Strucne Prakse I Strucno Osposobljavanje U Republici Srbiji - Izazovi Sprovodjenja I Moguce Perspektive

STRUNE PRAKSE
I STRUNO
OSPOSOBLJAVANJe U
REPUBLICI SRBIJI:
izazovi sprovoenja
i mogue PERSPEKTIVE
Izdava:
Beogradska otvorena kola
Masarikova 5/16, 11000 Beograd
Telefon: +381 11 3061 372
Faks: +381 11 36 13 112
Veb: www.bos.rs
U ime izdavaa:
Vesna uki
Autori:
Tanja Pavlovi-Kriani
Aleksandra urovi
Bojan Velev
Dizajn:
BO
tampa:
Dosije studio, Beograd
Tira:
300
Godina:
2015.
Ovaj dokument je nastao u okviru programa Dostojanstven

rad, koji sprovodi SOLIDAR Suisse/ Swiss Labour Assistance
(SLA) Kancelarija u Srbiji, a u sklopu projekta Beogradske
otvorene kole Ka boljim praktinim politikama za kvalitetne programe praksi.
Miljenja i stavovi izraeni u dokumentu predstavljaju stavove autora i ne odraavaju
nuno zvanine stavove Solidar Suisse.
STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

izazovi sprovoenja i mogue PERSPEKTIVE
STRUNE PRAKSE
I STRUNO
OSPOSOBLJAVANJe U
REPUBLICI SRBIJI:
izazovi sprovoenja
i mogue PERSPEKTIVE

Sadraj:
Saetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1. Postavljanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2. Pojmovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3. Strune prakse i struno
osposobljavanje u evropskim dokumentima. . . . . . . . . . . . . . . . . 13
4. Obavezna struna praksa u
srednjim Strunim kolama u Srbiji (Apprenticeship) . . . . . . . . 18
5. Obavezna studentska struna praksa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
6. Internship - Fakultativna struna praksa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
7. Struno osposobljavanje ili usavravanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
8. Budetski podsticaji za poveanje zapoljivosti mladih . . . . 26
9. Ugovorno ureivanje strunog
osposobljavanja ili usavravanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
10. Druge vrste ugovora koji se u praksi u Srbiji
koriste za ureivanje strunog osposobljavanja. . . . . . . . . . . 32
11. Nalazi i preporuke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Dodatak 1:
Stavovi praktikanata
Beogradske otvorene kole i mentora o programima praksi . . . . . . . . . . . . . 43

STRUNE PRAKSE I STRUNO

OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:
izazovi sprovoenja i mogue
PERSPEKTIVE1
SAETAK
Ova analiza predstavlja kritiki pogled na struno osposobljavanje, kao mere
aktivne politike zapoljavanja u Republici Srbiji, za ije sprovoenje se ve
godinama isplauju znaajna budetska i donatorska sredstva. Za produbljenu
evaluaciju i ocenu efekata primene ove mere naalost, nije bilo dovoljno
sistematski istraenog empirijskog materijala. Umesto toga, analizirani su, pre
svega kao podsticaj daljem usmeravanju domaih javnih politika, evropski
dokumenti i smernice kojima se aktivno podstie bre osposobljavanje mladih
za svet rada. Ove smernice su vani putokazi u oblikovanju javnih politika u
oblasti poveanja zapoljivosti mladih drava u procesu pristupanja EU, kao to
je Srbija. U dokumentu su takoe predstavljeni i razliiti mehanizmi i pristupi
poveanju zapoljivosti mladih bez radnog iskustva u Srbiji, koji su za sada
praeni lutanjima i nesnalaenjima i u normativnom i u praktinom smislu.
Kao i u celoj Evropi, i u Srbiji su u proteklih nekoliko godina, obeleenih
ekonomskom recesijom, zabeleeni veliki potresi na sekundarnom tritu
rada. Na izrazito polarizovanom tritu radne snage kod nas, sa jedne strane
se nalaze veoma dobro zatieni zaposleni na neodreeno vreme (veliki broj
njih radi u javnom sektoru, to po sebi predstavlja dodatnu sigurnost), a sa
druge strane je tzv. sekundardno trite rada, koje ine radnici sa privremenim
i povremenim ugovorima o radu, ugovorima o delu, ugovorima o strunom
osposobljavanju i usavravanju i zaposleni u sivoj ekonomiji. Znaajan deo
zaposlenih na sekundarnom tritu radne snage u Srbiji ine mladi u potrazi
za prvim trajnijim zaposlenjem, koje poslodavci angauju najee na osnovu
ugovora o strunom osposobljavanju i usavravanju. Detaljno sagledavanje
kljunih uzroka poveanja broja zaposlenih na sekundarnom tritu radne
snage, ukazuje na rairene zloupotrebe ovog ugovora, koji je poeo sve vie da
slui kao pokrie za rad mladih ljudi u sivoj ekonomiji, a sve manje kao osnov za
1 mr Tatijana Pavlovi-Kriani je strunjak za reformu javne uprave i upravljanje
javnim politikama. Od 2011. godine se bavi praenjem i usmeravanjem javnih politika na
republikom i lokalnom nivou, koje doprinose poveanju zapoljivosti mladih.

sticanje produbljenih strunih znanja i praktinih vetina, koja vode ka stalnom

zaposlenju u struci.
Odgovor zakonodavca u Srbiji na ove praktine probleme bio je neodgovarajui
i pomalo ishitren. Izmenama Zakona o radu iz 2014. godine drastino su suene
mogunosti da savesni i dobronamerni poslodavci dobiju mogunost da
organizuju struno osposobljavanje sa ciljem pripreme mladih za konkretni posao
u struci, bez krenja propisa. Naime, ovim izmenama dozvoljeno je zakljuenje
ugovora o strunom osposobljavanju i usavravanju samo da bi se mladi ljudi
u radnom okruenju pripremili za polaganje strunog ispita ili za specijalizaciju.
U drugim okolnostima, kada poslodavac i diplomac bez strunog iskustva ele
da zakljue ugovor o strunom osposobljavanju za poslove za koje posebnim
propisima nije predvieno polaganje strunog ispita ili specijalizacija (npr. web
dizajner, novinar, strunjak za ljudske resurse, komercijalista i brojni drugi) to
vie nije mogue. Ne samo to poslodavci sa mladima, koji ne moraju da polau
struni ispit ili nisu na specijalizaciji, ne smeju da zakljuuju ugovore o strunom
osposobljavanju i usavravanju (ve samo ugovore o radu na odreeno vreme ili
druge, potpuno neodgovarajue ugovore kao to su ugovor o delu, o volontiranju
ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima), ve ne mogu da konkuriu ni
za podsticajna sredstva kod NSZ za angaovanje mladih po ovom osnovu.
Pogreno osmiljene i loe sprovedene mere podrke strunom osposobljavanju
mogu da dovedu do poveanja broja mladih, koji u nedefinisano dugom
vremenskom periodu rade loe plaene poslove u sivoj zoni, ispod njihovog praga
kompetencija, na sekundarnom tritu rada. Sa druge strane, drastino suavanje
mogunosti korienja ugovaranja strunog osposobljavanja, zbog bojazni od
zloupotreba, oteava mogunost hiljadama mladih ljudi da steknu neophodno
iskustvo koje e im olakati pristup tritu rada. Reenje je negde izmeu,
omoguiti struno osposobljavanje uz ogranienje duine njegovog trajanja i uz
uvoenje jasne, precizne i striktne obaveze poslodavcu da se program strunog
osposobljavanja odvija na osnovu programa strunog osposobljavanja za ije je
sprovoenje odgovoran mentor, iz reda zaposlenih sa dugogodinjim iskustvom i
profesionalnim kvalifikacijama. 2
1. POSTAVLJANJE PROBLEMA
Programi praksi mogu da predstavljaju efektivan nain za smanjenje
nezaposlenosti i neusklaenosti znanja i vetina, koje mladi poseduju sa onima
2 Stavovi izneseni u ovom tekstu ne predstavljaju nuno stavove Beogradske otvorene
kole ili donatora. Za sve eventualne materijalne greke u tekstu odgovornost snosi
iskljuivo autor.

koje se trae na tritu rada. Nalazi istraivanja ukazuju da sticanje radnog

iskustva kroz prakse moe da povea verovatnou nalaenja posla za 44%, a da
smanji neusklaenost ponude i potranje na tritu rada za 26%.3 Pored toga,
u jednom istraivanju 81% praktikanata smatra da su upravo tokom prakse
razvili vetine koje su im kasnije koristile na poslu.4 Podaci o uticaju programa
strune prakse kao meri aktivne politike zapoljavanja u Srbiji takoe pokazuju
pozitivan uticaj: 34% mladih, koji su uestvovali u programu - 2011. godine
zaposlilo se po zavretku, a 62% nakon programa pripravnitva5. Znaaj radnih
praksi potvrdilo je i iskustvo Beogradske otvorene kole (BO). Od 25 mladih koji
su uestvovali u BO-ovom programu radnih praksi od 2012. godine ak 88%
je pronalo zaposlenje. Meunarodna organizacija rada je tokom 2012. godine
sprovela istraivanje u dravama koje imaju visok broj mladih ukljuenih u neki
vid strune prakse odnosno strunog osposobljavanja kod poslodavca. Nalazi su
pokazali da su stope nezaposlenosti mladih u tim zemljama jedne od najniih u
Evropi (Austrija, Nemaka, vajcarska). Ovde je naravno potrebno napomenuti
da postojanje institucionalno ureenog sistema organizovanja strunih praksi
u ovim zemljama predstavlja samo jednu, dodue veoma vanu meru u okviru
javnih politika poveanja zaposlenosti mladih.
Prema procenama poznatog istraivanja strunjaka Eurofund-a iz 2012.
godine, trokovi neuestvovanja mladih na tritu rada iznose 153 milijarde
evra, odnosno 1,2% evropskog BDP-a. Ovo istraivanje Eurofund-a poslednje
tri godine slui kao referentna osnova za oblikovanje svih EU javnih politika
u oblasti zapoljavanja mladih. Prema navedenom istraivanju, u nekim EU
lanicama, kao to su Bugarska, Kipar, Grka, Maarska, Irska, Italija, Letonija i
Poljska ovi trokovi iznose 2% i vie nacionalnog BDP-a.6 U poslednje tri godine
3European Youth Forum (2015). An Employers Guide to Quality Internships. http://www.
youthforum.org/publication/an-employers-guide-to-quality-internships/
4European Commission. (2013). The experience of traineeships in the EU. http://ec.europa.
eu/public_opinion/flash/fl_378_en.pdf
5Hakel, L. (2013). Planiranje mera zapoljavanja za 2014. godinu i posle, str. 30
6 NEETs - Young People not in Employment, Education or Training: Characteristics, Costs
and Policy Responses in Europe, European Foundation for Improving Working and Living
Conditions-Eurofund, 2012. Evropska fondacija za poboljanje uslova ivota i rada je osnovana
da prua podrku organima EU u praenju sprovoenja evropskih javnih politika u oblasti
zapoljavanja, rada i socijalne politike. Ustanovljena je 1975. godine direktivom EEC 1365/75.
Prema navedenom izvetaju, koji se smatra referentnom polaznom osnovom za definisanje
evropskih politika u oblasti zapoljavanja mladih ekonomski trokovi za drutvo 14 miliona
mladih ljudi u Evropi koji nisu u obrazovnom sistemu ili nisu zaposleni ili na strunoj praksi su
procenjeni na preko 153 milijarde evra. Prema ovom istraivanju, socijalni troak iskljuenosti
pripadnika NEET je znatno vei jer oni kotaju Evropsku uniju tri milijarde evra sedmino
usled izgubljene produktivnosti i socijalno-zdravstvenih trokova. Izvetaj Eurofund-a je
predstavljen na konferenciji efova drava i vlada EU u Nikoziji, Kipar 22-23. oktobra 2012.

negativni trendovi su se nastavili. Prema analizi Evropske komisije iz septembra

2015. godine, koja je nastala u procesu trogodinje evaluacije mera sprovoenja
Evropske strategije politike za mlade, broj zaposlenih mladih u grupi od 1529 godina starosti, u periodu od 2011-2014. godine se smanjio za vie od 1,8
milion, od 42,2 miliona u 2011. na 40,4 miliona u 2014.
U 2014. godini, preko 8,5 miliona mladih ljudi je bilo nezaposleno. Ohrabrujue
je to se u isto vreme poveao broj mladih ljudi koji se koluju ili se praktino
osposobljavaju za rad.7
Navedena analiza Evropske komisije iz septembra 2015. kao jo jednu vanu
karakteristiku na tritu rada koji ine mladi zapaa poveanje broja povremenih i
privremenih ugovora kojima mladi ulaze na trite rada. Iako se priznaju pozitivni
efekti privremenih i povremenih poslova (ukljuujui i razliite vrste aranmana o
strunom osposobljavanju) u tranzicionom procesu od kolovanja ka prvom trajnom
zaposlenju, poveanje broja ovih ugovora ukazuje i na poveanje nesigurnosti,
nepredvidivosti i nestabilnosti zapoljavanja mladih. Prema miljenju Evropske
komisije, sve vei broj mladih ljudi je zarobljen u zaaranom krugu u kome se
smenjuju periodi nezaposlenosti i povremene zaposlenosti, to moe negativno
uticati na ostvarenje ivotnih karijernih ciljeva u njihovim tridesetim i kasnije.
U navedenom izvetaju Evropske komisije se konstatuje da je broj mladih sa
privremenim i povremenim ugovorima bio relativno stabilan u periodu 20112013, ali je porastao u 2014 (+2,4 % u poreenju sa 2011). Iako ovo poveanje na
EU nivou ne izgleda zabrinjavajue, u nekim dravama je porast privremenih i
povremenih ugovora dramatian. Na primer, samo za dve godine, u Bugarskoj je
broj privremenih i povremenih ugovora koji predstavljaju osnov za prvi kontakt
mladih sa svetom rada porastao za 68,6 %, na Kipru za 48,9% a u Slovakoj za
48,7 %. Na drugoj strani, u pribaltikim dravama Estoniji i Litvaniji zabeleeno
je najvee smanjenje broja mladih sa privremenim ugovorima. U Estoniji je ovo
smanjenje 18,2% a u Litvaniji 36,5%. Na nivou EU, panija, Francuska, Hrvatska,
Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Slovenija, Finska i vedska imaju preko 30%
mladih sa ovim ugovorima.
godine Razvoj odrivih politika zapoljavanja mladih u eri fiskalnih ogranienja.
http://www.eurofound.europa.eu/sites/default/files/ef_publication/field_ef_document/
ef1254en.pdf
7Evropska komisija, Draft 2015 Joint Report of the Council and the Commission on the
implementation of the renewed framework for European Cooperation in the youth field
(2010-2018), Brussels, 15. 9. 2015 SWD(2015) 169 final

Naravno, ove izolovane kvantitativne parametre je veoma teko ispravno

analizirati bez dodatnih podataka o broju mladih koji su nakon prvog privremenog
zaposlenja nali trajni posao ili broju mladih koji se due od godinu dana nalaze
u reimu privremenog ili povremenog zaposlenja.
Iako je uvoenje mehanizama podrke osposobljavanju za rad u svakoj od
drava EU praeno odreenom dozom skepticizma, zbog bojazni da e ta mera
izazvati poremeaje na sekundarnom tritu rada i dugorono poveanje broja
zaposlenih sa nesigurnim (precarious8) ugovorima, u svim zemljama evro-zone
u ovom trenutku potranja za strunim praksama i strunim osposobljavanjem
daleko prevazilazi ponudu.
U preporuci Saveta ministara EU, koji sainjavaju efovi drava i vlada drava lanica
EU od 10. marta 2014. godine o kvalitetnom okviru za struno osposobljavanje,
uz apel dravama lanicama EU da olakaju mladim ljudima sticanje prvih radnih
iskustava, posebno je akcentovana obaveza vlasti da osiguraju profesionalne,
kvalitetne i sadrajne strune prakse odnosno osposobljavanja mladih.
U ovoj preporuci Savet je izrazio zabrinutost zbog poveanja broja nekvalitetnih
i slabo voenih strunih praksi i strunog osposobljavanja, ukazujui da je u
dravama u kojima nije postojao nadzor i eksterna kontrola kvaliteta, sadraja
i naina izvoenja strunih obuka dokumentovan rastui broj sluajeva u
kojima su strune prakse iskoriene kao nain obezbeivanja besplatne ili
slabo plaene radne snage na manuelnim poslovima. Poslednjih godina, naime,
poetnike i inae veoma slabo plaene pozicije u profitnom i neprofitnom
sektoru, uglavnom popunjavaju mladi sa prekarnim vrstama zaposlenja, od kojih
je jedna vrsta i struna praksa. Mladima, najee sa zavrenim akademskim
obrazovanjem prvog ili drugog stepena, zauzvrat nije ponueno sticanje
nikakvih novih strunih znanja, radnih vetina ili profesionalnih kompetencija.
Savet ministara EU upozorava da socijalno-ekonomski trokovi svake zajednice
rastu ukoliko struno osposobljavanje, posebno struno osposobljavanje u
vie puta ponovljenom trajanju, zamene redovno zapoljavanje mladih na
poetnikim pozicijama.
8 Precarious workje izraz koji se prevodi kao nesiguran, neizvestan posao. U Nacionalnoj
strategiji zapoljavanja od 2011-2020 godine, lica sa prekarnim vrstama zaposlenja
(pripravnici, staisti, lica sa privremenim i povremenim ugovorima kao i lica zaposlena u
agencijama za posredovanje u zapoljavanju) su svrstana u tzv. sekundardno trite radne
snage. Pri oceni efekata uvoenja svake mere javne politike u oblasti zapoljavanja pre
svega se mora utvrditi kakav uticaj ona ima na ovo trite, koje je posebno osetljivo. Za vie
informacija pogledati izvetaj Poloaj ranjivih grupa na tritu rada Srbije, FREN, 2010.

