Travnicka hronika

Likovi -

Francuski konzul - Davil

Austrijski konzul I fon Miterer
Austrijski konzul II fon Pauli
Vezir I Mehmed-paa
Vezir II Ibrahim-paa
Vezir III Ali-paa
Lekar i tuma Mehmed-pae, veza izmeu konaka i novog konzula Davna (bie u
slubi francuskog konzula). Starinom iz Pijemonta, rodom iz Savoje, i po prirodjenju
Francuz. Opredelio se za francusku narodnost. Po struci je lekar. Visok, krakat, roav,
odeven paljivo po staroj francuskoj modi.

Novi kancelar i tuma Defose

Tuma i kancelarijski inovnik pri austrijskom konzulatu Nikola Rota
Sekretar (Teftedar) Ibrahim-pae Tahir-beg
(obraaju mu se sa efendija
(gospodin, naziv koji se obino daje obrazovanim ljudima))
Blagajnik Ibrahim-pae Baki (telesna i duevna nakaza, udovina maina za
raunanje, patoloki tvrdiluk, ovek koga su svi mrzeli i koji nita drugo nije ni
traio)
Titularni lekar u austrijskom konzulatu Kolonja (Italijan) Levantinac ( ljudi koji su
iveli
u Maloj
Aziji tokom
razdoblja Otomanskog
carstva,
a
bili
su
italijanskog, francuskog ili nekog drugog mediteranskog porekla. Stranac koji ivi na
Istoku. Za njih Andri kae da od Turaka prime samo rave, nie strane njihovog
karaktera.. U borbi za ivot na Istoku oni gube svoju pravu linost i postaju ljudi bez
iluzija i skrupula, bez obraza, to jest sa vie obrazina). Njegov identitet nema jasno
uporite u nacionalnom. Njegov identitet je neodreen, nedovoljno definisan. Dosledna
nedoslednost vladala je u karakteru ovog oveka. Svoje miljenje redovno je podeavao
prema miljenju onoga sa kim govori, i ne samo da je usvajao njegovo gledite nego bi
ga prevazilazio u otrini izraza.
ena fon Miterera Ana Marija
ena francuskog konzula gospoa Davil

Epilog i prolog tvore pripovedni okvir. (Poetak i kraj konzulskih vremena)

U prologu se itaocu otkriva raspoloenje stanovnika Travnika u vezi sa dolaskom
konzula, skepsa i neprijateljstvo prema novinama i promenama, pogotovo onim koje
dolaze sa Zapada. Razgovor begova i uglednijih ljudi na mestu gde se inae
okupljaju, ispod lipe u dvoritu takozvane Lutvine kafane.
Sedam godina distance izmeu radnje u prologu i radnje u epilogu.
Kao i pre sedam godina begovi sede i raspravljaju o dogaajima u ariji.
Komentariu odlazak konzula, na ije su se prisustvo navikli, ali ga nikada nisu u
potpunosti prihvatili. (Ve dolazak drugog austrijskog konzula nije bio propracen
burnim i javnim negodovanjem). Svi primaju vest o odlasku konzula kao glas o nekoj
pobedi. Govor Hamdi-bega (oronuli starac) govori o prolaznosti stvari i podseca na
to kakvu je uznemirenost i pobunu proizvelo prisustvo konzula u Travniku. Oni
dodjoe i odoe i sve se vraa na staro. Govori o tome kako se ceo svet uskovitlao
oko Napoleona, a eto, sad ni njega vie nema. I sve e opet biti kao to je, po
bojoj volji, oduvjek bilo. Kraj je maja 1814. godine (tek nailaze promene, ustanak i
osloboenje Srbije).
Istorijsko vreme traje oscilujui izmeu mira i buna, ratova i primirja. (lik francuskog
konzula)

I
Radnja poinje 1807 godine.
Opis Travnika jedan utvrdjen prolaz u kom su se ljudi zadrali da ive stalno...
Stanovnici Travnika poznati su po svojoj gordosti, po jako visokom miljenju o sebi i
o svojoj varoi.
Nastupaju konzulska vremena.
Na teritoriji Travnika ivi meano stanovnitvo, muslimani, hriani i jevreji.
II
Francuski konzul u njemu stranom okruenju, dalekoj turskoj varoi, period
privikavanja. Nije navikao na niske leajeve, na istonjaku zainjenu
hranu...preplavljenost novim utiscima..
Davil - Posle prvih traenja i iskustava, ubrzo ga je povukla revolucija, sa milionima
ostalog naroda i postala njegova lina sudbina (proetost pojedinca i istorije)
Revolucija nosi sudbine svojim tokovima..sve se mrvi, menja i nestaje. Ljudi su
prelazili krako i neposredno od poloaja na poloaj, od asti do asti, od sramote do
smrti, od bede do slave i obrnuto. Nestalnost pod uticajem istorijskih okolnosti!

