Nastavnici - Refleksivni Istrazivaci Inkluzivne Obrazovne Prakse1

Vitomir Jovanovi, Milica Grahovac (ur.
NASTAVNICI REFLEKSIVNI ISTRAIVAI INKLUZIVNE OBRAZOVNE PRAKSE
refleksivni istraivai
obrazovne prakse
Urednici:
Vitomir Jovanovi
Milica Grahovac
NASTAVNICI
REFLEKSIVNI ISTRAIVAI
INKLUZIVNE OBRAZOVNE PRAKSE
Izdava
Centar za obrazovne politike
Carigradska 21/20
cep@cep.edu.rs
www.cep.edu.rs
Za izdavaa
Jasminka eki Markovi
Urednici
Vitomir Jovanovi
Milica Grahovac
Saradnici
Jasminka eki Markovi
Dejan Stankovi
Tijana Joki
Dizajn korica
Ivana Zoranovi
Priprema za tampu
Zoran Grac
ISBN 978-86-87753-12-9
Tira
500
tampa
Dosije studio, Beograd
Nastavnici refleksivni istraivai

inkluzivne obrazovne prakse
Urednici
Vitomir Jovanovi i Milica Grahovac
Beograd, 2015.
FONDACIJA ZA OTVORENO DRUTVO, SRBIJA

OPEN SOCIETY FOUNDATION, SERBIA
Ovaj projekat je finansiran sredstvima Fondacije za otvoreno

drutvo Srbija. Miljenja izraena u ovoj publikaciji ne
odraavaju nuno stavove te organizacije.
SADRAJ
Vitomir Jovanovi, Milica Grahovac
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vitomir Jovanovi
Vanost akcionih istraivanja u unapreivanju inkluzivne i
interkulturalne obrazovne prakse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14
Ksenija Bonjak, Stipan Stanti, Sanja Duli, Ana Mikula

Osnovna kola Ivan Milutinovi, Subotica
Kako unaprediti podrku uenicima iz izdvojenih odeljenja
u seoskim sredinama?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
27
Jelena Luci Bulovi, Slavica Nikoli,

Danijela Juroevi, Olivera orevi
Udruenje prosvetnih radnika Aranelovca
Prelazak sa razredne na predmetnu nastavu i
uenici kojima je potrebna dodatna podrka . . . . . . . . . . . .
39
Biljana Radovi, Slavica Juri, Branka Radovanovi, Dragana Menik

Udruenje prosvetnih radnika optine Baka Palanka Slovo
Stavovi nastavnika i roditelja prema inkluzivnom obrazovanju
52
Nada Dimovi, Vesna Nimevi,

Izabela Crnkovi Golevski, Sanja Miljkovi
Osnovna kola Matko Vukovi, Subotica
Vrnjaka edukacija i podrka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
68
Mirjana Muicki, Marijana Samardi,

Danijela Samardi, Aleksandra Risti
Osnovna kola Jovan Jovanovi Zmaj, urevo
Karakteristike, stavovi i potrebe uenika povratnika
po sporazumu o readmisiji u obrazovni sistem . . . . . . . . . . .
75
Ana Gonji, Maja Aleksi uak,

Marijana Negovanovi Obradovi, Marijana Obradovi,
Nastavniko udruenje Ljig
Tranzicija uenika koji nastavu prate po individualnom
obrazovnom planu iz osnovnog u srednje obrazovanje . . . . . .
85
Dubravka Pavlovi, Vesna Luki, Ivana Janoevi, Sanja Golubovi

Udruenje prosvetnih radnika abara
Roditelji kao partneri u uspenom sprovoenju inkluzivnog
obrazovanja i stepen njihove podrke uenicima . . . . . . . . .
97
Nataa Nikoli Gaji, Vesna Pokimica, Saa Cvetkovi

Udruenje nastavnika Poarevca
Sprovoenje inkluzivnog obrazovanja u Poarevcu:
stavovi i trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
108
Ivana Kriak, Ivana Blagojevi, Ana Pavlovi Radivojevi,

Vanja Zdravkovi
Nastavniko udruenje Riznica, Kruevac, Drutvo uitelja, Kruevac
Ukljuivanje slabovide i slepe dece u ivot i rad kole . . . . .
116
Zoran Ili, Zorica Pejovi, Dejan Caki, Aleksandar Avramovi
Uiteljsko drutvo Leskovac
Informisanje roditelja, naini izbora kole i prakse
pruanja dodatne podrke uenicima na podruju Leskovca . .
127
Jelena Peuraa, Katica Arsenijevi,

Zoltan Arelan, Tatjana Ljubinkovi
Osnovna kola Petefi andor, Novi Sad
Stavovi nastavnika prema inkluzivnom obrazovanju. . . . . . . .
136
Izabela Seke Sabo, Aleksandra Tadi, Margareta Ural, Vesna Weiss

Osnovna kola Seenji Itvan, Subotica
Interkulturalnost stavovi, znanja i interesovanja uenika . .
145
Igor Bem, Olga Ivovi, Nevenka eelj, Mirna Medvedi

Ekonomska srednja kola Bosa Milievi, Subotica
Znaaj poznavanja jezika zajednice pri obavljanju
praktine nastave u preduzeima obrazovnih profila
uslunih delatnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
58
Dragana Bokovi Tomi, Oto olak, Lidija Lalevi, Danka Vukovi

Gimnazija Svetozar Markovi, Novi Sad
Interkulturalnost u dvojezinoj gimnaziji. . . . . . . . . . . . . . .
166
Vitomir Jovanovi, Milica Grahovac

Umesto zakljuka: negovanje koncepta nastavnika
kao istraivaa i refleksivnog praktiara . . . . . . . . . . . . . . .
176
UVOD
Publikacija koja je pred vama je rezultat projekta Nastavnici
refleksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse koji od kraja 2014.
godine realizuje Centar za obrazovne politike (COP) uz podrku Fondacije
za otvoreno drutvo Srbija (FODS). Ovaj projekat se zasniva na ideji nastavnika kao refleksivnog praktiara i istraivaa i ima za cilj da podstakne i osnai nastavnike da budu kreatori onih promena u kolskoj praksi
koje vode boljitku uenika, nastavnika, roditelja i kole u celini.
U skladu sa tim, tokom 2014/2015. kolske godine realizovane su
aktivnosti koje su lanovima 15 nastavnikih timova iz cele Srbije pomogle da u svojim lokalnim sredinama osmisle i sprovedu akciono istraivanje. Ove aktivnosti obuhvatale su: obuku nastavnika da osmisle i ostvare
akciono istraivanje; odabir teme/izazova sa kojim se nastavnici susreu
u svakodnevnoj praksi i formulisanje teme/izazova u istraivaku proverljivu hipotezu; zatim, osmiljavanje adekvatne metodologije prilagoene
datoj hipotezi i kontekstualnim specifinostima u kojima se odvija obrazovna praksa; izradu instrumenata za prikupljanje podataka (kvalitativnih i kvantitativnih), analizu dobijenih podataka i pisanje izvetaja koji
se zavrava predlozima za intervenciju na kolskom ili lokalnom nivou.
Ovi predlozi utemeljeni su na dobijenim rezultatima i imaju za cilj prevazilaenje uoenih nedostatka kolske i nastavne prakse, ime se zatvara pun krug akcionog istraivanja. Nastavniki timovi su imali slobodu da,
imajui u vidu specifine lokalne karakteristike, izaberu temu istraivanja u oblastima inkluzivnog i interkulturalnog obrazovanja, u skladu sa
stratekim prioritetima razvoja obrazovanja Republike Srbije i Fondacije
za otvoreno drutvo Srbije.
Istraivanja predstavljena u ovoj publikaciji su rezultat rada nastavnika koji su bili spremni da idu korak dalje u odnosu na svoja svakodnevna zaduenja, da preuzmu inicijativu i u svojim sredinama postanu
nosioci vanih promena. Istraivanja i njihovi rezultati prikazana u publikaciji pruaju javnosti, donosiocima odluka i svima ostalima koji se bave
obrazovanjem, argumente koji govore zato je vano podrati predloene, sasvim specifine, lokalne intervencije.
Za razliku od studija preseka stanja unutar obrazovnog sistema, velikih eksplorativnih istraivanja iji rezultati nastoje da budu uoptljivi,
a kole uporedive po najee paljivo osmiljenim i odabranim indikatorima, akciona istraivanja omoguavaju detaljniji i kontekstualno osetlji-
Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse
viji prikaz onoga to se deava u koli. Ona nastavnicima daju mogunost