Preporuke Saveta ministara EU i Evropske komisije kao i brojnih strunjaka koji

su analizirali efekte razliitih sistema strunih praksi i strunog osposobljavanja
u Evropi i iskustva drugih evropskih zemalja, imaju veliku teinu i znaaj i za
Srbiju. Republika Srbija je u proteklih osam godina imala veoma visok elasticitet
zaposlenosti, odnosno vee opadanje zaposlenosti nego BDP. Ovo opadanje
zaposlenosti je posebno pogaalo mlade ljude sa nesigurnim ugovorima kao
to su ugovori o delu, ugovori o privremenim i povremenim poslovima ili
volonterski angamani.
Prema istraivanju iz 2015. godine9, oko 19% ispitanih radno angaovanih mladih
u Srbiji je radno angaovano bez pisanog ugovora ili sporazuma, a oko 40% ima
potpisan ugovor na odreeno vreme. Pri tome, oko 63% ispitanih mladih ima
potpisan ugovor na period krai od 12 meseci. Najvei broj navodi da je taj tip
ugovora potpisan zbog toga to su u pitanju povremeni poslovi ili probni rad.
Od ukupnog broja ispitanih mladih koji su angaovani po ugovoru na odreeno
vreme: oko 55% nema uplaenu nadoknadu za trokove prevoza, oko 57% nema
nadoknadu za topli obrok, 33% nema uplaeno penzijsko osiguranje, 30% nema
uplaeno zdravstveno osiguranje a 31% nema uplaene socijalne doprinose.
Kriza je posebno pogodila najizloenije grupe na sekundarnom tritu rada, sa
fleksibilnim ugovorima na margini trita rada, bez pravne zatite i sa veoma slabom
pregovarakom pozicijom u odnosu na poslodavce. Naime svaki, pa i najmanji
potres na tritu radne snage se prvo manifestuje rezovima na perifernim(noncore) zaposlenima, kao to su oni sa neizvesnim ili vremenski ogranienim
ugovorima, na strunom osposobljavanju i sa ugovorima o delu. Najvei broj u
ovoj grupi radno angaovanih u ovoj grupi ine visoko kvalifikovani mladi ljudi.10
U ovakvom kontekstu zapoljavanja, pogreno osmiljene i sprovedene
mere podrke za uvoenje strunog osposobljavanja mogu da dovedu do
poveanja broja mladih, koji u nedefinisano dugom vremenskom periodu rade
loe plaene poslove u sivoj zoni, ispod njihovog praga kompetencija,
na sekundarnom tritu rada. Treba imati u vidu da je Srbija bez obzira na
svoja strateka opredeljenja, veoma daleko od postizanja fleksigurnosti11
9 Analiza podataka na osnovu ankete School-to-work transition survey - Serbia (2015),
http://www.ilo.org/employment/areas/WCMS_234860/lang--en/index.htm
10Nacionalna strategija zapoljavanja 2011-2020, videti i: Poloaj ranjivih grupa na
tritu rada Srbije, FREN, 2010.
11Evropska javna politika u oblasti zapoljavanja, koja je naziv dobila kombinacijom
pojmova fleksibilnost i sigurnost (eng. flexicurity). Fleksigurnost predstavlja kljuni
deo slubene evropske politike zapoljavanja. Podrazumeva fleksibilnost zapoljavanja
i prestanka radnog odnosa kao i garantovano siguran prelaz izmeu poslova, to
10

ustanovljene kao standard politike zapoljavanja u najrazvijenijim dravama

Evrope.
Strunjaci za oblast zapoljavanja mladih se slau da efekte postojeeg sistema
strunog osposobljavanja kod nas treba posmatrati u kontekstu ostalih mera
aktivne politike zapoljavanja. Struno osposobljavanje ne bi trebalo da bude
posmatrano kao jedini ili najvaniji lek za visoku nezaposlenost mladih u Srbiji,
iako sasvim sigurno moe da doprinese, i u posmatranim evropskim dravama
zaista doprinosi, boljoj osposobljenosti mladih da se ukljue na trite rada.
2. pojmovi
U srpskom jeziku ne postoji idealan znaenjski ekvivalent pojmovima
apprenticeship, internship i traineeship. Sva tri pojma se odnose na
sticanje profesionalnog, praktinog iskustva i novih znanja i praktinih vetina
nezaposlenih kod poslodavca, dakle u radnom okruenju. U meunarodnim
organizacijama i forumima, koji se bave zapoljavanjem mladih, ne postoji ni
jedna konvencija ili drugi ratifikovani meunarodni dokument, koji daje jasno
obavezujue odreenje sva tri pojma. Meunarodni dokumenti usvojeni u
okviru EU, koji ureuju pravce daljeg razvoja javnih politika u oblasti strunog
osposobljavanja mladih, uopte ne sadre odreenje ova tri pojma. Posebno
je teko predloiti jedinstveno odreenje pojmova internship i traineeship,
kojim bi se precizno definisala terminoloka i sutinska linija razlikovanja ova
dva pojma. Dodatne tekoe izaziva injenica da svi autori kojima engleski nije
maternji jezik ove pojmove koriste slobodno pod njih podvodei sistemska
reenja iz svojih nacionalnih zakonodavstava. Izazovi adekvatnog prevoenja na
bilo koji jezik, pa i na srpski, navedenih pojmova su posledica istorijski razliitih
koncepata strune prakse, odnosno, strunog osposobljavanja lica bez radnog
iskustva u svakom od nacionalnih zakonodavstava gde se ovi pojmovi koriste.
ukljuuje socijalne beneficije za sekundarno nezaposlene u visini koja nije znatno nia
od njihove prethodne plate, kao i obavezu drave da im obezbedi prekvalifikaciju
ili dokvalifikaciju. Cilj ove javne politike nije da garantuje doivotan posao nego
doivotnu mogunost pronalaska posla, omoguavajui zaposlenima promenu posla,
zanimanja i karijere. Fleksigurnost jaa konkurentnost nacionalnog i EU trita radne
snage i obezbeuje da ovo trite bude inkluzivnije. Fleksigurnost takoe brie razliku
izmeu tzv. insajdera (radnika koji rade na neodreeno, na sigurnim i dobro plaenim
poslovima) i autsajdera (nezaposlenih, radnika na crno ili radnika na privremenim ili
povremenim poslovima). U Strategiji za podsticanje zapoljavanja Republike Srbije od
2011-2020. godine, navedeno je da nae zakonodavstvo treba da u potpunosti usvoji
diskurs fleksigurnosti kojim se zaposlenima i svim pripadnicima radne snage prua
sigurnost u pogledu ostvarivanja prava na zaposlenje, ali se istovremeno preduzeima
omoguava fleksibilnost pri angaovanju zaposlenih i smanjivanju njihovog broja iz
konjukturnih i strukturnih razloga.

11
Na web portalu EURES12, koji je ustanovljen da povea zaposlenost i mobilnost

radne snage na nivou EU spajajui poslodavce i radnike, a koji podrava i
finansira Evropska komisija, sadrana su odreenja pojmova apprenticeship,
internship i traineeship koja moemo smatrati upuujuim iako ne i zvaninim
tumaenjem ovih pojmova u EU javnim politikama, regulativi i komunikaciji.
EURES pod pojmom apprenticeship podrazumeva obaveznu strunu (radnu)
praksu tokom trajanja formalnog obrazovnog programa, najee u srednjoj
strunoj koli ili na fakultetu. U srednjoj strunoj koli se radna praksa u
odreenom trajanju (dva, tri ili vie dana nedeljno) kombinuje sa nastavom u
koli, a na kraju obrazovnog programa koje traje od dve do etiri godine uenik
dobija diplomu sa kvalifikacijom u skladu sa nacionalnim okvirom kvalifikacija,
koja definie sloenost znanja, vetina i kompetencija koje je uenik stekao
tokom trajanja obrazovnog programa. U tom smislu, sprovoenje uenike
radne prakse je deo srednjeg strunog obrazovanja i primenjivo je na mlade
ljudi starosti od 15-19. godina, koji su zavrili obavezno osnovno obrazovanje i
upisali odreenu vrstu srednje strune kole ili zanat.
Najbolji primer za ueniku radnu praksu je praksa u nemakom dualnom sistemu
srednjeg strunog obrazovanja. U nemakom dualnom sistemu poslodavac je
odgovoran za itav obrazovni program, koji koordinira i usmerava Nemaka
privredna komora. Uenici na radnoj praksi potpisuju poseban ugovor koji je na
snazi tokom itavog trajanja kolovanja. Tokom kolovanja uenik strune kole
ne sme da zakljui ugovor o radu i zatien je od jednostranog raskida ugovora
od strane poslodavca. Programom strune prakse definisana su praktina znanja,
vetine i kompetencije koje se stiu praksom i koja poslodavac mora da obezbedi
tokom prakse. Evropskoj alijansi za strune prakse (The European Alliance for
Apprenticeships, EAfA) je od strane Evropske komisije, predsednitva Saveta
ministara i Evropskih socijalnih partnera poveren mandat da na nivou EU utie na
poveanje broja i kvaliteta strunih praksi u dravama lanicama.
Internship je fakultativna struna praksa kraeg trajanja za studente zavrnih
godina fakulteta i diplomce. Studenti zavrnih godina fakulteta i nezaposleni
mladi ljudi sa fakultetom na osnovu neformalnog dogovora sa poslodavcem ili na
osnovu zakljuenog ugovora mogu, ukoliko to ele, da provedu nekoliko nedelja
12 https://ec.europa.eu/eures/public/news-articles/-/asset_publisher/L2ZVYxNxK11W/
content/traineeship-internship-apprenticeship-which-one-is-for-you-?_101_
INSTANCE_L2ZVYxNxK11W_backLabelKey=news.articles.back.to.list&_101_INSTANCE_
L2ZVYxNxK11W_showAssetFooter=true
12

u radnom okruenju upoznajui se sa poslovima, profesionalnim okruenjem i

nainom rada u odreenoj oblasti za koju su karijerno zainteresovani. Internship
najee nije usmeren na sticanje produbljenih strunih znanja, praktinih vetina
i kompetencija (iako to nije iskljueno i moe da bude obuhvaeno internshipom), ve na opte upoznavanje sa vrstom poslovne aktivnosti, organizacijom
rada i radnim okruenjem. Lice na ovakvoj praksi najee ne dobija naknadu
za svoj rad ili dobija samo deparac. Poslodavac, odnosno organizacija koja
sprovodi internship moe da pripremi program strunog osposobljavanja i da licu
na internship-u (praktikantu, internu) obezbedi mentora. U veini zemalja nain
sprovoenja internship-a nije ureen posebnim propisima. Na kraju internship-a
se ne polae poseban ispit provere znanja i strune osposobljenosti.
Traineeship je due, ugovorom regulisano struno osposobljavanje ili stairanje
kojim se stie struno znanje, vetine i praktine kompetencije u posebnim oblastima.
U veini zemalja anglosaksonskog sistema zakljuivanje ugovora sa licem na ovoj
vrsti obuke mora da se registruje, odnosno prijavi administrativnim slubama koje
prate njihovu realizaciju, da bi se spreile zloupotrebe. Staisti odnosno lica na
obuci mogu da budu u radnom odnosu, odnosno da sa institucijom koja organizuje
sta zakljue ugovor o radu koji traje onoliko koliko traje stairanje. Poslodavac,
odnosno organizacija koja organizuje stairanje je duna da pripremi program
strunog osposobljavanja i da licu na obuci obezbedi mentora. Nakon zavrenog
staa se ponekad polae poseban ispit provere znanja ili strune osposobljenosti.
Staisti odnosno lica na obuci primaju nadoknadu za svoj rad koja je po pravilu nia
od zarade stalno zaposlenog radnika na istim ili slinim poslovima.
3. STRUNE prakse i struno ospos0bljavanje
u evropskim Dokumentima
Osnove nove evropske politike za posticanje zapoljavanja mladih su
uspostavljene 2009. godine, kada je usvojena nova strategija pod nazivom EU
strategija za mlade - Ulaganje i osnaivanje, koja donosi smernice evropske
strategije za mlade. Jedno od glavnih obeleja Strategije je dvostruki pristup
reavanju izazova nezaposlenosti mladih. Ta dva pristupa su navedena ve u
naslovu strategije - ulaganje i osnaivanje. Ulaganjem se stavljaju na raspolaganje
dravama lanicama vea sredstva za razvoj podruja politike koja utiu na
mlade u njihovom svakodnevnom ivotu, dok e se osnaivanjem poveavati
potencijali mladih za obnovu drutva i doprinos vrednostima i ciljevima EU,
a sve u cilju stvaranja vie mogunosti za mlade u podruju obrazovanja i
zapoljavanja i smanjenja prepreka za uestvovanje mladih u drutvu.

13
U januaru 2012. godine a na osnovu EU strategije za mlade Savet ministara

EU je usvojio politike smernice pod nazivom Paket mera za zapoljavanje
mladih (Youth Employment Package), koje su usmerene na poveanje
mogunosti za prelaz mladih ljudi iz obrazovnog sistema u svet rada. Paket
mera se sastoji iz jedne preporuke i dve pratee inicijative za radne prakse,
struno osposobljavanje i pripravnitvo i mobilnost na tritu rada, kojima se
reavaju pitanja nezaposlenosti mladih i njihove socijalne iskljuenosti.
Prva mera na nivou EU u okviru paketa mera za zapoljavanje mladih je
uspostavljanje Garancije za mlade. Svrha ove mere je brza aktivacija mladih na
tritu rada, osiguravanjem kvalitetne ponude zaposlenja, daljeg obrazovanja,
strunih praksi, strunog osposobljavanja ili pripravnitva u roku od etiri meseca
od zavretka obrazovanja ili sticanja statusa lica koje trai posao. Drave koje
ustanove Garanciju za mlade ne obavezuju se da e obezbediti posao svim mladim
ljudima u roku od etiri meseca od trenutka zavretka formalnog obrazovanja ili
sticanja statusa nezaposlenog. Garancija za mlade je nacionalna javna politika,
usklaena sa stratekim prioritetima zapoljavanja mladih i pravnim okvirom u
svakoj od drava lanica, koja obezbeuje uslove za brzu aktivaciju mladih trailaca
posla, kako bi se izbegla njihova neaktivnost ili dugotrajna nezaposlenost. Rok od
etiri meseca u kome drava mora da aktivira svakog traioca zaposlenja poinje
da tee od trenutka prijave na evidenciju nezaposlenih.
Procenjuje se da funkcionisanje Garancije za mlade kota EU oko 21 milijardu
EUR godinje, odnosno oko 0,22 GDP EU. Kako bi se obezbedilo funkcionisanje
Garancije za mlade, svaka drava lanica je trebalo da obezbedi i sopstvena
budetska sredstva, a EU je osigurala sredstva iz strukturnih fondova i iz tzv.
Inicijative za zapoljavanje mladih (YEI). Inicijativa za zapoljavanje mladih ima
dodeljeni budet od 8 milijardi EUR za period 2014-2020. godine i cilj joj je
poveanje zapoljivosti mladih od 15-24, odnosno do 30 godina, u skladu sa
regulativom drava lanica. YEI je usmerena je na NUTS 2 regione (drave lanice
ili delove drava lanica koje su statistiki organizovani u NUTS II regione) u
kojima je stopa nezaposlenosti mladih vea od 25%.
Sprovoenje inicijative Garancija za mlade je poelo 2014. godine u 18 drava
lanica EU. Mere koje su drave odabrale da primene kako bi obezbedile
mladima odrive alternative u roku od etiri meseca od ulaska u nezaposlenost
su razliite. Ipak, sve drave lanice su se opredelile da ojaaju strukture i javne
politike kojima se poboljava institucionalni i pravni okvir za strune prakse,
struno osposobljavanje i pripravnitvo i to:
14

a) svih osamnaest drava lanica u programu Garancije za mlade su

ojaale pristup informacijama, karijernom informisanju i savetovanju,
te individualizovanoj podrci mladima kako bi se optimizovala vrsta
podrke za svakog konkretnog mladog traioca posla;
b) sve drave u kojima je pilotiran program su sprovele neku od mera
kojima se poveavaju mogunosti za struno osposobljavanje (npr.
subvencije, obezbeivanje naknade za korisnike obuka i strunog
osposobljavanja iz budeta itd).
Drave koje su se pokazale najuspenijim u primeni mera iz modela Garancije
za mlade organizovale su iroki front podrke merama za aktivaciju mladih, koji
ine slube za zapoljavanje, obrazovne institucije, lokalne samouprave, lokalne
razvojne inicijative i organizacije koje okupljaju mlade (npr.Irska).13
Druga mera iz Paketa mera za zapoljavanje mladih je Evropska alijansa
za strune prakse (The European Alliance for Apprenticeships). Alijansa je
ustanovljena 2. jula 2013. godine u Lajpcigu, u SR Nemakoj, potpisivanjem
zajednike deklaracije predsednitva Saveta ministara EU, Evropske komisije
i evropskih socijalnih partnera. Nakon potpisivanja ove deklaracije, usvojena
je i deklaracija Saveta ministara a nakon nje su usledile i individualne izjave
kompanija koje su posrednici u zapoljavanju, te privrednih komora, udruenja
zanatlija i drugih privrednih udruenja. Ukljuene su takoe i regionalne
vlasti, obrazovne ustanove i socijalni partneri kao to su organizacije mladih,
udruenja graana, istraivakih instituta. Izjavama se ovi akteri obavezuju
da e se posvetiti poboljanju kvaliteta i broja strunih praksi u dravama
lanicama EU i dravama koje su u procesu pristupanja EU.
Do sada je 26 drava lanica EU pristupilo Evropskoj alijansi za strune prakse, uz
EFTA lanice Norveku i vajcarsku i drave u procesu pristupanja EU Albaniju,
Crnu Goru i Tursku. Do sada je prikupljeno ukupno 84 izjava obavezivanja
drava, individualnih poslodavaca i socijalnih partnera. Oni su se obavezali da
obezbede ukupno 140.000 ponuda za obavljanje strunih praksi. Na primer,
kompanija Adeko (Adecco) se obavezala da obezbedi strunu praksu za 5.000
mladih ljudi do kraja 2017. godine, bilo u matinoj kompaniji bilo u nekoj od
partnerskih firmi koje sarauju sa Adekom. BMW se obavezao da obezbedi
13Eurofund, Beyond the Youth Garantee, Lessons Learned from the First Year of
Implementation, Background document prepared by Eurofund as a contribution to the
informal EPSCO meeting, 16-17 July 2015, Luxembourg.

