RSEDP

Regional Socio-Economic Development

Programme

P Josif Pani
Surdulica

Optina Surdulica

VODI ZA PROIZVODNJU SALATE

Poljoprivreda je primarna ljudska delatnost i njeno razvijanje ujedno znai

poboljanje kvaliteta ivota. Novouspostavljni AGRO-INFORMATIVNI CENTAR
SURDULICA eli da priblii nauna dostignua poljoprivrednim gazdinstvima kao
nosiocima odgovornosti za zdravu hranu i zdrav ivot.
Ovaj vodi namenjen je proizvoaima i strunjacima koji se bave
proizvodnjom zelene salate . U njemu su date smernice u cilju ostvarenja
integralne poljoprivredne proizvodnje. Integralna proizvodnja je metod visokog
kvaliteta, kojem su priotitet ekoloki sigurnije tehnike, uz ograniavanje
primene hemikalija, radi poveanja bezbednosti ljudskog zdravlja, kao i
ouvanja prirodne sredine. Ona je zasnovana na skupu mera i tehnika
(biolokim, genetskim , agrotehnikim i fitopatolokim), koje imaju zadatak da
poboljaju bilans gazdinstva, poveavajui kvalitet dobijenih proizvoda.
Svi predlozi, kritike i sugestije koji se odnose na ovu brouru dobro
su doli i mnogo e nam koristiti u daljem radu.

Vodi za proizvodnju salate uradio je Agro-informativni centar Surdulica

( AICS ) i namenjen je povrtarima koji ele da unaprede svoju proizvodnju.
Izradu vodia omoguila je EVROPSKA UNIJA preko Evropske agencije
za rekonstrukciju u okviru programa Regionalnog drutveno-ekonomskog
razvoja
SURDULICA

AVGUST 2006

RSEDP
Program regionalnog drutveno ekonomskog razvoja
Projekat finansira EU, a realizuje Evropska agencija za
rekonstrukciju
1

1. Uvod

2. Uslovi uspevanja

Salata, (Lactuca sativa ) Gaji se zbog lia i glavica,na otvorenom polju i u

zatienom prostoru.Ima svoje mesto na trpezi tokom cele godine. Veoma je
rentabilna kultura. Ponuda kvalitetne salate u Srbiji nije zadovoljavajua.
Potrebno je proiriti proizvodnju na celu sezonu kao i uvesti gajenje novih
sorata i tipova salate

2.1. Zemljite
Odgovaraju joj zemljita blago kisele do neutralne reakcije (pH 6-7). Na kiselim
zemljitima sporo raste i daje male prinose. Zahteva plodno, humusno, strukturno
zemljite.

Varijeteti salate

Lisnata salata (Lactuca sativa)

Salata za rezanje (Lactuca sativa var.

acephala)

Glaviasta salata (Lactuca sativa var.

capitata)

Rimska salata, marula (Lactuca sativa var.

romana subvar. longifolia)

2.2. Toplota i svetlost

Spada u useve prohladne sezone. Seme klija na 2-4 oC. U kontrolisanim uslovima
opimalne temperatura je: za nicanje 12-15 oC, u fazi sadnje i ukorenjivanja 12-14
o
C i do kraja vegetacije 15-20oC. Temperatura zemljita do 8oC, nona
temperatura treba da bude za 4-8 oC nia od dnevne. Ozima salata sa razvijenih
desetak listova ukoliko se nalazi ispod snenog pokrivaa ili agrotekstila moe da
podnese jako niske temperature (do-15 oC). Temperature preko 25 oC ubrzavaju
formiranje cvetnog stabla, preko 30oC prestaje rast. Salata ima velike potrebe za
svetlou . Posebnu panju treba posvetiti intenzitetu svetlosti u zatienom
prostoru. Ako se gaji pri svetlosti malog intenziteta formira rastresite, sitne i
nekvalitetne glavice. Na duem danu javlja ranije iscvetavanje. Plitak korenov
sistem salate zahteva dovoljne koliine vode u tom sloju zemljita (80% PVK).
Visoka relativna vlanost vazduha utie na pucanje glavica, pojavu i irenje
bolesti. Salatu treba zalivati ree i obilnije, sve do pred poetak formiranja glavica.
3. Izbor sadnog materijala

parglasta salata (Lactuca sativa var. angustana

subvar.
asparagina)
Kod nas se najvie gaje glaviaste salate koje se dele na: Maslenke ili puterice,
sa nenom lisnom nervaturom i Kristalke ili ledenke, sa jako izraenom
nervaturom lista. Hranljiva vrednost salate dosta zavisi od uslova proizvodnje,
rokova setve i varijeteta. Svea salata sadri ugljene hidrate (oko 2,5%), proteine
(1,2%), ulja (0,2%), celuloze (0,5%), minerala (0,5%). Od minerala najzastupljeniji
je kalijum.Salata je bogata jabunom, limunskom i oksalnom kiselinom.
Spoljanje, zeleno lie je bogatije u mineralima, vitaminima i hlorofilu od
unutranjeg (etioliranog).Koriste je u ishrani dijabetiari, ljudi sa poremeenim
metabolizmom. Odavno se koristi i u leenju nesanice.
5

Izbor zdravog semena je od najveeg znaaja za rentabilnu proizvodnju.

