Ispitna pitanja iz predmeta Upravljanje kvalitetom

1. Definicija kvaliteta, predmet i zadaci upravljanja

kvalitetom.
Kvalitet nekog proizvoda je kompleksan pojam jer
ga odreuju brojne tehnike, ekonomske, socijalne,
estetske, etike, pravne i druge karakteristike. Ova
kompleksnost potie pre svega, iz sloenosti procesa
poslovanja (procesa stvaranja procesa), i direktne
povezanosti svih faza ovog procesa sa kvalitetom
proizvoda u toku kojeg se potpuno stvara proizvod.
Kvalitet kao kompleksan pojam u zavisnosti je od
vie funkcija kvaliteta (ima ih 9)
K = f ( K1, K2, K3, K9)
Po stepenu uticaja, istiu tri funkcije:
- kvalitet konstrukcije K3
- kvalitet komfornosti (izrade) K5 i
- pouzdanost kvaliteta u eksploataciji K8
kao osnovne komponente kvaliteta nekog proizvoda.
Faktori koji su od uticaja na kvalitet

Jedna od definicija kvaliteta glasi:

Kvalitet je skup svih osobina kojima se ocenjuje neki
proizvod prema ekonominosti, sigurnosti ili prema
zadovoljstvu koje prua korisniku ili prema nekim
drugim osobinama. Kriterijumi za ocenu kvaliteta
nazivaju se karakteristike kvaliteta i one slue i

proizvoau i kupcu za ocenu kvaliteta i

sporazumevanje.
Postoji vie vrsta kvaliteta:
1. Tehniki kvalitet. Sa stanovita tehnikog kvaliteta
moe se izvesti najvii kvalitet nekog proizvoda sa
adekvatnom cenom koja je u nekim sluajevima
nepristupana kupcima.
2. Trini kvalitet. Predstavlja merilo upotrebne
vrednosti proizvoda, odnosno sposobnosti da ispuni
zahteve potroaa i to u pogledu nivoa tehnikog
kvaliteta i cene i namene tog proizvoda. Trini kvalitet
predstavlja ekonomsku kategoriju.
3. Projektovani kvalitet. To je kvalitet utvren
tehnikom dokumentacijom. On moe da se ostvari u
toku procesa proizvodnje.
4. Kvalitet izrade. Zbog dejstva poremeajnih faktora,
u procesu proizvodnje na izlazu se dobija kvalitet
izrade, a ne projektovani kvalitet . Zbog upravljanja
kvalitetom proizvodnje treba teiti da razlika izmeu
projektovanog kvaliteta i kvaliteta izrade bude to
manja, odnosno teiti da ta razlika nestane.

2. Razvoj koncepta kvaliteta

Re kvalitet ima viestruko znaenje. Za
sporazumevanje iz oblasti kvaliteta potrebno je
definisati osnovne termine potrebnih u komunikacijama.
Prema standardu ISO 8402 kvalitet se definie kao:
Celokupnost karakteristika nekog entiteta, koje se
odnose na njegovu sposobnost da zadovolji iskazane
potrebe i potrebe koje se podrazumevaju.
Entitet moe biti:
Aktivnost ili proces
Proizvod
Kompanija, sistem ili osoba, ili
Bilo koja kombinacija od napred navedenog.
3. Gurui kvaliteta
Osobe, koje su znaajno doprinele razvoju filozofije,
teorije i prakse kvaliteta u periodu od 19. veka do
danas, nazivamo guruima kvaliteta, a kroz ovaj deo
emo predstaviti neke od njih:
Walter Shewhart,
Edwards Deming