15
1.500 strunih praksi u okviru dualnog sistema u Nemakoj i paniji, a kompanija

Safran e otvarati 2.000-3.000 pozicija za strune prakse godinje.14
Kao treu meru iz Paketa mera za zapoljavanje mladih, Evropska komisija je
u procesu sprovoenja Strategije u decembru 2013. godine usvojila Predlog
referentnog okvira za struno osposobljavanje i pripravnitvo u dravama
lanicama.15 Razlog za pokretanje ove inicijative je ujednaavanje nacionalnih
javnih politika u oblasti strunog osposobljavanja (traineeship-a). U dravama
lanicama, prema miljenju Komisije, ne postoje jedinstveni standardi strunog
osposobljavanja to, prema miljenju Komisije, ometa mobilnost kretanja
mladih unutar granica EU i doprinosi degradaciji samog koncepta strunog
osposobljavanja. Sve to izazvalo je rastuu zabrinutost Evropske komisije za
kvalitet strunog osposobljavanja u veini drava lanica, sadraj strunog
osposobljavanja i radne uslove koji se obezbeuju uesnicima obuke. Prema stavu
Evropske komisije, ukoliko se oekuje da mladi ljudi kroz struno osposobljavanje
unaprede svoje profesionalne kompetencije i poveaju zapoljivost, struno
osposobljavanje mora da se obavlja kroz adekvatan program a uesniku obuke
moraju da budu obezbeeni odgovarajui radni uslovi. Struno osposobljavanje
ne sme da bude jeftina zamena za stalno zaposlene radnike.
Komisija je posebno ukazala na rezultate analize koja je bazirana na rezultatima
ve pominjanog istraivanja Eurobarometra iz 2013. godine. Ova dodatna
analiza je pokazala jasnu korelaciju izmeu kvaliteta strunog osposobljavanja
i anse pronalaska odgovarajueg stalnog zaposlenja nakon obavljenog
strunog osposobljavanja. Uesnici obuke su, nakon okonane obuke koja je bila
nezadovoljavajueg kvaliteta imali znatno manje anse da nau odgovarajui
posao u struci u odnosu na one uesnike obuke koji su proli kvalitetnu obuku.
Standardi strunog osposobljavanja koji, prema stavu Evropske komisije treba
da budu uneseni u zakonodavstvo i primenjeni u praksi drava lanica su sledei:
1. Osnov strunog osposobljavanja treba da bude obavezni ugovor. Ugovor
o strunoj praksi i strunom osposobljavanju treba da sadri informacije
o ciljevima osposobljavanja, uslovima rada, o visini zarade odnosno
14European Alliance for Partnerships: companies and organiyations commit to making
140,000 apprenticeships available to zoung people, EC press release, June 22, 2015, http://
europa.eu/rapid/press-release_IP-15-5225_en.htm
15 Proposal for a Council Recommendation on a Quality Framework for Traineeships,
Brussels, 4.12.2013, COM(2013) 857 final, 2013/0431 (NLE)
16

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
naknade za rad (ukoliko je ona predviena), poverljivosti odreenih

informacija tokom procesa osposobljavanja, o autorskim pravima
i pravima intelektualne svojine lica na obuci i organizatora obuke,
odnosno poslodavca, duini trajanja strunog osposobljavanja kao i
da jasno definie ostala prava i obaveze u skladu sa EU i nacionalnim
zakonodavstvom;
Poslodavci bi trebalo da na poetku strunog osposobljavanja obaveste
lice na obuci da li nakon zavretka postoji mogunost zasnivanja radnog
odnosa sa njim (ukoliko lice zadovolji unapred definisane kriterijume i
uslove koje postavi poslodavac);
Drave lanice bi trebalo da promoviu najbolje prakse u pruanju
obuke, da podre treninge zasnovane na programima obuke u kojima
e se utvrditi ciljevi obuke i nain njihovog ostvarenja, a poslovi i zadaci
koje obavlja lice na obuci treba da budu u funkciji sticanja konkretnih i
unapred definisanih strunih znanja i praktinih vetina. Uz navedeno,
poslodavac bi trebalo da obezbedi mentora (zaposlenog sa iskustvom)
koji e lice na obuci usmeravati tokom realizacije ciljeva obuke i pratiti
njegovo/njeno napredovanje;
Drave lanice treba da obezbede potovanje prava lica na obuci u
skladu sa regulativom EU i relevantnim nacionalnim zakonodavstvom,
kao i da osiguraju potovanje standarda i uslova rada ukljuujui i
maksimalno nedeljno trajanje radnog vremena, raspored radnog
vremena, odmor u toku dnevnog rada i nedeljni odmor kao i minimalno
trajanje godinjeg odmora;
Propisima drava lanica bi trebalo urediti prava lica na obuci u
pogledu zdravstvenog osiguranja, osiguranja za sluaj povrede na
radu i u sluaju bolovanja;
Potrebno je ograniiti trajanje obuke koja, po pravilu, ne bi trebalo
da bude dua od est meseci, osim u sluajevima kada ima razumnog
opravdanja za njeno due trajanje, npr. obuke pripravnika u cilju
zapoljavanja na konkretno radno mesto ili obuke u drugoj dravi
lanici EU;
Urediti okolnosti i uslove pod kojima obuka moe da bude produena
ili obnovljena nakon to je prvobitni ugovor o obuci istekao;
Podsticati praksu da se u ugovorima o strunom osposobljavanju unosi
klauzula da bilo lice na obuci, bilo organizator obuke (poslodavac),
mogu jednostrano da otkau vaenje ugovora o obuci uz ostavljanje
otkaznog roka od dve nedelje;

17
9. Ohrabriti praksu da poslodavci nakon zavrene obuke izdaju sertifikat

ili potvrdu o zavrenoj obuci u kojem e se navesti znanje, vetine i
kompetencije koje su steene tokom obuke;
10. Obezbediti da poslodavci u javne oglase odnosno konkurse kojima
oglaavaju otvorene mogunosti za obuku obavezno navedu uslove
obavljanja obuke, kao i prava i obaveze uesnika obuke, kao na primer
da li se tokom trajanja obuke obezbeuje naknada uesniku obuke, da
li se uesniku obuke uplauju doprinosi za socijalno osiguranje, da li je
tokom obuke obezbeeno karijerno savetovanje i da li se na uesnika
obuke primenujuju standardi transparentnosti kao za zaposlene;
11. Promovisati aktivno ukljuenje socijalnih partnera u sprovoenje
ovih Standarda za obavljanje strunog osposobljavanja u dravama
lanicama;
12. Podrati prekograninu mobilnost uesnika obuke u granicama
EU, izmeu ostalog i ujednaavanjem nacionalnih propisa koji
ureuju struno usavravanje na slobodnom evropskom tritu i
ustanovljavanjem jasnih pravila za obezbeivanje obuka uesnicima
obuka iz drugih drava lanica i za slanje uesnika obuke u druge
drave lanice i smanjenja administrativnih formalnosti za ove procese;
13. Promovisanje korienja EURES mree i razmene informacija o
otvorenim mogunostima za obuke preko EURES portala i ohrabrivanje
nacionalnih slubi za zapoljavanje da sve otvorene konkurse za struno
usavravanje objavljuju i na EURES portalu.
Od drava lanica se oekivalo da primene Standarde za obavljanje strunog
osposobljavanja to je pre mogue, a najkasnije do kraja 2014. godine, da odrede
dravni organ koji e biti nadlean za sprovoenje Standarda i koji e obavetavati
Komisiju o nainu sprovoenja. Drave lanice su obavezane da promoviu aktivno
ukljuivanje slubi za zapoljavanje, obrazovnih institucija i prualaca usluga strunog
osposobljavanja u primenu Standarda za obavljanje strunog osposobljavanja.
4. OBAVEZNA STRUNA PRAKSA U SREDNJIM STRUNIM KOLAMA U
SRBIJI (APPRENTICESHIP)
Uenici srednjih strunih kola u Srbiji kao i lica koja se koluju po jednogodinjem
ili dvogodinjem programu imaju, prema nastavnim planovima i programima,
odreen broj asova strune (profesionalne) prakse kod poslodavaca u
privatnom ili javnom sektoru. Slina praksa postoji i na skoro svim univerzitetima
i fakultetima u zemlji.
18

U tom smislu, pod strunom praksom u Republici Srbiji se podrazumeva sticanje

praktinih znanja i vetina za samostalan rad u zanimanju tokom kolovanja.
Mladi do 18. godina osposobljavaju se za poslove odgovarajueg zanimanja
u trogodinjim i etvorogodinjim srednjim strunim kolama. Srednje strune
kole imaju mogunost da organizuju i specijalistiko i majstorsko obrazovanje u
trajanju od godinu dana do dve godine, kao i druge oblike strunog obrazovanja:
obrazovanje za rad u trajanju od dve godine, struno osposobljavanje i obuku
do godinu dana (Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju Slubeni glasnik
RS br. 55/2013).
Pravilnicima o nastavnom planu i programu za sticanje strunog obrazovanja u
trogodinjem i etvorogodinjem trajanju u strunim kolama za odgovarajue
podruje rada i obrazovne profile (tekstil, mainstvo, prerada drveta, itd.),
koje donosi Nacionalni prosvetni savet i koji se objavljuju u Prosvetnom
glasniku RS, ureen je broj asova opteobrazovnih i strunih predmeta za
svaki profil i godinu obrazovanja kao i vrsta i nain obavljanja strune prakse.
etvorogodinje strune kole imaju srazmerno vei broj opteobrazovnih
predmeta od trogodinjih (ili zanatskih jednogodinjih ili dvogodinjih obuka).
Pravilnicima o nastavnom planu i programu je ureen i nain obavljanja praktine
nastave i profesionalne prakse, koje se mogu izvoditi, zavisno od vrste predmeta,
u kolskim laboratorijama, radionicama i pogonima, odnosno u preduzeima,
bankama, zdravstvenim i drugim ustanovama, kao i kod majstora preduzetnika
(u zavisnosti od obrazovnog profila i predmeta). Ovim pravilnicima je predvieno
da uenici svakodnevno popunjavaju dnevnike, koje overavaju zaduena lica u
preduzeu gde uenici obavljaju praktinu nastavu. Dnevnike prakse pregledaju
i ocenjuju predmetni profesori. Odeljenske stareine i zadueni profesori su u
obavezi da obilaze uenike na profesionalnoj praksi.
U praksi, od preduzea koje organizuje praksu u celini zavisi organizacija, sadraj
i kvalitet obuke. Preduzea najee nemaju ugovornu obavezu da uenicima
na praksi dodele supervizora prakse (mentora) kao lice u okviru preduzea
sa odgovarajuim strunim iskustvom, koje bi trebalo da prati i usmerava rad
uenika, evaluira njihov uinak i postignute rezultata i priprema odgovarajue
izvetaje za predmetnog nastavnika, odnosno kolu. Uenici, kao to je
navedeno, imaju svoj dnevnik prakse koji overava ovlaeno lice u preduzeu,
ali se kroz dnevnik prakse verifikuje uglavnom samo prisustvo na praksi, a ne i
sticanje odreenih znanja i praktinih iskustava.

19
Veoma mali broj preduzea, radionica i radnji (i drugih poslodavaca u privredi

i javnom sektoru) je zainteresovan da se ukljui u sistem obrazovanja i ponudi
mogunost organizacije strune prakse u svom radnom okruenju. Uenici
na praksi ne primaju nadoknadu za svoj rad, ali bi prema zakonu trebalo da
budu osigurani za sluaj invalidnosti i telesnog oteenja po osnovu povrede
na radu i profesionalne bolesti (socijalno osiguranje) kao i za sluaj povrede
na radu i profesionalne bolesti (zdravstveno osiguranje). Zakon o doprinosima
za obavezno socijalno osiguranje (Slubeni glasnik RS, br. 84/04, 61/05,
62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon) predvia da
obveznik plaanja doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje za uenike na
profesionalnoj praksi nije poslodavac ve kola.
Poslednjih godina primetan je napor prosvetnih vlasti da se postepeno uvedu
znaajne promene u sistem srednjeg strunog obrazovanja kroz ogledna odeljenja
sa programom prilagoenim zahtevima poslodavaca i vie praktine obuke.
I pored toga, poslodavci su i dalje nezadovoljni kvalitetom i osposobljenou
za praktine poslove uenika koji zavravaju etvorogodinje strune kole.
Osnovano se moe tvrditi da je nedovoljno dobro koncipirana praksa, za najvei
broj obrazovnih profila koji jo uvek nisu reformisani u skladu sa novim konceptom
srednjeg strunog obrazovanja, u etvorogodinjim strunim kolama jedna od
osnovnih barijera u zapoljavanju mladih sa tim stepenom strune spreme.
Ovde je potrebno naglasiti da se praktino struno osposobljavanje za rad
u struci moe organizovati, i u praksi se organizuje i van zvaninog sistema
obrazovanja. Potencijalni poslodavci u Srbiji mogu da organizuju praktino
struno osposobljavanje nezaposlenih mladih ljudi sa navrenih 15 godina
ivota, za samostalan rad u struci.16 Kroz osposobljavanje se stiu dodatno
obrazovanje, praktina znanja i vetine za rad na odreenom radnom mestu i
stvaraju profesionalne kompetencije.
5. OBAVEZNA studentska STRUNA praksa
Obavljanje obavezne studentske strune prakse ureeno je Pravilnicima
o strunoj praksi, koje donose fakulteti za jedan ili sve svoje studijske
16 Pema Zakonu o radu poslodavci mogu da zakljue ugovor o radu sa licima starijim od
15 godina. NSZ ima grupu mera namenjenih ovoj grupi nezaposlenih mladih ljudi, koji se
obuavaju kod poslodavaca kroz prekvalifikaciju i dokvalifikaciju za odreena proizvodna
i usluna zanimanja. Ovi konkursi su otvoreni i za mlade sa zavrenom osnovnom kolom,
starije od 15 godina. Prekvalifikacija i dokvalifikacija se moe obavljati za poznatog
poslodavca u radnom okruenju i po njegovom programu, ili na osnovu ugovora NSZ sa
organizacijom koja sprovodi obuku (centri za obuku i srednje strune kole).
20

programe. Ovaj oblik nastave je, u razliitim oblicima, obavezan na najveem

broju diplomskih akademskih studijskih programa na univerzitetima u Srbiji.
Studentske strune prakse podrazumevaju praktian rad studenta u poslovnom
okruenju u cilju upotpunjavanja teorijskog, akademskog znanja i uspostavljanja
veza sa praktinim znanjima i iskustvima neophodnim za obavljanje budueg
posla. Studentska struna praksa relizuje se u toku kolovanja studenata na
osnovnim, diplomskim i specijalistikim studijama.
U usvojenim i akreditovanim studijskim programima na univerzitetima u Srbiji,
studentska struna praksa ima razliite oblike i karakteristike. Pre svega mogu
se identifikovati dva osnovna pristupa strunim praksama:
1) Obavezna struna praksa
2) Neobavezna struna praksa (ija se realizacije preporuuje ali nije
obavezna)
Naini organizovanja i realizacije strunih praksi mogu biti razliiti uz brojne
specifinosti u zavisnosti od konkretnih nastavnih oblasti i fakulteta, koji
uestvuju u njihovoj organizaciji. U principu se strune prakse organizuju izvan
fakulteta u laboratorijama, preduzeima i ustanovama. Sa poslodavcima koji se
obaveu da u duem vremenskom periodu i na sistematski nain organizuju
strunu praksu za studente, fakultet propisuje ugovor (ili sporazum). Student
i sam moe da pronae, odnosno predloi instituciju ili organizaciju, sa kojom
Fakultet nema ugovor, a u kojoj bi eleo da obavi obaveznu praksu. Uz saglasnost
predmetnog profesora odnosno fakulteta, moe da obavi praksu na taj nain.
Za ovakve pojedinane sluajeve ne sainjava se ugovor izmeu poslodavca
odnosno institucije koja obavlja praksu i fakulteta.
Student se upuuje na strunu praksu u terminima i rokovima definisanim
studijskim programima, ali su u pitanju uglavnom zavrne godine fakulteta (od
estog semestra na dalje). Organizacije su obavezne da odrede mentora studentske
prakse i da praksu sprovode u skladu sa planom i programom fakulteta. Meutim,
treba napomenuti da prema nalazima istraivanja u kojem su ispitani i diplomirani
studenti Univerziteta u Srbiji, prosena ocena za zastupljenost strune prakse u
okviru studijskih programa bila je oko 2 (na skali od 1 (nimalo) do 5 (u veoma
velikoj meri). Praksa unutar studijskog programa ocenjena je proseom ocenom
2,35 (na skali od 1 (veoma nisko) do 5 (veoma visoko))17.
17 Pregled rezultata istraivanja o diplomiranim studentima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i
Crnoj Gori u okviru CONGRAD TEMPUS projekta, strana 19 http://www.congrad.org/media/