OBAVEZNO
Moe se koristiti samo sadni materijal od proizvoaa i distributera koji
su registrovani za ovu delatnost. Materijal mora da poseduje deklaraciju o
kvalitetu i mora da odgovara normativima, u skladu sa Zakonom o semenu
(Sl. Glasnik RS 45/2005).
Nije dozvoljena upotreba genetski modifikovanog materijala (GMO).
Seme je sitno, lancetasto, srebrnasto bele do srebrnasto smee
boje. Broj semenki u 1g je od 800 do 1200. Seme uva klijavost
4-5 godina. Posejano seme nie za 5-7 dana. Duina vegetacije
je 45-90 dana. Glavice su razliite konzistencije i prenika (male,
do 8cm; srednje, 8-12cm; velike, preko 12cm.). Veina sorata je
dugog dana (u uslovima dueg dana bre formiraju cvetonosno
stablo).
3.2. Izbor sorte
Glavni parametri za izbor varijeteta su:
- Duina vegetacije;
- Udaljenost trita i potrebe trita;
- Klimatski i zemljini uslovi.
4

3.3. Opis nekih sorti

VERA
Biljka: Srednje bujna, tip maslenke, ravne povrine,
primarni listovi krupni i ravni sa povrinom
zemljita.Glavica: Zelene boje, listovi glavice su svetliji i
lepo sloeni u pravilno okruglu glavicu. U preniku je 1315 cm,prosene mase 230-240 gr.Sazrevanje: U
tehnolokoj zrelosti je za 70 dana od nicanja, sporo
fruktificira u cvetonosno stablo. Spada u zimske salate
srednjeg stasavanja.Napomena: U zimski period treba
ui u fazi dobro ukorenjenog rasada. Pogodna je za
stakleniku proizvodnju.
VIOLA
Biljka: Srednje bujna, lisnati tip, naborane povrine i
oboda lista, primarni listovi krupni i ravni sa povrinom
zemljita i intenzivno obojeni.Rozeta: Mrke boje, krupnih
listova, liske prekrivene antocijanom, u preniku 30 cm,
prosene mase 400-420 gr.Sazrevanje: Spada u
prolene salate ranog stasavanja. U tehnolokoj zrelosti
je za 65 dana od nicanja, sporo fruktificira u cvetonosno
stablo. Napomena: Gaji se kao rana prolena salata,
moe da se gaji i kao ukrasna biljka.
Neva
Biljka: Srednje bujna, tip maslenke, ravne povrine i
oboda lista. Primarni listovi nisu izraeni tako da sa
glavicom ine upotrebljivi deo rozete.Glavica: Zelene
boje, listovi su zbijeni u pravilnu glavicu, u preniku 1213 cm, prosene mase 220-240 gr.Sazrevanje: U
tehnolokoj zrelosti je za 65 dana od nicanja, sporo
fruktificira. Spada u zimske salate ranog stasavanja
Napomena: Otporna je na Botritis sp. i prema nekim
sojevima LMV virusa. U zimski period treba ui
u fazi dobro ukorenjenog rasada.
Univerzal
Biljka: Srednje bujna, tip maslenke, ravne povrine i
oboda lista, primarni listovi krupni i ravni sa povrinom
zemljita.Glavica: Svetlo zelene boje, nenih i zbijenih
listova, u preniku 12 cm, prosene mase 220-230
gr.Sazrevanje: U tehnolokoj zrelosti je za 70 dana od
nicanja, sporo fruktificira u cvetonosno stablo bez obzira
na vremenske uslove. Spada u prolene salate srednjeg
stasavanja.Napomena: Moe lako da se adaptira na
uslove hladne klime.

Vuka
Prolena glaviasta salata, tip maslenki (puterica).
Rozeta je s poloenim listovima. Listovi su neni, svetlo
uto-zelene boje, sa slabo izraenom nervaturom.
Glavice su dobro zavijene, vrste, okruglog oblika, mase
250-280 g. Cvetno stablo se kasno razvija, to
omoguuje dugo korienje salate.
Anuka
Spada u grupu ozimih, glaviastih salata tipa maslenke,
(puterice). Listovi su svetlo zelene boje, nene strukture.
Prenik rozete je oko 30 cm i teine glavice 200-230 g.
Dobro podnosi niske temperature i zato se gaji iz jesenje
setve na otvorenom polju, kao i u plastenicima i
staklenicima u zimskom periodu. Ranija je od sorte
Nansen za oko 10 dana.
CLARION (Enza Zaden)
Srednje rana, kasno jesenja zimska salata kratkog
dana, krupnih, tekih, vrlo ujednaenih glavica, iroke
osnove, dobre ispunjenosti, sjajne, svetlo zelene boje
listova. Otporna je na plamenjau (1-16), tolerantna na
Rhizoctonia.

GRISELDA
(Seminis)
Rani varijetet sa glavicama srednje krupnoe, svetlo
zelene boje. Namenjena je za proizvodnju u
zatienom prostoru. Tolerantna na virus mozaika
salate (LMV).

FULMARIA (Seminis)
Krupna i vrlo zatvorena salata u tipu puterice.
Pogodna za prolenu, letnju i jesenju proizvodnju.
Svetlo zelene je boje. Ima izuzetno brzo formiranje
glavice. Tolerantna na virus mozaika salate (LMV).
SUNNY (Nickerson-Zwaan)
Rana puterica, pogodna za proizvodnju u
plasenicima i na otvorenom polju. Dobro podnosi
niske temperature. Ima krupnu glavicu, nenog lista,
svetlo zelene boje. Uspeno se gaji na foliji i dobro
podnosi pokrivanje agrotekstilom.
6