(upravo svest o ovoj nestalnosti odredie konzulov lik). Davil menja mnotvo
poloaja i zanimanja..od inovnika, preko novinara do dobrovoljca
Prolaz konzulove delegacije kroz Travnik propraen je otvorenim negodovanjem
stanovnitva, proklinjanjima i psovkama. To je veoma uznemirilo Davila.
Zvanini susret konzula i vezira u vezirovom konaku. Ispraen je protokol koji je
unapred bio utvrdjen tako da se ni jedna strana ne oseti podreenom.
Mehmed-paa hrabar, bistar, lukav, reit, iskreno odan svojim stareinama.
Ostavlja utisak ljubaznog i razumnog oveka.
III
Od rane mladosti na istoku Davna je primio mnoge osobine i navike Levantanca.
Pokoran pred silom, vlasti i bogatstvom, drazak, svirep i nemilosrdan prema svemu
to je slabo, siromano i nesavreno. Posvetio je svoj ivot sinu i nadi u neku bolju
budunost koju e uspeti da mu obezbedi.

Jedinu pomo i istinski oslonac Davil je nalazio u linosti Mehmed-pae iji poloaj
biva ugroen nakon dravnog udara u Carigradu. Svrgnut je Selim III, a na njegovo
mesto doao je sultan Mustafa.
Selim III teio je da Carevinu preuredi prema zahtevima i potrebama savremenog
evropskog ivota. Protivnici Selima III tumaili su reforme kao nastojanje stranih sila
da iznutra dezintegriu Carevinu. U vezi sa tim razumljiv je animozitet kod naroda
prema strancima. Mehmed je bio pristalica reform i prijatelj Francuza i zbog toga je
bio omraen u Bosni.
Epizoda sa kapadipaom koga je posalo novi sultan da na prevaru ubije Mehmed
pau. Mehmed paa ga je preduhitrio i kapadipaa je otrovan. (trebalo je da ga
zvanino prizna za vezira i onda da ga ubije).
Po svemu sudei Davna je pomogao veziru da organizuje ubistvo. Davil je okiran
hladnokrvnou kojom se Davna odnosi prema tom dogaaju. Takoe je zapanjen
nainom na koji je vezir reio situaciju. Ovakva vrsta surovosti i borbe za poloaj je
Davninom temperamentu potpuno neprihvatljiva.

IV
Za vreme prvih nekoliko meseci Davil se u svojim izvetajima redovno alio na svoj
poloaj.
Defose mladi, ljubopitljiv i neposredan, sigurnog dranja.
Davil je bio ovek koji se pribliavao etrdesetim godinama a Defose je uao u
dvadeset i etvrtu. Ta razlika u godinama ne bi bila velika stvar u drugim vremenima
i drugim prilikama. Ali burna vremena, sa velikim promenama i socijalnim

