FLAVIJE

ARIJAN

PRIRUNIK
EPIKTETOV

M A L A

F I L O Z O F S K A

B I B L I O T E K A

Flavije Arijan

Prirunik Epiktetov

Preveo i uvod napisao

D - r Milo N . uric

Tekst originala iz kojega je

Prirunik
preveden: Epdiabeti EncMridion u zborniku Epdcteti D i s s e r t a t l o n e s a b A a r i a n o d i g e s t a e ad fidem codids Bodleiantl iterum
recensuit H . Schenkl, Bibl. Teubn. ,

1.
KULTURA

1958

BEOGRAD

Uvod
I G L A V N I P R E T S T A V N I C I STOIKE KOLE
Urednik
Vi,i Vavi^r
V U K O ravicevic

stariji

U istoriji Stoike kole, koja je izgradila najznameniti i i sistem helenistikog vremena, razlikuju se tri perioda:
period
(od god- 300-e do 130-e s. e.), srednji i l i , bolje.
helensko-rimski (od god. 130-e do 50-e s. e.) i pozni (od
god. 50-e s. e. do u IIIi vek n. e.).
a) STARIJI PERIOD

Stoiku kolu osnovao je e iz Kitije na Kipru.

Posle dugog naunog pripremanja i ugledajui se na Epikura, on se god. 301-e sam pojavio kao uitelj Filosofije i
otvorio svoju kolu, a kao mesto svojih predavanja odabrao
je na atinskom trgu Islikani trem ( ), koji se
tako zvao po tome t o je bio ukraen Polignotovim fre
skama, koje su slavile junaka dela Atinjana (D. L . VII 5).
K a o Zenonovi uenici isticali su se A r i s t o n , M i l t i jadov sin iz Hija, koji je zbog svoje izvanredne besednike
obdarenosti imao nadimak Sirena, zatim e r s e j , iz K i
tije, Zenonov zemljak, e r i 1 iz Kartagine, mnogostrano
obdareni D i o n i s i j e iz Herakleje na Pontu, s nadim
kom Metatemen, jer je docnije priao Kirenskoj i l i Epikurovoj koli, A r a t iz Sola, pesnik Nebeskih pojava, a na
roito 1 e a n t iz Asa u Troadi.
Kleantovi uenici bili su S f e r iz Bospora, a naroito
H r i s i p iz Sola, koji je svojom sistematizatorskom spo
sobnou i revnosnom i svestranom obradom celokupnog
materijala izgradio pravi sistem ortodoksnog stoikog ue
nja i tako postao drugi, tj. definitivni osniva kole.
5

Za svoga naslednika Hrisip je odredio svoga ueg ze

mljaka Z e n o n a iz Tarsa. Ovoga je nasledio D i g e
iz Seleukije na Tigridu, koji je ve sluao Hrisipa i
god. 155-e, zajedno sa akademikom Kameadom i peripatetiarem Kritolajem, bio trei lan poslanstva koje su A t i njani poslali u R i m .
Diogenovi uenici bili su A n t i p a t a r iz Tarsa, nje
gov naslednik u sholarhatu, uz kojega se esto pominje
njegov zemljak A r h e d e m, osniva stoike filijale u
Babilonu, zatim veoma samostalni i mnogostrani e t
iz Sidona, A p o l o d o r iz Seleukije, znameniti gramatiar A p o l o d o r iz Atine, pisac Hronike, i G a j 1 os i j e iz Kume, koga Plutarh u ivotu T. Grakha prikazuje
kao slobodoumna oveka: on je bio duhovni zaetnik agrar
nih reformi Tdlberija Sempronija Grakha.
Od spisa starih stoiara sauvani su samo odlomci.
Oni se nalaze sabrani u zborniku Stoicorum veterum frag
menta collegit Joannes ab A r n i m . V o l . I: Zeno et Zenonis
discipuli, Lips. 1905, vol. II: Chrysvppi fragmenta logica et
physica, Lips. 1903; vol. III: Chrysippi fragmenta mordlia.
Fragmenta succesorum Chrysippi Lips. 1903; vol. I V :
Indices conscripsit M . Adler, Lips. 1924.
1

b) H E L E N S K O - R I M S K I

PERIOD

1. Panetije
Od Antipatrovih uenika najznamenitiji bio je P a
n e t i j e , roen izmeu god. 185-e i 180-e, a uroro u po
etku I-og veka s. e. O n je Antipatra i nasledio kao sholarh
(Ind. Herc. col. 53) i njime poinje nov razvitak i srednji
period Stoike kole. B i o je iz Linda na ostrvu Rodu, koji
je svojim geografskim poloajem i pregalatvom svoga sta
novnitva postao najznamenitije trgovako mesto u Egeidi
i okolnim oblastima, i gde se staro helenstvo dorske k r v i i
dorskog duha najistije ouvalo. U politikom pogledu Rod
se odlikovao uzornom umerenom demokratijom (Cic.
De rep. III 48), svojom eunomdjpm i socijalnim duhom posednikih klasa (Strab. X I V 652653), koje su svojom po1

Videti: Veljko Gortan, Filotof Blosije i Tiberije Grakho,

Zbornik radova Filosofskog fakulteta u Zagrebu, knj. I (1951),
423432.

litikom dalekovidnou umele da ostrvu sauvaju stvarnu

samostalnost i da mu pribave znaaj politikog inioca koji
je od Rimskog senata uziman u raun. Najstariji sin Nikagore, svetenika dorske Atene, Panetije pripadae uglednoj
porodici, koja se odlikovala u borbi i odnosila pobede u
sportu (Strab. X I V 655).
Posle Antipatra on je u Pergamu sluao Krateta iz
Mala, kome su ga mogle dovesti njegove estetike i knji
evne naklonosti, a zatim, kad je doao u Atinu, Diogena i
ostao Stoikoj koli veran i posle njegove smrti, za sholarhata Antipatrova. Osim spisa Stoike kole, on je po
znavao spise i drugih filosofijskih kola, tako da je Kikeron
mogao njemu kazati: Semper habuit i n ore Platonem,
Aristotelem, Xenocratem, Theophrastum, Dicaearchum, ut
ipsius scripta declarant" (De fin. I V 28, 79).
Za njegov ivot b i l i su presudni njegov dolazak u R i m
i poznanstvo s mnogim uticajnim Rirnljaniima, a naroito
s Gajem Lelijem i njegovim prisnim prijateljem Publijem
Kornelijem Skipionom Afrikancem Mlaim, s kojim je
moda ve god. 146-e bio u Glavnom stanu pred Kartaginom. K a d je Skipion, god. 146-e, po nareenju vlade, preduzeo veliki put na Istok da u samim mestima proui po
litike prilike, pozvao je Panetija da kao njegov pratilac
uestvuje u tome putovanju. Put je trajao vie od godinu
dana, i oni su obili Egipat, Siriju, Pergam, Heladu i Rod.
Izmeu god. 142-e i 140-e saobraao je Panetije u Skipionovoj kui s istoriarem Polibijem, koji nije bio filosof, ali
se njegova originalnost sastojala u tome to je shvatio da
je rimska vlast nad svetom bila istorijska nunost, raza
brao duboke uzroke toga golemoga dogaaja i proraunao
mu posledice. Panetijev boravak u Rimu znaajan je na
roito zbog toga to su on i Gaj Blosije, njegov sauesnik,
stoiku filosofiju presaivali na rimsko zemljite, gde je
ona izvrila velik u t k a j , ali je jo vanije bilo to to je on
2

* Vidett: Svet. Nikolajevi, stoicizmu u rimskoj

dravi,
Otadbina IV (1888), 23268; . Vernon Arnoldi, Roman Stoicism,
Cambridge 1911; L Meylan, Panitius et pinatration du stoicisme
d Rome au dernier siicle de la Republique, Rev. de Theol, et de
Philos. 192S, 172201; J. Kaerst, Scipio Aemilianus, die Stoa und
der Prinzipat, Neue Jahrb. ftir Wiss. und Jugendb. 1929, 653^675;
Ch. N. Smiley, Stoicism and Us Influence on Roman Life and
Thought, Class. Journ. 29 (1934), 645657; Pietro de Francisoi, Lo
rpirito della civilti Romana, 1940, nem. prevod 1941, 178194.

u Rimu u najveoj meri proirio svoje vidike i to je imao

:prilike da u skipionskoj atmosferi uoi metode i snage koje
-su odreivale sudbinu Rima, a time i sveta. Za Helene i
Rimljane Skipion i Panetije bili su uzoran primer prija
teljstva izmeu dravnika i pretstavnika nauke. Kao filosof on je uivao veliki ugled kod rimske aristokrati je, i
Kikeron, naprimer, zove ga vel princeps eius, sc. Stoicae
disciplinae (De div. I 3, 6, Acad. II33,107) ugravissimus Stoicorum (De o/f. II 14, 5). Poslednjih godina svoga ivota bo
ravio je delom u Rimu, delom u Atini, ali se naposletku
nastanio u Atini, gde je Antipatra pomagao u nastavi, a kad
se ovaj zbog starosti postepeno povlaio i ostajao kod kue,
isprva ga je zamenjivao i naposletku, kad je Antipatar
umro, postao upravnik kole. Pravi Helen, stoiar iz Linda
izvrio je pohelenjivanje Stoe, tj. uneo u nju nov duh i
otvorio u njoj nov razvitak.
Od Panetijevih spisa, u kojima je veim delom obra
ena praktina filosofija, najuveniji bio je onom io
dolikuje ( ; ), u kome, po Kikeronovu
sudu, sine controversia de officiis accuratissime disputavit
(De off. III 2, 7), i koji je Kikeron slobodno obradio u prvoj
i drugoj knjizi svoga spisa dunostima. O d ostalih spisa
pominju se eutimiji, filosofijskim pravcima, promislu, Sokratu i sokratovcima.
Njegovi uenici od Rimljana b i l i su K v i n t M u k i j e S k e v o l a , G. F a n i j e , P. R u t i l i j e R u f ,
L. l i j e , M . V i g e l i j e , Sp. M u m i j e ,
Sekst
P o m p e j , L . L u k i l i j e B a l b o , a od Helena M n e s a r h iz Atine, njegov naslednik u sholarhatu, H e k a t o n s Roda , D a r d a n iz Atine, A p o l o n i j e iz Nise
u Frigiji, A s k l e p i o d o t iz Nikeje, D i o n i s i j e iz
Kirene, a najvei i najznamenitiji od svtih bio je s i d on i j e, koji je iveo od 135-e do 51-e god. s. e.
Panetijeve i Hekatonove fragmente izdao je . N .
Fowler, Panaetii et Hecatonis librorum fragmenta, Bonnae
1885 Diss.
3

2. Posidonije
Roen u Apameji u Siriji, P o s i d o n i j e se, posle
veih nauno-dstraivakih putovanja po Italiji, Galiji, Ldguriji, paniji, Siciliji i severnoj Africi, nastanio u Rodu,
.koji mu je postao druga postojbina. T u je osnovao uvenu
jSkolu, gde su ga pored drugih istaknutih Rimljana sluali
K i k e r o n i Pompej. Kao Solon, Pitagora, Herodot, Platon,
Eudokso, Demokrit, i on je, dakle., putovao, i njegova shvatanja su odraaj njegovih putovanja, i otuda njegov universalizam nije enciklopedijske prirode, ne lei u strukama,
nego u otrini oka kojim on ne samo da uoava ono ?to je
naroito, individualno i karakteristino kako u prirodi tako
i u duhovnom ivotu nego sagleda celinu kojom je obu
hvaeno i ono to je rastrojeno i rastureno. K . Rajnhart
Posidonijev sistem, s obzirom na metodu kojom je izgra
en, obeleava kap najistiju filosbfiju oka a za samog Posidonija kae da je der grosste Augendenker der Antike" .
Najuniversalniji duh to ga je helenizam iznedrio', on je
bio dravnik, mislilac, ispitiva, vaspita, istoriar kulture,
etnograf, tuma svih stvari. On ponovo obraa panju na
Prirodne nauke i uvodi i h u Stou, laa se Aristotela, i to
aristotelisanje ( ) zameraju mu strogi stoiari (Strab. II p. 104). K . Prehter ovako ga prikazuje:
,,U spajanju istonjakog i helenskog naina postojanja
pravi pretstevndk helenizma, u isti mah i mistiar i racionalist, onaj ko veruje u udesa i eksaktan etiolog, spekulaMvan mislilac i empiriar, samostalan posmatra i prera
iva istorijske tradicije, prirodnjak i poznavalac ljudske
prirode i u oblasti praktike politike, on je sebi, samo delimino idui tragovima svoga uitelja Panetija, stvorio shvatanje sveta u kome se dosoikratski, platonski, aristotelski i
stoiki elementi vezuju u skladno izgraen sistem." Kao
pitagorovac Arhita, kao peripatetiar Demetrije Faleranin.
kao njegovi prtethodnici u koli Persej i Sfer, i r d s k i
s t o i a r u d r u i v a o je u s e b i d r a v n i k a i
f i l o s o f a : bio pritan, najvii dravni slubenik u gradu i
dvaput je putovao u R i m diplomatskim poslom, god. 87-e
i 51-e, jer su ga Roani nagradili graanskim pravom.
4

' Vid. Gomoll, Der stoische Philosoph Hecaton, Bonn

1933.

