Srednja medicinska kola

HIPOKRAT
Deanska 9, 21000 Novi Sad

Maturski rad iz zdravstvene nege

Tema: Dekubitus- uzroci, klinika slika i mere prevencije

Mentor:

Uenik:

Dr. Saa Boi

Marina Petkovi

Sadraj
Uvod ................................................................................................................................................. 1
Etiologija .......................................................................................................................................... 2
Mesta nastnka dekubitusa................................................................................................................. 3
Stepen rizika za nastanak dekubitusa ............................................................................................... 4
Razvojne faze dekubitusa ................................................................................................................. 5
Prevencija dekubitusa ....................................................................................................................... 6
Leenje dekubitusa ........................................................................................................................... 7
Konzervativno leenje............................................................................................................... 7
Hirurko leenje ........................................................................................................................ 8
Zakljuak .......................................................................................................................................... 9
Literatura ........................................................................................................................................ 10

UVOD
Izraz dekubitus potie od latinske rei decumbere, to znai leati dole. Koristi se
jo i izraz dekubitalni ulkus (ulcus decubitalis). Prema definiciji EPUAP-a
(European Pressure Ulcer Advisory Panel) dekubitus je ogranieno oteenje koe
i/ili potkonog tkiva nastalo usled dugotrajnog leanja. Najee se stvara na
regijama tela izloenim pritisku na tvrdu, mokru i/ili neravnu podlogu kao i na
podrujima na kojima je slabije razvijeno masno tkivo, a usled sile trenja, ili vune
sile. Etioloki gledano, osim starije dobi bolesnika i nepokretnosti, do pojave
dekubitusa dovodi skup spoljanjih (neudoban krevet, neista koa i sl.) i
unutranjih faktora (poremeaji metabolizma i ishrane). Kao jedan od bitnih
inilaca nastanka dekubitusa svakako treba navesti i vlanost koe. Dekubitus ima
etiri stepena kojima definiemo opseg i veliinu dekubitalne rane, kao i dalji plan
leenja i zdravstvene nege. Leenje je izuzetno skupo i dugotrajno, a moe biti
konzervativno ili hirurko. Stoga, od izuzetne je vanosti prevencija nastanka
dekubitusa, u kojoj kljunu ulogu ima medicinska sestra koja neguje bolesnika. U
nastavku rada bie ukratko objanjeni uzroci nastanka dekubitusa, kao i uloge
medicinske sestre kod pacijenata sa dekubitusom, sa naglaskom na prevenciju.

Etiologija
U etiologiji dekubitusa ono to je bitno spomenuti je imobilizacija, tj. pritisak na
podleeu kost, a bitan inilac u tome je hiperstezija odnosno anestezija (smanjena
osetljivost ili neosetljivost) nekog dela tela. Dodatni elementi koji pogoduju
nastanku dekubitusa su inkontinencija i malnutricija (neuravnoteeni unos proteina
I drugih nutritijenata koja dovodi do nepoeljnih promena na tkivima).
Tkivo odumire na podruju koe na kojem je protok krvi bio prekinut vie od 2 do
3 sata. Prvo se stvara oteenje povrinskih a potom i dubljih slojeva koe to vodi
formiranju otvorene rane ili ulkusa. Prekid cirkulacije stvara povoljno okruenje za
razvoj i razmnoavanje bakterija. Najee su staphylococcus aureus,
pseudomonas aeruginosa, actinobacter kao i proteus. Iako rana na koi moe biti
mala, ispod koe moe biti razvijen opsean proces.
Kod zdravih osoba retko dolazi do razvoja dekubitusa jer tokom leanja esto
menjaju poloaj, ak i nesvesno, dok spavaju. Za razliku od njih, teko bolesne,
komatozne ili paralizovane osobe, koje nisu sposobne da izvode uobiajene
pokrete, vrlo su sklone razvoju dekubitusa. Uz to, takvi bolesnici esto imaju
znatno smanjen oseaj neugodnosti ili bola, znakova koji stimuliu osobu da se
sama okrene ili zamoli medicinsku sestru za promenu poloaja.
U sluaju neodgovarajue ishrane, naroito pothranjenosti, u organizam se unosi
premalo hranjivih materija to znatno umanjuje kvalitet koe i usporava njeno
zarastanje. Tako nedostatak belanevina, cinka ili askorbinske kiseline (vitamin C),
neophodnih za regeneraciju i obnovu koe, moe znaajno doprineti razvoju
dekubitusa. Takve osobe najee imaju i smanjenu koliinu potkonog masnog
tkiva koje dodatno mehaniki titi od udarca i pritiska.

