7.

MERENJE UGLOVA I KONUSA

Merenje i kontrola uglova i konusa moe se vriti raznim metodama, koje mogu
biti:
- uporedne,
- trigonometrijske i
- goniometrijske.
Uporedne metode se odnose na kontrolu pomou vrstih, jednostrukih merila.
Jednostruka merila su: granina merila, ugaonici, abloni i tolerancijska merila.
Trigonometrijske metode se baziraju na indirektnom merenju uglova i konusa.
Merenjem duina omoguujemo merenje uglova na taj nain, to raunskim
putem dolazimo do vrednosti traene mere.
Goniometrijske metode su one metode, pomou kojih ugao odredjujemo
direktnim oitavanjem na skali instrumenta. Merni instrumenti su viestruka
merila, na kojima se moe oitati bilo koja vrednost u odredjenom dijapazonu
mera, koju omoguuje instrument.

7.1. TRIGONOMETRIJSKE METODE MERENJA UGLOVA

Za merenje ugla mernog predmeta ili kod kontrole konusa esto pribegavamo
merenju posrednih veliina, kao to je ve reeno, a ugao se izraunava preko
funkcija sinusa i tangensa. Ovaj nain se naziva trigonometrijskom metodom
merenja ugla i esto se koristi u praksi, dok su neke firme konstruisale i uredjaje,
koji rade na ovom principu.
7.1.1. SINUSNI LENJIR
Sinusni lenjir predstavljen je na slici.

7.1. TRIGONOMETRIJSKE METODE MERENJA UGLOVA

Postavljanjem graninih merki visine h na jednoj strani, dobiemo trougao iz
kojeg emo izraunati eljeni ugao , s tim to je hipotenuza najee 100 mm.
(Moe biti jo 200, 300 i 500 mnu) Ugao je dobijen iz izraza:

h
sin x
L

, odnosno

arcsin x

7.1. TRIGONOMETRIJSKE METODE MERENJA UGLOVA

Na granitnu plou postavi se sinusni lenjir sa graninim merkama, a na njega se
stavi radni predmet. Tada se komparatorom proveri horizontalni poloaj
izvodnice konusa (slika). Ukoliko se javi odstupanje, izraunaemo u uglovnim
ili duinskim jedinicama greku izrade predmeta. Greke merenja ovom
metodom kreu se od 10-15".

7.1. TRIGONOMETRIJSKE METODE MERENJA UGLOVA

Uredjaj, koji radi na principu sinusnog lenjira, firme C.Mahr, prikazan je na
slici. Omoguuje kontrolu spoljnih i unutarnjih konusa. Desni kraj se izdie na
potrebnu veliinu, tako da izvodnica konusa dodje u horizontalan poloaj.
Pokretni sto (3) se tada pomera uzduno, a na pokazivau (4), sa podelom u
0,001 mm, se kontrolie postavljeni ugao. Ukoliko se ne pokae odstupanje,
radni predmet je uradjen tano. Na ovaj nain se mogu meriti uglovi konusa sa
grekom od 7" do 8".

7.1. TRIGONOMETRIJSKE METODE MERENJA UGLOVA

7.1.2. MERENJE UGLA KONUSA POMOU DVA PARA KOLUTOVA
Kontrola spoljanjeg konusa pomou dva para kolutova vri se na taj nain, to
se konusni merni predmet postavi svojom eonom povrinom na ravnu plou, a
uz njega priljubi par manjih kolutova i izmeri mera l 1, a zatim drugi, vei par i
izmeri mera l2 (sl 7.4).
Tada imamo da je:

l1 d1 2 x1 a
l2 d 2 2 x2 b
l 2 l1 d 2 d1 2( x 2 x1 ) b a
x1

d1
cos / 2
2

x2

d2
cos / 2
2

7.1. TRIGONOMETRIJSKE METODE MERENJA UGLOVA

ba
2 ACtg / 2
2

AC

d2 d2
d
d
sin / 2 ( 1 1 sin / 2)
2
2
2
2

pa je:

l 2 l1 d 2 d1 (d 2 d1 ) cos / 2 (d 2 d1 )(1 sin / 2)tg / 2

ako oznaimo sa k odnos:
l l
1 sin / 2
k 2 1 1 cos / 2 (1 sin / 2)tg / 2
1
d 2 d1
cos / 2
razvijanjem izraza imaemo:

(k 1) cos / 2 1 1 cos 2 / 2
odnosno:

2(k 1)
cos / 2
(k 1) 2 1

7.1. TRIGONOMETRIJSKE METODE MERENJA UGLOVA

7.1.3. MERENJE UGLA KONUSA POMOU GRANINIH MERKI
Na slici prikazana je metoda merenja pomou para valjia i dva prenika merila
iste duine. Prvo se uz konus, postavljen na ravnu plou, priljubi par valjica i
izmeri mikrometrom mera l1, a zatim isti par valjia postavi na granine merke i
izmeri veliina l2. Ugao konusa dobiemo iz odnosa:

l 2 l1
tg / 2
2h

7.1. TRIGONOMETRIJSKE METODE MERENJA UGLOVA

7.1.4. MERENJE UGLA KONUSA POMOU DVA PRSTENA
Dva kalibrisana prstena navuku se na konus i izmeri veliina l2, dok su vrednosti
l1, d1 i d2 poznate (sl.7.6).
Ugao konusa emo dobiti iz odnosa:

d 2 d1
tg / 2
2(l 2 l1 )

7.1. TRIGONOMETRIJSKE METODE MERENJA UGLOVA

7.1.5. MERENJE UGLA KONUSA POMOU DVA KOLUTA
Merenje unutranjeg konusa dobiemo koristei istu metodu kao i u prethodnom
sluaju. Prema slici imaemo:

d 2 d1
tg / 2
2(l3 l 2 l1 )

7.1. TRIGONOMETRIJSKE METODE MERENJA UGLOVA

7.1.6. MERENJE UNUTARNJEG KONUSA POMOU DVE KUGLE
Merenje konusa pomou dve kugle razliitih prenika d 1 i d2, vri se tako, da
se postavi manja kugla u konusni otvor, izmeri dubina h 4, a zatim postavi vea
kugla i iz-meri veliina h5 (slika). Poto je ukupna duina konusa (h) poznata,
moemo jednostavno doi do izvedenih vrednosti h 1 i h2, pa je:
sin / 2

d 2 d1
2

d d1
1
1
2
x
1
1
2
h4 h5 (d 2 d1 )
h2 h1 (d 2 d1 )
2
2

2 arcsin x
Ova metoda daje dosta tane rezultate, gde ni kod
najnepovoljnijih uslova merenja greka ne prelazi oblast
od 11" do 15".

7.2. VIESTRUKA MERILA

7.2.1. UGLOMERI
Uglomeri slue za direktno oitavanje ugla u stepenima. Mogu biti:
- mehaniki i
- optiki.
Mehaniki uglomeri
Mehaniki uglomer omoguuje merenje bilo koga ugla od 0 do 360 .
Nepokretna skala i nonijus lee u istoj ravni, to olakava oitavanje mere. Osim
toga iskljuena je i greka usled paralakse.

7.2. VIESTRUKA MERILA

Uglomer firme C.Mahr (slika) snabdeven je lupom, koja omoguava tano
oitavanje mere na skali, koja se sastoji iz nepokretnog dela (1) i pokretnog
nonijusa. Nepokretna skala se sastoji iz etiri dela, gde je svaki deo podeljen od
0-90. Obrtni deo (2) vezan je sa diskom (3) na kome se nalazi nonijus, dok je
lupa (4) privrena tako, da se pokree zajedno sa nonijusom, kako bi za svaki
njegov poloaj bilo omogueno tano oitavanje mere.