da uvide iz sopstvene prakse ugrade u voenje istraivanja i tako obezbede vrlo visoku autonomiju pri izboru istraivake teme i naina promene
kolske prakse. Refleksivnost nastavnika na ovaj nain postaje kljuna.
Kada postane empirijski potkrepljena, refleksivnost postaje snaan argument u kom pravcu je mogue dalje unapreivanje obrazovanja.
Kontekst. Inkluzivno obrazovanje postaje strateki cilj obrazovnog sistema u Srbiji sa Zakonom o osnovama obrazovanja i vaspitanja
iz 2009. godine i njegovim prateim izmenama i dopunama iz 2013. godine. Ono ima za cilj da omogui da svi uenici imaju uslove da napreduju, naroito oni koji dolaze iz ugroenih grupa, ukljuujui uenike
koji imaju odreene tekoe u uenju ili dolaze iz veoma siromanih,
nestimulativnih sredina. Za njihov napredak i poveanje kasnije zapoljivosti i drutvene ukljuenosti neophodno je pruanje dodatne podrke u samoj nastavi, u okviru kole i lokalne zajednice. Strategija razvoja Evropske unije Evropa 2020 postavlja ciljeve koji se odnose na
smanjenje siromatva kroz vea ulaganja u obrazovanje, smanjivanje
stope osipanja iz obrazovnog sistema ispod 10% i poveanje obuhvata visokim obrazovanjem na 40% (na uzrastu od 30 do 34 godine). Inkluzivno
obrazovanje u Srbiji je jedan od mehanizama koji nastoji da, kroz bolje prilagoavanje kole svakom ueniku, ukljuujui i darovite uenike,
odgovori na postavljene ciljeve i izazove koji treba da dovedu do adekvatnijeg i prilagoenijeg odgovora obrazovanja na drutvene zahteve
koje postavlja informaciono drutvo znanja i trina ekonomija. Svetski
obrazovni forum pod okriljem UNESCO-a, u svojoj poslednoj deklaraciji
iz Inona (2015), Obrazovanje 2030, inkluzivno obrazovanje, zajedno sa
obezbeivanjem prava na obrazovanje, pravednou, kvalitetom i celoivotnim uenjem, postavlja kao jedan od stratekih ciljeva obrazovanja, kao odgovor na izazove savremenosti. Na kraju, ali ne i najmanje
vano, uspeno sprovoenje inkluzivnog obrazovanja je jedan od vanih
ciljeva Strategije razvoja obrazovanja Republike Srbije 2020, iji su ciljevi paljivo usmereni ka svim nedostacima i kljunim izazovima naeg
obrazovnog sistema, a istovremeno i ka evropskim i svetskim stratekim
obrazovnim ciljevima.
U isto vreme, snane demografske promene i kretanja koja se deavaju irom sveta uinile su da mnoge zemlje prestaju da budu homogene sredine kao to su nekada bile. Pratee kulturne i politike promene u
tim drutvima su nedvosmislene u svim institucijama, a posebno u javnim
kolama koje, u veini zemalja, jesu koncipirane tako da slue najveem broju ljudi. Kao rezultat takvih promena, postoji snana potreba
za pripremom novih nastavnika koji treba da budu upoznati i efikasni
u susretu sa uenicima iz razliitih sredina. Zato je vano da nastavnici
poseduju interkulturalne kompetencije, to je u skladu sa Milenijumskim
Uvod
ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija (2002) i UNESCO-ovom Univerzalnom deklaracijom o kulturnoj razliitosti (2001) i Smernicama za interkulturalno obrazovanje (2006)1.
Interkulturalnost kao kompleksan fenomen podrazumeva razvoj i
proimanje kulturnih identiteta i postoji vie teorijskih modela koji opisuju mogue faze kroz koje se razvoj interkulturalnosti unutar pojedinca
moe odvijati, dok interkulturalno obrazovanje ima za cilj da u koli prui poetne uslove za razvoj interkulturalnosti kroz obogaenje vlastitog
kulturnog identiteta, za razliku od multikulturalnosti koja podrazumeva
samo zajedniki ivot uz meusobnu toleranciju razliitih etnikih grupa.
U Srbiji, multikulturalnost nije toliko izraena kao u nekim drugim zemljama Evrope, ali u nekim delovima Srbije, naroito u Vojvodini, ona je
osobenost mnogih kola. Zbog svega toga, unapreenje interkulturalnosti
sebi postavlja veoma sline ciljeve poput inkluzivnog obrazovanja, imajui u vidu da je u viejezinim i multikulturalnim sredinama i kolama
razvoj interkulturalnosti kljuan za dobrobit uenika i njihove budue
obrazovne ishode. Stoga je ova oblast zastupljena u akcionim istraivanjima onih kola koje su viejezine i koje su prepoznale potrebu za unapreenjem interkulturalnosti.
Inkluzivno i interkulturalno obrazovanje su prioriteti koje deli i
FODS, pa je u saradnji sa COP-om na osnaivanju nastavnike profesije u Srbiji svoje aktivnosti zapoela jo 2011. godine, kada je sa partnerima, Savezom uitelja Republike Srbije (SURS), Obrazovanjem plus
i Pedagokim drutvom Srbije realizovan projekat Razgovori nastavnika
o nastavnicima. Ovaj projekat je obezbedio izuzetno znaajne nalaze o
stavovima nastavnika u Srbiji2 o profesiji i reformama u obrazovanju na
osnovu kojih se krenulo u osmiljavanje najoptimalnije podrke nastavnikoj profesiji u Srbiji, u skladu sa savremenom vizijom nastavnika kao
kompetentnih i autonomnih profesionalaca. Ova podrka je pruena kroz
podizanje svesti nastavnika o svojoj profesiji van predmetne pripadnosti,
njihovim upoznavanjem sa mogunou samoorganizovanja na lokalnom
nivou i osnivanjem nastavnikih udruenja. Kao rezultat uvida u rezultate
i jasno iskazane potrebe za udruivanjem, tokom 2013. i 2014. godine
nastavnika udruenja su osnovana irom Srbije, okupljajui vaspitae,
nastavnike razredne nastave, nastavnike predmetne nastave osnovnih i
srednjih kola, pedagoge, psihologe i direktore kola, koji su zainteresovani da se na ovaj nain angauju i zajedniki pokuaju da prevaziu
profesionalne izazove, utiu na obrazovne politike i donoenje stratekih
odluka i doprinesu razvoju obrazovnog sistema.
1
2
UNESCO Guidelines on Intercultural Education, Education Sector UNESCO (ED2006/WS/59) CLD 29366, Paris, 2006.
Rezultati objavljeni u publikaciji Nastavnici u Srbiji: Stavovi o profesiji i o reformama u obrazovanju http://www.cep.edu.rs/izdanja/nastavnici-u-srbiji-stavovio-profesiji-i-o-reformama-u-obrazovanju/39
10
Dalja podrka nastavnikim udruenjima pruena je kroz projekat

