlcialle negativa

npHTHCOK

negalivni pornl tlak

.
.

negativno trenje na omota~u (tipa)

negativno trenje na plattu

.
. negntivno obodno trollje

8 negative skin friction

8 frottement lateral neg.lif

HeraTI10HOTpHeli>e

641.

.
.

8 coh.sionless,noncoh.siv.

nekohezivan, ncveza"
nokohorontan, nOVOZDn
HeKoxcpcmcH, ttccop30H
nevezljiv, nekoherenten,

sipek

non coherent, pulvorulont Ions cohision

496,

642.

..
..
.

nekonsolidovan. delimi~no konsolidovan

under consolidated , partly

djelom~no konsolidiran'

sous-consolide',

parti -element-

AonYMttOKOIICOIIMAHp8H

8 delno konsolidiran.

643.

.
644.

nekonsolidovano
- nedrenirano
HeKoHcom.1AHpaH

HeApeHMpaH

- <lndrained test

. ....1 non consolillen"n dr.ino

00....1

nekonsolid;ran - nedrenirani preskus

. neporemeeen

.
.

645.

8 unconsolidated

ispitivanje

nckonrolllllr..., ..cllrenlr...1poku,

8 undisturbed
8 intact, non derange,non remen;e

neporeme6en
HCltapyweH

ncporu!en, intakton

.
8 eratski
. epaTM.eH

8 erratic
8 arratique

nepravilan, ~Iu~ajan

8 eratski
646.

8 nep!ekidni trakasti temelj

8 trakasti temelji, kontinuirani

. pasovnitemelj

647.

..
.

KOHTMHYMpDHfeMOn. neHTo8MACH

8 continuous footing
8 semmalle continua

yeMen

nepropustanza vazduh,hermeti~an

8 airtight

hermetl~kl, nepropustan za zrak

8 hermeUque

XOpMGIM'tOIt,
HonponyeJnMD .8 D03AYX

. hermetU!en, noprodu~en

648.

8 nepropustlj iv
8 nopropuslan
8 HonponYCTnMB

8 ImpnrmoalJle, Irnp.rvlou.
8 ImpormdnlJlo, etend,e

8 nepropustljivost

8 tightness

. noprepusten

649.

650.

. etancheite

nepropusnos

BOAoHenponYCTnMBOCT .

. vodedrlnost
.
.
.
noraspednut
nerastro!on

Ho~'cnnAH8T
nopreporel, neraZPatlCI

unwaethored

Intact, non altere par losIntemporlel

.497

..

651.

3
'"

neravnomeran(nejednorodanl

8 non-uniform
8 non-unifonne

nejadnolik

8 uepaUtlOMCpet., HeeAli8KOB

652.

neenakomeren

neravnomernost

nejednolikost

HepaMHOMC!pttOtT,
HeeAHaKOOCt

.-

(nejednolifnosll

8 non-unlformlty
8

neenakomernost

653.

non-uniformite

nesavitljiv (krull
8 nepodaUjlv

8 non yielding
8 rlgldo, flxo, Qui no cedo pas

8 Henonyt1J1HB

..

napodajen

.~_._'--

654.

.
655,

---L
656.

657,

----8

nestacionaranlok
nestacionaran

tok

HeCT8ltHOHHpaHO Te~et-be,

HenocTojaHo

non,slatlonary IIOW
courant non staUonnoire

Te'tetbe

8 naslacionaren lok
8 nauslojen

unstratified

non Stratlfi.

naslojevit

.'.' HecnoeD~1T
8 naplaslovit

..
.
.

naulralni pritisak Inaponl

nautralni Ilak, naprazanje

UOYTnnnmt
nevlralniIlok, - napetosl
npHH1COK,

8 noulral pressura,
8 pression neutro

HanperaH:t8

8 nevezan (nekohezivanl
8 nevezon, nekoherentan

.
.
. nezasicen

8 I)on-cohesive, cohesion less

8 inteherenl, sans cohesion

HeKoxepeHTeH, HeBp33H

nekoheziven

658.

8 nezasifen
8 He3aCHTeH

8 unsalurated
8 non satun;;

. nenasi~en
659.

. nezasifen
8 nauronjen, nenamotan, nepromoten
8 HeH8MOKpeH,HeJacHTeH

. nenamoten

- slross

8 unsoaked
8 non Imbibe

498

1
660.

8 low water
8 basses eaux, etiagG

niska voda
8 niski vodostaj

. nizkavoda

661.

HHCKO BOAHO HMBO

..
.
. nivelirati
.

8 levelout
8 nlveler.

nivellsanje (izravnjavanje)

izr.vnatl;niv.llrad
HHoonHpa,H3paMHyoa

662.

nlllOlls.njo (ooodetsk.

nlvoliranJo

HVlBenHpathe

663.

oporaclje)

I.velllng

nlvellomont

nivcliranjo
8 surveyor's level
niveau (Instrument)

8 nivelmanski instrument

. nivelir

8 HuacnHp. HHCTpyMeHT
38 HHBOnHp8tbe

. nivellr

664.

.
8

'

8 level rod, levelling

8 repere de nivellement

nivelmanski reper
letva za niveliranje

8 HHaenM8HCKaneTsa

665.

nlvellrn. iata

nivo lebdece

podzemne

vode

8 razinalebdeeepodzemnevode
.

. perchedwater table
.

nappe

d'eau

suspendue

~HHBO Ha BMCe"lKaTa nOA3eMH8 BOAI

8 glad!na viseee podtalnlce

666.

8 nivo podzemne vode (nlvo izdani)

razina podz.mne vode

HHBO
H8

nOA30MHaTB

lev.1
8 groundwater table,
8 niv.au de la nappe equifere
I

BOAB

8 gladina podtalnice

667.

8 nivo vade (podzemn.)

8

razinavade, vodastaj

8 wat.r

table

8 nappe aquifere,

HHBOHa BOACHaTanoepwHHa

. gladi". podz.mne vod.

668.

. nizvodnq
8 nlzvOOno

HH3BOAHO

8 nizvodno

8 downstre.m

. ov.1

phreatique

499
1

669.

671.

HopManHO

KOHconMAHpaH

normal no konsolidiran

HOC3"1,
rpe.a.a

nosilec gred

8 girder
8 poutra, treillis, long,.;ne

.. noslvost
nosivost

8
8

booring cnpaclty
charge portante, partance

HOt.:Io1BOCT

. nosilnost

. nasivost (graniena)

. nosivast(gronlena,krajnj.)
.

normallyconsolidated

8 consolidd nor"..Blement

. nosae (greda)
. nosae, greda

672.

normalno koi1Solidovan

. normal no konsolidiran
.
.

670.

8 bearing value (ultimatel

8 chargeportante (limltel

..IOCVlDOC1(rpaHH'iHs)

. nosilnost (mojne)
673.

.
.

nasivast (dolvoljeno opterecenje)

dapu!teno optereeenje, noslvost
K3n3LU1TeT

Ha

. nosllnost.
674.

..
.

nosivost

HOC~BOCT3

!Ipo

roaslvost !ipa, opterecenje !ipa

.
.

load carrying, capacity, bearing

capacity
capacite portantB, force portante

pile bearing load, pile load

8 charge d'un piau

HOCI-'IDOCrHi) Kon

. nosllnost kola

675.

nozica

8 toe

nozica

. HO>K",,~a

676.

.
.

.
.

pied (d'une

diguol

vznolje nasipa
nozica kosine
noliea

pokosa

8 too of slope

pied da talus

HO>fH1u,a Ha KOCa-tHiJT3

. vzno!je poboeja
0

677,

. obala
. obala
. 6per

. abala

8 shora
8

rivB,bord, cotB, rivaga peliB

500

1
1\78.

. obalni (pribre!ni)
. obalan
.

8 coastal

c8tier, littoral

Kpaj6pe>KeH

.
. obaviti
.
.
.
..

obalni, obreini

679.

8 ombed
8 enrober, noyer dans 18masse

ulo!iti, umetnuti. obaviti

BrpaAYB3,

BKnonYB3

vlolit!, vgr.diti

680.

682.

06WiHO

CMOI1KUYB"3t-be

navlIu en strig

. oblokat (grodovlnski) konstrukciJe

.
..

konstrukcljo.oblokt

8 Itructuro
structura,ouvrDijo

KOIICTPYI<U~I".OGJUlU

konstrukcija. obJakt, 19radb.

. obloga bunara

..
8

683.

8 cis.lliementsimple

obicni posmik

.
.

681.

8 simpleshear

obicno smicanje

obloga bunara (bunarska cijev)

I.
. well casing
8 blindagode pults, tubago-, cuvelage

6YHapCKa o6nora

oblolna cev vodnjaka

..

..

obloga, obloznl lid

obloga. obloini lid
oGnara,

06nO>KeH

rovetment
reV8mment, parcmont

SHJ1

. obloga,oblozni lid

684.

.
.

685.

8 hoop stress

obodno naprelanje

. obodno naprelanje

.
..

Hanperal-be

8 contrainte de frettage

no nepHMeTap

obrocna napetost
obradivo

tlo (humusno

tlo)

plodna, obradlvalemlja

vegetable earth

8 terre vegetale

XYMYCH3,
nnOAH3 no~oa

8 crnle., humus, obdolovan. zemlJa

686.

. obr.dlJivost

..

obr.dlJivost
06pa60TnHOOCT

8 obdolovanje

. workability
8 ouvr.bllltd

'501

1
687,

...
.

obvojnica (Mohrovih krugoval

;krivuljBcvrstoce(Mohrovaenvelopa)

.
689.

.
G90.

691.

8 rupture enveloJJc

loma

8 courbe

ocije~ili,

. weep
kopatl,

curitl, isparavotl

so

kapljatl, pditi

.
.

694.

solidification

solidi fica lion

utrjevanje

8 mudstone

muljnjak, masivna stljena nastala od mulia

8 limon compact, siltlte

J3UBpCreH a K8n
blatovec,

muljevec

8 Indurated
8 durci,lndurb

strjcn

obrambeni retni nasip - zid

rijecni
nasip,

zid

river levee, - wall

digue do protection d'un fleuv.

pe'feH oA6paHoeH Hac~m

recni

nasip,

obrezni

. odlomak(komad)
.
.

3au,opcrYB':u-t.C, cKtiMeHyo81b8

otvrsnuo (stvrdnul)

. sourdr., flltrer

OTu.eAH, Kane

. CTOPAH3r
693.

uiomak,

odlomak,

zid

krhotina,

(stijena)

8 fragment
debris, fra9ment

nap"le, Aen

8 drobec
695,

.
.
.

(diagr d. Mohr!

porusnC1 ovojnica

.. stvrdnut
8

intrinscque

a..tnen01l3 Jla pa3pywyoalbcTO

. otvrsla pras;na(prasinac)
.

692.

ovojnica

. otvdtavanje
. otvrltavanjo
.
.

Curve (Mohr'senvelope)

- ----..----..--loma

8 occditi

..

intrinsic

8 courbe intrinscque (enveloppe de Mohr)

ovoJnica {Mohrova ovojnica}

obvojnica

KpHBa Ha pa3pywYBat-berO (Moposa 3t1oanonal

-- --_.
.
688,

odlomci (jalovina)
odlomci, kr~je, jnlovln;,
JanOO~Ha

8 drobir, jalovina, zasip

8 debris
8 dobrl',ououll.

502

1
13S6.

odlomljeno

chiseled soillbroken by bit)

tlo

odlomljeno tlo

697.

detritus de t"ipanage

pi13J\po6otta nalma

. drobljonec
. odna, napona
.

8 strolSr.tlo
8 rapport des contraintes

smj~r naprezanja

. razmcrjc

O.o.HOCHa Hanpcrat-bCTO
nupctosti

698.

.
.

.
.

odnos para ispunjenih vazduhom prema ukupnoj zapremini poraomjer volumena zraka prema ukupnom volumcntu para

air-void

ratio

Indlce des vides remplls d'eir

8 OAHot H3 eonYMeHOTHa nopHTe HcnonHeH1 CO

B03AYXcnpCMa BKynHHoTBonYMeH H3 nopHTe

.
699.

kolienik z zrakom izpolnjenih par proti vsej

prostornini par

. odnosunutra~nicg

otVora

(kod

cilindra

Z3 uzi~

manjeuzoraka)
omjer unutrasnjih promjera (cilindar za uzorko-

insido clearance retia (sampler)

8 leu intt!rieur au coefficient d'entr,;e
(apparell de prise d'echantilionJ

vanie)
8 OtlaTpeWeH
pa3Mep(Ha np,,60poT 3a 3eMa''''CT

700.

Ibe Ha ;"30a/10U"')

.
.
.

razmeria

notranjih

promorov

(somla!nu

coyi)

odnosenjo.premdtanje

8 removal

odstranjivanjo

8 transport, enlevoment, deblaiment

OTCTpatlYDalbe

.
. adran

ods!ranitcv,premestlt.v

70(

8 landfall
8 eboulement

. rue,odron

. OAPOW
. udor,usad

702.

. odron kamena
. odron kamena,odron kamenja

703.

..
.

OAPOHY031bOun
padajoee

8 stone fall, rock fall

8 chute de pierres,eboulement

KOMCHaa

kamenje,

kamniti

pod or
.

odslupanjo(kolcbanle,fluktuaciJa)
fluktuacija,promjenjljivost

. fluktuacija

<!Jny><ryau",ja,npOMeHn"'ooCT

.8

fluctuotlon

fluctuation, variation

704.

.. e;scenle

odstranj ivanje (elscenje)

clearing, cleaning

nettolement,nettoyage

. razeiseenje,eiseenje
705.

..
.

706.

..
.

paC'4MC1VBlthe,

'I\1CTel-b8

odvodnikanal
odvodnikanal

,
8 tall race
.. canalde fuite, conduilede decharge

OADonBH KaHan

odvodni kanal
odvodni kanai, kolek tor
odvodni kanal, kolektor

8 sower
8 egoul

oABoAeH KaHan, KoneKTop

.
. odvodnjavanje

odvodni kanal, kolektor

707.

708.

odvodnjavanje

!t

Ot\130AI-IV03tbe

8 dewatering

epuisement (d'une fouille) rabattement

. odvodnlevanJe
.

8 shaft

. jama,okno

okno (saht)

puiU, arbre, f~t, manche

wax.TI. OKHO

. ja!ek,jama

709.

..
.. Kp'(>KeH
krofen
.. omotae
. 060HBKI
. plase
.. rukavac,
..
.
okrugao, krufni
krufan,okrugao

710.

711.

8 circular

. circula!re
8 mantle

pla!t, omotae

8 manteau,surfacelalerale

omotae, rukavac

8 sleeve

ovojnica

. manchon

paKaBeLl, cnojHI1L1a

objemka,mufa

712.

opiskarakteristienogslueaja
. opis karakteristienih j)rlmjera
. onl1c Ha KapaKTepHCTK"H
cny.aj
8 znae;lni primer iz preteklostl

8 casehistory

hlstorlque d'un cas

503

-504

713.

..
.

opitni, eksperimentalni
eksperimentalni, pokusni
eKi:nepMMeHTaneH,

714.

O,:!HteH

ek5perimentalcn, posku5en

. oplata
. onlUna
. opal
. oprema
. oprcma

8 shuttering
8 coHrage

8 oplata

715.

exper Imente I

8 experimental

8 equipment
8 equipemcnt

. onpCMa

716.

oprema

.
.

717.

.
..

oropeMa, rapHI<Typa

oprcma, garniture

71B.

8 rig
8 outillage

oprema, garniture
garnitura,oprema

8 loader

. chorgaur

opr.mo ZOoplereeonje
opl.r.~cnjo,

urea'iz.
onpeM8

ulovorivo~

33 onronapYBOltJO

. obremonilnik
. orililorn smlcnnJnm
.
.

op~i siom

8 goner.1sho.r f.llure

~051aoposmikom

",enOCHOTaHreHL\HjanHopa3pywye8tbe.

ruplure par cisoillemoni genor.1

uenOCHO

p83pywyoa...c npl<CMonKHyoa...e

. splosna slriina porusitev

719.

.
.
.

720.

.
.

optereeonje, punjenje
optereeonje, pun]enjc, naboj
onrooapYBatbe,

8 , charge, bearing, pressure

8 charge

TOOapel-be

outczba, obrcmcmitcv

8 load

opterefenje, teret
opterceenje,

. charg.

teret

Tooap. omooapyoa...e

8 obleiba. bremo

721.

.
8
.

oplcroeonjo

I ra5lcr.~cnio

oplerc~enie

i rasleroeon).,

ulovar 11510vDr

omoeapyea>be I<pacToeapyea...e
obremenicvan]e

in razbremen]evanje

..

loading and unloading

charg.menl al.dechergcmenl

.505

722.

..

opteretenje na granlclloma

. grani~nooplerefen)e
. ,paHI1.HO
onToaapyaa"'e
melnaobremenltov

.
.. orloklas
ortoklas

723.

8 orthoclalll

. orthodase

opToKnoc

. orlokla.

.. susceplible

.. osotljiv

724.

susceptible," marne do

podotnn,o.jotlliv
'yaCTal1TeneH,nOAaml1a
sprejeml;;v, ob~ulljiv

. osetljiva glina
. osjetljlva glina
. oceTnKe8rnMH8

725.

ultimata load
chargelimitede replure

sensitive day
IIgiia sensible au remanioment

. ob~utljlvaglina

726.
.

oscl/jivo 110
os;el/;ivo 110

OCCTnHB8nO'lsa

. quick soil

. sol boulant, -

sensIble

. vleko~ln;ena zeml;lna, ob~utljlva tla

727.

. remouldlng sensitivity
. sensiblliul au remaniement

. oselljivost na preradu
. osjetljlvost na preradivanje
.

Ot:eTnI10OCTHa npe06nI1Kyaa",e

(npepal5oTKa)

. ob~utljlvost za preoblikovanje
728.

. oslonae

. upornjak,oslonae

. abutment
. cui". dlsposltilde but"e

. nOTnopa

. opornik, podpornik

729.

.
.
.
.

osmatranje sleganja
opa!anje sli)eganja.
Hal5lbYAyaa"'eHa Cl1e'Hya8H.erO
opazovanje usedkov (posedanja)

.
.

730.

.
.
.
.

osnovna vradnost
osnovna vrlladnost
OCHoaHaapeAHOCT
osnovna vrednost

. basicvalue

sattlement observation
observation de lassement

. valeur fondamentale, - de base

506

..

731.

.
'"

732.

nnzrakuposu!on

8 runoff

. ecoulement,ruissollement

. odtok
. otpad
.
.
8

734.

8 Slchl i I'air

D03A""

.. oticanje
otjecanje
.

733.

. air dry, air driad

osu!!n na vazduhu
osuten na zraku
I1cyuJeH Ha

one"tYB8JiaU

(j olovina)

o'pod,

. rebut

jolovina

rUfU$1

janoBHH8.OTnaAOM:
odpadek, jalovina

. otpa~ak pr! bu!enju

. otpadak kod bu!enja

.

8 cuttings
8 deblais, dribris, (d'un forago)

JanOBHHa "PH COHA8M<HOAyn'4eHte

8 vrtalni drobir

735.

.
.
.

otpadak stone, kamena jalovina

kamen. jalovina
K8MOH8 janooH..lo.

8 rockwa~te
8 debrisde rocher

KaMQH otnOAOK

8 kamni ta jafovina
"

736.

.. kanalizacijaotpadnovada

kanaUzaclja

8 ..wage

8 eau d',egout,- residu - elle, - usee

OTnaAHH BOAH, K8HanH38L4Hja

. odpadna voda
t

737.

. otpor cupanjul

..

otpor na izvlaOenje(cupanje)

8 withdrawalresistance,extraction
8 resistencei "arrachement

ornop npoll1B 113BneKYUIioe

. odpornost protl izpuljenju

738.

.
. otpor daljemzabij",ju lipa
.
otpor daljem zabijanju lipa

refusal (pile)

8 refus (d'un pieu)

oTnop Ha KonOT npl1 nOHaTaMOWHOJa!5I1Balioe

'. odpor kola pri nadaljnjemzabijanju

739.

. otpor na vrhu

. olpor na vrh (u stopi)

ornop Ha SpBOI (Ha KonoT)

. odpornost ob nogi kola

8 point resistance
resislance ~lapoinle

.507

740.

..
.

741.

.
,

otpor smicanju
otpornost na posmik

8 shearing resistanco
8 resistance au cisaillement

, otpor trenja

.
.

~744.

8 frictional resistance
8 I resistance par frottemcnt

otpor na trenje
OTnopHOCT Ha rpHel-be

trenjska odpornost

otpor utiskivanju Proktorove igle

. Proctor penetration

otpor na utiskivanje Proctorove igle

OTnOpHa nCHcrpallll'ljaHa npOKTopoa3Ta

odpor.penetracijskllgli

. otpornost
.

otpor, otpornost

odpor. odpornost

. otpornost na dejstvo

. resistance
.

mr3za

. otpornostna srnrzavanje

746.

.
.

~(fla

resistance

resistance de penetration de I'aiguille

de Proctor

(po Proctorju)

. ornop
745.

rosiUtlncedu piau au bnttago

"PH 3aG~D8tbeTO He! KQneT

odpor proti ugrczanju kolov

stritna odpornost

.
.
.
743.

pile driving resistance

ornopHOCTnpH CMol1KHyeaf-be

8
742.

otpor pobijanjulipa
otpor no znbijnnjo ~ipo
Drnop

resistanCe

frost resistance
8 n;sistance au gel

ornopHOCTHS Mp3He~e

zmrzlinskaodpornost

otvoreni iskop. povd;nski iskop

8 otvoronl (povdinski) iskop

8 open cut
8 tranche. ouv.rte, !ouille

OTBopeH ~CKon,W~pOK OTKon

8 odPTti izkop, povdinski kop. dnevni kop

747.

.
.

otvoreni keson
otvoreni keson
OTBopeH

8 open caisson

caisson ouvert

KeeOH

. odprti keson
748.

.
.
.

ostecenje konstrukcije
o~tetonio konstrukcijc
oWTerYBat-be

0 po~kodovanje

Ha c6jeKTHTe

konstrukcije

0 structural damage
0 fissurationIde bothnentl dommoos..
desordres

508,

1
749,

..
.

oltc':cn;euzorakapri vaacn;u
porcmecenjcuzoraka
H:Jpywyoafbe

tl3 H103AOL-'HTC

"PH DLI.QeH.eTO

. porulenje norccv pr; odvzemu

sampling disturbance

8 derangementlors de la prised'echantil.
lon, - au carottage

p
750,

.
.
.

751.

8 clinometer
8 clinometre

KI1HHOMerap, naAOMep

klinometer

.
.

paclinskamorena

8 ground moraine

tcmelj na morena

8 moraine de fond

na,Q,HHr.Ka MopOHa

.
752,

padomer(klinometar)

. padomjer.klinometar

talna morena

. padinski mate,;j.1 (deluvijalni materijal)

. diluvii, materilal ;spran , pokosa

. naA"'HCK'"(Aenyo",jancH) .,arep"'jan

.
753.

754,

755.

.
.
.

756.

..

de Yonont, rnolart!

. driveshoe
8 sabot

papuea (stopa) za zabij anje

"era "Ia KOIlOT

zabijalnakonjca

. parnieekic

..
.

~. gloi:o

dell/vii. naplavina s poboeja

. papuea za pob;janje

.~.

8 slopewash

parna makara

steam hammer

mouton

i vapeur

n.1pCH'4eKaH

parno nabijalo
8 passive earth pressure

pas;vn; otpor tla Ipritisak)

pasivni otpor u tlaku

butee des terres

passive state of plastic equillibrium

llaCiotDeH 3cMjeH np~1Tv.COK

pas;vni

zemeljski

pritisk
\

pasivno granieno stanje plastiene ravnotele

pasivno stanje plastiene r.vnoteh

cocToj6a
'. naCHDHa

Ha ""aeTH'IHa

8 etat d'equilibre de but,;e

paMHOTe>Ka

. pasivno stanje plastienega ravnovesja

757.

.
.
..

pcnetracija sa kcinusom
penetracija stolcem (kupom)
neHe'pau",j. co KOHYC
penetracija s konusom

8 cone penetration
8 penetration su cSne

.,509

1
758.

..
.

.
759.

..

3
8 wash point penetrometar
8 pendtrom~tre,;injection
(lancege)

penetrometar sa ispiranjem
pan.trometar s Isplronjem
XViAPilVIIWIKH nCUOTpOMOTOP

penetrometer z izplr.njem
porlod neoe (beton.)

period za njegu (betona)

8 periodede tr.itement

BpCMe Ha 'pee...e

(Heryo....o)

curing period

(Ha lSeroHor)

8 fas strjevanja (betona)

760.

. permutlt (oeol.)

.. nepMYTVlT

permutit

(oeol.)

. pesak

762.

. pesek
. p;!skovit

. pije.ak
.
neCOK

763.

.. pjeskovi
t

.. sandy
sable
ux

pesfen

. posfen

764.

8 sand
8 sable

nCtOl<fllo1D

. pesfani
. pje~fani

8 permutlte

permutit (geoI.)

761.

,..

8 permutl1e (gool.)

nCCoqeH

.. pesfani
~ip
piesfani
sip
.
. pesceni
kol

8 I8ronaceous

schiste sebleux

.. sandpile

piou de sable

neC04eH Kon

765.

. pesfar

. pjesfenjak
.
. pestenjak

8 sandstone
8

Ores

neCOl.tm1K

766.

..

.
.

piezometar

8 piezomoter

piezometer

8 pidzometre

n HCJOMOrap

piezometer

510

1
767.

..

piezometarski nivo

piezomotarska
razlna

piezometric level
niveau piezometrique

nHe30MCTOptKO HHBO

. piezometriskagladina
768.

.
.

769.

8 density bottle, pycnometer

8 pycnometre

piknol11otar

piknometar
mtKttOMeTSp

. piknomeler
. pirit

.. pyrite
pyrite

.. pirit

. ".HpHT
pirit
770.

..
.
. piroksen
.
.
.

8 pyroxene (min.)

piroksen(min.)
piroksen(mineral)

8 auglt, pyrox,;ne

n YIpOKCett t MHHJ

771.

pl_gioklas {mineral}
pl_gioklas (min,)

plagioclase (min.)

8 plagioclase (min.)

. plagiokloz
nmJrHOKnac(MHH.)

772.

..

.
.

773.

..
.

775.

..
.
.

nnaHHpaH:.e

izravnavan)e

planiranje,

774.

planolion,lovolling

8 nivellement, aplanlssemont

paMHet-bC. nOpiJMtlYS8l-be,

. planiran)e (pula)
.
. nnall~pa...e(namwla)
.

plonlron)o(nivolison/o)
tavnanje,planiran)e

planiran)e

zaravnjivanje

(oeste)

8 grading (roads)
8 rElglageIi la niveleuse (routes)

(oeste)
.

plOSlienoleeen)e
plastienoteeenje

plasticflaw
0 ecoulementplastique

nn3CTH'IHO Te'lCKJe

plastieno leeenje

plavina(nano.na lepeza)
nnplavinskistobc
nnaBHHCKanen038
naslpni slolec,

vr~aj

8 talus cone

. eboulis

..511
1

776.

..
.

plavinska lepeza (nanosna lepeza)

lepezasti nanos
KOHyceHHaHoc, nene3a OA HaHOC

8 fan talus
8 eboulis en eventail,
paroi (geoL)

- DUpled

d'unD

8 pahlja~ast vr~j
777.

plavfnskl materlJal

(nanosnl

..
. pobo~nigrul~, krlje
.

materlj.!)

naplevllDnl mat.riJal

eboulls de pentD

nnOOHHCKH (AonVBHJonolt)

778.

..

. telus materiel
.

MDTopHI8n

plima losoke

uvjetovanplimomI osjekom

. tide
8 de manie

yenooeH OA nnHMa H OtOKa (npHnHB H OAnHB)

pogo)on S pllmo in oseko

. ._779.

. plitak
.

.
780.

..
.
.

shallow

8 peu profond, superficial

nlWITOK

plitev

8 shallow footing

pfitki tomolj

semelle suporflclDlle, fontJatlon

""HTOKYeMen

plitev temelj

8 plitak temelj
plitki temeli,

782.

. pfitak temelj

.
781:

_.-

plitak

- temeljenje

8 fl.t foundation, shallow

8 fondation superficielle

nnt.1TOK Twen

plitvo temeljenje

..
.
.
.
..
...
. listnat

plitko (fundiranje)temeljenje
plitko temoljenje

8 shallow foundation
~fondation superficielle

nnHTKO TeMenefbe I<!>YHAHpafbe)

8 plitvo temeljenje

783.

plitko grupno temeljenje UundiranJe)

grupa plitkih temel)a

8 sprend founda tion

8 fondation superficielle(radlensemelle)

nnHTKO TeMeneH,e

plitvo temeljenje

784.

plo~ast lIistest)
lemeleran, lisnat
naMeneH,

nHCYOSMAeH

. lamellar

'. lamellalre

512

785.

plovucac

(~upljikavi kamen)

. plovucac

.
786.

788.

CHIt KaMCH

pljosnat !IJunak

. plo~cnatprod
.

8 shingle
8 galet eplat!

nnOCH8T 'I3Kan

.
.
.

pneumatski valjak (v.fjak s. pumpanim gum.ma)

valjak s gumenim kotacima

8 pneumatictirad rollar
rouleau compactauri p"aus

nHCBMaTH'IeH Bane""

pnevmatski val]ar

. pobi]anje
.

nabij.nje

789.

. pumice
8 pierre ponce

. plovec
.
. zaobijeniplosn.ti ~Ijunak
.

787.

no6HOCtlbc.

8 ramming
8 battage, bourrage

uaG",ea"be

. zabi]an]e
.
.
.

pob;janje ~ipa
zabij.n)e Sipa

;.
8 piladriving
8 battou. da pioux

n0611DatbO Ha Konel\

8 zabijan]e kola
790.

pobijati (zabijati)

. zabijati

. drlv.
8 foncer, battre, faira pencller, piloler

0 3a6Y1sa

791.

. zabijati
. pobudujucasila
.
.

sila uzbudivanjo (pokretanjal

cllna Ha n06YAYBa'ba
8 gonilna 'sila, izhodna sila

792.

pocetn. konsolidacija
pocetna konsolidacija

.
.
. zacetna konsolidacija

8 excitingforce
8 force d'axcitation

Intial consolidation

8 consolidation Instantaneo

nO\leTH8 KOHconHA8UHja

793.

. pocetni 10m

. pocetna fazaru!en]a
.

nO"C'OK Ha paJpYWYDalbe

zacctck poru!itva

8 incipient failura
8 debut de la rupture

513

..
.
..
.

794.

795.

8 subglacial hous-glaciaire)

podeljeno opterel!enje po trouglu

trokutasta raspodjela opterecenj a

podlo9a

(kod puteval

podloga,

osnova

AoneH CTpoj (np.. naT"wTaTa)

(za ceste)

kamen.

podloga

nO,Qnora04 KpweH

. base course, base (for roadsl

. couche inferieure du revetement, couche
de base Ipour les routes)

8 Telfordbasa
herisson(empierrement)

KaMeH

cestna podlagapo Telfordu

podlokavanje

. podlokavanja
.

triangular load distribution

8 repartition trian9ulaire de la char~

podlaga, spodnji ustrcj (za ceste)

. podlogaod lomljenogkamena
.

TpHuronHI pacnpCAenl5a He Hanpera~aTa

. trlkotna razpodelltevobtalb.
.

.
798.

. subglacial

subglaclalnl

.
797,

podglacijalni

subglacijalni,poluledenja~ki
nOArne'epeH

796.

8 scour
8 affouillementarosion

nOAI10KYBal-be

8 izpodjedanje
799.

podru~ja kllzanja (kllzl!l.)

podru~je klizi!ta

o6naCT HI m.ural-beTO

.
800.

.
.
.

. Ilida.raa

aire de glissament

plastic range

plazovito podrocje
. podru~je

plasti~nosti

podrucje plasticnosti

onter

801,

pod rum (temelj)

802.

..
. podupira~
. rszupora
. paenOH..a
.

. domaine plastique

HD nnaCH1'fHOCTa

obmocje plasti~nosti

. suteren, podrum (temeljl

basement, subbasement
cave, Soub:JS18m~ntsoutcrrain

nOApyM (TeMen)

klet (temelil

razpers,

stoiks

8 strut
8

etai, contrefiche

514

1
~803.

..

podze",na

- sol, subsurface

8 subsurfaco erosion

erozl)a

podzemnaerozija

sous

(eroslonl Interne

nOA3eMHa epomja

. podzemna--.-.erozija

804.

podzemna voda

n01\30MlIft nOltn

805.

806,

8 eau souterralne

podtalnlca

. podzidivanje; poduhvatanje

.
.
.

podlaganje.

poduhvatanje

nOAsVlAYBaibe

(temelja)

. reprise

8 underpinning
en saus-oeuvre

H3 TeMen

podpreti, podzidati

.
.

807.

8 groundwater

. podzemna voda

nonCO..IOD6poj

pojas (proslojak)

pojas, lila, sloj

8 Poisson's ratio
8 coefficientde Poisson,module -

Poasonov bruj
Poissonov braj
Poissonovo ~Ievilo

\
8 streak, band
strio, bando

nojae, TeHOKenoj

8 lila, tanka vmesnaplast

808.

.
. pokrivac,obloga

pokrivac, obloga, tepih

809.

nOKp\.1BK8

. prevleka
.

..

8 blanket
8 tapis, revetement

pokriven busenom (pobusenjen)

8 turfed

oblo!en busenjem

8 galonne, tourbeux

06nO>KeH co 6a3]e

8 z ruso oblolen
810.

611.

. poluya,krak
. poluga
. noeT
. vzvod
.

poluga. ~ipka

CQ4HBO

~ipka, poluga,

. drag

lever arm
bras de levier

. bar
traka, rebro (zomlje, nanosa)

8 bono

812.

.. pomerania
pomak

. displacement
. deplacement

. nOMOOYS8fia8

. premlk
813.

..

ponomo komprlmlranja
ponovo tlal!enje

nOBtopeH HaTMet<,nOBTopHOKOMnpHMHp8H:.e

racompresslon

. . recompression

tit ponovn. zgostltev

814.

ponovno

opteretiti

ponovno opteretld, napalali

. nooloptto omoDapyoa'bo,IIanojyoe,,,e
8 ponDvnoobremenltl,n.paj.tI

815.

..

ponovno

.. recharge
racharger
.. recompact

sobltl

recompacter

ponDVO nabitl

noetopHO 36Hoa",e
8 ponovno zbitl

816.

.
.
.

ponDvno

uspostavljena

restoring force
. force de retabUssemant, - de reppel

sila

ponovo uspostavljena sila

nOBTopHOH8HeceH8 CHna, nOOTopHOBOtnOCT8a
aeHa CHI18.

.
817.

ponovno vzpostavliena sila

.. Inundation
Inondation

.. popl.va

inundacij., plavljenje
HHYHA.~Hj.,nonnasYBa",e

8 inud.cija, popl.vl]enje
818.

.
.. poprel!nipresjek,profil

...

. yield,

poprel!ni

presek

cross-section

8 sectiondrolte, coupe, profil en trovers

nonp,"CH npecCl<,npo"'Hn
~prel!niprr.,ez, presek

819.

820.

..

popustiti (d6ti)

donner, debiter

popustitl, d.vatl
nonyulTa, ce nOAaal

tel!l, podoti se, popustitl

. yield,(faill

popustili (dovestl do loma)

potpuno popustltl, poru~itl so
nOAnonHO nonywTa,,,e,

. wyo.",e

popolnom. popustltl

nonywTelt.e

co pa3py-

8 O!der,s'aflalssar,II dep/aclll',..
rnrnprl

516

821.

. yield

popustljivost lizdalrostl

. podatljivost,popustijivost,lzdalnost
.

nonYCTnMBOCT,

rendement,

debit, Importance

du depla.

cement

nOAaTHOCT

. te~enje, podajnost,popu!~anje

822.

. pore

. pora, !upljina
.

pore, void Interstice

. pore, vide Interstice

nopa, npa3HMHI

. pora
1123.

. Increment
. accrolssornent,augmentation

. porast IprlrdtaJ)
. prlrast, poveeanje
. 3I'oneMYB8...e,
npHp8cr

. prirastek

824.

825.

.
.
.
.

porast ili smanjenje ~vrstoeepri preradi uzoraka

gubitak zbog preradivanja uzorko, prirast
..'Vlia nOp8AMnpepelloTKa Ha npolla,a
sprememba trdnosti zaradl preoblikovanJa norC8V

. poremeeeni uzorok
. poremeeeni uzorak
.

. remouldlng loss, - gain

. parte ou gain de resistance par rema.
nlemont
t

. disturbed sample
. echantillon dtlrangoi

HapyWI!H M3BHAOK

. poru!enl vzorec

826.

827.

. porna voda Ivodau poremal

. voidwater

voda u porama
. nOpHa BOAO
. porna voda

. eau interstitleUe

. pornl prltlsak

. pora pressure

tlak u porama

nopeH npMTMCOK

pression Inter1titleUe

. pornl
tlak
828.

. porozan

. porous

829.

. poroznost

. porosity
. poroslti

. porozan
. nopo3eH
. porozen
. poroznost, porozltet
. nopo3HOCT

. poroznost

. poreux

517

...
.
..

8311.

831.

832.

posnaglinaWovata)

meagre(clay),lean (clay)

I)1r~ava glina

maigre (argile)

naCHe rnHH8.

KnOBM"".

pusta (glina)
posto;an

..

odporen prot; vrotini

.8 refractory

na vatrl (vatrostalan)

vatrootpOran

refractalre

orHoornopeH

postolje (temelj)

8 pedestal

postol)e
eTona,

aCHoes

8 socle,pledesta',embase
H8 TeMon

. podstavek
833.

.
.
.

.. terre-pl.ln de ch.rgem.nt, rlsb.rm.

Postolje".za opterecenje

loading berm

postol)e za opterecenla
nnaT<j!opMa~aOnTo.apy.att.e
protiobremenitveni nasip, platforma (oder) za
obremenjovanje

834.

posteljica

(najvi~l slof donjeg

. post.'jica, planum

. subgrad.

stroja puta)

8 fondde la fouille,terrain d. fondation,

soussol,Infrastructure(rout.s)

nocrenKa, "OAncra

. podIoga
835.

836.

. potapanl.

.
.
.
.

837.

.
.
.

.. lubmerslon, suhm.rgence
submersion, plongee

potapanle, uranjan)e
nOTonyeDt-be

potopitev, preplavltev

'.

potenclometar

potenciometar

nOTeH~HoMeTap

potentiometer
potkop (galedja)
galerija, podzemni
nOj\JeMeH XOj\HHK

..

potkop (stolna'
potkop (ltolno)
nOIKon (wlon".)
celo rova, podkop

8 gallery
hodnik,

potkop

. galor/ja, podzomni hodnik, podkop

838.

potentiometer
potontiom,;tre

galerie

'.

. heading
Ivancomont
on

galorie

518
3

1
839.

840.

..

potopljena dollna

potopl]ena dollna

. drowned
vanay
. vall..noy..

. potopljenadolina
nOTonll..a AOnl1Ha

. luppd'rt

.' patpora toslonael

. appul

. podupora

. nOTnopa
. podpor., opore

841.

,
.

. murdesouten.ment

nOTnopeH SI1A

~opornizid

,~
842.

. retelnlngwell

potporni lid
. pGtporni lid

. poyeanje zapremlnepeska
. poyean]e yolumena(kod pijeskal

. dilatancy (of sand)

. dilatance (du sabia)

. --Wl1pe...e,3Tonl!M'fla....Ha _THI1HITa (Ka)

necoKoT)

poye.:!an]e prostoTnine zaradi sprememba gostote

843.

;, poyratna erozlla, (rograslyna oroll]~)

. poyratna orozila, retragreslvna

.
844.

845.

846.

.
.

nOIPIT..a

nOBpWI1Ha, nOApa~ja, JOHa

poyriina, podro.:!je,eona

. backward aroslon, retrogresslye

. orollon regrosslye

eposl1]a, perp.CI1BHa eposl1ja

rotrogr.siyna orollja, poyratna oroEl)a

. area

poyrlina (podru.:!)o, lonal

. povslina, ploha, podru.:!)o, zono

. poyrlina filtraei)e (proce(liyanje)

. poyriina proeje(liyanja
.

nOBpWI1Ha Ha npoI4I1AYBaH>8TO

prece)na ploskey

. seepege face

. faced'antr.. de I'aau :

. Ilip surface

. poyrlina kliunJa
. kllznaploha
.

alre, turfaco, zone

. s~rfaea de gllssement

noapwHRa HBnH3ral-beTO

. drsna poyrllna,poruiniea
847

. surlace 01sliding
. surfaceda gllssement

. payriln. kllunja
. klima ploha

nOBpWI1Ha H8 nI13r8....TO

. drsn. ploskey

.519

848.

. povr!lna podzemne vode (nivo Izdan;)

. povr!lna podzemne vode
.

. groundwater surface
. surlace, nlveau phreatique

nOSpW\1Ha HI nOA3eMH8T8BOAB

. gladina podtalnice

849.

. povr!lna posteljice (gornja povr!;na donjeg

stroJa auta)
. povr!;na posteljice, pl.numa

. subgrade sur lace

. niveau de I. fordation

8 noopWHH8 H8 "OCJOOl<8'"

. nivo temeljenfa, povr!je podlage, plenum

8BO.

. povr!lna smicen]a
. ravnln. posmlka
.

. sho.r pl.n.
. pien de cisaillement

paMHHHD(nospwHHa)

HOCMonKHYS8Ht8TO

. strilnn rnvnino
.851.

. povrSinska (organska glina)

. glinovita rahl., organska zemlja (dobra za vrtove)
. nonpWHHCK8
opraHcK8rnHHI

. clay-Io.m
. limon.rgileux

. glinastoryanskimeIf

852.

..
.

. surleclng

povr!inskaobredo
povr!lnskaobrad.

. surl.cege, tr.ltement de surface

noepw~flcKa 06pa60Tl<a, nopaMHyaalbe H. noepWHtHlT8

. povr!lnska obdolava
853.

.. povr!inski(gornJi-humusnllsloJ
.

povr!inskl sloJ, humus

noepWHHCKH

cnoj,

surf.ce soli, top soil

.8

tansion superficielle

8 sol superficiel,terre arable

xYMyceH cnoj

8 vrhnja plast, humus

854.

. povr!inskinapon
. povr!inskanapetost
.
.

855.

.
.

.
856.

.
..
.

surface tansion

noepWHHCKOHanperat-bo

povr!lnska napetost
povr!insko trenje
povr!insko trenJo
Tpnelbe no 06aHaKaTa, noapwHHcKOTpHelbe
obodno trenje

8 skin friction
frottamant luporflclel

pozajml!n. Jame
materijalna(pozajmi!na)jama

. borrowpit

no:sajMl1wTa Ha MaTep~;an
odvzemna

jama, peskokop

fouille, excavation,

emprunt

520

857.

.. poz.jrni~te
.

pozajmi~tematerijala

.
.

praiina

8 borroweroa
8 zonad'emprunt

n03ajMHwte
8 prodii~e, peskokop, glinokop

858.

8 silt

pr.h,mull

npnn~

8 silt, limon

npnW"'flD,

. mell
859.

THtiia

. praiinastaglina
.

8 silty clay

npaWHHeCTa

argile limon. use

praiin.sta glin.
rm1H8

. melj.ste glin.

860.

8 silty marl

pra~inasti lapor
pra~in.sti lapor

.
.

npawHtteCT

8 marnelimoneuse

nanpp

8 melj.st lapor

~!
661.

..

pr.!in,sl' ni,kopla'li~na glin. (ilovo~al

pra!inast., nlskoplastl~na glina, ilov.~'
npawHHecn

8 ,illY clay loam

gl.ise argilolimoneuse

HMCKOnnaCTl..HarnMHa (HnosMua)

. meljastaglina(melj.lto glinaltailovical

862.

.
.

863.

.
..
.

8 true cohesion
8 cohesion vraie

prava kohezija
prava kohezija
BHCTHHCKa
KoxeU-tJa

resni~n. kohezij.

8 true .ngle of Inlern.1friction

pravlugaounutr.~nJegtrenl.

8 angle vral de frottement Interne

pravi kut unutrainjeg trenja

OMCIHHCKH
aron Ha sHalpewHo

.
.
. polumjerdjelovanja
.

TpHeH>e

resni~nl kOI nolranjega trenja

864.

preenik utic.;a

radius of Influence

. rayond'influence

paAHYC Ha AejcTsysaH>OTO

8 vpllvni polmer
865.
I

. predbr.na (zagat)
.
.
.

8 cofferdam

zagt'lt,prcdbrana
3araT. npeAC5p;1tt8
obr.mbnl
Ii.sip, zagatna

stena

b.teruoou

521

866.

..

prcdqlacijnlni

8 periglacial

predglacijalan

- periglacial

. nCpHrnaLjHjancIf
8 periglacialen

867.

,868.

.
.

pretkompresija

8 precompression

pretkompresija

npeTKOMnpecHja

prekomjeran.

. predpritisk,predkompresija
. preden (premden, prekorB~en)
.

premalen,

prede"

precompression, precontrainte

8 overshol, exceedod,passed
8 depasse

!1peKYMepeH.npe'4eKOpeH, HaAMMHaT

. presezen

869.

870.

..
-

872.

wnYH.aOSI orpaA8

pregradni zid
pregredni zid

nperpaAeH SHA

.
.

. IItanehe

rideou do palplanchos, balardeau, cloison

prekonsolidovan

prekonsolidiran

overconsolldated
surconsollde

npeKOHconHAHpaH

prekonsolidiran
prenabijanje
npO]th1oU,

overcompaetion

8 surcompaelage

npCKOMnaKJCIi

~ezmernazgoslilev

. prozDslccn
. prezasicenost
. npuaeHTeH, npeC8JypHpaH

- bulkhead

- devorsoir

. prekomjernozbijanje

sheet.pile bulkhead

8 eperon de palplanches,balarde.u i
cellule

8 spillway

. preliev
. npenHB
. prell.
.
.

8H.

. pregradna stena
. prell.

873.

od priboja

pregradaod lmurJa

. pregradaiz zagatnic
.
.

871.

pregrada

nasi~enje,

popolno

nasi~enje

.
8

ovonnturntlon, .upnr,nlurntlon
sUrlalurallon

522
1

875.

..
.

.876.

prezasicenje

prozasicen)e

8 surseturatlon

. lodge
.

propust

rpe6eH. CTpMM
KapoH. PYAHa>toma

(skok)

proslojak, lila, Izboelne

rebord, saHlle, corniche

rudna golica, skalna polica

. premesten (transportovan,
.

supersaturation

npeJaCHTeHOI:T

. prenasieenje
.
.

877.

pretalolen)

transportiran,preno!en

8 transported
8 transporte

npeHeceH. TpaHcnopnlpaH

8 transportiran,prenesen
878.

. preopterecenje
. dOdatak, preoPterecenje

.
.
879.

8 suroharge
8 surcharge

npeonToaapyaattoe
preobremenitev

. preraditi

8 remold

.
.
.
. prethodno busenje
preraditl,

gnjeciti

remanier.

petrir

npeo(inHKYS8, "peopaea

proobli kovall, zgnestl

880.

8 preboring

. predbusenJe
.

8 prosondage,ev.nt-pults

npeA4yn'tetbl

'. predvrtan;e
881.

8 prestress

prednapregnuti

. prednapregnuti
.

npeAHanpcrHVDoHlO,

8 precontraindre
npeAHsnperHar

8 prednapeti
882.

,.
883.

..

prcnapregnut

(preko granice elastienosti)'

prcnategnut

.
..

npeHanperHaT HaA rpaHH~afa H3 enacrw4HocTa

npeHanpeJilt-b8

overstrained

8 rompu,ou deforme audelad. la limite

elastique

napet nad mejo proinosti

prenaprczanje
prcnaprezanje
prcnapetost

overstress

. depass.ment de contr.inll

523

1
BB4.

..

preoptere~cnje

8 overload

preopterecenje

8 surcharge

npeTOB~peHOCT. npconTOBapeHOCT

BB5.

preobremenitev

. preoptere~enie

8 excessload

. preoptere~enje
.

8 surcharge,chargee~cedentaire

npcomooaPVOOtbO. onTOBOPvalHJI co ADADrOH

TOBap

. prcobremenilev
BB6.

..

priboj za zaStitu od procedivan)a

8 sheet.pilecut.oll

ctje~njenje

Imurjcm

parafouille en palplanches

wnYHAOO8orpa.na 38 3anT~CYBal-be

. tc,nitcv;, pomotjo zagatnie

BB7.

..

pribor..oprema

. outfit

oprcrna-, pr ibor

equlpemant

onpe..a, npl<50p
It oprema

BBB.

pribor za

pribor za uzimanje uzoraka

uzimanje

B91.

vzorcev

prianjati

8 prianjati

B90.

8 sampler
8 apparell de prise d'echanlillon

npl<50p 3a 8aACltoe 01388/10\.\01OA nO~88Ta

. napraY8za jemanje
BB9.

uzoraka

npHnenY88tbe

. ,prijetise
. prilaznarampa

8 approachbank
8 ramped'acces

. prilaznarampa

.
.

npOlOAHa paMna

..

primcnjeno

(nanato)

primjonjeno

naprezanje

adhere
adherar

pri,topna rampa
naprezanje

applied

contrainte appliquea .

strass

npHnO>KCHO Hanperatbe

. upor.bljcna (dclujoea) n.palost

B92.

.
.

prinudnc vibracije
8 pri,ilne vibracije

npl<CHnHO 8H5pHpaltoe

v,iljena nihanja

8 forced vibrations
8 vibrations forcees

524
I

1
893.

pril ast (nanos)

8 accrellon
8

prirast lIa, nanos, nakupina

npHpacr, lIapacIIYRD..uO,1t8Hccyoat-bO

nanos, zasip, prirast

prirodna sadrlin8 vode

prirodna

np~poAHa COAP>KIo1HB
Ha DOAa, npHpO,D,HBanum.

B94.

koli~ina

accroissement

par addition,

atterrissement

(Ial)
8

natural water content

8 teneur en eau naturello

vode

HOCT
.8

895.

nmavnD vli1~nost

.
.
.

896.

priroda zrna Imineralnih ~estica)

(mlnor~lnih ~ostic.)
npnpOAa fiB JpttOTOHnH H8 MHtiepanHHre

~.

npHTHCOK npCA\1JDHKaH

nabrakalni

a9a.

a99.

900.

8 natura dos 010h1l

"'OCTH-

"'KH
vr5ta Zrn

8 prif.isak buhr1311ja
8 prlti,ak bujanja
8

897.

8 naluro of grain

. prirodna nna

8 pritis.k

swolling pressure

pression

pore water pressure

pression de J'eau intenlitiello

de gonllement

OA C5aCipOtbO

tlak

porno vode

tlak vode u porama

npHTHCOK Ha nopH8T3

lIak porne vode

prilisak

(stali~ki)

pressure

al res I

pritisak

mirovanja

pression

(statiquo)

npHTHCOK00 MHpyaat-be

mirni prilisk

prilisak

slenske

rock prossure

prilisok

slijene

prosslon

npmHtOK Ha KapneCTBCpe,D,HHa

hribinski

BOAB

au repos

(1Iak)
mose

regnanl

dons 10 roche

pritisk

. pritisaktla
8 pritisak tla
8 JCMjCH npHTHCOK
zemeljskl prltisk

8 earth pressure
8 pression des torres

.
901,

pritisak tlo u mlru

oarlh pros.uro

prilisak

pross Ion do. torro. au repo.

3eMjeH npHTHtOK 00 MHpyoa>toe

lIa u stanju mlrovonj.

8 mirni zemeljski

pritisk

at rO'1

525

1
902,

..
.

prltisaku gumi (pneumatlka)

tlak zraka u gumi

8 pressionde gonllemenld'un pneu

npI1H'ICOK BO nUeSMtlTYII<OT (np~H1coK

tyre inllation prassure

BO ryM9t1H

IpKana)
pnevmalski prilisk, prilisk zraka v gumah

903.

.
. orlti.ak u silo.u

.
.

1--.-904.

u silosu

.110pressure
pression de silo

apparenl

np&.1THCOK.OOCHIIOC

~pritisk v silosu

.. privldan

-----

.
905.

pritisak

8 appar.nt

privldan, ctevidan
npH8&.1AOU

navidezen

. prohnooptcrefonje
.

--------

prohno

8 lesllond

optp.rc(;onjo

charge d'cllal

..

trial loading
charge d'essa;

npo6Ho onrcpapysarbo
8 preskusn8 obremenitev

906.

..
.

probno

cplerecenje

probno

oplerecenje

npotitlo onTODapyaa",e

.
.
907,
.
.
.
""----

preskusnaobremenilev
prohno

optereconja

111'0

probno opter.cenje ~ipa

npotiHO omoaapyaa",e Ha Kon

--

908.

.
.
.

.-

probno polje

8 test field
champd'axperlellcc

npot:il:o(onvnllo)
prcsKusno polje

.
110110

. probojac
. busat

plio loading losl

8 essai de chargemen I de pleu

preskusnaobremenilevkola

., probno polja

909.

8 punch

paineon,barre a mine

recovDry ratio

W&.1neu

8 prcbijat
910.

.
..

procenat

Izvadonog j-zgra

postolak Izvadane jezgre (bu~enje)

npO~Cltr 110H10;w,CtiOJDAPO

. IZkoristek, proc.llt
vrlan)u

prldobljenega Jedra prl

8 pourcenlago do teC\lporallon,
carottaua

- de

526

1
911.

.
.

procenat

konsolidacije

percent consolidation

8 degr" de consolidation

postotak konsolidacije
npOl.1.eHT Ha KOHCOIWIA8"'lo1jaT8

8 odstotek konsolidacije
912.

8 percentage by weight
8 pourcentage en poids

procenat mase

. postotak mase
.

TC)t(HHCK..-I

npOI.I.OHT

8 ute~ni odstotek
913.

.
.

pror.nnntzasil:nnia

8 porcent soturntlon

postottlk lD!il:cn)u

8 dcgru do SfHuratlon

npoueHT

H8 !8CHTeHOCT8

. odstotek nasi~enja
914.

.
.
.
. pus~anje
.
.
.
. profil
..
.
.
..
..
.

leakage
8 perte par infiltration,fulte
8

procurivanje

curenjc. procurivanje
HCTCKYBalbO, TO"ClbO

915.

8 profile
8 proiii

prolil (popre~nipresek)
presjek,profit
npoojJ,,",npeteK

916.

---.--.---

profil (presekpopru~nipresek)

presJek. profil

soction, profile
section, coupe

npotj>"n, npOtOK

prerez,profil

917.

8 successive failure, progressive

rupture progressive

progresivni 10m
uza,topni

lOlli, progr.slvnl

nporpCC"OHOp03pywyoalbe
progr.s;vn; 10m

918.

.. npOH3BO,n

. degr.edays
. degr';- jours

proiz.od temperature i dana trajanja

umnoiak temper8turei dene trajanja

Hi1 TeMncpaTvpara

.
919.

H A8HOBHTO

Iia

tJ}iUHMno

..

produkt temperature ;n dnl trajanla

npOeK1eHTosap (onTooapyoalbe)

-.

projektno optorec.nJe

. designload

proJek tno optereconje

projektirana

obtefbe

charge pre.ue eu pro)et

--

527
1

920.

921.

.
.

.
..
.

.
922.

Proktorov oplt sabijanja

Proctorov pokus zbiJanja
npOKTOpOOomn Ha 3liHaa....

assai da compactaga Proctor

Proctorjev'preskuszbitosti
prol.zan (kr~tkotr.jan)
nestalan,prolazan
KpaTKoTpaoH,nOM~HnHB

8 transiont
I

. passager, transltolre

prehoden, za~asen, kratkotraj.n

.. promena (pr.laz)
.

8 Proctor compaction test

8 transition

promjena, prijelaz

transition

npCMHH, npeMHuyo81b8

. prehod, sprememba
923.

8 promena (translormacija)
transformacija,pretvaranje

..
.

924.

transformation

8 transformation

TpaHCI~OPMaItHja,npeo(ipuyeaH>e

translormacija,spremamba

promenljlvost, (podlolnost raspadanju)

npOMeHnH8OCT,nOAnO>KeHHa paen;iat-be

. promjenljivost, sposobnost miJenJanja

8 alterabi/ity
8 alterabillt4

8 spremenljivost, nagnjanost k preparevanju

925.

. propust za vodu
. propust
. nponyeT

. prepust
926.

. propustljiv

. propustan

.. prepusten

8 culvert
8 ponceau,petit aqueduc ""utarraln

pervious, permeable

8 permeable

nponYCTnHO'

927.

propustljivost
8 propusnost
8 nponYCTnHOoCT

8 perviousness, parmeabllity
8 permeebi/ite

. prepustnost
928.

.
. propusnost
..
propustljivost

nponYCTnHDOCT

prepustnost

8 permeability

8 pereabi/it4

929.

..

930.

prostorijaza odrhvanje vlalnostl

8 humid room
8 chambrehumide

vlalna prostorija
npoclop~ja

(KoMopa) co peryn~paHa

Bna>KHOCT

vlalna komora

. pro!iren
. pro!iren
.
.

8 reamed
8 alese,elargl

npOWHpOH

raz!irjen, povel':an

931.

932.

.
. dea.racija, odzral':ivanje
.
provOlrovDnje

npoBeTPYBa"'e
razplinjevanje

provetravati

. prozralHti

.. prezral':iti

8
8

do-oor.tlon, doolrlng
desaeretlon, degazago

8 aerate
8

aerer

npoBelPYBa

933.

. provodljivost

..
934.

8 conductance

. vodljivost

..
.

conductance

ring shear apparatus

cnpOBOAJ1~Bocr

konduktibilnost,prevodnost
prstcnosti oparat za smicanJo.

aparat za prstenasti posmik

npCTeHeCT anopaT

38 cMol1KHya8l-be

. obrol':ni strilni aparot

935.

prstenasti dinamometar
8 prstenastl dinamometar
e npCI.H.CI A~H8MoMOlap

8 appareii de clsaillemont clrculairo per

torsion

8 provin,g ring
8 ."neau dynemometrique

. obro~nidinamomoter
936.

937.

.
.
.
.
.

prstenasto sel':ivo
prstenasti

sjekal':

. emporte - phice

npcTeHeCT HO)K

rezilni obrol':. vrtalna konica

prvobitna, (pol':etno) kohezijo

. prvotna (pol':etnal koheziJe

8 cutting ring

npBo6~IHO(no.eIHo) Koxe3~Ja
prvotna kohezija

8 origin cohesion
8 cohesion d'origine,

- initlole

529

1
938.

.. pucolan
pucolen

8 pozzolana
8 pouzzolene

. nYlIonaH
8 pucolan
939.

pukotlna (prsllna)

nYKHan1Ha,
paCL\en

..

pukotlna (prsllna)
napuklina, pukotina, naprslina

. pukotina, naprslina,rascjep

. razpoka

940.

8 fissure, crack
8 fissure, crevassc

8 crack, fissure
8 fissure, crevosso

nYKH8THH8, pOCLlen

8 razpoka
941.

. pukotina od jsu~enja (skupljanja)

. pukotina zbog jsu~ivanja j skupljanja
.

8 desiccation fissure
8 fissure de desslccation

nYKHaTI1HanpCAI130l1KaHa OA I1cywyoaH.e (co.

.
942.

943.

su~na razpoka

.. pukotinaad

..
..
.

944.

6I1pa.be)

.
.

zotezanJa,

vlafne pukotlne, -

zona

zona

nYKHBTI1Hanpl1 I1crerHYsa...e, - JOHa

nateznaraspoka, -cona
. .

pukotina smicanja
posmifna pukotina

shearcrack

8 fissurede cisaillem.nt, fente -

nYKHaTi'IH8 npH CMonKHYBath8TO

strilna razpoka
pulpa (ka!a, litko blato)

. litko blato, kda

8 tension crack, zone

8 fissure da t.nslon, zolle

nynna,
K8weCTa

8 pulp
8 pSte,pulp.

Maca, Te~Ha K8n

. lidko blato, pasta

945.

. pumpanje

946.

. frpanjo
.

. crpl]en]e
.

8 pomplng
8 pompoge

upneH.e, nYMnaH.e

pumpanje (sisanje) vodo ispod kolovozno kon.

slrukcljo

8 "pumping" kOlnik.

.
.

upneH.e SOAa OA rOpHI10T eTpo]

frpon]o

iz gorn)oga ustro].

8 pavement pumping
8 oxpulsion d'oeu d I. JOllcllon do doux
dalles

530

947.

.
.

8 path of percolation

put filtracije
put filtracije

8 chemind'inliltration

naT HI 4tMnTpHpatb8,nHHHja HI 4n'1nTpaUHja

8 pot pronicanja
948.

.
.
.

put (linlja' drenlranja

dren.!na duljina (put!

8 drainage path

. p~rcourJ

de drainage.

- ligne

chemin,

ApeH8>KeH naT

. drenafna pot
949,

. putninasip

..
.

..

road embankment
8 remblairoutier

trup ceste (nasipi

Tpyn Ha naTOT

cestni nasip

9&0.

pUlanje(Ie~enle'

8 creeping

puzan)e, te~en)e

8 lIuage

na3etbe. Te'te!-be

.
. puzanjetla

lezenja, te~enje

951.

. puzanjetla
.

.
952.

. soilcreep

tluage du sol

J8'1olite HI nO'l08T8

'ezenje zeml)ln, te~enJe zeml)in

. creep

.. puzad,
te~1
flUH,
puzatl

(te~iI

8 tluer

. lesti,te~i
Te'fa

R
953.

..

.
.

954.

.
.

radijelnc smican)e - zone radijelnog smicanje

radiialnl posmik. zona

.'

. radiallhur,- zone
8 clsaillement radial, zone de

paAHjanHO CMOnKHyoafbe, 30Ha Ha paAHjanHo

cMonKHYBal-be

radialni strig, podro~j, radialnega striga

ram za ispitivanje
okvir za ispitivanje
npolSHa pOMK8
preskusni

okvir

8 provingframe

. chessisd',ssel,cadre,- porilqui

531

1
955.

.
8

ram za optereeenje
okvir za .optereeenje

obremonilnl Jarem

.
956.

. loadingframe
. portique de chergemont,bSti -

pOMKO38 onToaaPYOD\be

. rased
. dislokaclje
.

8
8

. nariv

957.

AHCI10K81.4Hja, H3MeCTYBalile

.-"8 fault, faulting

rased, rasodenJe

8 rasJed, rasjedanje
8 pa.eA (reon.)
8 prelom, prelamljanJe
958.

thrust (geol.1
raJat d'una faliia (onoll

. rasipanje(rezultata)

faille

8 scatter (of results)

. rasprlivanje,rasipan!e(rezultata)
.

8 dispersion (de resultats)

pa.Typa...e, pacHnysa...., pacejyselbe (Ha posyn.

TaTHTe)

. raztros (rozultatovl
959.

. raspadanje
8

rastrofba,
pacnalal-be,

raspadan]e

decomposition
.

8 decomposition

p;unO)t(Y08KaO

. rezpad, razkroj
DUO.

. ,o'iladoll)e

.
8

trolonJe

(pod utjoeoJom

p..pywyse...e,
8 preparevanja
961.

pempo(5ysalbe, Tpowelbe

8 raspadanje (alteraeija!
8 raspadanje, trolenje, izm)ena

pacnafal-be,

1pOWetbC,

. razkroj, preperevanje
962.

atmosferillja)

eltoretlon,dalltoUon

8 decay, alteration
8 decomposition

MCHyei1lbO

raspadanje na sastavne delove

8 raspadanje (na zmea!
8

.. waotharlllg

pacnaia...e

Ha COCTaBHHTeAenOSH

raspadanja

stena

8 disaggregation
8 ddsagregation

. disagragacija, razpad na sestevne dala

963.

.
8

trolen]e stijene
pacnofolt:.o HOKapm1T8

8 preperevanje kamnine

rock weathering

decompositiondu rocher,alteration

532

1
001\,

..
.

rupndnuln

pel"AyanHo (pacnaAHaul
rezidualna gllnastatla

965.

ollnn (oluvlJolno 1101

rezlduolno gllnovlto tlo (.Iuvllolno tlo)

..

raspadnut,

rosldunl clnv

loll

rn"HeCTe no..a
i

!rolan,lzmenlen

raspadnut,trotan, promijenjen

.. terrain .rglloux detrltlquo

8

decomposod,

elter.d

stress distribution
des contralnt.s

. decompose, altere

pacnaAHaT, HJMeHer.TpoweH

8 rukro;en, preperel
966.

.
. raspodj."i nopr.zanj.
.
raspodela napona

8 r.partitlon

pacn?e,l:\enysaH:.8 Hi Hanperal-b8TO

8 razdelitev napetosti
967.

. raspored(dispozicija'

..

postavljanje

. set-up
. dispositll

nOCTaaYBaKte,pacnOpeAysatbe

8 rnzporeditev, scstav
968.

rasprsivac

. rasprsivac

.. razprlilec

. sprinkler
arroseuse

pacnpcKy.a.

909.

.. rUlegl)lv
rastezl}lv
.

paw"pn".,

8 dllotlve, dllatabl.

8 dilatable

paCTern".

'. r.ltozlliv
970.

971.

. rastorecenje od pritlska

.
.

rasterocenje (prl kompr.esiji!

pactoaapy.a...e OAnp"t"COK, A.KOMnpec"Je
razbremenitev

.
.. raster.titl
..
.. rauahljenj.
.
razrahljanj.

olaksati, rasteretiti
paCToaapyaa

8 decompression
8 decompression

.. decherger
r.lleve

razbr.menili, olajlali

972.

rastresanje

pacrp.cyaa....

bulking

8 lolsonnem.nt

533

.. rastresen)e

973.

8 loosening
8 relachement,desagregation,desserrage,
ameubllssement

rastresitost, nevezanost

. zrahljanje
974.

paCTpccetiOCT,

POBHTOCT. He3(iHIHocT

.. rastresit
.
. rahel,sipek
..
. rahlonasuti
. rahlonosuti

. loose

fastreslt, nlv8Zan

8 mouble, .an. cohuslon, lacho

paCTpeceH, He311HeH

975.

rastresitonasuti

8 bulk
8 decharger,remhlayer

pOCTpeCHTOHocHnyso...e

976.

8 rostvaranje

977.

.
..
.

8 dissolution

rastavllanje, rastvoranJe, razdva)anje

pacTDopysa...e, pacTasyea...e
disolucija,

8 dissolution

razkroj
.

ravan kllzanja (kllzih.)

kllzna ploha
paMHMHa(nospWHHa) HI nlonrlt'b8TO

.
.
. pomoku ravninl
.

..

slideplene, sllpplan de glissement

drsna ploskev, drslno

978.

979.

ravna deformacija

.
.

8 plane strain
8 deformation plane

nospWHHCKO nOMoCTysa...a

premik po ravnlnl, ravnlnska deformacija

ravnlca (pine-pian)
8 pineplejn, gotovo potpuno zaravnjen krajollk

8 ponaplaln
8 peneplaine

paMIo1HHHa, JapaMHeT npeAen

8 peneplan, ravnik
980.

. ravnomeran (po granulaciji)

. usko gradulrano,jodnoliko
.. enakomornozrnat

8 closelygraded,uniform
8 ~granulom.trie uniformo

..
.
.

pOMHOMCpHO rpaHynHpoH

981.

rovnomernl

M;JTepHjan

purost oPteroten)a

conllont rota of loading

8 augmontationconstante de lacharge

stalanprirast opteretenja
paMHOMOpHO3ronoMysott.e HOonTosopysatt.eTo
konslantna
na naralfanJa

h!trost

obrem.njove!)J.,

obremenjevanJa

onokomer-

534.

1
\

!!I.1:...

..

ravnomernost

(koeficijent

nivnomernosti)

lednoll~no't (koaflcllant)

uniformity (coefficient)

unllormlte (do Huon)

paMHoMepHoCT,eAHooCipUHOCT (KoeolJ"ll"eHT Ha
paMH'oMepHocT, KoeolJ"ll"eHT Ha eAHo'06pasHoCT)

. koll~inikenakomernostl
983.

.
.

razaranje strukture, ru~enje, poremecaj

pOrl!mecajI narubvanje

motnj., f1oru~itev

. Hapywya....a

984.

..

rubljanje, drobljenj.

8 shattarlng

razbijanj.

8 fragm.ntatlon

razmekhvanj.
razm.khvanj.

8 softening

. pasAP06Y8''''.,Tpowe",.
. razbijanje,zdrobit.v

985.

8 disturbance
8 derangement, perturbation

..

8 ramollissem.nt

.~..

CMeKHYB8H:te

986.

..

r.zmehtanje
razupora(ruupir.nje)
razupora, razupiranje

8 wal., waling, (bracing)

8 mols.

. pacnOHK8
r.zpir.lo

987.

.
. razupiranj.
.. razupiran)e
.
. razpiranj.

. bracing
8 etalem.nt, .t.lag., c&drag.

nOT"'otpal-bl

988.

..

razuplr.~, (ruupirati)
razupora (razuprijeti)

. nOTnopa

989.

8 brace

cadr., .tal {etay.rl, entretoise, etan~on

razpor., podpora, podpr.ti

. retni
. rijetni
. p..eH

8 fluvial
8 fluvial

. r.tn;nanos
. rij.tni nanosglacijalnogmat.ri)ala
.

8 r.~ni

990.

pe.eH rnaul1janeH HaHOC

rc~nl nanos

fluvial outWash

8 alluvion, dep8t fluvial

535

1
991.

..

-_.

.
8

re~ni (aluvijalni) nanos

rijecni. nasip, ~id;

pe~eH anYB~janeH H8HOC

-_A
992.

river deposit
alluvion fluviatile

re~na naplav;na

.. recnoi)lacijaini.

..

rijecno-Iedenjacki (glecerskil

..

rcd

fluvloglaclal
fluvloglaciaire

row of plio.

. recno led.ni~ki
903.

pe'tHO rne'tepCKH

-~IPOVD

niz Jipova

8 r.nyda do pluuK

e PCAHa KanaB'"

.
994.

vrsta kolov

. redosled slojeva (geol.)

.
.

8 sequenceof strata (geol.)

8 suitede couchesau de banes (geol.)

slijed slojeva (geol.)

pCAocnCA Ita cnOCOHTO{rcon.'

8 zaporedjo plasti
995.

. relativnadeformacija
. pomak, relatlvnadelormacija
nOMccryoa",e,

8 strain
8 deformation (speciflque)

penaTHOHa Ae<l>opMallHja

8 deformacija(specifi~na)
996.

. reper za osmatranje sl.ganja

. oznaka za mjerenje slijeganja

,,,a'OKa. MapKa (pen.p)

38 "atin,YAyea",e

8 settlement plato, m.rk

8 plaque -, repered~ tassement
".

cnerHY88t-b8rO

-- 907.

. plo~~a za mejen)o posedanja reper

..

rctrogrndnl
retrogresivan,

retrograden

retroUlos:;lva

reorossif

..

pOTporprCHBetl
. ".""Ayoa,
rctronr\'!sivon,rotrogrndon

998.

. relervoar
.
.
spremnlk,

(akumulacija)

reservoir

sablrali~te,

reservoir.

reZetvoar

bassin

pe,epoo.p, COC;HPHHK

999.

rezervoar, zbiralnik

rov, Jarak (mali kana!)

8 jarak, rov, prokop

POB,jn, npoKon
8 jarek, prekop

8 ditch
8 fosse, rlgole

536,

..

1000.

.
.

1001.

.
"

1002.

..
.

8 cut-offtrench
8 parefouille

rov za vodonepropustan ekran, zavesa pregrade

rov za nepropusni ekran
"tKon Ha poe 3a 80AoHenponycreH

. izkop za vodotesno steno

1-.

eKpaH

8 rotary drilling
8 for8ge Ii rotary

rotaciono bu1enje
rotaciisko bu1enje
POT8UHOHO Ayn\fett.e

rotacijskovrtanJe
8 roller.bit
8 trdp.n ~mol.uolIorog8s)

rotaciona krunica la v811cime

IvrdloI vol)clm.
epeTeH!cr (Ban"lecr) cSPAen

8 sveder z valli

1003.

.
pokretan rukom
.

8 hand-oper.ted
8 execuuiIila main

rufno rukovanje

1004.

pa'HO paKY8a...e
ro~no voden

. rup. od koren8
. rupa od korijena

\
8 root hol.
8 trou de recine

. OT80PHatTaHaTOAKope...a

1005.

. luknjaod korenine
.
rupa u stani
8 rupa u '111.nl

. pothole
8

8 AynKft no K8pnOlG

.. polirolnik,Jam., k.mln
1006.

.
. rutlnskfpokul

rutinsko (uobi~aJenol ispitivanje

.
.

PYT"HtK"(craHAapAeH)on"T

nld de poule,
d'of!ondre

m.rmita

- mont

d'oro,fon,

8 routine test

ess8i de routine, - courant

obi~.jen preskus

S
1007.

I00B.

.
.
.

.
.

sabijanje, zbiJan)e
nabijanj_, zbiianlo

8 compact age, corroyag8,

Hal5HOatb8, 36HBatilo8.

zbijanje, zgo1~anje.

8 sabijati (zbijati)
nabijati,zbijati
8 35"88, Ha5"8a

8 compaction

zbiti, zgostiti

8 compact

8 compacter

sorrogo

cloth.

537

..

1009.

sabirna jama
odvodno Jom., talolnlk
e05HpH. JOM.

. jam. za izplako
. sablrnivod, (s.blrn. cev,kol.ktor)
.

1010.

sump

8 pul..,d

8 collection conduit
8 collect.ur, ,;mlss.i,.

sobirn; vod, kolektor

. co5HpHa 'teOKa (Ke".n), KoneKTOp

.
. Infnlt
.. sataSl

zbirolnik,kolaktor

1011.

-"
8
8

honnyco/11hn"
structure en nlel d'olleilio.

eOTeCT(eoToOHAeH)

. SOlau

..

1012.

saQsta SI,uktu,a

honeycomhstructur.

satasta st,ukture

structure en nld d'ebeUles

..
..
.
.
..
slanolt
.

eOTOCi. (eoToeHAHa)

sataste struktur.

1013.

. limecontent

sodr!ino kreeu

koliein. vapna

8 contenu an choux

COAPU1Hn 110 naprD

vsebina apna

1014.

sadr!loa soli (sallnitet)

1015.

1016.

8 sallnitd

coneHOCT. cnaHOCT, cenHHHTeT

..
.

tlanost
sadr!ina vode (vlalnost)
kolleina vode, vlelnosl

. vl.tnost
...

. water content

sadr!ina vlage Ivlalnost)

kolieina viage, vlalnost

vlaga

seeiyo, I.k.:~

sjekae

teneur en eau

moisture content

enaH<HOeT,COApH<HHaHa BOAaTa

Bna)t(HOCT, COAP)f(MHI

1017.

8 salinity

(oltrica

HO)l( Ja Ct'letW!,

HI

za ruanje
teKa'l

. rezilna ostrina, sekae

8 teneur en eau
BOAaT.

.
izdulenal

cuttingedge

. troussecoupante ar'te tranchante

fll (d'un outil!

538

,
1016.

..
.
8

1019.

:I

2
sedlmcnt(n.'t.o talohnjeml

8 sediment

sediment, telog, 1.lollna

8 sediment

CC.Q,HMQHr r Janor

sediment, usedlina

. sedimenlnotlo (tlo nastalotalobnjem)

. natalobno tlo
.
. sedimentna tla, usedlinska tla
. scgregacijalod.ajanje, izd.ajanje)
. .'greg.cll.,odjolji..nj.
.

8 sedimentary soli

sol sedimentaire

segregation

sieve, "J

tamls.r

!
I

HaranO)t(eH8 0"08, CIAHMeHTMpaH8

00'488

1020.

8 .egregatlon

cCrper8L\Io1ja, OAAenYODHIo8

8 segregacija
1021.

.
. prosijavati, sijati
. Ct~n.npocejyal
sej.ti (proseia.atil

. sej.ll

1022.

,ejanjc

,
8 cribration,

(pros,ja.anja)

8 criblage,

8 prosijavanje, sijanje
8 npoceivaa",e,

screening
tamisage,

p.ssage

cee",e

8 sejanje
1023.

.ekundarnl

8 sekundaran,

8 locomJary

(sporedn!)

sporedan

secondaire

8 cnope.Q.eH, ceKYH,QiJpeH

1024.

sck1.indarcn

sekundarni uticaj .remena

8 secondar,v time effect

dugotrajno

'.

slijeganje

effet secondairede temps

8 COKVHAapeHopeMeHcKH e~eKT

. sekundarni fasovni u~inek

1025.

8 serpentine (geol.)
8 serpentine (geol.)

serpentin (geol.)

. serpentin

8 ccpneHTHH (reon.)

. serpentin

1026.

seasonat movement
8 mouvement saisonnier

sClonsko pomeranje
8 sezonsko pomicanje
8 ceJQltCKOnOMQtIYBD~e

sezonsko gibanje

III

au crible

539

1027.

..
.

.
1020.

..

sila bubrenja (Jiren/a)

sila ekspanzije, !irenja

8 expansiveforce
8

ekspanzijska sila
.lIiclJum.diok.ld (kv.rcl
silicijev dloksid, kremena supstanca

. CHnt.1IJ,HjYMABOOKCHA. KpeM8H
. kremonica
1029.

. silicijumski

.
.
.

1030.

1031.

KpcMcHecT,

.IIICI
8 silice
8

8 siliceous

silicijski

81 siliceux

CHmll.tIi1CK\o1

kremenast

. silikat

8 silicate
8 silicate

. silikat
.

force d'expansion, - de gonflement

CHna HB Wa.1pet-t.eTo, CHna Ha eKcnaH3HjsTB

ClilflHKar

. sillkat
.. silikatizacija
.
.
.
.

8
8

silikatizacija

silicatisation

silic.tisatlon

~HnHKaTH3au.Hja

silikatizacija

1032.

.
1033.

BnHeat-be,

podtlak

slsanj.

. succlon

WMYK3H:t8

srk, vl.k, podtlDk

8 dddl., sieve

. cribIe

sito

CHTO, peweTO

rdeta,sito

. sitoveliko

. velikosito
8

1035.

upiJanJe, si.anJ.,

. sito
.

1034.

8 luetlo"

.1.Dnl., upIJ.nJ.

CHTO,pewero,

. sito,reseto
.
..

screen, riddle
tamis, ecran

Mpe)t(B

sitan Itini) pesak

sitan piJe..k

e",." (<II"") neeOK

8 draben pesek,

8 finesaneI ...

8 i 'Dolefin

540

1
1036.

..

. peagravel

sitan sljunak
!Ijunakvelltinogro!k.

.
.

1037.

,2

CHTCH ~aKan (co

drobni

8 gr.vl.rs roulel, gr.vlllon

~MHHaHa JpHa OArpaWOK)

prod
8 fines

sitne cestice

(fractions)

8 sitnez, sitoe cestice

fines

8 CHTH03pH M3Tep\o1jan

.
1038.

drobnozrnati

. mekotlo,slabo-

1039,

. weaksoil

. slabotlo
.

MCKO.cnaOa nO\4D8
mohka, slaba tla

slatka

.. slatkavoda
voda

sol sans consistence

fresh water

eau douce

npecHa BOAa

. sladka

voda

1040,

sleganie

8 settlement
8 tassoment, onfoncomant

8 sliicgonj-

.
1041.

cnerHyeaH:.8

. usedek, posedek
. sleganje, (spu!tanje) tla
8 spustanje tla, ulegnuce

. land subsidence

a"a;ssement de surface, subsidence

8 cnerHysatbe (nponafaHe) H8 nO"4eaTa

1042.

ugrelanjetal

sleganje usled rudarsklh radova

8 mining subsidence

ulegnuce

8 allalssoment

tlo lbog rudarsklh

radova

minier

8 cnerHya3H:,e H3 nospWHH3Ta nOA anlrtjaHHeHa

.
1043.

py,napCKH HCKonH

ugrelanje povr!ja lorad; rudarjenja

slivna povrsina

8 slivna povrsina

1044.

Cn\o1BH3 noepWHHa

zlivna

8 cno60.neH npO~Hn. "tHCT

creop

catchment

area

8 bassin versant, sire de captage

povrsina

,Iobodan profil
8 ralmak, ,vijetli otvor, slobodan profil

,vetla sirina, fisti profil

8 cloarance
8 ieu len goner.1 inecan;que) dogagoment

541

1045.

I .Iobodna voda
I .lobOOna voda
I cno/ioAHa OOAa
prosta voda

I free water
I eau libr.

.
1046.

I slobodnavislna

. slobodna (nepOOgra"enal vlsina

. eno/ioAHa (HenornpeHa) o"e"Ha

.
sloj
.I .ioJ

I un.upported height

I hauteur IIbre

prosta vi!ina

1047.

. stratum
I strat.. couch.

. nnaer,enoj
8 plast

. slojleda',

1048.

I ice layer

. slojleda

I couehe d. glace

I enoj HaMPaJ,.aMp'Har enoj

8 ledena plast
1049.

. .Iojevito.t

I bedding

. slojevitost
.
. plastovltost

I couche, lit, stratification

cnoeOHTOCT

1050.

..

sloj, naslaga(koritol

. enoj,
Hacnara
1051.

I concretionaryhorizon
8 coucheconcrition"ee

. sial. konkrecijama

.
.

.
.

.
1053.

(Ha BOACH TeK)

plest, korlto

. sloj sa konkrecijama
.

1052.

I bed, .tratum (stream)

I 'lit, couch., bane

.101,podloga (korlto)

enoj co KOHKpelU1H

plest. konkrecijami'
slojna povr!lna

.Iojna pioha

I plan de stratification

noopW"Ha Ha enoeo",e
pioskev plastovltosti

. slam

...

bedding plane

8 collapse

slam (siomiti se, sru!ltl so)

enOM,Pvwotbe, ee pa'PVWVBa
poru!itev,

zru!ek,

zru!iti

.e

I affaissement, ecroulemcnt

,'.crouler)

(s'affaisser,

542

1054.

..
.
. smican)e
. posmik
..
smonjiyanje

pore pressure dissipation

dissipation de la pression interstltielle

smanjcn;e pornog pritiska

tlaka u porama

cManyentbC H8 nOptU10TnpHTHCOK80 nopHT8

upnd pornega IInka

1055.

8 shear

cisaillement

CMonKltyo~.be

strig,strifenje

1056.

.
.

snilenjc niva" podzemne vade

sl1i1.r.l1jr. pndzomno

vade

CH~)KYODlbO t'8 .,IIIDOTO HD nOAJ8MH81'D BOAB

. upndanj. podtalnice

1057.

.. snj~cnjenivoovade
.
.

1058.

snizenjerazine

8 groundwater lowering
8 nbnissomontdu nlvoou d'ODU.robnttomont
de la neppe

8 lowering 01 the wator teble

. rabattement de la nappe

vode

CHH>Kyaal-be H8 SOAeHoro

HHBO

nizanje vodne gladino

_.._._--

. icelense

. sotiyoIcda

.. ledenaleca

lentille d~ glace

soundingrod

CMp3HaT3 neKa

8 ledena leca
1059.

sondalni

~tapUipka)

tlgo do sondage

~ipka za sondiran!o

CO.IAPH<CH
"parI COHA8)t(CH
8 sOfllJi1!ni drag
lOGO.

..
.
.

1061.

.
1062.

..
.

sondlranje

statickom

eUn

penetrocijom

staticko sondira,;je, penetracija

8 static sounding,- penetration

8 sondage de penetration statique

CHH~~KO COHAHpal-be, CT8TH\.IK8neHeTpau,,,,je

staticni

penelracijski

preskus

~sop~tvl'na m<tsa
vlao;tita

tcf:na

. deadload
. poidsmort

C0nCl Della Te)t(HH8

lastnntela
sopstvena u~esta1ost
I
ylastita frekyenclja, prirodna conCloeH.

38"eCleHOCT,4>peKBeHL\l1j.

lastna frekyenca

8 frequency,

natur.1

f,,;quencepropre

543

1
1063.

.
8

spccifi~na masa

specific gravity

specifi~na

poids specifiQue

tetina

8 cneL&"'4JW'IH8Te)t(HH8

106~.

. specifi~nateta
. speklrografskl

8 Ipoctroor.phle

8 spektrografski
8 cneKTorpal!lIo1'f8H

1065.

spektrogralski

.~.

spiraln. burgi).
splrnlno Ivrdlo

8 helical .ugor

8 cm'paneH CBPAen
poltast svcder

.
1066.

spiralno svrd 10
8 spiralno svrdlo

8 screw auger
t.rh!re helicoidnle

cn"'panCH COPAen

8 spiralni sveeler
1067.

. spoj
8

tarldr.

.
.

spectrogr.phiQue

spoj 5 motdanicima

scarf (scarfing)

assemblage,

entur.

8 cnoj
8
1068.

1069.

1070.

zmozni~en

spoj

sporo Ispiti.anjo na konsolido..nlm

8 konsolidirani spori pokus
8 KOHCOIIHAHpaH
6aoeH omn
8 po~asni preskus dreniranih .zorce.

uzorclm.

. sposobnost sabijanja (zbijanja)

.
.

8 cornpactibility
8 compactabilito

zbijenost, sposobnost zbijanj.

,5HeHocT.cnoc05HoCT.. ,5HB8tbe
I
sposobnost zgostit.e

sposobnost upijanja (siso.ost)

soil suction
8 sucelon du sol

8 upijanjeti., podtlak utlu, negati.nl tiak u poram.

.
1071.

8 consollo.too .Iow test

8 assai lent consoliot!

WMYI<al-be, cnOC06liOCT

33 BnVlSal-be

_._--

sesalna sposobnost to'

. spregnuti
.
konjugirati,

'prezati

8 cnpCrl1Y08, coeAHHYOD
8 konJugiratl

8 conjugate
8 conjuguer

t.,

544

lr72.

.
.

1073.

1075.

Is'effondrer)

. dr.wdown
. .ffaissement,.b.issement, v;dange,

. spustlnje, mllavanjo

1074.

8 affaissement (s'lffaisser) effondrement

vlhntllft

8
I

8 slump

spustati se (padatil
8 propadati, spuhati se
8 nala, ce cnywra

sniienie

vodostail

CHH)KYSl1tbe, onnlalbl

---

rlbottoment

He HHOOTO

hitro zniievanjovodo,up.d

.8 sinking
foncoge

spustanie

CnywTaH.e,nOTonya.H.e, TOHeH.e

(tonjen)e)

. spustanje,potapln"', tonjenio
. ugrez, pogrez
. srediSte slegania

8 seat of settlement
8 siege du tassemont

8 srediSte slijeganja
8 CpP.AHH3 cncmyeaH:.ero
"a

1076.

lelisce posedanja,center posedanj.'

. srednjezrni pes.k

8 medium s.nd
8 sable i groin. moyens

8 srednje zm.st pijos.k

8 CpeAH03pHecr neCOK

. srednlo zrnat pesek

1077,

.
.

I
8 de flocculation agent, dispersing agent

sredstvo za dlsporgovanJa lantikoagulon.)

.ntiko.gulans,

sredstvo

ZI defokulaciju,

- dis.

dofl<?culant,

agont de dispersion

porgiranje

~.cpeAcrBo

.
1078,

3a AHcnep3H)a, pa3ABO]YBaH>8,IHTH'

KoarynaHc
disporzijsko sredstvo, antikoagulator

. srznacev

..

. COrebarrel

jezgrena(srlna) cijov
UHnHr'Aap

8 tubecorlttier

38 OOAOHoO iaAPo

- jedrn. ecv
1079.

. stobilizacijo

.. lIablllzaeija
..

-. stebillzociia

- lIablliZOllon
- stabilisation

cTaO~n~nalt~ja

1080.

stabillzaeijaIia
stabillzacijatla

I
I
I

8 soli stabilization

stabilisation du sol

cTa6HnH3aLtHjaHI no'tsara

stabilizaclja tal
1

- 545

1
1081.

. slabilizalor
.

8 stabilizator

.. stabiliser
,tabllisateur

CTa6~n~'alop

8 stoblHzoler

1082.

1083.

slabilizalor (sredstvo za vezivanje)

*8 sroclstvo ZDvozivnnJe, stobiliz8tor
cpeACIOo,a 'aLlopclyoa/-be,cle6~n~38lop
8 sredstvo za utrjevanje, vezivno sredstvo,vezivo

stobiinosl
. stabiinost

1084.

agenl de fixation

8 slability
8 stabillte

. stabilnost
..
CT80HntlOCT

staklena boca edredene zapremine (piknometar)

plknometar

8 fixing agent, slabilizing

. pyonometer
pycncmetre

n(.1KHOMeTap

. piknometer
1085.

.
8

stolon, postoJon
ustal]en, stalan, poslojan

nOCJojaH

.. .toody

. permenent

. stalen
10B6.

stelna ta~ka (reper)

8 reper, stalna to~ke

nOCTojaHa TO-Ka (penep)

8 reper, stalna to~ka

1087.

108B.

8 benchmark
8 repero, point fixe
I

slalna lo~ka, (ropor)

oznaka, reper

'HaK, 6ener, nOCTojaHa03HaKa,penep

rcper

..

.. repere

mark, bench mark

standard no Ispitivanje penetracije

slandardnl penetraciJskl pokus
. cTaHAapAeHon~T Ha neHelpa4~ja

.
.
. standardnozbijanJe

slandardni penelracijski proskus

10B9.

standard no sabijan)e

CT8HAapAHo

standardno

36HB8l-be

komprimaciJa

"---

standard penetration tesl

S.P.T (e55ai de bellage au carottier)

standard compaction
8 compaclage standord (normaUsd)

546.

1090.

stress condition
8 condition de contrainte

stanje Qapona

0 stanje naprelanja

cocToj6a H3 HanperStb8

.
. stenG

napetostno stanje

1091.

8 rock
roche, roc

8 stiJena, kamen
8 Kapoa, KOMeH

. kamnina
1092.

stena lelene bo'je

metamorfolirana,

)onCU3 Kapna

8 greenstone
balifna,

eruptivna

sti)ena

lelene kamnine (metamorfni skrilavci Il kloritov

shiste vert

rocky

consolidation

diabazain melafirja)
1093.

. stenovit

8 rocheux

8 stjenovit, kamenlt
8

1094.

1095.

Kapnccr I KOMcuccr

. kamnit, skalnat
.
stepen

konsolic1aciJo.

stupanj

konsolidacije

creneH

stopnja

Ha KOHCOl1~Aal.\a.1jaTa

konsolidacijo

.---.---

sensitivity ratio
8 indice de sensibilite

stepen osetljivosti

8 stupan) osjetljivosti
8 tTcnCH H8 oeer nHSOCTa

. stopnja obfutljivosti

1096.

ratio

8 degre de consolidation

compression ratio
8 degre de compression

stepen sti!ljivostl
8 stupanj kompresijo
- creneH H8 CH1cnHBoCT8
. st"pnja kompresije

1097.

.
.

stepen lasicenosti valduhom

zasitenost zrakom, stupanj

33C"'TCHOCT
co B03AYX,crenCH

zasi~enost

H3

air saturation,

degree of

degre de saturation

3UCHTOHOCTO

z zrakom, stopn)a zasiecnosti

Z lra-

kom
.109B.

. sti!l)ivost
- sti!ljivost
.

CTH~nHBOCT

- stlsljivost

.
-

compre.sslbllily
compressibilite

en air

-547

1
1099.

.. stojeti
lip
sto]eti
lip
.

1100.

..

pleu resistant par la pointe

."

polnt-boorlng pile
pleu resistant par la pointe

end-bearing pile

CToe'tKH Kon

. stoje~ikol
. SloJeti!Ip
. stojetilip
.
. stoje~1
kol
. stopa stuba
CTOQ'tKHKon

1101.

8 stopa stupa

1102;

CTanKB HBSHCOKCTon5

teme Ij stebra

.
.

.
1103.

..

stopa temelia, temelj samac

temel] 'samac (temeljenje)

8 pier footing

8 footing (kundation)
8 empattement, semelle

CTanKa, eAHHH'teH TeMen

temelienje
strija (brazda ogrebotlna dul kHzne povr!ine)

Itrija,bralda

8 stria

Itrle

. clpHla, IIpa3Aa

1104.

. brazda,
ril
.

strm. nagao, odse~e'n

8 nagao,ilnenadan, neo~eklvan

.
.
1105.

fondation ou base d'un. 'ot.e,

pliler

8 abrupt
8 abrupt, d pic

apMHO, OTC8't8HO

strm, odsekon

. strma kosina
. !karpa
8

CTPMHHH3, HaKI10H, KOCHH3

.
.

stvami napon
efektivnonaprezanje

8 escarpment
8 oscnrpemont

. skarpa
1106.

8 effectivoIlress
8 contrainte efficace,effective.

e<l>eKTHeHOHanpera...e

.- efektivna napetost

1107.

.
..

stvarnaporoznost
o!ektivni porolitet
e4OKTVlDHa nopo:lHOtT

8 e!okt;vna poroznost

effectivo porositv
porositd elf icaco

- d'un

548

1108.

8 effective(grain,ize)

stvarn;pre~nikzrna

effectif,
effie

stvarnipritisak

effective pressure

elekt;vn;priti,ak

8 pression efficDce, - effective

8 .Iekl;vni (promier zrna)

r.4JCKH10H3
(Jonr.MHttaHa

1110.

ace (diamE!lrr. des grains)

3pttaTa)

ufinkoviti premer

1109.

clt>cHHIBeHnp"'''COH (H","CH)

clcktivniprilisk

. 'Iru;n.lin;j.
8

8 streamline
8 ligne de courant,

strujnica
trpyJH'"I1HttH"'~CTpyjHHUU,fiHHHHHI TeKOT

d'ecoulcment

strujnica

1111. .

struJni

. "r..mln'! pOlentl",

pUlAncij,,1

8 potentiel de courant

,Irujn; potencijal

8 nOfeHu,Hjan HI cTpyetbero

.
1112.

strujni potencial

'Iub, podupira~
8 razupora, potpora

--....---.---8 prop

support, appui, elai

8 cTon5, pacnOHKa, nOT"Hpa'4

opora, 'tojka

.
1113.

,tvaranje pahuljica (zgrubvanje, !lokulacija)

8 zgru!avanj.,flokulac;ja

cIIl1oKYna\4Hjl,

8 flocculation

. !loculation

3rPVT'I'{B11to8

.. kosmi~enj.
1114,

,umarna (kumulativna) IInija

8 sumarna krivulja

cyMapHa nHHHja (HpHBa)

. zbhn.

1115.

8 cast line
8 courbe cumulative

krlvulla

. ,u,",d.ra,t

.._---------.--..---

spongy

8 suspenz;ja

suspension

8 susp.nzija

suspension

8 'puzvast
8

. spongieux

cYBiepeCT

8 gobast

-...- .-.---1116.

8 cycneH3Hja

. suspenzija

._-

,549

1
1117.

.
.
1118.

exsiccation

isusivanje.cksikacija

dessiccation

Hcywyea..u8

. desikator.
.

1119.

susenje (eksikacijal

. osu!evanje
. susnica (eksikator)
.

susionica

8 desiccator
8 dessicateur

ana paT Ja CYUJCt-be, CYWHHQ8

susllnik

. susana u susnici
.

osul.no u peci (sulioniku)

8 oven-dried
8 seeh.. "dtuv.

Hcywelto BO CYWffHlta

8 posu~en v pecic!
1120.

.
.

.
.
1121.

".

1122.

8 dry w.ight

suvamasa

suha masa
eyea

teia suhega materiala

5vefanj. snap

. wisp

snap, sve!anj

8 mech.

rpeT, CHon

. pram en, snop. svitek

. svrdlasli sip

. uvrtaniSip

.
.

paids du materiau sec

Te>KHH8

..- screwpil.
pieu. vis

epreH Kon, capAneCT Kon

uvrtani kal

S
1123.

. saren
.

prosaran

CI

UJ,'PCH
lisast

.
1124.

8 mottled
8 marbre, tachete

. !arena glina

. pro!arana glina
.

npowapeH8

.
. sip

8 mottled clay
8 Irgilo. bigorr~o

rnHHa

lisasto glina. marogasta glina

1125.

.. pilot.lip
Kon
. kol

.. pll.
piou

550.
__.._0.'..- -..

.....----2

. citst.inplaco pile. ci1st.in!>itu

~ipforl1lir;1I1 tcrr.nu (n<llieu m(!sta)

" u Ilu (n" mieilUl
8 pilot betonl,an

112G.

norcJonl koll

nn I"e'tll

..

---.-. - -- -." ..--

lip koji nasi trenjem.

pilot koji nasi na trenje

1128.

8 pleu mOIJlddam I" sol, - \n '.illl

Kon t.13pa6oTeH BO nO'48aTa Ha n~u,e MeCTO

1127.

- --1

~3

frictionpile

8 pieu flottant

O\.1CC'IKt.1Kon

. tornikol
. !ipka. molka

. rod
8 tige, tr.ingle, barre

8 maIka, !ipka
8 enn, npaT

. drog

1129.

8 joint opening

siri?a (lev spoja)

8 otvor. pukotinp.

8 ouverture d'un joint

.
~.
.

OTOOp!-ia nYI<tl3THH3

sitina razpoke

1130.

..
1131.

W\.1peH:te,

3roneMysat-be

Ha 3actlaTHHHBTa

sirenje' naprelanje, ra.lpanje ,

ekspanlija. sirjcnje,

. sirenje
-

"

8 expansion
8 expansion

.irenjc (bubrcnjc)
8 ekspanzija, povecanje, 3irenie

'

rasipanje

~"apona

..

pacnpoCTpaHys3H:te (A~c~nau~ja)

8 disipaciJa,

dispersion des eonlraintes, dissipation

de. controinte.

Ha Hanpcra"bcTo

raznO$ napcto)ti

..
.
.. skril!~c
..

'

1132.

stressdispersion,dissipation

"

ekspandirati,

expand, swell
8 etendre, gonller, dilate,

siriti.e (bubriti)

bujati

w~pel-be, 6a6pet-be eKcnaH3Hja

8 siriti sa, nabrekati

1133.

------ ~-----

. shalo

skrilji1c

8 -

. ItlKpHnp.lt
. skrilavec...'

\,I

1134.
,- ---8.

.
.

!kriljac (glinoviti
glinoviti,!kriljao

.--~hili'~-itrglle.

fnl-1HCCr WKpt.1neL1

. glinasti skrilavec

, ~8\':1Sp,~.Jrt,..,,, . .

!kriljac

"Ii ':1

II:I:~ il

feuille\oft

----.------------.

.n . ~~- ,. ._~_.- .".--..-.

, .,
""

,0;.",,,,,,,,,,

551

...Jlypn
. flindra

1135.

slag

~Ij~ka (zgura)

~Ij.ka,zgura, troska

..

1136.

.
1137.

loitier,scorio

~Ijunak

grovel

~Ijunak
'I8Kan

gravier

prod, gramol
~Ijunkara

grovel pit

~Ijuncara

gravicre. ballasticro

.. gramoznica
... ~Ijunkavit
~Ijunkavit
'tDKDneH
tlaOfal1HWTe

1138.

1139.

H8 qaK8n

gravelly
graveleux

prodnat, grarnolcn

---~tetan
~tetan,aheeen

detrimental
dammageable, nuisiblo

WTCT8H, OWTcreH

~kadljiv

'-T
8 talk (ili steatit)
8 talk, milavka

1140.

soapstone
pierra ~sayan(tolc), st~atlto

8. TanK(crea"n)
8 steatit, laj.vec
1141.

talpa pribaja

sheet-pile
palplonche

8 platica, talpa, fmurJa

.

TeHKOSt.1I1Ha
HenponYCTm1s3

nperpa,Q3,Tanna

Ja wnYHA

. za!Jatnica

1142.

1143.

.
..
.

tanak sloj (film)

lilm, tanak sloj

film
pellicule,film

ifJ~nM:TeHK3o6sHBKa, TeHOKCl10j

film, tanka prevlek~, ovajna plast

tanka cilindricna abloga, (ka~uljica)

8 tanka valjkasta abloga, rukavac

TCHKa U,\.11H1H,n;H1"iHaOI5BHBK3, PBKBBOU.

tanka cilindri~na

abloga,

rokav

mantel, sleeve
manchan, chemise

552

..

1144.

tanko slojevita(slruktura)

----

laminaled(slructure)
(strUl:1UlO) fcuillelCfl; fill~'IIIr.1I1 ~.t1;llj Ii.;n

tanko uslojena (struktura)

--

(CTPVKTvpa)

. tankoplastovit,
TeHKocnoem"a

struktura

. tanko uslo)cna glina {li.ta.ta ollnal

. tanka uslojcna 91i1l~
8
.

1145.

8 varved cloV
aryile strntHidc

uannaCTCH8. TCIIKOH8cnOCtt8rnHH8

..

1146.

tunka plastovita

g-!ina; listasta glina

. liquid

te~an, te~nost
tcku~. tcku~ini1

8 liquide

TC'tCH, Te'4HOCT

. tcko~

.. te~enje
tcccllje

1147.
i.
,I
t
I

..

..

1148.

. flowagc
8 fluage

(ua nO'4BCHa Maca)

Te'4CII:-.C
t~~ef1j(',

p'f.'lok

----

.,.-.--.

tecenje blata

. mudflow

te~enje blata

8 coull!e de boue

8 TC'IethO H8 "'Uta (Kan)

. blatnitok

.
.
.

Te'4CH.eHB nCCOK(DpHett.O Ha "CeOK)

killcnjc pC!liko

-----.-8

. tef.enip. tla

1150.

..

8 boiling of sand
- bou lance du sable

te~enje ..klju~anje" peska (izazvano hidrodina.

mi~nim priti.kom)
8 te~enje pije.ka

1149.

.--

t~~cl1jcIf!nlljc

flu)'. t!cCJulcnll'lIl (d~ ~;ol)

TC'\f~tbP'}li]nO'4aaTa

., to!
1~""i'?

!--~~~-!---'-~.--p
,.~.,I.

earth flow

.:t te;~,::v..

,.
!lllIli)

~:
f:>-:;C!"'lva

:
ghnJ,

'
nest~bilnn

b~l~1

_.-...

-I

ft Cll'ick cli1V
.

g:injl~

..-

8rgile t:uidc.

sr.n~ibl~

. m~knna. osjr.~ljivaglina
.

Tc~m'ma rn"'1i3. oceTflHOi] ffll1Ha

- tekoe. glin., ob~utliiva glin.

'-'.----.--

---1152.

te~ljivost.

fluidnost

fluidnost,

sklonost

te~enju

- II1Iiclitv
- flui<':ite

Te,n"'9OCT, Te"Ha cocToj6a, <lJnVI1,(tHOCT

- fluidno.t, teko~nost

-...----

---

553

.. tehnik. temeljenja (naein temelien]a)

.. tehnlk. temeljen)a

1153.

tehnika. temelJenja

.. tekstura
.. tekstura
.. TeKcTYP.
. teks!ura, zlog

1155.

1157.

.
..

..

!ounel.tion practice
tehnlque 10nda!iollS

TCXUHt<ntlO TCMOnetbo

1154.

1156.

texture
texture

temel) samac
po)edina~ni temell, tomel) samac

spot footing independent -

fondatlon isol~.

nOC1\~1tIC'IIIOCTnn~no UDTOMOn,TCMel1CH
COMCt!

toekoyni, posami~nitemelj
(emelj stimac

Individual footin~l. l!>oln1cd fuundallon

pojedilla~ni temeli

semelle isol~.

caMCl(.OMeneH TeMen, nOCAHH8'fCH

to~koYni

temelji,

posami~ni

temelJi

temelj u obliku plo~e (ro!tilja)

."
.. temel)enje na roitilju

mat foundation,
fondation

raft

sur radior

. CKapCCTTCMen
.. temoljna brana, ploi~a
116B.

.. temel)onJo (Iundir.njo)
.
.. temoljenj.

foundation
fond.tlon

.. TeMeneH>e, r/JYHAHpaH>e
8 temoljonje

1159.

.. temel)enje na ploei
.. torneljenje na plo~i

slab foundation
fondalion sur semelles isol~es

. TCMOnUJbO
Ha
""0'18
. temeljenje na plo!~1

1160.

.. temel)iti

temeljiti ffundirati)

..
temelji!i
..
.
.

found
fondor

reMeneH>e (nocraeYBaH>e TOMen)

1161.

temel)na plo~a

ternol)naplo~a, pod

TCMtH1H8nnOlil

temoljna

plos~a

base slab, foundation - lIoor

radier, dalle d. fondation

554

1
1162.

..
.

. subsoil

temeljno tlo
t.meljno tlo, podina

. t.mclinatla

1163.

TeMCflH3no't08 (no'tBCH cnoj

8 sous-sol
nOA

XYMYCOT)

tensiomotor
8 tensiometro, extonsomotro

tcnzomntar

8 tenlometar

1164.

rCH30MCTBp

tenzometer

tenzometar (meraedeformaeija)

8 tenzumctar
8 TCIIJOMCTnp

8 strainmeter

. delormetre

. tcnzometer
1165.

terasa

tenace

terasa

terrasse, terre-plein

8 Topacs

~1166.

terasa, polica

tereijar (tereijaran)

8 tere ijaran
,epl\Hep, Tepl\HjapeH
tereiar, tereiaren

.
~1167.

.
.

.
.
.

1168.

.
.

.
1169.

tcrcnskl potlo\nk
tcrenski podoci
TepeHcKH

-8 tertiary
8 tertiaire

8 field 'datum

donneos, C\>mpte- rendu du chanticr

OOASTOLHi

terenski podatki

terensko ispitivanje
te.enski pokus

8 !ield experiment,!ield test

essais sur chaotier,

- in situ, - on place

essai de chaotier

TepeucKH omn (eKcnepIr1MCHT).

TcpCHCKanpo6a,
TCpCHCKO HcnH1yo3J.bO

terenski poskus, terellSki preskus

-termieka analiza

8 termalna analiza

thermal

analyse thermique

thermoosmosis

thormoosmosn

analysis

8 TepMWIK3 aH3I1HJa

tcrmicna

analiza

-----1170.

..

8 termoosmoza

tnrmoosmOZR
TepMOOCMOJ8

termo-ozmoza

555

1171.

..

tdina (masa)

8 weight

tdina (masa)

8 poids

'f!HU1Ua(Maca)

le'-a (masa)
._----_.
liksUltopija

1172.

8 IhlxOlloPY

. thixotropie

. tiksolropija
.
THKcoTponKja

.
. tlo(Ieren)
tiksolropija

1173.

8 ground

teron, povdiu:1 tie

'1o"'oD, Tepoll,

sol,terrain

soil--in--situ

"fJi-t11018

ft tin, tere"

1174.

tlo na 1II05tU, - (in situ)

. solenplac.

110U prirodnom stanju. (in silu)

.
.
. tlo organskog porekla

no"sa ao npHpOAHa cO<:Toj60 lin situ)

8vtohtun., tla, rnati~n;) tlo

1175.

1176.

.
.

MacKer(opraHCKano"sa)
muskeg (organska tla)

lok (Iefen)e)

TO'40,

tok, tefi

. tee;

.
.

"-~

8 muskeg(organicterrain)

terrain organique (vase ou lourbel

8 flow
ecoulement,cour.nt (,'ocouler!

TO'fCJbO

. Iraini (vefili) mraz

1177.

1178.

maskeg, organsko tlo

51nll10 SIIlflfluto tlo

nocTojalio (oe'fHO) 33MpJltara nO'488

8 permafrost
8 un' pr.rmnnont -. rH'rmi1frn'il

~talnozmrzl3 tla
trakasti temclj

. trakast; temel)
.

slr;p foundalion

8 londation s\ll'semelle,semellefilanl.

neHrosHAeH (TpaKacr) reMen

. pasovnolemeljenje
1179.

. trakasti temel;, (kontinuirani)

..
.

trakasti temel),(kontinuireni)
neHToBHACH

YeMOn, KOHTHHyaneH TOMon

kontlnuiran; temelj

8 long strip looting, continuous 8 Idndation sur semellecontinue. semel.

Ie filante

556

1
1180.

.. t.onlo

. i.iction

trenio

8 Ironemont

.. 'pMe,,,"
IronJo

1181.

. tronjo0zid
. trenje0zid

1182.

. w.nfriction

'pMC!ttAco nOOpWMttera ttl

obstensko

tr.nJe.

trenJe

frottem.nt contre un mur

.MAGT

obpl.leu

. tresot

.. treset

.. peet
tourbe

. 'P8C'I'
Iola

1183.

.. tresetille
t.eselille
.
.
. Ireselni
. tresetasl
. .peeo.eH

bog
.. peet
tourbiere

IpeccTMW'.

Iotnalo moevirje

1184.

1185.

. Iolnal
.. trioksiJ.I.n
.

t.;aksijalan. troosni

8 peaty
8 tourbeux

8 t.iaxial

. triaxial

'pM8KCMJanoll. IpoOCOII

. ttiaksialen, triosen

1188.

.
.
---..
1187.

trodimenzionalan
trodim,nzionelan

..

three-dimensionel
II3 dimensions

. 'POA_HIMOHaneH npocTopell

tridlmenzionalen
trolan Iraspadnut)

krhak, lomljiv. trolen. drobljiv

. .powell, ICpwnM.,Apo6nM.
. droblj iv, 1Iolon

1188.

. trupput. Itemeliputa)
. podloga cesle, lomollno tlo casto
.

Tpyn H8 naTOT,OCH08' H8 naTOT

. cestno telo. spodnji ustroj

.. friable
friable
.

roadbed, road found.tion

8 pletaforme. fondation da I. cheuss.e

557

;,

1
1189.

.. tucanik
.

1190.

8 balllst

Zlstor, tucanik

8 balllst, pllrrlille

. tolflnec
... tuf
tuf
Ton'teHMt(

8 tuff

. tuf

T~

. tuf
1191.

1192.

.
.
.
.

tunelsko oblogl

8 tunnel-lining
8 revthementdo tunnel, bllnd'gl-Iurbu.

oblogatunela

lent

TYHencKa ot5l1Ora
predorska

obloga

. ------.------..-..--..----.-..

.. turbulent.n

turbulenlon

--"---_._---.
8 turbulont
8

turbulont

Typ60neHTeH

8 turbulenten
1193.

. tvrdaglina
.
. tvnlaglina

8 stiff clay
8 .rgilo raid.

. trmagli'na
.. tvrd.glln.
.
.

TBPAa, Kpyra roMHa

1194.

8 clunch
8 barrl, argiledurcil (gloll

stvrdnutaglina

JSPAn fnMH8, CTOPAHDT8 rnHH8

gruda, trdo glina

U
1195.

. ublalavanjeudarca
. amortiziranje,ublafivan;eudarca
.
. blatenja udarcev
OMOprMJHpOlbO,y6now.yoo...o

1196.

.. udar
. udar
.
.
. udarvjetra
.

8 cushioning
8 matelassage,Imo.tissoment

Ha YAOPM

8
8

percussion
Jjorcussion. hUUDUO

YAap, YAMpa...e

8 udarno'. sondiran;ez opazovanjemugrezkov

1197.

udar vazduha

B03AyweH YAIP. YAap Ha BeTepoT

sunek vetra

8 air gust,
8 coup de vent

rafale

5
1

1198.

..

--

udarni valjak(~ibrlCionivaljak)

vibracij.ki udarni valjak

8 rouleau dameur. vibrant

.
. vibracijskivaljar
.anett

""

1199.

1200.

.
.
.
..

YA"P"O

p.elt,ao,

vibrating roller

."lIpaoanett

8 percussion drilling
8 sondage par percu ssion

udarno buJenj.
8 udarno buJenje
YAapHO Ayn-eob8 (00 nepKYt"ja)

udarnc vrtanjc

8 auger type bit

udarno dleto scka~

kruna u obliku svrdla

8 trdpan, d cullier

8 WHnetT CepAp.n
8 spiralni sveder
I

1201.

. uucovazduha

..
.

1202.

porama

3n"'iuHHwl...n03AYXOT
00 nopHf"HI 00'19818
d(?lol1 zrnko01 ilpalnjonih por

~--------,--

fit U9010provon unulr.~nj.g

.
.
. ci.ti torni ("eniski) kot
.
kut prov09 unutralnieo
olon

1203.

air ~pace,etio
8 pourcentage d'air en volumo
8

u porama

udio zraka u

trenja

tronJD

8 ongleof truo Internallr I"tion

anglo do Irollomont Intorne v, 01

no DMCTHIIC:<OTOOHDTpOWHO TpMOtbO

ugao prirodnog nDgibe

. .ngle 01 rcpos.

kut prirodnog pokusa

8 aron Ha np"poAHaTe Kat"He
narDvnl naklonski kot

8 angle de talus naturel

8 ugao smicanja

. kutposmik.
.
. stoilnlkot

8 angleof shear
8 angle de cisaillernent

. ugaotrenja
.. kuttrenja
. tornikot
..
.

.
1204.

aron tl8 CMOnKtlV681<berO

1205.

Iron

1206.

frictionalangla

8 anglede frotternent

Ha 1pHetbeTO

ugao trenja izmedu tla I zida

kut trenja da sa zidom
e/on HaTp......e,o noM8Iyno-.aTa S"AOT
"
. kat obsten.kega trenja

8 angleof wallfriction
8 anglede frottement sur paroi

559

1
1207.

ugao unutra!njegtrenja

8 angleof internal friction

8 anglada frottement Interne

. .kutunut.rnj~ Irenja

.
1208.

aron HI BHarpeWHOTO 'PMetW

. kot nOlraniegaIrenfa
. ugib (delleksijl)

. progib,otklon
.
O'KnoHyea'be,

Cl<pwHyel...a

8 dlllection
8 d4f1axion,allainemant, flicha divl(OA npaeeu),

Ilion (d'un 101lgel

Ae'

"'neHcHja
8 upogib, odkJon
1209.

. .ngular

. ugll.1

..

o!trobridan

8 Inguleux, Ingulai. r.

aroneH. arnetT. ocrpopa6eH

8 os;:roro.b
1210.

ugl.stit blokovska struktura

8 angularblocky mucture
8 structure anguleuse, enchevelree

. 031robridnazbijonastruktura
..

oCTpopa6tla 15nOKooCKa CTPYKTypa

o.troroba

1211.

blokosta

struktura

.. ulcgnuce
.

ulegnuce

'"

8 subsidence

tla

cnerHyoa...e HI noqeara

offalsscment. affont.lrclnenl, subsidenco

8 ugr.znina, udor
1212.

8 unutra!nja .rozlja
unutlrnj. pod loklvan;e
8 StfaTpeWHa epOJHja

.
1213.

.. internal SCour

..

8 erosion int.rne

notran;. erozij.

.. body.Iro," --

1lllutrft~nJI nllpon
unutarnje

naprezanje

. BuarpewuoIIlopers...
.
. upijanje

contr,'nte

Inler 118

nalraoja napetost

1214.

8 imbibition
8 imbibition

. upij.nje

. 8nH8.H:.8

1215.

. v.rkavan;e
.
.
..
upi;ajucibun.r

upajni bunar, napa;a;uci (negallvnil

8n"88r8I18" C5y"ap
ponilcalnl vodnj.k

8 rechargewen
putu d'nlimentation

1
1216.

...

.8
1217.

1218.

uredaj za dizanie

uredai za dizan;e

8 app"eU de 'evage

onpeMi

lacking equipment

31 nOAI4IHYBaHoe
I

naprava za dviganje

uredaj za bulenie sa lezgrovaniem

8 bulilica za lezgrovanle
8 np,,60p 31 Be"e",e Ha iaAPo co Bp,"",e
8 napr.va za wtanie na ledro

8 core drill rig

8 equipement pour fonge tube, sondeuse
i carottage

. ureda]za ispira;'je
.

8 ,Iutriator

aporot zu Ispironln

8 dlut,lotour

8 .napar Ja npOMMOal-b8
naprava za 'o~itev zrn z

1219.

.
. ureaal za izdvalanie

Izpinnjem

.8 hydraulic classifier, elutrlator. s.dlmen.

tatlon apparatus
8 oppareli da cla..iflcatlon hydrauliquo

~esticasedimontaci]om
8 aparat za hidrauli~ko klasificlranie, za sodl.
mantacllu

8 ceAHMourou npM6op, nt,anH3.'Op tli COAHMeHruo

u"ja,.

. vodnl kl.sifik.tor
1220;

. urea'i

g,oundbotchlno plant, soil mixin9 plant

8 Instaliatlon molangeuse des torres

za molanio 110

8 ureaaj za mllolaniotla

..
1221.

co A03HpOfbO

bazaza prlpravozemlJlnsklhmolanlc

. gunlte -, cement-gun

.8 uredaj za prskanjoze melter iii beton

8 torkret, top za torkretlran]e
8 TOpKpeT,anapaT 3a TopKpen'paHoe (ropKplleH
8

1222.

MCWi1Ji1,GHI 00'18"

8 plstolet (cement gunl i gunit~. - enduit

projeti

TonI
naprava za torkrelirenie lobrlzgavenle)

. slratification

8 uslojonost (stratifikacijal
8 siojevitost, st,atlfikacija

8 stratification

8 cnoeB"ToCT, HannaCTeHOCT,
CTpar""'''KauII;a

. straUfikaclja,plastovitost

1223.

. uslovlome

8 uvjot za slom
8

failure condition

8 condition

dB rupture

yenoB 3a paspYWYBaHoB

8 pogo; poru litve

1224.

8 uslov(za

nestanak

c:'liatQlvolt gllne

uvletha

te~enja

gline

8 quick condition
8 condition

8 yenoBII 31 ocernll80CT Ha rnltH~Ta

8

pogoi utekoeinj.,nja gllne

I

de boulance

561

1225.

(penetrometlr)
8 penelromellll'
8 neH8IpoMIIllp
8 penetromeler

1226.

utiski.."Je IpenetreelJ.'
8 penetreeij., prodir.nje
8 nlHetPl"Mj., npoAMPlH>e
8 pe"etreelj., prodir."Je

8 penelr.lion
8 penetr.tlon

1227.

8 uto..rl..e

8 fork-11ft truck
8 choriot el..lleur

8 utiski.le

8 p_trom8ter
8 p-lrom4tre

------.

Igr"'. millno)
8 .me.r Idiz.llces.llicem.).

. H.TO..PY'"

d fourche

. .illesr
1228.

. u..lj."
.
. po.alj.n,z..'jln,-wlljln

8 rolled

8 Iz..lj.", n.bijen ..Ij."jern

ttaGMBnoco .8ne".

1229.

8 roul.

"_8naHG

u..ljl"i zemljanlnlsip

8 rolled earth dem ,

8 u.nljnlll Zlftllilullillosip

.
.
. uzgan
. yzgon
noTMCOI<
.

ICMjn"Onpo'PlAI (IiPl"I'

clluue roull'n, hnllllllq

Inrre rouln
""

"ell"'''1 co UI"I"

Z.lljarjem komprhnlrlnozemeljskl pregrad.

1230.

8 uzgon

1231.

b~OYlncy, upllfl
8 saul-pression, pouss.e d' Archhnide,

d.j.ugleg.

8 uzim.nje uzor.kI
uzimlnje uzor.kl
8
-'be HI "mIAO""

8 prell.ernent d'echlntillon. clrott.ge

8 uzorek

.
1232.

8 sampling

jernlnje .Zorce.

.
. uzorak

semple, specimen

ech.ntlllon, eprou.eUe spechnen

"'O.AOI<,npoll.

8 proskullnec, .'Orae
1233.

8 uzorok Iz bulotine (jezgroJ

uzorek Iz bolotinl,jlzArenl uzor.k

.
.

M'08AOl< OA COHAe"'HI Aynl<l, /OApo

8 .ZOrec Iz .rtlne,jedro

8 boreholeSImple,cored sample
8 clroUe

562

...
.
.. ulvodno
uzvodno

1234.

uzorak uzet sonda!nom

kdikom

uzorakdobiven!licom

spoon sample

echantillon

II

pris 4 la cuille,e

H1AaAOK H3SIAeH co na)f(M'teH anapar

YlOreC vzet

1235,

z llica

8 upstream
8 amont

8 yropHo In? eOAITa)

-~
1236.

yzvoden

uzvodnano!ica brane

uzvodna nolice (st~pa) brane

8 yropHa cranKa HI nperpaAITI

8 heelof a dam
8 piod amont (d'un barrago'

8 vzno!je zemeljske pregrade na vzvodni strani

1237.

..

valutak(krupaniljunakl

valutica,

8 galet, call Iou

\

krupnl iijunak

8 eanyroK. KpyneH 'IIKan

.
1238.

kamen, p,odnik, oblica

veei glavni napon

8 vete glavno naprezanje

cobble, pebble

8 major principal stress

8 contrainte principale majeure

norOl1eMO rl1aBHO HSnperatbe

8 veejaglavnenapetost
1239,

. velieina(vrednost)
. vrijodnost.

..
12~O,

SpOAHOcr,3Ha'Ce~ft

8 value

. valeur..

vrednost

. volieln. eostlcoIzm.1
. yolifina ~nstic.
8
. velikoSl dolcev

8 porticlo size
8 dimension des D,alns

roneM"HO He "eCT""K"Te (spH8Ta)

.
1241.

. velil:ina

..
.

1242.

velieina

zrna

8 grain

zrna

8 diametre des grains, dimension

sizl

roneMHH8HI 3pHlt8

velikostuna

. ventilnakaiika,pribor za uzimanjeuzoraka
8 venUlna !lica (pribor za uzorkovanjel
8 BeHT"nHana)l(,,"a (np,,60p sa BIAelt.e "388AO-

"")
8 ventilna!lIca (pribor zaJemanJevzoreev)

. bailer
8 tube 4 sediment curette

563

..

1?~3.

I
Yrnmiln,;'!tlJivn(II
j"~O o'jotljivn

inn

..

1244.

oXlrn,.",ltlv"
clny
8 o'gllo ultros"",lblo

gllno

. MIIOIVucnrIHmft

IIIHIIR

z.lo obcutljiva

glina

riser
.. colonn.mont.nt.
(tube)

vertikalna cov

pipe

v.rtlk.lna tlaen. clj.v

Dcpn1KOntln

nOH1Ctln u.eOKiJ

8 verllkalna (11~ena) cov

..

1245.

8 plumbline

vert;kala (vlsak)

v.rtikala (visak)

8 eepnlKana (Bt.1COK)
It svincnica, vertikala

..

1246.

.
I

1247.

II

1248.

vortikalna
lalpaza
v.rtikalna
talpaza

podgradu

8 poling board

podgradu

opa!na

deska

.
. etayage

soldl.r boams, - pllos

avec

madr

iers

verticaux

ve,tlkalni podpo,nl elementi, podporni koli

veza

i 11jeb

joint,

spa;' na pero i utor

na pero

assemblage

tongue

and groove

a rainure

et languette

8 taCraD Ha nepa H >t<ne6

spo;,spa;na pcro in uter

1249.

veza (kod lalpi priboj.)

brava

(kod

Interlocks lof sh.et piling)

8 agr.fes (do palplanch",)

1murj.)

8 Opr.Ki1,cncjynitH..c (Kaj wnY",(10otJHIorpal\D)

soojnice (Z<1q.1tnQstenfl)

'--'--,-~--1250.

.. binder
Ii.nt

vp.zivo
.. vClivo
. vezivo

Ihtt1J\C'p. npJIfQ CpCIlCTDO

1251.

.. veznisloj

. binder course

vr.zni
sloj

Bepn1K~HlHI1nOTnHpa~H, KonOBH

planch. d. boisag., - par.",.nt

T:lImfi ,., lIo/trpal\yniHbo

. v.rlikalnl POduplr.cl (Sipovl)

. v.,tlkalnl podup;raci podg,ade, !ipov;
8

Iii a plomb, aplomb

DpJett cnoj.

QI velna

plast

t)HffAer>CKH enoj

{npH mnlo1WJiJ)

couche

rlo liaison

564

1252.

..
.

.
1253.

.
.
.

1254.

..
.

nJ10"CCTB..6parop

3a Ha6..Ba.be

vibrirajuca fica
vibrirajuca struna, - fica
OYl6pal.tHOH3 )'01'-'8

vihraciJska strun8, .tica

vihriranje

.--..-

IvibraciiaJ

vibriranJc
o..6p.u..ja, rpenepetbe

vibration

vibration, trdpldaUon

vibrollotacija
8 vibrollot.cija
o..6po4>norau..ja

vibro.flotation
8 vibro.flottation

vibroflotacija

8 virtuelan

(moguci,

8 virtuelan,

moguci

vibrating string, - wire

8 corde vibrante

.
1256.

vibrating plate compactor

8 compacteur. plaquevibrante

vihracij',k. plo~~. la komprlmacljo tal

. vlbracija
1255.

vibraciona plofa
vibradjska plofa za nabijanje

verovatanl

virtual

virtuel

..

height of oapillary rl.e

hauteur .d'ascen.ion capillaire

sHpTyeneH, MO)f(eH,aepojaJeH

8 virtualen
1257.

1258.

..
.
.
-.
.

1259.

1260.

vi.ina kapilarnog penjanja

visinakapilarnogdilanj.
BMCHHa Ha KanHnapHo

H3JU1rHyeatbU

vi~ina kapilarnega dviga

visina kapilarnog penj.nja
kapilarno dilaJ1)e, vlsin. KanHl1apHOK8'tye8t-be, BHCHHaHI KanHnapHO

. Ka"YS8I-be
kapilarni dvig, vgina kapilarnega dviga
. vitina nivaa podzemne vade
.
.

visina podzemne

nivo podtalnice

vade

capillery rise, - height

manteo copillolro, houtour d'u\ccilsion

8 groundwater elevation
8 niveau de la nappe

DHCHfl8 (UMOO) U8 110A3CMHOHI BOAD

. visina pritiska

. visinatlaka

..

B"C"Ha (Ha np..r..coK)

tlafna

vi~ina

8 head

. charge

.565

..

1261.

pore water heed

8 charge de I'oau inlerstitiello

visina pritiska porne vode

tla~na visina vode u porama
RHC\o'\ua
H8 npH1HtOKOl Ha nopH81S BOA8

tlnena vi~in8porne vade

.8 viscosity
vlscosltd

. vlskolitot

.. viskOlltet

1262.

BHCK03HOtT

viskoznost

~_.

.. viskozno

1263.

--

viskozan

..

1264.

~.

1265.

.
.

8 visqueux

BMCK03t'H

. yiskolCn

----

8 viscous

.--,-..-..---..------------.-..---..

vi~eslojna plo.;a

plaque compo see de diverses coushes

(sandwich)

OnO'l8. ceHADH't-nno't8

plo~ca il rallienih

_. ------.-----."-.--....-

8 sandwich slab

vileslojnarlo~a
noneKetnojHB

--.,.

plastl

viluelni pregled
vilualni pregled

8 perusal, visual inspection

8 exame"i vue

BHJyenCHnpernOA. BH3yenHOpa3rneAY08H:t8,

Ot4eHKB
8 pregled, vilualni pregled logled)

1266.

vlaknosl(librolan)

8nOKHeCT

. vlaknast

8 fibrous

8 fibreux

. 'vlaknast

--

--- -...--.
1267.

.
. vlafan,mokar

vlafan (mokar)

-- ---.-..-- ..
1268.

..

Om))f(Cli, MOKap. DOACH

maker, vlili.cn

... --------------.
vlalon uzorak
vlaini ulorak

8 Bna>KCHH30aAoK
8 vlafen vzorec

--

8 wet, moist damp

8 hum ide humectt!

8 wnlsnmplo

dchantillon humid.

1269.

8 vlalenje

. vlden].
.

ltaOnO>KC'fI, HilUnO)KyoOJbO

. navldonje

. moistening
8 8rrosage,humidification

566

.-1

.. vlalnast
vlalnost

1270.

8 humidity
8 humldit4

8 snara, enaH<HQCT

. vla!nost
.
.

1271.

vldnost

pri ugrac:Jivanju, Ikolifina

ena)t(HOCT

BJpaAYSaJ-beTO,

"PM

vode pri

en eau

water content

lors de la mi5e

en oeuvre

- en place; placement

COAP>KHtI8 HI 80-

Asra npH erpaAyoDt-b8TO

vlaga pri vgrajevanju

..

. vlalnosttla
8 vlalnost tl"
.

1272.

. teneur

8 placement moisture,

vldnost pri ugral1ivanju (sadrlaj vode)

soil moisture

humiditd du sol

. vlolnost
tal

On3)KflOCT HI nO~Bcna

-.-

---~.

1273.

8 vod

.-------

.. conduit

vod (cevovod)

conduit, tuyou

flO1\. 1\0"onOI\

8 vod

1274.

.
.
.
.

1275,

--

-1276.

8 top water
8 .au do robln.t, d. viII.

vodo Iz vodovoda
8 vada iz vodovoda
BOAa OA BOAoaOA

voda iz vodovodnega omre!Ja

pukotinama,
DOAa DO nYKHon'HHTe (cno)oT)

razpoklinsko

8 crack water, fissure-, joint.creop,to

voda u pukotinama
voda u napuklinama,

spoJnicama

8 I. ean de fissure

vodo

--

vodo zo pranje

8 wash wator

voda za ispiranje

eau de lavag.

, \'odp.n

aqueous

8 voden

8 equoux

8 BOAB33 MHel-be,BOAB3a H3MHS3f-be(npOMHS3I-be)

8
1277.

izpiralna

voda

pDJnOI\p.tICT. 119ToneH co DOAD

8 vodnat
1278,

vodonepropusna

zavjesa,

lovesa

nepropusna

8 BOAOHcnponYCH33aseCD

zavesa,vodotesna

8 curtain, watertioht
8 voil. d'etancheitd,

rideau

561

1
1279.

8 .!tlnchelte h "eau

.
..
.

8 watertight

1281.

8 watertightness

vodonepropusnost

8 vodonepropusnost

.
1280.

.
.
.

eOAOHenponycnMAoCT'

vodotesnost

vodonepropustan
vodonepropustan

8 impermelble

SOAOHcnponycrnMB
yodolCscn

8 cut-off wall
8 mur peralouill.

vodonepropustan ekren (dijalragma)

ncpropusni ekron
HenponycreH

eKpaH

8 . vodotesnastena, dialragma

1282.

1283.

.
.
.
.

..

8 w8tcrbcaring
8 .quilt;re

vodonosan

yodonoson
nOAOHot!!tl

vo<I011050n

vodonosni sloj
vodonosni slol. vodonosen

. aquil.r,.qul'.rous
8 aquifora

BOAOHoceH enD j

8 vodonosna plast, vodonosnik

1284.

.8

vodosabirna

galerija (potkop)

sabirna galerij., (potkop)

..

collection gall.ry
galerie-colecteur

colio'PHI ranepl1ja

. lbiralna galeriJI

1285.

1286.

.
.

yooozl1hva

lna. .gr8dovlna

ulazna gradevine

intake structura

ouv'OOo

time curve

do Ini!ind'nou

BOAosa<!Jar,BOA03a<!JaTHI1
OIiJeKTI1

. vtotni objekt
. vremenska
. vremenskakrivulja
.
.
kriva

8 courbe en lonctlon du temps

epCMCHCK8 Kpt.188

~asoYna sovisnica

1287.

.. vrhkosine
vrhpokosa
.
.
aps

H8 KOCHH8Ta

vrh pobotja

8 top of slope

sommetde talus

568

'"

1288.

. vrhli~

. tip of the pile, pile point

. pointe du pieu. sabot

. vrhlipa

apa Ha I<onOT

. konice kola

1289.

. pearl.spor

. (vrsta'.Ispato) dolomlt

. dolomit
.

. spath perl4

AOIlOMMT

. dolomit (mineraI) enkarit

1290.

. vrlna vrednost (maksimum)

. vrlna vrijednost
.

. peak value
. valeur de pointe, - maximum

apaHa apeAHOCT (Mal<CMMYM)

. vrhunska vrednost
1291.

8 sink hola. do line

. ponor,ponikva,vrtaea

. entonnoir, dollna

nOIlOp, npT."', nnno511.'MH8 HI VODno,. hoon.}

1292.

. vrto~a (ponor)

1'0""',

po1.hnlnlk, ponlkalnlk, vrtn~n

. vu~n

. traction

. vufo

. traction,tractoge

. ane'fel-be

. vlok

1293. . vufno
~Ia

drawbarpull
. force de levage

. vu~nasila
.. Bne'lHa CMna

. vlo~nasila
1294.

. vulkanski

..

. volcanic
. volcanique

vulkanski

. vulkanski
oynKatlcKM

..

Y
1295.

. Jungovmodul elastlfnostl

.
.
.

Youngov modul, - modul el..ti~nostl

JvlllOO

8 Young's modulus. elasticity

module d'elasticlt4 de Young

MOAyn, MOAyn HI enICTM~HOCTa

Youngo. modul, modul elastifnostl

.
Z

1298.

. zabiti
. zabltl

.. J86MBI
vliskati.

uv~tavati

.. drive
in
enfoneer

569

1
1297.

8 revetir, tuber

.
.
.
.

1299.

o6nO>Kye8, 31ueaYS8

zaceviti,oblofiti
zacevlieno

linodborohole
8 trou de sandagetub4

burotina

oblofeno (zacilevljeno)bu!otina
:HIL\eDellaAvnHa'''Ha

.o,toO'o)

(Jaw''''He

L\eBKa np"

Avn.

z8covlJcno vrtlne

8 rotontlon

.adrlav.nle (reten.II.)

. roloneil.
.

1300,

8 case

oblofiti

8 oblofiti, zaciieviti

129B.

zaceviti,

8 rdtention

I8APHCVDDIt,C. pOJOft:lHJR

. relell.lla, .ad, '-ev.nJo

.

.
.

.ad.1..vanlo (rolen.lja vode)

retenciJa

8 .agatni .id ad prlboja

pereHJH;a (.aAP>KVBa",e) Ha BOAa,a

. rclenzijski
1301,

8 woterholding
rdlontlond'o.u

vode

slobodno stojeea (upeta) zagatna stijena

8 cantilever sheet piles

8 ,ideau de palplanches en porto-4-faux

8 SMAOA 36HCHHHenOTnopHHTannH

. vpeta .agatna ,teno

1302.

. zaglinlenopodln.komoreno
. ledenjot!ki nonos, morena
.
.

1303.

1304,

talno morena, ledeni!ki

nanos

zaja.itl (pregraditi)

.
.

.
1305.

rne'4CpCKH"aHOt, sarnHHeH. n8AHHCK8MopeH.

.
. zalsziti,pregraditi
. pregraditi,.aja.iti
.
.

nperp8Avoa~e

8 pond, to
8 former une mare, inonder

HI BOAeH TOK

zakliniavanje (utezanje klinova)

'OL\Bpc'VBa",oco

8 wedging
cainc.ge, coincamcnt,cal.g.

zaklinlavanje
KnHH

zaklinjenje,zagozditev

8 zamrzovanje(mrfnjenje)

8 glacioltill
8 orgile. glaclaires 4 blocaux

zamrzlvanje
J8Mp:lIiYBa..~e

8 zmrzovanje

8 freezing
8 o,ong410tion

570

1
1306.

.. lnmulienjo
.
.

1307.

1309.

nU-bect

li1blatcnJo

8 siltUp.to

. zamuljiti
.
. ublotitlz meljem

..
.
.
.
..

env8ser. eosabler

npaD'" H11bQ

z8ostoli napan

preostalo naprezanje

residual stress
contrainte residuelle

peJMAyanHo (oeTaTO"HO) Hanpera...e

rezidualna nanetost

.. borlno100

lapisnik 0 bu~ellju
dncvnik (protokol) bu~enlo

coupo do sondago. relove

3imlACII..wI(3D ItVn'tntbftJO

sonda!ni zapisnik

.
. zapisnikzabijanJa

..

1311.

8 depSt d. limon

H3HOC, KanOB H8HOC

. zamuljiti

.
~1310.

. siltation

zamuljenje

lan:ubyoD,

1308.

8 driving record
8 repport de battaoe. ca,"et

zopisnik 0 pohijnnju

38nI1CHI1K38 306110a...e (Ha Konl

ubijalni zapis

.
. zapisnikpenetracije
.
.

8 penetration record
8 proces.verbalde penetration

zopisnik 0 utiskivanJu (penetr.ciji)

pcrHclpHpal-bB Ha npOAHpatbOTO.38nHCtlHKsa

1312.

.
.
.
.

neHeTpaLt...jaT8

zapis 0 penetratijskem preskusu

.8

zoprcmina, zaprcminski

volumen.volumenskl
3OtjJaTHI1Ha. oonYMeH

06eM.

. prostornina, prostorninski
1313.

1314.

prostorna masa,jedini~na

8 bulk density

prostorninskamasa (specifienateh) specifiena

zapreminska

BonYMeHCK8Maca, eAHHH'tH8Maca

- specific gravity -unit

weight

poids specifique(densite apparentel

oostot.
masa - pod vodom, zapreminska

IT)asau potopljenom stanju

uronjcna masa

ponYMeUCK8
MDCO nOA

DOAa, nOIonO'He

CKO Macn
8

volume.de volume

30tjJaTHHHcKH

. zapreminskamasa- jediniena masa

.
.

volumo, volumetric

potopljena

prostornlnsk.

mesa

oonYMCH.

8 buoyant unit weight, submerged density

8 poids spacifique dejauge

571

1315.

.
.

1316.

z::Ipruminsko
musau
sulla

prostorna

suvom

8 drv bulk domitv

pohJI volumlquo du sol ,oe

stanJu

mosa

OOilYMCHCKa
Maca

00

cyOIl

coCToj6a

suha prostorninska masa

.. ,

. zaptlv.n]e

..

zabrtvljivanje

zaptlvanje

s0811ngoff
etanchement

aatlcnYIHHl,of3aTDapat-b8,3snn1cySBH70

. zatesnitev
1317.

blatom,

InJektlren)e

(nptlv.nle)

nom

. zabrtvljlvan;e blatom, injektiranje gllnom

011.

mudJacking, clav Inioction

8 Injection d'arglle

8 3a'f(mYBa~be co Kan, HHjeKu1patbe co rm1H3

tf!snr.njnl olino, injiclmnla z ollno

.
1318.

. zaptivanjeilova~om
.
.

hitvljr.njoilovn~om
38'wnyoatbe co

.
. zaptivati

8 loarr soal
8 joint de torro Dials.

~nOBHua

glinasto tesnilo, tesnitev z ilovico

1319.

.8 seal,to

.. brtviti

sceller,colmetor,bouchor

3a'fenyea, 3aTBopa, 3anTH08

8 zatosniti
1320.

zasi~en (natopljen)

. promo~en,smo~en,namo~en
.
.

8 soaked, wetted
8 imbibe,trempe, hum.ctte

HaronCH, HaMOKpeH,Haena>KeH

namo~enr maker

1321."

. zasi~envadom

..
.

1322.

1323.

8 wate, logged

zasi~en vodom
HaroneH,

8 imbibe d'eau

:JaCHTeHco BOAa

z vodo prepojen

8 zasi~cnje vadom

8 water saturation

8 zasicenost

vodom

33CHTeH co BOAa

nasifenje

z vada

8 zasoljen
8 zaslan;en,

8 brackish
ho~at

(voda)

8 3aCOl1eH
8

braki~en,

saturation

zasoljen,

8 saumatre

en eau

572.

1
132~.

..
.

1325.

.
.

surfacecourse
8 couche, revGlomenl, In"ls supe.lI<:Inl

zaslor (povlSinskl sloj)

pov.~lnskl slol. zaslor
noepWMHCKM

cnoj,

38CTOp

krovna plaSt

.8

.. ze&tilni
filter
. zal~ltnlfiller
ZJa&tilni filter

protective !lIter
filtre protecleur

3IIWTl4TeH...nrep

13_26.

.
.

za&titni nasiI' (odbrambeni nasiI')

l&&titnlnasiI'

za&eilni nasiI'

..
.

Za&titninasiI'
zO&lilninasiI'

1327.

8 dike, dyke
8 digue

33wr"TeH Hac..n

.8 levee

levde, diguu de protection

b~AeM no AO/UKMtiOta HI (JPorg,.

oA6puH6eH

HaC~'IO

1328.

1329.

varovalni

lOlega (vez)

vez, sidrna vez

nasiI'

8 tie-rod
8 tirant, fer de liaison,berre d'ane'ag

. zotega,vez
. M,cra

. lOlelOnje

8 tension

. tensicn

. vlak,zatezanje
.

ttanllaTOeT.3aTCrHY08t-bB

1330.

. naleg
.

1331.

.
.

.. e~p

.. plug

Z'lVarae (eel')
'len,

3IT80pa't,

bouchon, lampon, ehevillo

'H8Hja

z2maSek,eel'

..
. ujetizrak

zatvorert vazduh

lOroljenizrak
33TBIJP<lH BOJAYX (BO nop"Te

1332.

sheet-pile lereen

1eHKos"AHa Hen ponyer n.. Ba nperpaAa (eKpaH,

33Beca)
pregrada

entrapped air
air inclus, - occlus

Ha nO~BaTal

. zavesaod priboja
. zavjosa(ekran) ad !mur)a

zavesa iz zagatnie,

..

Iz zagalnlc

ridoau da palplanchos,

dcran de

573

1
1333.

..

zavrtan)(vijak,zaptivnielemenat)

vijak (brtvoni vijak)

8 '60m (3a ...enyoalbl)

1334.

.-- palica(,id,"a' sornik,vijak

. .bi)sn). kva!.nj.m
.
.

1335.

36101oalbe(H8 nO'tB3rs) co nOnC03t-be

polivanJ.m

. zbijan;etla

. .bi)an;etla
.
. zbijanje
tal

..

.
. .bijan). val)anjem
.

.8

compaclagopar cyllndroge, plr roulogo

clo,e texture

3fhtB8Ji,C

1336.

zbijanjo valjonJ.m

..
.

foil compaction

compactagodl '01

H3 nO'103r3

compaction by roliintJ

36"oalbe (Ha nO.OITa' co Banalbo

zgo!t.evanje z valjanjem

------..1337.

8 compaclion by wal.rlng
8 compactagl plr depot dans I'IIU, par
arrosement

.bi)anj. polijevanjem

. zgo!tevanjo,

bolt (sealing bolt)

8 boulon (Incrago)

zbijena (gu'la) tek,lura

.bijeno (gu'lo) lek,lura

8 texture gerree

ryeTa, 36"eHa TeKCTypa

. go,lzlog
1338.

.8 complcite

zbijeno,t
... zbi)eno'l

compactnoss

35H8HOCT. KQMnOIOHOCT

. kornpoklno'l
1339.

.
.

zbijono't vodom za~i~enog tla (kada nema

porn ispunjenih vozuuhorn)
gu,loes

polpuno

za,i~enog

3acHTcHoCT,

(603 nop" "cnonHeT" co 003A'fJI)

gostoti1 popolnoma

zbijenosl po AASHO (Americko udrutenje

nasil:cne zen11jine

sluibenikadrhvnih auloputeva)
zbijeno,t
sluIbenika

po AASHO-u
drhvnih

(Americko

8 AASHOcompaction(AmericenASlOcia.
tion of State Highway Offlcia I~I

udrutenjo

aUlopuloval

. 1.6"oI\OCT no.o",o no MOIOAOT

AASHO
"8

(AMepHK8HCKOAPYWfBO HI cny)t(CiCIU1lU1
li8

zero lir voids densilY

8 don,ild apparonlo ,Iu mltd, Iou lalurd

tla

8 36HCHOCT H8 nO'lBl1T3 npH nonH8

1340.

AP>K8DHHTC 0 OTonOTHWT I)

AASHO preskus; komprimaci)o tll (Ameri!ko

zdru!en;. drIavnih uslulbanc.v za Ivio costo)

8 compactage

AASHO

74

13~1.

.
zardan, korodiran,erodiran
. zdrobljen,nagrilen,
'APolSo..,".'p""", KopoA"pa..,.poA"p.H

.
1342.

zdrobljen (razjeden, korodiran, erodiran)

razjeden. korodiran, erodinn

8 earth dam

zeml;ana brana

- zemllanabran. (pregrada)

.
1343.

8 barrageen terre, digue

(lSpaHa)

zemel;ska pregrada

zemljana prizma

. zemljaniklin, klin \la

.

1344.

30MjeHa nperpaAa

..
.
.
.

bitten, gnawed, corroded, eroded

8 rongd, corrodd

no'toeH

soil w.dg.

8 prisme,- coin de sol

KnHH

zemoljski klin

zoml;aniradovi

8 earthworks

zornl).nl radovl

8 lcrrossomonu

3eMjeH"palSol"
8 zemoljska dela

1345.

zemljano vezivo

zemljanovezivo
ep3YB8't t.8 nO'fS8T8, cpeACTDO:sacep3YB8tbe H8

8 soHbinder

math!re d'agregation du sol

nO'l6ST8

. zemljinskovezivo
1346.

1347.

.
.
.

.
.
.

zglobljenost (ukllc!tenost)
uklje!tenje, u!ljeb,ljenje

8 int.rlocklng
8 ench.vetrement imbrication

BKneWTYBa~e. cnojYB8H:.8, BH<ne6ye8li:.e

l~kJinl.nje, propletan!. drug v drugega,

19ru!ao(flokulisao)
19rulan, !lokuliran

cHery neeT

..

lid od priboj.
z.gatna stijenaod !murja

wnYHAOB S"A, HenponYCTnMBa TeHKosHAH8

8 flocculent
0 !locule

. kosmi~ast
1348.

8 sheet-pile wall
8 paroi d. palplanches,

nperpaAa
- lagatna stena

1349.

zona (podru~je)
- zona, podru~l.
. 30H8,nojac, nOApa'ije
8 eona, pas

8 zone
8 zone

rideau

575

1
1350.

1351.

..

zone pUma I osaka

zona Izlofena plimi losJeci

Kpaj6po)l(HI 30Ha H3nOHC8HaH8 npH"MB H OAl1MB

prlobalnopodrotj. plime In oseke

.
8
.

.
1352.

. IIdalland
.

zrno

gr.ln

zrno

grain

3pHO

zrno

.. zrnast
.

8 zone de marnage

8 granular

zrnast

8 granulaire,grenu

. zrnat
1353.

..
.

.
1354.

..
.

3pHecr. JpHar

8 eggregatedst,uctur.
8 structure cimentde

zmast. struktura
zrn3sta struktura
3pHeCTa CTPYKTypa

::Jgrcq3tna
stuktura,

_.

zronta

struktura

\
-:-

Z
felatini,anJe,geli,anJe

felatini,onje

8 gelallon
8 gdlification

H<el1antHHpatbe

.
.8 fila
. fila
... fil.vost
fil.vost
. filavost
.
..

felatiniranje, spreminjanje v gel

1355.

.8. file

)KHna

1356.

. vein

. veine,filon
toughness
.. durste

)t(l.1n~DOCT

1357.

litko blato
fitko blato, mulj
T''tHe Kin,

. blato
1358.

TKH:HJ.

livi pesak

8 ljvi pijesak

. oeze
8 vase. suintement

JlCM8necoK

tekotl pesek

. quicksand
8 sable boulant

- lTIouvant

576.

Registri termina

4.1

A.ohia. turmln. na hrvabkom knlll.vnom jezlku

nil jezicima

naroda

Jugoslavije

aparat za hldrauli~ko klasilieiranje, :-za sedlmen.

A
ablaeija, odno~enje, olplavljivanje 1
abrazija, habanje 2
.bruiv.n, ha"njU<!13
.dhez;j., prionljivost 4
adh.zivan, prionljiv 5
.dsorpeija 8
odsurbiranavoda, vozana voda 7
.dsorblranllonl, vezanl ionl 6
aglomerirati, skupiti sa 10
agregati, zrna razli~ile veli~ine 11
.gr.sivan 12
akeelerotor, ubrziva~, pospl.~iva~ 13
oksijalno ~vrstoeo 379
.~k.sila~niprltisak sa sloOOdnim bo~nlm tlrenjem 380
oktivni pritisok tlo 15
.ktivno stan;e plasti~ne ravnoteie 16
akumulaeijski bazen 17
alohton, donesen 20
aluvijaeila, aluvijalna akumulaeija, naplavljivan;e,
nano~enle 22
aluvilalan, naplavll.n, nanesen 23
aluvijalni, naplavlleni, nanesani stohe 24
aluvi]alni, naplavlieni nanos 25
aluvij, rile~nl ",'nos 27
amlOleran Ireagira I kao, klselina I kao ball) 28
amorlan 29
amortiz;ranje, ublallvanje udarea
analiza metodom kruga tren;a 32
analiza pomoeu krulnog luka 33
analiza prosijavanjem, sijanjem 35
analiza slijeganj. 31
analiza talolenjem 36
andozit 37
anizotropan 38
anlzotropna konsolidaeija 39
anUgorit 43
anUklinala 44
anllkoa.9ula"" 'irod.lvo za <lollokulaelju,,-Idlspar.
.
giranje 1077
aparat za direktnl posmik 45

taei;u 1219
aparat za Ispiranje 1218
aparat za mieren;. propusnosti 48
aporat II n'lerenj. vodopropusno.U s promjonl)l.
vim tlakom 49
.par.t za odredivanj. graniee le~enja, litkostl 50
aparat za prosijavanje, sijanje 52
.paral zo prston..U posmlk 934
apsorbent (sredstvo za upl)anje' 53
aridan, suh, bezvodan 54
arkozni pjd~enjak 55
arm Irani boton 56
orte~ki 67
asiltit 19
almoslorskl tI.k 60
Attei\ergove graniee 59
B
bager 61
bager (na povla~enje) 169
bag.r lli~or 62
bagerirati 63
bankina, terasa, berma 64
bara, mo~vara 684
.
bat makare 561
b3t sa sloOOdnim padom 550
bat (za lIbiian)e) 552
ballit 66
b.ntonilan 70
bentonil 69
b.rma 71
b.zvodan, u kojem n.ma vode 73
biotitski ~krillavac, tinf~asti ~krillavae 74
bitumenska izolaeija (namaz) 76
blalna ravniea 76
bo~na, prostrana morena 78
bo~no tr.nfo 79
bora 80
brana, pregrada 81
Braunovo giben;e 82

577

brava (kod lmurjal 1249

brtvlll 1319
brtvljenle ilovai!om 1318
brazda, bora, rnelioracijlkl kanal 83
braea 84
brzl pokul smleanja 87
brzlna Iitiecanja 85
brzlna opteret!ivanja 88
bubrenje, bulanje 88
bujiea 90
bunar I fIItrom 91
bunar za opalanje plezometanka ellev 92
bUlen 95
bulli! 909
bul.ea kruna 489
buliliea za jazgrovanje 1217
bulenje 98
bulenje I ispiranlem 98
bulenle I lezgrenom ellevl 99
bulili, bulenje 100
bulolina 101
bulollna (roteelj.kat 102

c
eilev za Ispiianje 106"
cijev za produfivanje

'45
eijevni bunar 108
elel,lllv, rllaillv, raldvollv 103
eleplllvoll, djeljivolt, razdvojlvoSI sklonoll kalanfu
(eijepanju) 104
eilindar Sklipom za uzlmanie uzoraka 109
eili:1dar za uzimanje uzoraka 110
crljevo za zrak 111
crplienie 945
eurenle, procurlvenje 914

c
i!elienl pilot 112
eeln; nasip 113
eep 1330
ei~enje 704
evrsta Itiiena 117
evrst, krul 116
evrst 114
i!vrstofa 119
evrstofa ne cijepanje, kalanje 120

i!vrstofa na vlak, vlei!ne i!vrstofa 121

i!vrst, postolan, Iliav 118
i!vrstofa u suhom stanju 122

~
teillasli pregradnl zld 125
telijastl zagat, predbrana 128
D
deaeraeila, odzrai!ivanje 931
dehldraclla, gubltak vlaga 131
daslkacija, lsullvanje 359
daslkotor, sullonlca 111B
dasllikoeila 136
dijageneza 137
dilagram napre..nle-. pomak 138
dileoram plasUenoSlI t 39
dilakl..a (veea pukolina u sUienj) 140
diiamantna glava 141
dilamontna kruna 142
dilatomelska zemlla 143
dilatacila, rastezanja, lirenje 144
diluvij, ledeno doba 133
diluvil, materijallspran s pokosa 752
diluvilal.n 132
dimenzionalna analiza 147
dinamli!ko sondlranle 150
dlnamornater, Indlkelor h,okazlvnel ",'Ielote"f;' (j 1
dinamometrli!kl 151
dioril 152
dlslokacija 956
disperziia, rasipanje 153
disperziv 154
distorz ila 165
djelomii!no konsolidiran 642
dlilelo, sjekai! 156
dlijalo za kaman 157
dnevnlk (prolokoll bulenja 1309
dobro graduiran,
raspore(Jen 159
dodalak mlelavinl, dodatak 160
dodatak, preoptereeenje 878
dodatno opleretenje 161
dolomlt 1289
donjavoda 163
donji, kraj, dno 158
donji nosiv/stoj (cestal 164

578

'

dopuhenl prltlsak
dopu!teno

168

dopu!teno

optereeenje,

nosivost

dosikator,

sulionica

dovodni

kanal

111m,!Bnok slo) 1142

filtar 198

na 110 166

optereeenJe

673

165

doza za mjerenje

pritiska

tla 123

doz. z. pritlsak,

komorI

Z8 prltisak

dr.n

ispunjen

kamenom

dr.n za ocjedivanje
drena!a,

dren

171

172

dr.noln.

dulj;n.

drena!ni

{oteretni}

'drenalni

tepih

drenirati

176

drobljenl

kamen

drhe

948

bunar

371

178, 179
100

181

dubina

penetracije

(prodiranja)

duulno

temol)onlo

104

dUboko temeljenje
dugotra;no

182

185

slijeganja

dvodij~lna

Wca

dvoslruka

jezgrena

124

173

177

r.zmoko

dubina

(put)
175

drvena oplata
dreveni pilot

170

filtrat 203
finiler, z.vrlivae 204
flzieko trolenjo, ~ raspadanle 205
flint (mineral, vrsta kremena ili kvarca) 498
fluidnost, sklonost teeenju 1152
fluktuacija, promJenljiva.t 703
fluvia-glaci;alna ravnica 207
fluvio-glacijalnl nanos 206
farmula zabi).njo pilat. 149

1024

188
cijev

187

E
edometar 189
elektivni porozitet 1107
elektivni pritisak 1109
efektivn! (promJer zrna:) 1108
elektlvno naprezanjo 1106
ekspondiroll, buJotl 1132
eksponzija, paveConJe, Ilrenje 1130
ek.panzlvna.t. rastezljivast 89
eksperimentalni, pokusni 713
ekstenziametar 191
ekvivalent priradne vla!nosti 192
elastieno stanJe 193
eolski pijesak 194
eratskl 645
avoparacija, j.paravan)e 315
F
f.ktar abl ika 433
.
f.ktor velieine 438
filit 197

oeblan 212
gabro 213
galerija, padzemn; hodnik, patkop 837
gnrnlturo.opromo 710
geaelektrleka Istra!lvan). 214
gealalki slijed 217
ocalolka I.trollvonlo 210
oealizieki 215
geotehnicki 218
geotehnieki pregfed tla 219
geatermiekl 220
glatka pavrlina starih pomaka u glini 222
glatki veljak 223
glava, kapa {pilota} 399
glav. {pilota} 224
glavno naprezanje 225
glin. 227
glinena IrakclJa 230
glincnac, leld.pat 196
ollnenl !krllJoc 234
gllnonl !kril)cv.c 233
gllnica 231
glinavit 232
glinovita .tijena, arlilit 229
glinovita rahla organska zemlja (dabra za vrtavel 851
glinaviti Ikril)ac 1134
glinovita tla 235
gnajs 236
gnjeeiti, mijesiti 569
gornji .traj (casta ili pista) 443
gradaciJa, stupnjevanje 238
gradijent razine padzemne vode 239
9radevinske norm.,~z.kanl,
gralltni !kriljac 242

propisi 241

579
I

granica konzlstenei)e 243

granleo kopilomog dizon]o, zono 405
gronieo plastil'nostl 245
granleo prlonlj ivostl 244
gronleo r..vlol'en!o (popultonja) 246
groniea .kupljonja 247
gronieo tel'enja, ~ litko.tl

248

granll'n. noslvost 249

gronil'n. zona (poles) 260
granil'no naprazanje 261
granil'no opteraf.enle 722
granit 262
granulaeija, zrnato.t (geol.) 253
granulomatrlja 264
granulometri].ka onalizo tla 30
granulometriiska krivulja 266
granulometrliski 256
granulomutrijski sast.v 257
gravitacij!;ka.masivna brana 258
gravitaeijska vodo, slobOOna voda 259
grejder (cesta) 262
gruda, grupa, masa, grumen 284
grudiea 448
grupa (pilota) 265
grupa pi itkih temello 783
gubitak na telini 269
gubitak zbog prerodivanja uzorka, prirest 824
gubitak laranjem 270
gumeno erijevo 271
gust, zbljon 272
gu.to~a 273
gustoca potpuno zasi~enog tla 1339
H
hermetil'ki, nepropustan za zrak 647
het.rogen, raznovrstan 278
hidrataeila 280
hidratizlroti 279
hidr~inamil'ki
284
hidrometrijske analiza 286
hidroStotil'ki 286
hidrostotil'ki nadtlak 287
higrometril.ki 288
higroskopskl 289
higroskopnort 290
hidraulil'ki $10m,unutro!nja erozl]a 281
hidraulll'ki sIom, uzdizanje dna (i.kopa) 282

hlsterezna krlvulla 292

homagen, Istovrstan 294
humus 295, 296

ilit 297
lIoval'. 298
Indeks konslstonclle 299
Indek. osJotlJlvo.tI JOO
Indeks plastll'nostl 301
indeks tel'enja, -litkosti
302
Indoks tel'enj.,lllkosti (Attorberg) 303
Indlk.ator prlra.ta brzlno 304
intcrgranularan.meduzrnskl 558
intruzivna stiiena, plutonska - (geol.)305
inundoeiia, plavljonjo 817
Inl.nj.rsk. guolo!!'jn JUO
InfokelJsku Sll1j..., eQmQnlno ",IIJeko 307
iniekeij.ka zav]esa, Inlekeljskl ekr.n 309
Injekeiiskl ekron 308
Injektlrall 310
irlgaeile, navodnJavanJo 633
Iskop 311
Iskop u vodl 313
iskopevati 314
isparavenje 316
i.pirenje 318
Isplnnje, izlulenje, ispran, izlulen 347
Isplaka 348
Ispltlv.nlo 319
Ispltiv.nle na /okaeiji 327
ispllivanJe n. posmik 336
I.piliv.njo tomellnog Ii,a 355
isprall, otplavlli Izlulltl 317
isprepletena sloievitost (koso) teku~ 462
ispuean 349
Ispuna, zasip 361
istjeeanje. praln]anje, olieeanje 352
istralivanje 363
istralivanie terena, -Iokneije 339
istrallvan)e 110 354
isu!iva~j., eksikaeija 1117
Izdanak (geol.) 362
Izla90nje smrz.viei 373
izlaznl gradij."t 372
izmJena, promiena 21
izmlenil'an, naizmlenil'an, u Izm)eni (geol.) 613

580

Izob... 374
iuada zida od !murja 375
iuavnali, nivellrali 661
iz",.llan, n.bljon vallanlem 1228
izvedivost, provedivost 592
J
lako osletlliv. olina 1243
jama, okno 708
jarak, rov, prokop 999
larulanje erozijom 377
lediniCna telina uronjenog tla 274
jadiniCna telina u vla!nom slanju 378
lediniCna telina zasleenog tla 276'
lednoliCnost (koelidlent) 982
lednoliko gruduiran 381
lodnozrnesla struktur. 382
lezgra 383
]ezgra (branel 385
jezgra (uzor.k Iz bulotlnol 386
lezerska
lazarski,
lozoron.
lozoron.

kreda 470
lakustrieki 387
el)ov 107
(arln.) eljov 1078

K
kelelneelle,ovapnllv.nje

389

kale It 390
kalifornilski indeks noslvosti (C8RI 391
kamena drobina 394
kemena jalovina 735

kamenepodloga 798

'

kemena postel]iea 393

kemeni nabaCal 392
kameni nesip 396
kameno bra!no 397
kanalizaeila 736
kaolin, kaolinil 398
kapaeltet upl)an)a 401
kapaeitet Izmjene iona 400
kapilara, kapilaran 402
kapilarimeter 403
kapilerna migraeija,- IIrelan]e, - gibenje 406
kapilarna voda 404
kopllorno dlz.n)o, vlsina -1268
kapilerno leCenle 408

kopllarnost 407
karakteristiCne osoblne 409
karakteristika tla 410
karla iskorl!lavanja 411
kart. tla 412
kataklasliCan 416
kiper (samolstovariv.i' strll9al 418
klasifikoelja 420
klastiCan 422
klasliCan, (sastavl)en od odlomaka) 423
klin 424
klizanje, gubllenle ravnotele 425
klizan]e po kru!noj kliznol plohi 427
kllzanje stijene 428
klizanle teCenjom tl8429
klizi!le 431
kliziti, gubili ravnote!u, poskliznuti se 430
klilna ploh. 846,847,977
klorit 293
ko.gulaeija, flokulaeija 432
kooflcll.nljodnoliOnos!l
435
,
koetieilent pora 434
koherentna II., vozono tla 440
koholl)a 439
kulek tor 105
koliCina vapna 1013
koliCino vode, vl.!nosl 1015
koUOlnovl.oe, vlolnost 1016
koloid tla 442
koluvllalnl nonos 444
komparotor, S8lnllnstlument za mlorenjo 446
kompresijski aparat, edomelar 46
konsolidaeljskl pokus 322
konsolidaeljsko sliiegan)e 449
konsolldireni brzi kompresijskl pokus 320
konsolidireni drone!ni pokus ,323
konsolidirani nedrenirani brzi Iriaksijalni kompresiiski pokus 637
konsolidiranl spari pokus 1068
konstrukeija, objekl 681
konlrola n.prozonja 452
kontroli...nl pomak 451
konzistenei]a 467
konjugirati, spre~ali 1071
kopani !Ijunak 545
kora, inkruslraci]a 458
469
korisno opleretenle, pokretno

I<orozIvan 460
kosi pllol 461

kreda 469
kreda, Inorski lapor 388
kremen, kvare 500
krhak, 10mlJlv,troll/n, drablliv 1187
krhak, lomlliv 487
krUnl sonda 471
krlologiia (neuka 0 snilegu I smrznutim tUml) 472
kriopedometar (instrument za mlereoJa smrzavanla
lIal 47
kristaUni~an 473
kriti~nl visine h obzirom nl kohazllul 474
krlvulia ~vrstotl (Mohrovi envelope) 687
stillliv?sti 483
krivulil kompresill,
kriyulja opteretanle-sIiJagenje 476
kriyulil olpore nl plnetraellu 477
kriyulll polpunog IIsic!enll 478
kriyulla pritlska I koeficilenta pora 479
kriyulla raster~enll 480
J<rlyullasliloganla 481
krivul;a te~onla (Atterbergl 484
kriyulla vl~inosti I suha prostorna telina (Proctor) 485
krivulla vremenskogl toka konsolidocile 486
krug trenll 488
kruna od Ivrdoo mllill 490
kruna u obUku svrdl. 1200
krupan, glub 491
krupni kamin, drobina 395
krupnliliunak, vllutiea 493
krupnozrnestl pijesak 492
krupnozrnlsti prjel~onlek 494
kruti kolnik 495
krutl temall 496
krutost 497
kru!an, okrugao 709 .
kumulntiynn oronnska nlslaOI 028
kut otklona (od okomiee) 609
kut pokosa 608
kut pravog unulralnleg trenln 1202
kut prirodnog pokusa 1203
kut posmlkl 1204
kut trenil 1205
kut tranla tli sa zidom 1200
kut unut.rnlag trenll 1207
kutil. II posmik 604
kutilasti posmi~ni Iplrat, dlrakten 505
kvareit (stilonal 501
kvartar 502

L
laboratorijsko Ispitivanje 506
lamelaran, lisnat 784
lamlnaran 507
Ilmlnernl tok 508
lapor 510
lavi 511
levlne 612
..labd~I" podzemna vod. 513
lebd~llip 514
ledenl lefa 1058
ledenllk 228 .
ledenle~ki, glaeijalln, gle~erski 221
ledonll~kl nanol, morene 1302
lopaza 516
lepezesti nanos 776
leIYaza niveliranle 568,664
likvalakelle '318
IInoarno Slaz.nlo,-skupll.nle
519
linill k!'lzanj. 521
.linil. podzomna vodo (povrlin.) 522
IInlla procledlvanla 200, 520
linlla puzanja 623
Unllsko optarotanle 626
IItololkl (gool,) 528
lokaeila brane, pregrade 570
lokalnl posml~nl slam 529
10m, prilelom 523
lomllen, drobllen 370
lomllenle, prekidanle, rulenle 536
.
lukoviea prltiskl.. 541
lukovlel (1.rulll) 540
LJ
Ilepljiv, prionljlv
Iluitenj.

517

543

M
magmatskl, eruptlvan 544
makare 553
makslmlloa suha prostorne tellna 547
malo nlblranja (geol.1 549
maslvnl potporni zld 260
maskeg, organsko 110 1175
materllallz Pozalm!!ta 555

5 i2

materijaina (pola;mi!na) jama 856

mehanika stijene 560
mehanika,tla 561
mehanilecija la prijevol 562
mekana, osjellji.a glina' 1151
meko tlo 563
meko tlo, slabo -1038
.
metamorfan 573
matamorfolirana,

bali.:!na, erupti.na stijena 1092

metoda odsje.:!aka, -Iamela

674

mieel. 575
miJelaliea 571
mildaliea za pra" 572
mikropukotina 576
milonitna breea, bre.:!anastala u rasjednoj loni 578
Olinirati, otpueatl 579
mjera~ .0doSlujn 665
mjerenJe slileyanla 567
mleio.iti temell 445
mlado tlo (nepotpuno ral.ileno tlo) 580
mlal 581
mo~.ara 583
mo.:!.aran 585
mo~.arno 110,mo.:!.ara 586
modolsko Ispltl.anlo 325
mod,,1 elnsll~nosli 587
modul promJ.n. .olumen. 588
modul reakeije podloge 590
modul reakeije posteljie. (Westerg.ardo.j 589
modul reakeije tla, -pod log. 591
Mohro.a krulnlea 598
mokr; postupak siJanla 34
mol.sa 593
montmorilonit 594
morena 595
morenskR glina 595, 597
mOlka, !Ipka 11 28
mrela 599
mria. 601
mrla.a glina 830
m..ili, drobiti, mlj.ti 582
mull, blato 77
muljnjak, masi.na stijena nastala od mulja 691
N
nabila.:! 602
nabijanj.

'788

nabijanje, lbijanje 1007

nabijati, lbijati 1008
nadsloj, pokro. 603
nadtlak, prekomjeran tlak 632
nad.l!enle 604
ned.ilenje nasipa 605
nagao, ;lnenadan, noo~eki..n 1104
nagib, gradilent 606
naglo snilenje 611
nagnut 612
n.ilm).ni.:!ni nnnosl 614
naJm.nll glo.nl n.pon 554
n. mjestu (in silul 615
n.nosi .j.tr. (.olskl nanosl) 616
n.pla.inski stolae 775
napla.ljen, nanesen, form iran u alu.ilu 26
napla.ljen. refuliran nasip 624
nnplavljenl mnlorllnl 777
naplavlji.an)e, reluliranje 283
napla.lji.anje, lamulji.anje 441
noprelanie kod posmika 619
napr~lanie kod ral.la~enja (popu!!anl.) 621
n.prelan]e, napon 618
napuklina, pukotina. naprslina 940
nasip 622
naslp, n..lpanle 62:1
nnslnon,nnnus 627
n.I.lo',ono 110 1019
nedreniran 636
neg.ti.ni tl.k u por.m.