poremeajima, iskopaju i prodube nepremostiv jaz izmeu dva narataja i stvore od

njih stvarno dva sveta
Za Davila je u detinjstvu figura kralja bila neto velianstveno i lepo. Deset godina
kasnije on se oduevljava revolucijom i borbom protiv starog reima. Opijen je
mogunostima i nadom, velikim obeanjima koje donose promene. Suoava se sa
nalijem revolucije. Glava na koplju. U njemu se javlja sumnja, ali on nastavlja da
klie u ime revolucije. Kada je morao da bira izmeu gorkog pia revolucije, koja ga
je bila tako silovito ponela, i kraljevske dobrote koja ga je othranila, on se
odjednom opet naao na drugoj strani. Kao nova nada javlja se Napoleon, svetla
taka za sve one koji su traili srednji put izmeu starog reima i emigracije i
revolucije i terora. Sada postoji strah i svest o tome da e Napoleon i sve ono to on
predstavlja u jednom trenutku nestati i pokazati kao iluzija.
Davil pie poemu o Aleksandru Velikom inspirisan Napoleonovom linou. Paralela
izmeu ova dva lika.
Prema pitanjima revolucije, Napoleona, Kraljevstva, Defose se po Davilovom
miljenju isuvie olako odnosio. Davilu je to bilo nepojmnjivo s obzirom na to do koje
mere su ovi momenti uticali na njegov ivot. Za Defosea Kraljevstvo to je bajka,
revolucija mutno seanje iz detinjstva, a Carstvo je prirodno i razumljivo poprite
neogranienih mogunosti, akcije, podviga i slave. Defose nema iskustvo koje bi ga
upozoravalo na promenljivost stvari u svetu.
Defose je znatieljan, komunikativan, on eli da se upozna sa ivotom u Bosni, ali i
da ga razume i prozre. On se sasvim slobodno kree meu travnikim
stanovnitvom, obilazi pazar, razgovara sa ljudima.
Dok Davil vecinu fenomena sa kojim se susree u Bosni objanjava primitivizmom,
zloom i iskvarenou njenih stanovnika, Defose ima suptilnija zapaanja, on se
trudi da prodre do sutine stvari i da ih objasni i razume.
Poznavanje bezbrojnih injenica, brzina rasuivanja i smelost u zakljuivanju, bile su
glavne oznake mladieve inteligencije.
Izmeu Defosea i Davila ne uspeva da bude uspostavljenja dublja komunikacija.
Davil nije umeo da se nosi sa mladievom neposrednou i radoznalou, a Defose
nije smatrao Davila fascinantnom linou.
Fratri is a njima sav katoliki ivalj u ovim krajevima protivni su fransuckoj
okupatorskoj vlasti kao bezverskoj i jakobinskoj..

V
Dolazak austrijskog konzula u Travnik.
Iako su u zvaninim odnosima bili hladni i nadmeni, u boji glasa, u izrazu oiju
izbijala je samo skrivena alost i duboko oveansko razumevanje dvojice sapatnika.
Samo ciljevi njihovog zvaninog rada bili su razliiti, sve ostalo istovetno ili slino.

Svoje odnose prilagoavali su trenutnoj politikoj situaciji i zvaninim odnosima

izmeu Francuske i Austrije.
z
VI
Jozef fon Miterer sve je na njemu bilo kruto, okasto, isto i uredno. Bio je
obavetajni oficir 20 godina, na njemu se vide posledice tog napornog posla.
Ana Marija histerina, patila je od previse fantazije i od bolesne, nezajaljive
potrebe za oduevljenjem. Ona je redovno postajala oduevljena nekim, ulazila u
odnose koje je idealizovala i videla samo kao duhovnu povezanost, da bi se
razboljevala od razoaranosti kada bi druga strana u jednom trenutku jasno
pokazala potrebu za fizikim kontaktom. Istresala se na mua imala je mnoge
nastranosti kao to je na primer bila manija preterane istoe.
Nikola Rota prema svima osim prema Davni bio je drzak, mrgodan, nepoverljiv..
Ohol. Rodjen je kao dvanaesto dete siromanog obuara. Od malena poeo je da
ezne za gospodskim ivotom i zakleo se da e sebi takav ivot i omoguiti. Oseao
je odvratnost prema siromatvu i blatu iz kojeg je potekao. Upinjao se svim
snagama da se probije ka nekom boljem ivotu. Napredovao je u poslu i postao
pisar da bi potom napustio roditeljsku kuu. Napredovao je sve vie u profesiji i
postao tuma u zemunskoj komandi. Oenio se, nadajui se da je to jo ono to mu
treba da bi iveo ivotom kome je teio, meutim, ena se pokazala kao lenja,
nepouzdana, rasipna U borbi za opstanak on je dobijao onaj suvi i drski ton koji
imaju kavazi i tumai na Bliskom istoku i koji je samo spoljni izraz unutarnje pustoi,
sumnje u ljude i odsustva svih iluzija. Tek u cetrdesetim godinama, Rota se ve
oseao prevaren i premoren, kao ovek koji je potegao preko snage i kome nije
plaeno po zasluzi. Postao je krtica u svom strahu od sirotinje.

