Seminarski rad

Elektronsko poslovanje
Bankomati u trgovinama

Profesor:

Student:

Prof. dr eljko Stjepanovi

Miroslav Ivanovi
Bijeljina, april 2016.

SADRAJ:

UVOD.........................................................................................................................................3
1. BANKOMAT..........................................................................................................................4
1.1. Istorijat.............................................................................................................................5
1.2. Bankomati kod nas...........................................................................................................6
1.3. Prednosti korienja bankomata.......................................................................................6
1.4. Iskustva u koritenju bankomata......................................................................................7
2. Bezbednost pri korienju kartice...........................................................................................8
3. ISTORIJAT KREDITNE I DEBITNE KARTICE..................................................................9
4. PROCES PLAANJA..........................................................................................................12
4.1. POS terminal..................................................................................................................14
ZAKLJUAK...........................................................................................................................16
LITERATURA..........................................................................................................................17

UVOD

Elektronsko bankarstvo omoguava mnogo veu brzinu, kkvalitet i ekonominost u

obavljanju bankarskih usluga. Sam razvoj i brza primjena informativnih tehnologija dovodi
do velikih promjena u funkionisanju banaka i pojave novih oblika distribucije bankarskih
usluga. Smanjeno je altersko usluivanje klijenata u banci, ekanje dugih redova, a naglo je
poveanjo korienje savremenih tehnologija. Najpoznatiji novi oblici distribucije usluga
prikazani su na slici 1.

Slika 1. Prikaz distributivne mree elektronskog bankarstva (Vunjak, Kovaevi, 2006: 273)
Svaki od ovih oblika distribucije bankarskih usluga ima svoje prednosti, ali i
nedostatke u pogledu upotrebe, kvaliteta i zatite. Banka tei da u svojoj paleti ima to vei
broj usluga e-bankarstva i da svoje korisnike podstakne na njihovu upotrebu.

1. BANKOMAT
Bankomat (eng. cash dispenser, automated teller machine ATM, nem. Geldautomat,
Bankautomat) je maina za izdavanje gotovine sa tekuih rauna banke elektronskim putem.
tedi vreme, smanjuje guve i trokove na bankovnim alterima.
Moe se mahom koriste ceo dan (24 sata). Postavlja ga banka u svojim prostorima, ali
i na otvorenom. Koristi se ubacivanjem debitne kartice ili kreditne kartice sa linim
identifikacionim kodom, unoenjem tajne ifre (PIN) i traenog (doputenog) iznosa. Korisnik
komunicira sa bankomatom na domaem jeziku ili na engleskom. Noviji bankomati
omoguavaju zamene valuta i druge operacije.

1.1. Istorijat

ovek koji je 1939. godine prvi doao na ideju da uzima pare sa svog rauna pomou
maine bio je Luter Dord Simjian. Njegovom idejom se oduevila banka "Sitikorp" i
ponudila tu uslugu svojim klijentima. Nije prolo ni pola godine, a banka je objavila da
prestaje s projektom zbog nedostatka interesovanja klijenata za uslugu. Dugo posle toga niko
nije bio zainteresovan za taj projekat. Tek je 1967. banka "Berkliz" u Londonu instalirala
bankomat, koji je oznaio razvoj i irenje bankomata po celom svetu. Ta maina
za novac imala je jednu nepogodnost - koristile su se jednokratene kartice uvek na taan iznos
od deset funti. Nedugo potom, vaueri su zamenjeni plastinim karticama koje su se vraale
korisnicima potom da bi ih mogli ponovo koristiti.
To je bila prva generacija bankomata koja je funkcionisala, a prvi bankomati te vrste
bili su instalirani u Francuskoj, vedskoj i vajcarskoj, a dve godine kasnije i u SAD te Japanu.
Druga generacija bankomata - pretea sadanjih - potie iz 1972. godine. Radi se o
IBM-ovim bankomatima povezanim sredinjim raunarom, koji su koristili karticu s
magnetnim zapisom kakva je u upotrebi jo i danas. Bankomati se od tada u tehnikotehnolokom pogledu nisu previe menjali, a njihova osnovna uloga, to jest isplata gotovine, i
danas je ostala njihova glavna funkcija. Novinu, koja je je bankomate podigla na vii stepen,
uveo je godinu dana kasnije Donald Vecel u teksakom gradu Dalas. Ljudi od tada mogu da
koriste bankomate za najosnovniju funkciju - da uzmu bilo koju sumu, naravno ukoliko je
imaju na raunu.
4