21
Fakulteti se suoavaju sa slinim problemom veoma niske motivacije kvalitetnih

preduzea i ustanova da organizuju strunu praksu za studente zavrnih
godina fakulteta. Pri univerzitetima, kao to su Univerziteti u Beogradu, Niu,
Novom Sadu i Kragujevcu kao i na Univerzitetu Singidunum osnovani su
Centri za razvoj karijere i savetovanje studenata koji pruaju usluge karijernog
informisanja i savetovanja, auriraju registre zainteresovanih poslodavaca koji
su zainteresovani da prime studente na studentsku praksu, posreduju izmeu
studenata i eventualnih poslodavaca itd.
Vlada i dravni organi sporadino organizuju prakse za studente u dravnim
organima, organizacijama, agencijama i javnim preduzeima. U ministarstvima
se organizovanje strunih praksi ne odvija permanentno, niti u svim dravnim
organima i organizacijama postoji sinhronizovani i ujednaeni pristup
organizovanju strunih praksi. Organizovanje praksi u dravnim organima se
odvija najee kao jednokratna inicijativa iji efekti i znaaj nisu za sada merljivi.
Na primer, u martu 2014. godine je tadanje Ministarstvo energetike, razvoja
i zatite ivotne sredine (ovo ministarstvo je prestalo da postoji izmenama
Zakona o ministarstvima iz 2014.) na osnovu protokola potpisanog sa javnim
preduzeima i ustanovama u oblasti energetike i ivotne sredine raspisalo konkurs
za studentske prakse, kojim je 200 studenata sa univerziteta u Beogradu, Niu,
Kragujevcu, Novom Sadu i Novom Pazaru dobilo priliku da obavi studentsku
praksu u preduzeima kao to su Elektroprivreda Srbije, Elektromrea Srbije,
Srbijagas, Transnafta, Resavica, Agencija za zatitu od jonizujueg zraenja
i nuklearnu sigurnost Srbije, Agencija za energetiku, Zavod za zatitu prirode
Srbije i Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije.
I neke od lokalnih samouprava, kao to je Grad Panevo, su u okviru mera
predvienih lokalnim akcionim planovima za zapoljavanje organizovali letnju
studentsku praksu (tokom leta 2015.) u trajanju od mesec dana za zainteresovane
studente sa teritorije grada Paneva, u panevakim ustanovama, javnim
preduzeima i lokalnoj samoupravi.18
Fakulteti imaju razliite pristupe u pogledu odreivanja duine trajanja
studentskih strunih praksi. U tom smislu, postoje znaajne razlike po fakultetima
i u zavisnosti od konkretnih nastavnih oblasti. Polazei od iskustava i preporuka
univerziteta iz EU, duina studentske prakse ne bi trebalo da bude manja od mesec
files/CONGRAD%20Report_Serbian_Website.pdf
18 http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/pancevo/pancevo-poziv-studentima-za-letnjupraksu_596581.html
22

dana (oko 180 asova) s tim to moe trajati i due.19 Obrazovna informaciona
mrea Evropske unije (EURYDICE) preporuuje da se pri sainjavanju nastavnih
planova fakulteta uvaavaju optimalni odnosi izmeu etiri grupe predmeta
(generalni kursevi, akademske discipline, specijalni kursevi, praksa). Pri tom
zastupljenost profesionalne prakse studenata treba da se kree u okvirima od
najmanje 15% ukupnog broja asova, do najvie 50%. Trajanje prakse ne sme
biti due od 8 sati dnevno (40 sati nedeljno) pri emu je raspodela radnih sati
(u preduzeu i na fakultetu) odreena specifinostima prakse, postavljenom
temom i zadacima i definisanim nainima za njihovu realizaciju.
Ni studenti na studentskoj praksi u principu ne primaju nadoknadu za svoj
rad (ali se ona moe ugovoriti). Kao i uenici, i studenti su osigurani za sluaj
invalidnosti i telesnog oteenja kao i za sluaj povrede na radu, a obveznik
plaanja doprinosa je fakultet.
Domaim propisima nije ureen ugovorni odnos izmeu uenika/studenta
i preduzea odnosno ustanove u kojoj se organizuje struna praksa. U
najveem broju sluajeva ugovor se zakljuuje izmeu kole, odnosno fakulteta
i poslodavca i ovim ugovorom se ureuju prava i obaveze obe strane kao i prava
i obaveze uenika/studenta.
6. INTERNSHIP FAKULTATIVNA STRUNA PRAKSA
Studenti na zavrnim godinama osnovnih studija ili na master studijama,
kao i nezaposleni mladi, koji su okonali formalno obrazovanje, veoma esto
koriste priliku da steknu neophodno iskustvo u oblasti za koju su se kolovali
ili za koju iskazuju interesovanje, na osnovu neformalnih usmenih dogovora sa
poslodavcem. Za razliku od obavezne strune prakse u srednjim kolama i na
fakultetima, ovaj vid prakse (internship) se organizuje na inicijativu praktikanta
i/ili poslodavca i nije deo obaveznog kolskog kurikuluma. Velike kompanije,
dravni organi ili javna preduzea veoma esto putem javnih konkursa oglaavaju
mogunosti za prijem praktikanata. Mladi na ovakvim obukama se veoma esto
mogu sresti i u strukovnim udruenjima i nevladinim organizacijama.
Uz navedeno, neformalne prakse u formi internship-a su u praksi este u
uslunim delatnostima. Naime, preduzetnici koji se bave odreenim uslunim
ili proizvodnim zanimanjima (frizeri, manikiri, minkeri, pedikiri, maseri, fitnes
instruktori) organizuju neformalne obuke mladih za rad u ovim zanimanjima. Za
19 Novi model za organizaciju i realizaciju studentskih strunih praksi i njegova primenljivost
u razliitim nastavnim oblastima, Tempus Foundation, TEMPUS JP 510985-2010.

23
otvaranje radnje i poetak obavljanja posla za usluna zanimanja nije neophodno

posedovanje odgovarajue diplome o osposobljenosti za obavljanje posla, ukoliko
takvo posedovanje diplome nije predvieno posebnim propisima.20 Za navedena
zanimanja tako neto nije predvieno posebnim propisima, tako da se mladi
koji bi eleli da se bave ovim zanimanjima najee opredeljuju za neformalni
vid obuke kod nekog profesionalno afirmisanog preduzetnika. Preduzetnici na
ovaj nain dobijaju relativno jeftinu ili besplatnu radnu snagu na dui vremenski
period, uz obavezu prenoenja praktinih znanja i vetina, koje e mladima na
ovakvoj obuci omoguiti samostalan rad u zanimanju.
Sticanje radnog iskustva na ovaj nain nije ureeno zakonom i nalazi se u sivoj
zoni. Istini za volju, i u dravama lanicama EU ne postoji jedinstveni pristup ovom
pitanju, te neke drave propisima ureuju obavljanje kraih praksi radi sticanja
prvog profesionalnog iskustva, a druge ovo ostavljaju slobodnoj volji ugovornih
strana uesnika obuke i organizatora obuke. Za sada ne postoji ni imenovani
ugovor koji se moe primeniti na ovaj vid prakse. Do 2014. godine su organizatori
obuke sa licem na praksi mogli da zakljue ugovor o strunom osposobljavanju i
usavravanju, meutim, mogunost zakljuivanja ovog ugovora je znatno suena
nakon stupanja na snagu poslednjih izmena Zakona o radu, o emu e kasnije biti
vie rei.
Nije retkost da se sa ovim licima zakljuuje i ugovor o volontiranju, ugovor o delu
ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima, koji se ni u kom sluaju ne
mogu smatrati za adekvatnu formu za ureivanje ove vrste ugovornog odnosa, o
emu e takoe kasnije biti vie rei.
Ugovorni odnosi izmeu uesnika obuke i organizatora obuke se sada kod
nas mogu urediti samo neimenovanim ugovorom (ugovorom ija forma nije
ureena zakonom, ovaj ugovor stranke ponekad nazivaju i Internship Agreement).
Neimenovani ugovor ne moe biti osnov za ostvarivanje bilo kog prava iz
sistema socijalne ili zdravstvene zatite (npr. osiguranje u sluaju povrede na
radu ili nastupanja profesionalnog oboljenja). Iako zakljuivanje neimenovanih
ugovora nije zakonom zabranjeno, ugovorne strane mnogo lake stupaju u
ugovorne odnose kada znaju da je zakonom predvieno postojanje ugovora
(npr. ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju je imenovani ugovor
koji je kao takav ureen Zakonom o radu).
20Za registraciju preduzetnike radnje Agencija za privredne registre ne trai kao uslov
dokaz da preduzetnik ispunjava uslove za lino obavljanje pretene delatnosti za koju se
registruje.
24

Imenovani ugovori stvaraju pretpostavku doputenosti njihove sadrine. Oni,

za razliku od neimenovanih ugovora podrazumevaju sigurnost izvrenja jer ak
i u sluaju spora, sud e ove ugovore tumaiti na osnovu zakonskih odredbi,
to znatno olakava utvrivanje onoga ta je ugovoreno. Kod neimenovanih
ugovora, koji nemaju osnov u zakonu, posebno kada nisu profesionalno
sainjeni, veoma je teko utvrditi pravu nameru ugovaraa i osigurati izvrenje
obaveze, posebno slabije pozicionirane ugovorne strane, a to je uvek uesnik
obuke, odnosno praktikant. Neke od omladinskih zadruga koje posluju u Srbiji
su nakon stupanja na snagu izmena Zakona o radu, kojim je ograniena i suena
mogunost zakljuivanja ugovora o strunom osposobljavanju i usavravanju
samo na pripravnike koji polau struni ispit i staiste, sa praktikantima poele
da zakljuuju ugovore, iju formu na pravni sistem ne poznaje, pa ih u tom
smislu moemo kvalifikovati kao neimenovane (npr. ugovor o sadraju obavljanja
strune prakse odnosno volontiranja). Ovi ugovori nisu struno sastavljeni,
nemaju detaljno razraene odredbe o pravima i obavezama organizatora obuke
(posebno kada je u pitanju plaanje poreza i doprinosa), a takoe u njima nije
oroena ni duina trajanja ugovornog odnosa.
Inspekcija nee praksu uenika ili studenta smatrati neprijavljenim radom na
crno, ali e ukoliko u prostorijama organizatora obuke zatekne punoletno
radno angaovano lice, bez ugovora koji moe da poslui kao dokaz o vrsti
radnog angaovanja, ovu vrstu angaovanja uvek smatrati kanjivim radom na
crno za koji poslodavac, odnosno organizator obuke snosi odgovornost. Da bi
zatitili i sebe a i praktikante, organizatori obuke nastoje da sa praktikantima
uvek zakljue ugovor, ali trenutno u praksi u Srbiji nije jasno koju ugovornu
formu bi na ovaj odnos trebalo primeniti. Neimenovani ugovori koji su poeli
da se pojavljuju u praksi u poslednje vreme ovu potrebu ne zadovoljavaju, jer
nisu dovoljno kvalitetni, detaljni i odreeni i ne tite u neophodnoj meri interese
praktikanata, kao slabije ugovorne strane.
7. STRUNO OSPOSOBLJAVANJE ILI USAVRAVANJE (TRAINEESHIP)
Obavezna praksa nakon zavrene srednje kole, osnovnih ili master akademskih
studija je predviena brojnim zakonima u sektorskim oblastima koje ureuju
zdravstvenu zatitu, obrazovanje, kulturne delatnosti ili javne slube. Struni
ispit je neophodan za zasnivanje radnog odnosa nakon zavrenog pripravnikog
staa svim zdravstvenim radnicima i farmaceutima, koji se zapoljavaju u
bolnicama, drugim zdravstvenim ustanovama i apotekama na osnovu Zakona
o zdravstvenoj zatiti (Slubeni glasnik RS br. 107/2005, 72/2009-dr. zakon,

25
88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013-dr.zakon i 93/2104). Ovaj

struni ispit je neophodan i pripravnicima u ministarstvima, drugim organima
uprave, sudovima, javnim tuilatvima, pravobranilatvu, Vladi Republike Srbije,
organima autonomne pokrajine i lokalnih samouprava, na osnovu Zakona
o dravnim slubenicima (Slubeni glasnik RS br. 79/2005, 81/2005-ispr.,
83/2005-isp., 64/2007, 67-2007-ispr., 116/2008, 104/2009 i 99/2014), kao i
nastavnicima, vaspitaima i strunim saradnicima u nastavi na osnovu Zakona o
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS br. 72/2009,
52/2011, 55/2013, 35/2015-autentino tumaenje i 68/2015).
Struni ispit je predvien kao uslov za zasnivanje radnog odnosa nakon
pripravnikog staa i u nekim drugim posebnim sektorskim zakonima i
podzakonskim propisima. U nekim sektorskim zakonima je omogueno da
pripravnici budu u statusu nezaposlenog lica (na strunom usavravanju ili ak
volontiranju) dok se drugim zakonima izriito zahteva da pripravnik bude u
radnom odnosu.
Prema miljenju Ministarstva rada i socijalne politike iz 2010. godine sa
pripravnikom ne mora da se zasnuje radni odnos tokom trajanja obuke,
odnosno pripravnikog staa. Prema ovom zvaninom stavu Ministarstva, radno
iskustvo je iskustvo steeno radom po bilo kom osnovu (radni odnos ili ugovor
van radnog odnosa i dr.) u odreenom stepenu strune spreme, odnosno na
odreenim poslovima, bez obzira da li je sa licem zakljuen ugovor o radu ili
neki drugi ugovor kao to je ugovor o privremenim i povremenim poslovima,
ugovor o delu ili ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju. Prema
tome, svaki rad po bilo kom osnovu moe da se smatra radnim iskustvom ako
je takvim radom kandidat stekao radno iskustvo koje je kao uslov za zasnivanje
radnog odnosa kod poslodavca predvieno aktom poslodavca. Potvrda o stau,
koja se izdaje u skladu sa propisima, i koja sadri potrebne elemente iz kojih se
moe utvrditi da je kandidat takvim radom stekao odgovarajue radno iskustvo,
moe da poslui kao dokaz za ispunjenje navedenog uslova. 21
8. BUDETSKI PODSTICAJI ZA POVEANJE ZAPOLJIVOSTI MLADIH
Od 2012. godine resorno ministarstvo (Ministarstvo za rad, zapoljavanje,
boraka i socijalna pitanja) usvaja godinji Nacionalni akcioni plan zapoljavanja
u kome su definisani ciljevi, prioriteti i aktivnosti na sprovoenju aktivne politike
zapoljavanja u narednoj fiskalnoj godini. Nacionalni akcioni plan zapoljavanja za
21 Miljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-854/2010-02 od 15.12.2010.
godine
26

2016. godinu je ve usvojen i objavljen (Slubeni glasnik RS br. 82/2015). U 2016.