639

nonati.no tronie na plaltu 640

neiednolik 651
neiednolikost 652
nekoherentan" nevelan 641
nekonsolidiran, nedronir.nl pokus 0.4.3
nepod.llj i. 653
noporeme~en 644
nepropu.n; ekron 1281
nepropu.nost 649
nepropu.tan 648
nepropustan gomii sloj (geol.) 237
nerastrolen 650
nesloj e. it 655
nestacionaran tok 654
nestalan, prolazan 921
neuronjen, nenamo~en, nepromo.:!en 659
neutraln! tlak, -n.prelanje
656
ne.elan, nekoh.r.ntan 657
nelasiCen 658

ni~ki vod'Hta)
nivelir

niveliran;e

662

nlz Jipov.
nizvodno

993
66B

normal no konsolidiran
nosa~, gred.
nosivost

omlor unulreJnjih prornJe,o (e/flnd.r Z8 ulorko.

vanle) 699
om)er volumona zrak" prema ukupnom volumenu
pore 698
opelanJe sliJeganJe 729

660

663

669

261,670

671

nosivost Igraniene, krajnjal 672

nosivost lipa, opler~enlo lipa 674
nofiea 675
nolica pokosa 676
noli~ni slom, ./om u noficl 535
0
obala 677
obalan 67B
obieni posmik 680
obloqe bunaro lbunarska cilev) 682
oblO9a, oblolni zid 683
obloga tunela 1191
oblolen busenjem B09
oblo1ena Izacijevljena) bulotina 129B
oblofiti, zacijevill
ol>odno naprezanje 684
obrodllivosl GBO
obrembonl nasi,>, lerak 825
ocljodili, kapali, curili, isparavali se 689
o~vr!tavanle 690
odlomci, krJle, Jalovina 695
od/omljono 110 096
odron komon., odron kamenla 702
odron "okosa 4 26
odslranjivan;e 700
odulni bunar Iza lIakl 174
odvajanje 134
odvodna jama, lalolnik 1009
odvodni kana/70S
odvodni k.na' , koleklor 706

odvodnjavonle 707
'ukrugao, sferi~on, obao 503
okvir makare za zabijan)o Jipova 546
okvir za ispitivanje 954
okvir za opleretenje 955
olaklall, rasterelili 971
omjer naprezan)a
omjer skupl)an)a 437

o~i slom nest eo posm/kom 718

opls keraktori.ti~nlh primJe" 712
opl.te 714
oprema 715
oprama, pribor 887
optor~enjo i raslor,~enJo, Ulovar i iSlover 721
opler~enje, punjon;o, naboj 719
optor~onjo. Ierot 720
oplor~onJo U to~kl
4" 7
ortokle$ 723
osjetljiva glina 725
osjelljivo 110 726
osjelijivosl na preradivanle 727
osnovna (mati~n" sLijena 556
osnovoa stijena 557
Dsnovnnstijon8. tCfncljno{Jorjc 68
osnovna vrijednast 730
osovinski (aksijalni) prilisak 14
osuJen (isparivanjem) 357
osuJen (komprimlranjem) 358
osulen na zraku 731
osuleno U pe61 (sulioniku) 1119
ohe6e"-Jo konstrukcllo 7'1"
oUrobr Idan 1209
oJtrobridna zbijena struktura 1210
ot)oeanje 732
ol;dn)en)e fmurjem 886
olpod, Jalovlna 733
olpadak kod bulonlo 73"
olpor, otpornosl 744
olpor daljem zobijanju lip. 738
olpor na Izvla~enje (eupan;e) 737
olpor na Irenjo 742
olpor na uliskivanje Praclorove igle 743
olpor na vrh (u stopi) 739
ol""r no zobilonio lip. 740
otporon no pod'ukovlJnln, otollJu 030
olporan n. pOlros (Iem./j) 58
olpornost na posmik 741
otpornost na smrzevenle 745
olvor pukotine 11 29
otvoreni keson 747
otvoreni (povrJinskil iskop 746

583

584.

ovolnica loma 688

oznoka, reper 1087
oznaka za mlerenje slijeganja 996
p
pad sloja IIi rasjedne ploh. (g.ol.) 607
podoml.r, klinomotar 750
pahuljifast 542
papufa (stopa) la zabi;anj. 753
parna makaro 754
pasivni otpor u tlu 755
pasivno stanio plastifn. ravnotele 756
ponotracija, prodiranlo 1226
penetraci)a stoSc.m (konusom) 757
pen.lrom.tor
1225
penetromotar s ispiraniem 758
porlod za nleyu (bOlona) 769
p.rmulit (oeol.) 760
pielomotar 766
piezometarska rozina 767
pijesak 761
pilot 1125
pilot betoniran u tlu (na mjestu) 1126
pilot koj i nosi na tronje 1127
piknomotar 768, 1084
pineplein, 90tovo potpuno lOravnlen krajolik 979
pirit 769
piroksen (mineran 770
pjeskovit 762
pjeSfanl 763
pleSfoni Sip 764
pjoSfoniok 765
plngloklos (min.) 771
plonlranio, lnrovnlivonlo (ces'e) 773
plastifna glina za brtvllenjo 228
plastifno teeenje 774
plah,omotac
710
platica, talpa lmurja 1141
plitak 779
plitki temelj 780
plitki temeli,-tamalienja
781
plitko tamaljanja 782
plodna, obradiva zamlja 685
.plovufac 785
pocalna laza ruSanla 793
pofatna konsolidaclla 792
podatan,osjetljiv 724

podatljlvo.t, popu.tI)lvosC, IldaSno.' 021

podlauan)e, poduhvatanja (tamalja) 805
podloga ce.te, tamelino tlo casta 1188
pod log., osnova Ila casta) 796
pmJloknvullla 700
podrufja kill iSto 799
podruf)a plastienosti 800
podupora 840
podzamna arozlja 803
podzemna vad a 804
podlamna voda u la.itanol zoni 363
Poissonov brol 806
poias, lila, sloj 807
pojavljivati se no povrSini (geol.) 36\
pojedinafni temel) 1156
. pojadinaeni tamall, tamalj samac 1155
pokos, kosina 463
pokos od kamene drobina 465
pokos od nevazanih klaslifnih no,lago 466
pokrivae, obloga 808
pokretan)'llkom 1003
pokus krilnom .ondom 336
pokus na izvlafenja 321
pokus na mjastu,

in situ

324

pokus panatracija 342

poku. ralmakan)a, raspadonjo, g.senia vapno 326
poku. . kontroliranim naprelonjam 334
poku. s kontrollronom brzlnom delormocij. 333
pokus na po.mlk torzljom 337
pokus .tiJljivoni sa sprijaeanlm bocnim Sireniam
(edometarsk; poku.) 331
poku. u tell)1 3-10
pokus u norovno) velie Inl (1: 1) 341
poku. vlbrlr.n).m (troSnfom) 3-13
pokus lhIJOIIO.'1 312
pokusno buSotino 344
poku.na (.ondalno) jama 356
pokusni uvidaj, pilot uredaj 345
poku.no opteretenia 328
pokusno optaratenja plotom 329
pokusno zabijanja 330
poliia.anie, novodnja.anle 634
poluga Bl0
polum)ar dlalovan)a B64
pomak 012
pomak pri lomu 128
pomak pri posmiku 129
pomak prl rnzvlaeanju (popuStanju) 127

585

pomllk, ,ololl.nu dufor",or.I). 906

pomnk 1Ilovnlnl 978
ponol, ponlk.u, .rl.~. 1291
po no. no usposl..ljona sila 816
pono.o nabil; 815
. pono.o oplereliti, napajall 814
pono.o tlatenje 813
popla.ni nano. 617
popret ni presjek, profil 818

pr.h,

mull

8G8

pr.l.or,los

6:11

pr.!ln.sla

gllna 059

pro!lnusla,

nisko pl.Slitna

pr.!in.slll.por
prov. kohezljo
predbu~enje

Irani.

predglac;jolon

866

prelkompresij.
prednapregnull

8B1

poreme~al, narub.on)e

profobrlelr.nl

bOlon.kl

~oreme~enlo uzorak.

749

867

pregrada

od fmurla

pregr.dni

zid 870

pllol

prom.!on,

porozan 828
poroznosl, porozllel 829

p..akomJerno

zbiJanje

posml k 1055

preljev

pukolina

poslavl;anje

pren.legnul

poslolje

za opler~enie

833

poslolak

izvadene iezgre Ibu~enie)

postolak

konsolidacije

poslolak

mase

poslolak

zasi~enja

pOlapanie,

pOlonc;omelar
pOlkop

nap,ezanJe

prerodlti,

gnjefili

1300
879

915, 916
874
875

889

pribor z. uzimanjo

913

prilazna

835

r.mpa

prlmienjeno
prlrasl,

838

uzoraka

888

890

n.prezanle

pove~anJe

891

823

prirasl Ila, nanos, nakupina

dolina

pOlpurnllld

profil

prezasl~enost
pri~njall

548

polopt;on.

803

~enjo 884, 885

prezasi~enje

911

836

(~Iolna)

polo~;~

910

912

uronJ.nia

872

preoslolo
p,esjok,

poslolak

839

041

poIpu no popuslili,

pOlu~itl so 820

po.e~an;o

volumena

(kod pileske'

povi~cnje.

Izdizanie

364

842

povratna

eroziia,

povr!ina,

ploh.

relrogresivna
podrutje,

podzomne

vode

povr!ina

posteljice,

planum.

povr!ina

procjedivanja
napelosl

povr!inska

obrada

povr~insk;

sloi, humus

povr!inskl

sloj. zaslor

845

poz8iml~te

malorijal.

zrna (mlnorolnlh

prlrodnn

kolil!lnn vndn

prl.llne

vlb, adl-

prilisak

bujonjo

849

893
~estlca)

O!J4

UU2
896

prilisak

mlrovanja

prilisak

stijene

prilisak

Iia 900

559

898

899

prilisak

tla u slanju mirovanla

prillsak

u .ilosu

prividan,

903

otevidan

904

p,obno

opler~enle

90S, 906

probno

opler~enie

lipe 907

853

probno

polje

1324

procjedna

852

Irenje

844

848

853

povr!insko

843

zona

povr!lna

povr~inska

prlrodna

pritisak medu zrnima

povlatenje

857

Proclorov

908

voda

procJediv.nje,

855

BOO

082

preoplr

834

832

pledon
873

871

prenap..ezanjo

943

961

poslcljir.n, planum
postolje

prekonsol;d;ran

72

869

prokom]olon,

posmitn.

883

880

popu'llli, da.ali 819

para, ~upliina 822
983

861

862

pravi kUI unutr.~nlag

poreme~eni uzorak 825

glina, lIov.ta

860

201
fillr.cljo

pokus lbilanl.

199
920

901

895""'

586
'

prodor vode 610

progib, otklon 1208
projektno opteret!enje 919
promjena, p-'.2!lal 922
.
prom)enljivost, sposobnosl mi)anlanja 924
promo~en, smo~en, namo~en 1320
propadali, spuUatl se 1072
propusnosl 927, 928
propust 925
propustan 926
prosi)avanJa, si)Dnla 1022
prosi)avall, sijaU 1021
proslojak, fila, izbo~ina 876
proslorna ma.., jedini~na 1313
pro!aran 1123
proiarana glina 1124
proilren 930
protuteret, kontrafor 450
prozra~iU 932
prozra~ivanje, aeraci;a 9
prstonastl dinamometDr 935
prstenasli sjeka~ 936
prvotna (po~etna) kohozlja 937
pucanje, prijelom pukotina 350
pucolan 938
pukotina, naprslina, rascjep 936
pukotino zbog Isuilvan). I skupllanfa 041
..pumplnu" ,kulnlko 046
put filtrecl)a 947
pUlanlD, te~enje 950
pUlDnje tI. 051
pUlatl, tet!i 052

raspucala glina 348

rastavljanje, rastvaranje, razdvajanje 976
rastezlj iv 969
rastere~enje prl kompresiji 970
r.stezljlvosl 186
restrofba, raspadanje 959
rastresit, nevezan 974
raslresllosl, nevozonosl 973
razbijanje 984
ravnanje, planiranje 772
ravninoposmlk8 850
rallna lebdet!e podlemne vodo 665
razina podzemne vade 666
razina vode, vodostaj 667
relmak, svljetll olvor, slobodan prolil 1044
ralmekiavanje 985
razrahljenje 972
ralupiranje 987
rawpora 802
ralupora, pOlpora 1112
,"luporD, razuplran)D 966
ralul)Ora (raluprl)eU) 988
razvrstavan)e, sortlranJe 421
regresivni 10m p;jeska, hidraulh~kllom 419
rDgulacijska brDna 454
repel', slalna lo~ka 1086
repel', VDlnato~ka 453
rDIDnellD 1290
rDlencl). vode 1300
relDncijskl bazen 67
rotrogreslvan, retogradan 997
rOlldualno gllnovllo 110(eluvl)olno tlo) 904
rije~ni 989
rije~ni nanos olacljalnog materl;al. 990
zld 6,93, 991
ri)e~nl nasiI',
rlje~ni !I)unak 162
rl)c~no.ledenja~kl (gle~erskl) 992

r.di)alni posmik, lona 953

rahlo nosuti 975
rasjed,rasjedanje 957
raspadanje, degradacl)a 130
raspadanie (na zmca) 962
raspadanje, troienje, ilmjena 961
raspadnut, troian, promijenjen 965
raspadnuti gran it 268
respodjela n.preun)a 966
raspdiva~ 968
raspriivanje, rasipanje (rezultata) 958

rolocijsko buienje 1001

rov lo nepropusni ekran 1000
rubni pritisak 360
ru~, odron 701
rukavac, ovoj nica 711
rupa od kodjena 1004
rupa u sti;en! 1005
ruicnle, slom 533
ruienje (sloml te~enfem 534
rutinski pokus 1006

587

s
s.birno

~al"rij3 (potkop)

,.birn;

vod, kolektor

,"cast

1011

sm;cr naprp7..,,,j,' fig]

1284

smrlavanj.

socasta struk\ura

sni!r.njc raline vode

201

snilollio vllclmlnln

S8:.tav 240
talog, talolina

segregacija,

odjeljivanje

sekundaran,

sporedan

serpentin

1305

sni!cnje podzcrnne vode

1012

ludr'ill:1 hi'II()';kofl~kfJ vodo

sediment,

snop,la!ina

1018

1073

1121

solillukci)o

1026

1056

1057

195

snap, svez.nj

1020
1023

1025

sczon!iko pomicanje

smo~ ivost 499

1010

414

sondiranje

97

specili~na

teiina

1063

r.icholli ;;1111'110

spektrogralski

sidreni lid 41
siguml'!;nU op tl!reccnje 167
sila Ck~prmlije, ~jrcn;a 1027

'tpir:.lllu ~v,dlu 100fJ, 10rir,

spoj, no pero i utor 1248
spoj s mofdanicimo

sil81J7hudivnnj:1 (pokrntnnln)

791

siJicijev dioksid, krclTIcna supstanca

silicij,ki

1028

1030

siljkatiz3~ija
sipino, duna

1037

sjeka~ (o!trico

za relanj.,

skupina

266

pilota

s,edstvo

grupiranje

- ilduzena)
uska) 630

1017

267

(nepodgradena)

visina

stabilizacij-

tla

stahilizotor

1081

1048

sloj s konkr..ijoma
slojevitost

1049

slojovi!ost,

stralilibci)o

penetraci)ski

stondardno

zbijanle

stijena

statifko

!ondirunjc, perich acija

kamen

1050

1060

10!J1

1009,1100

S!up.

1101

!>tolac orl rasparlnutog m;ueriJala 455

1051

stohsti
1222

(konusni)

strija, brazda

1103

struf na mreza

600

slom (slomiti

se, srusiti se) 1053

s!ruj nica

531

strujnica,
530

tlaka u poram.

338

10~3

stJcnovit, kamr.nit

struJnl pot.ncijol

smanjivanje

opterecenje
1091

1052

slom procjed;vanjem

1088

1090

pokusno

stijena,
1301

pokus

10m)

stati~no

slojno ploha
slom podloge

1080

stondardni

stopa

(kori!o)

1082

1083

stojec!!ip

sloi, podlogo

1076

1079

sti~ljivnst
louatna

sloj 1047
sloj ledo

1046

1O~5

stojcco (upeta)

1075

stanje naprezanja

1043

slobodna voda
slobodno

994

1040

slivna povrsina

1014

- 1041

stalno SOl' znuto 110 1177

stalan prirast optereeenja
981

1039

slijed slojeva (geol.)

OUII

za vezivanje, stabilizator

stabilnost

1014

slobodno

tonjellje

zmast pij.sak

stabililacijo

lO relonj...

slii,,!!"n;e

pOlapanje,

srodnje

1033

slatka voda

,pullanle,

148

sjekoc (o!trica

slonost

I f~lP.1 'Oill

"WI~.

'PlIlv:HI 111;
sredi!!e :;Iij.gollja

1035

skupljanje,

!i.lhit

1031

sitne ~estice

sitan pijesak
sito

~fH p.IHnil-:.

spustanje tla, ulegnuce

siltit
sitnel,

1067

SpraYA1.9 fTljmcnjc {lustotc i Ihijr.nosti

1029

silik.1t

1064

1054

p.lletrOlnetar

1111

1110
linija tetenja

stupanj

kompresije

stupanj

konsolidacije

524

1096
1094

456

135

588

stupanj

osjellj ivosti

11395

temcljenje

na bunarima

(spu!tanjem)

stupan]

stabilnosti

436

temeljen]e

na pilothna

211

temeljenie

na ploti

stvaranje

napuklina,

stvrdnut

692

slvrdnula

glins

subglacijalni,

-pukotina

tcmoljonlo na stupovima

1191\

poluledenla~ki

suha prost om a masa

sumarna

tameljili

794
mas. u suhom stanju

275

11213
krivulja

(Iemel])

svodn; (lu~ni) prillsak

svodno

(lu~no)

svrdlo

93

plo~a, pod

tameljno

tlo, podina

terasa

sUlaren, podrum

dielovanj.

svrdlo s valicima

539

113132

svrdlo za prolirivanje

bulot;na

94

1169
11713

taren, povrlina

tla 1173

tarenski

podaci

1167

terenski

pokus

1168

(mosa)

1171

tiksollopil.
1172
tinjac, liskwi 526
"tinj~ast, liskunast
527

~
lipka, polugo,

Iraka, rebro (lomll.,

lipka za sondiran]e

nanosa)

11359

naprezanja,

Ikarpa

rasipanje

1131

464, 11135

Ikriliac

1133

Iljaka, zgura, Iroska

1135
11336

1138

o!te~en

1139

lupljikav,porozan

566

tlo u prirodnom

On situ)

417

top In torkrotilnnJn
temell

1178

trek.stl

tom.I)I,

kontinulrenl..-

transport

treset
11413
obloga,

tanka

uslojona

glina

tanko

uslojeno

(struklura)

1143

1144

1147

877

1181
1184

treset;!!e

1183
troosni

1185

trodimP.nzionalan
trokutasta

1186

raspodjela

optere~enja

te~enje

blata

tetenje

pijeska

1149

trolenje

stijeno

teten]e

zeml]n

11513

trolenje

(pod utjecajem

tro!enle.

tehnika

temeljenja

takstur.

1151\

teku~, 10ku~lna

1153

1158

tuf

111\13

963

opis, naslov

tll. hulnnlnn
11132

795

277
atmoslerilija)

949

11913

tuma~,

temel) samac (temeljenje)

temeljenje

brulenje

trup cesto (nasiI')

te~i 1176

646,1179
923

1182

triak~ijal;]n.

1145

pretvaranie

iran, prenolon

tresetast
rukavac

1221

11813

trenjeozid

T
talk, milovka

1174

2132

trakasti

trenje

te~enj.

stan]u,

transformaci)a,

tanka valjkasta

1261

tlakornjer, manomctar

traka Z8 mjoronjepomako 664

1137

Iljunkovit

tbk vade u pOlamn 807

tlak V porama 827
tlak zraka u gumi 9132
tlatna visina vode u porama

torktot.

Iljunak veli~inn grnlka

Iljun~nra

811

tok procjadivanla

Iljunnk 1130

1166
analiza

termoosmoza

te!ina

Ilelan,

1162

1165

termalna

538

1161

1163, 1164

tcrcijaran

801

751

tamaljna
tenzomelar

1114

210

11613

temeljna morena

1315

masa,jad.

suspenzi]a 1116

lirenje

1159

temeljenje na roltilju 2139,1157

suha proslorna

'suhama..

6.29

2138

515

1102

tvrda gl ina 1193

tvrdo (cementlrano)

110 118

9613

589

u
ublalavanie

udarea

valutiea,

1195

ueinak prigu!enja

valjak

udar 1196
udar vietra

vapnovit

1199

vntrootporan

ugru!ak, grurfa 263

velie ina eestiee

ulljeblien]e

ulazna grauevina

831

voce glavno naprezanie

1238

1240

valil:ina glincllih (:C,tic8

1346

vel ie ina zrna

1285

781

467

468

udio ~raka u porama 1201

udubl]enj., nazubljenost 635
uklie!!enje,

1237

s gumcnim kotal:ima

vapno. vapnenac

1197

udarno bu!en].

krupni Sliunak

V1\lovilO!it tla lbog Smrli1VnnjA 307

190

,''

1 241

velika sito 1034

ulegnuce tla 1211

ulegnuce tla zl>og rudarskih

radova

1042

ulomak, odlomak,

(slii.na)

694

krhotina

venlilna

(visak)

1246

un\IJolnk t"01pcrnture I dana t:-oJonJn 018

tlaena eijev 1244

Vf~ltlkrdr:'i pOthJpiluf:1 podlJlnd,~, '.il''ll

unu I,arnjo n<1prClanje 12'13

'c~ivo

unuUlrnjc podlokavnnjc

ve",.; sloj

~erlikalna

umJctno 110, 1H1!:lllotlo 631

upi]anje

1212

1251

vibrirajuca

strunn,--

upoJni hunar, napajaluci (ncOi.1livni) - 1215

upornjak,osloni1c
728

vibriranJe

1254

ureuaj 7.a dizanje

vijak (brlveni vijak)

ur>ijanje Ila, podtlak u tlu, negalivni tlak u porama

1216
utovariva~

717

usidrenje, sidrenje, sidrena ploea

uvaljani zemljani

nasiI'
uvjel za slam 1223

1085
1229

uvieti za osjetljivosl91ine

1224

i osjekom

IiI' 1122
uzaslOpni 10m, progresivni

dizanj.

1260

vlskola"
vi,kolltet

1263
1262

vilcslojna

plota

1264

vizualni pregled

1265

vlaena

pukotina,

zona

vlak, zatezan)c
vlaknast

917

1329

vlasasl.pukolina

365

577

vlastita frekvencija,

Iia 366

prirodniJ

vlastila

lelina

1061

369, 1230

vlalan,

mokar

1267

vl.zenje

uzimanje uzoraka 1231

uzorak

vl.zna

1232

ulorak

dobiven Weom

uzorak

iz bu!oline,

uzorak ielgre
uzvodna
uzvodno

jezgrenl

uzorak

nOliea (slOpa) bran.

1235

1233

10G2

proslorija

929
1268

vlazno neobr aueno tlo 65

vlalnost

1236

1269

vlazni uzorak

1234

384

9'12

1266

uzdizanje zbog smrzavanja

ulgon

1257

vlaeno naprezan)e 620

778

uvrtani

uzdilanje

1221

125G

visina podzemne vode 1259

42

900

uSlaljen, slalan, postojan

1333

virtuelan, moou~i

vi,ina Ilak.

usj"k,l"'ick
312
usko graduirano,jednoliko

uzdizanje,podizanje

1255

visina kapilarnog

uronjena masa 1314

plirnom

viLJrono!aeij.

1.ie. 1253

viliear (dizaliea s vilieama)

u,,:daj za mije!anje Iia 1220

uvjetovan

1070

1/57

1198

vib,acijskiuda'rJivaljak

upijanie, sisanje, r>orftlak sisanla 1032

1247

1250

vilJraclj~ka plOCIIIO lIubijanjc

1214

urconJ za opterc(:cnjc.

1242

1245

talpa za podgradu

vertikalna

679

ulo1.iti, urnetnuti, ouaviti

za uzorkovanje)

zliea (pribor

verlikala

1270

vlalnost pri ugr.divanju,

vlaznost tla 1272

kolitina

vade pri 1271

590

yod 1273

l..iten

yoda iz yodoyoda 1274

yoda u napuklinama, pukolinama, spojnicama 1275

zasitenosl

yodom

zasicenosl

zrakom, slupanj 1097

hotol (yoda) 1323

826
1276

yoda u parama

yoda la Ispiranlo
yaden

..slonlen,
zaSlilni

933

yododerina,larak,

)aruga

yodon.propusnost

376

1 279

yodonepropustan

1280

yodonosni

slo/. yodonosan

yolumen,

yolumenski

yremenska

1283

1312

konsolidacilska

kriyulla

475, 1286

vremenska krivulja
yrem.nska

kriyulla slileganja

yrllednost
yrh poku,a
y,h

1239
12UO

yuto

482

1325

loSlilnl

n..ip

lalego,

yel

laylesa

(ekran)

ad fmu,ja

poli)evanjem
Iia

1334

1335

lbijanje

yalianjem

lbi)ena

(gusla) lekslura

1336
1337

1338
po AASHO-u
dr!ovnih

IAmorltko

lhilenost,

,posobnosl

zdrobljen,

nogritcn.

1294

yulkansko

kamenje

lemljani

radoy;

zemljano

yeliyo

lbilnnjo

1069

1344
1345
1347

19ruSen,llokuliran

Y
modul,

modul olostitnostl

1295

19ruSayanje,

flokulaeija

lmr..yanjo

1305

lona

Illolono

1113

pltml I oslocl

1350

zona, podrutje 1349

zona smrzayanja 183

labijanje Sipa 789

zrnasl

1352

labijali

lrnasta

st,uktura

790

labili

zabrtYI;iyanjo

1316

labrlyliiyanjo

blatom,

injekliranje

lagalna

stijena ad Imurja

lajaliti,

pregraditi

laklinjayanje

glinom

1317

865

predbrana

lamulienje

1353

zrno 1351

1296

1348

1304

Iila

1306
1307

laobljeni

plosnali

zapisnik

penetraeije

zapisnik

labijanja

larobljeni

lrok

Sljunak
1311
1310
1331

706

i nasip

6213

1355

liiaYOsl

zamuljiti

1354

felatiniranje
Ieljeznick

1303

1356

litka

lekutina

Iitko

blato, kaSa 944

(cern. mlljeko)

lilko blalo, mulj 1357

Iiyi pijesak 1358
flicazauzorkn

sluf-

zordan, korodirnn, orodirnn

1341

509

udrulenj.

1340

OUloputovo)

IUl1Iljll'''' hrunD (prngrtldn) 1342

lemljoni klin, klin Ua 1343

silo 1293

Youngoy

1332

1278

zbijanje

bonil..

1290

yulkanski

lagal,

1327

1326,
1328

zbijanlo

lbijenosl

1292

yutn.

1189

filler

zbijenosl

SIl'o 1200

y,Sna yrijednost

1322

laY)esa, nepropusna

1282

yodonosan

1321

zastor,lueonik

18,1277

yodlj iyost

yodom

416

413

591
Registar terminI na makedonskom jeziku

4.2

2, 277

aOO""e
aGnauHia

aHKepeH JHA 41

8HKepHa nnO'f8 42

aGpaJHOeH 3

OUKCPYODlbO42

alipaJHja

43
a"'Hrop'"
attTHKI1HH811844
81HIiIKoorynoilc 1077

arneCT 1209
arOl10H 1209
oron 118nHCHmCKODIIOTPOWIIO
rpHQlbO 1202

DUDpnT

JO I\HpOKtllO

aran

!-I8 BIIOTPCWHOTO TpHetbC

anapar

38 MCpCtbe H8 OOAonponYCHOcro

aran

Ha KOCIo1U8T8 608

snapST

]a OAPCAyoalbc

rpamll"a

aran U8 H8KI10HOT 609

anopaT

J8 npoMHBa'bO

1218

oron H8 npHpOAIfi1

OOiJpST 38 ceelt~e

aran

KOCHHa 1203

HQ CMOnKIIYOalbcro

arOI1 Ha rpHP.I-berO

1207

1204

anapaT

aron Ha rpHel-beTO Mely nO'fS8T8

arnoMepHpa

H SHAOT 1206

10

arpecHBoH

apH'UIO
12

acpiJlJ,Hja

acpoMCTpwUIO
8KcarW4CH

DIIRIIHJc1 282

18

aKcHjaneti

14

OKH1OHD coCToj5a

15

67

aKYMVnau~oHeH

.18 nnOCTH'tH8 pOMHOfe>t<a 16

GamH

8KuonepaTop

56

rpOHHUH 50

oTcopGHpaHa

8KYMYnaLU.1ja ](I ronCMH nonnaBHH

BOAH 67

17

60

BOAa 7

.TcopGHpaHH

JOHH 6

aTcopnUHja

8Txe3HoCtt

13

onoBponHT

beTOH

aprCCKH

aTMOr:t\Jepo<H np"'HCOK

3eMjcH npHH1COK

285

nCCO'fHHK 55

apM"paH

aTeplieproBH

npHH1COK

aKrHueH

8HamU8

5-1

apl(03eH

1221

53

8pCOMeTp"'~Ha

11

a'pero'H

OntCJHJa 4

19

onolCroJicu

I)

20

8nTOp;'UHja

21

anYBHjaneH

GaGpetbe

23

ee, 1132

anyol1janeH

KOHYC 24

GaGpHBocT 89

8nyoHjancu

H8HOC 25

Garep 61

anYB~1jaJleU nOKpH08'4 26

Garep na"'H,ap

anYBHjanHa aKYMy"aUHja 22

6arcp co ane4eua na>+<HLta169

anYBHjouHja 22

GarepYBa 63

anYB~YM 27

GaJ 95

aMopT~Jl1paH,e
aMol><!>oH

GaJe.. Ha KanaU~TCT ..a npOMoHnHoocra (HO JOHII)

400
Ga,j.

28

aHanl138 31
8H8fl1Ha

co npocejyeatb8

8H3m1J8

co TanO)t<Ctb8

3HanHxnop

64
Gapa 65,584

36

1-18paJPywYDa~beTo

688

"'UUlJll~orll'"
GOnT

5cACM no AOIl1t<HIIDfU

GCAPOK 68
GOJOoAorr 73

nIlI\OU1T 37
UH'13QTpOneH

95

GaHKHHa

35

H3 CCAHMeHT81,tHjaT8 1219

81-10cnOna

62

GaJlnT 66

1195

29

aM$oTcpH~etl

allKope..

48

ua T8'tCI-bCtO 50

1117

3a TOpKpOTHp;JIi~O

ancopGeHT

46

52

OllepaT 10 oywou.o

1205

CMOI1KIlYOiJlhO

38
KfJllC:uIIHAnt(HJn 30
40

68JBOAHO 64
Goner 1087
DemollHI

69

1-18 Gpcror

1327

592
6eHTOHI1TeH

Bl1Ce"Ka

70

6ec<l><>PMeH 29
6e'OHCI(11
6epMa

Kon

1 250

(\I1I1AOPCKI1 cnoj

6HTYMCHCK3 Hx>nnu,Hjo
60m

1262
113Al1n'YBalbe

BI1CI1Ha Ha Kanl1napHO

KB"YBa'be
oOAa

DHCHHB H8 npHTHCOK

74

513

BI1CI1Ha Ha Kanl1napHO

DI1Cl1l1a lIa 110A,eMIIB.a

1251

6HOTHTCKH WKpHno,",

BOAa

1263

BI1CK03HOa

72

64,71

611HAep

nOA,eMHa

B I1CKO,eH

1257
1258

1259

1260

BHCHH8 HO npHHtCOKOT H8 nopHuTo

75

BHCTHHCK8 KoXeU-tJs

1333

DOAD 1261

862

60"Ha MopeHa 78
Tpl1elbO 79
60""0
6pa'A" 83, 76, 1103
6pu3Ae'bo 377
GpUIIO 81

9HCTHHCKH
8ron H3 BH8TIJeWHOTpHel-bC 863

6poYtlono AnH>+<ClhO
82

enaroMcpOIt 208

6pur

Dna>KCII 1267

6pe"a

OKneW'YOU'be 1346
OKnonyou 679
BKpCTCH8 cnoceHTOCT
onu,a

677

ona>KeH ",oUAOK 1268

84

OpJ KOHCOnHI\HpOH KOMnpCCHOIiOH onHT

6P3 onHT H3 CMonKltye8l-beTo

87

5P3HH3 H8 HCTeKyaatbeTO

320

enn>+olD BonVMNICKn JeHU"Hn 378

ol1a'KIIOC,

1015,1010,1270

ena>t<HOCT 118 nO~BaTa

85

5p:nU.18 H8 OnToeapyeiubcTO

86

1272

ona>t<HOCT npH erpaAyo8tt>eTo

1271

!,naKllea 1266
one"el...e 1292

6p'"110Mep 304
6pycelbe 2,277
6Yllap

462

1270

,a Ha6TbYAyoUlbC

6Yllap ,a paaonapyoalbe
6YHapcKa06nora 692
6YHapco
"'"mep 91

92

174

Bne"eHa cl1na 1293

pa3Mep 699
""er
OllaTpeWHa epo,"ja
1212
Blla.peweH

BHa,pOWHO Hanperalbe

1213

oOA 1273
BOAU 1273

BOAa OA BOAOBOA1 274

BOAa BO nYKHaTI1HI1.e 1275

Bane!t co YAapHO AejaBo

1198

BanyroK 493, 1237

DOADJlI H3MHDftlbO1276

Bap 467

Ml1elbe 1276
'"
BOAeH 18,1267

DOpOoCH 468

BOAOAepl1Ha 376

BapOoHI1K 467

oOAo,""'a.

BrpaAYDa 679
aeHH111HlIna)lu.1~a 1242

BOAo,""'aTHI1 06jeKTI1 1285

BOAOHenponYCHa 3Doeca 1278
nOAollenponyernl1B
1280,649

BepojaTeH

BOAoHenponyanl1Boer

BOAa

BAna6I1an1f1t1l1a yuanoT3 1291

1256

1285

649, 1279

BOAOHoceH 1 282

aepTI1Kana 1244
BepH1Kaf1HVI
nornVlpa'tVi 1247

BOAOHoceH tnoj

aepTI1Kanlla nomCHa !teBKa 1245

.BOAoCTOj,Mepa" 565

o>Kne6YBalbe1346

B03AyweH YAap 1197

B"6paLt,,ja
BI16pa~"0Ila
Bl16poBane~

BonYMeH 1312

1254
1253

","ua
1198

oI16poejlno.aUl1ja

1283

BonYMeHCKaMaca 1313,1314
aonYMeHCK3

1255

onl1Balbe.

Te)f(Vlt~a 80 eyaa
1032,1214

1216

Bl1,yenoll npOlJ10A 1205

nIH1nnlOl1fJIIGYIIOP

Bl1'yonHo pa3rneAYD8tbO 1265

Bl1p.yeneH 1256

01'0 Ita KOCl1l1a.o 1287

opB Ha Kono. 1288

BI1Ce"KI1Kon 1127

BpBlla

BpeAHoer

1290

eOCToj6a

1315

593
apeAHoer

1239

rpaBHHJ'-'HOHeH rlQ1nopel!

apeMe Ha 'pee>be (HO l5eToHoTI 759

rpaAal1~ja

1286

apeMeHCKa Kp~aa

rpaAe>KHl1 HopMaH1B~'

epeMCHCKoKpHBiJH3 KOHcoflH.QaLl,Hjar3
415

rpaA~el"

epCMeHCt(i]KpHsa Ha cnerHyaiHbero <182

rpa,l1HCHT

apeTeHeCT capAen

rpaHHT

1002,1001

1251

ap3eH cnoj

1250

Ii;] nOl\JCMH313

H3 IIH80ro

252

rpaHIilu,a Ha nennlo1Boaa

BP3YB84 ua nOl103ro 131\5

rpSltHlI,a H3 nonYWTathtHO

OPIa'" 1291
apleu I<on 1122

rpaHHLI,a U3 C06HPatbCTO
rp"ltwUin

1294

]0118

~"5
246
247

250

rpaHHlI,a H3 re'tetbCTO

248

rpSHH'tHa HOCHBOCT 249

rpaHH'U"IO Hanpera~be

251

rpSHH'UiQ Ol1TooapYODlhC

'aG~oH 212
raGpo 213
rapH~rypa

rpaHyn'l1~ja

Mero.o. HS HcnHTYB3tbe

reOnOL1JK3 HtTpdra

214

216

217

Tp<tra

rpeGe..
tin

Io1crl\.1lyn~lho

nO'4nnTO

224

219

COtTaR ,}57

876

'pClln 2G I, 6-'0
,pcjllop 202
'per

1121

rnaBHO Hanperal-be 22~.

'pyna Ha Konoa~

rnOl\O" Bdnel1 223

rJlau,\.1jamm 221

'pyn~pa>be

rpYTKa 448, 264

7Ci3
'PY"'"
ry6el-be tlD 8118)1(ltOCf8 1J 1

'21

rne"CpeK~ HaHOC 1302, 596

11'~IIa

227

'YMCIIO 'IpeDo

rm.111C1-I8no\ma
'n~IIella

265,266

267

'pye 268

226

r IIO.tr.PCIU1

255

WKpV1J1f!lt ::?J12

Ipa~\.1fCll

rOOlI:Io1::WII(\.1215

rne"cp

Kp~Ba
256

rpaltynoMcTp~CK"

ICOTC)(IIWIIH1 218

rnaB8 Ita Konar

rpatlynOMefp11CI<a
rpaHY"QMelpHCK~

rcorepM11'tK iii 220

'(J01nlCl!H41(O

254

rpaHY110MrHp&.<1CI<a
;Jll<lnI-1);1 ]0

reoeneKTpH'teH

reonOUIK~

722

253

rpaHynoMcTpHja

716

235

ot>l'nKI1~Ja

.ycr.

230

271

T."CTYpO

1337

rYCTHltO 273

'n~Heer 232
rm1!lCCT<J

nOlfI:J8

231

1134

rn~HeeT l1IKp~ncl1 233,234.

rn~Hel1 229
rn~H~l1a 231

AaOAenHa na>K~l1a 188

rnHHOBm 232

AaojHa iaApeHa l1eaKa 187

Ae,paAal1~ja

rMe"~ 569

130

AeKoHTal1~ja 318

'Haje 236
roncMHlt8

Ha rm.1HCCTH
'eCTH~Ij(11 146

ronCM1-1It8

Ha 3pHaT8

fOfleMHHaHa 'eCT"''KHTe
ropeH aOAoHenponyern~o

1240

IOpeH noapw~HeK~

296

IOpeH erpoj
rpa.~al1~OHa

cnoj

443
I5paHa 258

rpnnHH1UHOHnOOl1n 259

cnoj

AeKoMnpee~ja
694
Ae"
Aenya~ja"ell

1241
237

970

132

Aenya~YM 133
AenYMHo KOHCOI1~A~pall 642
AeHC~MeTap 135
Aen03~T 627
Aee~n~I~~Kol1~j"

13G

243

244

rpnllH14D 110 nI10C1Wlllor.tn

1249

aynK'HeK~

241

606

rpaHYlua H3 KOH3HCTeHI,!Hjma

ap3HO cpeAcmo
apc"a

SH/\ 260

238

Bo,o,a

239

594
Ae<\IneKcHja 1208

ApeH8M<CU renHX

AeXHApallHja 131

ApeHHpa...e

.~Hja,eHe..

137

AHjaKna..

140

ApeH co non He", OA KaMeH 170

139

AHja,paM Ha nnaCn'"HOaa

ApoGeH "aKan
ApoGH 582

AHjaMaIlTCKaGyp",ja

ApoGnHo

141

545

1187

AHjaMaHTcKaKpYHa 142

AynKa 00 Kapna'a

AHjaToMeTpHjcKa 3eMja 143

AynHa'HHa
Ayn"e...o

AHnaTallHja 144
AHnaTaliHoHa
KoncKo)

lIeOKO ..

npoAon"'yaattoo

(Tenec-

145

AHMCH3HOtlOnH8
8Han~ua

175

176

147

1005

101
96, 97, 100

Ayn"e'be co jaApeHo lIeOKa 99

Ayn'IBtbB co npoMHOntbO 98
E

AHHO 148
A"UlOMH'tK84tol1MYna38 npeCMorY081be He HOCHOOeTa Hs KonOT 149
AHHaMH"KOCOHAHpa...e 150

ooonopollHjo

315

CAHHWtOH TeMen
eAHHH",a

Maco

1102
1313
cOCToj6a

378

AHHaMOMeTap 123,51

eAHHH'tH8 Te>KHH8 BO BnUH<Ha

AHH3MOMeTp"'''cH151
AHOpHT 152

CAHHwma

AHcHnallHja

eAHoaKcHjanHa jaKoa Ha npH'HOOK 379

cAHoaKcHjancH npHTHcoK co co060AII0 6o"Ho

956

AHCnep'Hja

153

PCl~O 380
eAH03pHeaa

AHaop'Hja

155

eAHooGpa'Hoa

AHcnep'HOHO cpeAaoo

154

apYKTypa

382

982

eAHopOAeH 294

AnaGHHa 181
AnaGHHa Ha ,aMp'Hyaa",eTo

183

eAOMeTap 46, 189

331

AnaGHHa HOneHeTpallHja

182

eAoMe,apcKH onH'

AnaGHHIi HOTeMene",eTO

184

e3epcKa KpeAa 470

e,opcKH 387

AnoGO"HHa 181
AnaGoKo TeMenelbO 185

030pCKH nDnop

AneTO 156

OKOHeoneH' HO npHpoAHaTa onO"'Hoa

OKpaH 1332

AHO 158
AoGpo 'poHynHpaH

AOAO'HO omooapyoo...o
HB

CMOta

161

160

AO'BOneHo omooapyea...e

166, 167, 168

AoneH HOCHOenoj H' na'or

AonHHCKH "aKan 162

713

eKae"30MO'OP 191
193
onDaH"Ha ooaoj6a

164

645
epa'H"e"
epoAHpaH 1341
ep03HOHa Gp83Aa 377

AonHa eOAa 163

epynfHoeH

AonOMHT 1289

544

e<\IeKTHooHnpHTHCOK 1109

AOHeCOH 20

!lpeeH Kon 179, 178

ApeeHo nOArpaAa 177
ApeH 172
ApOH TOHHIjIHmpallHjo 171
ApeH .. oTlIeAyoalbe
ApeHo",eH

OKcno"'Hja 1132
oKcnepHMe,noneH

eonCK'" HaHOCH616
eOOCKHneCOK 194

AoneH KPOj 158

Aone" apo! 796

ApeHa",o

388

OKCnOtl3HHUOCT
89

159

AOOOAOHKOHan 165
AOA8TOK

216

CAHiU(OO 3pl1CCT 381

1131

AHcnoKollHja

TeH01H8 liB 3aCHTOHa nO'lB8

171

eljleKfHoHa 1108
e<jJoKTHo"a nopo'Hoa

1107

ecjJeKTHo"o H8nper81bO

>K

172
173

ApeHo",eH nOT 948

1106

e<\IeK' H8 npHAywyaalbllTO

",ena'HHHpattoO
"'ene'HH"KH

1354

HaCHn 626

190

192

Will-

595
"HIB neCOK 1358
)t(l1na 1355

,611satbe Ha no"sa'a
1335
3()HUDlhUtl8 110'1811110
110Multi/lor

)t(Vom>o 116

,611nalbe co nonatbe

)t(l1nusoCl

1356

"1\5" 1340

1336

,611satbe COnoneDatbe

1334

,611eH 272
3

,6I1e". 'eKClypa 1337

,611eHoa 1069,1338

3.eil1". 700, 1206

'o61100lbe 1007
,a6p3YBa" 13
300eca 1332
,e,.' 1292, 865

36MOIIOC.tin nO'lnnrn nrn1 "Ol1l1n1nCH'Oftocr 1330

:JIonoMynall.o 023

3tUnHHeranaAHHCK8MOp'eHa 1302
3ary6a Ha jaKoaa

3/lpo6eH

518

H3 no"tB8r3

,en.H.

3ary6f1}fa TC>KHH.nn269
3Ory6a npl1 ",ap.lb.

824

3OAP"'YBalhe 1299
3SflCU3fhC 634
1048

,aMp3Hyoatb8

1305

33nI1CHI1K30 Ayn"e'bem
3Onl1C11I1K
30 386110atbe

,eMjeH" pa6o,"
,HaK 1087
1309

,,,a"elbn

1310

3Onl1CHI1K30no"e'pa""jo,a
..mHS.,

1311

:laml1cyoalbe

996

'OHa 844. 1349, 942

:JOHa H. pOAl1jan"o

:Ia"enysa

1319

3pHI CO pa3nH4H8

1316

,apaMHe, npeAen

1344

1239

,Ha"Ka

351

:Ia,sapa,

1092

3CMJCII
npHU1COt( 1G. 000
Ml1pyoalbe 901
,eMieH npl'"COK
0
'.MjeHa 6paHa 1342
,0Mlm,a "p"pnAO 1142.1:'20

270

..Mp3Ha, cnoj

1341

K.pn.

Jp.MathOH8 H~DaAOUH 1231

3Ory& nopnAH npopn(So'K8 ..8 npo()ero

,anonHl1,on

842,1130

3fOnOMysa.be Ha 33"'.'HI1"ala
3fPYA"yoalb. 1113
3rYpa 1135

,pH.'

979

CMOnK!'yoaH.n
rOneMl1lin

953

11

1352

'pHOfOCT 253

3OCOK312
:laCl1n 351

'pH.a
,pHoaa

1352
apYK'ypO

38cmeH co SOAa 1321, 1322

'PHO 1351

'aCI110"OCTco 0 3Ayx 1097

:laCOneH 1323

1353

:laCTOP 1324
:Ia,oapa"
..,oopeH
:Ia'ara

1330
003llYX 1331

'"A

OA 36"0""

"enOTnpHI1 ,annH

1328

1<1TCHlVD.lII>C

13:19

3O''''bYCO

13U7

HIIIOI~Hn't!p

3<Jljla'HI1HJ

1312

11,6110a

JacIJaTlHttt8

HO nOJAyxoT 00

1201

nop~1Te HI

nO'IOnTO

Ha nOOpWI1Ha,

11,6HOOtbe
I1JOOAOK

3O"nnve"be
,a"enyealbe

co I1noOI1"' 1318
co Kan 1317

a 3G 1

36;>
1232

H100AOK VomBAeH co n.l}i(H'tCIf anap3T

:Ia"OpCTeHa Kan 691

H'08AOK OA JSAp<') 384

H,oaAOK OA COHAa"'Ha AYnKa 1233

:Ia"np.~yoalbe

H,08naHO

3a"opayoalbe
:Ia"ooysa

1301

690
co KnHH 1304

1297

1228

H,SOAnHooa

592

HJAaHOK 362

,aw'",e"
,aw,..,eH

HaCHn 1326

,6l1natbe

1334,1007

"'Hmep
,6110a 1008

1234

1325

HJAH'Ha'HH8 Ha no"oa'a
367
H'AHlHyoatbe

nOA onH!aHHe Ha MP.'

364, 365

H3lII1'HYBalbe Ha AliOTO 282

596
H3AHmysa",e

Ha nOOpWHHaTa
.

oA AejaooTo

Ha Mpa.

HO nO"oaTa

H3AH'Hyoa'be
H3Ap06eH

KaMeH

H3nerY03tb8

Ha nO"BaTa 354

...eYW.HO 00 CYWH"'l\a 1118

366

370

H3Apo6eH

lIapa>t<yoa",.

HcyweH Ha 003AY' 731

aOT 368

371

H8 noopWHH8T8

(Hn enoJoT

HnH )tOH~a-

IIcywYBa"'.

176,359,

IIcyWysa'b.

(co ...enopyo.",.)

1119

...eywyoa",.

(co KOMnpee...jo) 358

357

Ta) 362
113/1eaeH,paAlleHT 372
IUnOH<OH
118Mpa3 373
II_HeT

jaApeHa l\eOK.

965

107

lIaMHoa",e 317

j'Apo 1233, 383, 386

laApo OA npe'paA.'a
385

lIaMlleH 347

J83 376, 999

11306.pa

jaKoa

113MeeTysa",e 956

374

119

lIapa60TK8 Ha wnYHAooa o'p8Aa OA TannH 375

jaKoa

HapaMHyoa 661

j.KOCT Ha 33TefHYsa",.

IInllT 297

j.Koa

IInoolll\.

830, 298
299

HIiACKCHa nnacrWtHoet8 301

302, 303
IIHAeKe Ha Te"e",e,o
IIH>I<OH.pcKa,eonorHja

121

120
H'
janoB"'Ha 696, 733
jnnommB "PH COUAmKIIO
AVn'ff\~hO 7311
JYHroB MOAyn 1295

lI"ACKe Ha KOllaHC'CHI\IIja,a

00 cysa coCToj6a 122

p'CI\enyoafbB

306

IIHjeKYHpa 310
IIHj.KTllpaHa nperpaAa

KaBepHoaeH

308

IIHjeK'lIpa",e co InHHa 1317

HHj.KI\...oHa aaoeca 309'

Kan 77

IIHjeKI\HCKaCM8wa 307

KanllWT.

...HKnIlHal\...ja Ha eno.oll'.
..In situ"

417
"'HA8KC HI HOCHBOCf3 391

KanH4>opHHcKH
76,

584

KanHB pBMHHHB 76

607

KonDo Ha'iOe 1306

615

HHapYMeH' aa HIIBen"'pafbB

Kanl\HHal\Hja

663

IIHapYMeHT 33 Mepe",. Ha onTOoapyoa",e,o

51

389

Kanl\HT 390

IIH'Cp'p.Hynop...
658
"'H'pyaHBHa Kapn. 305

KaMCII 1091

IIHYHAal\lIja

K.MeH OTnaAOK 735

817

KaM.II Hac...n 396

...eKon 311

KaMeHa Ap06

394

"'CKO"HI POB sa DOAouonponVCT8UOKP8tl 1000

...eKonyoa 314

KaMClla 10nooHlia

735

...enapysa",.

315,316

K8MCH8DCHoeD 393

HenHTYsa",.

319

KaMelia npaB

KaMeHaH~cn8ra 392
397

lIenHlyea"'e 00 np"'poAHa 10neMIIHa 341

..,cm1TYB8tbefi8 cMOnKHya8tb8 co Topn1ja 337

KaMCHea 1093

HCnHTY08t-be
H8 TeMenHBT800'108 355

KaMC"O 6p.WHO

...ennaKa 346

KaHan"'33I\Hja

...enYKaH 349

Kaon
348

lIenYKOHO,n"'"o
...apo,o 363

395

6noKoB'"

397

736

398

Kaon"'''H' 398
Kona 399
Ksnou,HToT1i8 DnHOOtbOTO401

lIaCK 352
lIae'yoa",o

KaMe

352

Kanal\HIC' ..a HOCHOOCT'673

HaeKYoa",.
914
...ap.,.
342

Kan. 689
Kan...nap. 402

lIapaH,eH 6YHap 356

Kan...nape..

Hapa>t<ysa",e

Kan...napHa eOAa 404

353

402

'597
KanHnapHa 30Ha 405

KOHTpon. Ha HanperaKoalO

KnnMnapllo AOM)t(Clb8406

KomponHpouo

KanHnapHO H3I\HIHYBaKoe 405

KOH\leH,pllpaH TOBap 447

KanHnapHo KO.Y08Koa 1258

KOHyceH HaHoe 77 6

KanHnapHoa

KOHyeaH naHe'pOMetap

407

KanHnapHO Te.aKoe 408

KoneKoe 311
eBo)aB8

409

KapOK,epHe'HKa Ha nO.Ba'a
Kapna

KoneKoe BO BOAa 313

Kopa 458

410

1091

KOPMCHOomoBapyBOH>e

Kapna .. KopHaeKoe
Kapnca

456

KOHye OA paenaAHa' Mo,epMjan 455

KanHnOMeTOp 403
KapaKTapHa..-HH

452

Ao4K>PMau,Kjn 4!i1

411

Kopo'MBeH

1053

459

460

KoeMHa 1105

K8rOKnOCK'tOH
416

KOCHUD
04 KnMOll8APO(iHIIOJ4G~

Kawa

KOCMHaOA paenaAHaT Ma,epMjan 466

413

KDWec.OMaca 944
KBaptopet, 502

KOCKon 461

KBap14 500

KoxepeH'HM nO.BM 440

KPajGpe>KeH 678

Koxa'M)a 439

KBap1\11T 501
KHnap 418

KPaj6pe>KHa 30Ha 1350

Knaeo.$HKal\Hja
KnaaH.eH

420

Kpa'Ko,paeH

422, 423

KnHH 424
KnHHOMeTOp 750
Koarynal\Hja

KpeMeHecr 1029

432

KpMoa HI opeMeHCKHoT JeK ..a KOffCOnHAnl4l1ja-

KoeljJHI\HoH' Ha HepaMHOMepHOaa 435

KoeIjJHI\MeHTHa nopO'Hoaa
479,434

,a 486

KoeljJMI\MeHtHa paMHoMepHoaa

485

KoeIjJMI\MellfHa aaGHnHoaa

KpHsa

435

436

3aBHCHocrB

,"ynolbo,o

706,1010,105

KpHBa

Kon H.pOGO'OH BO nO.Ba,a

KononM

HI

Ha nM\la Moao

1126

1247

442

KOMnapaTop

KpHBa

124

Ha PO,pywYBa...eTO
"a

KOMynOH1BHa

opraHCKa

Haenara

628

KpHOnorMja 472
KpHOnel\OMCTOp47

448
cnerHya8l-be

onH'
1068
KOtiCOnJ1AHpnU HCAPoHMpa... t5pJ TP".KcHjaneH

KOHoonMAMpaHO

APBHMpaH

KOHeonMAMpaHo

cnerHYB8Hoe

KOHoonMAOMe,ap
KOHe,pYKI\Mja

KpHaanH.eH

449

GaBeH

637

483

KpHnecra COHAa 471

KOHKPC~HjO

KOHConHAaltHOtiO

400

481

KpMBa Ha ,e.eH>eTO 484

KOH3HCflJHu,Ylja 457

KOHconMAMpaH

687

paaODopYB8'..C,O

KpMBa HOaMenMBOa

1338

M IIOMee'ynaH>e,o
npM nOHelpo\lM]a

KpHsa HI cneUtysafobc,o

446

KOMnaKTHOe,

MC(Y nnJOBapYB8tbCTO

Ha HOnperaH>e'o

KpMDa Ha OTllopltoao

- KpMDa

46,189
681

onM,
449-

323

473

KpH'M.Ha BMeHHa 474

onm

:WHeHoCT8

H cne.

476

nonll8r.
JOCYlICIIOt, 478
"B
KpMB8 Ha npl1THCOKOT 479

KOMGM"HpnH'eMon 445
KOMOpa M npHI.HeoK

ena>KHocra

KpHOO

KonoBMjanHa Hacnara 444

KonoMAHa nO.Ba

Moly

KpHBB H8 3asHCHDcra

Kon 1125
KoneK'op

921

KPeAa 469
Kpe...,H 498, 1028

KP' 487
Kpyr Ha 'pllo'ba'o
KpY>KeH 709

488

KPY>K8HnaK 33
KpYHa .. Ayn.eH>a 489
KpynaH 491

KOHTMHyaneH

T_n

1179

KpyneH ,neeoK 492

KOH'MHYMpaH

TeMen

646

KpynaH .aKan

KOH'pa!jJopa

450

1237

ICpynHo'pHDn neco'''MIC

494

138
477

-598

Kpyr
115

nOM 532

Kpyr Kono803'

495

noCT 810

Kpyr T8Men 496

KpyrarnHHa

nYKos HilI 540

1193

nYKoaHlI8HeHanper_ero
nyne...e 543
nyeneer 642

KpyrOcr 497
Kpwe...e

536

KpwnHS

487,

1187

KYMYnlTHSHHOptlHCKH HIcnl'"
828
KYTH8CT
InlpaT 38 AHpeKTHOCMOnKHYSI...e 505

KyrHJa 31 CMOnKHysa...1 504

M8IM8TCKH644

MIKCHMVM1290

M8KCHMlnHacysa SOnyMeHCKe Te>KH"" 547

nl60PITopMCKO ..cnHTysI...e
naaa

541

MaHOMe,"p 566
M8pKa 3a He6lbYAyal...e

506

511

HI cnerHY88tio8TO 996

MaCKer 1175

naaHHa

51 2

Ma,epHian OA l1038jMHwTe 555

nl3e...e

950

n83H 952

MaTH'Ha Klpna 556

MaWHHa 38 cee...e 52

nl>KHIII JI !eMI...e H3saAOllH 415

MelY3pHocT 558

naMeneH 784

MeKI no.ol

n8MHHlpeH 507

Menl 582

naMHHlpHO Te.elioe 508

MMHopaTHaeH KeHan 83

nlnHnH

"eHysa...e
961
Mepa. Ha HHSOTOHa aOAaTI 565

509

nanop
nl.eH

510

M8pe...e Ha cnerHysaHoeTo

npHTHCOK 538

nl.HO Aejcrso

603

MepHa neTSI

539

ne6Ae'KH Kon 514

nereHAI 515

MetH 569

neHTI 38 Mepe'ioe Ha Ae""opMallHH 664

MOrOAHI nlMenH

neHTOSHAeH TIMen 646, 1179, 1178

Me'"HHK" HI KlpnH'e
MexaHHK8 HI nO.SITI

nene38

567

668

MSTlMap4JeH 673

516

674
560
661

nene38 OA HaHOC 776

Me'"HH.K""HanH38

30

nennHS

MeXaHH'CKa 8uanM38

HI npocejyoa~e

617

co npoMMB8tt1oe

34

nec 537
ne'88 38 HHsenHpltt.e
nH3Ia...e 425
nH3IItt.e HI Kapnl

MewanKI

6G8

571

MewanKI 38 npIs

428

nH3fI...e no KPY>KHInH3IaSI noapwHHI

nH3Ia...e co Te.e...e Ha nO.88TI

427

429

MHHHpa...e 579
Mna! 581

MHlIenl 575

523

nHHHCKOonroalPYB8Hoe

1220

MHKponYKHaTHHI 576

m'HelpHO co6Hpa...e 519

nHHHja Ha nH3fatt.eTO 521

nHHHi" HI ""HnrpallHja
nHHHH HI TeKOT 1110

COAO!Hpl...e

MHnoHHT 578

nMKae4JaKIIHjl 518

nHHHja Ha Te.,...ero

572

Mewa...e HI no.aH,e

MHOryoce,nMBa rnHHI

947

1243

MOAencKo MCnHTY88...e 325

MaAyn Ha aonyMeHCK8'" npoMeHa

625

MaAyn HI enlciH.Hocrl

588

587, 1295

nMCKYH526

MaAyn HI peaKIIHjl'"

HI nOAnorlTI

589, 590

nMCKYHoaMAeH527

MaAyn Ha pelKIIHjl,"

HI

nOAnonl

nMCTODMASH784

MO>KOlt1256

nHTonowKH

528

nOKIIIHjl Ha nperplAaTI
nOKlnHO P83pywY88...e

MO>KHOCT592
670
COCMOnKHYsalWl 629

MOnaca 593
MOKap

no"sSH"'"

591

599
MOHrMop~nom1T 594

HSnperStb8 Ha CMonKHyaatbe 619

MopeHe 595

HanpcrOlbO no nopHMorap 684

MopeHCKa rn~He 597

'MOPOBKpyr 596

HapacHyoalbB

Mpe>Ka 599, 1036

HapyUJYBO'bO 983

MO"YP~UJTe 65, 563, 566

HapYWYBa>be Ha ~3BaAOl!~Te np~ BaAelbeTO 749

MO"ypn~B 565

HaenarB 627, 1050

Mo"ypn~oB nO"OB 566

HBcn.r~ OA BeTep 616

693

HopYUleH IUBOAOK 625

Hac~n 622, 623

Hac~.m HJrpaneti

co HocHnYB<JI-be OA HanpeA

113

HOCHn8H3 nO'IDD 631

Ha6~Balhe

1007, 766

Ha6~oa" 602
Ha6Hefio co Banel!
HB60p 60

HaCHnYBat-be

623

HacJaHYB8l-be

H8 nYKHan1HH

H8TOnOH<eH8 no'ma

1226

HaTOBapyoa"

1227,

Ha61bVAyo31-b8H8 cnerHYB81bero 729

fiaronCli

HaBeAHaT 612

HaTOnYBalbe

499

HaOna>l<eH 1269, 1320

HaTnp~T~COK

632

HaBna>KYBafhe 1269

HaTcnoj

co BOAlI

1277

603

HaBOAHYBatbe 633, 634

HeramBeH l1'JpeH np~~COK

Hamo CIU'i)f(YF)at~e611

HcraH19liO rpHetbe 64

Harp~3eH 1341

HeBp"H

H8AB~wYBJtbe

604

639

657

HeApeH~paH

HaABHUJYBal-beH8 HaC~1nOT605

629

1019

HeeAHaKOB

636
651

HaAM"HaT 666
Ha3aAYBa 997

HeeAHaKBOCT

H83,1n4yealbe 635

He"c~TeH 659, 656

He36~eH 974

1-18\o1JMCHWfeu 613
HaH3MC!H1"'U1 H8HDCa.t 614
HajMano

m3BHO HahpcraH:te

HaKnOH

606,

HaMOKpeH

607,

HaHeceH

11 05,

H.,BHaHocT 973

.
554
463

HeKOHconHAHpaHItC.l\pCHHp.monHT 643
HeKOKepeHTeH 641, 657
fleHaMoKpefi 659

,1320

HaMoKpyea",e

652

HeHapyweH

499

644

HeoABoAHeT 636

23

HaHccyeat-t-e 893

HenonYCTn~B 653

H3Hoceli KOHye 24

Henor.rojaHo Te'lel-be 6511

H8o{am1wTe HB\taKan 1137

HenOTnOl1HOpa3sVleH3 nOYB8 580

Hann<JCteHOc:r1222

HenponyceH ."paH 1281

HanndcreHa 1145

HenponYCTnHB 648,653
HenponYCTn~B 33 B03MK 647

HannaaeH 23
Hann3BCH

KOHye

HannaBCH

Ha.tOC 25

HenponYCTl1V1Ba TeHK05~1.l\Ha

24

HepaMHoMepeH

HannaaeH

nOKpHBa~

HannaBHa

aKYMynau.Hja

HannaOY031be

651

HepaMHoMepHoCT

26
22

283

HepaenaAHar
HOCBp3alt

652

650
641,

657

HannaaYS3l-be Ha TepeHOT 441

HecnoeBHT

HunH8TOCT1329

HeCTa14V10HapHO TelleH:te

Hanoiyaa",.

HOYTpal101t npHH1coK

614

~anpaBa 38 Mepe'be. H3 36V1eHocra 135

liHcen~p

Hanpcralbe

H~aenHpa

618,656

655

656

663
661

Hanperalbe H8 rpaHVlL\8H8 nonYWTUtb8TO 621

liHBen~paH>e

HSnperal-be tla JaTCTHyaatb8 620

HVlBenM(]t-ICKil nCTea

662
664

654

npe~paAa

341,1346

1
600
..110100110 DHCO'IKnTnnOI1JCMUa 001\8
HHBO U8 SOnCuar8
HHao

nospwHHB

Ha nOA'.Mlla.o

oOAO
BOAa

H~BO H8 no'tse'",ST3
HH3BOAHO

neftOlpol\Hjo 342
"0
onHI H8 caMOTOMeCTQ324
onHT

665,

664
666,

on"'T HOCMonKuynnlbo 335

Ha cMOnKHyaa...e co KpHnecra COIIAa 336
on""
omu HS CTHCI1HBOCT
co cnpe'tcHo 60l.4HO umpelbe

1269

522

668

H HCKO BOAHO HHBO

HO)l( 30
ce'C'bO
HO)l(HI\O 676

331

660

onHT lIa TpOte...o 343

1017

onHTHa KenHia 340

om.n

HO)t(Hl\3 H3 KOCHH8T3 676

HopManHO

KOHconHAVIpOH

co

KOHTponHpaHa 6pn1t18 Ha ACctaOPM3UH-

HTO 333

669

Hoca' 670,261
HOCHoOCT672,671

omn co KOHTpOI11-1paHO
Hanpera~e

HOCHBOCT
H3 Kon 674

onpeMa

334

omir co H3Tonyeat-be 326

715,716,

BB7

onpeM. .. omoaapyaa...e
onpeMa..

717

nOAHrHyaa",e

1216

onpt'Mo 30 TpnllcnOrn 602

06aHaKO

710

encer HS nn8CHI'iHOC18800

06.,aoAHyaa",.
06.M

176, 359

1312

06H'HO cMonKHyaa.b.

680

06jacHyaa",. 515
06j.KT 681
o5nocr Hn1U13rOl6cro
799
06nHKyaa",.
06nora

omoaapyaa",e

719,720

omoeopyea",e

H patroaopye.",e

721

onroeapyaa",e

co AOAaTCIIToaap

880

oceH npHTHco\< 14
OteTnHea rnHHa 725,1151
,0cooHlOn nO'ion 72G
OCeTnHaocr Ha npe06nHKya.",e

736

06nO)l(.H co 6a ,j.

OCHoea Ha raMen 832

809

06nO)l(.H SHA 683

Otlloalla

apeA"ocr

06no)l(yaa

otlloalla

Kapn.

1297

730

557,68

OrHOOTnOp.H B31

OCT3TO'ittO
Hanper31be 1308
ocrpopn6ell
1209

oA6paM6.H HaCHn 626, 1327

ocrpop.6fta

oAaoA.H KaHan 705, 706

opraHtKa no.aa

oAaoAHyaa.be

opTOKnat

06pa60TnHaocr

oAaoiyaa...e

6B6

707

6noKoDcKa crPYKTYP. 1210

1175

723

OToOpeft HCKon 746

134

OMeneH TeMen 1156

OTaope" KetO" 7 4 7

oAAonyaa.bO

1020

OYOOP U8 nYKtlalHtlO

oAHccyaa...e

OIBOp

CAHOtH8 Hanperat-beTO 697

onH.

Ha KaMe",e 702

1129

OA KOpel..a

1004

120B

OTnaAti'1BOA~ 736
OlnaAOK 733
744

OinOP Ha apaOT (Hn Konor)

739

OTnop H8 KonOT npH nOHaT8MOWHO

3a6HOatbe 738

Ha HHaOTO 1073

onnaTa

698

OinOp

OAPOH 701
oAPoHyaa",e
OKHO 708

IIacrOft.T

oTKnoHyaa",e

OAHOCH8 BonYMCHOTHS nopKTe HcnonHent co 803AYXcnpeMa aKynHH'" BonYMeH Ha nop"".

onafa

727

OCHoaa Ha naTOT 1188

683

ornop H8 neHeTpau.~j8 Ha npOKTOpoOlIT8Hm8 743

OinOp npoTHa H,aneKyea",e

714

OinOpeH Ha apo,H;.

515

QnHCH8 KlIpaKrepHCfH't8ttcny'toJ 712

OTnOpltOCTH8 3eMjoTpec 58

onHT.H 713

OTnOpHOt'T Ha Mp'He",e

onHT Ha ,6HeHocra

332

OlnOpftOt'T Ha TpHe...e

737

638
7 45
742

onHT Ha H3eneKyoal-be 321

OTnopHOCTnpH 3a6H08t-bDIO..n Kono'

onHT ..In situ"

OTnpOItOCrnpH CMonKHYB81b8741

omu

324

Ha KOHCOI1H,Q81.H1ja 322

OTnop npOTHBH3BoeKYBatbe 737

740

601
nnl1TOK TeMen 780,781

OTee'eHO 1104
ompaHYBalbe

700

oTTe'yea",e

nnHTKO TeMenolb" 782,783

nnOIiHa nO'Ba

732

nno,eeT

OTl\elll1 689
1265

Ol\eHKa

nnOf:H:'IT
'401<011786

1139

OWT81eH

oWTeTyaalbe

685

BI16p~TOP 1252

nttO[\MorWICIl08n0l4 787

Ha 06jeKmTe

nHeJOMerpHCK8"eSK8 92

748

n08COHOB 6poj
n06110a,..e

n06HBalbe

Ha Konel\

nOBeKecnojHa

nail 606
nala 1072

806

788
1264

nOBpDTHB epon,ja
nOBpWHHa

naAi-UICKH MaTepHjan

752

789

nno'a
843

844

nODpWHItB

646,847
H8 nl1"O'''81O
tt8 npottCltynolho
U45

naliOMep 750

noopWHH8

HB nOCTenK8r a 849

napeH ,eKaH 754

nOOpWa.1H8 H8 nOA3eMHora

nOAlr1llCKlI MOpCti8

nap,e

nOBpWI1HO

761

694

BOAD 848

nOBpWI1Ha

Ha enOeBI1Te

napUCOMcrap 48

nOBpWHlU1

us ctJnYDI.1o-rmllJ.ujnnrm t-ltHIOC 207

naCt.1BCHJeMjeHnpHn1COK 755

nOBpWI1HCK~

opraHcK3

naCI-1BH8cOCToj6aHa nnaCH1-.HapaMHOre>K8756

nOBpWI1HeK'

06paGoTKa

naT HlI4J",mplo1patbC947

nOBpw..-wHtKO ItOnpCrOlbC

neHeTpOMCTap 1225

nOBpwHuCKO

nOMeCJY8al~e

neHeTpal\l1la

nOBpWI1HeKI1

enoj

neHeTpal\Hja co KOHye 757

nOBpWI1HeKO

Tpl1e

nepl1f1lal\l1janeH

nOlIJTopQH HameK

1226,1311
866

rm1WI 851
852
8G4
978

1324,853
e 855
813

nepMeaMeTap 48

nOBJOpHO BocnOCTaBeHa

nepMeaMerap co npOMeHJ1HBnpKH1COK49

nOBTopHO

3611Ba",e

nepMyrl1T 760

1052

CHna 816

815

nOBTOp"O

KOMnpI1Ml1pOl-be

neeOK 761

nOBTopHO

HaHeceHa

neCOK WTOBpl1e 419

nOBTopHO

omoBapyaa'be

necOKnHB 762

nOrOl1eMQ rnaBHO Hanpcratbe

neeo'eH
neco,eH

763
Kon 764

neco.eH

HaHoe 148

nOllamHB

724

nOliaTHOCT

821

nOllrn"'Cpel!

neCO\IHHI(765
neTa Ha KonOT 753
nlr1eJOMerap766

B 13

C!.'Ins 816
814

794

nOA3eMI!a

BOlla

nOll3eMHa

cp03Hja

804
803

nOA38MeH XOAHHK 837

nHeJOMcrapcKO

HIIIBD 767

nOAsHAYlH-be

Ha TC!Mcn 805

nlo1e30McrapcK8

u,eBK8

nOA!.'IrHYRatbe

365

nl1KHOMeTap
nl1pHT

768,

92

1084

nOllnora

769

nl1poKeeH

1238

1173,834

nOAnors 011.KpWCHKaMCH797
(MHH.)

nn8BHHCKa

neneJa

770

nOlinoKYBalbe

775

n118BIr1HCKHM8repHjan

798

nOllnO>KeH Ha paenala'be
777

nnantOKl1<:1C 771

nOAnonHO nonYW'OIbO

nnaHl1palbe

nOllp..je

779, 772

nnaCT 1047

nnaHlmpMa 33 omoBapYBa

844, 1349

nOllpYM (TcMen) 801

nl18CTHltli8rJlHlla ]a 3a'tenyoalbo
nnaqwlHo rC\4C1-be774
nnHTOK 779

924

nOAnoopwHHCK8 C110604lta Bona 363

228

e 833

n08A""'tO'tCIi 1150
nOeIlI1H"'eH TeMen 1156
nOeIlI1He'HO CTanano Ha TeMen 1155
n03ajMHwTe 857

602
nO!ajMl1wTo HOMDTCpl1jon 856

no"OO 1173,1174

nojac

nO"OeH KnHH 1343

no"ooll' K.pr. 412

807, 1349

nOKa"yna...e
nOK.3aTen

364
OCCTnI1DOerO1083,300

"a

nO"e.Ha KOHconI1A'L1l1j. 792

793
nO"eTOK H' P'3pywyoa...e
npao 858

n"",pI10"" 603
nOKpl1BKO808
nOMecTyoa...e812,995
nOMccTy~tbC

np~

npaol1

rpSHHuaT3

H8

nonYWTOt-bCTO

127

nOMCCTYDOlbC
npH pOJPYWY08tb8 128
. nOMecrYB3f-benpH CMOl1KHYBal-be
129

npaWI1Heera rnl1Ha 859

npawHHecr nsnap

nOMI1"nI1B 921
nOHOp 1291
nonnaeeH

1307
'11"'0
822
np"'"I1""
np'T 1128
858
npowl1'"
860

npaWIo.tHeCt3HHCKOnn3CfH'fH8
rmnta 861
np.WI1HCL1 19

HaHoe 61 7

npeo6HTH3 (no'tcTHa) KOXe]HJ~ 937

nonnaeye8l-bc

817

npOlpoAo

nonpe~OH npcccl< 810

nonyera

870
'"/.1
nperpaAyeal>be H3 BOACHTel< 1303

819

nonyeTa...e

co pa3pywyoa'bc

B1

npCrpo/.leH

820

npe/.l5paHa

865

nonYCTnI1BOer 821

np8J.I/.IVn"elbe

nop" 822
nopoMHYOO"'C772

npe/.lHanperHa.

881,875

npC/.IHanpcr"yaatt>c

nopaMHYBOlbCHDnoepwHHoTa
nopcH np".ICOK

880,882

852

,npe,acH.e"

881,875

874,883

npeJaCI1TCHOC' 875,884

827

nopHa OO/.la 826

n pC35HCH 874

nopoj

n pCKOMnaKTCH 874

90

nopojHI1L1a 90

npeKYMepeH 868

nopO'CH

n penoM 532
npeMHH 922

828

nop03Hoer

829

npeMI1HYBa'bd 922

noCCH 601
noctta rnHH8 830

npeKOMn8KTeH 873

noeraByoa...e

npeKOHcom1AHpait 872

ootrenK8

967

noercnCHoer
noerojaH

npeKpWYBatt>e

834

npenHB

238

npeHanpcra...c 8ni

1085,116

nocTojaH30nml<3

npOHcJnpornOTIInA

1087

noeroja"a

'O'IKa 453, 1086

noerojaHo

3aMp3"a.a nO"Ba

1177

nOTeHL1Hjan HOerpye...eTo

rp.IIIHLtOTO

1111

nOTHCOK 369, 1230

nOTono"a BonYMel1CKoMaCO 1314
nOYKon 838
nOTonCHaAonHH8 839
"OTOnCHaeAHHH'tHaTe>KHH8274
nOTonyoa...c
1074,835
nOTO"e 540
nOTnHpa...c 987
1112

110 cnnCTWllIOCTD

OR2

npe"eceH 873
npe05nHKyoa
879, 881
npe05pa,yoa...c

nOTCHL1HOMeTap836

nOTnl1pa"

536

871

923

npcomOBapCHoer

884, 880

npcomoBapyoa...e
npenpaoa

npeca,ypHpaH
npeceK

878, 885, 880

879,881
874

915,916

npeCMeTY&at-beH8 cnerHye8J.b8n

31

npeCMeTYBmbe Hn CTs6HI1HOCT8
no MeTO.l10r8
fOTHS Tp~CtbeTO 32
npe<!>a5pHKyoaH 5e,oHcKI1 I<on 72
npcTOoapeHoCT

879

nOTnOBpWHHCKacno6oAH8 BOA8 363

npeCHa BO/.la 1039

nOTnopa 988, 728, 840

nOTnopelt 'H/.I 841

npOTKoMnpecl1ja 867
npe"CKOpeH

868

Ha KPY-

._~-npH60p

603
npoCCH 601

887

npor.rnpHln r.o 11t.IYI1HDnttn

n"niKflOcr !110

npHr>Ol) >IID"AOIbO110H'UOAOIIH 1242

npH6op:ra

eallelbO

laApo co epTelbe

"a
Ba/IOIb. H'eaAOIiH OA no-e8T8

npH60p

1217
888

'" 904
n pHRHAOH
npHnennHe

450
199

eOAn 201

npolieAHa nHHH). 200,521)

npolieHI H8 H,enAeHO j8APo 910

npHnenyna,..e

886

npHpaa

loeap

npolleAyea...e
npolleAC"n

npHnennHeocT
np""o,,,eHO

npolHs

nPOlieHI 118KOHCOnHA'"Hja 911

Hanper8lbe

npolle",

891,

823, 893

npHpoA"a paMna 890

npHpOAa fla 3pHOtO HnH H8 MHHepanHMTe'feCTW.-

118,.CHYeHOCI8 9~ 3

npocj"," 818,915,916
npownpe"8 rnHlla 1124
npcreHBCTonnpar 3a CMOI1KllynOH.Jft 934
npcreuOCT I1HHaMOMCTDp 935

KH 895

npaeHoa

npHpoAtm

ana)t<ttOCT

npHpOAHD

COl\P)t(HI-I8 118 DOA8 894

npHCHnHO

eH6pHpalbe

npHTHcoK

Moly 'pHal8

894

HO'" 936

npownpe"n
'nHH8 1124
npoWHpOH 930

892

nYK8lbe 629
940,939,344
nYKHO"'''.

559

npHIYlCOK IIn t<UPJlr.CIO r.pOI1Y1ltn 009

npHTYlCOK
ua nopH3r8 AOA8 897

UI13
nYKIIDTHIlB "PH f.MOlIKIlYflnlhlllO
nYKHDTHltA npc/tH3RHlc"ItO 01' "':YluyeDU.c

npHU1COK00 nHeBM8TCKHOT
(npHH1COKeo ryMCHH

nYKHaTHtta npH HCTefHVOalhl'! 9..,2

TpKana) 902

nYKH8U1HaKaKOBnaKItO 577

npHU1tOK 00 MIIIPYMfhO098

npHIHCOK npoAH'BHKaH OA lialipelb8

896

nynna

944

npHTYlCOK
80 C"110e 903

nYMnalbe 945

np06a

nYlIonaH

1232

np06eH olijeKT 345

938

npo6Ha AynHarHHa 344

npo6Ha paMK. 954
npoliHo omoeapynalb.

906, 328, 905

npoliHo omoeapyea,..e

Ha Kon 907

npoliHo o~ToBapyealbe

co nnO-H

npo6Ho

(onHTHo) none

908

npoliHo

np06He;itbe

npoBelpYBa

329

paAH)anHo cMOnKHye.,..o

953

,P8AHYCHa AejCTeynalbero

864

pa'eOAHel

1277

P83Asojyealb0

331

pn3Aenl'le

932

npODefpYBn,..e

palieH npH'HCOK 360

1077

103

p03AonYBa,..e

9, 931

134

paJAP06eH

370

npOAHpnlbe 1226
npOA~)p Ha DOAat8 610

pa3ApolieHa

no,ea

npOAOfl>KeH"C

paJAP06YBn...e

nporpeeHBHO pa,pywyealbO

npo~r-:TCH
npO~1JIJ'
t-bero

917

Ha HO)f(OT 630

TOBap

A ..1i1 Tcr-mcpsrypar8

H A61-10BHT8 H8 tP06-

PO]MC!r> ,.Incn~~pilH..r.rO437
pa3HopOAr't! 278
pa,pywYBalbe

999

npOKlopoe

onHI Ha ,liHBalbe

npOMeHa co pacno!
npoMeHnHeoa

e 21

703, 924

920

pa,pywynalbe

nponyanHe

926

puynHpn'
926,927,928

925

BC 1I0'KHllma 535

pa'pYWYBa...e Ha OCHOBn,n 531

pn,pywYBa,..o OA npolicAyon,..e

317,318

nponyanHDoa

533, 536, 960

p83pywyealbe

npoMHealbe

nponya

960, 984

pa]nO>Kyeat-be 959

919

918

npOKon

696

p03APo6NtOCT 153

OA Te'elbe

630

534

180

pnK8Bcli 711,1143
p8MKa J8 ,.liHB.Ib.

H8 KonOBH 546

npocejYBa

1021

pnMKa J8 onroBapynalbe

npocejYB

e 1022

paMHelb8 772

955

941

604
p

a 979

pereHIMOHeH Iia38H 67

paMlIMHa Ha nMJralbero 977

860
080, 381

perporpetMeaH

997

paMIIMHatla CMOnKHyoalb8tO

pa',aH 089

paMlIOMOptlOrpatlynllpaH

pa...tI anyoMlanall tlallOC 001

P_IOMOPIIO

JroneMYOOIb8 Ha OnToaapyaalb8to

981
982

paMllOMOPHOCt

oc 900

pe~eH oA6paMl5eH HaCMn 693

paceA 957
pacejyaalbe

pa"".. rnoLlIII..netl
pO>Ie..Ha..oc 27
pe~lIo rne~epCKM 992

958

pewelo

1033,1034,1030

paCMnYB8H>a958

poe 999

paC'lMCtYB8H>a704

poelfloer

pacnaAHat 965

pYAHa ","na

pacnaAHar rpaH'" 268

pacna'alb8 130,959,961

973
876

potaLlMoHo Ayn~eH>a 1001, 1002

pyrMHCKMonlfl

pacna'albe Ha KapnMre 963

paena'alb8 Ha COttaeHMre A~noeM 962

1006

PYWeIbII 1053
pywelbe Ha HarM50t 426

pacnoHKa 802, 986, 1112

paenopeAyulb8

967

pacnpeAenyu'oe

Ha HenperaH>ero 966

pacnpocrpaHyaa

c.

(AMCMnaLlMjal Ha H8nperaH>ero

1131

canMHMter 1014
caMeLl 493, 11 56

pacnPCl<yaa~ 9613

cene~yealbe

pacnYKoHo 350

'Cen"Mwra 431
cepAen 93

.pacraeyea
pattornMs

976
969

425, 429

cSPAnecr Kon 1122

peerornMsoer 186

cepAen 38 Ayn~eloo so Kapna 167

paer8lHyaa

cepAen OA TepA MlTan 490

144

'pattSOpeH I5YHep 173

paCrsopyaa

cepAen 38 npowMpyB8lbe

971

pacroopyaalbe

Ha AynHatMHMre 94

cep38Ha SOAa 7

OA npMlMCOK 970

cep38HM no~eM 440

paereopySOH>e 978

carperaLlMje 1020

pacrpoceH 974

ceAMMOHT1018

paerpeceHOer 973

ceAMMOHTeH
npM50p

paerpetlflo

ceAMMeHTllpeHenO~B8 1019

HacMnysa...e 975

pacrpecyaa
pocrypelbe

9F

1219

caa 1021

958

caeH>a 1022, 35

pacLl8n 940, 939 .

C830HCKOnOMlpyeaH>a

pa~HO P8KYB8H>e 1003

ceKa~ : 017

paWMpnMS 969

caKYHAepeH 1023

pawMpysa

ceKYHAapeH epeMOHCKMeoIIeKT 1024

144

perpecMsHe epo3Mja

ca nM"

parynaLlMOHanperp8Aa 454

caHAeM~'nnO'UI 1264

PeA Ha KonOSM 993

paAOK K8n 413

ca OApoHyea 430

PeAlXlleA He enoaslfle
pe38psoap 17, 998

1026

430

capneHTMH 1025
994

ce cene~ea.
ce cnywra

430
1072

pe3MAyanHa /nMHeera no~ea 984

cllna Ha er<cnaH311jaTa1027

P83MAyanHo Hanpera

CMnaHa WMpaH>erO 1027

1308

penaTMOH8Aac\!OJ>MOLlMja
996

CMnalIa nol5YAYD8'be 791

penep 453,1076,

CMnMKar 1030

1087

penep 38 Hal5n.YAyealbe996

cMnMKarMsaLlMla 1031

pereH3Mje 1299, 1230

CMnMLlMCKM1029

605
CHnHl\HY..A800KCHA 1028

COnCtBCHa 3.1'leael1ocr

CHnHO

O1PY.'''' 581
CHHKaMeH 785

conCTDOHO TC>tOma 1061

CHTHOH.6Hoa,...

COO1.B 240

copTMpa

549

1062

421

CHTeHneCOK 1033

COO1nRHa nnpo H ",n.1i

1248

CHTeli.aKan

cOO1oj6. HO "8l1pera'bo

1090

1034

CHIHOJpll MaTepH!an 1037

COTeer 1011

CHIO 1036,

COTeer. 1012

1035

CKape01 TeMen 1157

CKaM."YBa...e

CO'HoO 811
cnoKTporpacjJM.eH 1064

690

cnaOO no.oa

1038

cneu""'M'Ha T.",MH. 1063

cm.Pan.H COPAell 10G5,1060,

CKPWIIYO" ba 1208
cnaHOO1 101 4

cnoj

cnHOHa noopWHHa
cneniyoa

1043

1040

cne'liyoa

H. nO'O.T.

1067

cnojHHl\a

711

cnojYBa'be 1249, 1346

cnopellaH 1023

1041,1211

cne'Hyeal-be H3 noopWHH8T8 nOA BnMJaHHeHI PV'

A.pCKHHCKonH 1042

cnoco6HocT 38 BnH031be 1070

CnOOOI\H8 00/1.

cnoooAHa BHCHHa 1046

r.npo'HY"" 1071
cnlJOOOAnMOOO103:1

cno60llo.i

~PO"',," 1044
cnoonHIOO1 104,1049,1222

cnyowaI"o 1074

cnoJ 1047,1050
cnoj co KOHKpOl\HH 1051

CpCAHOJplieCTnoCOK 1016
cpeACToo J8 onHBa...ff

cnoj Ha MpaJ 1048

CPO/.101BO38 AHcnep'Hja

cnOM 533, 1053

CP8llCTBOJ8 38UBp-CTYBalb. 1082

CManY8a...e

1045,259

Ha

noplll1OT

1069

cnoco6HOC 33 36...oatbc

Cpf!AHIf8H8 cnefftynlJlh~,n

np"'HCOK

00

nop",e

1lH5

53
1077

CP8llCTBOJ8 CBP~HYBa...e Ha nO"BaTa 1345

1054

CTa6MnMJ8TOp 1081,

CMeKHYBa...o 985

era6MnH38I\Hja

1082

1079

cMOnKHYB8.be 1055

CTa6HnM38uHja Ha no.oaTa

CMp'Hala neKa 1058

CTallMmiocT 1083

cHoryne01 1347

cT8HAapAB" onMT IIa nJHOlpaUH'.

CTaHAapAliO ,lIMoalbB 10119

1073
C"H"'YO"b.
CHM"'YBa...e Ha BOAe"OTO HMBO 1057

CTanKa 1102

CHon 195,1021

O1anKa

BHCOKeron6 1101
"a
CTaTM"Kan.HeTpal\H;a 1060

coeAHHYB8 1071
c06HpHa ranepHj.
c06'.'p,,0

1284

CT.Ui'IKOnpo611o oI1Ton;lpyoi,,-ho 338

998

CTaTM.KOCO"AHp

jaMa 1009

c06Hp"al\00"a

O1oPjlli.,a

105,1010

COAP"'MHa Ha BOAaTa 1015,

e 1060

CTOPAliaT 692

COAP."'Ha Ha BapTa 1013

rnHHa 1194

CTea'HT 1140
CTeneH Ha ,"c",eHOCTa

1016

COAP.'MHa Ha BOA.,a npM arpaAysa...eTO

1271

109l

CTeneH Ha KOHCOnHAal\Hja'a 1094

coeAHHYB8 1071

ereneH

Ha OCOTnMOOCla

conO"OCT 1014
conHcjJnYKl\Hj. 414

ereneH

Ha CTMCnHOOO1a 1096

CTMCnHBOCT 1098

COHAHpa...e 97

CToe.KM

CO"IIO"'OH IIpal

1088

CTan 1128

CHM>t<YBa...eHa HMBOTOHa nOA'CMHaTa BOAa 1056

c06Hp"HK

1080

1059

COHA."'.H O1An 1059

CO"IlO"'". AYIIK. 101
COllIl8"'''0 Ayn"aTMIIO 102

Kon

1099,

1100

CTonC5 1112
CTona 832
cTpa'M"'MKBUMla 1222
CTPMj. 1103

1095

606
CT"",MKapnM 876
CTPMHMHan05, 463, 464

TepLlMjep 1166

CTPMHO1104

TO.O 952

CTpyH<e...e 277
CTpyjHHnHHHH 524, 1110

fe.OH

CTpyjHa MpeH<8 600

Te.e...o Ha neCOK 1149

orPyjHHl\H 1110
CTpYKTypa 1144
eye. 80nYM8HCK8Te)t(MHI 276

Te.e...e Ha nO'BaTa

TOPLlHjapoH 1168
1146

fe.e...e

1147,914,950,1176

To.e...o Ha

951, 1150

1148

T"""
Te'tnH08 rnMHD 1151
Ye.nHBOCT 1152

cysa TeH<"HO 1120

eyBO 54

Te'Ha Kon 1357, 944

Ye'Ha coCTojCio 1152

cYM8PHanMHHja (KpHBa) 1114

cYHlepecr 1115

Ye'HOCT 1146

eycneHSM;a 1116

TeKH"KOHa TeMene...o

eywHHLla 1117
c4>epH.eH 603

HaHOC 130e
T""'OCT
TOBap 720

T
TanK 1140

Tooape...o

719

Ton.eH"K

1189

Tanor 1018

TOHe...e 1074

JannD :JanOJHPoAYOOtbO1246

TOn\fOCf603
~
TOpKpOT 1221

Tanna Ja wnYHA 1141

TBPA 114

TOpKp..eH Ton 1221

TBPAa rnHHa 1193, 1194

TpaKaa TeMen 1179

TeH<HHa(Maca) 1171

TpoHCnHpal\Hja 316

TeH<HHCI<H
npOLleHT 912
reKCTypa 1154

TpaHcnopTHpaH

TeKTOHCKOorneAono

Tpenepo

Ten_onCKO

873

Tpaonxl>opMoLlMjo923

222

145

1254

TpoceT 96, 1182

TeMeneH caMOLI 1166

TpecoreH

TOMonHOnno.o

1161

Tp'tCoTMwro 1183

TOMOnHOnO'loo

1162

YeMene...e

1153

T"Kco.pon"lo 1172
T"...a 77, 868, 1357

TpMoKcMjoneH 1185

1160, 1158

TeMene...e Ha nno'a

Tpl1e...o 1180

.
Tpl1e,.,o no 050110K8Ta 856

1159

TOH30Me.ap 1163,1164

lpHCtbCco noepWHHDTa
liB U1QOT 1181

TOHKaLIHnHHAPH.Ha 05BHBKa paKaBeLl 1143

TeHKa oCiB"oKa 1142
TOHKO'MAHanporpaAa

Tpl1arOnHO pacnpeAenCin Ha Hanpera...aTa

TpoAI1MOHSI10HanOH1186

TeHKOSMAHa
HenponyCTnMBa nperpaA8
1141

TeHKOHacnOOHarnl1Ha 1145
TOHKOCnOOOl1Ta
(CTpYKTypa) 1144
TOHOKcooj 807,1142

1141,1332

TpooceH

1187

TpOWOH 965, 1187

Tpowo...e 960,961,205,984
Tpyn HOnaTOT 949, 1188
TYHonCKOoCinora

Topaco 64,1165

TypoonoHTeH

TepOH 1173
TopeHCKa np05a

1184

1191

1192

Tyel>1190
1168

TepoHcKl1l1cnl1rysa

327

TopeHCKMonl1T 339, 1168

TOpeHCKI1nOAOTOLlI11167
TOpeHtKO I1cnl1Tyoa...o 1168

.cenHja Ha npHH1COK

TO"",""Ka aHanl1Ja 1169

TeMOOCMOJa1170

Kenl1CKM JarOT

124

126

KenHcKH nperpaAeH

SH,A 125

795

607
y

XMrpoCKonHB Bna)t(ttOCT 291

XHApaT

y5na>t<yoalbe Ha y,llapl1 1195

yropHa eranKa Ha nperpa,llaTa
yropHo

279

XI1,11paTl13l1pa...o

1236

1235

y,llap 1196
y,llap Ha oeTpoT 1197

279

XHApaTalll1ja

280

XHApaynl1"KI1

HanpeoeH

XHApaynl1"KI1

nOHeTpOMeTap

758

XHApaynl1"KO

pa3pywyoa...o

288,

Hael1n

Y,IIaptto ,IIYI1"OlbO 1199

XI1,11po,llHHaMI1"OIl

Y,IIl1palbO 1190

'XHApoMeTpHCKa

a..anl138

XHAPocraTI1"eH

286

yeeK 312
yenooeH 0,11nnl1Ma 11oeeKa 778
yenoo 38 pa3PywY98...0
yenoo 38 oeernHooer

XMApoa8TH\IBH

1223

624'

289,

281,

282

284
285

H8TnpHTHCOK 287

Xl1erOpOUteHaKpl10a 292

Ha rnl1HaTa 1224

xnopl1T 293
xOMOrell 294
XMYe295
xMyeoH eno) 853, 290

<II

xMyeHa nO"98

685

"'aKTOp Ha rOneMI1HaTa 438

lj!aKJOp Ha ~pM8Ta 433

I.t

lj!aWI1Ha195

'

lj!en,llenaT 196
Ij!HJI1"KOpacnaralhe
Ij!Hnep 347,197,397

IIOpCT 114,115,110

205

IIMelbe

19

Ij!l1nHT 197

lIeoeH 5YHOP 108

"'HnM 1142
Ij!l1mep 198

lIenOCHO pa3pywyoa...e

Ij!l1mepcKI1 5YHap 91, 108

lIenoeHO TaHreHlIl1janHo p.3pywyoa...e

Ij!HnTpaT 203

lIeMeHTl1paHa no"oa

Ij!Hnrpalll1ja 199

lIenrlHO 103

lIeOKa 38 npOMHoa'bO 106

npl1 cMOnKHyoa...e

118

Ij!I1mpOll110Ha00,110 201

lIennHooer

Ij1I1mpall110Ha epoJHja

oIl1r1I1H,IIOp
30 Oa,lle'bO jo,llpo 1078

281

104

Ij!l1mpalll1Ol<a nl1Hl1ja 200, 511, 520

IIl1nl1H,IIa,p38 3OMalbOHa 1130a,llOlll1 110

Ij!I1mpall110HO Te"e...o

IIl1nl1H,IIapco Knl1n 109

202

1I0pcT 115,116,114

Ij!I1HI1Wep 204
Ij!noKynallHja 432,1113

1I0pera Kapna

IJ1l1ym-tOIIUu'H)IUlOH
tlOIiOC200

t.4npclo IIIUlIlla IIU'IIUI 11 U

117

IjIpo<ol!HlIl1ja 1062

IIPOOO 3a OOJAYx

Ij!nYKTyallHja 703

IIpne 63
IIpne...o 945

"'nY",11"oeT 1152
Ij!YH,IIHpa...o 1158

IIpno...e

111

OO,lla 0,11 rOpHI10T erpoj

Ij!YH,IIHpa...oHa 5YHapl1 208, 209, 210

"'YH,IIHpa...o Ha KonOOH 211
Ij!YH,IIHpa'beHa eKapa 209

'I

"aKan

11 36

"aKanOH 1138

xepMeTH"eH 647

"OnOH HaCl1n 11 3
"enl1"eH KOrl 112

xeToporeH 278

"OK8H 551

X\1JpoMerpl1"OH 285
Xl1rpoeKOnl1"eH 289
Xl1rpoeKOnH"HOer 290

"eKaH 38 Ha5110a...e

552

"eKaH J8 n05Hoa...e

KOnOOI1 553

"eKaH co en050,lll<0 nola...e

550

946

718

718

608
~an 1330
~M.Mjl 1330

WMne" 909
WMnetT copAen

~_ett.e

WMpeHotl 842,1130,1132

104

1 200

~MCTOToop 1044

WMpoK OTKon 746

~Y.CTDMTln8H 724

WKpMn811 11 33
WKplnl

wnYHAOD SMA 1348

wnYHAo.I

WlpeH
warrl

484

WMYKlHotI 1032,1070

1123
70B

OrplA8 869

wnYHAOBl orplAI
WTeT8H 1139

38 :lanTMeyBaHoe 886

609

4.3

Register termln.

n. lIovenetkom

Jezlku

-A
AASHO preskus komprlmeci). t.1
(Amerllko zdrufen). drfevnlh uslufbencev z. .vto
eeste) 1340
.blaelj., odna!8nJe (veter), odplavlj.nje (.oda) 1
.br.ziJa, obrus 2
abrazlven 3
absorbent, absorptlvno sredstvo 63
adheziia, sprliemnost 4
adheziven, sprijeml)lv 6
.dsorbir.ni lonl, vezani lonl 6
.bsorblrana .oda, vezan. vod. 7
adsorpcija 8
.eraeil., prezraeev.nle 9
agitator, melalnlk 571
aglomerirati, sprijetl se 10
agregati, zma r.zllenih vellkostl 11
agregatna struktura, zmata struktur. 1353
agresiven 12
akeelerator, pospe!ev.lnlk 13
akti.n; zemellski pritisk 15
aktlvno stanie plastienega ra.novesj. 16
akumulaeijski bazen 17
ale...ollt, melje.ee 19
alohton, prenosen 20
alteraeij., sprememb. 21
alu.iDeij., Diu.lain. .kumul.eij. 22
alu.lalen, n.plDvljen, n.ne..n 23
aluvialni n.nos 25
aluvialnl nasipni stofee, vrle) 24
.Iuvij, retna napla.lna 27
amloteren 28
amorfen 29
analiza usedkov 31
andezit 37
anizotropen 38
anlzotropna konsolidaeija 39
antigorit 43
antikllnala 44
.parat z. merlen)e zmrznJenostl t.1 47
.par.t z. sejanje 62
.reometritna .n.llz. 286
.riden, suh, brez vode 54
:
.rkozni peltenjak 65
armiran beton 66'
artelkl 57
apnentast 468

apno, apnenee
.tinOsf.nkl
, Attorbergov

467

prltlsk

Attorbergov.

krlvulJ.

Atterbergovo

me/.

..tohton.

60

Indoi.. t.eonla

303

moj. t.eenJa

484

69

tl., matlen.

tl.

1174

B
bager 61
b.ger z vletno fllca 169
b.gr.t! 63
bankln., ter.se 64
barle 65
batn. (ventilna) naprava ze odvzem vzoreev 109
baza za prlprDvo zemljinsklh melanic 1220

bazalt 66

bantonlt 69
bantonltnl 70
berma, rob naslpa 71
blotltnl skrllavec 74
biturnenska IzolaelJa 75
blatnl tok 1148
bloto 77
blato 13&7
blatov.e, muljovec 691
blalenj. ud.rcav 1196
boena morana 78
boena treni. 79
braklten, zasaljen 1323
br.zda, melloracqskl kanel 03
br.zd., rls 1103
breta 84
brezvoden 73
brefina, pobotje 463
8rownovo glbaoje 82
brulenJ. 277

c
celltna prograda 126
celltn. zag.tna stena 126
cepli Iv 103
eepljlvost, r.zkolnost 104
castna podloga po Talfordu 797
cestnl naslp 949

610

cestno tela, spodn)1 ustroj 1188

covnl flltrskl vodn).k (m.Jhnen. premora) 108
cona, pas 1349
curek 581
(;
I'as strjevAnja (betona) 759
I'asovna sovisnica 1286
I'asovno sovisnica daformacij prl konsolidaciji 486
I'asovno-deformacijska
sovlsnica krlvulja 482

I'asovno-konsolidacijska sovlsnica
I'elno grajen nasip 113

- krivulja 475

I'elo rova, podkop 83!!

l'oZtn.'...11101Iitov 074
I'ist; torni (tren)lkl) kat 1202
frnica, humus, obdelovalna zemlla 685
frpan)o 945
frpanjo Iz gornjega ustroja 946
frtna obtelba
fvrst 114

525

D
debel prod 493
debelozrnat ostrorobi pesak 492
dabelo (zrnat) 491
debelozrnat pe~fenjak iz oglatih zrn 494
deformaclja ob porum,1i 128
deformacija pri meji tefenja 127
deformaclja. (speclflfna) 995
dogradaclja 130
dehidraclja 131
delaf z zrakom izpolnjanlh par 1201
del no konsolidlran 642
deluvil, naplavina s pobofja 752
daroc tok, hudournik 90
d iageneza 137
diagram plasllfnosti 139
dlaklaza 140
d iamantna krona 142
diamantno razilo,dloto, krona 141
diatomejska prst 143
dilatacija, raztezek, ~irjenje 144
d iluvialni 132
diluvij 133
dimenzionalna analiza 147
dinamifno sondiranje 150
dlnamometer 51

dlnamometrski 151
dlorlt 162
direktni strifnl aparat 45
direktni translacijski strifni aparat 505
disogregaclja, razpad na sestavno dele 962
d isipacija, raznos napetosti 1131
dlsolucija, rukro) 976
disp~rzija 153
dispezijsko sredstvo 154
.disperzljsko srel:tstvo, antikoagulator

1077

dlstanfnlk 100
distorzija 155
dleto za kamen 157
dna, spodnji del 158
dohm Itol'nlnvon 160
dolomit (mineral) ankerlt 1289
dopustna obtelba 168
dopustnl prltlsk na tla 166
dovodnl kanal 165
doza za merjenje zemeljskega pritiska 123
drenafa, dren 172
dronofna podlooa 175
drenalna pot 948
drenirati 176
drobec 694
droblr, jalovlna; zasip 695
drobir, zdrobljen material 371
drobllenec 696
drobljenec, tolfenec 545
drobljiv, tro~en 1187
drobnl prod 1034
drolmo guban]e, n.blranJo 649
Idroben pesak 1035
d robnozrnetl 1037
drag 811
drag 1128
drsenje, plazenje 425
drson]e po kmlnl drsnl ploskvl 427
drslna 521
drsna ploskov 847
drsna ploskev, drsina 977
drsna povr~lna, poru~nica 846
duna, siplna 148
du~ilni ufinek 190
dvlg 365
dvloan)e, nardfanle 364
dvigovanje tal 366
dvodelna flica 188
dvojnostenskl jedrnlk 187

611
E
edometer

189

edometer,

konsolldometer

gladlna podtalniee

elektlvn.

napetost

eloktivna

poroznost

olekt!vni

pritisk

ekspanzija,

1107

okvlvalonl

glava kola

. glavn.

1130
poskusen

stan;e

enakomerno

glina
713

merilnik raztezkov

prlrodne

elasll~no

gladki valjar

sila 1027

ekstenzometer,

vl.g.

193

onoosna

Ila~na Irdnost

enoosnl

tlak (prl nl~nl bo~ni napetosll)

struklura

oolskl pe,,,k
eral,ki

225
232
melj 051

gllna.tl

zlrnl)lna

(tla)

glina.ti

,krilavee

234

379

gllna'io

tosnilo,losnltov

gllnenee
380

382

194

645

'gllnlea

arollit

globin.

101

229

penotraelje,

glol>oenina,
globoko

IllIt

SIIOp Ilbll, .vo!on)

105

prodlranja

gnoJ.

film, tank.
filtor

provloko, ovo)nl

pllst

1142

Illtrat

91

lizikalno

preporovanje
teko~no.t

fluktuaeija

703

205

ravnina

Iluviogiaeiaine

naplavine

207

1339

go,totomer

206

v IluviJu, nlpl.vljon,

frakei;a gline

1337

gostol.

gostota popolnoma

fluvioglaeialna
formiran

grad.elj.,
nanesen

230

26

nnsitcnc

,tonJcv.nje

gradbenl

prodpls

gradient,

padoe

grefitni

gabro

granit

213

granitnl

galerija podzemni
geoelektrlena
geollzikalen
geolo!kl

preiskava

zaporedje

geotehnieen
geotehnieni
geotermieen

podkop
214

215

pregled

geololko

hodnik,

216
217

218

606

220
848

vode 23!J
242

1137

252
droblr

granulaoiia,

268

zrnltev

granulometrleen

253
256

granulometrlena

analiza

granulometrieni

sestav

granulometrija
gravltaeljska

pregled tal 219

gladina podtaln;ee

837

2313

241

skril.voe

gramoznie.
212

zl!mljlne

135

gradient podzemne

gabion

slla 791

272

go.t zlog

1152

362

slla, Izhodna

gost, zblt

fluidno,t,

210

1115

gonilna

204

z vollnlnkl

569

gollea (goaL)

flltrskl vodnjak

305

185

230

goba.t

203

flni!or

Intruzivna

fundiranje

gne.tI

198

182

1134

glollOko lornollonja

107

1318

231

glinovee

globlno lomoljoni.

lolln.,

z lIovleo

196

globina

235

1134

glina.1I .kril.vee
I

381

enozrnala

224

napllo.t
227

glinast organskl

192

665

223

glinast, gllnen
191

zrnat 980

onakozrn.1

667

gladlna viseeo podtalniee

1109

eksperimentalen,

666

gladlna pOOzemne vade

1106

!irionje

eksp.nzllsk.

46

30
257

254
vOOa, prosta voda

gredor

(eestni),

gruda

263

gruda, trda glina

planirnl
1194

259

plug 262

1337

612
grupiranje 267
gru!~, drablr 394
gru!~asta paba~je 466
gru!~nata paba~je 394
gumijasla eev 271
guba 80
H
hermetl~en, neprodu!en 647
heteragen 276
hldrat, hldratiratl 279
hidralaeija 260
hidravli~na paru!llev, dviganje lal (izkapa) 282
hidravll~na paru!ilev lal zaradi nalranje erazlje 281
hidradlnaml~en 284
hldrastati~en 286
hldraslatl~nl nadtlak 287
higramatri~en 288
hlgroskapi~en 289
hlgraskapi~na vlalnasl 291
higraskapija 290
hislerezna zanka 292
hllrl kansalldlrani kampresijskl preskus 320
hltrl strilni preskus 87
hlui upad (gladlna vade) ~11
.
hltra znilevanje vade, upad 1073
hitrosl nbremenjevanja 86
hamagen 294
hriblnskl prltlsk 899
humus 295
humus

296

izhadnl gradlenl 372

Izkap 311
Izkap v vodl, podvodnllzkap 313
Izkap za vodalesna sIena 1000
Izkapan, Izkapnl material 555
izkapat! 314
Izkarlslek, praeent pridablJenega jedr"
prl vrtanju 910'
Izluicn)e 347
Izmenl~en, spramenlj;v (v prastaru all 5 ~a50m) 613
Izmenl~nl nana.1 614
Izabara 374
Izparevanje 314
izparevanje 315
izpiralna eev 106
Izplralna vada 1276
Izplaka 346
izpadjedanje 798
I,pastevljon mrozu 373
Izravnav.nje 772
Izsu!en (z Izparevanjem) 357
Izsu!enje, a.u!itev 359
Iztak '352
izta~na hltrasl 85
Izvedljivast 592
J
jama za I'ploka

lIavlea

107

jedra

383

jedro

(pregrade)

jedra

(vzaree

jeklen kal
298
299

Indeks ab~utljlvostl
Indeks plastl~nasti
indekslidkastl

300
301

(teka~nasli)

Injekeljska

zavesa, injekeijski

Injekeljska

zmes, eementna

injekeljskl
Injlelrati

zaslan

308

vzareev
kreda

jezerski

387

jezerski

lapar

zaslan
mleka

309

kamen,

inienlrska

gealaglja
269

kamnit,

Indeks nasllanastl

pradnik,

kemenamel
kamnina

389

390

kalifarnijski

Izguba teie

'

poplavljenje

375

388

307

inudadja,

306

1231
470

302

in situ, na kraju samcm 615

izdclava zagatne stene

386

112

jezersko

k.leit
817

385

iz vrllne)

jemanje

kale;niranje

310

708

eev 1078

Jedrnlk

indeks kansist~nee

999

ja!ek, jama
jedrna

lilt 297

1009

jarek, prekap

abliea

392
1091

skalnat

1093

1237

(C8n)

391

613
kamnlta

jalov/na

kamn/ta

podlaga 393

735

kamn/tl

blok/, kamnite

kamnlti

nas/p

kamnltl

plaz 428

naralean)a

kamn/tl

prah

konsHukeija,

ob)ekt,

zgradba

kontlnulranl

temelJ

1179

krogle (morensk/)

395

396

398

402

kap/larimeter
kapilarna

voda

404

kilpllornl

tok

kapilarni

dvlg, v/!/na kapllarnega

kopilarno

408

glbanio

knpllnrnoSt
kapljatl,

dvlga

1258

408

407

pr!ltI

689
411

418

klas/i/kac/ja

420
423

prolluto!

kontrola

napetostl,

981

uravnavan].

264

kosrn/eost

1347
1113
trenja

1207
1206

trenja

469
500

kremenast

1029

kremoniea

1028

487

klastitno
422
klet (temeli) 801
kiln 424
klinienje, zagozditev
1304
klinometer
750
klorit 293
koagulaclja, flokulac/ja
432

krilni sveder

kohorentna,

krivulla popolno

nasleonostl

krivulia usedkov

481

kohez/ia
kol

kriologija,

viii no, ki jo dopulca

105

kr/vulla

zrnavostl

krovna

ploS! 1325

kol/tn/k

enakomernosti

435

kroZen

709

kolienik

enakomernostl

982

kvare/t

501

kvartar

502

kolienik kreenia 437

kolien/k par 434
kolien/k varnostl protl prevrn/tvl 436
kolienlk z zrakom Izpolnjen/h par prall vsej
prostornini por 698
koloid tal 442
koluvlalni

nanos, poboenl

komb/niranl

temelii

kompaktnost

1338

kompresijska

krivulja,

konduktibilnost,
kon lea kola

provoclnost

1071

konkreeija,

gomol)

kons/stenea

457

konsolid.cijskl

me)a

444

krivulja stisli/vostl

1288

koniugirati

konslstentna

gru!e

445

448
243

preskus

322

933

483

kohezlia

523

krlvulja peneHaeijska

439

472

473

krivulja lezenia

1125

kolektor

471

vedo a zmrzovaniu

kristalieen

vezli/va tla 440

459
452

459

kos, grud.

krit/ena

681

uravnav.nl.

korlstna obto~ba
. korozlven
460

preskus

enakomerna

450

deformacij,

krhek

323

hitri triakslalni

obrernen;evania

kremon

1149

preskus

obremen!evan;a,

kontrola

krcda

417

peska

klastlten

hitrost

kat obstenskega

kotokl.sliten
k/penje

nedrenirani,

kat notranl.ga

karta tal 412

kavernozen

konsolidarni

kosm/eonj.

karta a uporabnostl

449

dreniranl

kontr~lor,
403

usedok

konsolid/ranl
konstantna

397

kaolin, kaolinlt
kapllaren

konsolidaeijski

odpornostl

265

L
laboratori;ska pro/skava 506
laminaran 507
lamlnarni tok 508
lapil/, vulkanski 509
lapor 51P
lasnlca 577
lastna frekvenea 1062
lastna tela 1061
lava 511
lavina, snelnl plaz 612
lodena laea 1058
lodena plast 1048
ledonik 226

478

477

474

631

614
ledeni!ki

merllnik

221

legonda, opis

merltve

'eplliv 517
lesen kol 178
lesen kol

meloda

950

lezenje zemljin, teeenjo

zemljin

951

minirall,

1123

loeilev
loeltev

glino

576

578
odslrelitl
579
(lIok) 898

mlrnl "rltisk

901

mleti, drab ill 582

moevlrj.

134
zrn 7. Ilplrnl1lom

lokalna slrl!na

318

poru!llev
prelom

529

532
536

luknja ad korenine

1004

643

M
magmatski, eruptiven 544
manometer 566
matiena kamnin., skolnat. pod log. 68
medzrnskl558
medzrnskl pritisk 559
mehanika kamnin 560
mohanika tal 561
mehka, slaba tia 1038
mehka tla 563
mehureek, eebuliea 540
meja kreenla 247
moja lepllivosti 244
meja plastienostl 245
meja teeenja 246
meja !idkosti 248
mejna napetost 251
molno obremenitov 722
me)nl odpor, meln. nosilnost 249
mejno podroeje 250
melj 858
mellast lapor 860
moljasta glina 859
meljasta glina (meljosto glinasta iloviea) 861
moriloe stopnjevonja hitrosti 304
merllna uriea, komp.rator 446

76

mocvirl.

583

uool. 6U4
moevlrje, barje 586
modelni preskus 325
mocvirnat 585
modul elastienosli 587
modlll reakeijo pod logo (101) 59U
modul rpokeijo tol 691
modul reakeile tal (Westergard) 589
modul volumske spremombe 588
Mohrov krog 598
maker, vlazen 1267
mokra sejalna analiza 34
molasa 593
montrnorilionil 594
morena 595
morenska glina z bloki 597
molnjo, par u!ilev 983

lIIoevlr

670

lomlj.nje,poru!ilev
542
ro,kol

574

mlrnl zoonljskl "rllisk

528

lokecllo ",ogro<lo

luskast
lu,kasll

1124

784

10m, razlom,

rezln
575

milonl!

524

lisesle gllno, morollasto

litomkl

mieel

572

573

mikrorazpoka

518

kreenje

listnal

564

667

za proh

mot.morfon

lezenje, let.onje

lisast

665

merska lata 568

losll, let.1 952

linearno

usedkov

me!.lnik

179

IIkvifikacija

nlvojo vode

morllni lislie doformoeil

515

Ie,

rnre!a 599
mreza Slrujnie in nivojnie 600
muskeg (orgonskega Iial 1175
N
nabijalo 602
nabijalo, oven 551
nabijalo, oven 552
nabrekan). 88
nabrek.lnl link 896
nabrekljivos! 89
nadsloJ. pokrov, odkrifka 603
nodllak, nadpritlsk, presetni tlak 632
nadv;!enje 604
nadvi!enie nasipa 605
n.gnlon 612
najmanj!a glavna nopetost 554

615

noklonskl kot 609

n.klonski kot, breflne 608
nam.kanje 633
na mestu narejeni koll1126
namo~en, moker 1320
namo~ljivost 499
nanos, zas;p, prlr.st (t.1) 893
nanoslnl stofee, vr~af 455
,.napet nad me;o profnostl 877
n.petost 618
n.petost I'l'l me;1te~enj. 621
nopelostno-delorm.eljskl dl.gr.m, krlvulf. 138
napetoslno sl.n)e 1090
n.pl.vljenje, n.ndanje, n.nos, naplovin., zabl.tenje, zagllnjonfo 441
, noplo\'l;on)e, refulir.nfe 283
naprav. z. dolo~.njo meje fidkostl Iteko~nostil 50
n.prava za dvio.nje 1216
naprav. la fClJ1anfoVloreev 888
naprava za lo~ilev zrn z izpirj.njem 1218
naprava la torkrollranj. (obrizgav.njel 1221
napravo za vrtanje na jedro 1217
narovna vlalnasl 894
naravn! naklonskl kot 1203
norIv 95B
nesl~on)o, po~lno nosl~on)o 883
nesl~enjo z vodo 1322
nasiI' 622
nasiI', nare;en z refulir.n)em 624
naslpn! stolee, vrbj, 775
nasuta lIa 631
n.IOO 1329
natezna napelost 620
natezna razpoka cona 942
nolozna trdnost 121
novadon strig 680
navldozen 904
navlafen;e 1269
navodnjavan)e, poliv.nje 634
navlkrlfna plastovitost 462
na zraku posu~en 731
nedreniran 636
neenakomeren 651
neenakomernost 652
negativnl pornl tlak 639
negalfvno obodno trenle 640

neko"ezlven 657
nekosolidlran
nedrenirarii preskus 643
nenamo~en 659
n.nasi~en 658
neplastovlt 655

nopodajen 653
nepopolno razvit. tl. 580
neporu~ell, Intakten 644
neproperel, nerazpadel 650
neprepusten 648
nest.elonaren tok 654
nevezillv, nekoherenten, sipek 641
napetost 656
nevtralnl tl.k
nivo podt.lnlce 1259
nivo 1.lne vode, gladina podlalnlec 522
nlvo lemeljonj., povr~je podlaoc, planum 849
nivolir 663
nlvollr.tl 661
nivelir.nle 662
nivelirns laiR 664
nizk. voda 660
nizvodn. glad;n. 163
nizvodno 666
lIitan)e vodno gladlne 1057
norm.lno konsolidil'an 669
nosllee 261
nosllee gred 670
lIosllnosl 671
nosllonos 673
nosllnost kol. 674
,

noslln051(mojna) 672
notran). erozlja 1212.
notranja napelost 1213
0
ohola 677
obalnl, obrefnl 678
ob~utljlva glina 725
ob~utl)lvost la prnobllkovan;o 727
obdclov.nJo 686
obel, kroglast. lOobljon 503
obl~ajon preskus 1006
objnmka, mula 711
oblikovni koli~nik 433
oblog., oblofni zld 683
oblofn. eev vodnjaka 682
obmo~je kapllarni" dvigov, kapllarna cona 405
obmo~)e plastl~nostl 800
obo~nl pritisk, lo~ni prltisk 538
obo~nl u~lnek, lo~nl u~inok 539
obodno trenje 855
odbrambnl naslp,pregradni nallp 625
obrambni naslp,'zagatna stena 865
obremenilnl jarnm 955
obremenllnik 717

616

obr..menjeyanje in razbremenjyanje 721

obrol!na napeloSi 684
obrol!nl dinamometer 935
obrol!nl slrlfnl aparat 934
obstensko trenje, trenle ob plall!u 1181
obtdba, breme 720
obtefba obremenltay 719
odlagolill!e 627
odlagalill!e organske9a materljala 628
odpadek, jaloylna 733
odpadna yoda 736
odpJaYitl, izprati, Izlufiti 317
odpor kola pri nadaljnjem zabijanju 738
odpor, odpornost 744
odpor penetraeijskllgli (po Proctorjul 743
odpor protl ugrezanju koloy 740
odporen proti erozill 638
odporen protl. yrol!lnl 831
odpornost ob nogi kola 739
odpornost proti izpuljenju 737
odpornost ploti razkolnostl 120
odpornost y suhem stanju 122
odprti izkop, poyrlinski kop, dnayni kop 746
odprti keson 747
odstotek konsolidaeij 911
odstotek nasil!enjo 913
odstranitey, promestltey 700
odlok 732
odyodnl kenai 705
odyodnl kanal, kolektor 708
odYodnjeynnje 707
odyzemna jama, peskokop 856
opazoyalnl Yodnja~, piezometrska eey 92
opazoyanje usedkoy (posedanje) 729
opa! 714
opofeyenje, podgrajeyonJe 177
opafna deska 1246
opora, slolka 1112
oporni zid 841
opornik, podpomik 728
oprema 715
oprema 887
oprema, garnitura 716
ortoklaz 723
osnl pritlsk 14
osnoyna kamnina 556
osnoyna yrednost 730
ostrorob 1219
ostrorob. blokesta struktura
osulen (s tl.kom) 358
osuleyanje 1119

1210

oven 553
oyolnleo (Mohroye oyo)nleol G07
p
pad.jol!e kamenie, kemnili podor 702
pahljal!e 516
pahllal!ast ydaj 176
paliea (sidrna) sornlk, y;jak 1333
parno nabijalo 754
paslynl zemellskl prltlsk 765
paslyno stanje plastll!nega raynoyesja 756
pasoyni temeli 846
pasoyno temeljenie 1178
peneplan, raynik 979
penetraeiin, prodl,,"je 1226
penetreelja Skonusom 757
penetracilski preskus 342
penetrometer 1225
penetrometer s konusom 465
penetrometer z izplranJem 758
perlglaciolen 866
permeameter 48
permeameter Sspremenlilyim hidraylil!nim padcem 49
permuth (geol.1 760
pesek 761
pell!en 762
pell!en 763
pell!enl kol 784
pell!enJok 765
. phana glina, gline ze tesnjonJo 228
piezometer 766
piezometriska gladlna 767
piknomoter 768
plknometer 1084
pirit 769
piroksen 170
plagioklaz 771
planiranje (ceste) 773
plast 1047
plast, korito 1050
plast s konkreeijami 1051
ploslil!no tel!enje 774
plaSloyllosl 1049
plall! 710
playajol! kol 514
plaz, drscli, polzetl 430
plazenje s tel!enjem tal 429
plazoyilO podrol!je 799
plitey 779

617

plilev temelj 780

pillvo ternel;enje 781
plitvo temelje'!ie 782
plitvo temeljenje 783
ploskev plastovitostl 1052
plo!~a Iz razli~nih plastl 1264
plo!~a za merjenje posedenja reper 996
plo!~nat prod 786
plovec 785
pnevmatskl pritlsk, pritisk zrake v gumah 902
pnevmetski valjer 787
puhol!nl gru!~, kr!Jo 777
pol!asnl proskus dronirenih vzorcev 1068
podlaga 834
podlaga cesm~a, spodn;i nosllni sloj, planum 164
podlega, spodnji ustroj (za cestol 796
podpora, opora 840
podpretl, podzidatl 805
podstavek 832
podtelnica 804
podzemne erozija 803
pogojen s plimo in oseko 778
pogoj poruiitv. 1223
pogoj utekoeinjanja gline 1224
Poissonovo !Iovllo 806
pokanje, na.tajanle razpok 629
polnllo, zesip 351
pol!Dst sveder 1065
ponlkelne drene!D 171
ponikelnl vodnJak 1215
ponor, pollralnlk, ponlkelnlk, vrtilea 1291
ponovno zoostltov 813
ponovno obremonitl, nepaJati 814
ponovno zbltl 815
ponovno vzpostavljene sile 816
poplavni nanos 617
popolnome popustili 820
porn 822
pOllIa vud. 826
porni tlak 827
porozen 828
poroznost 829
poru!eni vzorec 825
poru!enje vzorcev pri odvzemu 749
poru!itev 533
poru!itev podlege 531
poru!ilev s tecenjem 534
poru!ilev vznolje naslpa 535
poruiltov z.rodl precejenje 530
poru!ltev, zru!ek, zruiitl se 1053
poru!itev pobol!je 426

porulne ovojnica 688

posu!en v pel!lei 1118
polevni kol 461
po!kodovenje konstrukcije 748
pot pronlcanje 947
potenciometer 836
potol!ek, solzej 648
potopltev, preplavitev 835
potopljene dollna 839
potopljene prostornlnske meso 1314
potresno obstoino (s18l:>IIno)58
povollon, zvollon, uVllllon t nu
pove~anle prostornlne zared I spremembe
gostote 842
povrilna, podroc;e, cone 844
povrilnske nepetost 854
povr!inske obdeleva 8t<2
pollralnik, jome, kamln 1005
premon, snop, svitok 1121
prebijec 909
precejaJol!a se voda 201
prece,anJe, filtracija 199
precejna crta 200
precejna crta 620
precejna ploskev .845
proc.;n; tok 202
precnl prerez, presok 818
prednepotl 875
prodorske oblou. 1191
prodprltlsk, prodkomprosl;a 867
prodvrtonle 882
pro'obrlclr.n bolonskl kol 72
progled, vtzualnl pregled (ogled 1 1265
pregrade 81
prourode cell~ne 12!i
progrede Iz zogatnic 869
pregrad/tI,zajezltl 1303
pregrodno Slona 970
prohodcn, zo~os.I1, k,nlkotroJ"n 921
prehod, spremembe 922
preiskave temljeoih 101 355
prelskava tal 339
prekonsolidlran 872
prekucnik,vozilo, ki se praml zoda; 418
prellv 871
prelom, poruiitev 350
prelom, pre/amljan;e 957
premik 812
premlk po rovnl~I, ravnlnska delormaclJe 978
prenepetost 878
prenesicenje 884

rtIIIIII

618
"

preobr,emenitov 878
preobremenitev 879

projektir.na obtdb. 919

prosta voda 1045
prost. vilino 1046
preobremeni!ev 880
praoblikovali, zgnestl 881
prostornlna, prostorninskl 1312
proslornlnska mosa (slJOclfl/!notelol
preobtolba, dodotno obtelbe 161
speclfi/!na gostoto 1313'
preperevanje 960
prostroninsk.ij,la
n.sl/!ene zemlilne, enotne, teb
preperevanje kamnlne 963
I
n.sicene z.inljlne 276 .
prepust 925
prost< rnlnska tel;' potoplj.ne zomlJi.n. 274
prepusten 926
'
prostron;nske tela suhe zemljine, enotno tel.'
,prepustnost 927
suhe zemljine 275
prepustnost 928
prostornlnsko tnf. vlelna zamljln. 378
prerez, profll 916
protiobremenitveni n.slp, pletforma (oderl
preselen 868
za obrem.njev.nJe 833
preskus gostot. In vlelnostl 332
prvotno kohezij. 937
preskus no Izvle/!enj. 321
pucolon 938
preskus na kioju somem, preskus In situ 324
puhlica 537
preskus nosilnosti tal s plol/!o 329
pust, mrlav 601
preskus s kontroliranlm spremlnjanjem napetosti 334 pust. (glino) 830
preskus s kontrollrono hltrostjo deform.cij 333
pul/!.nf. 914
preskus s krilnlm svedrom 336
preskus s tresenjem 343
R
preskus stisljlvasti ob prepre/!.n.m b~/!nom Ilrjenju (edometrsklJ)reskusl 331
radi.lni Slrig, podrocje radlolnega striga 953
presk us v cel ici 340
rahel, sipek 974
preskus v naravn; velikosti 341 ,
rahlo nasutl 975
preskusz galenjem(livegaapna) 326
razbi)anje, zdrobit.v 984
preskusl1a obremenitev 328
razbremeniln. krivulj. 480
preskusna obremenltev 905
razbremenilni vndnjak 174
p,eskusna ohrelllol1l1ov 906
181bromonll.. 970
preskusna obremenitev kola, 907
rezbremenit;,olajlali
971
preskusna vrtina 344
raz/!ilconj., /!ilcenjo 704
preskusnl ok vir 954
rozd.lllev napotostl 966
preskusni objekt 345
raziskava tal ::54
preskusno polJe 908'
razlskovonl )alek, Izkop 356
proskulanje 319
raziskovonjo 363
presoja s!obilnostl s krolno drsino 33
razjeden, korodiran, erodiran 1341
,presoje z metodo trenjskega krogo 32
razkremenjenje 136
prevleka 808
razkroj,preperevanj.
961
prezra"itl 932
pridreti on povrlje 361
razkrojen, preperel 965
primos, dodatek zmesl 160
razmeh/!anle 985
razmerje napelosli 697
priob.lno podrocje plime in oseke 1350
prirastek 823
razmerJe nOlran)ih promerov (5011<.101110
cevl) 699
razpad, razkroj 959
pristopn. rampa 890
pritlsk v silosu 903
r'1-pir.lo 986
razpir.n)e 987
Proctorjev preskus zbitostl 920
razplin]evanje 931
prod, gramaz 1136
r.zpoke 939
prodil/!e, preskokop, glinokop 857
prodnat, gramozen 1138
razpoka 940
,produkt temper.ture in dnl tr.janj. 918
razpokan 349
pro iii 915
razpok.na, razdrobljena glina 348
progresivni 10m 917 .
,azpoklln5k. vod. 1275
'

. 619

razpora, podpora, podpratl 988

razpora. stojka 802
razpored Itav, sestav 967
raztozna cav 145
razprlilac 968
roztezljlv' 969
rozteznost 186
raltros (razultatovl 958
radirlen, poveean 930
razrahllanla 972
,azvrlean]e 421
roena nap lavina 991
reenl 989
reenl nanos 990
reeni nasip, obrafni zid 693
reenl prod 162
reenlledanllkl992
redko biota 413
regulacijska pregrada 454
ropor 1087
reper, stalna toeka 1086
resnifna kohezija 862
resnieni kat notranlaga tranja 863
releto, sito 1035
retanzija, zedrfovanje 1299
retonzij.ki 1300
retrogresiven, retrograden 997
retrogresivna erozija, povratna erozi}a 843
rozolnl nostovok 630
radko blato 413
rezervoar, zbiralnik 998
rezidualna glinasta tla 964
roziduolna napetost 1308
razilna ostrina, sekae 1017
rezilni obroe, vrtalna konlca 936
robna.napetost 360
rofno voden 1003
rota<;ijsko vrtanje 1002
rofenec 498
rudna golica, skalna polica 878
rula 95

sajati ;021
sagragaclja 1020
sakaf, dlato 156
sokundaran 1023
sekundarnl easovnl uelnek 1024
. sesalna spolObnolt t.1 1070
l.st.V 240
larpentln 1025
lezonsko glbenJa 1026
sidranl zld (Slone) 41
sldranje, Ildrn. plolen 42
Ildrna palice 40
slUkat 1030
silikatlzacija 1031
sito, ralato 1036
I kamnl napolnlen dren 170
skorja 458
skrilavec 1133
skrilaV8c (matamorfnl) 233
skupln. kolov 266
skuplna (kolov) 265
sladka voda 1039
slanolt 1014
slluda 526
sljudant 527
soliflukclja 414
sandalnl drag 1059
sondafnl zaplsnik 1309
sondlranjo 97
sovlsnlca mad obt.1I>0 In dolormacljoml 476
sovisnica med prltisklln poroznostjo 479
sovisnlco vlage in 9Ostot. (Proctor) 485
spaclliena tah 1063
spoktrografskl 1064
spiralnl sved.r 1200
spiralnl sveder 1066
splolna strlfna porulitov 718
spodnja plast, podlaga, osnovna kamnlna 557
spoj, spoj na pero In utor 1248

spojnice (~agatna stena) 1249

sposobnost zgostitv. 1069
sprejamljiv, obeutljiv 724
sprememba trdnosti zaredi preoblikovanja

satast 1011
satasta struktura 1012
sodimont, usodlina 1018
sodlmontacljska motoda zrnltva 38
sedimentna tla, usodllnska tla 1019
sejolna analiza 35
sejanje 1022

vzorcav 824
spramenljivost, nagnj.nost k preperevanju 924
srodnje zrnat pesok 1076
srodstvo za utr)ovanlo, vozlvno sredstvo, vez;vo 1082
Irk, vlek, podllnk 1032
Itabilizaclja 1079
ItabUizael)a ta' 1080
stabillzator 1081

620

stablloost 1083
stalen 1085
stalna toeka, reper 453

Iotnat 1184
Iotnato moevlr)e 1183

stalno zmrzla tla 1177

standardna komprlmael)a 1089
standardnl penetraei)skl preskus 1088
statienl obremenltvenl preskus 338
Itatlenl penetraell"kl prelkul 1060
ItoaUt, lolevoe 1140
sllsilivoit 1098
Itoloel kol 1099
Itojoel kol 1100
Itopn]a kompresile 1096
stopn;a konsolidaelje 1094

"'opII;.olJeulillvO"11 1096
stratifikaeija, plastovitost 1222
strig, strilenje 1055
strilna deformaei]a 129
strllna napetost 619
strilna odpornost 741
Slri!na ravnina 050
slri!na razpoka 943
strilnl kot 1204
stri!ni preskus 335
strjen 692
strm, odsekan 1104
strujniea 1110
strujn! potencial 1111
subglnel.lnl 794
suha prostroninska tda 1315
suha prostroninska teb v najbol) zgoieenem
stan)u 547
sunek vetra 1197
suspenzija 1116
luilinik 1117
suina razpoka 941
sveder 93
sveder Iz trde kovlne 490
sveder z val;I 1001
sveder za povrtevanle 94
s~eUa iirlna, eistl profil 1044
svlnenlea, verUkala 1244

~
Ilrlna razpoke 1129
liriti sa ,nab..katl
1132
Ikarpa 464
Ikarpa 1105
Ikodljlv 1139
Iota 1182

talna morena 751

talna morena, morenskl blok; z glino 596
talna morena, ledenilkl nanOI 1302
talna voda 363
tanka elllndriena obloga, rokav 1H3
tenko plastovlte ollna: IIstasln gllna 1145
tankoplastovlt, strukturn 1144
teeenje, podajnost, papuleanj. 621
teeenje, pretok 1147
toel, "odntl so, pOPu1I1I1819
tehnlka lemol)enja 1163
tekoe 1146
tekoea glina. Dbeutljlva glina 1151
tekoel pesek 1358
tekstura, ZIDO1154
tektonsk. drso, zylajo"" plDskev staril, premlko. 222
lemeljenjo 1102
temeljenjo 1158
temeljenje na koleh 211
temeljenje na plolel 1159
temeljenje s temel;no brano 209
temeljenje s pogrozajoelmi vodnjakl 206
temeljit; 1160
tam,l;ne brena, plole. 1157
temellna ploiee 1181
temeljna tla 1162
temell stabra 1101
tenlometor 1163
tenlometer 1164
torasa, pollea 1165
terclor, terelaren 1166
terenska preiskava 327
terenski podatkl 1167
terenskl poskus, terenskl preskus 1168
termlena analiza 1169
termo-olmoza 1170
talnltev I pomoej" zaoatnlc 686
tesnjanje z gllno, Iniiciranje z gllno 1317

tlla Imasal 1171

teb suhega materlala 1120 .
tdllee posedan]a, centor posedln;1
tlloostna pregredl 258
tdoostnl opornllid 260
tdoostoo klldlvo, oven 650
Ukootroplja 1172

1075

621

tla, teren 117 3

tlofna coliea, komora 124
Uocna col>ulle., napoloSln. fol>ulle. 641
tl.ena vl!lna 1260
tlafna vl!lna porn. vod. 1261
Uak porno vod. 897
tockovna obrem.nllev 447
toekovnl lemeljl, posamlenl temeljl 1156
toekovnl, posamifnl temelj 1155
togl temelj 496
togo vozl!ee 495
lok, teel 1176
tok zemlje 1150
tokovniea 524
toleenee 1189
tornl kol 1127
lorn I kat 1205
torzijskl slrl!nl preskus 337
Iranslormoelja, sprememb. 923
tronsl.eljskl slrlfnl aporal 604
transportir.n ,proneson 873
trden 115
trdno skolo, sk.lnol. pod logo 117
trdnosl, odpornost 119
trdo vez.na Ila, otrdela tla 118
trenje 1180
trenjska odpornosl 742
trenjski krog 488
trl.ksiolen, trlosen 1185
Iridimenzlonelen 1188
trlkotna raspodeillev obte!b. 795
Irm. glln. 1193
tromost 497
tuf 1190
turbulenten 1192

u
ufinkovlll pre mer 1108
OOornosandiranje z opazovanjem ugrezkov 1196
OOarno vrtanje 1199
OOor, usad 701
ugrezanje povrlja zaradl rOOarjenja 1042
ugrezanje lal 1041
ugrez, pogre~ 1074
ugreznin., udor 1211
ujell zrak t331
upad pornega tlaka 1054
upadanje podtalnle. 1056
upoglb,odklon 1208
uporabljena (delujoea) napetosl 891

usadek, posadek . 1040

ute!nlodstotek
912
ulrjavanla 690
uvrtanl kol 1122

v
valj za jedra, jedrnik 110
varna obte!ba 167
varov.lnl naslp 1327
vdor vode 611
vdreti se 1072
vefja glavna napelost 1238
vellkost delcov 1240
velikost gllnastlh zrn 146
vollkost z"'. 1241
voliko'lnl kollenlk 438
ventilna !liea {pribor Z8lem.nje vzoreevl 1242
vertlk.ln. {tI.enal coy 1245
verllk.lnl podpornl elomontl, podpornl koll1247
vetrnl nanos 6 t 6
vez, .idrna vez 1328.
vozivo 1250
vezna pl..1 1261.
vibraelja 1254
vibracijsk. plo!e. z. komprlmaeljo tal 1252
vlbr.bljska strun., !Ie. 1253
vibraeljski veljar 1198
vlbroflotacija 1255
vilif.r 1227
virtualen 1256
vlsefa podtalniea 513
vlskozen 1263
vl.kozoost 1262
vi!lna kapilarnega dviga 1257
vkop, zasok 312
vlaga 1016
vl.ga pri vgrajev.nju 1271
vl.knest 1266
vlalen vzoree 1268
vl.!oost 1270
vl.!na komora 929
vlalnost 1015
vldnast tel 1272
vleena .iI. 1293
vleena transportna napr.v. 562
vlek 1292
vlo!ltl, vgraditi 679
vod 1273
vod. Iz vodovodnegn omreljo 1273
voden 18

622
vodnl klD.illkDlor 1219
vadnal 1277
vodnjak (razbremenilnl, liltracljsklJ 173
vadno Ileblfenle 377
vododrlnosl 649
vadonosen 1282
vadonosna plasl, vodonosnlk 1283
vodoleson 1280
vodolesna siena, dialragma 1281
vodotesnosl 1279
vpad 607
vpela zagalna siena 1301
vplivnl pol mer 864
vrednosl 1239
vrenle (klp~nlel peska 419
vrh pobofja 1287
vrhnja plast, humus 853
vrhunska vrednoll 1290
vnla kolov 993
vrsla zrn 895
vrtal,;a krona 489
vnalni droblr 734
vrtanje 96
vrtanje na ledra 99
vrtanje z izpiranjem 98
vrtat!, vrtanja 100
vrtina 101
vnlna (rolDcilskal 102
vsebina apna 1013
vsiljana nihanja 892
vsrkavanla 1214
vlakofinjana zamljlna, obfutljlva tla 726
vtlskatl, uvrlavati '1296
vtofnl objekt 1285
vzgon 1230
vzgon 369
vznolja nasipa 675
vznolje pobofja 676
vznolja zomeljska progreda na vzvodnl strani 1236
vzorac Iz vrtina,jedro1233
vzorac jedra, jedrni vzoree 384
vzorac vzat z llico 1234
vzvoo 810
vzvOOon 1235
vulkanskl 1294

z
zabilalna konlca 753
zabijalna naprava, naprava za zbijanje kolov 546
zabijalni nastavak !J<apa)na vrhu kola 399

..

zabilalnlobrazoc 149
zabi;alni preskus 330
zabljalnl zapis 1310
zabilanjo 788
zabljanje kola 789
zabilati 790
zablatenje 1306
zablalitl z maljom 1307
zacaviti,oblollti
1297
zacevl;ena vrtina 1298
rafelek porulitva 793
zafetna konsolidacija 792
zedrlevalni bazen za vlsoko vodo 67
zagalna siena 1348
zouatnlcD 1141
zDleda, nDzobfanja 635
zDklinlanje, prepletDnja drug v drugcga 1346
zaklinjanle,lZagozdlt.v 1304
zamalek, fap 1330
zapis v penatracijskem preskusu 1311
zapored;e plast! 994
zaporna krovna plast 237
zasifenost z zrakom, stopnja zasifenosli z zrakom
1097
zasip, zasipanja 623
zalfitnl filtar 1325
za!fitni nasip 1326
zatosnllev 1316
zalesnit! 1319
zavesa Iz zagatnic, prograda iz zagalnic 1332
zavesa, vOOotosna 1278
zbllanle lal 1335
zbijanja, zgolfanje 1007
zbiralna golerija 1284
zblralnik, koleklor 1010
zblrna krivulja 1114
zbili, zgoslill 1008
zdrobllen 370
zelena kamnine (melamorlni skrilavcllz kolorilov
dlabaza in ~Ialirja)
1092
zelo obfutljiva glina 1243
zemeljska dala 1344
7emel;ska prograda 1342
7ameljski klin 1343
zomellskl pin 431
zemel;skl prlt!sk 900
zemljinsko vezlvo 1345
zgoroji ustroj, vozllfe, vzlelilfo 443
zgolfevanje s polivanj.m 1334
zgolfevanje z valjanjem 1336
zllvna povr!ino 1043

623
zmoglj ivost Izmen)a". ionov 400
zmogllivosl vpllanja vode 401
zmoznleen spo) 1067
zmrzlinska cone 183
zmrzlinska odpornost 746
zmrzlinskl dvlg 388
zlllullniko nnbrekanla 307
zmnovanje 1305
zneeilne lastnost 409
znaellnl primer Iz preleklostl 712
zneellnosl tal 410
zraena cev 111
zrehl)anje 973
zrnal 1352
zrno 1351
z ruleo obloten 809
z valjarjem komprlmlrana zemel)ska pregrada 1229
z vodo prepolen 1321

!
larllna Izguba 270 .
lelallnlran)a, spremln)anj. v gel 1354
lelaznilkl nallp 626
Ildko blalo. plsla 944
Ilia 1366
1111,tanka vmcsne pllst 807
IlIav, obstojln 116
Iilavost 1358
Ileb, slruga 37 8
llica zalemanje vzoretv 415
IlIenl b"'ller 62
Ilindra 1135
y
Youngov modul, modul elastlenostl

1295

624.

Registar termina

&.1

Registar tennlna

na stranim
na engleskom

jezicima
jezlku

A
AASIIO coml,octlon (American Association of
Stato IlIuhway Officials), 1340
ablation 1
abrasion 2
abrasive 3
abrupt 1104
ablOroont 63
abutment 728
accelerator 13
lcerotlon 893
active state 01 plastic equilibrium 16
activa elrth prlssure 15
addition 160
adhere 889
adhesion 4
luheslve 5
admixture 160
adsorbed Ions 6
adsorbed water 7
adsorption 8
aerate 932
aeration 9
agglomerate

10

aggradation

441

aggregated

structurl

aggregates

11

8!J!Iressive 12
agitator

571

air dried 731

air dry 731

air gust 1197

air hose 111
airing 9
air saturatJon

1091

air space ratio 1201

.
airtight 641
air-void ratio 698
allochthonal
alluvlation

20
22

alluvial 23
alluvial cono 24
alluvial deposit
alluvial fan 24
alluvlatod

26

2&

1363

. alluvium 27
alterability 924 .
alternate 613
alternotlng deposits 814
oltoratlon 21,981
altered 965
alumina 231
amphotorlc 28
amorphous 29
enchoring 42
anchoraga 42
Inchor plate 42
anchor rod 40
anchor wall 41
andesite 37
all!Jloof Internal fric!i"n 1207
angle 01 obliquity 609
angie 01 repose 1203
mglo of shear 1204
angle of slope 608
angle of true Internal friction 1202
anglo of wall friction 120G
angular 1209
8I19ularblocky structure 1210
enhydrous 73
anl";rtroplc consolldetlon 39
anisotropic 36
.lItlclino 44
antigorite 43
apparent 904
applied stress 891
approach bank 690
apron (In/ectlon) 309
aquatic 18
aqueous 1277
aquifer 1283
aquiferous 1283
ar_~hing 539

arch pressure 638

area 644
arenaceous 763
argillaceous 232
argillite 229
arid 54
arkose sandstone 55
artoslan 67

625

~tmospherlc pressure 60
Atterberg IImlu69
littrltJon 277.
eupr 93
euger-type bit 1200
evelenche 612
exial pressure 14
B
backlill 351
backward oroslon 043
bailor 1242
ballalt 1189
band 807
banquotto 64
bar 611
balolt 66
base course 796
base exchange capacity 400
base (for roadsl 796
base failure 531
basoment 801
bnso slab 1181
basic valuo 730
basin 67
battor plla 461
baam 261
bearing 719.
bearing capacity 671, 673
bearing value (ultlmatel 672
.
bed 1050
boddlng1049
IJeddlng plano 1052
bedding value 590
bedrock 68
bench 64, 71
benchmark 1086, 1087
benton ita 69
bentonitic 70
ben~ (pileI 265
berm 64, 71
binder 1250
binder coursa 1251
blollto schist 74
bit 156
bitten 1341
bituminous seal 75
blanket 808
blast 571/
bleeder well 173
blown sand 194

body Itress 1213

bog iia4, 688
bog lime 388, 470
boiling of sind 1149
bolt 40
bolt (seaUng bolt) 1333
bore 100
borehole 101
borehola sample 1233
boring 100
boring crown 489
boring log 1309
borrow araa 857
borrow matarlal 555
borrow pit 868
bottom end 158
bottom he..e (of an excavatlonl 282
bould.r 396
bouldar clay 596, 597
boundary zone 250
box sh
app..atus 506
brace 988
bracing 906, 987
brachlsh 1323
braach 632
br~la (gool.I 04
breaking 638
brittle 487
8rownlan movement 82
building cod. 241
building by.law 241
bulb 640
bul b of pressure 641
bulk 976
bulk density 1313
bulkhead 870
bulking 972
~oyancy 1230
buoyant unit Weight 1314
butt-end (pile' 224
C
calcareous 468
calcination 3011
calcite 390
California bearing ratio (CBRI 391
cantilever Ih88t pllas1301
cap (pllal 399
capacity 873
caplllarimeter 403
capillarity 407

626

capllh.-y
capillary
capillary
capillary
capillary
capillary
capillary

402
fringe 405
flow 400
height 1258
migration 406
rise 1258
water 404

capillary zone 405

cataclastlc 416
catchment orea 1043
caption 515
CBSe1297
case history 712
cast-Inplace pile, cast-I;;;ltu 1126
cast line 1114
cevornous 417
cell test 340
cellular bulkhend 126
callular cullordsm 120
cemont-gun 1221
chalk 469
charge 719
check-dam 454
chlsol 156
chiseled soilibroken by !Jill 696
chlorite 293
circular 709
circular arc analysis 33
classilication 420
clastic 422
clay 227
clay fraction 230
clay Injection 1317
cloy-loam 851
clay-shale 234
clay-size 146
clay soli 235
claystone 229
clearing 704
clearance 1044
cleavage 104
cleavage strength 120
clinometer 750
clod 264
close texturo 1337
closely graded 980
clot 263
clump 264
clunch 1194
coagulation 432
coarse 491
coastnl 670

cobble 493, 1237

cofferdam 865, 1292
coefficient of soli reaction 691
coefficient of subgrade reaction 691
coefficient of uniformity 435
cohesion 438
cohesion height 474
cohesion less 641, 657
cohesive solis 440
conjugate 1071
colation seepage 199
colature 203
collapse 1053
collr.ctlon conduit 1010
collection gallery 1204
colluvial dnpollt 444
combined footing 446
compe~t 100B
comlloctlon 1007
compaction by roiling 1336
compaction by watering 1334
co,/,pactness 1338

compactlbility 1069, 1098

compression curve 483
compression ratio 1096
cone penetrometer 456
cone penetretlon 767
concretionary horizon 1061
conductance 933
conduit 1223
confined comprosslon test 331
controlled Itroln tolt 333
consistency 457
conslstoncy Index 299
conslstoncy limit 243 I
consolidated quick compression test 320
consolidated drained test 323
consolidated slow tOlt 10G8
consolldatod undrelned quick triaxial compression test 637
consolidation ratio 1094
consolidation settlement 449
consolidation test 322
consolidation tlmo curve 486
consto~t rote of loedlno 981
consolldometer 46
constitution 240
continuous fooling 646,. 1179
controlled stress test 334
.
core (borehole sample) 386
core drill rig 1217
core sample 384

627
core Iwall) 3B5

deflocculation

core barrel 107 B

dogradatlon

cored sample

degree days 918

1233

corroded

1341

dehydration

corrosive

4GO

dense 272

counterfort

450

agent 1077
130
131

densimeter

135

crook 939, 940

density

bottle

cracking

deposit

627

629

crack water

1275

creep 952
creeping

950

cribration

1022

cross benddlng
crolSolCtion

depth

181

depth

of f~ndatlon

depth

of penetration

deslecated

crop out 361

462

BIB

768

desiccation

359

desiccation

fissure 941

doslecotor

1118

370

do sign lood 910

crusher

run 371

deslllfication

cryology

density
472

cry,stalilno

47

detrital

473

current

1139

dOIr Ital cone 466

deposit

628

dowatering

bonddlno

462

dlaclaso

cushioning

643

slope 466

detrlrnentol

culvort 925
cumuloso

136

273

dosquametlon

cryopedometer

182

357

crushed

cru st 450

184

1195

707

140

diagnosis

137

dial gouge 446

cut 312
cut-off

trench

diamond

bit 141

cut.off

wall 1281

diamond

crown

cutting

312

diatomaceous

cutting

edge 1017

dilatable

cutting

nose 630

dilatation

144

dilatancy

(of sandI 842

cuttings

1000

734

cutting

ring 936

dilative

969

1278

dlluvial

132

759

143

969

curtain

curing period

142
earth

dlJuvlum

133

dike 1326

dimanslonal
analysis
dip Igeol) 607

dam81
dam site 570
damp 1267
damping effect 190

direct shear spparatus

dlscharga

352

de-aeration 931

dlscharga

velocity

doa/rlng931

dispersion

153

diorIte

152

disaggregation

dead load 1061

debris 695

disjunction

de"ay 961
decomposoo 905
decomposition 959
docomprasslon 970
doop foundation 185

displacament

deflection 1208

dissipation
dissolution
distortion
disturbance

45, 505

962
85

134

dispersing,

disturbed

147

agant 154, 1077

812
1131
976
155
983
sampla 825

628.

dlleh 999
dollne.1291
double core barrel 187
downstream 668
drag 61
dragllne 169
drain 172, 176
drainage 172
drainage blanket 176
drainage palh 948
dr_bar pull 1293
drawdown 1073
dredge 63
dried out (by compressIon) 358
drlod up 357
drill hole 102
drilling 96
drilling fluid 346
dr!ve 790
drive In 1296
drive shoo 753
driving record 1310
drop hammor 552
drow!\Ud volley 039
dru;" roller 223
dry 'bulk density 1316
dry denslly 276
dry stiength 122
dry unit weight 276
dry v.ek.Jht 1120
ductility 186
dune 148
dyke 1326
dynamic sounding 150
dynamomelrlc 161

E
eanh dam 1342
earth flow 1150
earth pressure 900
earth pressure at rest 901
earth pressure gauglM:OlI123
earthquake resistant (foundation) 58
e...thworks 1344
edge pressure 360
effective (grain size) 1108
effective porosity 1107
effective pressure 1109
effectlve'stress 1106
elastic stale 193

elulrletor 1218, 1219

eluliletlon 318,
ambankment 622
embed 679
end.bearing pile 1099
end-dump truck 418
engineering geology 306
entrapped IIr 1331
equlgranul.. 381
equ ipment 716
~quipressure 374
erratic 645, 659
eroded 1341
escarpment 1105
evaporation 316
eVln grllned 381
exclvate 314
excavation 311
exceeded 868
excess hydrostlt)c pressure 287
excess load 885
,xcess pressure 632
IIxcltlno force 791
exit orad lent 372
expand 1130
expansibility 89
expansion 1130
expansive, force 1027
experimental 713
8)(plorltl~n 353
exsiccation 1117
ex lensometer 191
e,~tenslon pipe 146
estenslon tuba,145
extr.benklng 616
extraction 737
extra..nsltlve clay 1243
F
flilure 533
failure condition 1223
fall ing heod 49
false bedding 462
fin 516
Iin telus 776
!ascine 195
fBUI1957
'"ultlng 957
felslbllltV 692
fe)dsp": 196
fen 584

629
fibrous 1266
field dOlum 1167
. field experlmenl 1168
field Illvelllgntlol1, III. 339
field moisture equlvolenl 192
field tesl 1168
filling 623
fill 623
filler 351
film 1142
filler 198
filler-well 91
fine lalld 1035
fines 1037
finisher 204
firm 114
fissile 103
fisslllly 104
fissure 93!), 940
fissured 349
fissuring 629
fissure woler 1275
flsing egenl 1082
fluky 542
flint 498
flouting pile 514
flocculotion 432, 1113
flocculent 1347
flood bill k 625
flood dyke 625
flood ploln deposl1617
flood pool 67
flow 1176
flow curve (AlIerberol 484
flow follure !;34
flow Index (Aller berg) 303
flow line 524
flow net 600
flow slide 429
flowego 1147
fluctuallon 703
flol foundolion 781
fluidity 1152
fluvial 989
fluvlogloclal 992
fluvial oUlwesh 990
fold 80
fooling (foundollon) 1102
forced vlbrolions 892
fork-lilt truck 1227
found 1160

foundollon 1158
foundollon proctloe 1153
freelure 350
Ireelurlng 360
Iregmenl 694
fregmenlol 423
free woler 259, 1045
freezl~ 1305
freezing zone 183
French droln 170
frequency 1062
fresh woler 1039
Irl.ble 1187
frlcllon 1180
friction circle 488
friction circle enelysls 32
Irlcllol1 pile 1127
frlcllonol angle 1205
lricliol1ol relilionce 742
frost boil 367
frosle"posure 373
frosl heave 368
frosllllling 368
fro~1 resislonce 745
frosl zone 183
full-seule lesl 341
lurrow 83
G
gobbro 213
gobion 212
gege 564
~u"ery 037
gelotlon 1354
generol shear failure 718
geologicol succenlon 217
geologlcol survey 216
geophyslco' 215
geolechnlcol21!1
geolhermlc 220
girder 670
olnelol 221
glaclollill 1302
gleeler 225
globuler 503
gnewed 1341
gneiss 235
gradalion 238
grll<lor(roll<lsl282
gredlenl816

630

grodlng curve 255

grodlng,(roads)

773

gr8in 1351
greln size '1241
grein-size distribution
gr.nite 262
grenular

267

1352

granulometrlc

256

granulomatry

254

granulation
graphite

humid room 929

humidity 1270
humus 295
hydration 280
hydraulic classifier 1219
hydraulic fill 624

(geol.) 253

schist 242

gravel 1136

'

gravel pit 1137

gravelly

1138

gravitational

water 259

gravity dam 258

gravity

hammar

550

gravity retaining
greenstona

wall 260

1092

grind 582
grit 492
grit-llone
ground

494

groundbatchlng

plant

moraine

1220

804

groundwater

elevation

groundwater

level 666

groundwater,

lowering

groundwater

table 666

groundwater

surface 848

105','

267
cut-off

wall 30B

grus 268
gully 376
gu lIy erosion
gullying
gunlte

377

377
cement-gun

1221

H
hair crack 677
hand.operated 1003
hard.metal bit 490
hardpan 118
hauling oqulpment 562
heod 1260
heador pipe 105
he8llinu U3U
hoadrace

chonnol

hoavl1l9 305

286
loop 292

1259

grout 307, 310

grouted

hysteresis

751

groundwater

grouping

hydrodynamlcal 284
hydromater analysis 286
hygrometric 288
hygroscopic 289
hygroscopic capacity 401
hygroscopic water content 291
290
. hygroscoplslty
hydrate 279
hydrostatic

1173

ground

heel of a dam 1236

height of c8pillary rise 1257
helical auger 1065
heteroganous 278
homogeneous 291\
lV)neycornb mucture 1012
,honeycomhed 1011
hoop stress 634

1G5

Ice layer 1048

Ice lanse 1058
Igneou s 544
ignition loss 270
iII.'te 297
Imbibition 1214
Immature soli 580
Imperfectly developed 580
Impermeable 648
Impervious 648
incipient failure 793
Inclined 612
I~rement 823
indentation 635
Index property 409
Individual footing 1156
Indurated 692
In.rush ot watar 610
Intako structura 1285
Intergranular 668
Intergranular prossuro 559
Interlocking 1346
hllorlocks(olsheot plllnul1240
Internal scour 1212
Intl.1 cOlIsoild.Uon 702

&31

Intrinsic curve (Mo~r'l

envelope)

687

Intrusive rock (geol.) 305

inundation

817

inside clearance

rltlc (Iampler)

699

I~-sltu 615
In-situ test 324
Irrigation

633

Isolated foundation
isopressurl

(pressure

1156
con tour I 374

J
jacking equipment 1216
jet 561
joint 1249
johlt-creep 1275
join! opening 1129

K
kaolin 398
kaolinite 398
knead 56!)
L
laboratory investigbtion 506
lacustrine 387
lake-marl 388
lamellar 784
laminar 507
lemlnar !low 608
laminated (Structure I 1144
landl.1I 701
landslide 431
land subsidence 1041
land upheaval 366
lapilli 509
lateral moraine 78
lava 511
leach 317
leached 347
leaching 347
leakage 914
leen 601
lean (clay) 830
ledge 876
legend 515
levee 1327
level ,od 664
level out 661
levelling 662, 664, 772

leveling stiff 668

lever arm 810
lime 467
lime content 1013
limestone 467
linear shrinkege 519
line load 6:16
line of creep 623
line of see""'Je 520
line of sliding 521
lined borehole 1298
liquid 1146
liquid limit 240
liquid limit apparatus 60
liquefaction 618
liquidity Index 302
liquidity Index (Atterblrgl 303
lithologic (oaol.1 628
live lolld 459
load 720
load carrying 673
load glll/e [;1

load gauge 51
loem seal 1318
load.settlement curve 476
load test 328
loader 717
loading end unloading 72.1
loading berm 833
..:;ading frame 955
loading test 328
loam 208
local shear fellure 620
loesa 537
long nrip footing 1179
loose 974
loosening 973
loss of ~Ight 269
low water 660
lowering of the wlter table 11063
lump 264

M
made ground 631
major prlnclpalltrell
mantle 710
maniel 1143
mark 1087
marl 510
'marsh 683, 584
mat foundation 1157

1238

3
maximum dry danslty 647
l11a...(cleyl 830
mechll'licallllllysis of lOlls 30
medium Sind 1078
mesh 699
metamorphic 673
mathod of slices 674
mica 628
ml<*lOus 627
micella 676
mlcroflssure 678
mining IUbsldence 1042
minor principal mess 664
mlnuta folding loeoll 649

non.statlonary flow 864

non.unlform 661
non.unlformlty 652
non.yleldlng 863 .
normally conlOlideted 669
nucleus 363
0
observation

wall 92

oedometer

46,189

oeze 1357
open caisson

747

open cut 746

model test 326

modulus of elasticity 687
modulus of subgreda raectlon IWesterOllrd) 689
moduls of volume change 688

origin cohesion

Mohr's circle 598

moist 1267
moistening 1269
moistUre content 1016
molsture.denslty curve (Proctor) 486
moisture.<fensity tast 332
molasll 693
monkey 661
montmorillonite 694
moor 86
morelne 696
mottled 1123
mottled cley 1124
muck 77
mud 77
mod flow 1148
mudliat 78
mudjacking 1317
mudstone 691
muskeg (organic terrain) 1176
mylonita 678

ou tWash 206

N
natural frequancy 1062
nature of grain 896
natUral water content 894
negatlva pore water pressure 639
negative skin friction 640
neutral preslUre 656
neutral stress 858
noddle 448
nodula 448
non.coheslve 64 I, 861

orthoclall
outcrop
outfit

937

723
Igeol.1 362

887

outwash

plain 207

oven.(\ried

1119

overbllrden

613

overcompectlon

873

overconsolldated

672

overload

664

overlying

confining

overpressure
oversaturatlon
o.ershot

&74

868

overstrained
o.erstress

bed (gool) 237

632

882
093

p
parent rock 666
particle size 1240
partly underconsolidated 642
paslld 868
passive earth pressura 765
pasive state of plastic equllllbrium 75(1
path of percolation 947
p..ement pumping 946
p..ernent Iroed and airfield) 443
pea gr..el 1036
peak value 1200
pe.rl.",.. 1289
pe.t 1182
peat bog 1183
peaty 1184
pebhle 493, 1237
pedestal 832
percentege by weight 912

633

piston simpler 109

pit loundilion (linking all 200
pl_ment wlter content 1271

porc.nt slturltlon 913

p,.rch.d wlt.r tlbl. 005
perchedwlter 513
percussion 1196
percussion drilling 1199
penepllin 979
,

placement moisture 1211

plegiocllse (mln.1 771
pllne strlln 978

penetretion 1226
penetrometer 1225
penetretion record 1311
penetretion test 342
penetretlon-resistlnce'curve
percent consolidltion 911
percollUon 199
periglecill 866
permafrost 1177
permelble 926

p'lnltlon 772
pllStlcltv chert 139
pllstlc flow 174
pllStic limit 245
plastic rllnge 800
pllstlcltV Index 301
plate beerlng test 330
plug 1330

477

plumbllne 1245
pneumltictlred roller 787
poling boerd 1246
point-bearing pile 1100

permeabilltv 927, 928

permeemeter 48, 49
permissible load 168
Jermlssible soil pressure 166
permutite (geoll 760
perusal 1265
pervious 926'
perviousness 927
phreatic line 522
phreatic wlter 363
phvllite 197
phvsical disintegretion 205
phvsicI' weetherlng 205
pier footing 1101
pile 1125
pile bent 266
pile belling loed 674
pile driving 789
I'll. driving lormull 149
pile (drlvlnollr.m. 546
I'll. driving reslst.nce 740
pile loundetlon 211
pile group 2q6
pile hlmmer, 553
pil. laid 674
pile lolding test 907
pile point 1268
plies 1247
piling frame 546
pilot ptlnt 345
pier foundltlon 210
piezometer 766 ~
piezometric 'evel 767
pip. 419
piping 281
piping bV hewe 282

point loed 447

point resistance 739
Poisson's ratio 806
pond 1303
pore 822
pore pressure 827
pore pressure dissipatIon 1054
pore weter heed 1261
pore water pressure 892
para >!tv 829
porous 828
post-hole ouger 94
pot hol. 1005
potentiometer 838
power Ihov.1 02
,

pozzolana938
preborlng 880
pre~lst-concrato pll. 72
precompresslon 807
pressure 719
pressure It r.st 808
pressure bulb 54 1
pressure chamber 124
pressure cell 124
pressure gig' 566
pressure gouge 566
pressure-void retia curve 470
pre streSI 881
Proctor compaction test 020
Proctor penelratlon reslstence 743
profile 910, 916
progressive 917
principII stre.. 225
probing 97

63

prop 1112
prol8Ctlv.e filter 1325
proving fr81118 954
proving

ring 935

puddle-cll\'
228
pulling test 321

pulp''''
pulvlmlxer 572
Pulvl Mixer 572
pumlc8785
pumping 945
punch 909
pycnometer 788. 1084
pyrite 788
pyroxene Imln.1 770
Q

quarry grlVll 545

quartz 600
quartzite 501
quaternary 502
quick cll\' 1151
quick condition 1224
quick she. tlst 87
quick soil 728
quicksand 1358
R
radial shaer 953
radlu, of Infivanee 604. 884
.
radllllone 9&3
r8lt foundation 209. 1157
ral!wl\' fill 828
raising 384
raking pili 481
ramming 788
range spacer distance piece 180
ratl Indicator 304
rate of loading 88
reamed 930
rebound curve 460

recharge814

rach"",. _II 121&

recompact 815
'recompresslon 813
recovery ratio 910
reference point 453
refractory 831
refun' (pIle' 738
'elnforcad concrete 56

reUve 971
relief well 174
remold 87.9
remouldlng geln 824
remouldlng Index 300. 1083
remouldlng loa 824
remou'ding semltlvhy 7=17
removal 700
re",rvolr 998
residual clay 1011964
residual stress 1308
reslst8f1C8744
resistivity survey 214
retaining wal' 841
ratention 1299
retrogressive erosion 843
rellorllll/'orce 010
retrogressive 997
revetment 883
riddle 1033. 1034
rig 718
rigid foundation 498
,Igld p8V!mant 495

rill 548
ring shear apparetus 934
riprep 392
riser pipe 1244
river deposit 991
rlv... lev" 893
river wll' 693
road em"-"kment 449
roadbed 1188
,no.d foundation 1188
;ock 1091
rock-bit 157
rock 'III 702
rock 'III 398
rock flour 397
rock mechanics 560
rock preuura 899
rock slide 428
rock W8lte 735
,ock weathering 983
rocky 1093
rod "28
,oiled 1228
rolled earth dam 1229
roller-bit 1002
root hole 1004
rotary drilling 1001
rotational slip 427
routine test 1008

635

row of piles 993

rubble 394
rubber hose 271
rubbleslope 465
ruluse 733
rup lure envelope 888

sensitive dlay 725

sensitivity ratio 1095
sequence 01 strata (geol.) 994
serpentine (geo1.l1025
set.up !J67
setllemcnt mark 996

runoff 732

settlement 1040
settlement analysis 31
settlement curve 481
,ettlement measurement 5B7
settlement observatlbn 729
settlement plete 996
sewoga 736
sewer 705
shaft 70B
shaking tesl 343
shele 1133, 1134
shallow 779
shallow footing 780
shallnw Inundurlnn 7B1, 782
shape fa<:tor 433
shettering 984
sh'Ufrecl clay 34B

s
safe loed 167
salinity 1014
sample 1232
sample tube 107
semplor BBB
sampling 1231
sempllng disturrbance 749
sampling spoon 415
sampling tube 110
sand 761
sand boil 419
sand pilu 764
sandstone 765
sandwich slab 1264
sandy 762
saturated unit eight 276
scarl (scarfing) 1067
scarp 464
scatter (of results) 958
scour 79B
scourresistant 638
screen 1034
screening 1022
screw auger 1066
screw pilo 1122,
seal 1319
sealing off 1316
seasonal mo~~ment 1026
seat of settlement! 1075
secondary 1023
secondary time e"ect 1024
section 916
sediment 1018
sedimentary soli 1019
sedimentation analysis 36
sedimentation epparatus 1219
seepage lace B45
seepage line 200
sepage failure 530
seepage flow 202
vepage water 201
segr.gation 1020

she.r 1055
shear box 504
sI,ear crack 943
shear plane 850
shearing

resistance

she.r strain

129

she.r s\l...

619

741

she.r test 335

sheet-pile

1141

"

sheet-pile

bulkhead

sheet-pil.

cut-off

886

B69

sheet-pile

screen

1332

:l1eel-pile wall 1348

sheeting

375

shingle 786
shore 677
shrinkage

limit 247

shrinkage

retio 437

shuttering

714

side friction

10

.ieve 1021, 1033

sieve analysis 35
sieving m.chine

52

silica 1028
silicate

1030

silicatisation
siliceous

1031

1029

silo pressure

903

silt 8!i8

siltation 1306

.~

636

.slltlng method

soi~ wedga

283

1343

IlIts1Dne.19

solid

silty cley 859

lolid rocK

silty clay 10l1li 881

soldier beams

silty m81 880

soldier piles 1247

lilt up 1307

solidification

Ilmple she..

117

Itructure

sorting

382

1247
690

solllluction

880

slnglegrelned

115

414

421

link hole 1291

sounding

sinking 1074

sourv.Jing rod 1059

lite Investigation

spacer

327

97

180

lize feetor 438

specifiC; gravity

skin friction

specimen

855

Ilab foundation

spectrographic

1159

slllll1135

spillway

Ilaking test 326

split spoon

slate 233

spongy

sleeve 7",
sllickenside

1063

1232
1064

871
188

1115

1143

spoon sample

222

spot footing

1234
independent

spread foundation

sllide 430

1155

783

sprinkler

968

slide plane 977

stabillser.

1081

slip 425, 430

stability ;'umber 436

stability 1083
stabilization 1079
stabilizing 1082
staff gauge 568
standard compaction 1089
standard penetretlon test 1088
static loading test 338
natlc soundi.. 1060
Itatlc sounding penatratlon 1060
steady 1085

sIide ..ea 799

slip line 521

slip plane 977
Illp surf-

846

slope wash 752

slope 463
slop. f allur.

426

sluicing 283
slump 1072
slurry 413
smooth:wheel
soaked

roller 223

1320

soapstone

1140

sod 95
soft soil 563
softeni..

985

soil binder

1345

soil chareeteristic

410

soil clloid 442

soli compaction

1335

soil creep 951

soli exploration
soil-in-situ

354

1174

soli map 412

ioll mechanics
soil mlxi..