PLENTY (Nickerson-Zwaan)
Jesenja puterica blago naboranog lista, krupne
glavice, svetlo zelene boje. Uspeno se gaji u
plastenicima u zimskom periodu. Dobro podnosi loe
vremenske prilike. Otporna je na plamenjau (1-16) i
virus mozaika salate (LMV)
ROBINSON (Nickerson-Zwaan)
Kristal salata, atraktivnih, okruglih glavica. Listovi su
svetlo uti boje, kovrdavih ivica.Ima jako razvijen
korenov sistem i dobru tolerantnost na stresne uslove.
Laka je za gajenje i tolerantna na iscvetavanje.
Otporna na plamenjau i tolerantna na LMV.
CAMBRIA(Vilmorin)
Bujna zimska salata za uzgoj u zatienom prostoru.
Glavica odline strukture, teka, sa jakim, sjajno
zelenim listom, odlinog kvaliteta. Otporna je na
plamenjau.
ARMORE (S&G)
Salata u tipu puterice. Pogodna za jesenju, zimsku i
ranu prolenu proizvodnju. Glavice su veoma krupne,
prosene teine 450-500g. Otporna je na plamenjau
(1-22), tolerantna prema nedostatku kalijuma.
Majska kraljica
Biljka: Srednje bujna, tip maslenke, ravne povrine i oboda lista, primarni listovi
krupni i ravni sa povrinom zemljita.Glavica: Zelene boje, nenih i zbijenih
listova, po rubu sa blagim antocijanom, u preniku 11 cm, prosene mase 200220 gr. Sazrevanje: U tehnolokoj zrelosti je za 65 dana od nicanja, sporo
fruktificira u cvetonosno stablo.Napomena: Gaji se kao rana prolena salata.

TATIANA (Enza Zaden)

Sorta vrlo krupnih glavica, svetlo zelene boje listova i iroke lepo svedene
osnove. Odlino podnosi due stajanje na polju nakon formiranja glavice, kao i
transport Otporna je na plamenjau (1-16), tolerantna na virus mozaika salate
(LMV).
FIORETTE (Rijk Zwaan)
Kristal salata, umereno zelene boje. Glavice su vrlo vrste, teke i do 700g. Vrlo
kasno obrazuje cvetonosno stablo. Predlae se za prolenu, letnju i jesenju
proizvodnju. Otporna na plamenjau (1-16) i tolerantna na virus mozaika salate
(LMV).
NADINE (Rijk Zwaan)
Prolena-letnja salata u tipu puterice. Listovi su lepi, neto deblji, svetlo zelene
boje. Glavice vrlo vrste, teine i do 700g. Otporna na pale ruba lista, kao i
na plamenjau. Dobro podnosi stresove.
DOBRA (Rijk Zwaan)
Pogodna za proizvodnju tokom cele sezone. Listovi su vrsti, debeli, lepe zelene
boje. Vrlo dobro podnosi stresove.. U poetku vegetacije formira velike donje
listove. Brzo obrazuje glavicu. Teina glavice 250-500g. Otporna na
plamenjau.
LIMAX(Nunhems)
Salata u tipu puterice pogodna za prolenu i jesenju proizvodnju na otvorenom
polju. Glavice su kvalitetne, ujednaene i kompaktne, prosene teine 400450g. Otporna je na plamenjau ( 1-7 i 10-16) i tolerantna na virus mozaika
salate (LMV).
DAGUAN (S&G)
Univerzalni tip salate puterice. Proizvodi se u toku prolea i leta, kao i u jesen
na otvorenom polju. Glavice nisu osetljive na suenje ivica listova, teine su
550-600g. Otporna je na plamenjau (1-16), tolerantna na virus mozaika salate
(LMV).

Nansen
Biljka: Srednje bujna, tip maslenke, ravne povrine i oboda lista, primarni listovi
krupni i ravni sa povrinom zemljita.Glavica: Zelene boje, nenih i blago
rastresitih listova, po rubu sa blagim antocijanom, u preniku 11 cm, prosene
mase 200-220 gr.Sazrevanje: U tehnolokoj zrelosti je za 65 dana od nicanja
Napomena: Gaji se kao rana prolena salata, tolerantna prema niskim
temperaturama
ORESTO (Seminis)
Salata u tipu puterice. Ima tamno-zelene listove, krupnu glavicu mase 400600g. Otporna je na pepelncu i virus mozaika salate. Prvenstveno se gaji na
otvorenom polju. Pogodna za proizvodnu u plastenicima i na otvorenom polju.
7

Formirane kocke se postavljaju u objekat za

proizvodnju
(staklenik, plastenik...) na stolove ili na tlo presvueno
plastinom folijom. Seje se po jedna semenka u kocku. Dobija
se rasad odlinog kvaliteta. Kocke su od treseta uz dodatak
NPK ubriva.Vlaenjem uveavaju svoju zapreminu nekoliko
puta. Ploice su obavijene mreicom koja im uva oblik posle
vlaenja i irenja. Ne sadre uzronike bolesti, tetoine ni
seme korova. Biljke ne trpe ok posle presaivanja, pa je
prirast posle sadnje bri i vei. Rasad je ujednaenog kvaliteta.

4. Agrotehnika
Najee se gaji na otvorenom polju kao jesenji,
proleni ili letnji usev preko gajenja rasada ili direktnom
setvom semena na stalno mesto. U zatienom
prostoru (tuneli, plastenici i staklenici) najvie se gaji
kao jesenji, zimski i rani proleni usev. Celokupna
proizvodnja kod nas se odvija na prirodnom supstratu
(zemljitu), dok u svetu postoje i gajilita u kojima se
salata uzgaja u hidroponima razliitih tipova Rasad se
proizvodi u lejama (gusto), tresetnim kockama, jiffy
ploicama ili u kontejnerima sa razliitom veliinom
otvora (10-40cm ).
Setva se obavlja u tresetne blokove (kocke) 4 x 4
cm ili u plastine folije ispunjenje tresetom za
proizvodnju rasada. Najbolja je setva piliranog
sjemena i tom prilikom treba znati: Seje se pred
vee kada je temperatura ispod 25O C. Pilirano
seme se ne zatrpava ve se stavi u malo udubljenje
na sredini kocke. Zasejano seme se tokom dana
zaliva 3 4 puta to sitnijim kapljicama, kako bi se
Pilirano seme salate
poveala vlanost vazduha oko semene opne.
Do nicanja, zasejane semenke se tokom dana prekriju jutanim ili arkilnim vlaknom,
a preko toga se prska voda. Pokrov se skida nou. Pilirano seme je skupo, ali je
daleko sigurnije, ravnomernije nie, lake se seje te ga treba daleko manje u
odnosu na normalno seme.
Proizvodnja rasada u leji: U zimskim mesecima
proizvodnja se obavlja u toploj, u prolee u mlakoj a
leti u hladnoj leji. Zemlja u leji mora biti plodna,
humusom bogata i
nezaraena bolestima i
tetoinama. Setvu treba obavljati u redove, sa 1-3g
semena/m2 leje. Meanjem sitnog semena salate sa
peskom,
prekrupom itd. omoguavamo pravilniji
raspored semena pri setvi. Jako gust usev treba
obavezno prorediti. Mlade biljke negovati (zalivanje,
provetravanje,
zatita od bolesti i tetoina,
kaljenje...) da bi se dobio kvalitetan i zdrav rasad.
Kroz mesec dana (zimi due, leti krae) rasad je
spreman za rasaivanje.
Najee se koriste
tresetne kocke dimenzija 3x3 ili 5x5cm. Kocke se
prave mainski od odgovarajue tresetne smee.