godini projekte Ministarstva i Nacionalne slube za zapoljavanje podravaju
Svetska banka, delegacija Evropske Unije u Srbiji kroz IPA 2012 fondove,
vajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), Meunarodna organizacija za
migracije (IOM) u saradnji sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP)
i Vlada vajcarske konfederacije, koja finansira poseban program za poveanje
zapoljivosti mladih. Za 2016. godinu NSZ e nastaviti da sprovodi paket usluga za
mlade od 15-30 godina, koji podrazumeva set koraka koje e NSZ, za svaku mladu
osobu prijavljenu na evidenciju nezaposlenih lica, realizovati sa ciljem prevencije
zastarevanja kompetencija (znanja i vetina) od znaaja za konkurentno istupanje
na tritu rada i spreavanja pada u dugoronu nezaposlenost.
Paket usluga za mlade obuhvata:
1) procenu zapoljivosti lica;
2) utvrivanje individualnog plana zapoljavanja i mera koje su najpogodnije za
aktivaciju i podizanje zapoljivosti mladih;
3) posredovanje u zapoljavanju ili ukljuivanje u mere aktivne politike
zapoljavanja koje mogu doprineti zapoljavanju (profesionalna orijentacija i
savetovanje o planiranju karijere, struna praksa, subvencije za zapoljavanje i
podrka samozapoljavanju, program funkcionalnog osnovnog obrazovanja,
sticanje praktinih znanja i dr.).
U okviru Nacionalnog akcionog plana zapoljavanja za 2015. godinu, NSZ je u
martu 2015. godine raspisala dva opta javna poziva:
a) javni poziv za realizaciju programa struna praksa u cilju sticanja
posebnih praktinih znanja i vetina i
b) javni poziv za realizaciju programa struna praksa u cilju sticanja uslova
za polaganje strunog ispita.
U saradnji sa lokalnim samoupravama NSZ je takoe raspisivala i posebne javne
pozive usmerene na poveanje zapoljivosti mladih u tim lokalnim samoupravama.
Oba nacionalna programa strunih praksi za 2015. godinu podrazumevaju
sticanje posebnih praktinih znanja i vetina nezaposlenog za rad u struci, bez
zasnivanja radnog odnosa pri emu se drugi program odnosi samo na mlade
koji praksom stiu uslov za polaganje strunog ispita, predvienog posebnim
zakonom. Struna praksa u cilju sticanja posebnih praktinih znanja i vetina

27
bez polaganja strunog ispita traje 6 meseci i namenjena je nezaposlenima

sa srednjim, viim i visokim obrazovanjem koja nisu sticali praktina znanja
i vetine u zanimanju ili su ih sticala u periodu kraem od 6 meseci. Struna
praksa namenjena sticanju uslova za polaganje strunog ispita moe trajati
najdue 12 meseci.
Tokom trajanja programa strune prakse Nacionalna sluba za zapoljavanje za
obe vrste praksi angaovanim licima (praktikantima) isplauje novanu pomo
u mesenom iznosu od:
- 10.000,00 dinara za lica sa srednjim obrazovanjem,
- 12.000,00 dinara za lica sa viim ili visokim trogodinjim obrazovanjem i
- 14.000,00 dinara za lica sa najmanje etvorogodinjim visokim obrazovanjem;
NSZ takoe vri obraun i uplatu doprinosa za sluaj povrede na radu i
profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom.
Pravno lice koje konkurie za podsticaje NSZ mora da dokae da ispunjava
kadrovske i druge kapacitete za struno usavravanje lica, odnosno da ima
zaposlenog mentora koji, ukoliko pozitivnim propisima nije drugaije odreeno,
ispunjava sledee uslove:
a) ima odgovarajuu struku, najmanje je istog nivoa obrazovanja kao i lice
koje se usavrava
b) ima najmanje 6 meseci radnog iskustva u struci.
NSZ ostvaruje i saradnju sa lokalnim samoupravama u Srbiji i u skladu sa gradskim,
odnosno optinskim lokalnim akcionim planovima zapoljavanja raspisuje posebne
konkurse za organizovanje strunih praksi, u kojima su podsticaji jo povoljniji jer
se sredstva NSZ udruuju sa sredstvima za podsticaje lokalnih samouprava. Tako je,
na primer, u gradu Somboru, a u skladu sa Lokalnim akcionim planom zapoljavanja
grada Sombora za 2015. godinu i Sporazumom o ureivanju meusobnih prava
i obaveza u realizaciji programa i mera aktivne politike zapoljavanja izmeu
Nacionalne slube za zapoljavanje i grada Sombora raspisan javni konkurs za
realizaciju programa strune prakse na teritoriji grada Sombora u 2015. godini.
Ovaj konkurs je raspisan u septembru 2015. godine. Program u Somboru je
namenjen nezaposlenim licima, koja se prvi put struno osposobljavaju za
28

zanimanje za koje su stekla odreenu vrstu i stepen strune spreme. Program

strune prakse traje najdue 12 meseci i to: do 6 meseci za lica sa srednjom
strunom spremom uz novanu pomo od 10.000,00 dinara, do 9 meseci za lica
sa viim ili visokim trogodinjim obrazovanjem uz novanu pomo od 15.000,00
dinara i do 12 meseci za lica sa zavrenim najmanje etvorogodinjim visokim
obrazovanjem uz novanu pomo od 20.000,00 dinara. Pravo uea imaju
privatna preduzea, a zahtev se moe podneti za najvie 2 nezaposlena lica.
Iako je Zakon o radu jasan i dozvoljava zakljuenje ugovora o strunom
osposobljavanju i usavravanju samo za lica kojim je praksa neophodna za
polaganje strunog ispita ili za specijalizaciju, NSZ zahteva i od poslodavaca koji
obuavaju zaposlene za rad u struci bez polaganja strunog ispita da dostave
potpisan ugovor o strunom usavravanju sa nezaposlenim na strunoj praksi,
kao dokaz o angaovanju praktikanta.
9. ugovorno ureivanje STRUNOG OSPOSOBLJAVANJA
ILI USAVRAVANJA
Usvajanjem Zakona o radu 2005. godine u pravni sistem Srbije uveden je
ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju. Ovaj ugovor su poslodavci
i uesnici prakse prihvatili kao najpogodniji osnov za ureivanje meusobnih
odnosa tokom trajanja prakse, jer je za poslodavce bio najjeftiniji (minimalna
visina doprinosa) i najfleksibilniji. Istovremeno, zahtevana pisana forma ugovora
i mogunost ugovaranja naknade su i za uesnike u praksi garantovali minimum
pravne sigurnosti.
Do 2014. godine ovaj ugovor je bilo mogue zakljuiti u dve situacije, koje su
pokrivale najvei broj sluajeva koji su se javljali u praksi i to:
a) radi obavljanja pripravnikog staa i polaganja strunog ispita, kad je to
zakonom, odnosno pravilnikom poslodavca predvieno kao poseban
uslov za samostalan rad u struci i;
b) sa licem koje eli da se struno usavri i stekne posebna znanja i
sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju,
za vreme utvreno programom usavravanja, odnosno specijalizacije.
Izmenama Zakona o radu je predvieno da ugovor o strunom usavravanju
moe da se zakljui, radi strunog usavravanja i sticanja posebnih znanja i
sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvreno
programom usavravanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim

29
propisom. Unoenjem odredbe o posebnim propisima ukinuta je mogunost da

poslodavac ovaj ugovor zakljuuje sa licem koje eli da se struno usavri u praksi,
ukoliko struno usavravanje nije deo obavezne prakse (staa) radi polaganja
strunog ispita odnosno sticanja uslova za specijalizaciju. Dakle, intervencijom
zakonodavca drastino je suena mogunost zakljuivanja ovog ugovora izmeu
poslodavaca i lica koja ele da steknu praktina iskustva za obavljanje poslova u
okviru zanimanja za koje su se kolovali, ukoliko struno usavravanje i sticanje
posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanje specijalizacije i
polaganje strunog ispita, nije predvieno posebnim propisom.
Posebno je interesantno da, iako se ovaj ugovor u rubrumu (naslovu lana) i
nakon izmena Zakona o radu zove ugovor o strunom osposobljavanju i
usavravanju u tekstu lana 201. se ugovor koji ureuje radnu praksu, koja je
uslov za polaganje strunog ispita zove ugovor o strunom osposobljavanju
a ugovor o strunoj praksi, koja je uslov za polaganje specijalistikog ispita
naziva ugovor o strunom usavravanju. Nije jasno da li je zakonodavac eleo
da ovakvim izmenama u pravnu praksu uvede podvrste ovog ugovora (koje
posebno ureuju osposobljavanje a posebno usavravanje) ili se radi o previdu.
Verujemo da je ovo drugo, jer su svi zakonski elementi ugovora koji zakljuuju
ove dve vrste praktikanata, koji polau struni odnosno specijalistiki ispit
identini.
Od 2014. godine trajanje ugovora o strunom osposobljavanju i usavravanju je
vremenski ogranieno i sada moe da traje onoliko koliko traje pripravniki sta,
odnosno program specijalizacije ili usavravanja. U sluajevima kada posebnim
propisima ili pravilnikom za odreeno zanimanje nije predvieno polaganje
strunog ispita npr. za diplomiranog ekonomistu koji u privatnoj firmi radi na
poslovima finansijske operative, za komercijalistu ili za pravnika zaposlenog na
poslovima upravljanja ljudskim resursima, na primer poslodavac i navedeno lice
sada imaju tri mogunosti:
a) zakljuenje nekog od imenovanih ugovora koji nisu predvieni da budu
korieni za ureivanje odnosa u oblasti strunog usavravanja kao
to su ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima
ili ugovor o volontiranju;
b) zakljuivanje neimenovanog ugovora o strunoj praksi Internship
Agreement-a koji nije ureen propisima u Srbiji ili;
c) da ne zakljue ugovor uopte.
30

Kao to smo ve napomenuli, Nacionalna sluba za zapoljavanje i nakon stupanja

na snagu izmena Zakona o radu, kao uslov za dobijanje podsticaja za organizovanje
strunih praksi, koje nisu uslov za polaganje strunog ispita od poslodavca,
odnosno organizatora praksi trai zakljuenje ugovora o strunom osposobljavanju
i usavravanju, to sasvim sigurno nije u skladu sa namerom zakonodavca.
I nadalje kao i do sada, ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju
moe biti bez naknade ili sa naknadom. Ukoliko poslodavac sa licem na
strunom osposobljavanju zakljui ugovor, kojim nije predvieno plaanje
naknade, poslodavac je obveznik plaanja iskljuivo doprinosa za zdravstveno
osiguranje od 2% i za penzijsko i invalidsko osiguranje od 4%. Doprinosi se
obraunavaju na najniu mesenu osnovicu za plaanje doprinosa. 22 Ukoliko je
ugovorom predvieno plaanje naknade staisti-praktikantu, poslodavac je u
obavezi da uz to obrauna porez na dohodak graana od 20% (obraunat na
bruto naknadu umanjenu za 20% normiranih trokova).
Oigledno je da je rigidna zakonska odredba Zakona o radu (ogranienje
dometa ugovora o strunom osposobljavanju i usavravanju samo na stairanje
i specijalizaciju i to najdue do zavretka trajanja staa ili specijalizacije prema
posebnim propisima) donesena da bi se zaustavila praksa zloupotrebe ugovora
o strunom osposobljavanju i usavravanju. Prethodno zakonsko reenje nije
bilo najcelishodnije, jer nije ograniavalo duinu trajanja ovog ugovora. Uz
navedeno, odredbe o nainu sprovoenja strunog osposobljavanja su bile
veoma opte i nedoreene. U tom smislu, prethodno zakonsko odreenje
ugovora o strunom osposobljavanju i usavravanju je trpelo brojne i
argumentovane kritike, jer je odsustvo ogranienja duine trajanja ugovornog
odnosa o strunom osposobljavanju koristilo nesavesnim poslodavcima, koji su
ovaj ugovor koristili da bi se zatitili od sankcija zbog angaovanja radne snage
bez ugovora o radu i bez plaanja poreza i dopinosa.
Uz navedeno, zakonom nije bio predvien obavezan eksterni nadzor kvaliteta
samog programa strunog usavravanja, verifikacija njegove usaglaenosti sa
stepenom formalnog obrazovanja kandidata i zahtevima konkretnog radnog
mesta za koje se lice na strunoj obuci obuava kao i praenje kvaliteta
sprovoenja same obuke. Poloaj lica na obuci je pogoravala i injenica da
je ugovor sa licem na strunoj obuci poslodavac mogao da raskine uvek i bez
obrazloenja.
22Najnia osnovica za plaanje doprinosa za penzijsko osiguranje u ovom trenutku je
21.506 dinara (35% od 61.445) i vai od 1-31. avgusta 2015. godine

31
Umesto zatvaranja vrata mogunosti zakljuivanja ovog ugovora sa licima koja

nisu na stau ili specijalizaciji, jer za njihova zanimanja ili za samostalan rad
u njihovoj struci sta ili specijalizacija nisu ni predvieni, zakonom je trebalo
ograniiti duinu trajanja ovog ugovora na est meseci (za srednju kolu)
odnosno godinu dana (za lica sa akademskim studijama prvog ili drugog
stepena) uz otvaranje mogunosti da ugovor traje i due, ali najdue onoliko
koliko je predvieno posebnim propisom za polaganje strunog ispita, uz
obavezu poslodavca da osigura kvalifikovanog mentora (odreeni broj
godina staa i stepen obrazovanja najmanje isti kao onaj koji poseduje uesnik
obuke). Zadatak mentora bi bio da prati da se obuka odvija prema odreenom
programu i da ima unapred definisanu sadrinu u skladu sa unapred utvrenim
standardima kvaliteta. Navedeni uslovi su ve uspostavljeni kao obavezni u
kriterijumima za dobijanje subvencija NSZ-a (obavezno postojanje mentora,
programa prakse itd) ali nisu obavezni za sve organizatore praksi, odnosno za
one koji ne konkuriu za subvencije NSZ.
10. DRUGE VRSTE UgovorA KOJI SE U PRAKSI U SRBIJI KORISTE ZA
UREIVANJE STRUNOG OSPOSOBLJAVANJA
10.1. Ugovor o volonterskom radu
Ugovor o volontiranju se u praksi veoma esto koristi u cilju ureivanja
meusobnih odnosa poslodavca i lica koje se struno osposobljava za rad u
odreenom zanimanju, odnosno stie neophodno radno iskustvo. Imajui u
vidu injenicu da je nakon poslednjih izmena Zakona o radu suena mogunost
zakljuivanja ugovora o strunom osposobljavanju i usavravanju sa mladima
koji ne polau struni ispit ili nisu na specijalizaciji, moe se oekivati da e
zainteresovani poslodavci sa licima zainteresovanim za obuku (koja nije
pripravniki sta ili specijalizacija) sve vie pribegavati zakljuenju ugovora
o volontiranju. Ovo je iznueno reenje i protivno je kako duhu Zakona o
volontiranju, tako i prirodi i cilju volonterskog ugovora.
Volontiranje je u naem zakonodavstvu definisano kao rad bez naknade za
dobro zajednice ili grupe lica (Zakon o volontiranju, Slubeni glasnik RS br.
36/10). Posebnom grupom propisa je ureeno volontiranje kao sticanje radnog
iskustva neophodnog za polaganje strunog ispita. Ovakva vrsta volontiranja
predviena je Zakonom o advokaturi, za advokatske pripravnike volontere
(sa kojima se ne zakljuuje ugovor o radu) kao i Zakonom o zdravstvenoj zatiti
(za sve zdravstvene radnike koji volontiraju radi sticanja prava na polaganje
32

strunog ispita). Na ove posebne vrste volontiranja se ne primenjuje Zakon o

volontiranju. Posebno se mora primetiti da ova dva zakona unose pojmovnu
zabunu jer pogreno koriste izraz volonter, koji prema opteusvojenom
znaenju (i znaenju iz Zakona o volontiranju) ne podrazumeva rad bez naknade
radi sticanja radnog iskustva, ve rad bez naknade za opte dobro. Sutina
volontiranja nije rad bez naknade ve rad u javnom, odnosno optem interesu.
Razlike izmeu volontiranja i strunog osposobljavanja

VOLONTIRANJE
STRUNO OSPOSOBLJAVANJE
Obavlja se za opte dobro ili za dobro

drugog lica. Sticanje novih znanja i vetina
moe da bude deo volontiranja ali nikako
nije njegov jedini ili najvaniji cilj
Obavlja se radi sticanja neophodnih

praktinih znanja, vetina, iskustva i
radnih kompetencija.
Volontiranje moe da se obavlja samo u

organizaciji koja je kod Ministarstva za
rad, zapoljavanje, boraka i socijalna
pitanja upisano u registar volonterskih
organizacija.
Zakonom nisu ureeni uslovi koje mora

da ispuni pravno lice ili preduzetnik
da bi moglo da obezbedi struno
osposobljavanje.
Organizator volontiranja ne sme da

ostvaruje dobit vrenjem volonterske
aktivnosti.
Struno osposobljavanje se obavlja pre

svega u profitnom sektoru (privredi) a ne
samo u javnom i neprofitnom sektoru.
Nije zabranjeno da praktikant obavlja
poslove kojima organizator strunog
osposobljavanja stie dobit.
Svako fiziko lice starije od 15 godina

moe da bude volonter, volonter moe da
bude i penzioner.
Odnosi se samo na lica bez radnog

iskustva koja se struno osposobljavaju.
Ugovor se zakljuuje u pisanom obliku

samo u sluajevima odreenim zakonom i
ukoliko ugovorne strane to ele.
Ugovor o strunom osposobljavanju se

obavezno zakljuuje u pisanom obliku.
Poslodavac je obveznik plaanja doprinosa

za zdravstveno osiguranje od 2% i za
penzijsko i invalidsko osiguranje od 4%. Na
naknadu volonteru do 30% od neto iznosa
minimalne mesene zarade za puno radno
vreme, kao i za naknadu trokova smetaja,
gradskog prevoza, ishrane i zdravstvenih
usluga ne plaa se porez.
Poslodavac je obveznik plaanja

doprinosa za zdravstveno osiguranje od
2% i za penzijsko i invalidsko osiguranje
od 4%. Na naknadu, ukoliko je ugovorena,
plaa se porez na dohodak graana od
20%.