Joseph Juran
Kaoru Ishikawa.
Shewhart je uspeno povezao statistike, inenjerske i
ekonomske discipline i postao poznat kao otac
savremene kontrole kvaliteta.
P (Plan planiraj) mora se planirati postupak i
oblik poboljanja
D (Do uini) planirane promene se sprovode u praksi
C (Check proveri) proveravaju se rezultati
sprovedenih promena
A (Act deluj) korigovano reenje se primenjuje u
stalnoj praksi.
W. Edwards Deming - 1950. godine, Drutvo
japanskih naunika i ininjera (JUSE) je pozvalo dr.W.
Edwardsa Deminga u Japan da predaje o statistikoj
kontroli kvaliteta. Dok je njegovoj filozofiji na podruju
kvaliteta u SAD-u pridavana umerena panja, njegova
predavanja su iroko prihvaena u Japanu.
Deming kvalitet definie kao kontinuirano poboljavanje
stabilnog sistema. Ta definicija naglaava dve stvari.
Prvo, svi sistemi (administrativni, dizajnerski, proizvodni
i prodajni) moraju biti stabilni u statistikom smislu.
Postoje 14 Demingove take i to:
1.Kreirajte konstantnost svrhe za unapreenje
proizvoda i usluge,
2.Prihvatite novu filozofiju,
3.Prekinite praksu oslanjanja na masovnu kontrolu,
4. Definiite praksu dodele posla, rukovodei se
iskljuivo ponuenom cenom,
5. Neprekidno i zauvek unapreivati sistem proizvodnje
i usluga,
6. Uvoenje savremenih metoda obuke na radnom
mestu
7. Prihvatite i uvedite instituciju predvodnitva, tj.
Liderstva
8. Iskoreniti oseanje straha
9. Sruiti barijere koje razdvajaju zaposlene

10. Ukinite parole, upozorenja i planske ciljeve

11. Eliminiite numerike kvote (radne standarde)
12. Sruite prepreke koje ljude
spreavaju da se ponose svojim radom
13. Stimuliite sve za obrazovanje i lino usavravanje
14. Preduzmite akciju da biste sproveli transformaciju.
Joseph Juran - Smatra se da je Juran napisao prvi tekst
o statistikoj kontroli kvaliteta koji je bio osnova za
danas iroko korieni Prirunik Western Electrica o
statistikoj kontroli kvaliteta. Predavao je na New York
University, gde je odreeno vreme bio i ef katedre za
industrijski ininjering.
Kaoru Ishikawa - (1915. 1989.) je najpoznatiji
japanski naunik iz podruja kvaliteta, tipini
predstavnik uspenog preuzimanja svih amerikih
iskustava, njihove neposredne implementacije u
ispitivanja. Vezujui amerika saznanja s japanskom
praksom, Kaoru Ishikawa je pionir u osvajanju novih,
vlastitih tehnika koje e proslaviti Japan u celom svetu.
Osnovni elementi uenja i prakse Kaoru Ishikawe
su sledei:
1. Kvalitet zapoinje i zavrava uenjem
2. Prvi korak je znati zahteve potroaa
3. Idealno stanje u kontroli kvaliteta se javlja onda kada
inspekcija vie nije potrebna.
4. Treba uklanjati uzroke problema, a ne simptome.
5. Kontola kvaliteta je odgovornost svih radnika.
6. Ne smeju se meati sredstva i ciljevi.
7. Kvalitet treba biti prioritet i treba teiti ostvarenju
profita u dugom roku
8. Marketing je ulaz i izlaz za kvalitet
9. Vrhovni menadment ne sme pokazivati ljutnju kada
podreeni iznose injenice.
10. 95% problema u organizaciji mogu biti reeni
upotrebom jednostavnih alata za analizu i reavanje

problema.
4. Statistike metode kontrole kvaliteta proizvoda.
Izdvajanje i naini prikazivanja podataka.
Znacajnija primena statistikih metoda unapredjivanja
kvaliteta u industriji poinje u SAD za vreme Drugog
svetkog rata. Tada je postavljen problem kontrole
kvaliteta u masovnoj proizvodnji ratnog materijla.
Problem je bio kako obezbediti visoke zahteve kvaliteta
za potrebe rata, kada je pored nestaice radne snage
bilo i drugih potekoa. Reenje ovog problema je
nadjeno u primeni statistikih metoda.
Statistike metode i tehnike unapreenja kvaliteta
podrazumevaju prikupljene podatke, pri emu se stvara
dokumentovana tradicija. Registrovanjem podataka
objektivniji je i odgovorniji odnos izvrilaca prema svom
poslu.
Koristi od statistikih metoda i tehnika unapreivanja
kvaliteta su u mogunostima predvianja, na bazi
naunih metoda, u objektivnom ocenjivanju sposobnosti
procesa, u analizi procesa i donoenju mera za
poboljanje kvaliteta.
U realizaciji bilo kog procesa, preporuuje se
pridravanje sledeih pravila:
* nikako proces bez izdvajanja podataka,
* nikako izdvajanje podataka bez analize,
* nikako analize bez odluka,
* nikako odluke bez akcija koje podrazumevaju
odreena unapreenja.
Kao prvi korak pri izdvajanju podataka treba razreiti
sledea pitanja:
-Da li podaci postoje?
-Ako postoje, da li su raspoloivi u konkretnom obliku?
-Odakle i na koji nain izdvojiti podatke?
-Koliko osoblja je raspoloivo za izdvajanje podataka i ko
e to da uini?
-Kada e se i kako obaviti izdvajanje podataka?