561

plant

soli moisture
soli stabilization
soli suction

1220

1272
1070

soli survey 219

1080

steam hllllmer 754

st..1 pile 112
stiff clay 1193
sticky 517
sticky limit 244
stiffness rigiplty 497
stone bed 393
stone fan 702
stone.fllled drain 170
Itress ratio 697
storage ntservolr 17
strain 995
Itraln control 451
Itrain at failure 128
strain gauge 564
stralnmeter 1164
stratification 1222
stratum 1047
stratum (str.amI1050

637

str..mlng potenti81 1111

str..k 807
str.limllne 524, 1110
streemline flow 508
strength 119

_"Ing 88
_lIIng pressure896

str~..618
stre. condition 1090

t.1I race 705

t8il w.ter 183
t8lus cone 776
talus m.terlel 777
temper 802
tap w.ter 1274

streu control 452

stress dl1preslon 1131
stre. distribution 968
stre",otr8ln CUM! 138
.strell:"str.ln diagram 138
Itrl. 1103
strip found.tlon 1178
structure 681
structu r.1 damege 748
. otrut 802
sub.,... (roedl 184
subbasement 80 1
subglaci.1 794
subgrede 834
subgrede surf ace 849
submerged density 1314
submerged unit _Ight 274
submergence 835
submersion 835
subslde.- 1211
subsoil 1162
subsoil explor.tion 355
substr.tum 557
subsurface
.roslon 803
succeulve failure 917
suction 1032
sudden drewdown 811
sump 1009

,superel...tlon

~'4. 6.15'
super18tur.tlon 874

super18tur.tlon 876
support 840
surcharge loed 161
surf- 522
surf- cour. 1324
surface of sliding 847
surfei:e tension 854
surface 1011853
~eclng 852
suroherge 878
surveyor'sllvel 863
sulC8ptlbie 724
suspenclon
"',8
lWampy 585
_111130

Tellord

.,.. 797
.naclous 116
tensile strength 121
tensile streu 620
tensiometer 1163
tension 1329 I
tension creek 942
tens Ion zone 942 .
terrace 1165
\ertlary 1168
test field 908
test loed 905
testing 319
texture 1154
thermal enalysis 1169
thermoosmosls 1170
thixotropy 1172

thr.ullmenslonal
thrust (geol.l956
tld.llend 1360

1186

tide 778

tle,rod 1328
tlghtne. 649
ti'II.596
timber pile 179
timbering 177
time cur.e 1286
time-conlOlld.tlon curve 476
time...ttlement curve 482
tipped fill 113
tip of the pile 1288
title 516
toe 675
toe f"lure 535
toe of slope 876
tongue
end grOOft 1248
top ohfope 1287
top soli 296, 853

torrent 90
tonlon sheer \I8It 337
tougfwMu 1356

638,

tr ectlon

verved cley 1145

1292

trenlformatlon
tr8lslent

vein 1355

923

v~getable

921

transition
tr8lsplration

316

transported

eerth 685

vlbratingpla~e

922

roller 1198

vlbreting

string 1253

trial hole 344

vlbretlog

wire 1253

trial load iog 906

vlbretlon

trial pit 356

vlbro-flotation

trlengulw

61.7

compactor

vibrating

load distribution

795

virtual

1251

true 'angle of Internal

trua cohesion

friction

863

862

viscous

1255

1256

viscosity

trlaxlel1185

1262
1263

visual Inspection 1265

tube sample barl ng 99

void Interstice

tuff 1190

void ratio 434

tunnelllning
turbulent

1191
1192

turfed

809

tyre Inflation

622

void weter 826

volcenic 1294
volume

turf. 95

1252

1312

volumetric

1312

pressure 894

u
ultimate bearing resistance 249
ultimate capacity 249
ultimate load 722
ultimate stress 251.
unconfined compression 380
unconfined compression strength 379
unconsolidated-undrained te.st 643
underconsolldeted 642
'
underplning 805
underwater excavation 313
undrained 636
uniform 980
unlf~rmity (coefflclentl 982
unit weight 273,1313
unsaturated 658
unscourable 638
-iinsoaked 659
',"stratified 655
unsupported height 1046
unweathered 650
uplift 369, 1230
upstream 1235
utilisation map 411

v
valley gr avel 162
value 1239

vana shear test 336

wale 986
waling 986
VIallfriction 1181
wash eway 317
wesh boring 98
wash pipe 106
wesh point penetrometer 768
wash water 1276
water bearing 1282
water content 1015
waterholdlng 1300
wate~-Ievel gauge 565
watertight 1280
watering 634
waterlogged 1321
wat mechanical analysis 34
water saturation 1322
\Yater table 667
water table gradient 239
watertight 1278
wetertlghtness 1279
wenk soii 1038
weathering 960
wedge 424
wedging 1304
weep 689
weep drain 171
weight 1171
well casing 682
well graded 159

639
J

well point

108

well sorted

159

wet 1267

yield 819, 821

wet cut 313

yield 118111820

wet S81Iole 1268

wettability
wetted

yield point 246

499

yield strain

1320

wet unit weight 378

windblown

127

yield ItreH 621

deposlte

wind laid deposit

Young's

modululestlclty

1295

616

616

wind sll,d 194

wisp 1121
wlthdrewel

resistance

735

wood ,.lIe 178

lero lir voids curvi 478

loro Ilr voids density 1339

workebliity

loni

686

1349

640

Rlllista,tennlll8118
f_*-

11.2

/II

. 3 dimension

1186
unlformas 381
.1..~Iometril
unlforma 980
I'axtenslon 121
. m8ma de 724
pic 1104
180~ Iin 1035
ten8Ur In lau constanta 638
abaI_nt
1073
abel_mant du nlveau d'iau 1057
abel...mlnt raplde (nl..au d'lau) 811
ablation 1
abrlilll 3
.allon
2
abrupt 1104
&bsorbant 63
acdleiateur 13
accrolssement 823
acerollsemant par addition 893
adh8rlnce 4
ad""-nt 617
adharar 889
adh'IIf, adh4'lnt 6
adsorption 8

. ..alns

..er. 9
..ration 9
.rlr 932
a"al...ment

1073, 1208, 1211

a"ai_nt
de IiKlca 1041
a"ailllment, "croulement \I'a"allll',
,'acroullr) 1053
alfalatimant mlnl8r 1042
affai...mant (l'a"allserI1072
affleuremant (~I.) 362
(Pol.) 381
em":'r.
affouillamant erolion 798
aHoulll., Intral.;.r par lavaga.dlaver 317
8118ntdisparl8nt 164
agant de dispersion 1077
Ig8At de fiutlon 1082
..Itataur 671
agglornlr' agglomerlt fererl10
",Ifal (de pllplanchal 1249
..ralilf

12

~.u

IIr _1".1 133.1

air Inclull331
alra 844
alra de gIl_mant
al8l8 930
allochtone 20
alluvial 23

799

alluviala 207
alluvion 990
alluvion 'luvlatlle 991
alluvlolVllmant,1IIIuvionnage 22
literabilit. 924
alta,atlon 960
alteration du rochlr 903
,It... 966
.ltarll8t11
, \tampl) 813
alteration 21
alterne (elpK8) 813
alumina 231
amlublilllmant 937
Imont 1235
amOfll1'a 29
amortlnamant 190, 1196
emphoterl (r...lt comma IClde It comma
ball) 28
...IV. ar80rnetrlqua 285
_IV.
dimanlloMllie 147
III1!'1VIIm4cinique 30
"'llv..,anulom8trlqua
par tarnl..
36
analVII meclnlque par voil humlda 34
anllVII par al methode du corela de frottamant 32
enilVII plr ..d;mantatlon 38'
I...IVII tharmlquell89

_r..a

42

andelite 37
angla de cllillamant 1204
angle da froi_nt
1205
angle de trottamant Intarne 1207
angla da Irottamant Intarnevral1202
angle de 'rot_nt
IUr p.oI1208
angle d'incidanci 609
engle de talus 808
angle de talus natural 1203
angle vrll de frouemant Interna 883, BCH
anaguleux, angullire 1209
anhvdra 73

641

IIU\ImantaUon367, 823
a...1 808
a...lanche 612

8I1isotrope 38
enneMl dynemometrlque
antlclln"
antigorite

935

44
43

oplmissement

""IRcement en galerle 838

annt-Pults 880

772

8Plomb 1245
8pp8re11 de cl8SSiflc8tlon

hydrMlliqua

opparail de clseillement

direct 45

_ell

drculalre

de ciseiliernent

opperell de ley.

p8r torlion

1216

eppereil de limite de Ilquidlt'

50

_eil

d mesure congilation

dens Ie sol.47

eppereil

de prise d'echentillon

888

eppareil

de temi-

..tometlque

IIpPDreil mesurant
eppareil
epparent

52

les eherges 51

qui malntlent

I' espacement

180

904

oqueux

18
1277

equife're

1282, 1283

arbre 708
areose 55
ardoise

233

argilace' 232
argile 227
argile;'

blocaux

597

arbile bigo...!'e 1124

argile dureie

118, 1194

orgile leuilletle

1134

argile fissuree 348

argile lIuide 1151
orgile Iragmente.

348

argile limoneuse

859

argile raide 1193

orgile schisteuse

234

argile sensible au remanlement

orgile stratilie.

argile ultrasensible
argileux

725

1145

argiles glncialras

1243
i blocaux

1302

232.

argilita 229
aride 54
arrosage

634, 1269

arroseuse
artesien

968
57

assemblage

1067

assemblage;'

rainure at langua"a

assise rocheuse

68

a"errissement

893

attrition
augit 770

277

934

ballast 1189
bailnstiAre 1137
bane 1050
baride 807
banquatte 64
barrage 81
barre;' mine 909
barre d'aner.
40
barr.
paids 258
barr. de ragularlseUon-submerslble 464
barrage on terre 1342
barrage en terre raule 1229
barre 811, 1128, 1194
borre boulon 40
b~rr..J'ancrage 1328
b~tcrd..i 870, 1292
batardeau . cellule 869

eppul 840, 1112

equatique

1219

1248

batardeau cellula;re 126

baterdeau 865'
bitl da chargamont 955
battage 788, 1196
battage de piev~ 789
battra 790
basalla 66
basses eaux 660
bassin 998
bassin de crue 67
bassin versant aire de caploge 1043
bentonile 69
benlonitique 70
bt!lon arme 56
bien Irie 159
bien calibre 159
blindage de pulls 682
blindage melallique 375
blocaille 394
boloeage 394
bord 677
boucher 1319
bouchon 1330
boue 77
boue de forive 348
bouillonnement de sable 419
boite de cisaillement 504, 505

642
cercle de frott~ment 488
cercle de Mohr 598
chlntler d'..sa! 345
chernin e humldl 020

boolance d~ sable 1149

boulon (ancrage) 1333
boorrage 788
boul cop.nl 030
bras de levier 810
brbcha (giol.) 84
breche 632
brave 370
braver 582
bulbe 640
bulbe de pression 5111
butee des terres 766

chlrnb'e de plesslon 124

chimp d'experlence 908
clmge 719, 720, 1260
chlrge admissible 167, 168
chorge de I'eau Interstltielle 1261
charge d'un pieu 674
charge d'essll 905, 906
charge excedentoire 885
chlrge limite de rupture 249
chlrge IInelire 626

c
cadrege987
codre 954, 988
r.olliou 493, 1237
caisson cellulaire
c.ison

ouverl

125

741

cal age 1304

calcaire 4G8
calclnalion

389

calcite 390
calcul de slabilit"
gllssement

par 10 methode

du cercle de

33

calcul du tassement

31

cale 424
camion.. benne basculant al'arrl8re 418
.
Clna! d' amenee 165
Clnal de lulll 706
capaclte d'absorption hVgroscopiqul 401
Capacltl d' achangi des bases 400
capaclt8 portenle 673
capillaire 402
capillarite 407
capillarimetre 403
caracteristique du sol 410
camet de blttage 1310
clrte pedologiqui 412
carottage 1231
carotte 384, 1233
carotte (de sondage) 386
corottier i doble parol 187
carottier i piston 109
casque (de pieu) 399
cossa"t 487
catacl.sllque 416
cave 801
caverneux 417
cader 820
cellule de pression 124

charge limite de rupture 722

chlrge prevue au pro jet 919
d.erge ponctuelle 447
cherge portlntl 671
charge portantl limite 672, 249
charge verllble 49
chlrge utile 459
chargement et dechargement 721
chlrgeur 717
charlot ,;Iev.teur i lourche 1227
chlssls d'essil q54
chaux 467
chemin 948
chemin d'inliltrilion 947
chemise 1143 '
cheville 1330
chlorite 293
chute de plelr" 702
circulaire 709
;;:..illement 1055
cisalliement avec Ie sclssom1me 33G
cisalliement, radlll 953
clslillemllnt simple 680
classement 238, 421
classilication 420
cllstique 422
cllnometre 750
cllvage 104
cloche d'ellondrement 1005
clolson .'anche,820
claque au gel 367
coaugu lation 432
coefllclent de lor me 433
coellicient de Poisson 806
coefficient d'un,lformlte 436
cohesion 438
'

r.oheslon

inltiale

cohesion

d'origine

937
937

.6~8

coh.sIon vr.. 862

coin 424
coincege 1304
coI,anl8nt 1304
coII8I1t517
coIlect8Ur 106, 1010
collolde du 101442
colmer.
441
colm.ter 1319
colD"'" mont8l11. (lUbel 1244
combfernent 623
compeeite 1338
"",npaclabHII. 1069
compeel... 1007
compeet.
AASHO 1340
comp8Ct. de sol 1335
compect.
per .rosemment 1334
compeet.
p. cylindr.
1338
compeet.
par depOt dansl'a.. 1334
COfnpactllfl8per roul... 1336
compeet.
uendwd (norm..i..1 1089
compacler 564, 1008
comparaleur .; c8<lr... 448
CGmpeetuer pleque vlbr8l11a 1252
compresibUite 1098
compreulon Ans contrelnte la"r.e 380
compression simpl. 380
compte.rendu de chentier 1167
compteur de vitesse 304

conc~. 371
concenrie 447
concretion 448
condillon de baulera 1224
condition de contrelnte 1090
condition de ruplUre 1223
conductence 933
conduit 1273
conduite d. decherge 705
cone .owl" 24
d6... d. d8jection 455,516
co'fug. 714
cong&tation 1305
conjuguw 1071
contenu 811ch..x 1013
contreinte 618
contrelnte admlssibl. Klr la 101186
contreinle . I'.ite 360
contreinte eppIiqule 891
contreinte .. bord 360
contr.nt. de ciseillement 819
contrelnte d'ecoulement 821
contreinte d. 'rettege 684

conualnta d. treetlon 820

contulnte .'fectiv. 1108
contralnt. afficceea 1108
contr.nl.lnl
1213
contreinte limit. 261
contrelnt. prlnclp8I' majeure 1238
conlr.n.. prlnel",l. mlneureli54
contr.nt. rellduell. 1308
contrelich. 802
conirelorl41iO
conlrol. des d8lormations r8glegt 451
consiliane. 457
consolld.llon anllotrope 39
consolld'ilon InI18l11
792
conlOllcJ4normelemant 889
constitution 240
corde vlbranle 1253
cornich. 878
corrode' 1341
corrol d' a'.oi" 221'
corrosll 460
corroyage 1007
001. 877
clitlar 8"18
couc" 175, 1047, 1049, 1050, 1324
couch. .abI. 298
couche de base (pour I.. routes' 798
couche concretion"" 1061
couch. de glee. 1048
r.oucha d. IIsllM 1261
couch. de londatio', (roul.1164
couch. h'erleura du ...vil.ment 798
couche volsl... supdrl8Ure(uItol.l 237
coulJ. de boue 1148
coulis413
coupe 312, 818, 916
coup de vent rafal8 1197
cour8l11 Cs'ecoul.1 1178
cour8l11de '11I..lIon.202
courant non statlonnelre 654
courbe 138
courbe cumulalive 1114
courbe de battllfl8 477
courbe de eomprasslon 483
courbe d. consolidation d8l1s i. temps 486
courbe de consolidation en 'onction du temps 475
courbe d'hysteresis 292
courbe de charge.tanement 478
courbe d. dechar1iement 480
courbe d. llquidll' (AUerbergl 484
courbe de r.slllanee
la ph!etrDtIC/n "77
courba de tessement 481

644,

. courbe de teneur en e.. denslt. lcourbl Proc.

tor) 485
courbe en fonctlon du temps 1286
courbe grenulometrlque 255
courbe Intrlnsique Idlegr. de Mohr) 688
courbe Intrin~que (enveloppa de Mohrl 887
courbe pour Ie ~It.rl.. slture 478
courbe pression-indica des vldes 479
courbe ou dlagremml de tl.sement en fonctlon
du temps 482
couron;'1 i dlem..ts 141
couronne IU metll dur.490
couronne de forage 489
couronne dlement... 142
craie 469, 470
craie lacustre crevas.. 939, 940
crlblage 1022
crlble 1033
crlstlilin 473
cr6ute 458
cryologie 472
cuill.ne i fente 188
cuillere pour prelevement d'echentlilon 415
cuiller tari.re 93
culee 728
cuvelege 682
cycle d'hysteresls 292

D
dalle de fondltlon 1161
dame 552, 602
debit 352, 821
deblter 8 19
deblaiment 700
deblals 734
de~rls 694, 695, 734
der~ls de rocher 735
debut de II rupture 793
decantation 318
decharger 925, 971
decomp...lon
970
de dlcompression 174
decompose 965
decomposition 959, 961
decomposition du rocher 963
decouverte 613
deflexlon 1208
defloculant 1077
deformltlon . II limite d'8coulement 127
deformation. la rupture 128
deform1tion de cisaillement 129

deformation, pllne 978

deformation Ispec:lfiquel 995
deformetre 1164
d8gazage 931
degredatlon 130
dagr' de consolidation 911, 1094
dagre de compression 1096
dagre-lours 918
degre de slturaUon 913
degre de slturatlon en air 1097
delaugaagi 1230
dellt~tlon 960
de maree 778
dense 272
densim&tre 135
denslte 273
denslte Ipplrente du milliri.. Slture 1339
denslle apparlntl humldl 378
denslte apparlntl ...chl 275
densit. Slchl meylmall 547
depissement de contralntl 883
deplacement 812
depasll 868
d~pot 627
depot alluvlll 25
d&pBt IlIuvlll de crue de pillne, d'inonda,'on 017
depOt IlIuvlonnelre 27
depOts Iiternes 614
depOt de limon 1306
d6p8t dl matlrl.. orglnlqul 628
dep8t de rlvl~rl pres de gleel.rs 206
.
depOt 601lln 616
<:tepStfluv,lll 990
depOts succasslfs 614
derangement 983
derangement au clroffagl 749
deranglmlnt Ion dl la prisl d'echlntlllol'l 749
desagreagation 962
desair.tlon 931
desi! ifleatlon 136
desln",gr.tlon physiquI .. moyen des agents
.tmospheriques 205
deshydr.tltlon 131
desordres 748
desquamation 543
desserrege 973
dassicateur 11\8
dessiCCltion 350, 1117
detritus de trepanage 696
deversolr 871
de ville 1274
de volume 1312

"645

dieelal. 140
di
137
dlagreml1l8 da plaslleUe 139
dleme Ire del dimenlion 1241
diemelra del grainl 1241
digue 1326, 1342
digua Icon Ira lallnondatlonll 625
digua de protection 1327
d!gua da protection d'un nauya 693
digua roul'- 1229
dilatable 969
dilatance Idu sablel 642
diiataUon 144
dilater 1130
dlluyial132
diluvium 133
dimenlion, de. grains 1240
dlmenllon de. paniculel d'argile 146
dlorila 152
dl.JancUon 134
dlspersioll 153, 1!j5
dlspouion del cOlllrointel 1131
dl_ulon
(do r';luUolI) 958
dlspolilil 967
dlspolitil do butee 726
dissipation des contraintel 1131
dilsipalion de la pression Intentltiane 1054
dissolution 976
d I.soudre 317
dege-turbulant 1191
dolino 1291
donner 819
donnees 1167
domaine plastiQue 800
dommageable 1139
draguo 61, 169
draguor 63
drain 172
droin de pie"aille 170
drain fillrant 171
drainage 172
drainer. 176
ductilil" 186
dune 148
durel 692
durete 1356
dynamomhrlque

151

eau d'egoul 736

dau d'lnfiltratlon 201
aau de I""ago 1216
e.. douce 1039
eau de fissure 1275
eau da roblnet 1274
eau Intentilialle 826
aau libre 1045
eau libre (soumi. au.. saula. lorcel da gravl.
taUon) 25!J
eau phr'atiqua 363
eau soute"line 804
.!boulament 428,701,702
:boulil 394, 695, 775
'bouli. on pled d'uno parol 776
;bouli. de coteau 444
'1>GU1i.do penlo 465, 777
eboulil en :venllil 776

ecaillage 543
ech.nllll..n 1232
ech.ntillull. derange 025
echanlillon humida 1268
",\hantillon prl. i 10cuiller. 1234
e'coulement 352, 732;-1176
:coulement (de 101) 1150
.!coulement plalUque 774
~crin 309, ;034
ecran de palplanches 1332
ieran Inlecte 306
:crase 370
ellaema 1 106
ellet de yoGte 539
ellat secondaire de lomp. 1024
ollicace (dlam\.tre del grain. 1 1108
eflondroment (s'eflondrer) 1072
ollar I de traclion 620
onlollcer 1299
egou I 706
el.rgi 930
elevation 364
elutriateur 1218
elutrlatlon 318
embn.. 832
eminence due au gel 367
enl~Yemetlt 700
emilSaire 1010
empattel1l8nt 1102

eal adsperb8e

emple"ement 393
empleeement du barrage 570
.
emportepillce 936
emprunt 856

aau copilialra

404

encheyil"men\

Imbrication 1346

646

oncrochomont (do proloctlon) 392

enloncement 1040
en lorme d'ecalile 542
en place 615
entonnoir 1291
entretoise 988
enture 1067
ensabler 1307
envasemenl441
envaser 1307
eperon de palplanches 869
eprouvetle specimen 1232
epuisement (d'une louille) rabatlement 707
~quipernent 715, 887

assai en vra. grandeur 341

essalln situ, en place 324
essailent consollde 1068
essai non consoll~ non drain" 643
essals in iitu 116B
ossals sur chantler 1168
etal802, 1112
etal (eleyer) 988
etalage 987
etaiement 987
';t~nche 648
etanch~it" 649
"tencheite i "eau 1279
etenchement 75, 1316
e lancon 988
,;tat :qu iIibre de bu Ie. 756
d'

~qulpement detrespon 562

equlpemenl pour forage tuba'1217
equivelenl cle I'humldite naturelle 192
erriltique 645, 659
erosion InIerne 1212
e~oslon regressive 843
eruptil 544
escarpement 464, 1105
essai 319
essai ,; vitesse de delormalion Imposee 333
essai ri vilesse de chargement Imposee 334
essai de compaclage Proctor 920
essai consolld. droin. 323
essill d'agllation 343
essai de chargement 328
essai de chantler 1168
essai de c"argement de piau 907
essai de chargement a la plaque essel de betlage 330
essai de clseillement 335
essal de cisaillement par torsion 337
essai de cissaillement ropide sol boulant, sensl.
ble 87
essai de compactage 332
essei de compression avec ~treinte lalerale 331
essal de compression en cellule 340
essai de compression rapide sur echantillon con.
solido' 320
essai de compression triaxial sans drelnige (rapidel
sur ~chantillon consolide' 637
essei de consolidation 322
asselde courant 1006
essai d'extinction (de cheux vivel 326
ossal de penetretion, essai au pe..etrometre 342
essai de routine 1106
essai statique de chargernent 338
essai sur modAle 325
essai de traction 321
essais en place 1168

,;tat d'equilibre do pous..o t6

etat elastlque 193
,;tayage 177
eleyage avec modr;ers verticaux 1247

. e lendred

1130
~lIege 660
evaporelion 315
eventail 516
examen i vue 1265
excavetlon 311, 856
exc..er 314 '
execute ~)a main 1003
expanslbillte 89
expansion 1130
experimenlal 713
exposition aU gel 373
expulsion d'eau i la jonction de deux
dalles 94~
eXlensometre 191, 564, 1163.
F
lace d'enlree de I'eau 845
lacleur, de sOcurlte aU renversement, stebUite 436
laclaur dimenslonnel 438
leille 957
I.ire 790
laire souler 579
lalsceau 266
Iaiseeau da pleux 265
larina 351
lasofne 196
lausse d'origine forrentielle 462
fausse oblique 462
fausse stratification 462
fefdspath 196

647
fente de clsaillement 943
far da liaison 1328
farma 114
fibreux 1266
fail ~plomb 1245
filler 351
film 1142
fllon 1355
filtration 199
flltrat 203
filtra 198
fIIlra protocleur 1326
filtrar 689
flnlssour (appareil routler' 204
flnamant stratifleo 1144
flssila 103

fondatlon superficlalla (radlar sameUa) 783

fondation sur pleux 211
fondallon sur pultl 210
fondallon sur semalla 1178
fondatlon sur radiar 1157
fondatlon sur radlar geMral 209
fondatlon sur samalla continua 1179
fondadon sur samalla, Isol.a, 1159
fondor 1160
fondria.. 586
forage 96, 100,101
forago i rotary 1001
foraga au luba carolliar 99
foraga d'a..al 344
forraga dOlavaga98
foraga par InJecllo.. 98

flsslblllt,; 104
fissuration 629
fissuration (da b,;llmant, dommagos 748
fissura 349, 939, 940
fissure caPillalra 571
fissura da clsaillament 943
fissura de dessiceation 941
fissura da tensl"n 942
fixe 653
fl~che deviation (d'unforagaJ 1208
floculation 432, 1113 '

forca 119
forea d'axcitatlon 791
forea d'expanslon 1027
forca da gonnamant 1027.
forca da levage 1293
forca da rappel 816
forca de retabllssement 816
force portin Ie 623
forma d'alluvions 26.
former une mara 1303
formula da baltago 149
fosse 999
fouille 31" 856
fouilla dans "eau 313
fouilla ouvarla 746
(fractions' finas 1037
fracluranl360
fractura 350
fragile 487
fragmenl694
frogmanlaira 423
fragmanlallon 984
franga 250
franga capillara 405
frequenca propra 1062
friable 1187
frott.ment 1180
frottement contre un mur 1181
frott.ment lateral 79
frott.ment laleral nogatlf 640
froltem_nt superficial 855
filt 708

f"ocu'a 1347
fluaga 950, 1147.
fluaga du sol 961
fluctualion 703
fluar 952
fluldil'; 1162
fluvial 989
fluviogreelaire 992
nux 1150
flux capillalra 408
foisonnament 972
foncaga 1074
foncar 790
fond 158

fond da la foulIIe 834

fond rocheux 68
fondalion 1158
fondolion combinee sur samelles 445
fondalion, de la choussea 1188
fondalion d'un pillar 1101
fondalion isolea 1155
fondalion ou basa d'una Jato'o 1101
fondallon profonda 185
fondation rlgida 496
fondalion superficialla 780, 781, 782

G
gabbro 213

648

gablon 212
galna 111
galarle 837
galerle-collecteur 1284
ualet 493, 1237
ualet aplatl 786
gaura 268
gazonmf 809
gel permanent.permafrost
gellflcatlon 1354

1177

oeoloille eppliqule 306

geophysique 215
geotechnlque 210, 220
gele .; bloc8Ux 696
glaclalre 221
glacier 226
glacis 616

gra.lera 1137
grIYlar. rouil;. 1036
gl"l..lIlon 1036
granu'I91, 1362
gre. 765
gres fin 19
gre. grnsslar 494
granu 1352
grol bloc 395
grol bout 224
grossl.r 491
groupe d. plioUs 266
grOOJp.d. pl.uK 266, 266
groupem.nt 267
grum.au 263
grumaau nomen. 1 clatura 448
H

glal.. argllol imoneu.. 861

olal.. de versant 762
gllssemant 425
gllssement circulalre 427
ollssemant da tarraln 431
gllssement par liquefaction 429
gll...r43O
globulalre 503
(jluant 617
gneiss 236

hautaur d'ascenslon 1268

hautaur d'ascansion capilieire 1267
hauteur critique (due ~ la cohe.lon) 474
hauteur IIbra 1046
herlsson lemplerrement) 797
hermeUque 64 7
h';terogi!ne 278
historlque, d'un CIS712
homogene 294

gonflement 88
gonfloment da au gel 360
gonfler 1130
gradation 238
grader (routesl 262
gradient 616
gradient da la nappe aquifere 239
gradient de sorlie 372
gradient pllliatlque 239
grain 1361
granit 252
granlta 252
granulalre 1352
granularlte 257
granulation (svmptomes da la rochesans frag.
mantatlon .Islbla dua .. la compression
(mlcrofl) 263
granul.ts (8!:~4gats)11
granulometrle 254
granulometrlqua 30, 256
graph Iqua contralnlo-deformation
138
grayeleux 1128
.
grayler 493, 1 136
grayler de carriere (concasse) 545
grayler das allu~lon. da .ai"ia 162

humICt" 1267
hum.cue 1320
humlde 1267.
humldlfic.tion 1269
huml(llte 12'/0
humldlt. hvgroscoplqu. 291
humidlte du sol 1272
humus 295
hydrate Ihydratar) 279
hydratation 280
hydredvnamique 284
hyg,ometrlque 288
hvgrosoopique 289
hygroscoplclt8 200
hydrostatlque 286

lone 544
illite 297
imbibe 1320
Imbibe d'eau 1321
Imbibition 1214
Impermeable 648, 1280
Importance du deplac.m.nt

821

649

in situ 615
inaffouillable
inclinason,

lacu stre 387

lait de ciment 307
lait d'injectlon 307
laitier 1135
lamelliforme 542
lamellaire 784
laminaire 507
'ancage 98
langrine 670
lapilli 509
lave 511
legend. 515
lentille del/lace 1058

638
pente 607

Incline 612
Incoherent

657

indentation

635

indice de consistance

299

Indlc. d. IIquldltol302
Indice de IIquldit.
Indiceteur

(Atterberg)

d. nive.u

303

d'eeu 565

Indlc. da plastlcltol301
Indlc. da remaniement

300, 1083

Indica de retrait 437

indica de senslbilite

1095

Indice des vldas 434

indice des vides remplis d'air 698
Indice portant

Californien

(C8 A) 391

Induro 692
Infiltration
199
Infrastructure

(routes)

834

injecter 310
Injection

d'argile

inondation
Inonder

1317

317
1303

Intact 650, 652

Intergranulaire

558

installation

melangeuse

installation

pilote 345

des tarres

Investigation

354

Investigation

du sous-sol 355

1220

Ions adsorbOs 6
Irrigation

633, 634

Isobare 374

J
jeuge de contrainte 566
jauge de deformation 564
jet 581
jeu (en general mecanlque) degagement 1044
jeu interieur ou co.ficient d'entree (appareil de
prlse d'oChantilionJ 699
Joint de terre glaisse 1318
K
kaolin 398
keolinlte 398
kieselguhr 143
L
I;che 974

'.sslvo 347
lesslver 317
levll geologique 216
levee 1327
lIant 1250
ligne de courant 524, 1110
ligne d'ecoulement 1110
Iig{1ede glissement 521
lig~e de filtration 200, 520
ligne de tluage 523
ligne de percolation 520
IIgne phreetique 522
limite d'adherence 244
limites d' Atterberg 59
limite de consistence 243
limite d'ecoulement (m8tIlUX)246
limite de Iiquidlle248
limit. de pla.llclte 245
IImlle de retrelt 247
IImnlmetre 565
limon 298, 868
limon arglleux 851
limon compact 691
liquefaction 518
liquide 1146
lit 1049, 1050
lithologique (geol.) 528
littoral 678
loess 537
maigre 601
maigre (argile) 830
maille 599
malax er 569
menche 708
manche Ii air 111
manchon 711,1143
manometre 566
manteau 710
marais 65, 683, 584
marais 586

650

marbre 1123

mouton SIC 550

marecage 65, 583

mouyement

brownlen

merecageux 585

mouyement

lamlnalre 506

marne 470,510

mouvement

salsonnler 1026

merne lecustre 388

mouyemant

celou la lagna de couront

marnellmoneuse

mur de lOutenemant

841

marteau 552

mur da lOut.nament

polds 260

metelaSiage 1195

mur parafouilla

1281

mur parafouilia

InJecte 306

860

materlau 371
materlaux d'emprunt
metlrlal

555

mylonite

82

578

de trectlo... 562

malerle' de transport

562

matl~re d'agregatlon

du 101 1345

micinique

des roches 560

nappe aqu Ifere 667

mkanlque

du sol 561

miche 1121

nappe d'eau suspendue 665

nappe phntatlque 667

melenge 160

nappe suspendue 513

m811l'l10rphlque 673

nelure de. groin. 896

methode dessurf_s
me..re

508

de gllssement 574

de tessement 567

neuolement 704
nettoyege 704
de poule, mermlte
. nid
niyeeu d'eeu .va1163

mauble 974
mica 528

d'eroslon

mlcacof 527

nlveau de I. fond.tlon

mlcen~ 575

nlveau de la nappe 666, 1259

mocroflssure
migration

nlveau (Instrument)

576

capiliaire 406

849
663

nl.eau phreatique 522, 848

niveau ph,zomoi'trlque 767

mire de nlyeau 668

module d'e'astlclt8

587

nlveler 661

module d' elastlel" da Young 1295

module de Poisson 606

nlvenement

module de reaction 590

nodule 448

module de reectlon du 101591

non elle're' per Ie. Inlemperle.

module de reaction (Westergaard) 589

non coherent 641

modula de yariatlon da yolume 588

noyau Ide cristallisation)

molse 986

non derange 652

molard 752

non dralne 636

662, 772

nlveleuse 262

montee capillaire

1258

non remanle 652

montomorillonlle

594

non sature 658

moraine 595

non slratifll

moraine de fond 751

non-unlforme

moralna glaclalre 596

non-unlformlu

Ilqulde coul"

mortte"aln

650

383

non Imbibe 659

molasse 593

mortler

1005

307

655
651
652

noyau 385
noyer dans la masse 679

613

nul.lble

motte 264

1139

mottes de terre Woetale glZon (qualquefols

tourbe) 95
mouillabilita

0
499

moue/ra 1i02

ol>18,..II"n

mouton

551, 553

oedom.lIe

mouton

.decne

orthoclase 723

mouton.

551, 552

vapeur 754

da l""",,,.nl

720

46, 189

ou deform.! audeli d. la limite elastlqua 882

651
outillage

716

ouvrabilit.

petrlr

686

ouvrllQ.681

phvllit.

ouvraga da prise d'eau

ouvartura

1285

779

197

piad de talus 676

d'un joint 1129

pi.d (d'une digue) 675

piedastol

832

pl.rroille 1189
piarr.,; s.von (talc) 1140

palpaur da pr.ssion
palplanche

d..

t.rras

123

piarr.

1141

parafoulla

1000

parasismique

886

(fondatlon)

d. drainaga

parament

683, 1246

parol d. palplanches

467

piau Bvis 1122

68

plad amont

piau d. sabia 764

1348

pi.u an boll 178, 179

piau an aciar 112

comollde

642

piau flott.nt

614, 1127

piau incllna 461

921

piau in situ 1126

044

pl.u mool.

pelie-drllQl,ine

d' avanca 72
piau moull; dans la sol 1126

169

pell. 'mecanique

62

pailicula

1142

pandag.

Igeol.) 607

paneplalne

piau prefabriqu.
pi.u railiunt
piarra ponca

.penetration,

1226

pllon-602

su c6ne 751

pilotar

penetrer 790
penetrometr.

1225

pemhrometre

a cone 456
,; injection (Iancaga)

penelrometre

(camant

plstolat

anduit

plain.

pant.

463

p.nta

d'aboulls

790

pistolet

pl.lna

gun) ,; gunita
projate

1271

(mln,) 771

peptisation

153

plan de cisalilamant

percolation

199

plan da gllss.mant

parcus,lon

850
977

pl.n de mise en v.leur

1196

-parlglacial

pl.n d. strollllc.tion

866

d. boisaga

planch.

da paramant

permo able 926

pl.ning

411

pormoobllllO

plaqua d'aneroga

759

1085
927,928

pl.qu.

parm';01110Ir.40

parmutita

a niveau vari8ble

pl.qu.

49

1246

42

composoo

da dlvnrses cOllches (s.nd.

d. tassamant

996

plataforma 1188

760

plissamant
pll 80

parla au fau 270

parta da polds 269
parta ou gain de resistanca

par remaniamant

parta par infiltration,

914

parturbation

1246

wlch) 1264

permeflm~tre a charge vlulable 49

permeametre

411
1052

pl.nch.

da traltamant

permanant

1221

1221

d' alluvions 207

da boua (marois) 76

plagiocl.sa

466

100;}, 1100

766

placam.nt,
758

72

p.r I. point.
285

pie'zometra

979

panatration

perioda

1236

(d'un barrllQ.)

948

passaga au cribla 1022

passager

229

piarre calcaira

parcours

parti-all.ment

d'argil.

piau 1125

parafou ilia an palplanches

pal.

569, 879

pau profond

fuit.

sout.rr.ln

patlt ruissaau

540

plong~a 835
poids 1171
poids du matari.u

983

patlt .qu.duc

824

sarra (g1)01.) 549

925

poids mort

sac 1120

1061

polds speclflqu.

opparant

du sol Sac 275

652

polds speclflque dejeug. 1314

polds speclfique (densit.epperente)
polds spOciflque du sol setur~ 276
po Ids volumique du sol sec 1315

1313

poids volumique sec meximel 547

polds volumlque poids sp.clllque epperent 273
poids uniteire sous 274
poincon 909
point de r.f.ronce 453
point fixe 1086
pointe 108
pointe du pieu 1288
pomp~e 945
ponceeu 925
pare 822
poreux 828
poroslt. 829
poroslt. efllcece 1107
portence 671
portique de chergement 955
possibillt,; (d'execution) 592
potentiel de courent 1111
potentiometre 836
poudre ou farlne de roche 397
pourcentage d'eir en volume 1201
pourcentage d' ergile 230
pourcentage de cerouege 910
pourcentage de recuperation 91C
pourcentage en poids 912
poussee des terres 15
poussee de voute 538
poute 261, 670
poullolene 938
precontrainte 867
precompression 867
precontraindre 881
prelevement d'echentilion 1231
presondage 880
pression 166
pression atmospherique 60
pression exiele 14
pression de gonflement 896
pression de gonnement d'un pneu 894
pression de silo 903
pression des terres 900
pression e!flcece 1109
pression errective 1109
pression de grein greln 559
pression tie I'e"u Intentltlelle 897
pression des terres eu repos 901
'pression Interstitielle 827
pression intersticlelle negetive 639

pression neu tre 656

pression regnent dens Ie roche 899
pression (stetique) eu repos 89B
prlsme 1343
prlsme coin de sol 1343
proces-verbal de penetetion
1311
pJOdult d'edditlon 160
profil 915
profondeur 181
profil en trevers 818
profondeur de fiche 182
profondeur de Ie fondetion 184
profondeur de pen.tretion 182
propriele carecteristlque 409
prospection per mesure de Ie r.sistivit. (du sol) 214
pulpe 944
pulserd 1009
puits 708
pults d'ellmentetion 1215
pults de docherge 173, 114
puits d'essel 356
puits de fondetion (foncage de) 20B
Plllt,s d'observetion 92
pults IiItrent 91, 173
puits ponctuel 108
pulverulent sens cohesion 641
pulvlmixeur (broyeurm~l.ngeur) 572
pycnometre 768, 1084
pyrite 769
pyroxene 770
Q
quertl
quertzlte

500
501

quaternair.502
qui ne c~de pes 553

R
..battement

1073

reb"ttement de Ie nappe 1057, 1063

r.dier 1161
rainure 83
rempe d'eoces 890
remollissement 985
reng.e tie pleux 993
repport de bettege 1310
repport des cont..lntes 697
revin 378
..vlnement 377
reyon d'influence 804

65~

rebard 876
rebut 733
recherg~r 814
recherche 353
recherche la laboratoire 506
recherche sur place '(au In situ) 339
recori'pacter 816
recompression 813
reconn.issence du sol 327,354
reconnaissance du sous-sol 355
reconnaissance geotechnlque 219
reconnaissance investigation 353
redent 71
refractalre 831
refus (d'un pleu) 738
reglage .; la nlveleuse (routes) 773
reglege des contralntes 452
reglement da construction 241
regresslf 997
rejt d'une faille (geol.) 956
re";chement, desegregation 973
releve 1309
remanier 879
remblai 351, 622, 623, 631
remblal execute" I'avancement 113
remblai hydraulique 624
remblai pour vole ferr.e 626
remblal rocheux 396
remblai routier 449
remblavage 623
remblayer 975
remplissage par depOt 441
renard (erosion Interne' 281
renard (soul.vement du fond do foullla) 282
rendement 821
resistance de penetration de I'alguille de
Proctor 743
",partitition granulometrique 257
repartition des contralntes 966
repartltion.triangulaire de la charge 795
repere 453, 1086, 1087
rephe de nlvellement 664
repere de tessement 996
reprise en Sous-oeuvra 805
rese... da IIgnes de courant 600
,,;servolr 998
r"..rvolr d'occumul.tion 17
r...au d'ecoulament 600
r~slstance 119,744
resistance a I'arrachement 737
resistance'; la compression sans contralnte la.
terale 379

resistance
resistance
resistance
resistance
reslstence
resistance
r.llstence
reslstem:e
r~sistance
retention

t
i la pointe 739
a la traction 121
i :eroslon 638
au ciseillement 741
au clivage 120
au gel 745
des meterleux see 122
du pie" au batlage 740
per frottement 742
1299

ratentlon d'e... 1300

retrait lineaire 619
revetement 683, 808, 1324
revitemont de tunnell191
revetement rlglde 495
revitir tuber 1297
ride au 1278
rld..u d'ancrage mur 41
rideau de palplanches 870, 1332, 1348
ride au de palplenches en pqrte.,;.faux 1301
rlglde 653
rigid It.!' 497

rigole 999
rlsberme 71, 833
rlvage pelle 677
roc 1091
rocollio 394
roche 1091
roche en place, bedrock 117
roche Intrusive (geol.) 306
roche-mere 656
racheux 1093
rompu 882
range' 1341
roul. 1228
roule.; i cvillndre cyllndre roule... lis," 223
rouleau compacteur i pneus 787
rouleau dameur 1198
ruisseau 376
rulssellement 648, 732
ruptura 532, 633, 636
rupture i la base 635
rupture eupled 635
rupture da talul 420
rupture due au mouvement de "e... 630
rupture par cisalliement generol 718
rupture par cllalloment local 620
rupture par ecouleme;,t vlsqueux 634
rupture profande 531
rupture progressive 917
.,
remblayage' hydr8Ullque 283

654.
s
sable 761
sable eolien 194
sable'; greins, moyens 1076
sable boulant
mauvent 1358
sable grossl.r !anguleux) 492
sableux 762
sabot 753, 1288
saffeisser 820
sallll. 876
saliniU 1014

I8~Scohesion 651, 974

saturation en eau 1322
laum&'tre 1323
sceller 1319
schista 1134
schist. .; biotite 74
scellament bitumineaux 75
schiste graph it. 242
ochlste oabloux 763
schlste vert 1092
sclssometre 471
scorie 1135
se deplacer 820
se rompre 820
seehe Ii I'eir 731
seeh. i "'tuv. 1119
sechit (par compression) 358
.eche (par evaporetlon) 357
second lire 1023
section 916
section droite 818
~Im.nt
1018
segregltlon 1020
semelle 1102
semelle continue 648
semelle fllante 1928, 1179
semelle isolee 1156
semelle superficielle 780
..nslble 1151
sensibilite IU remanlement 72
serp.ntlne (geol.) 1025
..rrllge 1007
slOgedu tassement 1076
silex 498
sllice 1028
silicete 1030
IlIIcetlsatlon 1031
siliceux 1029
slllon 83
slit 858

siltite 691
site 570
socle 832
sol 1173
sol erigileux 235
sollJoulant 726
sol en piece 1174
sol peu evol,!~ 580
sol sens .conslstance 1038
sol sedimentaire 1019
sol sensible 726
sol superllclel 863
sol tendre 563
sollde 114, 115
solldlte 119
solidification 690
solifluxion 414, 429
sols coherenlS 440
sammet de talus 1287
sandage 96, 97, 100
, sondllg. de pen.;tratlon statlque 1060
IOIId/'ll. dynarnlque 160
sondllge par percussion 1199
sander 100
sondeus i carottllge 1217
sonnette 546
soubassement souterrain 801
soulevement 365, 368
soulevement d. sol 366
surrection 366
sourdr. 689
lous-consolld. 642
sous-pression 369
sous.pression, pouss.;. d'Archlmed. 1230
sous-iol 803, 834, 1162
spath p.rle 1289
spectrographlque 1064
spongieux 1115
S.P.t. ,essal d. battllg. au carottLerl1088
stabilisateur 1081
stabilisation 1079
stabllisatlon du soil 080
stab ilite 1083

steatite 1140
strate 1047
stratification 1049, 1222
stratification entrecrols&e 462
strie 807, 1103
structure 081
structure anguleuse 1210
structure ciment.;e 1353
structure enchevBtr.. 1210

655

I.

IIructure en nld d'ebeilles lOll, 1012

(structure' feuilletee 1144
structure ,nonogrenulelre 382
structure, simple 382
subglaclel (sous-glaclaire) 794
subme rslon 835
subsidence 1041, 1211
substratum 557
subsurface (erosion) Interne 803
succlon 1032
succlon du soil 070
sugmentation conStante de la charga 981
sulntement 1357
suite de couches au de bancs (gaol.) 991
site gaologique 217
superficiel 779
superstructure (route au aerodroma' corps
de chausse 443
support 1112
surcharge 459, 878, 884, 885
sU,rcharge addltlo-nelle 161
surcompactage 673
surconsollde 872
surelevation 614
surfacage 852
suface 844, 848
surface de gli,..ement 222, 521, 846, 847
surface laterale 710
surface mlroir 222
surpression 632
surpreuion hydrostatlque 287
sursaturation 874, 825
surtension 632
suoceptlble 724
suspension 1116
T
tabUer volle (d'injectionl 309
tachete 1123
tachymetre 304
talu tage hal's profil 615
talus IncUnaison 463
taml s 1034
tamlsage 1022
tamiser 1021
tampon 1330
tepls 808
tapis de drainage 175
tapis superficie' 1324
tari~re 1065
tariere helicoidele 1066

terl.re pour 1~lmplentatlon de poteeus 94

teuement 1040
tassoment dO i la consolidation 449
tachnlque fondetlons 1163

telescopique115

'

tenace 116
teneur en eeu 1015, 1016
teneur en eeu lors de la mise en oeuvre
en place 1271
teneur en eeu naturelle 894
tension 618, 1329
tension prlnclpale 225
tension superficielle 854
tensiometre 1163
terrain 1173
terrain arglleux detrltique 964
terrain de couverture 613
terrain de fondation 557, 834

terrain organique (vase au tourbel 1175

terrasse 1165
terrusement 622.
terrassements 1344
terre i diatom.es 143
terre arable 853
terre glaise 298
,erre-plein 1165
terre-plein de chargement 833
terre vOg~tole295, 685
terre vegetale couverture 296
tertiaire 1166
tete du pieu 224
texture 1154
texture serree 1337
thermo-osmos 1170
thlxotrople 1172
tige 1128
tlge de sondoge 1059
tlrant 1328
tourbe II, 82
tourbeux 809, 1 184
tourbiere 1183
torrent 90
torsion 155
tractage 1292
traction 1292
traltement de surface 852
tranchie exclvltion 312
tranche ouvertl 746
transformltlon 923
transition 922
transitolre 921
transpiration 316

656

transport 700
transporte 877
trailiis 670
trempe 1320
trep.1 156
t~an .cuiller 1200
trepan eu INtal dur 490
trepan ~ mol~tte (forages) 1002
trepan pour roche 157
tr~pldatlon 1254
triage 421
triaxial 1185
,<Ingle 1128
tr~ de forage 102
trou Je racine 1004
trou desondage 101
trou de sandage tube 1298
trousse soupante arete tranchante fll
(d'un outll) 1017'
tubage de pults 682
tubtl

asediment

curette

1242

tub8 carottier 110

tubtl corattier 107, 1078
tub8 de dilatation 145
tube de lavage 106
tubtl plezometrtque 92
tuf 1190
turbulent 1192
tuyu 1273
tuyau da caoutchouc 271

unlfcirmlt. (de Hazen) 982

v
v.leur 1239

mllll",j.

Rtpubllekog

vlfesse de chargement 86
vitesse d. vidange 85
voile d',,,anchblte 1278
volcanlque 1294
volume 1312

N.osnow

valeur de base 730

valeur de maximum 1290
vlleur de point. 1290
vo/eur fondamantale 730
vlllee noyee 839
vllium moralnlqua 78
variation 703
vas. 77, 1357
vein. 1355
v.ntil.t.ur 516
venue d'.au 610
vibrant 1198
"
vibration 1254
vibrations force.s 892
vlbro. !lottation 1255
vidange 1073
vide Interstlc. 822
virtuel 1256
viscosite 1262
vlsqueux 1263

..krot.'~oll"

zone 844, 1349

zone c.plll.r. 406
zoned e'emprunt 857
zone de gel 183
zone d. marnag. 1360
zone de radial 963
zone de tension 942
zone limite 250

kulluru SR S,bll. b" 4,~1174.(J2

od 4.111974.

noploto so poro. no promo.

OSTALO

UDK

624.041001.4

659
Os nove

Juaoslovenski
standard

pro1ektovan1a

aradevtnakih
POUZDANOST
Termini
i definici1e

sa

primenom

JUS

konstrukci1a

U.C7.001

1989.

ad 1990-01.03

Prnilnlk

Sases

Ova1

for

deeian

standard

of

.tructure..

1e u skladu

za standardiraci1u

od 1989.09.19; Slutbenl list SFRJ,

br. 07-93/182

sa

Reliabilitv.

nacrtom

Term.

standarda

and

br. 87/89.

doftnition~

Hedunarodne

oraani'aci1e

ISO/DIS 8930 ir. 1983. aodine.

SADRZAJ

Strana
1

PREDMET

OP!:TE

............................................

................................................

STANDARDA
ODREDBE

OP!:'l'I
POJMOVI
................................................
PROJEKTNE SITUACIJE
.....
DELOVANJA
................ ' . . . . . . r . .. . . . . .. . .. . . . ..

PROVERA

3
4

SIGURNOSTI

PRIHENOM

KCI(BINACIJE

I UPOTRE&LJlVOSTI

PARCIJALNIH

..........

KONSTRUKCIJA

...........................

KOEFICluENATA

DELOVANJA

13

........................................

15

......................

20

..........................................

18

SVOJSTVA

PARCIJALNI

10

REGISTAR

TERMINA

NA JEZIClMA

10.1

Reaistar

termina

na

srpskohrvatskom

10.2

Registar

termina

na

hrvatskom

10.3

Reaistar

termina

na makedonskom

ieriku

.......................

27

10.4

Registar

termina

na

slovenackom

ieziku

.......................

29

11

REGISTAR

TERMINA

NA

STRANIM

11.1

Reaistar

termina

na

enaleskom

11.2

Reaistar

termina

na

francuskom

11.3

Reaistar

term~na

na

nemackom

izdanje

MATERIJALA

KOEFICIJENTI

~AVEZNI

I PRESEONE

SILE

NARODA

JUGOSLAVIJE
1eriku

kn1ilevnom

ieziku

..............

.........................
ieriku
.........................
1eriku
........................
1eriku
..........................

JEZIClMA

ZAVO~

"..............

...................

ZA

STANDARDIZACIJU

23
23
25

31
31
33
35

660
1

PRED~mT

Ovim

STANDARDA

standardom

se koriste

OP!:TE

2.1

Standard

se

utvrduiu

u oblasti

sadrzi

termine

Standard
tabele

Za

2.4

sadrZi

se

U petoi

S"ski
ovog

osnovnih

poimova

ko;i

konstrukci;a.

bro;

koloni

tabele

na onom

termi n ima
broia

termine

na

9vO;

stranim

engleski,

termlna

proiekto"ani~

date

ieFiku

registra

naroda

Jugoslaviie

ko;i

su

dati

hrvntskl

slovf'nacki.

navedenih
pri

ieFicima

sledf'tem redoslf'duI srpskohrvataki,

redosledom:

koriste

nieniima

2.5

iste

sledecim

iedan

ko;e

na

tabplll po

knii!f'vni, makedonski,

2.3

i definiciie

gradevinskih

ODREDBE

druo;ro;koloni

2.2

termini

pouzdanosti

su

naroda

brc;
termina

;ezicima

treco;

definiciie

koi i ie dat
se

na

u prvo;
ttafeni

kolonl

tabele

date

su

o?nake

konstrukciia.

odgovaraiucih

Jugoslaviie

u cet"rto;

i nemacki.

koloni

gradevinskih

nalazi

date

francu9ki

kome

termina

se standard

koloni
termin.

tabele.

sa obia.izdaie.

Na

osnovu

:)
o(J
::I
.,..
01
I<
ftI
>
0

co
Or'"
C
~III
orc
Mr,
fQ

r-4
0
r-U
::I

I
I

:0
0

en
::I
....

.Pt

,....

:.:::.

"f"4
GJ
.,..
'r4
0
C
""

an

GJ
Q

17.
'8
II

.:

.....

..

CI
0
C

'U
~01
C
..
...,
..

I
....
:0
'tI
I<
Do
tI
:0

.
I

C
.a

..
IS
I< 0c g
:> 01 .,...
17

.....

..,

OJ

g
c
II co
'0 ....
G:
.~
.0
II
'0
I<
oW Do
:>
I< ..
:t
fa
"C ....
~0 CD
,!.(
0
:0
U', .~
C .....
C .a
.a
GJ
0
I<
en ....

8. 8.
U)
:>

:J
0
110
~...:
lit
0
C
.,...
fa
I<
....
c"
co
.,..
.....

'r4
1N
...

CQ
I<
.IJ

'0tit
.....

II
..,

...
II
0
:0
.pt

0
...

....
]
:>
...
.....
en
c
0
...
4J
(II
0
C
.a
C
UJ

I<
...,

8.
U)

oro
rot

.a
GJ
I<
....

8.
:>

~~..;

'"
en
"""
0
Do
....
II
...
Do

(II

0
C
I<
:>
17.
.....
u::

G:
.,..

:>

I
co
..

..,..
0 ..
.,..
:>
0 .,..
:0
..

...
0-

.a
0

""
:>

"I<IG
:0

.;

:> .,..
....
....
fD
0
.,..
,... oM
:>
:0 I<
tal ....
..,..
rn
co ~C
.a

'"
01

or
C
...
fI
.,.
c
CI
:.
0
co
""'
'0
III
c
GJ

17

II

I<
en
""

..

III
C
.rt
C
....

~II
Eo<

>
....
....
,.... -co
4J
...,
....
.a ......
IU .poI
.p04 .a
,....
10
GJ ....
104 tt-t

en
en
:RI
.....
...
GJ
:0
:>

0
fa
...
IQ
0
Do
en
'''GJ
....

...

tI

..

>
....,
GJ
.....
CI
aJ

'co
....
.....
I<
:>
0
'a;
en

. ... ..

....
""
!

j:;

CU
.t:
0
en
O.
fa
I<
Eo<

>
....
""
.....
.,..
.a
GJ
'"
0
'>
I<
GJ
UI

O
C

IN

t.4 co

'tIIQ
N
IQ

'tI
....

>
..,
..
I<

..,

Do

co
.,..

.,..
'"
~C

...,
'r4
GJ
of
CO
.t:
0
....
U)

.....

8.

II
'rc
:>
I< :> ftI
.....
>
en
0
C C .....
0
GJ GJ
oW: e
10 '0
401 C
~c
0
GJ
c
0
.a
C ....
:0 :0
0
I'IJ 0 ..,
Qj
8. cIII I<
U)
Do
0

...

....
II
...
17.

'8 :0

I<
...

0
'U
..II: C

GJ
.,..

IU
II
'r4
0
'r4
N
GJ
.,..

'ara

:a
III

'8
"
III '0
C
'0
.....
ftI

.~

661

I
I
fI
:J .,..
~.,..
..
IV
I<
.... ..."
II
:0 co
0
B
17. II
I<

....

N
0

Ji

1J

:>
I< GJ
III
""
""
..
C
VI
0
Joe ....
I<
G;
U; .a.;
.M
0
~C IV
.a
I<
ca
0
CD .a.= ,.j
8. IV oren \(J C

...,

....
....
GJ GJ
0 ...
.c
>. u
... ,...
....
Q,I
..
0:J
g
fa
II ....
en
co .t:
'tI
0
:J
=' II
k
..
.a
Do ()GJ
III
..
..

....

....

>....

.,..
,....
.,..

.a

-GJ
....
.....
,....

CQ
...
:J
'0
...

fa
I<
:I
'tI

....

..

11
17.
.,..
....
'M
...

~.t:
I<
GJ
:>
IQ
Q

...

::;

ca 0
"'.1
.. e
C....
M fIJ

('1'\

0-

... Qj
II
.....,..

u....

toot

110

t:

l1li

-N.....fI>

("It

.,.. UJ
...
c

4J
UJ
0
c

0
0'.
:>

....

fI
'tI
N

""c

'"
a'8
,.. ....

:>
0
Do

~CDIII
Eo<c

41

VI
0
c
lID

'tI
IN 8.

:O

.,..

""
.....

CD
GJ

c
"8. Ii N"
=

..

...

...,

.,..

.a

.,..
.....
.a

....

....

UI
II
0 0

-:> ... i

..

...
III

....
UI

0
0
C C
1< ...
::I :>
00' ....
.....
..
II
..
..

!.
fi
..

.....

..
""
0

~...

GJ
...

III

0Do

>
..

..='

:>
GJ
...

8.

:J
..

E!

ts

s..
.

....
VI
0

.a

c
..
...

en
0
c
.,.

8.

...
..,

"
oil

oil

IU I .~
...

III
C
-r4
~~~~t")
I

""

~g
I

t"1

PI

...,

VI
0
c
or

~t"1

....
oil

..

C8
c~0
.,...

01

...
..,
..

662
I
II
...
III
D.
0f"4

....
0
0

,.:
u

0
III
P
...

:>.
III

.5

<:
:>
0
<:
It
0
I>
1ft

I>
<:
of"4
to
....
1""4
I>

E
I>
.,..

<:
I>

.s
~t.n

:I
to

~r::
::t
It)
fO
...
0
...
~a.

.0:
fa
a.
:>
oI.J

CLI
r::
....

....

It

'"t)
...

.u

:>
0
c
III
0
~I>
II)

....
~""
I>
>
I>
<:
.,..
IU

Ii

:>
~f"'1
CD

IV
.0:
g
.,..

<:
:3
JU
fa
...
0
).I

or

"C3
:> Qj
ID
:J
C
.,..

a.

.0:
fO

....

I
~....
....

10

:I

:J
.,..

fD III

r::
::J
to
fa
...
0

II
.,..
fa
>
co

-.,..
0

.0:

0
~r::

...

III

...,

0
0

.>:

....

>
....

~.0:

.0:
fa

0
.....

a.
CLI In
:J
au
0

II
.... IQ
CD ...
fD
0
Do D.

....
en
0
Do '"C

.,

I>
....
If]

CI ~""
r:: .,U'J
.., Ii
"e
UJ
u
I> ....
."",
..... .....
.u

III
.....

en

'CI>

.c'"
t:
"-4
...
I>

.... :>
1ft
'"CLI C of"t
's~.... II>
"~
'8
~(II .c
1I> .c
.... ,&.I ..... u
Gi -I>
Gi
Ie
E ", :;t
'"
..
..
'I>

II>
1ft
u; ::
.u
CLI ::4 11>. II>
a .r'! .c ...
.c u .cIU
U II
1ft
o", .c

'"0
.c

....
D)

..:,..I

.,.& D.
'"
.....

.s...

It

'8

J:l .c
0

.....

...

....
tn

....
"'
.....
J:l
~~fa

\1..1
...
I>
:>
It)
'r-4

J:l .c
0
...

u
fD

a. -II>
a a. =
.. ..
..

.u
"f"4
Ii
r::
a:
...
.cIt)

r::
Ia

0"",

'"
c
""
0
U

00-4

'"II

J:l

'"0
.c
.;..

In

"s...

G.I ..~

D. Ii

..

<:
:>

CD
0::
0.
.rt

.....
r::

.,..

10

Ii
....

IU

lilt
or'! ....

I>
<:

.!/ :>
:>

IQ
II)

.....
III

"'"
<:
.s
fa
Ii
'r]

:J

:>

IU

...,
m
.,..
I>
II
0
t. ..
II) .c
10

::
c

I>

m
Or' '"
'>
<:
to 11/
..... '"
J..I
rn D.

"
==
.....

oW
I>
.,..
0

a.

en

1ft
t)

V.
~If)

10
:>
tQ
.,..
c
:.
a.
m
'r4
I>
<:

II>
...,

II>
.....

.c

:>
...

... .,..
ca
~:> ::J .....
...,
VI r::
en '"CLI <: ...,
ftI
...
0
1ft
Do a. .s

10
In

en
II> tL)
a ....

U)
II>
U)
VI
11>
...
....
cr.'

.c

.s

....

'"0
0
.0:
II
<:
....

'"0

D. H

c
'"
.c
.&oJ
0
'"
.c

r::
IU
....
r::
..
...
II>

II 0
I>
:> I>
.... ... '"IV
~It) Co
'D
...
81 .,..
0 .,..
:>
...
D. C

~...
c
Co III 8
.u

.~

.c
....

r::

~8.

"II

'II
ILl

I>
...
D.
~.... ..
U
II
.,..
ftI
II
C
.0:
or4
Kn ..
... ...
~I>
I>
I) .c
....

<: .u:J
~....
tV,

D. I>
::J

AI
t 1O
fL .... :>
....
CLI
0
&;1)
~Do Ii

tD
:>

,'''
II.
<: .,..
.....
0
"
Co <: .,..
G
IIQ III
<:
...
~'""
..... I>
I>
1ft I> .u
Ii '"
Ii
I> 0. "
.,...
0

oW 0
fa
:I .0:

'8

::t
.,..

:>
.... .,..
.....e ::t
J
... '"I>
1ft
tI 'w
r::

..

II'
II>

.....
en

...
II>

r::
II>
II>
r::
:>
r::
r::
IU
D.

~II)

:>
In

....
II

r::

a>
o.
U)
~1ft

:ra
.....
u
E .r.
ra :>
'"fO

:;t

...

....
....
E
I
.c "'"
III r::
.,&J CD
I> IQ ...
""
.c c
E
-t)
10
"" I.H I>
en
...
:'"c
.u
CLI II> :IQ
ra
:> .....
.u
III
If.
'"
U)
'8

QJ

.....

'"0

0004 .c
E
of"4 -0:>
""
Ii
f"'1

..

..

Itt
.~

ft)
.,..

....
)II>

.c

u
10
:;t
..

:3
N
K
c
Q)
...

l:I

In
VI t)

CLI ....
.... .....

II!
...,

UI

:;

......

I
VI

"Ii

....

ItS
.....

'"r::IU
....

&I)
:>

cu
...

.... -II> l:I

..
..
..

.0:
II>
D.
0
,&J

fa

a. II!
a.
Q

4J
='
Vi
0

,&J
UI

~iii

a. Co t;j a.

or4 :Q
.0:
)0
10
.,.. .....
N .u .&J
eD tf,
.....
C 'c
'004
E
]
W
I>
~m ...
....
a> I>
'"
..

'"
..

~'r'!
r::

2:

fi

i.
t"
CI

.:J
~....
...
U)
C
'''''
's
II>
...
It
..'"

ft)
t1.

a.

~.o:
II

Q.
0

,6ooJ
=' ,&J
='
II)
1ft

.....
en

D. D. !2
~.....
.0:

>U
.....
..
U.
.....
-t
:G
~Iti
J:l
0
...
Co
..

....
Lf'I
~~M

tQ

,..;

':oJ
.f"I c
1ft ~!2
oto4 2:
"'"
.c
''''''
.c ~.g
0
&.
",
a. c
..
..

c
~10

'''''

Vi
.....
"'"
~.....
J:l
to
.tJ
0
1.4
a.

ra
C fQ
C
0
~~~a.0
fU a.
tQ
c
c
.c

."""

.c

Q.
0

'"
.0:
fU
a.
.u
='
En
0
Co

'"

"

"

~r-M

S
Z
0

....c

.~ Qi
..... J.J
o .~
1:)
I>
K
0

....
.u
v.
....

aa:I

ro
a.
:J
...
UJ
0
a.

"
D.
"IU

fa
...,

c
ft)
,6J

1ft

In

.c
'oo4
C

.c
.c
.....

~.&J
UJ
:>
D.
0

'0
~II
Co
0
~.&J
In
8.

C ."""
C
IU IU
'r!
c c
ID fa
... 10<
0-.
0
~~.0: .0:
10 to
a.
Co
Q
:J
4J ...
U. en
8. 8.
..
..

.s

C
ft)

~"g ...
II)
cu

.c
c

'''''
~I>

a
C
c
..

Q.
"
~4J
"Ir.
0
a.

ftI .,..
10
'rc c

ra ft) L5
.... ..
en w.
~~ID10
<: c
IU JU :I:
.... =
C C
to 10
... w
o.
""

"

KI
''''c

~to
....
In
10
C
.r~II
Ii

.
.

'0

IN
0
S

..

opt :.
..,

..
or

0
e II
o(J
::J 10

....

.,..

rU

C
~] G
~..
..
4J

....

U"\"f"'"

.a
::J
CI
or
e
....

..VI

'0'"
I\:
....

0
IJ'
'00

0
.a
. ....

0
.w
co
.,..
c
fa
.w
c
co
e
10

....
VI
c
e
...
::
17.
.,..
VI

0
~0
a.
e
::J ...
:>
IJ'
CI ...
en

..

.,..

e
0

oS

to
II
e
to
t"...
II
,.,.
0
w

'Z

..
C
0
e
..
....
otJ
II
JI'I
.... e
0
....
'"
oS 0
.w
17 e
0
:>
e
.....

-fQe

CI fD

..
(.7

0
e

... 4J e

....

..

II .,.
..
.,..

UI

co
..
(.7

IJ'
0

... .poI
:.
'8 .,..
II :. ....t
to e

:>
...
:> ....

'0
co
e
.....
ftI
II
....

tN

0
..,

..,'-t

..

.w
III
S
.,..

....

:> ....
~.,..
]

0:
:>
0
.....

"..
II
c
10
.,..

II

!II
e
II
~oS .,.
e
~III
S
....

663

.N.
I

II

a.

....
...,
crI

IQ
...,
G
~e

0
10
IQ
".,

.~
....

"-e
..
.a

.c

..

co

">
....
....

:>
UI

..
II
0

a.
....

0
en ...
0
..
110 0.

.... w
a.

a. .r
.-4
to .... 0
...,

.c

of"'"
e .,..

'c e
.w ..... ..
~fa co or-

0
c

en
CD
ca QI
.... 0
VI ,.
.""
.u QI
'"
fIJ
's
...
.... QI QI
'0
'0
>
...,
III
QI
.... .... '0e
.... IQ
:c
II ....
co .... !II
.. ..... :J
N
0
I
.... ..
N

a.
'"

....

..=-0
'0

.c
.,..
e
:.

0
c
!II
0

....

III
QI en
QI
.... II
.... ,&J ..
.... QI
..
:> '0 ....
..,.....
VI
QI
..
'&
.pot
'0e ''''
.c.
root
..
""
...
..
's
'"
OJ .c
<II -rt
... .... to 0
N ....
UI N co
II
4J
e 17.
'1'4
... IQ ..

In

....

.."
(.7 Eo<

..

..

:> ...

P""4

..

.:> ....
.. ....
co
..
.. 'QI

...

..

..

.u
;U
.""

...,

.w
.c
0
....
....

UI
~.u
e
QI

....
.s

..
c
II
...
..
III <II
... 0
.c"'
.o
0
0
....
O !ll
..
GJ
"<II
...
:>
'0
VI III
..... It .... ....
Q
..
ort '8 .... rl

IJ'

:>
eo
....
VI
.c
0
:>
..

4J .c

e ..
.... .a
..
(.7
(.7

. '..
.. ..
a. II

..

..

e
Go
...,
..QI
~:a
....
QI

.a

!II
....

~..

''''

.c

..
.c'"
0
.....
era

.... .c ....
.. 0 G;
..0. Zfa Eo<
..

.8 .8

B
c:a
:r:
t::

1s

....
III
II
.~
III
-r"'
eIQ
e
ca :r:
...
N"" CD fA
II
...
u
e
e
:5
10 10
.... ort
e
eIQ ~'i"
= 0
...
IJ' 17. ~5
..
..
..
....

...

...co
f"4
M

....
....
co
0
c
....
....
VI
0
a
fa
.,..

.III
...
e

III
e

or
..
S

.,..

....
.&or
UI
0
:>
....
or

..,. -t: III

e o:le

"e
III
1:1
...
u
~
II
at
;::;
II
III
.a
e
e
10 .. 10 .a:ll
.... ... ....
c
e
ftS
... 8. :: &. i
IJ' :> IJ'
.. ..
..
ill

....
....
IJ
0
e
.a
..
..

8.
:>

B
.:: ~

1/1

..
~ -~ ~c...Z
IS ...
~e-~=

...
....

..

.c
....

.....
ca

:=
.,.
. -=
" .... :: ~ .i
...
0
III
..
e
III
..
g,. .,..
....
ra 0
....
'8 -..

4J
..
I!
..

N
....
M

""

.c
....
e

.c
';

e
.....

~
~ i
to GJ ~

Q. .,... =
.~ ..
fa U =

] ~

8 ~ j

.w

i.
:81

....
0

104 >
co 0

-E
Ii

a. .u
.w e..
8. ,0'..

0 "'r1
1M
.. ..
8..a
..

664

.Ii
'8 II
:> I>. ..

..

.~..oU8 . .. ....II.. !

....

41

C.

'8

.Q

..

....

.lie

It
0

. c;. '......
~....
I

....

12 I

...
0

J..

....

..

..

:>

.~. ...'8
h

!!I

I")

P'1

I>.

It

0C

-=
..

:it

""
..

-.,...
.Q

:I
C
c
.. .. ....
&
B u

..

:> ..

.
.,..
U..

0 I>

I> ..tI} .,..

.....

....

c
..

:>'"..

....
C

I>
81

C;
=

"

I>.

"" '8 '8

U;
... !

...

IU ....
...
"
U

..

:>
....

.Ii

!..

\C)
t

~..

...'"

u
:J

..
..

rot
'"

'8

III
c :>
0 C

II .,..
.,...

II

..
.,..

II

II
lot

:> :>
.... .....

c
0
...;
...,

":I
....
en
..
D'
Of.

VI 1/1

..
C
0 '0
.... .aJ
.... ....
..
IG
:> C
.... III
.... ...
II .u
C
..C
0
.. ....
.....
II +'
c
:>
II
.. ....
""

..

"..
.

or

.. .... ..
or
0
...
..U C
III. I>.
.... or

0 ""
:>
.....
.Q

II

"..

....

....

or
:J .sC ..
..

....

-..
:

..

... ""
.... ""
IV ,=
""U
C

.,..

:> R c
....

....

..... 0
II) u

:.

..

. .."

..
.....
....
..

C
0
-::
II
:J
....
....
II)
Ii

..

....
VI

U ....
U
C
..
~.c
C :0

0
.... ..
...'
II
:> ..
.... c::.... :>

:> ....
....
'"

..

..

' ';
12
...

.&,I ....
C

-'

..

....

C
0
....

'"
II)

1/1

..

C
0
"r4
....
....
:I

'"C
..
.c
..
0
..
1:
::>
"0

0'

...

..

en

"J
gCo 'D
C
....
.M :11'
....
..

. to..

I>.

,,,
..

or
0
....

....

....

u; .s

..
....
.D
II
...
:>
'0
C
0

0'

....

If!
""
C

C
0
....
.&J
.,
:I
....
....
18
.u
C
..
....
II
....
II)
...
..

.u
C
..
0
or'"t"4
....
C
0
ra
0
..
.... C. :I
..,
~.... ....
..
II
:J
In
....
In
.... '"C 0
C
..
0
.... ..
~..., UI
III
0\1'4 :I
..
.... &
1ft .pot
..
...
III
III
'0
..
..
...

f"'4

..
.,.

....

. .

..s . J.. .

~C ....

..

...
. R0loi
.s
.c
~-:
IU
.
. .... .,..U .Ii '"
.. - ,IC
... .Ii
:> i. . . .... "It
~....C
. ....
I>
.
- 11 8. . .MR
....
....

..
.,..

....

or-

..

.
. ..
;; '".
~..... .
.~ "
"C .,..

ft
,IC
....
.-fo
Ii

..

..

"I>
"

..
orC
....
"
...,
"

or-

8.

.II

..
C ..
N
'"
.. & :>

'"

-t"

oX

....

.Ii .. .,..

""
I>

..
or-

..
or-

0 'g
~.....
C .
.,..
...
....
.

'" 1>
.,
.Ii
g' 0.. :0
:>
'8
..
C ..
f:
..
"'"
"
u ...
..
~.
..
I>
.;
~..
.. I>. ..,
..
IS
c
C 0
...
u
'"::t
.s
.s .... I "",IC
.s
&.
:0
....
g' ..
U

~0
C

.C . i
'". ...
..

.,. C
.... oU

,IC

0
~....

"C
"'"
..
It)
'0
U

.c

~..WI III

,.,
I
1/
'rc:;.

101

....

I")

!-1
~....
1/1.

Dol

3'
II;

.,.. or"

UII

U
'''''

:I
:> It
....
....
"
..... opt
II cr.
.,

..,

C
C
.&J .u
.>c

.>c

'I

1/
or
:
0
0
I.
B.
I>. "Do
=
..
..
..

.,..
~~"

II)

U
'"III
:1

0.-4

"
""

C
....
,IC
..
.,..
0
..
C.
..

....

18
III
C
orII
I.
""

1/
.. C
:>
" ":;:0 ""
....
II
.....
.....
CD =
~1ft
to n
0
C
.,.C !! .,..
fa
III
'S:
..
"
"'
''''
.."" ..
..

4i'

Ii

CU
I>
"'

....
"
In

II
C

1/

"''I>

II!
ID
to .,.. II' .,..
C .... C .,..
N U tit
U
.,
II
II II
.-t ...,
:> .-4 ....
:>
0
0
~104
I>. 1ft I>. -IL

CI
':''
=
EU

:I
:II:
I::
i

c:
..

VI
ID
ttJ

..
.,..
,~

~..,.

..

~N.
..

M
.;

",,

1/
..

.D

III fa ':
:> :>

.""
ID
C
en

C
'00
.c
~II
....
f>,
..

....

'0":I
..

..;

'rC

....

"II

to ,ji
t'S
C
In 8.
..
'0:> tz
..

0
c
'00
D
III
..
C
.

.f

v. .PI

'"

"

.,..

.~8

. ,- .. .,

.
k.

s:;
oU

...
0

,...

::I
!9

.a.

....

oU

0'

N
II

'8
ors:;

.
:0

.0

:0

'0
II

:0 II

.... -~:
..

~.. I
~"'......
U
.a ...,..
: :0
..
0
c:

oU

.,
..

....

a.
~.
....
....
....

:0
'0 oU
.. ..
k ..
c:

8.

u..

0a

8.

.a::

Q.
0

II

..

.....

oS
II

...

....

...
''''
61

c:

17,

.:> '0..

~
k

...

.a

8 8.

,...
I

.
..
..
..
..

.a:: '0
U ..

..
'0

0 .II
. .

'0II

004

0
c:
..
..

.
.

0
u
..

.1

c:
0
-.:

....

as:;
:0
.IC
a ...
0 -~
.. c
0 ....
II IIrI

u..

..

.u
....
;

.a::
U

:: -a
.

as:;
:0

.IC

k
oM ...

.... ....
.. .... :a
s:;
...
u .., ...
..,
IIrI

..

:I

-=
'u

'U
.... 0

.
.,..

'0
..
a
U 0

....
....

:0

.. -=
a

a.

.:: 1 t

....

004
on
...

. .....c:

iI

~a..

...

i II i

. J. I J.
I

.II

:: ~ J ':

' i. I ,
....

=
...

...

03 ;

oft

P'4
aft

flit

03

c:

~k

.....
....
k

Q.

..
II

-..

oU
...
...

.a
. ...
..s:;
..
.. :, ~
--.
.
. or
'0 '0 1
0a 0a
1... 1...
. .
8.
.a 8.
.a it
=

.,.
c:
II
,
i

...

'"

&;
.a::
.U
t....
c:
0 :J
U
...
.. ... Ia-

" - 17.
u.. ...
'0
c: ... s:;
41...
:0
tu
.... a0 .IC.IC
.... ....
...
....
...
),
..,
..
'Q
s:; II
U s:; -8s:;11
. . .

. . . .

fit
.,;

.,;
""

.
or
..s:;
,

0
....

oC.I

""

or- .ac ....

; ..
.. oU ....
.,..
..
0 c:
k

.
. .,.
.,.
c:
a ..
i !.
...
. .,.
'0 '0 Ii
8 I
1... 1...
. .
8. 8. it
. . .

.~

'"

...

. P"I
.

.. .
.. e . .
.
. 'U. . ... -; : .

.....

....

..
U

.,.. ...
s:;

II

.a
:0
...
:I

'-.a::

...a -. 17.
II' c::0 .
...
0'.
a II c:

..

8. c:
II

III oS

...
61 '8

.
....

or' ...
....
""

.. . orto
.
. .IC . . ~..
a. ..,
.g :a i" .. 'U.. ......c: u.
-=
18
e
u .w: c. - :c: II
s:;
..
i
.
. .c'U
.. . 0
.
Q.
u ..
.c: .. I ... .....c:
...
0

.
8.

'0
....
:>
....

.....

a.

.c

C:

...
.:0

...
.., ...

0 ...
0c ....
II ""
0
... a.
.; 'U
""
.,..
.....
0
.. ..c: c:
'&
0
'U -=
oM
to.
0
.,..
"
....
C or.... .
to 0 s:; ..u
.... U
'U a. II ...
""
..
c: ... :0 .,..
~:0IN
...

oS 'U
Q.

:0 8

:0 Q.

~s:;
II

.a 'U....
~C

.:II0

'U

II

...
~-.4
~c:
. li
.,..

...
... 0c:

a c:
t;
a
or-

..

::

..c: or

...

~.
8.
. ...

:a 0 ...
J ..
;
c:
:0

.
8. c:

8'
I:
'U
.,

..

.IC

....
"

'U

.
. .. a. .a::
.

..

:0

....

a.
0

oU
..

a.

665

666
81 I
.....
...

81

~e

81
'II ..
~..
C 0 N

..
" ""
:>

..

81

o
.c

'II
II
N

c
0

II

C
'"
~.... .... IU
""

C
N

or

II
II or

.....

Ao

~...C
II
""

I
..t

.c

c
.....

II
~..., ...,

~.&.II

:>

gItI

.....

,...

..

:.

I:

.-4
0

I
..

..
II

~R.

C
..
C
81 '0
0

N
g.

'00

0
It

....
C

..

C
'"
.,
8
II

....
IU
II
.,..
c

.,..
CD
III
C
.a.;

>
0
.....
III
Q

.r81 ..
C
0
N
g. ....
IU

...

'0II
N

...
II

g.

. '0. '0::I -...

>

:>
'" .,..
:J

0....

....

IU
..
.,..
C

""
0
II

C
...
0
'II

.....

I
.,

.t..
..

~.

..

..

C
....

'"

0
~...
C
0'"
....

II
&

.8

c"

...
..
.,..

tU

II
:>
....

.; .... 101 I
II! I> 81 It....
N
.,.. or
.... .,.. .,..
""
..
Q. -r"
.. I:,) .....
C
'" II C
U
N
III
Lt\....
'0II C H
....
Ii
II
~.~ ..C '0 N ,; N
g.
.,.. ..
II .... .. ..., 'II
0
.. U ..
C
..
0
II .. '0
.... :>
c c
or ....
,.~II
IV

II
or
....

..
.t

....
C
'"
II

...
.....

II:
0

lot
'"
j

N
...,

:>

II
8

..:

..
.,..

.;

. .

Q.

. g

fa

....

..:

D- II
8. AU
...
C
'II
II 0 '2
..... ....
N
81 N
0 :>
Qo
..

'0

'"

u
C

'"
II

u
.....

..

~h; C
....

II

...

...

III ..

II

.2
I>
....
.. I>
0N '"8
. ...

8. >

0c

I ....
0 ..
&. II '0

.... C
....

.,..

.
~R

II
.,...

,.II
>

II
C

81
~.,..
....
C
~II .....
u
I>
II
II
tU ., ... I>
0" .~
..... C
c
.:! 0
II II
.,..
.,... 'II II
,.
....
II
N
.. '"
>
"0 U g. o(J
III
.....
.. .t ..
::I :J C .fa g.
.a.t
" = Ni .. 0
.!

....
or
....
au

..

....
II

I Ii
'" NI> II,. 'IIII,.
orc 0g. >
U
....
::I
...,
g
2.. C 'g
" or'"
II 14 ....

..

or

'II
II

N
:>

..

or

I
..

U -r
....
...

II

..

.,..

.....

II
or

..
8

II
.,..

....
U
.ac

... ..
IU or

c..

i::

..
or
C
..

:t

;
.,..
.,..
j

...
'"
....
~lit
C

II

1>
12
0
..... ""
C ""
II:
..
0
or
Q
'"

8.

0
C
::I
...

,.

....
C

0
...
....
.U
..
....
C
..
C

I
CD
I

II
.&.I

c .:.c
'"
III N
C
)'
C
e W
II
g.
II
0
C ....
u

:10
401.

!.

-c:.,

..

..

..

"&;
N

:a

to
C

...,

C
0
....
....

III
....
...
Q

U .C
..
II
II
..... :>
...
C

'0C

r;j

II
0
....
.... .c
.... C
U
U II ....
.. 'II ....
.... C
..... u .c
..
:0
..., U
..
:a
C
..
III C ,.
0 It'

II
.c

.~

.....

,.
II
'II
C

0 :ID
~....
.&J
...

'0
....

:> III

:>

II

U
U

..

.."

lie

..

.....
U

..

..
I

..

0
c
.lit
'"
...

")
~c

'" W
"
...

..
.r..
...

M
CI

II
.....
P"'t
..

01

.....
....

.c

II
C
..
>
0

or

..
or
c..
I>
0
'" .....
..
'0
0c
.
"".
.a..
..
rot
..
~I.,;

II
.,..

c
..
>
0
..
"'"
or
'0
0c
"...
.
..

II
.,..
C
e

II
.,..
c
">
0
.....
II
'0
0c
....

1
I
2
a
"f
".
c: ""
.. ..

..
'0
0
:>
....
.,..
....
C
N
.

~.....
~.,..
"
'0
0 1
>
....
.,.. I:t
'"
....
c
II e
ii
~ii
0 :II
B.
~Q.
" c
.. ..

II
.,..
C
..;.

C
"'CLI
'0
0
I>
....
~.,..
.....
C
Z
III
...
g.
10
..

.,.. ''''
''C C
..
.. I>
0
=-- ....
0
... ..
.. or
'II '0
0c 0c
.. .
II ..
'g 'C
.. ..'"

U"I
'"

V\

III
.,..

C
..
>
0
....
0 II
.e.
u '00
::I
0 C
-[ '8It
..
\I II
= '"
. .

~IN

0g.

~.or
.....
"II\;,

.,..

II

C
....
g.
II)

'"~..

>
II

.....

II
'0

.t"
..'

II
U
....

.;

....
=
~...... ,.g.
*'III
..,
N
II
N
=
III
C
.L
1.1
III

c:

;
CO

m
.,..
C
..
>

667
:0 .1
; I
8. .,.. ..
.... .... U ."..
~I<
.Il I< :0 ."

....
.,..

~0

rU
"

.
..

III

."II
I<

ra

c:
"P'4
to

IU
to
....

0
.....
GI
Q

rn
0
...
g.

III
tN
0
....

::I

.,..
....

....
c:

ID
::I
C

.:!
GI
.,..
.....

0
....
QJ
Q

.....

'tIQI
Ie
....

'W
..

..

IC
f.Q

'r-

'"
ca

~.;

c:
IU
.,..

.a

.....

QI
o(J
ell
I<

C
0

....
uIQ

....

r.:a
c:
0
.....
....
U
G

GI
....
en
GI
....

GI
cu
I<
....

..

..

..

IV

I<
,Q

o(J
::J
...-4
en

c:

0
GI
VI

..

.,..

''''
CU
r:; ""
.ll
:>
0
8;
'"
""

ca
III

c:
"""
CD
:>

0
....
GI
Q

c
IQ
'''''
oU
ca
C
N

10
>
0
....
cu
'tI

0>
C
::I
...
I<
GI .)

g c:
c:
0 .,..
'Pi
....
:J
..
U
'Z
II
.....

..

..

or
C

...
,Q
::I
'tI
0Q
.c
....
QI .,..

QI
'0GI
1<

c:

-oU

.f"I

'tI
0

::I

I<
...,
UI

.a

.,..

UI.".c

.Il

....
::I

....

GI
"'"

.;

I<
....

c:
S
~.:!
ca
U
.,..

:>
~...
I<

U
III

8.

C
'1"'1 .....
....
1>01
C
Q
GI
....
....

...,

~.,..'"
~~enIe
~0
'rc
'"0 IQ
>
0

II
.p4

c:

c:
..
.~
."
C
....
N ....
III
.... .....
0
."
or
.. ....

t
c:

C QI ....
I<
0
.001 Ie
:1
.. .... ....
C
U
III

'"

I<
,Q
'"

en
C

t
c
~::I

C7I

0
C
''''
o(J

..:

I
..

.a
IS
C
.,..
..
IN
0
..,... ....
0

,Q
.,... 'S;
.,..
" 0
0>
c:
....
....
.,..
.,.. IfJ 'UGI ::t
."
.... :>
I<
QI II
IU .,.. 0
.... >
ftI ....
QI .)(U ...
c: Do GI
CD
0
"r'"
QJ .,.. '0QI
c: :0 e< .,..
III
I<
I<
~u
C
AI ..,
G.I

IQ
'"
c:

fO
e<

I<

I<

CU

0
>
.>0:

0>

8.
C -r4
Ct,
I<
G ':
~IQ ...

a
.,.. .,..
I<
.-4 .,.
0

or'" ." 'tI

.,.. > 0
.,.. III 0
G.I
.... ...
:>
I(J CJ c:
.a
::I
...
Do ::I
QI
.... (ft 0
::I
8.
,Q
II) I<
O .,.. .a ""
fQ ''''
> ....

::t

.I

g.
~""

.c
~."
..

..

"0

g. GW

'0GI > CD I< CD

c: 0
I< :0 N GI 0 .-4
GI
IS
8. IS .....
'"
.... ."
U1 III
C:
..
:0 CD ,. ...
I<

..

C
I<
:0 g.
1<
0
.... .a
UI U
0 .~
I<

JiC
.. .....
I< 0
'"
III
&
.,..
III II .,..
C ..
oJ ..
0
0 IN 'r.a ... 0
c:
U '"
.-4 ""
...
oX
:0
I:J .,.. ~.-4 8. ::t .~
c
I<
.... GI
U
+1 C)

:0
I<
....
~II
c
0
...

ro4

::>
1/1
::>

"

~o

I
III I<
0
....
."
..
...
"' 0I<
C g.
..
.c
'''..I< .104
c:
.,..
."0
."..

81
..

....

i::i

'"
III

""'
c:
0
....
.....
U
III

.c

..

<II

GI
U
VI

u
ftI

..

III

r"t

i
0
C

GI

."..

I<

'0
('III0
0
C
I<
0
UI
""
0

..

rot
r:
~In

0
C
..

."If
I<
'8

..H0{
0

i
5

0
c
cu
'0GI
I<
'00

0
c:
CD
I(J
0
.....
0

'0
0
..
CD 0 .,.. 0c ...
.,..
en
c: c:
c: I< . 0
I<
0 > is. ..0
....
0
>
"
UI
0
rot 0" "'"
..
0
1
1<
~.. 1<
Q.
c:.
Do
""
'0
'0
..
.. ..

CD
.,..
c:.
III
0>
""
'0"

cu
c:
0
C
I<
0
..
Cd
0
I<
Do
..

0
c:
QI
'0

"
0
..
c:
.. 0
.,..
c:
c: I<
0
....
>
'"
0 ..
f""'I
GI e
'0 Do
..

.[
0

ii

~5
(
=
2
z
0
is.

..
.,..
c:
>
'"
0
....
.,.. t
"
'0 c:
..

0
c
~GI
I(J
0
....
0
'0..

.a
CD '
C
I< ""
0 co
VI 0:"
""
0
1<
Do ""
'0'
"
it

GI
.,..

c:

II
I 0>
....

..
c

II
0>
....

t.I
.,..
'0
0{
'6'
.a
o{,! .a
IU
.... ...4 i
.... ....
II
.... ....
'"
III 11\
.. .. ..
..
..,

CD
vi
'"

~tI
.,...

c:
>
0'"
~.....
..
..,
0
c:
.,..
'u
~....
..'"
CD
..

668.

I
or
I
10
ftI
C
N

0
'O

r-4
0
0

00'4

t.o

,.:

-0

U
::>

'0

II

!!!
;;

10
U
....
11\:1
""
E
.....

I~
'O
0

0.

.~
C
fa

.c
C
QI
'r~C

GI

0
rot

..... C
0
....
tJ
""'
10
U
.pot
E
Q
C
>
'0

I
....
>
fQ
N

QI
~C
....
....

:>

IIU
"'"

.c

cII

....

0
....

QI

II

.,..

'C

....
u

",
11)
C
0
.>(

.,..
....

QI
::.
I>

"6

III
C
rc>

C
0
....
U
""'
Co

..

..

QI

D
0

1t:
'S
ca

0
c
~.>( .....
Gi
'0
C

:J

ra
'rC
10
N
...
JJ
:J

QJ
\Cj
....
...c
ID

'0
II
;
0
It

>
0
......
II
'0

""
II
"'
QI
...

'"

......
....

I
;>
I
'0Ii
& '0
UJ
=' fD
"C.
'r4
C. t\, '"
CI
0
or
QI k IU
IN CU ...,
.!; J~
QI
''''
JJ
&
0. fD
'"
c
0
C ID
....
QI C C

.~

.,..
'"
IG
Ii
~U
CLi ....
.,..
:> GJ

I> .c
.,..

o
......

I
m
-'C

0004

u
~.>(
:I

...,

'"
II}
C
CJ
.>(

~fQ
...
0

>C

......

.
'"

8.
II
C

IU
0
C
.u
QI

C
IU

...

.....
GI

0D'
.>(
IU

D.
'00

....
''''
R;

..w:

.a..
II)

Ii
II)
"'"
...

...

>

';

GI
....

'8
....
... II)

.>(
fD

0
IG
E-<

>
0

IN
~CU
+J
:)
or
.....

2
"0

'"

GJ
'0G.I
...
'C
0

or
=-

....t

1:1)

I
en
fa ....
I>
rc, IQ

'0Q,

IU
Ii
.,..

0.
~'rC
fa

0
......
QJ
'0
0

:>
0

~....
CU
'0
0
C
....

8.

&

:>
C

IC
...
0.

to

III
.,..

CJ

.u

i3

U
I'D

Q.

.c

U
VJ

'0GI

'S
ra
C
'",
'0

10
AJ

u.

:3
VI

..

.,...
'r0
.>(

II
II
CD

fD

D
(,
.....

'0~0
~... ....

"

..
orU
to
.,..
....

...

..

...
to
0
C
CD
....

>
ID
...
:J

'0
..,..

-otJc

C
.....

>

I)

C
....

to

IU

tt
C
:J

~C
0
....
...,
U
ftI

G.I ....
::J
C
:i&
C!.I C
,&J .....
:t
UI
0U)
CU
'0c
c
....
0
....
c.'
.u
Q
U
It
IV
'C

..

II
...
'0
....
....
14
C
IQ
...
..

C
""'
I)
'poC C
II)
0
....
c
10 .u
....
U
.u

"
<II

..

&
10

.,..
0
a.

aJ

E
0
.&.J
CO
E
Ii
lot

'"

RI
...

.c
II} or( '"
0 '"f"" 'lJ
C
C
'0Q)
... '8
:J
>
.,..
fa

QI
C

ftI
"....
C
II
to.!
ell

...

GJ

.
IU

C
'"
0
E
ftI
U)

0.
QI "'"
.....
'"
...
GI
>
II)

..
ta
III
Ii
&I)
~8. "rI
"

'0

I
0
eft
""

...,

>
.. ....

It.
.>(
""
GI

'"

1>.
C
:J
.II(
...
C
0
....

ell
tN

IU
.,..

.~
0

0.

..U,

>
II
IU
:>

0
t>
Ct

R:I
'r....
>
lID

"'"

fIi
0
C
~'0
0

CV
or
C

C
fQ

:J
0.
0
....

If)
="

fa
&

....

ftI

C
0
'f"4
....,
ft:I
...
:>
'0
D
c
0

'0C
GI

au

U)

IS
'0

G:

ID

.>(

IV
Z

.c

U
t>
QI
'"
SJ
;:>
...
0

I>

..... ....
..

..

0
""'
....
U
4>
0.
en
Q.I

"'"
.;,
'"
C
....
UI
I
....

'I;

:>

0
.....
OJ
<"Ire

CU

.....
GJ
.,..
'0

0
.>(
10

IU

&
ro
c

E
fa
c:

.,.. .....

't>
..

GI

C
10
>
C

'0

'rC

>
0

......

t '0GI
'U'
~1:1 C
c:
0
It)
:.:

~. .,..
e

i
1:1
iI.

10
c

''''
'0

cu
.,...

QJ
.~
c:
C 1O

IV >
C
~> .....e
o

.....
QJ

"C
0
C
....
III

...
-"!.
C
Co.
C
..

"

CI.t

'V
0
C
+J
QI

QI
'rI:
tC

KJ
..-4

fD
C

.s..
.rot
>0

.......
:)
fa
D
:
...,

GI
N
JJ
D
C
C
~ftI, .....

- ....:I

.[

ILl

1:1
C

CU

<:
..

.....
GJ
'C
0

~C
IU

.to! =CI
g
0

c.

:0

"

=
..

.....
Ii

8.

'QI
c

IQ
I>

"
0

r-4
<Ii
'0
0
C

IV
""'
....

'"

4.I

0-4 0

GI
'r'0
0
c:

'rC

''''

-c:;

0
.....

;"
0

GJ

.....
CL1

Ii

:>
0

a::I

"Cj'
1:1
0

ii

to

.....
GI
'0
0

..
c:
c:. :I:
aQ '
.to!
E

& 8.

~g

..

"
~o
1""'1

QI

CIJ .,...
C
'rto

'0
0
C
.r
It

~re
:>

~5

,a
c

::J
tI)
C

'0
0
C
.,..

fr.

.....
QI

l~
.
IU

::j

't)

10

~:J
V)

.u '0
CJ 0
D

4~'

0C
1C '[g g oIJ0~...
n '<I
0

'0

'0='

=-

:J

<II:

"

CU
'rc:

"

.-4
.....

N
.-4

M
...c

&n

an

U"')

~C

.2

r::
),1

I>

10

g ..=0

.....

of;:

't>

C
I>
fa

"C

'rc
It

I)

hi
"-

II
0
...,
....
Q,
...
0.

10<\

IV
c

D
c
:J

OJ
'0
II)
"'"
OJ ..-4
'0
=I
C ...tO
0
I
VJ
.,...
.""
U
'-"
IQ

ID

.,..

CP
:I
'0
Q.I
:>
1>
C
0

III

"' ..:J
"'
QI

'0

'.....

C
0
....
....
U
10

'rto
~U
....
.&.J
:I

:J
U) 'D
Co

....

';
C
....
UI
QI

I
0
C
'C
.~.

0
C
'1J
0

JD .>(
"
I>
0
....
.:
U
'0
D
C
..I(
CU
C

I
0

.c

I>
C
~:J
Jt
...

';:

...

.w

U)
....
""
>II) '0
.
.&.J k

II)

....
fD
...

fD
...
....

..w:

,&J

....

C
.,..

ell

.&.J

...
..

IU
...

~.,
"-

C
~"

AI

II)

.to!

en

m '",fD
..... U
.....
D
IQ ...
C
:>
10
0
....
C
.,..
I'Q

to
c
....
IN
.,GI

:J
...
....

8. '0IQ
c

-.,..

!..

0
C

or4
-'"
U
D"fA

669

0""
~0

GJ
(II I
.rt
~ftI
'0ftI a.
401 G
)tf
0
....
B

r--

::>

'00
11
(Q

ftI
.,.1
0
....
...
" AI

en

C
.....
8. '0a.

C
~c .,..

gj

ftI
4J
':II
U"I

co

c
II

..
G
,.Q
c
co
IU
c"
..

....
.....
....

AI

.u
0
1:1
::a
'tI
S
II
.,..
0

a.

"IIit C
0
....
.&.,I
AI

..
:>
~'0
...,
...
0
.c
01

.a
0>

G
'0

~rn
a.
."""
0
.....
.....

0
.....
""
u
G
a.

01
G

.c"

.u
....
)

GI
""
:I
0"'
U

..

G
.,..
c
..
>
0
.....
..

G
.,..
C
..
:a
0
.....
G
.,..

.c

C811

IV

CD

AI
0
""
...,

a.

.~

C
ftI
h.
::J

a.

or

~G

B
CQ

VI '8
....
:II
IU G

..
G
G
>
II .!!
..... ...
... a.

.....
ftI
S
GJ
.,..
...
C
:>
ID I'U
.,..
....
..... II
a. .,..
:> 0
.x
=u: UI

....
.u
~UI
0
c
'tI
II
...

'"

.~

...
en
C
G
6
CU

~...

>
B
...,

....

~" ""
.....
.=.
.~

....
U
...
:>

""to.
ftI
...
:I

~co
C
c
0 ,.Q
G
oW
...,

III 0
.....

"":

.;
'tI
ftI

G
>I
'0
c ....
I
0
.... II
.... ..,.
u
>
II

..

It
..

:I

0>
.~

::t
...
'tI

8.

.....

-tN

G
~.,..
C
AI
.,.
~fQ
C

co .,..

c
G
....

cu
~"QI
...
::a
'0

c
0
.....
."""
AI

~-r

.;: 0C
,.Q

I
....
.-4

~.....

GJ
.c
CD
G ~'r;
~ILl B :>
co 'r1
...
0
c:: a. '0
.c
ftI
'8
IV .5. GJ
c
c
JUt IQ
....
to
C C
f"""I
~0 AI .,..
:
0
"'
~~.....
G
G .,..
fa
C
C '0
co
h.
-rfQ
CU
==
~c ...
a.
"" '0Q) AI

o.
c
:>
')'"
C
....

w
I
..
....
GO
N
..
..
:>

G
...,
~II
:I
.....
tI
:.

IH
::a
IQ

D.
::I
N
G
,.Q

II
....
...,
..
0

c
.,..

.c

II
::I

.&.I
::I
0

~..... D

....
..

fQ

G
)
....
'IU ....
..
GJ
:> h
G h
..... ..
113 :>
u

~at >

..

...

..

It
....

..

.....

QJ
.....
IQ

...
0
> .....
)II
E
.. .... .u
G
..., ..
at
:I ''''..
D G D
c ..... c
II It
0

G
:>
.....

~.....>

...:I

..

...

..

..

....

.....
..
0

III
>
....
c
'"

....

...
::J
G
.....
~AI
>

..
...
G
)
'0C
W
...

'0

0
N .,..
C
III

..
....
0
..
...,
lID
..
~...
..

f""4"
f""4
'"

.
C

::a

0c",
'8
:I
-

'0
0

C
.,..

G
.,..
c
III
>
0
.....

.0
c

l4.1'

=:.
0 d

:>
".. 0II .~ =
....
c
0
...
.... '8
II
a.i
..
...
..

'tI
0
c

.,.

..
c

:;;
..
" 0..
~~.....
0 c
~~...
.... '8
~...
...
" !..
..
''''

.....
VI

0c

....
UI
0
c
'0G
.,..

.....

II

....

'tI
G '"
:.
B
..
>

II

C
.....
::J
c
..
..
u
...
U"I
""'
'"

c
AI
....
:>
c
G
..
....
..
"
tU

.
..
;
i
..

0
c
'tI
GJ
>
'"

C
'"
....
c:>
G
....
"
..

....

ell

.... 0
.. c
0
c .,..
'2
'0II
... ""..

> >
II II
c .,..
c
or
811 II
..
.. ....
....
.. .

..-4
'"
ui

...
0

i.

C
'0G

'"
>

~c
"
-r.[. II
..
...,
...
.. ..

..
c

0
'0G

..
>

fa
c
""
C
'"
0
...
..
,....
"

....

'0

.~
.,..
...

:.

..
c
fU
II
C
0
...

III

i.
...

g
Z
i
..

0
C
'0G

..

>
IQ
C
00
C
.

670
I
....

I
I
. ,I(
c.
~~i
""
..
'8 j

j'

.-I

..
.,..

,...

""
...,

~"'

CI
I!!

">

....

'

....

..
I

'''....

"

,1( o:'
'

: "
..

"'&

."'

D .Ii .
:> D
'8 ... :
an...
0
. In
I: ,I(
oS

IN .
...,

0
I:

'"....
:.
ll
I:
..

D>

0
....

~.... c..
P'1
.
..... ....

=III
D

0
:.

~..'I:J

Q
.I)
or
II
..
II
... C
.. M
oa
:'
0
'".. ...
II .
... ,IJ N
Z'
...
or
;
r::

=
....

t;. ....
.... 0.
N

~'8

II
,I(

..
..
oCJ .,..
0
.u "'U

III

:>
.,..

'"

P"4
'I:J
..... :>

'"..
c

...
:.

D
0
N

.1)

.IJ

-PI

....
:'
IN
''''
.
....
... ..II

.Ii

:>
...

...,

..

I:
oS

...

0
I:
....
.
"' ....
.... 01
... ....
&
:.
18
III 0
D
., :.

II
I:
..
.,...
I:

.IJ
to.

.::..

0
....

'I:J

..
'I:J

..

1-1 :'
0

0
I:

Z.
c:

II
Ii
If
...
>
....

.,..

II'
0
..

.I)

...

Do

..
orc:

'"e...
D

:c
ID

C
....
D.
I:

:;

...
I

..

...

II

.c
D
....

...
C.
0
...
C.

.u

'"CI
0
...

II

'"I:

'"OIl
OJ

.u

....

~..

.....

opt

.. '"8.

In
II

..
It
....

Iii

III

"

"

'"I:
...

~.u

II
....
....
...,

)(

~.c

0....c

....

I:
0

....
.u
ftS

II

I>

,IJ
en

ft:
....

'".0

D
...

...

..

'"I>

.c
"
U

01
Qi
tit

I:

OIl

....

....

'"I>
D

..
ria

...

It
.... .c

:>

II:

..

..

:>
.,
ID
III

:>
..

....

"'
1.1 ..:I

..

..

M
0

...

or

c.
or

..
.,..

011

CI

OIl

C
..

III

I:

....

..

..-

IN
MoIJ

CI
I:

OIl

..
II
C.
~0
..
..

"

a:
01.1

01

...

..

ii
:! II
!!
""
C
i ~...,
"

....
.....
It
01
....
:. e
.. ..

IN

III
"
....
..

oCJ
...
"
~0II
...
C.
0
0

I:
II

:C

&

..
oCJ ;;JJ
...

II

So
II:
.a,.;

" t: 'U
.I)
.... f:
"
C.
0

C
III

....
... k
0
oS ...
.. ..

CI

l
a
..

.
c

61

181

0"'
...

OIl
...

~In

0\
~....
.n

or-

...
:.

"

hi

I.
.

..
I:

OIl

I!!

orI:

=-

..
Ii

OIl II
oCJ .,..
OIl C
...
..

"

"

0
'"

"

'"0:...

D
:t
1ft

fa
-u

U
.lJ

811 ill
oCJ .,...
OIl I:
E:

w
.. "0 ..
fa .a.:
Do ... C.
''''
0 D. 0

"
....CD

..
.,..
c:

e
.,

>
0

011 :1
I!!
'0

.
...
~J
II' 0
"

It

~.IJ
IN
OIl
.g
.

671

.
.,..
..

I
'Q
011 C
14
II
:>

ore
JU

.
,...
U
0

...

....

.....

...
JU
....
....
..

."

a.

'Q

....
(8

:>

I.

C
0

...
H

U
...
1'&0
I>t

..
~'Q
~0 I>

..
:>

..

...
41

..

'Q
..

...

...,

.0

~.1

..
0c

41
..
41

.14

'Q

011.

'0

.0 .. .
'Q

:>
....

...,

"UI
"ii

0
c

~.
C oS
....
""

....

... .c '8
C
:>
.;
..
....
*0
~c 8

..

....
011
C :I
'Q

14

or....
U

.a
0
...,

:>
:>

:>

0
C

.u

:>

10

'r'
.Pt

.Ii
14 :>
"""
a. ...,
14

.. .c

oS
... ...
. u
So I> ..

'8

S
III 0
I> C j
C
10 10 .... ..
....
.CI

';
...

.14

a. J .. '"
...

14
.. ....
""
.CI
:>
0

".
...
""
a. .. '0
.
... 0 011
.. III
...

..

'"
'8

..

. III
...,
C
N ....
011

:>

...

:> ...
....
41

.... ...;
... V
14

a. oS :>
C
..

..
C

..

..c

:>

10
.. 8' '8 a.
:>
C :>
. C
. 03
.
:> JU

'Q ...
.. N
. ...."
41
:> ...

.
~...

::;
.:>

...
..

.I

~"0 :>

:> ..
.a.:
.
.a- ...
0 'Q .
I> .x
.14 ..
.
f<
~c C
.
....
41
C:
C
:> JU ... ....
:> .=
41
.
.
..

..

C .. '"JU
C ....
.... JU 41
.0 ....
.
..., ....
C
. ....

14

II

8
.c
.14 .. oc .: aU
"f""
C 'Q
011 u ....

.c

..

10

'Q
;; C
14 ....
.. .c
.
... ..14 <II
:> ... 'Q
:> .. ..
011

.
8
~. .,..

.
...

0
....

. g

f"'4

...

011

....

:>

.
-

:>
0

'Q

....
..
c

= ...,
~CI
..
c
If

..

..

.14 ..14
. I

.:> .
.C ..III
..

.~II !

OIl

e .

41 41

...
~0

..
. ...

I
....

I>

0
C

0
:>

~.... u:>
C ...

~...

'Q
C ...
.& :> Z!!
~tI '0

8. 14 .... .
'"~-rc
:>

"

~=
H
~.c

...

....

!i!
~.c
...
...

..,
r4

li
:II:

:i!
...

.c
C

:>
....

>
....
...,
..

:>

..

:>
...

....

OIl
.. ..

C ..a.

Ii

::

....
lID

:> ...
....

U
...
U
III
..
It
....
~U
II

..
c
..
IJ

...
....
....

> '0

..

.. ...
1'&01'&0

I...
C
H
....
f;j

...

I
'Q
..
...
~:> ..
OIl
c '"c
:> ..
....
.... :>
0
.
....
.
C 'Q
... .,..
~..
.. u
.
III
~a.
.. 0C
..

\G

.0

....

I
'Q
..
...
""
..
>
II
c
:>
.~
....
~.
...,
C
...
It
...
a.
G
14
..

1'1
U
..
:>

....

...

..

. ..

14 .,..

..
..

'0 N
011 g.

. "".
....
..
0 :>
.. '0

..

-..

g
..
..
...,

011

to
C

oW
AI

..

14

It

8. -~

. .....
.
III .c
~.c
:> U

..
.. -OIl

..

14

'8
...

...
.
.... ....
U u
III .,..
..

.... ..
....
..

a.

f;j
g
...
3

GI
U

..

C
GI
.c
:> ...
LI U

14
GI
:>
.....

.. :>
.~..
. VI:.... c
.~..2. .. . a.
-

..

i
G
H
UI

0 10 ...
....
c ...
OIl
U
U .."
~N ""
"
a. OW....

....

..

...

~011

....

....

g ...

..

....

..

UI
fI"\ H

..

..

..

III
III
..

...
1'&0

I SI
If

'0..'
:>
"
..
~Ii.
c
..'
:>
:>
....
O!
I
".
41
C
~I "
.II
~'.1.1
....
~'1>.," a.
tI
g 8...5
..
..
..

..
orc
.
:>
0
....
.
-'0
....
....
.
0C

u
.. 1
0C
'2
.,..
'0
... ...
..
:> :>
:! "c
I.
KJ
.... 10
....
tt
41 ....
P
.. .~
II
....
.. ..
OIl ....
.
41
oM
i
. '"..
III
14 .. ""
0C a.
II
...
'
..'= ..
..

~N
.0

tJ
""
0C
'Q
011
..
=.
,B.
....
41
..
k
II
.t
..
...
.
.Ie
..

:::
c
....
0
10
.u
c
0
....
c
N
.
....
8.
..

M
.0

'8
....
...
So

c
""
.-4
0
41
'"
c
oS
....
c
."
....
8.
..

."0c
I' I""
!",
c
'ic: !
t. ~0
c
c ....
.
! 'u
011.IJ
'8 5
"
IW
~~. 0
So.g II
14 i
.. ..

672

f"'4
0
0

GI

III

'tI

'8
g.

H
0

,.:

co

P
U)

GI
.,..

p
I')

.....
.0

.a

.....

....

10

I'CI ....,
'" :>
en
0 ""'"
"0
17

0
...
II
c

...,
11)
0

tII

-"

RIII

0
....

fa
C

IV

...,
.,..
...

.,..
"'"
~C
Q)

ftI

to
....

C fa C
.a
'tI
GI
H
II '-tJGJ
C
>
:>

..

....

oj
GI -.
....
fa
e
:> 0
c
IV H
C
:t

:;)

'g

fit

H
t7
0

>

iI

..

...

:J
.,...

H
:>
II

C
17'
IU
0

"

.....
0g.

:>
fG
.,..

co

to

WI

....
CD
0

'aGI
"
H
>

....
....
III

of"4 .c
H
C
GI '"

tIV
H
ra

~GI
:>
....
fa
:>
GI
~0
.pot

.u
H
:.

C
~C
GI

I>
H
II>

III
....
~17.

...

>

:;t
..

U'i I>
..
..

I"')
01

::.
0
+J
81

....

UJ

c
....

ID
H

:>
0
H

ID

or

..;
S
......

S
'a

c
III
I>
0

0loi
UJ
0
C

0
...
IQ
....

....
GI 'aGJ
'a
I>

.c
....

C
en
.....
I>
tQ

17.
C

N
fa
H

III
&

:>
H
.rot
N
.a
0

0
...

II
C

IS
.....

C
.,..
....
0

II
tQ
0
.....

C
.....

.!

or

CD

:>

trot

:>

017'
c

c
0II)
o,.a
II) fa
III C
GI
....
:> .~
....
.a
H
10 6
GI
0
:.
>
0
en
C
C
GI
0
0
.... 'tI
ID CD ""
""
....
c
"c
.....
:t
.D GI

....
H
41
:'
GI VI
"0 .c0
...
..,
:J
='
tD

ftI

..., II
~8 .,.. :>
CO ....
.,..
'tI
" GI
GJ C
0
e

:>
H
&I
0)

GI

Ii

.... ...,III

GI ...,
.,...
....
,:"
.e ....
....

.....
.u
...,"en

ok
GI

IQ
'a
&

.e

.,

GI
S
Q)

to III GI ... :>

or
.... :> II
0
~... to C g.
..
....
c.
c
"
'tI ...
" ~.... &
.....
""
....
GI "
c"

41
0

.:

GI
IQ

C
'tI
GI

G.I
"0

II)

'U
cu

VI
0

..
.,.

CGI .a
II

IS
0

..., .a

of"4
..., .....
fa
...,
IS
CD

.a

v:
0
~CI I>
.....
.. or-,,-4 ....

..,

~:>
....

(Q

0
...

II
fh

T"
....
0
CIa
"
.'"
C
r-4

:> ....
...... ...,

"

:>

-r4
IN

V)

....
.....

0
II
'a

..-4

II
...

....

....

a.

III
.,...

Gj

.....
....
IN
.u

fG

"'"
'ato
0
.,..
0

....

"

&
Q)

GI

H
II
>
0
~W
g.

or

....
....

:>

'a0

GI
.,..
E
C
fD ,; :;(
I> ... 10
.... III ......
..., trroi
"0

...
~.a
GI

B
C

U
..

..'"

f""'t

:>
"
..

...

'a0
IQ

.r

0
....
H
I>

GI
C

:>
0
&

ID
U)

:>
H
II)

Gi

CD

IS

:t

"0
17'

oS
a;
oS
....
..

IJ
H

I>

liD
C

'afa

~...
.u
III

....
en

GI

~tU
oS

8.

III

0
~l1....CD

~GI
C
Ie
..... II
C
GI 10
C
H

IJ
II)

GI
.r-

....
IQ
.i
'"III
C

....
~H
:>

GJ

,, or-

'a

=-

'ufa

~l1
III oS
H

...,

GI

H
g.
....
17 of"'4
0
~C a.
C
en
g.
....
Co
f'4
.u
+J
ta
c
Jj) ....
.sC ....
.... "0
II
H
:> :> e
I>
"0
GI 17' .... II)
....
10
~GI 0g. .u
>
"0

8 .a

"

I>
0
H

0CI' .i
C
H
g.
.u
fa
IS
It;
:J

R
::J

8GI
GI .,..
ftJ
:> ""
'tI
.....

-"

&]

II
'tI

II
...,
GI

+'

...,

GI
c
.,

CD
0
C
'aGI

'aGI

H
"0
~0
....
.""
II)

H
I>

.c
-u
""
GI

I>

8
"0
GI
H

>

CI
:>
CI

&

:t

Ii
:>
fD

r"

GI
H

.u
H

:I

~g

.,...

en
AI

:>
17

..

...
01
I

::J
GI
.-4

....
u;
ft)

81) :>
I> 17
..
..

.x

..r;

.. f""I

->

II

IJ
.,...

H
GI
17.
....
'tI
c
~:10
II)
"'"
H
I

8.

..

GI
en

'r- :>

GI
....
C
GI
c
'II
II)
&
::. H
..
,&..I g.
C
I
41 ....
II)
C
It
tD

GJ
....
CD C
GI GI
.....
:>
....
H
ftt "Ii
I> H
.u
....
C
GI
c;
... 17
:> :tGI 01""4
....
17 ....
1.1
:t
:111
H
.... 'It
I> .c
..
..

:>
H

:> ....
10
oS :> c
II
or4 ]

CD
41
:>
......

...
0<
C

w
~GI
en

:>
II)

II>
~C
GI
'aGI

IS
..... .,..
IQ ....
& 0
...

.,..

.4oJ
en

.,&J
....
.....

In
0

i
.~
"0
GI .r4
C

.....

0~VI

H
:>

H
:>

IQ

ta

!!

..
II
C
.

.-4

.....

0)
0
C

.
\II

....
h
"C
..

C
"0
1.1
H
I>

fa
~C

ftI
C
..

:>
....
~i
:r: ...
..

...
1>

'n...
:>

III

'II

c
C
.a
.a
1.1 GI
H
.,&J
0
g.
=,
..

U'\

.,
.""
In
0

VI
0

CD I:
0 "0
c or..
"0
GI

H
.,&J

8.
:;J
..

g
[
=

i
o
S.

.,&J
II)
0
C
'C
c:

H
:>

ID
C
1\1
H
..

.a

.....
VI

...
:>

GI
C
III

:>

0
C
.,...

.D
IS
C
...
'II

\D
~\D

....

.....

C>
C

C "0C>
.~
'tI
QJ ....
...
:>
1\1
C
III
...
,,,,
C

0
C
'tI
41
...

II!
0

i
a:I

!
!.

;:
c:
..D
E 'i
0
...

..

"0
GI
...

:.
GI
C

II

H
,,,,
C

:0
e
~.a
..

-...,
In
0
C

'tI
GI
...
:>

G:

r-4
It

0)

.....

0
C

]
''''H
:>
root
ftI

"

~.,&J

VJ VJ

41
10
:3
.

".D

1:1

GI
10
:> R
..
..

.,...
.....
In
0

C
"0
~GI
...

~:>

III
0
C

-.1

'0II

:> I>

B
c..

GI
C

;;

....

'[

....
V!

- r-4
GI
C
ID

eo

....
VI

0
C

If.
""

Co
C

It
.....

I~
.r4

It..
.,...

~<>
17
0
r....

g.

g.

V.

-;

I
'tI
II
.,.

<XI
\II

II
C
II

=
0

i;
r-4
,&. .-4
.D .,&J
.... r.D 'D
Z
).J ...
..

:>

0
C

Cc:
..

0
C

~1:..1
....
.-4

J:;

'~
Co

673
I
CJ ....
.,..
u
ra k
....

....
.o
0
'0

I""i
0
0

I
C
0

CD

0.

.,.,.
~.-t ""
fU

. .C

,....

+-

II

C
II)

.~
oS

'C

..
co
an:>
0
....
GI

'0
tJ.
J(0

~C
:>
....

..

II

....
C

10

'8-tt>
en

'tJ
fit
k
:>
.c

....

l'c::
""'

.:!

U
1-'W-tw
...
a 0
0 J(

::J
.....
.....

;u
IQ

... ..... .,...

Q. u
....
...
II
C
k ;;:: U
...
at
....
co
a
.u
11/ oS Q.
CD 'rc
0
a QI
c
..
VI
tN 'c
'0...
0 .... J(0
w
c
ra
a or- .c
:>

II
.,..
0

~U

en

....
III
oS
0

\D
+'
.....
.u

'U
"
Q)

CD

C ortit
10 ....
c .,.
0 oS

GJ "'"
C ....
.. .:! c c
.....

GI
.,...

III
..
C
GJ
.,..
....

0
C
'0QI
W

:>

.c
....

~c
:J

'8
.c

II 00
Co 00 fa
::J W
0
11/ r-4 0
C
fIJ ...
0.
cu a
.,..
:J
0
C .,
ID ....
..,
III
'0IU W
..., J(

C
....
J(
11/
'r0
w
0.

0.

::J
II)

-u
J(

.u
'at

I
UJ
....

'8
0.

.;

GI

~'''
CJ .;
e '':

IV

0
.....
Q.I

...,
UJ '0
.c
...t
.c
.... .,.,
c ....
en .... 00
.Pt
0 '
.....
C c
..
... ...
IQ
W
'0tit
...
:J "'
0 '0
a
QI
Q. 0 .,.
:J
III
oS u
w
CD 11
...,
:> c ''''
O
::J
... os
Q. C
a
IQ Q
C
tot UJ 11/
0
a
III c
...
IN
:J '8
:>
'"
~~,....
0
CD ::J ....
C
0
.AC
....
....

ID

~~ID:>
.,...
IQ

.,...
.,
:>

"E
III

...
""Co
11)
UI
fD
'r0
.
ID
.,..

""
or

"C

,.,

,,:

to
....
UJ
""
h

g .,..

c
.u
....
C
IU

CD
:>
0

a
c w '0
ID
Q.
:> '"
0
III
...

11/
:>
0
ID ...
0.
'r.,..
U a
ID
c oS
.,..
.,..
.0 ....
a .~
0.
..,II

II
...,
Ie
:>
.c
::t
.0
0

Ii
ID
""
~0
Co
...

a
.,..

...,

&I

I
\11
...t

.-t
:J
U
.....

..,.

.u
C
GJ
a
cu

c
C
0
.rot

en
C
0
....
.u
U
to

GI

CD AI III ""
W
Q.I
U
..
C
::I
QJ :a
....
VI
GJ
a
ca .., .,..
0'
..,
c
:>
:J
QI
C
...
rn
D. QI
::a '..,
fIJ
....
II;
en ..... :J QI
e
IU
...
IQ
2
:>
'0
..

"
M

....
U
IQ

.......
0
c
0
.,...
.u
ftI
C
'r4
.0
a
0
U
..

c
0
en
....
os
c
.r04
.0
E
0
U
..

10

~~ca

..,

4J

"",
::J

C
:I
J('"
...
VI .,..
C
:a
0
.,.. c

UI
c

c
0

0
...,

~....
....
IU
C

...

Q.I
..,

0 -;;
u
c
0
cu
.... 'r1
....
AI U

c
0
.pot

.....
u
.IQ

fit
..,

en
tJ
IQ

...

-~'0c

::3

t:

....
c
0
.&,;
."""
fQ
C
....

0
en
.~
os
C
....
.~ os .0 .c
....
Ii
E
~.u
.-t
~0 12
:I
U
..
..
..

.....

os
C
.,..
.0
..

.,..
GI
.c
...
CD
.c
u
....

...
cu
'0
VI
'f'1
Q.I
:.
.c
u
CD
..

...
.....
l"
n
..,
...

to
C
:J
.u
CD
...
0

en
c
:J
'uIQ
'-4
0
...
Co

W
Q.

N-

QI .,..
C
.4,1 UJ

J(

4J
.,..

1t:I
....

GJ "0
'0CL) '0 .~
~M -t"'I
...

III

::;j
:>

Ii

'tI
~QJ

r.I

0
W
~Co :>

Co

..

:>

!2
.,

~os
:>
0
:> .....
0
.....
... =
I:i
GJ 'r-

.....

.4J
en
0
~c

QI UJ ~0..
~<:; 0 5.
.t.J C
a

.w

dID

...
:>
III

'U
fQ
k

11

11

-r-

.t"'I
U
IV
!:::

'0

os
'r....
U
ra

'~
CiII

:C

H
IQ

i
:..:

.....

J(

..

11

.....
I
I

1'

ca
:>
0
.....
QJ
'tI

ra
N

ra
....

J(0

''':

0
c
'u
.r4
c
to
...
0'

CiII ....

~0

"'

'"
\0

'(;

U
.~ co
<:;
C
is
-0-4
~:0 :0 oj .c
B

c:J

8.
c: CI

'tI
IQ

Q
r.I
...,
~H

fII

IU

''''c

0
C
'u
....
c
ID
W

.3

'"
II

:2

[u

0
C
'r
~QI ....1
a +oil
cnl

Ji
ftI os ftI ftI
e !1 g
'r'r'"
0
<0'.-4
'.-4
u ..... U ....t ':' u
rQ
ra

<:;
IJ
c
.,..
-,..
....
.o c .0
a ra E

.~

(II

en

0
~J(

...

N
r-:

J(0

...

i ':::i
us B.

ftI :II :':

to
01
<:;.
~~N
aU ~""'1

-r..-4
u

-""1
fill
O.

.L
B

c:
ral

c:
<:; .~I
,,..
~ttI

0
~~2 Jill:

..

..

UI

674
..

"f'"
c:

:>
0

f""I
II

....
0
0
r:

1-:1

::>

I>
or
....
c

U)

CI
~...

tJ

.s.,

..-4

C
..

C
II
Ii

.c
~....

0
c.
'"

c'"':
I>

~0

.....
Ia
....

c.
'"

1ft
~II) .!:
'
.,..
."",

....
Do

tJ
"'

.-4
""
C

c
fa
;. '8

fC
-r

~~c It
ID

oW

:>
or
c

01

0
to)
.,.. II
'0
t..

....
....
'.-Ii
&1')C.
.c '"'
.... .,..
Ii
c::
...
C.

c,
......
It
'0
.c
....
C
....
IV
....

.:!
c

to
.JJ
III

In
fa

::J
c:: ...
UJ
C
c: I'D
:.
'C
:> fa
1I
'"
1>

c
'0Q,I

.''''

Q)

,IJ

c'"

:0
Ii

... 0
U
....

'"

.....

~01
.&J
C
G:
&
ro
'C
I::
:0

""'

I
""D. cII

0
W

c.

~:>
....
....

.D
;: '''''g
C.
II
VI

....
"tJ'"
C.
'"

0
Ii
Q.
'"
IQ ~'0
Ii

"'

1ft

...

Of"

....

oW

a
0

tU
..

c'''
IQ

I>
f""'4
to
In
+-: .~
:>
1ft
0
..
~oW 'r....
'r"' cu ''''U
U
III

.,..
:> 9
.,..
C IU
II ....
e C

as

II "10
~'"
I>

r4
....

In

:>

QI

f""'4
fa
...,
c::

6
.poI

.-I
r-I
QI

-"
.e

-;:

.r"IQ
c
I>

~ID

.2

~""'I
0

n.

....

ID

C
't>
c
0
C: '....
.... 4J
10
c
c
0 'r4
rn
.,..4 .D
e
ra
C .e
.D '0c
5 :>
0
U C""

ID
or

....
U
ro
C

:a

Ii

.;

IN

'"
'001

V1
:J
S

0
...

G.I
II
'"
I>

e
-

II

"f""
0

,...

I>
0
:;\

"":
,...

II)

I>
....

0 ...
...
f""'4
Q. .D
II
Ii ...,
'"
.e
0
c.
~....
.... :>

.....

.D
II

4.J
III

....

....
I>

....
III

.,..

t.:
....
....
I>

II
cu
In

ID or-

Q,I
't.J II
I..
Ii]

'"
,...

..w.
"CLI

~g
ID C
.U
'rc
10 'c

:.

.....

.~
ta

>
U "'""
'":I
"C 0
fa
f""'4
C
II
.... Ii 0
.D 0
S
~;;
'"

g
0c.

''''

or"

...

0
.....

....

0
:> i:
....
Co

It
C
...,
'"
'"
C
~"'" fD
."", C. eIt)
..
:>
D.
0
c.
~"
II
...,
en '''''c
ID

.. 'o
'r- C. a;
....
U
.-'C
:>
....
....
V.
C

:0
S

In
C

:i

::

:>
In
0

"'"
.u
....
I>
II
or

8.
.,..

.....

It)

to

Q.

:a
&

0
u
cu
U
....
~I>
QI
'"
UJ

rn
c
0

C
a;
0
III U
of"'( .... er'4
~I>
U
""'
It .... QI
In
.LJ '"

\;.c

I
C
QI
'0
.D
""
4'
~::0
'"
"-I "'...
QI
C
0 'C
.&.:
""
It
C
'r4
.D

Ii

. . .
2

QI

'C

c.-.

....
QI
:.

.c

~IQ

0
....

~....

or -Itrt:
.... IG
IU 1""'4
.pO 0
't>
Q. .,..
..
G:
'" .pt
to.
~10
.... .,.. 0
.... c oW
m
I>
'"
::l
.,c

~IU ....
.,...
U.
00"4

.D
C
0
"
I~
'C .,..
II C
Ii m
0
..... '"
I>

~eo
C
....
C
OJ .u
... co
.L
m
c
..

.....
,,,,
II
oW
.c
U
.pot

"U

...,
C
QI

.....

1>.
Ii:

c'"
0
rn
-r4
tQ

~I>
=' C
AI
... :c;
"-I
c

.'

en
.c

-.

8U

!
G.I
C
QI

....

.....

QI

CD

..

IG
to
.,..
.,..
"f"" ....
U U
U
IV II) .::>
f'3
C
C
m

.D

."""

N Ii
0
...

IQ

C
>
C
C.
Ib
0
..

:c
E
J(0

.D
\5
:&

ftI

C
:>
0
C
U)
0

11

....
~,...

&
0
ftI

;;f'3

g=
..

:'
C
"
tr.
0

110

110

..-4
''''
''''
u 0
co IQ
~c c::
.r4

IG
'r
....

U
co
C

..iII: 1S
~:E

~CD fa
C

.,... ft
IQ
~I:,} "fi'
:0
roo4 f'O'4
I/) en U
4I 4I
"f""
ra

tI

.....

QI
or

C
fa

4J

401
CD

UJ
liD

'r4
4J

J(0

It
or
....

0:,.
.~
.,..

~It

" :0
:a "i
~.c
e
c
e Ii
",

II
.,..

'8
0

~..,
II

C
11

..

fO

c
..u
Ii
0

UJ N
"

f""'4
.c

...
....
C.
c.
:>

"'

~~U1
r:

ra
.,..
....

It
or

II
.,..

~C
It
....
.f,J
W
0
:>
....
or

III
\C

I)

8
i

U
.-4
fa .L 'g;;
~c .Ii;;
w
e
.I.J .....
Ii
'i
:0

""
..
N
ra "r'!.
.,..t
UI
''''
u ''''C
fQ
c:. .D
A.
~L ...

"

c E U
.s 8. ~s. ...c. C.
:>
.
..
11

fa
.,..
....
u

IV
r=.

U
fa
c:
'.-4
.D

.c
E
0
,:JI.
fa
,JI.
...
oW
"' G.

fa
.,..
';>

"

u
to
c:
~~.,...

.c

~6

,,)~

!;!
...

It:
.:J.
'0QI

:.c.

QI

or

tCI.

..

'"

.. .

""'
...

,.....

~C
m

~.....
."",
D.

c
.,...
'C
~G.I 0

0
....
....
U
CD

C
0
....
.....
It
c;

...

..

II
'0

IV
C

II
.,..

C
""
01

C
C
....
II!
c::

..... c
CD QI
C
'0 .c..
....
.D U U
....
Ii
.,U .....
0
U
C
c .c
.-I
0 :0
m rn :.
.u .... II
c
m It
(I)
C W
'C :c: to'
u S a;
:3
U
0
ra U m

..
Ii

~I

tD.

'" .... :>

CD If)
..

~111...
ell
.,...
'"
u1(1
c
to .~
C
or
ftJ
c
fC
m
II ..... I> C Q.
10 '"
.D 0 or C ,....
0
Mil ID
Ii r""'4 :> fU
..... II
0 II or.C
1ft
C
~'0
"' .=
'0

~.e '"0'

0
....

'"
D' C.
~0
It
.c
c:

or~....
10
.,..

uII:) Q) ."",
c
c
en .u
~or4
.D
c
Ii 'r" 'Ie

..

l .c
0Do .
...
c ..,..'
"..
.c
01"4
!
tU
:> w
....
:> or
''c ....
""
or 110 C ....
u

.c.

'&

...

....
UJ

c
0

....

II)
0
C

...I

.0 .
> ..
I

g.
'"

..
or

.,.. .,.
.... C

..CI
I

to

.....

.
CI
U

0.

...
...,

..

II
"'"

oS

an...,..
~c
..
>
0

....

....

"

IU

-a
..

..

::I
.,..

..
IO
'"

'"
.,
&
..
0g. '0'"
0
u

. . If)

.... I:.

u or-

oS
..
R
&
.... ...
...,

.2

....
""

...

>

.lie
or

.a
0

....
c
.....

-C..

~0
'"
...

-U
..
0

...

..

0.
'"

'''a

-"".,

II
...

aN
fa

..
&
or"

"

'"U
U C
.,..
...
"

C .a

.....

'0
...
....
....
II

&

III oS
8 ....II
... C

.... .a
c
..

...
\3

0
"'0..

II

>
.....
.,..

II

..

8.

-.
U
e
C

::I
.,.
...
...

0'
....
....
III
c

..

aN

::I :>
"
'0 ...
fa
.. ...
N 0
...
~g.

u ..

C
.,..
-..
'0"

:o

II
N
...
....

.
.,
c
..

..

c
0
U
.a

.,.
C

.>c
...
...
""
...

II

U.
'"
II
....
g.
'"

..
.,..
c
..
>

..
:>
D.

. .'" g. '8

fA ...,
D.
'"

C
II

::I
&
II
tU

...
&

'"
8.

C
0
....
....

"",

u:

...

.....
'0

e a ,:i
1I 0:
~
CI I

g :a ;::
'"
.. & ::>
...
'"
..

C
...
>

C
:> .
II 17 0-

.u ~ ~
....
COlI.

>

..

eU ~

.a ... ...
S C 'i

.....
...

'"

...

~.Q e.. ~

CI

II
.. .,..

c ....
C

...,
c

.lie ....

u..

0
...
0""..

s:
0

...

-IU
...

or

. c
'"
g.

- .CI II>
..

.. .... ...
or
.a IU
::I C
.,..
c:; ..., Q
'"
...
I 8.
...
::I :>
0
g.
'" .,... .,
" ""
'0
.. .. ....
....
lit
or..
0
oS 0'" c
c '0
>0
.~ .....
....
" c ">'"

...
...
'8
""
0. 11 ...

'"
..
""
II

....

II

oS

. ...
!... .......,
to
.. ..

.
'"
'0

&
"

I
:!
..

...

....

'0. "'
.... '"
oS
N
'" ..
II ...
...
N
....
II
.... =
::I
~..
II >0
III
>0 ."",
""
:> .... .,..
:> 011'4
.. g.
~'"
.,
.... or
c
oS
II
II
&
.... ..
&
&
'8
.... or- "'"
"
" u
... ....
u lIS

'0 N
II .Pt
.,.
....
.,.. ..
u c
... .. .... UI
c
g 8.
.... E ...
'"
.a
'0
oS
II
II II

..:

,;

-.; ...,. J
'0

::I .aII II> ..>

.,..
c .u ....
0 '"
'" II ...II ..
...
= 8. 'O .IC >
::I
u .,..
II
101
"' .. ....
II
.,..
.IIe
.lle
'" 8.
~co c

....
00
.

675

.
..

..
..
g

0 III
U s:.
.. ..

..

...
.a
&
8
oil

.....
II
II
&
..

,.,

- ....
II

"f"'"

..
.....

II
.,...
....

..
.,...

uII

II

II
.,..

u..

~C c
....

.a :0

C
....
C C .g. .a
"
a
."",
N.'"

...

.a&

aJ
.C ....C"
....

oS

II
....
II

..

....
".

..
....

..

.....
U
..

.....
U

J
II
....

II
....

CA II
.,
..
...
...
..
..

ii
:r
..

&
..

II

'f

"

C
....

...
....
0
C II
tN .,..
....
....

....
U

1M

II

iIII:.~ g.~~...-.a

..

..

..

....
r:
.....

II

..

t.

~
r"

.a
....
..

..
C

676
..
..,

.Q ....-4J ..
i
.. ..&
"tg
:>
...c" :I
..

....
0
0

,...

oil
0
...,
..

C ....
c: e
....
01 e
:> 0
e
0
..
..
:>
e
~

u
I:)

.:>.
II: II
.e.. .x..

"0
...,
In

on

.tg-.4

..
8. e
:>
:>

or'
oS
II
k

II
....
:>
e
D'
....
.u

'8
U

..
..
I>
III

III
0

0
...
III
....
A
0

eM

0 .

. 000. . ...
.,. j

.. 0;.
-.. ....

....
....

:a

.
c:
~
:>

'tI
II

0.. ...
.

..
:>
..
c
III

..ac ~
.....
....
art ...,

0
c:
00
II
..
=-

.0e

....

...

0 ...
... ..
...
....

-.....II:...

.x

.......

...

.2 :

!I/) II
.. f..

.1

-;.

.......

",
...
..
.. ...
g ~.

-II
....

....
.::1
c:
. ....
.c
tI - ...
..
II -0 . ... -'C .c

.. ... ...
.c
II .c
II D\ U

.. .. ...
. ..

....
....
II
.x
D'
.....
... ...
.c
... ....II
....
It.
:>
e. D
II
II
...
..
.c
....
II
....
II C
001
II
00
e
..
II
. II
... ....
'tI
..0
:t
"r4
"CD...
0Co'CI
.. .. ....
. . .

.x
....

.ac
....

It
II
......

..
:>
....
II
:>
II
....
U
..

~
CD
001

1:
.

-Z

H
D\

001

!~.

Ii

..,
..
0
c:
'tI
... ...
....
~ ..
c

:;~O'-'=
...
0 ..

r;

a
Co
"

Itl(e.
':~.2.iC~jggi
..

...
CD

. .e ...
.
..,
II U ...

t;

'tI'
~C

ai

..

..

II U

..
...
. ....
.. II ..

ID
.

....
..

I/)

II
u 01... ...
.

U
..

. .

i jiijiilli
.:: ~ It;~
~

:: .t

'&I.c . -

~ ~
~ ~ i!!
'::'_
2
C~4i!
.t~...",
...
. . '... .. .:!'..!-..Q. III.......
.:

D. .. ..
c ... ..
..
.. 1I'.c

.=
II

... ..:t .1:.M.i -..

..II C :I ... ...

..

..

.... .II ..
D- .... II
e :>
.
..

O!
~.
:s
<
~

It:)

t:
.
.. U II c: ..
-. -.. .. r
II ...
....
",
u .. -U ... 0
:8'~DQ~

>....
..
tO
..
D-

..c - ....
II:

..g . U
..
~ ~

.
...

... .

~
U

'"

0 ..0
....
.:> ..e
'tI
..0 N
...
. R
...
..
:.... C
8..
..II ..,
....
... .
g
II c.
oil
0 ..:>
U
N
... ...
I>
III :
U
.0 cI:
"
c: ....
'tI
..
... ...,
=- 8.

..

~ .2
II

IU

.
III
..

...
....
I> ....

0
D'
:>
..
00

....

. 01

'8 '8
....

-.
~

-..L .C.. ....D

It

'tI

.1C 't

..
D
..
...
II
e

. .-4

0
... -00
oM

...
0
e
II)
..

. . . .

.
.. '8
..,
'II
0 .
.a.J
to
.... IV
IU
'" ~ I
..c: : i
c :
:>
.,II - =
=
"
.c
E.
II
h -:: 08
. .

N
m

,.,
cD

I: ..
.. ..
:> I>
.:: .;.. Ii

. .

e C i..
III III :I
... ...
... .... ,
..... ....
.. e
Co ....
II 6.
...
M .Ie Ii
.. C "
.. .. I!.
c c
... .x II

..

:e

'u
~
'C
II
...
...
:
~

....
..
0c:
':J
....
:I
:
~II
.&:
..=

677
I

..~" .Ii

.... 00II.
0
oa
.:J 4oJ

....
0
0

"~:>

...
IS
''N

lit

8.

....
~"
.".,..

...
~u

....
III
&

..
...,
.r:.

..

.~

C
...
....

..
tU
0
....

.-4
..
oa

C
..

tU

..
....
...,

....

a.

IU
....

0
C
oa

:0
0

....
VI

....

I)
""
0
C

'tI
..
...
>

..

~..
:>

C
II

0
C

"'
~"""
..
....

II

,It
II.

IU
II
Ei
..
..

fI

lit

'tIII

fQ
.r:.
c
.. I+:17. ....Ei
0\

....

C
"
....

.g

C
~..

"""
.""
II

..... 11
It 'lot

cC

...
..

:z:
..

1/1
'II)

Ei
C

tft

cu

CD
.lJ

CLI

I"')

..

&;.t
..

"
'"..
~.....
.....

.lJ
0

II

II. 'II
..
~0
:I
c
It)
fI

....
II
4J
U)

:J
....
R)
>

.....
CD :I
It) "CD
... ..
""

II
II

.....
IIJ
II

C
11

....
en

..

..

II
E

or4
U)
II

....
..

'tI
..

""

:>
..

bc ...."uC

....

.,..

""
~0
....
....
I: .,.,
I\J 0 '"."'.
... ....
..
0
...,
....
II

'"

"I:
:>

-.....
fa
....
...
cu

:1

.....
ID
0

ID

.""
II.
"i::
'II.... ...
::>
II '6-4

:>

...

'II....

~II
:.
Ui
17
c:

II
'tI

....
... ".m
:1 ..

1\1

CIJ
....

'W
0

oX

0
...,
:>
"~fa
CD
en
II

.....
cc
.r:.
~CJ

CD v,
en c

Q.
0

Ei
"
IJ
~...
Q. CD

..

."0 "",

II
'M
....

~a
II
C
C .IJ ....

to

II
c

-;

.u

~In

.lJ
0

I::

~Ct

+'
c .s

Do
fa

oM
,a..J
CD

"'CU
..

en

II.
C
II

a.

:> h..
.. ....

..

0
...

'':
...
17.

It
"'

.r:.
.....

>
..

.:
:>
It>
II
...
0
...

..
It>

>

>
....
...
~II'
(I.
....

II
....

.IC 'tI
..

17

:0
..

...
or

as:.
,... a. ""
0
8 ..J: ""I:J..c;
...,
I:: ~.,..
.. ..
..
~c;

II .s
... II
> c

.0
0
:>

..
oa

c
oa
.s

II

.. ....

-r

...

oa
.s" ....
~If ... ....
.. ....
..., oa
c
lit
a..u
0
0 c
,...

..

.....

II
.,.. ....
u oa
.,..

.~...

..
~oa

..

..
.,..

""

....

.C
..

..
.>c
D II
" .s
..:
.>c

"C..

-t
"'
.>c 8U

~0

..
u

"""
:>

.:>

,..
u

..

II
17

0,-1

'..

,...E

'W

""

~II

It!

C
IQ

'to
\U

0
0
""'
..... ....
CIJ en

..'''
:> .U

"'
.u
II)

10

C
C
:> .~
>
.pof
ftrriI
N
II
10
0:: C
.

I
C
:1
i'j

"
i
g
..

...,

It)
0
C
'tI
..
.....
IQ

c
:>
~'.-4
N
'II
t:

II
Jr.t

It
tU

.....

0
en
..
..

IN

....

--

I\J

....
~fD

fD
C
II

r.: 'u0
...
.... CU
c
Q)
en
to
..
Ii
C. >
trrit
:> to <f"'I
..
..

II!
...
U)

&

...,
V)

!!
i:i
c.
u

C
c
'tI
..

ra

!!
:r
f,

~....

C
II
.,..

&;
"

a..r

QI
~E
N
.1"'4

:J
Jl)
I\:
Jr.t

0
...
Do

~cD

~U"I
cD

0
C
G.I

II

....
II
II

:I
IU
II

In
CU '"C

..
'C
CLI 17. 0
...
...
'tI .s

IU
.....
C
..,
v.
...
C

II

0
C

II
'0II

...
'0

..

;.
It)

~C
....

0
C

CO

fD
ro1
IQ
or
rt
...

II

....
ID
E

II.

f'I

....
In

i5
m

t
~...
~~II

..... c
~In

....:
.,- 't:J or II '2
0
CI> 0
0
..
..
:>
II) ...
Do :Do :>
.
IJ

I....
I

....
n)
.,..
.pot
...

r.

c..

Cf.I
~~'o CoI
&.
:>
II) c Q

0
~C ...,
en
'tI
II IQ

~......
:>

fa
ok

~5
III

...,
II)

t;

"

~~cr.I\J
C
0"
:> ..-4
I:'; 0
..

'iO
:>

.r4

'tI
IQ
~...
~II

678
I

'0~0

..IiII

0r-t
0

,.:
u

."t
U

C>

....

III

II

~.>C

0.
'"
'" '8
III

I-

II
.....

II
..
fD
lie

..

.. II
..

.c

:> III

.c
0

or

'"
9 0.
or
:>

....

U
...
""

8.

"
.,. .c
.....

'"

,..

II

""
II

GI

.,..

oS

oS

.j.'g

41
II

...
Do
III II
.,..
III

tN
'"

'"

'00'"
.u

ell
0

.1'4
.,.. II
'0..
oS
..
II
"'
B
'0 ,.. fI
.....
Ie
0

II

CIQ ..'"
..

II

"0..

..fI

.U

"f'"
0

-....U

.....
'W
III .,...
'"

:> oS ""
"'

..G
0

.c

.u

'to
If

'8'"

III

0.
'"

9II
.c .,..

"f'"'
0
Do

:u

0
0" "U.
III

'00

II
...,

II
en

N8I

"

. "

0
II
fD .>C ....
.u
.u

'"

.
~.c

II
CI

.c

....

"

.;
.....
III

'to
at 'r
.~
GI
'8'" ....
I)
B

:I
0

Jl

41

II

:>

.u
III
'"
:a
..

0 '0
.....
.u
'"
U GI

fa
.u
'Iot ""
>- 0.
...,
<II '"
...
..
II
VI III
'"

.-

..'"
'"

.. '0
10 III GI
0
'0

..
0
N

VI
II
II
""
0
0
.....
.Pt
.,. .u

II
"
.c

U'
"I

GI

'W
0

.... "CU .c
'"
.....
.... U
IQ ...U ....
....
.... ...
...
aa
....
.. ... :> .....

VI
.u

:>
II
C>

'" 8
0.
U '~..

..
W
H
H
1/1
r:I
.a
W
1/1
!;!
H
t::

i5
H
N

.u
II

.a.J

.'"
III

'r4
....

....
r-4
....t

..

..

..

..

.2
U
U
CO 0
UI 1/1
..

1/1

B
~,..

.
.....
II
"'"

<II
.,..
....

~u

Jl

c
....
.,..

.Pt

.u

ell
II
:>
.,.

'"

'c
...
.,...
....
u

r4
f""I
,;.

....
UI

..
0

t
g

to' 8.8.
.....
CD

tI

C
II

CI
..

4.J
C

..
0
...

....

'0 '0 u
CI:
g
"Z
CD "Z
.>C

.
~....
u
.

""
0

",.

~~.
'"
0. ..'"

II

~'i

.>C III
~~tI tw
~tw

r-4 ''''.u
VI
.... 0
u II'

'" f: .;. g "

:>

"' 'f"4 '"

0.
'"
~a.
" ..

..

III
oS

~..0

....
U

aIt

'u
tw
""

....

Q\

:>

..

C1

..
II
U 0
II
III .Pt c::
...
.. :0
...
CI
.,.
I ..... ..'"
II U ...,

III

..

:>
..,..

U. II

.,..
~'" 'rII

...
"

tw
'H tw
~tw

III

..

tw

,..

..

'0III
..'"

.....
.,.

0.
U .u '"
VI
III III II

III

"

at
.u
II
"1ft
at

U
tJ>
II
II
:>
UJ .c
III U

'0

II
tI

0
.;:
)fII II

'f'"
II
.,..
".c C
8. .....
II e
.,.. GI
0
IN

en
.u

III
,Q

~...

~41

~II
r-4 II
.....
B
It ....
UI
II '"

"f'"
0::
IQ
it
..
0
r-4 .j

'"

III

'0

0
.u

..

'0.

:>

III

:>

'"

81
0
II

..

~Do

..I
...

.u
'" .:>
...
:I UI
...
...

...

.=
.

II
.... III
:> ..
CI

III
"

"
.;;
.;!
> II
II '"

eft II
0
II
:>
0"
'0
1t .-.4

""IN
>

II
>U

B
..., " ....
.... JU
C """
II ;U .u
II
tD orII ..
.,..

II

c!)

"r"

~~..
.,.

..

.,..

>

:i

.....

K
'"

:> ..
.,..
II

.... IN
..'"

.u
B

. .u
~.,..
C
"

.Pt

~an

. .. ...0 .u

.....

0
.....
...
0
II
"..It >U
CI

-!

~.! .,.."
.,...
..
U

...
u
III
.,..

....
..., u

':'!
;:

.
"f"'"
II

~01
0>

....
"..

'0

....
...

Do
:> :> c::I J:!, ..
.. .. ..
..

N
,;.

CD
... ....
.... .....
...
C4
VI

III
r-4
""

<II
II
<II
C

>U
II
~tU
cu (II
UI ''''
II QJ

~I

='

0.
'" 0.
'" c
.. .. ..

r:
'"

"

Or'"
"
~II
811

~.u
'"

II
.

679
I

8. ....0I

fa
C

fD

~I!

.....

D
II)

Ii

>

~fa
.,..

~...
Do

Q.
c
41

t~
0
c

III
C

41
~CD

+-'
1ft .,iii
C> .rot

In

Q
Do
....
.....
~CD ]
Q.I
"".c:
CD
....
0""" 41
...
c
Do
'In
lID
...
+-'
::J
C
C
f\o
...
:>
.D
....
to
.u
CD '8
0
c
0
Do
'0GI
....

...
I'D
Do

...

:>
'0
0

4J
u:

II,

....
::J

fO
'0
41
'r....

"

.~.
&r.

~j/

....
C
CIJ
.,..

4J
U)
C

U
.....

.a

...,

II
"'"
0
...

en
0
C
s..
0
rr.
0

E
....
C
.....
ra

Do
In

c,
...

III

g'
c
10 IU
B

-8. ....
or
fO
>
0

C
ftS
>
0
.....
41

'0
E
0
c
.,..
.....

8.
co

c
:
....
tJ.

1>'
a;
.,..
0
~~.>:
C,
.....
:D
of'4

....
QJ
>
0
...
Do

.~

.&J
0
cu
'W
\6..t
GI
~I

~.-4

0
.....
ft:!
0
41
'0

cC,

cC,

'Z
0
CI

....
1\1
...
.,...

c
1>.

U
....
.....
.....
0It)

--'
v.r
GI

'tI
oil

1::0
a.;
E
41
C
C
0
01"1
III

iii
E

"

'0...
I>
...,
...
.f'4
C
.co
U
UI
ro
~I>
C
:>
U)

41
0
C
10
,&.J
II)

GI
U
C
fa
.,&..I
If)
.,..,
CD
U'J
a; -41

... I<

..'"

..

U)'C

e:r.

f/j
0
C

lID
'tI
(Lt .....
...

,...t

.~

.....

I<

ra

r:

r:
..,
c
.u
4i
'"
.~
II. .~
a: 0
0
.... I<
Do Do Do
..
.&.J

c..
t::
r.II

":
I'"

....,

en
....
UJ
'41

It.
....
en
...
a;

;'0

eo
01-'
II)
...
41
'0
":;

en
~4J

..
V',
QJ
...

t.')

~C
'041
""
v.

:> c.
I< ....,
,&J

~I<

I;;
~G.:
.,..
en
Q! 0
~... 8. g
C. ::: u

.c

a.: ~.,..
C
~~UJ IQ
C
:J
I<
,&J
11.'
~C
10.; r:

II
.,...
or4

m
rn
C

'r....

a:
'r-

c.:

c 0
r:
0

~.D
0
tr.
C
0
""
Do c..
.&.J U.
0 -

&n
;.

U
to

It
'rC
QJ
.u
GJ
I<

:>

~...
...,

II)

~~oX '5
:I
...

ii

en
~gr;I:;~Q.,
~~>..0

.u
UJ !1

~II) en

"

,--

C
fO

..

en

M
en

;-

Q.

....
.&J

....

en >
.c
QJ ....
Q.' .c
....

N >

4i
,&.J '0C

Q.
....
Do
0

.....

'0

~0

VI
...
Q.I
:I
QI
iii

....c
.....

10

0
Do

:>

....
4J
~U)

.D

'0
41 .
u.
'0
t;
aiii
:>
0

. -

j1

0
.....

.c

'"
of"4
0
.....
.....
....c
0
v,

c:::

.k
e

I
....,
....
C

+-'

+J

"C

Do

C
0
....

....
:>

B
:>
....
....
...
41
4J

k
8.
.u
C
"

R :!

Q..
g
0

~~c
j1
,&.J

r:
CD
"' 0'''
~e C.
I:
0 '0
0
"

680

<Of"f

c:

....

.....

or

~....
u

u~c

~ID

II
c: ..:
.... ...,
III

.
.

""....

eD

'8
a.

.
c:
.... -r.
. 8

~11\

en 8
.. ..
'"
CD
0
c:
'tI

u
.,..

~>

,.IC

.....

11-1

c:
0
....

..

...

~u .....
....
.....
rot

II

III

VI U 'tI

U
a

~N
N

:J
U
....
II

. ..III
It !
....

. .u
en

II ...
'tI .

31 III
U
..., en 'g

~c: c:
III ..
..... u

a...
c: ...,
D

II III
VI.CD-.~....

c:
a~...

II ...~
'0 k

"

"
..,

CD

III
'"
'0
= "f'4
II
~CD3
..

~'tI

. III

~D

I
(II
C

u c
to

~ ~.

~
N

..

ca
0
c

8. 0k .Ii
0

..

....
c:
...,
~

II
'r.....

.~ .Ii
0
k

a. ..k
..

""" \Q
en

k
...,

8' ..

-r..,
"U
.,..
...

:I

..-

c ..
0

.a
.,..
0 c:

!A~";

8.
...,

!II

.....

UJ

VI
c:
oS
k

Ia
.,..
C
II
:>

II cu 0
0 OU
a.
. II
01 ~ '0

'r4
C
...,
~
III
....

II
.,..
0
....
k
a. U

..

.....
UI
0

i~~l.
...

~ e
~
.. 8 '8c. e .. ~

Ii

~ e g 1

ii

&.

\;!
Co)
-"11 Z

8.Sg,~
a::
..

'- =

'So
=
.n!

III

'00

ra
,.IC
en
c:
D
ou
..
k
..

II
or
""1
U'
,.IC
f:
.....
III
c:
~

681

10

Reaistar

10.1

Reaistar termina n. srpskohrvatskom

termina

na

iezieima

naroda

JUaoslaviie

ieziku

~
easta

k~bin.eii.

metod.

7.7

pareiialnih

dienar.

koefi-

3.12

D
delovanie

5.1

date~inisticki
dina.ieko

dalovanie

duqotraino
n08u

postupak
5.10

(u od-

delovanie

na...)

3.5

5.13

~azivna

evret~a

8.4

nazivna

vrednost

6.4

nepokretno

delovanie

5.11

nepoeredno

dalovanie

5.2

G
aranicna

stania

aranicna

stania

aranicna

stania

vost!

3.9

osnovna

loma

opterecenie

3.10

otpor

>u~trablii-

kombinaeiia

konstrukeiie

nost

3.11

7.3

za vr...

prenosa

arade~ia

5.20

(sposob-

opteracenia)

9.5

It

8.2

pareiialni

karakteris.ticna vr.dnost 6.2

aurnosti

karakteristien.

cvrstoc.

karakteristicna
(odredenoa

vrednost

svoistva

materiiale)

nekeo

8.1

kombinaeiia

delovania

kombinaeii.

za aranieno

stanie

kombinaeli.

za

trebli!vosti
!tombino"ane
konaena

stanie

odnosu

kvaO!istalna

6.6

5.17

opterecenie

~~atkotra;no

pokretno

delovanie

polazni

(kontrolnl)

posredno

delovani.

postupak

dozvolienih

postupak

aranicnih

5.19

delovanip
na

...1

kombinaeiia

preseene
prib1H:no

vrednosti

vr.anost

korisno

upo-

7.5

5.14
7.8

~!-

9.1

pouO!danost

7.2

10D"

(u

7.1

koefieiirnt

5.12
period

6.3

5.3
napona
sta"ia

3.7
3.8

3.1
sile

9.3

I!ta1ne vrednosti

6.8

pro~ab!listiekj

postupak

proiektni

otpor

konstrukeiie

proiektna

sl~uae!ia

proiektne

(proraeunfOkel

vrednoRti

pr~;ektna

(proracunska)

vrednost

(odredeno9

diala) 8.6

~voistva

3.6
9.6

4.1

nrkoQ

mate-

6.9

682
p

proiektne
sila

vrednosti

presecnih

sema

opterecenia

4.5

9.4

prolaEna

(povremena)

aeiia

situ-

4.3

promenliivo

delovanie

proatorno

odredeno

proBtorno

neodredeno

5.5

delovanie

5.7

delovanie

5.8

traina

situaeiia

traina

vrednost

4.2
5.16

trainost

3.4

trenutna

vrednoBt

5.15

repreEentati,'ne

vrednoati

(delovania) 6.1
retka kombinaeiia

7.6

ude8no

delovanie

5.6

udesna

situaeiia

4.4

uo~ena

(ili

u~e8ta1e

s
B1u~aina

stati~ko

3.2

upytrobna

kombinaeiia

sopBtvena
stalno

vredno8ti

upotreb1iivo8t

s1qurnost

teiina

delovanie
de10vanie

iEmerena)
6.7

3.3

vrednost

6.5

cvrBtoca

8.3

7.4

5.18

5.4

Eahtevana

5.9

~vrstoca

8.5

683
10.2

Reaistar

termina

na hrvatskom

knii!evnom

ieziku

casta

kombinacii~

7.7

metoda

parct1a1nih

koeficiienata

3.12

deterministieki
dielovanie

postupak

3.5

5.1

dinamieko

dielovanie

dugotraino

5.10
(u

dielovanie

odnosu

na...)

5.13

graniena

stenia

3.9

graniena

stania

10me

graniene

stania

upotreblii-

narivna

evr8to~a

nazivne

vriiednost

8.4
6.4

nepokretno

die10venie

5.11

neposredn~

dielovanie

5.2

vosti

0
3.10

osnovne

kombineciie

optere~enia

3.11

otpor

7.3

la vriieme

konstrukciie

oradenia

5.20

9.5

I
izmierene

cvrsto~a

parciielni

8.5

K
karakteristicna

cvrsto~a

karakteristicne

"ri iednost

karakteristicna

vriiednost

(odredenog

svoistve

8.2
6.2

nekog

kombineciia

dielovania

kombinaciia

za granieno

nie

10me

kombinaciia
1 i i vos

ti

kombiniran~

sta-

7.2

upotreb-

7. 5

korisno

opterecenie

6.6

5.17
5.19

dielm.anie

(u odnosu na. ..j

(kontrolni)

posredno

die16vanie

5.3

postupak

dopu~tenih

napona

granicnih

pouzdanost

3.1

presiecne

sile

pribli!no

sta1ne

probabilistirki

period

6.3

3.7

stania

3.8

9.3
vriiednosti
postupak

(prorecunska)

(odredenog

9.1

5.12

svoist"a

6.8

3.6
vriip~no8t

nekog

materi-

i81a) 8.6

vriiednost

vriiednost

polazni

proie~tne

za stanie

konacna

kratkotraino

7.1

sinurnostl

dielovanie

. postupak

J:lat.eriiala) 8.1

koeficiipnt

pokretno

5.~4

kvazist.alna kornbinaciia 7.8

pr01ektne

(proral!ur."kn)

proiektna

situaciia

4.1

vri indnonti

6.9

8M
p

pro1ektne

vr11edno8t1

pre.1.enib
pro1ektni
prola.na

8ila
otpor

9.4
kon8truko1ie

(povremena)

pro.ienliivo
proatorno

odredeno

pro8torno

neodredeno

vani.

situao1ia

dielovan1e

9.6
4.3

traina

8ituaoiia

traina

vriiedno8t

tra1no8t

dielovanie
dielo-

trenuta~na

vri1edno8t

5.7

riietka

vri1edno8ti
6.1

kombinaoiia

ude8na

8ituaoiia

ude8no

dielovanie

7.6

upotrebl1ivoat

utiaoai

4.4
5.6

vriiednosti

upotrebna

6.7

3.3

vriiednoet
(efekt)

6.5

die10vania

5
8be.a

S.15

uee8tale

(dielovania)

5.16

3.4

5.5

5.8

reprerentativne

4.2

optereeenia

8i9urnost
aluea1na
8talno
8tatieko

4.5

v1astita

talina

S.18

3.2
ko.binao1ia

d1elovanie
dielovanie

7.4
5.4
5.9

z
rabtiievana

~vrstoea

8.3

9.2

685

10.3

Reqistar

termina

nB makedonskom

I)

1eziku

KoM6HHllpaHH BpewtOCTH 6.6

KOpllCHOomoB8p)'BUbe

5.19

6apaHa uapcnma 8.3

KparKOrpajHo l!.ejcrBo 5.14

BJDljaHHe

Ol!.l!.ejcIBoTo

Merona Ha napu!j1JDDl

9.2

KOe4JmuteH11l 3.12

MOMeHTllaBpewtOCT 5.1 5

r
H
IpaHH1IHH OOCtOj6H

3.9.; 3.11

IpaHII'IHH

3a ynorpe6nHBOCT

cocroj6H

3.10

Hllle)IQIOCT

3.1

II enOI!.BH)IQIO l!.ejcrBo
HenOCptll.HO

Jl
l!.ejCTBO

5.1

l!.erepMlDIHCTlNK3

nOCTamca

1!.1DI3MH'IICO l!.ejCTBO
I!.OnTorpajHo

l!.ejCTBO

3.5

5.11

nejcrBo

IICCpo.aIU

clnyaullju

Hecpemo

l!.ejCTBo

5..2
4.4
5.4

HOMlDlanua

Bptl!.IIOCT

6.4

HOMIDIBnHa

UBpc:nlHa

8.4

5.10
5.13

0
onrOBapya3lbe 3a BpeMe Ha l'p8J1elbBTo 5.20
. -oCUOBHaKOM6HHauHja 7.3

omop

3aUCTeHH BpeliHocrH 6.7

Ha KOHCTp)'KUlljara 9.5

n
KapaKIepllCTll'lH&
KapalCTepllCrl1'lHa
KD831Olocroja.lla
KOlle~lIa

Ibe

6.2;

UDpcrIIHa

8.2

KnM61l11awtj.

llpellll"'"

KOM6Hllaulija

BpeWloCT

Ja

8.1
napUlljaneu

IIUMIIIII...b.

5.17
eocroj6a

lIa KPWt-

tltlYBUII)a
nejerao

4.3

5.3

nOCT3DKa Ha rpaHH'IHII
J:I cocrojlia

lIa

ynorpe6J111.

Ha ntjCTBa

7.1

cOCToj6H

3.8

noetBmea IIBn03BOneHH H8I.OIDI 3.7

nocrojaHO nejcIBo

BOCT 7.5
KOM6uHWI!ja

nocpeWlo

H8CIIfYPIIOCT

5.12

'I'a"ll""'

7.2

KOM61111wHja

Koe+rll.\JlellT

nOI!.DlI)IQIO nejcrDo

7.8

5.4

nO"erCH (KoHTponell)

nepHon

6.3

9.1

'

686

npecl'lHll

mTH'lKO JlejclIIo

CIIIIII 9.3

npll~o
nocrojaJIH8pell.ll0CIJl6.8
3.6
npo6anHcnmcan-

S.9

npoeKrell omop H8 KOlICfpylClUljlTa 9.6

TplJHa 8peJ1110CT 5.16
npo'KIII8

anya&UIja 4.1

TpaJH8 CHl}'llUlj8 4.2

npoelClHn 8pflUlOC11l H8 npec",HRTe'

CIUD! -9:'4'
npoelClHH (npMmco88HH)

Tp8jHOCT 3.4
8ptWIOt

CrJI 6.9; 8.6

npoMllUlH8o Jlejcrao

S.S

npDClOpHo Heonpe.v.eneHO Jlejcrao

npocropHO onpeaeneuo

JlejclIIo

5.8
S.7

YOQeH8 118pmo18
ynOTpe61D18OCT

ynOTpe6Ha

peUp3CIlTaIlIDIiMI
perKa

Hpenllocr."

KOM6II11IIIUIJ8

6.

8.S
3.3

8pell.llOCT

6.S

7.6

'I
qeaa

KOM6lD1l11U1ja

7.7

c
hi

ClII}'pHOCT 3.2
COner8e118

TOJICHH8 5.18

cnyq8jua _61U1811Hja

7.4

WOMaHa olIT08apya:llbO

4.5

687
10.4

Reaistar

termina

na

slavenaekc8

ieriku

II

delovani.

5.1

deter.ini8ti~n!
dinamieno

p08topek

delovanie

dolqotraino

3.5

5.10

na

1 5.13

trdnost

Vredno8t

8.5

8.4
6.4

delovani.

neposredno

I
izmeriena

trdno8t

narivna
n.pomieno

delovani.

(v odnosu

narivna

5.11

delavani.

nezaodna

kombinaciia

ner.~odno

delovani.

n.z90dno

stanis

notranie

.ile

5.2
7.4
5.6

4.4

9.3

karakteristicna

trdnost

karaktor!stlcna

"rednost

karakteristiena

vrednost

(dolocene
~radiva!

lestnosti

8.2
6.2

delovania

7.1

ra maino

stanie

kancna

upo-

7.5
vrednost!

vrednost

karistna

6.6

koeficient

5.17

p090ste

vrednosti

6.7

pomicno

delo"an;e

5.12

delovan;e

5.3

postopek

dopustnih

napetosti

meinih

stani

parcialnih

prehodno

(obeasnol

5.18

,M

koeficientov
stan;e

stalna

kombin.cli~

stalne
.

vrednost!

postopek

proiektno

stan1e 4.1

prostorako

doloeeno

prostorsko

nedoloeeno

stania

nosilnosti

me1na

stania

uporabnoati

3.10
3.11

R
re~na

vrednost

6.5

3.12

4.3

pr!bli!no

maina stania 3.9

me1na

3.7

3.8

prib11!no

probabilisticni

9.1

7.7

posredno

postopek

! 5.14

varnosti

kombinaciia

, postopek

L
teh

9.5
7.,3

poqosta

5.19

(v ednoau'na

lastna

1a

delovanie

obte!ba

kratkotraino

konatrukc!ie
kombinaci

parcialni

7.2
za stan;e

kombinirane

5.20

kombinaciia

rabnosti

odpornont

qradnie

nekega

kombinaciia
nosilnosti

v casu

osnovna

8.1

kombina~iia

o~te!ba

7.8
6.8

3.6

delovan1e
delovanie

5.7
5.~

688
T

R
raeunska
ciie

odpornost

konstruk-

trsinost

9.6

rseunska

vrednost

lastnasti

(doloe.ne

qradival

9.6

raeunske

vrednost!

6.9

raeunske

vrednost!

netrsniih

trains

vrednost

5.16
5.15

U
3.3

7.6

(kontrolnol

reprecentstivne

4.2

vrednost

uporabnost

kombinaciia

refereneno

stanie

trenutna

sU 9.4
redks

3.4

traino

obdobie

vrednosti

(delovanial 6.1

6.3

v
varnost
vpliv

3.2
delov.nia

9.2

s
shems

obte!be

spremenliivo
stalno
statieno

4.5
delovanie

delovanie
delovanie

5.4
5.9

5.5

rshtevans

trdnost

u~esliivost3.1

9.3

'689

11
11.1

R89istri

ter.ine

na

Reaistar

ter.ina

na enaleskeD

strani.

iezici.a
ieziku

aocidentel

nuti~n 5.6

accidental

combination

accidental

situation

action

fr.auftntcombination 7.7
7.4

freauent

4.4

value.

fundamental

6.7

combination

action-effect

9.3'

impos.d

load

indirect

cbaracteristic

stren9tb

cbaracteristic

value

6.2

"alue

(of a

cbaracteriati.c
propertv

of

8.2

a material)

combination

of

combination

velues

actions
6.6

limit
lidit

states

3.9

stetes

metbod

load

arraD~ement

lona

duration

d..i9n resist.nce
d.8i9D situation

9.4

10n9-term

5.13

value

4.1

N
Dominal

stren~th

nominal

value

(of a propertv

m.thod

direct

5;2

3.5

0
observed

durability.3.4
dyna.ic

(or ..asured

strenqtb

acticn

8.4

6.4

8.6

deterministic
action

5.16

9.6

desi~n

a ..terial)

3.8

4.5

d.si9n values 6.9

value

7.6

action

(or value)

desi9n action-effect

5.3

combinati~n

L
8.1

7.1

5.19

action

infreauent

of

7.3

5.1

8.5

5.10

p
E
effects,of

actions

9.2

partial

safetv

pertial

factors

permanent

pe~i.aibl.

final value
fiaed

action

frllf' action

5.17

p-.rsistent

5.7

pro~bilistic

S.8

factor
..tbod

action

9.1
3.12

5.4

etree.ea
situation
...thod

~thod
4.2
3.6

3.7

690
Q

service

quasi-permanent

combination

auasi-permanent

values

7.8

.6.8

short

value

short-term
site

load

static

reference

period

reliability

(or velue)

5.14

5.15

5.20

action

sustained

action

value

5.9

action

5.11

5.12

3.1

representative
(of actions)
required

6.3

6.5

duration

values

6.1

transient

action

transient

situation

strenath

resistance

8.3

4.3

9.5

s
safety

3.2

selfweiaht

3.3

serviceability

limit

(of

combination

ultimate

limit

states

action

5.5

5.18

serviceability

service

ultimate

combination
actions)

7.5

v
states

3.11

v~riable

(of

actions

3.10

7.2

691

11.2

Reaistar termina na francuslcom ie,,'lcu

D
dunbiUte

action

5.1

action

accidentelle

action

(ou valeur)

duree
action

de

(vis-a-vis

duree

de

(vis-a-vis

action direcete
action fixe

5~14

longue

de...)

E
effets

5.13

5.2

action dvnamique

indirecte

action

libre

3.9
de

etats-limites

ultime~

5.3

5.8

service

3.il

3.10

fiabilite

soutenue

5.11

atatiQUe

5.9

action transito1re

M
meth6be

5.12

methode

aptitude au service 3.3

(indlviduel)

de

chantier

charge

d'exploitation

coefficient

coefficients
3.12

deB

contraintes

admissibles

c
charge

deB

partiels

action variable 5.5

charae

3.1

5.4

action

4.5

3.7

methode

des

etats-llmites

methode

deterministe

3.5

methode

probabiliste

3.6

3.8

5.20

partlel

5.19
de

poids

propre

5.18

9.1

combinaison

accidentelle

combinaison

d'actions

combinaison

(d'actions)

service

9.2

etats-limites

action

securite

actions

5.10

action permanente

de

des

etats-limlte8

5.7

action

cas

6.3

courte

de...)

(ou valeur)

3.4

duree de reference

5.6

7.4
7.1

resl

de

7.5

combinaison

fondamentale

7.3

cnmbinaison

freQUente

combinaison

quasi-permanente

combinaison

rare

combinaiDon

(d:actions)

ultime 7.2

7.7

7.6

stance

(ou

soll1.cI

tIItion

resist/lr,te)9.5
resistance

caracteristique

resistance

(ou solicitation

resistante)
7.8

de

calcul

resistance

nominale

resiRtance

o~Rerviee

(ou

mesuree)

resistance

8.4

8.5

requise

8.3

9.6

8.2

692
s

valeur

securite

3.2

situation

accident..lle

situation

de

situation

durable

situation

tranRitoire

pro1et

valeur

4.4

4.2

valeur

8011icitation

de

9.3

ealcul

(ou de di..nsionne..ntI9.4
r.sistants

sollicitation
ealcul

9.S

r.sistante
9.6

V
valsur
valeur.
valeur

. court
lonq

terae
ter..

earacteristioue

de

calcul

de

calcul

propriete

4.3

(aqis.antel

8011icitation

d'un

5.15
5.16
6.2

d'un

(d'une

.ateriaul

8.1

(ou de

di..nsionn..entl

4.1

sollieit.tion

de

earaeteristiqus

propriete

6.9
(d'uns
.ateri.ul

8.6

valeur

de

combinaison

valeur

de

courte

duree

5.14

valeur

de

lonque

dur..