Savremena generacija bankomata moe se podeliti u dve grupe: -sofisticiranije, u

pravilu sloene i skupe sa irim spektrom podranih usluga; -jednostavne, sa primarnom
funkcijom isplate gotovine i jo nekim elementarnim funkcijama (uvid u stanje rauna kartice,
promena PIN-a, nalog za prenos, prodaja bonova i slino). Prva vrsta je u osnovi vie
namenjena stvaranju zarade, a drugi su, u stvari, zamiljeni za rastereenje poslovnica i bre
transakcije. Zapravo, jedni i drugi se prodaju pod nazivom ATM, to upuuje na njihovu
osnovnu funkciju - automatizaciju altera.

1.2. Bankomati kod nas

Osnovni povod uvoenja bankomata kod nas bio je nagli rast masovnih, preteno
rutinskih transakcija na alterima banke, meu kojima su prevladavale isplate gotovine.
Inicijativa je pokrenuta u tadanjem Sektoru informatike, gde su se i inae pratila tehnoloka i
informatika dostignua te u tesnoj saradnji sa, takozvanim proizvodnim sektorima, traila
njihova mogua primena u praksi. Svaku dobro obrazloenu i razraenu ideju u pravilu je
prihvatila i odobrila tadanja Uprava, pa je i projekat bankomata dobio zeleno svetlo.
Iskustva su se pokazala kao dobrima: klijenti su vrlo brzo prihvatili novu uslugu,
redovi pred alterima znatno su se smanjili. Jednom reju, svi su bili zadovoljni i to se brzo
proulo. Nedugo nakon toga i druge su banke poele sa ugradnjom svojih bankomata.

1.3. Prednosti korienja bankomata

Osnovna

prednost

koju

korienje

bankomata

prua klijentima je

dostupnost

raspoloive usluge 24 sata dnevno svakog dana. Dakle, bez obzira da li je re o podizanju
gotovine, upitu o stanju rauna ili nekoj drugoj usluzi podranoj na bankomatu, klijent ju
moe obaviti kada to njemu najvie odgovara, nezavisno o radnom vremenu banke ili najblie
poslovnice. Nadalje, klijent dobija brzu uslugu, a prednosti korienja za banke su brojne. Pre
svega, banke su uvoenjem bankomata "automatizovali" jednu od najbrojnijih alterskih
transakcija - isplatu gotovine, i na taj nain omoguile svojim klijentima brzu i jednostavnu
samouslugu, a svoje poslovnice rasteretile dela, takozvanih rutinskih transakcija. Tako su
stvorile preduslove za kvalitetniju ponudu sloenijih proizvoda i savetodavnih usluga.
5

Potrebno je naglasiti da su uvoenjem bankomata - iako se radi o znaajnim

ulaganjima - banke stvorile preduslove za smanjenje trokova poslovanja. Navedeno se
najbolje moe pokazati na primeru eka. Naime, isplata gotovine u pravilu se obavlja ekom
(ili nekim drugim papirnim platnim instrumentom) na alteru matine ili neke druge banke ili
pote. Stoga nije teko izraunati, takozvane oportunitetne dobitke putem ostvarenih uteda, a
koje se primarno ogledaju u "oslobaanju" kadrovskih resursa za kvalitetnije poslove
savetodavnog ili prodajnog karaktera.
Osim uteda, banke su u bankomatima prepoznale i mogunosti ostvarivanja zarade
prvenstveno od usluga korisnicima kartica drugih domaih ili inostranih banaka, mogunosti
upita o raspoloivom ogranienju po kartici ili stanju rauna na koji je vezana odreena
kartica, mogunosti prenosa novca sa jednog na drugi predefinisani raun u banci, mogunosti
korienja depozitne funkcije i slino.
Bankomati su prepoznati kao nuni i nezamenjivi deo ponude usluga banaka kako u
svojoj primarnoj funkciji isplate gotovine i upita o stanju rauna tako i u nizu drugih, jo
nedovoljno iscrpljenih mogunosti. No ono to je bankama sigurno najvanije je brza i
kvalitetna usluga klijenta kada i gde on to eli. Zadovoljstvo klijenta je osnovni pokreta
uvoenja i razvoja ponude bankarskih usluga putem bankomata.