 Naini prikazivanja podataka su:

histogram,
dijagram sa stupcima,
kruni dijagram,
polarni dijagram i
linijski dijagram.
5. Vrste podataka. Izdvajanje podataka.
Vrste podataka
Podaci se u optem sluaju javljaju u dva oblika, kao
atributivni i numeriki.

Kao prvi korak pri izdvajanju podataka treba razreiti

sledea pitanja:
Da li podaci postoje?
Ako postoje, da li su raspoloivi u konkretnom obliku?
Odakle i na koji nain izdvojiti podatke?
Koliko osoblja je raspoloivo za izdvajanje podataka i ko
e to da uini?
Kada e se i kako obaviti izdvajanje podataka?
6. Prikazivanje podataka. Histogram.
Histogram se koristi za prikazivanje rasipanja i
raspodele izdvojenih, uglavnom numerikih
karakteristika procesa. Ukazuje na postojanje i znaaj
variranja u procesima, daje mogunost poreenja
rasipanja sa zadatim specifikacijama, odnosno daje

odgovor na pitanje kako su podaci grupisani u odnosu

na nominalnu meru.

Ucestanost pojave

Period:
Podaci uzeti za: Linija A, masina B
Prikupljeno:
Prikupio: Xxxxx Yyyyy

2. Praznine
izmedju
stubaca
ne ostavljati
3. Posebno oznaciti
delove histograma
koji izlaze van granica
dozvoljenih odstupanja

5. Prikazati granicne linije

donja
granica

1. Prikazati
srednju vrednost

gornja
granica

15

10

4. Navesti podatke o
velicini uzorka (n)
srednjoj vrednosti (x)
I standardnoj devijaciji

n = 50
x = 9.22
s = 0.38

8.4 8.6 8.8 9.0 9.2 9.4 9.6 9.8 10.0 10.210.4 10.6

7. Prikazivanje podataka. Dijagram sa stupcima.

Dijagram sa stupcima koristi se za poreenje podataka
razliitih entiteta. Postupak oblikovanja dijagrama
sastoji se iz sledea tri koraka:
Korak 1: Odreivanje predmeta analize
Korak 2: Crtanje osnove linijskog dijagrama
Korak 3: Unoenje vrednosti za entitete.

2. Obavezno odrediti
jedinice mere

P r o d a[mil.
ja jena]

1. Skalu postaviti sa
spoljanje strane

120

7. Obavezno naglasiti
izvor i vreme prikupljanja
podataka

100

3. Opis vertikalne ose

se postavlja sa leve
strane brojeva

Podaci za period
Prema studiji od
Podatke prikupio: Xxxxx Yyyyy

80

8. Praznine izmeu
stubaca treba da
budu polovina
irine stupca

60

40

20
4. Ne treba z aboraviti
nultu taku

E
Proizvodi

5.Oznake stubaca
postaviti u skladu sa
prirodom veliina

6. Sve slike, grafikone I

tabele, ako ih ima vie
od jedne, numerisati
9. Opis horiz ontalne
ose postaviti ispod ose

8. Prikazivanje podataka. Kruni dijagram.

Kruni dijagram se koristi za vizuelne prikaze
procentualnog uea vrsta podataka u ukupnoj masi
podataka. Udeo svake vrste podataka prikazuje se
isekom odgovarajue, srazmerne veliine.Postupak
oblikovanja krunog dijagrama se sastoji iz etiri
koraka:
Korak 1: Izdvajanje i razvrstavanje podataka po vrstama
Korak 2. Izraunavanje procentualnog uea u odnosu
na ukupnu masu
Korak 3: Izraunavanje pripadajuih uglova
Korak 4: Crtanje kruga i odgovarajuih krunih uglova
1.Gr upa Os talo s e unosi
na poslednjem m estu bez
obzi ra na uee koje
za uz ima

2.Ako se ukupan
broj pojava naz naava u centru
dijagr am a, to
treba da bude
iz vedeno na
pregl edan nain

3.Poetna linija povui

vertikalno iz centra

O stalo
20%

Kvalitet
35%

4. vel iin e se unose

u smeru kazal jke
na satu poevi od
naj vee ka na jmanjo j
(sa iz uzetkom
gru pe Ost alo)