Nastavnika udruenja put do kvalitetnog obrazovanja koji je COP,
u saradnji sa SURS-om i uz podrku FODS-a realizovao tokom 2014. godine. Fokus ovog projekta bio je na upoznavanju predstavnika nastavnikih
udruenja sa vanou inkluzivnog obrazovanja i jaanju njihovih kapaciteta za njegovo adekvatno sprovoenje. Osim to su bili uesnici prvog
ciklusa obuka, nastavnici su i sami imali priliku da budu predavai tokom
drugog ciklusa na obukama koje su organizovali u svojim kolama. Obuke
prvog ciklusa prolo je ukupno 245 uesnika u osam udruenja, a nakon
toga odrano je 49 obuka u kolama irom Srbije, koje je slualo preko
1300 nastavnika.
Paralelno sa ovim aktivnostima, sredinom 2014. godine, FODS je u
saradnji sa Centrom za interaktivnu pedagogiju (CIP) i COP-om pokrenula
Mreu prijatelja inkluzivnog obrazovanja (MPIO) koja za cilj ima povezivanje roditelja, nastavnika, predstavnika lokalnih samouprava, formalnih
i neformalnih udruenja za zajedniko delovanje na unapreenju uslova
da kvalitetno i pravedno obrazovanje bude dostupno svakom detetu. Tokom 2014. i 2015. godine u okviru planiranih aktivnosti Mree, obezbeena je podrka u vidu malih grantova za realizaciju akcija koje su usmerene ka uenicima, roditeljima, zaposlenim u obrazovnim ustanovama i
donosiocima odluka u lokalnim sredinama.
Istovremeno, kroz dijalog sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije i timom koji sprovodi IPA projekat Podrka razvoju ljudskog kapitala i istraivanja Opte obrazovanje i razvoj
ljudskog kapitala, FODS je uspela da otvori temu interkulturalnih kompetencija i razvoja modela interkulturalnog obrazovanja u obrazovnom
sistemu Srbije, kroz osmiljavanje, organizovanje i realizaciju jednog
modula obuke za nastavnike kroz ve definisanu infrastrukturu i zadatke
postavljene IPA projektom, u saradnji sa COP-om.
U isto vreme, Graanski fond Panonija je radio na osnaivanju nastavnika, u kolama koje nastavu osim na srpskom jeziku organizuju na nekom
od jezika nacionalnih zajednica na teritoriji Vojvodine, za nastavniko udruivanje i unapreivanje interkulturalnosti u viejezinim zajednicama.
Osam nastavnikih udruenja i sedam kola koje su imale priliku
da uestvuju u navedenim (u nekim sluajevima i drugim) projektima
odazvalo se pozivu za uee u projektu Nastavnici refleksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse. etrnaest od petnaest timova je u
predvienom roku uspelo da realizuje istraivanje i izradi izvetaj sa nalazima, dok e u jednom sluaju analiza dobijenih podataka i pisanje
rada tek uslediti.
Sadraj publikacije. Imajui u vidu da su nastavniki timovi bili
potpuno slobodni da izaberu temu svog istraivanja na osnovu neposrednog uvida u izazove u praktinom radu u koli, neemo pogreiti ako
Uvod
11
kaemo da su svi timovi bili voeni eljom da poveaju dobrobit svojih

uenika, bilo kroz stvaranje uslova za njihovu veu prihvaenost u koli
i vee prilagoavanje kole njihovim potrebama, bilo kroz rad na poveanju njihovih postignua. Svih etrnaest istraivanja prikazanih u ovoj
publikaciji su u najveoj meri rezultat samostalnog rada istraivakog
tima svake kole ili nastavnikog udruenja, njihovog znanja i iskustva.
COP je timovima pruao pomo u konkretizaciji poetnih ideja za teme
istraivanja, kako bi dobijeni rezultati posluili kao osnov za oblikovanje budue intervencije. Takoe, COP je osnaio nastavnike kroz odrane
obuke za izbor i korienje kvantitativnih i kvalitativnih istraivakih metoda i tehnika, pomagao u njihovom izboru u konkretnim istraivanjima
kako bi u najveoj meri bile u skladu sa eljenim istraivakim ciljevima i
temom. Nakon procesa prikupljanja podataka, COP je kroz obuke osnaio
istraivake timove u statistikim tehnikama obrade podataka i interpretaciji kvalitativnih podataka i pruao svaku vrstu podrke koja je timovima bila potrebna za prevazilaenje izazova sa kojima su se suoavali u
istraivakom procesu.
Publikacija Nastavnici refleskivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse poinje razmatranjem uloge akcionih istraivanja u unapreenju obrazovne prakse sa posebnim osvrtom na unapreenje inkluzivnog i
interkulturalnog obrazovanja, koje prati etrnaest izvetaja nastavnikih
timova. Svako istraivanje donosi jednu vanu, uzbudljivu i izazovnu temu
kada je re o unapreenju inkluzivne obrazovne prakse i interkulturalnosti. Na posredan nain, svako od prikazanih istraivanja upuuje na neke
od kljunih izazova koji stoje pred nastavnicima i kolama u realizaciji
stratekih ciljeva inkluzivnog i interkulturalnog obrazovanja. Jo vanije,
istraivanja daju predloge za akcije uz pomo kojih bi ovi izazovi bili
uspeno prevazieni. Ovi predlozi intervencija kola i nastavnikih udruenja posredno govore o tome kakva im je sistemska ili lokalna podrka
na tom putu neophodna.
Teme akcionih istraivanja nastavnikih timova su sledee:
Podrka uenicima iz izdvojenih odeljenja u seoskim sredinama
bila je u fokusu istraivanja koje je sprovela kola osnovna kola
Ivan Milutinovi iz Subotice. Istraivanje je imalo za cilj da
identifikuje razliite uslove u kojima se ovi uenici razvijaju i
ue u odnosu na one koje imaju uenici koji idu u centralnu
kolu, kako bi se ispitalo kakve to posledice ima na njihova postignua i kako se moe unaprediti dodatna podrka ovim uenicima iz izdvojenih odeljenja.
Udruenje prosvetnih radnika UPRA iz Aranelovca se bavilo
ispitivanjem tranzicionog perioda uenika kojima je potrebna
dodatna podrka prilikom prelaska sa razredne na predmetnu
nastavu sa ciljem unapreenja postojeih i osmiljavanja novih
oblika podrke u uenju.
12