7.2. VIESTRUKA MERILA

Nonijus ima dva dela, levi i desni. Pri oitavanju mere levo od nule nepokretne
skale, sluimo se levim delom, a sa desne strane, desnim delom nonijusa.
Nonijus ima 24 podeoka (s1ika) i obuhvata oblast od 46 podeoka nepokretne
merne skale, Veliina razmaka crta na nonijusu iznosi:
b = 46:24 = 155'
a tanost merenja:
c = a - b = 2 - 155 = 5

7.2. VIESTRUKA MERILA

Na slici prikazane su mogunosti merenja sa dodacima

7.2. VIESTRUKA MERILA

Optiki uglomeri
Optiki uglomeri su precizniji od mehanikih. Oitavanje mere se moe vriti
pomou lupe ili mikroskopa. Na slici prikazan je optiki uglomer sa lupom. Kroz
lupu (1) (presek A-A) vidi se deo osnovne skale koja se projektuje sa staklene
skale instrumenta (2) i skala malog lenjira (3) sa podelom od 0-60'. Izgled skale
dat je na slici b..

7.2. VIESTRUKA MERILA

7.2.2. OPTIKA PODEONA GLAVA I PODEONI STOLOVI
Optika podeona glava koristi se za odredjivanje uglova i podela pri kontroli
bregova, bregastih osovina, ekscenta-a, kopira i slino i sastavni je deo
standardne opreme ve ine mernih laboratorija. Podeoni stolovi imaju istu
osnovnu namenu, ali je njihova obrtna osa vertikalna, dok je kod podeonih glava
horizontalna. Proizvode ih: C.Zeiss (DR Nemaka), Matrix (V.Britanija), E.Leitz
(SR Nemaka) a optike podeone stolove i SIP (vajcarska).

7.2. VIESTRUKA MERILA

Spoljni izgled optike podeone glave firme W.Jahnert prikazan je na slici. Na
vrstom postolju (1) nalazi se podeona glava (2), i nosa pinole (3). Poseduje
optiki analogni projekcioni pokaziva, a moe biti snabdeven i digitalnim
pokazivaem.
Postavljanjem dodatnog
uredjaja
na
postolje
maine, koji predstavlja
optiki
uredjaj
za
merenje duina, moemo
vriti merenje i kontrolu
bregova. Kontrola se vri
tako to se na svakih 515, koji se podese na
podeonoj glavi, oita
veliina
radijusa
i
uporedi sa vrednostima
datim na crteu.

7.2. VIESTRUKA MERILA

7.2.3. LIBELE
Libele se uglavnom koriste za merenje malih uglova, odnosno za kontrolu
horizontalnog i vertikalnog poloaja. Osnovni element libele je blago zakrivljena
staklena cev. Ona je delimino ispunjena tenou, dok ostali prostor zauzima
vazduni mehur, koji se uvek nalazi u gornjem poloaju. Pri zakretanju cevi za
ugao , prvobitna najvia taka (A) pomerie se za veliinu luka AB. Veliina
ugla e tada biti ravna (slika):
L

rad

L
R

// 206265

ili u ugaonim sekundama

L
R

7.2. VIESTRUKA MERILA

Osetljivost libele je:

L
R
A
206265

odnosno, ako elimo vrednost podeoka od 1", s tim da je njegova veliina ravna
1mm, moraemo imati cev sa radijusom priblino od 206 m.
Mali nagibi se mogu izraavati i u duinskim veliinama, kao to je mm/m.
Veliina podeoka se izraava u tom sluaju:

1000
c
0,005 //
R
za sluaj da je:

L=1mm

7.2. VIESTRUKA MERILA

Okvirna libela
Okvirna libela se koristi za kontrolu horizontalnih i vertikalnih povrina. Veoma
je pogodna za proveru maina alatki po Shlezinger-u. Imaju dve staklene cevi sa
mehurom, postavljene u dva medjusobno upravna pravca. Spoljne strane su,
takodje, medjusobno upravne, izradjene kao prizmatine povrine (slika.)
Dimenzije libele su 200 x 200 mm, 250 x 250
mm ili 300 x 300 mm. Vrednost podeoka se
kree od 0,02 - 0,03 mm/m.

