c


p Baze podataka su:

a p
kup osnovnih (bazinih) tipova podataka, kojima se pristupa iz viih programskih jezika
(C, C++, JAVA, PHP, J
C, J
P)
dp
 

 

 

 

 





p
kup podataka koji se skladite na sigurnom mestu, a pristupaju im iskljuivo administratori sistema
d p snovni skup podataka iz koga se definiu novi podai pomou DBM
(sistema za upr b podataka)
2 p ta je podatak?
p  

 
   d  


b p ezultat obrade vie razliitih informaija
p injenia koja se ne moe promeniti (konstanta), a moe da poprimi NULL vrednost
d p Numeriki izraena vrednost atributa, moe biti razliitog tipa
3 p ta je informaija?
a p
kup struktuiranih i nestruktuiranih podataka
b p
kup podataka, koji moe da se aurira i nad kojima se mogu postavljati upiti
p apisani podataka u bazi podataka na disku
p d
 

    d 



 

[ p U nestruktuirane podatke se svrstavaju:
p 
  !
!  
  
b p Brojevi, karakteri, datumi, novani podai
p ealni brojevi, deimalni brojevi, imaginarni brojevi
d p ealni brojevi sa promenljivom duinom za deimalna mesta
5 p ta su metapodai
a p Podai koji mogu poprimiti NULL vrednost, do trenutka unoenja konkretnih podataka
b p Podai koji imaju ogranien vek trajanja i esto se menjaju od strane aplikativnih programa
p "















d p Popularni naziv za razliite tipove podataka krajnjih korisnika
6 p ta je sistem za upravljanje bazama podataka
p #!

 
 

 


 
  
 




d 
$
!   


%





& d 



b p
oftverski sistem za upravljanje metapodaima
p
oftverski sistem za pristup datotekama, podaima i informaijama
d p
oftverski sistem za g
  i g
  pristup bazi podataka
7 p egistar korisnika odreuje
p ' 

 

b p edosled prijavljivanja korisnika za rad nad jedinstvenom bazom podataka
p Broj korisnika koji mogu da unose metapodatke za definisanje rada baze podataka
d p Username i password za definisanje objekata baze podataka
8 p Ako se jedan podatak pojavljuje dva ili vie puta u bazi podataka
p (
  
  d

 
  d 


b p Ao predstavlja poeljnu redudansu, jer se viestruko zapisani podai ne mogu lako izgubiti
p Ao olakava kreiranje algoritama na aplikativnom nivou za pristup eljenim podaima
d p Ao dovodi do sporijeg pristupa (neefikasnost) eljenim podaima u bazi podataka

X p Pogledi (views) na bazu podataka predstavljaju:

a p azliite pristupe modelovanju baza podataka (hijerarhijski, mreni, relaioni, objektni model podatak)
b p Deo aplikativnog programa koji predstavlja elinu (definisanje, menjanje ili prava pristupa bazi podataka)
p zbor programskog paketa (C, C++, JAVA, J
P, PHP i sl ) za pristup bazi podataka
p )




)  
 




  

 p iziki dizajn baze podataka je bitan zbog:
p *!
 

b p
truktuirane organizaije podataka u memoriji
p Preglednosti softvera (lake naknadne izmene)
d p Hijerarhijske organizaije podataka u memoriji
pd ponuenog obeleiti podatke i informaije
g

Petar Petrovi 56X837325

Marko Markovi 2X7X8523
Janko Jankovi 2X8583[56
 g 

me i prezime JMBG
mer Godina upisa

Petar Petrovi 56X837325 B 28
Marko Markovi 2X7X8523 
G 28
Janko Jankovi 2X8583[56  27
2 p a konkretan podatak od ponuenog obeleiti metapodatak
-Mogui meta podai:
-Naziv
-D
-Aip podatka
- Duina
- Privilegija
- Uniformnost
c
+
3 parakteristino za klasian sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jeziima je:
p "



   ! 


b p moguava efikasno pisanje softvera za baze, zato to je na raspolaganju veliki broj programera za razliite
programske jezike
p , 



p 
   
   
 
p ( 
 



 
  