Nastavniko udruenje Slovo iz Bake Palanke sebi je postavilo cilj da doe do vrlo podeene intervencije koja e biti usmerena na nastavnike i roditelje koji se u najveoj meri odupiru
novinama kroz dubinsko ispitivanje njihovih stavova prema inkluzivnom obrazovanju i postojeih inkluzivnih praksi.
Unapreenje vrnjake podrke kao model obogaenja dopunske
nastave prepoznato je kao kljuna mera podrke u osnovnoj koli Matko Vukovi iz Subotice, kako bi se to vei broj uenika
koji dolaze iz nestimulativnih sredina zadrao u koli i poveao
svoja akademska postignua i samim tim samopouzdanje.
Osnovna kola Jovan Jovanovi Zmaj iz ureva je ispitivala
osobine, stavove i potrebe uenika povratnika po sporazumu o
readmisiji u obrazovni sistem nastojei da pobolja dodatnu podrku koju ovi uenici mogu dobiti u koli i lokalnoj zajednici
nakon povratka.
Nastavniko udruenje Ljig je prepoznalo vanost longitudinalnog praenja uenika koji pohaaju nastavu po individualnom
obrazovnom planu i njihovog obrazovnog puta nakon zavretka
osnovne kole, kao jedan od naina evaluacije dodatne podrke
koji su ti uenici dobijali tokom osnovnokolskog obrazovanja.
Ovi podaci pruaju priliku za poboljavanje dodatne podrke u
budunosti.
Nastavniko udruenje abari se, u skladu sa izazovima sa kojima se suoava, odluilo za istraivanje podrke koju roditelji
pruaju deci u uenju, kako bi se kreirale intervencije koje e
unaprediti ovaj vid podrke uenicima, a roditelji postali partneri kole u obrazovnom procesu.
Nastavniko udruenje Poarevac je sprovelo ispitivanje koje je
imalo za cilj da osvetli prihvaenost i sprovoenje inkluzivnog
obrazovanja na lokalnom nivou.
Slabovidi i slepi uenici i ispitivanje podrke koja im se prua u
kolama na podruju Kruevca, s ciljem irenja primera dobre
prakse u drugim kolama u lokalnoj sredini, u fokusu je istraivanja Nastavnikog udruenja Kruevac.
Nastavniko udruenje Leskovac je nastojalo da ispita iskustva
roditelja dece kojima je potrebna dodatna podrka, sa fokusom
na upis u predkolsko i osnovno obrazovanje
Osnovna kola Petefi andor iz Novog Sada se bavila stavovima nastavnika prema inkluzivnom obrazovanju s ciljem da se
doe do promene na nivou kole u pravcu vee individualizacije
i diferencijacije nastave, targetirajui intervenciju ka onim nastavnicima kojima je podrka najpotrebnija.
Uvod
13
Nastavniko udruenje Novi Pazar je sebi postavilo slian cilj,

ali osim nastavnika, u fokus su stavili i podrku koja se moe
obezbediti uz pomo lokalne zajednice.
Osnovna kola Seenji Itvan iz Subotice nastojala je da ispita
stepen etnike distance u svojoj multinacionalnoj koli, stepen
interakcije i komunikacije sa pripadnicima drugih kultura. Na
osnovu empirijskih podataka, ova kola je predloila kako da u
jo veoj meri razvije interkulturalnost i adekvatno je usmeri
tamo gde je njen razvoj najpotrebniji.
Ekonomska srednja kola Bosa Milievi iz Subotice se bavila
pitanjem uloge jezika zajednice pri obavljanju strune prakse
u viejezinoj sredini, s ciljem osmiljavanja adekvatne intervencije koja bi doprinela poveanju zapoljivosti svih uenika i
smanjila jeziku barijeru prilikom obavljanja strune prakse.
Gimnazija Svetozar Markovi iz Novog Sada je nastojala da ispita razvijenost interkulturalnosti u svojoj koli i da na osnovu obilja
prikupljenih podataka doe do konkretnih mera koje e poboljati
proimanje kultura u koli kroz vannastavne aktivnosti.
Na kraju publikacije dat je osvrt na dobiti koje izvedena akciona
istraivanja donose kolama. Sva istraivanja ukazuju na injenicu da sistemski ciljevi i mere, ma koliko bili osetljivi na pitanja konteksta, ne
mogu predvideti sve tekoe koje se mogu javiti u lokalnoj sredini koja
u sebi nosi sve svoje specifinosti. Istraivaki nalazi nastavnikih timova
na uverljiv nain pokazuju da je neophodno ostaviti prostor za lokalne,
kolske inicijative i na jedan vrlo (ne)strukturisan nain podrati autonomiju kole u izlaenju na kraj sa izazovima koje pred nju postavljaju
strateki ciljevi obrazovnog sistema.
Posebnu zahvalnost za osmiljavanje ovog projekta i svu podrku
tokom njegove realizacije i pripreme publikacije dugujemo Tatjani Stoji
iz Fondacije za otvoreno drutvo kao i zaposlenima u Centru za obrazovne politike: Neveni Adi, Jasminki eki Markovi, Tijani Joki, Dejanu
Stankoviu i Ani Vuurovi koji su bili saradnici u komunikaciji sa kolama, kreiranju sadraja obuka i pregledu istraivakih nacrta i nalaza i
koji su urednikom timu kontinuirano pruali vrednu pomo i sugestije,
te tako umnogome doprineli da publikacija dobije ovaj oblik.
Svim uiteljima, nastavnicima, pedagozima, psiholozima i direktorima kola koji su prigrlili priliku da naine prvi korak u pokretanju vanih promena u svojim sredinama ovom prilikom estitamo. Nadamo se da
e u ovoj publikaciji i njihove kolege pronai inspiraciju da uine neto
slino.
Urednici
Vitomir Jovanovi
VANOST AKCIONIH ISTRAIVANJA

U UNAPREIVANJU INKLUZIVNE I
INTERKULTURALNE OBRAZOVNE PRAKSE
Cilj ovog teksta je da podseti na znaaj akcionih istraivanja u
unapreivanju obrazovne prakse i prikae zato je ovaj pristup korien
u domenu inkluzivnog i interkulturalnog obrazovanja. U prvom delu teksta, bie prodiskutovane neke od poznatih osobina akcionih istraivanja
koje su kljune kako bi se razumeo nain na koji ona mogu unapreivati
obrazovnu praksu uopte, i kako su te osobine ugraene u istraivanja
prikazana u ovoj publikaciji. Prikazan je saznajni potencijal akcionog
istraivanja i faze od kojih se ono sastoji. U vrlo optim crtama prodiskutovana je bliskost tradicije akcionih istraivanja i tradicije kritike teorije drutva i kritike pedagogije s ciljem da se prikae slinost ciljeva
ova dva teorijska pristupa, akcionih istraivanja i ciljeva inkluzivnog i interkulturalnog obrazovanja. Ovo je vano kako bi se praktiarima i svima
onima koji nameravaju da svoju praksu obogate akcionim istraivanjima
omoguio uvid u iri kontekst u kome su akciona istraivanja nastala i
njihov potencijalni znaaj za jednu lokalnu sredinu. Na kraju, prikazani
su naini na koji su reavani izazovi i nedostaci koje u sebi nose akciona
istraivanja u kontekstu realizovanog projekta i poetne faze ovde prikazanih kolskih akcionih istraivanja.
Akciona istraivanja su istraivanja gde je istraiva istovremeno i
uesnik procesa, njegov posmatra i neko ko obino, naroito u obrazovnom kontekstu, nastoji da ga promeni (Lewin, 1946, 1948; Cohen i sar.
2007). Pun potencijal za promenu obrazovne prakse i ireg lokalnog obrazovnog konteksta lei u tome to intervencija akcionog istraivanja nikada nije vrednosno neutralna i uvek ima za cilj da obrazovni proces uini
demokratskijim, pravednijim i vie orjentisanim na ljude. Proces promene
odreene prakse koja ukljuuje druge subjekte nikada nije vrednosno neutralan jer se odnosi na druge aktere i time se menja sutina odnosa meu
njima osiguravajui tako veu dobrobit (Carr & Kemmis, 1986). U tom kontekstu, sasvim je jasno da je nastanak akcionih istraivanja blisko vezan za
stvaranje pravednijih uslova za pojedince koje oblikuju odreene prakse
kolske, lokalne, institucionalne (Lewin, 1948).
Vanost akcionih istraivanja
15
Akciono istraivanje nastoji da pobolja postojeu praksu