1.4. Iskustva u koritenju bankomata

Iskustva u korienju bankomata u Republici Hrvatskoj vie su nego dobra, a iskustva

zapadnoevropskih zemalja potvrdila su se i kod nas. Bankomati su postali neizostavni deo
ponude svake banke koja bar i malo panje u svojoj strategiji posveuje poslovima sa
stanovnitvom. Jednostavnost rukovanja i brzina dobijene usluge osnovni su aduti koji utiu
na korisniko prihvatanje bankomata. Korisnici kartica brzo su prepoznali ove prednosti, pa je
uvoenjem bankomata broj transakcija na njima naglo porastao, dok se istovremeno broj
isplata gotovine na alterima banaka i pota znaajno smanjivao. Primer Rijeke banke
pokazuje da se ve u prvih nekoliko godina funkcionisanja sadanje bankomatske mree broj
isplata na alterima vie nego prepolovio. Iako se taj broj i dalje smanjuje, trend je ipak neto
usporeniji, to je posledica injenice da jedan deo, preteno korisnika starije dobi, tee
prihvaa usluge temeljene na tehnologiji ili daje prednost tradicionalnom nainu
komuniciranja sa bankom. Kvalitetna edukacija moe i na tom podruju dati dobre rezultate,
6

premda treba imati na umu da e uvek 1, makar i mali procenat korisnika ostati veran alteru i
isplati novca "licem u lice. [1]
Cilj je svake banke da obezbedi klijentima najviu moguu raspoloivost usluge na
bankomatu to bi u idealnom sluaju iznosilo 24 asa dnevno svih 365 dana u godini.
Naravno da su izvesna odstupanja od toga neizbena, a odnose se na vreme neophodno za
opsluivanje bankomata, bez obzira radi li se o njegovu redovnom punjenju/dopunjavanju ili
preventivnom i redovnom odravanju i slinom. Ovakvi zastoji su nuni, ali se kvalitetno
postavljenim praenjem, strunim osobljem i dobrom organizacijom opsluivanja mogu svesti
u racionalne okvire. Zato je kvalitetno praenje bankomata s ciljem trenutne akcije i reakcije
jedan od osnovnih preduslova njihove maksimalne raspoloivosti.
Kvalitativno se promenio nain raspolaganja gotovinom koja se obimnije zadrava u
finansijskim tokovima privrede, to je dobro za njegov razvoj i funkcionisanje. Banke su
rasteretile svoje altere i smanjile trokove. Ne treba gubiti iz vida i pogodnosti te usluge za
strane graane koji su opremljeni karticama i znaju se koristiti bankomatima, a ta se usluga
naplauje njima. To doprinosi i razvoju turistike usluge i ukupnom ugledu turistike ponude.
Graani su rastereeni neugodnih ekanja na alterima banaka i to vreme mogu bolje koristiti
za svoje potrebe. Osim toga, ne podiu odjednom veu koliinu gotovine koja, dok je na
raunu u banci, doprinosi kroz kamatu. Uz to, graani su smanjili i rizik od otuenja ili
gubitka vee koliine gotovine. Dodatne pogodnosti su i mogunost podizanja novca kada se
zateknu u inostranstvu gde ima bankomata. Na bankomatima, osim podizanja gotovine,
graani koriste i druge usluge koje su, u pravilu, neprekidno dostupne. Bankomati i kartice
svakako doprinose promeni navika korienja bankovnih usluga na racionalniji nain.
Banke su meusobno povezane tehniki pa je s karticom jedne banke mogue obavljati
transakcije na bankomatima drugih banaka. Takva umreenost je globalne prirode, to kartici
pridaje i meunarodni znaaj, to jest mogunost korienja na vie od milion bankomata u
svetu. Banke su svoje meusobne finansijske i druge odnose u tom delu reile meusobnim
bilateralnim ili multilateralnim sporazumima i ugovorima, a sva znaajna pitanja vezana uz
razvoj i unapreenje kartinog poslovanja dogovaraju i reavaju putem zajednikih tela.
Broj bankomata sigurno e nastaviti da raste gotovo nesmanjenim tempom. Iako
postoje razmiljanja da e u narednom periodu doi do znatno usporenijeg porasta broja
bankomata kako zbog visokih investicionih i operativnih trokova tako i zbog prognoziranog
zasienja trita te sve breg razvoja ostalih elektronskih kanala distribucije.