K . Reinhardt, Poseionios,
Munehen 1921, 56.
K. Praechter, Die PMlosophie des Altertums, Berlin 1926,478.

Posidonijeva prouavanja i spisi prostiru se gotovo na

sve pozitivne nauke njegova vremena: Matematiku, Astro
nomiju, Fiziku, Geografiju, Istoriju i Gramatiku, a svoja f i losofijska shvatanja izloio je u spisima dui, vrlinama,
svemiru, strastima, gnevu, onom to dolikuje i
drugima. Odlomke iz njegovih spisa izdao je J . Bake, Posidonii, Rhodii reliquiae doctrinae Lugd. Bat. 1810, ali ovaj
Zbornik je posle novijih prouavanja Posidonija zastafeo.
Posidonijev naslednik u sholarhatu na Rodu bio je
njegov unuk po keri J a s o n iz Nise, koji se bavio pisa
njem biografija i spisa iz Istorije filosofije.
3. Stoiari u Tarsu
Od ostalih uenika isticali su se A t e n o d o r , s na
dimkom Kordilion, iz Tarsa, jedan od uitelja Markija Porkija Katona Utikog, i A t e n o d o r , sin Sandonov iz
Kane kod Tarsa, koji je po svom zaviaju imao nadimak
Kanjandn.
_.
Ako napomenemo da je po nekim izvorima i sam H r i sip bio Taranin, onda bismo sa poslednjom dvojicom i sa
dosad pomeimtim filosofima i z Tarsa imali est stoiara iz
toga grada. Ovom prilikom zadraemo se na tom gradu i
na starim vestima njegovim filosofima.
Posle rasturanja Aleksandrove imperije Tars je uao u
sastav Seleukove drave. B i o je napredna varo, jer se
nalazio u velikoj krasnoj dolini sa dovoljno vode, a punoj
svakojakog drvea i loze; a rodi i mahunica, proso, penica
i jeam" (Xen. Anab. I 2, 22). Dananji Tars lei na istom
mestu gde i stari; to je, dakle, jedan od malog broja medi
teranskih gradova koji imaju gotovo t r i hiljade godina svoga
neprekidnog postojanja. Znaajno je da se f i l o s f i i z
T a r s a p o j a v l j u j u i kao d r a v n i c i u svome
zaviaju.
Platonsko-aristotelski ideal filosofa kao
dravnika i dravnika kao filosofa ostvaruje se jedno vreme
i u Tarsu. Geograf Strabon kae njima ovo:
Tamonji stanovnici (tj. Tarani) revnosno neguju
Filosofiju kao i sve ostale opte nauke, tako da nadmauju
ne samo Atinu i Aleksandriju nego i svako drugo mesto
koje bi se jo moglo pomenuti i u kome ima kola i filosofijske nastave. A l i razlika je samo u tome to su oni koji se
10

u Tarsu bave naukama svi domai ljudi, a stranci ne dolaze

lako; Tarani i ne ostaju onde, nego idu u inostranstvo radi
usavravanja i , kad svoje obrazovanje dovre, rado ostaju u
stranom svetu, tako da se samo malo njih vraa... Osim
toga, Tars je mnogoljudan i moan, jer zauzima poloaj
metropole.
Od tamonjih ljudi stoiari su bili Antipatar, Arhedem
i Nestor, zatim dva Atenodora, od kojih je jedan, onaj s na
dimkom Kordilion, ve kao star ovek iveo u kui Marka
Katona i kod njega umro, a drugi, Sandonov sin, ...bio ui
telj caru Augustu i stekao velik ugled, a zatim se, ve
ostareo, vratio u otadbinu i oborio tadanji ustav, po kome
je, pored ostalih, gradom ravo upravljao naroito Boet,
koliko lo pesnik toliko i lo graanin, ali zbog laskanja
gomili veoma moan... U tom poloaju Atenodor je zatekao
grad, i on se neko vreme trudio da razlozima preobraa ne
samo Boetanego i njegove pristalice; ali kad oni n i od kakve
samosionosti nisu prestajali, on se poslui slobodom koju
mu je dao car, te i h istera osudivi i h na prognanstvo... T i
ljudi behu, dakle, stoiari... Naroito R i m moe da pokae
mnotvo naunika roenih u ovom gradu, jer je on pun
Tarana i Aleksandrinaca. Eto, takav je Tars" ( X I V 673,
12675, 25).
'
,
.
Da je Atenodorova filosofska uprava bila valjana, vidi
se otuda to su mu Tarani jo u LuMjanovo doba svake
godine inili poasti kao heroju (Macrob. 21, vid. i D. Chrys.
Or. X X X I I I 48). Dodajmo jo da je Tars, kome ve Ksenofont kae da je grad velik i bogat" (Anab. I 2, 23), a
Julije Kesar Oppidum fere totius Ciliciae nobilissimum
fortissimumque" (Bell. Alex. 66), bio zaviaj apostola Pavla,
koji za se kae: Ja sam ovjek Jevrejin iz Tarsa, graanin
poznatoga grada u K i l i k i j i " (Act. apost. 21, 39). Zato je Tars
uivao veMk ugled u hriana (Basil. Seleuc. 557 A ; Zonar. 1 5 , X I I 23, XIII 12).
Suprotno pripadnicima Epikurove kole koji su se radi
obezbeenja line udobnosti klonili praktike politike,
stoiki filosofi uviali su moralnu meuzavisnost drave i
graana, te su stupali u dravne poslove kao savetnici i
pomonici vrhovnih dravnih rukovodilaca i zajedno
s njima osnivali i l i odravali i unapreivali red, sklad i
mir u dravi i l i i sami postajali vrhovni dravni ruko
vodioci.
11

c) POZNI PERIOD

Iz poznoga perioda, tj. od poetka I-og do sredine

TII-eg veka, poznato je oko pedeset pripadnika Stoike
kole, od kojih su najznamenitiji L u k i j e A n e j S e
neka, E p i k t e t i M a r k o
Aurelije.

1. L. Anej Seneka
L . A n e j S e n e k a , jedan od najveih pretstavnika
u R i m presaenog stoicizma, rodio se god. 4-e s. e. u K o r dubi (Spanija) od oca M . Aneja Seneke, uvenog retora, i
majke Helvije, blagorodne i veoma obdarene ene. Fi
zike roditelje ne moemo sebi odabrati, ali moemo du
hovne", kae Seneka u spisu kratkoi ivota (15, 3), i on
je sam sebi birao duhovne roditelje. To su bili otion iz
Aleksandrije, koji je pripadao eklektikoj koli Kvinta
Sekstija, zatim stoiar Atal, sekstijevac Fabijan Papirije i
Mniar Demetrije. Z a carovanja Kaligulina postao je lan
Senata. Stekavi veze' sa carskom okolinom, upustio se
u intimne odnose s Julijom Lavilom, sestrom Kaligulinom,
i zato ga Klaudije, na potsticaj Mesalinin, progna, god. 41-e,
na Korsiku. Osam godina docnije Klaudije, na molbu A g r i pine, svoje druge ene, pozva ga da se vrati, imenuje ga
za pretora i postavi za vaspitaa svome sinu Neronu. K a d
je ovaj seo na presto, Seneka zajedno s iskusnim i ozbiljnim
Afranijem Burom dobije konsulat, god. 57-e. Jedno vreme
Neron i nije upravljao svetskom dravom, nego Seneka, i
to doba pozdravljeno je kao zora zlatnoga vremena i sma
trano kao najsrenije doba rimske carevine (Cass. Dio
61, 3, 3).
Kao Panetije i Posidonije, i Seneka je, dakle, bio i
dravnik i mislilac. U svom spisu De otio on i sam kae
sebi: Natura utrumque facere me voluit, et agere et contemplationi vivere (Priroda me je odredila i za jedno i za
drugo, za praktiko delanje kao i za slobodno teorijsko za
nimanje.") (5, 8). T u je on helenski t e r m i n i ' a)preveo
reju contemplatio, ali pod njom nije, kao Aristotel, razumevao samo nauno prouavanje, nego Filosofiju kao
razmiljanje celokupnom ljudskom ivotu.
12

Iako je u spisu De tranquilitate animi pisao da -je poli

sa aktivnost moralna dunost svakoga graanina, Sese god. 62-e, kao ezdesetogodinjak', stao povlaiti iz
ivnog ivota i u ve pomenutom spisu De otio izneo misli
uje su ga na to pokrenule. Neminovnom silom Okolnosti
Iavnik postaje kosmopolit i rimska knjievnost izrasta
tjSvetsku, kojoj je predmet oveanstvo. K a d je prestala
ra res publica i s njome pojedinev lini uticaj na javni
p,vot, Senekin praktiki ivot postaje otium , osloboenje
zadatka svoga vremena i rad na venim zadacima oSanstva, teorijski ivot filosofa, koji j e postao paedagogus
leris humani, i iji svet nije vie res publica Romana,
svet kome pripadaju svi ljudi bez obzira na stale i
6

God. 65-e Neron okriva Seneku kao sauesnika u zai*ri koju je skovao Ralpurnije Pison i osudi ga n a smrt, i
sam sebi oduzme ivot.
A k o je i Seneka bio ovek od k r v i i ploti, te se nije
iragda pridravao strogih naela stoicizma, jer je brzo nailao silno bogatstvo (tri stotine miliona sestercija!),
iputao strastima svoga uenika i bio zelena, ipak je bio
rabar u tome to se sa svoga visokog poloaja sve do Sesete godine nije povukao u privatan ivot, gde je nego^anje vrlina mnogo lake.
Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskoj
Tkao umetnik u antitetikom izraavanju jedan od najvefflfi stilista u svetskoj knjievnosti. Od njegovih stoikih
Iplisa sauvani su Dijalozi u dvanaest lcnjiga, to su rasprave
jfcgnevu, blaenskom ivotu, utesi, kratkoi ivota itd.,
li i m ime ne odgovara sadrini, jer one s jednim jedip m izuzetkoni nisu u dijalozima; zatim Poslanice L u iUiju u dvadeset knjiga, sa sto dvadeset i etiri poslanice,
|pis dobroinstvima
u sedam knjiga i spis blagosti u
fve (nekad u tri) knjige. S v i t i spisi napisani su u jedrom,
iJajnom impresionistikom stilu, koji za izraavanje osnovlih stoikih misli uvek nalazi nove oblike.
Od Senekinih spisa prevedeni su u nas: 1) CaBa Bnh, KpuK*b UJIU noy%euia y 20 nucajm M,ydpav,a
O promeni u rimskom shvatanju otium-a. A . Grilli U pro
blema della vita contemplativa nel mondo Greco-Romano, Milano
1933, 192 ss.