vanost intervencije. Najei cilj akcionog istraivanja je demokratizacija obrazovnog sistema, unapreenje prakse u pravcu emancipacije svih
uesnika u njoj, to predstavlja angaovanu formu istraivanja sa jasnim
demokratskim karakterom (Pei, 1990). Akciona istraivanja tako prestaju
da budu istraivanja na ljudima ve postaju istraivanja sa ljudima
(Cohen i sar., 2007). Pogreno se moe pomisliti da akciona istraivanja
zapravo predstavljaju izvetavanje o procesu reavanja nekog praktinog
problema. Ona jesu i to, ali ona nisu puko prevazilaenje problema ve u
sebi sadre adekvatno prepoznat i opisan problem za koji traimo reenje.
To dovodi do toga da akciona istraivanja najee trajno menjaju sredinu
u kojoj se izvode, jer valjanost razumevanja sopstvene prakse ima odraz u
promeni same prakse. Odnosno, bez razumevanja prakse na drugaiji nain
i iz drugog ugla ne moe biti ni adekvatne promene. U tome lei sav potencijal, ali i svi nedostaci akcionog istraivanja (Carr & Kemmis, 1986) koji e
biti prodiskutovani kasnije u kontekstu realizovanog projekta.
Saznajni potencijali akcionog istraivanja. Pored vrednosne
komponente, akciona istraivanja u sebi sadre i vane saznajne potencijale. U velikim istraivanjima u obrazovanju, koja obino za cilj imaju opti uvid u stanje u odreenoj oblasti obrazovanja i sprovode se na
reprezentativnim uzorcima, zanemaruju se specifinosti meu kolama
i specifinosti koje sa sobom nosi kontekst u kome ivi i radi odreena kola. Odnosno, velikim istraivanjima koja se sprovode na nivou
sistema esto se onemoguava sticanje uvida u vrlo specifine osobine
kola i lokalnih sredina jer su ta istraivanja usmerena na rezultate na
merenim indikatorima, a zapravo razliite specifinosti kola mogu biti
uzrok odreenih ishoda koji se mere kroz te indikatore u velikim studijama. Naravno, istraivanja na reprezentativnim uzorcima su neophodna i
nuna kako bi se dolo do opte i precizne slike o rezultatima, efikasnosti
i efektivnosti odreenih obrazovnih politika to omoguava njihovu evaluaciju i dalje unapreivanje. Ipak, akciona istraivanja mogu da osvetle
eventualne nesavrenosti i nedostatke odreenih mera obrazovnih politika u vrlo specifinim situacijama to moe potencijalno voditi, ako ne
do novih obrazovnih politika, ono do novih naina reavanja odreenih
izazova koji mogu biti uoblieni kroz odreene lokalne ili interne kolske
politike. Na ovaj nain, akciona istraivanja nam omoguavaju da u drugi
plan postavimo sliku prosene kole i tipinih izazova i steknemo
gotovo mikroskopski uvid u vrlo specifine izazove i probleme, naroito
ako su akciona istraivanja voenja od samih praktiara nastavnika,
kolskog rukovodstva ili lokalne zajednice, to je sluaj sa akcionim istraivanjima prikazanim u ovoj publikaciji.
Iako obrazovni proces u najveoj meri zavisi od onih koji odreuju
njegove pravce razvoja, to su najee drave i institucije (koje pruaju
podrku u tom pravcu, kroz naine finansiranja, standarde i programe,
16
obrazovanje nastavnika i drugo), ne treba izgubiti iz vida da se sutinski

napredak odvija u koli i samoj uionici, odnosno u kontaktu izmeu nastavnika i uenika. Vien na taj nain, kvalitet obrazovanja je jednim, i
to velikim delom, lokalno pitanje koje se moe unapreivati lokalno ciljanim akcijama i merama. Na taj nain, nastavnik prestaje da bude neko
ko sprovodi mehaniki ono to mu je propisano od nastavnih programa
do stratekih ciljeva obrazovnog sistema, ve postaje neko ko je spreman
da svoju praksu stalno unapreuje, inovira i eksperimentie i, na kraju,
reprezentuje emancipatorske ideje i vrednosti.
Faze akcionog istraivanja. Akciona istraivanja omoguuju da
pravimo beleke o poboljanjima, o promenjenim aktivnostima i praksi,
o promenjenom nainu opisivanja, objanjavanja i opravdanja prakse i
obuhvataju zapise o napredovanju i samom ostvarivanju akcionog istraivanja (Kemmis & McTaggart, 1992). Ovo zapravo prua mogunost novog,
neposrednog i detaljnog uvida u procese koji lee u pozadini odreenih
obrazovnih ishoda, od postignua uenika do drugih vanih indikatora koji
se obino mere u velikim kvantitativnim studijama na reprezentativnim
uzorcima. Ove beleke kao podaci o procesu se zasnivaju na fazama kroz
koje svako akciono istraivanje mora da proe.
Prva faza je obino faza planiranja akcije koja se najee zasniva
na refleksiji prakse koja se oslanja na odreene podatke. Nakon nje sledi
faza delovanja, odnosno, ostvarivanja plana. Sledea faza je faza opaanja, odnosno posmatranja koja se deava tokom sprovoenja intervencije
i koja je esto osnov za samovrednovanje, odnosno evaluaciju akcije. Na
kraju, na osnovu novih prikupljenih podataka sledi revidiranje postojeeg
plana akcije (Zuber-Skerrit, 1996) (v. Grafikon 1.).
Grafikon 1. Prikaz faza akcionog istraivanja

(Zuber-Skeritt, 1996)
17
Ovakav prikaz faza ne ukljuuje nuno u sebe stroge kriterijume za

prikupljanje podataka ime se zapravo akciona istraivanja osnauju da ne
budu samo zasnovana na samorefleksiji praktiara ve i na objektivnijim argumentima koji mogu govoriti u prilog ili protiv unapred odreene eljene
intervencije. Sledei grafikon (Grafikon 2) preciznije naglaava faze u kojima je prikupljanje podataka kljuno, ime se akciona istraivanja pribliavaju obrazovnim politikama zasnovanim na podacima, to je pristup korien u prikazanim istraivanjima u ovoj publikaciji. Pri tome, uvek treba
imati na umu da su istraivaka pitanja kao i izabrani metodi zapravo povezani sa naim politikim i epistemolokim uverenjima (Desimone, 2009).
Grafikon 2. Faze akcionog istraivanja

sa naglaskom na prikupljanju podataka (Lewin, 1948)
Imajui to u vidu, neki autori postavljaju zahtev za ukrtanjem