2. Bezbednost pri korienju kartice

Treba razlikovati dve vrste kartica - kreditne kartice i debitne kartice. Svaka od njih ima
pridruena pravila bezbednosti uvanja i korienja. Kada je re o korienju na
bankomatima, mere bezbednosti su iste. U pravilu, kartice se mogu koristiti samo uz lini
identifikacioni broj kojeg popularno nazivamo PIN, a koji se najee sastoji od etiri brojke
koje, uz globalno jedinstven broj kartice, tvori posebnu kombinaciju poznatu samo imaocu
kartice.
Dok je broj kartice vidljiv, PIN je nevidljiv, jer je u memoriji nosioca kartice. Poneki
korisnici kartice teko pamte svoj PIN i znaju ga imati napisanog pored kartice, pa ak i na
samoj kartici to je krajnije neprihvatljivo sa stanovita preporuka banke i vrlo rizino za
vlasnika. Da bi se njima izalo u susret, na bankomatima se nudi mogunost promene
dobijenog PIN-a sa nekim drugim brojem koji e se lake pamtiti. U tom sluaju treba
izbegavati kombinacije brojki koje mogu asocirati na imaoca (telefonski broj, datum roenja i
slino). Nivo bezbednosti korienja kartice je vrlo visoka ukoliko se korisnik kartice dri
preporuka banke koja takoe ne zna PIN niti ga ima sauvanog. Ukoliko imalac izgubi PIN,
banka e mu izdati novi, jer ne zna brojeve izgubljenog PIN-a. Bankomat je takoe siguran i
ne grei kod isplate gotovine. Ima ugraene viestruke nadzorne sisteme i ukoliko neto nije u
redu, on se blokira.
Na bankomatima poslovnih Banaka mogue je koristiti sledee usluge: - Podizanje
gotovine platnim karticama - Provera iznosa raspoloivih sredstava - Dopuna prepaid kredita Izvod po raunu, mogunost pregleda poslednjih 10 transakcija po raunu
Bankomat je spreman da obavi uslugu koju klijent odabere, ukoliko na bankomatu
svetli kontrolna zelena lampica, koja se nalazi na mestu gde se ubacuje kartica, na nain i u
smeru koji je prikazan na bankomatu. Ukoliko je kartica ubaena u odgovarajuem smeru,
dobija se poruka da je mogue izabrati jezik kojim ete se sluiti - srpski ili engleski jezik.
Potom, klijent unosi PIN - licni identifikacioni broj koji je dobio prilikom preuzimanja
kartice. Pritiska taster pored ekrana za opciju "Potvrdi. Ukoliko je pogreno ukucan PIN, na
ekranu e dobiti poruku "Pogrean PIN, pokuajte ponovo. Potrebno je voditi rauna da je
dozvoljeno dva puta pogreiti, trei put e bankomat zadrati karticu.
Ukoliko je PIN ispravno unet, bice ponuene sledee opcije: 1. Podizanje gotovine 2.
Iznos raspoloivih sredstava 3. Pre paid dopuna 4. Izvod po raunu

3. ISTORIJAT KREDITNE I DEBITNE KARTICE

Kreditne kartice pojavile su se u SAD tokom 1920-ih godina, kada su pojedine firme
poput naftnih kompanija i lanaca hotela poele da ih izdaju svojim potroaima. Ovakve
kreditne kartice bile su zatvorenog tipa, tj.mogle su da se koriste samo u prodajnim/uslunim
objektima kompanije koja ih je izdala. Njihova upotreba znaajno je poveana posle II
svetskog rata.
Prvu univerzalnu kreditnu karticu, koja je mogla da se koristi u raznovrsnim
prodajnim/uslunim objektima, izdavao je Diners Club.Inc., 1950 godine. U ovom sistemu
kompanija koja posluje sa kreditnim karticama (Diners Club), naplauje vlasnicima kartica
godinju proviziju, a njihove raune zaduuje meseno ili godinje. Firme-kooperanti irom
sveta plaaju proviziju za usluge Diners Cluba u rasponu od 4% do 7% od ukupnog iznosa
rauna. Drugu znaajniju karticu ovog tipa lansirala je American Express Company 1958
godine. Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica, u kojima banka odobrava
raunu trgovca odmah po prijemu rauna o prodatoj robi, prikupljajui iznose koji e biti
zaraunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda. Vlasnik kartice ovaj iznos plaa
banci u totalu ili u mesenim ratama sa obraunatom kamatom. Prvi bankarski sistem od
nacionalnog znaaja bio je BankAmericard, koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije
1959.godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim dravama poetkom 1966.godine, a od 197677 godine nosi naziv VISA. Ostale znaajne bankarske kartice su MasterCard (ranije Master
Charge) i Barclays. Mnoge banke koje su organizovale sisteme kreditnih kartica na lokalnoj
ili regionalnoj osnovi odluile su da pristupe velikim nacionalnim sistemima poto se obim
usluga (ishrana i smetaj, kao i kupovina u prodavnicama) irio. Ovi sistemi su se kasnije
proirili na sve delove sveta. U bankarskim sistemima kreditnih kartica, vlasnik kartice moe
da izabere plaanje u ratama, u kom sluaju banka naplauje kamatu na neizmireni dug. Ovi
kamatni prihodi omoguavaju bankama da se uzdre od naplaivanja godinje provizije
vlasnicima kartica i da zaraunavaju nie provizije za uslugu trgovcima koji su lanovi
sistema.
Jo jedna prednost ovih sistema je ta to trgovci primaju svoje usluge promptno, nakon
deponovanja rauna o prodaji kod banke.
Znai kreditne kartice u svom dananjem obliku pojavile su se u Sjedinjenim
Dravama ezdesetih godina. Tek nedavno je upotreba kreditnih kartica znaajno proirena
izvan severne Amerike, budui da je do kraja sedamdesetih nivo njihove upotrebe u Evropi
9