5.Unosi se naz iv
grupe velii nam I
njeno uee u
ukupnom skupu
veliina za koji s e
vri analiza.Broj
grupa velii na j e
proizvoljan

n = 601

irina programa
proizvodnje
13%
Cena
25%

Period: April
Izradio: Xxxx Yyyyy
Datum:

6.Gr upu veliina sa

najveim ue em
posebno istai

9. Prikazivanje podataka. Polarni dijagram.

Polarni dijagram se koristi za vizuelne prikaze
intenziteta promena posmatranih entiteta ( procesa,
pojava, karakteristika,...) u vremenu.
Postupak oblikovanja polarnog dijagrama se sastoji iz
etiri koraka i to:
Korak 1: Odreivanje predmeta prikaza
Korak 2: Crtanje osnove polarnog dijagrama
Korak 3: Unoenje vrednosti za entitete na skalu
Korak 4: Crtanje dijagrama
1. Veliine uneti u smeru
kazaljke na satu poevi
od vrha dijagrama, u
proizvoljnom ili redosledu
prema znaaju

2. Obavezno
naznaiti skalu

3. Jasno naznaiti
na ta se odnose podaci

Polarni
dijagram
10

Kontrolne
karte

8
6

Pareto
dijagram

Zasnovano na
istraivanju Xxx Yyy
od

4
2
0

Dijagram
uzroci - posledica

Dijagram
rasipanja

Obrasci za
izdvajanje podataka

Histogram

4. Veliine treba jednako

rasporediti oko krunice

10.
Prikazivanje podataka. Linijski dijagram.
U realizaciji bilo kog procesa nalaze se pridrzavanje sledecih
nacina:
1. Nikako proces bez izdvajanja podataka
2. Nikako izdvajanje podataka bez analize
3. Nikako analize bez odluka
4. Nikako odluke bez akcija koje podrazumevaju odredjena
unapredjenja.
Izdvajanje podataka
Pri izdvajanju podataka treba razreiti sledea pitanja?

1.
2.
3.
4.

Da li podaci postoje?
Ako postoje da li su raspoloivi u konkretnom obliku?
Odakle I na koji nain izdvojiti podatak?
Koliko osoblja je potrebno za izdvajanje podataka I ko e
to da uini?
5. Kada e se I kako obaviti izdvajanje podataka?
Linijski dijagram- koristi se za vizuelni prikaz promena
posmatranog entiteta u vremenu. Vrednosti posmatranog
entiteta izvorno dobijene ili sraunate unose se u koordinatni
sistem ije su ose:
- Apcisa-vremenska skala (minuti,sati,meseci)
- Ordinata-vrednost posmatranog entiteta.
Poredjenjem unetih vrednosti sa vrednostima iz prethodnih
perioda srednjem vrednou ili zeljenom vrednoscu moguce
je izvesti odredjene zakljucke o promenama odnosno
trendovima.
11.
Pareto ili ABC dijagram. Podruje primene,
opis i postupak sprovoenja metode.
Pareto ili ABC dijagram predstavlja metodu sa veoma irokim
podrujem primene u analizi organizacionih, tehniko
tehnolokih, ekonomskih i drugih veliina. U procesima
unapreenja kvaliteta metoda se primenjuje u podrujima:
Upravljanja
Marketinga
Razvoja
Komercijalnih poslova
Proizvodnje
Upravljanja novanim tokovima
Optih tokova
Integralne sistemske podrke
Opis
Pareto ili ABC metoda je grafika metoda za analizu pojava u
smislu:
Rangiranja veliina/pojava koje se analiziraju prema
stepenu znaajnosti, na osnovu utvrenih kriterijuma,
Utvrivanja kritinih podruja posmatranih
veliina/pojava i