istraivakih nalaza razliite metodologije: ako razliiti istraivaki metodi u objanjenju nekog fenomena ili elje da procenimo stanje u obrazovanju po nekom pitanju (npr. uspenost sprovoenja inkluzivnog obrazovanja) daju iste rezultate, to poveava validnost naih nalaza (Greene
et al., 1989). U ovom kontekstu, akciona istraivanja za unapred odreenu tematsku oblast mogu biti znaajna podrka u pruanju dodatne slike
o stanju odreenih aspekata obrazovnog sistema i u tome se moe traiti
dodatna vrednost kolskih akcionih istraivanja u kontekstu inkluzivnog
obrazovanja.
18
Prikazana istraivanja u ovoj publikaciji predstavljaju uvod u intervencije koje e uslediti. Ovde prikazana akciona istraivanja proizala su
iz prvih nekoliko faza akcionog istraivanja predstavljajui pred javnost
koja se bavi obrazovanjem predloge intervencija koje e, prema miljenju kola, unaprediti prakse inkluzivnog i interkulturalnog obrazovanja
i reiti neke od goruih problema. Kako bi se praksa promenila, neophodno je osmisliti intervenciju koja je utemeljena u realnosti, odnosno,
intervenciju za koju postoji dovoljno empirijskih dokaza da moe biti
valjana i delotvorna. Veoma je vano da poetna faza akcionog istraivanja, koja se sastoji u prikupljanju i analizi podataka, prui smernice u
pravcu osmiljavanja odgovarajue intervencije. Meutim, nita manje
vano nije praenje efekata odreene intervencije, kako bi se dobila povratna informacija o njenoj uspenosti. Zbog toga se esto o akcionim
istraivanjima moe stei utisak da su kvazieksperimentalna istraivanja,
pri emu ne treba gubiti iz vida dodatnu vrednost koje posmatranje istraivaa praktiara moe imati na tumaenje samog procesa i tumaenje
razloga zato je odreena intervencija bila (ne)delotvorna.
Akciona istraivanja i tu imaju prednost, jer svoja vrednosna uverenja jasno ekspliciraju. U tom kontekstu, dobro je podsetiti se kritike
teorije drutva i kritike pedagogije kao pristupa drutvenim i obrazovnim naukama koji odbijaju da budu vrednosno neutralni nastojei da naglase emancipatorne moi istraivanja, saznanja i obrazovanja.
Akciona istraivanja razbijaju mit o vrednosno neutralnoj nauci
njihovo utemeljenje u kritikoj teoriji drutva. Akciono istraivanje
je blisko povezano sa kritikom teorijom drutva umesto pozitivistikog mita o vrednosno neutralnoj nauci, akciono istraivanje je voeno
eljom da se odreeni drutveni i obrazovni procesi istrae u kontekstu
eljenog stanja ili cilja. Akciona istraivanja se naslanjaju na kritiku
teoriju drutva koja je nastojala da ustanovi opte uslove vaenja teorije koja uspeva da formulie opti drutveni interes uz sve tekoe koje
takav proces nosi (Horkheimer & Adorno, 1989). Nauka je, i u sluaju
kritike teorije i u sluaju akcionog istraivanja, voenja interesima
jedne zajednice (u naem sluaju kole) i kritikim promiljanjem prakse
koji odstupa od normativnog i idealnog (Habermas, 1975; Halmi, 2005).
Tako, savremeno pedagoko akciono istraivanje moe se odrediti i kao
metod kritike teorije vaspitanja koji u svojoj radikalnoj formi konstituie obrazovne nauke kao kritiku teoriju vaspitanja i obrazovanja (Carr &
Kemmis, 1986; evkui, 2011).
Pozitivizam, kao dominantna saznajna paradigma u prirodnim naukama, naglaava vanost iskljuivanja subjekta na raun objekta kako
bi od svojih utisaka istraiva, odnosno subjekt, mogao da konstruie dati
poredak prirode i kako bi mogao da konstruie njegove zakonitosti, pomou operacija merenja. U obrazovanju i drutvenim naukama, ovakav
19
nain saznavanja je nemogu u situaciji gde je istraiva deo procesa koji