Priprema i nega rasada: Ploice se postavljaju na foliju ili stolove. U otvor na

sredini ploice seje se jedna semenka (samo se sputa). Na mesto gde su
postavljene ploice uputa se voda . Tresetne ploice bubre i seme se zatvara.
Kasnija nega je ista kao kod klasine kontejnerske ili saksijske proizvodnje. Sadi
se kompletna ploica sa biljkom. Sadnja se obavlja runo i mainski. Sorte sitnijih
glavica rasauju se gue (20x20cm), a krupnijih ree (30x30cm). Na veim
povrinama sadnju obavljati u vieredne trake.
4.1. Plodored
Salata je zbog kratke vegetacije gotovo uvek prethodna, naknadna ili meukultura.
Dobro reaguje na ubrenje organskim ubrivima ili ako u plodoredu doe posle
kulture koja je obolno ubrena stajnjakom.
4.2. Obrada zemljita
Orati u jesen uz zaoravanje 25-35 t/ha stajskog ubriva. Oranje se obavlja na
dubini do 25 cm iako koren salate ne dopire do te dubine. Razlog za dublje oranje
je bre oticanje vika vode koje moe prouzrokovati guenje korena.
Obrada

Vreme primene

Oranje na 25 cm

Do kraja jeseni

Prva priprema
Zatvaranje brazde

Sa dubokom
obradom
im uslovi
dozvole (u rano
prolee)

Preporuke
Na peskovima, obrada moe da se
obavi i krajem zime im to vremenski
uslovi dozvole.
Cilj je da se razbiju grudve i napravi
gruba priprema.
Vrlo vana mera, cilj je ouvanje zimske
vlage.

Predsetvenu pripremu zemljita obaviti

7-10 dana
pre sadnje. Poslije
usitnjavanja
zemlje
pristupa
se
pravljenje gredica, irine 120 cm sa
razmakom izmeu gredica 30 35 cm.
Predsetvena priprema

10

4.3. Sadnja

Proizvodnja salate u zatienom prostoru

Kod nas su prolena i jesenja proizvodnja salate dominantne. Poslednjih godina

interesantna je i letnja proizvodnja. Proizvodnja se vri preko rasada ili direktnom
setvom. U jesenjoj proizvodnji agrotekstil se postavlja u drugoj polovini oktobra.
Pokrivena salata due ostaje u fazi glavice na polju pa se seenje i prodaja
vremenski pomeraju kako bi se dobila vea cena (kad ima manje salate u ponudi).

Specifinosti ovakve proizvodnje ogledaju se u pomeranju sezone i gajenju salate

i tokom zimskih meseci u objektima pod plastikom. Najpovoljnija je sukcesivna
setva u razmacima od 7-20 dana , poev od avgusta do marta.

Proizvodnja salate na otvorenom polju

Prolena (bez agrotekstila )

Prolena (sa agrotekstilom)
Letnja
Jesenja (bez agrotekstila)
Jesenja (sa agrotekstilom)
Rano prolena

Setva

Sadnja

Berba

15 - 30 I
10 20 I
15 V - 15 VII

1 - 15. III
20 - 30. II
1 VI - 10 VIII

10 - 30. V
15 IV - 1 V
1 VII - 15 IX

20 VII -25 VIII

10 VIII - 10 IX

15 X - 15 XI

15 - 30 VIII

5 - 20 IX

1 - 15 IX

1 - 30 X

15 XI - 15
XII
20 II - 30 III

Agrotekstil

Letnju proizvodnju odlikuju neke specifinosti: Odvija se na otvorenom polju u

periodu visokih temperatura zbog ega je vano odabrati sorte koje ne iscvetavaju.
Poeljno je proizvodnju obavljati na mal foliji. Najbolje je kad je mal folije sa
gornje strane bela, a sa donje tamna .
Proizvodnju rasada prilagoditi brzini promene useva. Postaviti u usevu
mikrooroivae za hlaenje biljaka . Hlaenje vriti nekoliko puta u toku dana u
trajanju 5 do 15 minuta. Zalivanje se moe vriti mikrooroivaima ili jo bolje
sistemom kap po kap.
11

Jesenja
Zimska (bez grejanja)
Zimska (sa grejanjem)
Rano prolena (bez grejanja)
Rano prolena (sa grejanjem)

Setva
10 VIII - 10 IX
10 IX - 25 IX
10 - 20 X
5 - 20 XI
1 - 15 XII

Sadnja
1 - 30 IX
10 X - 30 X
15 XI - 1 XII
15 XII - 5 I
15 - 30 I

Berba
5 X - 20 XI
15 XI - 10 XII
15 II - 10 III
1 II - 15 III
1 - 20 IV

Sadnja se obavlja na ve pripremljene gredice irine 120 cm. Zavisno od

krupnoe sorte sadi se na razmak od 20 x 20 ili 20 x 25 cm. Sadnja se obavlja
kada rasad ima razvijena tri prava lista, a to je ujedno i vreme kada koren poinje
da probija rubove kocke. Rasad ovog uzrasta najbolje se prilagoava novim
uslovima. Sadnja se obavlja u kuice koje ne smeju biti dublje od visine kocke.
Obratiti panju da se listovi salate u osnovi ne zagrnu zemljom, jer to moe biti
tetno za biljku.