 Usmeravanja napora na data, kritina podruja u cilju

efikasnijeg reavanja problema odnosno koncentracije
rada na podruja koja daju vee uee u ostvarenju
efekata.
Pareto ili ABC dijagram kao jedan od metoda unapreenja
kvaliteta proizvoda / usluga i procesa rada, odlikuje se
osobinama:
Jednostavnost, efikasnost i
Primenjivost u razliitim podrujima
Postupak
Pareto ili ABC dijagram pokazuje u opadajuem redosledu
relativan znaaj uea, uticaj posmatrane veliine ili grupe
veliina u skupu veliina ija se analiza vri.
Metoda se izvodi u sledeim koracima:
Korak 1: Izbor problema za analizu
Korak 2: Oblikovanje PARETO DIJAGRAMA
Korak 3: utvrivanje stepena znaajnosti
12.
Osnovne matematiko-statistike relacije.
Kod praenja bilo koje karakteristike kvaliteta dobijaju se
razne vrednosti koje imaju svoju distribuciju (raspodelu).
Neke vrednosti imaju veu, a neke manju uestalost.
Osnovne karakteristike rasporeda frekvencija
Raspored frekvencija definie se sa dve osnovne
karakteristike:
Vrednost oko koje se frekvencija nagomilava,
Rasipanje ili disperzija izmerenih rezultata.
Ove dve osnovne karakteristike rasporeda frekvencija
odreene su sa nekoliko veliina.
Karakteristika srednje vrednosti
Postoje vie naina za izraavanje srednje vrednosti.
Mod je vrednost sa najveom frekvencijom.
Medijana je vrednost od koje je jednak broj I manjih I veih
rezultata. U sluaju da je paran broj rezultata, medijana je
aritmetika sredina dve vrednosti od kojih ima jednak broj I
manjih I veih rezultata.

U sluaju gde postoji mogunost subjektivnog ocenjivanja

takoe je podesna medijana, jer je neosetljiva na ekstremne
vrednosti.
Prosek ili srednja vrednost je aritmetika sredina svih
izmerenih rezultata I izraunava se po obrascu:
Gde su x1 do xn pojedinani rezultati merenja.
Prosek kao karakteristika srednje vrednosti najee se
upotrebljava u kontroli kvaliteta.

13. Metoda kontrolnih karata.

Kontrolne karte predstavljaju graficku metodu statisticke

kontrole kvaliteta. Kontrolna karta slui za odredjivanje
stabilnosti procesa. Tvorac kontrolnih karata je dr Sjuhart I
on kaze da kontrolne karte slue:
- Da pokazu da li je postignuto stanje kontrole.
- Da dovedu proces proizvodnje u stanje kontrole
- Da podrzavaju proces proizvodnje u stanju kontrole.
U zavisnosti od parametara koje kontrolisemo kontrolne
karte se dele na numericke I atributivne
Numericke: X-R , X-
Atributivne: p, m, u, c
Kontrolna karta predstavlja koordinatni sistem gde se na
apcisu nanosi redosled posmatranja a na ordinatu
vrednost obelezja.
14.
Kontrolne karte za numerike karakteristike
kvaliteta. X-R kontrolna karta.
Ova kontrolna karta predstavlja numericku kontrolnu
kartu u koju se kontrolisu 2 parametra aritmeticka sredina
I raspon, koristi se za manji broj uzorka n<15 dok se za
veci broj uzoraka koristi X- kontrolna karta da bi rezultat
bio verodostojan. Vrednost posmatranja treba da bude
>15

15.
Kontrolne karte za numerike karakteristike
kvaliteta. X- kontrolna karta.
X- kontrolna karta je kontrolna karta gde se odredjena
karakteristika kvaliteta kontrolise preko aritmeticke sredine I
standardne devijacije. Koristi se za uzorke vece od 15
komada a uzorak ne mora biti konstantan.
16.
Kontrolna karta za individualno praenje
kvaliteta.
Ova kontrolna karta se jos I naziva kontrolna karta sa
pominim rasponom.
Kod sprovoenja 100% kontrole kvaliteta, npr. kod sloenih
proizvoda, skupih agregata (turbine, generatori, pumpe) koje
se rade u malim koliinama, registruju se parametri kvaliteta
i prate uz pomo ove kontrolne karte.
Pored toga, ima I takvih tehnolokih procesa gde je dovoljno
izvriti jedno ispitivanje da bi se ocenila itava proizvedena
masa. Ovaj sluaj se javlja u procesnoj i hemijskoj industriji,
npr. u proizvodnji piva, alkoholnih pia i hemikalija. Da bi se
izvrila statistika obrada, potrebno je imati bar 20
posmatranja (k>20).
Naziv karta sa pominim rasponom dat je otuda to se
raspon izraunava izmeu dva uzastopna ispitivanja, tako da
je broj raspona za jedan manji od broja izmerenih veliina.
17.
Kontrolne karte za atributivne karakteristike
kvaliteta. p-kontrolna karta.
Ova kontrolna karta se koristi za pracenje proporcije losih
komada. Kod ocenjivanja kvaliteta proizvodi se razvrstavaju
na dobre I lose bez obzira na razlike koje postoje na njihovim
kvalitativnim karakteristikama. Proporcija losih se obelezava
sa P I predstavlja:
p=broj losih / pregledana kolicina=m/n
broj losih se obelezava sa m, a pregledana kolicina je ustvari
uzorak n. broj posmatranja treba da bude vei od 15 (k >15)
da bi rezultat bio verodostojan.
18.
Kontrolne karte za atributivne karakteristike
kvaliteta. m-kontrolna karta.