istrauje (Habermas, 1975)3. Kritika teorija drutva, pojednostavljeno
reeno, omoguava da istraiva bude uronjen u kontekst i da sagleda
drutvo uzimajui u obzir njegove vrednosti, pri emu ni sama pozicija
istraivaa nije vrednosno neutralna ve nuno emancipatorska, i oslanja
se na tradiciju prosvetiteljstva iz koje i potiu humanistike nauke (Horkheimer & Adorno, 1989). Metodologija akcionog istraivanja se razlikuje
od metodologije pozitivizma koji nastoji da objektivizuje predmet svog
saznanja upravo naslanjajui se na odbacivanje vrednosne neutralnosti
nauke, imajui u vidu praktine, vrednosne, odnosno drutvene ciljeve, ili
kako bi Habermas rekao, interese odreenih praksi (Habermas, 1975).
Akciona istraivanja, na taj nain, nastoje osnaiti pojedince i odreene
drutvene grupe, na primer, nastavnike ili kolu, da preuzmu veu kontrolu nad svojom drutvenom praksom i svojim ivotom u skladu sa jasno definisanim optim interesima (Habermas, 1984). Cilj akcionog istraivanja
nikada nije knjiga i izvetaj ve promena prakse (Lewin, 1948).
Meutim, ne moraju sva akciona istraivanja nuno u sebi nositi
snanu vrednosnu komponentu. Dominacija pozitivistikog pristupa u naunom istraivanju dovela je do toga da autori najee izdvajaju tri tipa
akcionog istraivanja od kojih su dva vrlo bliska pozitivistikoj paradigmi:
1) tehniko akciono istraivanje, koje u principu predstavlja socijalni inenjering, jer nastoji da objasni uzroke neke pojave kroz samu praksu;
2) praktino akciono istraivanje, koje slui razumevanju, jer u njemu
istraiva ostaje nedovoljno umean u situaciju ve samo pomae praktiarima u artikulisanju sopstvenih praktinih problema i dilema; i 3) emancipatorsko akciono istraivanje, koje nastoji da menja praksu kroz irenje
zajednice kritikih samorefleksivnih aktera (Car & Kemmis, 1986).
Istraivanja prikazana u ovoj publikaciji nastoje da utiu na promenu prakse kroz uvianje znaaja inkluzivnog i interkulturalnog obrazovanja za dobrobit uenika to ih svrstava u emancipatorska akciona istraivanja, odnosno, prema Karu i Kemisu, i jedinu pravu grupu istraivanja
koja se zasluuju nazvati akcionim istraivanjima.
U ovoj studiji i prikazanim akcionim istraivanjima, poboljavanje
inkluzivne obrazovne prakse voeno je ciljem da se uenicima koji su
drutveno (ili na drugi nain) deprivilegovani obezbede bolji uslovi za
uenje, vea dobrobit i vea prihvaenost u koli kako bi se njihova loija poetna pozicija ili razliitost kompenzovala kroz dodatnu podrku. U
sluaju usmerenja akcionih istraivanja ka razvijanju interkulturalnosti u
3
Ovo je predstavljalo i jedan od razloga zato kritika teorija drutva nije doivela
vei uspeh neuspevajui da izae iz krajnosti koje je na jednoj strani predstavljao mesijanizam, a na drugoj radikalni pesimizam, usled nemogunosti da sebi
pribavi opte vaenje i nezavisnost od drutvene uslovljenosti ili da prihvati potpunu uronjenost u drutveni kontekst u korist drutvenog i vremenskog relativizma (Horkheimer, 1982 prema Pavievi, 2011).
20
koli, ona su nastojala da kroz razvijanje interakcije izmeu uenika razliitih kultura podstaknu vee oseanje prihvaenosti i veu osveenost
razliitih kulturoloki posredovanih praksi kod uenika.
Akciona istraivanja u kontekstu kritike pedagogije. Pristup kritike pedagogije Paola Freira stekao je svetsku slavu uobliavajui originalan pristup u okviru nacionalne inicijative opismenjavanja odraslih. On
je u Brazilu ezdesetih godina prolog veka postigao fantastine rezultate
uspevajui da za samo nekoliko nedelja od nepismenog stanovnitva, preteno zemljoradnika i fizikih radnika, uini aktivne uesnike takozvanih
kulturnih krugova koji su debatovali na teme o kojima su se informisali preko dnevne tampe (Roberts, 2000; Freire, 1976). Koristei metodu
osveivanja (conscientization) koja podrazumeva refleksiju o vlastitom
drutvenom poloaju i znaaju obrazovanja, gradivo, odnosno generativne teme (Freire, 1993) same isplivavaju u dijalokom odnosu nastavnika i uenika, ime motivacija onih koji ue postaje veoma visoka i autonomna. Implicitne odnose znanja i moi u uionici, gde uitelji i nastavnici jesu superiorni, moni strunjaci koji imaju znanje i koji propisuju,
odreuju i kontroliu ueniko znanje, a uenici posluni, pokorni objekti
koji bez puno kritikog miljenja dato znanje usvajaju, suprotstavlja
svom metodu osveivanja koji oslobaa uenike dajui im mogunost da
stupe u dijalog sa nastavnikom, pri emu se spontano formiraju generativne teme i slobodni kurikulum (Freire, 1993; 1996). Filozofsko i epistemoloko utemeljenje svoje teorije obrazovanja Freira dalje utemeljuje
kroz razliite koncepte, od kulture utanja do dijaloga kao kljunog
aspekta saznanja koji je nerazdvojiv od prakse (Freire, 1993; 1996).
Freire je meu prvima formulisao ideju kako su odreeni mehanizmi unutar obrazovanja, naini rada, koncepti i socijalne funkcije potpuno
neprilagoeni odreenim grupama uenika, krijui u sebi obespravljujue
mehanizme. On je, pak, smatrao i da se stanje obespravljenosti jedne
grupe stanovnitva moe menjati kroz obrazovanje koje e im omoguiti
drutvenu pokretljivost (Freire, 1993; Roberts, 2000). U slino vreme kad
i Berntajn (Berntajn, 1979), pie o razliitim jezicima, odnosno, kako
bi Berntajn to formulisao, jezikim kodovima koje koriste uenici iz
vie i nie klase (odnose se na razlike u vokabularu i sintaksi), a to se
nepovratno odraava na razvoj miljenja, imajui u vidu da se jezik moe
posmatrati kao jedan od alata socijalne sredine putem koga se miljenje razvija (Vigotski, 1977), Freire osmiljava metodologiju koja se ogleda
u generativnim temama, metodologiju koja omoguava deprivilegovanim
uesnicima u obrazovnom procesu da kompenzuju svoje loije poetne
pozicije. Generativne teme su zapravo teme koje promiljaju drutveni
znaaj obrazovanja, refleksiju nad sopstvenim drutvenim poloajem i
zajednike dobrobiti koje uenici od njega mogu imati, to dovodi do
toga da uesnici obrazovnog procesa napuste stanje magine i naivne
svesti i usvoje kritiki nain miljenja (Freire, 1993, 1996, 2004).
21
esto kultura dominacije koja moe delovati implicitno i u demokratskim, a naroito u tranzicionim ureenjima, pri emu niko ne mora biti
svestan da se ponaa prema njenim obrascima, spreava da uenik izae iz
potinjene pozicije koja ga primorava na prilagoavanje i onemoguava ga
da obrazovni proces sagleda prepoznavajui sebe i svoj interes u njemu
i interiorizujui vrednosti i sam emancipatorski potencijal obrazovnog procesa. Na taj nain, kroz proces kodifikacije (analiziranja i sintetizovanja)
gradiva i sagledavanja svoje drutvene pozicioniranosti prema gradivu, esto ueniko pitanje u susretanju sa razliitim vrstama gradiva, koje se
odnosi na upotrebljivost odreenog gradiva u svakodnevnom ivotu, biva
reformulisano jer svako gradivo poinje da se tumai u odreenom drutvenom kontekstu. Ovakav problem se naslanja na ciljeve inkluzivnog obrazovanja imajui u vidu uenike koji dolaze iz nestimulativnih sredina i ije
porodice najee ne uviaju vrednost i znaaj obrazovanja.
S druge strane, akciona istraivanja u sebi sadre visok stupanj samorefleksivnosti onih koji ih izvode i koji nastoje da jednu praksu poboljaju imajui u vidu dobrobit svih njenih uesnika ukljuujui uenike
i iru lokalnu zajednicu. Inkluzivno obrazovanje ima prvenstveno za cilj
pruanje dodatne podrke uenicima koji dolaze iz siromanih sredina ili
imaju tekoe u razvoju i uenju imajui u vidu njihovu buduu socijalnu
ukljuenost. Takoe, interkulturalnost nastoji da kroz proces samorefleksije koji nastaje usled interakcije sa drugim kulturama, osvesti pozicioniranost unutar sopstvene kulture i na neki nain prui veu slobodu
pojedincima u izboru razliitih akcija i smanji verovatnou meuetnikih
i drugih sukoba (Petrovi, 2014).
Ciljevi i vrednosti kritike pedagogije, inkluzivnog i interkulturalnog
obrazovanja i akcionog istraivanja na taj nain dele zajednike ciljeve
i vrednosti koje, izraeno pojmovnim aparatom kritike teorije drutva,
nastoje da pojedincima omogue veu agensnost, pravednije, kohezivnije
i u veoj meri demokratsko drutvo (Habermas, 1984; Horkheimer, 1982).
U tom kontekstu treba gledati srodnost tradicije kritike pedagogije, akcionog istraivanja i savremenih koncepata inkluzivnog i interkulturalnog
obrazovanja o emu e biti vie rei daljem tekstu.
Znaaj akcionih istraivanja za unapreenje inkluzivnog obrazovanja. Znaaj koji se pridaje inkluzivnom obrazovanju na svetskom i
evropskom nivou duguje svoje razloge postepenoj promeni paradigme u
psihologiji koja u poslednje vreme uvia i belei nalaze u prilog sve veem
uticaju sredine i konteksta na razliite aspekte postignua od tzv. testova
sposobnosti ka testovima obrazovnog postignua (Jovanovi, 2013; OECD,
2010), do nalaza koji govore u prilog znaaju obrazovnih postignua za
ekonomski rast zemlje (Hanushek & Kimko, 2000; Hanushek & Woessman,
2008), kao i o drugim socijalnim i zdravstvenim dobitima inkluzije kao to
su smanjena stopa kriminaliteta i bolja zdravstvena zatita (OECD, 2010).
22
Kada se na to pridoda ekonomska raunica koja govori o tome da e se,