Mal folije se dosta koriste i daju odline rezultate. Folije

se postavljaju za nekoliko turnusa salate. Da bi se taj
posao pravilno odradio zemljite mora biti odlino
pripremljeno. Postoji veliki izbor folija koje se koriste za
nastiranje zemljita. Najvie se koriste tamne (najee
crne) ili crno-bele, irine 1-1,4m i debljine maksimalno do
0,025mm. Ukoliko se ne ispotuje plodored, zemljite
nakon rasaivanja treba obavezno zaliti Prestiom
(Prestige 290-FS) ili Previkurom (Previcur 607-SL) - 3-4
litre 0,25% rastvora/m2 leje. Kao i veina lisnatog povra
i salata na vee doze azota reaguje njegovom
akumulacijom ( nakupljaju se nitriti i nitrati) u listovima.
Da ne bi dolo do tetnih uticaja po zdravlje potrebno je
pravilno dozirati mineralna hraniva u proizvodnji salate.
12

Najbolje je koristiti za pokrivanje objekta

kvalitetne,
viegodinje UV folije debljine
preko 0,15mm. Folije koje imaju antikapajui
efekat omoguavaju laku kontrolu bolesti.
Sukcesivno prispevanje salate za berbu
postie se u toku zime, bez zagrevanja
objekta samo planskom setvom i pre svega
kombinacijom vie folija (najee dve) i

4.5. Navodnjavanje:
Navodnjavanje se obavlja po potrebi svakih 7-8 dana sa 10 l vode/m2.

agrotekstila.
Poto se proizvodnja u zatienom
prostoru obavlja u hladnijem delu godine
vegetacija salate je dua. Visoke
temperature u objektu za vreme sunanih
zimskih dana (efekat staklene bate)
dovode do kondenzacije vlage i stvaranja
pogodnih uslova za pojavu pojedinih
bolesti.Provetravanje objekta bi bila
osnovna mera nege kojom reguliemo temperaturni reim. Ukoliko se postavlja
mal folija ona mora biti dobro zategnuta, bez vazdunih depova, potpuno
nalegla na zemljite. Ukoliko se salata gaji na goloj zemlji potrebno je par puta
plitko okopati usev ako ima izniklih korovskih biljaka. Navodnjavanje i zatitu od
bolesti i tetoina obaviti po potrebi. Prihranjivanje izvriti po prijemu biljaka.
Ukoliko se za pokrivanje koristi agrotekstil
pojaati kontrolu na bolesti i tetoine. Najbolje
bi bilo agrotekstil odvojiti od useva lukovima od
drveta, plastike, metala... Bez grejanja u
zatvorenom prostoru preko
zime moe se
ostvariti jedna berba a sa grejanjem od oktobra
do aprila i tri berbe salate. Salatu za kasnu
jesenju i zimsku proizvodnju na otvorenom polju
saditi na zapadnu stranu bankova, kako bi se
kristali leda stvoreni (u tkivu salate) u toku hladnih noi lagano otapali tokom
sunanih zimskih dana (umanjuje oteenja elija).
4.4. Ishrana - ubrenje:
Klasino ubrenje na srednje obezbeenom zemljitu: pred sadnju 50-80g/m2
NPK (8:16:24 ili 10:20:30); Prihranjivanje: 10-15 dana posle sadnje, 10-15g/m2
(KAN) i 10-15 dana posle prvog prihranjivanja (samo ako je usev "slab").

13

Navodnjavanje salate

14

5. ZATITA
Prednost dati preventivnim - ne hemijskim merama :
- Izborom tolerantnih ili rezistentnih varijeteta;
- Korienjem zdravog i certifikovanog semena;
- Primena agrotehnikih mera koje stvaraju nepovoljne uslove za razvoj
prouzrokovaa bolesti i tetoina ( plodored, ravnomerno zrenje, lokalno
navodnjavanje itd.);
- Primena fizikih i mehanikih mera i orua;
- Korienje biolokih sredstava (insekti, ivotinje i mikrobioloki antagonisti);
- Korienje prirodnih hemijskih materija ( sumpor, bakar).
- Pesticide treba primenjivati samo u onim sluajevima kada pojava ili
brojnost patogena ili tetoine dostigne ekonomski prag tetnosti. Kriterijumi
za izbor pesticida koji se mogu primenjivati u integralnoj zatiti bilja iskljuuju
one koji ispoljavaju teratogeni, mutageni ili kancerogeni efekat ( oznake
upozorenja na etiketi preparata R40; R43; R60 ). Na ambalai pesticida u
prometu nalaze se znakovi opasnosti ( prikazani su u narednoj tabeli ).
- Koristiti samo preparate koji imaju dozvolu za upotrebu u salati;
- Potovati karencu ( period od poslednjeg tretiranja do berbe);
- U cilju spreavanja rezistentnosti ( otpornosti parazita na pesticide )
koristiti meavine preparata ili alternativne preparate sa razliitim
mehanizmima delovanja;
- Tretmane ograniiti na najzaraeniju zonu u polju ;
- Momenat primene i izbor preparata prilagoditi najosetljivijim stadijumima
razvia tetoine;
- Kalibrisati maine godinje i proveravati opremu za prskanje najmanje
svake pete godine;
- Distribuciju preparata vriti sa 300-600l/ha tenosti.
- Strogo potovati upute proizvoaa i primeniti sve mere line zatite;

Preterana upotreba mineralnih ubriva nepovoljno utie na osobine zemljita i sl.