Ova kontrolna karta je u sutini ista sto I prethodna I pomocu

nje se prati broj losih proizvoda. Uslov je da je n=const
Kontrolor registruje u formular kontrolne karte broj losih
proizvoda koje je otkrio u uzorku I na osnovu evidentiranih
podataka sprovodi se proracun.
19.
Kontrolne karte za atributivne karakteristike
kvaliteta. u-kontrolna karta.
Ova kontrolna karta slui da se registruje broj greaka po
jedinici proizvoda. Na jednom proizvodu moe biti vie ne
ispravnosti, naroito ako je sloeniji. Ova karta se najee
primenjuje na proizvodima koji imaju za jedinicu mere
duinu, povrinu, teinu i sl.
U= c/n
c- broj greaka
n- pregledna koliina
U svakom posmatranju kontrolor na pregledanom uzorku
utvruje broj greaka tako da se moe izraunati u.
1) Proraun centralnih linija
za n const

za n=const
2) Proraun kontrolnih granica

3) Proraun kontrolnih granica iz zadatog standarda

Ako je za neki proizvod propisan broj greaka po jedinici
proizvoda u0

20.
Kontrolne karte za atributivne karakteristike
kvaliteta. c-kontrolna karta.

Ovo je ista karta kao i u karta stim to je neophodan uslov da

je n = const. Pomou nje se prati broj greaka. Kontrolor
registruje u svakom posmatranju broj greaka na uzorku koji
je konstantan i nakon toga se vri proraun.
1) Proracun centralnih linija
2) proraun kontrolnih granica
3) proraun granica iz zadatog standarda
Propisana je vrednost prosenog broja greaka po jedinici
proizvoda u0
Iz u0 se iztraunava c0=n*u0 pa se izraunavaju kontrolne
granice po obrascu

21.
Metoda planova prijema. Opte odredbe o
planovima prijema.
Metoda planova prijema predstavlja jednu statistiku
metodu kojom se na osnovu reprezentativnog uzorka
donosi miljenje o celoj seriji proizvoda. Dakle, ako je
uzorak dobar dobra je i cela serija proizvoda; ako je
uzorak lo loa je i cela serija proizvoda.

Situacije u kojima se preporuuje korienje

planova prijema: kada su serije delova vrlo velike tako
da je s obzirom na vremenske, tehnike i ekonomske
faktore, iskljuena praktina mogunost izvoenja
stoprocentne ili potpune kontrole. kada se delovi serija
razaraju prilikom kontrole ili im se menjaju
karakteristike kvaliteta.
Podela planova prijema
Podela planova prijema izvodi se na osnovu dva
kriterijuma. Prvi polazi od vrste karakteristike
kvaliteta, pa se stoga planovi prijema dele na:

planove prijema za numerike karakteristike

kvaliteta

planove prijema za atributivne karakteristike

kvaliteta

Drugi kriterijum ine: veliine serije, veliina

uzoraka, visina trokova kontrole, znaaj karakteristike
kvaliteta, odnos nivoa kvaliteta serije i propisanog nivoa
pa se stoga ovi planovi prijema dele na: jednostruke,
dvostruke, viestruke i sekvencijalne planove prijema.
OSNOVNI POJMOVI PLANOVA PRIJEMA
Potrebno je definisati osam osnovnih pojmova vezanih
za planove prijema.

nivo kvaliteta (p),

prihvatlivi nivo kvaliteta (p1),

odbijajui nivo kvaliteta (p2 ),

verovatnoa odbijanja serije (p ),

rizik proizvoaa ( a),

verovatnoa prihvatanja serije ( bp),

rizik kupca (b) i

otrina planova prijema ( p2-p1).