VII
Surovost zime u Travniku. Sve je umrtvljeno. Ni konzuli ne naputaju svoje kue i
njih zahvata zimska umalost.
Defose zapaa da teritorija Bosne u sebi krije dokaze o trajanju vremena, o
razliitim civilizacijama koje se smenjuju.
Davil u pevanju ljudi sa ovih prostora prepoznaje iskonski bes i grubost.
Fon Miterera ena primorava da napie molbu za premetaj. On muki trpi njen
napad histerije. (ona govori da je on njen tamniar, muitelj, da je zver)

VIII
1808. godina. Mehmed-paa je smenjen. On odlazi pre nego to stigne sultanov
ukaz (ferman), da bi sebe sauvao od ponienja i obesti arije. Mehmed-paa

govori Davilu o svojoj nameri ne otkrivajui svoje emocije, uzdrano i hladno.

(razlika izmeu istonjakog (orijentalnog) temperamenta i manira i temperamenta
ljudi sa zapada). Davila je pogodila ova vest, on je bio u dobrim odnosima sa
Mehmed-paom.
Davil se prisea kako je veziru, elei da ga upozna sa francuskim pozoritem, itao
scene iz Rasinovog Bajazita. Vezir zbog distance meu kulturama ne uspeva da
oseti tekst koji mu Devil ita, ve uoava neke nedoslednosti (ne moe veliki vezir
da upadne u harem i razgovara sa sultanijama)
Buna u ariji. Nagomilavano nezadovoljstvo povremeno bukne, ispolji se bis i one
onda jenjavaju. Nemoguno je prozreti logiku tih arijskih uzbuna, slepih, besnih i
redovno neplodnih, ali one imaju svoju logiku isto kao to imaju svoju nevidljivu
tehniku, zasnovanu na tradiciji i nagonu.
Davil je oseao kako mrnja protiv njega i Konzulata raste svakim danom. Ona mu je
oduzimala san, koila volju i nitila svaku odluku u zametku.

IX
Novi vezir, Ibrahim-paa bio je bezuslovno i potpuno odan Selimu III. Posle
zbacivanja Selima sa prestola i on je bio vie mrtav nego iv, i nova vlada sultana
Mustafe poslala ga je odmah iz Carigrada, kao to se le sklanja sa oiju. S
vremenom, ivei i radei sa Ibrahim-paom, Davil e se naviknuti na njega, stvarno
sprijateljiti sa njima i uvideti da se ispod neobinog izgleda krije ovek koji nije ni
bez srca ni bez pameti, koji je trajno i potpuno unesreen, ali koji nije nepristupaan
svima boljim oseanjima koje njegova rasa i kasta poznaju i doputaju.
Tahir-beg bio je mozak Konaka i vezirova desna ruka i pero u ruci. Uenost, znanje
stranih jezika i vetina pisanja bili su u tradiciji Tahir-begove porodice. Prerano
ostario, boleljiv. Na levoj slabini imao je ivu ranu.

X
Glava kojoj je tema ljubav.
Salko i Agata - Salko je zaljubljen u konzulovu erku Agatu koju kriom posmatra.
Jednom se uspeo na krulu kako bi mogao bolje da je vid i pukla je grana.
Ana Marija i mladi kapelan manastira
Defose i Jelka. on je zaveo devojku iz naroda. Ona prekida ljubavni zanos i moli ga
da je potedi. Defose je zbunjen.

XI

Razlika u mentalitetu i kulturama. Konzuli su okirani, kao trofeje pobede nad

Srbima pred njima vezirove sluge sipaju odseene delove ljudskih tela.
Davil ne moe da se privikne na to kako se Turci bore sa svojim neprijateljima.
Zavere i ubistva.
Stiu vesti o ubistvu Selima III. Vezir je skrhan, ali on to podnosi dostojanstveno.
Jednu no proveo je u bolovima i patnji.