Zato preporuujemo veu upotrebu stajskog ubriva koje, ne samo to ima funkciju
ishrane biljaka nego i popravku fiziko-hemijskih osobina zemljita.
Stajsko ubrivo poboljava plodnost zemljita, poveava sadraj humusa i
mikrobioloku aktivnost zemljita, strukturu i vodno-vazduni reim zemljita.
Upotreba pesticida je nunost u procesu proizvodnje gajenih biljaka. Nikada ne
primenjujte pesticid ukoliko niste sigrurni da to treba da radite. Zato treba
konsultovati strunjaka.
Obavezno, svaki put, proitajte upustvo i strogo ga se pridravajte. Nikada ne perite
prskalicu na vodotoku (reci, potoki i sl.). Uvek se ponaajte tako kao da ete piti
vodu nizvodno od vas. Kada tretirate usev, posebno medonosne biljke, obavezno
obavestite pelare u vaem okrenju .
Unitavanje prazne ambalae (kartonske kutije i folije) ne sme se vriti bacanjem u
vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare i more), jame, kanale, kanalizacione mree,
pored puteva, na deponije kao i na drugi nain na koji moe doi do zagaenja
ivotne sredine.
Objanjenje pojmova koji se koriste u zatiti bilja:

Doza - koliina preparata ili aktivne materije u kilogramima ili litrima po jedinici
povrine.
Koncentracija - koliina preparata u %.
Karenca - vremenski period koji mora da protekne od poslednje primene
pesticida do berbe (etve). Drugim reima, poslednji rok primene pesticida
pre berbe odnosno etve.
Radna karenca - vreme u kome nije dozvoljen rad i pristup ljudi u polju i
zatienom prostoru nakon primene pesticida.

Upozorenje kod primene hemijskih sredstava (pesticida) u cilju zatite ljudi i

ivotne sredine : Pesticidi su otrovi!To su veoma jaki otrovi! ak i male koliine
tokom izvesnog vremena mogu da prouzrokuju teka i neizleiva oboljenja. Da bi
se izbegla eventualna trovanja i posledice koje ona nose, treba strogo voditi
rauna o sledeem: Obavezno proitati upustvo uz ambalau i njega se strogo
pridravati. To initi svaki put kada primenjujemo dato sredstvo. Etikete nikada ne
skidati sa originalne ambalae. Uvek koristiti zatitno odelo, masku i obavezno
rukavice (samo gumene ili plastine). Sredstva drati zakljuana u posebnim
ormarima, van domaaja dece i ne stavljati ih blizu hrane. Prostor za uvanje
pesticida mora biti hladan, suv i dobro provetren. Strogo voditi rauna o
karenci. Nikada ne poveavati dozu primene od one koja je propisana. Prskalice
(aplikatori) moraju biti ispravne i podeene. Dizne na prskalicama moraju biti
ispravne.

15

16

Znakovi opasnosti i njihovo znaenje

Mrtvaka glava
Oznaka za veoma rizine i otrovne pesticide. Takvi pesticidi se
moraju drati daleko od dece i ne sme se jesti ili piti za vreme
njihove upotrebe, tj. Posle upotrebe obavezno se dobro operite.
Iznad ovog simbola se esto nalaze i oznake:
T+
JAK OTROV
T
OTROV
Andrejev krst
Ovaj simbol se nalazi na pesticidima klasifikovanim kao tetnim
ili onim koji mogu delovati iritirajue. To su obino lakovi koji su
tetni po zdravlje. Iznad ovog simbola se esto nalaze i oznake:
Xn
TETNO
Xi
IRITANTNO - NADRAUJUE
Korozivno - nagrizajue
Ovaj simbol oznaava substance koje mogu unititi organske
materije u dodiru sa njima. Iznad ovog simbola se esto nalazi i
oznaka:
F+
KOROZIVNO
Ekplozivno
Ovaj simbol sa nevedenom rei "explosive" oznaava substance
koje mogu eksplodirati pod uticajem plamena ili trenja. Iznad
ovog simbola se esto nalazi i oznaka:
E
EKSPLOZIVNO
Zapaljivo
Ovaj simbol se nalazi na proizvodima koji su zapaljivi ili visoko
zapaljivi. Za vreme upotrebe ovih proizvoda ne smete puiti i
morate ih koristiti u dobro prozraenom prostoru. Iznad ovog
simbola se esto nalaze i oznake:
F
VISOKO ZAPALJIVO
F+ EKSTREMNO ZAPALJIVO
O OKSIDIRAJUE, oslobaa veliku toplotu u dodiru sa drugim
substancama

MERE OPREZA PRILIKOM KORIENJA PESTICIDA

Za odmeravanje
pesticida koristite menzuru ili
mernu au koja je namenjena za merenje pesticida.
Kada se pripremaju rastvori pesticida obavezno
koristiti dodatnu opremu:
Naoare
Maska/respirator
Gumena kecelja
Ovo se primenjuje zato to su koncentrovani pesticidi
toksiniji od njihovih rastvora
Kada radite sa pesticidima morate imati sledeu
zatitnu opremu
Kapa
Kuulja sa dugim rukavima
Duge pantalone
Zatitne rukavice
Duboke izme

Pesticide primenjivati po tihom vremenu, najbolje

ujutru kada je nia teperatura vazaduha i manje
vetra .
PRILIKOM TRETIRANJA USEVA OBAVEZNO
KORISTITI ASPIRATOR ZA USTA I NOS.
VEOMA OPASNO JE JESTI, PITI ILI PUTITI ZA
VREME PRSKANJA
Nakon zavretka tretiranja opremu za prskanje
odmah oprati vodom uz korienje deterdenta.