13

Cenetce u3AO0Keua. O B &> iroeseo M3i> Jno6aBM >

MJia^esai cpocKou ceicpeTap cya . IIIaoaKKor. Eeorpafljr, neiaTano y KHHjKecTBa cpncKore.
1842,
1868; 2) jednu poslanicu preveo je Steva
Pavlovi u Srp. Ilustr. novinama 1881, br. 11; 3) Iz P i
s a m a (pismo , X I I , X I V , X V I I , X X , X X I , X X I I I , X X V I ) ,
preveo Stjepan Senc u zborniku Primjeri iz rimske knji
evnosti, Zagreb, str. 310325; 4) Rasprava blaenom
ivotu i Odabrana pisma Luciliju, s latinskog preveo i uvod
napisao D - r Milo uri, Beograd 1944.
2. Epiktet
Roen kao rob izmeu god. 50-e i 60-e u Hijerapolju u
Frigiji, E p i k t e t je doao u R i m u kuu Neronova sve
monoga gardista Epafrodita, koji je zaelo primetio da se
u otresitom i ilom mladiu krije neto naroito. U mlado
sti Epiktet je bio izgubio jednu nogu, te je celog veka hramao. A l i svoju hromou on je hrabro podnosio, tako da je
izazvao panju i (potovanje svoga gospodara, i ovaj ga je
docnije oslobodio. Jo kao rob sluao je predavanja stoi
koga filosofa Musonija Rufa, koga je zbog tobonjega ue
a u Pisonovoj zaveri god. 65-e Neron prognao a Galba
vratio. Po svom povratku Musonije se bavio Filosoffijom i
otvorio svoju kolu, ali ne radi zarade hleba, jer on je
pripadao vitekom redu. Kao Rimljanin cenio je duhovnu
disciplinu strogo metodikog miljenja, voleo stari republi
kanski poredak i s tolikom otvorenou kritikova monar
hijske ustanove da ga je car Vespasijan morao prognati,
s ostalim filosofima a to su bili ba stoiari i kiniari
god. 71-e. Vratio se tek na poziv cara Tita i produio svoja
predavanja. Od svih njegovih uenika najznamenitiji bio je
Epiktet, koji je, po svome osloboenju, iveo u R i m u kao
uitelj Filosofije.
God. 94-e, kad je car Domitijan naredio da svi filosofi
moraju napustiti R i m i Italiju (Gell. . . X V 11, 3, SuetDomit. 10, P l i n . Ep. III 11, 2, Dio C a s s . L X V I I 13,2), Epiktet
se preselio u Nikopolj u Epiru, gde je, kao philosophus nobilis i kao maxLmus philosophorum (Gell. II 18, 10; X V I I
19, 4), osnovao svoju kolu i iveo od predavanja Filosofije.
7

14

J . Bruns, De shola

Epicteti, Kiel

1897.

[Smeo je slualaca iz svih krajeva carstva. Ziveo je jo za

['Vladavine Trajanove, a zaelo je i Hadrijan s njime sao
b r a a o (in summa familiaritate habuit, Hist. Aug. Hadr.
, 10).
t
Nije nita napisao, nego je, kao Sokrat i kao njegov
uitelj Musonije, delao samo ivom reju, ali je njegove
razgovore za se zabeleio i posle njegove smrti i izdao nje: |jov uenik Flavije A r i j a n iz Nikomedije u B i t i n i j i , koji
je, kao i Ksenofont, na koga se ugledao, pisao filosofijske,
Istorijske i vojnike spise, tako da je u ali nazvan Xenophon redivivus. Filosofijski spisi posveeni su spomenu
njegovu uitelju; to su pomenuti Razgovori Epiktetovi u
osam knjiga, od kojih su sauvane prve etiri, i sauvani
Prirunik Epiktetov i Homilije u dvanaest knjiga, koje nisu
sauvane. Kao to je Ksenofont u Spomenima Sokratu i
Odbrani Sokratovoj izloio etika shvatanja svoga uitelja,
tako je i Arijan u pomenutim spisima prikazao etiko ue
nje Epdktetovo.
Prirunik je u nas dvaput ranije prevoen: 1) Seti se
Hi runa knjiica stoikog morala, preveo . I. M . , LeskoVac 1882; 2) D - r Kota uri, Etiki principi filosofa Epikteta, Beograd 1925.
8

3. Marko

Aurelije

Najvei potovalac Epiktetov i poslednji znatni stoiar

M . Anije Ver, koji e, kad ga Antonin Pije usini, uzeti
ime M a r k o A u r e l i j e i , kad postane car, dodati mu
nadimak Antonin, rodio se 25-og aprila 121-e god. n. e. u
Rimu, gde je njegova porodica, panskog porekla, bila ste
k l a ugledan poloaj. Najbolji uitelji u carstvu b i l i su pe
livani da ga pripreme za njegov poziv. U prvoj knjizi svoga
dela on je sam izneo pregled svoga razvitka u mladosti i
onoga to duguje svojim srodnicima i uiteljima. Prve potsticaje za Filosofiju dobio je jo kao deak od stoiara Diogneta. Ve tada je pokazivao izvanredne osobine, tako da
tsu ga.voleli svi vrnjaci, a i car Hadrijan ga je zavoleo zbog
njegove istinoljubivosti i u ali ga zvao Verissinius
(Dio L X I X 21, 2). K a d je uao u dvadesete godine, trudili su
Vid. K. Hartman, Arrian und Epiktet, N. Jahib. i . d. kl.
Altert. 15 (im), 248 ss.
15

 P. Noyen Marcus Aurelius, the Greatest Practician of

Stoicism, L'Anquite Classique X X I V .(1955), 372^-383.
. H . Stich, . Aurel, der Philosoph auf dem rSm. Kaiserthron, Gutersloh 1904 (GimnasialbibL Heft. 38); W. Goerlltz, Mare
Aure\, Kaiser und Philosoph, Stuttgart 1954,

ostaju ne samo njegovi uitelji nego i drugi filosofi

fierod, Atik, Fronton, Junije Rustik, Klaudije Sever,
Proklo.
Pored svih nevolja koje su carstvo snalazile za njegove
vladavine pustoenja, gladi i strane kuge, izbijanja
ustanaka, dugotrajnih ratova s Paranima, Markomanima
j Kvadima, Marko Aurelije opet je valjano upravljao
dravnim brodom i bio jedan od najboljih rimskih careva,
jer je, teei da ostvari Platonov ideal filosofu kao vlada
ocu i vladaocu kao filosofu, na srea nain spajao u sebi
filosofsku pamet s vladarskom pra4stiko-po]itikom vetinom. Kao to je veoma savesno pazio da se zakoni vrsto
dre, ak i za trajanja rata (Philostri Vita soph. II 1, 11,
p. 68 s Kavser), tako da je i u upravljanju nad dravnim
finansijama bio veoma uvaran i tedljiv (Dio L X X X I 32, 4:
; Vita , ., pHilos. 23, 2: i n largitionibus pecuniae publicae parcissimus), a to se tie upravlja
nja u pokrajinama: provincias ingenti benignitate et moderatione tractavit (Vita M. A. phUos. 17 1). A l i to ipak
nije bio srean sklad dravnike vetine i filosofske uviavnosti, jer je veza izmeu Stoe i drave bila raskinuta, i
Marko je svoje carovanje oseao kao teak teret, i sve
zemaljsko bilo je za njega nitavno, pa i sama res publica
Rimske imperije. On nije bio velik car, ali po shvatanju
svoga vladarskoga poziva on se moe staviti u red velikih
vladara, i u njegovoj vladarskoj pojavi bilo je neega to
potsea na sjaj sunca koje se kloni smiraju. Mada

&
' imao sve vrline, klonio
se svih poroka, te nije greio n i s voljom n i bez nje"
('Dio X X I 34, 23), opet on nije bio srean, jer su mu po
rodinu sreu pomuivali razvratan ivot njegove ene"
Faustine, koju je on voleo, a koja njega nije volela, i raspusnost njegova sina Komoda.
U tihim asovima najvie je voleo da razgovara sam sa
sobom, traei utehe i potpore u Filosofiji. Te razgovore
ostavio je u aforistikom obliku i bez odreena reda zabeleene u spisu Razmatranja samom sebi ( ;
) u dvanaest knjiga. Taj spis neprestano je privla
io blagorodna srca i duboke glave, pa su m u se divila i
dva vladara, takoe filosofii: car Julijan, u ijoj satiri Gozbo
ili Kronova svetkovina ili Kesari car-filosof dobij a prvu

16

2 Prirunik Epiktetov

se Kornelije Fronto i Herod A t i k da ga pridobiju za sofistiku retoriku, ali kad je navrio dvadeset i pet godina,
on pod uticajem stoiiara K v i n t a Juni ja Rustika, koji mu
je dao Epiktetove Beleke, a na veliku alost Frontovu,
ostavi prouavanje Retorike da se sasvim posveti stoikoj
filosofiji (Mare. Ad. se ips. I 7, 8; Fronto p. 150). Njegov
pooim Antonin Pije bio je u R i m pozvao stoiara Apolonija, ija je predavanja mladi carevi sluao kao svaki stu
dent. Pored ovoga on je sluao Seksta iz Heroneje, Plutarhova neaka, Klaudija Maksima, K i n u Katula i druge. Sve
su to bili stoiari kojih je uenje najbolje odgovaralo r i m
skom karakteru, te e potonji car-filosof i iveti prema
filosofijskjm i etikim naelima Stoike kole. Njegovi uzori
bili su P. Klodije Trasen Pet, Helvidije Prisko, Katon,
Brut i Dion, muenici istog uenja vrlini, a Epiktetovi
Razgovori stalan saputnik.
K a d mu je pooim umro. god. 161-e, stupi on na presto,
i tako se ispunio Platonov san vladaru koji je u isti mah
9

i fMoof, (Them. Or. 34 . 453, 5 D),

kao i san kitajskog filosofa Meng-cea vladanju prema

moralnom naelu (Wang-tao). K a o indijski car-filosof
Aoka Vardhana (271-e do 231-e c. e.), koji se proslavio
svojim budistikim ediktima verskoj toleranciji i sve
svoje podanike oglaavao za svoju decu, i rimski filosof na
pretolu ui da je sve zajedno spleteno i sveta veza sve
vezuje i gotovo nita nije strano jedno drugom: a jedan je
svet u svemu, jedan bog svugde, jedna priroda, jedan za
kon i jedan um, zajedniki svima razumnim biima, i jedna
istina, a i jedna savrenost za sva srodna bia koja imaju
dela u istom umu" (VII 9). Marko A u r e l ije esto je izgova
rao Platonovu reenicu: Narodi e biti sreni tek onda
kad i l i filosofi postanu kraljevi i l i kraljevi postanu filosofi", i kad je on doao na vlast, otpoelo je ono t o E . Renan zove carstvo filosof a". Jer, dok su ranije konsulska
vlast i dravniki poziv bili povlastica samo starih aristo
kratskih porodica, za njegove vladavine konsuli i dravnici
10

1 0

17

nagradu, i jo posle vie od hiljadu i pet stotina godina

jedan nemaki vladar-filosof i prijatelj Filosofije i slobodne
misli, Fridrih Veliki, koji je, kao i sam stoiar na prestolu,
bio p r v i sluga svoje drave i koga je Volter, u jednom p i
smu Aransu, nazvao Markom Aurelijem Severa, a L a metri Julijanom Severa. U rimskom caru nemaki car je
video uzor vladara i kao on, emu svedoi njegova pesma
Le Stoicien, ispevana u oajnom poloaju god. 176-e, verovao je u snagu vrline, koja sadrinu ivota nalazi u ispu
njavanju dunosti i u slubi zajednici:
EUe immole au public, sans peine et sans regret,
ses t r a v a et sa vie et san propre interet.
11

Na kraju svoga ivota Marko Aurelije uinio je kobnu

pogreku. Tajna carskih uspeha od Nerve do njega leala
je u tome to je car u Senatu i u sporazumu sa Senatom
za svoga naslednika birao oveka za koga mu se inilo da
je najsposobniji, i njega bi posinio i uzeo za pomonika.
Nerva je posinio Trajana, rukovodioca rajnskih legiona,
Hispanca iz stare rimske porodice, Trajan Hadrijana, H a
drijan Antonina Pija, a ovaj Marka Aurelija. Stari izvori
ne daju nam objanjenja kako je dolo do toga da se ovaj
poslednji ogrei postupak svojih prethodnika i da uvede
dinastiki princip. Mesto da postupi kao njegovi prethod
nici, tj. da u sporazumu sa Senatom izabere Klaudija Pom
pej ana, koga je Senat proglasio kao najdostojnijega, ba
car-filosof za pomonika u carovanju uzima svoga petnae
stogodinjega sina Komoda, za ije e se vladavine vratiti
vremena Kaligule i Nerona. Posledice Aurelijeve pogreke
b i l i su strani graanski ratovi, koji su se zavrili time to
je na razvalinama senatskoga autoriteta ponikao vojniki
^apsolutizam Septknija Severa (193211).
Car-filosof umro je god. 180-e u Vindoboni u ratu
s Markomanima.
12

1 1

Oeuvres de Fridiric le Grand, Tome XII, Berlin 1849, 187.