22.
Jednostruki planovi prijema.
Osnovna karakteristika jednostrukog plana prijema
sastoji se u tome da se hipoteza o nivou kvaliteta neke
serije delova testira, odnosno donosi odluka o
prihvatanju ili odbijanju serije, na osnovu svega jednog
uzorka izvuenog iz serije delova.
Veliina uzorka je u jednostrukom planu prijema vea u
odnosu na ostale planove ali je ovaj plan jednostavniji
od ostalih planova prijema. Ovaj plan definiu dva
elementa: n uzorak i c - broj dozvolenih defektnih
delova u uzorku. Ako se sa k obelei broj defektnih
delova u uzorku, i ako je k < c, tada se serija prihvata
sa uverenjem da nivo kvaliteta serije odgovara
adekvatnom nivou kvaliteta koji je propisan.
Ako je pak k > c, serija se odbija ili probira jer se smatra
da je nivo kvaliteta ispod propisanog nivoa.
Plan jednostrukog uzimanja uzoraka
Broj jedinica uzorka koji se kontrolie jednak je sa
veliinom uzorka datom u planu. Ako je broj neispravnih
jedinica koji se pronae u uzorku jednak ili manji od
broja za prihvatanje partija se smatra primlenom.

Ako je broj neispravnih jedinica jednak ili vei od

broja za odbacivanje partija se smatra odbaenom.
23.
Dvostruki planovi prijema.
Osnovno preimustvo dvostrukog plana prijema u
odnosu na jednostruki sastoji se u, sluaju serije dobrog
ili pak loeg kvaliteta, u manjem obimu kontrolne
operacije poto se serija prihvata ili odbija ve na nivou
prvog uzorka dvostrukog plana prijema, a njegov obim
n manji je od obima jednostrukog plana prijema (n >
n1) ovo se preimustvo gubi kada se stvarni kvalitet
serije nalazi u neposrednoj blizini graninog kvaliteta,
zbog ega se esto javla stanje c1 < k1 c2 , pa se
defektna odluka donosi tek posle drugog uzorka (n2 >
n1), ili narednih u sluaju viestrukog plana prijema.
Plan dvostrukog uzimanja uzorka
Ako je broj neispravnih jedinica pronaen u prvom
uzorku jednak ili manji od prvog broja za prihvatanje
partija se smatra primlenom. Ako je broj neispravnih
jedinica pronaen u prvom uzorku izmeu prvog broja
za prihvatanje i prvog broja za odbijanje uzima se drugi
uzorak ija je veliina data u planu pa se izvri kontrola.
Broj neispravnih jedinica koje se pronau pri prvom
kontrolisanju i drugom kontrolisanju sabere se i uporedi
sa drugim brojem za prihvatanje. Ako je ukupan broj
neispravnih jedinica u oba pregleda jednak drugom
broju za prihvatanje ili manji od njega partija se
prihvata. Ako je ukupan broj neispravnih jedinica u oba
pregleda jednak drugom broju za prihvatanje ili vei od
njega partije se odbacuju.
24.
Inenjerske metode upravljanja kvalitetom.
Dijagram toka.
Dijagram toka predstavlja tehniku grafikog
prikazivanja naina odvijanja nekog procesa. Moe da
se koristi za razliite namene:

Da bi se prikazao neki novi proces koji se tek

projektuje u tom sluaju to je osnovna podloga za
detaljniju razradu procesa. Tipian primer ovakvih

dijagrama toka je kod izrade raunarskih programa

algoritamskih programiranja.

Da bi se snimio neki postojei proces i dobila jasna

slika kako se proces zaista odvija. Takav prikaz koriste
analitiari da bi dobili podlogu za detaljnu analizu
proizvoda i eventualno unapreenje. Takoe takav
prikaz je veoma pogodan za korienje kao kratko radno
upustvo za izvoenje procesa i dobro ga je imati na
radnim mestima gde se proces izvodi.
Dijagram toka je veliku primenu doiveo u toku razvoja
raunarske tehnologije. Sustinski dijagram toka i
algoritam predstavljaju istu tehniku, pri emu se termin
dijagram toka koristi za prikazivanje naina odvijanja
programa. Simboli koji se koriste za izradu dijagrama
praktino su preuzeti iz algoritamskog programiranja.
Primena dijagrama toka se veoma preporuuje pri izradi
dokumenata sistema kvaliteta.
25.
Inenjerske metode upravljanja kvalitetom.
Dijagram uzroci-posledice.
Dijagram uzorci - posledice je rezlutat opte analize
uticaja koji uslovljavaju odreeni ISHOD posmatrane
pojave. U naporima usmerenim ka povienju kvaliteta
proizvoda i procesa rada preduzea i uslunih
organizacija, predmetna metoda ili iroko podruje
primene u postupcima obezbeenja kvaliteta procesa
rada svih stvarnih funkcija preduzea u pogledu :

Identifikacije svih stvarnih uzoraka pojave

odreenog stanja-rezlutata procesa rada preduzea ili
uslune organizacije.