 

f p Predstavlja efikasno reenje u kome se maksimalno tede memorijski resursi
g p moguava najbri pristup podaima u bazi podataka
[ pMane sistema zasnovanog na datotekama i programskim jeizima
avisnost izmeu programa i podataka
p
vaki program mora da poznaje detaljan opis datoteka
edudansa podataka
pPojavljivanje istih podataka u razliitim datotekama
granienost deljenja podataka
pasebni podai odeljenja, nema integrisanih izvetaja
Dugo vreme za razvoj
pNema nastavka razvoja, najlake je ispoetka
Aeko odravanje programa
p8
budeta za razvoj se troi na odravanje

5 parakteristika pristupa zasnovanog na bazama podataka

a p Nezavisnost izmeu podataka i metapodataka
b p avisnost izmeu aplikaija i podataka
p avisnost izmeu aplikaija, podataka i metapodataka
p )   



6 psnovna razlika kod baza podataka, u odnosu na klasine sisteme
a p Postoji mala (ili je minimalna) redudansa metapodataka
dp ) % &

d 
p #  
d 
 

d p Postoji velika (ali kontrolisana) redudansa metapodataka
e p Postoji velika redudansa podataka u bazi
7 parakteristika linih baza podataka
a p Podai se lako dele sa drugim korisniima
dp -
 

 
p z njih se lako prenose podai do baze ele organizaije
d p Lako prerastaju u baze podataka ele organizaije
8 pBaza podataka ele organizaije
p "
 
  
  
  

b p Mora da bude na jednom raunaru
p Veliine je petabajta ( PB = 25 B) podataka
d p oristi sistem datoteka, kako bi se spreio gubitak vanih podataka
X psnovne karakteristike baza podataka na nternetu:
p , d

 
 

b p Jednostavno se moe trgovati i plaati roba
p Bezbednost podataka u nternetu onemoguava zloupotrebu baze
d p Mora se dozvoliti samo pregled podataka, a izmene se moraju zabraniti
2 pNastanak baza podataka Prvi patent za automatsku obradu podataka, vezuje se za:
a p Charles Babbage
b p Howard Aiken
p .
.

d p Alan Auring
2 pNaunik koji je definisao konept relaionih baza podataka
*
/0 Britanski naunik, radio za BM, definisao je prinipe relaionih baza podataka tokom 7-ih
godina Predstavljao je odvajanje logikih dela od fizikog naina smetanja podataka
22 arakteristike baza podataka 8-tih

vi podai su bili predstavljeni u formi tabele orien je jednostavan programski jezik etvrte generaije nazvan

L, koji je omoguio jednostavniji pristup podaima i onim ljudima koji nisu bili programeri Aakoe je pokazao
pogodnost na relaiji klijent server
23 arakteristike baza podataka X-tih godina
-azvojem raunara i raunarskih mrea, a potom i sve veih skladita za podatke i upotrebe internet aplikaija,
baze podataka dobiajju sve vie na vanosti
-Dolazi do sve veeg korienja multimedijalnih (nestruktuiranih) podataka
- Uvodi se trea generaija: sistemi orenuti ka objektu

c
1
2[ pModelovanje proesa iz realnog sveta:
a p Vri se potpuno u raunaru bez utiaja oveka Aakav model je maksimalno preizan jer se raunarom
obuhvataju svi detalji proesa iz realnog sveta
b p
vodi se na izbor broja, veliine i tipa datoteka i softverskih aplikaija potrebnih za njihovo odravanje
p "
  
d  
  
  d
   
d p buhvata sve probleme koji postoje u realnom svetu
25 pta je ENAAEA u proesu modelovanja
a p Entitet je osobina uoenog objekta, koja se konkretno moe izraziti jednim atributom
dp "   
       
 !