33
Zakonom o volontiranju ureena je mogunost volonterskog rada koji

karakterie, pre svega, rad bez naknade ili ostvarivanja druge imovinske koristi,
dobrovoljnost u pruanju usluga ili obavljanju aktivnosti od opteg interesa, za
opte dobro ili za dobro drugog lica. Za volontiranje u smislu ovog zakona, moe
biti angaovano svako fiziko lice koje ima najmanje 15 godina ivota, to znai
da i starija lica i penzioneri mogu da budu volonteri. Nain i uslovi volontiranja
propisani su ovim zakonom i podzakonskim aktima, kojima je izriito utvreno
koja pravna lica mogu biti organizatori volontiranja i u koje svrhe se organizuje
volonterski rad.
Prema odredbama lana 4. stav 2. ovog zakona, organizator volontiranja moe
biti pravno lice i to bezuslovno ako njegov osnovni cilj u skladu sa osnivakim
aktom nije sticanje i raspodela dobiti. Praktino, volonterski rad ne moe da
organizuje bilo koje pravno lice ili preduzetnik u svrhu obavljanja svoje delatnosti
na osnovu koje ostvaruje dobit, ve samo odreena pravna lica koja ispunjavaju
uslove propisane Zakonom o volontiranju. Ova pravna lica treba da budu, kao
organizatori volontiranja registrovana kod ministarstva nadlenog za poslove
rada, i neophodno je da po osnovu tako organizovanog rada ne ostvaruju dobit.
U lanu 3. Zakona o volontiranju propisano je da se volontiranjem u smislu ovog
zakona ne smatra rad po ugovoru o strunom osposobljavanju i usavravanju. Ova
odredba je propisana kako bi se zakonskim putem spreilo meanje aktivnosti
volontiranja sa drugim oblicima angaovanja, koji su samo slini volontiranju, ali
imaju razliite ciljeve ili osobinu, koja ih izdvaja iz pojma volontiranja.
I pored navedenog, potvrda o volontiranju, ukoliko sadri sve elemente na
osnovu kojih moe da se utvrdi vrsta volonterskog rada, odnosno da se
dokumentuje radno iskustvo steeno radom u odreenom stepenu strune
spreme, tj. na odreenim poslovima, jeste validan dokaz o obavljenom stau,
koji je zakonski uslov za polaganje opteg i posebnih vrsta strunih ispita. 23
Poresko optereenje za organizatora volontiranja je najmanje ukoliko se
volonteru ne isplauje naknada kada se obraunava samo doprinos za
zdravstveno osiguranje od 2% i za PIO od 4% na najniu mesenu osnovicu.
23 Miljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-854/2010-02 od 15.12.2010.
godine: Radno iskustvo je iskustvo steeno radom po bilo kom osnovu (radni odnos ili
ugovor van radnog odnosa i dr.) u odreenom stepenu strune spreme, odnosno na
odreenim poslovima, bez obzira da li je sa licem zakljuen ugovor o radu ili neki drugi
ugovor.
34

Ukoliko se volonteru isplauje naknada, Ministarstvo finansija (Miljenje br. 41300-288/2011-04 od 20.9.2011.) smatra da primanje koje po osnovu naknade
trokova volontiranja iz lana 10. Zakona o volontiranju ostvaruje volonter
(deparac), ne podlee plaanju poreza na dohodak graana. To znai da
se na ovaj iznos (iji meseni iznos ne moe biti vei od 30% od neto iznosa
minimalne mesene zarade za puno radno vreme), kao i po osnovu naknade
trokova smetaja, gradskog prevoza, ishrane, zdravstvenih usluga, ne plaa
porez na dohodak graana.
Ukoliko se fizikom licu volonteru isplauje deparac, a da prema zakonu
nisu ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava na deparac (npr. u pogledu
duine volontiranja), Ministarstvo finansija smatra da tako ostvareno primanje
predstavlja prihod fizikog lica koji u celosti podlee plaanju poreza na
dohodak graana na drugi prihod. Takoe, kada se volonteru kod dugoronog
volontiranja isplauje iznos koji je vii od zakonom propisanog iznosa za
deparac (tj. meseni iznos je vei od 30% od neto iznosa minimalne mesene
zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji), na deo iznad tog iznosa (koji je
neoporeziv) plaa se porez na drugi prihod.
Ugovor o volontiranju bi trebalo da ureuje odnose izmeu organizacije
koja je registrovana za obavljanje volonterske delatnosti za opte dobro i u
optekorisnom cilju i volontera, koji obavlja ovu delatnost za opte dobro i u
optekorisne svrhe. Osnovni cilj volontiranja, na osnovu Zakona o volontiranju,
nije sticanje radnog iskustva ili strunog znanja. Ovde napominjemo da treba
imati u vidu i odredbe posebnih zakona (advokatura, zdravstvena zatita) kod
kojih su predvieni posebni oblici volontiranja upravo u cilju sticanja radnog
iskustva neophodnog za polaganje strunog ispita.
10.2. UGOVOR O obavljanju PRIVREMENIh I POVREMENIh POSLOVA
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima je ureen Zakonom o radu, l.
197-198. U retkim sluajevima organizatori obuke koriste i ovu formu ugovora da
bi uredili odnose sa nezaposlenim uesnicima obuke. Ovaj ugovor je predvien
da bi uredio odnose izmeu poslodavca i radnika. Radnik se angauje da bi
obavljao odreeni posao u okviru registrovane delatnosti poslodavca ili van
nje, a najdue trajanje ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova
je 120 dana u toku jedne kalendarske godine.
Svrha ovog ugovora nije struno obuavanje ili osposobljavanje nezaposlenih
mladih ljudi nego obavljanje odreenog posla za koji se angauje ve osposobljeni

35
Razlike izmeu privremenih i povremenih poslova i strunog osposobljavanja

PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVI
Zakljuuje se radi obavljanja odreenog

posla za koji je izvrilac posla struno
osposobljen i kvalifikovan.
Obavlja se radi sticanja neophodnih

radnih kompetencija.
Najdue trajanje do 120 dana tokom jedne

kalendarske godine.
Najdue trajanje u duini vremena

potrebnog za ispunjenje uslova
za polaganje strunog odnosno
specijalistikog ispita to u pojedinim
sluajevima moe da bude i 24 meseca.
Lica koja obavljaju privremene i

povremene poslove imaju pravo na zaradu
koja ne sme biti nia od garantovane neto
zarade za zaposlene u radnom odnosu.
Naknada praktikantu se moe ugovoriti

ali nije obavezna.
Prihod po osnovu ugovora o delu se

oporezuje porezom na dohodak graana
po stopi od 20% na poresku osnovicu
koju ini bruto prihod. Svi ostali porezi i
doprinosi kao na zaradu iz radnog odnosa.

20%.
radnik. tavie, ugovor o privremenim i povremenim poslovima moe da zakljui i

starosni penzioner, a i lice koje ve radi sa nepunim radnim vremenom.
Radnici koji se angauju po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i
povremenih poslova imaju pravo na zaradu koja ne sme biti nia od najnie
mesene osnovice za plaanje doprinosa. 24 Oni su osigurani kao da su u radnom
odnosu (poslodavac uplauje doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje)
ali se na njih ne odnose zatitne odredbe Zakona o radu o nonom radu i radu
u smenama, dnevnim i nedeljnim odmorima, oni nemaju pravo na odsustvo uz
naknadu zarade, na topli obrok, naknadu za prevoz, na dnevnice, otpremninu,
na godinji odmor i druga prava iz radnog odnosa.
U praksi se deava da redovni studenti radi obavljanja strune prakse zakljuuju
ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa omladinskom zadrugom. U
takvim sluajevima zadruga im uplauje zdravstveno osiguranje samo za sluaj
povrede na radu i profesionalne bolesti, oni nemaju penzijsko osiguranje, a invalidsko
24Najnia osnovica za plaanje doprinosa za penzijsko osiguranje u ovom trenutku je
21.506 dinara (35% od 61.445) i vai od 1-31. avgusta 2015. godine
36

osiguranje im vai samo za sluaj invalidnosti i telesnih oteenja prouzrokovanih

povredom na radu i profesionalnom boleu.
10.3. Ugovor o delu
Ugovor o delu je posebna vrsta ugovora predviena Zakonom o radu. Zakljuuje
se izmeu poslodavca i lica koje za poslodavca obavlja tano odreeni posao.
Lice koje se angauje za obavljanje posla je u potpunosti struno osposobljeno
za izvravanje posla koji je predmet ugovora. Ugovor o delu se zakljuuje
radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca. Ugovor o delu se
iz praktinih razloga skoro nikada ne koristi za ureivanje ugovornih odnosa
izmeu poslodavca i lica na obuci, jer je za poslodavce veoma skup, odnosno
finansijski nepovoljan, zbog veoma visokih doprinosa i poreza.
Razlike izmeu ugovora o delu i ugovora o strunom osposobljavanju

UGOVOR O DELU
Zakljuuje se radi obavljanja odreenog

posla za koji je izvrilac posla struno
osposobljen i kvalifikovan.
Zakljuuje se radi sticanja neophodnih

praktinih znanja, vetina, iskustva i radnih
kompetencija za koje lice na obuci jo
uvek nije osposobljeno.
Zakljuuje se za obavljanje poslova koji su

van delatnosti poslodavca.
Lice koje se struno osposobljava obavlja

poslove koji su u okviru registrovane
pretene delatnosti poslodavca.
Obavezno ugovaranje naknade za

obavljeni posao.
Naknada praktikantu se moe ugovoriti ali

nije obavezna.
Poslodavac ne sme da ima

sistematizovano radno mesto za koje
zakljuuje ugovor o delu.
Poeljno je da poslodavac ima

sistematizovano radno mesto za
obavljanje poslova za koje se lice struno
osposobljava.
Svako fiziko lice starije od 15 godina

moe da zakljui ugovor o delu.
Ugovor o strunom osposobljavanju i

usavravanju zakljuuju lica bez radnog
iskustva.
Prihod po osnovu ugovora o delu se

oporezuje porezom na dohodak graana
po stopi od 20% na poresku osnovicu
koju ini bruto prihod, a svi ostali porezi
i doprinosi kao na zaradu iz radnog
odnosa, ukoliko lice nije osigurano po
drugom osnovu (u radnom odnosu ili
penzioner).

20%.

37
Ugovor o delumoe se zakljuiti samo za obavljanje poslova koji ne spadaju u

registrovanu delatnost poslodavca, to znai da predmet ugovaranja ne mogu
biti poslovi koje poslodavac obavlja ni u okviru pretene, ni u okviru sporednih
delatnosti. U tom smislu, predmet ugovora ne mogu biti poslovi za koje kod
poslodavca postoje sistematizovana radna mesta. Primera radi, ukoliko se
poslodavac preduzetnik bavi pruanjem geodetskih usluga, za poslove geometra
ne moe angaovati lice na osnovu ugovora o delu, budui da ti poslovi spadaju u
njegovu delatnost. S druge strane, taj isti poslodavac, mogao bi angaovati neko
lice na osnovu ugovora o delu, da mu, recimo, okrei poslovni prostor ili izradi
police. Nasuprot tome, za ugovor o strunom osposobljavanju je kljuno da ga
obavlja poslodavac koji vri onu delatnost za koju se lice na obuci osposobljava ili
specijalizuje, a poeljno je i da kod poslodavca postoji sistematizovano mesto na
koje bi to lice moglo da se zaposli nakon uspenog zavretka obuke.
Posebno je vano napomenuti da je ugovor o delukoji je zakljuen suprotno odredbi
lana 199. stav 1. Zakona o radu, dakle iji je predmet obavljanje poslova iz delatnosti
poslodavca nitavan, i kao takav ne proizvodi pravno dejstvo. Ugovor o delu moe
se zakljuiti sa svakim fizikim licem: nezaposlenim, starosnim penzionerom, licem
koje obavlja samostalnu delatnost, poljoprivrednikom, studentom, licem koje je
zaposleno, bilo kod drugog poslodavca, bilo kod samog naruioca posla.
Finansijski posmatrano ovakva vrsta ugovaranja je najnepovoljnija za
poslodavca. Prihodi po osnovu ugovora o delu imaju poreski tretman ostalih
- drugih prihoda i podleu plaanju poreza na dohodak graana po stopi od
20% na poresku osnovicu koju ini bruto prihod. Takoe, ugovorena naknada
podlee plaanju doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje na
istu osnovicu na koju se plaa i porez na dohodak graana (lanovi 7, 12, 28.
i 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje). U sluaju da
lice s kojim je zakljuen ugovor o delu nije osigurano po drugom osnovu, na
ugovorenu naknadu plaa se i doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje na
istu osnovicu.
10.4. Ugovor o stipendiranju
Sa uenicima srednjih kola, studentima i postdiplomcima moe se zakljuiti
ugovor o stipendiranju.
Osnovna obaveza prema stipendisti je davanje finansijske podrke tokom
redovnog kolovanja u cilju olakanja kolovanja ili podsticanja postizanju boljih
38

Razlike izmeu stipendiranja i strunog osposobljavanja

STIPENDIRANJE
Obaveza prema stipendisti se sastoji

u davanju finansijske podrke tokom
redovnog kolovanja u cilju olakanja
kolovanja, podsticanja postizanju boljih
rezultata ili u cilju nagraivanja ve
postignutih rezultata.
Obaveza prema licu na obuci se sastoji u

stvaranju uslova za sticanje neophodnih
radnih kompetencija u radnom okruenju.
Finansijska naknada licu na obuci moe da
bude ugovorena ali nije obavezna.
Stipendisti su lica u sistemu formalnog

obrazovanja (uenici ili studenti).
Lica na obuci su zavrila formalno

obrazovanje i stekla diplomu koja im
omoguava stairanje ili obuku za
polaganje strunog ispita.
Na stipendije u neto iznosu od 9.293

dinara se ne plaaju porezi i doprinosi
a na iznose preko ovog iznosa se plaa
porez po stopi od 20% na isplaenu
stipendiju, umanjenu za 20% normiranih
trokova.