Utvrivanje i analize uzrono posledinih veza u

tokovima materijala, energije i informacija, ime se
obezbeuju podloge za efikasno reavanje problema
ako se kao posledica posmatra stanje ishod procesa
rada izvan granica dozvoljenih odstupanja postavljene
funkcije cilja.
26.

QFD metoda. Podruje primene.

QFD predstavlja skraenicu punog engleskog naziva

Quality Funetion Deployment, koji se bukvalno prevodi
kao rasporeivanje funkcije kvaliteta ali se u strunim
krugovima najee podrazumeva planiranje kvaliteta
usmerenog ka zahtevima kupaca-korisnika.
Osnovni cilj QFD metodte je projektovanje ili
unapreenje proizvoda ili usluge prema zahtevima
kupaca. Iskustva u primeni metode ukazuju na to da
QFD metoda daje znaajne efekte:

Olakava i skaruje vreme za projektovanje

proizvoda i usluge

Poboljava kvalitet proizvoda ili usluga

Smanjuje ukupne trokove projektovanja i

proizvodnje.
QFD metoda slui za glas kupaca. Kako plate radnika
obezbeuje kupac to je neophodno da se pri razvoju
proizvoda uje glas kupaca. Ova metoda omoguava da
se u fazi razvoja novog proizvoda izvri poreenje sa
konkurencijom odnosno njihovim proizvodima i da se
ve tada pravinim izborom odgovori na zahteve
kupaca i postigne prednost u odnosu na konkurenciju.
QFD se sprovodi u 4 faze:
Faza 1 - prevodi zahteve kupaca u kareakteristike
proizvoda
Faza 2 - prevodi karakteristike proizvoda u
karakteristike delova
Faza 3 prevodi karakteristike delova u tehnologiju
izrade
Faza 4 - prevodi tehnologiju izrade u proizvodna
upustva.
27.
Integrisani menadment sistemi. Osnov
integrisanja menadment sistema.
Za uspeno integrisanje razliitih standardizovanih
menadzment sistemna u jedinstven menadzment
sistem potrebne su sledee osnove za integracuju :

Koncepcijski osnov integrisanja

Veza izmeu zahteva razliitih standarda


Metodologija i proces integrisanja
Koncepcija integrisanja razliitih menadzment sistema
bazira se na zajednikoj osnovi svih sistema sadranoj u
konceptu TQM. Ova osnova se dopunjava dodavanjem
specifinosti svakog integrisanog menadzment sistema.
Osnova TQM koncepta predstavlja postizanje ravnotee
u zadovoljstvu svih zainteresovanih strana u
organizaciji kao i korisnika organizacije: kupci,
akcionari, zaposleni, partneri, drutvo i budue
generacije.
28.
Metodologija i proces integrisanja PMS-a.
Procesi integrisanja PMS u osnovi menadzment sistem
organizacije sadri dva aspekta:

Integrisanje parcijalnih menadzment sistema u

integrisani menadzment sistem

Integrisanje integrisanog menadzment sistema u

strategije i praksu osnovnog menadzment sistema
organizacije.
Teoretski je mogue da se bilo koji standardizovan
menadzmet sistem povee sa nekim drugim
menadzment sistemom.
Praksa naih organizacija je takva da su elementi
osnovnog menadzment sistema slabo razvijeni i ne
struktuirani. Uvoenje standardizovanog menadzmet
sistema se mora iskoristiti kao prilika za paralelno
uspostavljanje tih elemenata prvo za osnovni
menadzment sistem a zatim i za parcijalni menadzmet
sistem.
Integrisanje parcijalnih menadzmet sistema mogu se
ostavriti :

Ukljuivanjem kada se najpre uradi dokumentacija

osnovnog menadzment sistema a potom se proiruje
prema zahtevima ostalih parcijalnih menadzment
sistema

Dodavanjem tako to se dokumentacija svakog

menadzmet sistema meusobno povezuje.

Predmetni nastavnik
_________________