7.2. VIESTRUKA MERILA

Ugaona libela sa mikroskopom
Na slici prikazana je ugaona libela firme Zeiss. Ovakva libela omoguuje
merenje i manjih i veih uglova u uglovnim jedinicama tako da predstavlja
kombinaciju libele i uglomera. Na prizmatino postolje (1) privreno je telo
libele (2), koje nosi obrtni deo (3). Na njemu se nalazi privrena skala sa
podelom u stepenima do 120 sa obe strane, s tim da je jedna strana obeleena sa
+, a druga sa -.
Zajedno sa skalom obre se i nosa (4),
na kome su dve upravno postavljene cevi
sa mehurom.
Merenje se vri tako, da se runo prema
spoljnoj skali grubo podesi mera prema
repernoj nultoj crti (5), a zatim izvri fino
podeavanje pomou vijka (7), poto smo
odigli
prethodno
zatitnu
kapicu.
Posmatranjem kroz mikroskop (6)
oitaemo tanu meru.

7.2. VIESTRUKA MERILA

Koincidenc libela
Na slici predstavljena je libela sa mikroskopskim vijkom i sistemom optikih
prizama, koje dovode slike dva kraja mehura u vidno polje lupe. Proizvodi je
firma Zeiss.
Cevna libela (1) nalazi se u telu (2), koje se
oslanja na dvokraku polugu (3), obrtnu oko
take (A). Naslanjanjem na kosu mernu ravan
videemo nepodeen poloaj libele (slika b).
Okretanjem vijka (4) podie se kraj poluge i
time se dovodi libela u horizontalan poloaj,
pa e se u vidnom polju lupe pokazati lik, kao
na slika c. Kraj dvokrake poluge e, pritom,
pomeriti repernu crtu po skali za grubu meru
(sl. d), gde e se oitati mera u mm/m, dok e
se fino itavanje vriti na gornjem delu vijka u
0,01 mm/m (sl . e).

7.2. VIESTRUKA MERILA

Predeo merenja libele iznosi 10 mm/m (34), a greka merenja 0,01 mm/m,
za oblast merenja od 1 mm/m odnosno 0,02 mm/m, za ceo opseg merenja.
Veliina podeoka odredie se prema:

1000h a
c
Z l b
gde je:
h- korak vijka u mm
Z- broj podeoka skale
a,b- mali i veliki krak dvokrake poluge
l- veliina udaljene cevi
za h=0,5mm, Z=100, a=18mm, b=100 mm i l=90mm, dobiemo:

1000 0,5 18
c
0,01 mm/m
100 90 100

7.2. VIESTRUKA MERILA

Elektronska libela
Libela "Niveltronic" firme Tesa ima, umesto zakrivljene cevi sa tanou,
elektronski ureaj, napajan baterijom, iji je vek 1000 asova rada (slika).
Elektronski uredjaj sa mernom skalom, nalazi se na vrstom livenom postolju,
koje omoguuje merenje u horizontalnoj i vertikalnoj ravni. Libela ima
prikljuak za pisa, tako da se merenja mogu zabeleiti na traci.
Libela se izradjuje u dve veliine,sa
mogunou
oitavanja
odstupanja
u
uglovima i duinskim jedinicama. Oblast
merenja za instrument veliine I: 0,75 mm/m
( 150 sec) i veliine II: 0,15 mm/m (30
sec). Tanost merenja za vee merilo 0,001
mm/m (0,2 sec) i za manje 0,005 mm/m (1
sec).