bio mali. Debitne kartice su novijeg datuma i predstavljaju metod plaanja koji se najbre
razvija u Velikoj Britaniji i izvesnom broju zemalja OECD-a. Kreditna kartica je, u dananjem
smislu te rei, kartica koja dokazuje da je njenom vlasniku odobrena kreditna linija.
Omoguava vlasniku da kupuje i/ili podie gotovinu do prethodno utvrenog iznosa. Za
razliku od kreditne, debitna kartica omoguava svom vlasniku da kupuje direktnim
zaduivanjem svog rauna.
Kreditne i debitne kartice sve vie dobijaju na znaaju kao metod obrauna za plaanja
na malo pri kupovini odreenih roba i usluga. Najvee kompanije koje posluju kreditnim
karticama organizovale su zasebne elektronske klirinke i obraunske sisteme. MasterCard i
Visa imaju svoje sopstvene mree koje se koriste za verifikaciju transakcija irom sveta.
Elektronski terminali na mestu prodaje (sistemi za elektronski transfer novca na mestu
prodaje/usluge EFT/POS terminali) omoguavaju da se podaci sa kartice provere za manje
od 15 sekundi u okviru mree koja povezuje trgovce irom sveta sa centrom za obradu
kreditnih kartica i emitentom kreditnih kartica. Na primer, sistem koji koristi Visa, VisaNet,
sastoji se od tri raunarska centra, od kojih su dva u Sjedinjenim Dravama, a jedan u Velikoj
Britaniji. iroke komunikacione mree povezuju trgovce, koji koriste Visa sistem, sa ovim
raunarskim centrima. Ove mree se sve bre ire, uporedo sa trendom prihvatanja kreditnih
kartica od strane potroaa.
Broj kreditnih kartica u upotrebi naglo raste irom sveta. U Evropi je krajem 1990.
godine postojalo oko 200 miliona vlasnika kreditnih kartica. Prema podacima londonske
konsultantske firme Battelle, ovaj broj je do kraja 1995. godine povean na 350 miliona.
Pored toga, vlasnici kreditnih kartica sve ee koriste svoje kartice umesto tradicionalnih
naina plaanja putem gotovine i ekova. U Battelleu tvrde da je broj transakcija plaanja
putem kartica iznosio 8 milijardi krajem 1995, to predstavlja poveanje od 300% u odnosu
na 1990. Prema podacima iste firme, broj Visa kartica u Italiji je udvostruen 1990. godine,
dok je u paniji i Francuskoj povean za oko 50%. Eurocheque i Eurocard (konkurenti Visa
sistema) zajedno su lansirali debitnu karticu koja bi konkurisala rastuem poslovanju Visa
sistema u Evropi. Uprkos poveanom obimu, poslovanje sa kreditnim karticama postalo je
vrlo konkurentno, a provizije obaraju nove, esto nebankarske firme, koje ulaze u ovu oblast
poslovanja. Platni sistemi s kreditnim/debitnim karticama pokazali su se krajnje neotpornim
na zloupotrebu. Kreditne/debitne kartice mogu se ukrasti od njihovih vlasnika i onda
zloupotrebiti, a trgovci koji primaju plaanja kreditnim/debitnim karticama mogu prevariti
potroaa i ne isporuiti mu robu (na primer, kod naruivanja preko telefona). Gubici zbog
zloupotrebe plaanja kreditnim/debitnim karticama od strane trgovaca su znaajni. Zbog toga
10