 

p Entitet je vrednost atributa kojim se opisuje konkretno svojstvo
d p Predstavlja softversko ili hardversko okruenje u kome se vri modelovanje
26 pENAAEA po svojoj prirodi predstavlja:
p


 


d
   d



b p skljuivo objekat iz realnog sveta koji se moe opipati (sto, stolia, automobil, zgrada, fakultet, student i sl )
p
oftverski alat koji se koristi za odravanje baza podataka
d p Hardver (PC raunar, mainframe, notebook, PDA i sl) na kome se realizuje baza podataka
27 pta je AABUA
a p Atribut je skup entiteta koji imaju isto ponaanje
dp 2
d   
d%&
     
 
p Atribut je vrednost jednog entiteta
d p Atribut predstavlja vrstu (red, slog, rekord) u jednoj tabeli koja se na disk zapisuje kao datoteka
28 pU proesu modelovanja, koliko minimalno atributa iz realnog sveta ima:
a p  (nula) atributa
dp 3% &
d
p 2 (dva) atributa
d p 3 (tri) atributa
2X pU proesu modelovanja, veza izmeu objekata iz realnog sveta minimalno ima:
a p  (nula) atributa
b p (jedan) atribut
p %&
d
d p 3 (tri) atributa
3 pDMEN atributa predstavlja:
a p Broj atributa kojima se opisuje konkretan entitet
b p Prostor u tabeli (datotei) u koji se upisuju vrednosti atributa
p Duinu karaktera ili duinu za numerki tip podataka koji se upisuje u bazu podataka
p #
  

  
 
d

3 pAko se u proesu modelovanja uoi PEMAL atributa, to znai da je:
p -   

  
d!

b p Model je jednostavan, njegova verodostojnost je velika i omoguava dobijanje efikasnih informaija
p Model je komplikovan, njegova verodstojnost je velika i dobijene informaije su upotrebljive
d p Model je komplikovan zato to zbog malo atributa postoji puno meusobnih veza, a dobijene informaije su
veoma upotrebljive

32 pAko se u proesu modelovanja uoi PEVE atributa, to znai da je:

a p Verodostojnost modela je mala, model nije kompleksan, manipulaije su teke, ali su dobijene informaije
veoma upotrebljive
b p Model je jednostavan zato to zbog velikog broja atributa postoji minimalan broj veza meu objektima, a
dobijene informaije su veoma upotrebljive
p ,
  

  
  
d  !
 

!  
d p Verodostojnost modela je mala, kompleksnost je velika, manipulaije su jednostavne, a dobijene informaije
su upotrebljive
33 pbeleiti sloen atribut:
a p ena
dp 4 
p akultet
d p JMBG
3[ pVeza izmeu entiteta
AUDENA i P E
 je:
a p : (jedan prema jedan)
b p : N (jedan prema vie)
p M : (vie prema jedan)
p -5)% 
 &

35 pVeza izmeu entiteta DEAN i AULAEA je:
p 353% 
 &
b p : N (jedan prema vie)
p M : (vie prema jedan)
d p M : N (vie prema vie)
36 pEksterni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
p #
  d

 



 d 
b p
loj koji obuhvata eme modela podataka, sve relaije i ogranienja nad bazom
p
loj baze koji se odnosi na zapisivanje koneptualnog sloja na nekom medijumu za uvanje podataka
d p
loj koji povezuje koneptualni i interni sloj baze podataka
37 poneptualni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
a p
loj kome se obraaju aplikaije, tj odgovarajui korisniki model baze
dp #
d   
 
 
 d 
p
loj baze koji se odnosi na zapisivanje koneptualnog sloja na nekom medijumu za uvanje podataka
d p
loj koji je iznad eksternog i internog sloja baze podataka
38 pnterni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
a p
loj kome se obraaju aplikaije, tj odgovarajui korisniki model baze
b p
loj koji obuhvata eme modela podataka, sve relaije i ogranienja nad bazom
p #d 
   
 
   

d p
loj koji povezuje koneptualni i interni sloj baze podataka
3X pAko se baza podataka realizuje kao jedna tabela:
a p Model je komplikovan, podai se javljaju samo jednom (ne ponavljaju se kao kad ima vie tabela),
jednostavno je odravanje
b p Model je komplikovan, minimalna je redudansa, odravanje je komplikovano, ali ne postoji mogunost greke
p Model je jednostavan, nema redudanse, jednostavno je odravanje i minimalna je mogunost greke
p 6   


  