XII
Davilu umire sin.
Odnos stanovnika Travnika prema bolesti dece i starih. U ovim krajevima mala deca
umiru ili ive po volji sluaja, kao to se i veoma stari ljudi gase ili im se jo za neko
vreme produuje vek. Na Zapadu postoji bolest kao neto to se pobija i ublaava ili
bar krije od oiju zdravog, radnog i veselog sveta.. Ovde pak bolest kao nije ni po
emu izuzetak. Ona se javlja i razvija uporedo i neizmenice sa zdravljem, vidi se,
uje i osea na svakom koraku. Padaviari, luetiari, leprozni, histerici, idiotic,
grbavi, hromi, slepigamiu i puze blagodarei milostinji ili prkosno ute i gordo
nose svoj strani nedostatak.
Davil okuplja lekare koji se u tom trenutku mogu nai u Travniku Davna, Mordo
Atijas, fra Luka, Kolonja.
Fra Luki je posveen vei deo glave. On je fratar koji ima pasiju prema medicini.
Stareine manastira slale su ga na medicinsku kolu, ali zbog smene stareinstva
nije je zavrio. On je verovao da za svaku bolest negde postoji lek u prirodi i da ga
samo treba pronai. Svet harmonino organizovan sve je uzrono posledino
povezano, a on je nastojao da tu harmoniju sagleda u celini.
XIV
Ana Marija i Defose. Provode vreme zajedno tokom jahanja. Ana Marija zavodi
mladia i veruje da je u pitanju samo duhovna povezanost. Razoara se kao i u
mnogim slinim situacijama nakon pokuaja mukarca da telesno zadovolji svoju
udnju.
Defose- kakve su ovo ene? Gledaju vas neno i krotko ili strasno, a kad vi posluate
taj moleivi pogled, onda padaju na kolena i okreu situaciju za 180 stepeni.

XV
Peta koalicija protiv Napoleona. Napoleon napada Be. Izmeu Francuza i
Austrijanaca u Travniku prestaje svaki dodir.
Kolonja govori sa Defoseom o svom poloaju ivot na ivici izmeu dva sveta.
Poznavati i razumevati jedan i drugi, ane moi uiniti nita da se oni objasne meu

sobom i zblie, voleti i mrzeti i jedan i drugi, kolebati se i povoditi celoga veka, biti
kod dva zaviaja bez ijednoga, biti svuda kod kue i ostati zauvek stranac.

XVI
Dolazi do ponovnog dravnog udara u kome biva ubijen Mustafa Barjaktar. 1809
Strah, nezadovoljstvo, oskudica i bes koji je uzalud trtaio oduka, muili su i
razapinjali turski svet po gradovima. Vlada zarazno i opte ludilo po logici krvi i
izvitoperenih nagona.
U Travniku ponovo izbija buna. Stradaju Srbi, nema jasnog zakona, vre se
pogubljenja na javnim mestima. Defose posmatra kako dva Cigana dave do smrti
dva osuenika.
Epizoda sa Kolonjinim poturenjem. Turci vode jednog oveka da ga pogube, a on se
obraa Kolonji za pomo. Kolonja se umea i deava se verbalni sukob izmeu
kolonje i jednog Turina. Turin optuuje Kolonju za uvredu islama. Kolonja zbunjeno
odgovara kako on bolje poznaje islam od svog suparnika i kako je od njega vei
Turin. Ljudi oko njega vide to kao poturenje. To se razume kao sramota austrijskog
konzulata. Kolonja je naen mrtav u jarku pored kue, okolnosti pod kojima je umro
nisu sasvim razjanjene.

XVII
Oktobar 1809. sklopljen je mir izmeu Napoleona i bekog dvora. Stvorene su Ilirske
provincije.
Ana Marijina neumerena strast prema ivotinjama. Nesklad ona moli seljaka da
potedi volove prevelikog napora, seljak reaguje grubo.
Gospoa Deval je trudna.
Defose naputa Travnik, dobio je premetaj.
XVIII
Veridba i venanje austrijske princeze Marije Lujze i Napoleona. Ana Marija je
euforina zbog ovog dogaaja i prati svaki detalj u vezi sa ovim venanjem.