Moderna literatura caru Marku: . B. Watson, Marcus
Aurelius Antoninus, New York 1884 (obimno delo s bibliografi
jom, str. 318323; . E. Matheson, Marcus Aurelius and his Task
as Emperor, Cambridge 1922; G. Loisel, ha vie de Marc-Aurele,
philosophe et empereur, P a r i 1929; C. Clayion-Dove, Marcus
Aur. Ant, his Life and Times, London 1933; C. Schempf Welsheit und Weltherrschaft. Kaiser Marc-Aurel in seinen BekonntriAsson, Berlin 1938; A . Cresson, Marc-Aurele, Pari 1938; G. Soleri
Marco Aurelio, Brescia 1947.
1 2

18

II E P I K T E T O V O UENJE

U svojim osnovnim teorijskim stavovima Epiktet se

vraa ortodoksiji osnivaa Stoike kole, ali je oslobaa
od njenog pojmovnog shematizma, te se u obliku i stilu
oslanja na sokratsku dijalektiku i na kiniko-stoiku dijatribu. D i j a t r i b a je popularna obrada jedne filosof ijske,
veinom etike teme, bez velikog sistematskog aparata, u
obliku lakog razgovora, zainjenog ivim slikama, poreenjima, navodima iz omiljenih pesnika, anegdotama, du
hovitim obrtima i antitezama. Logiku i Kosmologiju on
podreuje Etici, jer u njegovu miljenju etiki problem
zauzima centralan poloaj, kao u Hristovu miljenju religij
ski problem, s kojim je, za njega, nerazluno vezan ovekov
moralni preporoda j . '
1

Celo njegovo izlaganje ima vie obeleje praktikovaspitnih parenesa negoli strogo naunih i samostalnih f i
losof ijskih prouavanja. On nije suv propovednik morala, ni
salonski zabavlja, n i dosadan katedarski filosof, koji pred
svojim sluaocima od filosofije pravi misosofiju, nego filo
sof ljudskoga ivota, koji ljude hoe da probudi iz moral
nog dremea, da i h pottakne, popravi i preokrene, da ih
povede putem koji vodi pravoj i zdravoj moralnosti, slo
bodnoj od svake pritvornosti i l i monake askese, jednom
rei blaenstvu, koje se moe osnivati samo na unutranjoj
slobodi ovekovoj.
Svrha ivota na koju oveka upuuje njegova priroda,
i koju Epiktet ui, jeste s l o b o d a . Pranagon ivog bia
nije tenja za nasladom, a ni za samoodranjem i samorazvitkom, nego tenja da ivi onako kako ono hoe, jer to
odgovara njegovoj prirodi. Sloboda je glavni princip i
vota i jedini osnovni ton koji se provlai kroz sva preda
vanja Epiktetova. Njen smisao i vrednost on ovako pri
kazuje: Slobodan je onaj ko ivi onako kako on hoe, ko
se ne moe ni na to primorati, ni sputati, i nad kojim se
2

O. Halbauer, De diatribis Epicteti, Leipzlg 1911 Diss.

H. Barth, Die Bedeutung der Freiheit bei Epiktet und Augustin u zborniku Dos Menschenbild im Hchte des Evangeliums,
Festschrift zum 60. Geburtstag von E . Brunner, Ziirich 1950.
1

2*

19

ne moe izvriti nasilje, i ije se tenje ne mogu omesti

i koji svagda postie ono to hoe, i nikad ne dolazi u po
loaje kojima eli da se ukloni. Ko, dakle, ima volju da iv
u zabludi? Niko. K o ima volju da ivi prevaren, d
prebrzo sudi, da je nepravedan, razuzdan, mrzovoljast
maloduan? Niko. O d luaka, dakle, niko ne iv
kako hoe, n i on, dakle, nije slobodan. A ko eli da ivi i
alosti i strahu i zavisti i saaljavanju, u uenju i ne
postizanju, u beanju od nevolje i u zapadanju u nju? Niko. Moemo l i , dakle, za nekog luaka rei da je slo
bodan od alosti i straha, da nikad ne zapada u nevolju,
nikad ne promaa belegu? Ne moemo. Niko, dakle
n i od njih nije slobodan" (IV 1, 15).
Ovi suvi silogizmi dobijaju ivot tek onda kad iJ
Epiktet stane objanjavati i pritom sam zahvata u prakti
ki ivot: Odgovori m i jo i na ovo pitanje: ini l i t i s
da je sloboda neto veliko i plemenito i znaajno? K a k
ne! M o e l i , dakle, neko ko ima neto iako veliko
znaajno i plemenito biti bedan? N e moe. Kad, da
kle, vidi nekoga gde se drugome klanja i ulaguje proti
svoga uverenja, i za toga sasvim otvoreno govori da nij
slobodan, i ne samo kad to ini radi neznatna ruka, neg
i onda kad to ini da dobije namesniku i l i konsulsku as1
Samo one koji tako rade radi malih stvari zovi malim,
ove, kao to zasluuju, velikim robovima. I s time s
slaem. ini l i t i se, dakle, da je sloboda neto samo
stalno i to svoj zakon nosi u sebi? Kako ne! Kog
dakle, neko drugi moe spreiti i l i primorati, otvoreno ret
za njega da nije slobodan! I ne gledaj na njegove dedov
i pradedove i ne pitaj da l i je u roblje prodan i l i kao rol
kupljen, nego ako uje gde iz uverenja i sa strau go
vori: Gospodaru!", onda toga, i kad pred njim nose dva
naest svenjeva prua, nazivaj robom! I kad uje koga gd
govori: Jadna l i mene! Sta moram da trpim!", zovi g;
robom. Uopte, ako nekoga vidi gde kuka i l i kudi i l i j
nezadovoljan i l i zle volje, zovi ga robom i kad hodi u sker
letnom ruhu!" (IV 1, 5459). Onaj koga na svetu nii
ne moe omesti jeste slobodan, kome su sve stvari p r i ruc
kako i h on hoe. A koga je moguno spreiti i l i primoral
i l i zadrati i l i protiv njegove volje u neto uvaliti, rob je
A 'ko je taj koga nita ne moe omesti? O n a j
konit
t u e ne eli. A s t a j e tue? S t o ne z a v i s
20

od nas n i d a i m a m o n i da nemamo, n i ko
l i k o n i k a k o n e m a m o . I telo nam je tue, i njegovi
deloVi su tui, i naa imovina je tua. Ako, dakle, jednu
od ovih stvari uzme kao svoju, platie kaznu koju zaslu
uje onaj ko se laa tuih stvari. To je put koji vodi slobodi,
to jedino osloboenje od ropstva, tako da jednom iz sve
due moemo rei:
Povedite me, Dive, i ti, Sudbino,
na poloaj za koji ime odrediste.
(IV 1, 128131)'

Poetak etike svesti Epiktet nalazi u otrom r a z l i

k o v a n j u o n o g a t o j e u n a o j m o i ('
H
), tj. nae moralne volje, i o n o g a t o n i j e u
naoj vlasti (
' ), tj. svih stvari i
okolnosti spoljanjeg sveta. On kae jasno i jezgrovito: , , F i losofijska obrazovanost sastoji se u tome da nauimo r az l i k o v a t i s v o j e i t u e " (IV 5, 7)). Svoje uenje
i svoje gaenje treba da ograniavamo na "ono to je u na
goj vlasti, a drugo da posmatramo kao da se na nita ne
tie (III 16, 15). Budui da su kiniari, na koje Epiktet naovezuje izlaganje svojih moralnih naela, uili autarkiju,
tj. slobodu od sredstava za nasladu, oni su za njega prvi
koji su oveka uinili slobodnim (III 24, 67 ss).
Epiktet se u neku ruku osea kao poslanik boanstva
da ljudima objasni u emu se sastoje p r a v e i v o t n e
v r e d n o s t i : Kiniar treba da zna da ga je D i v poslao
ljudima kao svoga glasnika da i m pokae ta je dobro i ta
je zlo, jer oni lutaju i sutinu dobra i zla ne t r a e onde gde
je nema; a gde je ima, t u je ne primeuju" (III 22, 23).
I Epiktet je s velikom ljubavlju obdelavap stoiko ue
nje e k u m e n s k o m g r a a n s t v u . A k o smo sinovi
boji, onda ovaj i onaj ovek nije Atinjanin i l i Korinanin,
nego kosmiki graanin (I g: ; Cic. De legg. 16:
mundanus). L j u b a v
prema svima,
jer su svi
s nama srodni, i njegova je tema, i on nije nikakvu razliku
pravio izmeu gospodara i robova, otmenih i neznatnih
(I 13, 5).
I pored dugogodinjih spoljanjih okova, Epiktet je
bio nesalomljiva, jaka priroda, karakter iskonske snage,
koja se najvie ogleda u njegovu savlaivanju zemaljskih
xiv

Stoic. Vet. Fragm. ed v. Arnim, I p. 118, frg. 527.

21

nagona i pouda, afekata i strasti, u suverenoj otpornosti

prema svim varljivim dobrima ovoga sveta, u monoj kon
centraciji svih duhovnih snaga na istinski visok cilj: zadobijanje moralne slobode. On je imao stameno zdravlje koje
m u je obezbeivalo eureju i blaenstvo. Njegova lepa, k i niko-asketska, u Geliji sauvana (XVIII 19, 6), deviza
glasi: " Sutine et abstine!" ( P o d
n o s i i p r e g a r a j ! " ) . Pored svega moralnog odolevanja ivotnim tekoama to ga Epiktet propoveda, iz te
devize, ipak, vie zrai h e r o j i z a m p a t n j e , povla
enja i neprotivljenja z l u negoli h e r o j i z a m p r e g a l a t v a i prevazilaenja prepona. Kiniar moe dopu
stiti da ga biju kao magarca i , dokle ga god biju, treba da
voli one koji ga biju, jer je on takorei otac i brat svih
ljudi" (II 22, 54). Takve izjave nikad se ne bi mogle uti
iz usta Helena Eshilova, Kimonova i l i Periklova vremena;
one su znak umora i klonulosti, svedoanstvo iscrpenosti
antikog oveka-.
Ne elei da promeni stvarnost nego da joj se samo
prilagodi, Epiktet svom protestu protiv pritenjavanja i
porobljavanja, protiv neproporcionalnog i nepravinog
rasporeda ljudskih prava i dunosti, dobara i tekovina u
rimskom drutvu nije dao oblik aktivne energine borbe
protiv robovlasnikog poretka a za socijalnu pravdji, nego
oblik tenje k a moralnom samousavravanju linosti. Slo
bodu i nezavisnost, koje, po njegovu shvatanju, ine uslov
sree, on je svodio na slobodu misli i volje, jer nije imao
snage da i h svede na princip socijalne pravde, koja nije n i
ta drugo riego harmonija jedinke s drutvom.
Epiktet je ve rano postao slavna linost u svom anadolskom zaviaju, gde je njegov poziv na sticanje slobode
odmah odjeknuo. K a d je umro, njegov zemljani svenjak
kupio je neki potovalac za t r i hiljade drahama. U Pisidiji
naen je natpis urezan u stenu na Apolonovu hramu kod
grada Anabure; na njemu se Epiktet sa zanosom slavi kao
sin robinje koji je postao izvor sree i radosti" za celo
oveanstvo.* Hijerapoljskog etiara mnogo je cenio Herod
Atik (Gell. . . I 2, 6). Otada je on dalje uticao ne samo
na paganski svet nego i na uobliavanje rane hrianske
ideologije, i njegove etike norme u mnogome se poduda
4

J . R. Sitlington Sterret, The Wolfe Expedition to Asia Minor

I, Boston 1888, 315 s.