5.13

valeur

ds

service

6.5

valeur

finale

valeur

frequente

valeur

ni.inale

valeur

~uasi-peraanente

valeur

repre.entative

actions

6.1

6.6

5.17
6.7
6.4
6.8
(des

693
11.3

Reqistar

termina

na nemackom

ieriku

"
au1erqewehnliche

Einwirkun9

5.6

.u1ergewehnliche

Kombination

.u~ergewOnnliche

Situation

feste

7.4

4.4

Einwirkunq

festgestellte
freie

5.7
Festi9keit

Einwirkunq

8.5

5.8

Beanspruchunq

9.2

Gebrauchstaualichkeit

Bemessungsschnitt9ro1e

Be8essungssituation
Damessungswert

9.4

Gebrauchswert

4.1

6.9

Beaes8Unq8Wert

(fur

Eigenschaft

eines

Bemessungswert

des

Bezugszeitraum

6.3

eine
Baustoffs)
Wider

stands

geometrische

Einwirkunv

Grenzzustand

3:9

Grenzzustand

der

Gebrauchstauilich-

der

Tra98icherheit

8.6
9.6

hi

Grenzzustand
Grundkombination

II

charakteristischeFestigkeit 8.2

hufiqe

charakteristischer

Wert 6.2

hilfiqer

charakteristischer

Wert

Eiqenschaft

Baustoffs)

5.3

t 3.11

eine

3.3

6.5

3.10

7.3

Y~mbination

7.7

I'/ort 6.7

(fur

eines

0.1

indirekte

Einwirkuna

5.3

.K

D
Dauerhaftiqkeit
dauernde

3,4

EinQirkunq

Kennwert
5.11

deterministisches

Nachweis"erfahren
direkte Einwirkunq
dvnamische

3.5

Einwirkun9

der

Einwirkunaen

Kombination

fur

den

der

5.2

der

fur

den

Traqsicherheit

Kombinationswert

E
Eiqenlast
Einwirkuna
Endwert

bezuQ

5.1

Festi9keit

8.3

7.2

(in
5.14

Kurzreit.wert 5.15

5.17

erforderliche

auf...)

Nach",eis

6.6

Kurrzeit-Einwirkung
5.18

7.1

Nachweis

Gebrauchstaualichkeit

Kombination

5.10

6.1

Kombination

7.5

694
1
R

L
Lanqzeit-EinwirkunQ

(in bezuq

reprasentativer

Wert

6.1

auf. . .) 5.13
Lanqzeitwert
Last

aus

5.16

Bauzus~and

Lastanordnunq

SchnittqroAe

5.20

se1ten.

4.5

9.3

Kombination

Sicherheit

M
mechanische

Einwirkunq:5.2

7.6

3.2

standiae

Einwirkunq

standiqe

Situation

statische

5.4
4.2

~inwirkunQ

5.9

ti

Nachweisverfahren
Grenzzustanden

mit
3.8

Nachweisverfahren

Teilsicherheitsbeiwert
Traqsicherheit

mit

Tei1sicherheitsbeiwerten
Nachweisverfahren
zUlassiqen

Nennwert

6.4

Nutzlast

5.19

3.12

mit

Spannunqan

Nennfestiqkeit

9.1

3.2

3.7

ver~nderliche

8.4

Einwirkunq

voruberqehende

Einwirkunq

voruberaehende

Situation

5.5
5.12
4.3

W
p

Wideratand

(z.B.Querwiderstand)

9.5

probabilistisches
Nachweisverfahren

3.6

Zuverlassiqkeit

3.1

Q
Quasi-standiqe
quasi-standiqer

Kombination
Wert

7.8

6.8

N."InOW mlllllnil RapubllekQ9 IIkralerll".

n kulturu SR SrblJI br. 413-81/74-()2 od 4.11 1974 nl plat...

~t.mp. Savet"1 zlVod Zlltandardiucilu-.8tOgred

porn n. prom..

UDK 624.042/351.785

.695

--- -' ~

JUGOSLOVENSKI

Osnov. proj.ktovanja

STANDARD

OSNOVNI

PRINCIPI

SA PRIMENOM

gradovinskih
ZA PROVERU

POUZDANOSTI

KONSTRUKCIJA

1987.

ad 1987.11.14
---

Pravilnik br. 07-93/134

od 1987-05-15; Slufboni list SFRJ, br. 54/87.

.,

Basos for d.sign of structures.

Ova; standard;e
N."omene

Gonoral prineipl.s

u slcladu sa medunarodnim

u ovom .'tanderdu

IJ US
U,C7.01O

konstrukci;a

on r.li.bl/it'{

standarrJom

ime;u lama Informativan

ISOIDIS

......

for strueCum

2394 iz 1984. godine.

karakrer I naobaveznelU.

SADR~AJ
Straml
standarda

. . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
I izvodenja konstnikcija
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2

Pr.dmet

OpUi zahtevi I uslovi prora!!una,

I podru!!je primene.

Osnove prora!!une

Osnovnepromenljiveveli!!ine.. . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Prora!!un

ProverasigurnostllupolrebljivoSl1
konstrukcijep(imenompercijelnlhkO'lficijenata.. , . . . . . . . . . . . 7

Provera kvelitete

konstrulsanja

. . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

prame grenl!!nim stanjime

"

Prilog A
Prl10g B
Prilog C

Prllog D

~rilogE

Primori

. . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

I ispltivanje

stelnlh,

. . . . . . . . . . . , . . , . . , . . . . . . . , . , , , . . . , . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

promenljlvih

i slui!einih

Jedan primer probabilislii!ke

Podeleo!tatooJ""~"'Irukcil.

. . . . . . , . , , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141

deloven;e

. . . . , . . , , , . . . . . , . . , . . . . . . . . . . . . . . . . .15I'

melode plYog rede

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71',

- Podele obJekala s olJzironl na posledlco pojave oltetenja.

. . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . /,1
Vrste slepena prove... . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . 25

Predmet

standarda

Ovim slandardom
poznatih

i podrucje

s. ulvrduju

iIi predvidljivih

loku pradvidenog

primene

osnovnl

principi

vrsle oplerecenje.

za proverevenje

Provera pouzdanost;

(zgrade,

konstrukcije
strukcija

moslovi,

induslrijske

utvrduje

bel obzire

na vrstu upolrebljenih

reo stepen pouzdenostl

poremet/ti

komtruisenle,

od zajednickog

sigurnost

konSlrukcije

sadrii

tranlportu

i montafi

izvoden)e I upotreh.

ili njihove komblnecije.

ne svaku vrstu moterijala

usvojon nivo sigumostll

konstrukcije

izvodenju.

melerijale

takode I na popravke
lnacaje

postupci

konstrukclle.

no celovilo sagledavanle

Pouzdanosl
sobnost

konstrukclja
celovltu

posledice

uz delovanje

na rad konstrukcije

ild.), iIi njihovih del ova i temeljo,

ko!1 mora bill u Ikledu Ie propilime

Osnovni principl sa prlmenjuju

konstruisanj.,

konstrukcija

kompletnih konskao ; za upotrebu

traienje.

osnove za oplte pr.vile

drvo, opeka ild. Njihova primena

Za sigurnosl

konslrukcije

za vreme njenog predvidenog

Oval stondard

pouzdanosti

.rli sa u odnosu

vremena njenog Irajanja.

Ovi osnovni principi se primenjuju pri konstrulsanju,

Irukcija

trdl

posebno

za po/edlne

usklodivanje

celik,

komtrukcijo.

izrede.l':/ezevisnepromenesemo
Ie, dakle,

beton.

kako lJi se osigu-

matorll.'..

I obnovu pOltoletih
50 razli!!ile delovanja

Va!no

..Ih II1~enje klh kon.

n. primer.

prl promeni

na samu konstrukciju,
jerioog od cinll."a

n.cinl
010,"

bilo koje9 t inioca r8Zmolriii

sigurnosti.
u sobi sigurnosl,

upotrebljivost

i njenih deJova de Ul usvojeni

koeficijenl

I Irejnost
sigurnoSl;

knnslruk"ije.
i,,'r2ava

Siqurno<t

sva pled',ille"e

ie spo.
delo

van)a (IIti~t.j~ n3 konstwkcijuL

I izdRnj.

SA VEZNI Z.\VOD

ZA STANDARDIZACIJU

J..-

.'~

,- -~

696

'

--,.

-.. .-"

Upotd~LJljivost je sposobnost
dvidljiva delovanjo
Trajnost

konstrukcijo

--~,

,~

-.

-"0"

~..

'

i njenit. delova da octgO\Jt4rallJ!;vojuj osnovnoj nameni uz pre.

na iSlU.

je sposobnost

konstrukeije

da zadrll

predvlaenu

sigumost

i upotrebljivost

tokom

odreaenog

vremena trajanja.
Pauldanos!

je, prema tome, sposobnost

sigurnost

I pre\postavljanu

Pouldanost,

tj. sigurnost,

upotreljljivost

koae I ad izbora I kantrola

kvaliteta

I trajnost

ugraaenlh

Opsti zahtevi i uslovi proracuna,

2.1

Osnovnllahtevl
Konstrukeije

konstrukeija

Konslrukeija

.zn.e.jnc

prvobitno

stanja.

b) moraju

Ildrhtl

Konstrukcija

sva delovanja
lokalna

na~in.llvodenja

i izvodenja

sa prore~unavati

se mora projektovatl

uslove:
a) moraju preuzimatl

upotrebljivost

ne zevisa sarno od projaktovanj.

materijala,

konstruisanja

ili njihovl delovl moraju

nameni.

da im. odgovar.jueu

Ul pradvidenu

trajnost.

I Ilvoditl

I prora~unavati

taka da odgov.raju

taka da moguea kasnij.

moraju, uz odgov.rejuei

I avantualna

Ilu~ajna

nago ta.

Ilvoaanja.

konstrukcija

svojoj predviaenoi
o~!ec.nja

stepen pould.nosti,

u toku Izvodanja I predviaenog

olteeanla

I pror.~una

I kontrola

vremena

dalovanja

ne menj.ju

i$punjovali

sledee.

upotrebe,

kao &to IU aksploll)a,

vatll,

ud.r

vOlil. I dr.,
el mor.ju

se pond.ti

kao Ita je predviaano

Ovl zahtavi moraju biti ispunjenl tokom

Tlljnost

konstrukeija

dovode

u njlhovim

do neprlhvatljlvog

slgurnostl

aeno vreme trajanja mar. biti postignuto

Napomena:

Projektovana

I prore~un.ta

la, anergija, nov~anih

Uobi~ajena

podala olteeenja

Prema torno, graaavina

nnlgoda

ill upotrebljlvostl

uslovima

upatreba.

konstrukeija.

moterljala

na

To zna~i da njeno odre.

Ul r;>dgovar.juci nivo odrlavanja.

konstrukel).

sredstava,

mora bltl ekonomi~na

IIdne snage, prostore

u pogledu

utro~ka

materlja.

I vremena,

data je u Prllogu C.

konstrukeija

IIi nlihovl

o~ekivanlm

vremen. trajanja konstrukeije.

~
uslovima more biti takv. d. promana u .vojstvlma

r.dnim

smanjenj.

pod uobi~aian;m

predviaenog

dolovl sa, po pravilu,

svrstavaju

prema

tefinl

pOllecJiea ad moguelh

u Ilodaea grupa:

al mala Iii zanemarljlva

opasnolt

po 'judskellvota,

mele III zanemarljlva

malerljalno

slola,

bl opasnost po Ijudske Ilvote, e moguenost meterljelnlh Iteta Ie lna~ajna,

c) velika opesnost po Ijudska flvole I vrlo vallke meterljalna Itete.
Podela objekata

s obzlrom na posledie"

Premo ovakvom

rJlzvrstavanju

nostl, ked kojlh su I mera za postlzenja

Posladica

nazgoda

Ijudske livote
ltaj.

moraju

pojave olteeenja

konstrukeij.

Ilgurnonil

zevisa od vrsta nezgoda,

IIi moguenolt
prore~unati

povrede.
za viii stepan

data ja u Prllogu D.

III njihovih dalov. mogu sa za ista trallti

upotrebljlvoltl

a nero~lto

u onlm Ilut.javlma

Taka la konstrukeije
pould.nosti

r.zli~ita

klasa sigur.

razli~ito.
klda

postojl

koja sa mogu srutiti najednom

nego konltrukeija

kod kojlh rulenja

opasnost

po

I bel n.gove.
mole

bitl po.

stupno.

2.2

Upotreba konstrukci;a I uticai okoline

Ullcajl pretpoltavljane namane I upotrebe konstrukeljD, kao I utleajl okollna, mogu sa po.matratl u pro.
re~unu zajadno I pojavama u okvlru uobltajane upotreba konltrukelja.
Ovi utieaji I ullovl mogu, na primer, ukljutlvatl delovanja od uobitajana predvidljiva upotrebe zajadno
la svim predvldljivim utleaJima okolina kojl la mogu poja.ltl u Isto vrema.
Cvi utiea;i i ullovi tina osnovu za prore~un konstrukeija za grenltno stanje upotrebljivoltll moguea .unje loma.

2.3

OpIsnosti
Mora sa uleti u pror.~un moguenolt pojava opasnolti koje, same ili zajedno sa uobi~.janim utie.jima n.
konSlrukeiju, dovoda do grani~n09 Itanj. loma ili greni~nog stanja upotrebljivosti konstrukeije.

"...,, ,,~"...._.

."-"--'"'

... ,~.--_._-...

,697
!!

i'

Opasnosti

mogu nast.ti

zbog:

pogrdnog

planiranja,

prora~una,

pogrdnog

turna~enja

podataka

uticala

ekstremnog

porasta

izvodenj.

ili upotrebe

objekta

ill kao posledice

nedost3tka

podatoko,

I dr.

opteraeenja,

pod delovanjem

okoline

(kilmatlkl

utlcajl,

gcotehni~ki

us-

lovll dr.!.
Mere kole se pr.duzimoju

- prore~unl

izbegavanja

ZI spre~avanle

pojave opalnoltl

uzroka o\:lasnOltJ ill Ivladavlnja

I

sastojl

II od:

istih,

uzlmanjl u obzlr opasnih poiavi.

- prihvatanja uzrizika
od o~enja nastailh za vreme pojavi opalnOltl1 nmolanja dl II Imanje pOlI.dice.
-U slu~lju da .. konstrukcijl
prore~unavl Zl pOllbnl opunl okolnostJ. onda ista ulazl u komblnacijl
optereCenja sa oltalim uobi~.jenlm dllovanjlml.

2.4

Uslovl povI.anl

sa pretpoltlVklma

ulVoJlnlm u projektovanlu

Da bi svojstva objlkt. odgovarala pretpOltavkama u~injenim u projlktu I proreeunu. mora bit; ispunjan
Izvlltan broj uslova. i to:

2.4.1.

P 0 ~ I t n I I z b 0 r k 0 nit r u k c Ion 0 g. I Is t I m a. m It.

nja

r I J a I I I n a ~ I n I I z v 0 d I-

S ob.irom na slgumolt. Izbor konstrukclonog slstlma mora bltl tlkIV dl njegovl vafnlll dolovl predsta.Ilaju celinu u toku I posll nlzgodl. Miterllill neeln Izvodenjl tlkodl mogu uticltl no cllovitost konltrukcill.

2.4.2

Prov.ro

kVllltlta

Svaki korak ;, planiranju. proj.ktovanju. izvodenju i upotrebl konstrukcijl mora bit! provlrevan do It..
pena koji .avili od mogutih pOlledica greHkl.
Mnogi sluhjevi olletenja konstrukcij. su posledici grebka kojl nlsu otkrlvene u I'ostupku g..donj..
Provere more uklju6ivatl predvldlnll I Izvrlevlnjl radovi koJI I. morelu Iprovestl u Ilu~alu odstupanjl
izmedu trdlnih I dobljenih rezultatl.
Vrstl steplna provlre date IU U Prilogu E,

2.4.3

Odr.favanj"

i popravkl

'j

Konstrukcije Ie moraju tako odrfavatl da se mugu upotrebljavati tokom svog predvidenog veka a u .vrhe
ZI kojl su bile projlktovane. Ukoliko jl konstrukcijl oltetenlililwoleni
toilko da njena dalia upCltreba
niio ligorna ill 10 naakol\tlmi~na. potr.bno II ri.doltltkl otklonltl. tl. kanltrukciju dov.1f u p"ohlt""
$Ianje.

Stlnjl konstrukcijl Ie utvrduje povr.menim pregledlml kole vrle u to olpOlobljon. grupe. Mere adrfavlnJI .Ivil. od vafnaltl konstrukcijl i vafnastl nJlnih paledlnih delov., 1.lofonalti lpoljnlm IJtlcajiml.
materijlll ad kojlg' IU Izredenl, POltojltl ultltl I od trolko~1 odrfIVln"'.

Osnov.

3.1
3.1.1

Grlniall8

pror.eun.

prIma gr.nienim

stanjlma

stanJe

Konstrukcionl svojstvi eele kanltrukcljl ill nllnih d.lavl moreju zldovoljlVltl ~itav niz grani~nih stl-

nil
~zr::~e:~~:I:~~::::I: :::~:~:::r::;:"~"::'dlill
al grlnl.!nlstlnjl

d~ltl:

loml kO)1odoovlrl)u nlJvel!oJ no.lvostl (s obzlrom nl .I9Or"",tl.

bl grlni~nestlnll upon.bljlvalti s obziromnl zehtev. uobleljlne upotrebe Is obzirom118n.menul.

3.1.2

Grlni.!nl .tanll 10m. odgovlreju:

gubitlw ravnotefl kanstrukcije IIIjednog njen09 d.ll. posmetrlne koo kruto telo,
Iomu u kriti~nim prelecima konstrukcll' zbog prekorl~enll tvntot. materll.11 (u nlkim slueaj~vime
.'
smlnjene' prI ponovljenom optereelvlnlul ill krljnjl (po vellelni) dlformlCii. met.rijala,
promlni unuter meh.nizma konstrukcije (rulenje).
gubitku st.I.lnonl (i1.bo~av"ni. itd.l.

i
~

f
I
I

~_.~ .

- ..-"

..,....I

698

".',,,."

3.1.3

~.'''-r:---~__"",.r

"..''''''''''''

-"""''''''''-~-''-

Gr.nicn. stanja upotrebljivosti odgovaraju:

deformacijama koje utifu no upotrebu i\i n. izgled konslrukcije ili njenih delova,
vibracijam. ko)e smet.)u IIi negativno utifu n. pojedine de love konstrukcije ili na opremu (posebno,
aka nastaje rezonancija),
lokaln. oiteeenj. (ukljufujuei pukoline) koj. smanjlJju trajnolt konltrukeije ill ulicu na pondanje III
izgled nOllvlh IIInanollvlh deiovi konilrukeljl.

3.1.4

ZI proveru gr.nlfnlh stlnj. upolrebljlvOlti konltrukelje po prlvilu I. upotr.bl;.v.

nJ. koj. Ie odnose n. deform.elle, ubrzanje, Ilrlne pukotine itd,
Ova ogranlConJe monlu II odraoivatl 8tlllstH!klm matod.me,

3.2

Proroc'!un

3.2,1

Olnovnl

jedno iii vile Qgr.nife.

z.hlevl

Sva v.ina granifn. It.nja moraju se proverlti pror.funom. Mon se ustanovit; prorafunskl model za sva.
M granicno st.nje posebno.~Model mora blti takiv da obuhvata moguea odstupanja u predvidanJu velifi.
, na pojedinih utieaja,'da obuhvata ponaionJe konstrukcije kao eeline I po""l.nje poi_dinih njenih delov.
kao ; ponalanje upolrebljenih materijala i utieaj okoline na konstrukeilu. ,
Postup.k proratun. ne mo," imali veeu toeoost od one koju Je Izvodafki moguee poltlei.
Svrha prorocunl ill ilpidv.njl prolotip. jl da II dokl!e dl ee konltrukeije dOlt;.!i grlnicoo Itanje kojeje
ispod'granlfnih vrednosti utvrdenih za vrstu konstrukcije 0 koJoj II radio .
Za dokaz pouzdanolti konslrukeija primenjuje Ie n.fin prorlfuna uz porno': p.reijalnih koeHeijen.ta,
ko;i je opis.n u I.. 6. Za neka granifna stlnja, kao Ito IU ZI krli 10m, hemijlki Iii biololki napad, proracun
uz pomoe pareljalnih koefleljen.tanll"upotrebiliv. Tdll moh dogodltll u Ilufoju dinamlckih prublema,
na primer, Iko J. Ivrha prorafuna Izbegavanje rezonanelie.
3.2.2

Projektne

Iituleiie

Z. svaku konstrukelju potrebno jl rlzmatrlti nekoliko razlifitth projektnlh litu.eij. (t. 2.21. Svakoj od
tih.situleija odgovaro;u razllclti konltruktivnl Iislemi, rullciti uhtevi pouzdanosti, razlieite merodavne
vrednolti, rulicili ullovl okollne itd. Z. Ivaku od tih lituacija trlfl Ie posebn. provera pouzdanosti
vodeei rofun. 0 razlifitim posledieamo mc.gueih nezgoda.
Projektne Iltuaelje 18dele ne:
aj Stalne, kole naju kroz citav vek konstrukelje; na primer, konllrukelja j~dne kuee za st.novanje
optereeena je teretima od n.mdtaj.

I uob~cljenlm broiem OIoba;

b) povremene,I kraeimtrajanjemI vlsokomverovatnoeompojave;na primer,konstrukeij. je u faz; mono

tate Iii popravke optereeena teretlma od naslaganog materljala;
c) slue.jne, koje uglavnom kratko traju I Imaju malu verovatnost po)ave; n. primer, naslali pohr, eks.
plozija, udar ill veel lokalno oilecenje.
3.2.3

K 0 n I t"r u k e ion ace

Iin I

Obifno se Ivi delo.i konstrukeije I konstrukeija kao celina prorofunavaju za odgov.rajuea granifne sta.
nla 10ma I odgovaroluea granlfna stanja upotrlbljlvoSl1. <3llvnl noslcl Iinemi moralu se prorafun.ti Z8
odgovaraluel graniena nanj. loma.
.
Glavni nOloel liitem konllrukelle morl II prorleUnal1 u slufalnl IltulelJe tlko dl moguenon poilvi
Oitlelnl" bud. dovollno mala,
Ovo Ie pOltlle:
a) izborom t.kvI konstrukeijl kod ko)e mole da sa ottetilli padnejedan njln deo, I tim d. konstrukelja
kao eennl III njenl vlfnl delovlnojl bor joi toliko vrlmena kollko )1 potrebno u preduzlm.nje mera
za ultitu Ijudskih livoti, tl. evekuacilu;
b) ollguranjem (prorafunom. dimenzionisanjem III uititnlm mereml) ukvI vrstP da ni jeden vahn doo
noseeeg Iislema ne moh posllti neupotrebljiv ulled neke od Iluf.jnih siluaeija.
Konmukelle takoal morlju Imati odgovarajueu otporOOlt n. deJovanl1 boenih Ilia. Pri razmatranju gr..
nifnih stanj. lorna, konltrukeije moraju preuzim.ti horlzontalne slle eija Ie vilifina u odredenol propor.
ciji 58 stalnim vertikalnim 51lama koje deluju n8 nju.

'I
.:1
-.....-

--''T .,."-"-""'~""~'''''''''

Osnovne

4.1

Opite

promenljive

Prora~unskl

model

promenliivlh

vell~lna.

delovania

(optereeenja.

geometrliska

.vako posmatrano

granl~no

One moraiu bill merlilva. U uobi~ajenlm

.

- svojstva materl!ala I tla.

Omovne

. .,.'

"-"'''.r~'

..--..,699

vclicine

kojim se opi,uie

58 odnose 08:
-

--'

stania sadr!1 odrcdenl

slu~ajevima

osnovne

.kup osnovnlh

promonljlve

vell~lne

.ile. delormaelie).

paramatre.

promanljlve

vell~lne smatraju

ne. Taj Ie utieaj mOra uutl

Ie slu~ainlm

promenlfivlm.

One su ~esto posledlea

u obzlr. ti. mora bltl dlt u odgovara)u~lm

pravllnlelm.

utleaja okoll-

Z8 Ivakl malerl)ol po.

sebno I svekl posobnl tip konstrukelje.

4.2

Delovanja

4.2.1

Dellnlel)o

4.2.2

Delovanje je skup koneentri.anih ili ra.podeljenlh .ila koje deluju na konstrukeiju (neposredna delo.
vanja) ill stalne IIIprlsllne deformaelie u konstrukeljl (posredna delovania).
Pod delovanjem se podrazumeva slImo jedan uticaj ukoliko 5e mole pretpO$tavitida je nezaviHn u vr,"
menu I ~rostoru od svakog drugog utleaja kojl deluje na konstrukciju.
K f a s I I I k a e I j a del 0 van j.
pre map
rom e n I n j I h 0 v I h vel I c I
v r eno"
rne n u
Delovenja so. promo promeni voll~lne u vremenu, dele na:
a) stalna delovanja (G) koi. ce, po pravllu, delovatl za sve vrerne trajania
veli~lne zavlsno od vremena

zanemarljive

u odnosu

na njlhovu sradnju

konstrukeiie
vredno.t

kojih Je promena Jednosmerna a vell~lne dostl!e neku granl~nu vrednost;

b) promenl)lv.
delovania (0) koja, po pravilu. ne~e delovltl Z8 $Ve vrerne
u toku vremena nisu jednosmerne i nisu zanemarljive

promene velicine

I c Ije su promene

ill OM delovanj.

kod

kon.trukeijelll

~ije

traj_nja

U odnosu na njir.ovu pro~ecnu

vrednost;
el slu~alna

delovanla

no zna~ajnljlh
Slucajna
duzete

(A III F.) ~lla je pojava man)e v.rovatna

velie';;na I u veelnl slu~ajeva kratkog

delovanja
posobne

mogu u veeinl sluc~jeva

KlasillkaelJa
Delovanla

kon<lt'ukC1jo. On. ,OJ "hl~,

uzrokovatl

zna~ajnija

oiteeenja,

oslm u slucaju ako su pre.

mere protlv toga.

Prlmeri za stalna, promenljiva

4.2.3

za vreme tra'onla

trajanja.

I sJucajna delovanja

delovanja

prema

so. prema svojol promeol u prostoru,

al stalna delovanja,

koia Imaju prostornu

dati su u Prilogu A.
njlhovoj

promenl

prostoru

dele u dve grupe:

raspodelu

na konstrukeljl

takvu da su vell~lnom

I smorom delo.

vania nedvosmlsleno odredena za ~Itavu konstrukeiiu aka IU data u Jednoj tackl koostrukelj.,
b) promenljlva
delovanja, koja Imaju moguenost promone prostorne rupodele
no konstrukclll
"enlh gran lea.
Delovanja koja sa ne mogu svrstati nl u jednu od navedenlh grupamogu
nog stalnog I )e"nog promenljlvog
Ru",atranJe

prom.nlJlvlh

nl slu~aj oPtere~enJa

losmatrutl

dalovan)1 uhteva rumatranle

razll~ltlh Ilu~u)ava opt"te~"nln.
je utvr(Janlm polo!ajem svakOg od promenlllvlh dolovonja.

po!r.bno

jl razlikovaUltalna

delovan)1

I delovanla

tlcka';'a III u neklm delovlma konstrukclla.

U tlkvlm.llu~ajevima
podetakauoblcajena
;e podela takvog delovan;a no razll61ta pojldlnaOnl delovania.
kriticnlm-taek.ma

Delovanja

:;vnkl polodlnac'!-

kola IIJ pokr.tno

luju u pojedlnlm

Podel.

du su s.'t.vli~'

dela.

odre".n

U noklm Ilu~ajovlml

4.2.4

do odre.

iii delovlma

delovanja
Ie. u nvisno.tl

konstrukclje

a nek. delulu n. oltallm dalovlma

s obzlrom
od vrste konstrukcije,

no

odgovor

III v'novntno

do.

I u nedo.t.tku
ta~niJlh
ad koilh neka dlluju u

kon.trukeije.

\(onltrukelLe

dell no:

01 mln,. delovania htatick.1.

koj. n. u7.rOkuju nik.kva znacajna ubrzanjo konc:fI,f,Cli"
b) pokltttna doloyanj., tdin.tnli~kn), koJa prouzrokuju :zna~ajna ubrzan)a k(}II..III.I,('i;'~,

ilt "j,'-"h <1..1.....

700
i"

.,.

0;, Ii S~ ncb~ delovanje sm8tre pokrctnim Idinamitkim),

Radi iednostavnostl

pokretna

poi'vo. kojo. Sl! uvisne

lovon)..
4.3

delovanj.

od ponaJanja

cesto

konstrukcijo,

zZlvisi o,! k.\!l' !wkcijc.

se smatraju

mirni",

d.,lovanjima

uzlmaju u ob_ir odoovarajutlm

kod kojih s. dinamieke

rovet.nj.m

vellelno dA'

Syojstva m.lllrljlll I tll

Vrednostl koje oplsuju IYOjstvl m.terlj.l. I njlhoye slueljne promene morlju se zlSnlYltl nl odgovlniu,
tlm IlpllivAnllm., nl ruultlllml prtthod"lh Ilplllvlnll 111nllikultvu. Svojstvl dublllnl prlko Ilplllvlnll
u posebnim ullovlml morllu II protyorltl u odgovlrlJutllVOJstvl stvlrnog mltlrlJll1 konstrukelll porno.
to CIIIgoverllutlh flktorl III funkelll, koJI mouu bltl 'Ivlsnl od vrl,",,"I. Nltot"ulli u Ivol"tvh". m8\orl.
1III u konstrukeljl III u tlu morlju II posmltrlti OOyojlno ad netaenostl rezultete stlndlrdnlh IsplliYlnil I
00 flktora pretvlrlnjl ill funkclje.

4.4

Glamnrljskl plremetrl
Geometrljskl plrlmetrl oplsuju oblik. volieinu I glblrlte konstrukclje u celin!. njenih dolovl I popreenih
prelekl. Kldl odstupenjl neklh glomotrljsklh plrlmetarl od utvraenlh vrednostl mole Imltlznleljln
uti.
CI; nl ponllln;1 I otpornost konstrukeije, tlkyl parlmotrl Ie morlju smltrlt; promenljlvlm yelieinlrna.
POOlCikoil oplsuju njlhOYuprdmenljlyost morlju II odredlt! uzlmljutl u obzlr utyr""nl grlnlcl tollnn.
elje (t. 6.41Nlpomenl: U mnoglm Ilueljeylml promonl;ive yrednostl geomotrijlklh parlmetlrs mogu II Imltreti mI,
lim yellelnlml u poreaenlu I promenlJlyoitu yelielnl deloYlnil no konstrukcllu I SyoJstvl
mlterljlll konstrukelje. U tlkylm slueljeylrna geometrijskl paramnri se mogu smltrlti u pro.
rleunu nepromenljiyim. tj. OOreaenlm. Prlmlri promenljlyih geometrljlklh plnmetlrl
IU
nonememl eksclntrleitltl, neglbi r ukrly'lilnoltl, nl primer kod l!ubOYllzldOYI.

Proracun

5.1

OpUe

i ispitivanje

PostuPlk p,ojektoYlnjl I prone un. po pnyilu se Slstojl ad:

- Inalize.opteretenjl I stltlekog prorlcunl, koil dlje yelielnu unutrllnjih sill (sile I momenlll u popre.
tnlm preseelma I
- prOrleUnl popreenih presekl, spo;evl ltd. kojl dljo njlhoyu nosivost.1 deformlbilnost, ti. njihoyo po.
ndln;l.
U nlklm Ilueajoylml. nlje mogute sproyestl tlkay postupak, na primer u slue.)u kadl se pr<>uelvl postoje'
te konstrukcijl.
Prorseun konnrukelje mole se vrl;ti raeunskim putlm I modllskim ili prcrtotlpsklm Ispitivlnjem. U ne.
kim Ilueajlvime se upotrlblievl komblnacijl yiie nlei"l.
Mora SOjasno postlvitl olnovnl noSe<!1konstrukeiio koll slgurno prenosl Iile na t.melje i ust.nOYiti one
. klrokterlstik. konstrukeije koje Iml)U kritieln utlelj nl njenu ukupnu It.bilnost i colovltost. OVI ka.
IIkterlstlke II morllu Ispitlvltl, 10 nJlml.11 morl posebno vodlt! lIeUnl u Ivlm flllml proroeunll klsnl.
leg Izvoalnjl.

6.2

Proreeun
Prolleunlkl modlll I olnovne pretpostlvke u prolleunu morllu Izrl!evltl odgoyor konstrukelje u Ikledu
sa grlnlenlm IIlnJlm koje II polmltrl. ZI prorleun mole konllrukelil bltl oplsanl modelom koil II
IIlIoJI 00 IInlllklh llemenetl (grade Iitubovl), povrllnlklh lllmonoto Iplote IIJu,ke) I trodln..nzlonalnlh
el.menlte. ZI grlnl/lne .tlnll upotrebilivostl po prlvllu .1 korlne IInllrne m.todo proraeuno. I U no.
klm slueaievlml moreju sO'koristltl i n.iin.lrne metode.
ZI gllniena stlnil loml primeniu;u se lineame I nelinelrne metode, keo I teorlje pllstienosti. u zevlsnOlti
00 odgoyolI mlterijlll i konstrukeije nl deloYlnjl.
Prl rlzmltranju promenljiylh delovanjl potrebno je OOredlti 1I sVlko deloyanje uproiten prostorni mo.
del I upotrebljlvlti ih pri odreaivanju rasporeda r.zlieitih opt.reteni..
---

701
Za neku zadanu konstrukciju neophodno je odabrati najnepovoijniji respored opteretenja. Ipak. p!lnekad
je opravdano, sa stanovi~a statistike, ne ispitlvati neke n<iverovatne komblnaclje opterecenja.
Ako je uticaj sredine na ponas.nje materijala, delova konstrukcije,!..konltrukcije u celini uobicajen, mole
se obuhvatiti neposr.dno u proracunu.
Prlmerl utlca)a okollne koJII. movu dlrektno Izrezltl u prorecunu IU:
utica) vlalnoltl okolln. na cvrstoeu drv.ta,
uticaj vlsoke tempereture od polara na deformacije I na grenicu popu~anja cellka.
Grek. u prorecunlkom mod.lu mogu bltl ukIJuc.n. u lam mod.1 upotr.bom jodl1t>g(III vl!e) p.r."'.t...
koji se mogu smatrati dodatnom osnovnom promenljivom I odr."enom vrednoCu I zakonom promene.
Ove promenljiv. se odreduju upor.divanj.m predvi"enih I opd.nih podataka u odgovarajuclm ispitivanjlma.

6.3

Modelsko

Ispitlvan).

Konstrukcija III njen deo mogu biti prorecunati Idlmenzionisanl na osnovUl rezultata odgovarajuceg mo.
delskog ispitivan]a spojenog I mode!lkim prorecunom kako bl se predvidelo pontianje stvarne konstrukcije.
U mnogim slueaj~vima pri proraeunIJ konstrukcije upotrebljava II modelsko Ispltivanj. da bl se proracun
potvrd!o ill kao um.na za isti. R.zultati mod.llkih Ilpltlvan)a moraJu biti potvrr),ni.
5.4

Prototipsko ispitivanjc
Konstrukcija ili njnn deo mOle 5e prora~unati i,dimenzionisati 08 osnovII reZtJltat;1 i~pi.ivnr.j:t prototjf:~
kojl odgovara konltrukciji koja s. proraeunava.
.
Takav nacln ispitivanja ponekad I. upotrebljava umesto proracune da bl.se potvrdila nOlivost malih delo-.
va konstrukcij. ill detalja. Vrlo j. valno da la prototiplko Ilpltlvanja vr!, po mogucnosti, pod ~o pribll.
Inijlm uslovlma pod kojlma ca bltl stverna konltrukcl)a u pogled~ cvrstoee. dlmenzl)a. opt.recenja I
uslova okollna. Ako lamo moll bro) rezultata proto~lplkog Ilpltlvonlo stojl na respologol1ju, mo.. 18 uno.
noviti statistleko proc.na grek. dobij.nih r.zultat..

Provera sigurnostj

6,1

Olnov. proraeuna

i upotrebljivosti

konstrukcija

primenom

parcijalnih

koefjcijenata

Ovai naein pror.cuna smanjuje uticaj rezlieitlh netaenostl I mogucih promenljivosti pOjedinih v.licina
upotr.bom parcijalnih koefieijenata koji se razlikuju u z..isnolti od toga 0 kojoj se osnovno) promenlji.
voj velieini radio
U praktienoj primeni mal. promena ovog nacina proracunalu nekeda neophodne (t. 6.2.2 i t. 6.3.2).
U proreeunu s. vrednosti osnovnih promenljlvih v.licina nezivaju projektnim vrednostima. Delovanja s.
izralavaju njihovom projektnom vrednoCu F (t. 6.22) prema izrazu:
d

Fd. 1,' Fr
C::vrstoe.m.t.rlj.l.

10

Izr.!ev. nJ.nom proj.ktnom vr.dnolc!u

'd

(t. 6.3) promo I"ozu

'd. 'khm
Oltala potr.bn. IVOJstV.,t). volleIn., dat. IU n.lltl n.eln (IIIu n.klm Iluc.)ovlllu>rlod.llli", .'.lIIontlm.l.
G.orn.trljsk. velieine se izrahvaju Ivojim projaktnim vr:ednOstima ad (t. &.<t.:1}'premaIzrazu:
ad

ak :I:As

U pr.thodnim izrezima su:

Fr
reprezentatlvna vrednost delovanja,

'k

karakteristicna vrednost svoistava materijala Ina primer, evrstoee),

70~:~-

-~.-

'''''-'-'''---''''-

'k

'Y,

"

ka"kleristi~n.
vrednost geometrijs,l<ih paramet.rl.
paroiinlnl koofleljent %I ra.lI~itl d.lovenla; njegova vr.dnost

,:/vi.1 od t.l\nnstl

'

'

odredivanja

-..--

veli~ln.

samog dalovanja;
'Ym

pareij.lnl koefieijent 18 svojstva materij.'.; njegova vrednost .avisl od u~nostl s kojom su odrede-

A.

dodltna

na poj.dina

Uslovl granl~nog

'VOjstvl mlt.rijlla;

goometrllskl
stlnjl

vell~lnl;

nJena vr~dnoct %lvisl od tlOnosll

geometrlJskih

plrametl,..

dati .u slede~im izrazom;

IJ (F

C,
d' 'd' 'd'

'Yn' 'Ydl

(1)

.. 0

gde je:
C - ogrlniOenje %lvisno od vrlte gr.nl~nog stlnjl (t. 3.1 I,
'Y;, - koefieijent kojim II uzima u ob.ir valnost konstrukeije I y.li~ioa poslediea nezgode (tj. kog Ie
.tepena).
'Yd- 'koofieijent kojlm II uzimlju u ob.lr nepouzdlnostl proraOun.kog model. I onllo nopouzdenoS!!
kole nisu obuhvn~ene drugim koelicijentlml.
Koefieijent 'Yd im~ vrodnosti zavisno od stepenl ta~nostl prorlcunskog modela (tj. koliko on predstlvIjl stvlrnu konstrukeiju ili njene elemente): Ovaj kootleijont tako(le pokriva I osetljivost kon.trukeionog
sistema.
Napomena: Mnogl uzroci odstupanja mogu sa naei ili u proraOunu ili u izvodenju kaa. na prlmar, lo!
matemati~ki model, ~a~ln i.vo~enja, razlike izme(lu trafenih i ugraaenih materijal.. Ijudsk.
grolka. Zajadni~ka osobinl ovlh odstupanjl jene dl ih jl mogu~e usunovitl, Iii dl im Jo tl,ko
utvrditi obim.
Funkeij. gr.ni~nog stlnjl je zavisnl od vremenl. U mnogim sluO.jeviml primene u prlk.;. pretpostevljeni
rezultltl su uzeti u rlcun dodevanjem odgovlraju~ih brojOlnlh vrednosti osnovnin: pramenljivim vredno.
stiml.
ZI prakti~nu primanu projektni uslovi se, po prlvilu, dele nl funkelju delovanJa 5 I funkeiju otpore kan.
strukeile R,lto j. Z8grani~na stanjaloma deto izrezom:
'Yo'

5. (F

R
c. 'YRd)
d' 'd' 'YSd)'" ('d' 'd'

(2a)

U nekim slucejevlma II ovej iuaz menja u:

'Yn 'YSd

,5 (F

R
('d' 'd'
d' 'd) '" 1I'YRd '

C)

(2b)

Koefieljent 'Yd podeljen na deo koji .e odnosi na delovanje opterlten;.

'YSd I na deo koji se odnosl na
'"U prlmeni mole koefieijent
otpornost
'YRd'
'Ynstajeti nel.dnoJUi drugoj .trani iuaza it; bitl neposredno
.adrhn u projektnlm vredno.time.
Za.granicna stenja upotrebljivosti projektni uslovi ~.sto mogu biti dati izrazom:
5 (F

d' 'd' 'd' 'Yn' 'YSdl '" CI'YRd

(3a)

.
'Yn 'YSd .5 (F d' 'd' 'dl '" ChRd

(3b)

III

gde je C ograni~.nje

povezlno

Sl upotrebljivo!Cu

(t. 3.1).

IUlzi (I), (2) i (31 mogu Sl smltrati .Imo lemlukim

opisom Izlohnog
na~ina prora~una. 5vlkl oznlkl
F,
. ; C mole prodstavljati nekoliko promenljivih velicina. Tako, u izrazima upotrebljenim
Z8 prora~un,
"
pznaka F moie prikazivati nlz delovanja koja ulaZ8 u kombinaciju
oplerecenja.
Daije, na primer, u armi.
ranobetanskoj
konstrukeiji , mole prikazivatl kako ~vrstocu boton. tAka i cvrstOCtl celika,

"';"""''''-.''.''''1!;On':''

_..t...r..-_.........-.-..-

.703
Svakl ad lualO (I), (2) 1(31 motn predstavljetl nekellko luau kojl
'lIte I.tovremr.no k.o prol',klnl usia'll.
Iuazl tak~e magu bltll vektonki.
Problem staticke ravnotete mote se oplslt! izrazom (2), gde je R jednako null.
U nekim slucljevlma vrsta problema lOhteva da se projektnl uJlovl pllu prema iuazu (1). To mote bltl,
na primer, slucII kada problem sadril u sabllspltlvlnje stabllnostl okvlrnag .Istema.
Ako je "roblem nelinearan, potrebno mu Ie P.Osvetltl pOl8bnu pdnju. Nellneorno.t 1D0te, na p,lmer,
prouzrokovet! da se delovanje nekeg utlcaja menjl u uvlono.tl od .voj.tlvi mltlrljall.
Kod probleml umora mogueale potrabl u korekcljlmllzrlU
(1) Iii (2).
Napomen" Izraz (3) za granlenl .tanll upotrebljlvostl motl se upotrebltl za mnoge oblcne probleme u
vezl s dlformacljaml, pnlinama ltd. Ipak, zl,nakl Vl'1tl probleml, klo Ito.u vibracije,lzrazl
mogu bitl neupotrebljivl.
62
6.2.1

Dalovanja I njihovi komblnacije

Reprazentatlvnlvredno.tl
U zavl.nosti ad namane konstrukclja mote velielna delovanja Imatl razlleltevradnostl. Te vrodnostl so
nazivaju..eprezentativnim vrednostlme i date su u odgovarajucim propislma Zl posebne vr~te konstrukcija.
Glavna reprezentativna vrednost je tzv. karakteristicna vrednost. K..akterlstlena vrednost je on. za koju
postoll verovatnost dl noee biti prekoracene u nekom odgovarajucem periodu odre"onorn p,em. prodvi.
donom vremenu trajlnjl konstrukcl;e III trajanju projektne sltuaclje. U neklm slueajevima volielna delova.
nja maze imati dve karakterlstiene vrednosti, gornju I donju. U slueajevima ;de je za konstrukc/ju opasnije
smanjenje optereeenja, uzima.a donje vredno.t ~80 nepavoljnljl.
Druge reprezentatlvno vrednostl biraju se u zavisnost! ad korlktarl.tlcnlh okoh\o.tl, na primer. obzirom
na trailnjl neke situac/jl, I mogu bitl lua!lne keo deo keraktarlsticne vred'nosti upotrebom faktera
"'1<1.
Kad god JI'tO maguee, delovenje I nj/hove promeno moraju bltl ustanovllenl na o.novu stva,nih opatenje,
ispitivanj. ili podataka a matarijalu, sanavnim delovima, opremi I dr.
Drugi izvori podataka kao, na primer, iskurtvo ill fizlcka ogranieenjl, takode se mogu uzeti u obzir. Vro.
dnosti d~bijenel na oVlj naein nazivlju sa "normllnlm vrednostiml",
Stalno delovanje G Ima samo jednu vrednost. Klda se delovlnje sastoji ad sopstvene tetine konstrukcije,
vrednost Gk sa dQbija na osnovu predvldenih geometrijsklh plrametara (uglavnom uzetlh Iz odgovar.jueih
crteh) I ..ednje jedlniene fotlne mllerljala. U slueajeviml gde su vltne pronlOn. u ,'alnlm dclovonjlrna,
njihova karekteristlcna vrednost mora bit! odredena taka de je verovatnost njihovog preko""~enja dovolj.
no mall. U tlm slueajevima jl ponekad potrebno odreditl gornju i donju k~rakfcristianu vrednost,
Promenljivl delovanja magu Imatilledeea reprezentatlvne vrednolt!:

I) karakteristienu vrednost,
Ok'
b) ueestalu vrednost,
"', Ok'
c) priblitno stalnu vrednost,
"', Qk'
U posabnlm .Iueajevlma magu bill odredene I druge vredno.t/.
Aka karakterlstiene vrednosti Z8 promenliiva delovlnja ne mogu biti odredene Iz statlst!ekih pOdatakl
kao, na primer, Z8 delovanje ad specijalne opreme, odgovarajuet vrednosti 18mogu odrediti nl osnovu ras.
polotlvih podatakl. Karlkteristienl vrednost je iadi nlzlvnl vrednost (t. 4.2.1).
Slueljnl delevlnjl A (IIi F.) /rnalu jednoznle-;'u'reprezentatlvnu vrednost odredenu proplslma za opte.
reeenja ill rumatranjem raspolotivih podataka dobijenih pr~thodnim merenjem.

6.2.2

Projektnevrednostl
Delovanjl sa uvode u proraeune IVojim projektnlm vrednostiml koje sa dobijaju ad reprelenfatlvnih
vrednostl pomnofenih parcijalnim koeficijentima 1, (t. 6.1 I.
Upotrebljavlju sa razlitlte projektne vrednosti koje odgovaraju ruliciUm reprez.nta'ivnim v..nnostir"",
kao, nl primer:
- l' f mnozeno k8rakt~risti(:nom vrednottu,
-.

1', IlInofcnu
'Yr

th':{",l;,lttlll1Jfedll\~\tu.

0111010110 ,.,ril,Ii~ltll

..~",~-,-~_.,---_._..

\!..lI1'Jld

f
I

vtl'dnu~{;u.

--,
704
Parcl;aln;
-

ulimaju u oblir:
'Yf
nepovolinog odstupan)a vrednosti

koeficijenti

mogueno't

- netacnosti
Napomena:'Yf

delovanja

od nJihovih

ponekad

ukliucuJe

voljevejuce

zajednicke

netaenosti

u modelu opteraeenja.

osnove za provilnike

Moie se smatrati

da )e pereijaln! koeficijent

Komblnecl)e

delovania

za granieno

Delovania

Koellcljanti

odebrenl

za graniena

.tanjo

pouldanosti

kons.

za sluca)na delovanja

ie skup njihovih

se mora)u

granleno

stanie.

Da bl.e

ulala

iskljueuju

tako

dalovanja,

da daiu

verovatnost

vrednost

vrednosti

delovanjem

jednek jedinicl.

Ovo se mora uradit! tako da je verovatnost

~:o'
kombinaci).
opterecenja ista kao verovatnost

18 proveru

uticaja.

uei u kombinaciju.

najnepovoljniji

istovremene

promenl)ivih

koji se koristi

ni.. rallititih

ne mogu lajedno

kombinovati

u obzlr .manJene

no nuavisnih

projektnih

stenje pod istovremenim

koja se medusobno

Delovanja

.tanja.

All to ne dale 18do.

'YSd'
na ovim op~im principima.

dalove;,]a

Kombineci)a
trukcija

vrednosti.

ti. ukllueu)e

ko)1 se ballreju

granienog
PaPeila"'l koeficljenl 'Yf uvi.1 od po.matrenog
loma i za grenicna slanja upotrebljivosti
su relllciti.

6.2.3

reprezentat;vnlh

u modelu opterel:enja.

uticaj

na konstrukciju

pojave nepovoljnlh

delovan)a

moh

vrednosti

blti redukovana

prekoraeenja

relultata

delovanja

prekoraeenja

projektne

vrednosti

posmatrano

nekollko

upotrebom
projektnlh

medusob.
koellcljanta

vrednostl

neke

samo jednog opterecen)a

tj. delovanja.
Napomena:

Posebna vrednost

kombinecije

delovan)a

>110
Fk takode

se moh

odrediti.

U granien;m stanjimaloma
sa, po pravilu, primen)uju sledeea dva tip. kombinacija:
a) osnovne kombinacija: kombinacija stalnih i promenljivih delovanja,
bl slutalno komblnacl)e: komblnaclla od s!alnlh delovenle, promenlJlvlh delovanla I Jednog sluealnog de.
lovan)a. Jedna slucajna kombinaci)a moh takode sadrlati, umesto slueainog delovanja, uticale prout.
rokovane
Delovanla

ne.kom nelgodom,

proulrokovana

U granienom

sunju

na primer opadenje

nezgodama

upotrebljivosti

otpornostl.

mo9O bill ukljueana

mogu se primeniti

kon.trukclje

rulieile

u granienom stanju loma. a za razlieile projeklne situacije,

stelnlh I promenllivlh deloven)e.
ucestalim v,ednostlma,lto

b) kombinacije

.talnih

delovanja

komblnaciJu

kombinacije

kombinacijama
e) kombinecije

I promenljivih

lbog pojave po lara.

semo u slueajnu

s niihovim pribli!no

delovenja.

koje odgovareju

na primer:
dale kretkotrejne

stalnim vrednostima,

osnovnim
uticaje,

!to dale dugo.

trejne utieaje.
U posebne

svrhe mago se prlmenjivatl

eiia mora se adrediti

6.3

Svojstva materiJala

6.3.1

Karakteristiene

niz posabnlh

I druge

odgovarajuclh

kombinaclle

delovania.

Za .vaki od ovlh tipove kombina.

kaeficijenata.

I tla

vrednosti

Po pravilu, karakteristifne vrednosti svojnva msterijala mogu 5e prika18ti klo vrodnosti Z8 koje postoji
veravetnoea da neee bitl dastlgnute u pretpa.uvllenom nllu Ispltivanja (.lIeno f,aktllJ u distrlbuclli
svaJstva meterl)lla uleto) Iz homogene kollelne materl)ala).
te.to se karakterlstiene vrednas~i biraju kaa nuivne vrednosti dlle u odgovarajuelm standardima za mi'
terijale.
Naeln; kanlrole kvallteta, uklJueujuci postupke prl prl)emu, mogu Sl odabratl tako da ]e trdena karek.
terlstlena vrednost o.lgurana odr.denom verovatnoeom.
U .Iu~alevima keda se 1V0jstvamaterljela menJaju kral vreme IIIkeda utical akolin. mot. proulrokovatl
promene u materljalu, karakterlstl~ne vrednostl koje se kariste u proraeunu moraju se prllagodlti takvim
.
prom. nama.
Za tla, kao I za postajece kanstrukcije, materljali sa ne proilvade nega vet postoje. Karakteristlene vre.
dnosti maraju bitt ustanovljene adgovarajucim ispitivanjima za svaki objekat posabna. Ta znaei da tla.
kao I postojetl objekti, podldu pasebnim ilpitivanjima, za ralliku od navlh objekata gde .u svoi.tva ma.
terijala Isp;tana unapred.

.--""-

705
6.3.2

Pro;ektne

vrednosti

Projektne vrednost
evrst~e meterIJ.I. (III drug. svoJstv. meterll.I., dob/j. 58 Iz k.r.kt.rl.tlene
'd
nostl 'k:

red.

'd. 'ki'Ym
U ovom izr.zu je koelleilentom
'Ym obuhv.Ceno sledete:
moguenost nepovoljnog Odstup.nj. od k.r.kteristiene vrednostl evrsto~e m.terlj.'. (posm.tr.no
kID slue.jna promenljlv."
mogue.neteen. oeen. otporno.tl presek. iii nOllvonl d.lov. konltrukelje (.ko to nil. ukljueeno u

'Yd)'
..
net.enolti geometrijsklh p.nmet.r. .ko ani nlsu uzetl u obzir preme t. 6.4.2 IIIukljueenl u
'Yd'
- net.enoltl u Odnolu i~medu svojst.v. m.terij.l. u konstrukeijl / onih dobijenih merenlem n. uzorei.
m., tl. net.enolti u f.ktoru ill funke/jl Z8pretv.r.nje preme t. 4.3.

Vrednolt 'Ym zevisiod svojst.vam.tenjal., od posm.tr.nog gr.nienog st.nj. itd.

Ukupnl p.relj.lni koelleijent
'Ym mole se r.st.viti n. n.koliko r.zlieitih f.ktor. od kojih sv.ki d.je jed.
nu IIi vi. n.pred spomenutih net.enosti.

Ukljueiv.nleutie.j. neteenostl geometrijskihvelieIn. u koefieijent'Ym nije u skladus. t. 6.1. Medutim.

u pr.ktieno; primeni to mole biti pogodno, jer je tada moguee u prorteunlma upotrebiti Izmerene broj.
eane vrednostl z. vellelne popreCnih pr..ek..

KoellelJent'Ym ponek.d ukljuCujene Slmonet.Cnostl u f.ktoru pretv.r.nj. no I sam laktor, Ito nile ..dovoll.v.juet s. gledllt. j.sn~. prlkaziv.nj..
.
z. neka odreaen. svojstv. m.terlj.l. mogu s. upotrebitl dOd.tnl elementi u eilju pretvaranla karokteri.tlCnlh vredno.tl u prolektne vredno.ti kID,n. ~rimer, kOdgeometrlj.klhp.remeter. (t. G.4.2L Po pr..
vllu, z.jednlCkr f.ktor je pOd...n
, ked. )e koellellent promene st.l.n, dok.u dodatnl elementi povoljni u
slueajevim.

konltantnog

6.4

GeometrlJskl

6.4.1

Karakteristiene

stendardnog

odstup.nja.

paremetrl

vrednosti

Kod geometrljskih paramet.ra za k.rakteristiCne vrednostl ak obiCno 58uzlm.ju brojCane vrednosti de.
te u prolektu.

6.4.2

Projektne

vrednostl

U slueajevima gde su odstupanje geometrjjskih parametere bezn.Cajna IIIgde su odstup.nle uzeta u obzir
'Y vrednostima, ek 58 mote upotrebiti kID proreeunsk. vrednost.
U drugim sluCajevime proraCunske vrednosti ad geometrljskih p.r.met.re ..stoJe $I od kar.ktaristienih
brojCenih vrednosti ek i pareij.lnih geometrljskih vellCin. 64:

.d

Bk + 6,/1

U navedenom

izrezu t:.JJsadrli:
..
.
MoguCnost nepovolJnih odstupanJ. geom.~rijsklh p.r.meter.
vrednostl,
velnost

promena

..d.ne

gr.nlee dopunsklh

geometrijskih

ukupne

utle.je

veliCine t:.JJ,

promen.

Istovremenog

.. 64,

odstup.nj.

vrednostl

vi.

U nekim slue.jevima upotrebe geometrllsklh per.meter.

previlu, bolje uzim.tl dOdllne elementa 64 (t. 6.3.21.

6.5

od njihovlh kerakteristienih brojC.nih

geometriJsklh

velleino.

mote $I urnesto 6a upotrebiti 'Y. .Ii je, po

Net.enostl pror.eunskih model.

Neteenosti proraeunskih model. mogu se odroditl Ispltiv.nj/m. Iii uporedivenjcm prihlll.nih pro,aeuns.
klh n.Odola <3 t.enijlm ",Odell,"e. Neteenostl sa mogu Izrezltl salednlm IIIvl':o pllrdloll1lh kooflcij,,"oto
Ina primor,
"na

Utienl
'Yd"
str;,ni sigurnr;:;ti".

nctoCnnstl molo bitl ukljueon I u sam model, tj. modo I ,. odahi" tako da budc

.-.'

..-0'

,..-,
"

706
6.6

Odredivanje

vrodnostl

pan:ijalnih

koofieijenata

Naein proraeuna uz pomoe pareijalnih koefieljonata jo uobie.jeni naein proraeuna konstrukeije. Ovom
metodom se osigurava odgovarajuel stopen pouzdanostl konstrukeijo pomoeu pareljalnih koofieijonata
iii druglh elemenata ko)i la odnose na neke unapred odrec.'lenevrodnostl osnovnih promenljivih (na pri.
mer: kerakteriltlen. vrodnoltl) kole mornlu, ako 10to mogue., bltl odrol!ene na probahilistiekoj osnovl,
II. na osnovi vorovalno,tI po)ave odstupanla.
Sa slanovl!!a probabilistlke postoje stroli naeini za proveru pauzdanostl kon'trukeije. ani ukljucuju
probabllistieke 'naci~e proraeun~ ko)i upotrebljavaJu aprok,lmaei)e prvog red a za funkeijo koje oplsuju
9r."leno 'tanJe. Olnovn. promonl)lv. I. prlkazulu uz pomoc nJlhovlh po.n'lIh IIIpOlv,lIano vorovetnlh
pojava (odredenih odgovarajueim volieinama kao "edn)a vrednost I ,Iandardna devi)aei)a). Stepen pouzdanosti se izrahva pomoCu verovatno,tl pojave nezgode IIipreko odgovarajuceg indeksa pouzdanosli.'!
Napomena: Jedan primer probabilistieke metode prvog reda dat je u Prilogu B.

- n)lhove vrednolll mogu bltl provoreno uz pomot roeuna vorovalnoc.

U metodi pareljalnih koefieijenata
ako posto)i dovol]an bro) pouzdanlh osnovnih podalaka. Verovatnost pojava nelgode III indokl POUld.nosti moze ,e odradltl proueavan)em pojedlnlh vredno'tl iz odgov.rajuclh projekaU postojecih obje.
kate, uzimajuei u obzir poeetne tro!kove Z8objekte I moguee po,lediee od ne.goda.
Odstupanja verovatnote po)ava iii koefieijenata, t). indeksa Z8 navedene projektne uslove od predvidenih,
moraju se pOlmatrati uz analiziranje podrueja primene predmetnih u,lova proraeuna.
Pareljalnl koefiellentl mogu II takoc.'leodredltl na o,novu semiprobabiliitiekog pri,tupa u kojem ,yak.
projektna vredno't. posmatrana odvojeno, ima odrec.'lonuverovatnotu da bude prekoraeen. u nepovollnom ,mi,lu. Takve verovatnote ,e mogu odrediti iz razmatranja vec datih vrednosti u odgovarajucim postojeeim pravllnleima ia opterecenja.
,
Keda bezbednost Ijudl nlje ukljueena u faktor i keda postoje odgovarajuei podaei. pete;jalnl koefieijent
')'n mole so najpovoljnlje proeenitl na blli ekonom,kog kritorijuma.
Konacno, parellelnl koefieijentl so mogu odredltl na olnovu I,ku'tva, tj. postojecih proraeuna I izrac.'lenih projekata. To je posebno fluea; kOd pareljalnih koefieiJeneta ')'d-

Provera kvaliteta

7.1

Optte
Provere kvaliteta
nje tralenog

u toku planiranja.

stepena

projektovanja

i gradenja

konstrukei)a

su neophodan

uslov za postiza-

njihove pouldanosti:

Provera kvaliteta sastoji se od:

prlkupl)anje podataka,

7,%

iznaldenla

odgovarajueeg

donotenja

P..tup'"

rdenla

odluke na o'novu

na o'novu

dobijenih

prikupljenih

podataka,

rden;a.

prov... 1ow8liteta

Pos1upek prover. kv.llteta u p",;~nji

I izvoc.'lenlukonrtl1llr.clJedeli so ne:
a) provwu kvaliteta proizvodnja, Icoja so I8stojl od provere postupaloa proievodnje; _No
je voc.'lenJ-postUpek. proizvodnje koji o,igurevaju prihvatljiv kv8lital prelZIIOIII.;

pJovere

bl prov.ru ptOtnoda, kQje.. ...to)i od poovet'8kon.Cnog prolzvoda; Ivrt>aove o-w Ie poMmIa d. do.
.
blJenI prolzvod odgovora tra1enom.
Svojstva materijela, sastavnl delovi konstrukeije ill same konstrukcija, kojl su predmet provere kvaliteta
n. moraju bltl istl u ova dve po,tupke provere. Ove dve vrste provere mogu bitl rezlleite ZI serijsku pro.
Izvodnlu I pojedinacnu prolzvodr.lu.

7:J

Kriterijumi

prov...

Provera mob

I pravila prihvatanje

bltl potpuna

ill ltatlitlCka.

prolzvode
Ako I. p~ov.re pOlpuna,

11 Poneked ~ OYlj nefln u IIttr.turi nazlv. p'ob8blliiti~klm nKinom

porc:ijatnih koeffcijln.tllilitne
metod, nlzivaju
1. reda.
""elnl""

provereva

Ie svaki p~olzvod.

2. rede. dok ,' oat!n pror.tuna

Po pravlli.
Ul pomot':

J\J' \J.el.n 10 R"",,.

ma prljema,

proizvad

.u kvantllalivne

S8 oeenjuje

prlrade,

kao dobar

dozvoljavaju

(prihvatljivl

doputlena

ill lot (neprlhvaillivi.

Ovl krilerijuml,

ukoUko

lobzlrom

kol. IU pr.d,""t

provore,

odllupanla.

StatistiC!ka provera se sastoji od sledeelh postupaka:

al adredivan)e grupa proizvoda,
b) adabiranje uzoreka u .vakoj grupi,
el I.plilvanje
d) statisti~kl

uzoreka,
zakljuC!ak 0 rezultatima,

el izve~ai 0 prihvatljivostl.
Grupi mora bit! t.kva d. .. mote .m.tntl'
Ito znaC!i da su svi pojedlnaC!ni prolzvadi
S8 odredeni

broj uzoraka

ill net donost

koji S8 padvrgeva

sa uporedivanjem

tatlma se donosi s obzlrom

7.4

rezultata

ispitlvanju.
dobijenih

n. ,voillv.

pad istim uslovlma.

Iz svake grupe uzima

ZakljuC!ak 0 grupl proizvada

ispitlvanja

na dati 'Iepen pouzdanostll/ill

I Irafenlh

zadatllnllrval

(da Ii je prthvalliiva

.vojSlava.

ZakljuC!ak 0 relul.

pauzdano.tl.

NaC!ln provere
Razlikuju.e

slede~i Slepeni proverl

samoprovere

koji zavise od liea iii organizacije

provera (organizaelja

proizvodaC!al,

koju vrll druga organizacija.

Po pOlrebi se sprovadi

i dodatna

Unulratnja

proven

materijala,

na prolzvadnju

se mote

provera.

odno.iii
dllova

Takode

mote

rel.vatl

vrlo .102eni probleml

bili angafovana

Strogi postupak

provere

Za manje vdoe

Tada.o

dodatn.

pCldataka I projektovanju,

III konurukeija

I na radove

organizaclja

koja ~e vrtili proveru,

i gdl bl rulenje

konstrukeija

provere

Proveru vrle

a naroC!ilo u sluC!ajevlma gde se moraju

ugrozilo vrlo vellkl broj Ijudi.

ukljuC!uja sve provere data u ovom lIandardu

delove, u konstrukcionom
vl!eotepen,

u .tatisli/!kom

na proizvadnju

na gradllillu.

prolzvodnje.

provora m02e ...to)atl

Ako )a postupak
sobno nezevisni

na rad na prikupljanju

konUrukeija

liea koja ne uC!eSIVuju u postupcima

jekta.

koja vrli proveru:

- pojedinac),

(protzvodaC!

unutratnja

-,provera

7.5

homogonom

iz grupe proizvedeni

smi.lu,

.amo od nekoliko

.provodl

U protivnom,

sa za vdne

vdno

pouzdano.t

delova ob.

i unutrotn).

provera raria unutrolnl.

tede Ie za konaC!nl ,"zultll

pogledu.

I .provadi

se .amop,ovora

provora.

pIOV"..

da pojedini

stepenl

budu medl/'

provere opada.

Plan provere kvalileia

Ukupan

poslupak

gradenja,

pogledu

postupaka

provere

nadle2nost

pranosi

ad prikupl)anja
na pojedine

ad jednog ucesnlka

u drug\. Mere provere

unutar

naredni deo postupka

gradenja.

U mnogim

slucajevima

padataka

u proizvodnji

jednog prolzvadnog

potrabno

do pu~anja

u upotrebu

konstrukeije,

dell se u

faze. ObiC!no jedna faza poC!lnje iii se zavrsava na me.tu

je .aslaviti

na drugog

III gde jedan postupak

dela u pOlpuno.ti

plan i program

se Izvrlevaju

provere,

a naro/!ilo

gradenja

gda .e
prerana

pre nego 110 zapoC!ne

kada je poverena

razll.

citim lIelma.
Plan za proveru

projekta

al provaravanle'da.u

mora uklju/!ivati:

zahtevi,i u.lovi prelpostavl!enl

bl proveravanje
sprovedonl,

da su upotrebljeni

el proveravanje

da su ertdll

adgovaraju~i

u projektu
prora/!un.ki

drugl delovl projektne

u seglasno.tl
madell

dokumentaelje

.a .tvarno

i da su prora/!unl

u segla~nolli

usvojenim,
raC!unskl ta/!no

.a adgovara)u~lm

C!unima I sa datim uslovlma.

Plan provera materijala
a) zadatak provere,
b) predmet

i provere izvodenja

I u/!estalost

provere.

objekata

provere,

e) vremen.kl raspored
d) postupke provere,
e) krilerljume

I prolzvoda

provere I pravila prihvallnja

f) pOlrebne

IzveStaje I potvrde

gl po.tupke

u sluc.ju

od'iupanja

0 prover I,

rnultala,
.

od krilerljuma

provere.

na gradlliltu

mora ukljuC!ivati:

prora.

707

708

'

PRILOGA
Primeri stalnih, promenljivih

i slu6ajnih

delovanja

Nlvedeni prllnlri obuhvlteju uobleljene vrste delovlnjl. U pojedlnim ,lueljevllM" mogu II pollvltl I
drulll vrste delovlnjl kojl el bitl rezvrstlne u odgovlrljueu grupu prime o,novnim definlellirne.
Stllnl deloVlnjl IU:
II sopstvenltellnl konstrukelje luzimljuel u obzlr I sve flu tokom Izgrednje),
bl tellnl nenosivlh delove konstrukelje,
el prltl,ek tll,
d) deformlelle nlstlle ulled neelnl Izvoc:lenjl,
e) Ikupljlnje i teeenje betonl,
fI dlformlelie u,led zlverlvlnjl,
gl prltlsak vode.
h) utleljl nlstlll u,led Illglnll o,lonece,
I) ,lie od prednlprezlnjl.
Promenlj;vl delovlnll 'u:
II korl,no optereetnje,
b) optereetnjl od ,opstven<; teUne konstrukelje, nlstell
el optlreeenil ZI vreme grl"enjl,
d) pokretnl optereetnjl,
el optereetnje vetrom,
f) optereeen;e snegom,
g) opteret8nje ledam,
hi promene temperllure,
n udlrcl vodenlh tll..l.
SIUellnl delovlnjl RI:
I) udlrc; vozlll i plovnlh objlkltl IIIplovtelh predmetl,
b) Iksplozije,
el
dl
II
fl

slegenje temeljnog tll,

Vlt~r Izuzetn, jlelnl Iclklonl, tomedl I cI.r.l;
zlmljotre"
poter.

ze vrlme pojedlnlh flze gr~enjl,

709

PRILOG 8
Jedan primer probabilisticke

8.1

metode

prvog reda

Oplte
Postoji n3konko m.tod. za prov.ru slgurnostl nosec!ih konstrukclja kola la nazlvalu probebililtlo~klm.
Jedna od tlh j. d." u ovom prilogu.
.

B.2

Verovatnost

'.

(otkazivanje

nosivosti)

loma konstrukcije

i indeks sigurnosti

U.probebilistleklm matodama uvodll' pojam verovatnoltl dOltlzenla grenlenng"onl' knlo .. ",tnnll no

Prlhvetene verovetnostl otkezlvenle'no.
prlhvetanu verovatnolt loma (polav. otkezlvenje noslvostl)
P"
IIVDltl konstrukclj. koj. zev!.. od u'svoj.nog rlzike I dDltizenj..odgoverejue&g grenlenog stenle mogu s.
rezlikovetl u odnosu ne usvoj.nu projektnu sltueclju. U ovde oplsanoj metodl verovatnost poJev. loma

P, je zamenjeneindeksomsigurnoltifJ:

'

P,'

4>(-fJI

gde je:
4> - standerdna funkeija distribuelj..
Jndekiligurnostl fJjel.dne oplsna vellelne Z8prlh~e~enu verovetnost I prlklednljl je Z8preksu. Zbog uenog odnosa Izme(lu fJI Pf nlvoi slgurnosti za rezlieit. proj.ktn. situeclj. mogu blti duJ u uslovima za od.
redivenje toktore sigurnosti fJ. U osnovi. verovetnosti pojave loma mogu bitl u vezi se oeekivanim v.kom
trejenje konstrukeije. Pon.ked I drugl vrem.nskl perlodl mogu bltl n.lzbe!nl, m.dutim. moreju bltlles.
no odreil.nl.

B.3

Proracunski

matodi

Smetre s. da Ie usvojeno granieno stanje moil prikazati proreeunskim mod.lom u uslovlme jedne
kojlma su obuhv8teni uticaji na konstrukciju,
Iili nekoliko) funkelje 8 promonljivih
X" X.. . . . Xn
svojstve materijalal dr., ukollko ovi uslovi Z8 konstrukclju Ispunlavaju Izraz:
8 (X" X.,...
Projektni

uslovi tada se mogu prikazeti

15)

.. xn *):> 0

(6)

izrezom:

e (XI., X2."
gde su:

Xnl ~ 0

x I.' Xl ., ... X n projektne vrednosti Ivideti izraz 1).

T.or!j. pouzdenosti prvog rede Dligurivi odgoverelu~1 metod Zl dobljenje projektnlh vrednostl u vetlnl
projektnlh zedltlkl.
Dalje su izloteni principi primene probebilistieke motode prvog redl u projektovenju preme grenlenom
stenju.

B.4

Glavne promenljive za granicno stanje

Promenljive X \, X.,
kim promonljivim

. . . Xn u proreeunskom

i Dlnovnim promenljivlm.

modelu ze grenieno stenj. mogu .. .metretl determlni.tie.

710
8.4.1

O,novn.

prom.nljiv.

U ovol..m.todl Dlnovn. prom.nlilv. X, prodltevl].n. IU kIlOIlu~ejn. promonljlv. odr~denlm funk.elleme

I perem.trlme distribueli..
Pos.bn. dlstrlbuelone funkeij. su normelne r..podel. parametrlm. srednj. vrednostl Il, I stond.rdno odstup.nj.
I norm. In. r.spod.la preko odgov.r.luclh p.r.m.t.r.,
Ako II pored norm.lnlh distrlbuclo1
nlh funkeije upotrebllev.ju I drugo, onde je potrebno promenljlvu X, .retvorltl u novu dlstrlbueionu
prom.nlilvu modlflkoven. srednj. vr.dnostl I standardnog odstupenj., Ako postojl vezo Izrnedu osnovnlh prom.nlllvlh, mor. ,. prlmenltl poseb.n postup.k.
U ovoj m.todl osnovne promonljlve s. predst.vlj.ju ne sledeel n.~ln:

Neki utleej F predstevljaso njegovomsrednjomvrednoscuFm i stand.rdnlm odstupanjemof

Ve'
lIelne F m I OF odnose II n. dlltrlbueiju makslmalne vrednostl dobiiene Ii stetistl~klh podat.ka
posmatrenj.m kroz odgoverejutl v;.m.nlkl period,

"

, predstevlie se svojom sr.dnjom vrednoscu ,

2. (:vrstoce m.terl)ele
I stonderdnl",
odstup.njem
,.
m
3, Geometrljlkl
p.remotar I predstavlje'se
5Vojom srednjom vredno~Cu
I st.ndardnlm
odstupanjem
"m
Medutlm, geometrijlki peremetrl ~esto 51 mogu posm.tretl
I kAo determlnistl~ke
promenljlve.
e'

8.4,2

NepouzdanDiti

u prore~unskom

modelu

Nepouzd.nostl u prore"unskom modelu se, po pr.vilu, opisuiu neklm koefleijentom ill funkeijom koji
se uvode u model. Taj koeflelient III funke/i. mogu se tretiroti ken osnovne promenljiv. XI 1predst.vitl
njenom srednjomvrednofu Xlm i stendardnim odstupanjem
r

8.5

Kombinacija

uticaja

Prema definicijama ZI vrednosti uticaja datim

U ovomuanciardu, Statisticki podaciza uticaje vezujuse
zo dlstribueiju m.ksim.'ne vrednosti koie se j.vli. u toku odgover.juceq vremonskoq period.. Ak" Ie .
dva III vile utleaja kombinuju, moroju se dodatl I vred~ostl trenutnih utleaje. Prema tome, vrednolll
I of kole se upotrebljaveju d. prikazu utieaje ne mogu s. neposredno korlstlti u komblnaeljl ukliu~I,
'm
v.njem vile od j.dnog promenljlvog utle3j., vee se moraju redukovatl \jedn. od njlh IIIobe),
Veli~ine redukelje zovise od paramet.ra promenljivlh utie.ja u kombln.elji, kojl oPlsuju promene kroz
vrem.. U veelnl sluee)eve r.latlvno trej.nju utie.j. I broj njihovlh pon.vlj.nj. uzlm.ju Ie ken nejvatnljl
parametri.

8.6

Projektne

vrednosti

Projuktn. vrednosu','

srednj.

vrednostl

pr.tpost.vllenog

promenljivu XI zovlsl od:

#lJ I standerdnog

Xi'

~ u udeto grenl~no st.nJe I proloktnu Iltu.eilu,

indekse Ilgurnostl
'.ktor.

promenljiv.

odltupanja

tipe dlstrlbuelje,

0, kojlm 58 oplsuje osetljlvost

konllrukeije

u odnosu

n. dostlgnuto

gr.nleno

st.nle u promon-

'Ilv. XI'
Z. neku prolzvoljnu dlltrlbuelju F(x,) proj.ktn. vrodnolt J. d.t. Izrezom:
F(x,.)
Ako s. pretpostevl

de C. Ie XI nor01.lno

- ~ (-D,'~)
respodelltl,

dlltrlbueije

ondele:

(8) :

xl.-lli-D,'~'OI
a norm.lne

(7)

daje:

XI. -Ill'

e' x'

p (-01./3,

V,)

(91'

711
promeno VI < 0,25. onde se VI zamenjuje sa (1,'

Ako je koefieijenl

U zevlsno.1I od lIopouzd.nolll
(1.6.3).

B.7

Faktori osetljivosti

~ moraju

Faktori

ko)e IU uzele u obllr.

In (V: + 11.
p.oler-ulI.k,,)

v""'lIoltl

X"

biti odabrani ,ako da je:

f>

(101

1 odgovara samo onoj situaciji gde je velicina rilika

Je.no identlfikovane.
Analilicke

mole oIIgova.all

konstrukcije

};Q.
. gde",Q(.

x'

ujedno

II pojedinacnom

promenljlvom

Za uvisne p.omenl)ive upotreblJeva)u .e drugi odnoll.

detinicija Ct;usniva so na tunkciji

Q.
I

granicnog stanjal data je Ilruom:

K,

(111

(I:K',)112

gde Ie:

08
KI=-

oX,

XI- xi.Oj ZI normalne raspodele a

XI ~ xl.lxl'VI)

u neuobicajene ra'Podele (V,<0,25)

ako .u pojedlne osobenosli .&drhne u projektnoj velicinl x'.

Kod veclna funkeija granicnog slanja ova) matematlckl prl.tup uhteva nekoliko stupnjeva ponavlJenia
dok sa ne d~e do rmnja. P.ematome, mofe serumatretl I jeden uprolCenpristupuvodeclu odgov.ro.
jucu oblast primenotiksan1aktorosetljivostlkonstrukclje,ne primer klO U t. B.9.

B.B

Primer
U mnoglm slucajevlma iz prakse.kombinacij.
opterecenja .anoji .e od jednog 'Ialnog optereeenja G I
jednog promenljlvog opterecenja Q.Cesto je otpomost konstrukclj. R dati }ednim glavnim tlktorom. ali
mofe prlblifno dl bude podeljen. I nl nekoliko razlicitih otpomosti Inl .evijanje, nl smlcln). I dr.1. .vakl $I 1V0jim glavnlm tl"loriml.
bilnost

konstrukclJe

Po~to .u odnosl

dal je prollom

IInelmom

ceslO IIneaml,

jedln

vrlo pogodan

obllk u.lova

u sta.

jedn.clnom:

(12) .

R-G-Q>O
gde Ie otpOr kOMlru"eij. Yrdan u hllm jadlnielml klO I utlclJI n. kOnltrukclju.

OVI' odnol blc. uut

klO osnOYIZI sledeclprimer.I u skleduj. $I jednaelnom (5).
Srednje yrednostl Gm (od GI i Om (od 0) smatreju II poznltim (Gm moh bit! jednlkl reprezentltlynoi
yrednosti u .0pstYenu tefinu konstrukcije).
Problem kojl sa rumanl u oyo.n primeru Je odre"iYlnje zlhtaY- .rednje yrednostl
Sye yrodnosti
Rm'
koeficljenatlpromena~G' ~a I ~R smatrojuse poznatim.Tlk~. II lmatrll dl Iedltl yrodnostfJ.
Pro)ektne yredno'li dobijaju se iz jednacine (4):
G' = Gm (I-QG
0'"

,"

(131

.fJ. ~G)

11-0./1.

va)

1141.
""'..

712,-

A"- Am.e.x.p(-aR
Vrednoltl za JCI adobiJlju Illzj_dnlelnl

(15)

./J'VR)

(10), (1111 (121:

aG - Gm . vG/v'fJ{I'

(16)

Xo- - 0. - am' va

ao - am . vG/v'fj('"

(17)

XR.

aR'- A" . "A/vr:xr

(181

XG --oG"

Gm,vG

A" .6R

Nljzad,

projlktnl

uslov Iz j_dnaelne

(6) dlje:

A"

G"

- a":> 0

(191

OVllednleln. su dovoljne Zl ..!avlnje problema kojl mote, nl primer, blti naplsln nl sled~1 neeln:

a
II- -!II..
Gm

t-

A
Gm

+~m

Pretpostaviti vrednost ~~ GQ'

- Izrleunlti pomoeulednlelne (16, i (~?):

. -.
1

II

'II

..9- .Q
~c

A'

Ineeuneti G'/Gm I O"/Om Iz ledneeine (13): '14).

- Izreeunati A"/Gm iz jednaeine (19) se znakom j.dn.~.ost,
Xo/Gm i XA/Gm.
Izraeuneti
Izreeunlti ~G;G'P'
X .
- Izrleuneti ao iz jednleine (171. Ako se izraeuneta vr.dnost nl ';'.
postupak ponavljlti dok 51nl postigne slaga!'ie.

51 pretpostlvljenom

vredno!cu,

- Izreeunlti aA'
,

- Izrecunlti t.

Am
Gm (1 +11)

iz jednaeine (15).

Aezultlt ovakvog prorleunl prlklzln je nl sliei 1, gde j- ~ dato kao funkeijl od II Zl sledece vrldnosti Zl
vi 13:.
VG- 0,05
va - 0,20 I 0,40
0..10 I 0,2
"A13 .. 6

"",--."

"----....-

---- --.--

1'0=0,'

./

",.~

-1'0=0,1

1'A = 0,2

---

---

Va=0,2
1
0

JJ

Slik. 1

- Rezult.ti

E=

pror.eun.

R
-!!!

k.o

funkcije

od

G m +0 m

/J

B.9

Odredivanje

projektnih

vrednesti

upro~cenem

0
!!L

Gm

metodom

U projoktnoj jodn.einl (16), po pr.vilu, Z8 jodnu Iii dva osnovn. prpmenljlve smOlr. se d. promena nji,
hovih vrodnostl im.ju n.jvcei ulic.j n. dosliz.nje granicnog st.nJ., On. su sabr.no so n.)vocim laktorl",a
~setljivosti konstrukcije
ai' Ove promenl)iv. se n.ziv.ju ..vodece promenljlve",
Cesto je pogodno od.br.ti osnovno promonljivo teko d. so pr,\)ektna jedn.ein. (5) mote r..t8vltl na dvo
funkcija: funkciju utic.j. na konstrukciju 0 I funkclju otpora konstrukeiJe 0 R:
s
8 R (x;r'
Uz odredivanje

jednog pogodnog

. . x~r)

x;r"

nivo. poredonj..

- 61(x~"x;.'

. . . x~.) C; 0

ovakav .oblik prikazlvanja

(20)

ce, uop~e

otpor

(12) u skl.du je sa kombinacijom

promenljivih otpor. k~nstrukcl)e
R, i promonljivih utica). n. konstrllkc;ju
XI.. clji J. rozultat IItice) d~lova"j. S:

posmatr.no,

moguc. Jednaeina

R"-S"..O

Xir.'

blti

eijl je rozultet

(21\

Jedn. od promenljlvih olpora konstrukeijo 1Jedne od promenljlvlh uticaja ne konstrukcllu mogu se pos,
matrati keo glavn. "vodece" prom.nljiv. i oznacavaju II sa
i
X" X,.'
Ako II prol.ktn. j.dn.cina mole relclanit; prema )edn.clni (20). onde Ie moguc. uprolC.na metode
ZI proeenu f.ktore o18tlllvostl konnrukclj. or Delje je prlkez.n primer uproltene metod.,
Deobe faktore
kojl su u vezl sa promenljlvlm.
1
I XI., prema jedneclnem.:
XI'
"'Ir "'I.,
n:'r
0:.

II

dMvnlJava

da if

i if

.
.

s budu oel,.."",,,

(221

A aR,1

Q .Q .
I

(231

1,1

lO ,,,,,';IU rnleclJu R

it R = as = 1,0 deje oelred.n. srodnj. 'cwltale.

- . o.
S

713

714
U dozvoll.nlmgranlca.nau odnol
~YKinu projektnih Ilubl'y,
d.loyanja na konltrukciju.
podatak Zl rnne proj.ktn.
Vodetl promonljiYI otporl
to la:

RIOs' R I its ,"nlJU'O UV$ltlkao konllantnl laktorl koll rlOkrlvJllu

u prakll. OR I Os IU .tandardna odltupanl' rozultat. otpora konltrukcljo I
Na primor, yrodnelti Ci ~ 0,8 I Cis- -0,7 mogu bltl zadovoljayajuti t.hnickl
R
zadltk..
konstrukcij.
I Yodeta promonl)iya utlcaja n. konltrukciju X,. pOv.uno
X'r

orR,i- 1
(ul-11
tL
-1>,1- 1

gd., lito tako, I Oltlle prom.nIJly. mogu bltl yauna uz manl' 'aktore:
orR,." 1
(ZlI>

1)

GrS,I" 1

Medutim,

oye pretpostavke

su uyek na stroni sigurnosti.

Za propisane promenljiye sa i-I,

. .. , koje odreduju

smanjlyanj. utica;a promon., ..ednostl:

orR.;- "S) -.,JT -,fT=T

omogutuj.

dobi)anje

ze "R,,'Irs,,;
isti problem

yrednostl

I 111.. Sledete

""
nl primer, "R) -Irs,'iz t. 7 Oyog Standarda

uproSCenje sasto/I 58 od uYad.n/a

0,4 u I> 1 je umoren.

razmatran

(24)

u pogledu prethodn.

je uprolCenom

mltodom,

konstantnlh
procene.

yrednostl
Kao prlmor,

Moroju 18 odabrotl

Iled.t.

Gr-yrednostl:
-

za a kao YodeCu promenljlyu

orR- 0,8

ora" 0,7
orG - 0,4 . 0,7 - 0~8
z. G kao yodebr promonljiyu

orG- 0,7
'Oa - 0,4
Rezult.tl

--''1IIr--'',,-

0,7 . 0,28
'

su prikaun;

na sllc! -: I mogu so dir.ktno

uporeditl

sa slikom 1.

.....--.--......--..

'.

---- ------

I,

-vA.0.1

-.-----

---

VA' 0.2

..,.

/'
/'

Va

.0.2

1
0

,
I'
Uprosceno

Slika 2 -

B.m

Izracunavanje
Jedna

ed

koristo
raeun

pareijalnih

valnih

primena

u m.todl
prlkol.

Medutim.

uprose.nje

nata.

zahteva

dvidena

Ovo

oblasti

gda

prinelpu

';'etodi pareijalnlh

je pri Izracunavanju

meteda

koeficijenala.

Primena

probabllistlcke

pareijalnih
metoda

koefieijenata

omopucuja

da

koji s.

s. ovaj

rHO-

logic an n.ein.
postupka

proveru
su ova

odredivanje

CI-vradnosti

koefieijon8ta

probabilistic~:ih

parcijalnih

na Jedan

odredi.anje

j. neophodno

edstupanja
odstupanja

sigurnosti

prlmenu
(ed

konsuntnih

prethodnn

pareijalnih
vrednosti)

odr"'ene

keelleijeunutar

pre.

prihvatljiva.

'Y-vrednostl

mole

koefieljenata

jer omogucava

indeksa

se sprovenl

projekt~a

Fld

vrednost

na

sl.d.cl

normalnog

n.eln:
raspodeljenog

utieaja

se pile:

.
'Yfi F'm 11 + knl' VI'

(25)

gde je knl faktor fraktile (t. 6.1 It. 6.21.

U

probabllistiekoj

metodi

projektna

vrednost

za

takav

jedan

utleli

(CI,j. negatlvno

ZI

nepovoljnl

utiean

je:
(261

Fj-Fm(1-a,''''V,'
Ako SI pretpostavi

da ie Fl.

Fj .

'YII ce blti:

'YII

Na Istl naein mote II

1-o:,.(J,VI
. -,:;:;---:V-

odrediti vrednost

nl

'Ymi

raspod.lj.'!O

svojstvo m.terijale:

,,,,VI)

~=~~.pl-aR
.

(27)

ZI neuobieajeno

e. x. p (knl' VI)

'Y'n;
,

,...._..

715

(28).

7.16
~ Potto flktorl o"lIllvostl konltNkcll. (OA' os) IOvl.. on nepnll,d."nltl udrlll.ne O. Ivlon
"","vnll" I"'"
menlllvim (jldnlelnl 111. perellllni Ilklorl i"ee"".tl p..omljodnlelnlme (27) 1(281 luo '.kolBviso od
nepouzdlnosti lVih osnovnih promenljlvih. ""Idutlm. zo prektienu prlmenu
pogodno eko vredno.1I 1',
'e
ne zlvl.. od nep~zd.noatl lVojstlve ml18':1'.'1 I vrodnostl
I'm su nlllvis". U odnosu nl n.pouzd.nosll
utleljl. Ako ovo nl)1 IluelJ kldl sa prlmenjufe probabillulekl me'odl u svom opltlm obllku (t. B,2 do
B.7), odredlvlnje I'-vrldnostl smatrl II Iprokslmleijom.
Ako su Ilktorl o..tljlvostl konstrukelja
odrodani p..oonoupro!elnof metodl prlkl..nol

elne (27) Zl 1'111(2B) ZI

bite:
'ml
'Yfl

. 1-a,.a,,'II.V,

~.
'Yml

+k"I'

1291

VI

lI.x.p(-aR

u t. B,B. fedn..

.aR I,P,VI'

(30)

e.x.plk""VI)

U ovom slue.ju vrednosti

'Yz. promenljivu ne zav;,e ad nepauzdanostl ostallh promenliivlh. Potrebnn je

k"n".lovall da pard).lnl koetleljont; U praktienoj pli,,,.nl onogu oouhvalati I dotlatne nepou!dal1",,'1
koje nisu diraktno ve.lne sa nepouzd.nosti",a u usnovnoj promenljivoj. Ako se. M pri'Mr, pretpo.tav;
da olpornost R nekog konstNkeionog elementa laV;!; ad evrst06e f i nekeg geoJT1f!trijskogsvojstva
a,tako de ja:

R. f. a
I ako ja Zl projektnu vrednost a lzebrlna nezlvn. vrednost II to je u voelnl sluelJove srednja vredncst}.
nepou.dlnost vrednostl. bite pokyivenl pareijalnlm koetieljentom
'Ym .1 evnt06u.
avo se postlle modifikacijom jedne6ine (271 u:

'Ym

II: x. p 1-0, . (j. V,) . e. x. p (-.

V,)
II' x: P Ik",'

. (j. V.I

(311

Plreijllni koetieijenti 'Yd mogu se odrediti uvodenjem jedne ill vita dodatnih promenljivih u proreeunski
mod.I, koj. e. It tretlfltl n.lltl nleln kaG utleDl1(vidl jodnnelnu 27) III SVOJstvlmatorljal. (vldl f.dnoel.
nu 281.
Plreljllni koefieijont
mole II i.reeunati tako do odgovare rulleitill') vrednostima ;ndeksa sigurnosti
'Y"
fl. dok 58dNgi pera~tri .ldftevaju konstlntnim.

717

."-"""";'-"."~.. .-. ,'-

PRILOG C
Podela oStecenja konstrukcije
Pod.l. 0It.6onj. moh I. vrlltl n. Olnovu pOlm.tr.nJ. a/ .-dIJ.gram.,
konstrukelj. III konstrukelj. k.o eilin..

ullm.Ju~1 u obzlr v.fnol! dll.

, Uobi~.j.n. je podel. ohotenj. konstrukeij. n. slede~1n.~in:

: .) olte~lnj. koj. ne proullokuju rulen)e iii gubillk It.bllnostl konltrukeljl I pOlle ~III poj.ve optere.
6onj. i d.lje mogu d. se pov~.v.ju (Tip I),
b) olte~.nj. koj. ne prouzrokuju rulenje ill gublt.k It.bllnostl konstrukeije, ell posl. ~ije poj.ve nlje
mogu~. d.lj. pov~.v.ti opter.~.nje (Tip II),
c) ott.c.nj. ~ij. poj.v. prouzrokujl rulenje ill gubltak st.bllnostl konstrukelj., npr. krtllom nip Ill).

---~.-.

.'-~'

T~PRILOG 0
Podela objekata

D.I

Traleni

stepen

S obzirom

ligurnostl

na posledice

objekltl

ill njlhovih

pojave oStetenja

del.ovi zavisi od velieine

posiedici

olte~enjl

iii rutenil

is.

tih.
Pollidice

su:

II gubiclljudsklh
livota ill ozleda Ijudi,
b) drulIYene posledice,
cl materijllne

D.2

Itete.

S obzirom na velieinu i znaeenje posledica, objekti se svrstavaju u grupe I rlzlieitlm tralenim stepenom
sigurnostl:
a) Man;a valnl objekti
Kod ovih objek.te postoii zenemarllivo mala verovatn~. gubltk. Ijudskih livota iii povreda IJudl usled njlhovog rulenjl. Drultvene posledice k.o i materijalne stete su male.
Ovde Ipedaju:
- jednospratni ili dvasprltni objektl u Kojima se Ijudi retko nalaza I u manjem broju (skledilta, po.
Ijoprlvredni objektil,

- nedstrllnlca,
- pOlpornl lldovl.
b) Valnl objekti

Kod ovih olljakale u Ilueaju rulenjl postoj; velikn verov.ln~. gublt.k. liudlkih 'ivot.. Drultven.
poll.dice I m'larlj.lne 1IIIe IU .neeojne.
cl Veom. valni obj.ktl
Kod ovih objeklta u sluelju rutenjl postoj; velik. verovotn~1 gubitlka mnogobrojnih Ijudskih livo.
t.. DrulIYe", posledice I m.terlj.lne Itete IU veoma velike.
Napomena: U posebnim slueajevlm. na .ahtav n.rueioc. pojedlnl objektl mogu biti svtltlnll u vi!ll
grupu nego Ito bi bili u uobieajenim uslovima.
Prilikom svmavanja objakata u pojedinu grup'! mora sc Imatl u vidu I njihovi budu~. upotreba, I to za
sva vreme traj.nja objakt.. Z. vrame izvodenja objektl mogu bit! Ivrst.nl U rillie lte grupe, u zevisnostl
od procene uslov. grad'enja.
D.3

Ukoliko se posmattaju

pojedini delovi konmukcije,

konstrukcije

ako olte~enje

illZiv.

ost.~enje

sledeelh odredbi:

konstrukcije

kao celine, ted.

sa taj deo

kao celina;

.ko je mogu~a velietna stete po c.ni priblilno Jodn.ka c.nl pove~.nj. ulag.nja zbog .vrstavanl. U vlsu
grupu, tada deo konstrukcije mole biti svrstan U visu grupu od ona u kojol Je konstrukc;ja kao c.lioo;
ako su verovatnast
ukoliko

gubitak.

Ijudskih

1 ivota. druStvene

mala, teda II taj deo svtltav.

Ie ne mole primenitl

posledice

I materiialna

u nilu grupu od konstrukcije

nl jedna od pomenulih

u i.tu grupu kao i sama konsttukcij..

l~

mora se pridrlavlti

lnaeajno

svtltava naimanje u istu grupu u koju Ipada konstrukcija

dela konstrukcije

del.

odredbi,

steta usled olte~enja

kao celine;

tada deo konstrukcije

mora biti svrstan

719

PRI LOG E
Vrste ltepen8

prove1'8

De bl Ie dokezelo de IU ulyojen! prelhOOn! pOOeclZI Izredu projekle dobri, de IU Ivl rlldDY!pr! Izred;
projekte dobro 1 beno Izyrlan!. de au pr! Izvo(lenju !spunj.nllvl Zlhlevl projlktl, dl JI odgDY"ljuel
upotrlbl. keo I nidzor I odrtlvanje. moreju H sprovlltl pose~1 poltupcl prove...
.
Slepen provlrl m~le bll!:
II uobleeJlnl pOIIUPlk prove..,
b) strogl postuPak provere,
c) veome'strog i opselen postupek proyere.
Ze objekte svnl.ne U grupu "velnl objekti" ili "yeome vlln; objekti" sproveden; stepen proyere mora
spadeti u grupu bllll el.

\
I
N"

o._u

mK"onj. Rnpohllekoa..kr...dl.,1 .wkun"o, c,n

~t.mP8

':r"'jl

.1381/74.02 od.. II 191.. nl p.ot. to

Saverrll ZI,IVIX!U H8ndardiza:iju

1'<""'
..;. 8qr.d

no

n'O"'"

~.-./

Ukupno

7,20 '

strana

16

...----..----.
Tolerancije
7.8 gra(!enje
ODNOSI IZM1IDU RAZLlcITIH
TIPOVA
ODSTUPANJA
I TOI.ERANCIJA
KORIsOENIH
ZA TEHNI6KE USLOVE
(Identfean
sa ISO 4464: 1980)

JUGOSJ.OVENSKI
STANDARD

JUS
ISO 4464
1993.

OvaJ standard objavljcn )0 a "Slat.bellOllIIst.a SRJ". br., 83/93.

Tolerances
for
.Rod toleraoces

building
used for

Relationship

botwoon

tho

difFerent

types

of

deviatioos

specificntion

OvRj stsudsrd je :fdontICRn sn :"tnMnrd"", "(?(t'mnrodn,,orgRnl7.8cije ".. staodardiRnlntJonship

botwoon
the diffezRciju ISO 4464:1980,
ToJornncns
fnr bllildlng

rent

typos

of deviations

NACIONALNI

toTornncns

nsnd

for

specific~tion.

PREDGOVOR

Ovaj standard

.Ie

pripremf1A

ordinadje

11 grac!enju

kog

standarda

jezika

Ve?a

nnd

citiranlh

Komt~f.1n

Sl\.ve7.nng

i?

oblasti

?AVOrill ?II :o;tlll1rlnrdi?Adju,

~Iec!urtllrorln<,

mectunllrodnih

?II :o;tnnrlllrd'!

orgnllh:l1c:iJp.

1 jugOl.lovem.1tih

ISO 1101: 1983

idt

JUS ISO 110]:1992

ISO 1803-1:1985

idt

JUS ISO 1803-1:1992

ISO 1803-2:1986

idt

JUS ISO 1803-2:1992

dimenz10nalne

a prevod

?II 5tAnrlllrdJ:>:acijll

.Ie sa

koengles-

ISO 4464:

1980.

:<tnndllrdll

ISO 3443-1:1979
ISO 3443-2: 1979

Za potrebe
standardi

ISO 4463-1:1989
Citiranl

jugosloveDski

JtIS ISO 1101:1992,

O\'og 5t6noarda
posta

primen.luju

nemll odgovarajucih

se

- Tolp.rllnc:l.!p.

Tehnickf,

c:rtp.?I'

i oznake

nil c:rt<'?'mn

Osnovn.t
1986.

mec!unarodni
standarda.

standard!
obI tkll t polozAja,

JUS ISO 1803-1: 1985, Gradevf.n:o;kp.kon:o;trukc:ljlJ - Tolnrancije

JUS ISO 1803-2:

navedeni

Jugoslovenskih

tp.rminl.

Gnd"'.'in:<klJ

\ron~tr\1kc:lje

Toleuncije

definicije

- Recni.k - Deo 1:

Recnlk

Deo

Izvedeni tnrminl

De8triptori: zgradarstvo. tolp.raneij.. 7.~qra1pnjo, 1i..n7.i.nalna

po1otaja. odstupan)a

tnlP.r~nr.ij~. tolp.rancij~ orij..ntaeij...

....----.

bdanje

Kataloska grupa U.A9

SIIVF.7.NT

7.AVOn

7.1\ RTIINTlAROT7.Ar.rJU

----.-.--.

toler.nei)a

2:

JUS

ISO

4464:1993

721

Citirani

~edunarodni

ISO

1983,

1101:

standardi

TElchnical

drAwinR"

r,.."",..trir.tll

ISO 1803-1:1965, BIIUding conntrnr.tlnrt - Tnlnrnnr..." terms

ISO 1803-2: 1986, Building

- Tnl..rnnc..n -

conatrnetinn

ved terms
ISO 3443-1:1979,

Tolerances

for

- PArt

bl1ilding

tion /lnd ..peeifie/ltfnn

ISO 3443-2: 1979, To1ennce..

ting

fit

- Pnrt

for "nItdlnR
botwo..n

Tolerancing

- Generelttiell,

indlr.ntlnn on drAwlnRn

tiona, nymholn,

ral

tnlArnncing

form, ori..ntAttnn, lnr.nt Inn tlnd rlm-ont

r.omrnn..ntn

I:
2:

hnvln~

defini-

Vo"nbu]nry

VOAllbnlllry

- Pert 2: Deri-

P/lrt

IIlInte I'r!neiplen
!ltlltfntfclll

of

norlM!

b/lsis
dilltribl1tion

1:

Gene-

for

evalua-

for

predic-

of ai-

zen
ISO

4463:1980,

Messurement

methoda

for

""ilr1inR

- Sf'ttfng-ol1t

Permissible menallr.ing
d"vi /It 10m'

-_4'__",,
2

,--. --.----...

and measurement

JUS

722

Prnvod

nn

ISO

4464:1993

---.-.---RrpRkf

jn~lk

0 UVOD
OVBj standard .Ie jedan j~ ~nrfj~ ~lnndnrdn kojl

~A odnose na tolnraneije u gra-

vn~ ohjllvljnn! (vidoU

. "..nju i gra<1ov1.OIIkih
kompon"nlltll.N,,'" od njlh '''I
"..
orin".."
tokll .Ie priprema drugih stllndnrdn koj I
n'"

t. 3). U

Ipr",lvl<1nnj" pll"ovllnjn;
- prorBcun IHrinA "pojn!r:!'!
"klopo\'8 f r8spodelu
tol"raneija;
- postupak predvidnnjn o(f..tll~nnJn
tolnrsneija;
?on "p"el flkllr:ljll
kOjA "13 korf"t..
- serijevrednosti

- prika~f.vanje
Ova serija
manju

ee

se

IIzoraka,

Proeesi

proizvodnje,

identifikuje

nAce

biti

kVB 1 f.t...tll

po"tnpnkll

I montA?'"

Tol..rnnr.fj..

toh'rsnetj..

toleraneija

~n ""d.seenjA

~rn<1..vln..kth

o,lr..,ll1jl1

koj..

u avskom

erte?ima.
u uzt-

I orloh,'"n.l".

obele?'IIvnnJn

znacajne

'tr..hA

"lni'''jll;

grAni<':ns

komponenBtB

nS gradiliii-

odstupsnjB,

a o\'nj

rln ".. rA"'mlltrBju.

mogn korf"titJ.

on"

stsn-

Sve ove tolerandje

pojedinacno.

""

PREDKET

Ov1.m standardom
odredivsnju

se

t.i1ru

kod

- ObJasnjenja

Ovaj

PODRUC.TE

VF.7.F. .5A

data

0 "vf\kom

"u

vr"tA

l7.r"",n

koJe

ogronJ.cens

mogu koristiti
izgradnje.

Stan-

ovim tolersneijsma.

kOjA postoje

n;"II,

se

podlznnjlll

Va-

zsjedno.

"trogo

lI?:,wi\f,

definicije

nego

l7.r",'. rll,,1 tl<IIJ.. 0,1 drllgog.

PRlHENE

standard
situ",

rll>:1 f<':ttfh

'\11 "8 j"dlln

tol f!.fJ'lncfjB
clwnnja

koja

O'-'"tl1p"njn

za odstupsnjll

"omo omogucBvsju
2

I c It I tlpovf
f""'!
prn I "vodnj",
i.."ol

gde postoje

~rimeri

NAPOHENA

op15uJII

tscnosti

dardJ.lllstruje

stllnd.1rrllmA

odstupsnjs.

dard

"in

nA 8rhfl."kton"ko-~rnd"vfnsk1.m

nsstavitt

kontrotA

tu prouzrokuju

toleranc.tjn

se

primenjuje

i prostore

DRUGIM

ISO 1101: 1983,

nil

u svfm

kompon,,,,t..,

f. nil

pr..fabrikovBne

na

formirane

obi f.r.lmn v,"'okogrBdnj",

5TAHDARDTHA

Tehnf.<':kf

r.rt..?i
,

r;"nm..trfJ"k..

ka, or.iJ..ntllr.l.''',
simboU.,

O,..nllr.llvnll.!..

10"n'"

.I"

t.

tolp.rllnr:iJe
okoHnn

- Tolerancije

- Opst! dAo,

obU-

dAHnieiJo,

nil r:rtl'?lmA

._--3

JUS

ISO

4464:1993

ISO

1803-1:

723

lqP.~, Gradevin!lko

konlltrl\I-.r.ljr

Tol..rllnr:lj"

R..l!nik - Deo

1: Ollnovni

te rmini
ISO

1803-2:

1986,

Grlldevin"ke
deni

ISO

3443-1:]979,

- Tolrrnnr.lj..-

kon"trl\kr.fJ"

Recnik

Deo 2: Izve-

termini

Toleranc1jl!!

7.grllrfllr"t\'1\

Tlno

Tlro 2:

1:

Ollnovn1

pr1ncipi

za

ocenu

utvrdivnnje
ISO

To1erancije

3443-2:1979,

vidanje

u 7.grnrfn,."tvlI

Rtlltilltic':kl!l
oanove

medullohnog p",,,>v,,n.!n
komron"nntll koje

za

pred-

IIU uobicajenih

mera
ISO

4463:1989,

Metorfe

mnronjll

.11 7.grnrfllr"tvlI

Pr.lpr..mll 1 moronje

- Dozvo1jena

odstupanja kod IIIernn,ln

arm

.t,

Ovtj.1 standard

se

odnoai

na

gt'omt'trf.jllkll
orf"tllp"njll11 procesima

proizvodnje,

j~;wJcllvanJai podizanja prouzrokovllnnnilrrlm..rljllrf"kom

greilkom,neispravno~cu
~~..t4 i "granicenjimll tscnosti
.;".!Fine

fi1:ickim

"'''rnn.!" Inlltrnmpntfmll. RvoJstvena odst\lpanja uzro1 hemijs'ltfm

promensm". kilo~to ;m var1jllcijetemperature, aadrzaj

-:1 J~f) i apecificna

defo:r!!!(jcija,

jav1jlljll

".. \I l!1to
,

vr..me.

.Zbog

toga

.Ie neophodno,

;,.;).;) se rad! 0 toleranclJoma,

specificirnti reCerpntne
ul'l10ve, npr. tempt'raturu,
..: 'l7.nast., opterecenjp
i trnjnost
pod koj I mil SP. to1erllndje
priml!lnjuju.

:m;7firu

TOT.F.RANCIJA

,>~.,.~en to11!1rllncija

sem4tski

D~ 1"i lie odrt'dile

'~.~_, i sleva

0)

vrt'rfno"tl.

nn 111I d
O\'".!

1.

cli,llIltrllm

mO;;'6 eftsti

zdesns

ns1evo

""

nadesno.

:ror.nMWCIJR1)

>..:~lI~.!.ti

tipovl

'U n/1 sltooeci

::'.1

tolp.ra!1cija

oh',hvnr'''nl

"f"t"mom

17.10;;...nlm u t.

tole1l"IInc:ljn:

iiirfnll

rn'''torIl2)

nil gTlllif1ilitn.

tacke ill pravn, unutsr kojih grnnfclICI' hltl

povrilna

.5 magu se opisa-

nncin.

KOlllltrukc1ona

rentne
ill

optimalne

jl!lT'rikM'nn

jedn~

~mp~tenll

ve7.anll
jodnn

na

reCe-

tll~ka. prava

komponp.nte.

]I rrjhva~en brojtanl rlltp.~ usvojp.~jr. da hi ~p.i~t.~>~M~"~ j7~"'J!1rulititih v"st.a tolerancl)e.Sljtan brojn!

.
rjste~ urotrebljen je 13 odltupanja.
l) !>Jaj proltor Ie gpneralno Olnat:wa rp'er.ntnn. v.1 irin". i ~n7vnlj"ni~ n<!~f"ranjlu i1 i dOlVO!Jr.nj. granitnl.
velltlna.a.
0

.-.-..--.-------..---..---

,JUS

724

ISO

41.61111993

,........_---

".-

NAPOMENA
ne

Proi:r.vodnll

konstrukcl.onn

tolerllnr:l.!n,

konstrllkeije

6.2.1

zs

ProJ.?vodnll

tar

tolf\rllnc:i,\n. tnl..rnnr.ljn

kojih

nente

posle

NAPOMRNA

Knn~t.rnkc:fnn"

?lIclovoljIlVII.ln,:n

tolf\r/1ncljrt:

gronl.ea

le

"mp~t"l1n

- Dlm,,"zions)n,,

pr"~tnrn

tolprnnr.ljn.

oa grsdl1i5tll,

Tolersnclja

nica

le

bit!

odredene

n ",Inn,,"

su

nil r,,[erentnl.

Ilnl.l/1

tnl"rnnr.ljn

ci-

zshtevims

III

oblik,

povr~ios

unu-

jedne

Vfcl"tl

tllckll

111

orfjpntAdje

kompo-

J. tolerancija

oclnosi na bilo koji

Pn"lecln.ln
"" n" (prema t. 8),
"prlnr.lp
"ntije"

ob<'lle?avllnjll:~lrlnn

smestena

- To1erancije

NAPOMENA

?Iljedno

proi?vodnjn.

objekllt

6.2.2

tn1nrnnc:lje

j..cll1l1 tnc':kll,

lika cl.ne prolzvodnntolprllnc:I.I'I,

tnl

i montll?/I

p"rrnrmnl1"n,

"Irlnn

biti

",knlc':nvllnj"

pro"torn

nil Kr"dilHtu,

Ilnutsr

ob-

referen-

kojlh

gU1'

prll"n,

polo?/I.111

I tn1nrllnc:lj"

prn"C:1I ?IIj"!"lno

cln<3 toleranc.ij'"

nil

u odnosu

obele7.lIvanjo.
6.2.3
oblik

Toleranc!ja
kompon<lnte

granica

montA?e:

~Irinn

stvarnp.

pozl.c:fj..

le bitt

smestona

- ZII !'Ivaku

NAPOMRNA
k/lmo

11i

Ovaj

polozaj

jndna

iiinll

komponente.

tora

unutar

Iz

kojih

p""tn.l

postlJ.vlj"nlm

takode

daje

r"f..rnntllih

tllc':kll,
prnvlI

kompon'lntn

.prAVaml1

prn"tnt'n

nil

r"f"rAntni

ovih

polo?lIjl1,

grllcll Ulitu
tllCllkll

III.

i r"rnrpntnf
grllr\i.lI.~tn
pO]OZAj
'tolf!raneija

Hi

prove,

jedne

pnvr5ina

pnln?II.I

nil
unutllT

stvat,d
ko.iIh

komponente.

odre.tnn

kontrolnllll

l,,~-

1 stvarnim
obllkom
komp:)fien~",
ZIJ. svaku
tackll,
pravu
ilJ. PU\frI
montaze
odrednje
sirin\!
p~ln-

~e hitI "m,,~tpnll
dntA tAc':ks,
prava ili pov~sins k0~-

granies

ponente. Toleraneije POlO?lIjll

prnvell

?n

montll?11

zsjedno

cine

toleronciju

montaze.

6.3.1

TolerancJ.ja mora: t01..rnnc:fJI1

g)nvnp

,,,..IIc':(,,,,

m..re

u datom

pravcu

elemen-

(uglnto~l)/ITP): ",IrinA tol"rnndje koja utice

) 1n1.1n i 1 ( rn\'nl
(videt!
j"cI"" kompon"nte

na relntllko'"

ta: dnzine, sirine, debljl.n", vl~inp, rlnhinp Iii prpc':niks.

6.3.2

Tolerllneija

tivnu
orijentsc1jll
t. 6.4.2 i slikn
6.3.3
nekog

Toleranei.la
elementa)

pravea
pravih
1).
obUkll
u odnosu

Klnvnl1

nil r..r"rp"tlll

t"',,rll"r.ljn

nhl tkll

old il.-.

,-'

prave

iI i

povrslne

(npr.

JUS

ISO

4464:1993

725

--6.1..1

Tolornnet.ln

povrtine

6.4.2

(vid~.ti

montnze

p"lVih

11niJn

t. 6.3.2i

tokode

rnln~nln.

tn~k...

rrnvo.

fIi

",]1\(1)

tolrrnnr:!Jn
orfjcntnc1je posle
~I"vn"
1 rn"n!h
pnvr"!nn
11 oclno~11 nn r"forentni
1).

6.2.1

rnv"i

pololnJ.

Tolornnei.ln od.jontne.i.1o (TT)(Tr):

obc1elnvnn.ln
pravne

!t1nvnn tC1lr"""r.t.\n

polo~n.ln:

nn referentn!

odnosu

6.3.1

Prolzvodna
lolerancij8 .
(P'I)

6.3.2 (UJloIOSI)
(P'I)

6.3.3
6.1

6.2.2

Konslrukcionl
lolcnnrija
(Jcr)

Tolcrancijl
obcletavanja

Tol.rancij.

polobj.

6.4.1

Tolerantija

orijeDl8t"ije

6.4.2

('Ii)

('11)

6.2.3

"\

Tolerandj.

o'.randja
manta!.
(rr)

u.

--j

polobj.

6.4.2

ToloranrlJ'
ortjon..rlJo

16.4.1

(TP)

Slfk~ 1 '7

~omntRk! prlkn7. RiRtomn

O:J::mJPAMJL\,

O:J~.tllpl!nJn

koja

"'e
Tamo gde

')\;'0.1 tar.ki.
pok87.lIno

podudllrajll
se

nil sHkllmo.

le]e

",a
odrprift

Alternlltivno.

tnlprl1'1I',I.1nmrt
I hHna

Clp!"'lIhim

"!.~t.!1<l'mll

valnosti

oristupnnjll.

pr~l~lunima

Obelezuvnnje

70a ukll1pnnjp
Okv!r

afpktn

orlstllpllnjll

oriRtnpnnJn

komr"n"nt"

onll

o'I",t.n'pl'lnjll

'111

OVA .I

CP. biti

7.lIhteve

nni':ln

mo?p.

"'P.

nn pa",n"nnJ".

nn ",likamll

"trornl

r~r"r"ntni

polnlaJ

n"k~

pololaJ

t.nfke
7.a dlltll

tntku

pnln7.n.1 7.11 n"kll prRVIl

p,,)()?n.l
7.n (Intll prAI'1I
r"r"r~"l.lIf

-------

rf~rrrrnt~n prnvn

-.-

-'."-"--"--.

meren/!
odrediti

,If r...r"nr:irrtnJn

",tv"r"i

6 prika7.8n/!

mogu se

rifr"kt"p

pntr"h"

""7.

ndr"ri"nfb

11 t.

nri"'l1pllnJII.

I'rni7.,.nllll:J

.~'"
~., "principII kutlje" (vldat! t. R). nr~J ",p"r:lfir:irn

":>;ih

tolornnci.1o

-_._-----

su

knko
pre-

7.11knraktei7.m'!dll
korist1ti

bi-

JUS

726

.~

Smestllj

komponE\notll

nocinll.

Nil sliei

prikll~lIn

nil

II oclno""
2 dlltll

sliel

5"

"II n.r"r.."lll"
;:AUrl
prlm..rll.

prnv"
mo?" ''''
1I ovom "tllndArdli

cl
2 - RaT-licit'

Sliko

tu

KODstr.ukcloDO

odstupanjn:

e1ementll

(vidati

3,

"Ukn

Proil<Vodno

ill

povrsine

menta

nllclnl

loclrnnJn

r1l7.1 fkll

i odgovlIT.njllr."~

7.2.2
ve

II

rr.fr.T..ntnlh

IT-mp."" ",tvllrnJl;
TArpT.f'nt:nog

povnHnA

flizlI

polo?Ajn

n..k..

p(")1,,~.1.111 IJtvr<l..nog

t...:~P,

(';.~.",

nn f;n:llfi.i:":-

f7.m...""

pos10

POl07.lIjll

kor.Jsc,,"jem

..t.\'''..nn~

polo.7.II.ln

pr"'m.,

roferp.ntnom

nck"

iT-~r,roroli,

tflcko,

oblikll

f'r.i~'!
tog

..d.,-

I).

rll1:1lkll

ob..l..?nvnn.ln

od montA?..:

nA~.og elp.mentn

3,

pravJh

170,""""

"lVflTl10g

f ncl~OVl1rnJ"r."~

POIO?lIjll

T f"rentl1o~

n..ke

tacke,

poln?nJo

pra(vJ-j,":1

2).

referp.ntnlm
sliku

3.

obnlo?avnn.ln:

Odstllponjo

<tenog
deti

fazo

rM:II""

.I. oclgOVllr,'jll""1t

sliku

povrsine
3,

7.2.3
11i

od"tllpnn.lr.:

Odstllpanjo

sliku

"e

flJT-1I 4).

elementn

(videti

kod.stf.ce

vis.
meto.

dl

NIlPOMENA- U prllksi,
refer..ntnf.
polo7..~J "... morll ntvrclJ.t.l.
tl1cllka, prllvih i li rllvn f. nr.ko~ 1'1"'"".l1t n.
7.2.1

nil

bl

[]
povdine

"p..e1f.i.eirati

[]

81

ili

4464:199:

2 II).

[]
7.1

ISO

'" --- -.-.---

obllkom
fIlM

tog

rl1z1f~1\

",tvnrno~

t?~"'''"

polo?ojn

neke tllcke,

I O(I~OVllrlljll(:"g
r"rprf'l1lnog
polo?njn
isto
tako
i P"flVfl,"fI ot>...lf'?lIvnnJn
na grlldilistu
f'l",""ntn

prnvc
odre(vi-

3).

.-------..

JUS

ISO

4464:1993

._.~

NAPOMENA
tacaka,

U praksi,

referentn!

prave

ravni

ili

.. _.,_..~_..
~" morll ,lpflnl"lIti

polo7.lIj

nekog

727

"'-korJSconjem

i7.abranJh

"lpm"ntll.

a
A

A,

a'

8,

0,

c,

a'

6'

rJ
l'

Faza 1
Proizvodno odstupanje

Faza 2
Odstupanjc

Q'

IJ'

obclc!avanja

~-.
r.'

l'
rJ
Faza 3
Odstupanjc od montaze

SHka

7.3.1

Cdstupllnje

mora:

- U?II"topno

T~?I ikll

fA""

proc"n"

i ?m<y!1I ~ (."lIrn"

ori"tIJpllnjll

V" 1 i i'. inp. f origovarlljuce

(videti

NAPmJr;NA

- D.imp.n7.fonlilno ori"tl1plln.l1J ,,"V" vompnnpn!." oriTf',!nju

1Jg8onfh

tacllkll.

11 nllc"ln

Odstllpanjll

o;>:nocenl1 malim

llitinii'nim

pojed!nllcnom

referentne

4).

nom 1?medu

i;fti

odstupanjc

..."

velieine

slikll

Faza 4
Konstrukciono

vrerino"tl

VAV" .I" prlkA?nno

"10\'1,",,

111 ol(rnnii',"nlm
--.--"

onll
""
hroj"m
...---

"P. stv8rnom

nil '"lic!
kojo
vr"rino"ti.

"e

velici-

16.
mogu

jasno

n07.00-

JUS

728

Rcrercnlna

ISO

4464:1993

velitina

Srvama velitinl

- O<l"\lIpnnjn

S11kn I,
7.3.2

O<I..tupllnjn odjcmtncijn

rajuct\g

rt\Cnr.entnog

\lgll1

("p'll1to"t):

"117.11),11

,,1I1n,

(\"<I"tl

morn
17.m..dl1

"tvnr'hog

Rerc..."uaJ upo

AIIemali..

odgova-

Re(crcnlni "'po
AlI..aali..

5 - O<II't.llplln.ln odjrntllcijn

Stikn

\lgIB

5).

b (Iinear.OiI)

(lIglnto..t)

NAPOHENE

1) Ako se

IIJternllt!vlI

no nil krllcoj

h leorl".tl

'"Irllnl.

"p,"1-"".

I1g111 f ",,,,I",,

~'!~r"pn".In

~" "p,"vn"

"II

oTij..ntllcije
orlgova,"jll.:n

bice

odrede-

"tTlln!cu

rofe-

r..ntnog IIgl a.
2) Odstllpanjo
od pArIl1..1no"U
tlleljo
povrAioo

nllr.ln nil ".. 17.'A7.1 odst\lpanje

orijen.I" d'''gl
rll7.111-" '~m""" '1.1""1.11,,1.1" prllv" 1.InlJ" 111 rllvne
I

f prn<l"tllv'l.IlI
i orij..ntaciJe

pllrll1"1",,

r..r"r..ntnn

Odstupllnja od pATnl..lno..t!

Iv!,," "1,,mpnllln

.Ie

.1..r1M

prikazAno

kTajnje
prvom,
,rsstojanje

na

tacke
povl1cenll

s]ie!

ivlee

6.

j..<lno~

.In kro7.

od c"tVTtn.~

7.nmls1jpnA

p1..m""I/!.

.1""""
\lg111 tic>

----..

I-'n.\
'\'''1:''

nnlgll
""prot""

11n1jo
od,pdnj"

fli

rovr~inA.

SA II prfnelpu

liniJA

povllcenll

7.Amlsljenll

lini.i",

Ivlco.

Od..t"I'II"Jo

.Ie

kAO ~to
kroz

p8r81eln8
so

mori

obe
sa
1.00

1101.1",

---------------

JUR

IRO

4464: 1993

,,

-..

\
SIi1<.1l 6 - Od"tupllnje
7.3.3

Od5tupIlnje

vrslnl

I odovnrlljuclh

7.3.3.1
prave

od p"rlllf!1no,,'.1

ob1fkl\

Odstupanjc

.I'" ni7. rll7.1 iI-II

tnr..llkll nil r"(..r,,,,'

od

729

---..---

prllvo"ti

""prnlnih

Ivle..

pr"volI?,10nr.

tllflll-"
nil "t.v!!rn"j
;""''''''1
1Inl.ll
II I pm'riiln!.
"".I

1 Inl.l":

'""7.1Ik"

17.01",111"t.vllrnog

povnH.nn
!lnl.l!

.ill

ob1ikll

PO-

Bnlje

1 tnlje.

NAPmlENA - Odstupllnj..,
Odstllpanje
ravn..,

so

Ilnlj~

Odstupnn.la
vojenl.m

od prllv05tl

O1..,rl
koJ~

11"i.!"

kao odstoj"nJp

spaJII

o?nacenll

krajevp.

tr. dill..

011111.01grr..klm

vrednostlma

polito

"

oo1r,,"II.I"-

""

hllo

toJoJ

po prllvilu.
lnCkl nn

kilo nil sUel

lin!}!

od

7.

7.II01151Jone

linlj",

"tovl",11

predstllvljllj"

onll koj~ ".., nn mogll nll7."nr.l.tl

"'1
nf7. heskonncnog
broJII vrednostl.

od-

.,

-~Slika
7.3.3.2

7 - Od"tllpnnj<1 od prllvn"U

Odstupllnj<1.od

Tnvno"ti:

rll7.1 ik,

J"dnro Ivle"

prnvolIMonc

17.01""" stvllr",,?

"hllkll

povriiinc
povrliJnp.

I rAyne

povdine.

NhPOMF.Nh - Odstllpllnje
oj..,.Je
odstoJanj..,
stavlja

sredtiinJII

d1 od spoljne

ravn1

ravnosti
od

bllo

ravnn

po prllv!1l1.
kilo nA slle!.
R. OdstllpllJ.., odr","'"o.
tllckp. nil povriiini
do n..,ke povrsinp.
kojll pred-

koj..,

7.a sv:" frotlrf

do oJemp.nln

"l\lIon...

f p"rlll...1nn

Uli,I

!J prnk"l.

dVIl glllvnll

S"

ta.

10

"

"

O1...r"".1'"

prllVCII

dlltog

17.vos"
elemcn-

JUS

730

ISO

4464:1993

no

S8mo u ne-

-.------.--

SHkll R - Oel"t:lIpnn.l"
(Odstupanja

sa

kim presecim8

meri
kao

rnvnn"t:!

prl\vnlll':l\onn

povrAfnn

n8 rRzI H:it. 'm t Ar,knmn prrkn

r:rlokllpne
povrsine
je prikR7.nnn
nn ..Iir:!
rnelf jrelnost8vnosti).

Ato

.Ir sp"r.ijnllln
"llIcnj odstupllnja
tn;:no
dl'f!nl.!'!/!nfm
uglovim8.
utice
ns prllvouglloml povr:Hnn
""
8psolutn8
vrednost
odstupanjn
.Irelnog I1g1/1 od rllvn!. koja prolazi

NAPOMENfI- Z8kosI>nost

tri

I1g18 (videti

(lIs1metri.!n)

sliku

9).

U prRk..f,

Slikl\

mprpnje

se vrsi

oel jedne

rllvnosti

koja

Zakosenost
kroz

spoljne

ost81a
rllvni.

~ 7.lIk05"no,,1:

Odstupllnje
obntn7.l\vl\njl\ pnlni'.I\}I\: rn:r.1ii<n f,,,,,,,,1,, stvllrnn.g P0107.8ja
;
H.
pravp.
imfgnv"rR.i"r,,&
rpfl'Trntnng
P0107.Aj/l (v.frlE'tt "like
obele7.Avanj/lo
7.4.1
11)

.Ie

tacke
10 i

NAPOMENA
nja

- Potpuna

u dva

ili

1nformad.!n
tri

prllvcR

",!st1lpnnjn
oel

fik..nog

pnlo?n.!/!
rpfrrpntnog

prptpostllvljl1

det81je

odstup8-

pololnjn.

11

JUS

ISO

4464:1993

II

10

- Od~t1lpnnjn

obnln7.nvnn.1n

po107.n.ln
...n

7.4.2
clje

511 kn

II

Odr.tup.mjn

11 dVI! prnvcl\

obn 1r.7.nvnnjn

1'0107.0.111 ron prllyn

noku tnfku

Od~tnpllnjr.
n"kc'

s11kll

I
JI
..,

'1
5Jfkn

i'!

Lo

731

_. m

-.-

obnle7.llvI!njn

provo

poslc

odj"ntn"'jn!):

obnlp.1:ovonjn

rl1:>:Ilkl1

o,IRovl1rl1jnf.ng

1:o:m..<11\stv/lrne

r..fnrnntnog

orij'\Rta-

prl1ven

(vl.deti

12).

N/\pmIENA
- Potpuna
odstupanja

i.nformncf.ja

u dva ili

trI

provr.a

(\rI~tnpl1n.ln

orlJrmtllr.fJf'I

0<1 IItvr,t..noR

prp.tpostl1vljn

reCrr..ntnog

detalje

polohja.

i\
'I

-------------

7.5.1

Odstnpnnjr.

t/lcke,

prave

101:oja

(vidnti.

NflrOHEN/\

Ija

- OdstlJpl\njn

12

SHkn

p0107.njll

IIi

povrsIne
slikll

Potpuna

detalje

obnlr.7.l1vnnjn

po~lr

orlJr.ntnr.fjn

I'IOnl:n,..,,:

olementn.

rn:>:lfkll

p"!') f' .mollt 117

(1fnoorh:nr.fjl\)

i?m"dll

~tvllrnog

I o<lgo\'nrnjnf.p.g

informl1cijo

odstlJpanja

0 o<lst.llpl1l1.1'I 0<1 pOl01.l1jll

11 tri

po.

po:o;le montll1:e

prl1vr.~ or! 11tvrd..nnR r..ff'rpntnog

~t-__n__J
Slikn

13

- Od~tupnnj"

polo7.~.in

po~)"

i ISO 446.1.

"

''''''''''

montn7."

--',-----

pretpostav.

1'0107.0.10.

RefercDlni pol?2.aj

12

neke

13).

/
j--------

1) TatDC!e videti

polo1:ajll
refnrcntnog

"1"m,,ntn

JUS

ISO

4464:1993

732
7.5.2

Od..tupnn.lo

n~ke

ili povr~inr.

prove

tocije

od.lr.ntncf.l~

(videti

..Iiku

mnn!.n?l:

I'rf

r.1,..mpntn

rn~l,..

rn7.lIkn

17:m,...111..tvnrnn

I nrlRnvnrnju~e

mnntn?"

orljnntnci.ln

rnfnrpntnp

orijen-

14).

NlIPm1ENlI- Potpllna informnc!.Jn n o(l~lllrnnJimn nri.Jpntncije

odstupanja
U dva ili tri prnv~n nrl Iltvrrlpnp orljentacije.

detalje

~r

It

SH.ka II, - Od!ltupl1njo

pretp05tnvljo

orijnntn~I.I'"

I'd

mnntn?1

~:

:<11nold

olomont

(linr.l1rizl1cija)

PRIMER PRIMENF. SISTEMA

Princip

8.1

Zapremina

kutijo

koja

slilnn

paraleloPlpedal)

ten

unutor

rlrugog

Rn..tojonje

(vlrleti.

l?me.1u

biti rovllc>merno
Nijedna

talka

~e

koJn
..1tku

ra5por(',1<>I1o
na povr5ini

verovatno

biti

pro..torn

Imn.\11 i~tll

koJI

pm'toji

orl.\"ntnclju,

i:<medll

od kojl11

je

dva

tporpt-

jr.dnn

sme~-

15).

orls:ovarajncih

NlIPOMENA
- Ova.I prine!p
Ovo

.I" ?npr"'mlnn

..e ra7.matrn

ski

I'nvr~lnn
:<nv!~no

ovl11

nr! tolprnndj'"

dnte kompon"'nt~

nr

.Ie tnkn~p primpnlj!v

nA.lf.p~r.1

~m"

p.1rnlelopipedn

moze

ali

ne

mora

!drina
koje
5U 5pecificirnne.
prp~i
preko
ove znpremine.

knrln ~u

SAmo dve

mere

\I

rA?matranju.

~ll1r.n.l.

---I) I1j hilo kr-q rlrlJgog trodi~~n1.jon~JnOQ n~li~..

~_.- -- -- -- - ----

13

JUS ISO 4464: 19q3

...-------

SlilclJ

8.2

Prlmod

Slike

15 - Prim~r

odstUPIlT1jS

16 do

nn povriinu

r.fpimn

dimon7.ionnlno

postojets

II. 2.1

plus

tome,

t.J.
svnkl

proc~ne prob,vodnih

= odstupanje

mera

= odstupnnje

ori.lentscije

= odstnpanje

od paralelnosti

= odstupanje

00 pravosti

preko

i7.vodnn

kojn
randjn

nl.sl1

oholezenim

- U ovom
drugn

montlrAnog

dn

.I"
50 morn

prlm!'r

(oostllpnn.l"

vel feinn

u v07.i

na grndiliitu

primeru,

referentnl1

i po pitnnju

ill

se

jednn
tnekll

pod

vr>;tn.
u ,;klAdu

In.1 unutnr

rS7.mntrati

prAvim

<mi,;ln

Onn so
SA prin-

>;vog koonllnl-

uzlmnju~i

U obzir

>;n r"rnr"ntnlm
(vio"ti
oorediti

pos!'hnn

u,l!lom)

ohllkn

pri"A7.nnn
11nijnmn

sliku

nn <vim >;trnnnmn
ngno

o7.nne"nn

7.nAkom minus
II J. orup,lm

>;11 7.nnkom
(-).

Pro-

refe...'!ntnJ.m

16).

.Ie U7.f't

II i pr.nv.1 mo7." 011 hud'

od,;tnpanjll.

-----.-14

povr~

\'nl1 r"r"r""tnnp,

n >;nprotnom

odstojnnja mO~1

OdgovArajuta

NAPOHENA

cil.lnih

,;u odstupanjn

od>;tupnnjll

objektl.mA

ohlikA,

tnko

rn,dlcltih

ccl,;tupnnjll

dok

orl<tllpAn.ln

ref!'r!'ntllog

(+),

T1n T1"!Ki ~I"m~nt

odstupanja.

Primer

Od>;tupAnjn

Klltij"!

l,;tn\'rr""'"lh

koonlinnclJn,
Prema

prindpn

po,;t.o.l"!i,;tovrf'mnno

pravo"gAonog

prostors.

drugs

kojn

1/\ pdKA'>:lI.l11 primer!'

odnose

rajuteg

prim~n"

733

0.- ------

'

kno

onte

povriine.

r..ferentnn

u<klnr\!'nn

tacka.

po pltAnju

Bilo
tole-

JUS ISO 4464:1993

734
8.2.2

PrblOr

procene

II .. odstllpanJe

odstllpanje
uop~teno

odPltUI'II,;,.11I Ot>..I"~IIVlln.11I

polot.II.!1I

7.11 t.ni':1t" II II prAV""

polo~lI.!a

7.11 tn;:l""

(If + b)

1/2

("
Kad refernntna
ra,

= or".I:"p"".I"

7.nAk plm;

znok minus (-)

izud

lie prim!!njllj'!

8.2.3

Primor

proccna

,,+

se

uglov1.

i d

imBju

(-)

(vid..t1.

pIlls

sliku

Odgovllrn.l'lcB

nt\!llllpAnjn

klldA

prAve

7.0 pravu

pro.\rktovllnog

AB:

AD.

lenordlnlranog
od'.edenog

prosto-

prostora,

onl

t.ri

"trAnn

prostore.

-~

nlllA7...
(+):

AD:

;o:n !lr"d!nu

Irlltin onn Ir70l ',"lItAr

= orlstllpnnj'"

polo~ajll
za povrilnu
I'r/lv!:11 kllleo .Ie oznll~eno:

- c1
_

povdine

znak

All;

nA prAvlI

montn~n

(" - b) - (d

Kada

JIll prllvlI

IIprllynn

!IHie', 17).

IIprAvno

pnln70lIjA

i 7.A o"t.nl..

odstupnn.ln

1/2 (--;-

Uopiteno

"

1"7.1 hvnn

(+);

(vldctf

Sli~ni

prn\',,"

= orf.'''ntndnnn

pravII kao obelc?rnn

11 1 b dobljaju

doM.lllju

b)

1\

',"lItllr
..n

orijentllclje
od!ltlll'"nj'?
o~nn!lu nil rnferentne
nil !llid

rrrrrrntnih

,,~Invl

prllvih

i7.VIIII tih

prllvih,

kilo

za povrilinu
prave
prlkozllne

obole?!!nl,
znnci

ce

11, b,
biti

minus

18).

od..t"l'"njll

mogll .." ot\rr,ilti

II rlrllRom

prllveu

odjf>ntnclje

povnHnl\.

-----

Cdj.. w:6ci..

51ikll

16 - I'r.lmnr prol7.vortnlh

,......--

ort.'tlll'nn.I"

-,.. .".

7.11prllvolIgnonlJ

povrJ\lnu

..--...15
'y.

JUS

ISO

4464:1993

735

,--.
----

b(+1

--

-----

1181

'1'

Rarerent.1
pr D8
koo obclclcaa

A
I

+-

S1ika 17 - Primor procene odstupnnJn

7.n

ohp.ln?AvnnjR ?on koor.dinirajuci prostor

povrii

In..,

ReCerentn.

praYI

kao obclc2caa

<

>
..

d(+,

01+1

Slilts

monta?" 7.11povr.UJ1U
18 - Primer oit..tuf'nn.ln

Kraj

IIa OSDOYII.i~Jjenja

Ifini~tarstva

pr"vo<fa

nn

Rrf'..kf

tta1lp3 Savr.r.ni
7.' ~t..nd.rdI7acl ju - Rooqrod
1"'''''
1.3 kulturu Rr.pnblikr. SrMjr. hr.4IJ-:Vm/'17.
nrf 1.4.07.1'1'J1.. ne plata
(eve vrst.e mmntav.nj.1
1.abranjeno pr~t"ftJ"IY.njr.

---..-----.
16

.I",,11t

sr. porez na proeet

Ukupno

736

JUS
U.C4.0t6,

JUGOSLOVENSKJ
Projektovanje

STANDARD

KLIMATSKII

SA OBAVEZNOM

I gradenje

puteva

HIDROLO~KI

strana 3

USLOVI

19111.

PRlM1!NOM
od 1081-00.20

Pr.vllnlk

br. 60-12662/1

od 1981.07.16;Slutbollllist

Cllmaelc and hydrologIc

SFRJ, br. 46/81.

condlelons

,
1

Predmet

standarda

avim standardom se utvrd~ju klimatski i hidrolo~ki uslovi koil se moraju uzeti u obzir pri projektovanju
i izradi kolovozne konstrukcije puta.

Definicije

2.1

Kllmetskl

uslovl

skup motoorolo~kih

polovo kolo koroktorl!u

proso~no

slollio atmosforo

I nJelle pro.

'
mene na posmatranom mestu, podrutju III oblasti kroz koJu put prolazl, u odredenom
vromonskom rez.
doblju.

2.2

Hidrolo!ki uslovl -

stanje podzomnih voda u blizini puta, prl temu se mote radltl 0 podzemnol vodl,

vodenimdzepovimai vodi sa kosina - padina torena.

IzraZavanje

klimatskih

uslova

U ovom standardu klimatski u:lovi izrazavaju se temperaturama vazduha, pri temu se uzima u obzir de/stvo niskih temperatura.
Delovanje niskih temperatura prikawje se vredno!~u Indeksa mraza. Indeks mraza oznetava trajall;e Intenziteta mraza na'jednom odredenom podrutju. Indeks mraza se odreduje kao apsolutna vredno,t razll.
ke izmedu maksimuma i minimuma kumulativne linije scednjlh dn.vnih temperatura vazduha u najhladllljem perlodu (hladni talas), na jcdnom odabranom mastu III mateorolo!koJ stanlel za posmatranu zlmu, a
izrazava se proizvodom: c X dani (vidi sliku).
Zavisno od nivoa na kojem se obavljaju merenja temperature, posto)i slede~i indeksi mraza:

indeks mraza okoline,

indeks mraza povdine kolovoza i
indeks mraza na nivou posteljice.
avim standardom je predvideno odredivanje I kori~~enle sarno Indeksa mraza okollne ("adlne), odroda.
nog na osnovu podataka 0 prosetnojdnevnoj temperaturi izmerenoj na 1,2 m ;znad povr!lne tla.
Merenja temperaturo obavljaju ,e u 7, 14 i 21 tas na osnovu utvn'lonog po,tupka hldromateorolo!ke ,Iut.
be.

I izdanje

SAVEZNI IA YOD ZA STANDAJlDIZAQJU

Str.n.

737

2 JUS U.C4,010

"'-

1----

---'';:;;-- ~------'-

-,

~-

',............

~ I ll-

~r

...

I'--..
''::~

---

'

I-

',,,",\

<

,----

~.~

1//
'

/';,(
",

/1-""

~/

/~

'981 ~'

9 08
:7"")-~

'tJ
I

~...-

'tJ
Q
'....

-"

-I-c--I----

.-

r-

'

\.

/
V

/~, ~.fi-

/
)

8'

'61

._-~-

r'

tr

ttv>(
.

_no,

-)