Opasno za ivotnu sredinu

Ovim simbolom se oznaavaju pesticidi koji mogu biti opasni za
ivotnu sredinu. Iznad ovog simbola se esto nalazi i oznaka:
N
opasno po ivotnu sredinu

17

18

Siva trule ( izaziva Botrytis cinerea)

esto
oboljenje
salate
u
zatienom
prostoru.
Visoka
vlanost i temperatura pogoduju
razvoju parazita, pa se zaraza brzo
iri. Biljke gajene u nepovoljnim
uslovima osetljivije su na infekciju.
Zaraeno lie, najee u osnovi
pri dnu glavice, pouti i ubrzo
nekrotira, na obolelim i nekrotinim
delovima formira se siva prevlaka.
Mere suzbijanja: Uklanjanje biljnih ostataka. Regulisanje temperature i vlanosti.
Primena fungicida.

PESTICIDE, HEMIJSKA ZATITNA

SREDSTVA DRATI POD KLJUEM
DALEKO OD DOMAAJA DECE

5.1. Bolesti i tetoine

Bela trule ( izaziva Sclerotinia sclerotiorum )
Ekonomski znaajan patogen na polju i zatvorenom
prostoru. Pojavljuje se najee u vreme formiranja
glavica. Visoka vlanost i nia temperatura pogoduju
razvoju gljive. U obolelih biljaka opusti se lie i
ubrzo poinje
da truli, na donjem delu glavice
poinje vodenasta trule. Korenov sistem ostaje
zdrav i biljka se upanjem lomi na trulom delu stabla
trule brzo zahvata celu glavicu. U njoj se obrazuju
sklerocije crna zrnasta telaca pouzdan znak da je
u pitanju ovaj parazit. Mere suzbijanja: Dugogodinji
plodored, skoro sve povrtarske biljke su osetljive
prema ovoj gljivi. Dezinfekcija zemljita. Uklanjanje i
unitavanje zaraenih biljnih ostataka. Bujnije biljke
usled velike doze azota podlonije su zarazi.
Umereno zalivanje, drenaa zemljita, gajenje na
ocednim terenima.
19

Plamenjaa salate ( izaziva:

Bremia
lactucae).
Veliki
problem pri gajenju salate u
jesenjem i zimskom ciklusu.
Pojavljuje se u uslovima
prohladnog
i
vlanog
vremena. Odrava se na
biljnim ostacima i zaraenim
biljkama. Simptomi bolesti: Svetlo zelene pege na listu
ubrzo postaju hlorotine, a
potom
mrkocrvene.
Na
naliju pega formira se sivkastobela prevlaka od sporonosnih organa
gljive.Mere suzbijanja: Dezinfekcija zemljita. Unitavanje biljnih ostataka.
Regulisanje vlanosti i temperature. Umereno ubrenje azotom. Primena
fungicida.
Bakteriozna trule salate (izazivai: Erwinia
carotovora, Pseudomonas spp. Xanthomonas.spp)
Patogene bakterije salate na otvorenom polju i
zatienom prostoru. Vie vrsta bakterija
prouzrokuju trule glavica salate. U uslovima
velike vlanosti mogu se oekivati veliki gubici.
Mrka ili crna trule najee spoljnih listova.
Trule se brzo razvija, tkivo se razmekava i truli
uz neprijatan miris.
Mere suzbijanja: Plodored. Dezinfekcija zemljita. Optimalna gustina useva.
Regulisanje vlanosti provetravanjem i umerenim zalivanjem. Uklanjanje biljnih
ostataka.

20

Virus mozaika salate(TMV): Rasprostranjen parazit kod salate, Ekonomski

jako tetan. Simptomi bolesti: Obezbojavanje lisnih nerava, pojava mozaika
svetlo zelene i tamno zelene boje, du nerava prugasti mozaik. Biljke ne
obrazuju glavicu, a listovi su krljavi i ne obrazuju rozetu. Mere suzbijanja:
Zdravo seme. Sistematsko suzbijanje vai. Unitavanje korova. Plodored.
upanje i iznoenje obolelih biljaka. Ostali virusi BVV (Virus zadebljanja ila
salate), CMV, BBWV i TuMV

Simptomi nedostataka hranljivih elemenata

Nedostatak azota

LMV

CMV

TuMV

Nedostatak kalcijuma

BVV

Simptomi virusnih infekcija na salati

Preventivne mere zatite od bolesti :
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Gajenje tolerantnih i rezistentnih sorata salate

Uklanjanje zaraenih delova biljaka
Podesiti pravilan sklop ( gustinu ) biljaka
Za sadnju koristiti zdravo seme
Potovati plodored
Pravilno podesiti ishranu ( Izbalansirano ubrenje azotom i kalijumom )
Redovno okopavati i uklanjati korove
Virozne biljke poupati i spaliti. Lisne vai ( prenosioce virusa ) redovno
suzbijati od momenta im se primete a naredna prskanja obavljati u
razmaku 7-10 dana naizmeninom primenom insekticida.Kada iscrpite
predhodne mere zatite a bolest poinje da priinjava znaajnu ekonomsku
tetu onda primenite zatitna hemijska sredstva strogo po proizvoakom
uputstvu.

Nefizioloke bolesti
Nekroza izvice salate: Pojavljuje se na liskama koje neposredno obavijaju glavicu.
Nije zapaena na unutranjim listovima. Uzrok je nedovoljna aktivnost korenovog
sistema u uslovima poveane transpiracije. Javlja se najee u hladnijem delu
godine kada pri sunanom vremenu doe do pojaanog efekta staklene bate u
zatienom prostoru. Preporuuje se redovno zalivanje i zasenjivanje objekata pri
jakom suncu, kao i gajenje otpornijih sorata .

Nedostatak fosfora

Nedostatak magnezijuma

Nedostatak kalijuma

Nedostatak mangana

tetoine
Veliki broj insekata napada salatu, ali pre svih treba obratiti panju na lisne
vai, tripse, grinje, belu leptirastu va, minere i zemljine tetoine. Salata je
biljka koja ima kratku vegetaciju i kod koje se u ishrani koriste listovi, te je to
razlog
vie
za
strogo
pridravanje
uputstva
pri
korienju
insekticida.Tretiranje protiv tetoina vriti samo po utvrivanju kritine mase
odreene tetoine. Za tu svrhu koristiti lovne trake.