22

raju s naelima ranog hrianskog uenja, i zato su ga pred

stavnici hrianstva mnogo cenili. U vizantijsko doba njegov
Prirunik je parafrasiran i objanjavan za hriansku upo
trebu. A l i niko iz njegovih predavanja nije toliko snage
dobijao za svoj sopstveni ivot koliko njegov najvei po
tovalac, koji je svojim spoljanjim poloajem bio najvea
suprotnost hromom frigiskom robu car Marko Aurelije,
koji mu je u svojim Razmatranjima samom sebi postavio
jedan od najlepih spomenika.
Da b i se video Epiktetov nain predavanja, donosimo
ovde u prevodu Prirunik, u kome je Arijan izneo najva
nija naela iz njegovih spisa.
5

Literatura: . Schranka, Der Stoiker Epictet und seine

philosophie, Frankfurt a. O. 1855; A . Bonhofifer, Epiktet und die
Stoa, Untersuchungen stoischen Philosophie, Stuttgart 1890, i
Die Ethik des Stoikers Epiktet, Stuttgart 1894; C. Hilty, Gluck,
Leipzig 1891, 1904t ; Th. Colardeau, Etude sur Epictete, Pari 1903;
L. Weber, La morale d'Epictete, Rev. d. metaph. et de morale 1905
ss; Ch. Burnier, La valeur du tamoignage d'Epictete, Lausanne
1925; A Jagu, Epictete et Platon, Essai sur les relations du stoicisme et du platonisme a propos de la morale des Entretiens, Pa
ri 1946; D. PesCe, La morale di Epitetto, Riv. di Filos. 30 (1939),
250264; Ph. de Lacy, The Ethics oj Epictetus, Class. Philol. 1943,
112115; W. Capelle, Epifctet, Teles u Musonius; Wege zu gluckseligem Leben, eingel. u. iibertr. v.
, Ziirich 194; V. D'Agostino,
Studi sul neostoicismo: Seneca, Plinio il Giovane, Epitetto, Marco
Aurelio, Torino 1950; Pohlenz, Gestalten aus Hellas, Munchen
1950, 645670.
,s

23

PRIRUNIK EPIKTETOV

S T A J E U N A O J V L A S t I A S T A NIJE

1. Od stvari jedne su u naoj vlasti, a druge nisu.

U naoj su vlasti miljenje, delanje, udnja, izbegavanje,
jednom reci: dela koja od nas proizlaze. Nisu u naoj vlasti:
telo, imanje, ugled, spoljanji poloaj, jednom rei: sve to
nisu naa dela.
Ono to je u naoj vlasti jeste po prirodi slobodno, ne
moe se spreiti n i omesti; a ono to nije u naoj vlasti
nemono je, ropsko, moe se spreiti, stoji pod uticajem
drugih. Stoga imaj na umu: ako ono to je po prirodi ne
slobodno smatra za slobodno, a ono to je tue za svoje,
imae samo neprijatnosti, alostie se, uznemiravae se,
optuivae i bogove i ljude; a smatra l i za svoje samo ono
to je doista tvoje, a ono to je tue, kako jeste, za tue,
nikad te niko nee primoravati, niko te nee ometati, nee
se ni na koga aliti, nee nikoga psovati, protiv svoje volje
nita nee raditi, niko t i nee uditi, nikakva neprijatelja
nee imati, jer uopte nee nikakve tete pretrpeti.
Ako, dakle, bude teio za ovako vanim stvarima,
imaj na umu da se ne mora suvie naprezati, nego se mo
ra neega sasvim odrei, a neto privremeno ostaviti na
stranu.
A l i ako tei i za onim stvarima i hoe da se penje
na visoke poloaje i da stie bogatstvo, moda ni tih stvari
nee postii, jer si u isti mah teio za onima, ali zaelo
nee pouzdano postii ono odakle jedino proizlazi srea i
sloboda.
Zato se trudi da svakoj neprijatnoj misli dovikne: Ti
si samo uobraenje, a nikako ono to se ini da si." Zatim
ispituj i ocenjuj po pravilima koje ima, a naroito po
27

prvom.: da l i ona pripada onom to je u naoj vlasti i l i onom

to nije u naoj vlasti. P a ako pripada stvarima koje su
izvan nae vlasti, budi spreman da odmah kae: Nita
se ne tie mene."
2UENJE I ZAZIRANJE

2. Imaj na umu: udnja obeava postizanje onoga za

im se udi; a izbegavanje obeava da se nee sudariti
s onim emu hoe da se ukloni, i da je onaj ko ne postigne
predmet svoga uenja nesrean, a drugi je nesrean zato
to mu se deava ono emu eli da se ukloni.
A k o se, dakle, kloni samo onoga to je protivno stva
rima koje su po prirodi u tvojoj vlasti, nita t i se nee do
goditi od ega zazire. A zazire l i od bolesti i l i od smrti i
od siromatva, onda e sasvim biti nesrean.
Odbaci, dakle, svako zaziranje od svega to nije u na
oj vlasti i ukloni se samo onom to je protivprirodno u
onom to je u tvojoj vlasti.
Od udnje se za prvi mah sasvim uzdri.
Jer ako udi za neim to nije u naoj vlasti, bie
bezuslovno nesrean; a onom to je u naoj vlasti i za
im je lepo udeti ne zna jo nita. K o d svakoga uenja
i zaziranja postupaj blago, ali opet smotreno i slobodno.
R A Z M I L J A N J E P R E PRISTUPA

POSLU

3. K o d svake stvari koja tvojoj dui donosi radost i l i ti

koristi i l i je voli ne zaboravi da se obavesti kakva je, i
poni od najmanjih. Ako, naprimer, voli lonac, kai da
voli lonac, jer ako se razbije, nee se uzbuditi, ako svoje
dete poljubi i l i enu, kai da si poljubio oveka, jer ako
umre, nee pasti u nesvest.
4. Ako si naumio da se lati nekog posla, razmisli u
sebi kakav je to posao. Ako, naprimer, odlazi na kupanje,
pomiljaj na ono to se deava u kupaonici: kako se vodom
prskaju, kako se guraju, kako jedni druge psuju i jedni
druge kradu. I zato e se posle s veom bezbednou l a
ati ako ve unapred sebi kae: Hou da se kupam i da
svoje duevno raspoloenje odrim u prirodnom stanju."
I tako postupaj kod svakog posla. Jer ako ti se p r i kupanju
28

i dogodi kakva smetnja, ima e gotovu misao da sebe umi

ri: Doao sam ne samo radi kupanja nego i da u prirod
nom stanju odrim svoje duevno raspoloenje. A neu ga
odrati ako se budem ljutio na ono to se deava."
5. Ljude ne uznemiruju stvari, nego njihova miljenja
stvarima. Smrt, naprimer, nije strana (inae bi se i So
kratu inilo da je takva) nego samo misao smrti da je ona
strana jeste ono to je uasno. K a d nas, dakle, neto ometa
i l i nas uznemiruje i l i nas alosti, nikad ne bacajmo krivicu
na drugoga nego samo na sebe, na naa miljenja stva
rima. Osobina je neobrazovana oveka optuivati druge
zboc svojih dela, a optuivati samoga sebe osobina je po
etnika; obrazovan ovek ne optuuje n i sebe ni druge.
6. Ne razmei se t u i m odlikama. K a d bi se kakav konj
razmetao i govorio: Lep sam", to bi se jo moglo podnositi.
A l i kad bi se t i razmetao i govorio: Imam lepa konja",
znaj da bi se razmetao odlikom konja.
ta je, dakle, tvoje?
Upotreba tvojih pretstava. Dakle, ako p r i upotrebi
svojih pretstava postupa prema prirodi, tada se ponosi;
jer tada e se ponositi osobinom koja je tvoja.
7. Kao kad brod pri plovijenju pristane i t i izie da
uzme svee vode, da putem uzgred neto kupi, naprimer
i koljku i luk, a panja ti mora na brod biti uperena i ne
prestano se mora osvrtati da kako krmilar ne zove, a kada
zovne, onda sve ono drugo ostavlja, da ne bi vezan bio
ubaen kao ovca, tako je i u ivotu: ako t i je mesto luka i
koljke dana enica i detence, nita nee smetati; ali ako
krmilar zovne, hitaj na brod, ostavi sve i ni za im se ne
osvri. A k o l i si ve ostareo, ne udalji se od broda suvie
daleko, da ne bi zaostao kad bude pozvan.
8. Ne zahtevaj da se sve deava onako kako t i hoe,
nego eli da se sve deava onako kako se deava i bie
srean.
9. Bolest je smetnja telu, ali nije volji, osim ako ona
sama to nee. Hromost je smetnja nogama, ali nije volji.
I to govori svemu to se oko tebe deava, pa e nai da
je to smetnja za neto drugo, ali nije za tebe.
10. P r i svemu to se dogaa imaj na umu da, ispitu
jui u sebi, trai kakvu snagu ima protiv dogaaja. Ako,
naprimer, vidi lepa deaka i l i lepu devojku, nai e kao
snagu protiv toga samosavlaivanje; ako se prihvata teka
s

29

posla, nai e istrajnost, ako te neko pogruje, nai e

strpljivost. A k o se tako navikne, nee te vie lane pretstave povui.
11. Nikad n i jednoj stvari nemoj rei: Izgubio sam
je", nego. Povratio sam je". Ako ti je dete umrlo: vratio
si ga. A k o t i je ena umrla: vratio si je. A k o t i je imanje
oteto: i ono je samo vraeno. A l i nevaljalac je onaj ko mi
je oteo. Sta te se tie preko koga e onaj ko ti je dao uzeti
natrag? Dokle god je tebi ostavljeno, staraj se za njega kao
za tue, kao putnici za gostioniareve.
A K O ELI D A

NAPREDUJE

12. A k o eli da napreduje, odbaci ovakva razmilja

nja: ako zanemarim svoje imanje, neu imati ta da jedem,
i l i : ako ne kaznim svoga slugu, postae nevaljalac, jer bolje
je od gladi umreti oslobodivi se jada i straha nego iveti
u izobilju i neprestanoj uznemirenosti; bolje je da tvoj
sluga bude nevaljalac nego t i sam da bude nesrean. Zato
mora poeti od najmanjih stvari: ako ti se izlije malo ulja
i l i t i ukradu ostatak vina, govori: za to se kupuje ravno
dunost i unutranje spokojstvo. Badava se nita ne dobiva.
K a d zovne svoga slugu, imaj na umu da moda ne
uje, a ako te je uo, moda ne moe da uini kako ti e
li. A l i za njega to nije nikakva srea ako od njega zavisi
da se ti ne uzbuuje.
13. A k o eli da napreduje, mora imati snage da
podnese ako te zbog tvog spoljanjeg ponaanja smatraju
za nerazumna i luda. Ne eli da se ini kao da neto zna,
pa i ako bi se drugima uinilo da si ,neko, ne veruj sa
mom sebi.
Jer znaj da nije lako sauvati svoje duevno raspolo
enje kako to priroda zahteva i , u isti mah, uzeti u obzir
spoljanje okolnosti, nego je potrebno samo jedno i l i drugo:
ko se stara za jedno mora da zanemari drugo.
14. A k o eli da ti deca, ena i prijatelji uvek ive, t i
si lud; jer t i eli da ono to nije u tvojoj vlasti bude u
tvojoj vlasti, i da ono to je t u e bude tvoje. Isto tako si
lud kad zahteva da t i sluga ne grei, jer ti trai da po
greka ne bude pogreka, nego neto drugo.
30

A l i ako eli da svoju svrhu nikad ne promai, to je u

tvojoj moi. Vebaj se, dakle, u onom to moe.
Gospodar nad drugim je onaj ko ono to drugi hoe i l i
nee ima mo da mu daje i l i uzme. K o , dakle, hoe da bude
slobodan ne srne ni eleti ono ni kloniti se onoga to je u
moi drugoga. A k o ne postupa tako, mora postati rob
drugoga.
V L A D A N J E U IVOTU I DOBRO O D I G R A V A N J E U L O G E