Kako bi se lake razumela etiologija nastanka dekubitusa, rizine faktore koji

ubrzavaju pojavu dekubitusa, neki autori dele u dve grupe:
Spoljanji faktori neudoban krevet, neista i vlana koa, sredstva za
imobilizaciju, nabori na posteljni i linom rublju, mesto pritiska proteze, trahealne
kanile ili trajnih katetera.
Unutranji faktori - poremeaji metabolizma i ishrane (pothranjenost i gojaznost),
kardiovaskularni poremeaji, hronine i terminalne bolesti, ortopedski problemi,
gubitak senzibiliteta koe. Uzimanje nekih lekova iz grupe sedativa, analgetika ili
2

antihipertenziva, koji usporavaju protok krvi, takoe se svrstava meu ozbiljne

faktore rizika, to kod pacijenata zahteva poseban oprez, i preventivne mere.

Mesta nastanka dekubitusa

Dekubitus se najee stvara na regijama tela izloenim pritisku na tvrdu, mokru
i/ili neravnu podlogu, tj. na podrujima izboenja koje stvara slabinski deo kime,
sedalna kost, peta, zglob kuka, gleanj, kolena ili laktovi, kao i na podrujima na
kojima je slabije razvijeno masno tkivo.

Slika 1 dekubitus na tabanu

Slika 2 dekubitus sakralnog dela

Kod leanja na leima pritisak na pete je najmanji 10 mm ivinog stuba, na

glutealnu regiju oko 30 mm, dok na sakralnu regiju pritisak iznosi 50 mm ivinog
stuba. Leanje na trbuhu nema ni na jednom mestu pritisak vei od 10 mm ivinog
stuba.
ovek koji sedi s natkolenicama paralelnim sa podlogom ima optereenje na
sedalnim kvrgama od 60 mm. U poloaju kada ima podignute natkolenice to
optereenje iznosi 100 mm.
Uz gore pomenute podatke treba napomenuti da se kod pritiska od 100 mm ivinog
stuba, u roku od 10 sati javilja radijalna nekroza, dok svi pritisci iznad 32 mm
izazivaju privremenu ishemiju.

Slika 3 Najea mesta nastanka dekubitusa

Stepen rizika za nastanak dekubitusa

Odreivanje stepena rizika za nastanak dekubitusa je deo holistikog pristupa
svakom bolesniku. Danas se u klinikoj praksi koristi nekoliko podela prema
kojima se odreuje celokupni rizik za bolesnika, a meusobno se razlikuju u
pojedinanim faktorima rizika.
U praksi se najee koristi stepenovanje po Bradenu odnosno prema Knoll i
Norton skali za procenu rizika od nastanka dekubitusa. Stepenovanje po Bradenu
procenjuje stanje est faktora rizika (percepcija oseaja i drai, vlanost, stepen
fizike aktivnosti, mobilnost, ishrana, trenje i vuna sila). Norton skala, za razliku
od Braden i Knoll skale, osmiljena je u zemljama Evrope te je vrlo popularna za
brzu procenu rizika od nastanka dekubitusa. Ona se sastoji od pet podkategorija sa
rasponom vrednosti od 1 do 4 (1 za najmanje, 4 najvie) odnosno rasponom
rezultata od 5 do 20 bodova. Vie bodova na Norton skali upuuje na manji stepen
samostalnosti pacijenta.
Istraivanja su pokazala da se veina dekubitalnih rana razvije u prve tri nedelje od
dana prijema pacijenta u zdravstvenu ustanovu, stoga se prema Amerikoj agenciji
za zdravstveno istraivanje i kvalitet, ACHPR (Agency for Healthcare Research
and Quality) preporuuje obavljanje procene stepena ouvanosti integriteta koe u
sledeim intervalima:

1. Po prijemu pacijenta u zdravstvenu ustanovu

2. Akutno obolelim pacijentima svakih 48 sati ili pri promeni stanja hronino
obolelim pacijentima jednom nedeljno prve etiri nedelje, kasnije jednom
meseno ili jednom na svaka etiri meseca, ili pri promeni stanja pacijenta.

Razvojne faze dekubitusa

I. stepen na mestu neprestanog pritiska koa poprima crvenkasto-ljubiastu boju
koja ne nestaje nakon to uklonimo pritisak pa crvenilo traje due od sat vremena
nakon prestanka pritiska.
II. stepen dolazi do razvoja mehura ili povrinske rane na koi, a okolna koa je
crvena i iritirana. Zahvaena je koa, delimino i potkono tkivo, praeno
stvaranjem plihova.
III. stepen koa je smee boje, tkivo nekrotino, vidljiv je mii pa je gotovo
uvek prisutna infekcija. Proces zahvata i dublje slojeve koe uzrokujui razvoj
dubokog ulkusa.
IV. stepen duboki ulkus zahvata miie i kosti, mii je potpuno razoren, gotovo
uvek prisutna infekcija.