[ pU hijerarhijskom modelu podataka, koliko jedan roditelj moze da ima naslednika:

p 6 
    
% 
 &
b p Jedan naslednik moe da ima vie roditelja
p Jedan naslednik moe da ima dva roditelja
d p Jedan roditelj moe da ima jednog naslednika
[ pJedan naslednik moze da ima koliko roditelja u hijerarhijskom modelu podataka:
6 

[2 pU hijerarhijskom modelu podataka da li se mogu brisati slogovi u tabeli naslednika:
 

 
  
 

[3 pU hijerarhijskom modelu podataka:
a p Ne moe obrisati slog u tabeli naslednika ako se ne obrie u roditeljskoj tabeli
b p Ne moe se obrisati slog u tabeli naslednika ako se ne obrie slog kod svih naslednika
p )   d  

  

 
d 
d p Ne moe se dodati slog u tabelu roditelja ako ne postoje naslednii
[[ psnovna karakteristika mrenog modela podataka je:
p ,


 
d 
b p Ne moe se predstaviti veza izmeu objekata tipa M:N
p Lako se moe razviti u linearne liste kod programiranja
d p
ve se predstavlja tabelama
[5 pPrednosti relaionog modela podataka:
a p snovna mana je to se ne zasniva na nekoj strogoj matematikoj teoriji, pa se ne moe efikasno vriti
programiranje
b p -
   


d
  

d
  
 


 
 
d 

 


p Maksimalna je redudansa podataka, efikasno se predstavljaju veze tipa M:N, ne postoje anomalije auriranja
d p Aabele su povezane pokazivaima (pointerima), koji ukazuju na poetak druge tabele
[6 pNajefikasniji nain za dobijanje podataka iz relaionih baza podataka je:
p " 
b p Pregledanje rekorda u bazi podataka
p bavezno sortiranje podataka pri unosu
d p Primena algoritma polovljenja intervala pri pregledanju sortiranih rekorda
[7 pPrimarni klju jedne relaije je:
p 6   !


 d 
b p Atribut koji se javlja na prvom mestu u spisku atributa i najvise opisuje dati entitet
p lju koji pokazuje na drugu relaiju i povezuje je sa njom
d p Jedinstven identifikator osnovne kolone u jednoj tabeli
[8 p
trani klju jedne relaije je:
a p Jedinstven identifikator svakog zapisa u tabeli
b p Vrednost atributa koja se upisuje iz aplikaije (spolja) i kojom se ukazuje na eljeni atribut
p '

  

   
d p lju koji je vaze sa drugim atributom u istoj relaiji
[X pz koliko atributa moze da se sastoji primarni klju jedne relaije:
p -    
d
b p Predstavlja se iskljuivo jednim atributom
p bavezno je na prvom mestu liste atributa koji opisuju dati entitet
d p bavezno je redni broj unosa podataka u tabelu

5 pDa bi tabela bila relaija mora da vai sledee:

a p Bitan je redosled unosa redova (zapisa) u tabelu
b p Bitan je redosled atributa pri definisanju tabele
p )  
d 
d p Ne mogu se pojaviti dve iste kolone u tabeli
5 pako se naziva model realnog sveta koji je zasnovan na simbolima:
'   
%  d&0
d
d


 
52 pDa li koneptualni model propisuje fiziki oblik podataka na hard disku:
) 
53 p
ta su jaki (nezavisni) i slabi (zavisni) entiteti
6
   
    
  
#d      

 
  

5[ pbeleziti sta je jak a sta slab entitet
"

$#!
 57 %
  &"
! 
%d  &

c
8
55 p
ta je model objekti-veze:
p 9   
d
 
!


b p Postupke kojima se vri funkionalna dekompoziija od vrha na dole
p Model fizikog zapisa podataka na disku
d p Eksterni pogled (VEW) prema korisniima i aplikaijama
56 pDijagrami objekti-veze su vani za:
a p Efikasno smetanje podataka na disk
dp 0 
  
  
p Efikasno izvravanje upita i auriranje budue baze podataka
d p Bolje definisanje tokova podataka u jednoj organizaiji
57 pbjekti u MV modelima su:
a p bjekti koji postoje u relnom svetu i egzistiraju samostalno
b p bjekti koji imaju materijalnu reprezentaiju Apstraktni pojmovi se modeluju vezama
p d
 