15. Dri u pameti da u ivotu treba da se vlada kao

na gozbi: kad neko neim posluuje i stigne do tebe, prui
ruku i uzmi skroman deo; ako i i u ^ nosi dalje, ne zau
stavljaj ga; ako jo nije do tebe stigao, ne upravljaj svoju
elju dalje, nego ekaj dok ne doe red na tebe.
Tako se ponaaj prema deci, tako prema eni, tako
prema svom poloaju, tako prema bogatstvu. I bie jed
nom dostojan da sedne za sofru sa bogovima.
A ako od onoga ime si bio posluen ne uzme nita,
nego mirno odbij e, tada e ne samo za sofrom sedeti
s bogovima, nego i zajedno s njima bogovati. Tako su po
stupili Diogen i Heraklit i njima slini, i zato'su s pravom
nazvani boanskim.
16. K a d vidi nekoga gde plae u alosti to mu sin
odlazi i l i zato to je izgubio imanje, ne doputaj da te zanese pretstava kao da je ovaj ovek dopao jada zbog spoljanjih stvari, nego odmah budi spreman na to da njega ne
boli ova nesrea (jer drugoga ovo ne boli), nego samo nje
govo shvatanje toga dogaaja. Dokle god moe razgovo
rom da ga lei, ne oklevaj da tako postupa i , ako mora
biti da zajedno s njime uzdie; samo se uvaj da ne uzie od srca.
17. Posmatraj sebe kao glumca u jednoj drami: ulogu
daje t i pesnik; ako je drama kratka, kratku ulogu; ako je
dugaka, dugaku. A k o hoe da pretstavlja siromaha, pretstavljaj i njega dobro; isto tako ako treba da pretstavlja
hroma oveka, i l i kakva voa, i l i obina oveka. Jer tvoja
je stvar samo to da ulogu koja ti je poverena dobro odi
gra, a izbor uloge je stvar drugoga.
31

D O G A A J I S U O N A K V I K A K O IH PRIMI N A S A MISAO

22. A k o udi za mudrou, budi spreman da e te

ismejati, kao i da e mnogi podrugujui se govoriti tebi
Osvanuo nam iznenada kao neki filosof!" i Otkud nam
ovaj die nos?" A ti nemoj dizati nos, nego se dri onoga
to t i se ini da je najbolje, kao da te bog postavio na to
mesto i budi uveren: ako istraje, onda e oni koji su te
ranije ismevaM docnije t i se diviti. A ako te oni savladaju,
onda e te dvostruko isimejavati.
23. A k o ti se kadgod dogodi da te ponese vrtlog spoljanjeg sveta, tako da eli da se nekome svidi, znaj da si
od svojih naela otstupio. Zadovolji se, dakle, da u svim

prilikama bude filosof. Ako, pak, eli da te za takva sma

traju, onda se sam sebi pojaviju,j kao takav i budi za
dovoljan.
24. Neka te ne m u e ove misli: Ja u ivot provoditi
nepotovan i nigde neu biti ugledan." Jer ako je nemanje
5poljanjih poasti neko zlo, ne moe u tome zlu biti zbog
nekog drugog, isto tako kao n i u sramoti. Da l i od tebe
zavisi da dobije poasno mesto i l i da bude pozvan na
gozbu? Nikako! Kako to, dakle, moe biti nemanje poasti?
I kako moe da nigde ne bude ugledan kad ba u oblasti
koja je u tvojoj moi treba da bude neko; i tu moe da
bude najugledniji.
Ali ti ima prijatelja i ne moe i m pomoi!"
Sta znai to ne moe i m pomoi"? Nee dobiti od
tebe novaca, niti e i h nainiti rimskim graanima. A l i
ko ti je to rekao da je to u naoj vlasti a nije stvar drugih
ljudi? K o moe drugome dati ono to sam nema?
Onda steci da i m i rieto moemo dobiti."
A k o mogu stei a da sebe ouvam savesna, estita i po
nosna, pokai m i samo put, i stei u. A ako traite od mene
da svoja dobra izgubim, da biste v i samo nedobra stekli,
gledajte kako ste nepravini i nerazumni.
Sta uostalom vie volite: novac i l i prijatelja verna i
savesna? Zato m i radije pomozite da takav budem, i ne
zahtevajte od mene da inim ono ime bih sve one osobine
izgubio!
'
Ali otadbina", kae ti, nee imati od mene
pomoi."
Opet moram pitati: kakvu i koju pomo? Stubita nee
dobiti od tebe n i kupatila. I ta je to? N i obuu ne dobi ja
ona od kovaa n i oruje od obuara! Dovoljno je ako svako
vri svoj posao. A k o joj od koga drugog napravi graanina
vernog i savesnog, zar joj time nimalo ne koristi? Dalbome,
n i t i joj nisi nekoristan. Ali", rei e, kakav u po
loaj zauzeti u dravi?"
Onaj koji moe uvati i u isti mah ostati veran i savestan. A l i ako otadbini eli da koristi i te osobine izgu
bi, ta b i joj mogao jo da koristi kad si postao nepoten
i neveran.
25. Nekome je vie nego tebi ukazana ast pri gozbi
i l i pri pozdravljanju i l i p r i pozivu za neko savetovanje.

32

3 Prirunik Epiktetov

18. K a d ti kakav gavran zagrake nedau, ne sme te

pretstava uznemirivati, nego odmah sebi objanjavaj i go
vori: Takva proricanja ne tiu se mene, nego i l i moga
slabog tela, i l i moga malog imanja, i l i moga poloaja, i l i
moje dece i h moje ene. Meni se samo srea nagoveuje
ako ja to hou. Jer ma ta se od tih proroanstava dogodilo,
do mene je da se time koristim.
19. Nepobediv moe da bude ako ne ulazi n i u kakvu
borbu gde pobeda ne zavisi od tebe.
A k o nekoga vidi veoma potovana i l i veoma mona
ili inae veoma ugledna, pazi da ga ne smatra za blaena,
ponesen pretstavoan. Jer ako se sutina dobra sastoji u
onom to je u naoj vlasti, onda tu ni zavist n i ljubomora
nemaju mesta. T i sam ne eli da bude n i vojskovoa, n i
savetnik, n i konsul, nego slobodan. A tome ima samo je
dan put: preziranje svega to nije u, naoj vlasti.
20. Imaj na umu da te ne zlostavi onaj ko te pogruje
i l i bije, nego samo misao tome d a t e taj zlostavi. K a d te,
dakle, neko naljutio, znaj da te samo miljenje naljutilo.
Zato se, pre svega, trudi da te lana pretstava ne ponese.
Jer ako jednom bude imao vremena za razmiljanje, lake
e sobom vladati.
21. Smrt i prognanstvo i uopte sve to se strano de
ava neka t i je pred oima svakoga dana, a najvie od svega
smrt, pa nikad nee misliti nita to je nisko i l i za neim
suvie udeti.
UENJE MUDROSTI

33

RAZMILJANJE U S L O V I M A I P O S L E D I C A M A

A k o su to neka dobra, treba da se raduje onome kome su

dopala; ako l i su neka zla, nemoj se alostiti to nisu tebi
dopala.
A dri u pameti da ne moe zahtevati isti postupak
ako ne ini isto to i oni da b i postigli ono to nije u naoj
vlasti. Jer kako moe onaj ko se ne pojavljuje pred neijim
vratima imati jednaka prava s onim ko to ini? Ili onaj ko
ne uzima uea u pratnji nekog velikaa s onim ko to ini?
Ili onaj ko ga ne hvali onim ko ga hvali? Bie, dakle,
nepravedan i nesit ako eli da to badava ima, ne plaajui
cene po kojoj se one stvari mogu da kupe. Sta stoji, naprimer, salata? Obol u ovom sluaju. Ako, dakle, neko prui
obol i uzme za njega salatu, a t i nita ne plati i ne uzme,
nemoj misliti da ima od onoga koji je salatu uzeo. Jer kao
to onaj ima salatu, ti jo ima svoj obol, koji nisi izdao. Ba
isti je sluaj i ovde.
Nisi dobio poziv za neiju gozbu? Jer n i domainu nisi
platio cene po koju on svoju gozbu prodaje. Za hvalu to
onaj prodaje, za panju prodaje. Ako misli da t i je to
korisno, plati cenu DO koju se to prodaje. Ako l i hoe da
ono ne plati, a ovo da uzme, onda si nesit i lud.
Zar niega nema mesto gozbe? ima sada to da nisi
pohvalio onoga koga nisi hteo da pohvali i da nisi morao
da se uzmuva pred njegovim vratima.
26. Volja prirode moe se saznati iz stvari kojima
meu nama nema razlike u miljenju.
Kad, naprimer, t u sluga razbije au, odmah smo
spremni da kaemo: To se deava." Znaj, dakle, da, i kad
tvoju au razbije, treba da bude isti onakav kakav si bio
kad je t u u au razbio. Isto tako ponaaj se i kad se
krupnije stvari deavaju.
Umre, naprimer, tue dete i l i tua ena. Nikoga nema
ko tada ne bi rekao: To je sudbina ljudska." A l i kad ko
od njegovih umre, odmah kuka: Jao meni, nesrenik ja!"
Treba, dakle, da se setimo ta smo iskusili kad smo to
uli kod drugih.
27. Kao to se cilj ne postavlja da se promai, isto tako
deava se i sa nesreom u svetu.
28. A k o bi neko tvoje telo poveravao onom ko te ne
prijateljski susretne, ljutio b i se. A kad ti svoje srce poverava onom ko te sluajno susretne, da se ono, ako te neko
pogrdi, uznemiri i potrese, zar se ne bi stideo zbog toga?

29. K o d svakoga posla gledaj ta mu prethodi i ta ga

prati, i tek tada pristupaj poslu. A k o tako ne postupi,
isprva e, istina, rado poslu prilaziti, jer nisi razmislio ta
e jo doi; a docnije, kad se pojave kakve neprijatnosti,
sramno e se povui.
Hoe, naprimer, da odnese pobedu u olimpijskim
igrama? A i ja, bogami, jer to je lepa stvar. A l i razmiljaj
ta i m prethodi i ta posle njih dolazi, i tek posle toga laaj
se posla.
Mora se podvrgavati strogom redu, jesti prema pro
pisu, uzdravati se od poslastica, vebati se prema nare
enju i u odreenim asovima, na vruini, u hladnoi, n i
ega hladnog ne piti, ni vina, kad ti se ba pije, prosto
se mora predati nadzorniku kao lekaru; zatim u nadme
tanju po zemlji se valjati, a moe ti se dogoditi da iai
ruku i l i nogu da ugane, da mnogu prainu proguta, a po
nekad da bude bievan i posle svega toga da jo bude
pobeen.
svemu tome razmisli, pa ako i tada jo eli, bavi se
atletikom. Ako ne eli, postupae kao deca koja se igraju
as rvaa, as gladijatora, as trubaa, a as pozorita. Tako
i t i : sad s i atlet, sad gladijator, zatim besednik, naposletku
i filosof, a elom duom nita! Nego kao majmun svaki
prizor koji vidi podraava, danas ovo, sutra neto drugo
kako t i se dopadne. Jer t i nisi nekoi stvari priao s uverenjem miti si je ogledao sa svih strana, nego nasumce, i
s hladnom voljom.
Kad, naprimer, vide filosofa i uju ga kako govori,
kao to Emirat govori (niko ne ume tako govoriti kao on),
onda i oni ele da se bave Filosofijom. Govee, najpre pro
misli emu je ustvari re, pa onda ispitaj svoje sposobno
sti da l i si i podoban da se takvim poslom bavi. Hoe da
se nadmece u pentatlu i l i samo u rvanju? Ogledaj svoje
ruke, svoja bedra, ispitaj svoje kukove. Jer jedan je stvo
ren za ovo, drugi za ono.
ini l i t i se da pri takvu poslu moe isto tako jesti,
isto tako piti, na jednak nain udeti, na jednak nain biti
nezadovoljan? Treba t i mnogo probdeti, mnoge napore