se vri otra selekcija trgovaca koji e dobiti ovlaenje da primaju plaanja putem
kreditnih/debitnih kartica. Slino tome, izdavanje kreditnih/debitnih kartica sve se vie
kontrolie kako bi se smanjila zloupotreba i prevara od strane vlasnika kartica. Uprkos ovim
problemima, kompanije koje posluju kreditnim/debitnim karticama, kao to su Visa i
MasterCard, trenutno su najaktivnije u razvoju bezbednih platnih sistema za plaanje
kreditnim/debitnim karticama preko Interneta. Kreditne/debitne kartice predstavljaju previe
glomazan i ogranieni sistem, tako da je malo verovatno da e se na njima zasnivati jedan
zaista globalni i elektronski platni sistem budunosti za plaanja na malo, uprkos poetnom
uspehu koji transakcije kreditnim/debitnim karticama preko Interneta trenutno belee.

11

4. PROCES PLAANJA
Rekli smo da trgovci imaju odnos sa nekom poslovnom bankom ili nezavisnom
prodajnom organizacijom, preko kojih vre obradu transakcija kreditnim/debitnim karticama.
Trgovci moraju da plate poslovnoj banci ili nezavisnoj prodajnoj organizaciji diskontnu
proviziju zasnovanu na ukupnom iznosu prodaje. Slino tome, poslovna banka ili nezavisna
prodajna organizacija mora da plati emitentu kartice proviziju za zamenu onda kada izvre
obradu rauna trgovca. Naravno, ovo je samo gruba skica jednog mnogo kompleksnijeg
procesa, koji se u stvarnosti odvija. Postupak je drugaiji kod onih trgovaca koji ne obrauju
svoje raune elektronskim putem. Uobiajena transakcija pomou kreditne kartice odvija se
na sledei nain: Trgovac izraunava vrednost kupljene robe i trai od kupca da plati. Kupac
daje trgovcu kreditnu/debitnu karticu. Trgovac provlai kreditnu/debitnu karticu kroz POS
terminal. Vrednost prodate robe se unosi runo, ili se preuzima iz registarkase kartice.
Trgovac podnosi podatke o kreditnoj/debitnoj kartici i vrednosti kupljene robe svojoj
poslovnoj banci, sa zahtevom za autorizaciju. POS terminali su obino podeeni tako da
zahtevaju autorizaciju u momentu prodaje, a stvarni prenos podataka sa rauna vri se kasnije.
Poslovna banka zatim obrauje transakciju, prosleujui zahtev za autorizaciju banci koja
emituje kreditnu/debitnu karticu. Broj kreditne/debitne kartice identifikuje vrstu kartice,
banku koja ju je emitovala i raun vlasnika kartice. Ako vlasnik kartice ima dovoljno novca
na svom raunu da pokrije kupovinu (ili mu je odobrena kreditna linija), banka koja emituje
kreditnu/debitnu karticu autorizuje transakciju i generie autorizacionu ifru. Ova ifra se alje
nazad poslovnoj banci. Banka koja emituje karticu rezervie novac na raunu vlasnika kartice
u iznosu koji je ekvivalentan vrednosti kupljene robe. Meutim, raun vlasnika kartice se jo
uvek ne zaduuje. Poslovna banka obrauje transakciju, a zatim alje ifru za odobrenje ili
odbijanje POS terminalu trgovca. Svaki POS terminal ima svoj jedinstveni identifikacioni
broj, tako da je institucija koja vri obradu transakcija u mogunosti da prosledi podatke
upravo tom terminalu. Raun tampa POS terminal ili registarkasa. Trgovac zahteva od
kupca da potpie raun, koji ga obavezuje da nadoknadi naznaeni iznos banci koja emituje
kreditnu/debitnu karticu. Kasnije, u najveem broju sluajeva uvee, kada se radnja zatvara,
trgovac uporeuje autorizacije koje su memorisane u POS terminalu sa potpisanim raunima.
Kada izvri proveru podudarnosti svih autorizacija sa potpisanim raunima, trgovac e
prevesti, ili preneti podatke o svakoj autorizovanoj transakciji kreditnom/debitnom karticom
poslovnoj banci na depozit. Isto tako, on moe deponovati kod banke i realne, potpisane
12