XIX
1811. godina. Fon Mitereru je najzad odobren traen premetaj.
Dolazi novi generalni konzul fon Panteli. On je uzdran, distanciran, u razgovoru
ljubazan, ali bezlian. Ceo taj neobino lepi ovek kretao se i iveo kao u kakvom
studenom oklopu iza koga se gubio svaki znak linog ivota ili ljudskih slabosti i
potreba. Bio je izuzetno obrazovan, ali se njegovo znanje svodilo na manipulaciju

istim injenicama. Za poeziju nije imao oseaja, ali je znao mnoge stihove i
injenice u vezi sa poezijom napamet. Bio je precizan i konkretan, pod njegovom
rukom svi poslovi u konzulatu su tekli glatko i bez problema.

XX
Novostvorena Ilirija trebalo je da poslui kao veza izmeu turskih zemalja i
Francuske. Francuska eli da razvije trgovinu sa ovim delom Evrope.

XXI
Nazire se mogunost novog rata. U Davilu to stvara nemir i uznemirenost. Da li e
se ivot, ivot Carstva i drutva i njegov i njegove porodice pokazati kao stalan i
Trajan.
Davil je kao usamljen, slab i istroen ovek je silom hteo da u reima i pogledu
drugih ljudi nae potvrde i podstreka za svoje miljenje i delanje, umesto da ih trai
u sebi.

XXII
U prolee 1812. godine dolo je do loma u Austrijskom konzulatu. Nikola Rota nije
mogao da ivi neprimeen, ogranien na svoje osnovne dunostiNajzad je dolo
do sukoba sa fon Pauliem samim. Rota je izbaen. On trai zatitu od Francuskog
konzulata. Ubudue ivi u svojoj mrnji prema austrijskom konzulu, pod konstantnim
oprezom i u paranoji. Vraa se na svoje ivotne poetke od kojih je eleo da
pobegne.

XXIII
Davilove radnje sada su mnogo blie ritmu kojim die, ivi i radi ova bosanska
varoSve su se te promene u njemu vrile polagano i neprimetno, ali stalno i
neumoljivo. Davil je sada zazirao od pisane rei i brzih, jasnih odluka, bojao se
novosti i gosta, strepeo od promene i pomisli na promene.
XXIV
Ibrahim-paa je smenjen. Davilu ova vest teko pada, ali on vie ne nalazi u sebi
snage da se bun i opire.
Novi vezir, Ali-paa je za razliku od svog prethodnika (Ibrahim-paina pravda bila je
spora i puna obzira) surov i slui se silom kako bi zaplaio svoje podanike. Mnogi su
uhapeni ili pogubljeni. Vezir poinje odmah da sprema vojsku na Srbiju.

XXV
Vezir je otiao sa vojskom i svojim Arnautima, ali je iza sebe ostavio strah i student i
pomisao na svoj povratak, koja je bila jaa od svake pretnje i stranija od svake
kazne.
Nikola Rota i Ana (ena sumnjivog morala iskljuena iz zajednice, koja je drala
kafanu) u pijanom stanju prave plan da otruju austrijskog konzula. Za to se saznaje i
Nikola Rota biva proteran iz Travnika.

XXVII
Prve mesece 1814. Godine, svoje poslednje mesece u Travniku, Davil je proveo
potpuno usamljen, spreman na sve, bez uputstava, bez obavetenja iz Pariza ili
Carigrada.
Fon Pauli javlja da je upravo primio vest da je rat izmeu saveznika i Francuske
sreno zavren. Napoleon se odrekao prestola. Zakoniti vladalac pozvan je na
francuski presto.
On (Davil) ni sam ne zna kad je to poeo da se navikava da misli o dogaajima i
stvarima ovoga sveta bez Napoleona kao osnovne pretpostavke. Najpre je to bilo
teko i bolno. Posrtao je u sebi kao ovek kome se zemlja pod nogama koleba i
pomera. Zatim je jo samo oseao u sebi veliku pusto, odsustvo svakog zanosa i
uporita, samo sivi ubogi ivot, bez vidika i onih privienja u daljni, koja su
nestvarna, ali koja nam daju snage i stvarnog dostojanstva u hodu. Najposle je toliko
o tome mislio i toliko se puta predavao tome oseanju da je sa te zamiljene take
poeo sve ee da prosuuje svet i Francusku sudbinu i sudbinu svoju i svoje
porodice
Luj XVIII dolazi na presto. Premoren, rastrzan u sebi, istroen, Davil dolazi na taku
sa koje je krenuo kad mu je bilo osamnaest godina.