JI

---,-

~-

\.
'\

1 Co "

"" ""
~~~:?'~i-=
..,

'"

';::

,
"

0
g

0
0

0
0

C'\j

(!UOP

x0 J)-

'"

..

~
~

'CC::~I()-O)::a
-.I--aO)It'I"'-OU

:><

--=+--:
-~~C!::::'a- 4c
e ~ "
~ ~~~~~

~ 6~h
,~
e ~ ><
1 I: :.QE
,~
.,J
I . .
I I I : i:

r'\.
''''

---

'

'

---

'.\
'~,

,,
0

<1J

'-<1J
Q,
,":

~U
<1J
1<1

"c:

./

';--"

J.,
,.-

----

0 l[-

./

6' !-[.J

';./
,;::-, L.

-------

"

"

'0
0
"I

0
0
f'\I
I

Opollz!oJdOU!}!I<JII
DUII!ID/nwn>1

0
0<")
I

0
0
~
I

'c:
0
~
0
E
ce

738

JUS U.C4.018 Siron. 3

3.1

Postupok Izro~unovonlo

Indoklo mrozo

Ze ouroillv.nJo

mru.

Inunkla

n.l\lro

I. n.cI't. kumul.tlvne IInl)e Iradn)lh /inavllih tamlH.hne 1ft1..rItHI

koJI po~inio 10 dena pro roolstroven)a

nju poslednjeg mraze.

prvo tomlJoroturo

Indeks mrazl

izmedu

Sl izra~unl

rlod Imnlvlnjl,

kao razlikl

Ii. u Inlervllu

nlfa od OOC, a zlvrlevI

mlkslmuml

u koiem kumullllvnl

I mlnlmuml

linija plda.

Usvljl

In 10 dlno po ruulnrovl'

nl kumullllvnolllnill
SI makslmllnl

vIII~lnl,

Z8 sVlkl p"'
odrl"onl

za morodavnl porlod Imrzavanla u kolem su lomporlll!re

vazduhl bllo nllnllo. Ako )1 u loku mlro<lly.
nog perloda Imrzavanll zabolelon kre~1 period odmrzlvln)l,
koll nl)1 mooao lzazvall kompletno odmna.
Ispod nJa, kao merodavln
Intllks mraze ulvlla sa r..llka Izm..
venia kolovozne konstrukciJe
I malerl).'"
du mlksimuma

3.2

Odredivan]e

merodavnog

kolovozne
odreduje

(vldl sllku).

Indoksa mreza

vanja i odmrzavania

konslrukcile
II merodevnl

indeks mraza odreduje

I 'predvlden]e

mere ze n]enu zaSlllu od Siolnog dolnve

indekl mraze za Iollenl projeklnl

II ne Ilede~1 na~in:

ze deselogodiSnli projeklni period usvaja se prose~na vrednosl Indekla mrell odredena ze Irl nal'
hladniie zlme u prelhodnom pelnaoslogodlSnjem perlodu.

H idro losl<i uslovi

HidroloSki

uslovl mogu biti povoljni

materijala

Povoljni hldroloSki
-

ill nepovoljnl,

SIo zavlsl ad dublne

nlvoe podzemne

va.

uslovl su kodl ]0:

naslp visino iznad 1,5 m,

plilak ullk Sl dobrim

uslovima odvodnjavanja,

Nopovoljni
-

smrzavanla,

na smrzavenje.

-' nlva podzomno vodo nlll ad dublno ImnovlnJo,

kada iznad nlvoa podzemne vode.nema drugih moou~nosll

4.2

smrze.

period.

ze dvadoselogodiSnji projoklnl period usvale II proll~ne vrodnOIl Intleksa mraze odrodona ze Irl nIl,
hladnije zime u prelhodnom IrideselogodiSnlem perlodu,

de I olllijivostl

4.1

na kralu lakvoo porloda

Za dimenzloniranle
Merodavni

I mlnlmuml

hldroloSkl

dollcan)e

povrSlnske

vade.

uslovi su kada jo:

nasip vi sine Ispod 1,5 m,

dubok

plilak usek sa slabim uslovime odvodnjavanja,

usek,

nivo podzemno

kada postoji

vade u zonl smrzovan]e,

mogu~nost

kapilarnog

Izdizanja

podzemne

vade.

4.3

Osolijivosl

4.4

Hidrolo!ki uslovi primonjuju So pri proceni osetljivosti kolovozne konstrukcije na dejslva mrlzl I za pre.
duzimanje merl za spre~avanje o!le~enja kolovozne konstrukclje puta ad de)stva mrlZl, prema sllndar.
du JUS U.B9.012.

malorijala

no do)slvo mrall

ourodona]o

standaruorn

JUS U.EI.012.

N. O,"OYU mlilleni.

n.publll:kog

IOkretarlJal8 za kulturu

sn Srl)ll. br. 413.81/74.Q2

!itlmpa Sevelnl zevod Z8It.ndardluclJu

ad 4.11 1074.

Beogrlld

n. ,lIlN!a .. pori'

1.1 prum..

OK 8211.74

739

JUGOSLOVENSKJ

JUS
U.B9.0 10

ProJektov.nJ. I gradenJe pUlav.

MERENJE DUBINE BMRZAVANJA

STANDARD
SA 08AVUNON

1981.

PRlNENON
Pravll,!lk br. 60-12882/1

od 11181-09.28

Muwrwnent

Predmet

1.1

Ovlm Itend.rdom

Dubin.

SFRJ, br. 48/81.

depth of fron penetntlon

standarda

noJ konltrukelJI

1.2

od 1981-07-18:Slutbenllllt

Imrz.v.nJ.

elJ. ,I ogr.nle.nJ.

sa utvrGuJu poltupcll

odra(i.n.
180br~'J.

pr.m.

Oprema i metode merenja

2.1

Metod. pom~ sonde,. tI.lleam.

2.1.1

Op'r.m.
IIIJen. U donJam

kOJlllut.

ovom It.nd.rdU

u perlodu

Sonde z. m.renJ.

oprem.

z. m.renJ.

dubln.

Imrz.v.nJ.

u tlu I kolovoz.

puta.

dublne

,,"rz.v.nJ.

delu, I. gornJlm

korllta

I. z. dlm.nzlonlr.nJ.

kolovoznlh

,.,toll
delom

Ie od ledne mellngane,

u vldu meslngene

k.,).

vodonepropultlJlva

gl.ve koJa J. t.koGe

oblo!na

<D

1J

de/By

00''''

I
It
I

i~J~

N.,llel Ja:
Ipolln. oblog.
1
2
unutralnJ. eev
3 13' ..:. dr!iiCI flallca

4 -

z.tvar.e

- londe

' '1

if'
.

\lOrn

.i
,'1

I
";'

:\

'
,I
!

I\

"

"
)jt~f'

~\ ~.~

"

'-!l

j
.

:.,:';;"!
,'j""'~

,I"",'

\'!(.,~

Slika 1
I~e

cevl,

vodonepropultlJlv.

'
(5).;.. @ '.' ,- ..~ "

r---

kon.truk.

odmrz.v.nJ..

SAVEZNI

ZAVOD

ZA STANDARDIZACUU

:
.

g/<9ve

Z.'
(III,

740

,
Glaya sonda Ima, zatyarail 18 nayojem ko)1 sa sklda radl utyrc1lyanJadubl",' smrzavanja. U oblolnu
cey uvuilena Ie unulralnla meslngana eey, zatvorena sa donie slrane, u iIl)o) su unutraln)ostl Porac1en8
Itaklene flallce dullne 36 mm, preilnlka 12 mm, Ispunjene teilnolW kola menja agregatno slen)e u Inter'
velu od -1oC do OOC.Flellee se nalaze Izmec1udye moteloe vodlee. Unutralnla eev 18 yadl u bllo ko)e
vreme radl oilltavenja dublne Imrzavan)a I zamane Ilpucalih flallea.
Dullna sonde 18 mernlm flelleama mora da omogu61 meranja dublna Imrzavan]a od 1 do 1,6 m, zavllno
od ~lImatsklh oblasti gda 18 ugraduja.
Napomene: Sonde za merenle dublne Imrnyenje prema t, 3.1 Oyogstenderde odgovara londllye)oarlkog
porekla pod nnlvom ..Wybo", pa 18 ona moh korlltltl za merenJe dublna Imrzavan)e po
ovom Itandardu,
2.1.2

Prlprama

I provaravanJa

Ilpravn08l110nde

NaJpre .. mora proverltl da ilia londa Ilpunjana flalleama do dovolJna dublna I da II .. u flalleama ne na,
laze vellkl mehurl \lakva flallea ne smalu .. upotr,bltll. Flallce .. pOltevlja!u tako da IU 1m zatverlill
okrenutl nadole I d~ Izmac1un]lh poltojl rezmak od 3 do 6 min. Zetvarell na glavlsonda podmezu)e II
radllaklag odvrlanje.
2.1.3

Nailln

maren]a

Dublna Imrzayenja merl 18 teko Ito 18 reglltru]e polohJ Ilpnkalih flallea ullad dalltva mraza. Dublne
ne)ylla poloml]ene flallee u londl predlteylja makllmalnu dublnu Imrzavan!a u polmatranom parlodu.
Dobljanl podael un058 18u zaplsnlk (yldl obreClan zeplsnlk u prllogu).
Sonde II flelleame korllte 18u podruil]lma II Izrezlto nll~lm temperalurama.
2.2

Metoda IIlndlkatorom

2.2.1

Oprem,a

dublne Imrzayanle

Sonda za marenJe HltO)1 18 od proYldne ee~118 ugraylrenom eentlmatankom

podelom, IzraCleneod poll.

vlnllhlorlda, ntvorene ne dnu, Ispun)ene drobljenlm Itaklom pleve bolt I vodenlm rlltvorom lIuorelOl'

ne. CIV)e ne gorn)emkreJuzatvorenemllinaanim zatverailemII navo)em ko)1 II mole Ikldatt radl pu.
n)enla I pra2nlenla.
Ova cev 18 poltevl!a u spolJnu oblolnu cev od pollvlnllhlorlda kola )e II donie Itrane zatyorena lpecljel.
nlm iIepom, a 18gorn)e Itrane po..dule mlltnganu glavu II zatyarailem. Na glavllu Izradenllpeel]alnl zu.
bI ze flkllrenJe sonde u kolovoznl zlltor (Ilika 2).,
Preenlk spollalnle (oblolnel cevl )e 20 mm, a nJene glave 40 mm. UnutralnJa provldna eev preenlka
16 mm ladrll u lvom donJem delu yaljek od penlite gume koJlm 18 omoguc1avaneutrellsanje pove6enja
zapremlne teilnostl prl n)enom Imrzeyenju.
Standardna dullna Oyogtlpa sonde Ie 1 m, all 58po potrebl mogu upotrebltllsonde ye6e duflne.
Oyog standarde odgoyera sondl francuskog
Nepomene: Sonde za merenle dublne smrzayen!a prema t. 3.2
porekla poznato) pod nezlyom ..Indleateur J.P.G", pa.. ona moh korlstltl za meren)e dubl.
ne smrzayan]a po oyom Itendardu.
2.2.2

Prlprema

i proveraYlnje

ispraynostl

sonde

Prlprema, Indlkatora dublna smrzayanja obayl)e sa u dye faze kole obuhyalaju:

prlpramu londe za merenJe (pun)en)e svake godlne) I
pOltayllan]e sonde u oblofnu eev ugraCIenuu koloyoz pre pocetke zlmlkog peri<,~.,

2.2.2.1

Svake godlne; pre nastupanja zlmskog perloda, u laboratori)1 58obayl)a pun)en)e unutralnJY.'.1 yodenlm
Cey $I pro
re,tvororirfluofescena I'opranlm dro~ljenlm playlm staklom, koje je prethodno osuleno.

."':.

nlji:!\'8"n~..r..tvorom

fluorescena do podeoka 60, a potom $I Istera)u svl vazdulnl mehurl61 time Ita

.. Itlska penasla guma u dnu eIVI I u eev postepeno sipi drobljeno piavo Itaklo uz zbljanle eelokupnog
inaterijala lupkenjem cevllll na vlbraeionom stolu. Prl tome je velno, radt onemogutavlnja da vazdulnl
mehurltl ostenu u rastvoru, da rastyor fluorescena bude uyek Iznad nlvoa drobljenog stakla.
Posled.n)a dva centlmetra !spod zatYlraila nemaju drobljeno staklo, ye6 su Ispunjena zrnlma krlstalnog
aluminate.

'

741
Mereu mm

,~o

-1
6

~
~

y-

--.q'

Slika 2

Na sllcl Ie:
proyldna CIY sa cantlmetarskom
1
2

3
4
5
6
7

spolJna

- oblofna

podelom

cay

zatv..ai!
plpak za ui!yr!c!enje

drobljeno playo staklo I rastvor fluorescona

penasta guma

zatv..ai! Z8punjenjesa spojnlcom

Unuirdnla cey II zaty..a meslnganlm zaty"afem, palto se spojnlca prethodno premate slilkonskom
maU,u, a potom i!uya III transportuje do mesta ugra(JIyanJe, uyek u yertlkalnom polofaju.
Na kralu svake zlme potrebno Je da II unutra!nja cey Inadl, Ispraznl, opere I postayl na mesto koJe nile
izloieno suncu I toplotl, a drobljeno staklo pafljivo opere IOSU!!radl pono~nog korlltenja u toku n..adne
zlme.

742
2.2.2.2

Pre po.tevllenle unutr.lnJ. cnl u oblolnu, kol' I. ugrt(l.ne u kolovoznu kon.trukcllu putt ne odebre.
nom meatu. u oblolnu cev It ulll' ull' nlsk. taek. teeenja. u kollelnl kola I' dovollna dt potpuno Ispunl
lupli'nu posle unolenia unutralnje Clvl.
Unutralnie cevllndlkatora dublne smrzavanja ugraauiu se 1 meltc pre poeetka perloda smrzavanja.
U toku prvog meHC8 po.le postavljania londl kontroliJe It I po potr.bi korlguie nlvo fluorescena u cevl,
poJto pod dei.tvom ttobra6aia mole doel do nlegovog spultanja.

2.2.3

N a e I n m tr..

n la

M.r.nle Indlkatorom dubln. smrzevanJa .altoll It u oeltavenlu podeoka na nlvou promen. bol' u unu.
tralnlol grtdulltnol cevl. It tlenol6u do 1 em. a doblvenl podacl unolt .. u zapl.nlk. Prl tome IUmogu.
6a trl .Iubla:
poeltna
- u perlodu .mzravanla: granlcl .mrzav.nla prodlrl !apulta II) u I.dnu .trukturu u kololl'
t.mplratura u avlm ta"/!kama blla pozltlvne (veet od OGC); potrebno I' odrtdltl dublnu zamrznutezo
ne I<t u em (.lIka 8);
u p.rlodu odmrzlvanJI: po.,. p.rloda Inuzavan/e, keda temp.returl vazduhl ponovo pOlten. pozltlv.
no. grenlca odmrzavanle prodlr. od povrlln. kolovoza uz I.tovremlno IzdlzanJI prvobltnl grenlc. Imr.
zevanla(smanjenJa dublne); potreboo Ie odredltl zemrznutu zonu I zibelllitl nlvoG (kote) 1<1I 1<1.u

em:

- Iiolenill
IluetJevl, na primer ako u toku odmrzavanle nastupl drugl period .mruvenla: teda mogu
,.tovremeno po.tolttl :; Izoterme oGe. pi Jt potrebno odredltlzamrznutt zonl oeltavtnjem koll I<I.
1<1I I<a.IJem (Ilika 8).

2.3

M.toda II .Ioktrlenom .o"dom

2.3.1

Opr.ma
pred.tavllaluplja
za m.re"I'
nag gor"Jeg d.la, pOltavlll"1 bak,rnl

Sondu

tlnskl otpornlcl

ClV od pilitiene

mase na koloj .u, na razlleltlm

prltlnovlllrl"a

30 mm, u koJlml II n unutrtlnJe

(sUb 3).

f.~S"

Slika 3
Na .Ilcl Ie:
pl.stlena ClV
1
mernl elementl (bakarnl pntenovl)
2
3
unduel6 la utlkaelma (klemama'
spoinlce
4
plastiene Clvl za zaltitu provodnlka
&

- In.trument

za merenie otpora (Vlstanov most)

odltolanllma
atra".

od nl"
pl..

nalaz.

743
Razmak Izmac:luprstenova blra se prema potrebl, Z8vlsno od dublne na koJoj treba merltl temperaturu
(08 kontaktu I u sredlnl poledlnlh sloleva, na kontaktu Izmec:lukolovozna konltrukelje I tla, na rezllcltlm
dublnama od povrllne polteljleal.
Platlnskl otporniel povezanl su pomocu provodnika kojl proleze kroz unutrelnJost eevl od plaltlcne mase,
18 kontaktlma smeltenlm u vodonepropustillvoj glavl ucvrl6enoj na gornJam delu sonde III u lpecljalnom
88nducetu Izvan kolovoza.
Za merenje je potrebno povezetl kontakte Inltrumenta Z8 merenje n pojedlnlm perovlm. kontakat. u
nnducatu od koJlh svakl odgovera jednom platlnlkom otpornlku (sllka 41.

SIIka4

Nailielle:
Izgled kontaktne kutlje I prlkljucelma
B
Izgled kontaktna kutl)a I prlkllucelma kao I kolovoza u kojlla ugra(lana sonda
C

6
8

utlkacl

- plastlcna eev Z8zaltltu provodnlka

- za!tlte kontaktne

kutlja

Napomana: Sonda za maranja dublna Imrzavanja pram a t. 3.3 ovog standard. odgovara opramllva)earske
prolzvodnja poznatoj pod nazlvom ..Sonde Lagep". pa la ona mole korlltltl za marenle dubl.
na Imrzavanja po ovam Itandardu.

2.3.2

Prlpramanla

I provaravan]a

Ilpravnoltl

oprama

Pre ugroc:llvanla sondl I platlnsklm olpornlclmo pOlrobno la proverltilipravnoit utvrc:llvanlam promana

alektrlcnog otpora u provodnlclma. aventuolnog odstupanja Z8Ivakl od tarmoelamanala lodgovareluclh
korekelonlh koenellanata.
Proveraven)e Ispravnostl la obavlJa potapanjam u ledenl rastvor (smalu vode Ileda), alzmeranlelaktrlcnl
otpornlcl se koriguju podelavanjem nultog pololaja.
Prl merenJu se mora kontrolisatl I aparat za merania elektricnog otpora (provera ;strolanostl baterl)a I
podelavanje nul tog pololaja).
2.3.3

Nacln

meranja

Dublna smrzavonJa odrodulo so merenlem promona eleklrlcnog otpore 1Z81vonlhpromo nom temperelure
U Iplrall od "Iellnsko lice, u kolo] Je olektllcnl otpor 100 oma prl temperalUrl ad oOe. Splrala)a ugrec:le.
na u staklenu cevclcu I d;reklno veuna Z8melalnl bokarnl prsten koll)e u dlrektnom konlektu Ie tlom
IIImaterl]alom cl)o Ie temperalura odrec:lule.

744
Merenle promenl elektrU!nog Otporl obeYIJI pomotu Inltrumentl nl prlnclpu Vlltonovog mOltl (ot.
"
por
u odgoYI.
smlnluJI
smlnJenJem temperlturl llpod
oGe I obrnutoJ. AI~ultltl merlnll uno"
"
"
rljoo." kolonl Ilplsnlkl
(preml Ilpllnlku u prllogul, IIJedno II druglm nlOphodnlm podlelmlll
dono.
lenjl zlklJooikl (tlmperltura pomlne kolovoZl, temperlturl VIlduhl ne 1,8 m lIned povrllne kolovoII, stenle poyrjlne kolovollltd.l.
Elektrlene IOnde II pletlnlklm otpornlelml ornogu61VIju merenJe tempereture u podrueJu od + 260e do

- 26oe.
Tlenolt

merlnjl

morl

II krltetl

u grlnlceml

Ugrac1lvanJe opreme

ze merenJe dublne

3.1

llbor meltl a u.rlCllvlnJt oprerne

Izme4u 0,1 IO,6oe.

.mrZlV8nJI

U kolovoznu

konatrukclJu

DI bill doblll kerlktlrlltlOnl podlCl 0 dublnlml .mraYlnJI, morl II prl POltlVIJlnJu IOndl IlIbrltl rip'
rallntltlYna dlOnlOl putl, YodeellrlOunlo Iledeeim Olnloclml:
polollju puta u odnolU nlokolnl !Iran (ullk, nallp,lllIkl,

morfolog~1 tariM (prlVOJ,ri6nl dollnl, kotllnl ltd.),

- nedmorlkoJ vlllni melta,
olUneanoltl meste I vl8'teclJI (Iuml, IbunJe) I Illollnoltl _Ita merenjl d'Jstvu Vltr., megll 11110.
nov,
- n.Olnu OI~nJ' InIgI (put II neprlkldno Olltl od Ineg., povrem.no IIIJ. dull vrem. z'VlJ.n Inegom
U toku godln.I,

potrebl

d~ II IOnd. postlVi u tradlnu

lIobr.eIJnl

lbog O'ltlh prolill toOkoVi vozlI..

N.pomen.: Dubl", smrzlV.n)1 Ilm.rln.
1"lnJlllmeranlh

3.2

tr.ke,

dl bl II

tlJ n.Oln apr.Ollo n).no oltetenl'

"'

nl b.nklnl III u nJ.noJ bllzlnllnltno

odltup.JU od dubln. amr.

u kolovolu.

U.1Cl1vInI1 oprerne
Prl ugrldlVlnJu oprem., bll obllr. n. yntu upotrlbIJ.n. 10ndl, morl II Ilbulitl odgoVlrlJuel rupl u koIovolnoJ konltrukclll I donJ"" ItroJU, doyol)no dubokl Illrokl dl II U nJu mol. IrIilltltllondl, Rupi
morl bltl prlbllino Vlrtlkllnl, I nJ.n prlOnlk I dubln. I' n.kollko mlllmetirl veellod pr.Onlkl obloln.
OIvl.,
Proltor Ilrnedu Vlrtlkllnlh IldoVi rup. I obloln. OIyl morl II p'IIJlyo I dobro lapunltl mltlrlJllom II
lapunu (IUY,Oln pellk do 11112 mml UI dobro nlblllnJI prl nlllpln'u pelkl, dl bl II onlmogu6110 IIVI'
rlnJ. Vlzdulnlh ClpoVi. DIO rupe krOI kolovolnu konnrukclJu,' POlebno krol kolovolnllillor.
morl II
lapunltl odgoyirlJu61m mlt.rlJllom (aIlOnlh III 'nlh klr.kterlltlkl II oylm u dotlOnom IloJul UI nJegovo
nlblJlnjl u ylle lIoJ"1. GI"I IOndl morl II dobro utvrdltl.

Obradl podltlka
NI 01nOVUpodetek. doblJlnlh rneranJem u posmltr.nom perlodu crta II dlJegrern t.mper.tur.
tempereture nl rullOltlm dublnernl od povrllne kolovozi !sllkl 81.

Yllduhll

745
..~
l1li.

.l1li
..

. . .. - .. - - ~

..

iii

_.. J J

- - ..

I f/
,

.I

iii

I!

\-.

~.c
Lt

. - -- ..~.

..

. . ..

I,
I

. - .-,
.

~10

- .

.. .. ~ i-.-

'PI

PI

_.

: ggHn~g

f;I

1iI~

1~;;~~ii!1~

1 U j J U.u

sa

J~'I ~
~ ,

W
+

:). DZO/QIO~ OUl,Jr.od I OI."PZOADJnIDJOdw,!

:).'

~ .

+
+
nil I il~nJIIUOIj

I
I
I
'/QpIt n DJnIDlldwllJ.

...

I:!\

~
'ti

~~

;e-

::I

VI

o~

If~

II~

""
JlII(tli.1

'I

I, I , I I I I
!"N'8:S..,,,,VI

><

Ha 0-

mlll'tn" n"''''klll

.kret..q.tI

U kulluru In Irbll' br. 413-81n4-GZocI4.11

1174.118"'-.

. - .-__I---~ --

- n-.....

poru 111--'

..

en

746

@
I
I
1
I
1
I
I
I
I
1
I
1

()@
I
I
1
1
I
I
1
I
I
1

.@

'I"~I

4-1

. ,,-..

"'i i'~
-Q8~'''~1

~~

! "t.:!,f,f~
S
....

. ,iI.
j ~ ~"
.II

1i
.E.II

:~,

, II

:::1

~I

~:1

I
1
I
1
1
I
I
1
I
1

1~
1

1
I
I
1
I
I
1
1
I
1
I
1

t
I
I ]I ~.".12]
1

~:

."

1
I I"
:
1
el
I co,
I -'I

@
:::
0)
;::

0:1

~~0)

!
:a
i

.I

'~

.iI.
c:

II
E
0
..,

-8' ~:i
~

;E

1
~I -Ii'
~:

1::\

~I

@t'3

I ~I
1 <::;1
:

"'1
::::

~
-.

:
.~: i t I
~. t ~
~: :;:,2
R

01

li

~ ~ ..~g ~c:
~

.. c:

..

.."

$'1'

8.11
1 iI
.. ,,'

i
.Q..

.."

8.~

<5>~

.,

1;;:
I

-(:)

<5>

:ri

" 1
1
I
I
1
I-I
1.81

I
I

...

1
I
I
I

..$1

181
I
I
I
I

I
I

~ ~ .111-1--1-

I
I
1
I
I
I
I
I
1
I

G>

"

8.
I,

i:i

:.-I!

1 iI
- l~

a:

~i
~ ~ ~~
I
I

G
~

U~.e ~'I Ii

~l&~.$!e~
1
I

G
18

~u

fi
~

0co

1
I

fi

e
]
!!
II II

tit

I
1

~I
I

::!

.uto

I~~
1
1

..".
8'

1
I

I
I
I
I
I
~1
.1
I

G
jl

.01.
8'

I
I

....

~u
!!

-Sil
1

;~J

~
C

u
~0
!i!

1
I

~~

&.~c
!!
!!.r.!
II O.!!!

-C:S >.

>i iL: ii

tt
...!
~ E .i

.!I

e 2 e '; e
8.

i"
t-"

.\1,
C
';';

'"0

G
i.. ~
I!!!".!!,
t
t-..!!

{.2! {-IS
"'0'

'

I
I

i!!

.-.,;'.-5

.g...g~
C';; c:;:

i
t-

~~.~

.J!
oU

I
I

747

BK 82B.7~

JUS
U.EI.OI2

Projektov.nje Igradenje puteve

JUGOSWVENSKI
STANDARD

OSETLJIVOST

MATERIJALA

TLA NA

DEJSTVO MRAZA

SA OBA VEZWOM

1981.

PRIMENOM

Pr.vilnlk br. 511-12662/1 od 1981-07-16ISlulbenl.Ust SFRJ, br. 46/81.

ad 1981.o9.2f'

Susceptibility

of materials

to frost action

Predmet

standarda

1.1

Ovlm standardom se utvr"uiu vrste materijala postell Ice u pogledu njihova osetlilvostl na delstvo m..u.

1.2

Razvntavanie materijal. u pogledu njihove osetliivo!tI n. de)stvo m..za korlstl se prl Izboru materllill
pri projektovlniu I gradeniu kolovoznih konslrukeljl, klo I od.."lvln)u Zlltltnlh mlrl prollv Itolnog
dejstva mraza.

Osnovni pojmovi

2.1

Traina o!tecenia kolovozne konslrukelie puta nastaiu kad je materllal u postelilel, osellliv na It.tno dejstvo mraza. izlol.n ovom utieaiu. Oltecen). III pOlledlel Izdlzln). (bub..nla) mll.rl)all [)ollol)le. zboy
Itv.rlnl. led. u n)emu, odnosno sm.nlenJI nl'gov. noolvooUuoled povaClnl' vle2,,01l1prouzrokov.n. lapIjenjem.leda pr,iodmrzav.niu.

2.2

S obzlrom nl osetl)ivosl nl ~ejstvo mraza (zamr!!avan). I odmrz8Vln).' miter IIaU se d.le nl:
povol)n. i
- nepovol)n..

2.2.1

.
2.2.2

Povollnl mlt.rilall (n.osetl)ivl, liqurnl, pOllolanl n. d.lotvo mraz.) IUani ko)1 se umrzlvllu homou.no,
II. u mali, n. m.nlalucl ptl tom bllno Ivolu Itruktllrlll vlalnoll. Moyue. ou pO)IVI n.znllnoy bubr.nl",
kao I male rlvnomerne d.form.el!e na povr!lnl. Prom.n. noslvolIl ovlh mal.rljal. prl odmrzlvlnlu III
n.znatne.
Nlpovoljni materliall (os.tljivi, neslgurni, neposlolanl nl d.istvo mrlzl) nehomogeno I' umrzavllu, m.,
niaju svoju strukturu I znatno bubr.. Prom.ne noslvootl ovlh materlili. prl odmrzav.nlu IU znltne, k.o I
d.formacli. povrlln..

Odredivanje

osetljivosti

materijala

na dejstvo

O..tljlvost mat.rlial. na d'istvo mraz. oe.nlul'

mraza

se oumarno nl oonow r.zullila I.borltorlloklh Isplllv.'

nia ill procenom.

3.1

Odre"ivanje oo.tljlvootl mater;j.la procenom

Za Izradu prethodnlh otudiil, oc.n. osetillvosU materll.11 nl de)olvo mrlzl malo Sl vrlltll proeenom na
oonovu terenskih kvalitativnih ispitivanla (potapanjem mlt.rlilll u vodu, oc.nom st.pen. pllllicnoltl,
brzine upijanjl vode I sl.).

3.2

Odredlvanj.

osetljivooti

materijala

labor.torljlklm

ispitlvanjem

Ocenl stepena osetilivolli materiiala na dejstvo mraza vr!i se na osnovu rezultala Iledeelh Ilboralorlilkit
ispitivanja:
grlnulomelrl)lkog lellive (Inlllu),

I iEdasVe

pilitlenih

Ivolllive

(grlnici

SA VEZNl

konzillencilel.

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

748

'-

, 3.:1.1

Analiza DranulometrljskoD sostava vr!1 sa u ellju ndredlvan)a sarlr'"la eosllea man)lh 00 O,O?'mm u OOno.
au na ukupnu kolieinu suvog matori)ala vellelna zrna mania od 60 mm, prema Itandardu JUS U.81.018.

3.2.2

Plastlena Iwjstva tla Ilpltu)u sa prama standardu JUS U.81.020.

3.2.3

Na osnovu dobl)enlh rozultata Iz t. 3.2.113.2.2

IladateJ tabell:

osatl)lvolt matarlJa'a n.dajltvo

Vrsta materljala

Katagorlja materijala I osatljivost

na deistvo mraza

Ueeita ealtlea
manilh od
0,02 mm,
u"
mase

mraza ocanju)e II prema

Klallflkael)a prama
ltanderdu JUS U.E8.010

G1
vrlo malo oletljlvl

Iliu nak

J do 10

GW, GP, GM, GC

G2
slabo do srednie osetljlvl

al iljunak

10 do 20

GM,GC-GL,GM-GC,

b) pnak
G3
sradnie osetliivl

a) iljunak
b) pesak loslm vrlo sltnog 1
praiinastog)
c) gllne, sa IndoklOm plastle.

J do 16

GM-ML
SW. SP, SM, SC

>20
>16

GS-CL, GM-GC, GM-ML

SC, SM-SC, SM-ML

.
,

CL.CH

>16

ML,MH

nostl> 12
G4

a) praiina

vrlo oseUjlv;

b) vr\o sltan praiinost p.sak

'

el gllnovlta pralina, Ind.ks

plastlenostl> 12
dl usloj.na gllna I ostali sodi.
ment; sa sltnlm testleama

SM-ML.
CL, CL-ML
u slojevlma:
CL,ML
CL, ML, SM
CL. CH, ML
CL. CH, ML, SM

Labelisa G 1 smatraju sa povoljnlm. a maleriJali oznaeanl

Na osnovu podele iz t. 2.2 materljali oznat.n;
"
sa G4 nepovoljnim. Materljali oznatenl sa G2 I GJ svrstavaju se u povoljne III nepovol)ne, u Zlvlsnostl od
lokalnlh uslova prema standardu JUS U.89.012.

3.3

Odrellivanje o.etljivo.tl materljala u Izuz.tnlm ullovlma

U Izuzetnlm slueajevlma, kada za nekl materljal treba da se ustanovl nJegovo ponelan)e na dejstvo mraZl
u slofenim klimatsklm uslovlma, treba prvo programlratl I prlmenltl odgovarajuta 'aboralorijska ;spltiva.
nia.

Veza sa druglm standardima

JUS U.81.018 - Geomehanltka ispltlvanja. Odreillvanja granulometrljlkog saltava
JUS U.81.020 - Geomehanleka ispltivanja. Odredivanje konzlstenelja tla. AterbergoYe graniee

N.o,"""" mllll.nl.

Aapubllekog _kraterll

&.-

a kulturu SA Srbll. 1><.413-81/74.02

Savelnl...od 18stend.rdl...~u

od 4.1111174. n. plK8 - PO'" n. promo.

8_rod

749

OK6~.74
JUGOSLOVENSKI
SA OBAVEZNON
PRIMENON

ad 1961-09.28

PrlVllnlk br. 60-12662/1

Estimation

Predmet

JUS
U.B9.012

Pr%ktovlnlo
I 9rll4onlo putlVl
PROCENA OSETLJIVOSTI
KOLOVOZNE
KONSTRUKCIJE
NA DEJSTVO MRAZA I TEHNII~KE MERE ZA SPRECAVANJE
O~TE{:ENJA

STANDARD

of susceptibility

1981.

od 1981-07-18; SIu!benlllat SFRJ, br. 48/81.

to frost action of ".itement

and protection

from frost

standarda

Ovlm stondlrdom II utvr(lule postupek Z! procenu osotilivastl kolovazno konstrukclJo ne dolstva mrezl.
k80 I tohnl~ke moro Z8sproelvlnil oltol!enje kolovaznlh konstrukclll uslod dllstvo mrizi.

Provora ol8tlJlvostl
U poslupku

provoro olotlllvOll1

ukupnl

dlbiline

- kllmetskll
dubln.

kolovozno

amrz.v.nl'

2.1

kolovozne

konslrukclJo

nl dolltvo

mrlZ8 korlS!1 se sledoel podlcl:

olltilivast meterl/III postolllcl nl doislYOmrlZ8 odredonl proml lundlrdu

odred.n.

JUS U.E1.012,

konstrukcllo.
dlrektnlm

merenlem

premo It.nderdu

JUS U.B9.010,

hldrololkl ullovl preml It.nderdu JUS U.C4.018.

Dubin. smrzevln/. lipod povrllOOkolovozl

Pod dublnom smrz.v.njl podr.zum.va se na/veea dublne Ilpod povrlln. kolovaz. do kol' It porn. vod.
pretver. u led u toku perold. smruvanla. Za proktl~nu upotrobu ulval.no J. d. ova odgov". Izot.rml
od O'C.
Dublna Imr8Zaven/a odreduje It Izra{;unavan)em na OlnoVUvelleln. IOOekla mrezl odred.nog prema
Ital)derdu JUS U.C4.016.
Dublna Imnavanla Izraeunav. II na osnovu:

- deblJlno kolovozne konstrukclJ.

-

moso luvag mOlorllola. I

merodavnag

IOOokl8 mr8Z8. POmOeU dl)8gram8

Pad merodovnlm IndlklO", mro"

1\POdpovrllne kolo

I Izdonje

I nJenlh lermleklh korakt,,,lltlk.,

iallromlnsko

n8 sllcl 1.'

podrlzUI1IOYIIIt Indok. mrl"

doblJln dlrlklnlm merenllm dublne dolllVl mr...

ne kor.llrukcl)o plOmo III",Jordu JUS U.C4.01e.

SA VEZNI ZA VOD ZA STANDAJU)IZAWU

750
II.'"!-: -

..

..

0 .. -..

~:

-,."

.. .. .
..

~
0

2
...
1f3

y,

..

- ...'.

181'

-( : )j ~T'il}~ l
~

lL1l

~r

,~

.'

1!!I

r!M'O

--

80

.~: .:..~.

:~

r .

".,"

i..
i,

::".

::~:~~:::-

,~

. .' ....' .

~
~;r=:;:
"I',
.
1::: ~:,:.: .
::: ::. ~::: -I-H- J Jf
.

IJ

. ..::

. .. -..

80

'I~~A ~:
-

'- ,I

JOlt

400

1(10

.GO

011

1101/

"

II

"
..

/'

...

...
.. ..
..

..

L I

. . -.
.

..

.. .- ..
..

"
If
10

"

..
..

..

..
-.
.. ..

..

..

.. ..

- ..
-~

..
or

..

.
SIIke1

....

.- ...... ..

.. .. ...."
.. .. .. .. .. ....
., ..

..
.....
.....

18

"

"

"

"

10

"

..0" .. "

konstrukel)e

-=::...

...

10

: ::..

pl.

"

.ID

,;J;O'

..

..

..

...

"

"

,ry/''''''''""",.

KOlOVOZNA

.l':
,

.'~ ..'.',".","
KONSlRUKCIJII:3

~"".._",.,

i'

'J.oC'.""\"~
t/ro..:".;.:.:.:

2.IS

"" ~;.;:::;;:;1'cjI
w- 4":;;'~;:':;::'::-~:
:-.'-~...J""""::
'

W~,,"

'00110

----......
Na.lIelJ.:

1'd

....." .....

l'
i'd.

..

"

d.1 vrlte materl)a'.

~
::

"'".C,""",I'""

w - prlvldnaAdrtlna voda
51' - .teptln zultenoltl

..
..

II

""

- Ollegraml" za odrcKIlven)edublne delltva mnza

wzne

... '..
...
... ...-

j -1'1i
-tIJfJ:tI;I:h,~

100

,1
:2

e-,
.... -.. .... .....'
..:~::~:~=:
~,'.'.::::

'"

..
.. : I
.. ... ... .. .. :1 .. ..
.. .." .. "' ''
- '"
.. .. ... '' ''' -- J. .. -- - ..
"..
18

II

110 pr.'"

......11';'411......1...,

r " ,.
-..
1
..
J " - ..

...!

.- ..

",

'If"

~JJ1.1
'If .

INOEKS"" MIlAM

. 0,,"'-."'8

~..

I(n)'
I

.C

MllA7A
""

10

OL'KSANJE I-ITPPOL'C IJE

.. ..

If.

..

-..

'lII

....

11f~~1:I,fl~ll
, ,.
t--,-"

_:

'

01J11GIIAM

.,.

Wrr-crm

..- .....

::

1NDEKS MllAZA .C",","

r'
u

...

INO!KS

-.--..

i0

1-'1-

..
\ I f:

-,

,.

..

i .. ~;~;/:n::~.:>1P
\
1!!J :::.:'.;.
~~i~r~:ll;~:~r

..
.

.." ,- ....
.... '."-"-------.
'-"'"
-..
.. ......

R 100

;~:.: ..n~::n~.~m::~:,

1100

~;

tOO

'...

151

""

: ."
.

~151

}ff-.

..

_
... . ,'~ ~ I: I l , I I' 1-'1:1 f: ..
. ,'-,-'
.
,:;;-;'400' Ii. ' ,;", wio ' ".. .
I-IOIKS MIlAM
'C.,.

,...

100

[:ij~

.
=.~ : ~ ;r:C

': :- : , : ~: : : -, :,,

- - -.
.... . ~ .

i: I.;;.:~U:S>:,<

"

."

.'.:.:.:f::...:c.j;

-.

-. i~ - .:

u poiteiliel

Iuva zapremlnlka

maA

zepromlnlka mlll8 u prlrodnom OIRniuvlRlno.U

orednle zepremlnlka maA kolovozno konotrukell'

prl vlatnOitiW- ~ 'K..

'

u zavlsnoltl od Indeksa mraza. dobiline kolo.

751
D,llegrlml Zl odrlKlivanl1 dublnl IIT1rZlvlnJaIllike 11 vila Zl kerlktlrlltlkl
bell:

mltarllall prima IlldlC!ot tl-

Suva zapremlnskl
mall
'Yd
him')

Sadr2al Vodl, W
1%)

Vrata mltlrlJll1

I
II

2,00
2,00

8
12

Illunak I pesik, Clit III

melo prellnllt

III
IV

1,80
1,80

12
18

nlk I pellk

1,60
1,80
1,40
1,40

18
25
26
33

2,16

KIIII meterlll'l

: polleilice

VI
VII
VIII
Kolovozne konstrukelle

prelln..t I gllnavlt Illuprilina I gllne,nentuIIno II pelkom 1IIlllunkom

pelkovltlllJunlk

Nepomenl: T.rmlCke olobln. kolovozne konltrukelJe Iz dlJegre,ne ne Iliel 1 uzete IU u obzlr II ledinstv.nlm vrednoltlml za zepremlnlku m..u
'Yd I prlrodnu villnoit W meterl)lle koloYazne
konltrukel)e. One Ie mogu odredltll polebnlm IspltlvenJem.
POltupek IzreCunev.nfa dublne Imrzeven)elallede61:
Iz dl)agre,"a ne Iliel 1 odrodl se dublne Imrzevon)a X, u em, keo funkel)alndekll mrezal:debiline kolovozne konltrukeljo dl I karakterlltlko materlJala u polleljlel (lzra2enll1 luvom Zlpremlnlkom malOm ma.
terl)ala 'Yd I nlegovom vlllnol6ul.
2,2

Pro.ene olltilivoltl kolovozna konltrukclle na dejltvo mraza

OlltlJlvolt

kolovozne

konltrukelle

darda, a prema krlterllumlma

no delstvo

mraza odrot1ule Ie na Olnavu podataka

Iz t. 2,1 ovog Itan-

datlm na Iliel
"

TehniC!ke mere za spreC!avanje olte~enja

Ked Ie prema

odrldbama

mraza,

Ie predvldetl

moralu

kolovozne

t. 2 ovog Itandarde
mere ZI spreCavanle

konstrukclJe

utvrdl da Ie kolovozna
Itetnog

delltva

mrazl.

usled deJstva mr8Z8

konltrukella

oletiliva

Mere navedene

na deillvo

u t. 3.1 do 3.4

Imalu za elll:
-

da potpuno

onemogu6e

magle uilld

toga nolt.tl,

Imrzavanle

matarllala

poiteilice

oletilivog

na deillva

mreza I Itete kola bI

- davanlom,
ogranl!!e erekte IZdlz.nja kolovazne konllruk~ije uilld bubrenla materllala prouzrokovanog
- da ogranl!!e erekte smonj.nle nOllvosll kolovozne konltrukelle u toku perloda odmrzevanla.
Ovlm Itandardom predvlc1ene IU Iledete teOOICkemere:

- potpu"a zamena materljala pOltelllca,

-

dellmlCna

zamona matorljala

Izralla vozonlh slojevo,

- lermlekaIzolaella.

posteljleo,

Imrza.

752
3.1

Potpunl zlmlnl mitarllill

Postuplk

se slstoji

snvzavanje

mrlz d.

u zamenl

do potrebnl

materijall

dublnl,

X (sllka 2, postupak

Postupak

osetljlvlh

tako da de/sty~

na smrzavanje
muza

mote

u posteljlei
dopreti

meterllellml

neosetljlvlm

n.

slmo do mltirilill

neosetljlvlh

nI

a).

Postupak

oj

bJ
15

15'

iI

'<
II
~~

SlIkl 2 -

Odnas dublne

smrzevlnJa

I deblj!ne

kolovozne

konstrukelJe

Zl rlzUelta

poltupk,

zeltlt,

NI Ilielle:
1
2
3

- zemrznutl deo kolovozne konstrukctle

- zemrznutl deo prlrodnog tla (donleg Itrole)
- nezlmrznutl deo prlrodnog tll (donllg strolal

Deblllni d. zovlsl od dublne smrzevanje preml t. 2.1 ovog stlndardl.

X, IlpunJen Je ullov koJI Ie POIAko II prl dlmenzlonlrlnju dobllo doblJlnl kolovozno konstrukclle d. >
tlvlJe prl potpunol zlmenl miter 11111.

3.2

Dellmlenl Zlmenl miterllill

POltuplk II Ilsto)1 u dellmleno) zlmenl miterllill pOltellleo osetlJlvog nl mrlz miterliliom neosetlJlvlm
nl dlJltvo mrlzl do dublne mlnje od dublne dejstve mrezl.
5101mlterljlll osetljlvog nl deJstvo mrizi nl dublnl X-d. bl~. zlhvI~en ImrZl.~nllm u toku Izuzetno
oltrlh zlml (sUkl 2, pOltuplk bl. Deblllni kolovozne konstrukelle morl dl bude odndlnl peml Iliel 3,
u zevlsnoltl od Indekse mrlzl I osetlj1voltl mlterljala posteillee.
Oveko odre(lone v.Uelne d. merodavnl Ie sarno eko Ie v.~. ad one ko). sa doblle prl dlmenzlonlrlnlu I
obzlrom nl n05Ivo.t.
Prl korl~nlu dlJagr.mo na sUel3 deblJlne kolovozne konstrukelje d., prlklzelll nl dljlgrlmu. odgover.
ju nepovoljnlm hldrolo~klm uslovlma I Isflltnlm kolovoznlm konstrukciJlml (sluelllvllV I V nl IUel41.

753

720

-tr 710
II>
::::-

"2.700
......
II)

8'90
~
II>

Iii80
~
0
"0 70
~
0

:.
:Q 60
II>
Q

50

&0
&00

300

500
Indeks

Slika 3 -

Dallmlena

zamena

materllala

600
mraza

u posteljlcl

osatlJlvog

700
J-Co"dana

BOO

ne delstvo mraze

Na sllc!"je:
1

vrlo osatlllvi zemljanl

(kategorlja

matarllell

na de)ltvo

<~

Slueaj I
Dublna smrzavanje

Nlvo podzemna vade

N
(JUS U.C4.0161

.[q
c::c:"'!
!j
1;;3
.-,

-iic
-.!
@

ei

$8

osetlllvi do Ilebo oletlllvi zeml'enl materllell na

-..Ji-*',4m

G. +G,
Vrlo malo do
osrednje
osatljlv

PovolJnl
IN>
Slueaj II

dlI}B

1,40 m
slue.j III

Nepovoljnl
I
Dubljlul8k
X> N
Sluea)IV I Slub) V

.~~

Za lva Yradnoltl
NIX

Dlm.nzlonlron). u funkcl,l od nOllvostl tI.:

kolovozno konstrukclje 18.Ifaltnlm zestorom,lIl
kolovozna konstrukclla 18 camentnob.tonsklm z.storom

1---.I'
I
I
I

G3
Osrednje
osetlJlv

~
g!
:!-'e
E
=.-~

deJstvo mrau (kategorlJa Ga. evantualno Gal

Hldrololkl
uslovl

~ON

mroza

G41

Potrebn. zeftlt. protlv oftetenia od mraz. prema

Itandardu JUS U.B9.012

1---I
I
I
I

G4
Jeko
osetljiv

Slik.4

I
I

- pOdrueje prlmene preventlvnlh mers ze zaltltu Ilpreeevanl'

Is od dejstv. mreza

oftellenle kolovoznlh konstrukcl.

754
tAko IU hldrololkl

ullovl povolJnl hlueaJavlllll1i

nllllel41.

navadenavradnoltll..rnanJuJu

za10".

Kod betonlklh kolovznlh konstrukelJa I materlJala pOltelJlce od sradnJeg do vrlo ol8tlllvog na dalltvo
JUS U.E1.012. doblvene vradnostl date ne Ilici 3 umenJuJu 181116".
mraza (G, 1G4J. premlltandardu
Umesto da 18 materllan
nllhova ol8t1llvost
prlmenom

ol8tlJlvl

ne deJltvo mraza zamenJuJu moterlJalima neolatlJlvlin

II mole smanlltl

na daJltvo mrall.

III otklonltl poltupkom ItablllzaelJe III obrade materllala u poltllJlel

odgovaraJutag vezlva. NeostatlJlvost tako Itlblllzovanih

matarlJala poltalJlca mora la dokazatl

lapltlvanJam.
Izrada vezenlh IloJevi

3.3

Izradom
vazanlh IloJava u ealoJ dablJlnl
kolovozne
konltrukeije
(prlmenom
odgovaraJu~lh
hldraunenlh
III
ugllovodonlenlh vulval ImanJuJaII opelnolt .bog sman)enla nOllvoltl poltelJlce prl odmrzavanlu. Ela.

ket ova mere mora II uvek provarltllapltlvanllma.

T arml6ke Izoleel)a

3.4

OaJltvo mraza na matarlJalo u poltelJlelspraeava

II III ImanJu)a ugretlivanJam termolzolaelonlh

matarl)I'

la. Elakat ova mar. mora la uvek doka..tllapltlvanJlm.

Izbo' tehnl6ka mara

3.8

Izbor naJpoUotlnlJa tahnleka

nomlklh

mar. Iz t. 3 ovog standarda vrll II no usnovu optlmalnlh

tahnleklh

I ako.

pokazatalJa.

N. -

mll

1aRopubIltkog
.kr8torq.t...kulIUN SRS<bIJ.br.
413.~1/74.(J2

ad 4.111974.

no ploto.

porn'"

prom8t

DK 62574625

755

8.625745

JUGOSLOVENSKJ

JUS

Projok lovon)e I gredon)e pu leve

STANDARD

INTENZITET

SA OBAVEZNOM

U.C4.020

KI~A

1981.

PRIMENOM
Pravilnik br. 50-10360/1

od 1982.0~ 23

of roads. Intensity

011$i9" Bnd construction

Predmet

od 1982.06-22;

Slutbenililt

SFRJ. br. 43/82

of rainfall

standarda

Ovim standardcm .0 utvrduje pO'lUpak 18 odredivanje inlenzilel8 kih merodavnih za dimenzionisa.

nje organa La odvodn;avanje povr!in.kih voda na javnm pulevima van na.elja.

Definicija
Intenzilet kilo ie koli~lna vode pale u jedinici vremena na Jedlnlcu povr!ine.

Podloge

prora~una

Intenzi1l!1 kih odreduje se na o.nQ\/u pluviografskih podataka hidromel!orolo~e

Period lakvih o,."alran;a mora iznosili naimanje 10 godina.

Odredivanje

intanziteta

.Iutbe,

kih

I"tenzilel kilo i ra~una se pcmoeu obrasea:

---!

u lIs h.

t + k,

gde je:
i

srcdnjl

illtcnzitut

ki~

U VlcmCIlU

traj811ja t, koji IU prosotno

J.vlja

JeuRllput U JJI!rlodu t

gcxJh11

1//. ha);
Cr

paramelar

lokaeije,

zavi.an

od mosla I pov'alnog

perioda

t, ko;; odgevara

kol i~ini kilo po jcdlnici

povr~inc;
kf

paranetar mesta koii linearizuje odoos in1enzitetai trajanja u minutma,

trajanje kiSe u minu Ima;
povraln; period javl;an;a, u godin."a.
I,
Vrednosti paramelara C, i k, za odgovaraju~e podl\J~je, odno.no za dijagrame medu.obne
zavi500sti intenziteta kilo,. tra;anja kih i povratnog perioda odreduju hidrome1l!orol04ke .Iulbe.

I. izdanje

SAVEZNI ZAVOD ZA nAHOAoIUIIUOIU

756
5

Izbor periods t r
Ilbor povratnog perioda javliani. levisi od polohja i vrste j.vnog put..
Irilika. veli~ine i posledica poplav.) i ulim.iu so il t.bele.

K.tegorij. put.

kao i lokalnih uslova

Povratnl period ).vlj.n). t, (god.)

Auto.put.vi
Maoistr.lni
Regionalni
Lokaln;

10
5
5
5

Veza s. drugim standardim a

JUS U.C4.022 JUS U.C4.024 -

Projektov.nje i gr.denje putev.. Vreme dotican)a vode

Projektov.nje i gradenje putev.. Koli~ina otican)a vod.

He OWIOWmlllenJa RepubUtkOl ..",ee",".ta,.

kulturu SA SrbIJ.br. 41:"81/74-02

_.ni .&0.0""",

od 4.11 1974. ne plD"

.. n.nd...Uuciju
- '-""

pore' na prom8t

DK 625. 74.625.8 :625745

757
JUGOSLOVENSKJ
Projoktovanjo

STANDARD

VREME

SA I'RIMI'NOM

I gr.denjo

DOTICANJA

JUS

put..e

U.C4.022

VODE

1981.

ad 1982-()9.23

Pravilnik br. 50-10360/1

Pln""mg

Predmet
Ovim

toka.

se utvrduje

karakler;stika

dimenz;onisanja

IllId fit/sign o( rond construct/Oil'.

Duration

SFRJ. br. 43/82

of I"f/uw

standarda

standardan

dUline

od 1982-08-22; Slutbenilin

objekata

n~in
sJivnog

prora~un8
podrufja

za odvodnjavanie

"",mena
doticanj'1l yOOa ad kile,
{nagib. osob;ne
terenal i inlllnziteta

nl javnim

putlvim.

U ll"isnosti
ad
ki!a. a u eilju

van n...ljl.

Definicija
Vr~me doticanja

Podloge

ie vreme potrebno

da vode od kila sa sHvnog pod, ut.11 sti9nu do kanaloz.eionog

voda.

prora~una

Kao podloge za odre";vanje vremena dotieania voda slu!e:

intenz;tet
du!ina

kila i odre"en

prema

Slandardu

JUS U.C4.020

toka vode lA'

srednii nagib toka vode S.

olicanja 1/1.

- koelieiien!
4

Koeficijent
Koelieiicnt

. njoi

oticanja
oticania

odgovaraiut.e

1/1
1/1jednog

kolifine

slovnog podrufja
j
uDlavnom

padavina

p,cdstavlja

odnos

maksimalnc

kolifine

zavlS; od prorodo zemljiSta , nicgovog

odvedene

vode i

povrlulIkoD

.a.la-

VI.

Pro lane, vode od kih. palih na neko slivno Podrufj.. k oje itparavaju. ne uzimaju 58 u obzir.
Sano vode koje pov/iin!ki otifu, a eventualno ideo voda koje poniru u zemljihe. merodavne su
za prorafun.
Utieaj nagiba lerena na koelicient otieonja se 18nemaruje, inujuei u vidu da je isti uveden u
prorafun vremena dotleanja. kojeg smanjuje, a marodavni intenzitet kife povetava.

I ......

&AVElla

ZA VOD ZA STANDA.IIDftM2IU

IUS 8.88.033:1993

5.5

Urpdaj

?oR ~\I~PT..;e

5.6

Laboratorijska

~A mrop.:. ~nn.;r.H

n~rpgAtn

249

..-..--..--n,q

~11~~nj:)

f: SoC.

10.1)

orobilicA.

~'r.rr.

\I mm

t& 0

~
~

Cilindar

I
!

0nt1

~150

~
6

'Lf

t&1~
51 ittR

PRTPRt\KA U7.omt#.

Ihlme se 11?t>T."ak i'rp.ma t. 4 i mmiH ,." 1'''''p"rAtnrf

ohladi
na sohnI: tp.mperatllru.
Od OVAKO rriprl'ml.lent>1t
frBr.~i.le
~rAma tabeli
1.

7.n ispitivanje
.;1belll

potrebno

.Ie prfrp.mfti

prfnlf7.nt>

8/16

I"

agregatll krllpnijn
tab..l"" I, l;koJiko
osnovnfm frllkdjllmll.

31.0;

16

..fIB

Rorn.I"

4/8

:f.?

I'?t>rtlk Pl"p'
t>pt..r"tp.n.lB

Ol'III...nl lI?or.."

donje

Frakcije

".

mase

izdvoje

Mpt"1!! II mm

Vp.lf~lnll.t>tV"rB

16/32

sejanjem

R kit mAtPrf.lA'A.

frakcijB

SoC do stainp.

1I?.")t'ka

I Nazivna
I

jll

100; t

2
4

; ?,Iron..
cfron! I fr:om nB .\"dnu od frakci00 1"132
"I'
pramn
n7.ornk .." "n"lavlja
f..pil.n.l""'''' "''','nfrllk',f,I''.,

""

250

---~_.-

-'_0-"

JU~

~.

9.n8.033:1993

POSTUPAR'

Izmf!ri
lie mliSIi cU:!nc!rn
"n c!n"m. 11 "illr"lnr
20 mm bpod
gornje
Hllt..rf.llli
11 dlfnr1rll
ivl"".
I:r.meri se masli cilindra
1111n:r.orknlll. r:flfnrtllr
re~uje
brzinom
od I do 2 kN/" C!" opt~r"r."n.lll
Kada

se

postign~

opt~re~enje

od 400

~N. "il;ndnr

"11 c!nOl'II nll"pf! fOe 1I?nrllk

do vis in..
f?rllvnll
!!Ie i poklopi
poklopcem.
"P. "tllV:! :I:r.mp.dIJ ploce
od 400 kN.

prf!se

i opte-

"f! rllstereti.

Uzorak
so 'vadi iz ciHndrll.
pro"..
1111orlltn\'"r".III~..m
.I"
masa ostatka
uzorka
nil tom sitn.

,.:ltu

prnmll

tllbeli

1 i

iZlllor!

8 PRORAetJN
Drobljivost

uzorka

iZrl.lCIJnllVII

"I'

po

(orIll1l1;:

n=

",

- "'1 . 100

",

gd.. je:
D

"

"1

drobljivost.

-- masll.
masa uzorka
ostatka

Rezultllt

ae'dnje

u procentfmll

m""..,

u cilindrll
pr.. "'pt..r..r...n.ln.
1\ jtrllmfmn.
uzorka nil <'!'1tV""".I'1I~"1II";tll 1'"1.. nptere~enjll.
kilo IIrednjn

vr..rtnn~t

~.DpI SaYr...! t:wro 7.3RI.amanll7.3cijo

R:l1IImIPo'QlIisljr.llja

1I!lIistam:va

u gramima.

ort rtVII fllpfttvnnjll.

n Imlt.uro Rrpnhl ikr. ~rhijp. hr. 41J-:!013/9%

Iahr..jl!M rrf'llh""1Yl1Ijn

- ~ad
011 24.07.1991.. ne plata 5e pore.z III proaet

(""n vnrl.n mmntwRnja>

_.._-251

UDK 691.52:620.1

JUCOSLOVENSKJ

SA 08AVEZHOM

J U H

K.m.nl .,reg.1
ODREOIVANJE VLAZNOsri

STANDARD

B.13X.035
19114.

PIUMENOM

Pravllnlk br. 50-19142/1

ad 1984,12,21

Nllw'lIllIrId

cNshtldllggreglltll

Ov.; srandllrd III nIISIaO rlVi~iom

od 1983.12,27; Slu!boni list SFRJ. br, 49/84.

mndllrdll

- MoiswrI conmnt

JUS 8.88.035

iz 1962. godintl.

Predmet standarda
Ovlm st.nd.rdom H utvrdul. noeln odr.dlvanla vlainoltl k.manog ",r",ata.

DeflnlclJo

2.1

Suv .8Ial

2.2

zrna .ogata

kola ne Mdr!.

Vodozasl6en povrllnskl ..v agregot

vodu nl na povrllnl nl u porama

(sllka 11.

agrogal koll Ima otvoren. pori napunl.no vodom lsuvu povrllnu

zrM (sllke 31.

2.3

Vldan

",regal -

agrogat kojl Ima vodom

napunjen.

otvor.no

por.,

a povrllna

zrna ot-vij.no

'e

sloj.m

vod. (sllke 41.

2.4

'Vazduhom

0..1en

lIItogat

8gl'ogat koli Ima suw povrllnu

zrM a otVorane pori III d.llmlC!no Ispun/I-

n. vodom (sllka 21.

.<.

~ d
o',

o...'l

00".'-'.

. :.:'. ::.,

.to
.-Zmo
e'
.~'-:": .:',',:;:
..::. :.,.
:.~

Pora

~( ,::':::\.
~
0...'

':

Slika 2

Slika 1

~ d
:,

: .
'0;-:.:

.,

:::: :~.~.,.:'.
.:

. ,- 0
.

"

Slika 3

II ildanj~__t

.':

Voda u

P ori

'. ':::
.' "
. '. . . ,,':.
'.,:
.:- ;,
.'

Povrfinski

slolvode

",'

Slika 4

SAVEZHI lAVOD ZA STANOMtI:\lZ;\~_l

252
3

Odredivanja

3.1

Prlneip

3.2

Aplrltll

vlainosti

VII!nost klm.nog Igregltl odre(luj. .. IUlenJ.m uzorkl do Stll", ml".

prlbor

ZI Ispltivlnj. korlstl ..:

gr.;nl ploel (III gls iii .lektrlflll)

-- sud ZI sul.nl',

1/1.lektr/fnl

suln/ca,

IOPltlca,

- vlfl8.
3.3

Kolifln. uzork. ..ltpltlv.nl.

Koliflnl uzorkl ZI poj.dlnlfno Ispltlvlnl' (u grlmlml) odre4uj. 58 tlko Ito .. v.llflnl nljv.teg zrnl
trlkelje, Izrdenl u milimetrlml, pomnofi $I 200.

3.4

Postuplk
POSudl ZI sulenje .. Izmarl, u posudl .. odmerl uzorlk I Zltim osull do stllne ml... Suli II na grejnoj
plofl ut stllno mallnjl. Ako $I sull II elektrlfnoj sulnlcl, nl tlmperltUrl od 105:t 6C, m.lenj.
po.
nl"
trebno, Slmo J. vreme SUIenJIdule. O..loonl uzorek . ohlldllll sobnu temperlturu I Izmarl.

3.6

IznfunlYlllje nzu Itlte

Vllfnost uzorkl u procentlml me. Izrefunivi . po pbrlSCU:

U.

(M.-M,)
M,- Mp X 100

gdeje:
U - villnost suvoguzorkl u procentimlmi.,
M1

ml51 posude I vldnog

uzorkl,

M, - 1nI5I posude I suvog uzorkl,

Mp 1nI$Iposude,u gremlml.

u grlmiml,
u grlmlml,

Ven $I druglm stlndlrdlml

JUS B.BB.031 - Klmenl .aglt.

He OInOVUmitljenja

Fhpublitkog

Odre4lvlnJa npremlnsk.

mi. Zrnl I upl)lnjl vOIla

18kr8t8rij8'8 Z8 kuhuru SA SrbiJ. br. 413-81/74-02

A.amp.

s.vlzni

Jhod

18 R8nd1rdiz8Ciiu

od 4.11 1974. ne piKa.

- BlOtred

pora

M promet

.253

DK e91 &2:e20.1
JUGOSLOVENSKJ

JUS
B.B8.036

K.m.nl .gr.,.t
ODREDIVANJE KOLl~INE SITNIH ~ESTICA
METODOM MOKROO SEJANJA

STANDARD
SA 09A VEZNOM

1981.

PRIMENOM

Pr.vllnlk br. 60-6241/1

od 1982-08-07

Crushad awrepta.

Ov8/ standard

Predmet

'a

n..tao

Oatarminatlon

revlzlJom

stendarda

od 1982.03.30; Siulbenlilit

of fina partlclas

JUS 8.88.036

with tha wat sleva analysis

Iz '962.

/IOdlna.

standarda

Ovlm st.nd.rdom .. utvrduJe poltupak z. odr.dlv.nJe

mm I 0,083 mm u .gregatu m.todom mokrog seJ.nJ..

SFRJ, br. 24/82.

ukupn. kollCln. .ltnlh C.ltlca m.nJlh od 0,09

Princlp
Uzor.k olulen do .t.ln. m... m.rl .. IIt.vIJ. u garnlturu .It. I ~Je n..uvo. . z.tlm .. oltecl n. IItU II.
plr.Ju v.odom. O.tecl I. IU" do It.ln. m..., m.r. Ilzr.Cun.v.Ju kumulatlvnl prol.zllcroz Ilt~.

Aperati

I pribor

z. IlpitlvanJe

potrebn.

Je Iledeta

- pOlud. z. wlenje uzor.ka,

- wlnle.,
- vega kapaeltete do 6 k,..

oprem.:

t.Cnoltu.nier.nJe

od 0,01 '(0,

lopatlca,
- podloJci
Ilta,
- stalak sitaz. precnika

250 mm; viline 100 mm, .. dnom ~poldopcem, I otvorlm. .ledeClh veIlCln.. u
mm: 1,0; 0,26; 0,125;0,090; 10,063

Priprema

uzorka

Uzorak Z8 I.pltlvanje uzlma se cetvrtanJem premalt.ndardu JUS 8.80.001, Ma.. uzorka Z8pojedlnaCno
IlpitlvlnJe Z8vlll od vellclnl nllvltall zrnl. Prlblllni kollClnl u grlmlml Izr.Cune.. teko, da .. preCnlk

n.JVltall.zrn.,Izralenu mm,mnoll.. 100.

6

Postupak
Uzor.k oN"n do Italne ma.., nl temperaturl od 105:1: 6 C,Odvall se I slpa nl Hltavljenu garnlturu II.
ta postlyljenu u pOludu. NaJpre .. seJe nauyo, . zatlm oltat.k na poJedlneCnlm sltlma Isplra yodom
lYe dok kroz sit. ne poCn. da teee Hmo Cist. voda. Suspenzlje nlJlltnlJlh Cestlca I voda od Isplranja H.
kuplJalu II za odradiyanJe cestlca manJih od 0,063 mm mltodom "Iometrlsenje po standardu
JUS U.81.018 ili po Andreasenoy~'~'et?<tl, po Itandardu JUS 8.88.086.

I kdaaJe

SA VIlNI

ZA VOD ZA STAl'lDAIIlDIZAaJU

758
Orijentacione vrednesti koeficienta

oticanja >/t,za razne pov~ine \erena, uzimaju se Iz tabel..

Karakt.ristik.

povrlin.

t.r.na
'"
0,1

~um.
Livad. i nliv.

0,2

Neobrasli

tereni

0,5

Stenovite

povrline

0,7

Putevi be. kolovo.ne

0,7

konstrukcije

Putevi S8'kolovoznom

0,9

konltrukcijom

0,9

Naselja, krovovi

Odredivanje

vremona

doticanja

Vreme doticenja ro~unaC. so prlblilno, po obrasC1J:

1~LA.__---

tA .

~/3
'"

Cr 213 S 1/2

+5

gd. ie:
tA -

LA
>/t

vrsne

- dullna
-

oticanja. u minutma;

vodenog toka, u metrima;

koeficljent

oticanja;

C, - pan.,.,etar loka:ije, .avisan od mest'! i povratnog perioda javljania, koji odgovara koli~ini kih po
jedinicl povrlin., odlt'd.n prema standardu JUS U.C4.020;
S - srednji nagib voden.og taka L U %.
I'

Ve.a sa drugim standardm.

intanzitet kilo
JUS U.C4.020 - Projektovanj. i gradenje put
JUS U.C4.024 - Projektovanjo i grad.nj. putova, kolj~ina otlcan;a vodo

N8

mlalonll R_bllekog

kulturu SR Slbljl br. 41:..a117~2

""r

od 4.111974. no

I)..I.1
t'8mpa s.,unllwod

18 118ndartUuciiu - Beoond

pla(a II po'..

no p",",ot

759

JK 625. 74.625.8:625.745

JUS

JUGOSLOVENSKJ
Projok tovanlo

STANDAIlD

KOLltlNA

SA PRIMENOM

od 1982-09-23

I gradonjo
OTICANJA

Previlnik br. 50-10360/1

Predmet

U.C4.024

VODE

1981.

od 1982.06-22; Slutb8ni lilt SFRJ, br. 43/82

Planning and design of road construcrions.

putova

DischargtJ compuration

for srorm drainage

standarda

Dvim standardan se uIVrduje n~in proracuna kdil:ine oticanja vode (protokal koie je merodavna
za dimenzionisanje organa za odvodnjavanje povoiinske vode la putova.

podrueje primene

Dvaj standard so primeniuje u pOltupku projektovanja organe Z8 odvodnlavanja povoiinskih voda sa

javnih puteva van naselja.

Podloga proraeuna

Merodavni protok vode izral:una so polto se pretlodno

odredi:

in1l!Ozitet kile prema nandardu JUS U.C4.020,

- vreme doticanja i koelicijont oticanle prama ltandardu JUS U.C4.022,

- morodavno trajanje kilo, dolinisano u L 4 ovog standarde.
ukupna povoiina slivnog podNCia. delin;san. u L 5 ovog ltandarda.

Naein proraeuna

Proracun morodavnog protoka vode, kqi Iluli ,a dmenzionilanje kanalizacionog voda Z8 odvodnja'
vanje povli;nskih voda sa javnih puteva, zasniva ,so na metodi proracuna pomocu v:-emena lecenja.
Merodavno trejanie kilo, koje d..e meksim.lni 'protok. jedneko Ie zbiru vremena tet:enja u
kanalizacionan vodu I vreme"" dotleanj. n. putu.
t

. '" + tp

gde je:
t
tk

),

trajanje kilo merodavne z. sr.cunav.nje

tec.ni.
- vreme
minutima;

vod. k.n.liz.cionim

kolicin. bticanja vode, u minutim.,

vodom od njegovog pocetke do preseka koli so polmetra, U

vrem. dotleanja potrebno da voda nigo. do kanalizacionog voda, u minutim..

Maksimalni protok u nekan pre",ku kanalizacionog voda .bic. dostignut kad. vod. koje <!otic. sa
puta i vod. kqa otice sa slivnog podNCj. pored puta stignu istovrem.no.
Trajanie kile t omogucuje de se odradi merodevni Intenzitet i d.t u lis ha, delinisan u ltandardu
JUS U.C4.020.

,I ......

SAVElM ZAVOD ZA nANDAlU)IlAQIU

-..
760
5

Ukupna

povr~in8

slivnog

podru~jo

Ukupna p<wriina slivnog podr\Jtja obuhvata celo podr\Jtje sa koieg padavine otitu ka kanalizacio
nom vodu.
prugom. k.nalizocljom
Dna ie prirodno ogranitena vododelnicom. ili veHatki: putem, hleznickan
itd. Za sratunavanje k d icine oticanja vode. ta u kupna povriina deli se na dYe povriine A, i A,.
prikazane na sliei ,.
Deo p<wriine slivnog podr\Jcja A, ograniten je tako da je t,
t, tj. d. je vrem. dotic.nja vode
sa pOiriine AI u kanalizacioni vod i do posmatranoq preseka jec1nako \"pmpnu traiania meroc1avne
kile. On s. s.stojl d.lom od povr!in. put. i d.lom od slivnog podrucj. por.d put.. ~rin. ovog d.la
sllvnog podrutj. v.n put. (du! k.n.llzeclonog vod.I, odr."uj. I. prema It.nd.rdu JUS U.C4.022. Deo
povr!in. IlIvnog podrutJ. Az, ukollko g. Ima, predllavlj. olt.tak od celokupno povrlln. IlIvnog podru.
cja.

Sra~unavanje
Ukupan

protok

Kditina

vado

vtlcanja

smanjenim
pomocu

ukupne

kolicine
Q. ;ednak

sa povriine

intervitetcrn
kooficij.nta.

doticanja
;0 zbiru

AI odreduje

vade
doticanja

vode

se intenzitetom

ki~e. Radi pojednostavljenja

sa delova
ki~

proratuna

slivnog

i, a koHtina
ta redukcija

podrutja
oticonja

AI

sa povdine

Z8 povliinu

Al

Al'
Al

vrij

se

koji iznosi:

k,
a' 75

--

--

.u %

--

.101+ k,

9<10 jo:

k,

parametar mesta u mrnutima proma standardu JUS U.C4.020:

. t"". - ukunno Vfeme doticanja. Ii. t,ol = t, + t;? - 5 mmuta.

uraflcki prikaz koeficijenta redukcije a u zavisnosti 00 k, i
1,0' dat j. n. slici 2.
Ukupan protok vode u ispitivanon prcseku kanalizacionog vOOa ie:
0

= IA,..v, +. "Az' .v,I' i

gdc ie:
.v, - koeficijent otican;a pOOr\JCjeA, Iput ideo slivn. povr!incl:

"',
a.

- k oe!icijent oticanja sa pOOrucja A, (ostatak slivne povr!in.):

- intenzitet kile koji OOgovara vremenu doticanja t. t,;
- kooticijcnt redukcije. p",1hodno dotinisa".

Napcmena:

Mole

se desiti

tom

ki~e la

It'o,1

l!pr~ceni

delova

da se nojvecl
oba

uku~iI\

0018 slivnog

slivnog pOOr\JCja A,

proto.

podrutja,
i A,.

vode doblja
koji

oogovara

OVU moguCnost

sa istim Jedinstv.nim
ukupnc.m
treba

racunski

vremenu

intenzlt..
doticanja

proveriti.

n8~in prora6una

Ukoliko je uticaj vode koja je pala na slivno pOOr\Jcje Az mali i ne mole uticati na dimenzionisa.
nj. k...,.llZacionog voda, u prora'Cunu koliC;n. doticanja v,Ode (protokal u fonnularu (51.31 mogu
da izostanu kdone od 17do 26.
Napanena: Ovo uproOtav...,je m~e s. primeniti kada su povr~ina, nagib ili koeficijent otican;a
bocn. slivne p<wriine.mali.

Tok proracuna
POSlupak proraeuna protoka
u n.kom pres.ku B kanalizacionog voda vrii se postupn f) po presocma.
0"
.kako je to dato u prH~enoj tabeli i obja!nj.nju za dobijanj. potr.bnn vr.dnosti koj. s. unos. u formular.

761

Radi obja!:njenja pojedinih otnaka dat i. na slici 1 lemaUkl prikaz iedne situacij..

Granica

AI

Granica

A2
SI,I<.I.

./.

70
60

.-.

50

.~
'u
~:J
't:J

....
'"

C
:;
.~

, u'l.

kt=parametar

mesta(minuta)

ttot" kt

;)

'0

o. 75 ~

~O

30

20
10
~~0
10

20

Ukupno vrcmc

30

40

do1iconjo

50

60

u minutimo
Slika 2

70

ttot= t,"

90

~ - 5min

100

liD

120m;n

762
Fez. iz kojlh Ie .aslojl pror.eun

au siadae.:

1 Podali kan.lizaeionog vodan.deonlce(du~ine

od oko 100 m) vodeci racuna 0 promeni nagiba
kanalizacionog voda, promenama karakleristika povriine llrena Iii nagibu bocnog llrena i
spojanju kanalizacionh vodova
2

Razmak izmedu delova: .

3 PodJ~nl nagib kanalizacionog voda Ss (nagib sllean nagibu pUla)

4 Procena <..dnle 0171"" vOOe u kanalizaclonOTl vadu (prvl den: vm

.2 mi.

5 Vreme dOlleanja u odgovarajucem delu 61 =

6 Ukupno

. 1mI. za S, < 5 %; vm .

.. S, > 5 %; .Iedoc; doo: brzino kole .0 aeokuju)

vreme

7 Odg",arajuci

dotieanja

.
m

1= \, + ~ I\t

deo povliine

puta:

8 Koefieijenl

oticania

sa kolov01a:

9 Rodueirona

[Joy.lina

[Jut.:

10 Sredn;i nagib povr!in.

A, :

6AII
If, l[Jrema standardu
1/1,
b.AII'

AII.d.

JUS U.C4.022)

liz .iluaciiel

S'G

11 Koeliei,.nlollcanj.sapovrtine

A, :
"'tG
A, : L I (prema standardu JUS U.C4.022)

12 Sidna povrtine

13 oeo odgovarajuCe
14 Reduclrani

sllvne povr!lne

lerena: M'G
slivne povdine ter.na

deo odgova.ajuCe

15 Sumareduciranih

povrtin.A,

16 Roctuci'Dna povliin8

: Mired
AI: A "eel..~ I\A,

Mt

"ed

6A,

Gred

+M,ared

"U

17 Oeo povrtine A, : CIA, (il si\\Jaclje)

(prem. stan<lardu JUS U.C4.022)
18 Koeticij.nl oticania sa "ovr!in. A, :
"'2G
19 Reducirana delimlena povliin. A, : 6A2rod
20
21
22
23
24
25
26

Ukupna reducirana pov.tina A, : ~ M2"d

fiz situacije)
SlI'dnpnagih pC'N,~ineA~ :
5'G
Sirlna povrtlne A, : L, (il sltuaeije)
Vreme dolieania vode sa pov.!,no A, : I, (prem. slandardu JUS U.C4.022)
Ukupnovreme dOlieaniasapovrtinaAr
i A,: 'tol = I, + I, -5 min
Redukcioni koeliciienl "a" za A2rod( slika 2)
a. A2rod
27 Merodavna
reducirill8povr~inaAreo :a A1 red + a A;! red
28 Intenzitel kite, u odnosu na vl.me olleania I : Iprema uandardu JUS U.C4.020.
i.
29 Kolleina VOOJ(prolok):
Ar'd
i
30 RedJciranaukupna povriina: Arid 101= A, red + A2 red
31 Inlenlile' kite u odnosu na vreme 110': i,( JUS U.C4.020)

32 Kont.oIna
33

Ood.lnl

kolitina
komtanlni

34 Merodavna
35 Precnik

kolicina

cevi:

vodo: On
p.otok:

i I X 1\,,",

OK

vode (prolok):

'u'

= a.

OK

r/J

36 Kapaclte I eevi:
37 Odgovaraiuca

0"""0
blZlna: vpuoo I konlrola

pretposlavke

vm'

vpuno

Veza sa drugim slandardima

JUS U.C4.020 - Proieklovanje i gradenje puteva. Inlenlilet kite
JUS U.C4.022 - projektovanje I gra(Jenje puleva. Vreme dOlicanja vode

763

~1

C
~r-1

:!
~i

:K

Iii

~l1li
z

:!
~.it

II!

.:G.
"

:K

1!

~t
~0

ca.
.a
~::>

i
0
'u

.~
"'

cr

::

S
:!!
:!

i
~~S Q.

!:

! l:I
~-II

(J)

:K
;
0.

~
Ii
,;,t

~::>

"'i).M

!
;ii

co
,...

~1!
III

>

.~

B ~
:i

U)
"C
CLI :>
C
"-J
!!!

t:

'0

.><

.O!!
..w:

AI

.c
CJ 'u
.~

'ic

~.:I
:>

C
'E

<i
e
>

VI-0,J

..~:~

IC

i
ie

.,

~
u..

'8

g ~

Q..

N. 0

II
:s
~.to
~"2

I
~,il
c
II
-g

='

0.

.,c J

c...

.....

(;
~..{

~!

R
M

""'"

.-

1!

'tI
e
41:

~(II

'0'

1:;

PI

~~IQ

..a

IOk

lj

_8

&
:f"

'E

r::

Q
2
::I
.

..J
'"

I::

j.

"
rS

kullu", SR lNtoij. br. 413-81/74--02 ocI4.11 1.74. no ploeo IOpor..

S"'lIni.-

.. ...ldonll'8Ciju
- ",-od

1
::J

mIUj.nj. R_bUCk..

:I
I

&

,i
e

cD

~
~

!>

iQ
0
.w:

i
II

Q1

- !:j

......

.-

~i

g"" .5"

..

.,-

.;

~ .~
'E
:!
gt
:::0

.....

1!
1!
8
ta
N

III

It)

c:

.:I

~:!

CD

.
~..
E

cr

~15

2
~
~

~
IV

't)

E
:0

111

~-

,,
~~,n

'c
IX
'c0
'N
c:

'2-

'0-

.;;.
"

tV
~
Q,J

'5

:!

i .t:.
~---- -,.,...-.--~~e

II!

~'-

C]

l'~!
2
.it

8'
c

'-

~.(
<J
'Q
e

~F'
M

~2

i"

.(~!

ii

>

.(

(;

:0
::I
'5
ou
.~
:;
::>

no-

l
Ukupno strana 42

764

JUS

JUGOSLOVENSKI
TlPOVI ODVODNJAVANJA

STANDARD

I PRIBREZNIH

STRANA

KOLOVOZA

.U.S4.062'
1990.

NA PUTEVIMA

SA PRIMENOM

Pravllnik br. 06-93'125 od 1990-02.08iSlulbeni list SFRJ, br. 23/90.

cd 1990.08.~

Types of drainage of pavements

Ova; standard;e

nastao revir;;om

standarda

and hili sides od roads

JUS U.S4.062

ir 1965. god!ne.

SADRZAJ
Strana
1
2
3
3.1
3.2
3.3
4
5
6
7

Predmet
standarda
Ipodru~fe'prlmene
Ve..

sa drugim

Tlpovi

rlgola

Trouglastl

Trapezast!

... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

standardima

. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

I jarkova

rlgoll

Segmentnlfarkovl
farkovl

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1

.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11

povrsinsko odvodnjavanje kolovoza auto-puta

Povrsinsko

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . :. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

cdvodnjavanje

kolovoza

u pravcu

ill krlvini

na

visokim

noslpima

..................

Odvodnjavanje postellleD I tamponskog sioje primenom'dren.lnlh proseke I plltklh dren.h

Odvodnjavanje kolovoza kroz naselja koja nemaju kanaliZaeiju ako je niveleta puta u horizon.

14

22

8
9

tall ill Ispod0,2 % . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Odvodnjavanje
prlbrDlne
vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Seme drenala
useka i nasipe I zatvorene
drenale
. . . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Predmat

i:
I
i

standarda

Ovim standzrdom

Tlpovl obuhvataju
stOeD drenalnlm

i podruc]e

se utvrc5uju tlpovl odvodn]avanja

odvodniavanie
proseclma

lazl u podulnom
Tlpovl obuhvalaju

nagibu

kolovou

kolovoza

pqvrilne.

I pribrelnlh

posteljlce

tampona

strana na putevlma.

puta sa tamponskim

na delu useka

kroz naselja koja nemaju

slojem III slojem ~I-

III useka.

kanelizaclju

kada se niveleta pUla na.

Ispod 0,2.% iIi je u horizontali.

I odvodnjavanje

skim slojem Iza potpornlh

kolovolOe

kao I odvodn]avan]e

Dat! su tlpovl Ze odvodnjavenje

primene

prlbrelnlh

strane

zaseka I useka sinemom

zldove kojl se nelaze IlOad nlvelete

drenova

zajedno

sa filtar.

s"obracaja.

pOSto

puta.

Veza sa drugim standardima

JUS U.M3.095 - Mase za ..lIvanie sestavaka na kolovollma
JUS U.N2.062' - Betonskl prefabrlketl. Ivl~n)ael. Tehnl~kl uslovl

Tipovi rigola i jarkova

3.1

Trouglastl

rigoli

Trougl.st!

rl9011 umesto

Rlgoill Jarkovl slub

za odvodnlavanle

se profil puta prosiruje

II Izdenje

trapezastlh

kolovozne

jarkova

povrtlne.

su boljl zato sto poveeevaju

bezbednost

za sirlnu rigola.

SA VEZNIZA

VOD ZA ST ANI>ARDIZACIJU

Strono 2 JUSU.S4.062

765

3.1.1

Rlgoll

3.1.1.1

Rigol

ad
ad betona

ad betona
rlje

bet

on a

pnkazan

m.rke

no ,I. 1 prlmenjuj.

B II, prema ,t.ndardu

,peclj~lnlrn

'e

B II, minlmalne

30, i.ategorije

JUS U.N2.062,

5Iu~.lovlm.

Iyl~nj.k

50 moh

radl se istovremeno
Izradltll

sa rlgolom,

ad .ruptlvnlh

sten.,

bez ,pojnle.

drobnlh

terljal.

sa ko,ine.

Izr.dom

trouglastog

rlgol.

pro!lruje

za '.obra~aJ.
Popreene ,pojnlee
u betonskom
prak,i taj razmak pokazao kao poyoljan.
popreene,

toko

i spojnlee

izmel!u

rlgolu

Ivienlh

od 0,20 %, a fzuzetno
Na ,IIcl1

pr!kozano

r.de

tr.ka

JUS U.M3.095.
a'faltn~m
ma'om prema ,tandardu
Vod. Iz rlgola odvodl s. u Jarkove ill u propuste.
pu'tl nalaze na vecem
,livnieima
I re!etkama,

,e profll

put~,

'e

I rlgola,

kao I kamenlh

~III razm.k

povrem.no

na razm.ku

0,10 % n. kr.tkoJ
'a

U
50

da 'lu!11

ad 2,0 m, jer so u

Ivlenjaka

I rlgol.,

zalivaju

ne smo bht vo~1 od 200 111.Ukollko

razmaku,
za odyol!en;e
vade mogu 58 prlmenlt!
esvi preenlka
a na ra'tojanju
100 do 150 m, Podu!nl
naglb betonsklh
rlgola

je re!en)e

njlh.

III pelt.r.

zouStay!janje ,Itn!jeg ma-

pa rigol moh

kao prltl'nut.

fzmel!u

kr(J~njnk.

1B/24 ill 1B/30 em. Resenj. s.. bermom !Inne ;. 0,50 m omogu~.va

meroma

Kako

za auto-puteve
I putev. sa me!ovhlm
saobra~alem.
Rigol je
debt!!ne 15 em, Ivl~n!.k
je cd betona marke 30, katego-

se

.e pro-

0,4 do 0,5 m, ~a
ne ,m. bitl m.njl

du!ln!.

beton,klm

rlgolom

u meterljaltm.

kojl propu!taju

vodu.
Mere u em

min. do Iirin.

b8nkine

.0

~5do 7'/,

Sitka

3.1. 1.2

Rigol

ad betona

morke

30, kategorile

sten.ma

takye vrste n.jlak!.

standardu

JUS U.N2.062,

mu prema

t. 3.1.1.

rod!.

B II, prikazn

IvienJak

mera

radl se i'tovremeno

'a

na sl, 2, prlmenjuje
1 B/30

em ad betona

rlgolo~

prema

t. 3.1.1.

se u evntlm

Stenama,

MB 30, kat.gorlje
Podu!nl

naglb

Mere u em

~
0

min.

min.25 15 3

,0
-----

do !irine bankine

50do75

Sliko 2

2,5 do7'/,

jer se U

B II, prema
rlgolo

je u 've-

766

JUS U.S4.062 Slrana 3

3.1.1.3

Algol ad afllt-betonl prlkazln ja nl sllcl 3. U ovom slu~lju montdnl batonskllvl~nlek MB 30 postev.

Ije s. na podlogu ad neblj.nog betone MB IS, AsfeltiranJ. rlgole vr~1s. Istovrem.no sa Izredom Z8Vn.
nag sloje ad asfelt.bltona. Izuzetno, luedl e51lltnog rigole mob 58 Izvnltll nekon ugre(flvenje zevnnag sloje ad esfelt-betone se~enjam Isfalt-betona za ~Irlnu rlgole. Aaz~stlrenje asfalt.betone u ovom slu~eju po pravilu Izvodl ru~no;
5'
Mer. u cm

".a

M815

..:.;..~..:.Uh;:;-!'~;?J'
Slike 3

3.1.2
3.1.2.1

Keldrml..nl

rig a II

Kaldrmlsanl rlgol prikazan na 51.4 prlm.njuj. 58 Z8 merovltl saobrecej, MaZe de se Izvodl ad doterenag
lomljenog kam.nl ill ad sltne kam.n. kock. na sloJu p.ska ad 3 cm. Aka se upotrebl doteren lomlien
kemen, spojnlce sa reda dublnl 10 cm, I ~Irlna 1 do 3 cm. Zellveju 51c.mantnlm malterom 1:4. N.do.
statak ~va konstrukclje ie u tome flo sa ta~ko Izvodl zbog potkopevenje kosin. usek. ill zaseka. A.!.nj. sa .bermom !irln.
?' 0,50 m j. povQljnij., j.r omoguCava zaustavljanje si.tnij.g materljela se kosl.~
n.. N.doStetek j. u to~a flo sa pov.eava povr~lne keldrmlsanjellskop, pe sa prlm.njuj. semo tamo gd. jo
potrebno pro~lrenje profila zbag vidljivostl,
Spojnlce u kaldrml mogu Sezellvetl peskom 11\cementnim malterom.
Odvo(fenje vade vr~1se prema t. 3.1.1.1, 5 tlm da podufnl naglb ne sm. bid manJi ad 0,3 %, a Izuzetno
ne kretkoj duflnl ne~lb malo bltl 0,2 %.
Ovaj rigal 58 upotrebljava kad prepustljlvih materijala kada se ne primenjuje sloj cistoce, odnosno tam.
ponskl sloj. Aka se prlmenl tampon, advadnjevanie poSteljice mar. se pos.bno rditl.

Mere
min. do Iirine bsnkine

Slika 4

u em

Stron. 4 JUS U.S4.002

3.1.2.2

767

K.ldrmlsonim rigolom ad lomljenog k.men. s. ivlfnj.kom n. kroju, prlk.zonlm n. sl. 5, smanjuje se

povr!ln. k.ldrmls.nj. Iiskop i postojl mogu~noSt pro!lrenj. profll. put. zo stv.ranje pebfke 111blclkllstitke St.ze. IvlfnJ.k 18/30 iii 18/24 em polde se na sloju beton. m.rke 15, kategorlJe 8 I, debl)!ne
IDem, I sloJu peska 5 em,

Mere u em
min. do Ilr;n. bsnk/ns
'50d075

min.50

min.lO/.

. Silk. 5
3.1.2.3

K.ldrmlsonl rlgol u trasnaj stenl, prlkazan n. sl. 6, Je s. Ivlfnl.kam ad beton. mark. 3D, k.tegorlje
8 II, mer. i 8/30 em. Kaldrma se postavlja na sloj pasko, .11se mote Izvestll II vldu kankrellte, n. slaju
'beta". morke 15, ketegorl)e BI, prem. sllel 4. Rde~je s. ka~kre'ltom s. prlmenjuje na putevlm. ze
tet.k saabr.~j,J.
'
Aka se kaldrm. Izvadl n. slolu pesko, ondo spajnlee treba Ispunltl p.skam III zolltl cementnlm m.lterom.
Odvadenje vade Je premo t, 3.1.2,1.

Mere u em

~a7~

.i
MBI5

DOlo

min.lty.

. Slike 6

3.1.3

Rigol

ad

konkrellta

Riga! ad konkrellta (lomljen kamen u betonu. deblJlne 25 do 32 em) prikezen na 51.7. Beton Jemarko
15, kategarl). B a debljl"e 19 do 12 em. Ivlfnjak preseka 18/3011118/24 em r.dl se ad eruptlvne ste"
ne, a mogu se upatreblll
u dobrl krefnjael. 'sto taka, IvifnJak II!mote lrverti Iad beton. marke 3D, ketegar;)e 8 '.I, prema t. 3.1.1. Odvoaenje vade Iz rlgola tla je prema t. 3, I, 1.1.

JUS U.S4.062 Str.n. 5

768

Mere u em

min. do lirine bankine

SOdo75

No sllel je:

0-

0-

beton

MB 15

5101 pasko
.

Silk. 7

3.2

Segmentni

3.2.1

Op!tl

jarkov;

z.ht.vl

Segmentnl jar.k, prlk.z3n n. sllel B, prim. vodu s. eele kolovozne povrltne I koslne usek.. Ono lark.
mo," bill najm.nje 0,30 m !spod IzlazrlOgdel. tamponskog sloja, kako bl zastonk. voda Iz posteljiee mogla n~smetano d. otlce u jarak. Ako se predvlCl. vece prolle3nje vode so pribre!ne stren.. dubln. jarke
se povec.va, d. se n~ bl desllo do se voda Iz larka prellv. I ul.d u tamponskJ sloj kolovozne konStrukcIje.
Poduznl n.glb segmentnog jarka u koherentnom tlu krece se od 0':; do 4,0 % (vldl t. 3.2.3).. lzuzetno
n. kr.tkoj dUlln! n.~lb mole bitl 0,2 %,
Slrln. I dubln. segmentnog j.rk. odreCluje se Iz .ledeCjh obralOe.:
lirln.:

2 R sin

~= 2 Rtg ~

dubln.: y= R (1 -eos~)2 = R (see ~2 - 1)

gde je:
R - poluprecnlk krlvln. j.rk.,
prelomni ug.o kog. u preseku cine n.glb koslne nasipa I na91b koslne laseka ill useka.
a

Mere u em

_/

x:lSOdo 250
\~ (1'1\

--

--1--

-- .-- -- \'-

".,
""",
Humus (10 do 20 em)

A
b

Silk. B

,/-

769

Stren. 6 JUS U.S4.062

Segmentnl jarak, prlkazan na 51.9, prima vodu sa banklne I koslne useka,

U slu~.ju k.d. kolovoz I b.nkln. Im.lu suprotne popre~ne naglbe, kao Ito I. prlk...no na 51.90dvodnjavanje bankfneI Ivlene trake vr!1 58 prema segment nom Jarku stv8ranjem suprotnog preloma po~
pr"~nom n.glbu pOSteljlee kolovou. I'I!!nlmalnl poprecnl naglb posteljlee n. tom dolu I.nosl 4 %. Ov.kvim relonJem sprcceva se da voda koj. prod Ire kroz ben~lnu ne tece duflnom eele postoljle. kolovou.
Dublna j.rka mora bid n.jm.n;e 0,30 m Ispod don)e lvIee umponskog slo)a. Odvodnj.venjo postoljle.
vrll se preme suportno) stranl, all ne I odvollen)e vode ko)e prodlre kroz b.nklnu. Ov.) tip s. prlmenjuje
u slucejevlm. gde se zbog materlj.'. III druglh r.zlog. vrl! prol!renje useke.
Ked. se vrll vhoperenJ. kolovou prema suprotnom nag!bu, t.d. se vhoperenje posteljle. z. dostl.."je
tog. n.glba Izvodl na odStojanju od 1,0 m. Na taJ nacln se Izbegavaju poprecnl naglb! manjl od 4 %, koji

bl onomoguelll pravilno odvodn)avanje posteljlee.

Ukollko se nes!pllzvode u ravnlm terenlm., ne predvl".ju SOsegmentnllarkovl, vee se pulte vod. sa ko.
lovoza preko koslne nes!pa na teren.
Pozajmllta Za 'izraduj- ovih naslp. mor.ju bit! udal]en. na)m.n]e 50 m od projektovanog puta.
Poprocnl naglb banklno je 3 do 8 %, u zavisnostl ad nJonog ucvrlCenJa. tJ. dill )1 sublllzovan klkvlm vezlvom III ne. Veel poprecnl naglbl so prlmenjuju z. voCesirlne banklna I prostora za odmaraIiSt..
N. sllc\ 10. prlkazan je segmentnl jarak bez t.mpona Ispod b.nklna.

Mere u em
150

x=15Odo250

~
_mln.4~

4-/.
'Slika 9

x=150do 250

,.
,/,/

,..\11'

.; -"

---

,.

/'

"'"

/'

"

Slika 10

3.2.2
3.2.2.1

Nekl

ob!!el

zahltnog

segmentnog

jarka

Segmentnl j.rak z.travlien (pobusenjen)

Ne sllelll prlk.zan Je segmentnl'jlrak z.travl)en trevom n. mettcnom tlu keDI ..!th. Jerke oblogom od
busen.. Poduln! naglb zatravljenog III pobusenJenog jerka no sme bltl manj\ ad 0,3 %, a Izuzetno na kratkoj dullnl mole bitt 0,2 %.

JUS U.S4.062

770

Strana 7

More u em

/-1 d03%

Na sllet je:
use)avan)e trevom n. m.tltnom tlu
CD
@ .:. oblog. ad busen.1II busenl humus (naJm.nje 3 red.'

Silk. 11

3.2.2.2

Segmentnl jerak sa hrap.vlm utvriCen)em dn.

Segmtntn' Jarak sa hr.p.vlm utvriCenjem dn. prlkaz.n Ie na sllel12. ~Irln. utvr!ten)a lavlsl ad kolltl.
ne vodenog talog.. .11 se u norm.lnlm qkolnostlm. predvl". ad 1,00 do 1,50 m. Utvr!tenlo .e ost..rule
polag.njem: krupnog tueanlka n3 podtogu ad peska debljlne 10 em, loml)enlm !<amenom polofenlm u
beton M6 15, kateporlje BI IIIbetonsklm zitn;'ljenim
dullnl mo18 bltl 0,2 %.

elementlma. Mlnlm.lnl podulnl naglb n. kratko)

( ~ O~~!
-,
Nasliel je:
CD - beton~kl utr.vljenl elemend
@ lomljen kamen polohn u betonu

Slika 12

3.2.2.3

Segmentnl ;arak sa glatktm utvr!tenjem dna

. Segmentnljarek

s. gl.tklm utvritenjem dn. prlk.zan )e n. .lIel 13. Ov.) tip zaldte jarK3 postlfe se post.vlj.nje"! gotovog betonskog element. (rlgol.' no podlogu od beton. debljlne 12 em. ~Irln. I dublna rlgot. odre"ulu se prema t. 3.2.1. Podulnl n.glb ne sme bltl manjt od 0,2 %, . Izuzetno na kratko) dullnl na'
glb mo18 bid 0.1 %.

771

Strono 8 JUS U.S4.082

i -< 0,3:/.

Mere u em

so

so
30

1'111

1'1 .1
/.'/.

~/

..,

1-------

0/

,. ,/

,/

/~

""

Na slle! J.:
montatn! belonskl rlgol 50/18/80

CD

(3)
@

--

0 -

podloya

od betona

MB 15, kategorlje

MB 40, ketegorlje B II'

B I

pesak
humus

SlIka 13

Ugr."lvanJe betonsk09 elemenll (rlgola) sme se Izvr!ltI polaganjem betonskog alemenla na sloju eemen.
tnog mallera (1: 3) debljlne 2 em, preko unapred Izvedene podloge od belona.
Za podufne n.olbe j.rka va~a od 3 % prlmenjuja sa armlranob8l0nske kanaleta prema I. 5.1 (sllka 23).
3.2.3

NajmanJl

podutnl

naglb

Jukova

Jarkovl u zemljanom m31er1jalu kojl ne propuslI vodu po pravllu sa ne oblatu r.d! zailite od erozlle na
p.dovlma od 0,3 do 3.0 %. Od ov09a se Izuzlmaju slutajevl k.da sa obl.g.nje Jarkova predvlda za zemlj\!la koja su oselljlva prema vodllll ako se radio rutevilim terenlma.
NajmanJI podutnl naglb (pad) jarkova za odvodnjavanje je sled~l:

za zemlj.nl

!luzelno,

materlj.1

................................,..,....,.,....,

0,3 %;

a lzuzelno, na kralkoj dutlnl . , . . . . , . , . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . 0.2 %;

za kaldrme od kamen.
Z8

rlgole

na kr'lkoj
od

belon.

dUlinl

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0.2 %;

.......................................

. . . . . . . .. 0,2%;

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,1 %.
Z. podulno n.glb, preko 3 % j.rkove trebe obfolltl, a ze n.glbe preko 5 %projeklujuso kask.de saso.
. Izuzetno.

na

kralkoj

dUllnl

.
IIdnom z,stltom, prem. t. 3.3.1/
Jarkove u z.mllanom rrnllerljalu ne Ireb. oblagatl za naglbo 0,3 do 3,0
"', Jer ne~o nastat! odnolcnje ma.
tertjala kad. je brzlna protlcanja vode manja od 0,9 m/s I kolltlna vode 250 Its.
U tabelama 1 I 2 Z8uobitajene tipove jarkova, uzlmaju~1 u obzlr Bazlnov koefleljenl K. 1,30 za dubinu
vode od 10 do 30 em I naglb od 0,25 do 8,0 %, daju se slede~1podael:

brzlna protleanja 'vode, u mis, label a 1.

- kolltlna vode,u lis, labelo2.

IUS U.S4.062

Strlna 9

772

Tabela 1
Dubina
vode
m

8
0,25
Brdna vode, u m/s

0,10

0,03

0,20

0,20

0,30

0,22

0,56

0,40

0,30

0.69
0,78

0,62

0,45

0,33

0,14

0,15

0,16

0,17

0,80

0,90

O,9B

1,06

1,13

0,90

1,01

1,10

1,19

1,27

0,12

0,105

O,OB5

0,06

0,045

Tabe'a 2

Dublna
vode

0,50'

0,25

Poduml naglb,lJ %

m
0,10
0,20
0,30

3.3
3.3.1

Koli~lna voda, u lis

0,75

0,60

0,40

21

14

102

65

Trapezasti

28
130

1,10

1,30

1,50

1,70

1,80

2,0

40

49

56

63

69

74

1B4

226

aGO

280

319

344

2,10
79
370

jarkovi

prlmenjuje se kod ve~'h koli~lTrapezestl Jirik, zeltl~en I nezelt~en, prlkazari na sl. 14, presek C-C,
na vode.
Za vatnlje puteve larkovl ove vrste Izbegavaju se jer su onl sa gledlha bezbednostl saob,acaja nepovolinljl od plltklh segmentnlh iarkova.
I

.3.3.2

Prlmena

stepenastlh

jarkova-kaskada

Izglad kaskade odozgo, podutnl presek I popre~nl pre see! prlkaz.nl su na sl. 14.
U t. 3.2.5 Ja navadeno da se ova vrsta larko,;a prlmenjuie za podutne naglbe preko 5 %. Zaltltna kaldrm.
Izvodl se na sloiu p~ska I niena ukupn. debljln. se krece od 30 do 35 cm (sl, 14), Ito zavlsl od podutnog
naglba jarka, koll.:lne I brzlne voae u niemu. Kaskade u la,kovlma predvidaiu se s.mo u slu~ajevlma sma. \
njenla vellklh pado"a no 4 % Iispod ovoga, kako bl se Izbeglo vece obl.g.nje u cllju ekonomlcnostl. U tom
slu~aju oblaganje se rad! samo na dutlnl 2 h 15 h kao Ito ie p,lkazano na sl. 14, presek A-A, gde ie h vlslna kaskade. Vell~lne zldova stepenlce zavise od njlhove vlsine I ka,aktera tla u kome se fundl,a. Zbog
uhede ~ moterljalu bo~ne stTOnezldova stepenlca Imaju naglb 5: 1 (sl. 141.
Razmak stepenlce S zavlsl od podutnog naglba I dublne jarka, prl ~emu dubln. na ulvodnol m.nl stepe.
n!ca nile veca od 0,5 m. Ekonoml~no relenje postlte se prl povoljnlm podutnlm n.glblma, Istlm dubln.m. lito vecem razmaku stepenlce.

,
Strano

773

10 JUS U.S4.062

Ment u em
Izgled o<Ioz9o

:J.

=J

A-A
5h

i.

8.-B

c-c

250

190

Silks 14

JUS U.S4.062 Suo.. 11

774
4

Povr!insko
Popre~nl

odvodnj8v8nje

presecl auto-puta

vinje vode
II m.t~aml

I...
'"

kolovOZ8 8UtO-PUta
u k,lvlnl u naslpu,

kolovozne

trike

nl delnu

zasaku I useku p,lkozanl

kolovoznu

koJl,"kupIJ"Ju
vodu II kolovazne
put. (detail VI.

povrilnu,u

povriln.,

su na sl. 15. Oa bl se Izbeglo .11pojesu predvl"alu - IlIvnlcl

zelmom

Vodllz

IlIvnlkl

otl~e U revlzlon.

oknllz

kollh

se advodl van t'up.

Aazrnak

.lIvnlka krec. se od 40- do 50 m, a ,evlzlonlh

denog taloga I poduinog

Na sllcl16

prlkazanl

su karaktertstl~n'

no se Izvode od beton.
so time olak~va
p rema poduinom
Oetalill

njlhovo

okana nalmenJe

100 m. Ito ,alvl.1 od kollelne

vo-

naglba auto-puta.
detaljl pop'e~nog

marke 20. Preporueuje

proflla aut1>uta.

SlIvnlk I ,evlzlono

ok,!!, oble-

se da sllvnle! budu snabdevenl

~lJeenJe. Prosek odvodnlh

kofamam !aloinlcama.I.'
p,ama kollelnl vode I
.e p'o'a~unom

cevl odreduje

naglbu.

presecl re!etka prlkozanl

su na sl. 17. Adetk.

moh

bltll veelh dlmenzlj.

(npr. dvo)na),

sl od koll~lne vode I razmako sllvnlko).

';

"

LI

'-'

/"-

'1111
""i'i

u'r
II

.
I

!"
:Aj

\!I

~r-I
~jj

:J

I
\
~r1

~CD

~t:).

tL~f
~'"iiP13
\~ "J
I

I,
::1

rI

Ii
~;:p" lii
:;1

~!

'I

(/;i~

!)

'U

\\

~In

\!~

\.~"".I
""

~,Q.
c;;

'fJ

AI

w\\

-"4/'

1'

'''

-I

~~~E

"
ii1

!to zavl-

Str8n8

775

12 JUS U.S4.0G2

E
::J
~Go!

::;:

~j~
S;:

,': ;

I
1\ l i; .'.
\~;

1.1.
'I.

\I

:.

v:::

, ",

Ii

\ /;1

lO
~
en

'-.,

~.......

776

JUS U.S4.0G2 5'''11113

Mere u mm

A-j

i
"0
~5]0
SZ5

IJ

II

,... .- ,..,

,..,
I

--1.

IB

: ; -1.-

~I
~'"

I
1
I

I I

ZS!O :si,o-orI

iO

l5

"

10 JI"25
,:I

A-A
"0
IoLO
)7'

::!

~
2C
0
~
10

175
!:O

B -B
SIO
s~o
szs

t5

~~0
..

0
2 ~~

j:

~S

511ke 17

777

Strano 14 JUS U.S4.062

Povr~insko odvodnjavanje
kolovoza
nagiba nivaleta do i prako 5 %

6.1

SlIvan)e vod. ~Iz koslne vlsoklh n..lpa

z.hitu.

OVo'se pO$tI!e'lzradom

neposredno

uz kolovoz

nlz beto~sko

nlveJete puta I kcllfine

Poprefnl

presecl trupa

nlh tvorova.

traku),

I.azlva njihova o~eCenja.

Ivlfnjacl

1B/24

se no odrel'lenlm

naslpa.

Razmacl

nasipima

pa je potrebno

za uzduzna

predvldetl

njlhovu

em, ~a n!toj stunl kolovoz.,

razmaclma

betonsklh

prekll'laju.

to .e voda .lIva

rlgola zavlse ad podu!nog

na~tba

vcdenog taloga.
puta za razllflte

t... sa naglbom nlvelete do 5 % prlkazanl

na detalju

ili krivini na visokim

IvU!nJaka pnsaka

no koslnama

detaljl armlranobotonsklh

Za odvodnjavanjo

oblfno

Izdlgnutog

IIvlfnu

rlgole. polo!eno

u pravcu

tamponskog

A sl. 1B, Umesto

tlpove

(betonsklh

III armlranobetonsklh)

r;gola i izglodi odozgo.

raspored

rlgola, detaljl odvod.

I moguea re!enja

rlgola na pu.

su na sllkama od 1B do 26.

sloja ra sir;ni rigola predvida so drenatna cev If>10 em kao !to Ie prikazano
cevl If>10 em na kotl posteljleolspdd
eele !Irlne rlgola postavi se gllnenl fop.

Zadatak fepa je da vodu Iz tampon. skrono lovo I desno od osovlno rlgol. usmerl je prema Izla.nom de.
tampon. do kontakts sa humusom na koslnl n8Slp~. U horlzontalnoj
projakeljl gllnenl fep 1m. obllk
I'"
trougls. Sirina fepa jo 60 em Isl. 19).
Botonskl

rlgol (kanaleta)

radl 50 od beton.

ne do 110 em, PrelmueS!vo

ufvrstl

tlpa od gotovlh

marks

30 1\1 od gotovlh

elemenata

armlranobetonsklh

elemenata

na sloju sljunka.
Mere u em

Popfflt!nl prosek pur.

A A
60
Na slle! ja:
tampon
I
2
beton MB 3D

;
b

. -. I
_--d' Cev If>10 za odvodnjavanje
posteljlce na delu rigola

Silk. I B

duU.

je u tome $to se mole tako I s;gurno da ugradll

778

JUS U.S4.062 Str.nl 16

Mere u em

N. sllel je:

CD-

@ -

G) -

betonskl

gllnenl
beton

rlgol
fep n. !lrlnl

rrol.

30/60/10

MB 30

Silk.

19

Ne sllel 20 I 21 s. rasporedom rlgol. z. bolle skrot.nj. vade u rlgole predvl<Jeno je pomerenl. Ivlfnjak.
k. b.nklnl za aka 45 em n. du!lnl 1,4 m. Re!enje s. rlgolom na b.nklnl dato Ie n. sllel 22. Detalll ermir.no~etonske kan./ete dati su no sllel23. 'stovremenosa IvtfMm trokom rade se betonskl Ivlfnjael
sa prorezom n. !Irtnu rigola (sl. 19). Prednost ovog tip. je u tome !to Ie tsk/jufeno njegovo odvajon;e ad
Ivlfn. trake I !to, no ovel n.fln, I pored omogu~avanl' "pustanj. vade, nile preklnut kont!nultet Ivlfnj.-

k..
R.zm.k rlgol.
5,2

za odvodnj.v.nje vade zavlsl od poduznog n.glb. put. I kreee se ad 50 do 100 m.

U slufelu kldo JI podu!nl neglb nlvelll8 PUU preko 5 % radl .dtltl koslnl vlsoklh n..lp. ptedvldoJu sa
sllvnlel sa rehtkaml 36 em X36 em, keoho Ie prlkazanon8 sllkaml 241 25.

779

Siron. 18 JUS U.S4.082

Me",u m

~-

~i

-47
1(0

Q60

-----

~
III

Silk. 20

JUS U.S4.062 SIr.n. 17

780

"0

~
c
~c

0
E

:g
c:

~
o(J
'2'

~
N

OVOo.S.E

'0
-;;

~
0

o.25iE
:~~.8c:'.fG
:;;
I 1 1 I 'I
~6@@e@)

N
I':J
~
u;
,=

,
",'

- ,'.~~'.~".
II'

.~
Ci

-8
~<:I

,}; '
~.
~
':Q~

-.J:'::,,':: ~
~: -.,.". .c:
..' p...: ~
..':"~',~ :~~,

A .0'
..

. .
.
'"

. ," co.

781

Str.n. 18 JUS U.S4.062

Mereum

:"."

A-A
0.55

2rt/1

-.-

([)

.-'-'

.-(;)

'-

CJ2

-.-.-.

'-'-'-'N. slie! je:

CD
CV

- kolovoz
- ..t.ltnl rlgol

G) @

@
@
(j)

betonskllvicnj.k
armlranobetonskl

MB 30
(montafnl)

rlgol

k.ldrm. u cementnommalteru

beton MB 15

astaltn.

pregrada
Slik. 22

-.

- -.-

--

782

JUS U.S4.062 5"0",,19

Mere u em

- ----

Silk. 23

I%gled nivol 000%90

f)

~'

B/2

I I

.-.-.
I

~--- -==- ::
I

<;;;?

-.-.-.-.-.---.-.-.

(~

'~

jl=:

-'.==j
E
I
C>
'"~vi
I:)
I
E
-,
I
_J
~
'"

~
~I
L'-1

-'-'-'-'-'-'-'-'
N. sHelie:
CD - .l\v~lk
G> - sklnut humus
@ - t.mponskl sloj
@
- betonsklr!gol
@ - .rmlr.nobetonskl rlgol
Silk. 24

I.

I
1

Str

20 JUS U.S4.062

783

fJ)
cD

h
M

~
...

E
u
<11:1'
N

;0 J1
10
~

a..
...

CI
.. .-II(.)
C 1(J..,
C
Q)

:~ :E ~
~
I I
zG6

OL"

OZ

LO
N,.
::
en

784

JUS U,S4,OO2 SIr.n.

NI .\lel 26 prlklZln

JI Izglod rlgoll odozgo,

18 r.zll~ltlm

rdonJlml

Izvodo"ll

Izdlgnutog

21

Ivl~"Joko.

Mereu m

Izglt1d rigola odozgo

b 18t

811

~
<;;?
I

-~

-.-.-.-.-.-.

~~AJ

'-1

8
(~
t)
C)
If)

Za slutal da se rBui
ivicnjak sa prorezom
st, 181

I (vidl

I
I

-.-.-.-.-.-.

C")
Q
is
C)
V)

-,
I

-'-'-'-

SlIkl 26

Str.n. 22 JUS U.S4.062

785

Odvodnjavanje
fa

6.1

Natln odvodnjavan;a pasteljlca I tampana Z8put u naslpu prlkaz.n Ie n. sl. 27. Odvadnj.v.n). s. nil n.
tel netln Ita sa tempanski III sla) tlst~a pradu11 do Iloja humusa. Debt)lna produfenog tampone Iznosl
10 em. Ova) natln advadn).von)a prlmonjulo II Z8Iva putava.

posteljice

i tamponskog

sloja primenom

drenatnih

proseka

i plitkih drena.

More u em
n8/.

Q::

10

1;
Na sllel ;a:
hum,us;

CD

Q)

sklnutl

humus

tampanskl

slaj

Slika 27

Odvadnjav.nj. pastoljlc. 1 t.mpon. prlmenam segment nag j.rk. prlkuana ja na sl. 28. U paglodu du.
blno I adroalvanj. ilrlne j.rka vall t. 3.2.1.
Padu!nl naglb segmentnag Jark. adreaujo se prema t. 3.2.3.

6.2

Mere u em

n'l.
.'::..::
i"""

.::~'~~:~:.;::.;"'.::.

~ ::':

i,~

SlIka 28
6.3

Odvadnj.v.n;e z.seka I usek. prlk.z.na j. na sllk.ma 29 da 33. .

Odvadnj.v.n;. t.mpana plltklm dren.tam. primenjuj. se kad z.soka 1 useka gde ;e nemagufe IspuStiti
vodu kraz drendne praseke III praduzenjem tamponskag slaj., k.a ~a je prlku.na n. sllcl 28.
Izbuiene (perfarlr.ne) dren.!ne cevl ~ 10 em pol.zu se n. dubinl;;' 0,8 m Ispad dn. segmentnog j.rka III
rlgale, k.ka b'l se spretlla smrz.v.n;e. Cev! se paSt.vlj.ju da palavlne sva;e deblHne n. slaj betan. MB 15
Inelzbuienl d.a c.vl), time se spret.v. pradlr.nje vade u dna dreno!e, t.ka da s.kupljena vad. ul.zl
kraz atvare cevll odl.zl d.lje ad kpusl8.
N. sllk.m. 29, 30131 prlkazanl su r.zllthl slut.jevl post.vlj.nja plltklh dreno!..

JUS U.S4.062

786

SIron. 23

Mere u em

1<: 10000150

~o

i8/.

~/.

Na sllel je:
CD - temponskl slo) 111stoJ eluote
@
drenuna cey ~ 10
PVC..,
. em od tYrdog
-'
---.
keramlka, azbest-cementa IIIbetona

min.(./.

- b~;;;~'MB-1S'.

- pesakd;'Scm
- fntankl slo)

Slika 29

Mere u em
b
Na sllcl )e:
Ilrlna koloyou
n
Ilrlna Mene trike
t
do Ilrlne ban kine 1\1pouebnog otVlranja usek.
b
do granlce preglednostl
poluperforlrana caY~ 10 em od tyrdog I'Ve..,
<D
keramlka, azbest-cementa \\I betona
@ beton MB 15
@ pesakd-Scm

-.
,

min.60

G) -

filtarskl

Slika 30

1<:/00 do/50

i 8/.

Na sllcl jc:

(i)

G) @G) -

tamponski

sloj iii sloj elstote

drena!na cey ~ 10 em

beton MB15
IIIt.rskl

sloj
Slika 31

sloj

Strana 24 JUS U.S4.062

6.4

787

Na sl. 32 prlkazan Ie d,:talj drena!ne eevllspod betonskog rlgola zajedno sa Ispunom peskoylto-lllunkoYItlm matorlJalom od koga 10Izraden j tamponskl sloj, s tlm Ita so Iwad drena!ne eeyl polale flltarskl sloj
od IIjunka IIItueanlka krupno~e 8 do 63 ~ml u debljlnl oko 20 em.

D.talj dr.nal.

Mere u em

, mh50

500075

<>
~

0,',

.."...'.
>:.~ :.?

c::

.,

::::::,,:'

~:<:<. >.".:

!
:?"::.:
':~.', :', '} ,.":.
~:;,:\,"~': .:
. .
" ..' ". n
"
-,.'
. .
':'::"'~".."
-'.'

~:';

:'

I '.'
"...;'/.,..
" .
,',I . '. " .
-". ..? :
..' '. ,',.'
.
,,"
"
.".-

,'. "

:;
"

~ .
'

--..-..- '%

25
min.60

Na slle! ie:

Q) @ G>

@ -

pesak d

5 em

beton MB 15, kategorlje

poluperforlrana
keramlke.
flltarskl

drenalna

azbesteemente

B I
eey tJ>10 em ad tyrdog PVC...,
III betona

,Ioj

S IIka 32

U mesto fIItarskog sloja sve ~e!ce

'e

korlstl odgoYar.ju~a

vnta geotekstlla.

JUS U.S4.062 Str.'" 25

788
Na sllel 33 prl";azen Je detal) drenale

Izme"u

kolovoze

I parking-povr~lne

sa prlmenom

".' ,"

'. .

..

'.."
\

..'.

."

',0

'

".0

~:/.'-'

.'

:,:::,.>: ;,:

..' ~ : :.~.:.'.;..~'.:<.:'~'.;~

:") -"',

:'
I p.. ~ .. ": '.\
.Q'

~ "; ~.~: .~.~.~~"~'.~-~""

:~.": :'~ ""'~.:'..'~.'.~.,,,,: .>.::~.

I ~: : ...". .~.

. ..." . . 1;,' ;.
.-;0'

geotekstlla.

,0",

0' e.'

~.

Na slle! Ie:

CD

tamponskl

sloj

@ - drenazna eev .p 10
@ - beton MB 15
@ - geotekstil
@ - kolovoz
@ - betonskl elementl

~
.~

G:>

min.60

pesak d

em

5 em

Slika 33
No sllel 34 prlkazan je detalj drenoh ad fllt."kog materlie1a. ~Ijunka 11\tueenlke krupnoce Bdo 63 mm,
zaStICenfiltar-plastlkom. U ovom slucaJu nOe potrebno postavl)at!. drenelnu eev. ve~ se vode ne pogodnom mestu dlrektno Ispulla van t,upa put.,
1,/2

/2 151

Mere u em

10
.'

.~'

..

~."".'

~ .

""

'.. ~..'

.' . 0~.

."

" .

: ',;'; -<;. ':

':

"
110 ..'~
". .

'.n~.(1

:.,
'1,"

. >.:~ ;'"

, ~

"

'''.f> ','J"

..." ","",

0-

". '0"',",

'i '.~<.;.,': ::,

Na slid ie:
<D - fill8"kl'n310rljol
@ - fIIter-plasllka
@
- betonskl rlgol
G> - betonskllvlcnjek

@ - humus

@ - beton MB 15

-:0
S1ika34

'
I

Sir,"" 28 JUS U.S4.0t'2

6.5

789

Naelnl odvodn)avanja posteljlca I tamponskog IloJI prlm.nom plltklh dr.na!a 10 profll. puta u us.ku prl.
.
kazanl.u
n. .lIkama 36. do 60.
.
Na sl. 40 prlkazan J. naeln odvod.n)a vod.lz drane1n. e.vl4> 10 em u ravlzlono okno Iz kog. s. vod. d..
Ije Iprovodl eevlma 4>20 em do legmentnog jarka Jrlkaz.nog; na sl. 50. Ova eev mora na kraju da Ima
Izra"enu drena!nu glavu. Drena!n. eev 4>10 em t.ko~~ s. Ispuita u legmentlranl)arak negde Ispred proflla
+ 254,52.

6.6

Na sl. 51 prlkazan Je podu!nl profll drenafnlh eevl4> 1014> 20 em u razmerll:200 11: 100 ISomaukl
.
proglod drena!nlh Ipo!eva I r.vlzlonlh ok.na (S.htoval,
Na II. 62 pri'k...n I. Izgled odozgo revlzlonog okn. I dr.na!nog spo!a. popr.enl'pr...k r.vlzlonoQ okna
pres.k C-C.
A-:A, ho~lzontainl pr.sek d~e~a!nog sl?l~ .~~-'!!J.~!~pr.enl
Drana!nl spoj slutl za skratan)e vode Iz drena!ne eevl u revlzlono okno. Drana!nl spol r.dl 51od beto.
na mark. IS, . r.vlzlono okno od beton. m.rk. 3D, k8tegorlJa B II.
Debljlne zldova revizlonog okna suo
I

z. vlsln. do 1,20 m

. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 em,

za vlsi",

pr.ko

1,20

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Debljlne zldova dren.!nog lpo), su 10 em.

KM 36&+942.23

950.09

fn

115,

~:':'

k'o.osbJ.~L

f~'<"';;~;"\;~~~~:~:1\.. Bdo10

min 3',.

Silka 35

Silka 36

970 09

+ 995 09

F======~==:=:=~~-~-~~-,
.
'C9,5I
<1)9,50
I
'
. -"'~.~~

min J'I.

.. Bdo 10

Silk. 37
Slika 38

KM 369+020.09

I
F===~~-:::~=~~~~~~~~~====:-~
I
:'9.
'090Z6
.':

-:~:;;\~'~,~>.;r:..t'~:.1.:":'r-.

mln ]'1.

~"'''';

"..;~-j~~

+ Ot.5.09

r===-~-:=::'-:~= --== =-=-':::

I

=== :::_---------

iI,

.f
'07,90

~ B do 10

Slika 39

Slika 40

'OZO

em.

J\.5 U.S4.062 Str.n. 27

790
+ 070.09

= :::::::

-:.-:.
': =:. -- -- -..:"..-:.-:.

ii "08, IS
'..'

r~~
-::::::'::.. -.= .::: -~..

j".'; ~-~

:: ~-:.:_-.::.::
':

;:..:-=:.:"-:. --

I:l.O8,

1,08.77 ,

...;'~. "~:;.'

. 075,52

~""~'I~~Wl

I.

Silks 42

SlIka 41

KM 369 + 100.52

'. 12552

L__-

i-- -=:.::.==::::.::.-:
= ==::
I
i 8 58

'oe.c., ,

'

~~=~~~~::::.=====:_~~--~-,

,", ...'"

...; ",.~~.;.~.,
';\f~"~

:"".'::"~ ~';~"'., ;.:;.'~..;..,

'!:O_';::';:o,::ti:'
..,t,.l.07,&7

,08,22
~

'08.J9

~O8,37

".::.7t;

'~'~"~:'i~

/ r
<,1=..'C7,2~
..ado 10 1\
55 do 7? 20
'

Silk. 43

~ 175.52

150 52

'07

~':".:~~";~'-~-

;.~.

'7,83

"'~"~""";"'!f\1:;'~.';.

L07,08

f5
Slika 45

'07,73

:~.,~,;,~,~~~~

"~:j..'- ',~.

'\" .

.~
'-~~~~~~.;;

--

J do 9=-'06,60

' ---

'\?

i L07,e9

911 I

======:'.-:":::",

t====-=

r==::-:.""---"---:::: ::.:.:.:=::.:_~
I; 401.99
,y
...'

~8 do 10

7~

,,"07,6J

1006,8]

?~-:I/)(.,t.'

~5do79 ."

Sliks 46

KM 3&9 + 193.52

+ 218.52

~~ii.~ ---.: :':~o;-;,=:::::- :_~:i:-

r:::::::: ::. ::::.::::::.:: -:.-::::::.::::::--. '7,67

..";...,'".,

';0:'",.

','
"\In

3 'I.

"~f(;'f.~:;~~~.i
~'f"",~

..!Dln l.:U.
,adorol
Silk. 47

..plo07,21..p(,,06.(,,1
:2.l,06,n

55 do 7~

I
55 do 70
r---r

Silk. 48
+ 254.52

+ 243.52
-r

---'

31~

111

: 407.17-

.~,
':"''''~-I~''';:~:

'~".~4;"'~""~8~~;~

~05,1b

,05,98

55 do 70
..,-...Silk. 49

~pi. "

= - -. ={.o~

~.:~..

-;0

--J

'~...~:;,

'''

,..~

:-=--":-_-:::'-:'~ ,:::

- -O~

-"'. 20

Silk. 50

:----

791

S'rln8 28 JUS U.S4.062

Mere u m

'Ot.OO
'..
-"'<!!

a.oo

---

40 1.00

,----1 ----!L67-J.
IO~--

(,0

Ped drenatnlh
Kate drendnlh

:J
:I
Co
2!

Pad drena!nlh

Koto drena!nlh

co.1
ce.1

~20
~20

ce.1 (J 10

ce.1 (J 10

~CI

Razma~ prof/fa

e:=

Staclonda

P-I-

;;

~"

GI

C!
In
,..

~.

..

L'

-r
.

...
1

Betonske ce.1 ~ 10 em

.1

::=::::
'~R;ri;j~~o-;;Ji;o---

""'---~- --=--IT

~i' . -

_osaputa_'

1Mf-~ ~::::::"":.:::'
-:.::..

I
I

Dronatnlspoj

===--------- --. ---=~

.

::

Betonske co.1 ~ 20.cm

SIJk! 51

..d

_._J

=::..---:

~I

.::.:= =:.::: =-

JUS U.S4.002

792
lOOdo

110

Mor. u em

::

,I

Str..,.

B-B

~
I
I
L

_.1 r. 20"r=
1

,61.i

'--,:- - r I

II
I
I

- 1.-.

1
I

Jf~8d010

51

n,'
II,

\ ,II

It

~.:!I---.ij

L--:=
1/

. 8 do 10

==J..---t

//

I
~101

..
if'

''
56
A-A

c-c

t.
: Poluperforirlnl tev 4'8 do 10
.

!
~

CI

i'I 1'--.

1- .

1
.2
~

"20

~I'
'"

!'I
~! i

MB 15

. Slika 52

Ba'on M9 30

Odvodnjavanje kolovoza kroz naselja koja nemaju kanalizaciju ako je niveleta puta u
horizontali ili ispod 0,2 %
Popreenl presek revlztonog okn. post.vljenog u troto.ru, sa preseclma I del.IJlme, prlkazan je na sl. 53.
Vod. sa kolovou sliva se u oknokrol posebno obr.aen Ivlen).k (poz. 1) 18/24 em, ad betona M8 30,
kalegorllo .B II, dOlel) I, u koJI se ub.,onlraju go.ovl .Iemenll u telelonsko-tel.gr.hku (TTI k.n.lluc\lu
\ pal. 2) prlkazanl na dataljlma \11111.
Revlltono okno p~krlve;';~j~ttp;ki;;; ii~e~i~poklop~~m ~d 60 kg (paz. 3), Reviliona okna povez.na
su j.jasl;m III krulnim covlma (paz. 4) eljl se prosek proraeunava prema sllvnoj povr!lnll kollelnl vade.
,
Reviliona okna se rade ad belon. m.rko 20, kategorljo.B II, krulnog presek. na r,slol.nJu <: 50 m,
k.ko bl so omogu~lIo I.k!o eatonje I konlrol. covl. Produlnl n.glb cevillmeau okana no sme da budo
manjlad 0,5 %,!to se vldlll podulnog prelekaC-C, silk. 54.

NI .1. 53 je prlkAzln I noeln I'dvodnJ..enJI tampcm.kog IloJa Ispod kola'-oz, put. prlmenom drendnlh
cevl 10 em I .poje~a ad beton. m.rke 15 (paz. 5) radl odvoaen)a vade 11 I.mpona u revlliono okno.
Kotadn. spo)a (pal. 6) z.vlsl ad naglbadrana1nlhcevl,. !Irlnaspoj. (paz. 7) lavlslad naglb. koslneIskopa. Detalj drena1nog spa). dat je na sl. 55.

20

S.rana 30 JUS U.S4.062

793.

Na podu!nom

prolOku rovlzlonog

PUIO u horl.onloll.
ollcenjl
povezuju

okno C-C

Do bl 10 U ,.kvlm

u klnallnclonl

(II. 64) prlk.un

Iluelllvlmi

obuhldllo

10 no/nopovolJnlJlllueol
slgurnlll

slstom. go.ovl TT -element I Sl post.vllelu

se S. clvlma Izmldu' revlzlonih

kod. 10 nlvoloto

IlIvlnlo vodo sa kolovoza I nleno

nl nzm.ku.

3 do 4 m (pre",.

okana. 1IIa tal naeln (zbegava se neprljatno

II. 6611

loml)enje nlvelete pu.

t..
N. sl. 66 I 66 prlklun. IU OSnove I polobJ rovl.lonlh ok.n. I. koJlh Ie odvodl vod. u drundnl bun.r
III drendnu I.mu. Vod Iz knjnjeg III nekog drugog (evl~!onog okn.. gdl ,. '0 t.renskl mogu~e. odvodl
Sl Vln put. u bllo k.kvu uv.lu 11\otvorenl kin. I.
Ukollko 1m. lJ1ogutnolti u pavoO.nje podufnog naolb. nlvelltt PUtl od 0.2
.ko to
I preko 0,2
"'.
'"
postoleOl oblektllll zgradl u naselju dozvoll.v.Ju, utollko je I.kle relltl odvodenJe .tmos/erske vode.
Troto.r

.J
0
a2
0
'tJ

fa
~_.lP.-.
j
'[

~~-.@.
"tin

B-B

110

B..on MB 20

C I

min 12:>

A-A

Slika 53

c-c

Silk. 54

Mere u cm

JUS

794

U.S4.062

Strlullr..t1"

Ii:J

6
2
if

"0

~
'-~].: '8:
:u t

.~ %
~
~1~
I

.
.1;
B '...
S
~ !!
~ .~
~
"0g "1:j
.~ ~a.
~ .~

@)@@
.:.I.

'C'
"

.:.I."C
.!.. .,
C
J(,J
'C

I
I

":; oS
"

- 0
.1:
.Ii! 0
c
IV .c

,=.. Eg :i1.
&
~6e
:!:!

Lt)
\t)
fa
I~U']

--.

-,
i

Slron832 JUS U.S4.062

795

6:I

~
::;;

t
::;;

'Sg

a
t:

oX
0

.!:
g
0

.~

~
~

~0
'0
c..

U)
Ul
l1li:
~
tn,

JUS U.S4,062 S

796
Odvodnjavanje

pribreine

33

vode

Pr!brelne vode odvode se perforlranlm eevlma prenlka 20 do 30 em do nejbllieg propusta 11\!<toztrup

puta.
Preenlk cevl zevls! od kollelna vode koju mora da propunl.
Umesto belonsklh drene1nlh eevl mogu se prlmenltl drene1ne eevl od tvrdog PVC.a. keramlke lIIazbes\.
.betone. Umesto tlltl"kog sloja mogute Ie prlmenlt! geolekslllsi. 68).
Odvodnjevlnje tampona I prlbrelne strene plltklh zaseka I usekl klde 58prlbre!ne nrene ponollleel prl.
IIv vode prlkazeno je nl II. 67 168.

8.1

Mere u em

~
Na sllel je:

ill
- tlmponskl
@

slolllliiol elstote
-' flltarsk) slol d 20 em
@
drene1na eev .. 20 do 30 em
@ nlbljene g\lne IIIbeton MB 15. kategorlje B I

IInlja depreslje

Silka 57
Mere u em

;8/.

" 'E

cb

;
3

Slika 58

NI sllel Ie:
tamponskl sloj III sloJ tlstote
@ drene1na e~v .. 20 do 30 em
.
@ nabllena gllnam belon M8 15. kategoriJe B I

@ :. ge~"kSltl
@ -

.5D"" CD -

1I~lj~ depresl!e

rOdv'odnjavanje tampona I prlbrelne strane puta u vetem useku sa olJloloinlm zldovlma prlkazano je na
sl. 59. Oblo!nl zldovl sa drenalnlm el,emenllma: drena!nlm eevlma. dre~!ama od monle1n1h betonsklh

8.2

elemenata. oIVorima u oblo1en1m zldovlma I ftltrOm prikiz3nl su ria detailima IIII (sl. 60).
Mere u em

"'''- -""""'_/

min. ,81.

)
Slika 69

Sane

797

34 JUS U.S4.062

Mere u em

Ne sllcl fe:
drcndna cov ~ 10 em
(~ kota podumna vod.
@ drcnah od monta!nlh batonsklh elemenate MB 15
@ tIIterska Ispune Zlvlsne od vnte tla

CD

@
@

--

--

geotokstll
gllne

Slike 50

8..J

...Deblj/na tampOna IkDY prlbreinevode put. u useku. kado fe stope obl01nog zid. zbog opt.ratenla
proSiren., odnosno k.d 1m. vl!e steponlco, prlkez.ne su n. sl. 61. O. bl $I spre~lIo raskv.Sav.n)e temelj.
zlda, deo t.mpone mora se za!tltlti plltkon drena!om po celoj duflnl potpornog zlda (detail III).
Orena1e su prikazane ZI slute] kad. je kot. pribre1ne vode v(saka, pe so kroz otvore n. oblofnom zld u vod. IspuSta u trougl.ste rigole I njima odvodl do propusta.
Mere u em

8
;1

---rti

~
~

Na sllel ie:
tamponskl sloj
@ nabl;ene gllne
@ drenah od monta!nfh betonsklh elemenata

-@
- drenaf".
@ tIItor
@ - geotekstll
CD

cav ~ 10 em

Slika 61

JUS U.S4.0L2 S"... 31

798

Mer. u em

.~~'.'
!\~.:~~
;..,\'..
:::7? VODA
~ :.":;
~
..~.~.~:
_. ,'}\
,:'..,
...I.~ '

i~.

'~.:::;':
8,1.',,'

N. sllel je:
monta!na betonska kanaleta 60 em X 50 em X 35 em
(60 em) MB 15

ill -

(Y- montafnl perlorlranl be,onskl element! 60 em X 40 em X 12 em

@- flharska Ispuna zavlsna od vut. tla
@- geoteksll
Stika 61

8.4

Popr.~nl prasek put a u zaseku sa oblo!enlm zldom I odvodenjem prlbrefne vod. Iz drenafe betonsklm
e.vlma pre~nlka oko 20 em, !spod kolovzne konstrukclje do koslne naslpa, prikazan Je na sf. 62 I 63.
Na stlcl su prlkaz.nl: pre~.k zlda. qatalJ dr.nah I podu!nll presek dr.nafe A-A.
N. stlcl 64 prlkazan !. presek zlda sa 'perforiran'om betonsko\'n eevl umesto dr.nafe od montafnlh betonsklh .Iem.nata I d.talJ perlorirane eevl.

8.5

Na sl. 62, 63 I 64 prlkazane su drenale ~.adaje kot. pribrefne vode nlska I t.d se voda odvodll povremeno Ispufta Ispod kolovOzn. konstrukelje posebnlm vadom niz nalp.
D renate so ponavl]aJu na kotu tem.l]a oblo!nog .Ida kada I. mat.rllall.. .Id. Jednorodan IIIn.znatno
Izmelan. keo fto Je koh.r.ntno I n.koherentno tie, raspadnutl ikrllJel1ll drobln. I.moiane gtlnovhim sa.
sto]elma.

Str.no 36 JUS U.S4.062

799
M.re u ml

- tue.nlk 8 do 83 mm

@
@-

N. .Ilell':
sklnutl humus

<D

@ - t.j.e.
@

@
Q)

humus

- geotekstll
- glln.
odvodne e.v , 20 em

Presek zld.

Mer. u em

\.

50

c:J/

N. .lIel je:
<D

@
@
<Y

odvodn.

eev

20 em

- tueanlk 8 do 63 mm
- geotekstll
pesek

SlIka 62

JUS U,S4,OG2 Sir.'" :ri

800

Mereu em

A
Q)
""I"
",I

-'--\-.,

/
/

/.
r/",0'/////"////

","
"/

,
" "/

"';1

"""I

:-----

n'tlf1.

'"I.

:;...; ~.

1.1"'11'.:~'.

r!J~

'0

60

m
I

Mel'll u em

50

60
!

N. slicl je:
oblo!nl zid
@ betonskl element
@ raster plofe
@ cd.odn. ce. <>20 em
@ pes.k
CD

--

@ - beton MB10
Silk. 63

-.

JUS
U.84.-

801
Pr.1c zit!8

Mere u em

'

De'.J pn!orl,.",,, enl

~'s~~-{J:/}~

Nullc!
<D

j.:

-- poluperforlrana

@
@
G) @ @ -

fIItlrskl

Ispunl

cev.

zlvlsnl

15 do 30 em

od vntl

III

gllna
humus

geol.kslll
B.lon

MB 10
SlIke 64

B,B

Ako

u z.mlJlltu

SI prlbretn.

Slran.

poStoi.

vodlnlloko.I,

polr.bno

II omogu~1I1

",smetlno

ean;. ov. WId.. Usled dejstYe vode POStoJl opasnost de nastenl kllzenj. lerena ,Ioburve.enje

I slllno

OIl-

zemljenog

met.rlJe'e ... put, !to mot. de Izuove t.lk. posledlee keko ... trupu pute, teko I u pogledu b.zbednoSt:
SlobrebJe. Zbog toge II prlbretne stran., koJ. se Slstoj. od reskvelenog z.mllenog meterlJall, respednu.
dh IkrlljlCl UIdrobl... .lzmelanlh' gllnovltlm met.rljelom, zdll~uJu 'oblotnlm 11\potpomlm zldovlmelz...d nlv.l.t. pula. lze zldove postl.I;1 II filter od peskovlto-Illunkovltog
meterljele OO..".n. grenuleel-

JUS U.S4.062 Stron. 39

802

je. Flltar Ima tunkclju da sa pnbretne strane prlhvat! vodu kola se drena!nlm slstemom odvodl dalie van
trup. pUla. DejStvom voda I raskvalanog tla 'a pribra!na Strano mogu II levltl vaoma vallkl hldrost.tI~k'
pritllCl na zld. Ukcllko 10 In zlda na poltavl flltar odgovaraluta granulaclJa ZII"rlllvat.nJ. podzomna
vode, mo!a dotl do rulonJ., odnosno pfDvrtanla zldove.
Flltar ~ora odgovaretl struktUrl zaml;llte koia se ~dtltuje, Ito znetl da mora Imatl odradenu grenulecl.
/u. Brzlne krlt.'!)- vode kroz filter mon odgo..r.tI brzlnl kratan). voda u ..It It. no) pribrotltOluranl,
Ukollko ja brzlne vod~ u fIItru veta od ona na kontaktu fIItra sa tlom, mogu se nanatl kololdne ~estlce
zemljenog matenjala sa prlbrdne strane u fIItar, usled tega nastaje njego.o zamuljlvanje. Ova pojava
Izazlva veliid hldrostatltkl prltlsak na zldove, e kasnl)e I njlhOvo rulenJe,
Granulom.trijska kriva po Ta~agiju ITarzaght) z. filterskl sloj I ze metariiel
. koji saltitl, prikazane su na
sl. 65.
~nflrene povrllna I sadr!l vell~lne zrne metarljele pogodnog za filter, e povnln. II sadr!1 vell~lne zrne
zeml/enoo n'ltarl/.le ko)l ,. Itltl.
Po Tarceglju, na osnovu 'zvrlenlh eksperlmanata, pokezalo II da nakl materljel zadovolj.ve bltna uslove
za filter ako je njegovlh 15 % zrna vell~lna D 15 hI. 65t' bar tetlrl puta krupnlja od zrna u slolu tla naj.
krupnljeg sastave ne dodlru sa fIItrom, e nlJe vile od ~et!rI put~ krupnlje od 85 "zrne velltlne D.. nelsltnljeg susednog slota tla. ~reflrana povr!lna
obuhveta Ive krlve velltlne zrne materlja'a koil se mora
" moraju de Ide krive meterl;ala za flltar. Svakl materlzaltltltl, a povr~lna I oznateva podrutje u kome
Jal zadovoljeva uslove za tlltar eko njogova krlve IInlje granulometrljskog sast.ve zrna sate vodoravnu
IInlju ad 15 % Izmedu I lb.

100
80

;~

.~
'-i
u
e
CI.

15

0'0

SlIka 65

Vt!li~inl zrnl u mm (log. rtlzmlr./

Aka se umeSto fIItra lza zldalzradl kamena naslaga, ana neta omogutltl slgurno I pravllne otlcenle vade,
jer te kololdne ~estlce zamuljatl !upljlna kamene nes'age I time spratltl otlcanje vade.
Granuleclje za ~118rpo'dr VJliju Sihrdu Idr Willy Sicherd) d81llN U tabel! 31 predstavlJaJu praktlcno rolen;e zalzradu malovltlh !sPUII8Ifllten) lza zldova.

SllIn. 40 JUS U.S4.082

803

Tobolo 3
flit,..

Gr.nulacIJ'

Opl. m..o,II'"

"'

cd gllnavllag mll"'I.I.

.. fII.",

reenl
ZroD
mm

ad pllkovllog mill/II."

---

trek..

"Idoll

kolllHna .

m"

.~~~',~.

:::;;- r-;:::p,..nlk
,ro.

ell',
mm!

kontlktu- pDdlnom:

ell'
mm

mm

m"

vrfomllogllne" .hnlm
p8lkom, ,Iten do grubl PI
Ilk

'

I Oda 1

,0.5
.

0,13

-I

grubl PIsek II Iljunkom

1 da3

0,16

9'

"'01111 krupnlllJunek
III ,1.1a

'13do15

0,35

21

3~a151 0,35

21

16 da 60

1,00

62

32

1.5da 60 1,00

62

IIJUMk

tuconlk

Ido3

0,28

17

32

'"

Serne drenaia

9.1

Seme drenaia u,oka i 03,ipa

9.1.1

~em. dr.nlr.n). u,.~. z. dubln. do 6 m p,lk...nb Je n. .1. 66. Vadono,nl ,'oj je pre,.ef.n u,ekom, . i
pr!b,e!ne str.ne prikuplja se u drenaln! rov I na pogodnom mestu odvodl covlma ,. padom
voda
'a
min. 1 % van puta. Udal;enoSt rova od gomj. Ivice usoka Iznos! najmanje 10m. Drena!nl rov sa fIItrom
projektuje se zavl'no od vlSte tl. I kako j. navedeno u t. 8.6.

useka i nasipa i zat'lOrene

drena:!e

Ukollko je potrebno drenlranje tamp6n,kog sloj., tada se predv!".a' drenda prikazana na ,,. 67.

.. '.'

".' '.'~:'!'::'.'::".

Na ,lie! ie:
vedono,nl "oj
vOdonepropu,il)lvl,'oJ
@
drena!n.1 cev

G) @

.'@
@

filtarska

I,puna zavi,na od vrst. tie

zaptlvnl

deo

zaptlynl deo (zbljena

cementnom

(zbijene

gl!nalll

beton

MB 151

gl!ne, boton MB 16 III keldrma

malteru)

0@ -- beton MB 15
!spuna

Slika 66

JUS U,S4,OO2 Str

804

--------------~

-/-:-'(S

\',\

'

Na sllcl Ie:
CD - vodonosnl sloj
Q)
- vodonepropustljlv sloj
@
drendna
cev na betonskol
podlozl
@
glloo. kaldrma u cementnom malteru. beton MB (jarak)
@
flltarsk. Ispuna lOvlsno od vrste tla
@
lOptlvnl
dao (beton
MB 151

CD

Ispuoo
Silka 67

9.1.2

Obezbe/lenje neslp. I prlhvat.nje prlbre!ne vode mote se (zvest! prem. s1. 68 za dublne do 6 m, Ispod
k-aldrme j.rka treba predvldetl gllnenl eep debljlne .. 20 em k.ko bl sa onemogutllo z.mulj.v.nje dre.
n.h. 'zr.da IIlt.r. vrll so po t. 8.6.
Odvo/l.nJe vode vrll se cevlm. s. p.dom.. 1 %.

N. sllclJe:
CD - vodonosnl sloj
Q)
- vodoneproustlj Iv sloj

@ - dren.!n. cev
@ - IIItarska !spun.
@ -: Jarak
@ - glln.

z.vlsna od vrst. tI.

Silk. 68

Strona 42 JUS U.S4.062

9.2

805

Zotvorene

drenale

Popreenl pre.ecl z.tvorenlh drenah prlkazanl su no .1. 69 al I 69 bl.

Njlhove Ilrlne zavlsn. su od dubln. drende I kreeu se u sledeelm gr.nlcame:

za dublnu drende do 1.5 m, Ilrlna 0,7 do 1,00 m;

- za dublnu dranale do 6,0 m, lirlna 1,0 do 1,30 m.

Mere u m

Na sllel Ie:
~aptlvnl d.o (zblj.na gllna, b.ton MB 15 III
.
kam.na kaldrma)

<D.
}

:\~~':;j.g:~

@ :.. Ispu~.
@

@
@

:.':~"::'~.:.::..':

<:>
<:>
<a

"

zaptlvnl d.o (zblj.na

- fIItanka kpuna
- dr.na!na cav

gllnalll

betan

MB 16)

-: b.to~ MB 15

Silk. 69 a)

. Nasllelle:
z.ptlvnl d.o Ikamena k.ldrma u e.m.ntnom
<D
malteru, gllna III beton MB 15)
@ Ispuna

0 @ - geotekstll

zaptlvnl deo (zbl).na

g
Id
'/I

gllna III beton MB 16)

- drena!na
flltenka Ispuna
eev
-

(j) -

b.ton MB16

Silk. 69 b)
Na olnovu rr.a!jenjlR.publi~kog sekret3rijataZI kultuI'USR Srbiie br. 413-81/74-02 od 4. II 1914. ne pIKI" porez na promet
~tlmP8

?,

S.veznl

ZlYod

u Standardizeciju

- Beograd

Ukupno stralll

806
JUGOSLOVENSKl

JUS

Projektovanla
put8Y8
OSIGURANJE
DONJEG STROJA SAOBRA{:AJNICA
I UKUPNE STABILNOSTI
TLA I TRUPA PUT A
...__...-----.-...
- '-'."
".--

STANDARD
SA OBA VEZNOM

211

~~4,2!!9..
1990~..

PR1MENOM

Pravilnlk br. 06/01-93/215

ad 1991~1.05

Earth works.

od 1990-09-11; Slulbenilist SFRJ. br. 67/90.

for stab/llty

Technical requlr"",anrs

Prl!ozl A I B Imaju Informatlvan

of 6IIrth slop6S In road construction

karaktar.

SAD R ZAJ
Stralll
1

Uvod

Predmet

2
3
4
6
I
7
8
9
10
11
12
13
Prilog A
Prilog B

Veza

standarda

18 druglm

Mehanlzml

I podruela

primena

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~. . . . ., . . . . ., . . . . . . .,. . . 2
, , ,. . . . . . . . . . . . . ...2
mall
u podruelu
saobratajnlc:a
..
, . . . , . . . . . . , . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . ,5
,
,
,
,
.
.
.
.
.
.
.
.
.""..
'. . .
,

standardlma

nastabllnoltl

zemlJanlh

Uzrocl naltabllnoltl

,
. . ..
. '. . . '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Paramatrl. optaratanja l metoda analiza.

l:vntotatla
, .. . .. ... .., .. . ... .. . .. .,. ',' .. . .. . .. .. ..,. .., . .. . . . . ...
:,
".,...
Marenja parametara evrltota tla .".".,...,
, ,

,
Karakterlstlenlslueajavl.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
15
Metoda analiza stabilnostl
,
15
Mahanlzf!li loma I metoda proraeuna
,
,
21
Podobnost metoda za tri mahanizma nastabilnostl
, . 21
Kritarljuml

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . ., . . . . . . . . . . . . .,.,..

stabllnost;

23

Matoda stabllizecija ; tehnieka raJenja

Metoda za relavanja

uslovnih jadnaeina

granlena

mnoteu

za pro;zvoljnu

Po.bni koncepti u analizl stabilnosti kosina

kllznu povr!

. . . . . . . . ., 25
27

Uvod
Ovaj standard def1nl~e tehnlcke elementa projektovanja 0 kojlma ja neophodno vodld raeuna prl dell.
nisanju

geotehnickih

nostl zemljanlh
Problematika
recenja,

parametera,

postaljlce

nlja predmet

Predmat

ma stabllnostl
u domenu

metoda

proracuna

I pri izboru

krlterijuma

51ebll.

puta I kolovozne

konstrukclje,

koja ja pod znacalnim

utlcajem

$Iobratajnog

opte.

ovog standarda.

standarda

Ovlm standardom

uslova opterecenja,

trupa puta I njegove okollne.

materljala

i podrut3ja primene

sa utvrduju
temaljnog

tehnlckl

tla. koslna

uslovi 18 projektovanje
n..lpa,

useka, prlrodnlh

donjeg stroja $Iobrecajnlca

padlna

prama uslo,l.

I vaclh masa zemljanlh

mltarlle~

puta I njegove okollne.

Predmat standarda ja da odgovaraj uclm projektnlm merama I krlterljumlma obezbedl kolovoznu

clju od tetnih

deformaclle

I veelh pomeranja

koja bl mogle nastatl usled pojava nestabllnostl

kon51ruk.

veclh zlpre.

mine tla u podrueju trupa put a I temeljnog lIa. Stabllnost masa tie ja uslovllan. I Irlm lokalnlm prlrodnlm
geotahnlcklm

I topografsklm

uslovlma

u kojlma sa $Iobreeajnlca

nalezl, a utlcal $Iobraealnog

na ove poj.ve je od sekundarnog znaca!a.

I izd:lnje

SA VEZNl ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

I

optaraClI1ja

Str""" 2 JUS U.C4.200

807
Veza sa drugim stBndardima
JUS U.B1.001 JUS U.B1.028 JUS U.BI.029 JUS U.B1.030 -

3
3.1

Mehanizmi

Geomehenleke Ispltlvlnjl. Oll1tl kllslflklcljl tie

GeomehenJekl Ispitlvanjl. Ispltlvlnje dlrektnog smlcanjl tie
Geomehoniekl!spitlvlnjl. Ispitlvlnje smlcenjl u trllksljelnom lperltu
Geomehlnlekllspltlvlnjl.
Odre(llvlnje prltlsn. evrstoCe tie

nestabilnosti

Obllci nestlbilnostl

terlna

zemljanih

masa u podru~ju

se del. nl trl osnovne

kltegorlje,

saobratajnica
preml

vrstl geololklh

jlvljuju.
3.1.1

"edina

u kojlml $I po-

U eyrstim It.mklm mlllm. moguce su po;lye otkldln;1 ogrlnleenog oblml n. strmim 1/111potkop.nim
delovim. (silk. 1), pretur.njl blokovl stenske mase prl nepovoljnlm grlnlenlm uslovlml I rl.pore<lu dll'
kontinultetl (sllke 2) I kllzln;. blokova (sllka 3). Primarl sa sllke 1 I 2 podrezumavaju uslove kod koj Ih u
mehlnlzmu rlvnotde preovlad.va klnematlke krutog tela. IIZ ogrlnleano ueelea perlmetlrl evrstoCe, od
kojlh je u prvom prlmeru od znleljl zlteznl evrrtoCe mIse mltarl;lla. I u drugom 18 nestlbllnost po)IV'
Ijuje potpuno nezevlsno od evrstoCe stenskog materljell. U treeem sluelju (IIIkl 3) odlueujucl utlcellmlju
p.r.metrl
nultete.

smicejne evrstoCe po povrlinam. dlskontinuitete

Izme(lu blokoVl, klo I orljentlclj. dlskontl-

.?/

~~
/vhx

3.1.2

Reratiyno

plltk.

SIIkl3

SIIkl2

SIIke1

kllz.nj.

no atene I zemljlnog

IU moguCa u k.vlzlhomoganim

mlterijlle

aredlnlmB

IIIIkl 4) III po grlnlcame

Iznld nje (sllka 5 I 61.

. SIIkl4

SIIkl5

SIIkl6

Izma(lu OlnoV.

808

JUS U.C4.200 Sir'"

3.1.3

Dubok8 kllzanjl zlmljlnlh mlSO SOpojlyljuju u obllku koo noiliel 7, gell JI pom,,"nJ" ml" tlo ogrlnle..
no j8dnom Ikoljk8ltom kllZllom poyrll prlbllfno st.,nog III Ilipsoidnog obllk8, so r.lotlyno mollm dlstorz/jlklm dofo~maeijomo kllznog t.lo. U Iluelju dl so formlrl kllznl powl kojl u znltnoj mlrl odltupl od
onl kojl usloyljlYI pom,,"nj" so predomlnontnom komponlntom rotldjl, mogutl IU IIo20nlll obllelll
rulleltlm r.lltlvnlm u.:!eltem roucil. I ..1,.loclj. kllznlh m_. NI llici 8 prlk8zlno I. kllzno tllo ko). II
sosto;1 od poj8dlnoenlh d.loYI eljl j. prodominentnl Yilieino pom.,lnll pollodlce rotlclj. uz mlnju kOn!pon.ntu """,Ioclj. SOvellklm Iloklllzovenlm dlstorzljsklm d.formecljlmo Izm."u n)lh. Moguto IU Islo20nl pom..ln)1 prot.fI1o trlnsloclon. prlrodl, prl eemu II vertlk8lno kompon.ntl pol Iodice grlnlenlh
u~loYlpo pom.rlnjlm~ ""stilim uslod rlzllke u brzlnlml kretonjl pojodlnlh dllOYI kllznog telo (1IIkI91.

SIIkl7

Slikl8

3.1.4

Oslm nlpred oplsanlh obllkl nestabllnost; prlrodnlh padlnl, mogutl su pojlYI tleenjl slpklh neyellnlh
materijala pod de;stvomgr.Yitoclje, SOIII bez u.:!esta podzemne yode. Obllk pomer.nj. znle.jnijlh kolitln. zemljanlh mlter;j.11 koje, nolene Intenzlynom bujlcom yode, mogu ugrozltl soobracljnlcu jesu teclltl.

3.1.5

Drugl obllcl rulenjl tla, kao Ito su zornljane Ilylne, tecen)1 I progreslynllom, ne mogu se InlllzlrlU kon.
yenelonalnim postupciml. Za!tlta od OYihoblikl nestabilnostl zemljlnlh mosa sastojl 51 u IdenUflkleljl
probleml, ko;1Sl dllje tretlra praktlcnlm prlyertlynlm merlml.

3.2

U oyom standardu .. tretlro grupi probleml u kojo) 58 potoneljllnl nlstlbllnost mole oplslU klo kllzen)e
po jednoj III yill kllznih poyrll, amasa tll .. krete kao eelinl Iii kao nlz od manjeg brojl pojedlnlh cellne
ml" tll.
Obllel kllzanjl terlnl I trupi PUtl Sl, preml obllku kllznl po.rll kojl dell pokrltln ad nepokretnog dell
ma.. tlo, mogu podelltl n. trl osnGynl Yf$te,I to:
rlyne IIIpllnern. (Sllkl 101.

- krutno<ilindrlene (sllkl 11).

- slolene (sllkl 12).

SIIkl10

SIIk8 11

Str...

809

4 JUS U.C4.200

Slika 12

3.3

U slu~.ju prlrodnlh III ..~ Iz..d.nlh kosin. more s. uStano.ltl "aktl.noSt koslna" kola Izra!o.a ..lIelnu I
brzlnu nj.nog pomerenj.. Na sllcl13 prlkazono Jakleslilkaclja brzl,,! kllzanja koslna. 'Oplsnl krltorlluml
za klasiflkaclju aktl.nostl t.rena po uslo.lma stobllnostl. ill nestlbllnoltl koline III slede~1.

3.3.1

Steblln.

koslne

Pomerenja

3.32

Rana

se nlsu doga(l.la

u pro!losl, a nema Ih nj sade.

fez a ru!.nja

poja.a puzanle, sa III b.z longltudlnalnlh zatduflh pukotlne na po.rllnl terena. Brzlna pomerania Ie Iz.
me(lu 0,111,5 m/god. (zajedjnleka poja.. z. mnoge koslne).

3.3.3

Srednja

fez.

ru!enja

Progresj.na poja.. pukotlna I lokalnlh zaru!a.an;a kod krufno-clllndrlenih kllinlh po.r!l; bloko.1 Ie po.
~Inju od.ajati kod planamih kllzan;a a !irinal dub!na zatafuflh pukotlna se po..fa.aju. Brzlne pomeranja
rastu I do 6 em/dan, dol.zl do ubrzanja pomeranj., noroelto za .rema I nakon p.d".ln., . uspor..aju se u
toku I\lvlh III lulnlh_pllioda, Nil 1)()lIuuiwl-motJu utlcatl avenlu.lnn papl.vo uknllku.. fUUJlUB
,,,,In,..pn.
red vodenogtoka, kao I poj... zemljotresa.
3.3.4

D.lImleno

III

tot.lno

ruhnje

V.f. mo.a tla IIIdoo.n.st.bllno mas. so pomarlo uno. prlvrem.nl poloh). ost..llajuflllO
3.3.5

Potpuno

,ob. !k"rpu.

rulanje

Cel. nest.blln. masa so pomerllauno. kon.enl polohl kre~uflsobrzlnomod oko 1 m/mln u ,Iue'lu roo
t.clonog kllz.nja. PI.nern. kllz.nj. st.nsklh mas. mogu donlzatll brzlne Izme(lu 20160 km/eas.
KLASIFIKACIJA

BRZINA
10Z Ekstremno
brzo
10'..

<tI
.C'
OJ
>U
OJ

3m/s

.....

--

10

UI

OJ
c

Veoma
brzo

1Crl

.>
I

1(Jz

q3rn1min

.........

E 10'3
::J K)~ 8rzo
0
c
'N

'aJ

10-';

L~

Umereno

,(f

\5m/mes

10-7 5 poro

105m/god

I -J
I

II

fi
I

I
I

Jet Veoma

sporo

- 10" Ekstremno
spero
.

6cm/god

fJ

Sllka 13

810

JUS U.C4.200 So

3.3.6

Lavin.

111 teC.nja

Mogu sa rezvltl Ilz gore oplsanlh obllke kllz.nj. kosin.. Tot.lnl I ko08Cnl obllcl rulenj. .. Costo mogu
dogodltl odjednom I b.z prethodnog upozorenja.

Uzrocl noStabllnolt1

Kllnnje

ma..

ne smicajn.

4.1

Prlrodne

tla n.staje

kada proseCan

smlcajnl napon du! krltlCne kllzne povr~1 postane veCI od proseC.

CvrnoCo tie.

padlne

Noravnoteb 'slle' mom nutati usloa ,ednag ill vi~ faktora:

11 Promena proflla pr..eka koslne prl kolo) se pov.Cavelu .ktlvne .11. po\lOCo.anlem1011n.Ugornlam delu
koslne ill pri kojoj II smenjuju otporne slle uklanjanjem materljala sa no!iCnog dela koslne.
2) PovaCavanje pornag prltlsk. podzemne vode, usled Coga dolaz! do pede nlvoa normalnlh efektlvnlh
napo08 I smanlenja smlcajne CvrstoCo tla. Pornl prltlscl podzemne vade mogu nastatl zbog zasiCenja
atmosfersklm.padavlnama (kl~m 1/111topl)anjem snegal, fIItraclle voda Iz ve~taCklhIzvora, wog po.l.
~enja nlvoa podzamne vade usled promene uslova drenlranja padlne, oscllaclle nlvoa vode u podruClu
padlna pored vodenog toka III pored .e~aCklh jezere n.stallh gradenjem brana. Zeostal. vod. ne mole
da pratl spu~anje hldrostatlCkog nlvo., usled nepovollnog odnoS8 Izmedu brzlne spultanj. nlvo. I vo.
dopropusnostl tla od kojeg i. teren Izgraden. Unutarnja erozlj. prl kretanju vode mo!e IZllYatllznole.

- sulozlju.

nje Cestlca m.terlj.l.

J) Progreslvno sm.nlenje smlcajn. C.rstoc, tla'lli stene usled rasped.nj., Izlu!lvanl', prom.n. u mlner.l.
nom s.stavu, k.o I otvlr.nje I rezmekl.vanje po prslln.me IIIkontinu.lno I postepeno smlcalno delor.
mlsanje (puZlnjel.
4) Vibraclje uzrokov.n. z.mljotresom, minlranjem!" pobijanjem ~Ipo.a. Indukovane dlnamlCke sil. uzro.
kuju zbljanje IImesitlh peskov. I prallnastlh materljala I lesa ispod nlvoa podzemne vode III kolaps
senzltl.nlh gl108, uzrokujuCi poveCanje pornog prltlska. ClkllCnl naponl IZlzvanl zemljotresom mogu
luzvatlllkvelakclju rastresltlh ZlslConlh slojev. jednoliCnog, peska.
4.2

Kosin. nasipa

Kllzanja tela IIIkosin. nasipa mo!e nastatl usled jednog III vile od sled.Clh uzrok.:
1) OptereConj. temeljnog tI. Izn.d njegove gllnlCne noslvost! s. an.llzlra u koherenlnom zaslConomtiu Z8
uslove u toku gr.denj. III neposredno nakon za.rletka glldenla naslpa. Prlvromena st.bllnost naslp. na
mekom koherentnom tlu je krltlCnlja od tr.jne stabllnostl, jer s. CvrstoCatla povecava tokom vramena
zbog dlslp.cljo pornog prltlske u procesu konsolld.clje. Potrobno Ie proverltl uslove stobllnostl z. odgo.
vOlllucl brol komblnocllo ...podole I vollClne pornlh prltlsoka. Costo 10II Inkv"" sluColl)vlm. krltIC,,"
rel.tlvno duboka kllzna povr~ kola tanglll Cvr~Cotlo 'spod mekog gornjog sloja.
2) Spultanj. nlvoa vod'lLpodruCju naslpa pored vodenog toka III pored veltaCklh jezera nastlllh grada.
njombrana.Zaostala voda ne mob da pratl spult.nje hldrosta.~ICkog nivoo usled nepovoljnog odnosa
Izmedu brzlne spultanja nlvoa I vodopropusnostl tla od kojeg je naslp Izgraden. Ukollko je pod log.
mal. vodopropustljivostl, prl spu~.nju nlvoa vode povecava so opteree.nj. tla n..lpom, ~o r.zulluje
nedrenlrenlm prlra~jem pornlh prltlsaka u podlogome od koherentnog sltnozrnog materljale. Pobil.'
nj. lipova mob IUlY.tl nestabllnost naslp. usled genorlsanO{jpornog prltlska. Unutarnja erozija prl
prodlranju vade mob JUlYatl Iznolenje mat.rijala - sufozlju.
3) Dln.mlCke slle. Vlbraclje Inzvane zemljotresom, mlnlranjem III poblj.njem ~Ipovaltd.

4.3

Useci iii za.ci

Kllzanja mogu nastatl usled jednag III vl~. uzroka oplsanlh
sluCaju tvrdlh glln.

I'

p.d horlzontalnlh

n.po08

u t. 4.2. Dopunskl

za vreme Izvodenja

laktor kojl trebe .n.llzlratl

IskoPD, ~IO mo!. IZlZv.tI pol'vu

u
1/111

otvaranj. prslln.. Ukollko vod. ude u plSllne, dolaz! do omeklav.nia I C.lStOQ gllne se progreslvno sm..

S".n.6

811

JUS U.C4.200

njuje. Mor. 51Im.ti u vldu d. je trajna st.bllno't usek. krltlOnlj. od prlvremene st.bllnostl. K.d. je,kosi.
n. otvoren. dub vreme I postoji moguenost Inflltr.clje vOde, mol. doel d~ bubrenj., sm.njenj. Ovrstoee
tokom vrem.n. I progreslvnog ruhnj. kosin..

Parametri,

6.1

Probl.m .n.llzo stabllnostl ..mIJ.nlh m... svodl .. n. odr.alvonje Odno.. Izmeau r.spolo!!v. smlcajne
Ovrstoee I proseOnog smlcaJnog n.pone IIImobilisene Ovrstoee koj. j. potrebn. d. hlpotetlOko kllzno t.1o
odrll u r.vnot.ll. T.j Indeks relatlvne st.bllnostl, kojl II n.zlvo ..f.letor slgurnostl", definite, II k.o:

optere~enja

i metode analize

FS-T/Tm
gdeje:
Tf
T
m
6.2

Ovrstoe. tI.,
- smlc.jn.
.
On. veliOln. smlc.jnlh napon. kola d.lu)e po kllznoj povrll, potr.bn.
- prose
kllzno telo u r.vnotell, 111mobillsane smlcajna Ovrstoee.

d. odrll hlpotetlOno

OptereCenje roase tlo II sestojl od:

1) sopotvene tellne mase uJ,
2) Ij)oljnlh saobr.ee;nlh I druglh optereeenj.,
3) pornlh prltls.k.,
4} Inercli.lnlh sll. zemljotresa.
Optereeenj. n.veden. dd 1) do 3) tretlr.ju se k.o stain. st.tIOk. opt.reeenj..
Ij. sluO.)no kr.tkotrajno optaree.n!..

. 6

OptereCenje pod 4) predst.v-

Cvrstoca tis

6.1

Podrazumeva se da emplrlj,kl linear.n Mor-Kulon- TercaglJev z.kon pred'tovlia zadovoli.v.jueu .proksim.clju opls. stanja n.pona prllomu u Odieaenom Intervelu efeletlvnlh napon. (sllka 14).

6.2

Krto pon.hnj. tla u dranlranlm uslovlma opteroOonja mole bit I znaOajno kod tvrdlh prekonsolldovonlh gllna I zbljenlh krupnozrnlh materlj.la u nllam podruOju normalnlh napona. Postoi.nje razllke Izmeau vr~ne
cvrstoee I r..ldualne Ovrstoee u odsustvu cementlrajutlh ve.. Izmeau zrna objetnjav. II trenjem Izmeau
cestlc., prom.nom konflguraclje skelet. tl. I prom.nom zapremln. ,(dll.taclje) u odnosu ne krltlcnu po.
roznost, te lomom pojedinacnih zrn. krupnozrnih meterljele, k.o I promenom orljenteclje flloc.stlh ml-

ner.l. gtineu sluc.iu sltnozrnogtl. (silk. 16).

Merenje parametars

7.1

P.rametrl smlcajne cvrstoce tl. odreauju se I.bor.torljsklm

povratne anallze.

7.1.1

~vrsto~e tla
I terensklm I,plllv.nilm. I prlmenom m.tod.

Lobor.torlJ,k. m.tod. su:

opltl trl.k,lj.ln. kompr.,lj. (vld.tl st.nd.rd JUS U.B1.029).

- opltl dlrektnog smlcanj. Ivld.tl st.nd.rd JUS U.B1.028).
- oplt Jedno.k,lj.lne kompr.,lj.lvld.tl stend.rd JUS U.B1.030I,
- oplt smlcanj. u prstenastom smlcajnom .paratu,
oplt I.bor.torl;skom krllnom ,ondom.

7.1.2

Terenske m:8tode su;

-

oplt terenskom
terenskl

krllriom sondom,

oplt dlrektnog

penetr.clon.

sondlr.nj..

smlc.nj.,

812

JUS U.C4.200
-

7.1.3

Matoda povretna anellu data IU u t. 9.3.

7:l

SmlceJne tvrstote po bllo kojoJ rami zavt.1 od razllke Izmedu lotalnog nor_loog
ka,lto ..Izrafava Mor-Kulon-T~Ii8Vim
emplrlJsklm zakonom u obllku:

r, - c' + (an

nepone I pornog prll'"

- ul tan"

gdaje:
c'
.

e'
an
u
7.3

-- kohezlJa za afaktl1lne nepona,

ugao smlca;ne otpornoltl tie Z8ataktl1lna napone,

nepon kojl de\uJa na ravan loma,

~rmalnl
- totelnl
- pornl prltlsak.

Alternatlvno, ako Ja e' konstanta nezevl

nlh nepone prllomu u obllku:
(a,

od nlvoa napona, Istl ukon Ioma sa mota oplsatl preko glev-

- asl - 2 c' cos 8' + (a, '+ aJ'1 sin"

gda su 0,' I oJ' mlnlmalnll mekslmalnl glaml afektlml napanl prl Iomu.
Graflk tako oplsane IIneama zevlsnoltl Izmedu afaktlvnog normalnog nepona I makslmalnog smlca;nog na.
pone koJi mota de prlml skelat tla, prlkazen na sllcl14, predstavlJa amplrlJ.ku aprok.lmacllu veza proseC.
nlh napane prl vallklm daforrnacljama.

'f

SIIke14
7.4

Tla kod kojlh su zrna me<lusobno pOV8una ...ied rakrlstallzecljalll

camantl,.na
oksldlma gvol<1a, manga.
na, kalcljuma, slllcljuma III druglh matarlj a mogu lmetl stvarnu kohezliu, odoosno omlcajnu Cvrstotu ked.
je normelnl
govOfltlo

7.6

P,eme

nepon jednak null. Ukollko

postojl

stvarna kohezlja

zn.eajne

veil Cine, tade 18, nalealte,

mote

stenl a ne 0 du.

fund.mentalnom

ne evrstota

prlnclpu

funkclje razllke totalnlh

"elsto koherentan"

materllal,

efektlvnlh
napone

Ito Ie prlkazaoo

.,.
f

C
u

napone,

kojl sadrlll

I pornlh prltlsaka,
118sllcl16,

III r,.

(a,

stev de su I promena

formuille

a mob

zapremlne

18 obllk anvelope

I omlc.i.

napone 10m. ze

sa Izrazltl k.o:

- oJI/2.

cu

gdele:
Cu

kohezlla nedrenlranog

uzorka (u dallem tekstu:

nedrenlr.na

kohezlj.).

perametar

evrstote

u totalna

napone, nazevi..n ad nivoe napona, all mole bit! funkclja poloh;a elementa tla u prostoru.

813

Strono d JUS U.C4.200

'Z"

Silica 15
Ukolllc(ne element 1IOdomzesl~nog tla OptefKuje na takev nefln dl nlje 1nOgua. IYIkUlCljl .ode Iz
Intergrlnullrnog Prtlstorl, na mob doti do znafljne promene Zlpfemlne. I obzlrom ne WIOmlmllu stllljlvost vede u odnolu ne stllljlvOit lleeletl tla. Ako Ie ne menje zepremlnl slceletl, tade ne mole dotl do pro.
mene efektlvnlh nepone. Ako II ne menil efektlvnl napon, tldl je smlfut8 evrstota koRstlntna. U ovom
Iluflju Ie IVIkrugovl totllnlh nepone presllkeveju u jedan krug etektlvnlh napona.
7.8

Dellmlfno zlsitenllltnozrnl
hezlju i zlkrlvljenost
polledlCl
nlpon

meter III" opteretlvenl u nedrenlrenlm uslovlml pokezuiu ..lItlvno vellku ko.

Invelope totllnlh

sukeije I negetivnlh

Izme(lu zrna. Prl povetanju

Opedl. ZI odre4en

nepone Ioml. Relatlvno

pornlh prltlslke

Inleljllnlstepen

vlelnostl

u drenlrenlm

neopteretanogelementl

u.loviml

pornl prltl.el

Ukollko je Inleljllnlstepon

duh rlnvorl
dostlzlnju

u 1IOdl, mlterl)ll..
odre41nog

dolazi do Istlsklvenjl
u nedrlnlrenlm

nlVOl neponl

fvrstote

uslovlml

I ..stverlnil

zlSltanjl

Ie prlvldnog

etektlml

opedlju

etektlaukelje

tie, A porlstom
vezduhe

konstlntna

ponllatl

kerlktere,

k80

kojl POYKeVlju etektlvnl

I fvrstota

nlvoe totllnlh

tla
napo.

u vedl, stepen

tlkeV dl .. prl odre(lenom

uslov'lml poflnje

postlje

vlsoke kohezlil

kepl18rnlm

zlSltanjl

na u nedrenlrlnlm
rlstu.

uzrokovenlh

zeslta"'l reste I
nlvou napona Slv
YOZ'
koherlntln,
tl prl

k80 potpuno

(Sllke 18).

'Z"

SIIkl18

7.7

Konceptl Iz t. 7.5 I t. 7.6 omogutavlju lnallzu uslove prlvremene stlbllnostl m... tie u prlrodl u Ilufaje.
vlml klda je brzlna promena naponl usled prlreltoja optoretanja znetno veta od brzlne promene etlktlv.
nlh nlpone, Ito je klrlktlrlstleno Iskljuelvo Zl .Itnozrne metorljlle mele vodopropusnostl.

7.8

Polto II u toku kon.olldlelje odvljlju procesl promene zepremlne, promeno pornog prltllke I promena
efektlvnlh nlpone, fvrltota .. vremenom menja.

7.9

tvrstota tli nlje nekl unlpred dltl konStlntl, VK je, 'zme(lu ostalog, I funkel;1 putlnje nepone I !storlje
deformeel;l.

7.9.1

Ako 51 niYOtotlblh neponl povetlvl, trenutak zavrletke nlnolen;1 opterKlnjl IZI.letlk

po, ne primer) predstlvljl krltlenl uslove Zl stlbllnost me.. zo.ltenog .Itnozrnog tll.

7.9.2

Ako Ie nlYOtotllnlh nopone u tlu smln)uje !prllzvo4enju useke, ne prlmerl, usled usporenog bubrenjl
(konsolldleljl SI .uprotnlrn znlelmll generlute .. negatlvnl pornl prltllel. poYKeveju sa etektlvnl no,ponl
I mesa tla mote bltl, blr prlvremeno, Itlbllna. Di.ipoe'ja nogltlvnlh porn In prltiSlke rezultlra padom Imlcaj.
ne fvrltote. Ovo mole dovestl do odgo4enog ruleR)I, Ie au parlmetrl fvrstota Zl efektlvne napone morodavn' Zl ocenu trl)ne Stlbllnostl mill tll u lekvlm ullovlme.

grl4enja nell.

814

7.9.3

JUS U.C4.200 Siltna 8

Neka normalno konsolldovana sltnozrna zaslblna tla osetljlva su na 'poramecaje Uuslovlmasprecene pro.
mena zapremine. Takva tla pona!aju 58 krto I dostllu vr!nu cvrstocu prl relatlvno mallm deformacljama, .
nakon toga, praktlcno odjednom, usled strukturnog kotapsa skeleta dolul do vellkog I nag log porasta por.
nog prltlska, . nedrenlrana cvrstoca opadna za fedan do dva rada vellclne. Odnos Izmedu nadrenlrane mak.
simalne cvrstoCa Cu Jtvrstoee preradenog tla cu, sa Istom Z8premlnom pora IIIlstom vlawo!cu u uslovlma
potpunog zasleenja osoblna je koja 58 nazlva "senzltlvnost".

7.9.4

Krto se pondaju

u drenlranlm

uslovlma 1 cvrste prekonsolldovene

Vr!na cvrstoCa sa moblll!e prl relatlvno mallm deformacljama,

gllne I zbljenl krupnozrnl

malerljall.

a Z8tlm sa porastom smlcajnog pomeranja

cvrstoCa postepeno opada I nakon vellklh deformaclja dostl!e konstantnu, rezldualnu vredno'l"zn.lno
m.nj\J od vr!ne. Dljagram kojillustruje takvopondanje
datje nasllc117. U tom slucaju sa Z8 Istl m.lerllel
mogu deflnbal! dve anvelope napona loma, tl. vr!na I rezldualna.

&~~
ft

<f

. d'

Slika 17

Vr!na smlcajna cvrstoca sa mole aprokslmlratl

analognl nacln:
;

vec ranlje naved.nlm

Izrazom u I. 7.2, a rezidualna n.

+
tan 0'
r
f,r =- c'r 0'
"

Indeksom r oznacen! su odgovarajucl paramelrl rezidualne cvrstoce, Ii. paramelrl smlcajn. cvrSloce Iia
nakon vellkih smlcajnih pomeranja. Rezldualna kohezija c, ie real no iedn.ka nuli, jer mehanlzam 10ma
podrazumeva relativno klizanJe glatkih plocastih minerata, koj! su orljentisani p.ralelno sa ravni loma.
Ugao rezidualne smicajne cvrstoce 0;, kojim se opisuje m.ksimalnl smlcajnl otpor tla oakon vellklh I
dlskontinualnlh smlcajnlhpomer.nja,
veom. cesto zavis! od vellclne normalnlh efektlvnlh Ilapona kojl de.
luju u ravnl loma. Eksperlmentl I anallze uocenih pojava nestabilnostl mogu prlkazatl da je anvelopa
rezldualne smlcajne cvrstoce tla zakrlvljena (sllke 17 I 20).
7.9.5

Odnos Izmadu vr!ne I rezldualne smlcajne cvrstoce zavlsl od nlvoa.napona I oplsuje se Indeksom krtosli:
1'f -ir

I B '"

7.9.6

Krupnozrnl zbljenl necementlr.nl

materlj.II,

Tf

k.o !to su drobljenl kamen, !Ifun.k I pasak I njlhove m.lavl.

ne, nemaju kohezlju. Zakon cVTSloCadat je u obllku:

Tf

. u'n tan0'

Za dati materij.1 ug.o smicajne cvrstoce zavlsl od zbljenostl I nivoa napon..

Ugao vr!ne smlcajne cvrstoce granul.rnog m.lerlj.la s.slojl se od zblr. komponenle
zapremlnll od doprlnosa uticaj. promene zapremlne (dll.t.cije).

Irenj. prl konStlnlnol

815

Strono 10 JUS U.C4.200

7.9.7

Znafajna

vell~lne kohezlje, dellnlsena fvrsto~om u ravnl u kojoj je normalnl napon jednak null, no pollojl

ukollko Izme(lu uno ne posto)e hemljske III ..cementne" veze. Odseeak, kojl konvenclonolnlm poslupclma
nastaje ekstrapolacijom p~ve anvelope ka nultom nivou: normalnih nopona, stvara privldnu kohezlju koja je
u najveooj meri posledica zakrivljenostlanvelope
prlkazani su no sllkama 16, 17, 16, 19120.
7.10

napona loma, Elementl nellnearne anvelope napona lema

Zavlsnost ugla smlcajne otpornostl tla u funkclji normalnog napono u ravnl lema mote se oplsatllzrazom:

0'

08 + t:.0'/

(1 + I7/PN)

gde je:
0'8
t:.IJ'

PN

baznl ugao trenj a,

mekslmalna

ugaona

razllka,

normalnl napon srednjeg ugla.

Gornji izraz,ilus1rovan no sliei 18, oplsuje ugao smicajne evrsto~e zbirom od dva elana. Drugl sablrak ima
osobinu da teil ka nuli sa porastom normalnog napona, tako da ukupan ugao smicajne evrsto~e teli kon.
stantnoj granlfnoj vrednosll koja se deflnl!e kao baznl ugao tranja
"B'

11

6'

a;
Slika 18

7.10.1

Izraz Iz t. 7.10 prlmenjen na izraze Iz t. 7.2 17.3 redukuje se na konvenclonalnu

Tercagijevu

envelopu

u svakom

linearnu Mor-Kulon-

od slede~a 1r1 slueaja:

1. oko je makslmalna ugaone r.zllk. .60' - 0 za prolzvoljno konoene vrodnosll par"motr. PN' dohlja se d.
je ~
"8;
'"
2. ako je ..n.pon srednjeg ugla" PN jednak null, za prolzvoljnu konaenu vrednost AI!' doblja sa da je, kao
1 u prethodnom slueaju, 0' ~ 08;
3. ako je "napon srednjeg ugla" beskonaean, tada je 0' - 08 + A0' - 0~.
7.10.2

Nelinearna anvelopa napona 10m. mote se opis.tll druglm analltleklm IZlazlma pod uslovom d. takav
opis .proksimlra eksperlment.lne rezult.tc bolje od stand.rdnog line.rnog zakona.

7.10.3

Na slicl 19 prlkazanl su k.rakterlstlenl rezultat! Z8 kompaktlranu glinu. Promena ugla smlcajne evrsto~e u
funkcljl normalnlh efektlvnih napona data je no sllcl19a). a oblik anvelope napono 10ma u konvencionol.
nom podrueju napona Ispltlvan)a do 400 kPa na sllcl 19b). Razllka Izmedu IInearne Interpretaclje loplsa
nellnearnom anvelopom posobno je znaeajn. u podrueju nltlh nlvoa napona (silk. 19c)). !lustraclja mogu.
~e zakrivljenostl anvelope rezldualne smicajne otpornostl za gllnu je prikazana no sllcl 20.

--...

816

JUS U.C4.200 51

7.10.4

Ked I118tarlj.'. kojl Ie krt~ ponalaj'! 10m la mol. odvlj.tl progr.llmo.

J. totalne evrstoee u pojedlnlm t.ekama gan.rlsen.

R.,.,
a)

1\

18 r.zlleltlm It.panom inobUlucl'

kllzn. povdl, kojl 18 oplsuj. r.zldualnlm 'aktorom:

1',-1'
1', =-1',

",,,

"fII'

1DQ

2DII
(k~.1

lOG

a::

JDD

bI~
p
c)

al
,.-

;III

lOG

103

UJI

I.~.I

~IOU"
'If

~\..~-------

-10.,.-- -~--'Cr.~"

ik~'
..
0

ii
~ za

III

!II

(.~,

ICXI

ItCI

100

ItCI

a,;

110

b)

III
10

sa

sa

10

111

(J"'
10

(k~"
"'
Slika 19

Karakteristi~ni

8.1

Kosin. u krupnozrnim

~I<~
0

sa

IIIP'11

lID

Slika 20

slu~ajevi
c.mentiranim

mat.rijalima

U slueolu nlskog nlvoa podzomn. vod. (.lIko 211 10m 18 malo dosltl pn plltkol plomlrnollllllingo zokrlv.
Ijenoi kllznoj povr!1. Pojava Zltelue. pukotlne je kankteristlena
prl relatlvno vlsokom nlvou podzemne
vode Isllka 22), kada sa kllzanje doga4a po relativno plltkoj kru!no-cliindrienoj kllznoj povr!1. No!lca kllz.
nog tela j. uslovliena lokalnom vi.lnom koslne.
Anallzlra sa prlmanom parameter. evrstoeo z. e'oktlvn. napone c' I 0' sa dronlronlom uzo' k. ("dronlr..
nl oplt"). Vellelne pornlh prltlsaka s. odrec!ulu Iz tIItr.clono sllko pomoeu str uino mro!e.
8.2

Kosine u krupnozrnim

nevezanlm metarij.lima

Stabllnost kosin. zavlsl, pre SVegd,od nlvoa podzemne vode (sllke 231 24). Pri nlskom nlyou podzemne
vade kUzanje so pojavljuie u obliku lokalnih odronjavania sve dok 5. koslna n. ubla!1 do nagiba koji je
iednak uglu trenja 0'. Prj vlsokom nivou podzemne vade ugao stabilnog naglba kosine je pribll!no iednak
0'/2.

817

SUM. 12 JUS U.C4.200

S.G

s,c;

~
Slika 21

Slika 22

S.G

S,G
Na sllkama ie:
S
Silk. 24

Slika 23

pesak
!Ijunak

Analizira sa prime nom efektivnlh napona I para~etn 0'. Manja kohezlja, koja fepajfe!ee posladlca zakrl.
vljenoStI anvelopa napona loma, sa zanem.rujo:Posebna
petnja se mora posvetlt!'pltanju te(:enia ako su
u pitanju rastreslti sitnozrnl peskovl.
8,3

Kosine u zasieenim normalno iIi malo prekonsolidovanim

Klizanje se pojavljuje po prlbilino

kru!no-clllndrlfnoj

glinama
kllznoj povr!1 hllke 25) (:Ijl se polo!aj mole tecrlj-

ski odreditl u zavisnostl cd promene fvrstoce u preseku koslne. Polotaj podzemne vode ne utJ(:e na sta.
bllnost osim ako !luktcacija nivea ne menja .fvrstotu iIi se pojavljuje u pukotin; izazlvajucj dopunsko horizontalno opterecenje.
Anallzira se u totalnlm naponima, uz opisivanje promene fvrstoce u presaku. Parametri fvrstoce sa odrec3uju iz opita jednoaksijalnom kompresljom, oplta sa nadreniranlm uzorkom (.,nedreniranl opit'1, triaks;.
jalnom kompresljom iii pomocu krllne sonde.

Na sllcl ie:

'--...

CL - pra!lnasta gllne
CH - masna gllne

""'--Slika 25

0.4

Kosina u uslojenom profilu tie

Polotaj krltlfne

kllzne povr!! z8v!s; od relatlvne fvrstoce I orijentaclje slojeva. Klizna povr! je festo kom-

blnacija aktlvnlh neutralnlh

I pesivnih delova, prl femu centralnl blok odgovara uslovlma stratlflkaclje.

Kllzna pov!! je naj(:e!ce slo!ena (sllka 26).

JUS U.C4.2uO Str.".

818

Na sllclJe:

- pesek
- IIJunak
C - gllna
M - prallna

S
G

Slika 26

Analizira sa u efektlvnim naponlma prlmenom c' 11'1'za sitncizme materijale i 1'1'za nevezane.
8.5

Duboka Pl'zsnja starih kHzilta

Povrl lomu III nJan va~1 deo je blilgo zukrlvlJan (sllku 27), a u gornjam dalu sa mole uo~itl Itarl olllJnk
skarpa, ~Ija je dullna u preseku reda vell~lne 10 % ukupne dullne preseka kllzllta. Smlcajna ~vrsto~a

kllzne mase opada sa veli~lnom pomeranja koja su se ranlje dogodlla. Kritl~ne su situaclje u tvrdim pre.
kcinsolldovanim gllnama, koja su omek~ne, Isprskale 1 sa strlJama po kllznoJ povrl!.

Na sllclje:
CL - prallnasta gllna
CH - masna gllna

Slika 27
Anallzlra se u elektJvnlm naponlma I parametrlma

rezldualne smlcajne ~vrsto~e. Pri tome je neophodno

odredivanje mobillsanih parametara ~vrsto~e metodama

povratne analize, koja je opisana u t. 9. Zahtevani

laktor! sigurnostl mogu u ovom slu~aju bltll znatno manjl od 1.4, all ne manil od 1,15. Anve!opa napona
loma mola bltl zakrivljena, te se mora vodltl ra~una 0 nlvou prose~nlh normalnlh napona za kojl se pro.
vode laboratorljska Ispltlvanj. ~vrsto~e.

8.8

KHzanje zbijenog nalipa na mekom vezanom tlu

Povrl 10m. mote bltl uslovljena predomlnantnlm

mehanizmom rotaclje (sllka 281111translacljom uz poia.

vu aktivnih I paslvnih prlzml, koje ~lne slotenu kliznu povrl. Potrebno ie anallzlra!! oba mehanizma 10m.
da bi se nal.o krltl~.n.

/"
I
"I

~
~

,
"""---~
"""""""'"
""

"",/'"

~"

Slika 28

S,G

+
CLICH

Na sllel ie:
CL
CH
S
G

- prallnasta glln.
- masn. gllna
- pesak
- Iliun.k

13

819

14 JUS U.C4.200

Analiza nabllnonl sa mora Iprovanl za totalna I za afaktlyna napona da bll8 od.adlo k.ltlean Ilutaj.
U Ilueaju veoma brzog g.aGenja zanama.uja 18 mogub1on konaolldaelja J anellza prJ",amana nabllnonl
Ip.oYodI u totalnlm naponlma p.lmlnom peramata.a ey.ltote Iz oplta sa nadrlnl.anlm uzo.kom IIIlz
oplta k.llnom sondom. Ukollko sa deformacljl prl Iomu mata.lja'a nellpe I podlogl jako ,"zllkuju, faleto.
Ilgu.nostl mo.a bltl vecl od 1,00 lako 18potpuno zanama.1 amlcajna e",stoe. tela naslpe.
T.ajna stabllnolt 18 anallzl.a prlmenom pe.ameta.a eyrstote Z8 efaletlyna naponl uzlmljucl prl tome vall,
elna pornlh p.ltlsakl p.ama hld.OItaUeklm usloylme dlletl.anlm ~o!ajam nl- podzlmna yoda.
Owe sa mora posaboo Yodltl.aeuna 0 valleinll b.zlnl razyoja Ileganjal horlzontalnlh pomeranja u Yllml'
nu. SleglnJ. t.upe put. nakon Izg,"dnj" koloyoznl konsuukelll ne Imlju blU nl vlllka nl ne.lvnoml.ne,
j.. to,mole Izazv.U zn.eajnl defo.m.cljl I ottet8nja. Pojava podulnlh pukoUna u kolowzno) konst.ukel.
jl mo.a se spreeltl mlnlmlzl.anjlm yelleina odgolSonlh defo.meclja. Pod.azumev. sa da sa, oslm t80.ljl
konsolldaeijl, ovde moraju upot.lbiU metode naponsko~aformaclC\e analiza koje omogucuju ..gledava.
nje ka.akterlsUenlh yelleln.. U oyom slue.ju su, oslm pe.ameta.. ev.noe., od posebne valnostl dlfo.m..
eljskl pe.amet.!.
8.7

Kllzanja kosina u.ka

Smanj.n)1

Ito z. posledleu
dubinl

u tvrdlm ispucalim 811ne....

horlzonulnlh

omeklanja

napona

Ima pad eyrstoe..

(sllke 29) p.1 IzvoGenju Iskopa Izazlva bub.anjl

Obllk krltlenl

kllzn.

pov.11 zavlsl od v.llelne

glln. I
otva,"n'" prsllna,
I orlj.ntaeljl
prsllna III od

gllnl.

,/
,,/

-----

,
/
./..""
//',' ,,'
"
...f.:::::--"

,/ 'CH

,"
/' "
Nasllelje:
CH

m.sna gllna

Silk. 29

Priyrem.na stabllnost sa .nallzl.. upotrebom yrlnlh peramlta.a evrstoel e' I c'. T.ajna stabllnost Sl anallzlra prlmenom rezldualnih parameUra evrstoel e; Ie;.
Ukoliko je Indeks kltostl 18 < 0,5 I r..ldu.lni faletor R > 0,85, mole ,", pored rlzldu.lnl, ZldrlaU I
vrlna smlea;na evrstoea. Ukollko oba uslova nlsu !spunjlna, marl 18 rleun.tl II rezldu.lnlm paremetrlme
smleajne evrStoee, jer postojl znatna yerov.tnoe. pojave progreslynog lome.
8.8

Nasip na padini
Uslovl nlstabllnoltl sa poJ.vljuju Iz najmlnj. dv. rlzloga; usled powe.nj. optlrltlnJa prlrodnl padlnl
novlm optlretenjem tlla nasip. i usled Izmlnjenlh uslov. dronlran;a I lvapo.aeljllz padlne,lto mole iza.
zvaUpoveeanjepornlh pritlsaka.Stabllnostnaslpa(sllka 30) Dvlsl ad kvalltlta tlla naslpa(u manjo]merl), ad pa.amatar. evrstoe. padlnskog mat..!jala I od Inleljalnlh st.nJa nlwa podzlmna vod.. Obleno 18
rulenjl kosin. dog.1So u obllku podnollenog kllz.nj., n.kon Izvesnog vrlmln. po z.vrlltku gra""nj.,
kad. d06e do povllan;a nlvo. podzemene yodl. Prvl znacl nest.bllnostl H pojavljuju u obllku podulnlh
pukotln. rll kolovoznoj povrllnl (sllke 31), n.kon toga slede m.nja denlv.l.elja koj. mogu p.etll u kona,
eoo rutenje trupa puta sa dllom pad!n..
Analiza 18 sproYodI paramltrlma eyrstoel u etlletlvnlm I18ponima, all .ka ja povrlinskl pIIdlnskl sloj za.
siten Yodom, potrabno je, paralelno, Iprovestll anaUzu stabllnostl u totelnim naponima, Yodetl raeuna 0
uslovima dlltorzijskih deformeeij. i konsolldaeijl.

820

JUS U .C4.:ZOO Su.na

16

Slika 30

Slika 31

Metode analize stabilnosti

U smlslu ovag standarda.

metode

anallze stabllnostl

1) PrvD grupa metoda je usmerena

slgurnosti,

prl temu

su u najllroj

se mora prlmenjlvati,
nlellomo,

2) Analiza stabllnostl

se ne sprovodl

masa se dole na trl osnovne grupe:

more stDbllnostl

prlmenl

u ok,;irima prlnelpa

jer daie odgovor

kada sa mogu oteklvatl

zemljanlh

nil odroaIvnnje
metode

maso till Izr8~UrntvanJcm

grenitne

ravnotde.

na vaino pitanje da 11je neka masa tla stabilna,

velika pomerenja

faktol IJ

Ovaj prist up

sigurna Iii na gra.

III rulenje.

samo da bl se doblo faktor slgurnosll

za poznate

parametre

tla, vee i

za odredlvanje
parametara tvrstoee prl lomu ukollko je dollo do pojevo ","Inbllnnul
mosn II.. Zhuq
toga se analiza sprovodl na obrnul n.tln; nalma, ako je pOlnalo da je prl rulenju Fs a 1,0, Irate s. para.
melrl kojt.odgovoraju
analilom".
najveeom

ovoj realno

Radi odredivanja
mogueom

konstatovanoj

pouldanlh

pouzdanoscu

odreditl

parametara
velltlnu

sltuaelj!.

Takav postupak

tvrstoee
I rospored

u efektlvnlm
pornlh

se ovde nallva "povratnom

naponlma,

prltlsoka

neophodno

je sa

no kllznoj povrll prllo.

mu.
Dodatnl zahtev podrazumeva I potrebu odredlvanja nlvoa normalnlh napona prllomu, kako bl sa oda.
brale valltlne optereeenja prl komparatlvnlm laboratorljsklm Ispltlvanj;ma. Na ovaj natln se odredl pro.
setna tvrstoea prl lomu, koja u slutaju vellkih I ponovljenlh pomeranja najtalce odgovara rezldualnlm
parametrlma tvrstoCe.
3) Tree. grupa metoda Ima kao primarnl ellj odred1vanje stanja napona I deformaelja, prl temu su veiltine
pomeranja prl radnom nlvou napona od prvenStvenog Interesa. Ova grupa m.toda $I mot. upotrebltl
.. anall.u stabllnostl zemllenlh mase, ukollko sa matematltkl modellra I pojava progreslvnog loma, kao
dopuna obave.ne anallze metodama granltne ravnotele.

10

Mehanizmi

loma i metode proraauna

10.1

U metodama granltne ravnotele so podralumeva d. je laktor slgurnostl Fs, dellnlsan I.,azom u t. 5.1,
konstantna velltlna dul kll,n. povrll. Pri tom. I' neophodno unap,od delln".tl mogue. meh.nll"" hi.
po.tetltkog loma I odredltJ kllzno telo ogranlteno killnom povrll, za koj. se doblja merodavna mlnlmalna
vrednost laktora sigurnostl, koja za najmanju fizltkl mogueu granleu Ima vr.dnost 1,0.

St

10.2

821

IS JUS U.C4.200

Ukollko smlcajna tvrst~a zavlll od tr.nja. odnosno od normalnog napona, ,alpo,ed unotarnjlh Ilia j. od
prlmarne valnoltl za odrallivanj. velltlna normalnth napone po kllznoj po..!1 od koj. z.vlll i';vrstot. tla
u Olnovl Ivake lam.lo. SIIe koje deluju na pojedlnatnu lam.lu Izdvojenu Iz kllznog tela prolz.oljnog obllka
I drug. velltlllO ko;e figurllu u ullavlma ravnot.le prlkazane IU no sllcl 32.

O~_.
.

al

.-.--------.--..

i
i
i

h
Poznato

N.poznato
1-1

Xi_IJ

~
E.-1

bl

'XI

~"~
:f~'

--

IX I

::~: l

~'

M1

_'

)J

EI

f,

.;

'If

VI
Slika 32

Nepoznate
N' S

normalne

Broj

IU:

elektlvne

Ille u olno.1 Ivak. lomel.

smlca;n.

polofajl normalnlh komponenata medulam.lnlh Ilia

velltln. normllnlh komponenata matlul.meln. Iile
velltln. Imlcojnlh kompon.nata m.tlulam.lnih Iila
polola;1 normalnih Iila u olnovllamele
laktor Ilgurnostl

E -

X
e
FI

velltlne

1110 U olno.llam.l.

Ukupno

nepoznatlh

n
n
n-1
n-1
n-1
n

6n-2

Za ro!enj. problema na ralpolaganju IU trl ullovo ravnotela za I.aku lamelu (lblr horlzontalnlh Ilia, zblr
vertlkalnlh 1110I zblr mom.nata moraju bltl lednIki null) I uslov 0 mobillsanoj tvrstotl,lz kojeg so doblj.
vez. Izm.tlu smlcajn. I nonnolna slle u osnovllom.I.,lto d.je ukupno Ivega 4 n jednatlna.
r.tna metoda, u Imiliu ovog standarda, IUon. koj. zedovoljavaju sve uslove ramotale uvotlen;em razlltltlh pretpostavki:-an bez zanemarivlnja pojedinih komponenata IPoljnlh I unotlrnJlh Ilia.
Prlbliin. metod., u smiliu ovog standarda, su one koja III zanamaruju pojedln. sll. 1/lIIlgnorl!u n.ke UI'
love r..notele.

822

JUS U.C4.200 Str.". t 1

10.3

Plona",o kllz"o povrtl Isllk. 331. kolo .u ,el.tlvno plilk. u odnolu n. dullnu kll7rKIIi '.Ia I pUlalnlll1l IU
pov,lInl terene, mogu .. tretlretl keo kllzne tele beskone~ne dullne, toko de .e utlee" n. krajevlme mogu
zenemarltl.

Db. komponente

me"ul.melnlh

III. u vertlkelnlm

tOko de je ,ezllke odgoveraju~lh

komponenete
j.vljuju u uslovlme ,evnotefe.
Iz,az z. lakt~'
zemljot,esa,

gl8sl:

F.

pre"clm.

.\1 konltentne

dul kllznog tel..

ze lueku lemelu jednek. null, te 58 njlhove vell~lne ne po.

slgu'OO5\I, u odsustvu sj,oljnlh opte'e~enj.
Iln.rclj.lnlh
.110

. . c' + \11 .. z .

z co.> Q

- ul t.n '"

Iin Q cos a

Silk. 33

Iz ove veze se dalj. mote Izvestl specijalan slu~aj za uslove fIItra~lje podzernne vode pa,elelno koslnl I
kllznoj povrll, Uo da;e:

Fs.

e' + (1' z - 1w hw) cos> a tan

1

. z . sin",

'"

COI
'"

U gornjom Iz,azu je redl jednostavnostl zanema,ene eventualne ,ezllke Izme"u jedlnl~nlh ma.. tl. !znad I
!spod nivoa vode. U slu~.ju sltnozrnlh meterljale t.kvo rezllke I. zenemarljlve, . obzlrom do se mo'er Ij31
zaslli vodom Ilzned nuhog pljezomet.rskog nlvoe kapllarnlm penjanjem.
10.3.1

Ako 58definite ko.lleljent pornog prltlska u oblJku:

'\I

Iz,ez za Fs Iz prethodnuo~ke

se mote n.plsad ke~:

Fs.

10.3.2

UkolJko je mat.'lial

. u/..;. z. u .b/W

C'/(1' z) + (1 - 'U! cos> a tan ",

sin Q cos
'"

bez kohezlje t'li je e' /1Z ,elatlvno

Fs. 11

-'\I'

male vell~lna, go,njllz,ez

ten "'/ton Q

postaje:

823

S".n. 18 JUS U.C4.200

Ako )e pr.vae fIItr.elje u podrutju Ilea n.koh.r.ntne ~osln.horllontalan, tad.)e r u - "('h" sa tlpltnom
vrednottu ru!Ol0,5. S1edl'da nekohor.ntna ko.lna bOl prl.ultv. IlIlr.elon. vod. Ima oko dva put. votl laktor slgurnoltl u odnosu na oplsan. uslov. utleaja pornlh prltl,aka.
10.3.3

luazl Iz t. 10.3.1 110.3.;2,1 pored Qtlgledn.lednoltavnostl" Imaju relatlvno vlsoku tatnolt ukollko su
Ispunj.nl uslovl la koj.
Ilvedanl, t. Ih tr.ba upotr.bljavatl za plltka kllzna t.la, plltka transladona kll.
'u
zltla Ila uslov. lokal". stabllnostl granularnlh I nevelanlh koslna.

10.4

Kruino-clllndrl~ne kllzn. povrtl (silk. 34) s. anallzlraju, u na~.lu, metodam.

lamela.

10.4.1

Metoda

u obp kompon.nt.

F.llnljusa

melnlh ,lIa, definite

111tlv.

"h.d,ka

m.toda",

koj. s. bOllr. na lan.m.rlv.n)

m.dul..

,. lualom:

F, -

Le1' + (Wcos a

- u I) tun 0

LWslna

U Irikelonim sist.mima, kod kojih po,toj. i lna~jnij. v.litln. pornih pritisaka, primenom gornjeg izraza
,. doblj.ju nodovoljno koroktnl (konzorvatlvnl) rezultatl, t. s. u takv1m .Iuta)ovlmo ova m..odo n. pr.porutuje. Ovaj Izraz dale kor.ktne relultate u slutaj.vlm. kada ,mlea)n. tvrstotu n. z.vl,1 od v.lltln.
normalnlh napona na kllznoj povrtl, $to je slutaj samo u anallzlltabllnostl maso koherentnog tla u nedrenlranlm uslovlma, ako s. um.sto e' stavl eu 10' - 0u - 0, tto dale:.

Fs-

Le u I

LOu IR

:/:Wsln,a

LWX

Slika 34

10.4.2

Proracun stabilnostl,u slutaju do se mehanlzam loma mole aprokslmiratl ellindrl~nom kllznom povrtl, uz
implieitno uvodenje uticaja normatnih komponenata medulam.lnlh sl1a na raspodelu .I.ktivnih nor.
malnih napona dul kllzne povrti, vrti so po tat nom Bitopovom Izrezu ko)i glasi:

F.