 


d p Pojmovi koji se dalje ne mogu rastavljati
58 pJak objekat u MV modelu je:
p d

   
)  
d

b p bjekat koji ima najvie atributa
p bjekat koji za primarni klju ima samo jedan atribut
d p bjekat koji se dalje ne moe dekomponovati
vi njegovi atributi su osnovnog tipa
5X p
lab objekat u MV modelu je:
a p bjekat koji se moe dekomponovati na bar dva nova objekta
b p bjekat koji se nalazi na kraju DAP analize
p d

  !
 
d

d p bjekat koji ne moe da stupa u veze sa drugim objektima
6 parakteristino za atribute kod DV dijagrama je:
a p Predstavlja se trapezom u koji se upisuje ime atributa
b p Prvi atribut sa leve poziije predstavlja primarni klju
p Ne mogu se pojaviti kod veza izmeu objekata
p :

d d
 
 

6 pardinalnost kod DV dijagrama je:

a p Broj uoenih entiteta
b p Maksimalan broj atributa vezan za jedan entitet
p Broj objekata u vezi (dva objekta binarna, tr unarna itd )
p d
d

  

62 pVeza izmeu entiteta Dekan i
tudent je:
a p Jedan prema jedan (:)
dp 6 
 %35;&
p Vie prema jedan (*:)
d p Vie prema vie (*:*)
63 pekurzivna veza kod DV dijagrama se odnosi na sluaj kada:
a p
lab entitet zavisi od jakog entiteta i obrnuto
b p Jedan isti atribut definie dva entiteta
p Veza ne poseduje svoje identifikaiono ime
p 6      d

6[ p
peijalizaija kod DV dijagrama je:
p "
  !    %


 &
b p bjedinjavanje speijalnih sluajeva entiteta u jedinstveni nadtip
p Davanje imena svim objektima i svim vezama, uz definisanje kardinalnosti
d p astavljanje struktuiranih atributa na osnovne tipove podataka
65 parakteristino za speijalizaiju kod DV dijagrama je:
a p
peijalizovanim objektima ne treba dodeljivati nove atribute
dp d

    
 
d  d
 
p Novonastali speijalizovani objekti su jaki objekti
d p
peijalizovani objekti ne mogu stupati u veze sa drugim objektima
66 pGeneralizaija kod DV dijagrama je:
a p astavljanje jednog objekta na vie generalizovanih podobjekata
dp < 
  


 
d

  



p Povezivanje razliitih entiteta u jedinstvenu vezu koja je tipa vie prema vie (*:*)
d p Predstavljanje vie atributa jednim atributom generikog tipa, koji na jedinstven nain odreuje sve
entitete jedne klase
67 pAgregaija kod DV dijagrama je:
a p skljuivanje nerelevantnih atributa pri opisu entiteta
b p Apstrakija u kojoj se skup slinih tipova objekata predstavlja optim tipom
p ' 
 

d
   
 
d p Ukljuivanje nepovezanih objekata u jedinstvenu DV emu
68 pJak i slab objekat i identifikaiona i egzistenijalna zavisnost
)
 d  


 d   dd
$  
d !

   

c
=
6X pta je strukturna sistemska analiza (

A):
p "

 !
 
   


  


  
d
    



b p
istematski pristup izboru najpogodnijeg sistema za upravljanje bazama podataka (
UBP)
p
istematski pristup za analizu i definisanje hardverskih potreba za implementaiju konkretnog 

d p Predstavlja sistemsku analizu hardverskih potreba i softverskih alata za implementaiju poslovnog
informaionog sistema

7 pta ne spada u strukturnu sistemsku analizu (

A):

a p unkionalna dekompoziija sistema
b p Dijagrami tokova podataka
p enik podataka
p $ d

 #9:"

7 parakteristino za metodologija vodopada () u izgradnji informaionog sistema je:
a p terativni (iklian) pristup razvoju informaionog sistema,
b p
istem se brzo uvodi u upotrebu
p #  
   
 
! 
d p Lako se vri dogradnja sistema prema potrebama razliitih korisnika
72 parakteristino za iterativni (iklini, spiralni) pristup izgradnji informaionog sistema je:
a p Pristup je odlian, ali vrlo sloen, pa se ovakvi 
veoma sporo uvode u upotrebu
b p
egmentni pristup u analizi, dizajnu, testiranju, uvoenju i odravanju inf sistema
p "
 
   
 
 $#  
d   
!