Prevencija dekubitusa
Najvanije je spreiti razvoj neugodnih i ponekad vrlo opasnih dekubitalnih rana.
Takva rana lokalno je arite koje moe dovesti do sepse jer produkti odumrlog
tkiva deluju toksino, a zbog vlaenja i curenja rane dolazi do gubitka belanevina.
Osobe koje neguju teko bolesne i nepokretne osobe ili osobe u invalidskim
kolicama moraju redovnim, svakodnevnim pregledima koe na vreme uoiti
promene na koi koje bi upuivale na poetni razvoj dekubitusa - crvenilo koe
koje ne nestaje nakon pritiska prstima. Kako bi se na tom delu koe smanjio
pritisak i time omoguio normalan protok krvi, potrebno je menjati poloaj tela
najmanje na svaka dva sata, nekada i ee.
Koa mora biti suva i ista, naroito kod inkontinentnih bolesnika. Teko bolesne
ili paralizovane osobe moraju leati na posebnim krevetima, duecima ili jastucima,
koji u velikoj meri ublaavaju pritisak na kou. Preporuljiva je i posebna zatita
onih delova koe koji se nalaze neposredno iznad kostiju ili zglobova (laktovi,
pete) vatom, vunom ili slinim mekim materijalima.
6

Svakako je potrebna pravilna i uravnoteena ishrana i, ako je ikako mogue,

kretanje bolesnika.
Pod pojmom pravilne ishrane podrazumevamo 25 30 kcal/kg nebelanevinastog
porekla, 1.5 3 g/kg belanevina dnevno. Vie od 2 g/dl albumina je preduslov da
tkivo zdravo zarasta. Vitamin C bitan je za sintezu kolagena, a cink, gvoe i bakar
za transportni sistem kiseonika.

Leenje dekubitusa
Leenje dekubitusa podrazumeva multidisciplinaran pristup koji obuhvata
kompletan tim zdravstvenih radnika: dermatologa, hirurga, internistu, urologa,
neurologa, fizijatra, fizioterapeuta i medicinsku sestru.
Posebno vanu ulogu ima medicinska sestra koja uz to to bolesnika neguje
sprovodi i mere prevencije (edukacija bolesnika o higijeni, nezi, samokontroli).
Zbog svega gore pomenutog, leenje dekubitusa spada meu najskuplja leenja u
medicini (oko 20 000 50 000 USD po bolesniku), uz recidiv od 95% a pritom je
vrlo zahtevno i dugotrajno.
Leenje moe biti konzervativno i hirurko, a ukljuuje lokalnu terapiju, leenje
infekcije i borbu s predisponirajuim faktorima.
Konzervativno leenje
Kljuan element u konzervativnom leenju dekubitusa je redistribucija, odnosno
preraspodela pritiska na kritinim podrujima podlaganjem jastuia, primenom
gipsanih zavoja na ugroenim mestima, upotrebom specijalnih antidekubitalnih
dueka i promenom poloaja bolesnika na svaka dva sata. Posebno je vano
izbegavati dalje povrede ili iritaciju oteenog podruja.
Ovaj vid leenja svakako podrazumeva i svakodnevnu higijenu tela, redovno
menjanje posteljnog rublja kao i brigu o naborima na posteljnom i linom rublju.
Vana je i pravilna ishrana, uz dovoljan unos belanevina, vitamina A i C kao i
elemenata koji uestvuju u transportu kiseonika (bakar, cink, gvoe).
Kontrola infekcije obuhvata redovnu dezinfekciju rane antiseptikom (fiziolokom
rastvorom ili antisepticima na bazi oktenidindihidroklorina), kao i ope mere,
uzimanje antibiotika prema antibiogramu i preporuci lekara. U terapiju
dekubitalnih ulceracija svakako spada i primena razliitih obloga i lokalnih
7

preparata, elektromagnetna terapija, ultrazvuna terapija kao i VAC terapija

(leenje negativnim pritiskom).
Konzervativno leenje ujedno je i potpora hirurkom leenju, s naglaskom na negu
i visoke higijenske mere.

Hirurko leenje
Hirurka terapija sastoji se od radikalnog izrezivanja odumrlog tkiva, ostektomije,
tj. uklanjanja upalno promenjenih delova kosti, ravnanja izloenih delova kosti kao
i zatvaranja defekata lokalnim konim ili miinim renjevima. Operativno leenje
dekubitusa se najee odvija na plastinoj hirurgiji, uglavnom se odvija u optoj
anesteziji, i sam proces oporavka traje desetak dana.
U postoperativnom periodu najvei je naglasak na promeni ponaanja bolesnika i
prevenciji nastanka novih dekubitalnih rana.

Zakljuak
Uz preventivno orijentisan rad medicinske sestre i ostalog medicinskog osoblja, u
zbrinjavanju dekubitusa vano mesto zauzima i leenje. S obzirom na to da se
dekubitus stalno nalazi u polju napetosti izmeu odgovornosti lekara i
kompetentnosti medicinskih sestara, implementacija i evaluacija standarda uz
trajnu edukaciju, bie u sreditu interesa dekubitus menadmenta.

Literatura
A. Baljozovi, S. Kosti, N. Baljozovi, 2004, Zdravstvena nega I
https://sr.wikipedia.org/wiki/Dekubitus#Hirur.C5.A1ko_le.C4.8Denje (pristupljeno
31.05.16)

10