L[e'b+(W+

XI-,-XI

-bu)tan0']ma

L W ,'In a

gde Ie:
ma = 1I{eos a + sin a' tan 0'/F')
Vr.dnostl za F, I bX

Xi-I - XI zo svnku I.molu koja zadovoljava gornju j"rlnoclnu, prodstavljaju rlgo-

---...

824

JUS U.C4.200 S..-

rozno rolonll problema. Ako II Zl prvu oprokllmlclju UIVOJlda la /J(, 0 za lvaku 18mllu,lodlna""po.
Z""Ia oSlaio FI koja flgurll8 Sl obo Itrana znaka Jod""koltll no mole sa aklpllcltno Izrazill.

10.4.3

U praktlfnoJ upotrobl moll 'II prlmln/lvlIl ..rUtlnlkl motod", ko/I podrazumlva zanlmarlv.nj' lazllka
v.rtlkalnlh komponlnltl ml<lulamllnlh sila u Izrozu Iz prlthodnog flln., odnalno prlmanu IZllz':

Fs Do

10.4.4

1: [c'b + (W

- b u) tan

8') m..

1:Wlln..

Za dlllmlfno potopljenu kOllnu, no koju d.luju IInliska opt.II~nja, podeljlna opter.eenJa l!nercljllne 11Ie z.mljotresa, rutlnskllz"z za Fs II mole naplsatl u prolir.nom obllku:
1: { c'b + [W + W' + Ry + P b + kv (W + W.I
FI-

Ry +p

1:[W+W'+

b+ky

IW+W.l)sln..+

- bu.]

ten IJ'} m..

Rx VR/R+kx

IW+W.lv/R

gdeje:

W'
Wz

u.

mila d.11 lam. Ie Ispod nlvo. vade,

-- potopljene
Z8sl~no m.sa del. I.m.le Ispod nivol vad.,

- pornl nltprltls.k

Iznld hldrost.tlfkog nlvo.,

- lodnlko podoillno vertlkalno spot]nje opterotonlo,

Ry - vartlkllnl kompon.nll &pol]nlegIInl;s1<ogopt.r.~lnla,
Rx - horlzontaln. komponont. &poliniogIlInll.kOl!'opt.,.~.nl.,
k. - kOlflcijent horlzont.lnog s.lzmlfkog ubrz.n].,
ky - ko.flcljlnt vertlk.lnog s.;zmlfkog ubrz.nj.,
y
1

krak Inarcli.lna sll. u odnosu n. cent.r kllznog kruo..

N.poznata vallfln. taktora slgurnostl I. pojavljuj. sa ob. strano znak. ]odnakostl. t. s. transcod.ntn.
jod""fln. relav. Iteratlvnlm postupkom. Postupak direktn. supstltucije konverglr. dovoljno brzo ZI pr.k.
tlfne potr.be, prl eemu s. usvaj. d. je r.i.nj. doblj.no ako je razllk. dva sukceslvna r.zultata man;a od
n.k~ unapred date m.lo tol.ranclje. Toloraneli. nn 1m. bltl Yft~aod 0,001.
10.4.5

U an.llzi st.bllnostl se mora noel ona )cllzn. poyri koj. daj. minlmalnu yrednost t.ktor. .Igurnost!. Krlo
tlfna krulno-cllindrlfna kllzn. poyri II mole Odrodltl prlmenom rl.funara,
I'll femu s. probnl centrl po".
taylj.ju u fyoroy. d.te mr.1e III s. prlm.njuj. postup.k automatskog tr.lenja krltlenog centra po n.ko)
od metOda optlmlzaclje tunkcije sa trl promenljlve.

10.5
10.5.1

Kllzn. poyrl; proIzvoljnog obllk., ko;e keo speclj.l.n slufaj podrazumeyaju I krulno-<:lIIndrlfne, trebo u
n.felu Ispltlyatl tafnlm metod.ma koj.z.doyolj.yaju.va
Irl usloy. raynotd. koJi su prlkaz.nl u t. 10.7.
Faktorl

slgurnostl

se odredltl

prlhvstljlY.

Janbuovom

taenosll

metodom

u slufaju

homogenlh

r.lallyno

plltklh

Ilzdulenlh

kllznlh lola mogu

(1954) prema Izrezu:

Fs -

- b . u)
1:Wtan..

1: [c'b + IW

tan

\!I') no

gde je:
n..

10.5.2

- sec'

Ullc.j

../(1 + tan.. Ian \!I'/F.),

dellmlfne

obuhyata

polopljenoStI

spal;na opter.tenje

Fs.

so uyodl ne sllf.n
Iln.relj.lne

nofln

silo lOmljolre.a,

kao I u BI!opoyoj
mole sa nepl.atl

1: c'b + [W +'W' + Ry + p b + ky (W + WzI

matodl,
kao:

b ul] tan IJ'}

"0
1: [W + W' + Ry + P b + ky (W + W.IJ t.n Q,+ Rx . k. (W +
W.'

Vellflne u gornjem Izrazu su dellnlsane u t. 10.4.4.

a pro!lren

obllk,

koJi

19

S,..no 20 JUS U.C4.200

10.5.3

825

Maloda navedena u t. 10.5.1 110.5.2 na pokeluju vllOku 1IIII'.lnolt prl poredenju .. ,.tn'lIm POIIUpclma.
Zbog ovog nedoltatka korls~1 sa .mplrl/ska korakclja rarultat8 prlkalne sllcl 35, kaja /a pro,,..I.',
kamperallyne ana Il,. ogranlt.nog broja homog.nlh presake. KorakclJa . sprovodl nekon l8Vfletke Itera.
eI'a po na..d.nlm lun/ma. Ova amp/rljlka korakclja obuhY8t8 ne aprokllmaUvan net/n ..mo osnom'
obllk u t. 10.6.1 . na I obllk II t. 10.5.2, ukollko u I"aru ligurilu IInl/ska opleratenla I 'narclj.,... Ifla
laml/olre...
S obllrom na to da matoda korlsll sarno dya usloya raynotah, a !gnar/Ie Irnlca;n. kamponant. rne4ula.
melnlh Ilia, ... praporutuJ. .. la opl1u upOtrabu. U smiliu ovog Itanda,d., ova melod. .. klallllkuj. u
prlbll!na matoda. N.vedana ogranltenjl .. ... odno..1 nl Jlnbuoyu matodu II (19731.

\1

\10

fa

Fs (korlg)

- 10 X Fs

I
o,.z

SIIkl 35
10.0

10.7

IU

CI,4

d/L

Za fllltki moguta klilna pov,!1 prollvoljnog obllka, radovoljlvan;a III uslova ,aynota" (tltna m.lode)
bellanemarlvanja pojedlnlh komponenall unullrnjlh slla,uldokal ",ltke dopusUyosti ,.lenja,ohalha.
c:lujarezultall kojl sa kretu u prihvatljivo uskim granlc:ama, bel obzira na tip hlpoteza ko;lja blo upo.
,trabljan za daflnl..nja metode kola daja jednoznatan rezulllt.
Osnoyn. usloyne jednatlne Iz t. ~0.2. Na sllcl32a) prlkazana /a prollvo'Jna killna povrlltdelj.na

yerUkal.

nlm preseclma na n lamela, prl cemu IU mec:lulameln/presacj numerlsanl od 0 u "aktlynom potetku kil,.
nog tela" do n u ..noflcno; tackl" kllzn. poyr!1. Deflnicije prvsetnih Ilia I njlhoyih napadnlh tataka date
su na IlIcl 32b) sa usyoienom pozltlvnom orljenlacl/om opter.t.nla I momenala Ilia. Konturne sll., koj.
deluju na IZdvojenu lamelu I odgoyarajute zep,emlnske sll. mogu se, prema prlkaranom poSlupku, pod.U.
tl na pozn.te I nepoznate veiltIne. Ukollko je lamela dovoljno uska, tako da se moment! usled rnllke
elektlynlh normalnlh napo"a
"a krajevlm. beze syak, I.mel. mogu zenemarltl (e. 0), t,' us'oya ..vnote"
U rav"1 ze syaku lamelu glase:
t X-O
E,-1

E, + Nj sIn 01, .. 5. cos 01, + H,

1:Y-O
XI-I -X,-Nj

COSOl,- 5, sin 01,+Vj-O

1: M - 0 (za srldilnju

tatku

Olnove lamelel

EI-, d,_, + (b,/21 tan 01,- E, d, - (b1/21 tan 01,- (b,/21IX,-1

+ X,I + M, . 0

82.6

JUS 1l.C4.200

U gornjlm
VI

VII MI supoznata
HI'
svlh .vOPtlkolnlh kompononota

komponeotu

spoljnjog

I v.rdk.alnu

v.~~ln.

Izrazlma

zllir

opt.ro~.nj.,

obuh\lotaju

v.rtlk.lnu

kompon.ntu'$.lzml~kog

k~iad.luJu na lamolu I, 0 ..odo

oPt.r.~.nJa

1110 koio

sopstVllnu

kompOnentu

to!lnu

uZ90n.

(pornl

zblr svlh horllol)talnlh

M,-

lllir Ivlh pozn.tlh

moman.to
u odnolu
na ".dllnu
ta~ku osnov.
spoljnieg optero~.nJa
I momonto
Inorclj81nlh
sUo us led horllonl81nog

10m.l.

kompon.neta

n.poznol8vall~ln.,

so no:

zadatu

v.rtlkalnu

U osnovl

prltiscl

10m.I.)

ubrzanja;

HI -

Osnovna

lamol.,

Gunn" ~1

laklor

gore navodonlh

~lgurnOsll,

Ilia;

prodlt.vlj8

YO.lU Izm.au

l.m.I.;
sonoll so od mom.nto
s.lzml~kog
ubrzanja.

I smlcajnlh

"ormalnlh

III. u osnovl

u obllku:
N' tan

Fs ~

'"

+ c' I

Zadovol]avan].m
gor. navedenlh uslovnth jedna~lna d.flnl!.
s. kor.klno rol.nie ko]e j. mogu~. na~1 Ul
uvoaenj. dopunsklh pr.tposlavkll
bel zan.marlvanj. pojedlnlh komponer)at. me(!ulamolnlh Ilia.
Jedan od mogu~lh polupaka la ralavan]e osnovnlh uslovnlh Jadna~lna granl~n. ravnolef. u metod I Ie.
mele dal Je u Prllogu A. .
10.8

Oslm

poslupka

oplsanog

u Prllogu

A ovog

standarda,

uslovne

jedna~ln.

Il I. 10.7 se mogu rdlill

druglm

ekvlvi1lnntnh:nnou~nn prlzflntlm motodomn nkn 7ftdovoljnvnJu,..Iova 11uvm)fmu u t. 10.2.1 I 10.0 bel

lanemarlvan]a

poJadlnlh

kompon.nata

U OVO; la~kl

slandarda

prelpostavl;eno

linearnom
Ilvan
visnosl

obllku.

Prollr.n)a

po'tupak

u slu~alu

Ilmeau

normalnog

11

Podobnost

11.1

Melode z.pror.~"n

medulamelnlh

m.toda

no nollno~ran

I prollvoljnlh

clllndrl~nlh
napona

I smlcajne

~vrsto~.

metoda za tri mehanizma

stabilnostl,

slla.

je da su parametrl

anv.lo~a

kliznih

povdl,

duf

kllzne

pr.vcu

kllunja

ravnoteze.

kllznog tola. Rdani-

kllzne povrll mor.ju

Bliopova

s. mogu upotrebldl
krltl~nlm

meloda,

i ukollko

, slla, mogu se upolrablti I metode

tome moraju upolreblll.odgov.r.ju~e

1'1.;2

11.3

Zo homogon.
odgovaraju~

dopun,klll.ro.
odgovaraJuca

la.

povr!1.

melodomkoja

u I. 10.4.31

na prolzvoljn.

zadovoljava

10.4.4,

slede~e uslove:

najman;e

dva uslova

daje ladovoljavajuce

resenje, all

killne povrsl.

melodam.

nama znaeajnlh

trl uslova

koje zadovoljavaju
spol]nlh

opterecanja

111spoljnlh

r.vnolefe. U
stabllizaclonih

koje dellml~no zadovoljavaju samo dva uslov. ravnotaf., all se prl

korekclje uzlmajucl u obllr ogranl~enja navadana u 1.10.5.3.

Prostornl elektJ, ukollko sa smatraju zna~ajnlm, mogu so uzell u obllr

11m poStupclma.

bi se ladovoljila

ie dalo u I. 10.3.

na\led.na

metod.. prlmenlnve
slu~.].vlma

kako

u konvencion.lnom,

zahlovo

jedan uslov ravrioteze, I to u,lov ravnotefe slla u

se anallzlrad

31 Prollvoline kllzne povr51 moraju so anallzlratl

manje

dati

u lavisnOSli od oblika klizne povr!i. moraju zadovoljit;

hipoloti~kog

Rutlnska

~vrsto~e
noponaloma

nestabilnpsti

1) Za planarne klilno povr!i mora se lOdovoljltl najmanja

21 Kruzno.clllndrl~ne

smicajne

obllk

manje rigoroznlm I nau~no prima,

'
koslna

gotova

sa jednostavnom
ra~en]a u obllku

g.om.lrljom
labela

I homagenlm

1/111 dl]agrama

kojl

rasporedom

pornlh

se mogu j.dnoslavno

prlt/s.ka

postoja

upotreblll u ogranl,

~enom broju slu~ajeva.

rab.le I dljagraml za proroeun st.bllnostl lemljanlh masa mogu sa upotrebltl u onlm slueaj.vlma keda s.
aprokslmacija rea.lnog problema moze pouldano Ilvestl na I.kav na~ln da su zadovol]enl uslovl la koje
je re!en]e dalo. I najjednoStavnljl problem se soda mofe reSavatl so ~om la~no~~u I manj 1m utro~kom
vremena primenom ra~unara I odgovaraju~lh

soflva"klh

pak.la.

12

Kriterijumi

12.1

Pod naru~onlm uslovlma StablinoStI podrazumevoju

so. delorm.cljo
trupa puta, I.meljnog tla 111okolnog Ie,
rena, kojlma se narusa..
kontlnultet
mas. tla, !to Ilazlv. I dlskontinultale
u kolovolnoj
konslrukclJl,

vellke Ilmen.u
saobra~.jnice.

stabilnosti

podlttnomi

popni~nom

preseku pute J dslecanja na okolnlm obj.ktlma u podru~iu

51"'"

827

22 JUS U.C4.200

12.2

Ukoliko su defor~cije takva da nl dollz/ do naru!evenj. kontlnultotl, an )1 rad vanelnl pomeranja koloVOlnl konstrukcljl takav da ,Iuz/va prlml'tnl promlnl u podulnom I poprlenom profllu puta, krlter/juml
sa samo Indlraktno mogu povazati II par.mltrlml evrstota, an II vanelnl I lOaeal ovlh pojava moreju apIs8tl dlformlcllsklm pokazatlilfma.
Gr.nlca Ilmldu oplse (vetlhl pomar.n)a uslovllanlh volulnatrlJs~lml dllormlcl)ama I pornaranla u.lad
dlsto.r:rllsklhdllormaclja u musl tll razgranleave/u I dye osnovna mahanlzml tnJnlh pomlranll:
11 U prvom sluee)u Sl lOhtavI de f.ittor slgurnonl u krltlCnu kllznu povrl nl bud. manlf ad nakl unoprad dnta vradnostl (Fs > 1), prl eamu se podrazumeva da jl na tl) naeln Indlrlktno zadovol/an I
uslov 0 mellm daformlClJeme.
2) U drugom slueaju Sl anallzlraju vIIIClnl deformaclja, uz Implicltnu pretpoStevku da .u dlformeclie
unemarljlvo mule.

12.3

U Izboru r.eunsklh paremetar. CVrstO~1I druglh uslove .n.llze doputte sa dltlrmlnlstlCkl

IistlCklprlstup.

12.3.1

DatermlnlstlCkl prlstup podrazumev. d. sa odredenom par.metru tla u ..ako) taCkl

ma'l tl. prlpll. n.ka
vrednost, kola mot. odgovar.tl srednjo) vrednostl IIIlma n.ku vrednost kola il mlnja III vIta ad proseCnl.
Vellelna par.m.tr. II mote menjatl ad taCk. do taek. III Sl odreden. konstantnl vrldnostl pr/pl.uju
pojedlnlm zonam. ako 51 njihovl osobln. Izr.zlto razllku/u. V.IIClnl I ro.pared pornlh prltls.kl sa t.kode
utvrd. nl osnovu raspoloflvih pOdataka, a prl tome se Ima u vldu d. nJlhove velleln. mot. bltl promenlilva u vremenu- VolIClne ,pollnlh oPtere~onja, ukljuCuJu~1I selzmlCke utle./a, Unoso se k.o dOlO,konstantne vellelne.

12.3.2

Probablll'llckl

prllaz prlhvata

clnjenieu

da su p;lrametrl

slucajne

vellcln.

1/111probulJl-

koje se mogu krelatl u nekom In-

to".lu
I mogu sa oplsatl n.kom lunke/jom raspodolo. Brol prom.nlllvlh,
mOdullm, nill ogranlCon somo
ovimelementima
za svaku lacku veC one mogu bitl lunkelje u prostoru (p.ramalrl
CvmoCe, pornl pr/llselJ I
u vremenu

(slucajna

nlvo pauzdanostl

optereeenja,
poi.dlnaCnlh

pr/SIUP se mota upotralJltl

cka istra1ivania

nivoa podz.mnlh
postavljoju

somo u goolo!klm

i izveden; znacalni gradevlnskl

v.rajuCol morl, tahnlckll

12.3.3

var/jaclje
podataka

okonomskl

voda, selzmlckl

lakvom

formaeliama

pr/l81u

utleaj!),

ralatlvno

u koJlma su pralhodno

zahvatl kojl su rezultate

sprovedenlh

Broi promenljlvlh

vlsoka zahleve.

Ovakav

vrlona oblmno geolahnlistratlvlnla,

u od9O-

verlllkovall,

Ako so Ima u vldu da oblm zomlJanlh radova u useelma I nasipima zavls' od naglba koslna, mora so poseb.
no dokazlvatl ekonomska opravdanost nlflh vrednostl faktora slgurnost/ u slucaju veliklh zemljanlh radova- Mora so Imatl u vldu ~Inl.nle. da nlfe vrednoStI faklor. .lgurno.tI lnaco Istovromono I poveConlorlo.
formaclja tla, nophodnlh za moblll.anje relatlvno v.cog dela raspolof/va cvntoce, Ukoliko se te delormacljo mogu dlrektno odrazitl na pomeranje kolovOlne konstrukelje, nlske vrednostl faktora slgurnastl
nemaju ekonom.ko opravdanie.

12.4

12.5

Od prlmarnog je znacaja Izabratl one parametre cvrstoa. kojl su merodavnl kako za prlvrem.nu.tako I
za trajnu stabllno.t trupa puta I nje90va okollne.
Za potrebe projektovanja po ovom standardu usvajaju se determlnlstlckl krltedjuml dall u tabell I,
, Tabela 1 Projektne vrednostl mlnimalnlh dopu!tenih faktora .Igurnostl prl statickom opterea.nju
(bez inerclialnih sila zemlJotresa) I visakoj pouzdanostl parametera
SluCaj

Parametrl

Nasip no m.lo daformabllno!

Naslp na slobonoslvom
Usek u zasltenlm

podlotl

gllnama
tlu

Prlrodno nostobllna

podln"

1,4

"', e'

zaslCenom tlu

Usok u krupnozrnom

Fs(mln)

"', c', e..

1,4

"', e', Coo

II' (e'.O)

1,4
1,2

0; Ie;'!! 0)

1,10.

-.-

-Sima ukollko su parametrl pouzdano odret1anl metodomn povr.tno In.lh:8.

Napomena:

U slucaju nlske pouzdanosll

parametora,

mlnlm.lnl

F. treba uvaCatl z.O,25.

828

JUS U.C4.200

'12.6

51"'"

23

Utlcal Indnog zemljotrela na n.bllnolt kOllne unosl so nokon Ipro.edenlh .nallza zo Itltleko ullo.o oJ!'
terece';jl.'Uk;;ilko se Izracunaju faktorl slgurnonl Fs < I, rezult.t sa mob prlh.atltl ~ko so polebnlm
proraeunlma pokat. da ce pomeranja bltl u prlh.atljl.lm granlcame.

13

Motode llilbiliz8cije

13.1

U Ploj.kto..nju
not.lj.no

I tehniak8

zemljanlh

nllkl faktorl

re~j8

,ad".a

m02e I. dogo<llli tI. ,.cun.ke

1'10..'.

liuurnoIUIHlkdlu<l...<lnhlj.ju

slgurnostl.

U toku l%Vollenj. zemlj.nlh

r.dove

I k.snlje,

u toku .ksplo.t.clje

objekt.,

mogu so uoeltl poj...

nest.bll-

naiU.
U I..kom

ad n..ed.nlh

Iluc.)e..

mora .. odgo.arajuclm

proJ.klo..nlm

m.,.",.

oll.,lI.dltl

z.<lo.oll.."

juca stabllnost.
Da bl se na!la odgo..rajuc.
bllnonl,
'131.2

kako bl tehnlcko

rahnje.

moreju

se Identlflko.atl

re!enje bllo raclonalno

gla.nl

rulozl

prognozlrene

111uoc.ne

nosta.

I Ilgurno.

Gla.nl razlozl za moguee poja.e nestablinonilli nodo.oljne sigurnostl mogu so I..stl ne joden III.I!e sledeclh Utroka:
1) KOl)turozemljanih ma.. su Isu.l!e strme u odnosu na karakterlstlke materllala kojllh "clnj..aju.
2) Materijalj. nodo.olinec.moce, te ne mole da se odrtl u r..notetl za prod.lllenugeometrliupresaka.
3) Pornl prltiscl su .Isokl,
!1 Ima odlucujucl uticaj na stabllnost masa tla,
4) Na masu tla su delo.all, IIIce delo.atl, nekl nepo.oljnl Ipoljnl utlcaju, kao, na primer, .ellk. saobraeejna opterecenja, selzmlcke Inercljalne slle 111opterecenja okolnlh objekete.

33.3

Mere la stabllilo..nje zemljanlh m.s. se u o.no.nlm ~rt.rna klaslflkuiu na sledecl necin.

13.3.1

Promena

geomatrlje

preseka

11 Ublala.anje nagiba koslna mole predsta.ljaU eflkasnu stabililacionu meru ukollko su kritlene relati.no
plltke klizna po.r!l.
21 Preraspodela zemljanlh masa u preseku koslne preme!taniem mase tie .. .I!eg dela koslne na njogo. nltl
deo moguea je najce!ee u slucaju useka I zasoka na padlnl.
3) Dod..anie belastau notlcl kosinemole predsta.ljatl eflkasnustablllzacionumeru u slueaie.lma kad. ie
krltlcn. rel.ti.no duboka kllzna po.r!.
13.3.2

Dren.lne
1) Po.r!insko

mere
dreniranje

- kontrol.

oticaja I erozlje predsta.lja

c.jnlce I njenog !Ireg podrucja.

2) Drenir.nje mase tla plltklni drendnlm

.istemom

prlmenjuie

oba.eznu

meru pre.entl.ne

so u slueaje.lma

.eoma

za"lta

.isoklh

saobra.

nl.oa

pod-

zemnlh vada koje pornlm prltlscima smanjuju e.rstocu tla ta prodsta.ljaju

glavnl uzrok nastabllnostl.
3) Drenironje mnso dublnskJm drene!nlm mernmn podrozumovo Intorvonclje no smanjnnju alto.klll prltl.

saka 1/111 presecanje ak.lfera kojl utleu na stabllnost masa tla.

13.3.3

Potporne

konstrukclja

1) Gra.itacionl tipo.i potpornlh konstrukclJa mogu po.oeatl stabllnost mas. tla pod uslovam da .. obazba.
dl stabllnost kllznlh tela u kojlma Ie konstrukclja nalazl. Korytrukclja mora, osim toga, zadowljlU
uslo.e stabllnostl prl klizanju Ipreturanju. Doputt.no optereeenjetemeljnog tla mora so dokazatl prema
odgo.arajucem postupku 11. Pri/racunlma .. mora dokazatl flzU~klprlhvatljl. r..pored unut.rnjlh Ilia
prl zado.olj.nlm uslovlma stabllnostl.
2) Sidrene potporne konstrukclje mogu po.aCe11stabllnost mase tie pod uslovam da se upotrebe sil. 0090-

.arajuceg Int.nzlteta aktlvnlm III pasl.nlm sldrlma (ankerlmal.Ankerl se mora;usldrltl u stabllnom

podrueju m- tis IIi u nl21m sloj..lme stan.. Proracunlms po matodama koje se o.lm stsndardom d.flnl!u kao tecne mors so dokazatl flzlckl prlh.atljlv raspored unutarnjlh Ilia prl zedo.oljenlm uslo.lms
Stabllnost'
1

JprlVllnlk 0 t.hnil~kim

normetivhnlzi

projektOWlnje

I izvoGenje

redOY.

kod

tameljenjllJnlGevinsklh

obj.b'l.

829

Strone 24 JUS U.C4.200

13.3.4

Oblo!ne

k,onstrukclje

1) Prskanl beton olafan fallfriom mre10m uz prlmanu kratklh ankera mole se upotrebltJ ze Itablllzovanle
koslna u meklm 1/111relpadnutlm stenama, u vezanom tlu, radl obezbedenja od lokelne nestobllnoltl.
2) Oblofnl zldovl od betona IIIkamana camentnom malteru mogu Ie upotrebltl u Ilufaju 1 Iz ove taf.
u'
k..
13.3.6

Ojafavanje

masa

1) Armlranl. tla Ilnt.tlfklm

tla

va!tafklm

matarljallma

matarl/allma IO.ogrld) prlm.nluja sa za nablllzovanja kOllna oollpo I prima.

nJufe s. lukceslvno sa napradovanJem naslpenf..

21 Prlbadanje tla (soli pinning) mole sa upotrabltJ za lokalno stablllzovanje koslna useka. Ova mera sa
komblnuja sa postupkom pod 1 Iz t. 13.3.4,
13.3.6

Tratlraoja

tla

1) Temperaturno (termlfkol ojafanje tla mote sa upotrabltl ukollko sa, Izma!!u ostalog, dokata da tla
pokazuja osoblne ofvrl~avanja prl tarmlfkom tratlrenju.
21 Injekelono tretlranla masa tla se mota upotrebltl ukollko so dokale da odgovarejuta Injekelona masa
mote prodretl u masu tla, Ita 00 nakon vezlvanja dovestl do ofvrltavanja. Mora so imatl' u vidu utlcaj
primenjanih prltlsaka na op!tu stabilnost masa tla tokom Izve!!enja radova.
31 Elaktroosmoza sa mota upotrabltl u .Iu~aju zasl~e"lh gllna.
13.3.7

Paslvna

mare

Ukl.nl.nla nostabllnog matarll.'a molo bltl atlk.sn. mera ukoilko .u ..",.mln. odootog noll.bllnoo mo.
terljala r.latlvno mal., a odgovarajUl~imanall.ama sa dokata da takva Intervanella ne~e d.stablll.ovati pt'a.
ostall den mase tla.
13.4

Za stablllzovane mase tla iz t. 13.3 mora se dokazatl da su zadovoljenl krltarijuml op!te stabllnostl obu.
hva~anl ovim standardom:

13.5

Ukoliko se u okvirlma stablllzaeionih mera, oslm tla, primenjuju i drugl materljall i/ili konstrukeile,potr.bno je doke.atl njlhovu strukturnu stabilnost po oeufno prlznatlm metodama za odgovarajuoo kon.
strukelja I materlj.la.

830

JUS U.C4.200 Su

PRILOG
Metoda za r8l8v8nje uslovnlh jednai!ina

A.1

Velii!1118smlcejne

komponente

Dranli!... ravnotele

mel1ulamelne

za prolzvollnu

slle X, pretpostevlja

"Iizoo povrt

Ie u obllku:

(11

X, - A flxll E, - A f, EI
gdeje:
A

Itx,1- I, -

nepoznete komtanla,
zad.t. funkclj. r.spod.l.

neglba me(lul.m.lnlh 111e.

U nei!.lu, prvo Ie ZI funkclju I(xl IZOber. konSt.nt., Ito odgov"l hlpotlzl dl su sve mel1ullmllne Ille
mel1usobno per.lelne. Ukollko se ne dobljl flzli!kl prlhvetljlv rlspored unutarnjlh slle, t.da Ie Irlte onl
lunkcljl kojo te takve uslove zadovolJlII.
Rodl kreteg plunj8'ozn.else:
I, - (tan g'/Fs -Ian a,1/11 + tIn aj tan 9'IFsI
D,

- a,A f 1

gj-I -I-I,
qj

(1 -I,

(31
(41

Afl-I
ton~)

151

g.

II) I 121 po E, doblja se

Rriavanjem

EI- EI-I g'-I/III +q, b,c;tan a/Fs+

GornJa rlkurzlvne
naplsatl

121

jednai!ln.

a,V/I, + H,/D,

mora do zadovolJl uslovo ne krajlvlma

(61

kllznog II Ie, ko)1 se Jednostavno

mogu

keo:

Mornenlna

jednai!lna,

D,-

uz oZl18ku da je D,

- E,

E0 -0

(71

En - 0

18)

d"

Imeobllk:

A Ib/21
D'-I + (Ej-I + EI) (b/21 tIn al If'-I

Imajuei u vldu uslov 171 ze 1

1 - 0, mora bltl
DI-I

voljlll uslov de Ie Dn .. O. Nakon zldovoljlvlnja

odre(luje II Iz Izraze:

d, - Dj/E,

191

Ej-1 + flEil + MI- 0

- Do - 0 a, prIme uslovu (81 u I- n, mora ie zado-

ovlh uslova polotaj napodnlh tai!eka me(lullmelnlh

(ul-

1 do n

- 11

.,"

(101

SIStem od 2 n ...lIneemlh jednai!lna tlpe (6) I (101 trIbe relill de bl II odredlle nepoZl18tl velli!ln. FI, A,
E. I d, korll6enjem
uslovI (711 (81. Ako Ie broj I.mell
momenetl
te velli!lne A 1 Fl.
DI'

A.2

n, brol nepoznetlh

II svodl ne n

1 aile

EI'
.

U opItem IlueoJu Iterltlvin poSt~p.k Z8 relevlnJe slsleml nelln..rnlh

Ildnli!lne avodl II nl dye hlrecljlka
petlje u Ilueoju konw...,;onllne
lineerne Invelope neponlloml.
U prvoj petljl rekurzlvnlm poltupkom IIZ8

S.ron8 26 JUS U.C4.200

A.3

flkslranu v.llelnu nepozn.t. A tr.1I FI tlkYO d. J. En - 0 prem.lzr.z/me tllll (6),' z'llm se seIZl.eun.tlm vrednostlme ullZl u drutJu IIItlju II Izrezlme tllll (101. gII. . Izr.eun.Vlju Vlllel", DI poe.vod
I- 1
do n. Z.tlm II v.rlr. A dok v.lle,", Dn ne bude menl' od nek. dovollno mel. ud.l. 101.raneIJe. POilu.
IIIk II ponevll' unut.r dV8 ",vldene Iter.c/Jlke petll' dok toler.neli. ZI nelzr,vnllU Iliu
En I toler.nell.
z. V8l1elnunelzrevnetog momentl d.tog v.lle'nom D ne budu Istovremeno zIdovoljen..
n
Tribe lmetl u vldu d. . prorei!unlstebllnostl ZI prolzvolln. knzne poml, ilz zIdovolJavanj. Ivlh ullov.
tip metod. kol' obuhVltl tle.n postulllk u smlslu ovog st.nd.rd., moraju Ipro,
revnotefe bez obzlr.
"'
vodltl prlm_m 'Iektro~1h
reeunlre.

831

832

JUS U.C4.200 Suo.. 27

PRILOG B
Posebnl konceptl

u analizlstabilnostl

kosina

8.1

Sinteu ulaznlh pOdataka I raeunsklh rezultata mora se u projektnoj dokumantaeljl prlkazatl ne ja..n I
pregledan neeln. U odra"anlm slueajevlma ja ,azult.ta analiza korlsno uablie;tl u nakollko koncepata koJl
daju iasnljl uvld u znee.j pojedlnlh promenljlvlh. Korlna 58 koneaptl kojl slede.

8.1.1

Taorlj. naulralna IInlja u prlmanl na ..gledavanja prom ana uslova stabllnostl potaneljalno nastablln. mas.
tla ilustr~anaje na slie; 36. Prime.. radl, prlkazana ja kruino-clllndrlena kllzna pom, all sa postupak mo.
Zeprlmenltll na kllznu povri prolzvoljnog obllka.
Mom.ntl u odnolu
na ow taeku
Ce tar rotaeije

NasipenJa uvek
Nesipenje pri.
. vremeno nepo)
pov ol"no
voljno ali povolino za Iminu nabilnost

Nedrenirana
. n.posr.dno

I
neutralne

Naslpanje.uvek
nepovol)no

taeka

Ispod eantra rotaelie

Slika 36
Aka so lH,kn ad 1001010optorctl nQklrn mollrn OplO1otul1icm,uvnJ utica) m02u hllDll dVQ IIUlltvlsno posledlcc.
Prvl efekM bl Ie 18stojao u promenl vellelna "aktlvnlh slla", a drugl u promenl .fektlvnog napona u osnovl
lama Ie na kllznoj povril. Mogu se daflnlsall
problem)

koie r.zgr.nleavaju

pozltlvna

stabllnos! kllznog tela, za nedranlran.

menll

8.1.2

trajnl efektl stablllzeclonih

dye taeke

Oil dvallnlje.

ad negntlvnlh

.fekata

r drenlran.

uslov..

mera prl preraspodall

ako se podr.zumeva

naslpan)a

Ovo omogu~va

III usee.nla

trodirnenzionalan
kOlin. u o<l,,"'u

da SAkv.lltatlvno

masa tla radl stablllzovanja

".
ocene prlv...

koslne.

Koncept ekvivalentnog bloka podrazumevada je me1odolT'!:"~ili~ne ravnotefe odrcacn rasporednormall,ih

napona I mobilisanih smleajnlh napona po konturl kllznog tala koj. j. optereeeno I eventualnlm spoljnlm
optereeenjem Iinereijalnim selzmlektm sllama. Rezultuju~ slla pornog prillska du! kllzn. povril moia se
rastavlll na komponentu upravnu na ravan ekvlval.ntnog bloke (uzgon) I na komponantu por"elnu so
kliznom povrtl (strujnl prltlsak). Ugao naglba kose ravnl Slattekl ekvlval.ntnog bloka moZe 58, sa dovolj.
nom taenoieu za praktlen. potr.b., Izrazlll odnosom odgovaraiuelh Int.grala komponontalnlh n!pona
du! kllzne povlil. Na ovaj naeln je kllzno telo prolzvoljnog obllka svedeno na statlekl .kvlval.ntan blok za
kojl s. moZe razmatratl utlcaj spoljnlh optereeanja na njagow stabilnost.
Ako se razmatra utlcaj slla sldrenja (ankerl) na stablinoS! bloka, mora se dokazatl da ~Ptimalan naglb slla
sldrenja zaklapo adre"en ugao sa .kvlval.nlnom kosom ravnl pod odgovar.jueim nagibom.
Iz opl.ree.nja akvlvalantnog bloka I du!lna kllzne povrll moou se odredltl proseen. velleln. normalnlh
napona I proseena v.llelna mobillsanoo smleainoo napona za prlm.nu u odre"lvanju r.zldu.lnoo faktora
Izt. 7.10.4.
Ulaznl podacl za enallzu stabllnosll moraju da obuhvale raspored I v.lleln. pornlh prltlsaka u masl tla prl
lomu, to sa plj.zometarsk. sllka more utvrdltl sa makslmalnom mogueom t.enoteu.
Koncept .kvlvalentnog bloke 58 mora korlstltl uanali~itrajnihdeformacijamasetle
usled sna!nlh z.mljotresa ukollko so pseudostatlekom anallzom doblje da je Fs< 1.0.

Slr.'\8

28 JUS

8.2

833

U.C4.21)C)

ZI uslovl selzmlekog optlr.tenjl, v.llelnl 18lzmlek09 ubrz"ni", tzv, krlth'!no ubrzlni. koj. doj. vellelnu
flklorl slgurnoStI fs . I, boljl j. poklzot.'j stlbllnostl od vredno.tI flktorl sfgurnostlZI nlko dlto II'
I
Izmleko ubrzlnj..
PodrlZumevI II dl Fs < 1 n.ml f/zlek09 smlsle, III ukozuj. dl 61, blr u vr.m.nu dok J. rleunskl wed.
nost tlkvl, rlvnot.ta bltl prlvr.meno naru!enl, Ito za posledlcu Iml pojavu trljnlh pomerlnjl. Vellelnl
pomerlnil 61 zlvlsltl od deflcltl otpomlh sill, obl/ko I trljan;1 pul.. salzmlekog ubrzonj I I brojl pul..vI.
Iz ovlh podatlka tr.bl Izrleunat/ vel/elnu trlnsllclon09 pom.rlnjl bloka nl kosoj ,"vnl klo lumu pome.
ranll ZI datu Istorlju optereten;1 uz pretpostlvku krUto.pllstlenl vall Izm.du sill I pomerlnj I.
S obzlrom nl to dl j. Ht/eno kllzno tllo vloml eesto slofen09 obl/kl, potr.bno je postupkom opl..nlm
u t. 8.1.2 presl/katl slstlm slla u ekvlval.ntnl blok no ko~j rlvni.- Izrleunltl pomerln;1 slute Zl ocanu

efekotl snafnlhZemlj~traS8nl sta~(lnostI ocenu ,lzlkl rulanjl.

,

..

8.3

R.zultatl anallze opl..nl u t. 9 neophodnl su u projlktovenju ..nlclonl h III stablllzlclonih merl, ler j.
nlvo pouzdanostl unetlh Ilzvedenlh parametarl ralallvno vlsok, Ie se Zl p,ojoktnl k,lto"jum ,nogu u,volltl
relat/vno nlskl flktorl slgurnostl.

8.4

Znleajnlja razllka Izmedu Izrleunato vrednost/ ev,stoa. I One merene u llborltorljl maguca je u slubju
prvlh kllzanjl u prokonsolldovanlm gllnlml kod kojih jl karlkt.ristiena pojavI prog,e.lvnog loml, Poredonja ,ozullatl me,onlh pa,amell" evrSloCa I rozulllta p,o,"eun" po postupku oplsanom u 1.9 omogu61vl
da so ad,edl v,ednost ",ezidualnog fa,ktora:', koja bl morala bltl Izmedu 0 11.

8.5

Ukollko Sl .tvlrno trodlmenzionllan p,oblom onll/zl,. koo rovan, metodlmo pov,.tno onallzo so dobllalu
paremetrl fvrstote viII od stvarnlh. ho treb8 Imetl u vlduprlporot1enJulua~unatlh Pllramotar.S8maronlm
v,ednostlma dobljonl", laboratorljskim Isplt/vanjima. Ukollko sa goomot,lja kllznog loll U vromanu ,ulenjno razllkuje znaeajnllo od stanja u stablllzovonom ~anju, tada SOefektl trodlmanzlonalnostllz pov,atno
anallz. Ilz dokaza stabllno.tl u stablllzovanom .tanj;. znaeajnijo na ,azllkuju.

8.6

Koncept otpornosne anvelope je lIustrovan na slici 37, prl eemu SOopis postupka mole rezimirltl tekstom
koji sledi.
Za datu geomelrlju p,esoka I utv,don III p,olpostavllen ,aspo,ed po,nlh prltlsoko, vorl,onlom pOlom.lo,o
dablja so skup probnlh tlelka na 1]-' dljag,amu (sllka 37b).
Gornja obvojniea, Inv.lopa svlh tako dobijenlh lacaka, nazlvl se otpo,nosnom anvelopom.
Faktor .Igurnosll
sado molo od,adlt/ za svakl por vr.dn05l1 paramota," iii' 1 c', kao 110jelo prlkozono
'"
no Iliel 37bl.
Ukollko se na dljag,"m prlk.zan na sllei 37cl nlnese "oblak Ileaka" iii'Ie' Iz elUpe,'mentllnlh podatlke,
doblja s. I mlnlmalnl vr.dnoSt lakto," sigu!nost/lz odnosa odseeaka prave od koordinatnog poeetka do
nljbllle tleke "oblaka" IIIdo najbllla laeke na grIn lei koja oplsuje skup eksperimHnlalnlh podltakl.
Ovlm postupkom s. mole analizlrat/ i etlkasno>'! pojedlnih Stlblllzlelonih mera u funkcljl p,lmenjenih
merodlvnlh plrametara, klo ho j e to ilustrovano na sllel 37bl.

834

JUS U.C~.200 5"on8 29

8)

r,

b)

//

.-Tf

/////

.,.

/.--

(5

tQn~

OP
Fs=Oi"
c)

c'
Silka 37

N, OInoyu mlll)I")' Republ1tkog lekreterljltl:tl

tamp.

kulturu SA SrbiJ. br. 413-81/74.g2

Sawinl Z8vod U ItlndlrdillciJu

...".4.111974 n. plet...

- a'ogred

1'0'111n. prOmtt

--.

DK 625 14 625 8

.835

JUGOSLOVENSKJ

JUS
U.E1.010

Projek IOyanje i padenje puleva

ZEMUANI
RADOVI NA IZGRADNn
PUTEVA
Tehnltkl utlovl 18 1zYJ1e1\Je

STANDARD
SA OIAVEZNOW

1981.

PlUIO!NOW
ad 11181.09-26

br. 50-1266211

Prlvilnik

Ear/works

od 198147.1S;Slulbenlll.t

SFRJ,br.

48/81.

011 road COlIs/~ctloll

~:
I

Predmet

1.1

Ovim ltand.rdom se utvnluju:

standarda

m.lerijlll pri lzv04enju zemljlnlh radovi nl pUlevlml,

- kv.lliel
polrebne oll\ovne radne oper.cije n. IZvrltnju zemlj.nlh radovl, n. izr.dl donjel Ilrojl put.,

~~1.1

obim i yule konlrole kvailiel.:

a) rado.. u toku izvodenj.,
b) Izyrltnih radoy..

Odrcdbe ovol sllndlrd.

melDyhim laobrat~em.

primenjuju It nl izgradnju i rekonllrukciju javnih pUleva II molornim I

Klasif"tkacija tla (materijala)

KIaae dl (mallerijala)

2.1

Z. procenu podobnosli II. k.o malerijala za izvrltnje zemlj.l11h r.dov., tj. Iskop., Ulov..., Ir.nsport.,
ugr.dlvanja i sabljanja, kao i podobnosti Iia k.o lerena na kome te It gradili trup pula. tj. njegove
nosivosli I llisljivosti pod oPI.r.t.njtm
od trupa puta, .va II., bilo da .u na trasl pUla ill d..e nala.. u
pozajmlSlu,lvrslavaju Ie u Iledete klase.

,J
i

2.2

Zem'ana III

2.2.\

Humulno

110

Povr!inskl Iloj lerena bogal organskim malerijama koje politu od vegelacije, prUinalto1llinovile
granulacije.
Ovo 110It ne korllti ZI izradu trupa pula I sklda se i ukl.nja II poyrSina na kojima te .e lradili Irup puta.
Debljln. humulI\og lIa koje treba uklonhl odreduje Ie prelhodnim isplliy.njem I kontrolile lokom
gr.denja.
S i I n 0 z r nay

2.2.2

e z a n a (k 0 her e n I n a) I I I

U ovu klasu spadaju sva koherentna Iia k.o Ito su lline, pra!ine, pr8linasle gline (itovate), peskovlle
praline I les. Osnovna k.,aklerlslika ovlh lala je plaslitnosl, tj. promena konzlstencije sa promenom
vlamosli, kojl pOlite od finlh teslici glina I praline.

2.2.3

Krupnozrna

nevezana

II a

U ovu kluu lJIadaju ,VI nevezanatla

karaklerltUkl oyih lallje nepilltitno'l
2.2.4

kao 110 IU pe.ak I Iljunak, odnof'lo njlhove metavlne. 01l10vnl

koj. polite od krupnlh tut!ca.

M eI 0 Y ! I a. II I

U ovu klasu sp.daju nevezana tla koja predslavljaju melavinu nevelOnih krupnozrnlh lala I zemljanol
(sitnozrnog)

1 izdanje

maler!jala.

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDAlUJlZAWU

836

2.3
2.3.1 .

Kameaita...
Polut."la

kamenlla

II a

U OYUklasu spadaju lVa mineralollel

bez upotrebe

eksplon.a.

raspadoule zone tvrstih

2.3,2.

Cvrlta

.ezana Iia koja se zbag svoje slruklure

Ij.lapore!,

peltarl,

I veoma t.rslih

kam.nlll

kamenllih

.ezanl

t.rsl.

kamenita

U OYU klasu spHaju

2.4

kao I

lIa, koja Ie zbog IYOje znalne tvrslote

I kr.e"J.ka,

k.n

I nll.1o

..dl"IO"I".,

moraju kopaU
I

"'.""'lIIf".

II a

mineralotki

zbog svoje velike tvrslote

kretnjacl

magu kopati
tkrUjci,

lala.

kamenita

.kJ(l107.l.., Ij, I.e .role dnk"oll.

"I""rebom
erupli.ne slene srednje tvrslote i ispucalosti.
Veoma

raspadnuli

III

U o.u kllsu spadlju mineralollei

2.3.3

iIi raspadnutosti

srednje vezani konalomerati,

vezana kamenila

I monolilnosli

lIa, neizdeijena, monoJilna,

moraju

kopall

upotrebom

velike tvrslGte,

eksplozi.a,

\1. monolllni

kola se
jedri

i lolOYO sve monoUtne eruptivne slene,

5pecialna tIa
U OYU klasu spadaju veoma slilljl..,
muUe.i Ireselilla
odlo.araju

i drup

kao materija.

povoUnih mater,ala

orpnska
u

WIe.aju

.odom

zasitena lia male nosivosli I velike stilljivosti,

Ui neo'1an.a

izradu

trupa pula,

lIa slitnih

olObina.O.ak.a

kao 110 su

lIa po lvojim IYOjstvima ne

a kao leren na kame se Iradl

specijalne poslupke Iradenja, pa su predmet posebnol

lrup pula od drulih

slandarda.

Priprema

3.1

l*tltaftoje

3.1.1

Zemljanl rado.i iz.ode se po odobrenom Blavnom projeklu.

3.1.2

Pod iskolta.anjem se podrazume.aju lViBeodetskiradoviu vezi.. prenolenjempodataka iz projektana

padiliSta
(obeletaftDje) enle

teren. bilo da je projekal izraden na osnoYU lerestl~nag snimanja, bUo .rofotosrametrijskog

snimanja
ter.na.
Obim rada na Iskolta.anju mora blti taka. da omolutuje laku I sillumu qradnju projeklo.anog objekll.
3.1.3

Izvodat preuzima iskoitenu trasu, poJilonske latke i .isinske tatke (repere) na teranu, kao i spisak
poliaonskih lataka .. koordinatama I spisak repera... kolama.
Od dana prauzimanja Iskoltene trase, izvodat vrti osiauranje poU80nskih IItaka, repera, kao i 1.111
lataka Iskoltenja koje se mogu uniliitl pri pa4enju i odrta.a te latke u toku Ira4enja.

3.1.4

Izvodat obnavlja iskolta.anje (siluacUski i .!sinskl):

a) po uvrlelku Izrad. planuma donjeJ Ilroja,
b) pre polapnja uslora (asfaltnog Uicernentno-belonskog).

3.1.$

Radi Izrade kosina nasipa I useka polla'Uaju se vellatkl profili pred.l4enl projektom na razmakuod
SO m naj.lIe.

Vellltki

profil oznatava kosinu nuipa Uiuseka (bez humu..).

3.1.6

Vellltki prom se najtette radi od drvenlll Jetvlca I kotlta pogodnih dimenz,a.

Prl mehanlzOvanom Izvo4enju z.emUanihrado.a, .eltatkl profiJI ne postavUaju .. na malam razmaku,

3.1.7 .

Izvodat vodl Iialnu kontrolu u toku rada 0 obeJetenoj olO.lnl, kao I oslaJimprbnljenimleodelskbn
podacbna i obna.lja IIIbez obzira na uzrok unlll.l\la,
U ",utaju promena projekll investltor ponovo oba.Jja sve radove na obeJetlvanju.
Svi podac\ 0 o.ranju
obeletene osome i druJih leodelskih lataka moraju .. uneli u posebnu skleu.

837
3.1

OIpUacia

J.2.1

Izvo4enju radova pristupa II' posle izrade projekla za oraanizaciju aradUll1a I aplska opreme, Uudslva i
malina potrebnih za kvalltetno I bJasovremeno izvrlenje radova.
Predvl4ena mehanlzacija i oraanlzacija ,radiliita mora omoautili izvrlenje radova u potpunostl, u skladu
ia projeklom.
Dinamika ridova mora bitl takva, da omo,utl izvrlenje radova u povoUnlm vremensklm uslovlma.
.
.
Posle odobrenja projekla oraanizacije. opreme i mehanizacije ,radililta. pristuPI se oraanizlcijl,rldililta,
dapremi mallnl i izvo4enju prlpremnih redovi.

3.2.~

(formirmje) pUilla

J.2.3

Keda maline I oprema (I laborltorijska),

motA:ae prlstupiti potetku ridovi.

13

Prlprema_ft.

J..U

Setenje

IIblja

kako je predvl4eno dlnamltklm plallOm stl8nu na ,radillite.

I drnta

Setenje IibUa I drveta obuhvatl setenjl IIbUI do pretnik. od 10 em I Itaba'a svih debljlna na pov'lInt
predvl4enoj za izredu pula.
Pod setom se podrazumeva: seta stabala sa kresanjem ,ran" I struaanjem debala na propisanu dutinu I
sJaaanje na melto koje odredl nadzorni or8an, klO I Iskopaval\ie, vadenje i odnolenje panjeva poseeenih
stabala sa tiltenjem od tUa i otpadaka od drveta I IibUa.
Na povrlinama predvl4enim za izradu puta moraju lieodstranill panjevl i korenje do dubine od 50 em.
Na povrlinama prirodn08 terena sa kojih treb.. skinutl nenosive sIojeve tla, koje te moratl da se sabija,
odstranjuju se svl p8l\iev1 i korenje do dublne od nlllmanje 20 em Ispod vlalne budutq temeljnoa III,
odnosno najmanje SO em Ispod planuma don~e, stroja.
Isto tako. I1K!raju se poll'tl stabla koja so izvan povrline iz8radnje puta, a svojim ,ranama ulaze u
sIobodan prom puta.

J.J.~

Clltenje

telfna

Clltenje terena obuhvata: Olkop i demonliranje saob,atajnih znakova. rUlenje zidoYl, rUlenje pollojete8
koJovoza. otklanjanje Ivltnjakl, rUlenje o,..da, 'UleoJe zarlda ill alttnih p,ep,ekl, uklanjanje mlte'ijala
ill otpadaka.
Ovo tlltenje ne obuhvata premeltanje I odstranjlvanje ,aznih ioltalacija koje so u po,onu.
Clltenje terena se obavlja na svim po";linama koje so predvl4ene projektom ill za koje nadzorni or8an
od,edi, I to na sledetl natio:

da II' otkop I demontiranje saob,atajnih znakova izvrll tako, da ae satuvaju "coltetenl svi ..stavol
delovt, da bill' mosJi ponovo upol,ehlll,
.
- dl se p,l rUlenju zidovi Ito je moaute bolje zaltile sUII'dni objekll, odnosno zelenilo,
da se prl rUlenju kolovoza postupa tatno po projektu, tj. da ..euvaju slojni koji koriste,
II'
II'
da II' odsl,anjivanje jvitnjaka, rUlenje oarada, zarada I d,u,ih prepreka obavlja lako, da ne Imetaju
izvrlenju radova i da ne rute okolinu,

3.3.3

da se odabe,e natin ,ada adeti rltuna 0 svim propisima liIurnolU rada I apretanju
moau nastall rUleRjem objekata.

Promeltenje

Instalaclja

aete koje

I vodova

Pre potetka radova mora II' sastavill popis svih instalacija I vodoYl kojl presecaju put i ucrtatl ih u
siluaciju.
.
Isto tako mOra se aradlll projekat premeltanja svih vodoYl I instalacija I obezbedltl melta za bud ute
vodove I inltalacije.

838

4
4.1
4.1.1

Iskop
Iskope...

humulIIOItIa (.wed t. 2)

Otkopavanje humusnog lIa vrli se u,sloju debljine .predvidene projektom ili u debljinl koju je odredio
nadzorni organ na Ueu mesta, aitajvlle u lloju debljine od 40 em, i tll J8 svih povrlina ade je to potrebno
radl prlpreme prlrodnog terena. Humusno 110 so oikopivi sa povrllna nl trail puta, kao I II povrll""
.
predvidenih za pozajmi!ta za izvrlenje zemljanib radon.
Say iskopani malerijal se deponuje uz traau izvan projektovanoa uupa puta, tako da kasnije njegovi
UpOlreba i priltup do njep bude neometan. Trlnll/Orlovanje odnosno odauravanje mllerijala u deponiju
mora se ~bavljali pa1ljivo, radi oeuvanja kvaUleta iskopanog humusa za kasniju potrebu pri obl..anju
kosina' i zelenih povriiria; pri ovome ne sme do~( do melanja ~umusnog materijala sa drugim
nehumusnim materijalom. Deponovani humusni materijal ne sme ometali odvodnjavanje.

4.1.2.

Idenlifikaeija humusnog lIa (1.2), lj. njegove debljine, odreduje se aeomehanlekim

osnovu boje, ostataka biljaka i njihovog korenja, kao i sadr1ine organskih mateiija.

4.1..)

POIIe ukllnjanja humusnog tla sa vodonepropusnih povrsina treba odmlh izvrlitl nlsip najmanje 20 em
iznad terena pre skidanja humusn08 t1a.

4.2
4.2.1

Iskopavanje u zemianom tlu u tirokom obimu

4.2.2

elabontom,

na

Zernljana lIa definlsana u t. 2.2.2 I 2.2.3 mogu se direktno kopali mehanl.:!ktm .edltvima - buld01erom,
bagerom ili skrejperom. Nogib radnib kosinl pri iskopu kreee .. u granicama I: I za nevezana
'.:
krupnozrna tla (zbijen pesak i Sljunak), odnosno do I,: 3 zi sitnouna vezana, koherentna t1a (masnu
vla1nu gllnu).
Ooobinezernljanib materijala, radi jzbora mehanizacije za otk!lpavanje, kao I radi koriltenja Iskopanog
zernljanog materijala za iztadu nalipa, odreduju so prethodnim geomehaniekim ispitlvanjem.
Rad na iskopavanju obuhvata lve liroke Iskope kojl au predvldenlprojektom, klo I transporl Isk!lpanol
materijala u nasipe, deponije ili druga odl..aUUI. U radove iskopavanja ukljueeni au svi iskopi z..eka,
useka, pozajrnilta, korekeija vodotoka, devijaeye puteva, izuzev otkopa za potrebeizrade veltaekih
objekata.
Svi isk!lpl se moraju ~vrlitl prema profilima dllim kotama I n"lbima propisanim projeklom, vode':!l i'
raeuna 0 ooobinama rupotrebljivosti iskopanO&malerijala za koriseenje u odredene svrhe, tj. za izradu
nasipa ili kao gradevinskog materijala za druge korlsne svrhe.
.
Grubi iskopt u zemljanom t1u moraju se zavrliti nl 20 do 30 em iznad projektovane kote planuma donjeg
Ilroja.
Iskop do projektovane kote planuma donjeg str"j: ,I,ora se jzvrlitl neposredno pre poeetka radova na
uredenju planuma donjeg Ilroja.

4.2..)

U naeelu, iskopavanja u zernljanom lIu Qblvljilju ie upotrebom mehantzaeije, tako da se rueni rad
ograniel na neophodni minimum.

4.2.4 .

U toku nda na iskopavanju moraju .. nl svlm promenama lIa uzetl odgovarajuei uzorcl ZBIspltlvanje
upolrebljivosti za predvidenu nBritenu. Od ovlaseene instltueije mora se dobitl potvrda u pogledu .
llpouebljivostl tla iz svakog veeeg useka ili pozajmi!la. Ukoliko iskopani materijal ispunjava zlhteve za
izradu gomjeg Ilroja (kolovozne konslrukeije), on.. lamo i koristi.

4.2.5

Raspored

4.2.5.1

Ukoliko p~ema projeklom predvidenom rasporedu mlsa nedostaje materijala iz useka i za..kl nl IrlSi,
projektom mora bltl odre4eno povoljno pozajmi!!e van Ira...

4.2.5.2

Eksploataeija pozajmilta vrli se na osnovu predloga sa situaeijom i popreenim preseciml pozajmi!!1 '-;
prerna kojima ee .. izvrlili isk!lp.

mila

I pozajmi!!a

U situaeiji mora bili oznaeeno i meslo gde ~e .. deponovali humus i oltali neuplrebljivi materijali.

839
4.2.~.3

Pre poeetkl koriltenjl

pozajmitta morl se snimili teren. Ovi podlei slute klo OsnOVIU arlt'!unlvanje

kolit'!inl iskopanog mlterijall a pozajmiltl. Pozajmiltl se posle zlvrlene eksploltaeije morlju uredlti.

4.2.M

Otvaranje I eksploataeija pozajmitta morl so pravilno Izvodlti sa potrebnim naglblml de bl povrllnakl

vadl neametano oheala. Time Ie abegava kvalenje materijall u pozl!jmiltU I olakliVI rad po vlltnom

4.2.~.S

Tlo Iz lakopl ZI koje se doklte dl je nepodobno ZI Izrldu nlslpl morl Ie uklonlti sa trase. Ako to
projektom nije OOredeno. avodlt'! formira deponije. Ako nije drukt'!ije OOredeno. viskom mlterijall Ie
prvenstveno protiruju nlsipi i stvaraju mesta za parkiralilta i vldikovce.

4.3

hkopavanje u kunenitom tlu u lirokom otkopu

4.3,1

Kamenitl til dennisana u t. 2.3 Iskopavaju se mehanit'!kim rijat'!iml kldl su polut'!vrstl, OOnosno
mehlnit'!kim bUlenjem i miniranjem kada su t'!vrstl i veoma t'!vrsta.
Kamenlta tla dobijena Iskopom a useka I zaseka Sl trase pula kao kvaUtetan materUal korble Ie 1.8
aradu nasipa, ako drugih materijala nema, Hi se koriste ZB izradu slojeva kolovozne konstrukeije,
OOnosilO ZB aradu agregala za beton. Namena ovih materijlll odreduje naein i tehnologiju njihovog
iskopavanja. Prl koriltenju ovih materijala za izradu slojeva kOlovo,znekonstrukeije ill agregatl Zl beton
mote biti potrebnl prerlda Iskopanog karnenitog materijala.
Vpotrebljivost kamenih materijala u ove druge svrhe mora se proveravati odgovarajufim Ispilivanjem.

4.3.2

Iskopavanje kamenitih tala mora se vrlili tako da se miniranjem ne potkoplju, oltete ili raslresu mase u
kosinama avan projektovanog pro fila useka. Da bi se ovo abeglo, mora so u zavisnosti od osobina
kamenite stenske mase izvflili najpre odvajanje kamenile mase po projektovanoj ravni kosina do nivelete
od oSlale mase u jezgru iskopa. Na ovaj naein spreea\-a 50 rastresanje stenske mase u kosinama elme one
bivaju stabilnije I lakle za odrtavanje. Pored ovog, smanjuje Ie prekopavanje profila iskopa na nljmanju
mogufu meru. Efekat ovog postupka zavisi od vrsle sJojevilosli i ispuealosli stenske mise, odnosa
prutanja slojeva prema osovini pula, pada slojeva. kao i evrstofe stenske mase.

vremenu.

Ovajposlupakje naroeilo povoljan1.8 evrsla I veomaevrsla klmenlla tla.

V svakom slueaju, nafin bUlenja (pravae, razmak i dubina) i miniranjl, mora se odabr.ati u zavisnosli od
evrslofe i ispuealosli (slruklurnih svojslava) slenske mase I kada se vrll iskopavanje kamenite mase u
. jezgru, polIo je prethodno opisanim poslupkom odvojeno od oslale stenske mase.
4.3.3

Svi Iskopi moraju se avrlili prema pronlima predvidenim visinskim kotaml i propisanim nagibiml po
projektu. Za evrstl i veoma evrsta kamenita tia iskop se vrli 10 do 20 em ispod kote planuma donjeg
slroja. Pri avodenju !skopa moraju se spro~sli sve potrebne mere sigurnostipri radu I izvrlili sva
pOlrebna oliguranja postojefih objekata i komunikaeija.
Pri avodenju rldova na otkopavanju karnenilog tia miniranjem moraju se svesti na minimum svi t'!inioei
koji mogu dovesti do ometanja ,saobrafaja, Ijudi t okoline. V. te svrhe mora.. tzvrlili sva polrebna
Slobrafajna i si8umosna silnalizaeija.
V toku iskopavanja mogu se odreditl eventualne promene nagibl kosina useka u sklldu 5 osobinama
karnenilog tli.

4.3.4

Pri avodenju radova mora se paziti da ne dode do potkopavanja ill oltefenja koslna Iskopa koje su
projektom predvidene. Svaki tlklv sIueaj mora se naknadno sanirati.

4.3.~

Iskopavanje u poluevrstom karnenitom tlu obavlja se mehanizovano.

Nagibi kosinl useka u poluevrstom kamenitom tlu mogu bili veoma rlzlieiti, jer ova grupa obuhvata
lirok raspan stenskih masa po svojim fizieko-mehaniekim svojstvima. Nagibi kosin a fe umnogome
zavisiti: kod peleara i konglomerata od vrste vezivi i stepenl veZIRosti (cementleije), kOO Ikriljaea od
karaktera skrilJavosti i stepenl raspadanja, kod nekih uslojenih stenl 00 pada slojevi (ka brdu ill ka
osovini) I kOO svih ostalih evrstih stena 00 stepena raspadnulosti. Nagibi kosina iskopi odreduju so
prethodnim geotehniekim ispilivanjem i predvideni su u projektU. V toku gradenjl, shl'dno rellnoj
situaeiji na terenu, mote se doneti odluka 0 promeni nagiba kosina. Pored primene ZBizradu nasipa,

---,

~
~

~
840
kamenlti mlterijali ove kla- moau - eventullno korislllli za druse potrebe, na primer kao sraclevilllki
maierijal pri Izradl puteya i sI. Upotrebljlyost za ove druse Iyrhe mora II dowall OOSOYlrajutbn
ispiliyanjem.
4.3.6

Iskopayanje u tvrltom kamenilom tlu mora se yUiti mehanltklm bulenjem i miniranjem. PrethOOnbn
geotehnitkim Ispitiyanjem moraju se utyrditi fizitko-mehanitkl lvojstya oYih stenskih masel s obzirom
na lliih. kao i na Itruktuma syojslYa i prayCl prutanja I pada slojeYI u odnosu na OSOyinu,odredill
oplimalan natin otkopayanja, yOOet! pri tome ratuna 0 onome Ito je dato u t. 4.3.2. S obzirom nl
prethodno pomenuta svojstya stenske rnase, utvrclene geotehnitklm ispitiyalliem, projektom II morlju
predyideli nagibi kosina useka. Ako se u toku rada pojaye promene IYOjstayastenske mase u odnolUnl
ona kojl su data geotehnltkim ispltiyanjem, mora se naredill izmena rada IU izmena naglba projektom
datih kosina Ullka.
Otkopani kemeRitl materijal 00 tvrstog kamenltog tla je odlitan materijal za izradu nasipl. Me4utim,
kako se za ugradiyanje kamenitoa materijala u na<ope. narotito u zavr.nl slol nasipa. zahteYI odre4enl
velitina komada kamena, mote biti potrebna posabnadorada(sitnjenje)olltopanoakamenilogmalerijala
da bi se mogao ugradili u nasipe (Yideti t. 5).
Pored prlmene za izradu nasipa. kamenlti materijal 00 tyrstog kamenitog tla mote sa korlsllU I 11.10
gracleYin::i materijal za izradu sJojeya koloyozne konstrulteije I agregata za beton, Ito se prethodno mars
dokazali odgoyarajutlm ispillyanjima.

4.3.7

Iskopayanje u veoma tyrstom kamenilom tlu mora se obayljali malinsklm bUSenjem 1 miniranjem.
PrethOOnlm

geotehnitklm

ispiliYanjem

moraju

sa utvrdtli

fizitlto-mehanitka

svojslya oyih slenskih mill

! na osnovu njlh odredlll natin bullnja, razmak rupa I yelitina punjenja eksplozivom, yOOeti rltunlO
onome Ito je nlvedeno u I. 4.3.2. Geolehnltkim ispillYknjem I projektom moraju blti dlti naglbi kosinl
useka u oyim slensklm masama. Otkopani maler;jal od veoml tvr<log kameniloa Ila, pored prlmene..
izradu nasipa. mote se korislili i keo graclevinski materijal za izradu kolovozne konslrukeije i kao agreSl1
za beton.
POOobnost ovih materijala za ove druge svrhe mora se dokuali OOgovaraJutim ispitivanjem.

I:r;rada

5.1

Izr8da naaipa ad zemUanoa da

nasipa

S obzirom na to da Itvalitet zemljanog tla i nje~oYo ugradiyanje ima velilt utieaj na debljinu kolovozne
Itonstrukeije i na njenu trajnost, mora II posyelili najveta patnJa odabiranju kvalitetnog zemljlnoa
materijaJa Z8 izradu nasipa,ltao I njegovom ugradlvanju.
5.1.1

Radl pravilnog Izbora mehanizaeije za izyrlenje nasipa od zemljanog tla, kao i prlmene optimalne
tehnoJogije rada,potrebno Je:

vOOiti ratuna 0 kv&!itetu zentJjanih tala sa trase i pozajmilla, ulvrdenom OOgoyarajutim seomeh.nitkim Ispilivanjem Z8 gtavni prllJekat; svaka promena pozajmilta materijaJa za izradu nuipa morl
biti pratena odgovarajutim geomehanltkim ispilivanjem i dokuom 0 njihovoj upotrebljivosli;
vOOiti ratuna 0 optimalnom natinu sabijanJa s obzirom na vrstu zemljanog materijala i zahteYIDU
zbijenost;
Itontrolisali

probnlm

- zbijanje prirodnog
vOO11l ratuna

radom erlltasnost

0 kvaliletu

I zbijenosli

sabijanjl

izabrane

mehanizaeije

Z8 sabljanje;

prirOOnog lerena na kome te II gradlll nasipl; ukoliko

II zahtey.

terena Ui neke druga Interveneija u njemu (zamena materljala, izrada drenatJlih

rovova Ui tepiha i tome slitno), ovo se mora uradlli pre potetlea Izrade nasipa.

5.1.2

eeomahanltke klraklerl.Uke mlterljlla sa Ir... I pozajml.11 UlYrd~Ju .. u seornehl"ltkom elebo/llu,

Ovo je najboije uradltl u rasporedu rnase, gde se pored Itolitina I transportnih dutina deju I
geomehanltka svojstva. klO i namena: ZI izradu nastpl Ui u droge svrhe pri gradenju puta. Ovo mote
!zoltali ItOOlokalnih puteya.

841
I

Materijal za izradu nasipa mora Ie kontrolisati i neposredno pre potetka

naro~ito u poaIedu ylatnosll.
5.2

radoya na izradi nasipa.

Izrada nuipa od zemljanoe siblozmol (koherenbtoe) da

Zemijana sitnozma (koherentna) tla za nasipe moraju odlOyarati sledetim usloyima:

Iranica te~enja WL odre4ena po standardu JUS U.B 1.020 mora bill manja od 65 %;
indeks plasti~nosti Jp odre4en po standardu JUS U.B 1.020 mora biti manjiod 30;
Proktoroy broj koji Ie definiJe kao:

Pb

1- ---L
1'4

1','

s:-

Ideje:
Ph

Proktoroy

broj,

1'4 zapreminska gustina u 5Oyomstanju. (JUS U.B 1.0 16)

gustina, (JUS U.BI.014)
1',
W - sadr1inayode (ylatnoSIl.(JUS U.BI.012)
WX
Sw- stepen zasitenja (Sw
= 1', 'J.
f

koefieijent

poroznoSll,

Za zemljana koherentna ria koja Ie mogu upotreblti za izradu nasipa Proktoroy broj mora )znostill
Pb

0 do 0.20.

minimalna zapreminska lustina u suyom sranju, dobljena po slandardu JUS U.BI.038, za naalpe ybine
od 3miznosi 1,50t/m).azanasipe
yiJe od 3m 1,55 t/m';
slepen neraynomernosti u ..!!.i2.. ne ame bill manjl od 9;
dlo
sadrtina orlanskih materijala dobijena po standardu JUS U.B 1.024 mora biti manja od 6 % i
ravnomerno raspore4ena;
ylamost materijala pri ugra4iyanju. ne sme yarirati za yje od 2 % od optimalne ylamosti dobijene po
standardnom Proktorovom postupku iz standarda JUS U.B 1.038;

- optirnalna sadrtina yode odre4ena po standardu JUS U.B1.038 mora biti manja od 25 %.

5.3

lzrada nuipa od zemljanoe Devez8nog krupnozmoel

kamenltoe tJa

Zemljani neyezani (lijunkoYito-peskoYiti) i karneniti mdoyiti materijali za nasipe moraju ocIgoyarali

sledetim usloYima:

krupnota zrna ne sme biti veta od 40 em u ~ltayom nuipu izuzey zayrlnoe sloja nuipa Ide
najkrupnije zmo ne sme biti yete od 10 em.
stepen neravnomernosti
u =~
ne srne biti manJi od 9.
dlo
karnenito do za izradu nuipa mora biti od stenskih ma.. postojanih na atmosferske utieaje.
OYe usloYe moraju

da ispune i mewyiti

materijali

prema t. 2.2.4 Oyog

standarda.

-842
5,4

SIb'. cia

5,4.1

Zbijenost

priroelnOl

terenl

morl odlovarlll

zabteyiml

dllim

u tabelll

Tlbell 1
Z"'t..11II zbillnost po ltandard.
nom proktoru (JUS U.S 1.038)

Vrlta p,l,odnog tlrllll I yililll nllipl'

- prlrodnl t..an od zemilinag litnozrnag (koherantnog) tla, I projektoyani
IIIlip yiline do 2,0 m

97'"

teran od zemllanag Iitnozrnog (koherantnog) tla, a proiektoyani

- prlrodnl
IIIlip ylli od 2,0 m
t..en od zemljanag n..azanag k,upnozrnag Iii meloyitog tla, a
- prl,odni
projlktOVlni IIIsip vlsine'do 2 m
- p,irodni teren od .amljanag n..a.anog
projektoYlni fIIsip viii od 2,0 m

krupno.,nog

95%
100'"

ill mdoyitog tla, I

95'"

5.4,2

Kldl se iz hilo kojih razlop ne mote posli~i' s.bijlnjem zableYlnl zbijeljosl prirodnO(!lerenl (nl primer
usled preyelike yll100sll zemljlnO(! miterijlll), Irebl izyFlili neku yrslU IllbiUucije miterijili. zamenili
mlterijll, upolrebili foliju i1iprimenili neki druli polodan poslupak,

5.4,3

ZI lerene popreenOl nllibl Yetel od 20. pre nlno~njl ~lSlpnol mllorU.11 mOIiJu Ie I.Y.III Ilepenlee
lirine oko 2 m, useeene u leren nl kojem se izyodi nlsip.
Naaib slepeniclje 4 % SI pldom nizbrdo, I boenOl dell 2: I. ZI nllib lerenl izmeilu 20. i 30., izmeilu
alepenicl se OIllyljlju meiluproalori od 1,0 m, ZI nllib lerenl preko 30.. slepeniee se izyode bez
meduproalora,
Stepenice se lie moraju izvodili Zl kamenile lerene, jer u njiml uvek iml prirodnih nerayninl koje
sprehYlju klizlnje lell nlSip..

5.4.4

NanOlenje mllerijlll ZI izradu nasipi mote olpoeeti lek polio je ispilan prirodni leren i u tehniekoj
dokumentaciji konalltoyano da ispunjaya zableve u polledu kyalileia.

5.4.5

Nuipanje i razlSliranje materijala ZI izradu nlsipl yrli se u slojeYima pribli100 horizonla!nim u

podumom smeru ili najYile u nllibu koji je jednak projeklOyanOm podutnom nllibu. U popreenom
smeru slojeYimoraju imali popreeni pad od nljmanje 4 %, radi lakOl odyodnjayanjl.

5,4.6

Visina (debljina) pojedinOl razlllrlOl sloj. malerij.'. z. izr.du n.sipl morl hiti u sklldu sa dublnskim
eCeklom upolrebljene mehantzaclje Zl Slbijlnje, YlSlom mllerUll1 Zl nlllpanJe, klo I uhlevlnom

zbijenoltu.

"

5,4,1

Syaki razutrli sloj mora se mehaniek'im ..edstyiml ..bili u punoj lirini. U naeelu ..bijlnje Ie "Izyodiod
Iyice prema sredini, odnolRo u kriyini od nite slrane preml Yiloj.

5,4.8

Kada nlsipanje I,elil naallyili posle dutel yremenskOl prekidl, bez obzira nl ve~ dokuan kyalilel nlsip.
I,ebl ponoyo dokazati lratenu zbijenosl nlsipl pre nlnOlenjl noyOl mllerija!I,

5,4.9

Pre poe-tka Slbijanjl ..aki sloj nlsipa mora imati yll100sl p,ibli1ou oplimalnoj yll100sli ZI mlterijal
kojl. korlali, Oplimalna yla100st mlterijlll mora biti ulyrilena ranije, shoelno I, 5.1.1 i 5.2.1.

5,4.10

IUlda nlsipl se mora prekinuti kad usled lunosferskill uticaja nije mogu~e posli~i ..doyoljlYljute
rezultlte. To . nuGeilo oeInosi na velike padlYine, pop!lve, visoke pod.emne yode ild.
Zamrznuli mllerijali se ne smeju ugrailiYlli u nlsip, klo ni led i snel,

5.4,11

~ Pod vlunom

ft8Iipe podrazUm8V8

razllka od kat. '.rena

do ko,.

pl8numa

donj8lItroj8.

.~

e
.~

01"'"
f! .!!.

lj'"

it
V)

:I

~
""

iic:,,:-..~

~
"~

::::-~

~~

~
lAJ

~
"

"I{

c:
~::J
~ '8
II) ~
I.

::::>
lAJ

~:t'"

~
~
...

~
u-q:

~
~

lAJ
Q

o~

~
Q

9
:::0."!

- --

~--

.....

~""

.~

II)

~
-;::

:~..:

;.

i !~~

---~-

~. II)

r:--...
0)

I:)

~~

C!)

~-

~
~
C)

....

~
~
~

r..
...

,--~
..

.....

~
15
...

":'..

.......

,Wl
.

10

J:
~~
2

,
--~---

II)

~~

~
lAJ
:x:
-q:

---~-------------------- ~-8~

i"

--

~"i
~V)

8-

.~
0

Df!:tn.JISUOJI
IIUZOIlO/>l

..
e<wi

~
.g.!!.
Cl.
01

~
~ ~

jq
-----

---i"------~
,wg Il

np.wZJ

-------

844
5.4.12

Sv.kl naneU sloJ mora se ..blU do odlov.nJute

mllerU.II.

zblJenolU kojl zavlsl ad polotlJI slOJI u n..'pu I vIlle

5.4.13

ZblJenol1 se dennlJe ill' zalltevlnlm p'locenlOIl1 ad naJvete lu.e zapremlnake mase dOblJene po
Itandardnom prokloru (JUS U.BI.038). modulom lli!lJivOIU M. dobiJenom opilnom ploeom
(JUS U.B 1.046) iU modulom deformacije Ev,.
Napomena: Modul deformacije Ev, mole se odr.diti prema .,Dodatnlm tehnlekim propisima i
uputstvima Z8 umijane radove u putOl'adnji" koji Ie prim.njuju u SR N.maekoj
(ZTVE SIB 76).
Zahtev.ju Ie vrednolU zbljenostl (videU sliku I) navedene u tabeli 2.

T.bel. 2
Z.hte..nl
Polol.j sloj. u nalipu I m.teril.l.

n.lm.nll modul

od koga je sloj
stillji.osti
M,
(JUS U.B1.046)
N/mm'

deformacije
Ey,

200

Z.hte..n. n.)m.nj.
zbljenost po
prok toru
(JUS U.B 1.03BI

N/mm'

.1 Z. n.slpe vlslne preko 2 m Z. Ilojave nile od 2 m

ispod pl.num. donjeg stroi.

z. zemlj.n.

sltnozrn.

z. zemll.n.

navez.n.

(koherentna)
(krupnozrn.'

tl.
I mek>.lt.

95%

350 ,

tla

95%

bl Z. n.sipe .lllne do 2 m Z8sveslolaveIzuze. Z8pl.,

num donjegstroj.
- z. zemll.n. litnozrna (koherentna) tla
za zemljan. nevezana Ikrupnozrnal I mek>vita
tl.

5.4.14

100%

400

100%

Za nasipe od kamenitog Ua sa velieinom zrna do 200 mm zbijenolt so odre4uje ill pomocu zapreminsk.
gustine ill pomocu modula sti!ljivosti M. (slandard JUS U.B 1.046). Zahtevana zapreminska gustina ovih
materijala mora biti veta od 1.75 tim' ili modul smlJivosU yeti od 40 N/mm'. Ovskv; materlJali so
moroju

sabiJ.tl

vibracionim

mehanlekim

Sledslvima

iIi tekim

plotama

maljevim..

U,peh

sabijanja

zavlsi od stepena neravnomernosti. tj. ueelta i sitnijih komada kamena. jer so ovim popunjavaju lupljine
i.me4u krupnijih komada kamena.

5.4.15

Tek posle z.vrlenoa sabijanj. i kontrole zbljenosli Jednoa Iloja nasipa. ukoliko Je poslignut
zadovoljavajuti rezultat. mote so poeeti sa nanolenjem i razastiranjem materijala'novoa sloja nasipa.
Preuzimanje zavrlDoa Iloja mora 50evidentirati u Ira4evinskom dnevniku.

5.4.16

Za auto.puteve i magistralne puteve i kolieine nasipanja vete od 50.000 m' na jednom patezu mora so
izvrliti probno sabijanje u svrhu provere podobnosti mehanizacije i tehnoloaije rada u odnosu na debljinu
.
aIoJa.l1roj prilaza mehanizacije za ..bijanje ltd.

5.4.17

ZavrlDi sIoJ nasipa od umljanih

materijala u debljini\ od 30 do 50 em izra4uJe se od kamenlUh UI

donJi Itroj) jz iskopa .. trase ili iz pozajmilta. Ugra4ivanje
kvalltetnlh m.tergala doprinosi ekonomienijem dimenzlonisanju kolovozne konltrukcije I mora blti
predvi4eno projek tom.
lijunkovitih

5.4.18.

materijala

Na meltima na kojima

(kao

poboljlani

~ vrli kontro\a

zbijenosti mora so jzvrliti IlspitivanJe granulometrijskOlllltava

v!amolU,a za umUana UaI ispiUvanjeopUmainevlamosti(ilandard JUSU.B1.038).

845
POIIe pregleda

I analize Uh rezullala

mollU lie po pOlrebl odredlll

dopunska

IsplUvanja koja Ireba tzvrAtli

U loku daUeg rada,

5.4,19

Mlnlmalna

5.4.20

konlroln.

I.pllivanje

Ioplltv.nj.

koj. lie moraju

zapreminske

gusllna I vlatno.1I

Ispittvanja zapreminske

gustine I vlu.nostt

Ilpllivanje

ispilivanje

merenje

granulacije

IU:

m' nasulilt slojeva,

na Ivakilt 1000 planuma donjeg suoj.

(poslaijice),

na Ivakih 4000

granulomelrijskog
modula

vrlill u toku Izrade nulp.

na .vakilt 2000

deformacije

m' nasuUh Ilojava,

saslava na Ivakih 200
(polleUice),
m' planuma donje.ltroji
na planumu donjeg stroja na svakilt 200 m pula.
M"

Pored uobitajenih meloda deflnisanih jugoslovenskim Itandardlma, za odredivanje zapremlnske gusUne I

vla1oo'li mogu lie prtmeniti i druge melode (geoftzltke, tzolropne lid,), all lie ovl POllupcl moraju
verifikovali paraielnim Ispilivanjima od strane specijallzovanih organizacija udrutenog rada,

Odvodqjavaqje

tokom

izvrSenja l.emijanih

radova

Za Ive vreme tzvodenja zemijanih radova I u svim njegovim fUlma mora lie obezbedili eflkasllo
odvodenje svilt povr!inskih I podzemllih voda.
Ne sme so dozvollti zadruvanje voda na zemijanim radovima, jer \0 mote izazvali znalno pogorlanje
kvaliteta Iia izvrienih radova I produtiU i poskupiti ove radove.
Prhvakoj fazi rada Iii pri prekidu radova mora bili obezbedeno eflkasno odvodnjavanje.
Odvodnjavanje so mora obezbedili i pre zavr!etka gradenja objekala za odvodnjavanje Oarkova, rigola,
propusla drenata lid,) provizornim reienjima.

Uredeqje

planuma

Pod planumom
odnosno

doqjeg stroja

donjeg slroja ne .podrazumeva

110 neposeedno

Zbog loga je planum

ispod kolovozne
donjeg

slroja izloten

slojevi l1a u ulleku, pa lie zalo zah\eva

Kva1itel malerijala,

He0-

ravnosl

mill""" Repubtltkog

lie sarno zavrlna

konslrukcije,
znalno

bolji kvalilet

I ostall uslovl deflnlsanl

ravan donjeg slroja, vet zavrlnl

vetem opteretenju
malerijala

no niti slojevi naupa,

odnosno

niti

u ovam sloju, kao i njegova veta slabilnosl.

su u slandardu

JUS U.E8.01O.

kuhuruSR-18 br.413-81n4-02od4.111874... plota. _..~..

~_nl_..

sloj nasipa,

kod usoka.

-luoIIu -......

..............

Ukup.." 1Ir

846 -

JUS

P,oj.klov.nj.1
grad.nje pullv, I
gradsklh I80bratajnlca
ZATRPAVANJE
ROVOVA ZA SME~TAJ
PODZEMNIH INSTAlACIJA

JUGOSLOVENSKI
STANJ)AJU)

U.E1.015
1991.

SA PRiMENOM
oct 1111.(111.\7

Pr8Vllnlkbr. 15/01-149/18011

Designing and constroction

1991-04-05; Sluibenillst SFRJ, br. 36/91.

of roeds and urban communications

R.filling

up trenches

for distribu tion networks

Predmet

i podrui!je

Ovln1 standerdom

primene

.. utvRluJu:

osnov...

radna operacQa

kontrola

kvaUtate.

na zltrpavanJu

rovova I

Ovai ltandard .. prlm.njuj. p,l Jzgrednjl novlh I r.konstrukcljl postojeelh puteva I grldsklh ..obrle.jnlca.
rovova za smeltaj podzemnlh InstllaelJa.

prl ulrp.vanlu

2 Veza sa drugim standardima

(jdredbe ltandarda na koje .. OVI' Itandard POZlvl Istovreme"" vate I k80 odre~be ovog sta..dard.. N.veden. Izd.nla 11/
.valli. u vreme objevllivanJe ovog standarda, a k.da II on prlmenjuje, korlste .. najnovljl Izd.nJ. navedenlh stand. rd..
JUS U.BI.036:1968,

GeomehanlekalspltlvanJa

JUS U.81.046:1968,

GeomehanJekalspltlvanja

Olnome

3
3.1

- Odr~lvanje
-

Odre<liv.nje

optlmalnog 58drlaja vode

modula

stliljlvostl

metodom

krulne

plote.

radne operacije

Z~~

fWIJ v,il .. posle zavr!enog geodellkog snlmanja Zl potrebe IZrlde k.tast..

podzemnlh Instalaelja.

3.2 ZatrpavanJe Insta11'eIJaza!tltnlm Ilojem vr!l.. sltnozrnlm nevezanlm ",ate,IJalom, uz obavezno nabljanje, 1/111v..
..nlm materljalom za z..rpavanje elektrltnlh kablova. .
3.3 Ako projektom nlje drugatqe p,edvJc:leno, debljlna za!tltnog sloja Iznosl najmanje 10 em. Preostall deo rova. do
vlslne planuma donJeg stroia, zatrpava .. materijalom Iz Iskopa ako on zadovoljava tehnltke uslove za dati sloi.

3.4

Ptl ..trpavan!u

'ovov. Iznad Instalael). u podrutju ..Ienih povrilna zadnll IloJ u debljlnl od 20 em ..stojl II od

humuSi.
3.5. Zatrplvanje 'ova- vrll' .. u slolevima. p,ema uslovlma Jz projekta. Debljln. slo)a ..vlsl ad vrsle mate,ijala kojlm II
vrll zatrpavan;.. dublnskog efekta mehanJzac1je za ..bljanje Ipri ma!lnskom nabljan)ul I zahtevane zbljenosll.
3.6 Prl malinskom nabl)anju tip mliine za nabijanje odre<lule II u uvlsnostl ad vnte materljala kojlm .. vril zatrpIvanie rova.

Kontrola

kvallteta

4.1 Svakl nesutl sloi morl II ..bltl do odgovaraluee zbljenostl. Zbllenost II deflnl!e III zahlevanlm procenlom od nal'
veeesuvezlpreminske ma.., kao!toledatou JUS U.BI.036, \\I modulom Itiililvosti Ms' klo Ito Ie dato u JUS M.BI.046.
4.2 Zahtevlne vreclnostl zbllenostl nl vlslnl planuml donleg strola kod novlh putevII gredsklh saobraeaJnlea mor.lu de
odgovar.lu ..htevenlm vradnostlma, prodvJc:lenlmprojektom.

'''donJe
Katalolka aruoa U.EI

SAVEZNI

ZA VOD ZA STANDARDlZACUU

- Izdanje

na

I srpskohrvlukom

lezlku

Sir.'"

847

2JU5U.EI.o111

'4.3
Prl !zvoClenju podzemnlh Inlt.l.clla no POltOjetlm putevlma I gr.dlklm _brat.)nle.m.
II kole 18 ne predvlda
rekonltrukcQe gorn)eg lUo)a, no vls!nl plenume poltOjeteg donJeo Itro)a mora)u 18zedovol)ltiliodati zahtevl:

- kod kolovoza:

el zahteVana nalman)a zblJenost Ivldet' JUS U.B1.0381 85" III

bl zah18van' najmanll modulltlllJlvoltl Mllvldetl JUS U.81.0481 350 NImmo;
,
- kod polo/!klh 118Z8 zelenlh povrlloa:
el zah18vena naJman)a zbllenost 82 III
"
bl zahteVan' najmanJ' modulstllljlvosti. MI, 250 NImmo.

4.4

Mesto I bIo) kontrolnlh bpltlvanja utvnSuju 18projaktom.

NI oonovu mllIJtnJl RepubllekOt IIk"tlrlJIIIII

Swnpo S

kulturu SR SrtMJIb.. 4t3.a1/74.Q2

nl lovod lIotonclord'"OCI/u

od 4.111974 nl pilei II porel nl promot

SIOt.ad

848

Uk!Jpno

JUGOSLOVENSKI

Projektovanje

STANDARD

NOSIVOST

SA OBAVEZNOM

NA NIVOU

POSTELJICE

1981.

PRIMENOM

Pravilnik

ad 1961.09.26

br. 50-12662/1

od 1981-'J7.16;

Bearing and surface planenss

JUS
U.EHOI0

i gradenje puteva

I RAVNOST

stronD

Predmet

Sluzbeni

list SFRJ, br. 46/81.

of formation

standarda

Ovim stondardom so utvr(Juju

osnovno karoktoristiko i osoblno mDtorijola

ja

ispitivanja

posteljicl,

najneophodnija

Z8 odredivanje

tih karekteristika.

U lovr!norn sluju donjr.o stro.

metoda kontrolc I kritcrijumi

nosivosti i ravnosti.

Definicija

2.1

Posleljica

je zavr~ni

sloj donjcg stroja ujedna~ene

nosivosti.

debljine

do 50 em, zavisno od vrsto motcrija.

la.

2.2

Nosivost materijala u posteljici odreduje 5e na jedan od slede~ih naiSina:

merenjem

indcksa nosivosti

CBR IJUS U,B1.042),

mercnjem modula reakcljc k,

merenjem

postignute

merenjem

modula

merenjem

defleksija

zbijenostl

(JUS U.B 1.038).

Ms opitima
deflektometrom.

sti!ljivosti

plo~om

(JUS U.B1.046)

ill modula deformabilnosti

Indeks nosivosti CBR2 koristi se pri dimenziniranju kolovoza sa asfaltnim

zastorima,
modu\
pri dimenzioniranju betonskih kolovoznih
konstrukcija,
a astali pokazatelji
za kontrolu

Ev'
reakcije k
izvodenja

radova.

Odredivanje

pokazatelja

nosivC?sti za dimcnzioniranjo

3.1

Asfaltne

3.1.1

.0 d red i van i e i n d e k san

kolovozne

Pri izradi idcjnih

5Ii
kom

indeksa

konstrukcije

i glavnih

nosivosti

normativu

0 s i v 0 s tiC

B R,

pro c e nom

projckta putcva 4. i 5. razrcda dozvoljeno

CBR2 iz tabele

za projektovanje

1, zavisno

i izvodenje

od vme

radova

materijala

na temeljenju

jc lIa sa koriste
Iprema

1proccnjenc vredno.

klasifikaciji

gradevinskih

datoj u tehnic.

objekata)

i zapreminske

maso U suvom stanju.

Navedene

vrednostl

JUS U.C4.016

u tabeli

I ako je zemljanl

1 upotrebljavaju
materljal

se zavlsno

u zavrlnom

0 d red

hidrololkih

uslova

prema

stroja zbijen do dubine

standardu
od najmanje

~~

3.1.2

od

sloju donjeg

i van

j e

in de k san

0 s i v 0 s tiC

B R2

Pri izradi idej~jh i glavnih projekata auto.puteva i puteva 1,2. j 3. razreda indeks nosivosti CBR2 mora
se odrediti ispitivanjem
3.1.2.1

I itdmJe

na osnovu laboratorijskog

ili terenskog opita nosivosti.

Odredivanje indeksa nosivosti CBR2 vrs; se po standardnom laboratorijskompostupku (JUSU.B1.042)

na pripremljenlm uzorcima u laboratoriji posle njihovog natapanja u vodi do zaslcenja, u trajanju od 4
dana.

SAVEZN1 ZAVOD ZA STANDA.IlDIZACUU

Strana 2 JUS U.E8.010

849

Tabela 1
Simboli
klasilikacije

Zapreminskamasa u
suvom stanju

Preporut:enevrednosti
Indeks nosivosti CBR,
u%

"7d
t/m3

Hidrolo~ki uslovi:
povoljni

Hidrolo~ki uslovi:

nepovoljni

povoljni

nepovoljni
90
70
60
30

GW
GP
GM
GC

2,00
1,75
2,10
1,90

do
do
do
do

2,25
2,10
2,30
2,25

30
20
20
7

30
20
15
5

90
70
70
40

SW
SP
SM
SC

1,75 do
1,65do
1,90do
1,70 do

2,10
1,90
2,15
2,10

15
10
10
5

15
10
7
3

60
50
50
30

60
50
40
20

ML
CL

1,60do 1,80
1,60 do 1,80

3
5

2
3

20
30

15
20

U slu~aju organskih
mora so obaviti

3.1.2.2

Modul reakeije posteljiee k,

u MN/m3

zomljanih

materijala

(OL, OH) i zemljanih

materijala

sa visokom

granieom

te~enja

(MH, CHI,

Ilihoratorijsko ispitivanjc.

Terenski

opit CBR 1 obavlja se prema standardu

JUS U.81.042
na nivou posteljiee. Indeks nosivosti
CBR 1 odreden na terenu maze se smatrati merodavnim za dimenzioniranje
ukoliko nosivost zcmljanih
materijala u vreme geotehni~kih
ispitivanja odgovara najnepovoljnijoj
nosivcsti posle izrade kolovolOe
konslrukeijo.

3.2

Betonske kolovozne

konstrukcijo

Modul reakcije k koristi se pri dimenzioniran;u

Modul reakeije k odreduje

kolovoznih konstrukcija 5 cementnobetonskim

zastorom.

so:

- proeenom. iz tabele 1, ili

-

terenskim

ispitivanjem

I<ontrola kvalitcta

pri dimenzioniranju

auto-puteva

i puteva 1. razreda.

u vrcmc grauenja

Homogcnost i ujednacenost kvaliteta posle zavr!nog zbijanja i planiran;a

nim cd sledecih
-

posteljice

mora s~ dokazati jed-

postupaka:

Ispitivanjem

nosivosti

nosno modula

pomocu

delormabilnosti

Modul sti!ljivosti

odreduje

Napomena: Za utvrc1ivanje
nje mesta

krufnc plate

pretnika 30 em (adredivanjem

madula sti~lijvosti

M. ad.

Eyt i EY2).

se prema standardu
uniformnosti

na kojima

ce se

JUS U.81.046

kvaliteta

zbijenosti

proveravati

primenom

i nasivosti

stepen

plo~e pre~nika
postcljice

postignute

upotrebiti postupak poznat pod imenom PROOF

zbijenosti

30 em.

i Ia ta~nije
materijala

odredivamoze se

ROLLING pri ~emu se vodi zapisnik

dat u prilogu.

Ispitivanjem

postignutnog

stepena

zbijl>l1osti

i vlaznosti

materijala

u odnosu

na maksimalnu

zapremin-

sku masu i optimalnu vlaznost odreuenu prema Proktorovom (proc'tor) postupku (JUS U.Bl.0381.
U eilju elikasnije

i brze kontrole

cenjem denzitometara
ne korelacije

mogu se primeniti

sa rac'ioaktivnim

sa standardnim

postupcima.

izotopima,

i nedestruktivne

metode

stirn da se u svakom

ispitivanja,

na primer kori~-

slu~aju moraju odrediti

pouzda.

JUS U.Ea.OI0

850
5

Kvalitet upotrebljenih

5.1

Geomehani~k. karakt.rlstik.

5.1.1

Za Izradu posteljiee
sledet.

materijala

Stron.

i njihovog ugradivanja

mlterijlla

(zavr!nag

sloja donjeg stroja) magu se upotrebit;

sve vrste materijala

koj; Ispunjavaju

uslov.:

moksimalna zaprominsku maID U osuSonom stanju, odrodono po stDndardnorn Proktoroyorn

pri optimalnoj vlalnostl. mora bill jednaka IIi veta od ')'d . 1.60 t/m3.

vlatnost

indeks

na granlci te~.nja
plasti~nosti

mora

mora bltl manja od WL

bitl manji

ad

Ip

posttJpku

. 50 %,

. 20,

- bubrenje posle 4 dana nistapanja u vodl po standard nom CBR postupku mora biti manj. od 3 %,
d60
(
I mora blti yeti od 9 za kohezlvne I vetl od 4 za
- Hazenov koefieijent neravnomernost; U

drobljen.

kamen.

vlatnost

materljala

standardnom

d 10

mat.rljale,
pri ugradlvanju

Proktorovom

ne sme varlrati za vile od :I:2 % od optimalne

vlatnostl

odredene

po

postupku,

Indeks nosivosti CB R2 mora bitl veti od 3 %,

saddaj !tetnlh organsklh materljala (JUS U.B1.024) <6 %.

5.1.2

Sitnozrn; kohez;vnl materijali Izm.!-n; s kamenom droblnom, peskom II; !Ijunkom, kao I materijali od
;
tro!nih stena moraju ispun)_vati Isto uslovo kao sitnozrnl kohozlvni mlterljalu [lonlodu koolicijonln no.
ravnomernosti i vlo!nosti pri ugrodivonju, 8 mnksirnalnoyolifina zrna ogrBI1I~onDjo no 150 nun.

5.1,3

lzuzotno

so dozvoljava

i upotreba

materijala

~;je pojedlne

karakterlstlke

odstupaju

od navedenih,

ukoll.

ko sn nJihovn pouodl1ost dokn1.o posnlll1lrn Ispltl\,nnJnm.

5.2

Kvalitet ugradenog

materijala

Za oecou kvaliteta

izradenog zavrsnog

sloja i posteljicc koriste se kritcrijuminavcdcni u tabcli 2, zavisno

ad vrstc materijala.

Tabela 2
Kriterljumi
Vrsta materljala

Sitnozrnl

kohezivni

Melani kamenl

materijal

i sitnozrnl

Modul delormabilnosli E
v2'
Nlmm'

Stepen zblJenosti

Modul sti!ljivosti

Sd'
u%

Ms'
Nlmm'

100

20

30

100

30

45

100

40

60

pesak

i zemljanl materljal

nak, glinovita droblna,

(glinoviti Sljulapor, glinoviti skriljci I

sl.)
Kameni materijal

5.2.1

(kamena drobina,

Pri kontroli

kvaliteta

!Ijunak

i 51.)

izrade posteljice,

kao i pr; kontroli

donjeg

pri cemu je najmanji broj opita u jednoj seriji 5. U takvom

racnije U odnosu na minimalne zahtevane
U jednoj
.solutnoj

serijl, jedan ad 5 i5pitanih

vrednosti

ne odstupa

mote

5e obavljaju

mogu sc dozvolit;

u serijama,

dalje navedene

tole-

pri kantroli.

biti manji od min;malnog

za vile od:

5 %, pri merenju zapremlnskih

vrednosti kari!cene

rezultata

stroja, ispitivanja

slucaju

masa u suvam stanju,

10 %, pri merenju modula stiSlj;vosti M, I modula deformqbilnosti Ev2'

zahtevanoy.

s tim da po ap-

Str.n.

4 JUS U.ES.OI0

851

Zapisnik 0 vrlenju

- pojav. trega tol!ke

opita uniformnostl

Opit pojav. traga tol!ke opteretenim yoziiom

(Proof roling)
Melto:

Datum: _p,1J'.191!L-

- !'!..t!!,:?2Jt!iEia!,~ 5!cL7...I'f.jQ-

Sloj: ---f!.o.!t.ILic.!__-

Vr.me:_JIU'.9-

Situacija
kilometarski
poloZaj (hekto-

0.. puta

Osa pu ta

met,;):
. Profi/l0

500

100

600

Profi/12

Profi/14
Profi/ 22

Profi/28
Profi/31
Profil34

.----

.-..----

200

700

300

800

500

co

I Lake deformacije

Legenda:

II Po{etak

pojave mrelastih

"----'
------

- ----"'---.-

1000

ITJ

prslina

IIIVrlo velike deformacije

6zona

Napomene

koju trcb" pobo/jwti

(prosIlJiv.1njc, zamcna matcrij.1l".

cloplI"sko

zhij..",jc)

zapaianja u toku rada, na primer:

ispitivanjc

odvodnjavanje

poslc izvrlcnil1 zcmljanilr

obostrano.

ivica zavrJenog

zbijanja poste/jice.

rodova. iJpre dcfinicivnog

urei1c.'IIjaposwljicf!.

JUS U.Ea.OtO Strano

852
Ako je broj opita u jednoj k~ntrolnoj
ispitivanjem budu vece od minimalne

5.2.2

seriji manji od 5, potrebno

je da sve vrednosti

Obim kontrolnih ispitivanje u vreme gradcnja I mlnimalnl bra) potrebnih

u pogledu kvaliteta.
Postignuta zbijenost

i vl.fnost

ugra(]enog

na svakih

matoriJala

(moronjem

zapromlnskih

mas.

III opitlma

plo~oml

50 m' puta,

na svakih 200 m' puta.

Ako ad momenta izrado posteljice do momenta
kontrolnim,

ugraoenog

materijala,

njem dokazati

Ravnost

so u zavisnostl

opita odrcduJu

mase ili opitom plo<::om,i to:

5e merenjem zapreminske

teku~im,

odre"ene

puta, nacina izvr~enja radaya, vremenskih uslova i mogucnosti za postizanje ravnomernosti

od kategorije

kontroli!e

(rezultati)

zahtevane.

bez obzira

na vec obavljenu

ispravnost i zahtevani

kvalitet

;zrade gornjeg
kontrolu

stroja do"e

posteljice,

do prom.ne

potrebno

karakteristika

je ponovnim

ispitiva-

posteljice.

posteljice

Rad; bezbednog

odvodnjavanja

I drugih funkcija

koje Ima posteljic.,

potrobno

je obezbeditl

odgov.raju.

cu ravnost i popre<::ni pad.

6.1

Ravnost izradene posteljice mora biti takva da pri merenjima letl/om duline 4 m, u bila korn pravcu, ad.
stupanje ne sme biti vece od 30 mm u kohezivnom materijalu, odnosno 50 mm u kamenom materijolu.
I,pitivanje

ravno'ti

Visina izraoene

6.2

kao i popre~nog

posteljice

provcrava nivelmanskim
Popre~ni

6.3

zivool11

nagib posteljice
silllozrnonl

pada posteljice

obavlja

se na svaklh 100 m.

u bilo kojaj ta~ki ma~~ oustupati

ad projektovane

najvi~e za :t 20 mm. ~ta sc

snimanjcm.
de!inisan

je projektom.

nllHnrljnlu"mIn.." %.

Aka je postcljica Izradena at! stabilizovanog

Minimalni

popre~ni

nagib po'teljice

izra<lene u kohe-

malerijala, IJmln. 3 %.
'"

Veza sa drugim standardima

JUS
JUS
JUS
JUS

Na osnovu

U.8 1.024 U.8 1.038 U.81.042U.8 1.046 -

mi~jenja

Republi~kog

Geomehanicka

ispitiva,nja. Odrcoivanje

Geomchanicka

ispitivanja. Odredivanje optimalnog

Geomehanicka

ispitivanja. Odredivanje kalifornijskog indeksa nosivosti

Geomehanlcka

ispitlvanja.

sekretarijata
~t.mP8

Odreoivanje

sadrzaja sagor1jivih i organskih

modulo stilljivosti

Z8 kulturu SR Srbij. br. 413-81/74-02

Savelni

ZIIvod l8 nenderdiz8Ciju

sadr!aja

materija tla

vade
metodom

kruzne

place

od 4.11 1974. ne plata 18 portZ na promet

Beograd

853
KLASICNE

I SA VREMENE PODLOCK
ZA PUTEVE
'r.hnlill ...1001 la 1I,.lIu

JUGOSLOVENSKI
STJ\NDJ\UO
11,\ a'naMICNOM

.4 a.VII.a",.

1..1300/1 u4 l6-xa.a...:

R"'"

C/autcaJ "nd mod~nr rtlOd foundallon.

"

j
::I

,"
."
0

I
H

f.G
i

Predmel .lIDdania

:1

VeOnlelJa
U.od

4
4.1

50-'1.. I Tnt. pocI1op

Sastav
Vrste
Kolovozna konstrukcija

S.2
5.4

KI..I~n. pocIlog.
opll. ocIredbe
Podloga sa tucani~kim gomjim noscam slojevima na nepovoljnoj posteljiei
podloga sa tucanitkim gornjim noscam .Iojevima na stenovitoj posteljici
Podloga sa Iljunkovitim lornjim noseCim slojevima na povoljnoj posteljlei
Podloga sa gomjim noscam slojeyima ad kamenih olpadaka
DeblJina slojeya
Konstruktivne pojedinosti

~5.3
5.S

5.6
6

6.1
6.2
6.3
6.4
7

7.1
7.2

7.3
7.4

8
8.1

a
8
ii
..

i
It
:1

II
t..

7.S

8.2
8.3
~8.4
9
9.1
9.2

9.3
9.4

4"1""

Trchnlca! "qul"m~"11

4.2
4.3
5
5.1

XII.a,...

SADRtAJ

I
II

8ht1bta11l1' 8J1RJ

JUS
U. E9.020

Izrada klaslauh pocI1op

Materijnl
Izrndn nOSlh .Iojev. ad Iljunka
lundn nOSlh .Iojeva od tucanik.
Sprnve i malin.

San.mene pocIlog.
opite ocIredbe
Vrste
Debljine .Iojeya
Konstrukllvn. pojedlnostl
brndn donjel n05e1 aloja
Izrada lomjih noscah slojeva

Podlo..

lucanlalm lomllm -im

.!oJeYima

Debljina ".Iojeya
Mnterija!
brada
Ispitivanja
POdlog. sa Iljauoriti.u
gorujim
Dcbljina slojeva
Grnnulneijn Iljunka i peaka
lunda
Ispitiyanja

DOIeCJm sIoJeTima

10
10.1
10.2
10.3
10.4
~10.5

Podloga SA bll1un<!alzl.rulm
aloJeTima
I""'JIIII ~Im
Sastav
Debljina slojeva
Materija1
Uslovi Icvalileta za
VA\-.!
~NAGE
lund
pluyanja
st, ti-st 5F~:}"
72/88

11
11.1
11.2
11.3
11.4
11.5
11.6

Fadloga II beloasldmgomJIm~..

t'

aIoJeTima

Debljina slojeya
Materijal
Razmak uzdufnib i pop~b
saatavalta
Uslovi kvaliteta za IOIOYli betoDlku podlogu
lunda
Ispitiyanja

011...
1UGOSLO~5KI

ZAVOD U. STANDARDu;r..CUV

)4

854
1

Predmet standarda
Ova] .tundard

propisujo

klusienn i .nvremen

naeln Izrndo podlugo zn puteve.

Dcfiniclja
Podlognje deo kolovozne konstrukeije izmedu znslora I podtJa prerna JUS U.84.050 i JUS U.S4.051
I slufi da prenese saobratajno opterecenje na pod tie I da obezbedl .tabllnost za.tora (habn]uteg

sloja) kolovozne konstrukelje.

Uyod

nosetih slojeva kolovozne konstrukcije

lzboru materiJnla pri proJektovanJu I gradenju podloga
puteva, naroei to pri kori~tenju novih meloda grudenja, treba poklonlli punu pa!nju.
.
Islo tako, treba kvalitelno Izvodill radove da se docnije, u toku eksploatacije puta, izbcgnu defor-'
maeije kolovoza I obezbedi njegova stabilnost.
Pojava te~kih kamiona postavila je mnogo slofenije uslove u pogledu mehanieke olpornosli kolovozn~
konslrukeije, posebno pod loge puta. Ulienji, kao ~to su snobratnjno opteretenje, stalieka I dinnrniekn
dejstva, klirnatskl I hidrolo~ki uslovi, geotehnieke karakteristike tla, uloga pojedinih nosetih slojeva
podloge i njene karakteristike u pogledu krutosti I preno~enja opteretenja na posteljieu, predstavlJaJu
osnovne faktore za Izbor vrste podloge i materijala za njenu luadu.
Kori~cenje lokalnih materijala, sa eventual nom njihovorn minimalnom preradorn, predstavlja nov
momenat za ekonornieniju izradu podloga. Nove savremene metode zbijanja nosecih slojeva podloge
primenom savrernenih mehaniekih sredslava (vibraeionih ploea I valjaka), zatirn melode slabilizacije Iia
prema JUS U.E9.022, omogucavaju izradu savremeni~ stabilnih podloga, sa minimalnlm ~upljinarna,
Ovako obradene podloge predslavljuju zbijcnu musu kojn je u 'Innju dn puvoljnu prenese uplerceenje na posteljieu (podtJe), odnosno donji Itroj puta.
Naroeilo su povoljne metode hemijske stabilizaeije ~Ijunkovito-peskovitih materijala, primenom cementa iii ugljovodonienih veziva. Kori~cenjem materijala tucanika, ~Ijunka, peska i karnene silne!i,
koji se nalazi na lieu mesta u blizini gradili~la, primenom novih metoda izrade podloga znatno ce se
smanjiti tro~kovi gradenja savremenih puteva.
Razvoj poljoprivrednih podrueja nu!no zahteva ~iroku rnre!u lokalnih puteva za laHi saobracaj
sa odgovarajucim
podlogama, odnosno kolovoznim konstrukcijarna.
lunda podloga zn puteve Zll Ink, srednji I tefuk snobrncnj mo!e fte tnkode i7.vesti melmJnml1 stnbilizacije (mehaniekom Hi hemijskom) premn JUS U.E9.022.
Podloge sa nosecim slojem od lornljenog kamena uglavnom se vi~e ne grade. Nnirne, ova vrsta podloge
ne predstavlja kompaktnu rnaSJ, te u stati&om pogledu ne dejstvuje kao homogeno telo, zbog
tega nije u stanju da prima zatezno naprezanje, kao ~to Je to sluenj kod krutih i fleksibilnih podloga.
Pored toga, ove pod loge nisu ekonomitne.
uslovn.

Sastay i yrste podloga

4.1

SastaY

Iz navedenih

razloga ove podloge nisu predmet ovih

Podloga se sastoji od donjeg I gornjih slojeva.

Broj slojeva pod loge i njihove debljine zavise od saobratajnog
podlla na koje se gradi podloga.
Prema redosledu grndenja, podloga nn nepovoljnoj
slojeva prikazanih na sl. 1.
4.11

opteretenja

i vrste posteljiee, odnosno

posteljiei snstoji se od donjeg i gornjih

Donji noseci sloj na nepovoljnom podUu (I) je tamponski sloj, koji slu!i za
konstrukcije, za spreeavanje kapilarnog penjanja podzemne vode I stvaranja
tako i kao noseti sloj - podsloJ. Debljina tamponskog sloja krece se obit no
bijenom stanju. Za ovaj sloj se upotrebljava ~Ijunkovllo-peskoviti materijal

nosecih

drenirnnje kolovozne
ledenih sotiva, a Isto

od 20 do 50 em usa.
odredene granulaeije.

Umesto tamponskog sloja mo!e se nn povoljnijem podUu, pri datim uslovimn, upolrebiti sloj tisto~e
koji slu!i da spreti zagadivanje kolovozne konstrukcije i da iz nje odvodi vodu. Radi se 0 debljini
10 do 15 em. Ovaj sloj mora da je od peska frakeije 0,2 do 6 mm.

--4.12

GOt'n)1 J oseet
..."Y' ohJvo7.nc ko. "u:~ Ijc mo~u bt", Jcdno~;'I,m I, l.husl')JrI: (( II). a prcm:l
potreb. i trosloJni. Noseci sl, I d
slo'evi slu1.e da , rek" h'baju eJ; ,.. ).11ku VOIII"!!""tora)
prime priti~ke i ostale utleaje saobr eaJa da.h prcllesu na donji 'osee' 5["J - poJ,Ie'j, a prek"
njep na postel e. (pod:!c).
.
GernJI noseel slojevi rade
cement i drugo.

4.\3

!55

sc oJ: tuc:\nika,

Sljunka i or. bez iIi sa vCliv"lII: billll1;el1, l.:il"",.

Debljine nosecih slojeva koje su oznaccnc na sl. l. 2, 3 i 4 ,u urijel1laL'iol1e.Stsarnc oehl,jille

moraju proraeunali prema jeonoj ud priznalih metoda za proracun k"lovolne kOl15lrkeije, a na
"
OSI1OVU:
ispitivanja Iteolilehnniekih karakleri,tika tla, l1il'oa puolemnc vooe, klime, v!alte, temperaillre
I dr, i veli6110 saobrncajnog opter~cenja (metodc u IJriprcmi),
Velieine saobracajnog opterccenja pn ~azal1c ,'II 11 IIlhcli I
Tabela
:-y'!:7.:~
,
Tc~etna

1----..

Velie:na
,aobracaja

Ukupall
broJ

vozila

'~~ukupno~~ broja!

Slab saohr;lI;aj :
i'pud 101)0
Srednji
saobraeaj
'i 000 do 30(1)
Tc}~k s'''~;'-;:a:~j! 30()() do <iOOo)
Veoma tCl~lk
'
saobracaj

~~l-~._~_.~.:l~a- (_~n..~~_:~:~-VOLlh nQ,ivc)sti 4 tone;

,i:;c

"poo
5 do
III

preko 6000

.1

broj teretmh \'nz;I:~

i,poo 5')

5
III

'II d"
30l) do

~IJ

'110
I :IJO

prcko t ::00

prcko 20

\1ere 1I (.' .,
-

~lV'.

-- -,'

1/1

&~~4/111i'I'MN/F.ri~~~~~~~!iJ!:I
~;'/:'//://///;/,;':'!::<-:>?:'/,/:/,.
/ .

l~S

TOR

~I

II

_._~

"0
(7'11

N,

~,

S!
-,,-"--

~
1 0-01
~-=~I
tn.

-.J\

~"'I.'o

~ .":
.' "

!:'~~.'.'('
:'C'

.~":'.

.')

<.r--

WI

:., ," .:~ (J...:' \~.' .:

(-.

C1

1
-.,.

."

,,(.A'.,

c'

".Y:
.." .,

PC DLOC,A

..
'

,"
-".,., .

'.

'.

--'.
S ka

42

.
'

POSY ElJICI\

-..---

'

Vrste podlo~a
,'r. m. nacl.u :z,'.'u. gtvnjih
nl}'c~il.
,I".lcy;t_-p HI:o~e ~: ..Ie!..: IU ~.h', ~.IC i ...aVrcmcnl;.
Pr~ma vr tl matcrij::la uti ,,"uga..c ratl'.:,;:ornji rJO~,CI;I
\ll'iCV I.l:.1'd(.'llI II i
rrll1l,;l1ila I'l.lIh,~':'
'''\1
biti:

i SIJUIlf.;~il1l, bCl :11 'Sa \~li\"l)l11. .)I..'hHhki. \l:lb:Ii/L'\~jlll

I Jr
Donji noseci sloj, lampon
III :-.Ioj (i~llo~C r~ldi ,c (}tl ~ljUllk..l. O\"'IIO\Ili' 1'':\;'''.1. k.iI~u z~, klasi~lh.
i zu !\avrcmcnc
oulogc.

4.3

tucal1ll:ki

111U'~1I
takd

Kolo...una. konstrukcija
fm.rJ p.:kf~oge mdi ~c za:-.(or klJJi (1bicnu in.a J",:a ~l()_iOJ:
..czn;".i (hi~,..c;,.'
~I()j i tl;'haju,:i ...10J
--- 11
(V ~Ioj (,(. 1). <I mOLc sc radili I b(,l
'v'(,lno.; ~Ioia. u:.." --Ijt: pot -'.:hal1. Za...tt\d
-HHJ,: !'rem::
"c U.E4.0211.
<lcdeCim ""r.dardima: JUS U.E4.012. Jl:S ~!.[4.\J14, jus L;' 4.016, 'I;S l:.U."I~ i JUS
P\ldloga

'-l

l...a,rorom

,"""'(t."\J~'~\'lja kO:l'H)L.nU

kon"trukciju

,.rema

Jl:S

t:,S4.050

i JUS

U.54.051.

II
I

856
5

Klasiaae podloge

upste odredbe

Klasii!ne poologe rade se na putevirna manjeg znai!aja, sa gornjim slojevima od tueanika ili ~ljunka,
pri i!emu se slojevi nili>ijaju S~,,\O primenom stali~kih valjaka.
Kao spoj~i materijal upotrebljava

S.I

se iIi kall\ena sitne! iIi pesak odredenog

haliteta.

Podloga la tueaai~JWa gomjlm uosetlm ~ojeYlma na posteljicl 011 yezaoog materijala

Podloga je prikazana nl sliei 2 i ima sled~u konstrukeiju:
lamponski donji nos~i sloj (I) i dva gornja noseca tucanii!ka sloja (I ill).
Debljina gomjih tueanii!kih slojeva je 8 do 10 i 10 do 12 em u nabijenom stanju u zavisnosl'
obraajnog
opterecenja.

sa.

Izraduje se u dya sloja od kojih je syaki 8 do 12 em u nabijenom slanju. P\lslcljiea i donji noseei
lamponski sloj ili sloj i!istoce moraju bili dobro zbijeni i moraju. odgovarali projcktovanim popre~nim
i uzdu!nim nagibima nivelele.
Ravnost profila posteljiea i donjeg noseCeg sloja sme odstupati:
za posteljieu

:1:3 em,

za 1ampOnski sloj :I: I em.

Podloga

se ne sme raditi

preko smrznute

posleljiee.

Za I gornji noseei sloj upolrebljaya se tueanik veli~ine zrna 6 do 8 em, a za 11sloj, ako je tueanik od
krei!njaka, velii!iua zma je 4 do 6 em, odnosno, ako je tueanik od eruptivne slene, veli~ina zrna je
3 do S em.
Na posleljiei od vezanog (koherenlnog) materijala ispod I noseCeg sloja slavli" se lamponski sloj
debljine do SOem ili sloj i!isfoee debljine 10 do 15 em, a prema debljini . ~..aenoj na osnovu geomehanii!kih karakleristika tla, r IVOUpodzemne vode i dr. i prora~unu (ta~. 4.13).
Raynost gomjih povr~ina tueanickih noseeih slojeva Moe odstupati
pOYdine II sloja :I: I em.

od povr&inc I sloja :1:2 em, od

, Mere u em
0

II

Q)

If;

0
9"

51

,."

..
I' ..
..II""

I'" .IU

DI

"

11/1

on

~.:~
~.-9

~I~~1i~,~~!~{i~I'fti:~],.j}{i'~.ij
.
.

_.

..

ipOST~LJ;CA

Slika 2
5.2

PO<i!oga sa tucani~lUm gomjim noseam

Podloga je prikazana

slojenma

na slenontoj

posteljici

na sl. 3.

Mere u em

Ii II ~

~l"
,..
!,osrE!-ll<;~
Slika 3
",".-..---...

...

857
:' xn ic ,J: ~Ie'liea I"Ita u tvr>toj ili tr"snoj steni. t<lda se nCl'1osredno preko nje ramstire i valja tueanik
u
d'" ,1<'10. tako da njegova dcbljina 11uvaljanom stanju iznosi 15 em. Ova je debljina potrebna
zato 5to Sc Jcdan njen deo koristi m izravnjivanje neravnina i u stenovitoj posteljiei. U ovom slufaju
nc radi se donji noseei sloj
lampon Hi sloj cistoee, jer njega zamenjuje stenovito tie.
Ravnosl gornjc povr~ine pod loge mOra bili u svemu prcmu tac. 5.1.

5.3

Podloga sa sljuncanim gomjim nosecim slojevimB DB povoljnoj po.teljici

Ova vrst" ('Iodloge ('Irikalana na .1. 4 .lu1.i za .Iob i srednji saobroeaj, a rndi .e u dva ili vile p,ornjih
no~ecih slojcva od ~Ijunka.
Noseci slojcvi treba da imaju debljinu 8 do 12 em. Debljina slojeva odreduje se proracunom (tac.
4.13). Krupnoca sljunka z.a noseei'sloj I moie da se krece do 80 mm, Ito zavisi od njegove debljine.
Da hi se postigla povoljna zbijenoM, sljunak Ireba da in\a i optimalan proeenat rinih cestiea
(ispod 0.09 mm), sto 50 utvrduje ispitivanJem u laboratoriji. 0 ovome treba voditi racuna, jer
ako procenat najrinijill rrakeija prede optimalnu granieu, moze doci do Itetnog dejstva mraza,
narocito ako je posteljiea nepovoljna. Kvalitet Iljunka treba da odgovara propisima 0 kamenom
materijalu (Sluzbcni list FNRJ br. 47{55).
Sljuneane pod/oge narcC;to su ekonomicne ako se u blizini gradililta nalaze Iljunkore velikog kajJaciteta.
Mere u em
\I

k..
0, i)p;::QJ
":"0 ::0 (J,C:i'O<;:/>
.'9..Q"d'6'
6""'6'
". 6i::tO:!

2'r
~

~~j~k*'b~)~8~f::~ci'f6:8g~
1

t:P

g~I

O'Cj""bOQt::iG~

i~;..r;'~.~;;i:..1~,~'J~\:Y.';)~::;i:~i;:':':
.

,"
"

~o.?r~LJIC~

'

Slika 4
5.4

PodJoga sa gomj1m nosecim slojevima od kamenill otpadaka

",>:lIog, je i'le kon<lrokeije kao na ~I. 4, ali se za slojeve urnesto &Ijunka upotrebljovaju ot('laci koji
S~ d"bij~ju pri ehploataeiji
kamenoloma.
Ako se u b:iLini gradiMta nalaz~ vece kolicine kvaliletnill kamenill otpadaka krupnoee 2 do 12 em,
m"z~ se izradili i ova vr>la tlOsecih sloJeva podloga, jer je ana pogodna i eknnomicna. Radi se obicno
0 dv.1 slojl I i II. pri cemu ukupna debljina slojeva ne bi trebalo da bude manja od 20 em, u
I.bij~nom 'Ian)u. DJnji sloj (1) debljine oko 12 ern u uvaljanom slanju rndi se od krupnijih zrn:1 Velioine 6 do 12 em. a gornji sloJ (II) jac,nc Mdo 10 ern ad zrna krupnoee 2 do 6 em.
I>ri izr"di ove \'rsle ('Iodloge Ircba dodati kamenu sitnez velicine' :LUIO2 do 5 mm ili 6 do 12 mm,
a u kolicini

12 do 15

% od

ukupno

um~,lo njc sc mo.1~ upotrebili

upolrebljene

kolicine.

Ukoliko

se ne raspoJaze

kamenom

sitnezi,

pesak: odnosno pcskoviti ~ljunak isle krupnoce zrna.

U('Iotrebom ovog silnijeg kamenog materijala smanjuju se ~upljine U podlozi i posti]./: veea zbijenost
('Iri valj:mju, lako da podloga predstavlja homogeniju. slabilniju masu koja ravnomernijc prenosi
oplereecnja na pod tie.

5.5

Debljine .Iojeva
D:bljine ,Iojeva koje su prikazane na sl. 1,2,3
racunati (tac. 4.13).

i 4 su orijenlaeione.

SIvarne debljine moraju se pro-

5.6

Konstruktime

5.61

O;jvodnjavan.i,~ ('Iosteljice mOra bili besprckorno. odnosno pO('lrccni nagib poslelJice Ileba.da je 3 %,
a jos Je p,,"'oljn,jc ako je 4 %; segmenl.ke flgole sa slrane pUla treba da inoaju povoljan uzdulni
nagib, a dno rigola treba da se nalazi ispod izlal.l1og sloja cisloce za najmanje 20 em prema JUS
U.S~.062. D~ bi se ovo ob:zbedilo, put treba da je dovoljno izdignul nad terenom. Pri projektovanju
u,eka i zascka 0
ovo'": treba narocilo voditi racuna.

5.62

Zaslita od ~tclnog dej'lva nuala kod vezanih (koherentnih) m3lerijala (glina. .Iovaca i dr.) vr&i 50
!lradorn lal11pon.kog sloja od Sljunkovilo-pesl:ovilog materijala odredene granulacije. Debljinn tamponskog sloj" odreduje sc proracuno01 (lac. 4.(3). Tamponski sloj povccava debljin~ pod loge i
sluli kao donji no~eFi .Ioj, lime ~e podloga sa tamponom osposobljava i zn prijem veeih oplereeenja.

Izr:lI!:I klasicnih

pojedino.ti

podloga

858
6.1
6.11

,6.12

Materijal
Kvalilel
Hjullka
za lamponski
sloj
. Sljunak IrebaffiLse sa,'l"ji od tvrdih i posllJjanih ~cstica pomdanih u prirodnom stanju ili vdlani
sa fjnim peskom; pra~inastom primc,um, kameoom prasinom ili drugim sli~nim materijalom za
ispuou, poreklom iz odobeenih n:Ja:,;la, lako da se dobije jednulika mda\';oa koja odl!uvara navedeoim propisima, kako u pogledu granulumctnj,.kog
sastava, lako i I~ poglcdu podcsno,li za
zbijanjc u kompaklnUci slibilnu podlogu. Najkrupnije zrno ~Ijunka u tamponskom sloju moze da
.,iznosi 60' mm, ~IO zavlsNJd debljine sloja.
'"
Pre upotrebc matcrijal se mora laboralorijski'ispitali
u pogledu njegove podobnosli za upolrebu,
Malerijal ne sme sadriali organske malerije, prekomernu koli~inu pra~inaslo-glinovitih sa'~ ,ka,
nili druge ~Ielni: malerije, Mogu se korislili i olpaci iz kamcnoloma ukoliko cdgovaraju p: ."njim
'zahtevima. Procenal ~eslica malljih od~2
mm, sra~unat na celu masu su"e me~avine, sme da iznosi
najvi~e 6 % za d"nju, a 10 do 12 % za gornju granicu, u slu~aju da sadriaj krllpnih frakcija bude
0 do 80 % od sUv' mase cele me~avine. Ukoliko je saddaj krupnih frakcija 80 do 9G~~od SU\'Cnmse
eele me~avine, ,Ia..a donja ~ranjca ~eslica manjih od 0,02 mm. u odnosu na celu mdavillu, ,me da
iznosi 6 do 3 % J gornja g,.1 <:a 10 do 5 Yo,i vi~e ako zadovoljava u,love u poglcdu buhr<nja.
Donja granica daje uCcSce ~e"lIca 'silnijih \,d 0,02 mm U ve7.~vukojc .e, prenm do .ada 51..;el1;m hku
slvirna, moze loleris;...:. a da pri lome ne dode do o~lecenja podloge zbog dejslva mraza pri najnepovoljnijim uslovima u I'cgledu vlaillosli lIa, nivoa podzemne vode, klime i de. Gornja granica daje
najvece u~e~cc ~estica silllijih od 0,02 mm, koje se prema do sada sle.;enim iskuSI\ima mo;;e lolerisali, a da pei lome ne dode Jo o~lcCenja podloge usled dejslva mraza, pod povoljnim u,lovima u
pogledu vlafnosli Ila, nivoa. podzemne vode, klime i dr.
U pogledu kvalilela slene, ~ljunkovilo-peskovile me~vine moraju imali lakvu ~vrslocu na prilisak
i olpornosl prema dejslvu almosre~ilija da se pod dejslvom sprava za nabijanje, saobracajnog opleretenja i mraza ne drobc Ii silnije. delove, jer .. usled loga prouzeokuje povceanje osclljivosli pre,"a
mrazu. Prema proccni u odnosu na karaklerislike malerijala, me~vina ~li"n"!"I)esak ne sme da
sadrzi vi~e od 7 ~~ ~roa mek("; kamena. Meka zrna predslavljaju la:',,,.~., glinovili ~krjljci, izvesni
mekani glino,;li pe~~ri, k' ;lomerali, kao i ra.padnuli graniti I gnajsevi.
Naponiena, reopi"lni uslo\ Kvalil.111za navedene mal.rljalc I njihovc me~avine dall .u prellia ~vuJ'
carskim propislma SNV 40375.
Kvalilel

lucanL~a

Pod lucanikom se podrazl'm~va kaa:n drobljen ru.;nim ill ma~inskim pulem (drobilicol11), koji
.. se upolrebljava za izradu noseeih sl,')."a I'odloge. Kamen od kl'ga se cadi lucanik mora biti zdrav,
jedar, homogen, cvrsl, ~Io manjeg halanja, jasnog zvuka pri udaru ~ekicem, sa malim upijanjem
vode i.r 'slojan prema mrazu.
Kamen r.lora bili sledeceg' kvalilela:
prilisna ~vrsloca U suvom slanju, ne manja od 1200 k:- !rm2;
habanje bru~enjem najvise 16 cmJ/50 em2;
habanje ivica pri udaru, najviSe 12 %;

upijanje

olpornosl

voile

najvi~e

1,0 ~~;

prerna udarn po rrelOnu,

najvi~r ~: I~;

- 'slepen drobljivoSli lucanika pod prjliskom, najvi~e 35 %.

U eilju ekonomi.;nosli, m lak i srednji saobracaj moze se upotrehili i kamen prilisne .;vrsloee od
. 1000 kp/cmZ, s Ijm da habanje ne SOle da prede 20 cmJ/50 cm2.
Za izradu lucanika ne sme so upolrebljavali pove~inski kamen, nili kamen k,', sadrfi prime.e gline
g\;ozdenih oksida, zenaslih karbonala, sulfala, biolila i muskovila u lab-oj meri da je zbog loga
,podlozan raspadanju poct ulicajem vlage, mraza i sl.
Za ~ornji sloj (11) ",.,dloge krupnoCa lucanika ("(I ka!1lena Hednje Ivrdoce Ireha dOlje prefnika una
(
40 060 mill. a oti kamena \'Cce lvedoce 0 30 dl' 50 lIun. Tucanik Ireba da ima kockasl oblik i da je
',osinh hi~a. Dolje je ~ko se krupnoca lucanika Sfcdnje Ivrdoce krece od 15 do 60 nlln, koja prihli!no
OI.I~,,,,,.113granulon\ctrijskom s:\stavu kamcnog agrcgata 7.a izradu bclona. Proccntualno uc.;d6:'
zena kamenog malerijala mora biti u stedecim granieama:
, ",.
10 %;
- kainen" silnez krupno.:e 0 do 15 I1'JD
"-=-:,broen" silne! krupn~ce 15 do' 25 J1\]1\
25 %;
,
,.,
,.
65 %.

-- lucanik krupnoce 25 do 60 mm

Primenom ovaka' granulisanog drobljcnog kamenog malerijala poslile se dobra zl>ijenosl gornjih
sloj~va' pod loge ,sa najmanje supljina.
,Naein- isporukc iprijem I.ucanika predvida se. ugovornim eIaboralom. Kolieina se ulvrduje zapreminski ili lelillski. Krupnoca nna se odreduje mercnJem najveceg i'najmanjeg
pre<'nika una.
Najkrupnijc zeno lucanika Ireba
proJe u pr:\Vcu najvece dil11~nzije krOl prslen najve.:eg t'slovljed"
nog precnika, a riajmanje zeno lie SOleda prode keez prslen najmanjeg IIslovljenog precnika, n pravcu
najmanje dimenlije zrna. Tolerancija u pogledu krupnoce iznosi :1:5 %.

859
6.2
6.21

mad..

D<lsecihslojera ad ~Ijunka

L:rada
donjeg
no'seceg
sloja
Razastiranju ~Ijunka u slojevima ima se pristupiti lekpo~to

nadzorni organ primi planir'anu i izva-

Ijanu posleljieu ili zbijen tamponski sloj, odnosno sloj I!istoee.

Donji nose.:i sloj

- tampon, odnosno, prema svojoj funkeiji, sloj I!istoee (sl. 2) od Iljunka kvaliteta
1'0 ta~. 6.11, razastire se preko primijene posteljice u slojevima oko IS do SO em do projektovane
i prora~unate debljine, shod no tal!. 4.13. Debljina slojava zavisi 'i od raspolo!ivih valjaka (valjei
sa gumenim tol!kovima sluze za sabijanje slojeva ve.:ih debljina). Svald razastrti sloj ~Ijunka zbija
se pri optimalnoj vlatnosti statil!kim valjeima masa 8 do 10 lona. Slojsa valja sve dotle dok svako
zrno Iljunka ne nade svoje mesto u sloju i dok, to~kovi valjka' pokazuju ',tragove.
'
Posle zbijanja svih slojeva, gornja povdina tamponskol sloja iIi sloja l!istoCe izravna la .Itatifkim

valjkom ,na projekto~ani"profit, ,ravnosti prema taf.: 5.1.

I z r a d a g'o r n j i h nos e 6i Ii s I 0 j

6.22
,

.,

'

a'v a'
Pre razaStiranja Iljunka potrebno je izvditi nasipanja i nabijanje zemlje na bankinama do pune visine
nosa.:ih slojeva podloge, a: najmanJe 0,5 ,m u lirinu, kako bi sa sprel!ilo bo~no rasturanJa Iljunka

prilikom

~aljanja.

,,:

,.'

..

"

Zbijanje se vr~i u slojevima debljine oko 10 em upotrebom

"

,,:"

'.

stalil!kih v!iljaka mase 8 do 10 lona.

Kretanje valjka 'brzinom od 3 d~ 4 km/sat treba da'bude postupn~, odjedne do dr~ge iviee ka sredini puta, tako da slede.:i hod zadnjeg lofka valjlca poklapa prethodni hod za 1/3 svoje ~irine. Ako
je kolovoz sa jednoslranim poprunim nagibom iIi ukriviaarna, valjaju se slojevi od ni;'!e ka nadvi-

~enoj iviei kolovoza.

'
Slojevi se valjaju pri oplimalnoj vlatnosli ~Ijunka.
Za vreme
jakih kiQ, ako " postoji opasnosl da se
"
posteljiea raskvasi, va\janje se mora obustaviti. Ne.sma se valjati za vrame mraza;

Mesta na kojima se'pri valjanju pojave lalas! treba' razrili' grabuljamli

i dodati'potrebnu
kolil!inu
,
'...
'
"
Valjanje se vrli sve ilolle dok se zrna ~Ijunka medusobno ne uklje~tei ne obrazuju 'ravnu povdinu
prema proJektovanim profilima i niveleti; Prvi'sloj (I) Iljunka se valja bi:z upolrcbe "pojnog materijnla.
gornjeg sloja (11)
Preko zavr~nog
!Ijunka razastire Ie spojni materijal
posak krupnoCe 0
do 8 mm u kolifini 10 do 12 % od ugradenog ~Ijunka, zalim se utiskujevodom do zasiCenosti i valja
sve dolle, dok se ne dobije gusta i polpuno zatvorena povdina i dole,lol!kovi valjka pokazuju Iragove.
Posle r~stiranja
i valjanja spojnog malerijala, nadzorni organ ,vi-Ii 'definitivan prijam i nalaz upisuje u gradevinski dnevnik. Ravnost gornjih povdina Ijuni!anih' noseeih slojeva je ista kao za tuea-

~Ijunka da bi se dobio predvideni profil.

nil!ke slojeve prerna tal!. 5.1.

'

6.3
,6.31

mada

6.32

lzrada

nosccih slojeva od tueaoika

lzrada
donjeg
noseceg
sloja
Donji noseei sloj (tampon ili sloj I!istoce) izraduje sa u svemu po taf. 6.21.
gornjih

noseeih

slojeva

Pre razastiranja tucanika preko izradene i primijene poste\jice ili tampo~skog sloja (sl. 2 i 3) potrebno
je izvrliti nasipanje j nabijanje zemlje na bankinama do pune visine noseeih slojeva pod loge i najmanje
0,5 mu lirinJl, kako bi so sprecilo bol!no rasturanJe tucanika,prilikom
valjanja.,
Ra7.astiranje tueanika vr~i se u slojevima debljine 8 do 10 em. Za tueanicki sloj debljine IS em u
uvaljanom stanju polrebna su dva sloja razastiranja i vaJjanja. Tueanicki sloj za nove puleve ne sme
biti manje debljine od 10 em u uvaljanom stanju, a odreduje se prema tetini saobraeaja.
Za konlrolu ravnomernog raza.tiranja prethodno se, na svakih 6 do 8 m, preko <:ele lirine kolovoza
razastire tueanik u vidu praga lirine 0,5 m i odredene visine, preml1 !ablonu. Zatim so vr!i razastimnje
tueanika izmedu ovih pragova.
,
Valja se u slojevima kako je izvrleno i razastiranje tucanika. Za valjanje tueanika od krel!njaka upotrebljava se valjak mase 8 do 10 lona, a za tueanik od cvrstog kamena i u veeem sloju valjak treba
da je mase prcko 10 tona. Valjak treba da se heee postupno od jedne i druge iviee ka sredini puta
brzinom od 3 do 4 kill/sat, tako da sledeei hod zadnjeg tocka vnljku poklapl' prcthodni hod za 1/3
svoje lirine. ValJak se ne sme kretati istim tragom. Ako je kolovoz sa jednostranim poprecnim nagibom ili u krivinama, valja se od niie ka nadvilenoj ivici kolovoza.
Slojcvi se valjnju uz polivllOje vodom. Na 1 m3 uvaljanog tueanika (Sl\ spojnim materijalom) upotrebljava se oko 300 litara vode, Ita zavisi od vrste kamena i vremenskih prilika. Za vreme jakih
kila, ako postoji opasnost da se posteljiea raskvasi, va\janje se mora obustaviti. Kod nesigurnih
zemljanih materijala (ilovai!a, glina) polivanje'treba da bude umereno, da ne bi do~lo do razmek-

lavanja posteljice.

'
Ne sme se valj,11i za vreme mraza.,
Mesta na kojima se privaljanju
jave lalasi treba rurili
tueanika, da l: so dobio predvideni profil.

'

grabuljama

'

i dodati

potrebnu

kolicinu

.
'

860

. , ne "br.,...,"u ;111)e.,ura n'

l1Ie<lllsohno ne 11\
Siujevi,~ 'al.hjll ,vc ",'II~ "ok se ulullucnmkn
povr~inu prema projektoval1lm prof,l'm" I mvelel. ;'r'.' sioj .u,n. Ik, \'al)a se bez upolrc' e <pOjn"g
materijala.
Preko uvaljanog pl\'~~ sloja razastire se i valja drugi sloj tucanika. Ako je ovo zavr~ni sloj, u toku
valjanja <e :ma obrauti vecn painja na ravnost k"lovoza
~abj.,., m sa is n\k"8 kolja postavljenog na svakih 10 m,
Prom zavr~nog noseceg sloja ko.tr":;se se
a ravn"st II l17.du~nom praveu letvom rIIvnja~om duline 4 m. I'd ~emu odstup"njn 011kraju rnvnja~e
od donje ivice ravnja~e <10gornje ivicc sloja, u odnosu'nn projcktovanu niveletu, nc .meju bili veea
od :I::I em, n za donj; sloj :1::2em. Vece neravnine popravljaju se dodavanjem tueanika, pre nego
Ito se zavrli valjanje sloja. Kada je profil formiran, a pre zavrsenog valjan)a, razastire se 20 do 30
kg{mZ kamene sitnc1i krupno.:e 8 do IS mm i valjkol1l IIlIskuje u !;III,I)ine i~mcdu zrna tu'''ll1lka.
Pre razastiranja kamene sitneli nadzorni organ prima uvaljani sloj i prijem upisuje u gr: ..:viski
dnevnik.
Valjanje je zavrseno kada je svako lueani~ko zrno na~lo s\'oje mesto u sloju, kad se pd hodu pod
nogama ne pomera, i kad se u !upljinama i7.medu lueanika. s\T<lenim na veliCinu manje od najmanjih zrna tueanlka, obrazuje skrama od kamenog praha i vlage. Tada se preko kolovoza razastire
spojni materijal. re~ni ili brdski pesak, krupnoce 0 do 8 mm, utiskuje vodom do zasieenosti i valja
dok se tueani~ki kolovoz skroz ne ispuni i dok se ne dobije gusta i pOlpuno zatvorena povr!ina.
Utro~eni spojni materijal treba da iznosi 10 do 12 % od koli~ine ugradenog tueanika; ova koli~ina
zavisi od tvrstoce kamena. Posle razastiranja i valjanja spojnog materijala, nadzorni organ vrsi
deCinitivan prijem i nalaz upisuje u gr~devinski dnevnik.
6.33

Valjaoje gornjeg tucani~kog

sloja (II) pod loge po metodi zamulj'vanja

(slemovanja)

Ukoliko se pr'k" ;:radeno!! g'ornic!/, tllcani~ko!l sloja (II) za izvesno vreme ne radi asfaltni zastor.
korisno je da sc I'Ivnj,Ioj izrndi 1'0 metodi 7.amuljivllnjn. Po ovoj metodi vnljllnj~ 5e VI" n:\ taj nll(:II1,
Ito se tucanik u po~elku valja u suvo sve dotle, dok se pojedina njegova una mellusobno skoro ne
ukle~te i ne obrazuju priblizno ravnu povr~inu prema projektovanim ropre~nim profilima i niveleli. Pri ovome treba voeliti ra~una da ne dode do preteranog drObljenja tucanika.
Zalim se.izvr~llako poliva~je vo.lom sa oko 100 do 120 litara na I m' uvaljanog tllcanika i nastavi
sa valjanjem do potpllnog zbijanja tucani~kog slojn i propisane ravnosti gornje povr~ine prema la~. 6.22
Preko ovako uvaljane povr~ine oanosi se spojni malerijal (pesak) u tankim slojevima i metlama uliskuje i2medu zrna lucanika sve dolle, dok se sve 'lIpljllle ne ispune. Bolje je ako se UII'e.t' peska 111'0trebi kre~nja~ka kamena sitnez \'eli~ine zrna 2/6 mm. Kada se na ovaj na~il\ zatvore ~lIl'l)inc izmedu
zma tucanika, razaslire se nov sloj spojnog matcrijala dehljine oko 1 em.
Ovaj sloj se kvasi na taj na~in, ~Io se kola za polivanje polako krecli ispred valjka, a finozrni materijal
deli i u'iskuje metlama; zalim se donosi nov materijal i obilnije kvasi dok se ne obrazuje mulj koji
'/a1jak I r.1)talasc poti!\kujc, smc~ta u supljinc sloja i 7.tlija sv..:dnk Sl:nc dohi;c 7:tsi.;cna g(Hnja pnvr~ina
tlle'lIIick,'!! ,Ioj:!. P"eko ovako izradenog mokrog sloja spojnog malerijala nanosi se osu:j
pesak:r.a"feme
II kolicini oku 10 kg!m2 knji sc l!ti~J..lI.icvalJkpl11. Joh:ruic pn p '!':.:t ,alim 0 lavlja d. .'(.'
od oko 48 sali, ~to zavisi od temperatllre vazduha. Posle zavrsenog suscnja obra<lenc i zalvorene
gornjc pov'dine ~ut se maze pustiti u saobracaj, dok se potpuno ne stabilizuje podloga, a kasnije
se, prema potrcbi, moze radili kolovozni zasCor.

6.4

Sprave i masine
Pri izradi noseCih ,Iojcva klasi~ilih podloga primcnj"ju se slede.:e
spra'e
j
(parni iIi motorni), kola za polivanje, <lrobiliee i oslali ulat pribor.

Savremene podlogc

i masine: stalieki valje;

opstc odrcdbe

Savremene podloge se ,ade na putevima za slab. srednji, teiak i veoma telak saobra.:aj. I'd ccmu se
slojevi sabijaju samo vibracionim
valjeima.

7.1

Vrstc
Prcm::l

vr~ti

ma:::rij'\la

od

k~)~';) ~-.~radt?""1f:ij

.1\"-

.~~: ',loj..:-.j

(.~.

!. 2.

i:,

,',I\:.':l!!":

Iwdbl~!t~

'.U:

-'
go, njim noscclm SIOjCVlma.
- puJloga sa tucani"k;m
podlo!;a sa !ljunkov;tim gornjim noseeim slojcvimll,
podloga sa bilumcniziranim gornjim noseCim slojcvima,
podloga sa belonskim gornjim noseeim slojevima.
podloga sa mehaniek;m ili hemi),kim stabilizo,anim nOiecim slojevim" :'re'l1a jus U.E9.022.
Podlt)ge ffingu bid flc:..:';~~I:n. ~',i::.c. "av IJI\"c) Iii i~1~ltC.
PodlogK izradena od ;;Ijunb ilt Illeamb sa uglj"'.odo.,,clllm lezi'om (b1.umen. ka;rai" i <I;) ili bez
veziva je flekslbilna.
Podh1ga izradcna od belona je kruta.

861
7.2

Debljlne

8Jojeva

Debljine slojeva koje su prikazane na sl. 1,2,3,4

se proraC!unati (taC!. 4.13).

i u tabeli I 8U orijentaeione. Stvarne debljine moraju

U tabeli 2 dato je poredenje debljina izmedu sledeeih vrsta noseeih slojeva: od vibriranog tucanika,
od betona i od bitumeniziranog ~Ijunka. Ovaj pregJed mole korisno da poslu!i za tehniC!ki i ekonomski
izbor vrste i debljine slojeva podloge na bazi raspolo!ivih materijala i veliC!ine saobra6ijnog optcreecnja.

Tabela 2.

Mere u em
Vrste slo;eva podloge'

Vrsta
saobraenja

7.3

Konstruktlvne

Od vibriranog

Od belona

lucanika

Lak

IS

10

Srednji

20

10 do IS

TeZak

25

IS do 20

Veomn teZak

30

20

Od biluminiziranog l!junka
5 do 10
10 do IS

, -----12 do 18
16 do 20

pojedlnostl

Prilikom projektovanja i gradenja puteva lreba naroC!ito voditi raC!una 0 pravilnom odvodnjavanju
prema JUS U.S4.062 i JUS U.s4.064, kao i obezbedenju trupa puta od visokih nivoa podzemnih
voda, mdi obe7.bedenja od mrul.a. Ovo je od velikog 1.D1I~lIjlllAI sillbilnosl kolov01.ne konslrukeije,
odnosno pU11i kao celine (v. taC!o5.6).
Stabilna podloga mole se oslvarili same u sluC!aju ako se izvodi na dobro pripremljenom i vibriranom donjem stroju-posleljici, odnosno tamponu, ukoliko se projektom predvida. Deformaeije
koje naslaju u tlu (posteljiei) mogu bili delom stalne, a delom elastiC!ne prirode.
Siaine deformaeije Iia prouzrokuju
ponovljenim optereeenjirna.
Kolovozna konstrukcija mole
zbijen. Siaine deformaeije tla
~uplj;na koje se stvaraju ispod
rerena.
Yelieine elasliC!nih deformaeija

prva opiereeenja

i one su znalne, ali se znatno smanjuju pod

biti elasti~na ako je zemljani materijal u trupu pula povoljan i dobro

naroC!ito su ~telne na krutim podlogama, odnosno kod zastora, zOOg
njih, jer u tome sluC!aju tlo, odnosno podloga, nije ravnomeroo opteod velikog su znaC!aja za !rajnost elastiC!nih kolovoznih konstrukcija.

Ove se deformaeije do izvesnih granica pretvaraju postupno u stalne. Da bi stalne i elastiC!ne deformaeije bile svedene na najmanju meru, donji stroj puta treba da ispuni zahteve u pogledu zbijenosti
pojedinih njegovih slojeva.
Ravnosl gornjih povr~inll svih vrsta gornjih noseeih slojeva sme odstupati :I::I em.

7.4

Izrada

donjeg naseceg sloja'

tampona

Donji noseei sloj savremene pod loge

tamponski sloj iii, prema svojoj funkeiji, sloj C!istnec radi se
od ~Ijunkovito-peskovilog malerijala kao i za klasiene podloge, prema sl. I i 2; DebljiJ1.a tamponskog
sloja odreduje se shodn" taC!. 6.21, a u pogledu kvaliteta materijala mora da' odgovara-tae. 6.11.
Tamponski donji noseei sloj. odnosno, prema svojoj funkciji, sioj C!istoee, razastire se preko
primljene poslelj;ee, ravnosli prema laC!. 5.1, u slojevima oko IS em do projeklovone,
odnosno
proraeunate debljine (lac. 4.13). Svaki razaslrli sloj ~Ijunka zbija se pri oplimalnoj vla!nosli vibra.
cionim spravama pogodnim za ovu vrslu radova. Pri ispitivanju potrebne zbijenosti slojeva tampona
ili sloja eisloee zahteva se modul slgl'ivosli Me 500 kg/em2 (laC!. 8.432 . Zbrenost se mole kenIrolisali i roveravanjem zapremlRs I masa, ra emu se
1 eVil a z I enosl u e 95
la 01:4\tori" ske z I enostl, 0 mo I lelrano
ro torovom pos up u.
0 lose
navedene zbijenosti ne
mogu postici, mora se Izvr~iti ili zamena. I J po 0 J
rna enJ a.,
Posle zbijanja svih slojeva, gornja povr~ina tamponskog
valjkom na projektovanf profil prema taC!. 5.1.

sloja iIi sloja C!istoee izravna se statiC!kim

862'
7.5

Izrada gornJlh nO!leC1hBloJeva

,

Gornji nose~i Blojeviprema 51. 2, 3 i 4 izraduju se:

od tucnnika iii Iljunka an veznim mineralnim materijalom (kamena sitne!, pesak) ili 511usljovodoni~kim vezivom (bitumen, katran i dr.), odnosno bez veziva;

- od betona;

od mehani~ki iti hemijski stabilizovanih slojeva prema JUS U.E9.022.

-Savremeni
tueani~ki sornji nose~1 slojevi prema sl. 2 I 3, kao I druso vrste no.e~ih

slojeva pod loge.

za razliku od klasl~nih, izradjuju se sa najmanje lupljina primenom mehanizaeije, pri ~mu se zahteva cia,no~i slojevi, zajedno sa kolovozmm zastorom i tamponom. deluju kao celina. Kolovozna
konstru1ceija sa podlosomJzradenom
pod ovim uslovima mole u svako doba i pri najnepovoljnijim
uslovima da primi i prenese saobra~jno optere~nje na posteljieu puta pri maksimalnim brzinama
motomih vozila.
Za zbijanje savremenih tucani~kih nos~ih slojeva primenjuju se vibracione maline, tj. vibracione
plo~ i vibraeioni valjei sa njihovim kombinaeijama. Obi~ni valjci upotrebljavaju se sarno za izravnavanje gornje povrline podlose po projektovanim profilima. Suplji~e u gornjim nos~im slojevima ispunjavaju so sitnijim minerl1lnim ml1terijalom (ispunom) \ibriranjem eelog mineralnog
penetraeijom materijall1 za ispunu u lupljine izmedu neprikljelskeleta, tako da so utiskivanjem,
tenih Una tucanika stvara kompaktna kamena masa. Na taj so na~in u kamenoj masi znatno smanjuje osetijivost prema deformaeijama, odnosno pov~va
stabilnost pod loge.

Podloga sa tucanU!kim gornjim nosecim slojevbqa

8.1

DeblJlna Blojeva
Debljine tucani~kih slojeva zavise od veli~ine saobra~jnog
opter~enja i nosivosti donjeg stroja
puta, njegovog poboljlanja, kao i od debljine tamponskog sloja. Isto tako, one zavise i od debljine
bilumonizirlmog gornjeg sloja pod logo, ukoliko so on Ipredvidl1.
Prema veli~ini saobra~jnih
cani~kih 1,10s~ih strojeva

,-

optere~nja
su slede~:

prikazanih

u tabeli I (ta~. 4.13), orijentaeione

za puteve sa slabijim saobra~jem

za puteve sa srednJim saobra~jem

15 em;
20 em;

za puteve sa telkim saobra~jem

25 em;

debljine tu-

za puteve sa veoma telkirn saobra~jem

30 em.
Na putevima sa telkim i veorna telkim saobra~jnim opler~njem
mora se, iznad tueani~kih slojeva
podloge, predvideti zavdni nos~i sloj od bitumeniziranog Iljunka debljine najmanje 6 em.

8.2
8.21

Materijal
Granulaeija

tueani~kog

skeleta

i ispune

tueani~kih

slojeva

tucanik, ~k i ako ima povoljan oblik zrna, ima zapreminu lupljina

lednolik mineralni materijal
od 45 do 50 % i zato je nepovoljan.
Da bi se ovaj nedostatak otklonio i iuadili slojevi sa najmanje lupljina, treba upolrebiti mineralni
rnaterijal
tucanik pogodnog granulometrijskog sastava. Prirnenom na ovaj na~in pripremljenog
materijala i njegovim vibriranjem pri ugrac1ivanju, ostvaruje se stabilna i kompaktna podloga sa
najmanje lupljina.

Linija prosejavanja mineralnog materijala veoma je sli~na Fulerovoj krivoj liniji. Linija kojoj pri
izvdenju tucani~kih slojeva troba teziti, prikazana je dijagramom na sl. 5. Iz dijagrama se "idi da
je linija prosejavanja mineralnog materijala za tucani~ke slojeve nelto ispod idealne Fulerove linije.
Iz dijagrama se takode vidi da masa materijala ispune veli~ine una 0,06 do 8 mm iznosi priblizno
1{3 mase ukupno upotrcbljenog tucanika, a ve~i deo .~ini masa tucnni~kog skelcta.
Procontualno u~
zma molavine 'kamenog agregata krupno~
&ita i roleta sa kvadratnim otvorima prema sl. 5 je slede~:
Prirodan

pesak ili jednostruko

drobljen materijal:

15 %,
10 %,
- kamena sitne! 12/25 DUD . . .. . .. . .. .. .. . . .. . . 15 %,
- tucanik sitne! 25/40 mm .. .. . . . . . . . . . .. . . . . . 14 %,
- tucanik sitnel 4O{6O DUD . . . . . . .. . . . . .. .. . .. . 19 %,
- tucanik sitnez 60{80 DUD .. .. .. .. . .. .. . .. .. .. 27 %
100 %
-

veli~ina una 0{5 mm

""""""""""""
kamena sitne! 5{12 DUD......................

0/80 mm sa prosejavanjem

kroz

863
SIldl'l,IlJ t'inlh zrnll preCnikll ","nJlh ud 0.06 111msme l7.noslll noJyl!e J 'X. II mo1.e blli I nello yeCI
ako 5Ufina una po poreklu od 1510gmaterajala od koga je i lueanik. Osim toga, procenat zaylsi
od op~teg granulometrijskog sastava. Dozvoljavaju se odslupanja ukupne koli~ine kamene sitndi
i tueamka od prikazanog granulometrijskog sastava u Iznosu :J:5 %.
Ucesee zrna pojedinih frakeija sme da odstupa od navedenlh vrednosti i to: yeCih zrna de 10 %.
manjih zrna do 15 %.
Povoljna je svaka linija koja se nalazi u pojnsu izmedu prikazanih linijn na sl. 5, i to u odnosu na
nosivost. gustocu, oseUjivost na mraz i zbijanje.
Za noscee slojeve debljine veCe od 15 em treba primenjlvati granulometrijskl sa slav una prikazan
linijama na s1. 5. kod kojih je najkrupnije zrno 80 mm.
Pri izradi n05eeih 510jeva debljine 15 em treba primenjivati linije I I 2 8mnulomctrijsk"!t sastava
zrna prikazanog na .1. 6. Najkrupnije uno za ove melavine Iznosi 60 mm. Povoljna )e .yaku IIIlij"
koja se nalazl u pojasu izmedu linije I i 3.
Iz dijagrama na s1. 6' vidise da se linija prosejavanja 2 veoma pribli!ava Idealuoj Fulerovoj liniJi 3.
dok je linlja 1 ne~to ispod nje.
Proeentualno u~e~eezrna mebvina kamenog agregata krupn'oCedo 60 mm sa pr05ejavanjem kroz
5ila i re~ela sa kvadratnim otvorima prema s1. 6 je sledece:
Za liniju I:
-' prirodan pesak ili jednostruko drobljen materijal
velicine una 0/5 mm
17 %.
' 16 %.
- kamena sitnd 5/12 mm ...,.,.. ,', ".. " ,
- kamenasitnd 12/25 mm
".
19 %.
21 %.
- tucanik 25/40 mm
"''''''''''''''''''''''''''
,
..~~- tueanik 40/60 mm
100

Za liniju 2:
prorodan pcsak ili jedn05lruko droblj~n materijal
yelicine una 0/5 mm

. --

kamcna silne! 5/12 mm

kamcna .ilnez 12/25 mlO
lUeanik 25/40 mm
lueani"

40"60

mm

27 %.
22 %.
15 %.
16 %.

"

"""""""""""""

%,

"""""""""""':':""~O

= 100%
vi~e pololena.

UCcSec krupnijih una (5/60 mm) linije I. kojaje

iznosi 83 %. dok je kod linije 2 isla
velicina zrn" za.tupljcn" 73 ~~. Obe linlje su poyoljne. samo je ugradivanjc malerijala po liniji I neslo
tcie, jer preovladuju krupnija una.

,/HI
10

"

II
-

20
:\0

---

- ---

-1-

-I'

10
b
10 '8

I
~O

......:'
f-'8

50

1--""II

61
-

t-~

~IJ

'--0 (,Q
--:::;;;
1--...
70
--~

,G.

~o

I ...:"}
.....<'/
~. 39
/-Lin'iia

"
50

II

40

I
(;
0

foe
~
d

..:iI
i"<:I Preenik

'I

III..---"'"

1---

r S~'

vania

10
I

10

10

Ii

;~

"'''

zroo d u mm
Slika 5

!!I:!

~ ~ ~~~ ~ lit ~

JO ~

16 c....--"\9

90

2
IIJ
CI)

~~ZS

60

'Ij
""

a
~

864
u

,00

HI

%0
)0

tl

~-g
50

1-'"

g]
1-2
_N~c..

~-~

70

-~

80

-x..

'-,
0

~'Q.\::

100

;:
CI

~~

'!P.
IV..

//

If.

40

3
2

''''8

EO

JO ~

~Llni'a prose' avania

10

~I
I
I

.111'
5

;:;
~;
Preenik zrm d IJrom

2 I:!

11ft"

~
CI.
~

33

.d

,I
_3

6)A

90

1:>
70 1:>
0
'tJ
fO 'j

.I

100

~b

50

1:00
II 7

~~

111

:nll

Slika 6
8.22

Svojstva
tucani~kog
skeleta
Krupnoca zrna tuca.lika zal';" od debljine sloja podloie. Pored toga, od ulicaja su cvrstoca i !ilavosl
upotrebljenog kamena. ObI . zrna tucanika trcba da je roglj"st, o!trih ivica i hrapave povr~ine.
ad nOs duline prema !irim zrna treba da je manji od 3 : 1.
Iz dijagrama na sl. 5 vid; se da frakcije tucanika proc~ntualno zastupljene u mdavini imaju vcliCinu
zrna25/40 mm, 40/60 m;ai 60/80 mm, a frakcije prema 51.6imaju velicinu zrna 25/40 mm i 40/60 mm.
;
Kvalitet kamena za tucani.:!", podlClf treba da je u svemu po taco 6.22.

8.23

Krupnoca
i granulometriJSki
sastav
zrna
ispune
Ua bi se ~manjile elasticne deformacije u sloju, malerijal za ispunu treba da je dobrn "lStavljen.
da iron r, .Ijast oblik i hrapavu povr!inu. Najkrupnije zrno moie biti dimenzija najvi!e I j3 najmanjeg
zrna tucanika (25 mm), kako'bi pod dejstvom vibracija ovo zrno m";',, da ude u !upljine tucanickog
skeleta. Najsitnije zrno u kolicini do 3 % mase, ukoliko St ~"nosi na plasticne materijale, sme da
iznosi 0,00 mm. Ukoliko ovih zrna ima vi!e, postoji opasnost slvaranja lepljivih filmova i [trudvi
pod uticaJem vode, !to bi smanjilo trenje i7.medu una tucanika, a time i stabilnn,,! sloja. Pored loga,
ovi filmovi; odnosno grudve, sprecili bi i utiskivanje (penetraciju)
ispune prilikom vibriranja, te
se usled tOBa ne bi dobio kvalitetni sloj podloge.
Za ispunu je najbolje upotrebiti jednostruko drobljen materijal, velieine zrna 0,06 do 2 mm; odnosno
0.06 do 8 mm u napred.odredenim
procentima (tac. 8.21). Ukoliko se ne raspolaze drobljenim
materijalom, moZe se upotrebiti peskoviti materijal krupnoce 0,06 do 2 mm. a izuzelno do 5 mm u
odredenim procentualnim odnosima, a priblifno 1/3 od mase tucanika. Kvalitet drobljenog, odnosno
pcskovito-~Ijunkovilog materijala za ispunu, mora da odgovara JUS I!.83.050.

8.3
8.31

Izrada

8.32

Zbijenosl

8.321

Prema rel.Ultalima ispitivanja, zbijenost podloge izradene od mesavina ".. drobljenim zrnima bolja
je od one sa oblim zrnima. avo se najbolje vidi iz dijagrama modula deformacije (E) II odnosu na
stepen neravnomernosti i zbijenost po standardnol1\ I'roklorovom postupku. pribzanom
na sl. 1.

Ravnoslslojeva
Pri izradi ravnosl slojeva mora bili prema lac. 1.3.
slojeva

Na upscisnojosovini nanctisu stcpeni ncravnomcrnostia na ordinuti moduli dcrormacija U

Stepeoi neravnomernosti

. po

Alen-Hazenu

(Alen Hazen) dobijaju se iz odnosa

~..
d,o

,.

-~."'''
dlo

. pri eemu

jc
<1'0- otvor sila kroz koje prolaii 60 % od ukupge kolicine materijala. a dlo - Ot\'OT sita kroz
koje prolazi 10 % od ukupne ko!iCine materijala :1a liniJi proseJavanJa. Za U > 5 110Je ra"nomernog
saslava. Za U = I do 15110 je umereno neravnornernog sastava. dok je za U "> 15 tlo neravnumernog
saslava.
U dijasramu se pune !in/je odnosc na obla zrna, a isprekidane oa drobljena zrna,

865
R.322

~Illdul .'l'I'urmaeije.
E.::

prema

la~. ;, 411 treba da fznosi:

1500 kp{cml za debljine d(\ 25 em;

E ~ 2000 kp{cml za debljine preko 25 em.

Modul MiSljivoSli premll ta~. 8.432 trebll da bude M. ~ 1000 kp{cm2. odnusno stepen zbijcnusli
svakoll sloja treba dn se krece Od 96 dO 98 :y. modifikovnnog l)rot~ktl'rov(\g postupka, u tavisn(\sti
.
..
..
od ranga puta.
Modal E i M. i stepeni 7.bijenosti po Prolokloru; kilo I dOl.voljeni pf<K"nat upljina, udreduju sc..na
osnovu prethodnih ispitivanja materijala Il definitivno Sl: utvrduju. projcklom i ugovoro!".
8.33

Vibriranjc
.mineralne
(tueanicke)..meh.vine
Mineralna mdavina moze: 'se vibrlrati na dva nacina:.
- vibriranjem .ukupne mdavine, tj. jednovn:meno sa' ispuhOm, Hi
.- prethodnim vibriranjem tuellnickog skcletn do zllhtevnne zbijenosti, posle ce!!" se'~.r.iralaslira.nje
.. ivibrirnnje' ispunc; odnosno utlskivnnje .matcrijala ispune '.u ~upljinc' luc.."i~lco~ ,keletn.

Vibrirunje ukupne mineralne menvine

.. ..
:
Oolova mdavina oPlimalne vlainosti 'nanosi se prekoprelhodno
zbijenog i primljeno!, I. mpo""kl.~
sloja ili sloja tisloce. Najb()lje je ako. se. me~anie agregal;L sa oplimalnim dodalkom vode prcthodno
izvr!i u' ohi~noj belonskoj meSaliei. U nedoslalku vlbracionih .valjaka, ra,.amla mdav:na .moJ.e se
valjall u dva sloja i s'alkim valjcima sarno u'slucaju ako dcbljinn sloja podloge iznosl! 5 em, odno,no
ako sloj pod lose ima dim~nzijukojaodgovar5'T,S
dei::l puta vcli~ine najkrupnijes zrna lucanika. Pri
. zbijanju pod loge vibracionim valjdma. debljlna ,Ioja u nnbi,icncm stanjutreb
dn'iznosi naj",:!n'e
I5 COl. Podloga se moze nabiti u jednom sloju primel10m vibr~c;onih 'prava sarno a';o dcbljina
sloja podloge odfovara dimenziji od najm~nje 3;5' pUle vel;~in' najveceg zrna tueanika. I'rel1orucuje
se da za sloj debljine oko IS em n;:jkrupaije zrnn treba da je ispod 60mm. 510jeve veeih debljin:' od
IS cm Ireba izvodili u dva sloja. pri ~emu sc za izradu I stoja :;oristi tueanik velieine zrna do 80 mm.
Veoma jekorisno da se podloga pre upotrebo \'ibrociot}ih valj".ka pretl1l'dno lako povalja glatkim
valjdma. Mdavine tucanika u podlo,i ,e va IjajuIIi vibriraju sve dotle dok
'e ne po'stignu zahlevana
zbijenost i nosivost. Prihkom valjanja ili vihriranja vr.1 se mestimiena popravka nastalih neravnina
u popre~non\ i podu/nom profitu. Sve neravl1;ne, odnosno mesta .gde su nastala sleganja, ispravIjaju se dodatkoli1 .novog mate,ijalii.' Defini!ivno valjar.jc i doteflvanjc po profilu H~i se glat!;im
..
..
.
valjcima.
'
8.332 Prethodno vibriranje tucanickog skelcta sa nakn"dnim razasliranjem. i vibrimnjem ispune
Tucani~ki skelet (bez ispune) nanosi se preko prethodno zt>ijenog i primljenog.lamponskog
sloja
. ili sloja ~istoce. U pogledu debljinasl(\jeva. 5 obzirom ntl najkrupnijc zrno tucanika, vail tac. 8.331.
Preporucuje se da se skelel donjeg i g"rnjegsl,'ja
podl,'ge. pre lipotrebe "',racionih valjak... pret.
hodl1o lako povalJa statickim valjkom.'
Slojevi tueanickog skele!a se valjaju ili vibriraju dolle dok se ne postignc nhlevana zbijenost (nosivosl).
Pri yaljanju se upotrebljava minimalna kolicin" vode. potr.bna 11toj meri da zrna tueanika rri
vibriranju nadu svojc mc~lo u slojcvima l\lc:Jnickn)! i\kc:lcln..Ncril\',',inc. odnH'IIU1
m~"h' H~lc 1111"11\111
5lc~IIlIjll I'rI vibrill\lIju.
IIvlJlljUsc dlllllllkulIl ."",og I1ItLlcnJ;I!.1.)',,,Ie 1/.\'I ,cn,)!! lblj.lnJa tucanitkog
1'1"
skelela i njcgovog 5,,;enja, pristu.pa se raza5liranju materijala bpune. Najbolji se razultati postizu
ako jc materijal za ispunu suv. kako bi njogova zilla prilikom vibriranja popunila ;;upljine izmcdu
neprikljcstenih dodirnih povr;ina tucanika. Raz,,,\iranje. mole bit.i ru~no ili. bolje, prime!1Om IUSpodcljivaca. Ispuna se ralastre u Innkim slojc\'ima prcko zbijonog skclcla. a zatim vibracionim 1'10.
tama ili valjeima uliskuje u slojeve za vreme od vise radnih hod om. Vibrirn se sve dotle dok se slojevi tucanickog skeieta pOlpuno ne ispllne. Preoslala kolicina ispune se uklanja, a zatim vrs; ravnanje
i doterivanje slojeva po profitu primonom slati~kih valjaka.
Vibriranjem slojeva tucanickog skelela posti>.c so da se zrna tucanika toliko pllblize jedno uz drugo
i da pri vibriranju <lna ispunc no
da ulaze izmedu prikljeslenih dodirnih povrsina tueanika,
"'''gu
ve.: samo u preostale '"pljinc.
U pogledu stabilnosti znatno jc bolja podloga iuadcna po ovom naeinu, nego ona navedena pod
tac. 8.331.
!spitivanja po melodi triabijalnog pritbka pokazala su da je usao unutrasnjeg Irenja u skelelu od
drobljenog kamenos materijala bez ispune sarno neslo manji nego u skcictu sa ispunom. Takode
je ulvrdeno da su deformaci)e znatno vece u skcictu bez ispune, nego u skele!u sa ispunom.

8.331

8.34

Uti ski van j e (pencllUcija) is u n c

I'
U lac. 8.23 navedeno je da udeo una \'clieine 0.06 m", u ispuni sme da iwosi najvi;e 3 ~.~,ukoliko
se radi 0 pJasticnom materijalu. ja ako je procenal tih zrna wc;. post<,ji <,p"n051 'tvamnja lepljivih
filmova i grudvi pod uticajem vode. l'sled vlalnosl; malcrijala ispllne s",anjilo bi se Irenje llI1\edu
una lUoanika a pored toga, vlalni filmovi. odnosno srudve. sprecili bi utiskivanje ispune prilikom
vibriranja skeleta, te se usled loga ne bi dobila 51:lbilna podl<,ga. Kao sto je pomenuto, u tat. 8.332
najbolji sc rezultati postizu ako je malerijal za ispunu suv. Svakako da je to teko os\V;triti. Ie so
zbog toga prcporucuje da sc \JVi\ vrsta rado\'<\ il-vou! po su\'om i loplom vrcmcnu.