papirne raune. Poslovna banka, za svaki pojedini raun, vri sa odgovarajuom bankom koja
je emitovala karticu ono to se naziva zamenom. Banka koja je emitovala karticu odobrava
poslovnoj banci iznos konkretnog rauna, umanjen za iznos provizije za zamenu. Poslovna
banka zatim deponuje iznos svih rauna koje je podneo konkretni trgovac na njegov raun,
umanjujui ga za diskontnu proviziju. Ovaj pregled, naravno, nije kompletan jer ne pokriva
ulogu finansijskih mrea. On se odnosi uglavnom na transakcije Visa i MasterCard karticama.
Kod American Express i Discover kartica, na primer, ne postoji emisiona banka. Ipak,
pomenuti redosled aktivnosti nam moe posluiti kao prilino veran primer jednog procesa
plaanja kreditnom /debitnom karticom. 36 Naini plaanja karticom su PIN (elektronski) i
SLIP (na osnovu rauna). Uslove korienja, visinu lanarine, kreditni limit, rok vanosti i
mogunost dobijanja dodatne kartice odreuje banka prema svojoj poslovnoj politici odnosno,
uslovima internacionalnih platnih sistema.

4.1. POS terminal

Ovo je znaajan elekronski telekomunikacioni sistem koji spaja potroaa, banku i

trgovinu. To je elektronski sistem za plaanje kupljene robe u trgovini. Potroa koristi
kreditnu ili debitnu karticu i preko terminala dolazi u online vezu sa kompjuterom banke koja
je dotinu karticu izdala. Preko terminala daje se elektronski nalog kompjuterskom centru
banke da transferie novac sa rauna kupca na raun prodavnice. Pre toga se vri identifikacija
kupca (PIN) i proverava rok vaenja kartice. Zatim kompjuter verifikuje da li kupac ima
dovoljno pokria za kupovinu ukoliko se radi o debitnoj kartici. Ako je u pitanju kreditna,
kompjuter proverava da li kupac ima dovoljno sredstava za plaanje u okviru kreditnog limita.
Takoe se odmah dobija informacija o novom stanju rauna klijenta posle plaanja kupljene
robe. Krajem 1997. godine u EU bilo je instalirano 7146 POS terminala na milion stanovnika,
to znai da je na svaki terminal dolazilo u proseku 140 stanovnika. U periodu od 1993 do
1997 god. ostvaren je ukupan porast broja POS terminala od 86%.38 2. RF sistemi plaanja
Najnoviji trend kada su u pitanju bezgotovinski sistemi plaanja, predstavljaju beskontaktna
plaanja zasnovana na RF tehnologiji. To su platne transakcije koje ne zahtevaju fiziki
kontakt izmeu ureaja koje potroa koristi za plaanje i POS terminala na strani trgovca.
Koristimo termin ureaj a ne kartica zato to sem u formi RF kartice ovi ureaji za sada
postoje u obliku priveska za kljueve, ugrauju se u rune satove, mobilne telefone i sl....
Njihovom upotrebom prestaje potreba da svoju karticu predajete trgovcu da bi je provukao
13