34

3*

Skup od pet vebdi: tranje, bacanje diska, skakanje, ba

canje koplja i rvanje

35

podneti, od svojih prijatelja se udaljiti, od roba biti pre

zren, od ljudi na ulici biti ismejan, u svakoj prilici, u oda
vanju poasti, pri unapreivanju, pred sudom, uopte u
svima poslovima biti povuen. tome razmisli. Da l i eli
to zameniti duevnim spokojstvom, slobodom i unutra
njom vrstinom. A k o to ne eli, nemoj navaliti, da ne
bude kao deca: danas filosof, sutra carinik, prekosutra
besednik, pa onda carski inovnik. Te stvari ne idu zajedno.
Jedinstven treba da je ovek, i l i dobar i l i rav. Treba
i l i najbolji svoj deo da izgradi i l i svoj spoljanji poloaj,
svoju umenost da primeni i l i na unutranju i l i na spoljanju stranu: to znai biti i l i filosof i l i obian ovek.
DUNOSTIMA

30. Dunosti se uopte upravljaju prema Unim okol

nostima.
Neko ima oca: dunost nareuje da se za njega stara,
da mu u svemu poputa, da ga podnosi kad grdi i , ta vie,
kad bije.
Ali otac je r a v ovek", rei e.
D a l i t i je priroda dobra oca dala? Ne, samo oca.
Brat je nepravian", veli.
Samo t i i dalje zadravaj svoje ponaanje prema njemu
i ne gledaj ta on radi nego ta je tvoja dunost da radi
da svoj unutranji ivot odrava u skladu s prirodom.
Jer tebi niko ne moe nauditi ako t i to nee. A onda
bie zaista oteen kad bude mislio da si oteen.
Isto tako nai e dunost prema svome susedu, prema
svome sugraaninu, prema vojskovoi ako se navikne da
svom ponaanju prema tim poloajima razmilja.
31. to se tie dunosti prema bogovima, znaj da je
glavna stvar imati pravilne pojmove njima: da oni po-'
stoje, da oni dobro i pravedno upravljaj vaseljenom, da si
odreen za to da se njima pokorava, da se snalazi; u
svemu to se deava i svemu da se rado. podvrgava kao
nareenjima najboljeg uma. Tada nikad nee bogove prekoravati niti ih optuivati kao da su te oni zanemarili.
A l i to je samo onda moguno ako pojmove dobru i
zlu ne crpe iz onoga to nije u naoj moi nego ih trai
samo u onom to je u naoj vlasti.
36

A k o ti, ipak, neto od onoga smatra za dobro i l i zlo,

onda, kad ne postigne ono to si hteo i l i t i se neto dogodi
to ne eli, bezuslovno mora koriti i mrziti vinovnike.
Jer svakom ivom biu je odreeno da se kloni svega
to miu se ini da je tetno i to mu priinjava tetu i da se
odvraa od toga, a trai ono to je korisno i njegove uzroke
i divi se svemu tome.
Nemoguno je, dakle, da se onaj ko misli da je oteen
raduje onom ko mu je naneo tetu, kao to je nemoguno
radovati se i samoj teti.
Tako se deava da i sin grdi oca kad sinu ne da stvari
za koje se ovom ini da su dobre. To je Polinika i Eteokla
uinilo meusobnim neprijateljima zato to su tiranidu
smatrali za dobro. Zbog toga i zemljoradnik huli na bogove,
zbog toga i brodar, zbog toga i trgovac, zbog toga i oni koji
su izgubili enu i decu. Jer gde je za njih korist, onde i m je
i pobonost.
Samo onaj ko se stara da svoje udnje i svoje zazore
upravi na pravi put ba time se stara i za pobonost. A l i
prinositi rtve livenice i paljenice i prvine po obiaju otaca
dolikuje svakome; to treba initi ista srca, ne bez misli, ne
nemarljivo, ne oskudno, a l i i ne preko snage.
2

O D L A Z A K PROROCISTU

32. K a d ide proroitu, imaj na umu: koji t i dogaaj

pretstoji, to ne zna, nego si doao proroku da od njega to
uje. A H kakva je stvar, to si znao ve kad si doao ako si
inae filosof. Jer ako je to jedna od stvari koje nisu u naoj
vlasti, onda to ni u kojem sluaju ne moe biti dobro i l i zlo.
Ne nosi, dakle, proroku n i udnje n i zaziranja niti mu
idi sa zebnjom, nego s uverenjem da sve to se bude do
godilo nije n i dobro n i zlo i da se tebe nita ne tie ma
kakvo to-bilo moda se to moe upotrebiti na dobro, i
to t i n i k o <ne moe zabraniti.
Pun pouzdanja, dakle, idi bogovima kao savetodavcima
i , kad ti se da kakav savet, vodi rauna tome koga si uzeo
za savetnika i kome e biti neposluan ako uskrati po
slunost.
* Sinovi cara Edipa, koji su, zbog s v a e oko prestola, izili
na megdan i pogubili jedan drugoga.

37

Idi proroitu, kao to je Sokrat predlagao, samo u

onakvim prilikama gde svako razmiljanje nalazi obavetenje' u sluaju, i gde n i razum n i dovitljivost ne daju
sredstava da se jasno sagleda ono to pretstoji.
Kad, dakle, ustreba da se izloi opasnosti za prijatelja
ili za otadbinu, ne pitaj proroite da l i treba da se izlo
i opasnosti. Jer ako te prorok izvesti da su se pri rtvo
vanju pojavila rava znamenja, onda to oevidno znai
smrt i l i gubitak dela tvog tela i l i prognanstvo, ali ipak ti
razum nareuje da se i u t i m okolnostima izloi opasnosti
za prijatelja i za otadbinu. Zato se upravljaj prema veem
proroku, pitskom Apolonu, koji je iz svoga hrama izbacio
oveka koji nije pritekao u pomo svom prijatelju kad je
ovaj bio u samrtnoj opasnosti.
UPRAVLJANJE P R E M A OBRASCU

33. Postavi sebi, naposletku, jedan karakter i l i obrazac

po kome bd se upravljao ne samo u privatnom nego i u
javnom ivotu.
Obino uti, inae govori samo ono to je nuno, pa i
to s najmanje rei. A retko, samo kad trenuci iziskuju da
se govori, progovori, a l i ne svakodnevnim stvarima, ne
borbama gladijatora, ne konjskim trkama, ne atletama,
ne jelu n i piu to se govori na svakom mestu a
pre svega ne drugim ljudima, ogovarajui i h i l i hvalei i l i
uporeujui.
Nego, ako moe, svojim razgovorom i razgovor dru
tva okreni na predmet koji dolikuje. A l i ako si sam meu
strancima, onda uti.
Ne smej se esto, n i mnogim stvarima, ni preko mere.
Zakletvi se ukloni, ako je moguno, sasvim; ako nije
moguno, onda koliko se moe.
Pozive za gozbe s inomiljenicima i s neobrazovanima
odbijaj. A l i ako se ponekad pojavi takva prilika, neka t i
panja bude napregnuta da ne bi pao u prostako ponaa
nje. Jer znaj: ako neko saobraa s uprljanim drugom, mora
se bezuslovno i on uprljati, ma koliko on sam bio ist.
Telesne potrebe, naprimer hranu, pie, odevanje, sta
novanje, dranje posluge, podmiruj samo ukoliko je to
potrebno; a to slui spoljanjem sjaju i raskou toga se sa
svim kloni.
38

Od obleavanja pre braka, koliko je god moguno,

uzdravaj se. A k o s i ga okusio, koristi se njime na zakonit
nain. A l i ne dosauj i ne zameraj onima koji polnu po
trebu podmiruju; i ne govori mnogo tome da si sam devstvenik.
'A k o te ko obavesti kako ovaj i onaj tebi ravo go
vori, ne brani se od onog to je tebi reeno, nego odgo
vori: on zaelo nije znao druge mane koje ja imam, inae
ne bi pominjao samo ove.
Mnogo poseivati igre u cirku nije potrebno. A l i ako
ti kadgod prilika to nametne, onda pokazuj da se n i za koga
naroito ne interesuje nego za sebe, to znai: eli da se
deava samo ono to se deava i da pobeuje samo onaj ko
pobeuje. Tako nee imati nikakvih neprilika. Sasvim se
uzdravaj da vie kome u znak odobravanja, da mu pljeska i l i da se jae uzbuuje. A po odlasku ne razgovaraj
se mnogo onom to se dogodilo ukoliko to ne slui tvome
uspevanju. Jer inae bi se moglo initi da si se divio
pretstavi.
Na 'predavanja nekih ljudi ne idi nasumce i l i bez na
roitih razloga. A l i ako ode, pazi da se ponaa ozbiljno i
dostojanstveno i u isti mah da nikome ne dosauje.
K a d namerava da se s kime sretne, naroito s onima
za koje se ini da zauzimaju visok poloaj, pretstavi sebi
kako bi u tome sluaju postupio Sokrat i l i Zenon, pa nee
biti u neprilici kako treba da se ponaa u takvoj prilici.
K a d hoe da ide nekoj veoma uglednoj linosti, pomisli
ovo: nee je nai kod kue, nee te pustiti pred nju, zatvorie ti vrata pred nosom, nee obratiti panju na tebe.
Ako pored svega toga misli da joj treba da ode, idi i , kad
ode, podnosi sve posledice i nikad nemoj sebi rei: Nije
bilo vredno da otidem." Jer to b i bilo prostako i naopako
shvatanje spoljanjih stvari.
Pazi da u drutvu ne govori esto i opirno svojim
delima i opasnostima. Jer ako je tebi i prijatno seati se
svojih opasnosti, nije drugima prijatno sluati to to se
tebi dogodilo.
Isto tako izbegavaj da izaziva smeh, jer takva navika
lako prelazi u prostotu i , u isti mah, kadra je da u tvojih
blinjih umanji potovanje prema tebi.
A opasno je uputati se i u sramotne razgovore. K a d
se, dakle, takva stvar dogodi u tvome prisustvu, onda,
39

ukoliko je podesna prilika, i ukori onoga ko je tako daleko

otiao; inae bar svojim utanjem, svojim stidom i l i srdi
tom ozbiljnou pokai svoje neodobravanje takvih ra
zgovora.
ULNOM U I V A N J U

34. K a d sebi pretstavi neko ulno uivanje, onda, kao

i kod drugih pretstava, uvaj se da te ne povuku, ak pusti
da stvar prieka, i uzmi sebi malo vremena za razmiljanje.
Zatim osmotri oba vremena, ono u kome e ti uivati za
dovoljstvo i ono u kome e se zbog uivanja kajati i samom
sebi zamerati. I ovim okolnostima stavi nasuprot pretstavu
kako e se radovati i sam sebi davati pohvalu ako se uzdr
i. A k o t i se, ipak, ini da je doao trenutak uivanja, pazi
da te slasti, prijatnosti i razline ari ne osvoje i zanesu,
nego razmiljaj koliko je lepa samosvest da si nad njima
takvu pobedu izvojevao.
35. K a d neto ini na osnovu uverenja da to treba da
ini, ini, i nikad se ne plai da to javno ini, ako mnogi
tome imaju i drukije miljenje. Jer, ako nije pravilno
eno to ini, kloni se uopte samog dela; ako l i radi onako
kako treba, ta se boji onih koji te bespravno kore?
36. Kao to se dve izreke dan je" i no je" veoma
dobro mogu navesti kao suprotnost, ali nikako nisu podesne
za spajanje, isto tako moe za telo imati veu vrednost
odabiranje veeg dela, ali uvanju obzira prema drugim
gostima za sofrom to nita ne pomae.
K a d te, dakle, neko pozvao na gozbu, imaj na umu da
ne treba samo gledati na vrednost donoenih jela za telo
nego treba paziti i na ponaanje prema domainu.
37. A k o se lati kakva zadatka koji premaa tvoju
snagu, ne samo to e zapasti u sramotan poloaj, nego
e zanemariti i ono to bi mogao izvriti.
38. Kao to u etnji pazi da ne nagazi na iglu i l i da
ne iai nogu, isto tako pazi da ne naudi svome umu.
I ako prli svakom poslu budemo obraali panju na to, bezbednije emo prilaziti poslu.
40