866
U tabeli 3 prikazana je dut-ir.a uliskivan.ia malerijala ispune u lucani~.i skelel, u .avi~no~ti od granulometrijskog sastava tucanika, kao i krupnoee i vla!nosti zrna is!'unc.
3

Tubda

Materijal

__.
P;;~ak>~--;;-hji;;;--"
Tuennieka
podloga

i
I
I

tS.1c;60-r

20

20

I
I

,i;';c~

pesak 3 do 7 mOl
3 do 7 mm 7 do 15 mm
vlabn
suva
vlat.na
\
I

Utiskivanje

20

:i~;;'e~" '~~l11cn::
\

vlabn

~~_L.3~__25 do 60

I
I

Dimenzije
zrna u mm

'\-;::e:-

zrnima 0 do 1 mm
suv

ispunc

u em

20

I --I
- 'y::---r-5

---

Iz tabele sc vidi da vlafan mluerijill ispune, prilikom vibrueija tueaniekog skeletu. tdko prod ire u
skelet (3 do 8 em). MMerijnl ZI\ ispunu treba dll je dobro granulisan i da odgovurn tll~. 8.2. Isto tako,
materijal za tueani~ki skelet treba da ima povoljnu grnnulaciju.
Materijal za ispunu. po moguestvu. treba da bude suv, kako bi se ostvarila bolja penetracija pri vi.
briranju i dobila stabilna podloga sa najmanje ~upljina i sa najmanje deformacija u toku saobraeaja.
Dubina utiskivanja ispune ZI1visiod toga da Ii je materijal suv iIi vlazn~ T~ tat.ele 2 se vid; da suv
prirodan pesak krupnoce 0 rl. I mm prodire u dubihu 20 em, a vlabn 3 do 8 em. Za osnovni
materijal krupnoce 40 do 60 ,nm, dubina pcnetracije vlalne ispune jr. takode 20 em, a ukoliko kod
j
osnovnih zroa (25 do 60 mt.. IS do 60 mm) nije zastupljena postupnost. penetraeija kamene silnezi
jedva dostize dubinu od 5 em, ili se uop~te ne mote utlsnuti.
Pre uti~kivllnja ispune, tueani~ki skelet treba da je dobro zbijen. Materijal ispune treba da je suv,
odnosno vibriranje ispune ploeaslim vibratorima treba vr~ili u tankim slojevima i u vi~e nIIvrata.
Ukoliko se ne moie obczbedili suv ma.erijal za ispunu. preporueuje se da se ova vrsta radova izvodi

pri suvom i toplom vrmenu.

'

Podloga : tradena od drobljenog kamenog materijala sa najmanje ~upljina ima elasti~na svojstvn,
tak i pn te,kom saobr:o.:;aju.
Ukoliko se preko izradene pod loge odmah izvodi kolovozni ZI1stor, elasticne deformaeije ne treba
da pre laze 1),2 mm. Preporucuje se da se zastor ne postavlja pre ,,~go ~to se zavr~i~talna deformaeija
podloge od 1,5 em koja se stvara odmah pO.J>u~tanju puta u saobraeaj.
8.4

Ispitivanja'

8..41

Materijal
Uzorak drobljenog materijala, tueanika, kao i materijala ispune pJ'ema taco 6.22 treba ispitati pre
poeelka isporuke, a u toku izvodenja radova posle svake isporuke od najmanje 3000 tona tueanika,
odnosno 1000 tona materijala za ispunu.

8.42

Ravnost

slojeva

Ravnost slojeva se proverava lelvom duzine 4 m u raznim praveima (ta~. 8.31).

8.43

Zbijenost
slojeva
Zbi.;.:nost slojeva ispituje se po metodi
- I..Io(lula derormaeije E, kuja ~e kod nas retk" upulrcnlja\'a;
- Modula sti~ljivosli M., koja se uglavnom up"lrebljava.

8.431

Po me,odi modula deformaeije tac. 8.322 sloj se optereeuje presom prcko plote pre~nika 30 em
'"
dva opterecenja.
Modul deformaeije dobija se po sledecem obraseu:
F.R
E

~ 1,5

gde je:

E
F
R

- f1t"dul
der"rmllcijc dobijen
optereeenje plo~e, u kp;

polupre~nik plo~e, u em:

sleganje plo~e, u em.

oplercccnjcm

plo~e sa dva opte~c<'enjB;

..867
Pre'nadijagramc
I>a sl. 7, za postignulu zbij;:nt'sl drobljcnog malerijala od 100 % po slandardnom
Pro~lorovom po~lupku postife se modul deformacijc E
= 1750 kpfcm2, dok za islu nazb;jenosl
oblih zrna. modul dcformacije i.:n",i samo E
103 ~~.
= 1250 lpfcml. Ako sc zbijenosl po~
moduli deformacije E raslu, lako da je ~a drobljcn materija1 E preko 2000 kpfcm2. a za obh zelia
E = !600 kp!cm2.

.--

f"-'---r
,
E

2000

UJ

1500

I
I

~:I:
r.r

1';)
IJ..
OJJ
0

; ,,/
I
.:.
.. - ...,. -"~
,
\
.,..r _. \00':"4""
-~ -.;.6'..
I
/
;-..;'
;,~...
-:
1
--;03'1'-!
I ""
/ ""
.., .. .
.. ~5'1.

': ,,'~
1000...1~,,:I:

;4--

"

0"":

;--

..

-~,
--

',
1-"

20

:tel."

.'7j:)NA

OPIJ3LJENA

Z.".~

r---"
I
I
I

Sr(;>ef\l
NERAV'IOMfRNOSTI
U. d60
~IO

L-

I
1~

I
.

i.'

:;

500.):'

. -...~~'I.

- ,OC'1
"-'
,..-,..-

if,//'---'/'"

~
:I:

:. ..;..
I
,.

,-I - - ;(,'
,'''''
>"

1250

',

,();.."

I
-.
"".
I
-I

?- \600
\750

'rH-.:~

30

&0

Slikll 7
Iz dija"rama na sl. 7 se ulvrduje da do slepena neravnomernosti U
7 modul d:formacije E Z3
obi a znd naglo raSle, a da je laj porast usporen. iznau ove vr:dno5ti."
Napomem. Navedena metoda je nema~ka. tac. 8.321 i kod n3.; 5e retk" korisli. JUS. . . u priprcmi.
8.432

Po metodi \.10dula sti~ljivoSli M. UPOlrcbljavlI sc plo~a prccllila 10 ;1; 30 em.

Ova metoda se koristi za odreuivanjc nosivosti pojeuinih ~Iojc\'a kolo\(,zne konstrukcijc
denom nivou, a i~to tako i kao m:rilo zbijenosli slojeva donje[! slroj:. !"ula (po~tel.iic~).
Modul sli~ljivosti izra~unnva se iz jcdnn~ine:
61'
fo' '65 . D

M.-

gde je:
fo -

faklor oblika naprez3nja; za plo~e kruznog prescka ;"

specifi~no

razlika specificnog

I'

6 s

oplcrecenje

u kpfcmz,

prenelo

prcko

plo.;e

opterecc11ja izmcdu dva slupnja

razlika u sleganju krate kruine

plo~e, izralcna

n" II"

;Ii .10.; lc'ji

oplerc':'cllja,

za donji

z.~ podloge, odnosno njene slojeve, 6 p

stroj

i posleljicu

;l p

,.

..

ispituje:

kr fcm2:

~ r:

1.5 kpfcm2;
I

1.5 do .l,5 kpJcm1;

za zavdni sloj kolovozne konslrukeije (bez Itabajuceg sloja) .

~
,= 2.5 do J,5 kp/cm1'
I'
NapomeDa. Metoda ispitiva.nja po ovoj la~ki odgovara metodi po svajcnr,h'j nnrm; SNY 40317.
Detalj3n postupak bice propisan u JUS...
(u pripremi).
Kno rezul13t ispitivanja zbijenosti (nosivosli) uzima ~e prosek od ,,,'.imanje ) bpili\'''nl~
lspitivanja zbijenosli poc/loga im:.ju se vrsili po metodi i uslovinl<; ,,,driannn u rroje~lnol1l el.
Napominje se da se navedeni uslovi mogu i'punili ~amo II s!l-i'''jC\ ima nko se Dodln"e inadu!u nu
granulisanog kamcnog matcrijala prcma prika1.i1nim !inijanla. ...1.5. (. ; 7 i '.'ni-;anim na~:il1il11aupra. .
divanja. Isto tako, lamponski sloj prema taco 7 Ireba da ispuni I. :I".cvane uslove, knko bi 5e ilbcrlo
uliskivanje zrna tucanika u laj sloj prilikom valjanja, odll05no '.i',riranja ,,,eaniclcg ,",d.,!.\. OS'o
~dCe zavisi od krupnoce zrna tueanika i debljine nosceeg sloja podlogc. a 11manj i ,neri od tnnw.
sloja, mada je i njegov uticaj znatan. Tamponski sloj se mOle pobolj.;ati dodavanjem kamelle 'ns"og
silndi
u potrebnoj koli~ini, koja se odreduje ispiti\'anjem.

8.434

0,5 do

u em, Za in'.en'al ~ r:

D - pre~nik krufne plo~e, u em.

Yrednosti modula sti,ljivosti M. sracu11.,v:.ju se u skde':;'11 :ni~n.II;ma

S.433

na oure.

a.:

868
9

Podloga sa sljunkovitim gornjim ncsccim slojevimu

9.1

Debljina slojeva
Debljina slojeva podloge iznosi i to:
- za slab saobracaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

25 em.

za srednji saobracaj

35 em.

- za te!ak i veoma te!ak saobra.:aj .. . . . . . . . . . . .: 45 con.

Ukoliko se predvida gornji noseci sloj od bilumeniziranog malerijala. nwgu se lIavedelle tlebljine
~Ijun~anih podloga sm:lI1jiti za 1,5 puta debljine bitumeniziranog materijala. pri '::eonu ne tleba ;ci
ispod debljine od 25 em.
Navedene debljine su oriJentaeione.
9.2

GunulaclJa .IJunka I pc.k~

Na 51. 8 prikazar, je dijagram sa grari~aim linijama 1 i 2 izmcdu kl1jih Ireha da se nalazi Jinijll prosejavanja za ui.otrebljeni
~IJunkovito-peskoviti
materijal.

,00
/

10

fO

/
I

.",

'0

I
-,;.

TO

-'0

!to.

-~

-A
-0 c: so
-t..
~_N 1.0

"6SO 'IJ

-/'

.J

-p E 70

JO

'/

~1..1

00

.......

90

:
100

~C)
Ci

40

-~

-~

'0
60 'B

II

.-

Ci';
Preenik

'-

'"

...
(f)

20 ~

zrna

'0
Q

tit

~
d u mm

II')

.,.

0;

a
~

Slika 8

9.3
9.31

Izrada
Zbijenost
slojeva
Slojevi se vibriraju dok se ne postignc zahtevana zbijenost. Zbijcnosl od vibriranih ;Ijllnko\ itih
slojcva zavisi od granulometrijskog sastava i obJika zrna. Ukoliko Je hrapavost zrua \eca. veee Je
trenJe. te se time postize veca zbiJenost. odnosno nosivost. NeJednoJika zrna peska treba da ;spune
.uplJine naJkrupniJeg ~Ijunka povoljnog - rogljaslog oblika. .to omogucava izradu pod loge sa
najmanje supljinll. Ovo se moze postici ako se mdavina ~Ijunka i peska natazi iZlIledu grani~nih
linija I i 2. prikazanih na sl. 8.
Slcpcn

ncrnVl11H\'ICrnosli

tJon .
.i II)

lla~.

021)

ne treba nikada da Je manji od 15. a moie ic; do 36.7. Ukoliko sC stql'cn neraVIlI'I1\nl"ti ;Ijllnkovito-peskovitog materijala vise pribliiava vrednosti 36.7. i .,':olik,) je sljunbni mall'rijal n,nnomernijeg sastava. utoJiko ce njegom zbijen(,st zavisiti od 'Jp,>[rebljene kolicine v('de kl'ja treba da
je u optimalnim granieama.
9.32

l7.rada
sljun'::ane
pod loge
Goto\'a meSa\'ina nanosi $e u vi~c sloj~va pre:"o rr~lhodno zhijt:nc: i pflmljcn~ posldjicc ili lal11pona
i zbija \ibracioni.m valjcima. pogodnim \ibracionim plocal11a ili vali:ima ~a p.uJ1\cnirn t02l\o\"ima,
.
Dcbljina jcdnl1g skj 1 trcba U L.hi.iCIH1!i1
Slan.;u (ja i'.T1()sinajmanjc 15 em. Ul\.uliko 'c mall:rijalral.ae
!;lir~ U pojcdina~nim frakcijama. svaka irakcija sc U odrCl1cnim oUT1osima nano~i prcko pow;inc
posleljiee i meSa pogodnim spra\'ama. S\aki sloi ZD'ia se pri oplimalnoj kolicini \"(1de \I \ iSI-radnih
hodova svc dotle. dok se ne postigne niltevan:\ !bijenost i nosivost. Zbijel1a podloga il.ra\'nja\'a So
po profilu primcnom stati.:kih glatklh \aljaka.

869
9.4
9.41
9.42.

!spill ).
Ravnoll
slojev.
podlo,e
Ravnosl slojeva Ie .sJliluje u svemu prema I.e. 8.42.

Maledj..
Oblik Zfna. slepen neravnomemosll . ,ranulomelrijski lUlu malerij.l. lreba d. IU U sve01U prema
I.e. 9.2 . 9.31 i prema JUS B.B3.0SO. Metavina se pre upolrebe ispiluje i u polledu Ileinol dejslva
mraza. Sljunak I pesak moraju bili eisli, pGSlojani prema almosfedlijama. bez Ikriljastih. raspadnulih i humusnih saslojaka. Saddaj pralinaslih iIi glinovitih mlic:a ispod 0.02 lUlU sme da iznosi
najvile 3 r. mase, a one u suvom llanju ne smeju SlY8rati arudvice.

9.43

Ispilivan;e
,olove
podlo,e
ill slojeva
Nosivoll se ispiluje primenom ploe.. a zbijenosl pojedinih slojeva po modifkiranom
poslupku.

Proktorovom

Ukoliko Ie ispilivanja vrte plneom, modul deformacije lae. 8.01 Ireba da je E 1200 do ISOO
kp/emz, a modul slilljivosli lae. 8.432 lreba da je M.
800 do 1000 kp/eml, u oba Ilue-ja u zavisnosli od vnle pUla, kao i od debljine asfallnih slojeva izoad podlole.
Slepen zbijenosli Ivak08 sloja lreba da se kreee od 9S do 98 r. modifieiranoll Prokiorovoll POSlupka,
zavisno od vnle pula. Moduli E, M. i slepeni zbijenosli po Prokloru. kao i donoljenj proccnal
lurljina, odreduju se na olnovu prelhodnih ispilivanja materijala kOji te se upolTebili. a derinilivno
.. ulvrduju projeklom i ulovorenim
elaboralom.

10

l'oliloRI

lIa bllumt:nl:drn-"m

RomJlm nmt:clm ,doJeYhnn

Nosec!i slojevi ove vnle upolrebljavaju se za svako saobra6ljno opleretenje, a narOtIIo za p eve
sa Idkim i veoma Ielkim saobra6ljem, Ide je 110 posleljiee poslojano na mrazu i dobre n vosli.
Preimueslva ovih podlosa IU sledec!a:

--

--

10.1

korisle

se malerijali

koji se nalaze

na lieu mesla

ili u neposrednoj

blizini

uRse pula,

nlualno

sa

njihovom pre radom. 110 je ekonomski aolovo uvek povoljnije u odnosu na mllierij
ojl bile do.
vozio sa vellkih daljina;
podlole su monoilinol sklopa, Ie zajedno sa zaslorom eine kompaklnu
veoma dobro prenose opiereeenja i ublafuju saobratajne
udare;
podlole imaju elasliena SVOjSlvai prilalodava)u so dopullenim deformaei ma podl!a (posteljiee);
obezbeduju vec!u silurnoSI od Ileinol dejslva mram. jer botje spreeav'
prodiranje almosferskc
vode u poSleljic:u pUla:
omolluc!avaju bolju ravnosl kolovoznol laslora, a pored
pl'Cko Ivakol, lek iuadenoll sloja podlole;
13 izradu ovih podlo.. korisli so isla mehanizacij
JUS U.E4.014;
radovi se inode veoma brzo, 110 nije slubj
nle podloga;
podlole Ie m08u lako pojaeavali doda a
slojeva.

-e;..r'i

Saslu

.
NoseCi slojevi od bilumeniziranih maleri
s
so od mineralnih mdavina za koje klo vezivo
slufi bitumen iIi kalran. Ove mclavine sr'
se u asfallnlm l!azamll i u,raduju po vrutem iii
loplom poslupku.
Prema lranulomelrijsltom
sasla~"'Isr"'01 malerijala, ove mc~vinc mOlu bili:

- srednjcuni bilumenizirao
>se Ilojevi.
-Poredkrupoozrni
bilume~..o
i slojevi.
oavedcllih, u bilumeow ~ oosete slojeve spadaju
silnouoi

bilumcnwrani

prema

~o'

makadama,

10.2

Debljlu

_eCfb

JUS

sIojenl

Orijenmc:ione debljioe
Labell 4.

I,

bilumeoizirani

nosec!i slojevi po ,islemu

.012-

"Ie
ojeva, sa od,ovarajuc!im

dcbljinama

kolovozno,

zasiOra, prikazane

Mere u c:m

v~::

te1a~
I

Debljina oosec!ih slojeva

Debljina aSfallO
nOI kolovoznol
%aslora

S do 10

do 3
'

12 do 18116 do 20

S do 8

preko 8

su u

-870 ,lz tabel. 2 vidl so da sloju ad vibriraool tUC4oika, debljioe 1$ em (Iak saobraeaj),
ad bitumeoiziraool
I!juoka, debljioe svep S do 10 em.
Stvamo debljiDe Ilojeva mo~u Ie prqraeunati prema lae. ..13.
10.3

odlovara

Mal.rlJa'

10.31 Tuc:aoik I kameoa sitoe! moraju bitl od steoa postojanih oa mrazu. vremenu. tilavi I hrs
Ivlc:a, kockaslol obllka, bez raspadnulih I muljevilih 5IIstojaka I dobre prionljiyolli.
Kvalilet kameoa za tuc:anik treba da j. u Ivemu prema lae. 6.12.

sloj

ollrih

10.32 Sljunak i pesek moraju bili eisti, na mrazu postojaoi, bez raspadoutib orgaoslr.ih i b usnih doda.
taka. Udeo pralioasto-llinovitih
sastojaka oajyile S %.
Za ovu svrhu mole se upotrebiti pesak, IljunkoYiti pesek, I!junak, drobljeni IIjun
i drob!jen! "ri.
rodnl kamen.
Mioeralna mclaylna mora da bude tako sastay!jena da u svemu odgoyara us vima u lae. 10.42.
Mlneralnl matenjal kod kop .. prllulenju obrazuju grudve ill koji 1m.. suvi.
frDkeijD
~I sitnihudda
:r.rna nepoispod
lodan je za ove rodove. Upolrebljlvost mineralnol materijala sa vile od S
0,02 mm ispituje so u pogledu bubreoja. Ako so dodaje filer, lreba ozeti dgovaraju~e yrste filera
prema JUS B.B3.04S.
fiJUNAK

P!SAK

AlER

100

...

...

.~

--I

90

f-- -- ~-

--1---

- ...

/~:

,1

. ,'1-1

70

I~li~

60
~

50

- -!

II ~_o_-/-t

1-7:/~7 ~LI/

1/

!iJr7

-~

iJ

J
--1-

V//

jj//
/

-I~J /1\;1--1// ~;/Ia

30

1/

1/1

:5/ / ~1li1l0J~'--I

~o

20

1- q

--- -~- -~~/ ~o/

(/'tl ,/ ~V 1l1f

.....

"

~/

~}LJ

fI ~/II/~.~f/ /-

80

--

/ /

~~~:L
Iv
~~~ /_~

1/--~~V-

--- -

-.--

--

0- -

-.

-0 -1-1-

I~
14-

~~~~

lOOM \It
-.!'

dddO

."
-~~N~

..q

~..tft:J_sz;..2~~~::
I

~~~~~~~~~2~~~~~~~

0'"

Slika 9
.---

10.33

Ve z I v 0
Kao vezivo upolrobljava se bilumeo za kolovoze proma JUS U.M3.010. Bit 55150, 50175, 45/120
i 401200, ill kalrao za kolovoze K 250/500 proma JUS U.M3.040 I JUS U.MJ.05O. Tvrdo vn
vozlva pOlodno IU za melllvino rInol malerljala, dok IU moUo po.odno za Ifubozmo molav e.

10.34

Me I a v i n a
Bilumenske melDvine za iuadu nosctih Ilojna mOlu bill:
a) Sllnozrne sa 0 do 20 % una proko 2 mm (sl. 9);
Ilavnl ustavnl nUllerijali IU priro 110peaak
iii melDvinli u drobljenim materijalom, sa dodllvanjem filera I drobljenol peska
Kao vezivo za izradu mdavloa upolrobljllva so Bil 45/120, Bil 55/50, Bil 50/75 ill vi ko viskozoi
klllrlln za kolovoze. POlrebna kolieinll vezin odreduje se prelhodnim Ilpiliv jem.
b) Melavine srednjeg una 18 20 do 60 % zrna proko 2 mm (II. 9): Ilavnl ltaltavn deloyl IU IljuDkoviti pesak ill drobljeni materijal Hi mciaviDa jedDog i drugog, sa dodavaDje filera, prirodnog
ili drobljeDog peska.
Kao vOlivo upotrebljava so Bil 50/75, Bil 45/120. Bit 40/200 iii viloko vi ozan kalran.
POlrcbne kolieine vczlvlI odreduju so prolhodDim ilpillvanjem.
c) Krupnozrne melaviDe sa 60 do 80 % una iznad 2 mm (II. 9); glavDi
Hi drobljeni malerijal iJi mclavine jednog I drugog, sa dodavanje
ili kamene sitneti.
Kao vczivo so upolrebljava Bil 50/75. Bit 45/120 Hi Bil 40/2
ili visoko visokozaD kalraD
i klilraD 2501500.
POlrebne kolieine veziva odreduju so prelhodnim ilpilivanjem.
a bi Ie poslilla ImUna ltabilnosl mole so mineralni malerijal nepovoljne granul cije
pravili dodavanjem nedolllljutih
una i 10: kod peska mdaDjem razDih Dalazilta, a k
r u ovilog peska, IljuDka i drobljenog
materijala dodatkom filera, sitDog peska, drobljcn
IljuDka iIi kamene SitDet.i. DodavaDjem drobljeDog materijala zoalDo se poveQ
DOSI slojeva.
Bolja prionljivost veziva za miDeralnl materijal
dodatkom I do 2 % mase hidratlsanog
kree&.
.
Na 51. 9 prikazane su IiDlje prosejaynja
si
srednjeunlb i krupnozmib mdavina za
noseee slojeve od bltumeDiziranib malerija
mu Ireba graDulomelrijski sastav peska da
odgovara daloj IiDjji. Silnozme mclavine
e nalaze izmedu IiDija I 12: sreilnjeune Wnedu
linija 2 i 3, a krupnoune mclavine izme
i'
3 i 4. UDlje J' I 4' su Ideal DCliDije za melavine
elji su slojevi debljine 5 i 7,5 em.

I 0.4

Bilumenski
10.41

Uslo" knilleta za sloJne

Stabilnoll

slojevi

moraju

I deformacija

Ispunja~)

(Iei!cDjc)

taball 5.
Tabala 5

~\.

J.a

eCe uslove

MarlaJova

Sloj

~.~.:!noJt

Saobra61j

leuk i Yeoma
leuk saobracuj

kvalilela~

rikazaDlb na sl. 9 po Marlalu (Marschall). date IU u

ModiflciraDa
MarlaJova metoda

meloda

Iei!cDje
Da W'C

na 40'C

I procenat

lupljiDa
sabijeDe
uf altne
mue

stabilDOII tei!cDle
Dajmanje
na
Da
40'C
40'C

kp

kp

mm

mm

kp

140

470

210

580

170

520

I do 4

,
255

650

I do 4

mm
9

665

2 do 5

820

2 do 5

7J5

925

J do 5

872
Tobela 5

- naslovok
2

lok I Irednji
lOobm~oj

200

565

III nose~1
lefak I veoma
sloj
tefak saobrotaj
lak I srednjl
saobrataj
veznl sloj
(binder)

10.42

lefak I veoma
tefak saobrataj

8
800

I
I

730

300

I do

I do 4

41

610

225

4 do 8

360

835

1220

Zapremina lupljioa u odoosu na ukupnu zapreminu. u %:

zo siloozrne melovine. od 3 do 20 %;
zo melovlne srednJih zma. od 3 do 16 %:
zo krupnoune melovine. od 3 do 10 %.
.
Zbijanje je povoljno ako zapreminska masa probnih lela iii vadenih jelgra ilnosi 95 % probnih
Marlalovih lela. Ako so ugradivanje vrli u vi~ slojeva. naj li sloj mole imali I 90 ~~ zapreminske
mase po Morlalu.
.C. I la~ka loma po Frasu. ispod 0 'C
Ta~ka razmeklavanja bilumena (PK) mole bili najvl~
(JUS U.E4.014). .

---

10.5 brada I labl)an). Ilo)na

10.51 lzrada

I~

~;

Bltumenoznl nos~i siojevi izraduju se

i viSe slojevi. Dcbljina pojedinog sloja u sabljenom
Slonju Irebo da iznosi najmanje 1.5 prine
najv~eg uno. ne veta od 10 em. Debljinlt slojn
mole bili i v~o uz peiracnu valjo
,;' '!lcnim I~kovlma.
ju~ emperatura ugradivanja zavisl od vnte velivn. godilnjeg
a
Naslavci slojeva ne smeju da se
doba I upolrebljenih mdina. Ona I
so kr~e za bilumene od 100 do 170 .C. a za kalrane za
kolovoze od 60 do 100 .C.
(
dobro povezoni. Pre nanoSenja svakog sled~eg slojn povrlinll
Pojedini slojevi Ireba da su m ..
jun~ani sloj Ireba pre nanoSenja gotove mnse poprskali ernulIreblt ~islili. Nos~i lucani
zijom u koli~inl 0.3 do 0.5 kp/m.
oli~inu vaiva za prelhodno prskanje. ukoliko se radi neposredno
rill da ne bi nastalo probijanje veziva kroz naneli sloj.
Ispod zasiOra, treba p~ NO

~
.

10.52

Sltbljanje

sa sabijanjem razostrte mdavine z.avisi Od lemperature mdavine. vrsle

Vreme koda Ire~'
,
I mase sprava za sa ~7\1jCjlRazasliranje I prelhodno zbijanje sa ravnanjem
najbolje se radi primenom
nni~m.
Po~tak labijanja Ire
lako i18broll da ne nastane guranje mdavine prod voljkom. Celishodno je
prvo upolrebili lok. a Z8lim Ide valjke. sa ~Ii~nim ili gumenim naploeima.
Zahtevana zbijeno
mor.. so Ivuda posli~1 prema la~. 10.4.

10.53

Maline
Za lundu me. vina korl'le Ie maline koje slule i za osulle vnle asrallnih kolovolnih zaslorl prema
JUS U.B4. 4. Za rDZOSllronje slu.te razaslira~1 i riniSeri.
U Izuzclnl
sluajevima. zo manje koli~in'e mole so prvi sloj ru~no rlWlslirali. a ma!inom sobili.
Sled~l.
jevl moraju se malinskl raznslirali i sabili. Na nepogodnim meslima oko obj.kta mogll so
svi sloj i ru~no razaslrli. ali Ie moraju molinski sabiti. Slojevi se obi~no lbijnju primenom slRli~kih
valja

tlTaoJ.

aleriJal
Kamen! materiJal se lspituje u pogledu oblika una. ~i.IOCc I granulometrijskos
saslava
JUS D.B3.050, a vczive prcma JUS U. M8. 010; JUS U. M3. 040; JUS U.M3.050 I dr.
.62

R a v no. I
Ravnost gornjih povrlioa

slojeva se ispilUju po Ia~. g.42.

premo

10.63 Stabllnost

i deformacija

Siabilnost i deformaeija se is P 'lu'u po

_
tuju se prema JUS U.M8~~

~r~~

r:
C
rP{ '~\F'~~
\

10.64

MelavinlL
I'rlpremljena .melav'
erl1Vll1Csll1bllnol~u. derorml1eirnm. grl1nulacijom. elr.alrl1kciJom.lI1ekom
zapreminskom masom nl1jrnanje na svakih 4000 011podloge. Zapremlnska masa
razmekla
e uje najmanje oa jednoD1 uzorku (izbuknom
jezgru ili ise&nom uzorku).

11

Fodlogn

sa betonskim

gomjim

nos.eehp slojevima

No5et1 slojevi ove vnte upotrebljavaju Ie za svako saobraeajoo opten:(\cnje. a nar~ito za puteve
sa Jakim i veoma Jakim saobraeajem. gde je tlo posteljice postojano na mrazu i dobre nosivost!.
Podloge od betona pona~aju Ie kao pl* postavljene nILelasli~nu podlogu. Naprezanjl1 plOCiLkoja
nl1Sll1juusled lemperl1lurnih promena. ..,obratajnog optereecnjl1 Ilrenja mogu Ie priblilno If'II~unl1li.
Kako Ie napremnja usled optereeenja prenole na veliku povl1inu. to IU deformaeije tla male. usled
fega proizlui da je nos;,'ost betonske pl~e velika.
11.1

Debilina
Debljino betonskih nosetih slojeva. prema vnti laobrataja.

11.2
11.21

kretu se od 10 do 20 em I dale IU u tabeli 2.

MlterlJI'
Comont
Za Izradu betonsklh nosctih slojeva upotrebljava se cement PC 2SO ill PC 3SO preRla JUS D.Cl.OJO.
U lcolieini polrebnoj da se dobije tnW:oa marka betona (200 iIi US kp/eml).

11.22

Sljunak

i pesak

SIJunak I pesak moraju bitl eisti. na mrazu po!lojani. bez raspl1dnutih orgl1nlklh I humusnih l&8tojaka.
Udoo muljevhih silstojaka naJvi40 3 ~. Llnlla prolCjavanja Ireba da je prlblltno kao fA lcolovoz
od betona prema JUS U.E3.020.
11.23

Voda
Upotrebljl1va se sVllka vodl1 koja nljo za~dena.
,",pr~nlh

I uzdutnlh sutaTaka

U sumnjivim slubjevim.a.
belonske

vodu lreba Ispill1tl.

11.3

Rumale

11.31

Duline betonskih pinta date su u tabeli 6 prema temperaturam.a ugradlvlnja betona I njegovim
razlieilim lcoeficijenlima izduunja. Takode su prikazaoe temperature ugradivl1njl1 betona od +30 .C.
sa njihovim lcoefieijentima dill1tl1cija za 6x 10-' (beton od lcr~njl1ka sa malo SiO,) i za 12x 10-.
(beton od Iljunkovila-pcskovilog
materijala sa do,la kvarea). U tabeli IU date dutine ploeo (/).
kilo I nl1jmanje dutine koje Ie preporueuju (II)' Ove najmanje dutine predltavljl1ju normal no aranlce
u pogledu ligurnostl. Prerna podl1cima iz II1bele 6 daju Ie ove preporuke:
I) Dulinl1 betonske ploee mote bili utoliko veta. ukoliko je temperatura ugradivanja betona nita.
I koeficijenat izduuoja
betona manji.
2) Pogodnije je da se u granicama mogutnosti izraduju pl* ~to vetlb dutina. primenjujuti bet one
.a malom dilall1cijom pod uticajem lemperatumih promena. Na ovaj naein malno 10 lmanjujo
broj popreenih .astavaka. te Ie time omogutava ekonomienije .radenje.
Posledice niskih temperatura su slvaranje pukotina u betonu, a u veri s tim i stvaranje mogucnosti
pucanja asfaJloih zastora polouoih preko betonske podloge. Deton.ke podloge su uvek manje podlotne uticaju temperature no I1Sfaltni lAstori. Kon,lI1tovano je da Ie u betonskim podlogama ispod
ufaltnog za.stora pojavljuje lemperalura od +30 .C. Zahvaljujutl visokom lcoeficijcolu toplotoe
provodljivosti bc(ona naslaje bn:o izjednaeavanje temperature u uoulra1njosli podloge. lako da Ie
u ojoj ne javljaju oaponi yeti od IS kp/cm2. ako je asfaJlni zastor Dad podlogom debljioe S em.
Razmak popreenih ~astanka slojeva od belona treba da je: prividoib 3 do 6 m, proslomih 18 do SOm.
Maoje razmalce prividnih sastavaka treba predvidati za belon velikog koeficijeola izduleoja (beton
sa dosta kvarcnog malerijala) i visoke tempera lure ugradivanja.

oosete Iioicoe

Isto tako. manje razmake proslornih sastavaka treba predvidali pri i1;vodenju radova u bladnijem
godi!ojem periodu i sa velikim koericijenlom izduunja betona. Prostoml sastava mogu Ie izostavili ako su prividni sastavci tako izvedeoi da obczbeduju nesmetaoo izduleoje belona.
popreeoi prostoroi sastam mde Ie primenom daslce od mekog drveta. debljine 10 do 18 mm. u
zavisnosli od tempcratllmih promena. a prlvidni sastavei upotrebom daske debljine 10 0101 iIi IraugiUlih d~eica kao 1A betonske kolovoze prerna JUS U.E3.020.
Daske pre upolrebe

moraju da sloje u vodi najmanje

24 0&111.

874

-:

- q ~ ~ :q ~ ~

~
~
~

q~

~~15
N

--

1,

e
e

i-~

"1

'"

:i:I:I:I:i~

-~

r<")

~~~~~~
I

31~1~1~1~15
~151~1~1~1~

--:~
---

~ISI5r~I~I~

_~H

e
e

-:

~lil~lil-~I~

~~

;;1~1~1~1~1~

1, -:

~I~I~I~\~\~

-:

f!
.9
~
~

::I
..

~ ~
('j

I-

\0

U
.D
('j

&~~
~;"E:i
f-. - I:

M~NN-

i Ii

20

.~ Q.
..
.S
~
~

::I co
"0 '-'

S]

ClSnJ

.5:
- .~ ~

~ b 11
I
1_1_~n
;

(f~-- ~-:H~- n~

~j~121;1~1~

co

.~
:s

~
-~! i .fi~h ~ ~ ~
I- B
I
~

.'

11.32

Zu Ilrlnu I>odiogo proko 6,0 11\l'lroblln je u:tdu2nl ...hlVllk, I'ovrllno . ..he .Inllle ."IIIIVllkn,
I""
pre1\nih (prividnih i prostornih) i uzdu!nih, pokrivaju se krovnom hartijom na lirinl 25 do 30 elll,
tako da se jedna strana plOCe do spojniee prema!e bitumenom Bit 45/200 na lirini od 15 em, a zatim hartija zalepi za plo1\u. Na ovaj na1\in omoguCava se nesmetana dilataeija plol\e bez uticaja na
asfaltni kolovozni zastor nad plo1\om.

11.4

Uslovl kvaliteta za gotovu betonsku podlogu

11.41

Prllllllll 1\vrllo~a belonlkllt

-

na betonskim

koekl 1'0010 28 dnnn I jezarn pOlle dva meleen:

koekama za plOCe debijine 51 em

200 kp/em2;

na betonskim koekama za plol\e debljlne 20 em

225 kp/em2;

na jezgra

200 kp/em2;

I2J 15 em (za plOCe debljlne 15 em)

Savojna 1\vrstoCa posle 28 dana:

za plol\e debljine 15 em
- za plol\e debljin~ 20 em
11.42

R a v nos

t pod

25 kp lem2;
"""""""""""""""""

,................

30 kp/em2;

log e

Ravnost beton.kih

slojeva pod loge morn blli Isla kao u ta1\. 8.31. Dozvoljena OdNlul'lInja :+ 1 con.

11.5

Izrada

11.51

Belonski slojevi se izraduju sli1\no izvodenju kolovoza od belona prenm JUS U.E3.020. MeAavina
betona spravlja se u mdalicama oko 1,5 minut. Za vrcmc transporla ne smc nastati scgrclaeija
betona.
.
.
Transport I sabijanje betona moraju so takq uskladitl da se beton sa sigurnol~u ugradi pre pol\etka
stvrdnjavanja.
Povrlina

tampona

Betonski

slojevi nanose

so prethodno

basi;

se I zbijaju

hartija

nije potrebna.

primenom

mallna.

Drveni umeci za sastavke postavljaju se tako da se ne mogu pomicati ni iskrivlti. Sastavcl se pri
zbijanju ne smeju oltetiti.
Prividni sastavei obi1\no se ne zalivaju, dok se prostorni moraju zaliti asfaltnom masom za zalivarije
prema JUS U.M3.095.
Izrndenn bclonskn I'odloga morn se u I'rvo vreme (oko 10 satl za vreme ve7.ivllnja) Itititi od sulel1ja,
usled vetra i sunea, pomo~u krovova ili na drugi povoljan na1\in (raznim prevlllkama, emub.ijom I dr.).
Posle ovog vremena mora se najmanje 5 dana da Ititl pomo~u vla!nih pokrivaCa Hi peska. Slede~ih
14 dana mora se kvasiti da bi za sve to vreme bila vla!na.
Posle 21 dan podloga se more koristiti. Pre izrade bltumenskih
bude dobro osulena.

lastora

povrlina

betona mora da

Ne sme se ugraditi betonska melavina koja ima temperaturu ispod + 5 .C, niti se sme betoniratl
na spoljnoj tempcraturi izmedu +5 .C I 0 .C. Za betonske nose~e sJojeve va!i isto Ito I za betonske
kolovozc prema JUS U.E3.020.
11.52

Za izradu betonskih podlop

JUS U.E3.020.

11.6

IspitlvaJ\ie

upotrebljavaju

se melalice, razastira1\i, finilcri I vibracione plOCe prema

Materijal i podloga Ispituju sc po navedenim' standardlma

11.61

Prethodna
Prethodno

Ispitlvanja
sc u laboratorijl

Ispltuju:

cement,

kameni materijal,
granulometrijskl
zapreminska

sastav,

masa sve!eg betona,

pritisna i savojna l\vrstoCa stvrdnutog

betona.

za materijale

I podlogu.

875

876
11.62

Is pit i van j a nag ra d i 1B t u

Ispitivanja na gradili~tu su sledeea: .
: ispitivanja

po izgledu svojstava

jspitivanja

- ispitivanje
11.41,

krupnoce

ispitivanje

svake

sj1Stava svdeg

~kodljivih sastojaka

grupe

u materijalima,

zrna,

OOtolla,

pritisne i savojne evrstoce na svakih

. 500 m, na izbu~enim jezgr)ma. b~tona prelna tae.

ispitivanje

ravnosti

podloge

prf'ma

tae. 8.42.

Veza sa drua;im stand~rdi~..

'JUS jtB3:045. ~', Filcr.za ugljovodoniene mcihvinc'.
J~~D..D3.050 -,.- Tehnie~i. uslov} .za. kan)e'nel,agregate ~ lzradu kolovozlllh zastora

"JOS B:cdno'
JpS.~.~~.020;

- P~hland~emci~t'
'.

,Tehnieki

~tql1s.l?h .ko~oy.o~,
'"
Tehnieki .uslovi ia i~rad~ 'pitu;;;e~~'I<ih i katranskih
Tehni~IJ ,utlo"i~lzracfu'
2Sr~Itni:h\Ji~tiIDli.,:.~

JUS:U,E-!.OI2-..)US 'U.E4JH4 '-,

)U~

,u.E4.016

JUS U.E4.018

. \iSlo:vi:'.~ .izradu,

makadama
.

-. Telclnieki .uslovi za izradu

lsatlanskih,OOtona t:,.
.
)..,.~,.
,
""..
:'.'~'
-'
'
,- Tehniekt " uslovi 'za ~radu k\itranski'h betona'
po hladnom
'

. JUS 'U,E4.020'

'l'ehl1.ieki. usloviza

JUS U.E9.022

Tehnieki uslovi in izradu stabilizovanih

JUS U.M3.0lO

Bitumen. za kolovozne

pqstupku',

izradu liye~ih: asfalta,.. ':

'
podloga za puteve
zastore

,',.

JUS U.M3.040

,"'7 K;ltfan. za~olovoze

JUS U.M3.0S0 -' Hladn.' k~tr'an ~ kolovoze
JUS U.M3.095

Mase za zalivanje kolovoznih

JUS U.M8.0lO

Metode za ispitivanje bitumena

JUS U.M8.090

lspitivanje

JUS U.M8.092

Odredivanje zapreminske

asfaltnih

masa metodom

Odrcdivanje

JUS U.S4.050

Tipovi kolovoznih

konstrukcija

JUS U.S4.051

Tipovi kolovomih

konstrukcija

JUS

Tipovi

Tipovi osiguranja

JUS U.S4.064

upijanja

odvodnjavanja

po. Mar~alu

mase uzoraka iz zastora i noseeih slojeva

JUS U,M8.094

U.84.062

zastora

vode uzoraka

iz zastora

za lak i srednji saobraeaj

za teuk

saobraeaj

kolovoza

kosina nasipa i useka i noEca nasipa

8tampa: Beo.radakJ le.flak1

zavod

Beo,rad

877

UDK 625,736
JUGOSLOVENSKI
TlPOVI OSIGURANJA

STANDARD

JUS

KOSINA NASIPA,

KOSINA USEKA I NO~ICE

U.S4.064
1990.

NASIPA

SA PRIMENOM

PraVllnlk br.06-93/26

ad 1990.08.04

od 199o.02.0BjSlufb.nllllt

Types of Insurance of side slope embl1nkmenrs,

Ovaj stsndsrd

je nssrso revizijom

SFRJ, br. 23/90.

currlngs snd foor embl1nkmlHlcs

srsndards JUS U.S4.0G4

iz 1965. godlne.

SADRZAJ
Strano
1
2
3
4
4.1
4.1.1
4.1.2
4.1.3
4.1.4

4.1.6
4.1.6
4.1.7
4.1.8
4.1.9
4.1.10
4.1.11
4.1.12
4.1.13
4.1.14
4.1.15
4.1.16
4.1.17
4.1.18
4.2
4.2.1
4.2.2
4.2,3
4.2.4
5
5.1
5,2
5.3
6.4
6
7
8

.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
V.za
sa drug;m
standardima
... .......; .... .. .. ..........
0 pit.
odr.db.
.............................. .. ......
Osiguranj.kosiN!nasipaIuseka
Vegetatlvna
oslguranj.
.................................
Predmet

standarda

Humuslranj.

i pOdruej.

I zas.javanj.

Oblagan;a

kasln.

busanam

prlmen.

travam

.....................2
............. .. .... ..2
.....................2
2
.. .. . ... . . . . . . . . . .2

','

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

Zelena rogoznlca
.'. . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
"""""
Pap let
6
""""""""""""""""""""""""""""""""
9
:tlv. eetk. od gran. I sadnlc.
11
:tlv. e.tk. od sadnlca
. . . . . . . . . . . . ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

:tlv.eetk... . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . ..
Pokrlv.nj.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
,
12
13
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
','

granjem

Granatlmadrac
Fa!ln.
Drenah

od

fa!ln.

Prograde od granI.
:tlva

""""""""""""""""

16

......................... ........ ......................... .

palls.da

:tlvl papreenl prag

Drven.

s.dnice

18

19

...................... ...... ............................ ..

20

.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
I Ilbija
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Zaltlta
kaslna
useka
I %Oseka
hldrozase;av.nj.m
. . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 I
Gradovlnska aslguranj.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Zaltita kaslna useka 1 zaseka fleanlm IIIplastlenlm mretama
23
Brdsklov.s

Zas.dlvanje

drve~a

Z.!tlta

kaslna useka I zoseka gablanlma.

Zaltlta

koslna useka I zosek. tarkretlran;em

Zaltlta

stenavltlh

Osiguranjo

kosine

Oslguron;.

kosin.

Oslguranlo kosin.
Oslguranjo

kaslna

Ispunjenlm

ko!.vlma

""""""""""""'"
od
mreh

... . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
kaslna ankerevaniem
I tarkretnlm
rasteram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
i nofice
nasipa pored vodatoka
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 28
nos/po fallnam.
.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2B
noslpa k.monlm naoae.;om I nasl.gom IIIpotpo",lrn lldovlr".
. . . . . . . . . , 20
, , . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . , . . . . . ""
naslpa kaldrmam
. . . . . . . . . . . .
32

.'
Oslgur.nio kaslna n.slpa k.m.nlm zldavlm. ..u suva" I betonsklm plaeama . . . . . . . . , . . . . . . , . .

37

Osigur.nj.

koslna visoklh kamonih nasip. Irailranj.,

41

Oslguranj.

kosina

. ......... .....
. . . . . . . . ."""""""'"
. .. ........ ....................

43

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

45

Odvodn'l

zaltitni

II Izdanje

useka
jarkavi

kam.nim

SA VEZNfzA
I

,ebrim.

VOD ZA STANDARDIZACIJU

878,
Prodmot standarda
1.1

Predmet standarda
0 vim Standardom

1.2

i podruC:::joprimono

podruaja

se ulvrauju

lipovl osiguranja

koslna naslpa. zoseka, useKa I nollce noslpa.

primene

Za stebUnoSt koslna naslpa. usaka, : zaseka I nollee naslpa I njlhovo pravUno0 odrbvanje
po pravl1u. jedDn od tiPOV8ostguranja navedenlh U oyom standardu.
Zahlevlma

oslguranja

lerena, p.rklr.lUte

proslora

oko pute podle1e Ilzgradn)a:

pozalm!!la,

deponl)a,

prlmanjuju se,

kamenoloma,

kll..vlh

Itd,

Veza sa drugim standardima

JUS C.B3.021 - Vrucev.ljanl celik, Okrugll cellk za op!tu n.menu
JUS C,BO.110 - Calle". lie. vuce".. Obllk I mar.
'
JUS U.S4.062 - Tlpovl odvodnjav.nj. kolovoz. I prlbrelnlh str.na na putevlm.

Ophe odredbe
Graaenje savremenlh putev. z.htev. prlmenu eflkasnog n.clna oslguranja kako koslna naslpa tako I ko.
sine Z8seka 1 useka.
Tlpovlm. oslguranj.
osiguranja:
cetke,

u s.:olslu ovog Stqnd.rda

humuslnnje

live aetk.

I zoseiavanje

od gran. I s.dnlea,

grade od granj., llv. p.lIsada,

Ij., zallha

travom,

smatraju

pokrlvan)e

llvl popr.cnl

od Ueanih III plostlcnlh

JednoSt.vnljl

tlpovl oslguranj.

nlh dlm.nzlj.

III od plostlcnlh

Slo1eniji tlpovl oslguranja

(prlmenom

oblog.,

pored vod.nlh

nollee

praks!. Dati su Ilpovl obelbeacnj.

na I belonske

llc.nlm

madrae,

notice n. lipovlma

dimelllijame

Oslguranje

popiel,
od talln.,

brdskl ovos, usaaiva"je

mrebma,

ankerovanjem

drvec.

g.b!onlma

I lorkretnlm

tokova su proSte pun)ene tallne, Izraaene

I kosin.

naslpa pored vodenlh tokova

ploaa),

prlkazanl

1Ive
proI lib.

(lspunje.

raSterom.
od pruc. odrea..

no lice naslpa prlme"om

a, lakode,

!II Iljunkovlloj

I oslgur.nja

merama graaevlnskog

su za pojedlnacne
lomllenog

Izradom

sluaajeve

kamena,

kamenlh

oslguranja

koil se javlj.ju

pOlpornlh

zldova, bOlO'

naslaga I berm I III s~mo Izra.

podloz!.

Tlpovl sadrle I razna osiguranja kosin. visoklh naslpa sa komblnaeljama

varujuclm

tallne, dr.nab

iii plastlcnlm

torkretlranjam,

I graaevlnskog

zelena rogoznlea,

mrel..

zldov. III betonsklh

dom kaldrme na tucanlckoj

gran.tI

prag, drvene sadnlce,

mreb),

mere vegetatl~nog

koslna busenom,

granjem,

koslna usek. I zoseka hldrozosejavanjem,

nlm kolevlm.

se ddgovaraJuce

oblaganje

u zavlsnostl od dullna

koslna useka Ilvodl se Prlmenom

slaganja kamena u suvo, sa odgo.

koslna.
kam.nlh

rebara I pokrlvenlh

drendnlh

I oOOdnlh za!tltnlh

jarkova.
Z. sve vrste ovlh obezb.aenja

dat. su potrebna

Osiguranje

kosina nasipa i useka

4.1

Vegetativno

osigul1lnj.

4.1.1

Humuslran]e

I zosejevanje

objalnienja,

kao I uslovl pod kojlm. se ona Izvod..

travom

Oslouranjft koslnll humushanjcm I zlisojovDnJam trllvorn. prikalilne Tla11Ikema 1 12. JlJi"IJ~IIJUJUs,(:kadn 'HI'
preko njlh slivaju male kollcine vode. Kosin. se pr.thodno
Izbrazdaju, tako da brazd. budu p.ral.ln. s.
o.om pUla 1 na razm.ku

od 1,0 do 1,5 m, mereno po koslnl nas!palll

10 do 20 em. Debljina sloj. humu..

mora d. burl. za koh.zlvna

I!ljunak,

humuslr.nj.

pes.k) oko 20 em. Po.tupak

prlmenjuie

u.ek..

tla Izme~u

Dublnal

Ilrln. br.zdl.u

od

10 I 15 cm, a z. n.vez.na

se za koslne sa n.glOOm 1: 1.5111 bla1lm.

879
Humusirlnje

se oblvlil

od dnl koslne ka vrhu, Sl dodlvlnjem

humusa

u slojevlml.

muS4 se pllnlrlJu klko bl se dobUe kondn'ullne

povrSlne proJektovenlh
p Ilnlrlnjl I nlbl)lnjl humus .e mora kvasltl, pOllrskld vodom.
Zisejavinje

trlve preko humusl

k!!e, nl tll nleln Ito.e

kollelni

drv.nlm

kolMiDlod

vremenu,

Tom~.ovo

vdteeko

u, vegetleionom

IzvrSenag

p.rlodu

(lubrlvo (to.lorno

posle

brdno

I kalljeva so 200 kg/hi. Posle (lubranll viii se obrldl I prlpreml z.mlll!tl za set.
koslna grlbuljlml.
I to odozdo nav!!e. Setva se viii rueno I zadm se zl..lana povlilnl po.

vlljkom

tlko

100 kg/hi,

dl .e s.me uevrsd u zemill. Preko zl.e/lne

I posle nleanll trlveJo!

ste semenl viii se prema karlkterl.tlkam.

S.janie

prl povoilnom

preko ko.lne po.lp"ju

slojevl hI>-

od 400 kg/hi)

vu brlzdlnj.m
villi

morl 58 oblv/Jlil

prethodno

Rlzastrd

negillo. Odm.h. posl.

58 molo IzvrJld mdlnsklm

(lubrivi I sredstvi za uevlielvanje

Na sllei 1 prlkazano
. me podutnlh

je oslguranje

jednom

se po.lpllStom

povrSlne po.lpe .e nltromonkal

kollflnom

tog "edstvi.

zemijlSt..

putem. Seme se seje suvo 11\vlalno III zaJedno sa dodlelml

semena. Kollflnl
humus.,

klo ho su

semena lavlsl od vme semena I klselosd zom/jllta.

koslne humuslranjem

brazda la ufvrieenle

Izbor yr.

Varllanta

I zaselavanjem

, razmacr.
busenjem deb.

travom sa dlmenzllama

po kojo) 58 samo bankln.

ufvrieuje

Ijfno od 5 do 7 em prlkazana je no sllel 2.

Mere u m

No sllel)e:

1 - humus
2 - otkopanl humus
Silka 1
Mer. u m

~
Na sllelle:
1

2
3

- busen debtjln. od 5 do 7 em
- otkopanl humus

- humus10do 20 em
Silk. 2

4.1.2

Oblag.n)e

kosin

a bus en om

Oslguranl. kosin. obl.g.njem busenom prlkazana su na sllkema 3, 4, 5, 6, 7, 6. I 9. Oval tip o.lguranJa prl.
mcnjuje .e k.d. s. preko kosin. sllv. vee. kollfln. voda.

.
880

Busenje se doblj a so tereno obra.log

tro.om

kojo se prethodno

pokosll

potom

se busenllseku

koo kyo-

drotno ploto melo 30 em X 30 em I debljlne no)mon)e 4 do 6 em. Busen se mole upotrebltl no mestlma
gde se usloyl ZI negu I rozyl)anje buseno poduderoju so onlmo sa kogo su busenl uzetl. Busen se more odmah upotrebltl,

ell eko to nljo moguce, mora se deponoyatl

I vlslne 0,6 m. Busen se

"'
zem!)I, a ostell sa trayom preko korenjo

u figure Ilrlne 1,0

slole u figure teko da se prvl redoyl polatu sa trayom okrenutom

donjlh slo;eya. Busen! n. .m.ju
Umesto

busena

ZI obleganje

trael od geotekstlla

do Stoje u flgurama

dule

kosln~ mole se prlmenltl

111plestlcnlh

od jedne nedelle. jer ce postetl neupotrebljlYI.

treynatl

teplh IzreOen yeJtecklm

Za Izradu
ohrapayltl

traynlh poyrlln. buseoom, gorn)1 .10) kosin. od plodne umlje (humusa)

I po njemu polo!ltl plote busenje, 8 Zltlm njlhoye sastayke Ispunltllnom

travom.
Obleganje

kosine busenom

sloj humuSl d.bljlne

no ne planlranu

postUpkom

na

mret..

poneyljenlm

pljoltlmlce

10 em I oslgurava pobljenjem

prlkazeno

;e na sllel 3. Redl se polaganjem

dryenlh kocllA ~2 em nerazmaku

kosinu naslpo 111useke. Najpogodnlje

more se Izr.ynetll
zemljom I Zlse'etl

Yreme za pobusenjevanje

busena na

od oko 40em, up,"y-

je proleOe. L.tl se bus.nj.

more poliyatl dok se trava ne prlml,

Mere u em
~a~
~

,.

~~~

h.,V ;v

,..l..
.1..

~'V~

Na sllet je:
.
(4 do 6) em
1 - busen 30 em X 30 em X
plodno zemlj. do 10 em
2
drvenl koclt ~ 2 em, 1. 30 em
3

SlIka 3

Mere u em

,.
r'';'''',''~,''M..;;/~'/AV''''

,'"

J'''''''''''''.oI\'''''l''''/.">wI.

-0

,..

"'-''''''''''''''''''0&''''"v,

.'"

Na sliel ie:
1 -

2
3

buson 30 em X 30 em X

(4 do 6) em,

- plodn. zem1je do 10 em
-

otkopon humus
Slika 4

Oblagonle koslne bu.onom post.vljonlm n..etleno u sloJeylme upr.vno no koslnu prlk.,o"o

ne sll,
'e
el 4. Redl se, oko je potrebno, j.te utVrOlvanjezbog eyentuelnog delstvo yode .. menJlm brzln.me u YOdoplevnlm podrucjlm8 I radl povecenja neglbe koslne do 1: 1.

""

881
Oblaganj. kosin. buseoom mot. s. Izv.sd I u horlzontalnlm sloJ.vlma, kako j. prlkazeno n. slle! 5. U
tom slueaju bus.nj. ;. uevr>tI drv.nlm koel~lma IfJ3 do 5 em, dulln. od 0,7 do 1,0-m, a na razmaku
0,40 m. Prl polay.nlu u horlzontalnlm slolovlma trava dolazl na !ravu III.. .vl bu..nl okr.nu .8 Iravom
nadol.. Spollna mano bus.n]. s. sr.1o da bl s. doblo odrollen n.glb koslno.

Mere u em

.1(1,

",.~"

... \I:

N. sllell.:

,
2

3
4

- buson 30 em-X 30 em X

plodno zemlj.

(4 do 6~ em

10 em

- koeIt1fJ3do5em,/-O,7do1,Om
- otkop.n humus
SIIka5

Pored povr~lnskog
sko polj. od bus.n.,

pokr!v.nja

busenom,

mr.lo od bus.n.

prlmenjujo

I zld od bus.na

se I drugl naelnl oslguranja:

'trake od bus.na,

~ahov.

(silk. od 6 do 9).

Mer. u m

Mereu m

Slik.6

Na slici je:
travnat!, busen
1

2 -

zasejani humus
SIIka7

882
Mere u m

Na sllkama je:
travnad bu..n
1
z..ajanl humus
2

Slika 9

Silk. B

Zid od busena (sllka 9) radl se polaganjem busena blago nagnut09 prema kosin!. Debl]lna busena ,e
6 em a naglb zlda 58kreee od 3: 1 do S:1. NaslpanJe 110zlda vril .. IX'stepeno do vrhe zlda.

4.1.3

Zelena

rogoznlca

Zelena rogoznlce seno)1 se od pledva, prilivenih slamnatlh rogoznlea III cd druglh mater!jala. Izme(lu slojeva pletlva, uz pomoe sredstVaza lepljanje, dodaju .. semena trava, gnojlya I humusnl materlja!.
Zelena rogoznlea, 1$10kao I busen, slull za blagovremenu zaltltu zemljanlh povrilna od erozlje.
Dok ne nastane zahltnl sloj, rogoznlea nltl koslne od dejstVa veua I vode.
Zelenu rogozn\cu mo1emo, Izuzev zlml, polagetl tokom flteve godlne. Mole se prenosltll skledlldd teko
d. ost.n. suva I da ne trull. PolaganJe se lako .!zvodl na Izr~vnetom vldnom tlu, ne tenkom humulnom
sloju I trosnlm Stenama. Ohrapavlj.vanje tla nlje potrebno. K.od!Ijunkovltlh podloga I kllzllu pre polaganje rogoznlce nanosl se sloj od koherentnog materljala.

Kada se rogoznlcom hlte koslne, pofetak I kraJ rogoznlce ukopava se u tie u potrebnu dublnu (za dull.
nu lopet.). t ako j. potr.bno. dodatno se utVr(luj.llfanlm kllnovlma 'cd 25 do 30 em duflne (po pravllu, kod veliklh naglb.). D. bl se spr.flle hete prl klljanju, zbog soli u (lubrlvu korlstl se mala kollflna
(lubrlva.
Kad kllca za nekollko centlmetara problje rogoznlr.u, rogoznlea, po pravllu. poStaje dodatno (fubrlvo.
Z.I.no rogoznlce pr.dnavlja sll{:nu zahltu kao I busen; za razllku od busena, omogutu)e Izvesne pred.
nostl all sedrllI Izvesne n.dostatk..
Prednostl zel.n. rogoznlce su: mala. transportna tellna, brzo I Jafdno polaganj. zbog vetlh dlmenzlia,
.
lako skladlnen;e bez veelh gubluk'a zbog spor.1 etapne gradn;e.
Nedostacl zelene rogoznlce suo opasno pomeranje u slueaju slabog regullsanja otlcanja vode, opasnost od
hullvanja kod nera.nomene podloge tla, propedan)e prl kll)an)u zbog vremensklh utlcaja III prekldanja
naknadnog (lubrenj..

4.1.4

Po p I. t
Popletl

se sastoje cd elastlenlh

,!og u zemlju (sllka 10).

vegetatlvnlh

materljala

opletenlh

oko drvenog

III metalnog

kolja poblj..

883
Poplet se, po pravllu. upotrebljava za zdUtu na koslnama n.velOnlh mat.rl).la I mat.rl)al. slab. koh.z!Je, koje etmosfersko voda
spl"" Ddmah po ugr.dlvanJu pop let meh.nlc~kl oslgur.v. povlilnu kosin.
koj. Je ugroten. od Isplranja.
Nanetl 510]drll tollko dugo dok s. u meduprostorlma ukoren. trave I z.len. pomlne. odnosno gran]. I
!Iblje. :2:\v\poplet svollm korenjem dadatno utvrduJe u vezuje gornJl sloj lo podlogu.
Poplet se radl kao podulnlill rombastl popl.t. Popl.t s. polale u blagom naglbu pr.m. horlzont.II, J.r
se u horlzont.lnom poloiaju na svele nasutom tlu te!ko odupfr. oe.klv.nom prltlsku z.mlje. U ovom
slue.ju vod. otlee u poplet u ogrenleenlm kollelnama (.lIko 11).
5tabllnost popleta zavlsl ad dullne, d.bIJln., evrstln. I medusobn. udalj.nostl kllnov. u tlu. Tanke IIbe popleta zahteveju man)e ud.lj.nostllzmedu pol/a nego debele. Dullna 1d.blJlne kol.ca lOvls. od vl.1n. humu.nog .Ioia, ad predv~enog traJanja aktlvno.tl popleta I oceklv.nog optereeenla. Rumak Izme(Iu padulnog popleta adredu/e se.prema naglbu kosin. I vrnl pod loge. Popl.t mora bltl obostrano pokrlven zeml]om da bl II omoguello da Ilvo prue. punl koren, kao I da posl. trul].n]a mrtvog !Ibl!a n.
nonaju stepenice. U nojn!ll poloz.j ko.ln. o.lguran. popletom po pravllu 51 nonosl pojas bu.enja lo
onemogueav.nie pokretan/a (.lIko 121,
Kolje od mrtvog materlja'a Ima samo mehanlekll Stedekl uelnak. Kolj. od lIvog materljale omogueuj.
svoHm korenjem vece obezbedenje tla I.manjuj. kollelnu vode u tlu.
4.1.4.1

Podulnl poplet
Podulnl pop let .e polaZe pod uglom od 5 do 20. u odno.u na horlzontalu, na razmaku od 2 do 3 m, za.
vlsno od naglba kos!n.1 ugroienosd gom]. povlilne. Mob se radltl ne prolzvoljnoj dullnlill stepenasto.
Ne sllell 0 prikozan j. presek kroz podulnl poplet.

511ka10

Na slle111 prlkazan

j. n.pravllan

I pravllan naeln polaganla

podulnog

popleta.

Mer. u m
Dorok povr!/nske
I

vade
I

L..-L-~

Dorok povr!inske

vode

,
/~

-c:

d---"'"

J--- --'
~
--~-;;;-20.

_.'
NeprBviino

",/~~
,~

,
':
~-=-----

~
Prsv1ino

Silk. 11

'"
.
" 2 do 3

884
N. .lIcl12 prtk...n Je podu!nl popl.t s. z...ilenlm IlblJem I trevom Izme(lu pnple...
Me,e u m

,\

-::-~-~~':-~~~
'}..
~"
J, I "~~~--'"

~ Jt~

-'~"
",,~,,"':.;"
"...;:,.

~~

~~

"~'''~'''...

"':~"
"""'~- ...,..~~~.

.!.../'

"~~~

'''''''''-''

~ ~.
1'.\:"~~'"
~~&.
.

'\~
~~r'

...
T

- """'.~
=: ';;""'.,"",
~ -..,, .~..:;".-.'"-'

'~H
" '.r~.;r,
,. .' 1"'"-4l*
. ' ,~1j'<;'.J:
<;.' ,04*'

.
u ~4.!.:"'':
~.,prl}

:-f

'''''''

I~~..c"'.,
~~

<t~ .
.;.1 Aa~~
fi ~~"p-7I'

'"
-~"',,~~r:,"

;:.~

:o~

'
.,~".'~

~l.;:.~~I~~~."

~~

.'

'.'

.:

"

~~'~/f;,'
./("'-q:

~tY;
-

\'i'-';i--~'~:,

/..r;,1j>
.,." I..,,'

~~~~w:

N. slid j e:
1 - busen
.2 - n.sutl humus
Silk. 12

4.1.4.2

Romb."StIpoplet
Romb.StI poplet se polde n. rezm.ku ad 1,5 do 2 m u dlj.gon.lnom vezu. u z.visnost! ad n.glb. kosine i ugrohnostl humusnlh slojev.. N.glb poplet. u odnosu n. horlzont.lu Iznosl od 20 do 30. Romb."
51!pop let 1m. n.ro~lto dobru St.bllnost mog prepletonjo vrbovog llbn. n. vezovlmo.
N. slicl13 prlk.z.n je ramb.stl poplet.
Moro 1.1em

- vrbovo pru~e
Silk. 13

885
Podu!nll

rombanl

pop loti rado so kao: !Ivl, mrtvll

poplotl od flvog I mrtvog matorllala.

11vl poploU so rodo od mladlea vrbe. U zavlmostl

od vmo tla, kollo duga~ko od 60 do 100 em, pre~nlka

ad 4 do Bern, na razmaku od 1 do 2 m poblja so tako duboko

v. vlsln. poplet..
mater!j.'.
N.jm.njo

d. kol.e vlrllz z.ml].

tollko kollko z.h.o-

Na razmaku ad 20 do 30 em Izme(!u kol]a poblJaju s. ko~1C1 kojl mog,; bltllzra(!onl

od kojeg se r.dl poplet.

1,5 m dugo vrbovo pru~o poblj.

se debljlm

oko ko~I~. I kolja (sllka 14). tnovremeno

krajem

opa5Oost da jodan deo pru~a ne do(!e u dodlt sa n.sutlm

Ko~1C1 jo~ mogu bltl od z!mzelenog

u zemlju od 20 do 30 em, . utlm

se plete ad 5 do 7 prutov..
humusom

drveea III hrastovlne,

Prl upotrebl

od

Isplete

veeeg broj., postojl

I ne prlml 58.

pre~nlka

od 4 do B em, I ubll.]u

se u zemllu

na razrnaku od 30 do 50 em.
Kod tro~nlh nena
prlpremljene

korinl so metalno kolje

16 mm, ad 30 do 60 em du!lne, ko]e se postavlj. u unapred
'"
rupe, U ovom slu~aju otpada upotTeb.
ko~l~a. Kr.jevl pru~. S8 ne mogu pobltl u tlo,

Mereu em

0
In
C
~

g
0
""0

a
to

~~~~~~~"[
i
p:

::

1;)'. !~:'. ni'

:*:' i V
Y :~.
''':6 ~'':.. ~3
!:/ 2

1W
i~." n.:;"
nit
..,
oJ
..
'J

::
;," :.

:
: ::
I

I I

~k:::' :ii'~'. :
:'::Z

::
::
I I
I I

I.
"

\)

\.)

::

~I

:.j
I

I~'

100do200

25 do 33
,
Na sllel jo:
1
2

3
4

vrbovo pruCe

- kolae
- ko~lc
- smer rada
Sllka 14

Mrtvi poplot; ; se izraauju

od mrtvog ma.erljala,

Krajevi pru~ sa ne zabijaju u zemlju.

Mrtvl pop Ie. se moze Izvodltl u svako dab.
liiv, malo razgranat.

.,.jan).

bez ko~l~a, po pravllu na udaljenos.1

godlne,

ad pogodnog

Najee!ce se upotrebljavaju:

Poplcti ad zivog I mrtvog matorijala

drve..

kolae.od

III !Iblj.stog

:;0 em.

ma.erij.la

(savlt-

leska, jova I bell gr.b.

rode 58 ad proto!no

mnvog materljala

I&me

S8 dodllje

nlljmeoje

25 % zlvog vrbovog pruca. Izraduje se kao tlvl poplet.

4.1.5

Zlve

ee.ke

Zlve ~etke slu!e za utvrdlvanje

SaStoje se od ml.dlea
Ijom, Kod duboklh

ugrozenlh

koslna naslp.,

blljaka koje se pol.!u

usek.

useka, pozajmlna,
stepenlee

nagnute

kosina se moJe izvestl Strmije nego no to zah.ev.

Izme(!u tI. 111ve ~etke dol.z! do zaiednl~kog

uzimaju

u z.se~ene

zive eetke ukopane u kosinu.

dolovanj..

Prltlske prouzlm.

Taj ueinak je zavisan od du!ine

ca. Sirenjem korenja povecliva se stllbi1nost kosine.

deponlj.

1deponlj.

ka koslnll

pokrlv.ju

ug.o unutra!njeg
tie, popre~na

ialovln..
se zemtrenj.

naprezania

tla:
pre-

kosin. i razmaka Izmedu stepeni-

886.
4.1.5.1

:lIve~etk.

u s.monlklom

U IDnlOnlklo

t!u

tie 10 Uloto 'toponicli nDonut! pnmll kOllnl, dublno naJmenjo 50 em. Mol1usohnl rlilmnd

Itopenlce Iznos. od 1 do 2 m. u z.v!snost! od n.ulb. I ugro!enostl

Stopenlce

su, po pravllu,

prevlS. gusto. pol.tu

pod uglom

od 20.

u odnosu

kosin..

n. horlzont.lu.

ml.dlce vrbovlh gr.n. koje po dutlnl

N. 5Iepenlce

so. u obllku

krst.l

prel.ze dublnu stepenlca Z8 n.jm.nje

ne

10 em

("epen
prekrlvanj.
je 50 %1. Grane se post.ve sa donjlm
kr.jem
u koslnu. :llva ~etk. se pol.te od donjeg prema gornjem delu koslne. Svaka stepen1ca se prekriva Iskopom Iz gornie stepenlce. Na kraju 5e
grane koje vir.

skr.te

na10

em dutlne

(sllka

15),
~IBr8 u em

/f

50d060

.I.,~.

. ~;.:~.::

~~~~<p''1)

Silk. 15

4.1.5.2

:lIve ~etke n. n.slplm.

':llve ~etke se ug...auju na naslplm. u toku n.slp.nj.. Gr.ne se dutlnom od 1.5 m postavlj.ju u nulp. Po
prekriv.nju ~etke".sip se mob n.bltl do rub. kosin. (silk. 161.

Mere u m

~;"~7:';~
~":",.;.?ty:.. :>.;::{: :;':.\.
I.

. ..:-.

-:'~A..""';'~'~"-'''''"'''"",
""

mi 1\ 1,50

.,-,
Silk. 16

887
Z. Izr.du live ~etke korlne se vrbove gr.ne prollvol)ne deblJln., elostl~n. I r.zgr.nate, koJ. ne odgov.reju z. Izr.du poplet..
U pareoenju sa popletom live ~etke su manie upotrebljlve za oslguranie gornjih delov. humuslr.ne
pov...;ne. ;live ~etke Zldr1avaju p.danje kamenj. I sllvanje vode nlz kosin..

4.1.6

;lIve

~etke

ad

gr.n.

I s.dnle.

Zive ~etk. ad gr.n. I s.dnles Ilul. z. obezb."enJe ugrohnlh kosin. n.,lp., ulek., poz.)mllt. m'lerll.'
I., doponlj. i dopanll. ).Iovlne. Sosto)e ,. ad blll.k. I'dolov. bll/.k. koJl mogu pupltl.

4.1.6.1

Zlve ~etke ad gr.n. I sadnles u samonlklom tlu

Izvooenje tlvlh ~et.k. ad gr.n. I s.dnle. u samonlklom tlu Ie 1510kao za llv. ~etke u semonlklom tlu.
Izme"u vrbovlh gnn. ?ol.tu se gr.n. balog gnb., Mblla III .d.kv.lna
dovoll.v. ledn. bill ka n. met.r.

4.1.6.2

J.k. mlede bll)ka. Po pr.vllu, z..

Zlve ~etke ad gr.n. I sadnle. n. n.slplm.

Izvollenl. lIv\h ~et.k. ad gr.n. I ..dnlce n. n.slplm. Ja Isto k.o I za llv. ~'Ik. n. neslplm.. Izmellu yr.
bovlh gr.n. pol.lu so gr.ne ad belog gr.b., IIbl). lII.dekv.tno J.ke blllk.. Po pr.vllu, zadovoll.v. ledn.
bill k. n. metar.
Zlve ~etke ad gr.n. I s.dnle. Im.ju ugl.vnom !ste pradnostll nedoSt.lke kao I lIv. ~etke. U odnosu n.
tlve ~elke Im.ju prednon ~to se mole upotrebltl vUe vrst. blll.k. koje ..~In).v.ju razl~lto r.nlnl.. Z.
dostlz.nle kon.~nog st.ni. veget.elle patrebn. Ie vaIlk. neg..

4.1.7

;l:lve

~etke

ad

s.dnle.

Zlve ~etke ad s.dnle. slute z. utvr<'l!v.njeugro1enlh kosin. usek., gotovlh noslp., deponl). I deponli.
j.lovine. S.stie se ad ml.dog rastlnj..:
N. stepenlee, koie su n.gnute premo koslnl n. razm.~u ad 1 m, pol.le sa ad 5 do 10 s.dnle. koje s.
pokriv.ju Iskopom Iz gornia stepenle.. Dutlnu Stepenlee odre"uje vell~ln. koren. upatr.bljane s.dnle..
Udaljenost stepenlea la ad 1 do 2 m, u zav!snoStI ad n.gio. I ugrolenostl kosin.. Skr.~lvenja ..dnlce
n .kon ugr."lv.nj. zevlslod vrsta sadnlee.
p" upolr.bl odgover.lu~lh I.dnle., prom. me.nlm uslovlm., vegot.llvno ure".n). , r.zvol k. kon.~nom
st.niu z.~tlte Ie bez dod.tnlh z.s."lv.nJ. I n.knadnlh r.dov..
Upotr.b. ~lblj. n. n..lplm. sa na korlsll, jar n)egovo koranje na Ide dovol/no duboko. ~Iblle se malo, po
pravlll!, s.dlll k.da vagataeli. mtruje.

4.1.8

Pokrivanje
granjem
Pokrivania gr.nlem os!gurav. koslna ad odno~ani. m.tarljal. fz gornjlh slojev. I z.nl~uja vec olta~0911I
mestBna kosinama.
Pokriv.nla granjem mo.!a bit!: '!Ivim zutorima ad gr.nl., mnvlm z.storlm. ad granl. I z.storlm. ad gr.nl. tiv~g I mnvog matari).I..

4.1.8.1

Z!vl z.stori ad gr.nl.

;lfvl z.Stori ad gr.nja r.de se ad naimania 2 m dugih ml.dies vrba, crvanog dran. I neklh Vrs!. lopola.
Pre pol.g.nj. granj. pOlrabno la Izravnat! PQvr!lnu.. N. povr~lnu sa zablJu drvanl kllnovl dugl 50 em,
preenlka ad 3 do 5 em. Dublna nab!ianj. kllnov. la aka 40 em. R.zm.k vrSt. I redov. polohnog gr.nl.
Ie aka 70 em. Sledeci red kllnova sa pobll. taka d. s. pralhodnlm ~inl elke.k obllk. Gr.na sa debilim
krajem pobijaju u koslnu jedna pored d!uga. Za prl~v~lvanla grana pr!lota Sa .!Ies ad kolea do kale..
Kolia se z,;t!m zabll. dati. dok se gr.ne dobra na prlbllu uz zemlju. Ma"uprostorl se zaslp.ju zemljom
I.ko da grane dobra nalegnu uz tlo I budu prakrlvene mestlmf~no levanlu.lno u ,.dovlm.).
Kod manie o~tecen!h povn!n. z. utvrdlvanja gr.ni. upotrebljavaju sa tl~.na uzenglja I drvanl kllnevl
u obllku roglja. U oyom slu~.iu praznl meouprostori I proSto,! Ispod gran. z.drhv.ju pokrenul. dalova
zemljanog m.t.,lj.'.. N. sllel17 prlkazan. je za~tlt. o~tecenog mest. kosin. grani.m pro pOkrlvanj. z.m.
110m.

-----......

888

4h-~~

-~~~

SlIka17

4.1.8.2

Mnvl zastorl od granja

PostUpak polaganja gran;a kod mnvlh za5tora od granla ja \st! kao kod Ilvlh zastora od granj.. Po pravllu.
mrtvl zastorl od grania sa n. za51pajuzemliom. Mrtvo granj. 'a grania nepupetlh blliaka I grana zlmzalanog drvKa. Za za.tltu 5. korist. drvanl klinovl.

4.1.8.3

ZlStOr! od grania !lv09 I mrtvog matarlja'a

4.1.9

Zanorl od granja !lv09 I mrtv09 materl;a'a rlda .. od mrtvog grania komI doda;. naimani. 25 % !lv09
"
mat.rIJala. Postupak Izvrlavan)a j. \stl kao kod !Ivlh zostora od gran;a.
Zastorl od granja VK u f.zl gradnja ~Ina odredanu zo!tltu koslna od Brozl]., koja s. kod poto!anlh Itvlh
gran. oja~av. korenj.m. Za5tor1 od granja rad. sa b.z vKlh zemljano-tahnl~klh radove. Mrtvl zosdlrl od
mogu r.dltl u toku e.l. godlne.
grani.
5'
Granatl
madrae
Granat! m.dr.e od gusto polol.nlh gr.na 51u!1za brzo ukl.nj.n)a agr.nlanag
sIn., koj. dosa!a veta dubln..
Gr.(lltl madr.el mogu bltl: Ilvl granatl madraell mnvl uran.tl madrac\'

4.1.9.1

4.1.9.2

Zlvl gr.n.t! madrael

Na Izravnatu povr!lnu koj. 5. mora oslguratl
8 em. n. razmaku od 1 m. tako da osuia da
pupljlva gran~lce iii grana. Ovako prlpramljanl
.. prlblja uz tlo duboklm nabljanjam koli..
ma(luprostore (5Uk. 181.

povriln5kog oitat.n;.

ko-

zoblia .. kotja du!lna od 60 do 80 em. pre~nika od 4 do

vlrllz zamlja 30 em: Izma"" kelja 5a polole gusto 510lene
slo; 51 !I~anom mre!om. koja sa prltvn:luja za kolja, zatale
Sva skupa sa poslpa rasuesltlm hum\lsom kojl \spunj.va

Mml granatl madr.el

Mnvl granatl madr.ct rada 51od granfical grania napupljlvog drveta.
Mrtvl granat! madract 5a Izvoda uglavnom kao I !Ivl grana!1 mldrae\' Nakon poslpanja h\lm\lsom magu
sa lasajatl travom (5l1ka18),

Pa~n;

pr_k

Mere u em

>~

t.

\.-!QL1

N. slle! je:
slaj ad pupljlvlh gran.
1
slo; od mrtVlh gr.n. s. zasej.nom tI.vom
2
3
Izd.nel
4
11~.n. mrd.
posut humus
5
6
kol.e
7
1Ivlgran.tI m.drae
8
mnvl gr.natl madrae

Slika 18
4.1.10

F.! I n e
Fo!ine su svelnievl zevezanag pru~a IIIgrana ad llvog ill mnvog materljala, kojl Seugradu;u u adredenlm
rumacl~. I pri~vr!~uju llvlm I mrtvlm kalJem u (p.dlne) koslne.
Fa!tne se upotrebljavaju pretelno za regulls.nje otleon;a vade (skupl;anje lodvod povlilnskel podzemne
vode) n. koslnl. Fallne moraju lmatl advOf/na korlto. U podru~ju ukapanlh gradevln. upotrebllav. 58
mrtvl fa!lnskl materiJal. N. koslnama kole su nedovolJno obezbedene z. advadnl.v.nle ,..Ine ~Ine prva
mehani~ku unltu I stVaraju uslove d. s!gurno uspevaju use;avan;e I bUjke. Pri veea; neslgurnastl od kre.
tanja ta.ine su kao ultlta man;e prlmenl;lve ad llv09 madraco iii paplet.lsllka 191.

4.1.10.1

live tallne
live t..Jne 58 ..staje iz svdeg, pupljlvog vrbovog prue.. N. rumaku od 50 em vezuju 58lleom In.ima.
nje ~ 2 mm) u sveln;eve ad 2 do 4 m duge 1ad 10 da 20 em debele. Kad debljlh sveln;eva, obllh ta!!na,
I.gano se vde m.lo pru~a, jer unutrainjost valjka nem. dodlr. sa zemijom.
FaStne 58 vezuju la tie 1Ivlm vrbovlm ko~lelma, najmanje 60 em dullne I od 3 do 5 em debljlne, u lavls.
nostl od optereeen;a. n. razmaku ad 50 do 150 em. Kol;e se ublJe ven!k.lno do garnjeg ruba t..tne. Pri

889

------....

890
skladUtenju
Na sllel19

tallnskl svetnjev! se nasla!u pa!ljlvo u hladnom

prlkazana

prostoru

da bl se spre~lIo uparenje I su!enje.

je zaltlta koslne tallnama.

.
"'.

:~r';7""'"

'.~:"":7~..~.~.;;??~:?~~\;~';::F>T~;'
..",,'

0'

,
'-""

,:,','.

"

Silka19

4.1.10.2

MrtvehSine
Mnve fallne Imaju pre~nlk od 10 do 30 em i rade se od nepupljivog
euju se mnvim

4.1.10.3

Falin.

matelijala

(do debljlne 5 em). Prlcvrl.

koleima. a Izvodenje j. kao kod Zlvih talina.

od tlvog I mnvog mat.rljala

FalIn. od tlvog I mnvog mat.rljala rade Saod svet.g I mrtvog pruea I granja. kom. s. dodaj. tlvo vrbovo
prue.. Fa!ine su d.bljlne od 20 do 30 em a Izvodenj. jehto kao kod tlvlh tallna. Falin. se postavljaju
kod kontinualnlh blaUh naglba. alii na koslnama sa razllcltlm naglblma I razmaelma {sllke 19.201211.
Prl stepenastom postavljanju delovl taline dug! od 5 do S m. s blaglm naglbom. uobl~ajenl su kod manje
ugrozenosti padln. III kosin. (sllka 11). M.duproStorl s. zos.ju.
Izrada I ugraaivani. se Izvod. u relatlvno kratkom vr.menu I,i.vtino. Fdlne. pr.thodno Izraa.n. na gradlIIltu. omogueuju brzo ugradlvanj..
Mat.rlja1 za mnv. talin. ~esto s. nalazl na lieu mesta.
Nadostatak upotrebe tallna j. vellkl otpad mateflja'a. Srz krajnjj u~lnak s. ne postlte. ier s. 'alln. polatu na povrllnu. Popre~no ugrad.ne ta!lne ,u vl!e ugrotene od erozlje I padanla kam.n;a nego Ilv. ~.tke.
Jer lel. p~pre~no na .m.r delovanla.
Na m.stlma Ode su Ilv.1alln. potkopan. postoll opa.nost od hullvan;.. Na sllel 20 prlkOlana jo zdtlta
tlvlm ~.tf;ama

I odvoOenJ. vod. 'a!lnama

u dr.nalnu

eev.

891

N. ,lfel je:
vodopropu,no tte
1
2
vodonepropu'no tIe
3
live ~etke
4
tI.. fdlne
5
mrtv. f.Un.

'"

SlIke20
.
Na ,lIel 21 prikazene ie zdtlta pomo ~u llvlh ~etkll odvodenja vode fa~lnerne u zahvat.iu~1 jerak,

'. .'

"

,~jft/,~l

"
. I,,\.'!.!~/J/~
.
. ,
'
3
.. .U. :t,.
,I, "", It;
. -==-. ,.
~:f,>~
W~t&1'{
"'/
.'c.~
.
;f"\,~I',!/
~, . '.~..
\\1 "",),\}..
.. ."
47
-~;.-~
"nl~hl\'{/~
P',
,"
, ::..
. 2 ~"'{
gr".
.-: ---;-". . "il"",
'\~;" ~,-",. '"
11
"
.
.
'."
.A/
'~J~/\J
-','

r
~da
0:!{;;'!;:'7.f)
'
.
~~
"
...:',"
",.
.
.
~@'~
@1-:)~~~.
(.-;...,
'. "
.'
~
-0.
'. ~'l{;.,?
t~},:-:N.""j.
~
.
~fi~~;%'.~
'>'

._

"

" .."
>:'';...i.'::
','

\"."
'~&$.'{%;}:~;;~:Y\'..:'
,;ff.Gr"':/,;%':':;'"
:,~ ~;.-'"
.

.-'::.
--..'
-;'
''''':'''x':;.,,:: :"cO.,;'

~.I.frjiJ'~i;/
N. 'llel jt:
1
tlve ~etke

2
3

- tlve fa.lne
- ~'hv.t.jucl
SHk.21

;.rok

'

892
4.1.11

Dr.neze
Dreneh

od

la!lna

od la>lne ie zavdljej

od pupljlvog

vode se pedlne I, u tom sluceju, zemenjuj.

J mrtvog grenja ukopan

kem.n.

u iarek I sluzl za prlvremenJ

rlgole, keldm1U III dr.nezne

odvod

cevl.

Dr.nelo od Zlvlh tellna, u celln! II! najmanie u gornjlm slojevlm., dopunjuju se druglm vm.m. z.!tlt. od
zlvag materljala (npr. zlv. cetk.). Ked j. u donjom delu pedln. ometen rost vrbovog grenje, korlstl s.
mrtev met.rl)al III kamenje. To veZl posebno lo podrucje ukop.nlh gr.tlevlna. U toku godln.,
moguee nabaviti pupljiv! materij.l. all se padina mora zatravltl. upotrebljava Ie mnvl materljel.
D reneznl zosecilli

jarkovl potrebne

nJ.m, Deb.1I kolcl od gr.nje z.tlm

elme 1 pr.krlj.
Dr.n.lo

mor.ju

korenj.

N. kr.ju so gr.nj.

LAko s. pol.zu

se povelOti n. s!st.m z. odvodnj.v.nj.

deju p.dlnl dodetnl

ucln.k

nlje

(za lOsek. I jarkove Ide.ln! erozljskl Zlebovll nepune .e gra.

s. poblju u dno j.rk.,

zemljom, t.ko d. vrbe I.ko Izblj..

od fe!ln.

I pullenje

vellclne

k.d.

unepred

CVTStOprltl.ne

n.pr.vlj.nl

lIcom I koc!.

sv.!n;.vl.

(sUk. 22). A.vnom.rno

t gUStO r.stln;e

u z.hltl.

I.1!t

Na sllcl Ie:
1
drena!n. cev
2
dr.neh od t.Sine do 2 m od kolovoz. (mrt.v
mat.rlj.1 se koljem cd zlmz.l.nog drv.t.)
3 - pupljlva vrbov. rlgole ~ 30 cm I vile vrbovog
kolj.
4
.humus

- jerak

Silk. 22
4.1.12

Pregr.de

od

Pregr.de

od gnnje

gren)e
su nlske prepr.ke

od lez.elh gren. od pupljlvag

meterljele

u bujlcnom

ze!tltu 1 podlzenje dn. korlt. postevlj.njem

materljele.
Grene puplj;vog meterljele pol.zu se ne stepenlce negnute preme kosin!. Grene se prlcvme
nlm pleti;"m
Poprecn!

korltu I sluh ze
Zlcom, poprec-

II! drvenlm pngovlma.

poplet

saStoj! se, po pr.v!1u, od pupljivog

(sllke od 23 do 261.

!Ib't;a. Dodatno

se pol.ze

kemen

radl oslgurenje

893
N. sllel 23 prlk.z.n Je n.~I,! z.ltlte buJl~nog kodt. pregredom od gr.nJ. I !lcom Zl prl~Yr!tIY.nle.

'/'D

':",

Nasllelil:

.~

1 - poyrllna kosinI
korlto
2

Slika 23

J:
~

Na slle! 24 prlkazan

jl n.~ln zaltltl

'~

buJl~nog korlta prlgr.dom

plltlvom.

~
:";~~

~
.

"

. ":..;:<":

'

'c;

od gr.nla sa popre~nlm

Slika 24
N. slle! 25 prik.z.n je n.~!n zaltlte bujl~nog kodta ste,penl~..tom pr;;"r.dom od gr.nj. s. drvenlm pr.govima.

~~

~
1'-

:;~

#>

~
Silk. 25

894
N. sllel 26 prlk.zon

je n.fln

gurano druglm n.flnlm.

z.hlte

vogot.tlvoog

builfnog

korh.

pregradom

od gr.nj..

Koslno kor1t. mor.ju

bltl osl.

ure(!onj..

Silk. 26

N. sllel 27 prlk.zon jo n.fln zaltlto builfnog kont. llvom paltsadom. p.lls.dnu stopanle" od kolj. potrobno jo Isproplet.tl vrbovlm !Ibljem. Koslno korlt. moraju bltl oslgur.no druglm n.flnlm. veget.tlvnog uro(!onj..
Mer. u m

Sltk. 27
4.1.13

2:lv.

p.llsad.

2:lv. p.llsad. jo prograd. od redov. poprofnlh poltca kojo su poprofno post.vljono n. podulnu osovlnu
bujlfnog korlta I obuhvataju njegove koslne. Nasipanjem materlj.l. dno se pol.ko podl1e.

.895

4.1.14

Popraeno pallea sa ukopaju za najmanje jadnu treclnu svoja dullne u dno. Razmak Izmadu pallca j. od
5 do 10 em, zavlsno od vellelna pallca. Zlva palie. ,. lako pray. od kolaea dullna do 2,50 m, kojl ,. prepl.tu llvlm vrbovlm pruc.m. Kraj.vl pruca pobadaju u ko,lne kor!t. (,lika 27).
'a
Zlvl
popr.enl
prag.
Zlvi popr.enl prag sastoj! od ,k.l.ta okr'ugllh drvenlh obllca koj. su prepl.tan. pupljlvlm ra'tlnj.m. a
'8
d.lom I mladlm granam.. U bujlcnlm korltlma s. ugraduju popreeno na o,ovlnu I ,lute pretelno !a Izdl.
zanj. dna korlta (,Ilk. 2BI. Zlvl poprecnl prag pod nazlvom "kranlska 't.na" upotr.bllava ,. u ,Iuealu
nedostatka prostora I kada j. potr8bno o,lguratl podnot). ko,lna; ugradu;a ,. paral.lno
'a koslnom.
Popraeno 1 pOdulno na korlto ,. polalu okrugla drv.n. obflce. pod pravlm uglom ).dna
pr.ko drug. I
zabljaju

u llebovlnr

. Popr.en.

obflce ,. nabljaju

u ko,lnu

korlta.

Uzdutne

oblle.

(kldtal

nalelu do

Iskopa ,vojlm tanjlm kra).m. lako nagnutlm unutra, polelu

greda do gr.d. I spalalu. (Na lieu, 20 em
'a
Izvan obllca, je duta poprecna obllca). IStovr.meno
'a Izvodenjem drv.n. konstrukel). radl ,. popunjavanja kam.nom I zamljom, kao I polaganj. pupljlvlh vrbovlh grana, prl eemu 1m,. povr.m.no dOdaju
mlad. ,adnle.. Blilk. I njlhovl d.lovl vir. Iz "sten." Za 10 em, Pr.dnla strana Ima naglb 10 %. Dutlnu
popraenlh I uzdulnlh obllea , razmak lzmedu uzdulnlh oblle. dlktlraJu lokalnl u,lovl. Radl ojaconl.
konstrukcije51prednje5trane..stene" ugraduju5e popre~ne dlske na dovoljnom razmaku.
Zlvl popreenl prag za zdtltu podnolja kosin. prodstavljen ). na slie! 29.
Zlvl popreenl prog kao .Iament zo oslguronje kosin. !"kranjska Stena") odgovara popr.enom pragu u
bujlenom korlN, all kleha moraju bid evmo ukopana uti.. Naglb prednj. man. praga zavlsl od evmlne materllala I vlsln. praga. Prunln. u pregu s. zltvaraju stllljlvim mat.rljalom.
U slucaju kada je moguc dotok prlbrelne vod. potrebno I. pr.dvld.11 dr.netu. Oval nocln zahlt. korlstl
s. zajedno sa veg.tatlvnlm ur.denjem, ler bUjk. preuzlmaju slgurnoSt ko,ln. po,l. raspada potporn.
konstrukelj..

SlIka 2B

896

..I'"

SlIke 29
4.1.15

Drvene

sed

nice

U ,Idovlma bujlenlh korila na vl.2nlm kll,lStlma I stenovhlm kosinama. keo I na ostallm koslnama. br,o
I jednoStavno se postlle rast Ilbija koje ukorenl tIe ukopavanjem drvenlh delove bllj.k. koje lako pult.iu korenje (drvenl koeh~l). Sadnlee se upotrebljav.ju posebno tamo gde su tla prvobltno bll. oslguran.
samo popletom, !lvlm eetk.m., gran.tlm m.draelm. 1\1I.Moame I, nepupljlvog m.terljal., a ,.htev. se
brzo I trajno oslgtJranle raStln]em.
Sadnice moraju bill 'asa~ene t.ko duboko u tIe d. jznad povrllne ostene od 1 do 2 okane. u pupenj..
Rupe ,a sadnice bul. so eellenlm Ilpkom. Na stenovltlm koslnam. sadnlee se I.ko usede u r..p.dnutl
deo stene IIIna mestlma meklih meduslojev..
4.1.16

Brdskl

ov.s

Prl ovom naelnu ultlte u tie se st.vllalu delovl blljak. Idelovl stebala III vrhovl, npr. tr.stlke) I brdskog
,
OVID.Bruski ovas slull u utV~(llv8"J.ltvog polka n8 ko.lname, keda IIDltaJurllIIIO"mind oUllololIl"
prono!en).

peska.

Pre sa~enja

brdskog

ovsa potrabno

Ie dobro

aerodlnamleno

obllkovanle

koslne n.nosa.

Brdskl oves ..

ZlI~dl U t18 , 1epezasto ra5tegna.Taka sveko Itabaoca doutje neposrednu vezu la paskom, Jer '0 pouodno
,akoran)u)e.

Zbun Ie s.st.vl]en

od dv. do trl stablena

se I ostvaruju

do ueset sn.!nlh
njlh ra,vlja

St.b.oe.

koren]e.

s.dnle..

Sv.ko 5Inunoe. mora Imatl

Keo blilke n. vetrovlto)

menl,

povezuju

cvrstu ve,u (ra,mek

unutr.dnjostl

I'me~u redova 50 em, ra,mek u redovlm. 30 emi. U ,avetrlnll

na
( mr.(]uprostor Ie .fbu.
je koristitl trougaonu vezu (60 X 60 em razmek

nDnoS~ potrebno

njem). Sadnlee
selseeaju

od sed.m

evora u tlu, jer sel,

brdskog

ovSa u,lmaju

se cd mledlh

nasad.

brdskog

ovsa se bellh n.nosa.

Zbunovl

stebla

lop. tom duboko od 15 do 20 em.

U hladnlm

d.nlm.

sadnl.

s.

mora

obust.vlt!.

U pro Ieee s. zes.dene

povr,in.

mor.lu

,.~ubrltl

(60 kg N/ha).
Brdskl ov.s je fI,lololkl
tog. prol,l.,1

4.1.17

posebn.

pogod.n

sm.nlujucl

pomerenle

govremeno

..jotl

dellnltlvno

bllje na pe!eenlm

Zesa~lvenje
Z~sealvenjem
Z.sedl

drevece

u prlmenu

ovog n.eln.

peske, brod.kl

odgovarejuce

zeltlte

vegetatlvnog

jer se prepllee I obl.le

pe!eenlh

povrllne.

pes.k.

I,

Vr.menom,

oo"eboo

Ie bll,-

Stabljlk.I,

kao I

postojeclh

vrsta.

koslnama.
I Ilbija
povrllne

kosin. se jednostevnl)e

koslne moraju d. edgovaraju

lokalnlm

u ob,lr dolo, I I vl.oko drveco, IIltopnclno

IIpe, bar, omorlk., orl! I drugo!.

odd.vaju.

uslovlma

I cotlnorsko

I,vor vrste drveea ,evlsl I od druglh uslova kao !to su: nadmorska
louo I sllcno.

,one,

ure~enje

ov.. gubl Ivolu Olnovnu funkelju. I, tog r"lone

(
srebm. tr.v., ovclj. st.blJlke, drYen. pe!c.na

trave

drYec. I !Iblj. ure~en.

na povr!lnema

Porod Ilblj.,
bukva, hrut,

prvenstveno

primenljlvoSt

tla I ra!lrenost;
(b.~rom,

vlsln.,

jnvor, hro,",

lo,kn, lo,on.

vla2no III suva tlo, ekstremne

897
Pasumljavanje se abavlja u jesen IIIu rana prale~e, posta 58prethadna Izrade planavl Iz kojlh se vide po.
vrslne predvldene za zesadlvanje, kaa I vnte I bral drv~a.
Zasa<llvanjemse ne sme sman]!!1preglednaSt, tJ. ne sme se sadltl blUe ad 4,5 m ad Ivlce kolovaza. Aaspared zasada se abavlja prema adgov.r.juelm prlnelplm. I pl.nu usadlvanja.
Za zasadtvan;e se karlste slede~1obllcll vnte sadnlea:
aj !umske ..dnlee IIstapadnag drve~a III eetlnare, Jedenput presadene. stare ad3 do 4 godlne, vlslne ad
0,5 do 1,20 m;
b) Ilblje, presadena ad 1 do 3 puta, bez formlnnog gl.vnag stabla, vlslne 70 em;
el ",Iadlee 1I!~ara, presadene ad 2 do 4 put., Stare ad 4 do 8 godina, kaje moraju Imatl jed,,, III vl!e
Izdanaka Ivlslne do 3 m);
d) vlsako Iistapadna drve.!e ad 2 do 4 puta presadena, stara 4 I vl!e godina, sa stablom bez danjlh gra.
na, sa krunom vlslne do 6 m;
el eetln.rl, jele, omarlke, arl!, bor, tlsavln., presadene ad 2 do 4 put., sa zemlJom n. korenu Stabl.,
bez donjlh gr.n., vislne do 6 m IIIrazgr.n.te do zemlje (vlslne do 4 m).
S.dnlee mar.ju Im.tl dobro r.zvljen karen. Ne smeju se karlst!1I sadnlee zarehne !tetnlm Insekllm. III
gljivlenlm abaljenjlma.
S.dnlee mar.ju !matl zemlju na karenu III karen za!tl~en gllnenam kamam I adgav.r.ju~lm p.kav.njem
1silk. 30).

' :.
~

\jl

~.~

"

."

~~~j

'.

~- -6~(~t,

""
'~:fi"
vri\1~( <,&~~~("
M
</:}'.~.>:>.
'1Jt~~"

.t'~1/

~
.'

- .F~~
;,:
ft11:711

iS1!

i1~

Silk. 30

Nisko gr.nje sed! se u Iskopane jame mera 40 em X 40 em X 50 em. Dubrl so odgaveraju~om kollelnam
mjskog (ad 5 do 10 kg) III ve!t.ekag dubrlve (ad 0,1 do 5 kg).
Drve~e se s.dl u Iskopane j.me mer. 40 em X 40 em 'x 50 em, prem. vellelnl kOf'n. sadnlee, uz dubrenje stajsklm II! vesueklm

4.1.18

Zaltlt.

kosin.

dubrlvom.
useka

hldrozesejavanjem

-r!
()
(J.;

','"

I zoseka

~'

my(ff.'J

_..~~~-"'
~-':;''''_:-'''

~ ~[jl ,.. ,'iiT~:;re

,:-..
't~'::.''''''''

i~,~-::-~-=:~~-~~~~;?;:--~~""-

~;~L:jr-:::~,::::,:~,,'~:Jf.-"
~~\ff~~>_:._,-;.. '--~.
Silk. 31

898
Hldrolasejavanje

je akonomskl

I tehnl~kl

prlhvatljlvo

njegov kvalltet ne lOdovoliava, na strmlm koslnama

Jim od 60. gde nema mogutnostl
prlmenu

lemll!lte

mora delma

lO vrlo duga~ke koslna, gda nem. humusa 11\gde

(naulb od 1: 1,26 do 1: 1), pe ~ftk I nft koslnftm. nrml.

vele humuse I tie, kao I na neprlS\upa~nlm

bar 6 % blololklektlvnog

povrlillama.

Za uspeillu

tla, keko bl trava pustllft ll1e u podlogu.

Rad se obevl)a molillski (sllka 31).

Melavlna

lO hidrousejavanje

saStol1 se od vode, velta~kog

kojl slute

kao podloga rastlnju

dodatake

prllagodl

vlsl broi prskanje

se sastavu tla, stanju

prskanjem

povrlinu

povr.ine

pod log. I kllmatsklm

dodatnu

semena trava I dodataka

ITeset, celuioul.
uslovlma.

Sm.!a

isullvanja,

bltumenom

(0,6 11m')

I tako

vetre I pdca I s\Vere povol;nu

smese, pored nevedenog sastava, sadrtel

lOltltu poprskene

se stvera ~vrst skelet

mlkrokllmu

svlh

Od ovlh uslova le'

kosin.,

koja se obl-

sloja Iseckane slame (sllka 32), sene, pll;evine I s1. Ova; slo; se prl~vricuje

razre(!enlm

od eroliie,

(!ubrlva, melevlne

sredStvo lO kostnu (humus,

100 1 do 4). keo I da 11treba preduled

~no sastoj! od rala5lnog

koslnu

I keo vezulu"e

lO

kojl !tltl laseienu

le kll;en)e semena. Savremene

zatdtna sredstvlI Z8 negu.

'.'"
,.

SlIke 32

U tabelll dat je tip me.avlne trava la zasejavanje I za razdelnl pojes.

lauel. 1
I
Neziv
,

Bela detellna

Trifolium

Neplinov!tllj

lIucerka)
ull

repens

Medicago lupullna
Lollum p.renre

Crvena vlasul)a

Festuca rubra

Ov~lja vlasulja

Festuca ovtna

Me~)1 repak

Phleum pratense

Ltvedske vlasulj.

Poa pratensls

Obl~na rosul.ia
rosul)a

Agrostis temJ{s

Hajdu~ka

AchUiea millefolium

i Bele

trava

KolI~lna
g/a

Lednskl naziv

:luta detellna

Vrste trave

Agrostis alba

50
50
250
300
250
100
95
50
50
5

4
4
20
25
20
9
9
4
4
1

--

Ukupno:

2200

100

U tabeli 2 dat je tip me.avine trava za ucvr.civanje kosina (kao glavnJ cilj za terene, objekte, Ispod
BOOm nadmorske vislne).

899
T abela 2
Vnt8 trave
Nazlv

KolIClna

latlnskl

nazlv

gta

Esparzeta

Onobrychls

sativa

150

19

lucarka

MOOlcago lupullna

50

Bel a detellna

T r!follum repens

15

Crvcna vlasulja

Festuca rubra

150

19

OblCna rosulja

Agrostls tenuls

50

Bela rosul)a

Agronls

50

I HajduCka

trava

alba

Achllee mlllefollum

j Jefivica

Dactylls glomerata

: Ljulj

lotlum

! Uspravna stokiasa

200

25

60

11

800

100

Kelendar radoyZi nil odrhvanJu zasllda i zatravljenih

povr!ina

kresanje drvel!a,

II. IIIIIV

borba protlv korova i spreCavanje

V do V I mes8C:

dubrenje,

V do IX mes8C:

obnda

X do X I mesec:

kontrola

X I do X II mesec:

la!tlta zasada od dlvlja~1.

G radevlnsko

osiguranje

4.2.1

Zahlta

kosin

lemljiJta,

.
unlStavanje

mehaniCko

i zaSlka

kraj put!:

naglog bujanja trave u bllzlni kolovola.

stenja drveea neposredno

a uSlka

perenne

X II do III mes8C:

4.2

50

Bromus ereCtus
Ukupno:

mes8C:

korova, CI!eenje Zesada od trave, zallvanje,

uz put,

tlCanlm

III

plastlCnlm

mretama

U troJnlm i oslabljenim stenovltlm koslnama !spadanje pojedlnlh komada kamena mote se spreChl prekrlvanjem

kosina ti~anim

III pfOStI~nlm mretama

(sllka

33),

Mere u rn

Slika 33

Zl~ane mrete sa spajaju poelnkovanom

Mrete su Iztade"~
vellclne
do 3 m.

od dvostruko

tleom If>3 mm.

poclnkovane

od 5 do 10 em. Debl)lna poelnkovan)a

cellcne

tlce If>3 mm sa pravougllm

III !estougllm

otvorlma

mora da bude min. 0.07 mm, a !Irlna trake pledva od 2

-900
Tralca plltivl

Sl .nkeruje

n. dovoljnom

r.stoj.nju

od vrho koslnl. sldrlma ad eeilica (JUS C.83.021)

struko poclnkov.nlm.
Z. pr!fvr!Clv.nje

debljlne sloj. ad 0,07 do 0,08 mm, no razm.ku ad prlbillno

, poclnkov.n.
covl 48 mm .. d.bljlnom
mrlta magu se kor!sdtl

dvo-

1 m.

zilla

3.5 0101.

Trake n. v.nlk.lno) spojnlcl povezuju 58,poclnkov.nom llcom 2 do 3 0101.N. dnu kosin. n. ll(:enu
mrdu s. prltvr!bJju lcamlnllll b.tonskl tegovl m... 8 kg (m.rk. M8 ~Ol,
Prl post.vlj.nj. mrdl koslne 58mora oslgur.tI ukl.nj.nj.m svlh nerovnlne d. 58omogutl dobro n.Ieg.nil mrel. no koslnu.
Ov.kvo se osigur.nje primenjuje n. kosln.m. Strmljlm ad 4: 1.
4,2.2

Z . I t I to
mr.le

k 0 sin.

u..

k.

I z. s e k.

g. b Ion I 01I. Is pun j e n I 01 k 0 I . v I 01I 0 d

U putogradnjl, n.rotlto u pl.nlnsklm terlnlme .. trolnlm raspednutlm stenem., osulln.m. I kllzlltlma,

oslgur.n). dne koslne g.blonlme z.menjuje krutl betonsk. graClevine.N.rotlto su pogodnl t.mo gd. pastol. ot.bnl uslovl ZI r.d I gdl bl trebelo r.dltl duboko I skupo lundlr.n;. potpomlh %ldOVI,j.r sa pr!
redu s. glblonlm. mole \,Ited.tl!skop temel).. Onl predstavlj.)u .I.stltna grad.vlnl kol. so lako prll.goClsvs)u01.1101pomer.n)lm. I slegsnjlms (silica34).

Mere u em

ilc;"", korpa

"'~~,
y-",\\

",r..

\\\1.",
,

""

",
I

.A 1..n

,-..
~,\~":~~,~

.~.,..~.;...".",:.'.

""~':';"''fi:'

. ",
.
".
Ozeljenjavanje

gablona

200

!9

Silk. 34

Z.vlsno ad pone be, g.blonl mogu Im.d I druge mere oslm n.vedenlh no sllcl 34.
Povrlln. n. koju se postavlie red g.blon.lzravn. se u n.glbu ad 5 do 10'" premo koslnl n. kojo; .. ugradll sloj tuc.nlk.. N. predvl".n. men. r.UStra 58 mreb ad lice III pl.stlke I spojl so Ivlce d. so doblje
obllk s.nduk.. Strane s.nduk. se popretno povelu lIeam. S.nducl su od poclnkov.n. lie. .p4 0101.s.
okclm. u obllku kv.drst. stronlce 12 em. IIIod odgov.r.jute pl.sdtn. mrel..
S.nduk so !spun;ev. k.menom tljl n.jsltnlil kom.d no sm. bltl m.njl ad velltln. otvor. mrde. Gornjl
slo) s.nduk. 58 "punl shnlilm kamenjem d. so doblje r.vnlla povrlln.. Ispunj""1 s."duk s. z.tvor! . po.
k'op.c proll). llcom. PoJoulnlsonducl so moOulobno povozulu podu!no I poprotnu. I'rl pulng."lu sled.teg red. po vlslnl vrll se pomers"l. z.v!sno 0 prethadnog naglb. kosin. Ido 1/3 Iltln. ..",Iuk.). l.koll.
.. pomer.ju venlkalne spo)nlce d. bl SOpostlglo bolj. pov.zlv.n)e redov.. ~I(:enl ..nduel se mor.lu
utvuthl venlk.lnlm, horlzont.ln/m I ug.onlm v.zovlm. \sRk. 351.

.901

511ka35
~upljlne u kamenoJ !spunl se mogu punltl flnlm zemljanlm m.terljalom, d. bl se Stvorll. mog~noll u.
sej.vanj. pomine g.blone. Prostor Izmee1ugablone I kosin. t.ko"e se punl tuc.nlkom .. prlmesom zem.
Ije u odoosu 1: 10. Prilspunjev.nju slede<!egreda gablon. po vlslnl mo!e se ne dno uqredltl sloj plodn.
zem1j. od 10 do 15 em u kojl se postevlj.ju five vrbove Ann. teko d. Ih d.lj. hpuna k.menom nn O~I..
tL
Umeno postavljanja vrbovog prufe, mole selzvrSl1i zasemvenje meSavloom s.menja IIISlbljem.

4.2.3

Z.Stlta

koslna

useka

I zesek.

lorkretlr.njem

Isp.danje tro!nlh proslojakit stenske m.se Iz koslna useka, ukollko je osnovne mas. stabUne, mofe se
.
sprofld torkrotlranjem povriloo tanklm slojem eementnog m.lteralll beton..
Suva mebvlne peska I cement., u prlblllnom odnosu 4: I, prlprem. se u posebnom urod.ju Zl dozlr.n;.
I meSanje, Iz kojeg se rn.finom zotorkretirenj. ravnomernom strujom vlzduho pod prltlskom (od 4 do
6 Pa) suva mobvlnl kroz crevo potlskuje do duv.ljke Zl prsklnje, gde so poslbnlm dovodom rlvnomeroo
dodljevodl potreboo ZI hldrltlciju I ugrlmvlnje.
Zlhtm u pogledu kvelltetl su htl klo I Z8 konvenclonalnl beton. P...k je refnl, najve<!egzma do 7 mm.
Ako je potrebno lmodltl debljl sloj 100 5 do 20 em), ondl nljve~ zmo ne sme prefl20 mm. Cement
je billteta PC 250 III PC 350.
Koslne prodv"'ene Z8 torkretlrenje SOoblfno prothodno prekrlve flfanom mrofom otvare 4 em. Zic. ;e
debljlne 2 mm, nepoclnkovane, nezartlala. Kosloo se moreju prlpremltl redl dobrag nalegan;a mrefe.
Mritu so prifvritu;e no koslne ankerlml uglavljenlm u Izbu!ene rupe u stenl, ullvenlm cementnlm malteram Hiradenlm po potreb! od brzovezujuteg eementl).
Kod stene ko;e su sarno povrfinskllspucale mofe so radlll semo torkrel bez mre!e 00 lice.
Povrilne po kojlm. Izblja podzemne voda pre torkredranje so brlflj/vo odvodn~. Na tlm mestlme polo!e
so polucev/ koje odvr.de'vodu vert/klloo do jarkova 1rlgola. Ako voda Izblja mestlmlfno, mofe se ugradl.
tI dovolian bro; kretklh cevl sa bleglm neglbom, kroz kole voda IStlfe slobodoo kraz sloj melter. I beto.
no. Cevl so polafu u udubljenj. IsIIka 36) do bI se mageo ugredltl debtjl sloj maltera redl zdthe od smr.
uvanja.

902

Mere u em

ij

:"

Na .lIelje:

drendne

poluelv

brzovezu/uel
mrlto

-'.tlne

melter

armaturl

pr.kani blton

6 - .poljna povr!I,na koslne

Slika 36

Ukollko Sl oClkuje odvalilvanjl veclh kom.d. stena I blokova, mreto mora d~ bude ad armature 5 mm,
po potrebl enkerovana u padlnu kratklm ankerlme. 510) maltere odno.no betona mOra da Ima vecu deb.
IlInu,
O.bljlna

torkretlran)e

n. sme bitl manja od 2 em u lednom

.Io)u. Mrela armature

mora bltl pokrlvene

.Iojem betona ad 3 do 4 em,

Zapremlnska

masa !prleanog

Sl formiroju
obicnog

zatvorene

betona odgovarajuce

Zbog male poroznostl,

Svezl prskan

Iznosl cd 2,25 do 2,35 tim'

vazduhom).

(ne!io manje ad oblcnog

Prltlsna cvrnoca

I posto/anost

I relatlvno

vecog dodatka

sloj mora Sl do otVrdnjavenja

zaitltltl

ad kUe, mraza, tegl, vlbrlranja

Suvoj me!avlni se mogu dodatl svl dodeel kojl n!su itltnll

vellvanja,

za povecanjl

vodoncpropustljlvostl,

7 dana vlatenjem.

(gl.tovanje,

zagledivanje),

Po potrebl,

naraclto

Z a ! t'l t a
Torkretlronj.m
Paboli!anje

s ten

cementa

!prleanl beton Ima

prIma mrazu.

oltecenja.
negovatl

betona, ler

Ie ad 5 '!{,do 15 '!(,manja nego kod

marke.

veceg udela sltnlh trakella

vecu vodonepropustljivost

4,2.4

bltona

porI !spunjene

boje) u granleama

Jedan sat po Izvr!enju

I druglh mehanlcklh

sredstVa za ubrzavenjl
dozvoljenlh

dozlranja.

ill usporavenjl
Torkret

Se mora

radova ne sm.ju s. {zvodltl nlkekvl rodovl po povr!ln!

prl dnu koslna, mala so Iprleenl beton Izvestl u vUe slojeve sa vl!e slojavo ormotura,
a v It I h

k a sin

povr!lne sprecava
sa pOStlie ubaelvanjem

a n k e r 0 van

se !spadonj.
mr.te

jam

I tor k rat n I m
j
obezbedujeze!tlto

r a s tar

armature

kojo se prlcvr!cuja

dlraktno

a m

ad atmosferilija.

manjlh komada stene

na povrSlnu stena III

posll nano!enja prvog sloje torkrata. Oalje poboll!anja sa po.tlh oko.a restresana panlle Stena vecog"010,
koje su sklone Ispadanju,
Ouilna
dovolino

prlcvrsta

sldrlma lankerlmo)

.Idra sa blre tako da sa o.lebllene

.Igurnu dutlnu.

panlja

koja su povazeno so mrdom

stena poduhvatl

Ankerl moreju bltl ze!tlcenl

od korozl]e,

ugrednjom
Normelno

armotura.

sidra u zd,avu
sa ugradulu

.tenu

na

enkarl no.lvo.t!

od 15 do 40 t I dutlne 2,5 d06 m I vl!e. Rastojanje izmedu enkera j. od 1 do 2 In. PoStojeea mreza
armatura pr.cnika 3, 4, 5 ill 6 mm pojacava se dodetnom "meturam na meStu glave sidra (sllke 37 1381.

903

..--.

,,"

"')
':,!:"
,"~:~,'A',' ,', '\ I.:"j\ ;,,1 n'}'~\il""
""
""

'

.,

..

'(...,! :'
~;''';,''J.

!: :' ,:.:r,.

'

"

~ I::...l~ Ii I...:
11..2:'f.." ;'~~
,~:.'..t.:(;". ~
:l~~
~~-.

",

j-..-

f~

I L. ..."

:'\;,,!'.,',

.~\:, I<~~,;

,;'...:'
"
'~ ~~; .:~\,I~.

.-r-"

,,;

\:;~

" 'i'.l/:~,

-.;.'
;.;~~

,@
,i'V ..', ! t\~", ..:\ '.~'
./.'.:
I'\.i:..f. ~v
.
"r ..'~ ','," :! '",'(~~ \ } ...

)i1
. . r !'

..~!

.'~I. ";:'t
.~'.

:.'

:".

.'

.'
',.., 'I',
,.;
;1'
\\~~
""':";""~
~,~~::
":;:,
""'lJ, ;~,~"':':'
::~:
'q!':' , ::;.'~
(
I~""
,'.I. ,J.. J,",:
"r
"..q
""j'
~\'"
:~~
'\' ",'::,..:
~{:,.'r~I"'J~"'"
.'.. ;i,::;
"':;~~ q '.= ..iJ~ ~.~~. \,""
"
.. - '"
,~, Ti""
1"1
,:i't-": 1{;"1':';'
".':~"
I
!~':'~:'
>.;,

~~~:>

, .': ~',

"..'

.. ,',

X'i :~;': .,'\

",':L'

'1,

,I'~

~ ',",f,

,;;""~
,

Slika 37

M~re u em

~~j~:~;~1
~5'~1

~
1-

(oo~

Na .Ilel jo:
1
prskanl beton
2
mreh armature

dupfl

krst

- letln.

5
6

- .ldro fankerl

od maltera

- ankemaplo~a
SlIka 38

904
5

Osiguranje

6.1

Osigur.nf. kosin. n.sipa f.!in.m.

kosine i oozice nasipa pored vodotoka

Fa!lnama s. oslguravaJu ko.ln. na.lpa kol' so .talno nalaz. pod vodom tlla J. urzln. protok. veca ad
2 mI..

5.1.1

Pro.t. ta!ln. ..d. .. ad vrbovog pruca dulln. ad 2 do 3 m, pr.tnlk. 3 em, koj. so .101. I pOV.luju u
.nopove pr.tnlk. ad 20 do 30 em, .a dulln.ma do 5 m. Snopovlso v.zulu tanklm pruCem no .vaklh 0,3
do 0,4 m. Pruc. mora bltl .Irovo, a nJegova set. vr!1.e u vremenu od 15. oktobra do 1. aprlla. T.ko~. s.
mole upotrebltll pruc. od topol. II!jov.. Na prueu ne sme bltlll!ea.
Foiln. so tako~.

mogu uradltl od plastltnlh

mr.to,

Ispunj.nlh

k.m.nom

III tue.nlkom

Osiguranje kosin. nasipa prostlm ta.ln.m. prlkalano I. na .lIeI39. Izvodl s. polaganjem ta;lna Jedn. do
drug. upravno no tok vode. Na razmaku od 1 m stavlj.ju.. popr.ko tank. ta!ln. (kobe) dulin. do 20 m
preenlk ad 12 do 15 em. Tank. ta>!ne (kobe) UVOlana.utieom q,2 mm (prema standarduJUS C.B6.110)
na razmaelmaod 0,4 mm. ProstaI tank. ta.ina uevricujusa kolj.m (111eellenlm >!pkama) dulin. ad 1,0
do 1,5 m, preenika ad 6 do 8 em. Kolj.l.ipk. moraju Imati kuku na gomjem kraju, kako bl s. postlgla
evrstoca V.la ta!ln., a po,blj. se normal no n. koslnu n..lpa, U dnu notice n.slp. kolj. IIIIlpke s. pOblja'
ju normalno

na teren.

Sllka 39

5.1.2

Puni.n. t.'ln. rad. so pretnika od 0,4 do 1,0 m, deb/line omOt.ea od pruc. od 10 do 15 em a dull.
n. ad 3 do 6 m. Ove ta>!n. s. takod. mogu raditl od plastlenlh mreta.
Jezgro se punl kam.nom, tueanlkom, !Ijunkom IIIoblutkom elja Je vellelne 18 113 vec. od ".jveceg otvor.
mrele. Ova vrst. ta!lna radl se na naroeltlm .kelama u blllini mesta upotrebe vezuje .e Iteam q, 3,8 mm
no razmaelma od 0,4 m, prema standardu JUS C.B6.110.
Fa!lne od pruca Ilvod. se najv!!e do kote mole vode, kako ne biistruill..
Potom .e Ispred tallna Izradl k.menl nabacaj, preko tailna Izradl kamena kaldrma, a Iza raSina Izradl ..
kamena naslaga. 8ro; faUnal debljlna ~amenog nabaeaja I kamena naslage zavls. od dublne mal. vod. I
kontiguroelje obale vOO.nog taka.
Na slikama 40 I 41 prikazana .u dva tipa osiguranja koslna u komblnaeijl.a k.menlm nabaeajim. I na.
slagom, kao i izradom kaldrme iznad kote male vade.
Mere u m

*5V

.~~-~.

"'~'~"

Silka 40

,905
Mere u m

,
Sv
~'--,;>J,,,

.~/~~
'

..r. M_:-

"-0,20
,":'

0,4 do

1.;

SlIka 41

5.2

Osiguranja kosina nasipa kamenlm

Obl~no

se rade na putevlma

Oslguran)e

u dollnama

koslna radf se tada kamenlm

III potpornim

zldovima

reka, kod kojlh se deo trupa

naba~a)~m

(trpaneem)

I kamenom

nothl

dellmfOno

no.lagom,

pod vodom.

kao !to je prlkazo-

42, 44 , 46. Ova oslguranja je mogu~e Izvest! prlmenom potpornlh zldova od razll~ltog
na sllkama 43 I 45., Kameni noba~aj radl se do vlslne male vode, na taj no~in !to

no na slikama
materijala,

nabaOa/em I na!lagom

prlkazanlh

se kamen nobaeo I po nollel naslpo, a zatlm gvozdenlm

~lpk"1a !cuskljom./
svakl k.men pomen da bl
n.sao svoje le!!!te I do bl se time ostvarllo potpuno ukle!ten;e. Neba~oj komeno mole $e rodltl sa obole
iii $a plovnlh

objekata.

mote Izdrfatl

udare tal..a.

Komen mora bltl krupan

dOdav.ti I sltniji komadi kamen.

donjem delu koslne n.sip.

(oko 0.05 m3)

I te!ok. da go voda ne bI odnela I da
projaktovanlh
naglbe pod vodom, Mora;u sa

Prl rodu se $tolno vrsl kontrolo

radl ispunjav.n;.

(notlea)

!upl;ln..

Debljin.

naba~aja krece se od 1,0 do 2,0 m. U

mora se Izvesti !to blatl n.glb k.menog

nabaOaja, a u gronjlm delo.

vim a nagib je za male brzlne vode 1: 1, a za vece brzine od 1:1,5 do 1:2. Nabacaj s. radl do kot.
vod.,.

Izned nj. kamena

n.slag..

Mereu m

~
:

:0,50

~-.:

~~

r- 'IV
Sv

Na sllel ;e:
1 - otkopanl humus
2 - kamona nasloga
3 - kamenl nobocaj
SV - kot. srednje vode
VV - koto vellke vode
SlIko 42

m.le

----.......

906
No obolama gde se JDvIJ"Ju vac{ udarl talol. vode, u!tlta no.flcft nll'{p" f ko,tne mola 1ft (/vr~ltl prtrnullorn
betonsklh

tetraadara

Ilzvodl

sa do vlslne udare tel..a.

Merp u m

vv
sv

Na sllel ie:
1 - otkopanl humus
betonskl zld
2

SV
VV.

kOla nodnj-

vode

kota vellke vode

~lIka 43

Mere u m

vv

-5v
~MV

Na sllel ie:
1

2
3

.-

otkopanl
kamona

MV

humus

SV
VV

nutage

kamenl naba~aj
kamena obloga (kaldrmal

Slika 44

koto male vode

- kota srodnle vodo

- kota vellke vode

,907
Kam.na na.laga radl .. na ta) no~ln !to .. obro<l.nl kam.n sId. ru~no. N'Jkrupnl). obra<l.no kom.n).
mora .. ugradltl na povrllnam. ko.ln. I banko. N. vldnlm povr!lnamo k.m.n so mora slo21t1u vldu k.ldrm. I obradltl ~eklt.m I Iprle.m, toko d. 58doblj. potpuno z.tvoren. povrllna u vldu krupn. koldrm.
sa .po)nlcama Ilrln. od na)vll. 2 do 3 em. bIZ ~Ivl)onl',

M.re u m

VV

SV

~
SV

MV

Na sllel j.:
1
otkoponl humus
2
k.m.no obtoga Ikoldrmo)
potpornlzld
3

MV

SV
VV

Silk. 45

- kot. m.l. vod.

- kot. ".dnje .oda
-

kot. v.llk. vode

908
Prtkaun' dpovC na sllk.me 42, 43, 44 t 48 prtmen'uluI. Z8r.en. tokay.,. Z8ve~.,..ene.okove
primenjuJa la oslgurenja prlkazano na lIIeI 48. Sv. n..adana ollgur.nj. mor.ju la prl projaklov.nju prl.
lagodhl datlm ullovlm..
Ma.a u m

.,.-:-V'I

--,-sv

No IllelJa:
I
1 - kamen. obloqa (kaldrmal

2
3

- k.men. nasl.g.
- kamenl n.b.e!aj
Slika 48

~ao I u prelhodnom Ilue!aju, oslguranje kemenlm nabae!ajem I n..lagom mola .. lamenlll pOlpornfm
zldom, zavlsno od mogucnostl fundiranj. predm.tnog llda.
6.3

Osiguranja

kosina nasipa kaldrmom

5.3.1

Oslguranje

koslne nasipa kaldrmom

prlkazano

pl..1 lamo velika voda baz rezornog

!te, da bl salzbaglo
Ova vrsla kamena
iljunkovito.peskovltog

dajstva.

je na sllel47.
Nollea

Prlmenjuje

se na vodoplavnlm

naslp. mora bltl ukop.na

le.enlma

u e!vmo I st.bllno

koje
zemlil'

s'eganja.
obloge radl sa na taj nae!ln !to se preko planl..ne
materljala

III kamenlh

olpadaka

pov.ilne

na koslnl naslpa stavl sloj

u debljlnl od 15 do 20 em. Ovaj sloj slull kao fII.

la. I spree!ava odnoienie e!estlea zemlie Iz naslpa prl merenju vodostaja.. Prema lome, zolzradu navedanog
sloja ne sme se upotrebltl samo pesek, jeT bl ga voda !sprala, pa bl us led log. nast.lo deformlsanje k.ld..

mi.
Preko sloja iljunk. 11\kamenlh otpadaka polah se odab..n! krupnlil kamen da bI se posllgla !to bolj. ve.
zo, prl e!emu ie polrcbno da dodlrne pov.ilne Ilm.au pojedlnlh komada kamena budu !to veee. Na sa".V'
elma I na lieu koslne kamen .. dOleruje e!eklcem I ipleem. SaSlavel n. smeju bill v.el od 2 em, bez elvlja.
nj.. Krupnljl kornadl kamen. Slavljaju se u nile delove kosin.. Posle kaldrmls.nja viii se nabljanje rue!nlm maljevlma. da bl sa kam.nle !to bolje ukleitllo I doblla r.vna povrlln..
Prlkezanl lip kald.me .adl se u IIue!ajevlm. kada je brzlna vode preko D,S mi..
Kaldrma je slaba ako je debli'na od 20 do 30 em 11\jaka ako je debljln. od 30 do 50 em, ito ..vis! od
brdne vod..

.:909

Mereu m
2
../'""3
V'I

~1,OO
~I--:'
1 do 2,0

N. sllelj.:
otkop.nl humus
1
2
k.men od 30 do 50 em
3
k.menl otp.elill !Ijun.k od 8 do 63 mm
4
fvrsto tie
5
zld od k.men. u e.mentnom m6lt.ru

Silk. 47

5.3.2

Oslguranja koslna n.slpa ko)e su Izlozene dejstvu vellke vode prlkazana su no sllk.m. 48 I 49. K.ldrma
n. koslnl naslp. s. osl.n]. n. nozleu od k.mene nosl.ge Izrat1ene od krupnog I rukom slohnog kamena.
Temelj ze Izr.du ove n..I.ge, premo meram. prlk.zenlm za n.vedene tlpove, mora bltl u fvrstom t st.,
bllMm zemljlhu.
Ove vrste oslgur.nj. prime nom kaldrme I ukopane n"l.ge rode se u slufajevlma kad. velika vod. u ree.
nom toku 1m. veeu brzinu I kad. se ofekuje nj.no vee. razorno dejstvo.
Mereu m

vv

.
N. sllel je:
otkop.nl humus
1
2
kamenod 30 do 50 em
3 - kamenl otp.elill !Ijun.k od 8 do 63 mm

Silk. 48

-.....

910
Mereu m

""'t

2.00

,.~.~

1,00
~
.J. "00

V','

I'''''''I\'&I~

\\..

Na sllclJe:
1
olkopanl humus
2
kamen od 30 do 60 em
3
kamenl olpacllllllJun.k od 8 do 63 mm
4
..monlklo tie.

SlIka 49
Oslguranje kosin. kaidrmom. prlkazano na sllel 50. sa Izradom Stope notIce od lomlleoog kamen. u ce"
menlnom malleru (odoo,a 1:4). rad! se u ,iutaj.vlmalateg razornog dejStvs vellke vode. TemeH notice
koslne naslpa mora bit! u tvrstom I Stabllnom .emljllw Idovollno udall.n od dejstv. ...dnl. vod..

5.3.3

Mere u m

2
,

/~3
~
-~~'>.~-==--",,~,",:,,;,,

:';"L:.,:

,~,::..\:"""",,,,,,"-".~,v

",,7 VV
.::.:~;.;~.~;:.!,"-!:",~

:.M,,,.\.V/"'''',,,,,,,-,,,

..;~

',~

S~.;.,.

Ne sllcl je:
Olkopsnl humus
1
2

3
4
5

kamen

od 30 do 50 em

kamenl OlpaclIII IIJunak od 8 do 63 mm

noslvo lie
zld od kamena u cementnom

Slika 50

mZllteru

911
5.3.4

N. sllel 51 prlk.zano Je osl.n).n)e k.ldrme n. zld cd toml)enog kamen. u cementnom m.lteru odnos.
1:4 III no zld od beton. m.rke 10. Ako je zld od tom Ijenog kamen. u eementnom m.'teru, njegov. Ilrl.
n. u krunl mora bltl 0,50 m, a .ko je od boton., t. Ilrln. mora d. Iznosl min. 0,4 m, Ov.j so slue.) pr!.
menjuje prl fundlr.nju stope nollee no vecoj dublnl ! k.d. se prl kop.nju temelj.
':'81"e na vodu It! nodo.
vol)no st.bllno zemljllte. Izr.d. Stope nollce mob se Izvestll u kombln.el)1 betona I k.men. u cement.
nom malteru.
Mere u m

r-

/"-iC,SO

vv

',-.;;>v.).."
~\..

~'''~o~~
,

<""",

MAil,

N. slle! je:
1 2 3 4

otkop.nl

humus

kamen od 30 do 50 em
k.menl otp.elllllljun.k
zld cd lomlj.nog k.men.

od 8 do 63 mm
u eementnom m.lteru

It! od beton.

marke MB 10

Silka 51
SlIe.n

je n.eln

od beton.

m.rke

br.de

stope notice

prlk.z.n

na sllel 52, gde se fundlr.nje

r.dl n. m.njoj

dublnl . notle.

Me 10.

Mereu m

':.~:.
0'

Yo
.:
,'''''-!o:!.
"'-

---

---

,~.

'Y~-y--

Na sllei Ie:
1 - otkop.nl humus
2 - kamen od 30 do 50 em
3 - k.menl olp.el II! Iljun.k od B do 63 em
4
betonsk. noUe. m.rke MB 10

Stlk. 52

,
912
5,3.5

AkoIeIspod

neslpa .Iabo n05lvo zemljltte

na vea.l dublnll

ako sa'pri kopanlu

lamalla Stopa nollce 01'

l"e na leikofa oko crpljanja voda, onda sa nollea redl od belona marke 20 sa fundlranjem na ilpovlma.
kao ho ia prlkazano na .Ilel 53. ~povl sa pobljalu do noslvog Ita \\I sa proraeunavaju
na tranla,
Raspored

ilpova prlkaz.n

Ie na slid 63.

Mareu m

-.......
,,50

~-vv --"-

...':':~~~- ..._.

o. --0
-' M' z ,
-0'-

\1..

~I
N
0'"

t
0

~1,20

0
0

0
0

1,2>

to,~

0
G'"~QP

} 1,20L
, 1,20 ~1,20L
1

""-'''''~'~~

~.

Na sllel ie:
Olkopenl humus
1
kamen od 30 do 50 em
2
kamenl olp.cI III illun.k od B do 63 mm
3

5 like 53

0,25

"'."

913
O~J tip oslguranj. mol. Ie relltll prlmenom betonlkog zld.. pr!keZinog ne IlIeI 54.

Me,. U m

VV

MV
2
402')

~~
~
N. Illel je:
1
olkop.nl humul
polpoml zld
2
3
II"

- 18monlklo tie

VV MV

kol. m.le .od.

kOI. ..like vod.

Silk. 54

5.4

Osigur.nj.

kOlina nesipl kamenim

zidovlma

"u

IUVO"

i b'etonlkim

plo/!.m.

Suvl zldovl ollonj.nl n. k.m.nl n.b./!.j (trpan.e) 111k.m.nu nall.gu pr!kaZlnllu ne lilkem. 55 I 57. N.b.f.j I n.ll.g. mor.ju II radlll od krupnog kam.n.. Ova Vrlla oslgur.nj. radl .. ZI v!soke n.slpe gd. su
v.llkl r.fnl10ko.1111 gd. II of.kuj. v.llko r.zorno d.jslvo .ode. prl f.mu more bllll.kvo projeklov.nj.
Ilzr.d. k.menog n.ba/!aj. d. selzb.gn. podlokev.nje.
Ovl zldo.1 r.de I. po uslovlm. z. zid.nj. kam.nom
"u suvo". Z. zld.nj. I. more od.brlll krupnljl k.men. prlblUno Istlh dlm.nzlj., kojl se n. 181t.vclma I n. Ipoljno/ltr.QI obredl f.klt.m 1llI;kom. S.st..c\ ne smeju bill v.tl od 2 em, nlll s. s. spoljn. str.n. sm.ju flvljatl,' voz. mora bill pr.vlln.. Spoljn. povnln. kam.n. r.d. s. pr.m. odr.".nlm n.glblm.. . unulreinj. povrline I. rede pr.m. naglblm. kojl su
.
n.ho Ilrml;1.
K.m.n mora bill poslol.n, fvull krup.n. Ukollko j. tie m.nj. nOllvollI, m.re zldov. mor.ju Ie prll.godill nj.govlm dozvotj.nlm naprezenjlma,

-914
5.4.1

T .hk tip oslgur.nj., .. v/slnu n.slp. od oko 7,0 m, s. spoljnlm naglbom kosin. 1: 1 1b.nklnom llrin.
1,0 m, prlk.zan j. n. sUei 55. Unutr.!njl n.glb kam.n. n.sl.g. l.no.1 1:0,5. S. prodnj. str.n. k.m.nl
.
n.b.~.j s. zavrhv. kam.nom kaldrmom.
Mereu m

mt~. ri

malts. h

N. slleli.:
1 - kamenokaldrm.
2 - kam.nl n.b.'j
Slika5~
Ov.j lip os/gur.nj. mole so relltl ..vllno od lokilnlh uslov., b.tonsklm (gablon.klml potpornlm' .Idom,
prlk...nlm n. .lIel 56,
M.re u m

vv

MV

N. slle! j.:
,
- otkopan( humus
2 - samonlklo II.

3 - potpoml zld
MV - kota m.la vod.
VV - kOla vaUkavod.

Silk. 56

5.4.2

Vrlo tehk lip o.lgur.nj. z. vlslnu n.slp. H <; 10,0 I.pollnl n.glb ko.ln. od 1:' do 1:4/5 prlk.zan j. n.
.lIeI57.
Unutre!nil n.glb ZI kvaUI.tn. z.mli.n. III Ifjunkovlto-p.skovlt. mal.rlja'. n.slp. mor. bltllll v.rtlk.l.n
IIIu n.glbu 10:1, dok z. sl.blj. zomlj.n. m.l.rlj.l. po pr.vUu IznosI5:1.
S. pr.dnj. .tr.n. k.m.nl n.b.~.i s. Zlvrhv. kam.nom k.ldrmom.

,915
Mer. u m

h
0.5

--- .- ---

ml~ll
--:~.~.:..

"'<7 'IV

H man.

N. stle! je:
1 - kamen. kaldrm.
2 - kamenl n.b.e.j
Silk. 57
Na..da". o.lgur.nj. "e rad. .. do ~ru". n,,"po. vet do kat. ka!a's. "alnl za 0,5 m IznDd kote vellk.
'vad..
0'1') tip oslgur.nj. t.koa. j. mogut. zam.nltl potpornlm ztdom,
5.4.3

Oslgur."jo kosin. koj. nlsu Izloten. d.jStvu mol. vodo po pr.vllu so r.do od gotovlh b..onsklh ploe.. k.o
no j. prlk.z."o "a stlc! 58. Ploee mera 35 em X 35 em I debljlne od 18 do 20 em poldu se no s10J!IJunkovlto-paskovltog m.telij.l. debljlne ad 15 do 30 em, . r8Spored j. prlkaz." no sllel 59. Debljln. ovog
sloj. !Ijunk. z.vls! ad vremeno trej.nj. vellko vo~e. Spoinle. IIrln. ad 10 do 16 mm n. sm'lu so hpun).v.tl vet ostavltl otvor.no, Jor (prem.iskuStvu) ob10g. moro d. "dl!o",
Oblog. j. mnogo bolja I st.bUnIJ. .ko se ploe. n.prod n.v.donth mera polalu dlj.gon.lno, pod uglom
ad 45, kao !to Je prlkaz.no n. sllel 60. Osnovne I z.vr!no ploee mor.ju Im.tI obUk trougl., Oblog. 58
mole r.dltll ad !oStougaonlh ploe. k.ko Jo to prlkazano na-slleI61.
Mer. u em,

-/';
1

. '~~~,,:-,:

"~':..:.s~

-1./"

/
,

~~'~'6'~~

N.
1
2
3

~,

slle! jo:
- otkop.nl humus
- !Ijun.k ad 15 do 30 m
- batonsk. ploe. 35 em X 35 em, M8 30
Slika 58

'IV

-916,'

--

Mere
u em

rI9~~gggg
SIlks 59
Mereu em
Zavrlna strans oblogll

Silk. 60

917

JOOOO[
")~~~~r
Silk.
61

Osiguranje

kosina visokih kamenih

nasipa (roliranje)

Oslgur.n)e kosin. vlloklh kamenlh n..lp. sprovodl se od krupnog k.men., k.d. se nspolate dovol)nom
koll~lnom k.mene Iz usek., Izr.dom Strml)lh n.glb. ko.ln. sman)u)u se koll~lne zomljanlh rodov. a, po.
red tog., zouzlm.)u se m.nje povrlln. zomljllt. pr!lzr.dl trup. put..
6.1

Osigur.nje kosine kamenlh nasipa roliranjem n. dUlini kosine od 5,0 m, r.~unaiu~1 od teren. do nivele.
te pula
Prollrenje no!lee koslne po~lnje n. prvo) tre~lnl koslne od teren.. NoUe. temel). mora bltl u ~vmom 1
st.bllnom zeml)lhu (sllka 62),
Mere .kamene obloge s. mestlml~nlm po)e~.nJlm. njena dablj!n. d.te su na ;lIel. N. oveJ ne~ln neslp
so mOle obl.g.tl s.mo ako Ser.spola!e s. postoj.nlm krupnlm kamenom u dovolino) koll~lnl.
Z. Izredu oslgur.nj. more se upotrebltl probr.n kamen. Sv.kl kamen obloge pOStavi se t.ko d. njegova
najdllZa strena bude upr.vne na koslnu naslp.. K.men mora bltl zdrav, )ed.r, potto)an u vodll na mrazu,
krupno~e ;;. 30 em. mereno po najm.njoi dlmenzl)l. Prllzradl se mor.)u pottlfl pravllne vaZeI uklelten).
kamenll.
Odvoaenje vod. Iz lemel)e stope mora sa IzvrMtl dr.ndnlm poorezlm. ("llieevlma") van trupa puta, so
naglbom dn. proreza do 10 %, u zavbnostl od du!lne pror.za. Prorazl Ie mora)u predv"'.tl n. nainlf'm
mestlme 1na razmaelma oko 10m.

----..

918

~-

M.re u m

In 0,50

N. sllelf.:

1
2

Ispun.

kam.nom

drenalnl

prorez

Slika 62

6.2

Osiguranja
N. sllkeme

kamenih

nasipa kam.no,:"

63, 64, 65 ozn.eene

Z8 duline

kosin.

su I odgo..rejut.

od dullne koslna. ISla taka, prikazenl

nj. radl se. u s.emu prema t. 6. 1.

su I prorezl

8,0, 12,0 118,0

mere icamenlh
Z8 od.odenie

oblog.

I tem.lfnlh

.ode Iz temelinlh

lIopa,
stopa.

koje la.lse

Izrada oslgure-

Mere u m

~""
"

In 0,50

N. sllel ie:
1 - Ispun. kemenom
2 - drenafnl proroz
Slika 63

.919
Mereu m

~~I;

'1

co.
"~l '
---

..J'
,f.

../,J
,'0

'-.

/
"1,OO~
~~'I>y

do -10

Y' \2----

'I.

N. sllelje:
1 - Ispun. kemenom
2. - drenatm pror.z
Slika 64
Mereu m

r-

Na sllel je:
1
2

- !spun. k.monom
-

dr.na! nI prorez

Silk. 65

Osiguranja

kosina useka kamenim

rebrima

Na kosln.m. useka, gd. s. n.laze pojedln. sl.ba I vl.lna m.st., mora s.lzvliltl oslguranj. kosin. us.k.
kamenlm rebrlm., kao !to je prlkazono na sllel 66, Kaldrm. ne more da pokrlj. e.lu povrllnu kosin.,
v.~ se mole r.dltl u vldu r.b.,. I l.le~lh kam.nlh svodov., koJl slule kao dr.nalo z. Isu!enj. kosin.,

------

920
R.bra .. m.dusobno pov.zulu .vodovlmau obllku luka IIIlzlomll.n. IInll.pod uglomod 90. Povrlln.
Izm.du r.bar. I.vodov. s. humuslraju I zetv.raju IIIoblatu bu..nom. R..m.k r.b.ra j. od 3,0 do 10,0 m,
11I1neod 0,6 do 1,5 m, a debljln. od 0,5 do 0.8 m, Ito .avlsl od dubin" u..ka I kar.ktol1sdka Iia kosin.
koju ITobaoslguratl. Prllzradl rebar. k.men se pol.h na posleljlcu od IIjunkovlto.peskovllog meterlj.la,
debljln. od 15 do .20em, IIIna posteljleu od k.menlh otpadaka.
R.br. I svodovllzr.duju se cd krupnog kamen., doteranog eekteom I IIIjkom. K.men more bltl evrst I
postoj.n. Ispod stope robra mora se post.vld poluperforlr.na dren.zna eev ~ 15 do 20 em. eljl pr.enlk
zavid od prode.nj. vode s. kosin..
Polaganj. eevl proj.ktuje s. do obllznjeg'propust. 111do pogodnog men. Ispod t",pa puta . njeno po.
st.vljanj. predv~. s. n. s!oiu glln., pr.ma st.nd.rdu JUS U.S4.062.
Um.sto trap.zestog jarka bolj. j. prlmenld rlgolu, jer j. ona povoljnlj. k.ko u .st.!Skom tako I u pogledu b..b.dnosd..obr.e.J..
Mer. u m
Rob,a u ob/iku /ukov.

Rebr. u ob/iku iz/om/j.nih

~\--

/inij.

.
I

I ; I
L_l.--!
0,6 do 1,5

L-L..J
O,6do~,5

3,OOd'0 10,00

'
-!-~

0,6 do 1.5
~-~

-r rr
--f

3,00 do 10,0

t-.

",...'>:,::\CI."

1 : 100

'"

.'.'~W~' "", ~ ...t.v

"

:~\..~. ..~il'
-~
~$~

.
dr.nal.n

Po/up"'o,i,.n.

',.."

'

~o~o
.

Silk.66

c.v ~ 15 do 20 em

'.''1

921
8

Odvodni zastitni jarkovi

Ako je ponebno do se (znad useka lit zaseka Izrade lOhltnl jarkovl za spre~avanje dlrektnog sllvanje vode
so prlbrelne snane nlz koslnu useka, onl se rode premo sllkama 67,68 I 69. Ukollko je nuzna njihova prlmena, onl se moraju Izvodltl u neporemecenom I vodon.propustljlvom tlu. Ako 50..!tltnl jarkovl mor.ju radlt! u vodopropustljlvom tlu, tada se obloze kamenom u eementno/n melteru lit betonom. Jerkovl
mogu bit! trougl..tl Irlgollll1l trepezast! ijarkovll.

8.1

Neoblolen zahltn! jank prlkazen je ne slle! 67. Od zemlie dobljene kopenjem ierke I zemlie uzete se
strene mora se Izradld berma. I to u onlm slu~ajev!ma kada Je mell neglb terene, . vecl prill\"vode, Mini.
malno odStojanje od !vIea useka je oko 1,5 m, a Ivlee larka" 5,0 m.
Mere jarke zvlse od poduznog pada I kollclne vode koj. se prlhveta I odvod! v.n usek. u rec!pljent, 1'0'
dulrd naglbovlh'arkov. morebltl n.lm.nl' 0,3 %,
Mere u m

~---------------------

""
.

I~
N. sllel Ie:
1 ,- lOmlja Iz j.rk.
n.bljen. mesn. gllna
2

Slika 67
Tr.pelOst!

8.2

Jarak u vOdopr,opust!jlvom

JUS U.S4.0621\1
de ukupne

debljlne

kaldrmbanJem

tlu s. oblag.nJem

(sllke 68). Keldrme

kan.!etama

premo standardu

kaldrme s peskom Iznosl od 30 do 35 em. Debl)lne keldrme odreduje

lnom neglbu I kollclnl-vode.

s tlm de podulnl

Umesto kamene keldrme mogu so prlmenlt!

lieu meste.
U brdovlt!m

Strano betonsk!m

se more poloz!t! ne sloi peske debljlne

kreje.;me,

10 em, toko

se preme podu-

neglb ne sme bltl m.njl od 0.5 %.

pref.brikovene

gde su u pltonju vece pomln.

uz primenu berm! eko nlie moguce neko bolje rdenje

betonske

ploce III betonskljerek

Izgraden

ne

SOkojih se vode sllve preme useku, jerkov! SO..de

(sllke 691.

Mere u m

II
'r--.....-

....-

--

-,........
.....-

-----

-"../'"
.....-

(""'-

Slike 68

<TIln 5,00

~--~

~O'30

do0,35

922,
Za koslne useka du!lh od 12 m mora se posebno

uradltl projekat

Na sllel 70 prlkazan j. naeln z.~tlte naslpa obodnlm

k 0/ ;e sa prlbrdne SU.ne sliva nlz koslnu.
~

zahltnlm

zanlte

koslne.

jarkom

za prlkuplj.nj.

povr!lp.ke

vod.

Mere u m
~

nino 5,00

Slika 69

U slucaju druglh padin.,

re!ava sa slstemom

sa kojlh Se povrilnska

obodnlh

ca vegeatelja, sarno se sprecava

zahltnih

j.rkova

nckontrollsano

voda neposredno
na uzvodnoj
dotleanje

sflva na ko.lne u.eka, prlhvatanje

padln!. Ovlm relen/em,

vode na kosin. .aobraeajnlcs

(sllka 71),

Mereu m

'~
Slika 70

vode

ne remetl .e postoj..

~~~

,923

E
j
f

~
::;:

/,
1
j
~
]
~
I'll
~
]
0
~
.!.
-;

S
OOl

OP

10
N~

E
to
c:
";Ii:

0;1
10

c
='
IU

E~

s'~

~E 8c: .~
c:
11:1

11:1

:E

';; "CE
E c ::J

6>

~~-g

~
N

2 i
~ :I :;;
~ ~

0
-c
"i

8;

~! !

:g'=~'=
...
I

z ...

N. Olnovumillj.nj. Republltkog .Ikr.tarll.t. Z8kulturu SA SrblJf br. 413.81/74.02

~l.mp. 5.vezni

UI/od Z8 nflnd.rdizbcijl'

od 4. II 1974 n. pl.t, Sf po~r n. prom"

u Ueoprad

;::
III
~
V5

nK

924
JUGOSLOVENSKI
STANUAUU

RdenJe

br.

18-418111

od 20-VI-1966;

Natural .-.(olle. Technical specifications, ./,,,: fadng

"0
...

Prcdmct

2
SQ

JUS
U.T7.010

1'lURonNI
KAMEN
Tehnickl uslovl zn ohluganJe kamenl m plOCHIIIU

SA OBA VEZNOM
PRII\IENOlll
od 1-1-1967.

Slutb.nl

(jIJ.1.1:(,"I.:!

\"1.1966.
1151 SFRJ

br.26/1966.

",;tl, slab.v of siolle

stalldarda

Ovaj stanuan.! propi.uje lehn;~ke ,,,love zn il.hm pOlrehnot( nUllerijnln, prnjeklovnnje i Il.vlllleuenje spuljne i unulru~nje obluge ud pl()~a uu priruunug k..ouena (u uuljem lekslu ..knouene
pln~cH).
Yrsla ; kvnlilel knouenn ou kojeg su iZnluene kutnene ploee nisu preumet ovog sta",larda.

!=..

"G

"g:3

lzbor matcl'ijala

2.1

Kamene ploee

2.11

Pr; izhoru vrsle kamena za oblaganje. projektant, sporazumno sa investitorom, mora ua odahere
takav kamen i naein ugradivanja. kojima ce se spreciti, odnosno umanjili sletne poslediee koje
mugu da proislcknu u~lcd ulicaj" na ohlogu. a koji!;u nuvcdcni 1I dnljim odrcdh.tnH\ ovog
slandarda. vodeci pri tome racuna 0 nameni obloge.

2.12

Zn spoljna oblaganja vazni su sledeci utieaji:

- polozaj zgmde prema okolnim zgrad'lI"n i "bjektima.
- seilmiHa zona u kojuj se zgnlua nalnl.i.
- maksimalne i minimalne tempemlure mesla i blize okoline zgrade, kao i trajanje osuneavania
(insolacije),
jacina i pravae preovl.dujucih
velrovn,
zagadenost okolnog vazduha, uzimajuci u obzir polozaj i udaljenost lokalnog induslrij,kog
podrueja,
- mogucnosl zadrzavanja almosrerskih padavina na iSlaknulim delovima obloge,
- ceslo zapljuskivanje pudnol.ja,
- rallli mehanicki utieaji na oblogu u loku njenog kori~cenja.

a
.aI
"

!>

0
'110
:I
...

c"

~
.g
"0
0

.
i!

:0
0
~>

2.13

~
u

~
'0

2.14

~
Q.

-..
eII
>..

Za lInulrasnja oblaganja dolaze U obzir uglavnom mehanieki i drugi lItieaji, kao sto su:
habanje i udari (za stepenice, pragove"podove.
podnozja is!.),
induslriji is!.),
- stetna isparenja (u laboralorijama,
- korozivne i masne lecnosti, odnosno malerije (u slovariWma is!.).
- raspadanje organskih matedja biljnog ili zivolinjskog porekla (u induslriji, slovari~til11a, prodavnicama is!.).

==

2.15

a.

Kako za spoljna. lako i za unutra~nja oblaganja moraju se upotrebiti i odahrali takav kamen i
ostali materijali pOlrebni za oblaganje, koji neee izazvati nikakve stetne poslcdice usled hemijskih
i elektro-hemijskih ulicaja izazvanih pri dodiru obloge sa oslalim ugradenim malerijalima.
Svojstva knmena u odnosu n. rallle uticaje koji se ulvrde po odredbama lac. 2.12 i 2.13 ovog slandarda dokazujll se alestom koji je propisan u JUS 13.133.200,taco 6.
Pri tome treba uz navedeni alest priloziti i podatke 0 vec izvedenim zgradama sa izabranim kamenom kad god :z.~10 posloje uslovi, kao i podalke 0 stanju obloge takvih 'grada tokom vremena
njihovog poslojanja.
I

3
~

0..

2.17

lzbor boje, lekslure i vrsle kamena, i vrsla obrade povrsine kamenih pluea, slobodan je prema 51'0razumnom nahodenju projeklanta i investilora, i mora se unapred utvrditi.
Dimenl.ijc i oblik kamenih ploca morajll. shouno predvidenoj namelli. bili u skladll sa o<lredhama
JUS 13.83.200. a sarno za specijalne svrhe mogu se, uz obrazlozenje uz projekt, primenjivali kamene'
ploee drugih dimenzija.

2.18

Debljina kamenih ploCa zavisna je prvenslveno od evrsloce i ostalih svojstava izabranog

velieine i mesla na kojem ce ploee biti ugradene.

2.16

kamena,

Ukupno

JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

n. U

Slran.

2 JUS U. F7. OIU

925

Najrnanje denljil1e ploce. S onzirorn l1a pdlisnu

cvcslocu kamena, su prema labeli I.

Tabela

Za
Pri pritisl10j ,
~vrstoci

obloge

\'rrtikalne
spolja

--

kp{crn'

pod ova

najrnanja denljina

po JOO
preko 30n

30
25

---

spolja

unutr~\

10
\0

unutra

u mm
30
25

\0
10

Akl) it: kamcn l1arn~ito ~vrsl i zilav. sa pritisnom ~vrs(ocol11 preko 1000 kpjcm:'. I1wgu sc 1.:1
verlik'alna spoljml oblagal1ja upotrebili ploce denljine 20 mm.
0.1 "dredbe lanele I il.Uzimajll se ploce ,a obll1!!anje ulo1.il1a prozonl i vrnln, donjih povl'sil1n Vel1ne;1
i slicnih ckmcnala. zulim za poplocavanjc halkona, Jotlija i spoljnih. ncznulno optcrcccnih pndovu,
pri .:emu ploce mogu bili i tanje. ali najmanje 10 rnm.
2.19

1'0 pfavilli. La spoljnll oblogll Irena predvideli ploce klase II u smislu klasirikacije po JUS R.B.1.2()(),
a primel1a knrnenih ploca klnse B i C za spoljnu oblogu maze se predvideli sarno nn delovimn obloge
koii su ,asticeni 0.1 neposrednih ulicaja,
Pri lome se place klase C ne smeju za' verlikalna oblaganja poslavljati na visinu vecu od 3,0 m raeunajuci 0<.1lrOloara. odnosno tcrasH ili masivno ogradcnih halkonn.

2.2

Malter

2.21

Malter mora tla jc priprcmljcn i izraucn od Il1c~avinc cementa i pc-skat a prcma potrcni Ul unda1ak
hidratisanog krc~a ili nckog srcuslva za uhrl.unjc vClivunjn. pln~tificirunje i 51.
Cement mora da odgovara odredbama JUS R.CI.OIO, 011 i 015.
1.lidr:niS:lI,i k.rec mora da odgovara odredbama JUS B.CI.020.
Srcdstva za uor7_anjc vezivanj~1 maltera ili betona. plastifikutori i sl., mornju udovoljiti odrednama tu~. 2.14 ovog stundarda i namcnjclloj svrsi.
Pcs~lk mora hiti pran. granulomctrijskog sastava cdgovurajuccg svrsi, pri ~el11u 7.a m~lltcr la za.
livanje meduprosto!'a najkrupnije zruo ne sme bili vece ad 6 mm.
Vodu 7.<1spravljanjc maltera i bclona nc SOle da saddi suslojkc koji hi ~lClnn dclovali Oil kamcnu
oblogu. sastojkc maltera ili melalna spojna sreustva.
Prema nameni maltera, odreduju se najmanje razmcre me~anja saslojaka prema tabeli 2.

2.22
2.23
2.24
2.25
2.26'
2.27

Tanela 2
Aluminatni

Portland

cement

Namena maltcra

Hidratisani

Pesak

krecJ)

cement
I

zapreminskih delova (Iitara)

za zali\'anje rupa za
spojna sredstva.. .. ..
--- ----------.

za zalivanie
lara izmedu
loge..
0""

meduproslida i ob"

"

' "

-------.-_u_--.
------ -- - -- --- za ~spunjavunjc spojnica
izmedu ploea:

a) .. . . .. .. .. .. 0. ..
Napomena:

.. .. .o .o .o o. o.

0,20

-----

I
"

----.----.
-..-----za ispunjavanje ispod
podova .. .. .. .. .. ,.

jli b)..

1
-----.----

2 do 3

.----

--.-------spolja:
2 do 3;

unutra:
3 do 5

--_._- -----

-I

-.-

--- ~J-----~._--

-----..-

---.-----.----

3 do 5
----.--- --- --

-.

-_...-.-----.

I
i
1')

I
1

2')

0,15

2 do 3

1) Maze se upolrebiti beli cement.

2) MOle .e upolrehiti i kameno nra~no od krecnjaka,
3) Evenlualno sa dodacima po taf. 2.24 i 2.28 po upulstvu proizvodafa

tih sredslava.

------..

JUS U. F7.010

926
2.28

Malleru z.a zalivunjc spojnica moie 'e, osim dodataka navedenih

vcreno srcdslvo za posliz.anjc vece vodonepropuslljivoSli.

2.29

Za cement i navedene dodatke, predvidene z.a upotrebu po odredbama ovog slandarda. mora se
opilima provcriti jos prc upolrebe da Ii ne iz.azivaju nepoicljna iscvelavanja Hi promcnu bojc na
izabranoj vrsli kamene obloge.

2.3

;\Iclalna spojna sr"sl..

2.31

Za ucvrscivanje kamenih ploca vertikalne obloge primenjuju se razna metalna spojna sredstva i 10:
kotve-nosaci, kojc pricvrscuju kamene ploce za podlogu i ujedno ih osiguravaju od spadanja
- (sklizanja),
slicno si. I;

~
Slika I b
b) od ullaonih prol'illl

Slikll I a
a) od plo~lih profHa
kotvc-ohiene,

ncko pro-

=%=

LL '-,~~
~1r'" ~;

u lac. 2.24. dodati

Slran.

kojc osiguravnju kamene ploec od preturunja i vel.uju ih l.a pmllogu, ,Iieno ,I. 2;

.--

Jal

~4

,I

0:

~.!~9}=
I

':

,~~

~1l=-~

-H

LJJ

Slika 2 b
b) od okruglih profila (iiee)

Slika 2 a
a) od plostih profila

'-J

spojke i klinovi, koji spajaju po dye kamene ploec medu sobom i osiguravaju

njihov mcdusobni

poloz.~j, slieno sl. 3.

mind

~crQ
====J>Slika 3 a
a) spojka

IT
Slika 3 b
b) klin

2.32

Kotve-nosaei moraju biti izradcnc od takvog malerijala, i tako konstruisanc

ploCe i podlogu, nose eelokupnu tdinu ploca, bel. ohzira da Ii je predviclcno
nje sa zalivanjem ili bez zalivanja supljina izmedu obloge 'i podloge (zida).

da, ugradcne
u
njihovo ugradivlI-

2.33

Dimenzije I, b, 3 i d kotvi moraju se proraeunati na osnovu optereeenja od tcline ploea koju

kotve nose, i na osnovu mehanickih svojstava materijala od kojeg su kotve izradene.

SIr:.1I1;t4 JUS \', F7. nw

2.3-1

927

I)oz\'olja\'u sc primcna i drugih vrst~1 kol\'i-nosu~a.

II _Iu~a.io\ il11a kad _e radi 0 oblol1al11a

\mla~ oblog< dokaz.
da su ladovoljene

osim onih prikulunih lOin primcr

sa z:lIi\'anjem
slIpljina
ilmedu
obl,'ge
i pmlloge.
odrcdbe
la~. 2.32 i 2.33 (kao npr.
sl. 4).
""

nu sl. I.
ako
iz.

~r"-;

r~

,'i
i- -'::- -1!

izglcd

:!.35

sa stmne

ilgled spreda

Metalna "'Pll.inasredstva svih vrSl~t lT10nlju hili izrndcna ad nekorodirujucihmClala:I1cnJajuccg

~elika. !,ocinko\'anog ~clik3. podesnih legura bukra ili sli~nih metal". Pri lome sred,lva od po.
cinkovanog celika moraju hiti pocinkovana leI\. posto su pripremljena. C'dnosno skrnjcna na odgo\'arajuci oblik i dimenzije.
Zabranjlljo se upolreba

spojnih sredslava koja

i".adena

od pocinkovanc

~icc. sipke. profila ili

'" pot.:inkn\'uni.postn po!\tojiopm,nostod rdanja

trake. akn scccili krajevinisu naknadno propisno
ml scccnim krajevima.
2.4

Zapth'ni

matcrijali

Zaptivlti ItlUlcrijali 7.;'1dilatacinnc

nl7.dclnicc
morajll
hiti lrujno elmti~lti.
ncpropll!'ini 101 \'utili.
ne smcju Sieino ulieali na oslale gradcvinske malerijale s kojima su u dodiru. a sami morajll hili
olporni
prel11a lIlieajimu
okolnih
gradevinskih
m;lIerijala.
"ao

cI;,,1 icni malerijali

imprc!!nisanu kudcljnn
slIlldcraslc

sintc(i~kc

Projckt

3.1
3.11

Sadrloj projokla

u}c.
muse

u trakut11u.

i s)lccifikacija

Projekt za obluganje

u obzir:

ralnc claslicnc plast-masc u trakmnn.

dolnle

odredene

zgrade mora da ~adrli sledece:

u ralilleri 1 : 100 izgled. k;m\kterisli~ne horizontalnc i vertiblne preseke delol'a 19rade predl'i.
dene za oblaganjc. i raspored dilalacionih raldeln,ica. sa glavnim merHilla:
u ranneri

1 : 20. I : 10 ili I : 5 karaklerislicne

elemenle obloge. ploca. pmpusla venaea i pmlor-

!'ikih banaka. uloiina otYOl"tI,kao i naerte nosccihclcmcnnla pod loge. sve sa mer,lIna samih clc~

menata:

3.12

3,13

u razmeri I : 5. I : 2 ili I : 1 delalje kolvi. spona. klinova. oslonaca. rupa za uglavljivanje spojnih
sred,I;lVa. k:to i delalje posebnih profila i dilatacionih razdelniea:

tchnicki opi!'i prcd\'il.1enog sistcn1n ohlaganja. vrstc. hoje i ostule knrakteristikc ilanranog knmena za ploce i njiho,'e po\'rsinskc obrade, lIZ naznacenje uticaja koji se predvidaju da
"e dclovali na oblogu.

Projcklol1l In.:ha ullaprcd lIsloviti tla sc clemcnti o!\lonaca 1.1\uhln~u. gdc Bodj~ tn mogul"'. il\lcdll
lIporcdo sa grubim radovima. a II zavisl1n~li od v..sic oSl1u\'ne konslru"-(:ijc zgra<..lc prcdvi~cne 7.a
oblaganje
(opeka. raznc vrslc blokova. armiranobetol1ski ili 111ctnlni skclct). i sistcma nblolganja.
Izvodac

obloge

mora

na osnovu

projekla

po prelhodnoj

ta~ki

da "riprem;

radnicke

monlazne

pla-

nove cclokupnc ohlollC sa rcdnim brojcm rctluva plo~n i rcunim brojcm I"'lo~a u svakom reot!. Ovi
plannvi morajll biti izradcni u podcsnoj ntzrncri. a najrnanjc I : 50. i moraju hiti podncli nH sagla!'inOSl
projeklantu.

3.14

odno,no

nadzornom

organu

pre e\'enlllainog

rezanja

i montaie

plo~a.

Projeklant.
odnosno
izvoda~ gradevinc.
zajedno sa izvoda~em
kamene obloge. spo",zomno
lIlvr.
duju redosled
izvodenja
rado"a
na oblozi u odnosu
na oslale gradevinske
i gradevinsko-zanalske
radove na odnosnoj
gradevini.
Po p",vilu.
oblaganje
knmenom
so iz\'odi po zavrselku
svih ostalih
radova na p'radevini.
izuzev (pri unulra~njem
oblaganju)
radova na bojenju i malunju.
polagunju
; sl.).
drvenih pod ova (parkela
i sl.) i pod ova od raznih \'eSta~kih
materijala
(linoleuma.
pve.a

JUS U. F7. 010 S.rana 5

928
3.2

Spccifikncijn

3.21

Sreciribcija
mom da sadrz; spisak materijala potrebnog
Ireba da je prikazana
prema
sledecem
obraseu:

Redni broj
___.__1
reua

ploea

Broj
I komada

Dimenzije ploce u em

I.

a specifikacija

Vrsta kame-

za ploce

Primedba

na i obrade

debljina

~irina

Naziv
ploce

d\11ina

~I

za oblaganje,

3.23

rrema potrebi. speeifikacija se moze dopun;ti specijalnim zahtevima za pojedine elemente obloge.
a koji mogu da se odnose na vrSlu kamena, teksluru, povrinsku obrndu, profile i slicno.
Ul spccirikaeijll ohave7.no se prila1e atest u .mislu tnc. 2.1" ovog 'Iandnrdn.

Opste odredbe

322

4.1

Po<etak radova

4.11

Oblaganje kamenom po oVom standardu smeju da izvode samo specijalizovana preduzeca, ili preduzeea sa speeijalizovanim pogonima, registrovana za izvodenje ove vrste radova.

4.12

P,C pocetka radova na oblaganju, izvodac tih radova obavezan je da proveri stanje prethouno
izvr~enih gradevinskih radova, odnosuo elemenata gradevine koje treba oblagati kamenim 1'10cama i to:
- ispravnost mera podloge, otvora, uloZina prdzora i vrata, prepusta venaca i drugih profila,
u odnosu na projektom predvidene mere;

vertiblnost,

isprnvnost kamenih ploca i spo.inih sredslava .vih vrstn, ukoliko izvodac ohloge nije ujedno i
;sporliCilac lih materijala.

hori7.0ntalnost

i eventualni

nagib

pod loge;

kvalitet podloge (zidova ili meduspratne konstrukcije) u pogledu sposobnosti prinnjanja predvidene obloge, kao i u pogledu stanja eventualnih spojnica i eventualnog isevetavanja;
ispravnost oslonaea i rupa za kotve, ukoliko su izveueni u samoj poulozi u toku njenog izvodenja;

4.13

Ukoliko primeli bilo kakve nedostatke koji bi ~tetno uticali na ispravnost obloge, izvodac obloge
.ie obavezan da 0 tome izvesti nadzornog organa, odnosno izvodaca gradevinskih radova, sa zuhtevom da se nedostaci uklone pre pOC'Clkn oblaganja.

4.2

Ziebovi i rupe

4.21

Rure za kolve u podlozi (zidu) moraju biti dovoljno velikog precnika za prijem kotve i maltera l.a
zalivanje, a dubine najmanje 60 mm. Po pravilu, rupe tfebn dn imaju pro~ireno dno.

4.22

Rupe i zlebovi za kotve, spone i klinove u kamenim plocama obloge moraju se iuaditi ma~inski.
Rupe mogu biti okrugle ili drugog oblika, pode~enog prema predvidenim spojnim sredstvima, a
dubine najmanje 20 mm, slicno sl. 5.

-r

QJl
,d

'.

;.( ;;
/,
~

,
,,/
\\~fI

/.

Slika 5

/,

~ ;;

'

~'.

,\
~~

Slika 6

Za spojna sredstva ad plo~tih pro fila preporucuju se tlebovi prema sl. 6 koji se zardu kru1nom
pilom malog precnika (oko
4.23

0 60 mm) ili odgovarajucom

glodalicom

za kamen.

Uz zlebove i rupe, u ploenma obloge, moraju se izraditi udubljenja u koja ce se upustiti kotve ili
na 51. , i 6.
spone da ne bi svojom debljinom strcali u spojnicu, slicno prikazu oznacenom sa
"

Slrono 6 JUS U. F7.010

929

4.24

Ziebovi i rupe u podloli i u ploe:lmn mornju ~e, pre umelanja melalnol! ~pnjnol! ~redsivil. ncislili
od pru~ine i olp"daka. i~prali vodol11 Iliko dll u llchu, odnosno rupi. ne oslilne vode, a lalim se
ispune plOpi~anim mallerom u koji se uli~kuje predvideno l11elalno ~pojno sredslvo.

4.3

DrIac; ralnih konstrukcija

4.31

DrzaCi ralnih konslrukeija na fasadama oblozenim kamenim plocama, kao slO su drruCi lastava.
l!romohruna, antena i natpisa (firmi i reklamn), latim ~tubici b:"kon~kih ograda i 51. mornju ~e ukotviii neposredno u podlogu.
Zabranjuje

4.32.

se pricvr~Civanje tib elemenata

la ploce kamene

obloge.

Oluci i oluene eevi, na fa~adama oblozenim kamenom, moraju hiti odmaknuli

najmanje 5 em, a ucvr~ceni prenm odredbama taco 4.31.

od kal11ene nhln/le

4.33

Ukoliko na unutla~njim kamenim oblogama Irebn priCvr~liti elemente opreme ili nrmntllre In ralne
in~talaeije, ondn In njihovo pricvr~civanje vnIe u svemu odredbe lac. 4.31.

4.4

Dilataeione raldelniee
U knl11enoj ohloli se moraju predvideli I ilve~ti verlikalne dilatacione raldelniee na ralmsku od
najvi~e 6 m slim da se lakva raldelniea mora izvesti i na meslu dilalaeione raldelnice zglade,
ukoliko je lakva predvidena.

4.5

Ukotvljenje

4.5\

Svaka ploca verliknlne obloge. izulev malih ploca povr~ine do 0.06 m2, mora hiti ukolvljena u podlo~u
melalnim kotvama bilo dul verlikalnih, bilo du'- horilontal~ih Iviea, slicno Sl. 7, a prema sledecem:
-

ploca

sa najmanje dye kOlve, ploce povr~ine preko 0,06 m2 do 0,20 m2:

sa najmanje celiri kOlve, ploce povr~lne preko 0,20 m2, slim da ra]mak Ilmedu dye kolve ne ~me
biti veci ad 40 em.

P.r.O, 6m2

P~O,20mz

-<:>

Ai

po..O,20ml

<>
't
~I

Q
AI
Slika

4.52

Krajnje kotve-nosaci. i obicne kotve 1110raju, u ~vakom slucaju, da budu udaljene od uglova ploce
najmanje 10 em. Od ove odredbe izulimaju se kotve na uglovima ploca kojima su obloleni ~Iubovi.
ulozlne prolora i slicnih elemenata na uglovima, pri cemu ~e spojna sred~lva mogu po~tavljall slicno
sl. 8.

4.53

Pri oblaganju donjih povr~ina (tzv. vi~ece obloge). svaka ploca ohloge, bez obzira na njenu velieinu.
mora biti ukotvljena, odnosno obdena u smislu lac, 4.51.

----...
JUS U. F7. 010 SIr.n.