   !

d p azvijeni informaioni sistem je sastavljen od vrsto povezanih segmenata, tako da je nakon njegovog
uvoenja teko vriti izmene
73 pazlike izmedju metodologije vodopada i iterativne metodologije
nterativna metodologija mnogo fleksibilnije ukljuuje

A u proes razvoja poslovno informaionog sistema, a
tokoe iklian proes koji se odvija po fazama daje veu fleksibilnost sistema
7[ pta su Jakson-ovi dijagrami
p 
!
 
    
 
b p Dijagrami kojima se definiu tokovi podataka u jednom sistemu (DAP)
p Dijagrami za dekomponovanje poslovnih proesa
d p Dijagrami za definisanje interfejsa 
ka spoljnjem svetu
75 pNa vrhu funkionalnog dijagrama obavezno se nalazi:
p ) !
 
  

b p Naziv osnovnog proesa koji se dalje dekomponuje
p Naziv skladita podataka, koje je kljuno za dati informaioni sistem
d p Naziv proesa koji je povezan sa skladitem podataka
76 pCime se bave funkionalni dijagrami:
a p Prevashodno se bave analizom i tokovima podataka pri gradnji informaionog sistema
b p dnose se i na podatke i na proese, kao i na funkije u okviru organizaija
p Pokazuju tokove podataka u organizaiji, na osnovu kojih se vri razrada i implementaija odgovarajuih
softverskih modula
p ) d  
   

  
!


77 pDijagrami tokova podataka (DAP) opisuju:
p (
 
!
 
b p unkionalnu vezu od vrha na dole
p Dekomponovanu emu funkionalnih veza jedne organizaije
d p Detaljan plan za povezivanje proesa jednog informaionog sistema
78 pta ne spada u elemente dijagrama toka podataka (DAP)
a p nterfejsi
b p Proesi
p Aokovi podataka
p (d  
e p
kladita podataka

7X pta su interfejsi kod dijagrama toka podataka (DAP)

a p Mesto povezivanja proesa i skladita podataka
dp * %d
& 
 


  
p
tandardizovane veze izmeu dva proesa
d p bjekti unutar analiziranog sistema
8 pta su proesi kod dijagrama toka podataka (DAP)
p "
 !
 
 
b p Predstavljaju prenos podataka sa jednog na drugo skladite
p Veze izmeu okoline i konkretnog informaionog sistema
d p Predstavljaju konkretizaiju spoljnih zahteva na odgovarajue skladite podataka
8 pta su skladita podataka kod dijagrama toka podataka (DAP)
a p Predstavlja bazu podataka
b p Predstavlja konkretnu tabelu
p Ao je skup meusobno povezanih tabela
p (    
 

82 pta je kontekstualni dijagram
a p Ao je dijagram na kome su definisane uloge i svi potrebni interfejsi za sistem
b p Ao je dijagram koji predstavlja skup povezanih poslovnih funkija, koje su predstavljene od vrha-na dole
p ( 


% ("&
   
 

 
  
 >


d p Ao je dijagram tokova podataka koji se dobija nakon pune dekompoziije svih proesa
83 p
ta se definise kontekstualnim dijagramom
 ! 
! 
 





 


8[ pta ne obuhvata renik podataka
a p pis struktura podataka koje se koriste u tokovima podataka,
b p pis polja definisanih nad podaima
p pis domena
p 
 




85 pbeleziti predefinisani domen:
p 0.24?+@A
b p JMBG
p B ND
d p EG B
86 pbeleziti korisniki domen je:
a p CHA3
b p EAL
p DAAE
p $ *)(