ODRAVANJE MERE

39. Mera za imanje neka svakome bude potreba tela

kao to je noga mera za obuu. A k o stane na ovo staja
lite, sauvae pravu meru. A l i ako pree preko toga.
strovalie se naposletku u bezdanicu. Isto tako stoji stvar
i s obuom. Ako prekorai potrebu noge, doi e na red
pozlaena obua, pa skerletna, pa vezena. A k o je mera jedared prekoraena, nema vie nikakvih granica.
40. Devojke iznad etrnaest godina mukarca ve na
zivaju gospodaricama. Zato one, kad vide da njihova vred
nost zavisi samo od toga koliko se mukarcima dopadaju,
poinju se ukraavati i sve svoje nade polagati u spoljanje
ukrase. Zato bi bilo savetno da i m se obraa panja na to
da samo onda mogu biti potovane ako budu vaspitane i
sttidljive.
41. Znak je neobdarenosti mnogo se baviti telesnim
stvarima, naprimer suvie se baviti telesnim vebama, su
vie jesti, suvie piti, suvie se ispranjivati, bludniiti. Sve
te stvari treba uzimati kao sporedne, a na izgraivanje
svoga karaktera treba upravljati svu panju.
42. K a d ti neko zlo ini i l i t i zlo govori, imaj na umu
da on tako ini i l i govori zato to misli da mu je to dunost.
On ne moe, dakle, da se dri onoga emu t i misli da je
pravilno, nego onoga emu on misli da je ispravno. Zato
e on, ako inli zlo, pretrpeti tetu, jer se on i vara. Jer ako
neko pravilan zakljuak uzima za laan, to nimalo nee
naneti tete zakljuku, nego onome ko se vara. A k o to
bude drao u pameti, uvek e se smotreno ponaati prema
onome ko te ogovara. K l i k n i u svakom takvom sluaju:
Tako mu se uinilo."
43. Svaka stvar ima dve strane: jednu podnoljivu, a
drugu nepodnoljivu. Naprimer: ako ti brat ini nepravdu,
ne uzimaj tu stvar tako kao da ti on ini nepravdu jer
to je njegova strana koju ne moe podnositi nego je
uzimaj s druge strane: on je moj brat, on je sa mnom odra
stao, i tako e uzeti stvar s podnoljive strane.
44. Ovo su loi zakljuci: Ja sam bogatiji nego ti, ja
sam, dakle, bolji nego t i " i l i Ja sam reitiji od tebe, ja sam,
dakle, bolji od tebe."
Pomenute izjave mogu se samo ovako vezivati: Ja sam
bogatiji nego ti, moje imanje, dakle, uma veu vrednost
41

nego tvoje" i l i Ja sam reitiji od tebe, moj nain govora

bolji je, dfckle, od tvoga." A ti sam nisi ni imanje n i nain
govora.
45. Neko se brzo umiva nemoj rei: on se ravo
umiva, nego: on se brzo umiva.
Neko pije mnogo vina nemoj rei: on ravo pije,
nego samo: on mnogo pije.
Jer pre nego sazna uzrok, otkud zna da l i ravo radi.
Na taj nain nee ti se dogoditi da jednim stvarima
dobija pravilne pretstave, a da druge, koje nisi upoznao,
bez razmiljanja odobrava.
FILOSOFSKO P O N A A N J E

46. Nikad sebe ne nazovi filosof om, a s obinim lju

dima ne govori mnogo filosofijskim naelima, nego radi
po njima.
Za sofrom, naprimer, ne govori kako treba jesti, nego
jedi onako kako treba.
Jer seti se da se Sokrat u svakom pogledu tako klonio
razmetljivosti da su mu ljudi dolazili da ih uputi u Filosofiju, i on i h je upuivao. Tako je lako podnosio da ne
zapaen ostane.
A k o kakvu naelu povede razgovor s obinim lju
dima, najvie uti. Jer je velika opasnost da opet neto
izbaci iz sebe to jo nisi svario. I kad t i neko kae da
nita ne zna, i t i se zato ne naljuti, onda znaj da t i je
poetak poao za rukom.
Jer n i ovce ne povraaju hranu da obanima pokau
koliko su se napasle, nego hranu vare i stvaraju vunu i
mleko. Tako i t i ne izlazi nestrunjacima svoja filosofijska
naela, nego pokazuj svoja dela kao plod tih naela.
47. K a d si svoje telo privikao na prost nain ivota,
nemoj se time razmetati. A k o pije vodu, ne govori u sva
koj prilici: Ja pijem samo vodu."
I ako hoe da se izveba u podnoenju napora, ini
to za sebe a ne za svet.
Ne grli javno hladne kipove , nego ako te jaka e
3

Da pokau svoju izdrljivost na hladnoi neki stoiki licemeri esto su usred zime grlili hladan kamen ili kip od medi.

42

presvojila, uzmi gutljaj hladne vode, izbaci ga napolje i

nikome ne reci.
48. Stajalite i karakter obina oveka sastoje se u
tome to on nikad od samog sebe ne oekuje koristi (ili tete,
nego samo od spoljanjih dogaaja. A stajalite i karakter
filosofa sastoje se u tome to on svaku korist i tetu oekuje
od samog sebe.
Znaci onoga ko napreduje u mudrosti jesu: nikoga ne
kudi, nikoga ne hvali, nikoga ne prekorava, nikoga ne
okrivljuje, nikad sebi ne govora kao da je neto i l i da
neto zna. K a d vidi da ga neto spreava i l i ometa, ali se
na sama sebe. I ako ga neko hvali, smeje se u sebi onome ko
ga hvali; i ako ga* neko kudi, nita mu ne odgovara. Ponaa
se kao oni koji se od bolesti jo nisu oporavili, bojei se da
ne ozledi to od onoga to je maloas zaleeno pre nego
ponovo ojaa. Svaku udnju odbacio je od sebe, a svoju
odvratnost ograniio na ono to je suprotno stvarima koje
se nalaze u naoj vlasti. Njegove namere u svima stvarima
su odmerene. Da l i se kome ini da je on lud i l i neobrazo
van, to se njega nita ne tlie jednom rei: on sebe ne
prestano posmatra kao neprijatelja koji razapinje zamke.
49. K a d se kp hvalie da moe razumevati i objanja
vati Hrisipove spise, govori sam sebi: Da se Hrisip nije
tako nejasno bio izrazio, ne bi ovaj imao niega ime bi se
razmetao." A ja ta elim?
Ja hou da upoznam prirodu i za njom da idem. Zato
pitam: ko je taj ko e m i je objasniti? I kad ujem da je
to Hrisip, obratiu se njemu. A l i ne razumevam njegove
spise. Zato traim nekoga ko e mi ih objasniti. Dovde jo
nema nikakva razloga za hvalisanje.
A kad sam nekoga naao ko e mi ih protumaiti,
ostaje mi jo da njegova uenja primenjujem u ivotu.
Samo se time mogu ponositi.
A l i ako se samo divim vetini tumaenja, ta sam tada
drugo nego filolog umesto filosofa? Samo s tom razlikom
to mesto Homera objanjavam Hrisipa.
Zato u se io vie zastideti kad mi neko rekne: Pro
itaj m i Hrisipa", i kad ne budem mogao pokazati dela koja
odgovaraju njegovim uenjlima.
50. Sto si sebi postavio kao svrhu, toga se dri vrsto
kao zakona, i kao da si bezbono zgreio ako neto od toga
prekri.
43

M a ta neko tebi govorio, ne osvri se na to, jer to

vie ne stoji u tvojoj vlasti.
51. Do kojega e vremena odgaati da sebe smatra
dostojnim najviih ciljeva i da n i u emu ne radi protiv
uma koji jedini odluuje ta je dobro a ta je zlo? uo si
naela uz koja treba da pristane i s kojima si se sloio.
Kakva, dakle, uitelja oekuje da njemu poveri popravku
samoga sebe? Nisi vie nezreo deak, nego ve zreo ovek.
A k o sada sebe zanemari i ako dalje bude lakomisleno i
veo, i uvek samo nameru za namerom gomilao, i dan za
danom utvrivao od kojega e obdelavati sama sebe, ne
e n i opaziti da nisi nimalo napredovao, nego e za celog
svog ivota ostati neobrazovan ovek dok ne umre.
Zato smatraj sebe dostojnim da ivi kao punoletan
ovek i kao onaj ko napreduje.
I sve ono to ti se ini da je najbolje neka ti je nemi
novan zakon.
I ako pred tobom stoji kakav napor i l i prijatnost, ka
kva slava i l i sramota/onda pomisli da je svanuo dan za nad
metanje, da su olimpijske igre ve tu,, i d a v i e nema n i
kakva odgaanja i da se u jednom jedinom danu jednim
jedinim poslom sve upropauje i l i spaava.
Tako se i Sokrat usavrio: u svemu to mu se deavalo
on nije panju obraao n i na to drugo nego na um. A t i ,
ako jo i nisi, nekakav Sokrat, treba da ivi kao onaj ko
eli da bude neki Sokrat.

njemu se naJTevnosnije obraamo, a prvi sasvim zanema

rujemo. Stoga m i i laemo; ali kako se dokazuje da se ne
srne lagati to nam je svagda pri ruci.
53. Iznad svega treba imati na umu ovo:
Dive, i ti Sudbo, v i me vodite
na poloaj na koji me odrediste:
ja idem odmaCi. A kad. ne bih hteo to,
lo o v e k bio bih, a opet moro' bih.
4

A ko se sudbi umeo pokoriti,

taj mudar nam je, on b o a n s t v o poznaje.

Ali, Kritone, ako je tako bogovima drago, neka bude

tako!"
Mene A n i t i Melet mogu, dodue, ubiti, ali m i ne
mogu nauditi."
6

N A J V A N I J I D E O FILOSOFIJE

52. P r v i i najpotrebniji deo u Filosofiji jeste primena

njenih uenja, naprimer: nemoj lagati.
Drugi je onaj koji sadri dokaze, naprimer: zato se
ne srne lagati.
;
Trei je onaj koji slui utvrivanju i daljem izgrai
vanju ba tih dokaza, naprimer: zato je to dokaz, ta je
to uopte dokaz? ta je to zakljuak, ta je protivrenost,
ta je istina, a ta je la?
Trei deo je potreban radi drugoga a drugi radi prvoga;
a najpotrebniji, kojim bi se trebalo tek baviti, jeste prvi.
A l i mi inimo obrnuto: zadravamo se na treem delu i
44

Stihovi stoiara. Kleanta.

Euripidovi stihovi (frg. 956 Nauok.).
Rei Sokratove u Platonovu Kritonu (43 TJ\
Rei Sokratove u Platonovoj Odbrani Sokratovoj (30 C).
7

45

SADRAJ

Str.
MILO N. B U R I : Uvod _ _ _
_

I Glavni pretstavnici Stoike kole '

a) Stacrija period
to) Helensko-rirnsk'i period

1. Panetije

2. Fosidoniije
3. Stoiari u Tarsu

c) Pozni period
1. L . Anej Seneka

2. Epiktet
_ _ _ _ _ _ _ _
3. Marko Aurelije

II Epiktetovo uenje

_
5
5
5
6
6
9
10
12
12
14
15
19

A R I J A N : PRIRUNIK E P I K T E T O V
Sta je u naoj vlasti a ta nije
Zuemje i zaziranje
Razmiljanje pire pristupa poslu

Ako eli da napreduje

Vladanje u ivotu i dobno oAgravainije uloge
Dogaaji siu onakvi kako ih primi naa misao
Uenje mudrosti
'
Razmiljanje listovima i posledicama
dunostima

Odlazak proroitu
Upravljanje prema obrascu
ulnom uivanju!
Odravanje mere

Filosoisko ponaanje

Najvaniji deo Filosofije

27
28
28
30
31
32
32
35
3
37
38
40
41
42
44

47

Korektor: Ljiljana Tepll

Novinsko-izdavaiko i tampairsko preduzee Kultura",
Mode Pijaide 29, Beograd.

HOLBAH

<

Hffl<#*J5JVO RAZGOLIENO

W
H

KARL MARKS
Cf JE;VREJSKj3JI/HOTANJU

PRILOG KRITICI HEGELOVE FILOZOFIJE PRAVA

pa
LAJBNIC

<

MONADOLOGIJA

VOLTER
FILOZOF KOJI NE ZNA

ISTORISKA POHVALA UMU

MIKROMEGAS

F I L O Z O F S K A

<

B I B - L I O T E K A