XXVIII
Pripreme za odlazak u Francuskom konzulatu.
kakva su muka i kakva opastnost svi ti carevi i kraljevi, veziri i minstri, iji odlasci i
dolasci ne zavise nimalo od nas, ali nas ipak diu ili satire, nas i nae porodice i sve
to jesmo ili imamo.
Jedan Jevrejin nudi francuskom konzulu pozajmicu za put. To je gest kojim eli da se
zahvali za tretman koji je francuski konzulat imao prema Jevrejima.
A sada, kad se, posle sloma i poraza, sprema da napusti i krene u neizvesnost,
javljaju se u njemu podsterk i volja kakve nije poznavao z aovih sedam godina.

Midhat ami Istorijski izvori Travnike hronike Ive Andria

Istorijski izvori kojima se Andri sluio kako bi verodostojno oiveo konzulska

vremena
Neobjavljeni izvori
1. Prepiska Pjera Davida, francuskog konzula u Bosni od 1807. do 1814.
2. Prepiska Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulia, austrijskih konzula u Bosni od
1808 do 1817.
tampani izvori
1. Ispisi iz pariskih arhiva u ovom delu Andri je naao niz izvetaja francuskog
konzula kojih nema u njegovoj prepisci.
2. Trgovina i promet Bosne u Napoleonovo doba
3. Izvod iz Dnevnika (Memoara) Pjera Davida, generalnog konzula u Travniku.
Andri je iz ovog fragmenta pozajmio mnoge podatke, naroito za prvih 4-5 glava
svog romana.
4. Biljeka o Pjeru Davidu
5. Biografska i knjievna biljeka o Pjeru Davidu
6. omet de Fose Putovanje po Bosni godina 1807-1808
Andri ne robuje istorijskim izvorima. On as zbliava i povezuje pojedinosti rasute
po mnogobrojnim dokumentima, sauvanim ponekad u raznim gradovima i
zemljama, as razasipa po raznim delovima svoga dela pojedinosti koje je naao u
jednom jedinom dokumentu; as ostavlja injenice u onom obliku u kome ih je
naao, a as ih prerauje i to uvek lako i skladno.
Odnos prema istorijskoj grai ili je uprouje ili je razmeta, razvija, komplikuje.
as doteruje i stilizuje priu koju nae u izvoru, as sam izmilja neku priu koju
proara pozajmljenim podacima. Nekad istorijski podatak samo podstie neku
misao..
U Travnikoj hronici nema veih istorijskih nedoslednosti.

Milan Bogdanovi Travnika hronika (Stari i novi 4 )

Razliite sudbine koje se, dopirui iz belog sveta, ukrtaju u nekakvom Travniku.
Ovde se steklo nekoliko raznovrsnih i vrlo nepodudarnih ivota, da jedan deo svog
bitisanja ovde istroe, u ambijentu njima neprirodnom i za njih neprilagodljivom.
Ova hronika je prvenstveno psiholoki obraivana.

Davil bez ikakve moralne ili idejne podloge u sebi, on je sav u nedoumicama i u
nesvrenim aktovima. Iako je centralni lik, on ostaje neuhvatljiv i nedovoljno ziv i
konkretan, vie kao neka apstrakcija.
Sama sredina je izraena kao ivi i fino patinirani okvir, ali nije pretvorena u dejstvo
i nije povezana sa vremenom. Ovako kako je data ona bis e u istim podacima mogla
staviti vremenski i u za dva veka raniju epohu.
U Travniku, izuzteno i skoro neoekivano, istorija dobija neke svoje male, ali ne zato
i beznaajne faktore, pretstavnike velikih zemalja u sukobu, da i kroz te divlje,
neprohodne i opake planine utru puteve nekim imperijalnim zakoraivanjima. Andri
dovodi istoriju u Travnik, ali je tu puta da skoro sasvim miruje. Ona je samo
pokreta nekih isto ljudskih reakcija kod konzula koji ovde pretstavljaju i zastupaju
njene tendencije, ali se same te tendencije mnogo ne vide, jer se najvie
posmatraju i uoavaju psiholoke posledice politikih suprotnosti izmeu konzula,
njihova saveznika borba sa sredinom, njihovo isto ljudsko zlopaenje u jednom
ambijentu koji im je obojici neprijatelj i koji ih tako ipak zbliuje.