20%.
rezultata. Ponekad stipendija predstavlja nagradu za ve postignute rezultate u

dotadanjem kolovanju. Ugovor o stipendiranju podrazumeva da su stipendisti
lica u sistemu formalnog obrazovanja. Ciljevi ovog ugovora i ugovora o strunom
osposobljavanju i usavravanju su razliiti jer je cilj prvog finansijska podrka
uenicima ili studentima a drugog obuka i priprema za zasnivanje radnog
odnosa lica koja su zavrila formalno obrazovanje. Ugovor o stipendiranju ne bi
mogao da se koristi ukoliko se lice na obuci, odnosno stipendista ne koluje (ili
nije redovan student osnovnih akademskih ili master studija).
Ugovor o stipendiranju ne mora da sadri odredbu o kasnijem obaveznom
zaposlenju stipendiste. Na stipendije u neto iznosu od 9.293 dinara se ne plaaju
porezi i doprinosi, a na iznose preko ovog iznosa se plaa porez po stopi od
20% na isplaenu stipendiju, umanjenu za 20% normiranih trokova.
Ugovor o stipendiranju predstavlja najjeftiniji vid ugovora za poslodavce (ako
izuzmemo ugovore koji ne podrazumevaju plaanje naknade angaovanom
licu). Na alost, ugovor o stipendiranju po svojoj prirodi ne podrazumeva
omoguavanje sticanja praktinih znanja stipendiste u radnom okruenju
pruaoca stipendije. Sledstveno tome, u ugovoru o stipendiranju ne bi smele
da budu sadrane odredbe o obavezivanju pruaoca stipendije da obezbedi

39
stipendisti sticanje praktinih znanja i osposobljavanje za rad, jer bi to znailo

da je ovaj ugovor po svojoj pravnoj prirodi zapravo ugovor o strunom
osposobljavanju i usavravanju.
11. NALAZI I Preporuke
Kvalitetno praktino iskustvo steeno kolovanjem kao i praktine vetine
i profesionalne kompetencije usvojene strunim osposobljavanjem nakon
diplomiranja, ve se decenijama prepoznaju kao vaan inilac razvoja trita
radne snage. Nesporno je da su uenje kroz praksu i struno osposobljavanje
u radnom okruenju nezaobilazni u stvaranju kvalifikovanih, dobro obuenih
i motivisanih mladih ljudi, koji se lake zapoljavaju. U zemljama koje su
reformom obrazovnog sistema i podrkom poslodavcima uspele da omasove
koncept strunih praksi i strunog osposobljavanja i usavravanja, mladim
ljudima je osetno olakan i ubrzan tranzicioni period od zavretka kolovanja
do prvog zapoljavanja, a poslodavcima je obezbeena kvalifikovana, struna i
motivisana radna snaga.
Kao i u veini evropskih drava, i poslodavci u Srbiji su, na alost, obilato
koristili mogunosti, koje su im pruali propisi i zloupotrebljavali mehanizme
za podsticanje strunog osposobljavanja mladih ljudi i za olakanje njihove
tranzicije od obrazovanja ka tritu rada, kako bi dobili malo plaenu a
kvalitetnu radnu snagu prema kojoj nee imati obaveze koje poslodavcima
nalae Zakon o radu (odredbe o dnevnim i nedeljnim odmorima, odsustvo uz
naknadu zarade, topli obrok, naknada za prevoz, dnevnice, otpremnina, godinji
odmor). U pojedinim sluajevima, mladima na strunom osposobljavanju ili
radnim praksama nije uopte bio obezbeen mentor ili im je bio dodeljen
neadekvatan ili nekompetentan mentor i/ili sa organizatorom prakse nisu bili
definisani ciljevi uenja, to je doprinelo irenju tzv. sekundarnog trita radne
snage i dugoronom poveavanju broja visoko kvalifikovanih mladih ljudi sa
nesigurnim ugovorima i nejasnim perspektivama za trajnije radno angaovanje.
Naime, neadekvatnim i nedovoljno promiljenim izmenama lana 201. Zakona
o radu praktino je zatvorena mogunost angaovanja na bilo koji rok bez
zakljuivanja ugovora o radu mladih ljudi koji imaju potrebu za strunim
osposobljavanjem a trenutno nemaju perspektivu zasnivanja radnog odnosa
(ili poslodavac trenutno nema mogunosti za to, a zainteresovan je da omogui
kvalitetnu i strunu obuku kandidatu) ukoliko nisu na stau ili specijalizaciji.
U preporuci Saveta ministara EU, koji sainjavaju efovi drava i vlada drava
40

lanica EU, od 10. marta 2014. godine o kvalitetnom okviru za struno

osposobljavanje, uz apel dravama lanicama EU da olakaju mladim ljudima
sticanje prvih radnih iskustava, posebno je akcentovana obaveza vlasti da
osiguraju profesionalne, kvalitetne i sadrajne strune prakse odnosno
osposobljavanja mladih.
Kao drava u procesu pristupanja EU, Republika Srbija bi trebalo da sa panjom
prati i postepeno usvaja standarde i mehanizme kojima se poveavaju anse
mladih ljudi da se brzo i efikasno ukljue na trite radne snage i budu
konkurentni na tom tritu. U tom smislu bi bilo potrebno:
1) Razmotriti mogunost pristupanja Srbije Evropskoj alijansi za stru
ne prakse (European Alliance for Apprenticeships). lanice Alijanse su
i drave u procesu pristupanja EU Albanija, Crna Gora i Turska. lanstvo
u Alijansi bi omoguilo razmenu najkvalitetnijih iskustava sa dravama
lanicama EU i dodatno podstaklo velike i uspene kompanije, ali i
mala i srednja preduzea u Srbiji da se aktivnije i na sistematian nain
posvete organizovanju programa obuka i strunog usavravanja za
mlade;
2) Razmotriti preporuke Evropske komisije iz Predloga referentnog
okvira za struno osposobljavanje i pripravnitvo i konsolidovati
i ujednaiti reenja u sektorskim zakonima kojima bi se promovisale
najbolje prakse u pruanju obuke, zasnovane na programima obuke u
kojima se utvruju ciljevi obuke i nain njihovog ostvarenja, uz podrku
strunog i iskusnog mentora koji e lice na obuci usmeravati tokom
realizacije ciljeva obuke i pratiti njegovo/njeno napredovanje i sa kojim
e se nakon obuke evaluirati stepen dostignutih ciljeva;
3) Izmenama Zakona o mladima urediti mogunost zakljuivanja
ugovora o fakultativnim strunim praksama sa mladim ljudima
koji su u procesu formalnog obrazovanja kao i obaveznu sadrinu
ugovora o strunoj praksi sa mladima koji jo uvek nisu na tritu
rada (obavezno postojanje programa obuke, standarda i ciljeva obuke
i naina verifikacije postignutih ciljeva uenja, obavezno postojanje
mentora, duina trajanja prakse, sertifikat o zavrenoj praksi itd);
4) Revidirati odredbe Zakona o radu koje ureuju ugovor o strunom
osposobljavanju i usavravanju sa nezaposlenim mladim ljudima na
tritu rada, ime bi se ponovo omoguilo zakljuivanje ovog ugovora
sa licima koja ele da se struno usavre u struci za koju su se kolovali

41
5)
6)
7)
8)
9)
42
i da steknu praktine kompetencije i radno iskustvo iako nemaju

obavezu polaganja strunog ili specijalistikog ispita;
Omoguiti da se ugovor o strunom osposobljavanju zakljuuje i sa
licima koja imaju zavrenu osnovnu kolu ili se osposobljavaju za
zvanja za koja nije potrebno imati zavrenu srednju strunu kolu
u etvorogodinjem trajanju. Veoma veliki broj mladih ljudi trenutno je
angaovan bez ikakvih ugovora u malim i srednjim preduzeima i kod
preduzetnika stiui praktina iskustva za obavljanje zanimanja za koja
nije predviena srednja kola ili akademsko obrazovanje (frizeri, maseri i
druge uslune delatnosti). Poslodavci trenutno nemaju nikakvu zakonsku
mogunost da ove mlade ljude koji su zainteresovani za sticanje praktinih
iskustava angauju na bilo koji nain osim zasnivanja radnog odnosa;
Umesto zatvaranja vrata mogunosti zakljuivanja ugovora o strunom
osposobljavanju i usavravanju sa licima koja nisu na stau ili specijalizaciji,
jer za njihova zanimanja ili za samostalan rad u njihovoj struci sta ili
specijalizacija nisu ni predvieni, potrebno je ograniiti duinu trajanja
ugovora o strunom osposobljavanju odnosno usavravanju za njih
na najdue est meseci za nezaposlene osobe sa zavrenom srednjom
kolom ili sa obrazovanjem u kraem trajanju od etvorogodinjeg
srednjeg obrazovanja i na najdue godinu dana za lica sa zavrenim
osnovnim ili master akademskim studijama;
Urediti obavezu poslodavca da osigura da struno osposobljavanje
ima unapred definisanu sadrinu u skladu sa standardima kvaliteta
(obavezno postojanje programa obuke, standarda i ciljeva obuke i naina
verifikacije postignutih ciljeva uenja, obavezno postojanje mentora,
duina trajanja prakse, sertifikat o zavrenoj praksi);
Izjednaiti poreski tretman ugovora o strunom osposobljavanju
odnosno usavravanju sa poreskim tretmanom plaenog volontiranja
(u kome se dobija deparac) pri emu bi neoporezivi iznos naknade
praktikantima mogao da bude, recimo, 50% neto iznosa minimalne zarade
za puno radno vreme (podseamo da je za volontere neoporezivi iznos
30% neto iznosa minimalne zarade za puno radno vreme);
Uvesti praksu objavljivanja zvaninih tabela (Ministarstvo finansija)
sa poreskim stopama i iznosom doprinosa za penzijsko i zdravstveno
osiguranje za sve vrste radno-pravnih i ostalih slinih angaovanja
(volontersko angaovanje, ugovori o strunom osposobljavanju i
usavravanju) kako bi se izbegla konfuzija i razliite interpretacije esto
nedovoljno preciznih i kontradiktornih zakonskih odredbi.

DODATAK 1: STAVOVI PRAKTIKANATA Beogradske otvorene kole I

MENTORA O PROGRAMIMA PRAKSI25
Cilj ovog istraivanja bio je da se ispita miljenje polaznika praksi i buduih
mentora o tome ta predstavljaju kvalitetni programi praksi i na koji nain
bi oni trebalo da se ugovorno ureuju. BO programi praksi imaju nekoliko
karakteristika: sloen proces selekcije, potpisivanje ugovora kojima se reguliu
prava i obaveze obe strane, uspostavljen sistem mentorstva i stavljanje naglaska
na unapreivanje zapoljivosti praktikanata (kroz programe karijernog voenja
i savetovanja i podrku u zapoljavanju nakon programa praksi). Zbog toga
je bilo vano da upravo oni mladi koji su zavrili ili pohaaju ove programe
i njihovi mentori istaknu izazove i prednosti u vezi sa razliitim aspektima
praksi. Sprovedena pravna analiza u vezi sa kvalitetnim praksama i njihovim
ugovornim ureivanjem moe se na taj nain dopuniti kvalitativnom analizom
odgovora uesnika u praksama, koji su i sami iskusili mentorski odnos na praksi
i potpisivanje odreene ugovorne forme.
I Opis uesnika u istraivanju:
Polaznici BO programa praksi koji su uestvovali u ispitivanju: Upitnik je
poslat na adresu 25 mladih koji su zavrili BO program prakse i 23 mladih koji
su trenutno ukljueni u program prakse. Na upitnik je odgovorilo ukupno 40
mladih (83% od ukupnog broja), 21 mladih koji su zavrili program praksi i 17
mladih koji su trenutno ukljueni u program prakse26. Ispitano je 29 ispitanika
enskog pola i 11 ispitanika mukog pola. Najvei broj ispitanika ima zavrene
osnovne (37,5%) ili master studije (37,5%), dok je manji broj trenutno na master
studijama (20%). 27 to se tie njihovog zanimanja, najvie je bilo pravnika (33%)
i ekonomista (28%), dok su ostali ispitanici politikolozi, psiholozi i inenjeri. Svi
ispitanici su proli kroz barem jedan program praksi28, a bilo je ispitanika koji su
proli kroz vie programa (Grafik 1).
25 Istraivanje je sproveo struni tim Beogradske otvorene kole tokom septembra i

oktobra 2015. godine.
26 Dva ispitanika nisu odgovorila na pitanje o tome da li su zavrili program praksi.
27Jedan ispitanik je zavrio srednju kolu, a jedan je trenutno na osnovnim studijama.
28 Ovaj podatak je potvren ukrtanjem podataka o broju praksi u okviru i nakon
zavretka sistema obrazovanja. Takoe, moe se uoiti i da je pohaanje veeg broja praksi
u toku obrazovanja uglavnom praeno manjim brojem praksi nakon obrazovanja i obrnuto.

43
Grafik 1: Broj programa praksi koji su ispitanici pohaali u okviru i nakon obrazovanja
Mentori u BO programu praksi koji su uestvovali u ispitivanju: U

ispitivanju je uestvovalo 8 predstavnika kompanija i preduzea koji su pohaali
program za obuku mentora u programima praksi. Veina je navela da njihova
kompanija ili preduzee nisu do sada organizovali programe praksi.
II Analiza odgovora praktikanata i praksodavaca:

Kvalitetan program prakse iz perspektive praktikanata
Na osnovu analize tema i pojmova koji se najee pominju u otvorenim

odgovorima praktikanata, moe se zakljuiti da za njih kvalitetna praksa
podrazumeva 1) uenje (sticanje praktinih znanja i vetina), 2) postojanje
uspostavljenog sistema mentorstva i 3) obavljanje smislenih i raznovrsnih
radnih zadataka.
ta prema miljenju praktikanata podrazumeva kvalitetan program prakse:
pripremljen plan obuke, korektan odnos izmeu poslodavca i praktikanta, upuenost zaposlenih
u program prakse i njihov pozitivan odnos prema praktikantu u pogledu podele znanja, realizacija
obuke to vie praktino a provera nauenog putem testova nakon odreenog perioda, davanje
preporuke praktikanta u cilju njegovog to breg zaposlenja, novana nadoknada za trokove
puta i toplog obroka
1) Motivisanost i mogunost mentora da posveti vreme i napore da praktikant stekne neophodno
znanje, 2) Prijatna radna atmosfera koja pruza neophodnu podrku praktikantu, 3) Raspolaganje
neophodnim alatom, materijalom i sredstvima neophodnim za obavljanje posla, 4) Organizacija
koja je konstantno usmerena ka napredovanju, inovacijama i obrazovanju kadrova.
Obavljanje raznovrsnih, jasno definisanih aktivnosti kroz rad u oblasti struke pod mentorstvom
iskusne zaposlene osobe.
44

ta prema miljenju mentora na praksi podrazumeva kvalitetan program prakse:

Postepeno uvoenje u proces rada, davanje praktinih primera gde se moe videti kako se
primenjuje teorijsko znanje koje praktikant poseduje, sticanje atraktivnih vetina za trite rada.
Upoznavanje sa poslovima i zadacima radnog mesta, celokupnom organizacijom i zaposlenima,
kao i omoguavanje slobodnog i kreativnog pristupa u koncipiranju i realizaciji aktivnosti, sticanje
radnih navika i upoznavanje realnog radnog ambijenta.
Na radnom mestu za koje su kolovani. Jasan program, praktini zadaci, dodatne obuke.
Meusobni prenos informacija, jasno postavljeni ciljevi, dobra organizacija i komunikacija sa
praktikantom.
Upoznavanje praktikanta sa kompletnim nainom poslovanja, kao i sa svim zadacima koji se
izvravaju u okviru preduzea.
Na osnovu uporedne analize vanosti razliitih aspekata programa prakse

(Grafik 2), moe se zakljuiti da je prema miljenju praktikanata najznaajnije: 1)
dodeljivanje mentora ili supervizora tokom programa prakse 2) dobijanje prilike
da se dobije pismo preporuke ili sertifikat o uspeno zavrenom programu prakse,
3) definisanje ciljeva uenja na poetku prakse ija ispunjenost se evaluira i 4)
dobijanje prilike da se sa poslodavcem razgovara o mogunosti zapoljavanja.
Kao najmanje vano izdvaja se uplaivanje zdravstvenog i penzijskog osiguranja
i dobijanje ESPB bodova kada su u pitanju prakse u sistemu obrazovanja.
Grafik 2: Ocena vanosti razliitih aspekata prakse

(od 1 potpuno nevano do 5 veoma vano)271
27 Treba napomenuti da je broj ispitanih buduih mentora veoma mali i znatno manji od
broja ispitanih BO praktikanata. Stoga, iako su podaci o prosenim vrednostima prikazani
na istom grafiku, ne bi trebalo da se uporeuju.

45
Predstavnici preduzea, budui mentori na praksi, (Grafik 2), praksu takoe

vide kao proces uenja na radnom mestu, a kao najznaajnije za kvalitetan
program praksi vide davanje preporuke ili sertifikata, pruanje mogunosti
za zapoljavanje nakon uspeno zavrenog programa praksi i postojanje
mentora ili supervizora. Potpisivanje ugovora ili sporazuma i davanje mesene
novane nadoknade je prema ispitanim buduim mentorima na praksi najmanje
relevantno.
Poto su ciljevi uenja istaknuti kao vani iz perspektive praktikanata, buduim
mentorima je postavljeno i pitanje o tome ta bi moglo da im predstavlja
tekou u formulisanju ciljeva uenja. Glavni izazovi koji su navedeni jesu
definisanje zadataka koji su dovoljno operativni da mogu da rade, a dovoljno
razvojni i odreivanje obima i stepena znanja koja praktikant treba da stekne u
toku poslovne prakse. Evaluacija po predstavnicima poslodavaca treba da bude
organizovana sistematino i treba da obuhvata: periodine ocene i od strane
mentora i od strane mentija, da bi se mogli uoiti eventualni nedostaci; proveru
preko testova za poslodavca i praktikanta; sastanke, razgovore, mesenu pisanu
evaluaciju ili postavljanje metodologije prakse kroz vie faza obuke (prakse) kroz
nedeljnu/mesenu analizu ostvarenih ciljeva.
S obzirom na to da je prema miljenju praktikanata dobro uspostavljen sistem
mentorstva takoe relevantan za kvalitetan program prakse, ovde e biti
predstavljeni i odgovori predstavnika kompanija i preduzea u vezi sa tim ta je
dobro uspostavljeno mentorstvo a ta su izazovi u njihovom formiranju. Treba
naglasiti i to da su svi ispitani mentori pohaali obuku o principima mentorstva,
koju su ocenili kao korisnu za njihov budui rad.
Sistem koji omoguava vrednim i posveenim praktikantima da dobiju
adekvatan posao nakon obavljene prakse.
Uklapanje u timski rad.
Organizovani, obueni mentori.
Dobro postavljeni ciljevi, organizacija i plan razvoja.
Omoguavanje mentoru da ima dovoljno prostora i vremena. Zdrav
pristup praktikantu. Kvalitetan odnos mentor praktikant.
Teko je nai i osobu koja je i struna, a i ima dovoljno vremena da se
posveti praktikantima.
Angaovano vreme!
Otpor mentora (ta e mi? Nemam vremena!)
46

Glavna tekoa je vreme koje je u trgovinskim preduzeima uvek u

deficitu. Naravno, bitna je i posveenost praktikanta i njegove ambicije i
ciljevi.
Kao to se iz odgovora moe videti, glavni izazov u vezi sa uspostavljanjem
sistema mentorstva jeste izdvajanje vremena za ovu dodatnu aktivnost.