Lisne vai
21

Trips
22

6.Berba, trite i plasman salate

5.2. Suzbijanje korova

Meuredna kultivacija;
Maliranje (plastini film, slama i sl .);
Primena herbicida.

Berba

PROGRAM ZATITE SALATE

Naziv
preparata

Razvojni stadijum
Delovanje
Karenca

Pre setve

Klijanje
i
nicanje

2-4
lista

Pre
rasaivanja

6-8
listova

Formiranje
glavice

Berba

vlanosti vazduha od 90 do 95% moe se uvati 15-25 dana. Salata se pakuje u

kartonsku ambalau i to maksimalno u 2 reda 2 x 12 komada.
Rana proizvodnja donosi
veu
zaradu.
Visoki
prinosi i dobar kvalitet
donose sigurnu zaradu.
Kvalitetna ambalaa i
nain
pakovanja
doprinose uspenosti na
tritu. Planirajte prodaju
pre poetka proizvodnje.
Budite prepoznatljivi i
stabilni u kvalitetu. Udruite se sa drugim proizvoaima u nabavci linije za
proizvodnju i nie nivoe prerade (linija za ljutenje, vakuum pakovanje, blaniranje
itd.). Faktori koji utiu na plasman salate:

Herbicid
Kerb 50 WP

Jednogodinji
travni i irokolisni
korovi

3-4
kg/ha

42
Fungicid

Tiram TMTD
Previcur N
Aliette 80 WP
Sumilex 50 FL
Ronilan FL

Patogene gljive
na semenu ili u
zemljitu
Prouzrokovai
poleganja rasada
Plamenjaa
Siva trule

4-6g/kg
semena

0,15-0,20%
14
35
35

0,25-0,37%
0,1%
0,06%

Kidan

Siva trule, bela

trule

35

Actara 25 WG
Pirimor 50 WP
Malation E 50

Lisne vai
Lisne vai, tripsi,
grinje

14
21
21

0,02%
0,04-0,06%
0,15-0,20%

Karate 2,5 EC

Bela leptirasta
va, mineri

21

0,04-0,06%

Salata se bere u tehnolokoj zrelosti ( kada

je glavica elastina), sukcesivo - po
pristizanju. Glavice se seku otrim noem
neposreno ispod zadnjih listovai spoljni
listovi odstranjuju.
Glavice salate
namenjene lokalnom tritu bru se za rose
a za dalji transport posle rose. Moe se brati
i mainski - specijalnim
kombajnima.
Pakovanje: Pakuje se u plitke letvarice,
gajbe ili kutije. Glavice se slau u jedan red, okreu na dole i jako je vano da se
brzo prodaju jer gube sveinu i venu. uvanje: Na temperaturi od 1oC i relativnoj

0,15-0,20%
Insekticidi

23

Cena kotanja, prodajna cena i kupovna mo

Preraivaka industrija
Navike potroaa
Pakovanje
Sortiment
Kvalitet proizvoda
Skladitenje
Mogunost izvoza
Marketing

24

Beleke : ___________________________________
7. Koriena literatura :

___________________________________________

- Bala,F., Toi,M. i Bala, J. ( 1995 ) : Zatita bilja od bolesti ratarskih i

povrtarskih kultura. Agencija Kristin Novi Sad.
- Bernardoni, P. Olivera Jordanovi, Dragana Tar, Dragan Terzi, ore
Moravevi, Florian Farka FAO tim (2004): Salata.
- Bjeli, V. (2005): Povrtarstvo nova dostignua u naoj i svetskoj proizvodnji
povra. http://brcko.counterpart.org
- Internet version. ( 2006): GUIDELINES FOR THE PROTOCOLS OF
INTEGRATED PRODUCTION OF SOME HORTICULTURAL CROPS.
Project: IMPROVEMENT OF FRUIT AND VEGETABLE YIELDS
THROUGH THE DIFFUSION OF SUSTAINABLE PRODUCTION
SYSTEMS IN 5 BALKAN COUNTRIES.
- Internet
version.
(2006):
Apply
Pesticides
Accurately
And
Safely.www.thisland.uiuc.edu .
- Internet version. (2006): Important New York Vegetable Diseases.
http://vegetablemdonline.ppath.cornell.edu/
- Internet version. (2006): Pest Management . University of Saskatchewan.
http://www.usask.ca
- Internet version. (2006): Physiological Disorders.
http://instruct1.cit.cornell.edu/
- Internet version. (2006): Lettuce Leaf Aphid .http://nunhems.systemec.nl
- Internet version. (2006): The Diagnosis of Mineral Deficiencies in Plants by
Visual Symptoms. http://www.hbci.com

- Internet version. (2006): Guidelines for Head Lettuce Production in Arizona.

http://ag3.calsnet.arizona.edu/

- Internet version .(2006): Sortiment:

http:// www.cvcsp.co.yu
http://www.ifvcns.co.yu
http://www.opt-semena.ru
http://www.seedquest.com
http://www.semenarna.si
- Lazi, B. (1993): Povrtarstvo. Novi Sad

___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________

- Katalini, M. ( 2005): Aplikacija sredstava za zatitu bilja Institut za

jadranske kulture i melioraciju kra - Split, http://www.krs.hr/
- Maceljski,M. i suradnici.( 1987): Zatita povra od tetnika, bolesti i korova.
Zagreb.
- ani,K. ZATITA PLODOVITOG POVRA OD TETNIKA Institut za
jadranske kulture i melioraciju kra - Split, http://www.krs.hr/
- , .. (1989): - .
a.

___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________

25

26

___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
27

28