kroz ita na POS terminalu to dodatno poveava sigurnost prilikom obavljanja transakcija.
Ovu vrstu plaanja podravaju tri najvea sistema platnih kartica uvoenjem novih proizvoda:
Visa-Visa Contactless, MasterCard-MasterCard PayPass, i American Express ExpressPay.
Svi ovi proizvodi su usklaeni sa meunarodnim ISO 14443 standardom to je veoma
znaajno ako se eli obezbediti globalno prihvaen sistem za plaanje. Kako tee ceo
postupak: Korisniku banka izadaje RF ureaj u formi kartice, priveska za kljueve i sl. koji u
sebi sadri ip ( u kome su upisani podaci koji su do sada bili na magnetnoj traci - ime
korisnika, broj kartice i datum vanosti), odreenu koliinu memorije i RF antenu pomou
koje ureaj komunicira sa POS terminalom trgovca. - Trgovac na postojei POS terminal
instalira RF itac/pisa. - Dovoljno je da kupac priblii dobijeni ureaj/karticu na par
santimetara od itaa i informacije potrebne za izvrenje transakcije prenete su do terminala
bez potrebe da trgovac kao do sada, uzima karticu i provlai je kroz terminal. - Od tog
trenutka terminal obrauje transakciju kao i do sada i alje podatke na autorizaciju procesoru.
Po odobrenoj autorizaciji kupac dobija potvrdu o zavretku transakcije. Ceo proces je dodatno
ubrzan i injenicom da se u mnogim oblastima primene sada ne zahteva da kupac potpisuje
potvrdu o obavljenoj transakciji. Beskontaktno plaanje RF ureajima se zasniva na
infrastrukturi koja ve godinama postoji za potrebe plaanja karticama sa magnetnom trakom
i sem dogradnje postojeih POS terminala, ne zahteva nikakva dodatna ulaganja od strane
trgovca, procesora i finansijskih institucija koje su ukljuene u ceo proces. To je bitna razlika
u odnosu na smart EMV kartice i druge tehnologije za koje se takoe pokuava obezbediti
uspeh na tritu i podrka od strane potroaa i trgovake mree. Da bi se i u praksi potvrdila
upotrebljivost ove tehnologije VISA, American Express i MasterCard startovali su na
razliitim lokacijama svoje pilot projekte. Visa je u Rusiji u sklopu Moscow Social Card
programa implementirala dual interfejs kartice koje pored klasinog smart ipa na telu
kartice, unutar nje sadre i RF modul za beskontaktna plaanja. Ovaj koncept je realizovan i u
Aziji u okviru Visa Wave projekta. American Express je ExpressPay testirao u Phoenix
(Arizona) u pilot projektu sa 25000 korisnika ureaja u obliku priveska za kljueve, u New
Yorku, Singapuru... MasterCard je takoe uspeno zavrio devetomeseni pilot projekat na
Floridi sa preko 16000 korisnika PayPass ureaja. Relizovani pilot projekti pokazali su da se
zbog brzine i jednostavnosti koje pruaju beskontaktni sistemi poveava uestalost upotrebe
ureaja/kartica, poveava prosena potronja korisnika za 20-30%, za 30-40% smanjuje
vreme potrebno za obavljanje transakcija i za 10-15% poveava ukupna upotreba kartica jer
ukljuuje i situacije u kojima je do sada koriena iskljuivo gotovina. To se posebno odnosi
na oblast mikroplaanja (do 10 $) u kojoj sadasnji oblik platnih kartica nije uspeo da zadovolji
14

sve kriterijume i zameni ke.S obzirom da smanjuju vreme potrebno za obavljanje

transakcija, RF sistemi su posebno pogodni za naplatna mesta na kojima je brzina usluge
kljuni faktor uspeha: restorani brze hrane, supermarketi,benzinske pumpe,naplata
putarine,naplata parkinga i sl.39 Sada posle uspeno zavrenih pilot projekata, sledi faza u
kojoj bi trebalo da se ovi sistemi plaanja to masovnije implementiraju na tritu. U SAD su
7-Eleven, MC Donald's i drugi veliki sistemi objavili da e na svojim lokacijama prihvatati
PayPass i ExpressPay. Moemo oekivati da e se ovaj trend prihvatanja RF sistema u 2006.
godini pored SAD-a, nastaviti i u Evropi i Aziji.

15

ZAKLJUAK

Najnoviji trend kada su u pitanju bezgotovinski sistemi plaanja, predstavljaju

beskontaktna plaanja zasnovana na RF tehnologiji. To su platne transakcije koje ne zahtevaju
fiziki kontakt izmeu ureaja koje potroa koristi za plaanje i POS terminala na strani
trgovca. Koristimo termin ureaj a ne kartica zato to sem u formi RF kartice ovi ureaji za
sada postoje u obliku priveska za kljueve, ugrauju se u rune satove, mobilne telefone i sl....
Njihovom upotrebom prestaje potreba da svoju karticu prdajete trgovcu da bi je provukao
kroz ita na POS terminalu to dodatno poveava sigurnost prilikom obavljanja transakcija.
Ovu vrstu plaanja podravaju tri najvea sistema platnih kartica uvoenjem novih proizvoda:
Visa-Visa Contactless, MasterCard-MasterCard PayPass, i American Express ExpressPay.
Svi ovi proizvodi su usklaeni sa meunarodnim ISO 14443 standardom to je veoma
znaajno ako se eli obezbediti globalno prihvaen sistem za plaanje.

16

LITERATURA

1. Babic Ilija - Privredno pravo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008

2. Bara Slobodan, Staki Budimir, Hadi Miroljub, Ivani Marko - Praktikum za
bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007
3. ivkovi Aleksandar, Stanki Rade, Krsti Borko - Bankarsko poslovanje i platni
promet, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008
4. irovi Milutin - Bankarstvo, Bridge Company, Beograd, 2001
5. Hadi Miroljub - Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007

17