Vanost potpisivanja ugovora
Broj praktikanata koji nisu potpisali ugovore u okviru sistema obrazovanja

je relativno veliki (44%), dok za programe praksi nakon zavretka sistema
obrazovanja vai suprotno (10%) (Grafik 3).
Tokom obrazovanja najee su potpisivani sledei ugovori: Ugovor o strunom
usavravanju i osposobljavanju (7), Ugovor o volontiranju (7) i Ugovor o
privremenim i povremenim poslovima (4)28. 29.
to se tie programa praksi nakon zavretka obrazovanja u najveoj meri je
potpisivan Ugovor o strunom usavravanju i osposobljavanju (16) a u manjoj
meri i ostali ugovori: Ugovor o volontiranju (3), Ugovor o stipendiranju
(2), Ugovor o delu (2), Ugovor o privremenim i povremenim poslovima (1) i
Internship Agreement (1).
Grafik 3: Broj ispitanika koji su potpisali ugovor u toku i nakon procesa obrazovanja
28U zagradi je navedeno koliko puta je dat navedeni odgovor.

47
Ispitanicima je postavljeno i pitanje da izdvoje dobre i loe strane potpisivanja

ugovora. Kao najee navoena dobra strana ugovora izdvaja se regulisanje
prava i obaveza praktikanata i poslodavaca (62%) i pravna zatita u sluaju krenja
dogovora (46%). U odreenom broju sluajeva navoeno je i da potpisivanje
ugovora ukazuje i na vei kvalitet programa praksi (27%), kao i da se na taj nain
moe dokazati steeno radno iskustvo (14%).
Molimo Vas navedite zbog ega je po Vaem miljenju vano potpisivanje ugovora (pisanog
sporazuma) pri zapoinjanju programa praksi?
Potpisivanjem pisanog sporazuma se omoguava i jednoj i drugoj strani da znaju ta su njihova
prava i obaveze i umanjuje se mogunost nastanka nesporazuma. Meni kao praktikantu je ugovor
znaio jer mi je u startu pruio odgovore na pitanja koje su moje obaveze, kakva je procedura u
sluaju ranijeg prestanka prakse i eventualnih nesporazuma se institucijom sa kojom je potpisan
ugovor. Takoe, ugovorom se daje mnogo ozbiljniji karakter celokupnom poduhvatu.
Potpisivanje ugovora podie program prakse na vii nivo. Mislim da su jasnije postavljeni odnosi,
tj. prava i obaveze ugovornih strana, to je dobra priprema praktikanta za budui radni odnos.
Takoe, jasnija je situacija u sluajevima eventualnih problema ili neispunjavanja obaveza neke od
ugovornih strana.
Najvei broj ispitanih praktikanata ne vidi loe strane potpisivanja ugovora

(68%). Oni praktikanti koji vide loe strane potpisivanja ugovora navode pre
svega oteano prekidanje programa prakse. Ostali ispitanici su navodili da se
sam sadraj ugovora moe biti nepovoljan ili da potpisivanje ugovora moe da
zahteva dodatno izdvajanje vremena od strane poslodavca.
Molimo Vas da navedete loe strane potpisivanja ugovora (pisanog sporazuma) pri
zapoinjanju programa praksi, ukoliko smatrate da postoje.
Loa strana moe biti nemogunost naputanja radne prakse u sluaju da osoba u meuvremenu
dobije posao u drugoj kompaniji.
Jedino loe moe da bude sadrina samog ugovora ukoliko je ona takva da daje previe odnosno
premalo prava jednoj strani, tj. prosto reeno da ugovor nije fer.
Iz perspektive mentora na praksi, prednosti koji se identifikuju su sline kao i iz

perspektive praktikanata definisanje prava i obaveza. Sa druge strane, ispitani
budui mentori su navodili i da za programe praksi nije neophodan ugovor.
Prednosti i nedostaci ugovora iz perspektive praksodavaca
Da bi se utvrdio minimum prava i obaveza i mentora i praktikanta.
Zbog obaveza prema praktikantima (finansije itd.) koje imaju poslodavci ili
sponzori.
Zakonski pokriveni, jasna oekivanja.
Ugovor smatram tekovinom civilizacije i mislim da treba da postoji u svakom
pravno poslovnom odnosu, te tako i ovde treba da postoji da bi zatitio obe
strane.
48

Problem je ugovorom definisati odnos koji po mom miljenju treba da bude

dinamian i uglavnom zavisi od mentora i mentija...
Sa praktikantima je bitniji sporazum nego ugovor.
Ako su ozbiljni partneri ugovor nije presudan, jer moe i da se u praksi ne
potuje!

Evaluacija programa praksi Beogradske otvorene kole
Poto su ispitani mladi koji su proli i koji pohaaju program prakse Beogradske
otvorene kole, poseban set pitanja bio je namenjen njihovoj analizi. Ovaj program
je pratio odreen set preporuka za kreiranje kvalitetnog programa praksi poput
uspostavljanja sistema mentorstva i redovne evaluacije programa, pa je jedan
od ciljeva ovog ispitivanja bilo i prikupljanje miljenja praktikanta o razliitim
aspektima strune prakse.
Praktikanti koji su zavrili program strune prakse su potpisivali Ugovor o strunom
osposobljavanju i usavravanju odnosno Ugovor o strunom osposobljavanju,
dok su praktikanti koji su trenutno na programu prakse potpisali Ugovor o delu ili
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Otvorenim pitanjem ispitano je
miljenje praktikanata o dobrim i loim stranama potpisanih ugovora.
to se tie Ugovora o strunom osposobljavanju i usavravanju, polovina bivih
praktikanata smatra da on nema nedostataka (50%). Oni praktikanti koji smatraju
da ovaj ugovor ima nedostatke navode neadekvatno regulisanje osiguranja i staa.
Prednosti i nedostaci Ugovora o strunom ospobljavanju i usavravanju iz perspektive
praktikanata
Ovaj ugovor je jedina pravna forma ugovora, koji je mogue zakljuiti radi obavljanja prakse
u skladu sa domaim pravom. Meutim, on sa sobom nosi brojne nedostatke, jer ne postoji
mogunost njegovog zakljuivanja u sluaju kada zakonom ili pravilnikom nije predvieno da
je uslov za obavljanje poslova na odreenom radnom mestu prethodno struno usavravanje ili
kada on nije uslov za polaganje strunog ispita. Dakle, ovaj ugovor je praktino teko primenjiv
u brojnim situacijama. Takoe, mana ovog ugovora je i ta to u sluaju isplate novane naknade,
postoji obaveza poslodavca da praktikantu plaa sve poreze i doprinose. U situaciju kada oni
iznose 77% neto iznosa zarade, kao to je sluaj kod nas, ovo predstavlja veliki teret poslodavcu,
koji se zbog toga retko odluuje za isplatu ove naknade. Zakon bi trebalo da definie posebnu
vrstu fleksibilnog ugovora, kojim bi se uredilo radno angaovanje lica tokom njihovog kolovanja.
Za par meseci prakse ugovor je dobar. S tim da je u pitanju praksa od 6 meseci i due, mislim da
bi bilo potrebno da se uplauje i penzijsko osiguranje.
Nedostaci su jer se ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju ne rauna u radni sta, a
prednost potpisivanja ugovora moe biti i kao dokaz o radnom iskustvu ukoliko neki poslodavac
trai takvu vrstu dokaza.
Ugovor van radnog odnosa, koji ne pokriva Zakon o radu, pa time ni prava praktikanta u ulozi
radnika nisu definisana.

49
Sa druge strane, to se tie praktikanata koji su potpisali Ugovor o delu (7

odgovora) i Ugovor o privremenim i povremenim poslovima (4 odgovora),
kao nedostatak najee je navoen sadraj ugovora (ugovorena finansijska
nadoknada, trajanje i nedostatak navoenja specifinih ciljeva prakse u ugovoru).
Prednosti i nedostaci Ugovora o privremenim i povremenim poslovima
Nedostatak ugovora je to ne moe praksa da traje due od 120 dana. Prednost je obaveznost
ispunjavanja prava i obaveza.
Prednosti i nedostaci Ugovora o delu
Nedostaci ugovora se ogledaju u sledeem: - skromna finansijska nadoknada i nedovoljno
konkretno definisani rok za isplatu iste, - u ugovoru nisu navedeni ciljevi i znanja koja ce
praktikant mozda stei na praksi, a to je primarno to treba definisati pre samog otpoinjanja
prakse, - dodatna negativnost je to praktikantu za vreme prakse ne tee radni sta a angaovan
je puno radno vreme. Prednost je to je ugovorom definisan vremenski okvir trajanja prakse i opis
poslova praktikanta.
Prednost je mogunost upisivanja u radni sta, sticanje novih znanja i vetina, upoznavanje sa
radnim procesima prilikom postavljanja ciljeva u izvravanju zadataka.
Praktikantima koji su zavrili program praksi postavljena su i pitanja u vezi sa

trenutnim statusom praktikanata i evaluacijom specifinih aspekata pohaane
prakse.
Grafik 4: Evaluacija razliitih aspekata programa prakse
50

to se tie evaluacije programa praksi, ukoliko se pogledaju prosene ocene,

moe se uoiti da su svi aspekti pohaane prakse osim finansijske nadoknade,
ocenjeni izuzetno pozitivno (Grafik 4). Pri tome, najpozitivnije je ocenjena
mogunost dobijanja sertifikata i mentorski sistem, a zatim i uslovi rada i
sticanje znanja i vetina.
III Zakljuak
Na osnovu sprovedene analize, moe se zakljuiti da za ispitane uesnike BO
programa, kvalitetan program prakse pre svega podrazumeva proces sticanja
praktinih znanja i vetina. Da bi ovo bilo mogue, potreban je dobro uspostavljen
sistem mentorstva, u kome e uenje biti mogue. Takoe, neophodno je
i da budu definisani ciljevi uenja i radni zadaci koji im odgovaraju, kao i da
se uspostavi proces evaluacije kojim e se omoguiti praenje postizanje ovih
ciljeva. Praktikanti kao vano vide ne samo to da njihovi radni zadaci budu u
skladu sa njihovom strukom, ve i da budu raznovrsni, da im se prui prilika da
se isprobaju u razliitim aktivnostima na poslu. Sa stanovita ispitanih mentora
na praksi, ove odrednice su podjednako bitne, s tim to treba istai da se u
njihovom osiguravanju oni sreu sa potekoama u vidu izdvajanja vremena za
posveivanje praktikantima i nedovoljnog znanja i iskustva u oblasti definisanja
ciljeva uenja i procesa mentorstva.
Osim to za ispitanike praksa predstavlja nain razvijanja kompetencija, moe
se zakljuiti da oni takoe vide ove programe i kao nain unapreivanja
zapoljivosti, s obzirom na to da smatraju vanim dobijanje sertifikata odnosno
preporuke i prilike da se sa poslodavcem razgovara o mogunosti zapoljavanja.
U tom kontekstu, za ispitanike je manje vano potpisivanje ugovora/sporazuma,
dobijanje nadoknade, uplaivanje penzijskog i zdravstvenog osiguranja
i dobijanje ESPB bodova, mogue ba zbog toga to to za njih nije direktno
povezano sa uenjem i poveavanjem zapoljivosti. Pa ipak, kada se direktno
postavi pitanje o vanosti potpisivanja ugovora/sporazuma, ponueni su
relevantni argumenti za njihovu upotrebu: regulisanje prava i obaveza i
osiguravanje potovanja dogovora, a nedostaci su ree navoeni. Takoe, treba
imati u vidu da ovi aspekti praksi mogu da imaju razliitu vrednost u odnosu na
to da li se praksa odvija u sistemu obrazovanja ili nakon zavretka obrazovanja,
kao i u odnosu na duinu trajanja prakse, to je tema koja bi trebalo da bude
vie produbljena u nekom narednom ispitivanju.

51
Postoji vie ugovora koji se mogu primeniti, a ispitani praktikanti imaju miljenje
o prednostima i nedostacima forme ili sadraja ugovora koji su potpisali.
Meutim, imajui u vidu to da znaajan broj ispitanih praktikanta poseduje
znanja iz oblasti prava, postavlja se pitanje da li bi slina situacija bila i kada
su u pitanju ostali mladi, koji ne poseduju slina znanja. Ne samo to je od
velike vanosti da organizatori praksi i poslodavci budu informisani o razliitim
formama ugovora koji se mogu potpisati, ve i da o tome budu obaveteni i
mladi.
Sprovedena analiza se odnosi na relativno mali broj mladih i poslodavaca koji su
ukljueni u program praksi i koji su stoga verovatno i svesni njegove vanosti. Za
budue kreiranje politika u oblasti strunih praksi potrebno je prikupiti podatke
na veem i reprezentativnom uzorku, i tada postaviti i nova pitanja: Da li mladi
i poslodavci prepoznaju vanost i dobiti od programa praksi? Koliko esto se
ukljuuju u ove programe i na koji nain? Da li programi prakse koji se realizuju
prate kriterijume za kvalitetne programe praksi i da li neko osigurava da se oni
prate?
Programi praksi mogu da budu efektivan nain za razvoj kompetencija koje su
potrebne za zapoljavanje, ali je vano da se pri njihovom uspostavljanju uzima
u obzir i nain njihove realizacije, i da se mere u ovoj oblasti donose na osnovu
prikupljenih podataka.
52


Strucne Prakse I Strucno Osposobljavanje U Republici Srbiji - Izazovi Sprovodjenja I Moguce Perspektive

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Strucne Prakse I Strucno Osposobljavanje U Republici Srbiji - Izazovi Sprovodjenja I Moguce Perspektive

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STRUNE PRAKSE

Ovaj dokument je nastao u okviru programa Dostojanstven

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

STRUNE PRAKSE I STRUNO

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

sticanje produbljenih strunih znanja i praktinih vetina, koja vode ka stalnom

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

koje se trae na tritu rada. Nalazi istraivanja ukazuju da sticanje radnog

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

negativni trendovi su se nastavili. Prema analizi Evropske komisije iz septembra

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

Naravno, ove izolovane kvantitativne parametre je veoma teko ispravno

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

Preporuke Saveta ministara EU i Evropske komisije kao i brojnih strunjaka koji

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

ustanovljene kao standard politike zapoljavanja u najrazvijenijim dravama

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

Na web portalu EURES12, koji je ustanovljen da povea zaposlenost i mobilnost

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

u radnom okruenju upoznajui se sa poslovima, profesionalnim okruenjem i

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

U januaru 2012. godine a na osnovu EU strategije za mlade Savet ministara

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

a) svih osamnaest drava lanica u programu Garancije za mlade su

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

1.500 strunih praksi u okviru dualnog sistema u Nemakoj i paniji, a kompanija

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

naknade za rad (ukoliko je ona predviena), poverljivosti odreenih

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

9. Ohrabriti praksu da poslodavci nakon zavrene obuke izdaju sertifikat

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

U tom smislu, pod strunom praksom u Republici Srbiji se podrazumeva sticanje

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

Veoma mali broj preduzea, radionica i radnji (i drugih poslodavaca u privredi

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

programe. Ovaj oblik nastave je, u razliitim oblicima, obavezan na najveem

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

Fakulteti se suoavaju sa slinim problemom veoma niske motivacije kvalitetnih

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

otvaranje radnje i poetak obavljanja posla za usluna zanimanja nije neophodno

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

Imenovani ugovori stvaraju pretpostavku doputenosti njihove sadrine. Oni,

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013-dr.zakon i 93/2104). Ovaj

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

2016. godinu je ve usvojen i objavljen (Slubeni glasnik RS br. 82/2015). U 2016.

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

bez polaganja strunog ispita traje 6 meseci i namenjena je nezaposlenima

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

zanimanje za koje su stekla odreenu vrstu i stepen strune spreme. Program

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

propisom. Unoenjem odredbe o posebnim propisima ukinuta je mogunost da

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

Kao to smo ve napomenuli, Nacionalna sluba za zapoljavanje i nakon stupanja

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

Umesto zatvaranja vrata mogunosti zakljuivanja ovog ugovora sa licima koja

STRUNE PRAKSE I STRUNO OSPOSOBLJAVANJe U REPUBLICI SRBIJI:

strunog ispita). Na ove posebne vrste volontiranja se ne primenjuje Zakon o

Razlike izmeu volontiranja i strunog osposobljavanja

Obavlja se za opte dobro ili za dobro