930

dt '~
d L

JI; .

'

'./

,.,,~

,~

'

~.

//

.' ",

"

PF

If[/~~

~~/~

P
b

Slika 8

Oblaganje

po raznim

Oblaganje vertikalnih
5.1
5.11

5.12
5.13

sistemima

povr~ina kamenim plo~ama 'mo~e ~e izvoditi po tri rama ~istema,

Oblaganje bez zalivanja

Oblaganje bez zalivanja pro~tora (~npljine) izmedu ohloge i podloge prema sl. l) primenjuje se za
zgrade od armir:lnobetonskog
ili melalnog ~keleta. kao i za mll~ivno gr",lene zgrade ako to lohln;
gradcvinski prnpisi zahlcvnju lJWP.poschnih u!\lo\':\(slcganja lcrena, fUlnih i1olacionih pOlrchHi !\I.).
Proslor izmedu poledine plo~u i pod loge mol'll hiti po I'nlvilu 3,~ I em.
Oblaganje po ovom si~lemu 1110'Colpo~cli Ick 30 dana po~lc zavr~etka poslednjeg <praia. odnosno
krova, za kojc vrcrnc, smalra se, treba c.Jajc lavr~eno osnovno sleganje zgradc.
Povr~ina pod loge. ukoliko jc to zid od opeke ili blokova. mora se poravn;lIi zatinjavanjem

(dcr-

sovanjem) spojniea. a ukoliko mailer iz ~pojnica ~tr6 izvan r:1Vnipodloge. moru sc pOl'avnati
struganjem. Po~lo jc lako pripremljena, podloga se mora ;lOlovali proliv vh.ge nekim podesnim premaz.om koji obezbeduje disanje zida (respiralornost).

5.14

Na poledinu plo~a, sa izradenim rupama, odnosno 7.lebovil11a za metalna spojna sredslva. pola',u
se oslonci-odstojnici (Izv. poga~e) od guslog eementnog maltera I : 2 i to u svaki ugao po jedan.
sli~no sl. 9. Oslonei-odslojnici su pre~nika oko 8 em i debljine bar za I em vece od odstojanja obloge
od pod loge, tj. najmanje (3-1) + 1 = 3 em, a najvi~e (3 + 1) + I = 5 em.

("-.,,
\:..:~'Y'J'

. f ,o"I"'"~
,)\
I' -..:........

-:

l"';-\ . . "::
_J'I
. :'
~.'

.L.
4

-.

'

~......
(.
).
. I

"
+--(/C"'\
: :1
'"~~

;,
"'--,1

. . (;w,! 'J'

Slika 9
1) osnovni zid
podloga; 2) odstojnici od eementnog
3) plo~a obloge; 4) vazdu~ni prostor.

. ;~.~\
\_~j

'

_.-mallcra;

Slrano 8 JUS U. F7. 010

931

~.15

Na ('pisani IUI~in pripremljene plo~c sc uspruvljuju i poslavljuju na mcslo predvidcno prnjeklom

lakn da jns svd eemenln; malter oslonnen-ndslojnikn bude prilisnul \II podlogu loliko da i7lnedu ruIcdine ploCa i podloge oslane predvidenn ~apljina od 3 :i: I em. Rupc u podlozi. odnosno rure ili
Zlebovi u plocama. sa \lsadenim spojnim sredslvima. zaliju se malterom pTOpisanim u tac. 2.27,
lahcla 2.

5.16

Ploce se poslavljaju lako da im vidna strana bude u predvidenoj ravni obloge (npr. rasacle). Za
odrZavanje jednake debljine spojniea kako horizontalnih, take i vertikalnih, u spojniee se izmedu
ploca slavljaju privremeni umeei (trake ili klinevi od olova, drvela ili s1.) lako da zalaze oko 1 em
u dubinu spojniee. Ovi umed se poslupno vade pri zalivanju spojniea malterom, Ick poslO je mailer
oslonaca-odslojnika
ocvrsnuo.

5.\7

Sledcci, visi red ploca. .:noze se postavljali tek pO~IOje malter u prethodnom,
i
ocvrsnuo.

5.2

Ohlngnnjc

5.21

Ob!al'anje sa zalivanjelll prostora izmcdu ploca obloge i podloge prema s1. 10 primcnjuje se za masivno
gradene 19rade od opeka, raznih vrsla blokova (belona ili armiranog betona) i s1. Proslor izmedu
poleuine ploca i pod loge mora bili po pravilu 3::!:: I em.

niiem redu, potpuno

sa znlivanjcm

2
3
I) osnovni zid

:::'

Slika 10
podloga; 2) zaliven prostor;

3) ploca obloge.

5.22

Za pocetak

5.23

Spojniee zidova od opeke ili blokova moraju se pre oblaganja ocistili (i7grebali) do dubine od oko
2 elll. a ncposredno pre oblaganja, odnosno zalivanja, moraju sc pored logo isprnli VO<lOIll.Takode
se mora oprali eela povr~ino pod loge, odnosno okvasiti.
Armiranobetonske j betonske povr~ine morajll se prema potrebi no podesan nacin orupaviti i okvasili da sc poveco prionljivost malleru.

5.24

radova

na oblaganjll

vaze odredbe

lac. 5.12.

5.25

Ploce obloge se lIIogu na poledini zarezati !Iebovimn ~irine 8 do 10 mm i dubine najvi~e 8 mm (rodi
boljeg prinnjanja), u morujll se pre oblaganja o~ist;li bd pra~ine i ne~islo~e, i prema polrebi oprali.

5.26

Plnee, sa i7rndenim rupumu, odnosno !Iebovimll zamelnlna spojnu sredstvll, pripremljene nil opisllni
nn':in, postnvljnju se n:1 meslo pre<lvideno projcktom, u nil ruzmllku od 3 :J: I em od pod loge.

5.27

Zn odrlavnnjc

5.2H

Posto se II ndgoYnra.ill~e rupc. odnnsnn 'Iehove u plu~nmn i (1otlI011.1I~lIdc:spojl1l1srcdslvn i i"Jlliju

",alt<rom,
prostor izmedll plo':n i podloge se zalije mallerom koji se celicnom ~ipkom ili sli~nom
alatkom mora pazljivo nabili lako da ~upljina izmedu ploca obloge i pod loge bude potpuno ispunjena
malterom.

jednnke debljillc spojniea iZl11edu plocll VUlC u svemu odre<lbe IIl~. 5.16.

Zalivanje i nabijanje po pravilll se Izvodi u slojevima i sarno

7-'1 po jedan horizonlalni red ploca.
Sicueci, visi red ploca. sme se postavljati lek po~to je malter u prethodnom, nifem redu.potpuno
o~vrsllun.
5.2')

P..)~h) Ol:vrSI1C mailer kojim jc ~urljina znlivcna, pov.u..lc sc urncci i7. !lipojnicn, spojnkc se o{,istc i
isperu, a 7.ntimsc II njih utiskuje malter. Say visak maltera koji evenlualno iscuri iz spojnicn morn \c
ukloniti tako da spojniee oslanu prave, ravnomerne debljine i u ravni povr~ine obloge, ukoJiko nije
drugacije

predvideno.

5.3

Oblaganje

istovremeno

5.31

Oblaganje uz istovremenu
iskoristiti
kao jednostranu

sa i"adom

podloge

izradu podloge (zida) prema sl. II primenjuje se kad ploce obloge treba
opJalu pri izradi zidova, uglavnom od livenog betona ili lakih belona.

JUS LJ.F7. OIQ Siron. 9

932
5.32

lJ tu svrhu se sa jedne slmne zida koji treba izlili poslovljo uobieojena runo 01'1010, a sa strane
ou urveta iIi metal.. 'na knju cc sc privrcmcno naslakoja cc hiti ot'tlagana pOSluvlju '\e konslrukcija
njali rloce obloge. Konslrukcija za rrivremeno pridr!avanje rloea mora bili lakva da polpuno obelhcdi rmvilan
polozaj ploco ohl,'ge 7.:1 ugrndivanja
i da odoli mehaniekim
rOlresima
pri ubacivanju
i zbijanju
belona
u oplalu.

---...

2
3

5
4

Slika
I) privremena

5.33

konslrukcija

II

la ohlogu; 2) nahijen \..clon; 3) uobicajeno

5) drveni klinovi za po<.lesavonje.

Ploce se pre poslavljanja rt10raju oeislili od prosine i neeisloce. i rrema

mogu biti zlebljene sho<.lno lac. 5.25.
Kolve u plocama moraju bili poslavljene
podloge.

oplala;

4) ploce oblol1e;

polrebi opmli vodom. a

i zolivene mollerom najmonjc 24 sala pre beloniranja

5.34

I'loce, pripremljene na opisani nacin. poslavljaju se uz konslrukeiju navedenu u loc. 5.32 i za nju
se na podesan naein ucvrsle. pri eemu se u spojniee izmedu plcca slavljaju umeci po lac. 5.16, 0
slobodni krajevi kolvi se poviju lako da slrce upravno u belon koji se ubacuje i zbijo.

5.35

PoslO je belon kojim je izlivena podloga ocvrsnuo loliko do je omoguceno skidonje oplale, skido
se po1ljivo i konslrukcija koja je rridrlovala ploce obloge, umeci se pova<.le iz spojniea, a ohloga se
obm<luje u svemu prema o<.lredbama lac. 5.2K.

(j

Ohlaganjc

6.1
6.11

Obla~anje stabova i sHeno

6.12

Pri njihovom Oblal!llnju, pored ukolvljenja ploea u podlogu. ploce se moraju na uglovima, o<.lnosno
S<lslaveima na uglovima, spajali medusohno sponama, slicno ,I. 8.

6.2
6.21

{)hhl~nnJ(' hnnakn

raznih

clclllcnata

Slubovi, lezene, pitoslri i slieni islaknuli. clemenli ol1loge. koo i ulo!ine prolOra i nisa. bel ohliro
1'0 kojem sislemu je izve<.lena oslala obloga, ohlazu se plocama koje mogu bili prilagOllene odredenim oblicima m\Vedenih clemenota.

Prn1Or,k; hand; slien; horil<H\tnlni elemenli ohla1u se mvnim iti "wfili,,,nim

debljine 25 mm, slicno sl. 12 i 13.

Slik:l 12

,Gc'fI
ttB.~"L~=---J
.

Slika 13
n rrivremcno

prnzna

spojnica

ploeam" nlljnHlnje

Sorana 10 JUS U. F7. Ol()

6.22

933

hili
Gornja povrsina naveuenih el nenata oblo!'e. ukoliko je na spoljnim uelovinm Illrade. 11101'11
ilvcdcna ~a nagihol11 koji nc t cha da ,jc rnanji od 2 i;;. dn hi !oIC
u",o~ucilo ~livnl1.icall11osr~rske
'lode. ndno"lllu nlak;nlo spin1l1.
~ C pra~inc i druge prljavstinc.a dui. prcdnjc ivicc mora se izvcsti
nk'',niea.
,Iienn sl. 14.

_~2.1.

.1
' ~'"
I,...<'~~
' ~"""",,,,,,,
'
',:;.>" \
I"~
">:"~
.
Ic""'1
l1~'>L_~Jj
"""

"'
,
.
.

"0.;'

'

"

..

!!l../

Sliku 14

6.23

Spnjnica izmcdu venikalne obloge i Pf0101'skog banku morn bili sirine najmanje I em, i un lavrsclka cclokupne ohlogc mom ostati I1clsPl.lnjcnu
multcrom (kod (I II sl. 12), II mnltcrnm se ~mc
znli,i

6.3

1ck r~lsto

Ohhl~anjc

j..: Z::1Vr5CI10nsnnvno

horimnlalno

sleganjc

zgrude.

0<107.<10

Oblaganje Od01UO nauproznrnika. venaca. nauslresnica i slienih povr~ina okrenulih nadole (IIV.
viseCih povrsim\) sheno sl. 15. izvodi sc plocama koje se Illorajunaro~ito hri'ljivo ukutviti u pnd.
In!'o. Knlve morajo hiti nhelhcdcne od ilvlaeenju il !,udlogc i ploee. sli~no sl. 16.

O,'oli"
Slikn 15

)i_'k(Jr:.~q!,:_aJ~c'

~:~(

-.,;;-,~

!!.'!J.

1--------

- ..~ -:\

2%

i
~f
I.

A
o,.'o'j

Sliku 16
6.4

Ohlaganjc

6.41

Ohlaganjc pounoija ispod verliblno

oblozenih
ploeama
uchljim od onih kojima je oblo!ena

po<lnol.ja

povr~inn (rasau:.. slubova i sl.) izvodi sc. po pravilu.

ostala

vertik,lInu

povr~ina.

JUS U. F1. 010 Strana

11

934
I'ri oblaganju podnolja. izmedu Iroloara. odnosno poda i donje iviee podn07ja. mora sc oslavili
horilOlUlllnll dilalaeiona razdclniea debljine nlljmllnje 2 em. koja pod
se privremeno
hpunise peskom.
u nll~ibu. onda
spojniea
plaslicnom masom ili podesnim umedmll. Ako je Irolour. odlll"no
il.\'\Hli ruruh::lno ~n tl'utuurul11.
ndnnsno p~,dnm. Po 1uvr~clkllcc:lukupnngnhlugunjui oSl\uvnng
",h:gunjaIgrode. ruzdclnicasc i~b.li. isperc i zatim ispuni tvrdim asfaltom ili slicnim izoladonim.
clasticnim mUlcrijalom, sHcno sl. 17.

6.42

-l.

,.
~J
..;,;'

".2.

J.
..1

Slika 17
S) privremeno
I) osnovni zid: 2) ialivcn prl"lor; 3) oblogll podn01ja; 4) bidroizolucija:
ra~dclnica; 6) horizonlalni oslonae podnoija; 7) Iroloar, odnosno pod.

6.43

pralna

odnosno poda.
Izmedu pod loge (zida) i oblog~ podnozja. kao i izmedu obloge podnolja i IroIO:"".
mora se predvideli i izradili hidroizolaeioni sloj. ako se podnotje nalazi k,1O saslavni deo spoljne
obloge. ili obloge u vlaznim proslorijama.

6.5

Obrnda dilalationih

ruzdelnien

6.SI

Verlikalne dilalaeione razdclniee mogu se obradili na naCin prikazan na sl. 18. Sirina razdclniee mora
biti najmanje \ em i u nju se Slavlja elaslicni umelak propisan u la~. 2.4.

..!..

Slika
I) .11I,IICn; umclllk:

18

2) 11I1'llvnl kit: 3J evellluuluu

dllaluciju

I'II/ddnkll

Igrude.

6.52

Elaslieni umeei po prethodnoj lacki I reba da ispunja\'aju samo oko 1/2 dnbinc raHldn;ee. lakn <la
prcdnja pulovina l"allh;lnicc t1!\tnnc prn/.nn. u prnlninn !oIC
nuklUH.Jnoi~punjanl I.:tp'i\'nim clusliC:l\im
kilom.

6.6

Oblaganje

6.6\

Oblaganjc slepeniea iz\'odi se na gazislima i tclima slepena, a ukoliko je projcklom

i na obimnom zidu Hi obraznom nosa~u, u vidu podnolja, 51i~no 51. 19.

slepcnica

pred\'ideno,

Strana 12 JUS U. F7. 010

935

~~~~
r ipovi d./alja

Slika 19
I) gal;;;te; 2) celo; 3) cementni malter; 4) i 5) podnolje

du! lida, odnosno du7. obralnog

nosaca.

6.62

Ploce gali;;ta moraju biti debljine najmanje 20 mm. sa prednjom stranom proizvoljno profilisanom.
slicno detaljima uz sl. 19. Prednja, gornja ivica gazi~ne ploce mora da bude zako~ena Hi laC !>Ijena.

6.63

Gali;;ne ploce se poldu u sloj ccmentnog maltera (posteljieu) tako da ploce celom povrsinom po.
Civaju na malteru bel supljih mesta. Prednja ivica gazi~ne ploce mora biti za I do 2 mm nila od spoj.
nice galista sa celom.

6.64

Ploce cela stepenica mogu biti tanje od gazisnih ploca, ali najmanje debljine 10 mm, n postavljaju se n~
sloj cemenlnog maltera.

6.65

Ploce podnozja, debljine najmanje 10 mm, postavljaju se na sloj cementnog

cuje na prethodno ocisten lid, odnosno obrazni nosac.

maltera koji se naba.

6.7

Obh'~onje podovo

6.71

Oblaganje (polaganje) podova izvodi se ploeama debljine propisane u taco 2,18 na prethodno
ociseenu i opranu podlogu (meduspratnll konstrukcijll, masivnu plocu ild,) preko koje se ra7.:lslire sloj cemenlnog maltera premo odredbama taco 2.27, cija debljina mora hili najmanje 2 em. Ce.
mentni malter za ovu svrhu mora biti konzistencije vlaian kao lemlja i mora se solidno podbijati
pod place. Ploce se polatu tacno horilontalno ili prema predvidenom nagibu.

6.72

Po zavrsenom oblaganju poda, spojniee izmedu ploea se moraju zaliti !itkim cementnim malterom,
a visak maltera se, po njegovom stvrdnjavanju, mora pa!ljivo ostrugati; zaprljana mesta prem"
potrebi oprali.

6.73

Iznad dilatacionih razdelnica zgrade (u podlozi) moraju se izraditi dilatacione razdelnice i u obloli
poda, slicno sl. 18.

Zavrsne otlrcdbc

7.1
7.11
',12

7.o~lltnc mere
I'omoenc konstrukcije. potrebne pri izvodenju obloge, kao sto su skele, dizalice i sl., llIoraju hi',
uskladene odgovarajueim propisima 0 lastitnim merama pri izvodenju gradevinskih radova, i moraj1l
se odriavati u ispravnom slanju sve do zavrsetka radova na oblozi.
j

ZaWlne mere, u smislu prethodne tacke. podrazumevaju ,ve mere potrebne la zaWtu radnika r I
transportu i ugradivanju potrebnih materijala la oblogu, i ostalih radnika uposlenih na drugir,]
delovima zgrade, kao i eventualnih prolaznika.

JUS U. F7. 010 SIr8n8 13

936
7.13

U cilju 7J\~lite izvedenih delovu obloge. do preduj. nuru~iocu zavrcne obloge, u nnro~ilo oko vrutn.
prozo"" raznih iviea i sl., izvoda~ obloge obavezan je da ih obezbedi privremenom oplalom iIi
slicnim sredstvima, kako oblozene delove ne bi o~tetili radnici zaposleni na eventualnim drugim
radovima na zgradi.
G"zi~ta stepenica. podovi i drugi horizontalni delovi obloge, za~ticuju se tankim slojem (I do 3 mm)

gipsanog maltera koji se kao zitka ka~a razlije preko obloge i ostavi da otvrdne.
7.2
7.21

Pr.m.ravanj.

I. obra~un

izvlienih

radova

Izvrseni radovi na oblozi premeravaju se i obra~unavaju i to:

1)0 m2, obloge za rayne i oble povr~ine. bilo vertikalne, bilo horizontalne;
po duznom metru, obloge za uloline. pragove, vence, stepenice. oarade, na r8Zne na~ine obradene ivice. dilatacione razdelnice i sl.;
po komadu. razni elementi odredenog oblika i velifine koji se vise puta ponavljaju kao sto su
konzole, balustri i sli~ni elementi.

7.22

Zu obloge za koje je ugovoreno obrafunavanje po m2. mere se stvarne duzine i sirine vidne obloge,
pri cernu se neobloleni delovi povdina do zakljucno 0,30 m2 (npr. ni~e za osigura~. ventile i 51.
u vertikalnim oblogama, ili osnove stubova i 51. u podovima) ne odbijaju.

7.23

obloge za koje je ugovoreno obra~unavanje po duznom metru, mere se najdule vidne ivice obloge.
Z"
Izvouac je obavezan da za svrhe obra~unavanja pripremi ta~ne podatke 0 stvarno izvr~enim radovima na oblag.,nju, i eventualnim izmenama i odstupanjima u odnosu na prvobitno ugovorene
pia nove.

7.24

7.25

Ukoliko pri obra~unu nisu pripr<mljeni dokumenti navedeni II prethodnoj tafki, izvoda~ je dulan
da obezbedi potrebna pomocna sredstva za pristup oblolenim povdinama. odnosno da omoguCi
premeravanje pre skidanja skele. Isto tako, izvoda~ mora da obezbedi potrebne radnike za pomaganje
.
pri premcravanju.

7.3

Preda]a iznsenih radova

7,31

Gotovu oblogu izvoda~ je obavezan da preda narufiocu

oSI"taka i, prema potrebi, opranu.

7.32

SYe skele i druge konstrukcije, upotrebljene pri izradi i zastiti obloge, moraju bili uklonjene.
Razne otpatke. suviSne plo~e i drugi materijal, koji su preostali od radova na oblag"nju. izYoda~
obloge je obuvezan da ukloni sa zgrade i grudilistn.

7.33

Nedostatke koji se pri predaji naruciocu utvrde na oblozi i ostnlim r"dovima, a koji su proistekli
radom izvodaca obloge, izvodac mora strufno da .opravi i dovede u ispravno stanje u odredenom
roku.

7.4

Rok ob8Tezne primene

polpuno

ofiiCenu ad nmltera ili drugih

Odredbe ovog standarda primenjiyace se abavezno od J. januara 1967. godine.

Oye se odredbe neee primenjivati na radove na oblaganju ukoliko je njihovo izvr~nje zapoceto ili
ugovoreno pre navedenog roka.

Veza sa drugim
JUS B.B3.2oo

stundardima
Prirodni kamen. Plo~e za oblaganje zidova i podova. Oblik, dimenzije i klusifikucija

JUS B.C1.OIO -

Cementi

JUS B.C1.011 -

Klasifikacija
klinkera

JUS B.C1.0IS JUS B.C1.020 -

Aluminantni

cement.

Gradevinski

kree

JUS U.N1.201 JUS U.N9.0SI .-

i uslovi kvalileta

Prefabrikovani
Prefabrikovani

cemenata

proizvedenih

Uslovi k'{aliteta i mehanicka

gradevinski clementi. Stepeniee

aradevinski element I, Prozorski

AtamD81 Beon8dakt Irafltkl uvod - Beolnd

od portlandcementnog.
ispitiyanja

band

od prirodnoa

kamena

937

DK 621.8:001 3
J UGOSLOVENSKI
STANDARD
SA

JUS
U.CS.020

Projek tovanje nUll tib brUla 1

hldrotehniekib
n88lpa
TEHNICKI USLOVI

08A VEZNOM

1980.

PRIMENOM

Pmilnk

oil 198(}.01.(J9

br, 31-7303/1

od 198()'~17;

SlutbenlliltSFRJ,

br. 25/80.

Dam~ Tec/mica/ requirement. for de'l8n

Predmet

1.1

Ovim standardom
utvrduju tehnltkl uslovl za projektovanje naslpa i nasulih brana kojl
izvode
pretetno III potpuno" od prlrodnih materijala, a za polrebe vodoprlvrede, eleklroprlvrede. InduI,r1e,
"
saobrataja I u komunllne avrhe.

1.2

Ovaj standard definlle tehnleke elemente projektovanja 0 kojima je neophodno vodiC. neuna
formlranju lehnleke dokumentacije, Izvodonju I eksploatacijl hldrolehnltkih naslpa I nasutih brana.

Izbor tipa konstrukcije

2.1

Tip konltrukcije ae odreduje na osnovu lehn'ltko-ekonomskol

jednom 111vile pregradnih mesla.

2,2

Na Izbot IIpa nasipa IIIbrana ulleu sledetl raktorl:

standarda

pri

nasipa ill brane

razmalranja varijanlnlh enj. na

- r."",I01.lvl nlilerlJIIII koJI po IvoJlan leomcl\lUlltkl1ll IVOJI'vllll. I ekapiool.clonllll nllovh,,,, IInl:l1.en

obzlr za korlltenje;

kllmatski uslovi kojl definllU dutlnu Irajanja sezone za rad sa pojedlnlm malerljallma I uslovl za laj
rad;
prlSlupotnosl prom. (Irose) gde It smello konltrukcij., u odno.u na lokaelje "'"I)()lot.lvlh mOler;j.l. I
Iredllv.1.I lrallipurt.
u~loyt tt'meIJt'III. konalrukrljt', kakn
f"1 a('lornrhRlIll'khn IVnJtlvlml IrlllrU. I.kn I u vt'/.1 ." ohlllln""
vralolll I n.jolljelll r.llov. no oJ.tanJII lemelJ., loku\l. u l.m.IJhnil I "'lIghll ",,;...Im. koJI prelhCIII. III
ogranltavoju ugradlvonje malerlj.la u konslrukclju, a zavlse od oblika lerena I avojslava lemelJa kao
sredlne za koju se vezuje objekat;
uslovl Izvodenja oslalih objekata (evakuaclonih organa, objekau razne namene sme!lenih na profilu ill
Irasi), vremenskl I organjzacloni uslovl, koriltenje malerijala Iz Iskopa, redosled radova, bezbednosl
lid.;
uslovl u vezl sa mogutnoltu elapne Izgradnje I etapne eksploalacije konsnukclje (pre deflnlllvnol
dovrlenja);
hidrololkl uslovl na profolu (ili tras!) I probleml evakuacije voda u toku iI.gradnje I u loku
eksploatacije;

- lie pen selzmltnoslilokaelje na koJoj .. I,"dl obJekal (brana-naslp);

- ugrotenost podrutja nlzvodno od brane, ill posebnl zahlevi u 10m pogledu;
- vojn! - stratelkl znataj konstrukcije I poaebnl zahtevl u tom pogledu;
-

1 izcl8nje

eksploalaclonl uslovll s 11mu vczl redovna I vanredna opleretenj., vr.me korlltcllja objekla 1sl.;
velitina I znataJ objokla I I 11mu vezl Ilrpen uhlevan. 118\1rnosllI dozvoljelll al,I"" rll.lka.

SA VEZN1 ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

I

938

Navedenl faklorl, svaki za ,sebe, mogu predslavljall predmel projekla, odredivanja kroz Iludije I
Islntivanja, UImogu bill zadall projeklnirn zadatkom.
Faklorl koji ulii~u na izbor IIpa ili Jokaeije brane, a ne podie1u mogu~nosti Istra1ivanJa ill se mogu
defmlsali na drugim osnovama, rnoraju se navesll u projektnom zadatku.
odreditl

Materijal za grade.ve

3.1

Za nastpe I nasule brane rnogu se korlstill svi prirodnt, dofabrikovlni I indullrljski malerijali kojl au
posloJanib IVojslava u vremenu ekspJoalaeije - korllfenjl objekla ill elja promena svoJsllVI ne
umanjuJe sigumosl I funkcionalnosl obJekla ispod polrebnog nlvoa, iii se II promenl u vremenu uzirna u
obztr pri iz.radi projekla i iz.boru dirnenziJa.

3.2

Za koriltenJe malerijala koJI sadrte lakoraslvorlJive soli I nepotpuno razlotene mllerije organskog ill
neorganskog saslava potreban Je poseban dokaz.

3.3

Plema utaj nameni malerijali mogu bill:

zapllvnl, kojl lIu1e za formlrlnje vododrtive zone u lelu brane I na kontaklu sa temeijlml (Iepib);
kojl lIu1e za pribvallnje I odvodenje fillraCtonog tokl cprovtrne vode) Iz.temelja
- dr.namo-fillarskl,
Uliz. lell brane I za ubrzavanJe konsolidaeije zona brane Izsrldenib oil ltilljivib malerljlla ill lemelJI;
- zallilno-obioml, kojiliute za spreeavanje erozije od spoljnib ulleaja kojl deluju na branu ill nlllp;
nosivl, kojl slu1e da obezbede slabilnosl i dovoijno malu deformabUnol1 naslpa (brane) prl eemu su
01la1e funkeije sporednog znaeaja;
balaslnl, kojl alu1e da obezbede ve~u malU za nnsivu zonu, I 11m da svoJstva evrslo~e t
deformabUnosti balaslne zone imaju spored an znaeaj.

3.4

Po svojim osnovnim svojslvirna malerijali koji se korisle za nasipe i brane mogu biti:
a) kohezlvni

- finozml

maleriJali

sadrte preko 50 % frakelJa silnijib od 0,063 mm,

Imaju granleu leeenJa (WI) ve~u od 20 Iln<\eks plaslienostilp ve~1od 10, odredene na frakeiJama
krupno~e Ispod 0,50 mm,
irnaju merlJivu evrslo~u prt vlatnosll oko Wp Oednoaksijalna evrslo~a),
ne ..drte vile od 5 do 10% frakeija od 0,50 do 5,00 mm;

b) nekohezlvnl-

flnozrnl materijall

- ..drte preko 50 % frakeija sitnijib od 0,063 mm,

irnaju granleu teeenja (Wt) manju od 20 I indeks plastienosli Ip manji od 10, odredene na
frakeijama krupno~e Ispod 0,50 mm,
irnaJu praktieno nemerljlvo malu jednoaksijalnu evrsto~u pri vlamosll oko Wp,
irnaju zma silnija od 4,74 mm;

e) nekohezivni zmasti(Jrlnularnl)

malerljall

sadrte oko t 2 % frakeija silnijib od 0,063 mm.

- Imajll najv~e zrno oko 5.00 mm !IIlmaju naJvile 5 do 10% frakeGI krupnlJlh od 5,00 mm;
d) grubozrnlmalerljali
'

sadrte vile od 50 % frakelja krupnijU,

ne sadrte vile od 12 % frakelja Iltnljlh od 0,063 mm;

od 5,00 mm,

e) meianl malerljall

sadrte od 12 do 50 % frakega silnijib od 0,063 mm,

irnaju granulomelrijsku krivu sa priblitno horizontalnim d.lom u nekom podruCju (nedostalak
pojedlnil. f..kelJa);

f) poboljl3ni malerijali (sa induslrijskirn proizvodirna).

939
3.5

Za ftnozrne malerlJale I nekohezlvne zrnasle malertJale sa najkrupllijim zroom oko 5,00 mm prlmenJuJu
se jugoslovenskt slandardt za geomehanitka ispilivanja navedent u t. 3.7 Igcomehanltka AC-klaslftkaci.
ja, kao !lo je navedeno u lehnltkom normatlvu za lemeljenje.

3.6

Za grubozme i me!ane malerijale primena JU~slandarda

je ogranitena zbog efekla razmere velitine
zma prema velitini uzorka i aparala za ispilivanje. Svako tspilivanje ovih malerljala zahleva analizu i
provero ulieaja velitine i oslalih $Vojslava Zlna na dobijenl rezultal, Ij. proutellosl inlerakeije
uzorak - aparal, a zalim uzorak - prirodna razmera.

3.7

OSIIOVIIO
geolllehanltk. "'OJIIV. IlllIlerlJlllo u h"lIIl (1I..lpu) dplo aU II 1131,,111,,1111""
JIIS 11.111.012,
JUS U.BL.014, JUS U.BL.016, JUS U.B1.018, IUS U.BL.020, JUS U.B1.024,
IUS U.BI.026,
JUS U.Bl.030, JUS U.Bl.032, JUS U.Bl.034.

3.8

U slutaju nedovoljnog prelhodnog iskuslva sa slitnim III \slim malerijalima (po ""Sla"ku, poreklu i
lokaliletu), moraju se ispilali sledeta posebna geomehanitka Ivojslva:

3.9

saslav (kvalilalivna

saslav

podzemne

i kvantilativna

analiza)

frakeija.

vode,

ekspanzivnosl - bubrenje, skupljanje,

oselljivosl prema zasitenju (pri dodiru s vodom) u pogledu promene deformabilnosli,
oselijivosl prema pulzaeiono-dinamitkom opleretenju,
oselijivosl prema dlsperziJi glinenill frakelja u uslovima slrujanja vode iz akumulaciJe koja je druktijcg
kvalilela 0.1 podzemne vode,
dukliinosl - slepen razvlatenja malerijala do pojave pukolina,
puzanje pri stalnom naponu I relaksaelja napona p~i .lalnoJ defonnaciji,
brzina disipacije porilih prilisaka,
degradaeija u vremenu, utieaj mraza na tvrslotu.

zaliha malerijala u latno odredenim graniearna,

uniformnosl saslava,
podobnost za eksploalaeiju,
geomehanitkl kvaliletl matceijala (hllni za upotrebu),
% otpada Galovine).

Za malertjale koji !Ie mogu korislill za nasipanje vUe sc laboratorijska I lerenska ispilivanja kojima !IC
utvrduju klaslftkaciona I inl.enjerska $VojSlvabllna za:

ekspJoalaeiju u raznim vremenskim prllikama,

vododr1JjivosII erozionu slgumost (spoljnu I unularnju),

hemijskl

Na lokaeij; gde .. predvlda eksploalaelja lIekog malerlJala lIIoraJu sc ohavlll 1.lral.1I1radovl koJh"', sc
dokazuje:

3.10.

mineralo!ki

ugradlvanjena najracionalnijinatin (oplimalanutro!ak energijenabijanja),

stabilno.1 I deformabilnosl,
poSlojanosl u eksploalacionim uslovima.

Temeije~e

4.1

Brane i nasipi od prirodnih malerijala se mogu gradili na slenovilom i neslenovilom Ilu u lemeljlma.

4,2

Povezivanjem lela brane Ilemelja mora se obezbedill:

statltko sadejstva,
filtraelono sadejSlva,
erozlona siluroosl,
defonnaeiona slgumoll.

940.

..

4.3

Za zale~ene geomehanl~ke karakterlstike

lelmoekonomskom analizom odrediti:

Iia na profilu I za obllk pregradnog proma mora

'"

najpovoljnljl raspored i primena malerijala u lelu brane iIi nasipa,

najadekvalniji trelman lemelja u eUju obezbedenja s;gumosli od erozije, defonnaeije i gubltka vode,
najpovoljnija upotreba malerljala iz raspolotivih iskopa za druge objekle.

4.4

Svojstva lemeljnog lIa nalaze sc u Interakeijl sa svojstvima zona u branl (naslpu) i la inlerakcija odreduje
dimenzije I karakler zona u brani (naslpu).

4.5

Ako se u malerijalima lemeljnog lIa ulvrdi prisulnosl neslabilnih, rastvorljlvih sastojaka, moraju sc pri
temeljenju preduzeti posebne mere.

4.6

Radovi (prlvremenl I prlpremni) kojlma se remet! prlrodno stanje u lemeljima moraju sc izvodit! tako da
se u lemeljlma ne usposlavi novo slanje za koje konstrukelja nasipa ill brane nije s;guma, Iii se moraju
izvesti I naknadne me~e za uspostavljanje polrebnog kvalilela u temeljlma.

Racunsko

5.1

dimimzionisaqje

Definieija
Pod ra~unskim dimenzionlsanjem podrazumevaju se leorijske, semiempirljske i empirijske melode
kojima se odrcduju dimcnzije svakog konstruktivnog elcmenta iIi se za usvojenu veli~inu konstruktivnog
elementa odreduje numeri~ka vrednosl koja karakleri~ da Ii usvojeni elemenl zadovoljava iIi ne.
Dovoljnost dimenzija se definl!e krlterljumlma koji se usvajaju u odnosu na ra~unskl uticaj I metodu
prora~una. Stoga se metoda prora~una I krlterijum koii se poslavlja kao dovoljan moraju jasno iskazat! u
postupku ra~unskog dimenzlonl..nja.

5.2

Osnovni

5.2.1

Prora~un

prora~uni

Prora~un

fillraelone
filtracione

sllke

slike obuhvala:

polotaj provirne linije u lelu brane i u lerenu, tj. bokovima na koje se oslanja brana;

koli~lnu

pijezomelarske priliske I gradljente u telu brane, pri izlazu iz lela brane llerena,
materijala razli~llih propuslljivosti, na Izlazu loka filtraelje u drename elemente.

filtracionog

prolieaja

kroz telo brane,

temelja I bokova;

na konlaktima

Filtraciona slika, u zavisnosti od slot.onosli, doblja se:

anallti~ki, pomo~u strujnih mreta (dvodimenzionalno);

numerl~klm melodama (dlrereneni pnstupak. kona~nl elemenl);
- eksp..hnentalno, na modeUma (analogonlma) I nzl~klm modeUIIIII.
Slepen ~malizacije (upro~enja) slvarne sredine se u svakom konkrelnom slu~aju mora opravdati
pOlrebnim slepenom ta~nosli rezultala I njihovom prlmenom (korl~enjem), !to je Islovremeno i
kriterijum za prlmenljlvost usvojene metode.

5.2.2

Prora~un

filtracione

erozione

sigurnoall

VUI se za one maleryale u telu brane I temeljima kojl su podlomi erozyi usled delovanja filtracionih sila.
Razlikuju se slu~ajevl za:

fi1tarski neza!ti~enl

fillarski zanl~enl malerljal (zone u telu brane Iii temeljlma).

materijal

(tj. sa. slobodnim

Izlaskom fi1tracije na povUinu);

KIlterijumi za fi1tarski neza!ll~eni I za!ti~enl materijal se defini!U preko srednje vrednostl gradljenta koja
ne sme blti ve~a od dalih u tabeli I i 2.

941

Tabela I

Kriterijum za ftltarski nezaUiten materijal

Malerijal

Jar
0,12

Finozrni pratinast pesak

0,14

Finozrni pesak 0,063 < d < 0,50 mm

Srednjezrni pesak 0,50 < d < 2,00 mm

0,17
0,20

Krupnozrni pesak 2,00 < d < 5,00 mm

Srednjezrni Sljunak 10,0 < d < 20,00 mm
Krupnozrni Iljunak 20,0 <d < 100 mm
Zbijena gJina 0,50 < Ie < 1,00

0,30
0,40
0,50
0,65

Cvrsta gJina Ie < 1,00

Tabela 2 - Krilerijum za ftltarski zaUiten malerijal

Malerijal

J'f
10

Zbijena glina u brani

12

Zbijena glina u lepillu, debljine 0,50 m, najmanje

Glinoviti prall u brani

Glinoviti prall u lepillu, debljine 0,50 m. najmanje

Konlaktna erozija zemljanih materijala na spoju sa konstrukcij.ma od maler;jala vete krulosti (beton,
telik, drvo, plaslitne materije itd,) spret.v. se na Osnovo istih krilerijuma, ali primenjenih ne n. srednje
vet na najvete izlazne gradijenle (lokalne), kOJI 50 odreduJu iz filtraclone slike (pToTatunom ili
model skim ekspeTimentima),

5.2.3

Pro rat

5.2.3.1

Odredivanje

un

Granulomelrijski

filtarske

ZOne

granulometriJskog
saslav prvog

sastava

pest.nog

Jillra mora zadovoljavati

najvile 5 % zena silnijih od 0,063 mm (izuzetno

koeliciJent Jednoiltnostl
d60/d 10 .;;10;

- d.. < 2 mm.

do 12 % sadTtaj.

sledete

uslove:

0,063 nun);

942
Filtar slutl da glinene i prafinaste
Granulometrijski

sastay drug~g

materljale Stiti od kontaktne

erozlje.
IIjunfanog filtra mora zadoyoljavati usloye:

d.o F II =(5 do 10) X dlO F I

kada je:
(d", F II/d,o F 11).3 do 4
iii:
d.oF II- (12 do 58)dlO F I
d.. F II = (12 do 40)d..

FI

kada je:
(d", F II/d,o F II);> 6

(d.. F II)'
d 10F II X d", F II
Granulometrijskl sastay drugog

=odldo3

drobljenog filtra (sa nezaobljenlm unlma) mora zadoyoljayall usloye:

dlO F II

=(9

d.. FII-(6do

do 30) X d.o F 1

18)Xd"

Fl

0,063 mm, and a se

Ukollko se radio za!till materljala fije je najkrupnije zrno ycee od 5,00 mm ad 10 >
napred naYedenl Izrazl za odnose F I I F II mogu korlstlll uz usloy da se za F 1 granulometrijska krlya
redukuje na zrna manja od 5,00 mm.
Prl upotrebl perforlrane drenatne ceyl krutn,?g preseka prefnik olvora mora Izn05111:
~<; 2,5 d.o F
~ <; 0,5 da. F

pri femu filtarskl materljal aka ceyl treba da ima d",/d 10 <; 5,

5.2.3.2

Prorafun dlmenzlja fi1tarsklh zona

Dimenzije filtaukih zona odreduju se po parametrlma:

doyoljnog

kapaclteta

doyoljne dimenzije za slgurno I ekonomlfno Izyodenje.

KapacUet 50 odreduje hidraulifkim prorafunom (jllracije, a konstruktlyne potrehne dimenlije zayl.. od

sredstaya za izyOl1enjoI koltanja materijala koji 50ugraduje kao filtar.

5.2.4

Prorafun

zaltltne

5.2.4.1

Odredlyanje merodaynog rafunskog uticaja yisine talasa

Uticaj ylslne talasa odreduje

usyojene

ohloge

uzyodne

yodene

ko.lne

.. na osnoyu:

brzlne, prayca I trajanja

yetra koji deluje uprayno

na osu hrane;

-.943

dutlne zalela za pravae t 45 od pravea delovanja merodavnoa velra po oh~ascu:

vrednostl efektlvne

1:1 XI eos',"!

efektlvnl

zalel:

1:1eos

'"!

gdeje:
a;
Xi

a;

= 0;t6;tI20;t

180;t240;t300;t36;t42;

= odgovarajute dutlnezaleta;1:, eos,"! =13,15;

= 0 odgovara normall na pravae pruhnja brane.

Polio se odredi merodavna dutlna zalela za pravae a = 0, onda je vlsina talasa (ratunska) odredena
Intenzltelomi trajanjemvetra kojl se poklapasa praveem = O.
'"!
Izhor merodavnog Inlenzllela I odgovarajuteg trajanja velra Ie vrli prema dljagramu, prl temu Ie
merodavnllntenzltet uzlma za verovatnotu pojave od 2 %.

100

:i

'I(J

:5

15 2.

) ~,1;1.,1O

tr 10 10~ JO
'"

Dulina ulela u km.

Dijagram vi.lne talasa (0.15 m do 6,00 m)

5.2.4.2

Odredivanje
Dimenzije

dimenzija
za!tilne

polueksperimenlalnih
Okvirne vredno.ti

Tabela 3

obloge
se na o.novu

merodavne

velltine

tala.a

pomotu

poluempirlj.kih

ohrazaea.

nasule obloge od krupnog kamena za kosine I: 2 ,do 1:4 dale .u u labell 3.

Okvirne vrednosli nasule obloge od krupnog kamena

Nojvcta vl.llla tolo.o

H

za!tllne

ohloge odreduju

do 0,60

0,60 do 1,20

Mmlk.,
mala

M50%
zrna

kg

kg

Mmlll.5!! M5'!L

Dehljllla .Iuja IIpravllo

liB knsillu

kg

90

22

0,5

mln

U,4U

225

45

0,8

do

0,50

do

0,60

do

0,75

1,20 do 1,80

675

90

1,0

1,80 do 2,50

1250

160

1,50

iii

,
944

Mogu se dOlvolili odslupanja od t 50 % M za svaku velitinu. Odnos pretnika Hna i mase se rat una po
obraseu:
M=O,76XO'X'Y
gdeje:

'Y
suva zapreminska masa zrna U ohlozi.
Zallilni fillarski sloj ispod ohloge mora Imatl:

0.. F = (5

I
do

1 )
X Dn obloge,

10

(0", F/0 10 F) = 3 do 5

I dehljinu najmanje 50 % dehljine obloge.

Zallila od erolije malerijala u lelu hrane vrll se prema fillarsklm krilerijumima illotenim u I. 5.2.3.
Za armiranobelonske zaltitne plote se ,uzima:

dehl]lne

% armiranje

15 em U lala", od 0.50 m,
25 em za lala", od 2,50 m;

O,5'1f u obe lOne I u dva pravea;

5.2.5

- mere u osnovi - najvile 3 m (tj. 3 X 3 m)

primenjuju kao lldana ohloga, mogu
usvo]ltI na]manje vrednosli M.o %
Za belonske prllme, ako
'" od 0,60 mere blokova
dale za kamenu obloBU, tj.'" od 10 kg za talas do 0,60. Za lalase vete
moraju
'"
odredili proratunom.
Odllns IID]krate prema IID]duto] IIralll prllme ne sme pretl odnos 1:3.
Podloga za beton.ke obloge formira lako da ne dode do njenog ispiran]a kroz spojnice.
'"
Analiza
slahllnostl
kosin a

5.2.5.1

Op!ta natela
Analiza slabUnosti kosine se sprovodi po principima I zakonima leorijske I primenjene mehanike krulih i
deformahUnih tela. Izabrana metoda proratuna mO,rase oslanjall na realne uslove za sile I dcformaeije, 0
temu se mora dati ohrazlotenje uz proratun. Anallu ohuhvala:
-

ratunsku !emu,
para meIre tvrslote,
raspored unularnjih slla.
faklore slgurnost\,
velitinu dozvoljenih deformacija.

Za usva]anje svakog od navedenlh elemenala uhleva

obrazlotenje.
'"
Proratun slabUnosti
vrll za uslove rayne deformacije.
Ij. za krititne promene upravne na prutonje
'" posloje posebni razlozl za sprovodenje proratuna u trl dimenll]e.
hrane (naslpa), oslm kada

5.2.5.2
5.2.5.2.1

Ratunska opleretonja
Stailla opleretenja
Za zemljanl n.slp III hrallu stalno opteretelljo se fnrmlra po ohavljonoj konsolhlacljl, tj. po uuzlmonJu
konatne upremlno pora I po postlullju dennltlvllih napono u tvrsloj fazi. U votint .Iutajeva slalnn
opleretenje se sastoj I od:

sopstveno

mase nasipa (brane),

mase stalnlh objekata na nastpu (hranl),

945

5.2.5.2.2

stalnih povr!inskih sila od vode,

stalnih zapreminskih sila od slobodne vode u sredini (uzgon--pijezometarski
prillsak).

prlll.ak, flllr.c\oni

Povremena opteretenja

I'ovrem"noopteretenje 50 Javljau eksploataeiJl1mote imati reddvnlIIIsluCajnikarakter, tj. Javljati50u

pozn.tim 111u nepoznallm, slutaJnlm perlodlma vremena.
Z. naslpe koJI slute i za puteve to je saobrataJno opteretenJe, Z8 br.ne Je to oscll.elJ. nlvoa vode u
akumul.elJI, lel7.mlCkl utlcaJl, eklplo7.IJo, dlna",ICko ",lIIlno I .IICnn.
Povromeno opteretenje zavlsl od tipa objekta, ali 50 mora jasno zadati, narotito u odnosu na stepen
konsolidovanosti brane IIi nasipa.

5.2.5.2.3

Prlvremena opteretenja
Prlvremeno opteretenJe se javlja u toku Izvodenja 111eksploataclJe kao prlvrerneno, prola7.llo ,tanJe u knJe
so objekat (naslp, brana) vlk ne vrata. Deflnlcija ovog opteretenja Je speelnCna za ,vakl obJekat, ali ..
mora jasno zadall jer predstavlja nelzbetno stanje objekta pre nJcgovog potpunog dovr!cnja I
preozlmanja funkeije za koju 50gradi.

5.2.5.3

RaCunska

!ema

ProraCunstabllnosti sastojl 50

u ulvrdlvanjn granlCnog sluCaja konOguraelje (naglha koslna, vldne kn,lna

I II.) I graniCne vellClne opteretenja

sloma i u stanJu deformaeija
Za formlranje
a) odabrati

raCunske
razdelnu

kod kojeg 50 sredina

prihvatijivih

!erne potrcbno
povr!inu

popreCnom pre5Ok~;
b) dennisaU
veHCinu I pravae

(Hnljo

nalazl u stanju zadovoljavaJute

za njenu funkcionalnost

slguroosti

protiv

(kao brane ill naslpa).

je:
kllzanja)

"clovanja

izmedu

slla (spoljnih

nepokretnog
utieaja)

i potencljalno

na potencijalno

pokretnog
pnkrclni

dela u

dcn

branc

(naslpa);
c) dennlsali

mehanizam

deformlsanja

(pomeranja)

poteneijalno

pokretnog

dela brane (naslpa),

i to:

- kao krutog tela u eelinl,

- kao krutog tela izdeljenog u blokove IIi lamele,
- kao kombinaeiju krutog tela I zona u stanju graniCne ravnotete.

5.2.5.4

Parametri

Cvrstote

I'nsto]e pura",otrl Cvrsln~e Z8konsolldovano I pararnotrl Cvrsto~e za nekonsolldovana slanja tla - materijala od kojeg je formirana bran a (nasip). Za nekonsolidovana stanja tla parametrt Cvrstote 50 mogu
dennisatl preko parametara Cvrstote za totalne napone ili preko parametara Cvrstote za efek IIvne
napone, uz odgovarajute para metre pornog pritiska u tlu. Za konsolidovano stanje 50 primenjuJu
parametri Cvutote za efektivne napone.
OpW oblik definieije Cvrstote za totalne napone je linearoi zakon:
tg 8

Sn = C + un

'
gdeje:
Sn
- smiCuti napon u posmatranoj ravnl prl lomu;
un
- normalni napon pri lomu;
C i tg 8 - parametrl Cvrstote za totalne napone, zavlsnl od:

stepena

konsolldacijo,

zbijenosli i vlatnosti materijala,

vnte materiJala,
nivoa naponskog stanja (un) u posmatranoj taCkl.

946

.'

VoblCajenl

oblik deOniclje

CvrstoCe u efektivnlm

naponimaje

lineami

zakon za odredeni

nlvo normalnlh

napona:
s~ = C' + (I~ tg 8'
gdo !It!olnakum

(') Oln8COYI tI~nllklJu

U orakllvnhl1

IIUPOIlI1l1l&,

C,'I tg u' 11~7.nvlfU'Uti .1f'p~IIN

a purut1lctrl

konsofidac!je:

o~ =an

-U

gdeje:

porn! pr~tlsak u P9smatranoj tatki.

V op~tem sluC.Ju z.vlsnost tvrstoCa od norm.lnih naponaje nelineama.

5.2.5.5

Raspored unutrUnjih sila

Raspored unutrunJIh slla u potenclJalno pokretnoJ masl zavlsl od velltlne re.kllvnlh slla (napona) na
kliznoj linijl I odno'ia (In i Tn dut te linije. Ovaj raspored zamenJuJe analizu napona I deformacija po
teorijama plastiCnog,1kruto-plastiCnog, elastitno-plastiCnog I drugog reolo~og ponllanja matergala I
omoguCuJe !znalatenJe najnepovoljniJeg odnoSl optereCenJa I reaktivn!h otpornlh ,ila za pretpo,tavlJen
obllk deformacije (tJ. usvojenu kllznu IInlju). Nat!n uvodenja unutra~njlh olla u anallzu zavlsl od
prlmenjene metode.
d

5.2.5.6

DennlelJa f.ktora sigumosti

Faktor sigumosti u analizl stabilnosti deOnUe 50 kao odnos raspolotive CvntoCe prema otporu
potrebnom da 50 odrti ravnoteta izmedu optereCenja koje deluje na potencijalno pokretljlv deo brane
(naslpa) I reaktlvnih - otpornih sila na kliznoj IInlj!. Faktor sigurnosti 50 sratunava kao konstantan
prosetan odnos koJI je Jednak u svi", tatk.",a kllzne IInlJe,.1I ne mora hitlJedn.k za paramet.r C I tge,
tj.lzraz:

tg~
1:Tn -1:'=
+1:(1 n
Fe
Fe
u kojem je sumiranje I izvrkno dut klizne I,inije (koja mote da prolazi kroz zone razlltitih parametara
tvntoCe) deOnlk faktore slgumosti F IF e
<
Kr!terijuml za najmanjl dopulteni f.ktor sigumosti

5.2.5.7
5.2.5.7.1 VeliClna najmanjeg dopuUenog faktora slgurnostl odreduje se u odnosu na:

veliCinu dozvoljenih

karakteroptereCenja(stalno, povremeno,pulzaciono,dinamltko-udarno,slutajno ltd.),

pomeranja,

svojstva materijala u pogledu odnosa naponl-deformacije,

- stepen Istratenostl $VoJstavamateriJala I pouzdanosti pojave optereCenja.

5.2.5.7.2

Zavisnost faktora sigumosti od dozvoljenih pomeranJa

ProraCunom stahllnostl !II ne odreduju dlrektno v.lltln. pomeranja, vet 50 u'tannvljava moguCI red
velltlne deformac!je na osnovu pro5Otnog smltuCeg napona kojl se dopu~ta na krilitnoJ potenelj.III"j
povrlini i velltine deformacije koja 50prl takvom smltutem naponu ostvaruJe u opitlmL
V zavisnosti od objekata kojl 50 nalaze na podruCju gde so .nallzira stabilnost, ocenjuje 50 red velitlne
pomeranja (em, mm ltd.).

5.2.5.7.3

Zavisnost faktora sigumostl od karaktera optereCenja kada veliCina deformaclja nije ogranltena
Z a s t a I n a 0 p t ere C e n j a koja 50javljaju u redovnoj eksploataciji ohjekta za duti iii krati
vremenskt period ublevaJu so naJmanJI faklorl alabUnoaU:
- Fom... ;;0',50, za brane (naslpe) preko IS m vislne,

.947
- F, mil. ;> 1,30, za brane i nasipe ispod 15 m visine,
pod usJovom da se evenlualno ouetenje javlja sarno lokalno

Z a
0 v rem e n a 0 I ere
I'
I'
dozvoljavaju se faklori sigumosli:

Ida se mote relativno

lako popravlti.

ten j a koja se mogu, all ne moraju,javiti u redovnoj eksplo..t; .:,'

- F,mil." 1,30 za hrane (naslpe) Iznad 15m,

.- F,mtn.;> 1,20 za brane (nasipe) visine manje od 15 m,
pod. uslovol11do se evenluolno lokalno oUetenje mote lako poprav\tl,
Z a s I uta J n a din a m I t k a 0 I ere ten J a, kao 110Je ulleaJ z.",IJolres.,
ek."I""J
I'
dozvnljava se F.o;; 1,00 za najvete Inereijalne slle koje se javljaju,u branl (naslpu), uz ohavezu da se
odrede najveto pomeranja koja se mogu Jav\tl prl lakvom utleaju I uzlmaJutl prl anallzl konl
Irajanje moguteg selzmltkog utieaja,
5.2.5.7,4

"J.
""

Zavlsnosl faklora slgumosll od svoJsl.va malerlJal.

KrlterlJuml za prlmenu vrlnlh I rezldualnih (Irajnih) vrednosti olpornosti
slahllnosti Izratavaju se preko:

prema smleanju u a 1alll,

.- indeksa krlosti
10 =

S., - Sr

,i

S..

rezldualnog faklora
Sv. - S '
R=S.. - Sr

gdeje:
S - prosetna aktivlranaolpomosl premasmieanjudut poleneijalnekliznepovrSine,
S.,- ndgovarajutavrlnaolpornosl premasrnleanju,
S.

odgovarajuta rezldualna olpomosl prema smleanju,

I

Kida je za proutavanu kliznu povrlinu 10 < 0,50 i R > 0,85, mote se, pored rezidualne, zadrtalll vrlna
olpornost prema smieanju; u protivnom se mora prime nit! sarno rezldua!na olpornosl prema smieanju,
dut eele kllzne povrline, jer postoji znatna verovalnota pojave progreslvnog loma.
Sv. I S. se odreduju kao prosetne vrednosll za odgovarajute prosetne normalne napone knjl se javljaju
na delovima klizne povrSlne gde se primenjuju vrlne odnosno rezidualne olpomosli premo smicanju.
PoUo se odrede vrednoslilD i R, ponovo se odreduje iii verifikuje definitivnl faklor slgurno.ti (prosetnO
za eolu kliznu povrlinu.
'
5.2.5.7,5

Zavlsnosl

faklora

Pri nedovoljnoj
olpomosll

od Islratenostl
svojslava

koje se mogu oeenlll

ove vrednosti

5.2.5.8

slgurnosti
islratenostl

naknadnlm

svojslava malerijala
malerijala

II malerljale

faktor

slgurnosti

kroz koje prolazl

se uvetava

klizna povr!lna,

usvajanjem
uz oh.vew

najmanjih
ve.lnkadj.

ispitivanjlma.

1>07.voljenedeformaclJe
Dozvoljene deformaclje se mor.ju Iskallll I verlflkovall:
a) na osnovu proratuna pomeranja, iii
h) na osnovu slepena aklivizaelje olpornlh

sila dut krilitne

poteneljalne kllzne povrline, Ito je

uslovljeno usvojentm faklorom slgumosli.

Velitlna dozvoljenlh deformaclja spoljoe povesine hraoa I naslpa koJI nlsu u kontaklu sa drngim
ohjeklima I tlja se kruna lit berrne korille'
za javne saohratajnlee vlleg reda odreduJe so kao '%-visine
naslpanja i krete se od J % za vlstne manje od 15m do 1,5 % za vislne vete od 15 III, a do 5 'J!.za vl.ine
vete od J00 m.

948

VeUClna dozvoljenlh deformacija u telu brane III naslpa, na spoju sa temeljlma I drualm (belonsklm)
objekllma, odre(!uje se u zavlsnostl od konstrukcije spoja I 'leUCIne pojedlnlh zonl raznlh mlterljall u
t.lu brine.
5.2.6

Anlllzi

5.2.6.1

Zadatak I svrhl Inlllze deformlcijl

deformlcljl

AnlUzl deformlcija se vrll u cUju:

I) saaledlvanja pomeranja ZI vrome arldenja I u eksploatacljll odredlvlnju potrebnos konslrukUvnol
nldvllenjl;
b) obezhedlvanjl osnove za verlflkaciju rezullala osmllrlnjl;
c) uocavanjl podruCja deformacijl zatezanja u vodozaptlvnlm zonaml (elemenUml) ,Iela brane;
d) saaledavanja medusobnos
delc.vanja zona razUCite deformahllnostl u hranl, u temeljima I na
spojevlml sa drualm objeklima {potporni zidovl, prellvl, aalerlje tunelt, mostovskl stuhovlltd.); s

tim u vezl je verlfikacija usvojenih faktora slaurnostl sa aledilta veliCln'e pomeranja I uarotenosll od
proareslvnoa 10ma;
e) saaledlvlnjl lokl konsolidaclje I 'leUCine pornih prltisakll njlhovoa ullcaja nl InlUzu .tahlinosU.
AnaUze pod a) i b) so vrS< obavezno, a oslale u zavisoosti od konstrukclje brane (naslpa) I odnosa sa
druaim objektlma.
5.2.6.2

Elementi Inallze deformacija

AnaUza so sprovodl u u",ovlma ravne deformaclje, lzuzev kada posebnl radoll zahtevaju analizu u trl
dlmenzije. Prlmenjuju se analitiCkl, numeriCkl I emplrij.kl poslupcl, u zavbnmtl od lOaCajn nnnli7.c7.n
I
ohj.kal.
Broj raCunsklh proseka I taCaka u kojlma se raCunaju deformaclje zavlsl od clijeva proraCuna I
kriterljuma navedenlh u t. 5.2.6.1, Ie .. mora posebno ohr..lotltl.
Model oredlne, tj. odnos napona I deformaclja I druga uproltenja koja .. unO" u proracun moraju .e
jasno Iskazall u celinll za pojedlne zone u hranl (naslpu) I temeljlma.
Param.tri deformahlinosti kojl se korist. u analizl moraju blli odredeni eksperimentalno 11\usvojenl na
osnOvUanaUze podataka merenja nl sUCnlmobjekUma I u sltCnlm mlterglltml, prl Cemu !Ieova .IiCno.t

morlposehnoobrazloWl1oprlvdatl.

Kadl analizl pokale sllnjl sa vlsokim slepenom aktivlzaclje olpornosti prema smlcanju, mora se !spllaU
moguCnost I konsekvence pojlve deformaclja vlskoznos karaklera, Ij. produlenos u vremenu
deformisanja prl slalnom opleretenju III promenl u naponskom slanju u vremenu prl ogranlCenom
I
deformlsanju.
Kada se u analtzi proucava uUcaj porne 'lode na deformabilnost Sfedlne, kako u pogledu pornlh pritisaka
tako I u odnosu na vremenskl lok deformacija, moraju so posehnom Inalizom deflnlsaU paramelrl
oredlne I oslalt uslovl ovos utlclja (porne 'lode) I sprovestl odaovarajutl proracunl konsolidacije I
dislpacije pornih pritisaka.
Napomena: Pri anallzl deformacija za pojedlne faze Izgradnje mora se vodlll raCuna 0 mogutem
znacljnijem uUcaju od oslohadanja napona III od prlsulnlh naponsklh stanja iz geololke
Istorije oredlne ade .. temeljl naslp III brana,
5.2.6.3

Proverl prorlcuna u toku aradenja

ProraCun deforrnlclJI zahievi proveru u po,c.s" ItvonellJ. ohJekla, I to u poJedllllm karnklNlslICnhn
fluma. Ova provera so vrll osmltrlnjem pomeranja I uporedlvlnjem sa prethodno ..aCun.Um
vrodnostima.
U prorlCunu deformacijl .. morlJu naznlCIU veUClne preko koJlh se proveravaju proroCunl, kao I etape
kldl je 10 proverlvlnJe potrebno.
Proverlnnje znlCI potvrdivanje ill po pOlrehi korekciju raeunskih prolposllvkl I ponovln proraeun na
osnovu plrcijalnih podataka dobljenih merenjlma naznaeeolh veUelnl (pomeranja I sl.).

949
5.2.6.4

Deformaeije od posebnog znaeaJa

Deformaeije

od posebnog

a) vertikalno

pomeranJe

b) horizontalno

znaeaJa koje se analiziraJu

za nasipe I brane su:

(sieganJe) krune brane (ill naslpa),

pomeranJe

spognih

naroelto znaeajno za brane .. krullm ekranlma

c) dlfereneijalna
pomeranJa medu ZOnama razne

na Izvodnoj kosin I);

deformabllnostl
(u naglbu

vreme gradenJa lako I u eksploalaeijl;

d) dlfereneijalna sleganJa temelJa koJI se slrmo tzdllu
e) pomeranJa

onlh

delova

posle izgradnJe obJekta;

kosin a za vreme gradenJa t posle poslizanJa

povrSine

gde se smeltaju

IlIlmaJu
drugl

nagle prelome
obJekti

vodozaptlvnoj

Proraeun

kako za

I skokove;
euvarnl~e,

ualov.

Sinske staze,

za hldrauUekllom

zonl brane.

Krlterijum za odredlvanJe poJedlnlh vldova deformaelje dal Je u I.

5.2.7

vlslne (ovo Je

11\ u lemeljlma),

(kuelee,

valobranl, stubovi za osvellJenJe, Javnl putevll sl.);

f) IraJna pomeunJa usled delovanja Jaklh (razornlh) zemIJotre..;
g) deformaege
Islezanja (pojav. pukollna) I naponoklh Itanj. koj. Ilvar.ju

deOnlllvne

Slrlne

krune

5.2.6.2.

brane

Sirina krune brane zavlsl od opreme (mehanlzaeIJe) kOJa ee se kbrlslltl za IzvodenJe I od pOlreba za
komuniciranjem za vreme eksploataeije. Slrlna Ie kreee od 5 do 6 m. Veee Slrlne krune brane odreduju
eksploalacionl uslovl I uslovl izgradnje, ~. komunlkaelje za vreme IzgradnJe u gornJlm kalama ohJekta
(naslpa 11\bran e), kao I s;gumost objekla u Izuzetnlm situaeijama (rat, potres I sl.).
Empirijskl obrasel za proraeun Sirlne krune brane slule kao orijenlaeija, dok uIVojena Slrlna zahleva
obrazlolenJe prema navedenlm eksploatacionlm zahtevlma I uslovlma prllzvoOenju.
5.2.8

Proraeun

slobodne

vi sine

brane

Siobodnu vislnu bran. predstavlja razUka izmedu kola krune brane I najvlSeg merodavnog raeunskog
vodoslaJa na koju Ie dlmenzlonlSe obJekal. Ona 50odreduj.:

vlslnom lala..,
visinom penJanja talasa uz koslnu,
sigumosnom vlsinom (0,50 do 0,70 m).

Vlslna tala sa I vllina penJanJa lala.. uz koslnu 50 odreduJu eksperlmenlalno 11\ na osnovu mernih
podalaka u sUenim uslovima.
Sigurnosna vlsina se dOdaJe zOOgneslgumosll 'proraeuna vellklh voda, tala.. I pentanla lala... 1J7kmin1l.
Siobodna visina ne sme bili manja od 1,5 m za brane manje od 15 m vis!ne, odnosno 2 m za brane
preko 15 m vlsine.

6
6.1

Konstruktivno

dirnenzionisaqJe

Deflnieija
Pod konslruklivnim dimenzlonisanJem podrazumeva 50 odredlvanJe vrste I dimenzlJe konslruktlvnog
elementa u bran I ill nasipu i u lemelJlma, pri eemu Ie to odredlvanJe vrll prema krtterijumima:

moguenosti IzvodenJa,
slgurnoslllzvodenJa,
zadovoljenJa kvalUeta izvodenJa,
- zadovoljenja toleraneija za najmanJe dimenzlje,
- ekonomije izvodenJa po haUlelu, dlmcnzljama, potrebnom vremenu I sredslvlma,
uskladenostl prema oslaUm elementlma konstrukelje.
Navedenl kriterijuml se moraJu Juno Iskazatl, kao I nJlhov utleaj na odredlvanJe konkrelnlh dlmenllJa I
vrste konstrukllvnog elemenla. Onl se moraju poltontl I u slueaJu raeunskog dlmenllonlsanJa, a u
slueaju nesaglasnostl mora se dennlsa!! konaean Ilbor konstruktlvnog elementa, kao I naeln njegovog
izvo<lenja.

---..........

950
U
6.1.1

O_mI

konllnlktlml

Nlalbl

elementl

IpolJnlh

kosin

FormlranJe spoijne koslne}e oaunlteno:

!okalnom stabllnoltu koslne pri kojojje mosute odrtati usra4enlmaterijal, pod uslovom da su oplta
stlbllnost I stabilnost temelJnoa tll zadovoljenl;
debijlnom horlzontllnoa sloJI (ellta) u koJem Ie mlterljll nlSlpl I nelzhelnlm odstup"njem od

opltes''- prosetnos naalba koslne;

- moautnolOO_da Ie materijal doteruje na spoijnl naaib uarldlvanjem u koslm slojeylml paralclno koslnl
\11porayn,,"nje)l11 YII)lnjem po kOIOJpoyrllnL

6.2.2

Debljlna

sloJe..

(etlta)

Debijlnl sIoJeYI(etata} .nasipanJI Je oarlnltena:

- kYalltetom,~. zbijenoltu, homoaenoltu po Slstayu I zblJanju, ylatnoltu;

- usklldenoltu rada na susednlm zonama I pristuPI malina;
- odstupanjem od proletne aranltne IInije (melanje materljala);
- optlmalnlm korlltenjem' sredstaya za naslpanje, rlmtiranje, nlbijanje I sl.
6.2.3

DlmenzlJe

zonl

NaJmanje lz"odlJlye dlmenzije zonl zavlse od nltlna tuDdenja nulpanja I sredstya koJlm Ie yrll nlSlplnje
mlterUall.
Potrebne dlmenzije zona zaylse od funkeije zone (stalitka, deformlclon~, zaptlyna, zallitna. drenllnl
ltd.) t odre4uju Ie po krlterijurru:.

6.2.4

zadoyoljenjJ JednoUtro-s kva!Jteta,

udol(DtfenjJHfunakl utvr4ene potrebne dimenzije (yelltine),
iadovoijenja s!sumosti Izvodet\ja u prostoru I yremenu,
ekonomlenosti upatrehe moterijola ZDndgov.rnjutu mnu,
zadoyoljenjl uslOYIspaJanja sa temeljlma, betonsklm objekUma I drualm zonama.

Raspored

zona

I njlhoyo

obllkoyanje

(natela)

Notelno, u zonlrlnju presekl brine zaptivna zona.. fo"nlra na uzyodnom dehl brune I "0 .poj" ..
temeljlm.. Odstupanja od Oyos natela su moauta, all se moraju opraydati - obrazlotlti.
S obzlrom na statltkl I deformaciona ..ojsha zona u telu brane (nlslpa), spoijne zone se moraju
form Irati od materljall boijlh SyojSlaya (vete tvistote, manje deformabllnosti), osim ako usloyl u
temeijlma to osranltavaju (kod temeijnos tla male noslyostl, yelike slilljlyosti).
S obzirom na unutarnju (filtracionu) erozlju, zone u brani se moraju oslsurati od mlsraeije teslica u
PUYCUfiltraeije, od IznOlenJa testica Iz temelja I od zatepljlYanja drenatnlh zona.
S obzirom na nojednake deformlcije (zaptiynlh) zonl zbOl obllkl temeija iii ne)ednlke deformahlinosU
temeija, zone vetlh deformlcija moraJu se aradltl od materijala kojl poseduje yetu sranltnu specifltnu
deformlciju kola prethodl styarsnju pukotina prl 10mu materljala.
Nlpomena: Oblikom I krufoltu nekDt zpna iii eele brine u osnoyi ill preseku mole se utieali na natin
deformlsanja.
6.2.5 .

Spoj

sa

temeljlml

Veziyanje brane (naslpa) I temeija se vr!1prema sledetlm nateUma:

temelji Ie u filtracionom I stalitkom (deformaclonom) pogledu treliraju kao I zone u hrani (nasipu),
te podletu ratunskom I konstruktivnom dlmendonl..nju I dokazlYlnju slau01osll;
kontaktna povr!lna temelja sa odaoyarajutom zonom u branl (nasipu) mora da se pripremi i prilaaodi
(obrld\) za prijem slltitklh I filtracionih uticaja koje na nju prenosi telo brine (naslpl);
prl znatajnijlm promenama u naponsklm stlnjlma u temeijlma (rlSteretenja, opteretenjl) monju Ie
vrste I
proutlti I uuti u obzlr, kao polunl, postojeta (aeololl<a) naponska stlnja I posledice
""
Intenzltet deformlsanjl;

..951
- zaptivanJeIII ojaeavanje

temelJa (InJektiranJem, ankerovanjem III.) radl pohoijlallJD IvuJII.va lelllelJa

na spoJu sa telom hrane (n..lpa) pred.tavga meru koja sc mora preduzeU kada .u odgovaraJuta
svojstva ZOnabrane (nasipa) I temelja bltno razlitlta.
Napomena: Mere ill potrebnl kon.truktlvnl elementi za poboljlanje .vojstva temeija predstavljaju
predmet tehnltko-ekonomskog rumatranja I odgovarajuteg ohrulo'-enJa za usvojeno
reten)e.

6.2.6

Spoj

sa

bet on skim

objektlma

Spo)evl zona hrane (naslpa) I heton.klh oh)ekala (zldova, galerije, ollonaca ltd.) dlmtnzlonllu IIC
uzlmanjem u obzlr drastltne razllke Izmedu deformabllnostl I koncentraclje napona na spo)u
deformabllnog materijala brane (naslpa) I praktitno krute hetonske konstrukcije.
Spojevi sc konstruktivno dlmenzlonllu uzlmajutl u obzlr ogranltenost upotrebe .red.tava za ugradlvanje
I zbljan)e neposrednog spoja sa beton.kom gra4evlnom.
Spojevl so konstruktivno dlmenzlonl!u uzlmajutl u obzir mogutnost javl)an)a prodora vode po spoju
naslp-beton.
Spojevl sc obllkuju tako da mogute deformacije na kontaktu Izadvaju zbljan)e zeml)anog materijala na
spoJu.

Osmalranje

7.1

Optte'

brana (nasipa)

Osmatran)e bran a (naslpa) kao gradevinSkog oh)ekta smeltenog u ,r\rodno) Iredlnl uhteva multidlscl.
plinarnl pristup, te sc ostvaruje kroz sledete vldove:
a) v!zue!no osmatranje

vidijivlh povr!lna brane I neposredne okollne gde je bran a utemeijena I

reglstrovan)e svlh promena na tlm povr!lnama;

b) Instrumentalno osmatran)e repera (geodetsklh) kojl su postavgenl na karakteristitnim taekama
(profUlma) tela brane I temeija;
c) lIIeron)D.pocUalnlm InstrulllontlmD ugradonlm I.,,,,d pnvrllne tela hnne Ilemol)a (moreIiJ. IIIIDt_cl)n,
pOlllerDn)_,prlll..,ka tOI.lnlh I pornlh, tel11poralure);
d) merenJa nlvoa podzemnlh voda I plJtzomelanklh prlllaaka pijezol11etrlma II Ik.hodn!!n nlvool11III
111.11111110Irlm8;

eJ merenJa kolleln8 I kvall!eta procednlh voda na sablrnlm - mernlm profUlma I u drenatnlm sislem!!na;
f) meren)a specijalnlm ure4ajlma za reglstrovanje zemljotresnlh pomeranja tla;
g) rogistrovanje hldrometeorolo!klh prlllka (temperature, padavloa, otlcanja, vetron, relatlvne vla1.nostl
ltd.).
Navedena osmatranja Imaju za)ednlekl cUj: da prute potreban uvld u pona!anJe ohjekla, Iredlne u kojuje
ob)ekat smellen I neposredne okollne, od momenta kada poelnju Istratlvan)a za projekat, za vreme
Izrade I u toku eksploatacije. U tu svrhu monju so Izradlll programll projekll tehntekog osmatranja ko)1
sadrte vnte, obim I ueestalost osmatranja.
Na osnovu poda!aka o.matran)a vrli se:
a) provera da 11se pro)ektom pred,ldenl u.lovl ostvaruju 11\ne o.tvaruju (u cellnlIII lokalno);
h) .Ucan)e saznDn)D0 pona!lln)u ohjek!a u okvlru proJeklom predvklenU. uslova:
c) preduzlman)e dopunskih mera o.mDlranja, sanacije III o.lguranja (za ugroteno podrueje) ako.u neke
merene vellelne nepovoljnije ad pro)ektom prodvidenlh vrednosll I ako se utvrdl da to ulro1.ava
ohjeka! 11\okollnu ohjekta.

Zoog kompleksnosti u pristupu prikupljanja podataka osmatranja I n)ihove anallze ne mogu SOunapred
znati mere za automatsko preduzlman)e I delovanje ako se konstatuje neko odstupan)e od projektom
oconjonlh I prodvldonlh vellelna. S. drulo Itrane, prlmdnl proccal u vromenu - ve7.Dni
U priluln...1 I
procedlvan)e vode kroz branu I temelje, po.tupno deformlsan)e temeija I ohjekla Uvremenu pod
novostvorenim opteretenjima, mogute ve~e lit man)e uticaje zemljotresa - ne mora)u da se odvijaju na
svlm delovlma obJekta I temelja U Istom smlslu, te prilaaodavanje navedenlm novlm ttatleklm I

952
filtraelonim

uslovlma

mole bltl razUtUo

u razntm delovlma

ovako kompleklnog

obJekta

kao !to Je brana

\Ii naslp.
ZOOg toga Je slatemat,lcu-i savesno tehnttko
pravl oanov za oecoU itanja obJekta
-

kvallte,a

podobnoat\

osmatranJe I programlranje kroz dull period vremena jedlnl

I njegove funkelonalnoatl.

Oeena zavlsl ad:

ugratWne merne opreme,

lokaelja gde je merna oprema

ugradena,

slstematltnostl u Izvrlcnju osmatranja,

odgovaraju~e (I na vreme Izvrlcne) Interpretaclje rezultata o.matranJa.

7.2

Vrste osmalranja

7:2,.

Vlzuelno

osmalranJe

Vizueino osmatranJe predstavlJa najllrl vld praeenJa promena na vldlJlvlm povrllnama brane I obala
(temeIJa) obJekta I mora se projektom predvldetl. Ove su promene najeelee:

degradaelja materlJala na povrllnl usled delovanJa hemlj.ko.flzltklh faktora kao 110IU: temperaturne
promene, ZlledenJe, delovanJe lalasa, delovanJe atmoaf!'nklh I povrllnsklh voda, delovanje vegetaelJe.
ltd.;

pojava

pukotlna,

denlvelaeija

I aUtnlh

uoeljlvlh

dlskontlnulteta

na osmalranoj

povrllnl;

erozga povrllne usled mehanlekog delovanJa povrllnsklh erozlonlh .l1a, gravltaege I vegetaciJe;
erozija nltraeijom ualed mehanlekog I flzleko-hemljakog delovanja filtraelonog atrujanja vode kroz
branu I temelje;

atvaranJe vegetaeije

na drenalnlm

ob)ektlma

I smanJenje

njlhovog

DelovanJe navedenih faktora mole blli pojedinaeno iii grupno

kapaeUeta.

komhlnovano.

Bllan elemenat ovog oamatranja je slstematako uotavanje i slalno praeenje ohima, Intenziteta I
tendeneijeproeesa
. I pojavakoje predstavljajupromenu u odnosu na atanJedovr!etka ohJekl. I pneelak

funkege.

Podaei vizuelneg osmatranja mogu prethodlli mer\jivim promenama na Inatn,mentima, ali au pored toga
neophodne i dopune za razumev.nje oatalih podataka osmatranja.
Vlzuelno oamalranje treha da ukale na potrebu pro!lrenja obima I vrata Inatrumentalnlh merenja i d3
Indieira lokaeije uta dopunska merenja.
Geodelsko

7.2.2

osmatranje

Geodehko osmatranje se sprovodl geodetsklm metod am. I h"lrumenlima "dg"varaju~c p'Cd7.",,,U.

Geodetsklm oamatranjem se mogu utvrdlll apsolutna 1\1relatlvna pomeranja repera U horlzontalnoj
projekeijl I u vertikalnoj ravnl, odnosno relativna promena raslojanja repera.
Za geodelsko oamatnnje pomeranja brane, naslpa 1 temelJa tatnost merenja lzooal t 2 mm z.
horizontalno, a t I mm za ..rtika]no pomeranje, a Urn Ita se latke sa kojih so mere pomeranja moraju
kontroliaati u pogledu njlhovih pomeranja sa udaljenih taeaka koje su aigurno van utieaja ohjekta I
akumulaeije, odnosno preko dnavne mrele repera.
OsmatranJe verlikalnih pomeranJa Je ostvarlJlvo znatno lakle I taenije ad osmatranja pomeranja na
horizontalnoj ravnl i zalo SOono primenjuJe na veeem hroJu repera.
Reperi moraju blti obezhedenl od lokalnog (nehitnog) utieaja na njihovo pomeranje I uto se ugraduju u
masivne betonske atuOOveutemegene najmanje 60 em \spod povrine terena. Oyi reperl ukazuJu na opltu
tendenellu deformlsallia objekta I terenal poatavljaJu ae na kraeim rastoJanJlma, ad 30 do 50 m.
Oamatranje horizontalnih pomeranja vrl! se na reperima u karakteriatienlm proeeslma I na lokacijama
gde je to od bitnog znaeaja u ooenu funkeloni.anja ohjekla, a ohavezno ae udru7.uJu sa ",,,,otr..>jell1
vertlkalnlh pomeranJa.
.
Oamatranje promena relativnih rastojanja vrli se na karakteristlenlm mestima brane (naslpa) ili terena
gde au takve promene od znataja za poJavu nepovoljnih naponskih atanJa pukotina I $!leno I odrcduju so
takvl
proJektom. RazmicanJa lviea krone brane I razmleanja uzvodne I nlzvodne no lice nasipa 'u
nepovoljni obllel deformlsanja koji se oamatraju promenom relatlvnih raslojanja.
7.2.3

OamatranJc'

naponakog

atanJa

(totalnth

napona)

Za odredlvanje naponakog atanja primenjuJu se uredaJl pomoeu kojlh so preko deformacija oseliJivih
membraoa (preko ugiba), kallbrisanih na odgovarajuei pritisak, odreduju veUeine napona kojl deluju u

..953
telu hrane, n..lpa 111temeUa. Oerormaeije memhrana II! reglstruJu hldraullCkhn eteklroolpornhn,
elektroakustlCklm III pneumatlCklm prt'nolOm do resldraelonog uredaJo. Kako so na "vaJ IHlClnmert'
normalnl naponl koJl deluJu na osellJlve memhrane, to Je ohavezno flkslranJe mernlh uredaJa po p"lo'''Ju
I ohezhedenJe ad utleaJa lokalnlh naponsklh stanJa, a proJekat odreduJe mesto na koja se onlposlavljaju.
Rad ovih uredaJa 50 mora kontrollsatl u pogledu flzlCko-mehanlCklh olteCenja koja potiCu ad
deformaeija hrane (nasipa) i temeija, korozUe spoJeva I prodlranja vade Iz lIa u mernl uredoj ili u spojnl
slstem. .
Dozvoljena Je grelka merenJa ad t 10 kPa (0,01 NicOl').

7.2.4

0 sma t ran J e par n I h p r I tis a k a (0 e u t r a I n 1h)

Za osmatranJe pornlh (neutralnlh) prilisaka prlmenJuJu 50 uredaJI kOJl, preko deformaclJe osctl]lve
membrane (preko uglba) III preko sistema ventlla koJI se aktlviraju prl IzravnavanJu pritlsaka u lIu I
uredaJu, odreduJu veliClnu pritisaka u porno] vodi. Oselljive memhrane dolue u dodir sa pornom vodom
preko poroznog kamena (flltra) kOJI sprecava delovanje totalnlh napona na memhranu. Ova mesta
moraju hill dennlsana projektom.
Sisteml za prenos podataka a deformaeijl membrane su elektrlCnl, pneumallCkl1li hldrauliCkl, a mernl
Indrumentl sadrt.e kallbrlranl etalon.
NaJprostijl naCln morenJa pornog prltlska sastoJI sc u dlrektnom merenJu vlslne pornog prltlska u tlu
spajanjem poroznog kamena - filtra I mernog uredaja (manometra) sa jednom tankom plastiCnom
eevCicom za dovod vode i drugom za odvodenje vazduha.
Prohleml u vezi sa merenjem I interpretaeijom podataka merenJa mogu nastati ukoliko je tlo pOIpUno
zasi~eno oko mernog uredoja lako dode do olte~enja mehanlCklm delovanje'n III prodoroll1 vode Il Iia u
~i~te:m7.3 mercnje.
DozvolJena Je srelka merenJI ad t 10 kl'a (0,1 har).

7.2.5

0 sma 1 ran

Ja

pam

era n J a u I e I u bra n e (n a sl p a)

Osmalranje vertikalnih I horlzontaln!h pomeranja pojedlnih laCaka u telu brane ostvaruJe Se preko
I
posebnih ure4aja koji Ie sastoje ad sistema koji <!ine:

elemenal ugraden u branu Cije se pomeranJe posmalra,

prislupnl vod (vertikalna iii horizonlalna eev bu~tina),

mernl uredaJ (sanda) koJlm 50 elektromagnetnlm, -radio iii mehaniCklm putem konslaluje relatlvnl
polot.aJ ugradenog

Element

u odno.u

vod u vldu leleskopske

osmatraJu

pomeranJa

Osmalranja

ugradenih

se vrle uvlaCenjem

na povrllnu

(hrane,

u vldu CeliCnih prstenova

pristupni

50

7.2.6

elementa

sistema za osmatranJe

plastiCne

elemenala
u prislupnu

naslpl,

IIi krstova

ec:vl ugraduJe

lemelJa) gde Illall prhlupnl

ugraduJe

paralelno

se za vreme gradenja,

sa naslpanjem

I omogu~uJe

vod.
dok .e
do .e

I za vreme gradenja.
cev indikatorskos

uredaja

kojl preko kabla pre nasi signal kada

nodeu ravnisougradenimelementom(metalnimprstenom,krstom i sl.).

OsmalranJa '0010 horlzonlalnlh pomeranJa vrle se I pomo~u merenJa Inklinaei]e, IJ. odslupanJa saviliJive
vertikalne plaCe ad poCelnog slanJa no raznlm vlslnama. To odslupanje meri posehan
uredaj - Inkllnometar kojlm 50 odreduJe odstupanje ad vertlkalnog pravea I smer u odnosu na pravae
sever. Na laJ naCln, nlzom sukeeslvnih merenJa na Cestlm vertikllnlm ralmaelma odreduJ.
relatlvni
'"
polot.aj ose ugradenlh savlIIJivlh(teleskopsklh) covl u odnosu na poCelnl polo!aJ.
Osmatranje sarno verlikalnih pomeranJa kod malih naslpa se vrll pomoCu uredaja kojlm se merl
hldrostatiCki prllisak koji 50reglslruje pomeranjem .onde u prelhodno pO'lavlJenoJ I ,poienoj pl..,iC noj
savulilvo] eevll'punielloJ vodol11.
DOlvoljena gre~a me.enja ie tS mOl pomeranja a :t 15 za Inklinaciju. Mesla I naCin osmalranja definlle
proJekat.
'
Osmatranja
relatlvnlh
deformaclJa
Osmatranje

relativnih

deformaeija

od Istezanja

i1i sahganJa

vrll 50 speeijalnim

uredaJima

kOJI se sasloje iz

vile leleskopskih cevl boCno vezanih sa zemijanom masom popreCnim rehrima. Relativoo uvlaCenje ili
izvlaCenje ovih eevl regl.lruJe so mernlm uredajem I podolak sprovodl eleklrlCnlm pulern (preko kahla)
do reglstarske stanice na povriini brane i1iterena.
.

954
Merenje relatlvnlh deformaelja se vrll u vododrt!v!m zonama brana I na drug!m mestlma gde su
deformaeije od zateunjo I pojava pukotlna nedozvoljene..
Reglstrovanje ovakvlh deformaego se komblnuje sa drugim merenjlma na branama, naroClto sa
merenjlma veliCina pornlb prltlsaka I kollClna fIItraeije, radl potpunog sagledavanja ponaAanja objekla I
stepena ugrotenostl.
Osmatranje

7.2.7

pljezometrljsklh

prltlsaka

Mora se vrlltl u podruCjlma gde se oCekuje formlranje procedlvonjo (kroz bronu I temelje) I gde je
moguCe prlCl1 oCltati nlvo vode u pgezometrij,koj eevl koja Izlazl na po.rllnu terena Ilnld mC.II gde so
pijezometrljskl prltlsak merl. Projektom se mora odredlU mesto merenja.
Polio se pljezometrl postavljaju tako da na vecoj dutlnl (od 30 do 60 em) prlmaju dotok vode, to su
rezultatl tlh merenja prosecnl za dutlnu prijemnog dela pijezometra.lstovremeno, prl hrtlm promenamo
u nlvou podzcmne vode (111prlUsku) pijezometrllmaju zakUnjenje u reagovanju, utollko veCe ukollko je
.
kraCI prijemnl deo.
Osmatranje

7.2.8

procedlvanja

Projcktom se mora obuhvatitl uCestalost osmatranja kollClna I kvalltet proeedne vode, naCln I mesta
poJove - izhijanja, vremensk! odnos prema nivou u okumulaeijama I prema stanju podzemne vode u
obalama.
KolIClne se mere na zahvaUmo sa hldraullckl obllkovanlm tokom. Kada se ukupne kollClne proeedlvanja
ne mogu izmerltl, onda so mere promene u kollClnama proeedlvanja Iznad nlvoa donje vode.
Osmatra 50 kvalltet vode, I to: hemljski sastav (prlsustvo lakorastvorlj!vlh spojeva Ispranlh iz Ua ill tela
brane) I sadrtaj Cvrstih materlja (suvog ostatka).

7.2.9

Osmatranje

7.2.9.1

NaCln

utleaja

zemljotre..

os,,:,atranja

Utleaj zemijotresa na brane I naslpe prvcnstveno so manlfestuje u .Idu vlbraeija tel11elja I tela brane
.
(naslpa) I osmatra so pomoCu Instrumenata.

7.2.9.2

SeizmlCka oskultaelja lire okoline

Za selzmlCku oskultacljo !Ire okollne projektom se mora zahte.oU poslavlj.njc najmanj. jcdne
trokomponentne kratkoperlodlCne selzmolo!ke stan ice I najmanje dve jednokomponentnc kratkoperi.
odlCne selzmolo!ke stanice, koje Ce obuhvatlti prostor gde se podlte brana I prostor gdc se form Ira
akumuloeija.
Kroz trl godlne osmatranja na ovlm stanleoma, Cije su lokaclje odabrane u skladu sa selr.motektonskhn
svojstvlma I osobenostlma podrucja koje se osmatra, vr!1 se konUnualna obrada reglstro.anlh potresa,
povezlvanje sa osmatranjlma na osoovnlm selzmolo!klm stanleama u zemljt I ustanovlja.anje lokalne
seizmlCke aktlvnosti osmatranog podrucja pre I posle punjenja akumulaeije.

7.2.9.3

SelzmlCka oskultaeija brane (nasipa) I temelja

Projektom se mora zahtevatl postavljanje najmanje dva Instrumenla (akeclerograro 1.1reglstro.an)e jaklh
zemljotresa) u temeljlma ob)ekta, ~. u osoovnoj geolo!koj seedlnl (stenskoj masl) za reglstrovanje
'kretanja tla, I najmanje 3 instrumenta na povrtinllll u telu brane (!aht, golerlja) radl dobljanja podataka
0 reakeijl konstrukeije na kretanje I\a.

7.2.10

Osmatranje

hldrolo!klh

I meteorolo!klh

prl!lka

Osmatranja hldrolo!kog I mcteorolo!kog karaktero su pomoCna I slute da se ostola mcrenja mogu

prouClti I u vczl sa del?vanjlmo hldrolo!ko-meteorolo!kih faktora kojl u dutem vremcn,kom perlodu
mogu Imati znoCajnl utleoJ na poJedine elemente III funkeije objekta. Ova osmatranja moraju se deflnlsaU
u projektu.

N. o..ovu mU'e.I'

RepubUtkOi ..klelar..,...
Starn... S

kul.uru SR Srbije br. 413-81 (74~2 ad 4. D 1974. no plata .. pore. no prornel

zni .n04

Z8 .,andardlzac,u

- 8eopad

DK 621.642.3:624.15

955

JUGOSLOVENSKJ

JUS
U.C9.010

TEMEUJ VERTIKALNIH CILINDRICNIH REZERVOARA

ZA SKLADISTENJE NAFTE 1 NAFTINUi DERIV ATA

STANDARD
SA PRiMENOM

1979.
-...
od 22. VI 1979; Sluibeailist SFRJ,br. 34/79.

od 18. V1lI1979.

Pravilnik br. 31-11083/1

Foundation of welded tanbfoToilltonzre

,1\

Predmet

1.1

Ovim standardom se utvrduju nelei minimalni zahtevl za projektovanje i Izvodenje temelja Ispod
vertlkalnlh felJfnlh rczervoara II ravnlm dnom.
Zbog razlJeiUh valJelna povrtlne podloge, tla Ispod podloge I klImatskih uslova, nije praktifno magute
dati IVepodatke I elemente koji bi obuhva~~i sve situacije: Dozvoljena naprcz...a u tlu Igeomehanifke
karakteristike tie monju se u svakom pO$ebnom slufaju OOredlvati na osnow palljlvih, prethodnih,
ispiUvanja.lsta pravila I opreznost u Izboru naetna fundiranja koja se zabtevaju u propisima za fundiranje
grailevinskih objekata, u potpunosti se primenjuju I kOOtemelja eeIlfnih rczervom
ravnim dnom.
-

Karakteristike

2.1

Prirodni

..

:81
=ill
.11
'2
-3
~
::

:s

i
5

rg

""

i"
I
i
I.
;;

standarda

tIa

uslovi I kmkteristike

pristuplti

prorafunu

potrebni

podac:l

Ispitivanja,
sigumo

tla Ispod rezervoara

velJflne

sleganja

sa prikupljaju

probnog

pomoc!u

optereeenja,

priml optereeenje
funkc:lonisanje

dostlel takvu veUelnu da sa dno rezervoara

2.2

Posabnu patnju

'il
.51
8

.
fI.

prt projektovanju

is

'J
I.
E

mol!vama

ill nlSUta zemlJltta,

opunost

de sa na nestabUnim

a..slme:
wnljllte

koje letl prako aloje..

koja se kroz duti vremensk!

.a
i.

zemljllte

prekomernog

2.3

odgovarajueih

Svi

laboratorijskih

javljaju

raynomerno

naprezanja

ill naataju promeno kojo utifu

Konaeno

de

sleganje ne smo prekorafltl

ramomerno

na

sleganjo ne sme

u slufajovlma

nalazl na kompaktnoj

kada jo:
ill stenoYitoj podlozi,

dok je

eija se debljlna po dublnl menja;

gdo rutresltl
nulpima

bUjnl14ubroYltillojevilete

nalaze korozlYl)I matertjal

plastlene

blizu povdlne,

gllne, koja mote priyrameno

pertod matoo

UI gde postoJI

UI duge supstanco koje IU hemlJskl

da priml yellka plOreeenja.

all

alete:
useka,ade

je horizontalna

stabilnost

tla ugro1ena i gde po-

kllzilta;

u nepOlrednoj

rezervoara

lMnIja

njit maglo

I eksploatacije.

u bllzlni, ltd. Podloga mora bill sposobna

Ukupno

treba poldonltl

zemiJilte u blizinj vodenih tokova Uidubokih

stojl opasnolt

Istrallvanja,

Izyodonja

nadje Ispod pOYdlne okolnog zemljllta.

Ilzvodenju
slojevima

da bl se na osnovu

u toku

delova rezervom.

ZiliDljllte u nagibu, gde se jedan deo dna rezervoara

drugl na nlSUtim slojevimaill

sadrtlnu.

I prikljuenih

biti poznati

oeeklvall

slienih objekata

I njegow

covi I rezervoara

opreme

moraju

mote

goomehanifkih

pondanja

rezerv08ra

granlcu poslo kojo 10 u Ipojoyima

ispravno

kojo'sa

blizinj velikih--objekaia;

I time smanjuju

sposobnost

fijl se prttisc:l na tlo prenose

ovih sloje..

da prime dodatna

I na dublje slojeve Ispod

opteretenja

00 rezervoara

bez

sleganja;

zemtillte gde rezervoar

ispi ranje tla.

mote

bitt

ugro1en

zbog

poplava

koJe izazivaju

podlzanje,

pomeranje

Ui

Za podlogu koja nlje sposobna da priml opterefenje punog rezervoara bez velikih sI.anja, povrlinJke
konstrukcije temelja ispod dna rezervoara ne mogu ova nedostatke ublatit! u nekoj matnijoj meri. U
takvim slueajevima sa preporufuje koriieenje jedne ill vile sledeeih metoda:

lizd8aje

uJdanjanje predmetnog materijala I njegova zamana odgovarajueim koinpaktnim materiJalom:

SAVEINI ZAVOD ZA STANDARDIZACJU

956
po,,!l!anje

kompaktnasU

"'~tresltih

nasiplma od zemlje, odgovarajutom

povetanje

kompaktnasU

prakUCan I pogodan
stabilizaclja

rastresitih

prenolenje

opteretenja

llpovima

materijala

materijala

pogodnom

na dublje

heroijskom

metodom

konstrukclja

prenolenje

temelja

takvog oblika da so omogutl

slojeva, tako da so opteretenje

ne d04e do prekomemoa
materljalom

jzgradlti

sloj dovoljne

primenjuju
kompaktan

treba

opterete'llem

primenom

drenate,

110 je

Ui eementnlm

da

injekeijama;

ovaj pOItupak

raspodeU

opteretenja

tia svede u graniee dozvoljenih

zahteva

I ravnomerno
na matno

naprezanja,

i izrad:J
prene.,

vetu povrtinu

a da u Isto vreroe

aieganja.
Iz.vrllU zamenu

dubrovltih

vislne koj! je CVrlt I lrajan

u prakal gradenja auto-puteva.

ne sme Imatl pepela

vade

nosive slojeve prime nom lipova;

sposobna

Nuutlm

W dodatnlm

postupkom;

odstranjivanjem

armirano-betonske
ploCe Iznad lipova, koja je
opteretenje
1&clna rezervoara na pojedlne Ilpove;
rastresltih

2.4

I8stresitih

IljunCanim

OJ drugim pogodnlm

postupak;

mateIijala
drenatom

OJ druglh autojaka

Podloga

naslap

DI drugog

I u avemu

rezervoara

kojl mogu lzazvat!

nea4ekvatnog

ekvlvalentan

onlm

mora bit! bez orpnskih

korozlju

dill rezervoara.

materljala

Ilojevirna

DI

kojl ae

I blljnih materijal
Naslp mora blti

u Cltavom preseku.

Podloga rezervoara

3.1

Preporucuje se da podlop ill povrlina na kojoj leti dno rezervoara bude bu 40 em imad okolnog terena,
I Urn da .. dodaje nadvllenje za oCeklvano ravnomerno Ilepnj. teme'a. O..kva vllina omogutava luadu
odgovarajut. dr.nate, tako da dno rezervoara uvek letl III auvoj POYrIlnl,au lato vr.me izravnava mala
sleganja doa rezervoua koja SOneminovno javljaju.
t
PreporuCuje se da se zaYrIni gomjl Iloj podloge, debljln. 8 em do 10 em, 1&Impregnacljom 111bez nje
izvede od granuliranog Cistog peska, IIjunka,lomljenog kamena (krupnote manje od 2,5 em) ill slicnog
inertnog materijala kojl Ima osobine kompaktnosti I kojl se lako mote planirati po odgovarajutoj
konturi. Tokom gradenja, usled prenolenja opreme I materijala, zaYrlni 110jbez impregnaclje Ie lako
olleU, pa je obavezno da Ie, pre postavljanja I zavarivanja teUcnih ploCa dna rczervoara, lva ova
olletenja poprave. Zavrlnl IloJ II ImpregnaeiJom treba da Je tauv da dobro zadrtava konlure koJe mu Ie
daju tokom planiranja I da lma dovoljnu cwstotu da bez velikih oltetenjalzdrti neophodan laOOrataJu
toku montate dna rezerv08ra.
U Isto vreme ovaJ sloj Ireba da Ima I takva svoJstva da mote uspelno I slgurno da Itili dno rezervoara od
,)age Iz zemlje I od stvaranja kondemala. Preporucuje so pOlebna opreznost u Iz.boru koUCinel vrsle

3.2

materljala koJI ., korlate za Impregnaclju Jet oni ne smeju .tvaraU ni te!koCe pri zavarlvanJu ploCe dna,
niti omogutitl pojavu galvanske korozlJe.
3.3

Preporucuje se da zaYr1n1aloJ1m. blag pad od centra prema perlferljl. Mlnlmalna veUCinaoVORnaglba tre'
ba da Imos! I: 100. Ovako obllkovan zavrlnl sloJ mote omogutlU poltopeno Izravnavanje sleganJa koje
je, kao Ito je pomato, najvete u centru. Na slabijlm terenirna gde se mogu otekivati veta sleganja,
po!rebno je povetali nagib zamnog sloja. Ovakav nagib zavrlnog sloja olak!ava Clltenje I odstranji,-a*
vade I drugih taloga II dna rezervoara, kroz Olvore koJI su za tu svrhu ostnljeni u plaltu rezervoara.
Kako nagib zamnog sloja utite na dutinu stubova kojl nose krovnu konstrukclju rezervoara, neophodno
je unapred vodlti raCuna 0 ovom, I prilikom projektovanja I dimenzloniranja odgovarajutih rezervoara
mell u obzlr nadvi!enje u centru podJOI!e.

3.4

Ako so dno rezervoara paslavlja na ravnu bclonsku plocu, preporuCuje Ie lUCan oblik zavrl:Joglloja,jer
ovaj sloj dcluje kao jastuk koji osigurava odgovarajutu konturu za krivinu plota dna j praU lokalne
deformacije dna rezervOlI8.
Na slid I prikazana je konslrukcija temelja rezervoara preko betonske ploCe, na slici 2 preko sloja
nabijenog peskaili IIjunka I nab!jene zernlje.

.957
M.~ u em

m;nlOO
rnin l.t

~
0:

",.
.1-

~
Slika I
Na sllell je:
2

- izolacioni sloj

- armirano-b.tonska ploea

4
S

sloj nabijenog

peska

i IIjunka

8I'ubllljunak

IU tucanlk

- stabUlzovana

post.ljica

M.r. u em

IRu.rvoor
U

~/o

21

~I, ~I,
180
Stika2
Na sliei2je:
I
2
3

sloj nabij.n.
sloj nabij.nog

- grubi

zomlj.
peska i Iljunlta

Iljunak ill tucanik

958

_..

3.5

Dozvoljeno slepnje je mlksimalDo projektovano lIepnje temelja rezervoara I ono ne sme bltl
prekoraeeno. Granlene vellelne Ilepnja moraju Ie odredltl klko za ravnomerno tako I za neravnomerno
slepnje. Na granicu dozvoijenos sleganja utleu sledetl Caktor!:

- vrsta rezervoara - za r_rvoare sa plivajutim krovom dozvoljavaju Ie manja neravnomema Ilepnja

neso kod r-rvOira Ia evrlto spojenim krovom;
- seomebanleke karakter!ltike tla i naeln Cundlranja;
- ekonomskl rulozl- cena koltanja temelja re:r.ervoarakod kojes Ie zahtevaju nlte sranlce do:r.voljenos
slepnja, obleno je nelto veta. Potrebno je I:r.vrliti uporednu anali:r.u i:r.me4u opunolti od pojale
oItetenja I Jedne Itrane I utlcaja povetanlh Ilepnjl I drup Itrane, pi na omovu toga odredltl
ekonomsld prlnatIJlve lranlce do:r.voijenlhlIegaoja;
ova Ie moraju
- do:r.voIjena relatlvna pomeranJa na spoju re:r.ervoara, prikljuenih cevi I opreme zadrtatl u panlc::arnakoje larantuJu allumOIti u eksplOitacljl1 odr2avanju;
proJektovanje temelja II veWdm ramomemim slepnjem lto Ie mote dozvolltl limO u:r.aaaJunOIl
seomdtanleklh Itruenjaka.

3.6

U toku hidrostatlekos Ispltivanja re:r.ervoara podl.

je 1:r.101enaopteretenju koje vrlo br:r.o ralte.
Punjenje re:r.ervoara I vetom br:r.lnom mole doveltl, pored druslh utlcaja, do nastevka lIesanja I posle
potp1lDOlpunjenjLlto 1maza posledicu pojavu vellkih deCormac:ijaI napona u konstrukcljl re:r.ervoara.
Da bI Ie u toku hidrostattekos Ispltlvanja re:r.ervoara izbes1e nekontroiiJane lituacije koje usrotavaju
stabilnost objekta,preporul:uje Ie sledete:
vreme punjenja re:r.ervoaravodom od 3 do 7 dana :r.are:r.ervOiremanje od 5 000 m' , a za re:r.ervoare

'lete od 5000 ml, vreme punjenja treba da Ie krete od 7 do 10 dana.

, a 120 do
- vreme dr!anja punos re:r.ervoarapod optereten)em 72 do 120 h :r.are:r..rvoare do 5 000 m'
192 h:r.a re:r.ervoare vete od 5 000 mi.

- dlnamika punjenja re:r.ervoara vodom I vreme drtanja punos re:r.ervoua pod vodom moraju bit!
odre4enl na osnovu podatlka dobljenlh seomehanleklm bpltlvanjem tla; ako It na omovu ovlh
podataka daju poaebnl prosraml kojl obuhvateJu dlnamlku punjenja re:r.ervoara,vreme dr!anja punos
re:r.ervoua pod vodom I naeln pratenja slegaoja podloge, tada Ie ne moraju uva!avati preporuke date
u prethodna clva stava. nego II uwajaju preporuke koje :r.ajeclnlekidaju plOjektant, seomehanleu I
Inveltltor.
spajanje prlldjuenlh cevl II re:r.ervoarom mora Ie I:r.vestlposle hldrostatlekog Ispltivanja, tj. posle
pra!rjenja re:r.ervoara.

Projekat

4.1

Prl I:r.radi projekta fundiranja bno kojes rezervoara neophodno je poznavati one seomehanleke
karakterlstike t1akoje IUpotrebne:r.a odre41vanje nos/vostll za proraeun Ilesanja.
Potrebni podad II doblaju na omovu terenaklh Ilaboratorljlklh Iltra!lvanja tla na lokaeljl rc:r.ervoua.
Poltuplk u:r.lmanjau:r.oraka, odre41vanja karakter!ltlke slojeva, njlhove debljine, dubine I nos/voltl kao I
odre4ivanje nivoa pod:r.emnevode, vrli II saglasno tehnieklm normatlvima za projektovarje II:r.v04enje

fundlraqj a

ra~.ovana,temeijenju pa4evinslcih objekata.

4.2

Do:r.voljeno opteretenje tla I proraeun oetkivanih slegalja :r.adati oblik temelja I :r.adato opteretenje
odre4uju Ie na OInovu prlkupljenih geomehanlekih I:r.vettaja,alamo u:r.prethodnu IIslamolt Inveltltora
mogu Ie odre4ivatll na omovu ponaJanja slienlh objekata u bll:r.lni,ukoUko takvl objektl postoje.

4.3

Za re:r.ervoare kojl II postavijaju na :r.emljano 110, bez posebno 1:r.ra4ene podJoge, potrebno je
koncentr!eno opteretenje omotaea I njesovit ve:r.apreneti preko jednos arrnlrano-betonskos prltena (s!.
3). Dimen:r.ije OVOSpratena Ie odre4uju tako da II na koti njesovog Cundlranja postigne jednako
napre:r.anje tla ispod celog re:r.ervoara. Za rezervoare sa plivajutim krovom i rezervoare sa pretnikom
vetim od 30 m, ill II viainom vetom od 12 m, od posebnos je maeaja uslov jednakog napre:r.anja tla
ispod re:r.ervoara. Pored ravnomeme rupodele koncentrienog optereeenja oinotaCa armirano-betonskl
praten daje sledlte posodnOlti u I:r.v04enjui mootati re:r.ervoara:
- obe:r.be4uje ravnu povrlinu za konstrukclju omotaea;

.959

obezbecl\1je !ako nhelisanje konture zamnoa slojllspod dna rezenoara Ilt/tije od otte~njl u toku
Izvocl~nja;
spree a.. Isticanje materijala podlole ispbd dnl rezervoara I spreeivi eroziju I potkopavanje ruboVi
podlose;
slu21klo podlosa Izolacljl koja spreeivi prodJra* vlage kroz zavrlni sloj do dnl rne,voara.

M,r,

u em

I RUfrvoar
~0
\!!

Slika 3

NI sllel 3 ie:
1.- sloj zbljenog peska ill sljunkl
2 - armirano-betonskl prsten
3 .,.. grubl Iljunak illtueanik

4.4

Iz raz10sa Iznetih u prethodnom stavu, poteljno je da se primenjuje Izradl armirano.betonskog prstena

oko podlose rezervolra I tlm da, u zavtsnostl od Iz8branos naelnl fundl'lllja, pBlen "'01.11da prima
konccntrleno opterefenje omotael ill da Ima samo ulogu Zlvrlnoa elementa podlose. U prvom slu(;nju
prsten Ima odreclenu statleku funkclju, a u drugom konstruktlvnu.
Preporueuje se dl debljlna I,mlrlno-betonskog pBtenl ne bude manja od 30 ern. Kola fundlranj"
putena se odrecluje u zavlsnostl od loka1nih karakterlstika tla I od ulose koju ima kao element podlose
rezcrvoara.
Kada puten nosi omotae rezervoara njego.. gomja povrlina treba da bude ravna i glatkl sa maksimalno
dozvoljenim ods.upanjirna od :t S mm na luku dutine od 10 m. Nijedna dijamelralno suprotna taCka na
periferijl putena ne treba da se razlikuje za vile od :t 6 mm u odnosu III projektovanu kotu.
U armirano-betonskom putenu treba ostaviti otvore za odvodnjlvanje podloge I ZI ostale prikljuene
demenle rezervoara. Armirano-betonskl prsten trllba talco dlmenzlonisatl I armirati da m02Je,pored
vertikalnog opterefenja, ctl priml boene pritlske podlose, I Isto tako i.dodatne utlcaje od temperature i
skupljanjl betona.

960
't.5

Za rezervoare, gde je neprakti~na izrada annirano-betonskog prstena, (s!. 4), zavrmo obradena podloga
treba da Ie prost ire jzvan .poljne pomine omota~a najmanje I m oko rezelWara sa nlgibom od 5 %.
Ovaj deo podloge treba zaStitiU protiv temperatumlh promena j vremenaklh nepogoda i protiv uticaj.
almosferske vode s krova rezervoara. Preporu~uje Ie zaUlta nekom vrstom plo~lStih elemenata od
odgovaraju~g materijala ili jzrada lucani~kog sloja.

T~m~lj

rwK\'OO(f1

I-M,.

u em

min 100

Rcz~r"oor
I

.. Pod5%

.min 1"/.

!Ii

81ika4
Na slicl4 je:
I

4.6

sloj kompaktnog

IIjunka

UI peaka

U tlu Ispod podloge rezenoara

potrebno j. od.lrilnlll vesetaclju I hemljaklagresivne materljale. DUokojl
tip temelja da Ie lzabere, prstenuta
povrSina temelja neposredno
Ispod plaSUI rezeryoara mora sa tako
jz.esll
suprotna

da razlike
Ia~ka

u vislni njenRl tafaka

pntenaste

povrJIne

:t 12 nun, u odnOlu na projektovanu.

vislnarna prslenaste
znatno

4.7

zbijenog

zavrlnl sloj S do 10 ern

pomine

. MaterUalkojl

omota~a

Za rezervoare

Ispod plaSta rezervoara

Ispod napred datil maksimainRl

Jedan od l1IUfutlllJpoVilemeUa

ne prelaze t 6 mm na luku duline

ispod

rezervoua
sa plivajutirn

10 m. Nljedna

ne sme Irnali rwileu

krovom,

treba posebno

tolerancije

pooStritl

dijametralno

u vislnl ve~u od
u pogledu rwilee

I avesll ill na granlce koje su

vell~lna.

rezervoara

dal je na aUcl I.

Ie kodlll za Izraduovog II... temegarezervoaraj. ~Istpesak~ovaralute Jranulaclje.I).

bl Ie postlala aht.vana zb,.nosl podloge. pe.k ae nanoal u doj.vlrna debljlne 15

I prlmen"",
c'"
mehilnleklh pollUpaka valja I %blja. Za iuadu zavrSnoJ lIoja od 8 em debljine, neposredno ilpod dna
rezervoara, upotrebljava Ie granulacija koja pesku daje mobine kompaktnOlti I lakog profUlsanja po
odgovarajutoj konturi.
KOla na kojoj leti dno rezervoara je na 40 em iznad okolnOC lerena. a tim da Ie dodaje nadviknje za
oetkiveno ravnomemo slepnje ternelja. Povrlina temelja lell u padu I: 100, od centra prema perlferijl.
Zavrlnl doj Ie imP'.1ra
tako da irna dovoljnu hrstotu da Izdrll neophodan uobrataj pri prenolU
rnaterijala za monta!u dna rezervold. Pored ovoga. impregnJrani zavrtnl slo] treba da olakla zavariver;e
ploea dna rezlrwara.

. 961
Podlop I za vrtni Iloj, u nagibu od 5 %, prostiru Ie ZI I m ,Izvan konturl pilitl rezervolrl, posle tegl Ie,
posebno profilisanom I zaltitenom kosinom, svode nl kotu oko(nog lerenl.
ImpregnlcIJl zavrlnog slojl Ie mote vrUt! pomotu odg~varljute melavine bltumena I peska. Ukoliko Ie
usvaJ.akatodna zaltlta rezervoara, za zavrlni sloj ne prlmef1juju se melavine bitumenl i peska.

4.8

Pri izradi lemelja rezervoara u Izvesnim pOlebnimuslovlma,

allemative.

mogute su odredene modifik.cije i

1. Kldajenoslvost tla mala, a Zl temelje se upolreblj~vaju armlrano-betonske plote Illpovl,lspod dn.

rezervoara Ie.poslayljl zavmi sloj sa Impregnlcijom)li bez nje.
2. Kada Ie Ukonstrukcijl krova rezervDlrl koriste slubo~ kao oslonci, posebna pat~a se mora pokloniti
sleganju temelj., dok pri sl'abonosivom lerenu ovakve ko!,slrukcije treba !zbeg.v.U.
3. K.da se lemelj rezervoara nalazi na slojevlma velike noslvosti, gde Ie mogu otekivati vrlo mala
sleganja, zavmliloj Ie mote dati u blagom padu od periferije k. cenlru.
4. Za rezerevoare, kod kojihje pOlrebno Inkerovanje konllrukclje dl bl se Ipretno odvaja~e rezervoar.
od podloge, usled dejslva velra 111unutra!njeg pritiska, neophodno je obezbedlli konslrukcijske
elemente kojl bl efikasno I s;gumo povezali rezervoar I lemelj.
4.9

lspitlvanje temelj. rezervOlra vrIi so par.lelno la hldrostalitklm isplliv.njem rezervoar.. Neophodno je u

10ku punjenj. rezervoera obezbediti takvu konlrolu koj. te davlli lVe pOlrebne elemente za pr.~enje
stalitkog ponalanja lemelja u loku punjenja rezervDlra.
N. svakoj novoj lok.cijl, punjenje prvoa rezervDlra Irebl dl II kontrolile preko odgovlraju~eg dl)agrama
111"ft). I oplere~enjl. Za sl8d~ fuervoare nl Isloj lokldjl, OVI pradollrotnOI! 18 mota ublltJtI. u
zavisnosti od dobijenlh rezultata za pm rezervoar.
Za rezervoare pretnika manjeg od 2S m polrebno je pratiti slegaf1je najmanje teUri latke njegove
podloge u cilju dobijanja podalaka 0 sleganju 'temelja. Za r8ZervOlfe tij! je pretnik yeti od 25 m
potrebno je pratiti Ileganje najmanje osam tataka podloge. Pre potetka punjenja rezervDlra mor.ju se
ulvrditi kOle svih odabranih lataka.
Kod .rezervoara koji so nalaze na slojevima vellke noslvoltl ! ade Ie otekuju nemalna sleganj. temelja,
mote Ie Izvrliti punjenje jedne polovine rezervoara bez prekldl, bninom koju praklltno omogutavaju
uredlji za punjenje i kapadlel Izvorilta.
Posle ovoga vrli Ie konlrola sleganja izabranlh tataka. Ako meref1ja pokato do nerna velikJh i
neotekivanlh Ileganja,punjenje se mote nastaviti do 3/4 zapremlne rezervoara.
Posle ovoga Ie VIIi ponovno merenje sleganja izabranlh tataka. Ako Ie I ovog puta pokate da nema
velikog Ileganja, rezervoar se mote napunlti do vrha, odnosno do projektom predvidene visine, s 1m da
Ie I za ovaj slutaj Izvdl merenje sleganjl'lzabranih lataka. Temelj treba 48 h IzlotiU optereten)u punog
rezervoara, posle tega Ie vIIi ponovno merenje sleganj.. Posle ovoga Ie mote poteti sa pratojenjem
rezervoara. Za ostale rezervoare koji Ie nalaze na istoj lokaeijll kojl su fundirani na isti natin. mote se
poslupak merenja sleganj. ublaWi, s tlm da se !zostavi merenje na nivou 1/213/4 zapremine rezervoara.
Z. rezervoare'.kojl se naJaze na slojevima slabonosivosti Igde so otekuju znatna ~Ieganja,brzlna punjenja
reiervoara mora Imanjitl. Preporutuje Ie da se u toku prvlh pet dana rezervoar punl do visine od 3 m,
!"
I Urn d. se svakog danl pun I po 0,60 m vlsine. SnJmlnje Ileganja IzabranJh taeak. Ie vrli sv.kOf! dana
posle punjenja. N. osnovu dobljenU, podataka Ie konstrulle graflkon sleganj. u odnosu na vreme I
veUtinu opteretenja.
Kad. Ie utvrdJ dl dnevnl veUtlna sleganjl potlnje da opadl, nlltavljl Ie sa dnevnlm punjen)ern
rezervulla 81 vls1nlml punJenJa koJe 10 odredu)u na blzl araflkonl Ileganji. l'or.elJno je dl Ie pun)en)e
lelOrvoa,. vrll u rani," Jlltarr~im eaaovJrnn, k.ko bl Ie U loku din I moalu prlllltllealnJ. I u .luCa)u
polreb. Izvrlill hllno pratoJenJe rezervoarl.
Za slojeve Izuzetno slabe nosivostl postupak pWlJenJI rezervoar. se odvij. kroz prUitno dug vremenskl
period. P01.e1jnoje da se sam postupak punjenja programlra na osnovu geomehanJtkih karlkteristika tla.
Neki podaa 0 visini punjenja rezervoara, koja ne ugrotava siaumost temeija, mogu so doblti na osnovu
podataka 0 Imicajr)(~ tvrstotl pojedinih slojeva tla uzlmajuti u obzir i n)lhovu debljlnu.
U toku bldroitatJtkog ispltlvanja temelja, potrebno je preduzetl mere bezbednoltll omogociti bi20
pratojenje rezerv08f1, ako so za to ukate potreba. ]..no je da Ie pratnjenjem ne lme ugroziti teme!;
rezervoara, nJtI izazvati erozija okolnog terena.

----962

4.10

K.acIa 10 na omotaeu.
potrebno

je Jzvditi

rezervoen

u neposrednoj

ojaCanjo temelja

blizlni dna, postavljaju

prikljuCel Clje su dlmenzije

wilke,

na tom mestu I spreClti pojavu 10kalnOS sleganja. PreporuCuju

se

slod8l!1 naCini Ii h.i~Canje temelja:

1. !Cada se rezorvoar

oslanja na zelllljinu

podlogu

bez betonskog

pntena,

ojaCaJ1e 1emelja treba izvrllti

polllOW vertlkalno CeliCno ploCe koja se postavlja dut konture omotaCa rer.ervoara i simetriCno
pl8ma otvoru. (aI.S). Dutlna ploCo za ojacanjo tnlba da j. za najmanj.
100 em veC. od ...UClno-oIVon

L. Vlllna ploCe so odR4uj.

no treba da bud. :manja

rozervoua: .

pl'8ma debljlnl polCanos

jutuka

I potRbnoj

dublnJ ukopavanja,l

od 60 em. PloCu ZI ojaCanjo temella tRba zavartti sa ploCom za ojaCanj. dOl

Htrr u em
CI)

IV-I,
2

II
,I

-3

.,. 0'.', L.'

~ '

0.:
"'o~:::.
.."":('1..."
..fl...
"...-.'
..0.
.",,:.C"...o.o..o.
... O'~..o.
....
C'.~ 0r..".\
.o..~...~
... .",

;0,

. . ~";
6
Na IIlel Saj.:
I - ploCa za ojaCanje dna
2 - unutratnja IInna omotaCa
3 ploCa dna
4 pelCanl jastuk
5 zemljani nulp

b)

6
7

Na slid Sb jo:

- IIrInaotvora
Sllka S

- ploCa

za ojaCanje temelja

poklopna

ploCa otvora

963
2. lhnesto ~eli~ne plo~e za oja~anje lemelja mote Ie primenlti betonski zid s tim da njegove dimenzije
budu \cao na sl. 6.

MI" II em

oj

7 .

Na s1ici.6aje:
1 - plo~ za oja~anje dna
2 - unutraSnja strana omota~a
3 plo~ dna,

/5doJO

4 - pel~anj jastule
5 - zemljanl nulp
6 - belonski zid za oja~je
7 pokJopna plo~a olvora

bJ

Sllka 6

ternelja

964

_.-..3. Za rezervoare Ciji se omotaCosianja

se nesmetano

mogla izvrllti

na prsteriuti

montaU

otvora obUkovaU na n&ein pokazan

zid,ojaCanje

prikljuCne

armature

na at 7 .Dimenzije

temelja se vrti metadom

potrebno

je betonski

tleba zavise od primenjene

C (s!. 7). Da bi
pl1ten na mestu

armature;

ve"Cine

otvora.
em

Irffrt
"

/JJ

2
.:

Na sllci 70 ie:
I

poklopna

ploa.

otvora

- ploCa za ojaConje
3 - unutratnja mana
4 - ploCa dna
5 - peSCani jastuk

bJ

betonskl

dn.
olnolaea

prsten

Na sile; 7b je:

I
2

- lJ1sek z.a ploeu

Z4 ojael1l1j. dnG

unulrGtnjG SIr.n. omot.e.

Slik. 7

4. b rezervOllr. koji so oalanjoju no zemljlnu podlogu unutar plStenastog armilano.betonskog zlda,

ojaeanje temelJa so viti na nGein prikazan na sl. 8. Dadatnl prstenasll zld od armlranog betona se
advaj. spojnieom od glavnog prsten., kako bi Se omogueilo nezavtsno sleg.nje ova dva elementa.

. 965
Oblikovanje temelja na mestu otvora treba Izvrlitl prema II. 8 s tbn da dimenzije budu u188lalene sa
pimenjenom armaturom I veUelnom otvora.
M", u e,"

OJ

5
6

bJ

ObliJroVfl1lle
temelfa
i oIQ~QnjQ fIG meslu

otl1OrQ

Na slIe! 8 je:
I

polclopna ploea ohara

- ploea za ojaeanje
3 - unutralnja straDa
4 - ploea dna
2

dna
omotaea

- peleani'jastuk

6 - zemljani naslp
7 - betonskl prlten
8 - dllatacija tamalja
9 - zasek u ploeu za ojaeanje

10

betonski

prsten za ojaeanje

dna
temelja

Slika 8

4.11

PriUkom wade zamnoR sloJa mogu Ie z.htevatl I pOlebne pripreme koje omogutavaju naknadno
IspunjavanJomesll ade ngo 011varano dlrektno nalqanjo ploCa dnl na povrlinu temel]a.
Ako je temperatura teenolU koja ae slpa u rezervOlr tollka da mof,e ImaU nepovoljan uUcaj nl
konstruktlvnu funkciju zamnog sloja,'polrebno je predvldetl odgovarajueu zaltltu.

-I
N. O"OYUmUijenjl RepubuekOi lekre.uij.1a u,kulturu SR Srb,. br. 413-111/''/'4.lJ2od 4. ill 914. n. plato Ie por.. n. pro.....
S.amp. S

nl "YOd

.tandIJdlsatiju
"

- Boo"...

Ukupno

966
INJEKTlRANJE OBJEKATA OSTECENIII
ZEKLJurRESOH
Tehnicki
uslovi

Jugoslovenski

standard so.
t
obaveZDOID
priaenom

U.J9.001
1988.

ad

1008-05-25

Pravilnik
"Sluzbeni
I

Injection

12

strana

JUS

br.
list
'

od 1988.05.25;.
br.19/88.

07-93/35
SFRJ",

..'
~f earthquake

---

._._._-

damaged constructions.

Technical

requirements

.-,

P$HET

STANDARDA I PODRUCJE PRlHENK

Ov~m standard6m
sariacije

se utvrduju

inje~tiranjem

tehnieki

objekata

uslovi

ostecenih

za projektovanje

PrJ

izvodenjaisanacije
injektiranjem
mora. se izraditi
I
injektiranjem:
koj i obuhvata
kategorizaciju
ostecenj
a,

osJecenja,

iz~or

i ~etode

inje~tiranja

VEZA SA DRUG IIi

Sp~sak

i uslove

kvaliteta

materijala

i kontrolu

kvaliteta

i lzvodcnje

zemljotresom.

za

projekat
'naein

sanacije
utvrdivanj

injektiranje,

izvedenog

postupke

injektiranja.

STANDARDIMA

standatda

sa kojima

je

ovaj

standard

u vezi

dat

je

na kraju

stan-

darda.

KATEGORIZACIJA

Ostecenja

zemljotresom

se

u tri

kategorije:

ostecenja

koja ugrozavaju stabilnost objekta,

b)

ostecenja

koja ne utieu na.opstu

c)

lostecenja

delove

svrstavaju

a)

stabilnost,

ali ugrozavaju

pojedine

objekta,
koja

urVRBIVANJE

ne

KATEGORIJE

utieu

na

stabilnost

objekta.

OSTECENJA

Na;objektima
~oji su osteceni
zemljotresom
mora se izvrsiti
snimanje
1
toga utvrditi
kategprija
ostecenja,
prema t. 3.
tecenja
i na osnovu

os-

I
!

4.1

Snimanje
-

oste~enja se vrsi:

,vizuelnim opn?onjem sa snimanjem odnosno fotografisanjem

I
betonskih

,vadenjem
I

tels

ci1indra

i ultrazvukom,

- ImerenJem vodopropusnosti

Iizd3nj.

u obliku

SA VUNI

pomocu obojene teenosti.

ZA'iOn

ZA STANDARDIZACIJU

ostecenja,

967

5ven82 JUS U.J9.001

4.2

snimanj~m-

ost~cenja

i slrina

Idubina

mora

se utvrditi:

prslina,

:
u

OlOZaj prsline
~
,
Ii post~ji
veza izmedu

'prostorni

'
\

da

HATERIJALI

5.1

Za lizvodenje

odnosu

na

presek

elementa,

prslina na, doticnom elementu.

I IZRADA
upotrebljavaju
sanacije
.

!
ne !smese koje

objekata

se utvrduju

i Aa zahtevan!

efekat

se

injekcio.

injektiranjem

projektom

sanacije

sanacije

s obzirom

na

tip

ostecenja

objekta.

I
smese
su:
'
!
- irastvori niske viskoznosti,

Injekcione

\suspenzije.

5.2

vezivo

Ka~

Gledece

za

pukotina

iznad

pukotine

zo'pripremu

vrste

za prsline i otvore ispod 0,4 mm,

injektiranje

malteri,

!tekuci

za

otvore

BUBpenzijo

otvora

od
5

i tehnickih

0,4

do

mm,

mm.

maltero

upotrebljovoju

se

cementa:

i
.

iportland-cement

sa

portland-cementi

mineralnim

dodacima,

prema

stan-

:dardu JUS B.C1.011;

sa mineralnim
dodacima
prema stan- ;portland-c~ment i portland-cementi
I
meljavom,
za
koje
se
postavljaju
dardu JUS ~.Cl.Oll. sa poboljsanom
:dodatni

usiovi

0,09

mm

ne

mora

da

budo

za

sme

da

aluminatni

od

cement

ment

prema

standardu

situ

iznad

iekspanzivni

sa

da

%,

specificna

JUS

B.Cl.015;

situ

otvora

okaca

povrsina

JUS

B.Cl.014,
0,045

JUS

(po

Blenu)

B.Cl.014;

portland-cement,

standardu

JUS

na

standardu

mleveni

okaca

ostatak

mm

sa
ne

B.C~.Oll,

dodatnim

sme

da

portland-cementi

sa

sulfatnootporni

ce-

uslovimo

bude

veci

od

ostatak

%;

ovaj

na

ce-

hidrofobiran;

cement

land-cemente

standardu

prema

otvora

biti

od

cm2/g;

prema

fino

dodacima

'osobinom

000

prema

mineralnim

,ment' mora

veci
4

cement,
cement,

koloidni

bude

vo~a

sulfatnootporni

mlovcrija

finoc~

pri

koji

ispunjava

mineralnim

uslove

dodacima'prema

hidrataciji

vlaznoj

za

portland-cement

standardu
sredini

JUS

pokazujo

i port-

B.Cl.Oll,

sa

kontrolissnu

ekspanziju
"

5.3

Upotreba

cementa

ekspanzivni
nje

za

upotrebljavaju

,sredine

injektiranje

portland-cementi

pogledu

se

korozije;

objekata
i

svim

je

slede~a:

portland-cement

slucajevima

sa
gde

vladaju

dodatkom

Z6

norma1.1i

bubreuslovi

-----..
.IUS U..JD,001

968

ekspanzivni
'tkom
fatna

sulfatnootporni

za bubrenje

i Bulfatnootporni

se u sredinama

cementi

gde

sa doda-

se pojavijuje

sul-

korozija;

;aIuminatni:cementi
J

upotrebljavaju

morskoj

iiziozeni

vodi

- :koloidni cementi
:0,4 mm.

5.4

cementi

upotrebljavaju

~trllllft:1

Za .poboljhnj&
no~

stanju,

stJ

su

ili
kao

korokciju

i za

Dodaci

sopstvene

za bubrenje

koji

se

ili

se

za

zapremine
prema

koji

za

su

i potpuno

tn~-

stanju

(kao

zatvaranje

JUS

pukotina),

U.M\.034,

i sprecavanje

ispod

,unnAI1 u

u ocvrslom

injektiranje

na~a ne smeju:. sadrzavati hloride

prslina

Injokcloll1h

osobina

standardu

ekspanziju

upotrebljavl1ju

objekata

injektiranje

osohinl1

posebnih

betonu

injektiranje

koroziji;

roolo!1kih

postizanje

.
se dodaci

!
up~trebljavaju

se za

sulfatnoj

upotrebljavaju

poveeavanje

gi !dodaci

kao

i dru-

sedimentacije.
I1rmirl1nobotonskih

ili druge materijale

olemn-

koji su stetni za

ar~aturu.

5.5

Zaiinjektiranje
tk~m

pukotina

kamonog

usIove
'VrJtB
I

agrogata

kvalit~ta
agregat&

od

prema
bira

vaeih
0 do

propisima

od

5 mm

Z mm.

upotrabljavaju

Kameni

za beton

se u zavisnosti

agrogat

se
mora

i armirani

od korozionih

smesa
da

sa

doda-

zadovoljava

beton.

uslova

sradine

u kojoj

se !objekat natazi.

5.6

5.7

Za 'pripremu

ihjekcionih

daJdu JUS

u.Ml.o56.

Epoksidne

smole

te

za

- epoksidne

sohno

reaguju

odnosu.

i zaptivanje

injektiranje

smole
kada

Epoksidne

smesa

tipa
se

smole

pukotina,

upotrebljava

sastavljene

bisfenol

pomesaju

ZAlITEVANE KARAKTERISTIKE HATERIJALA

6.1

Injekcione

sm~se

InJekcione

smese

tecnom

koja

au od dvs

pravilnom

i ocvrslom

voda

i ucvrseivaca,

na povrsini

upotrebljavaju
koje

se

odvojolls
koji

tezinskom

se kod
imaju

stanju

odgovara

stan-

komponsn-

hemijski

ili

injektiranja

medu-

zapreminskom
za

zatvaranje:

sirinu

od 0,1

do

moraju

ispunjavuti

0,4

mm.

sledees

uslove:

- :tecljivost, injekcione

smese u obliku

suspenzije,

odredena

rocrenjem

969

\St,,""4 JUSUJ9.001

prema standardu JUS

'protocnost!
;
:utvrdenoj

I
u projektu

mora odgovarati tecljivosti

U.M8.024,

sanacije;

.tecljivost
injekcione
smese u obliku
tekuceg
maltera,
t
;njem prvog
prekida
mlaza
prema
standardu
JUS U.M8.024,
,
I
:rati tecljivosti
utvrdenoj
u projektu
sanacije;
-

!izdVOjena

voda

'dardu JUS

U.M8.023,

iz uzorka

''Pritisna

c~r;toca

ra nakon

2~ dana

u hermeticki

zatvorenom

odredena

mere-

mora odgova-

kalupu,

prema

stan-

poalo 28 dana ne sme iznositi viAe od 5 % (V/V);

i~'jek~icme
odgovarati

-;mei;;

'prema

minimalnoj

JUS

~tandardu

cvrstoci

koja

mo-

U.M8.022,

je utvrdena

pro-

joktom

6.2

san~cije.

smeie

E~ksidne
I
Ep~ksidne

smese

za

injektiranje

moraJu

~mati

sledece

osobine:

a) iu tecnom stanju:
I
iuporedivanje infracrvenog spektra pri kontroli identiteta ne sme'
I

pokazati.razlicit

sastav

komponenhta

epoksidnog

sistema;

viskozno~t mora biti manja od 800 mPa's pri temperaturi 20 DC;

vreme

upotrebe

mora

epoksidne

odg9varati

smese

vremenu

za temperaturne

definisanom

uslove

na gradilistu

projektu.

b) iU cvrstom stanju:

!- zatezna

cvrstoca

48 h dos7ici

pri

najmanje

na

suvim

Zatezna
od

epruvetama

0,8

od

~vrstoca

+ 5

7.1

Cementne ameiie

Ispituju

se

tecnom

sledece

osobine

stanju:

- tecljivost,
:- sedimentacija,
-

zapreminska
vreme

prt

DC,

odredona

VRSTE I HETODE ISPITIVANJA

,-

na

gradilistu

mora

do

smola, odre-

spoja beton-epoksidna

standardnim

mora
na

iznositi
mokrim

uslovima
najmanje

epruvotama

i pri
2,5
mora

MPa:

uslovima

MPa;

na tempe~aturi

a)

2,0

zatezna ~vrstoca pri savijanju

dena

7.1.1

temperaturnim

masa,

vezivanja,

HATERIJALA

injekcionih

cementnih

smesa:

odlezavanju

MPa.
iznositi

viao

JUS U.J9.001 St,

970

"

b)

U oftvrslom

stanju:

promona znpromino,

izdvajanje

vode,

. pritisna

7.1.

2.

Priprema

cvrstoca.

injekcionih

U mesalicu

smesa

se prvo

sipa

kolicina

cementa,

a nakon

dodatka.

Hemijski

dodaci

Do~iranje

za

se po

vode,

ovontualno,

dodaju
se

vrsi

kolicina

toga,

vrai

mat~rijala

ispitivanje

odmerena

se
u

prema

okviru

sledecem

zatim

potrebna

uputstvu
2. min,

postupku.

se dodaje

inortnog

proizvodaca

dok

odmerena

kolicina

vreme

dodataka.

mesanja

hnosi

niza

+ 5 c

5 ,,!in.
Te~peratura
ni~i

7.1.3

'ihjekcione

visa

1
Osobine

smese

za

ispitivanje

ne

sme

biti

od

od + 35C.

smese.u '

7.1. 3'1- Tedljivost

so

tecnom

stanju

ispituje

po

odreduju

motodi

se

za

sledecim

ispitivanje

metodama:

protocnosti

proma

stan-

da~du

7.1.j.~

JUS

U.M8.02.4.

Sedimentacija'se
I
:
I
U ~takleni
merni
oc{tava

ispituje
sud

se izdvojena

prema

od

voda,

Zapreminska
U
ja

mada

masa

smese

valjkas~og

~ud
ili

tekuci:

malter

izracunava

se

do
po

do

belezi
smese

po

oznake

1 000

mI. Nakon
1 h
Sedimentacija

u mililitrima.
manje

od

2. h.

sledecem
postupku.
10.3
m3,
sipa
sa

1agano

suspenzi-

1 X

ivice,

izravna

sledecem

G1
'1==

se

zapremine

postupku:

smesa

vezivanja

odreduje

oblika,

se

a podatak

se ,ne odreduje kad je vreme

7.1.3.3
I

sledecem

1 1 sipa

ravnjacom

izmeri.

Zapreminska

obrascu:

.G

gde je:
'1
G
G1

zapreminska
masa, u kg/m3,
. masa praznog
suda, u kg,
. masa

suda,

u kg,

m3.
- zapremina suda, u

Merenje

7.1.3.4

punog

se vrsi

sa tacnoscu

Vreme

vezivanja

odreduje

pr~ma

standar~u

JUS

od

se

B.C8.02.3,

po

0,001

kg.

metodi

za

odredivanje

s tim ste se suspenzija

vezivanja

priprema

cementa' I

sa onom.

971

Strana 6 JUS U.J9.001

kolicinom

vod~

koja

se

nije

izdvojila

pri

merenju

sedimentacije.

Ova

ko.

I
li~ina
od

7.1.4

vode

;ukupne

Osdbine
I
-

se

dobija

kollcine

smese:u

:promena

oduzimanjem

kolicine

vode

izdvojene

sedimontacijom

vode.

ocvrslom

zapremine

stanju
posle

odreduju
24

h,

se

po

dana

sledecim
28

metodama:

dana,

premo

standardu

U. M8. 023,

:JUS

- ipritisna cvrstoca posle 28 dana, prema standardu JUS U.M8.022.

7.1.5

IsPituju

se s1edece

osobine

epoksidnih

smesa

za injektiranje:

I
I
a) u tecnom stanju:
i. identitet smole pomocu infracrvenog

spektra,

. viskozno~t,
I
- vreme up~,trebe.
i

b) IU ocvrslom:stanju:
I
. z~tozna !vrstoca,
- cvrstoca;spoja beton-epo~sidna

7.2

E~ksidne

7.2.1

Osdbine

7.2.1.~

smesa

epoksldnih

.IdJntitet

smesa

tek~ce

i:

tacnom

epoksidne

fracrvenog

spektra

fo~ometra.

Ispitivanje

stanju

smole

u podrucju

odreduju

se

ucvr5civ8ca

4 000

se mora

(nllr. contrif~g!ranjn).

7.2.1.2

smola.

cm

izvesti

odreduje

"1-1
do
na

sledecim

200

cm

tecnim

se

metodama.

snimanjem

pomocu

uzorcima

in-

IR-spektro-

boz

prodobrado

Uzornk 1I0,n/InOIl!
izmodu kalijum-bromlunih

ploca.

Vidkoznost

selmeri

rotacionim

viskozimetrom

u tri

paralelna

ispitivanja

prama standardu
JUS H.K8.022. Pojedine komponente temperiraju se na tem'
peJaturi
8 ej. 23 e ili 28 e.
I

7.2.1.3

Vreme

upotrebo

dine

komponente

injekcione

tim

se

pripremi

pri

standardnim

postizanja

procnika

10m.

Porast

upotrebe
raturu
pitivanja.

injekciona

6,5

40

e.

cm,

koja

za
Kao

sledecem

smesa

odnosu

odredenom

us10vima

je

meri

(20

Zatim

se

izolovana
se

uzima

cm3

100

3 cm

debelim

sredini
postignuto

se

srednja

koja

se

i 50 % relativne

sipa

je

postupku:

23 e ili

8 e,

injektiranje

rezultat

se po

temperaturi

homogenosti.

temperature

podesno

proverava

se na

atmosferskim

potpune

sudu

smese

temperiraj,u

smese
kada
vrednost

smese

2 min
vlage)

do
po.

materija-

termoelementom.

Vreme

dostigne

dobijena

Zamesa

u limenu

penastim

smesa

poje-

28 e:

od

tempe'
tri

is-

972

JU5 U.JO.OO1 51ren.7

7.2.2

Osobine-epokstdnih

smesa

u ocvrslom

stanju

odreduju

se

sledecim

metoda-

ma..

7.2.2. f

Zatezna

cvrstoca,

MPa,

odreduje

tr! epruvete ~ipa B, posle 2,

lupi

moraju

biti

pre

ispitivanja

brana za ispitivanje (8 'c,

i

pri

se

prema

standardu

temperirani

23 'c

JUS

G.S2.612,

dana odlezavanja. Komponente

28

ili

pri

temporaturi

28 .C).

na

i ka-

koja

je ods'

Probna tela ocvrScavaju

ovoj

temperaturi

ti Ii odredivsnje

do odredivanja

zatezne

cvrstoee

zatezne

cvrstoee.

vrsi

se pri

injekcione

smese

Mesanje komponen-

uslovima

atmosfera 23C

za beton

odredujo

50 1% relativne vlage.

7.2.2.2

Cvtstoca'vezi~anja

epoksidne

so premo

I
i

stsndardu JUSIU.Ml.Oll (optereeenje u trecinama raspona), a na betonskim

I
I
prizmama-epruvotama
mora
10 em X 10 em X 40 em
prema
standardu
JUd U.~Il.004 ~ kvaliteta
I

botons

MD 45, Pripremljene

epruvete

poprecno

<

pocleljene
folijom
;
2),' 3) ovo tacko,

na

pola,

calno

posle

vremena

so pramszujv

odlezavanja

epokllidnom

utvrdenog

injakeionom

pod

1),

sn.esom i 10-

pe.l.
Po~le

vremena:

zaJezna
Z8

ocvrSciva.."1.ja'od

cvrstbea

I
Ibeton.

pri

odnosno

14 dana,

odnosno

na

cvrstoca

njima

spoja

se

odreduje

cpoksidne

Gmcse

'

,
I
PT.~ 1epljenjs:betonske

1) !Odlezsvanj~

pri

7-dnevnog

17 dana

prifstandBrdnim

iOdlezavanj~
iPrizme
1
:tek
1
t

od
h

epoksidne
(5

20

smese

sledocim

prizme
'c

iznosi

uslovima.

epruvetB)

50

,3

od
%

betona

relativne

stoje

daljih

vlaznosti,

Vra-

dana.

epruveta)

posle

lepljenja

(5

vodi

uslo~ima

vodi

pri

uslovima

odlezavanja

betona

pr+ '

prizme se neguju

standardnim

iPosle

Imo ocvrscavanja
2)

3,

ssvijanju,

odlezavanja

14

dana

dobro

od

vode.

oeede

vodi

izvade

Vreme

se

iz

ocvrscavanja

vode
epok-

sidne smese iznosi 3 dana.

3) iOdlezavanj~ u hladnom
Posle

sedm~dnevnog

(3

epruvete)

odlezavanja

u vodi

7 dana na tomporaturi + 5C.

ri

+ 5 'c.

Paralelno

sa

Yremo

ocvrseavanja

ispitivanJima

prizme

a8 vr~i

epoksidne

smese:

cvrstoce

spoja

21-dnevnog

relativne vlaznosti.
Za vrednovanje

stoee pri

-..,'.~-'-

odlezavanja

jos

tomporatu-

14 dana.
se

poslo

pri standardnim

odlezavaju
pri

zatezna

uslovima

cvrstoca

odlczavallja

7-dll'WIl0&

20

'c

50

IspitivBnje se vrsi na 3 epruvete.

rezultata

savijanju

takode

odreduje

pri Bavijanju nepodoljonih betonskih prizmi

u vodi

od betona

tepljonja

ispitivanjB

lepljenih

prizmi

uporeduju

se rezultati

i zatezne

cvrstoee

zatezne

cvr-

pri savijanju

973

Strano 8 JUS U.J9.001

nepodeljenih
ljenog
ill

betonskih

mesta,
sloju

epruveta.

odnosno

da

epoksidne

Ii

je

Kao

merilo

10m

na.

spoja

granici

sluzi

izgled

betona

loma

lep.

epoksidne

mase

mase.

PRImtODNA ISPITIVANJA

Pro

pocetka

iZvodenja injektirnnja moraju 59 obaviti prothodnn

nj~

osobina

injekcionih

TKKUCA ItONTROLA

smesa

KVALITETA

kOj9

su utvrdene

IZVODENJA

Ivn-

I.ApH

u t. 6.

RAIJOVA

zaivreme inje~tiranja moraju se izvrsiti sledeca ispitivanja injekcionih

cementnih sm9~a:

!spitivanje

tecljlvosti

fspitivanjel

promene

I
i
28 dana jedanput

Kod
..

zapreminske

u jednoj

mase

dva

--izdvajanja

puta

vode

jednoj

pri'

smeni;

pritisku

posle

smeni.

injekcionih

radova

sa

epoksidnom

smesom

mora

se

izvrsiti

sledece:

so do-

Jro pocetka: inj9ktiranja 9poksidnom SIlIj);;Offi

za injektiranje mora
~azati

zapremine,

Jane
I

iden~iCnost
prethodnim

epoksidnih

kompcnenata

sa onima

koje

su

bile

ispi-

ispitivanjima;

.
3
ia vrcme injekcionihradova dnevno se uzima oko 200 cm upotrebljenog
.

injekcionog

materijala

koji

I'

Ipnitivanja:izv9denih

10

usroVI
!

10.1

Epdksidne

KVALIT.trA

59

IZVEDENIH

cuvau

radova.

zatvorenoj

posudi

do

konacnih

najmanje

jednaku

RADOVA

smole

moraju

imati

sledece

-3

~iskozit.t

~ritisnu cvtstocu 60 do 90 MPa,

1ateznu
j

Cd 0,8

cvrstocu

Injektirana

do

30

c.mentna

1,5 X 10

do

40

smesa

karakteristike:
'

s,

Pa'

MPa.

mors

imsti

pritisnu

prltisnoj cvr~tGti betona elementa koji se

11

11. 1

IZ~OR INJEKCIONK

IzBor

injektira.

SKKaB

smese z! injektiranje zavisi od postavljenihuslova koji su u vezi

sa monolitiziranj..
nosti,

cvrstocu

konstrukcije

u zavisnoati

upotrebljenih

od velicine

odnosno
otvora

postizanjcm
i

dubine

projektovane
prslina

sigur-

viskoznosti

matorijala.

Ako jo zona konstrukcije

izlozena

zatezanju, mora se primeniti injektira-.

974

JUS U.J9.001

nje

epoksidnom

smesom,

ti

injektiranje

U zovisnosti
zaja

a ako

eementnom
od otvora

injekeionih

je

izlozena

samo

pritisku,

kao

i polozaja

moze

StrIne 9~

se primeni-

smesom.

i dubine

otvora

prsline,

i viskoziteta

materijala,

elelllonotll J. polo-

odreduje

se

velicina

pritiska.
i

12

POS'lUPCI

I KEToDK IZVOllKNJA

12.1

Postupei

i met ode

injektiranja

objekata

osteeenih

zemljotresom

odreduju

se !tako:
da

12.2

se obezbedi

stabilnost

da se obezbedi ekonomicnost

Metode

injektiranja

posle

konstrukeije

da se primeni odgovarajuei

sanaeije,

materijal,
injekeionih radova.

suo

injektiranje pod pritiskom,

injektiranj~

slobodnim

prodiranjem

injekeione

smese

bez

primene

priti-

!
Jka.
I

12.2.11

Po~tupak
-

injoktiranja

pod

pritiskom

obuhvato

sledeee:

ormiranje

injekeionih

mesta

zavisno

od otvora

prslina

i njihovih

dubi-

'

na,
-

prslina

Jripremu pr~lina za injektiranje,

dbradu

injekeionih

otvora,

materijala

~zbor

12.2.1~1

po~tupak
-

pripreme

pumpe

za

prslina

injektiranje.

za

injektiranje

Jrosirenja ~rslina na dub~i

pod

pritiskom

se od:

sastoji

do 5 mm i sirini'do 30 mm,

i
~iScenja

ormiranog

~ehanickim

put em

proSirenja

(rotaeione

(sHea).

celicne

labavo

od

cetke)

ili

vezanog

rucno

materijala

(celicnim

cetka-

nia),
I
- !zduvavanja'prasinastog materijala iz sliea vazdubbm pod pritiskom,
J .
e iseenja
pdlina od zaprljanosti mehanickim ili hemijskim postupkom.

I
12.2.1f2

Formiranje
moJa

se

injekeionih
izvrsiti

na

Jkoliko

je

preseka

nosaca

najvise

e = 1,0

kod

pLslina

ka)

razmak

otvora
sledeei

prslina
ili

zavisno

od

otvora

prsline

njene

dubine

nacin:

veeeg

otvora

ploce),

(6

razmak

>

rom) a manje

0,6

izmedu

injekeionih

dubine
otvora

(d < 1/3
mora

biti

mj

manjeg
injekeionih

otvora

(6

otvora

<

0,6

mora

mm)
biti

vecih

najmanje

dubina
e

(d
20

>

em.

1/3

prese-

St,

975

10 JUS U.J9.001

12.2.1.3

Posto

se formiraju

profilisone
12.2.1.4

injekcioni

prsline

Injektiranje

epoksidnom

pom (injektorom)
Zi~llnjS

smeiiom,

kojll

Pumps

",n injaktlronjo

prodor

do~s~or

da bl

se

od dye

lzvrsil0

injektiranja

odmerava

predvidll

ee

crevs
pritillku

u pre1inu.

Uk01iko

slllnsn.

spoci.lliJnom

pum-

prttiskll
moraju

i J>otr.bnom

m~sanjem

poJtiglo

ili

upotrebu

1 do.

odgovsratl

koj 1 "h
h...t,,je msterijal
za

iz

prsline

bed pritisks

bdllosno slobodnilll

In J ektiranje

~rslina

se postiie

Akd su

ili

otvor

bez

uze

od

'cntkom,

prlprema
i iz~or
I
se ina isti
nacin

13

I
KOtttROLA
I

KVALi:TETA

13.1

Zaisvaki

elemenat

0,3

mm, moze
00 pontizo

svaka

Kllda
pretho-

komponenta

moraju

se

ruc.

za

otvorll,

kako

bi

se

prostora.
- :Lnjektiranja

primenu

amese,

~oze se upotrebi-

amesa.
ostvllruje

prslina
se

se

(prsline

vrsiti
plitko

nanosenje
bez

zalivanjom,
Sire

od 0,3

epoksidne

zl1tvllrl1njo

injektiranje

injektiranju

pri
mm).
smole

prol1nl1.

upotrebe

pritiska

vrsi

sa pritiskom.

RADOVA

se injektira

mora se izraditi

-.

rlrosecna

se

injekcionog

pritiska

"Jmn

pri

koja

onda

padom lnjekcione

radju, koji sadrzi sledece pbdatke:

I
snlmak prsline
(prostiranje
i sirina
Jolozaj injekcionih
otvora,

- ~tanje

se puni

d~~voljavaju

popunjavanje

IZVEDENIll

koji

pumpe

injcktiranog

upotrebe

materijllia
kao

Ims sutomatskl

Obe komponente

cementna'injekcibna

delimicno

prsline

promazlvl1njnm

ds

komponenatn.

rucne

od nlljnizeg

vazduha

ele~~nta

~mesa

trebs

i mesanje

2 min.

a~ pocinje

Akd p010zaj
epokaidna

doziranje

volumetrijski.

h~mogeniZirati

iatiskivanje

pumps

u utvrdenomodnosu,

gravimetrijski

sa!injektirllnjem

ceJu

vriii

rogu11lcljo

komponente,

pravi1~0

dnq pomesanim,komponentamll

ti

pritiekom,

emese

(plombiranje)

Injekciono

Ilutomateko

BVS prik1jucna

injekcione

ssstsv1jen

projekat

se zatvaranje

od pritiekll

injektiranje

12.2.2

pod

mntorijolu

je 'msksimslan

vrSi

zllvilli

imB mogucnost

(dote'rivanjll).

i...~bronom

niJ

otvori

no noCin koji

prsl~na (suva, vlazna,

potrosnja
materijala

a injekti-

prsline),

vodopropustljiva
po 1 m prsline,

Jodatke 0 upotrebljenom
materijalu
Jti, odnos mesanja komponcnnta),

izvestaj

(naziv,

. ..),
oznaka,

podaci

0 viskozno.

- Jelicinu

,
injekciono3
prit~skA,
Josebna zap~zanja (kno velika potrosnja
smose, prekid
temperaturu
vazduha
i
konstrukcije
pri
injoktiranju.
-

rada

i 51.),

JUS U.J9.001 Str

976

13.2

Kontrola
vanom
Broj

punjenja
metodom

za

i na osnovu

rezultata

smese

dokazuje
probnih

i~pitivanje

za cementne

sidne

13.3'

(vadenjem

uzoraka

Uzorci

prslina

tela

izvedenih

14 dana

tela

ili

kombino-

odreduju

se projetom

injcktiranja

radova.
smese

od

probnih

i ultrazvukom).

i polozaj

injekcione

posle

se vadenjem

11

uzimaju

izvrsenog

se posle

28 dana,

a za epok-

injektiranja.

Na !kraju izvr+onog injoktiranja mora 8e'uraditi izvoAtnj 0 kvaUtntu

upo-

trdbljeno injekcione amese.

13.4

Nakon
.
ta

izvrsenih
I

;izvrsenih

radova

~adova

- 40kumentaciju
-

I
cicenu

kvaliteta

gloda

izJrseno

VEZA

izvrsenih

zavrsne
preme

mora

se dati

zavrs~s

ocena

kvalito-

sadrzi:

0 kontroli kvaliteta,

pregleda

Na:osnovu

injektiranja

koja

radova

dokumentacije
ocene

koja
0

kvalitota

zahtevime

se

daje

izvrsenju
radova

na

osnovu

vizuelnog

pre-

radova.
dokazuje

so

da

jo

inJoktiranjo

projekta.

SA DRUG 1M STANDARD1HA

JU~ B.CI.OII ~ Cement. Portland-comont. Portland-cementi 56 dodacimn.

Definicije,
cement.
Pucolanski
cement!.
Metaluriki
klasifikacija
JU~

B.Cl.014

~ Cementi.

i tehnicki

Sulfatno

i luriki

uslovi

otporni

cement.

cementi.

Portland-cement.

klasifikacija

Definicije,

Meta-

uslovi

kvalitete

ju~ B.Cl.OlS ~ Cement. Aluminatni cement. Definicija, klasifikacija

tehnicki uslovi
JUS B.C6.023 7 Cementi. Metode ispitivanja fizickih osobin6 cementa
JU~ G.S2.612 ~ Plasticne mase. Odredivanje ~atezih svojstava
JUS H.K6.022 ~ Metode za ispitivanje lepkova. Odredivanje viskoznosti

: konzistencije
JU~

1spitivanje

U.Ml.OO4

i dozvoljena
JU~

JUS

l-

U.MI.OIl

U.Ml.034

1spitivanje

betona.

Epruvete

(betonska

tela).

Oblik,

odstupanja
cvrstoce

prizme

(opterecenje

Beton.

Dodaci

betonu.

betona
u

na

trecinama
Definicije

zatezanje

pri

raspona)
i

klasifikacija

savijanju

mere

Strono 12 JUS U.J9.001

977
-j
,

JU~

U.Ml.058

Beton.
de

JUS U.M8.022

Voda

za

apravljanje

batona.

Tehnicki

uslovi

i meto-

ispitivanja

- Injektiranje.

Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione

smesa
JUS U.M6.023 - Injektiranje.

Ispitivanje

izdvajanja vode i promene zapre-

mine injekciono amese

JUS U.M8.024 - Injektiranje.

N.o osnovu

miSljenja

Rcpuhli~kog

sekrl!tarijata

Iapitivanje protocnoati

za kUIt:.HUSR Srbijebr.413-81/74-02

Stampa Savezni

lavod

za standartJizaciju

injekcione amese

ad 4.111974. no nl~;!t

- Beograd

porrz

na promc!t

Ukupno

978

JUS

Injektlranje

JUGOSLOVENSKI

U.MS.022

ISPITIVANJE PRITISNE l:VRSToCE

INJEKCIONE SME~E

ST ANDARD
SA OBAVUNOM

strana 1

1984.

PRIMENOM

Pr8vilnik br. 50-19144/1

ad 198!>-O3-14

ad 1~12.27;Sluibenllist

TfNf trHffhod for comprwsiWl

Predmet

.trength

SFRJ, br. 48/84.

of grout

standarda

Ovim stand.-dam 58 utV",uie n~in odre<llvania prltisne ~vr1tobllnjekclone tmeH.

Oprema

Opromu sa~inlava]u:.
- kalupl sa poklopcima, m.ra: d. 99 do 100 mm,h"

- aparat za
- presa.

120 mm,

tesl8ra,

bruMnje,

Postupak
Uzorcl inlakelone sm.~ u kaluplma. pripr.mll.nl pr.ma postupku datom u standardu JUS U.M8.023,
pasl. odre<llvanla promane zapramin. ~uvalu 58 dobro zatVor.nl. Kalupl .. otVaralu na den Ispltlvanla,
a najranij. 2 dana pro Ispitlvan]a. Pomoeu testero I aparata za brulen]. valjci .. svodu na vislnu od 80 mm
pri ~omu su 0500" valika ravo. I planparalelne. Do ispitlvonia so uzoroi ~uvaju pokri..ni v!&fnom krpom
11\u prostorljl zasl~nol vlagom. Pritlsna ~vr1toea odre<luj. so odgovarajuOOm presom. Pov.e.nl. prltl,ka
rasto brzinom 1,5:!: 0,5 MPa u sekundi.

Izralavanje
Priti,na

rezultata

~vrstoCa se izra~unava

proma formuli:

a.p

-PA

gdo j.:

p
P

pritlsna ~vrsto~a. u MPa,

.ila prl lomu opruv.to,

u N,

naldue. pov~ina .pruvoto r'.., u mm' .

A
Rezultat se daje keo srodnja vrednost od 3 poJ.dina~na rezultata, a navoell so I najnlh vr.dnoS!.

Veza sa drugirn .tandardima

JUS U.M8.023JUS U.M8.024-

Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja voda I promono zapremin. injekeione smole

Injektlranje. Ispitivanie protofnosti injokciono smoh

Na OItKNUmilijanja Republitkog sekret8riilta u kulturu

I lzd8njo

SR Srbij. br. .. 13-81/74-02

od 4.11 1974. nl piKa.

SAVtZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACru

$,ompa_"I

...ad .. ""ndordlucllu

8_od

poru ,. prom8t

.979

UDK -.81.033.14
JUGOSLOVENSICJ

JUS
U .M8.023

InJoktlnnJo
ISPITIVANJE IZDVAJANJA VODE I PROMENE
ZAPREMINE INJEKCIONE SMEtE

STANDARD
SA OIA VIZMON

1814.

'IUMENON

Pmtilnlk br. 60-19144/1

acll~14

T.r

trHImod for bletKflnll8nd

ad 1983-12-27;Slutb8n11i1t SFRJ, br. 48/84.

IIoIutrHI ell.".

of fIt'OUt

Predmet standarde
Ovim n.nderdom .. utvr(!u)o Retln odnKIlv81je Izd.ei-ni- vode I promene ..premlne injekclone sm..

Opreme

Opremu ..einjaveju:

- prlbor lIodre<llv81je .islne punjenja injekclone sm. u kelupu (sllkl1l,

- pribor II merenje promene vlsine sm. u kelupu (slike 21,
-

kelupi..

sUlklene plpetl.

poklopcime:mere:

d.

99 do 100 mm,h"

- stekl..,e menzure od 60 em' ,

120 mm,

Mere u mm

col

.
--1

I
........J"'"
- -

f-- - -

~
02

~22
. ~9

.t L

Slike

Ilzduje

Pribor .. odre<li.enje

SA vtzNJ

.isine punjenje

Injekeione

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

sm.

u kllupu

980
M.re u mm

CD

- --- --

U)

---1--

2 - Pribor u

Sliklo

m.r.n;.

promo...

u k8lupu

visl... sm'"

Postupak
InJela:lona

sm.!a,

visina

mm.

100

prom.n.

pram.

sa prathodno

izmeri

18, odm.h

visine

kIolup'utYorl
od

prlpamlJan.
VisinG

poldopcam.

postupku
odradi
polla

K.lupi

d.tom
pomotu

punjan;.,

sa fuvaju

n.

I n.

mamim

nivo

JUS

U.M8.024,

z. odre4iv.nja

smale

te~per.turI15

u
do

sv.kom
22C

sip..

visi
k.lupu

IV. do

u 3 kIolupa

Priborom
no

kr.j.

do

z. marenj.

n.imanla

mast.

ispltiv..,j. i za!tlte

I
sa

potresanja.

Kalupl

sa poslo

Ukoliko

ja n.

fin.
v.ju

24

voda.

za ispitivanja

Izra~unavanje

4.1

IzdvoJen.

sate

povriinl

izdvojena

otY...ju
sm.

Posla

Izdv.j.nja

istim

izdvojana
maranj.

vod.,

vlsina

'lode posla

28

voda
d.n.

ponovo

sa pomotu

sa ponovo

pipet.

sa izmori
Izvadi,

vr.ti u k8lupe,

I z. ispltiv"'ja

pritisne

nivo

odnosno

sip. u manzuru

koli sa dobro

vlsin.
i Izmorl

z.tYora

fvntoto.

fezul1a1a

Izdvoje...

Izdvojan.

vod.

voda izr.lav.

v--v--:-

..-

sa u procantim.

X 100

gde je:
V-

mestim.

on.

vocla

Kollfin.

u st.nd.rdu
pribor.

- !..pram;na Izdvojano voda, u ems.

zapramlnamI.

u kalupu,u em' .

uprami...

kilo sradnJ.

vradnost

od 3 merenj.:

sm"'.
koli.

i d.lja fu.

981

4.2

Promen. upremlne
Promen. uprernin.

Izr.eun.v. $8 prem. formull:

AV.

(.-b)

X 100
h

gde Ie:
A V - promena z.premine, u procentlm. zepremlne,
vrednost poeetnog mer.n)., u mm,
b
vrednost merenj. pasle 24h, u mm,
visin. punjenje smete u mm (100 mml.
h
Po*anja zapramine oznaeava sa znakom + (plus) a smanjenje zapremine oznae..e
nus).
Rezulut sa daje kao srednj. vrednost od po 6 meren). n. 3 kalupa.

sa znakom

- (mi.

Veza sa drugim standardima

JUS U.MB.024-

Injektlranje. Ispitivanje protoenostllnjekclone

N. OI/1OYU
mill;on;. RlpUblitkog .kntori;...

sme!e

Z8 kulluru SR Srblja br. 413081/74-02 Del4.111974. na plat..

~tornpaSIu.."i Z-

Z8ItIndardlzoclju B_ad

por.

no promat

982

Ukupno

'

JUGOSLOVENSKI

Sf ANDARD
SA

Injlk1lranjl

ISPITIVANJE PROTOtNOSTllNJEKCIONE

SMAE

OIAVElNOM

Itr...

JUS

U~8.024
11M.

PRINENOM

Pnvilnik br. tiG-18144/1

ocIl886-03-14

od '.'2-27;lIulb8nllitt

SFRJ. br. 48/84.

T8f nwthod for flow of f'OUt

Predmet

st8ndarda

Ovlm lund8rdom

Aparati

.. utvr<luje n8/!ln Itpltlv80jl

protoenoatllnjekclonl

amete u IlbontO~1111 nl grldlilitu.

i pribor

ZI ispitlvlnjl .. karistl:

Ilvlk (pAmI llicil.

- odmeml posudl ad 1000 eml.

- ..kundomer.
- termomltlr -20/6Cfc.
Me,. u mm

, '7'
10
....

"0
"'I

"27
Levlk 11 odrlK1innjo protoenoati injelccione sm.

Il&dIIIIje

SA vtzNJ

ZA VOD ZA IT ANDA.!WI~AOIU

au.. 2 JUSU.".O:M.

983

Postupek

...

3.1

amete INlteriJaIl odmer8vlju18taenoltu t 2" (m/ml.

.
dodI odmeren. kDll/!lna CIm8I1tI. Hamijlld
prvo sip. odmeren. kollein. vodl . zatlm
U ,,*-Ilcu
dod8ju vodl III melavlnl ~.
I vodl pr
uputItVU prolZYOd8l!..MI
lnl docIlel - dododlCl
d.ju posIednJI.Z8 prlpramuInjekclone811. n. gr8d1ll1tumatellc8mora bltl t8kveIIIoMtrukdjede omoguflva kontlnulrano Injektlrll'lje. Vram. m81enJa Injekclone 8m8I8 uvlll od prlrnenJenog tlpa meIIIlc8.
Vr
dozlr.njl kDmponenatil matenj. n. 8111d. pr.11Z11imin.

Z8pripnmu

3.2

injekclone

IlpitIYII'Ije proto&IoItI

cxm.h po'" prlprlml lip. u p..modno nll8Jlln 18V.kdo viline koj. odgov.. DInjekclona smell
k ZItYori pntom. Odpramlnl 1700 eml. Donj; otVor l8Vk. - ZI v ". lipanjllnjekclone 8m8I8 u
balderi lipanjem 1700 em' vod8 u 18v8k.Z8tlm - odmlh Izmeri
govlrljut8 vilin. u l8Vku p..modno
'<IrIInI.koj. je potnobno d. Iz 18V1<.iItK8 1000 eml Injekclone 8m8I8. Vrarne protoka - merl pomotu
_kundomer.. Protok Injekclona 811. - m.rl I n.lIIon 30 minute. Z. VrIrM I!8kanJa Injeloclon. 811.
neprakidno meII NI!no iIIlpOfOIn m.h8nlelllom mellilcom.
Potnobn. IU n8jmll'lje 2 maranjl. Ukoliko - dobljlne vradnostl 2 u_topna m.renj. r.zllkuju vile od
ponavljl.
hpItIvanje
20
".

Izrllbvanje

razu ItIItII

Proto/!nost injekcione smeJe izr.llY. - k80 lradnjl vradnolt vn81!en. protk:anj., u I8kundlm..
nlYodl tlmperltUrI okoline I 811..
zultlt
-

He 01nOW mlilionjo R_bllekog

,-110'0..

""!tu.u SR &mljo br. 41HII7442od

~tampoSoOInl...od .. OtOndordlloclJu .oogrod

4.111874. no plco.

po'.

no pr-

Uz re-

Ukupno nrena 2

984
In)8ktl...j8

JUGOSLOVENSKI
STANDARD

ISPITIVANJE OTPORNOSTIINJEKCIONE
NA MRAZ

SA 08A VEZNQM

SMEIE

JUS
U .M8.025
1884.

I'1UMEN.OM

pnwllnlk

od 1881).()3.14

r.t

Predm8t

br.1iO-18144/1

ad 1J1U.12-27;

lIulb8nllllt

SFRJ,

br. 48/84.

method for frost IWIsf8nce of f'OUt

It8nII8rd8
Ie u~",uja neeln odr8C:Iivenjaotpomootl injekclo

Ovlm st~

Aparati

2.1

Ap8nt 18 ilpltlV8nj8 01POf1'l_1 ne mr8I - dII.-w

na mraz.

i pribor
(pnma ..lei)

Apanlt Ie HItOjl ad cilindrie... hlie... polUda koj. Ie z.tYer. poklopcemsa n..ojem. N. poklopcu Ie
n.11D _mometar I marna CIY.PokloplC ja n. unuUrnjlm d8lu Izr.n
tako d. ob8zbe(1ujl potpUno
punjlnje pr.zl109 prostor. fivom. U cilindru .. n8llle vodice koja obezb..:luju vertlkelno postavljenje
uzorkl I potpuno punjen)8 prostore oko uzorke flvom.
Olblll eparetll pribor

2.2

Za 'spltivanja .. korlste I sledetl aper.tll pr\bor:

kalupl.

d.

48 mm, h . 110 mm,

komore za IInrzavan)8 do --dc,

komori za II880venje tamperature

fin, (Hg) 260 cms .

Pripreme

mira:

uzorka

ne 6

C,

i nIIgO'l8nje

Odmah posle prlprame prama poItupku d.tom u standerdu JUS U.MB.024 smria Ie slpa u kalup. Kalup
.. z.tYera de bl .. spreeilo \spar..en;. vode I odmah stavlj. u komoru zo negovanje temperaturl na
6 i: ,IC U trajanju ad 72 h.
Postupek

ispitivanja

Uzorak II poole 72 h vedl Iz kalup. I odmah st.vil. u diletometar koji je prethodno temperiran n.
20 i: ,0 C. Zatlm II kroz cev na poklopcu dilatometra sip. fin do odr8C:lenevloine u mernol cevl. Dllatomatar II zatim pos,..lja u posudu pogodnu za hVlten)8 fivi zo slue.1 d. do(Ie do velikog povetenja za(A) prl temperaturl T,., posla e891 II dilatomatar rt..lla u komoru
pramlne. Oelta .. nlvo five u cevl
za IITIrzavenje
I hied I brzlnom od SOCna e. do portlzanla tamperatu.e od -20C. Za vreml hl8C:Ien)a
vile puta .. oelta nlvo five (B , T a I u cevl da bi .. dobio tok promana zop.emlne.
)zrabJnavanje

rezult8t8

Promena zopremine prl odr8C:lenojtemperaturl izraeun..a II po sledeCoj formuli:

bV.

. (A-B)

-l>VHo'

(T,. -Tal

'5;

III

. ,...::J..
V
l>V

b Vp

I'"

SA vUNI

1000

V. VOD V. ST ANDAJlDIZAOJU

5,..n.

2 JUS U.M5.028

985

gdeje:
AV. - prom.n. zapramln. uzork. pOll. amruvanj. u emS.
promena zapremlne uzorka posit smrzav81ja, u %0'
l:>Vp
V
- zapramlna uzorka, u cms,
_A - pofotnl nlvo live u mernaJ c..I, prl tamptreturl T,."
- nlvo live u merna! cavl prl tamptr8tlKl T B'
.8
temptraturn; kore~cioni f.ktor dil.tometn.
S
AVHg- prom.n. zopreminelive, ko). It Izr./!un... po formuli:

A V Hg
...

- (Vd - V ) . 18'

10

-~ cm.s /oe

gde It:
Vd

zapremlna ap~rata do nivoa live u mernoj ce.i prl temporaturl'T,.,. u em',

~3

--

-------1.
I
I
I

L-

I
I
I

LNo sliti jo:

posud.
1
2 - poklopac
3
v""iea .ksij.ln.

4
5
B
7

v""iea radijoIna
m.rna co.
termometar

uzor.k

Veza sa drugim standardima

JUS U.MB.024-

N. otnOvu mitlj.nj. A~bliekog

Injektiranje. Ispitlvanje proto/!nosti injekcione ame.

.kut.rijat.

u kulturu

SA Srbij. br. 413-81/7441'1. od 4.111814. ne pillt..

~t.mp. S.v8znlz..,od

U lUnd8rdiz8CIJu Beogrttd
-

por. nI prom..