na primer, svaki dinar uloen u obrazovanje dece iz ugroenih grupa u
Srbiji trostruko vratiti, a u nekim zemljama i do sedam puta (Svetska
banka, 2010), postaje jasno da inkluzivno obrazovanje dobija svoj znaaj
u jaanju drutvene kohezije i u povoljnim ekonomskim ishodima po jedno drutvo. U kontekstu rastue drutvene i ekonomske nejednakosti koja
moe imati sve vee negativne uticaje na svetsku ekonomiju (Stiglitz,
2012), ne udi da je inkluzivno obrazovanje jedan od obrazovnih i generalno stratekih prioriteta vodeih svetskih i evropskih institucija koje u
njemu vide jedan od mehanizama uspostavljanja kohezivnijeg, prosperitetnijeg i pravednijeg drutva (UNESCO, 2015; European Commission,
2010). U tom kontekstu, kada se setimo vrednosne zasienosti akcionih
istraivanja, njihovog emancipatorskog i demokratizujueg potencijala,
moe se zakljuiti da postoji veliko preklapanje u vrednosnom i konceptualnom okviru inkluzivnog obrazovanja koje postavlja globalne ciljeve
pred neki obrazovni sistem (npr. Strategija EU 2020 postavlja cilj da se
stopa osipanja u svakoj zemlji spusti ispod 10%) i akcionih istraivanja
ije ciljeve grupa praktiara uobliava u smeru poveanja dobrobiti njenih uenika.
Znaaj akcionih istraivanja za unapreenje interkulturalnog
obrazovanja. Interkulturalnost je sloen fenomen koji prolazi kroz razliite faze razvoja kod pojedinaca koji imaju prilike da se sretnu i upoznaju sa drugim kulturama (Bennet, 1993). Njegova kompleksnost i stupnjevitost nuno vodi veoj samorefleksiji i na kraju, multiperspektivistikom identitetu koji razliite diksurse razliitih kultura uspeno integrie
u novu celinu (Petrovi, 2014) to po Benetu predstavlja najrazvijeniji
nivo interkulturalnosti. Iako je ovo esto previsok i nedostian cilj interkulturalnog obrazovanja, razvoj interkulturalnosti u multinacionalnim i
viejezinim kolama zapravo utie na poveanje dobrobiti uenika koji
se mogu ogledati u veoj toleranciji prema tuim ivotnim stilovima,
prema poveanoj osetljivosti za vlastitu kulturu, prema negovanju ravnopravnosti i antidiskriminacije i u veoj meri osposobljava uenike da
govore u svoje ime i na bolji nain artikuliu svoju kulturu i svoju istoriju (Goovi i sar., 2012). Akciona istraivanja kao alat za poveavanje
samorefleksivnosti koja vodi promeni prakse su usko povezana sa decentracijom u odnosu na vlastitu kulturu, bolje razumevanje kulturoloke
posredovanosti razliitih iskustva, ukljuujui i rodna, ime paralelno posmatranje i uestvovanje u odreenim praksama zapravo prua najbolji
uvid u stepen posredovanosti odreenih praksi razliitim kulturolokim
obrascima. Istovremeno, razvoj interkulturalnog obrazovanja podstie razvoj interkulturalne osetljivosti, boljeg razumevanja i prihvatanja razliitosti pri emu to moe imati pozitivne efekte po smanjenje verovatnoe
za meuetnike i sline konflikte (Petrovi, 2014).
23
Kako su reavani izazovi koje sa sobom nose akciona istraivanja u rezultatima ovde prikazanog projekta? Kao to je ve reeno,
voenost i usmerenost akcionog istraivanja od strane onih koji su akteri
prakse koju istrauju, podrazumeva samorefleksivno ispitivanje kako bi
uesnici u nekoj socijalnoj situaciji poveali racionalnost i ispravnost svoje prakse. Neki autori esto u ovome vide opasnost od toga da sam kontekst na neki nain preplavi istraivaa praktiara (Cohen i sar. 2007).
Drugim reima, nedovoljna samorefleksivnost i/ili odustajanje od strogih
naunih kriterijuma moe ugroziti validnost sprovedenih akcionih istraivanja. Takoe, iskustva istraivaa govore da nastavnici sa niim nivoom
ekspertize i posveenosti obino ne ele da se angauju u akcionim istraivanjima ve trae jasnije instrukcije kako da sprovedu odreeni plan
akcije (McBee, 2004).
Ostvarivanje prvih nekoliko faza akcionog istraivanja nastavnikih
timova u lokalnim sredinama, kojim rezultira ova publikacija i pruanje
podrke u ovom procesu, suoavalo se sa svim tekoama i izazovima
koje u sebi nose akciona istraivanja.
Neki autori smatraju da postoji problem u povezivanju rezultata istraivanja i planiranih intervencija i da je to zapravo potencijalna
opasnost i nedostatak akcionih istraivanja (Marris & Rein, 1967, prema
evkui, 2011). Upravo ovom pitanju posveena je posebna panja u
konsultativnom procesu izmeu kola i udruenja i projektnog tima, pri
emu je voeno rauna da projektni tim ne nametne gotova istraivaka
reenja i metodologiju kolama i udruenjima zbog svog ogranienog poznavanja karakteristika lokalnih okruenja i onoga to se zaista u praksi
odvija. S druge strane, vodilo se rauna i o tome da istraivanje bude
tako postavljeno da podaci budu upotrebljivi u kreiranju i osmiljavanju
budue intervencije. U ovoj studiji su prikazani predlozi intervencije kola i udruenja na osnovu dobijenih podataka.
Takoe, u literaturi se esto spominje da akciono istraivanje moe
predstavljati pravu pretnju za nastavnike i drugo osoblje koje nije
spremno da se menja i dozvoli da nekakva intervencija, koju oni doivljavaju kao spoljanju, utie na njihov rad. Jaanjem saradnje unutar
kole i uspostavljanjem podrke za svako istraivanje od strane kolskog
rukovodstva, nastojalo se da se cela kola pridobije i stekne uvid u znaaj realizovanog istraivanja. No, izazovi sprovoenja intervencije u koli
uvek ostaju mogui, zbog ega je uvek vano objasniti koje se vrednosti
nalaze u osnovi odreene intervencije i, na taj nain, pobrinuti se da ona
bude to bolje prihvaena. Svrsishodnost akcionog istraivanja zapravo
moe poveati entuzijazam nastavnika da se u njega ukljue.
Bilo je vrlo vano ouvati autonomnost kole u donoenju odluka
o temi svog akcionog istraivanja, jer bi u suprotnom nastavnici postali
izvritelji istraivanja koji sprovodi projektni tim, ime bi se izgubila dodatna vrednost koju pruaju akciona istraivanja.
24
Takoe, sama istraivaka aktivnost zna biti pohlepna (Kelly,

1985) i esto se neracionalno iriti i prevazilaziti obim potrebe za kreiranjem adekvatne intervencije. S druge strane, esto urgentnost intervencije zna dovesti do toga da se istraivanje posmatra kao nepotrebni
luksuz, sa eljom da se to pre pone delati esto bez jasnog osnova
koji govori da e odreena intervencija biti delotvorna.
Takoe, akciono istraivanje je podrazumevalo sinergijski rad nastavnika koji nastoji da iskoristi jake strane svakog nastavnika, lana
tima, i prilagoavanje specifinostima i ogranienjima svake kole, odnosno udruenja.
Imajui sve ovo u vidu, u projektu Nastavnici refleksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse, nastojalo se da se potencijalni nedostaci akcionih istraivanja prevaziu kroz nekoliko aspekata: 1) postavljanje tematskog okvira za akciona istraivanja imalo je za cilj da se
lokalni kontekst sagleda u kontekstu stratekih opredeljenja obrazovnog
sistema u celini (inkluzivno obrazovanje, interkulturalnost); 2) konsultativni proces sa kolama je omoguavao kolama izranjanje iz vlastitog
konteksta i sagledavanje sopstvene prakse iz drugog ugla; i 3) podrka u
kreiranju istraivanja je vodila postuliranju jasno postavljenih i proverljivih hipoteza koje su potom vodile jasnoj naunoj metodologiji.
Zahvaljujui karakteristikama akcionog istraivanja koje smo upravo prikazali, sasvim je logino da se ova istraivaka metoda koristi prilikom elje da se unaprede inkluzivna i interkulturalna obrazovna praksa koje nastoje da poveaju pravednost obrazovanja, dobrobit uenika i
kolu uine prilagodljivijom karakteristikama uenika, doprinosei na taj
nain kvalitetu obrazovnog procesa. Naa je elja da istraivanja koja su
pred vama prue inspiraciju i motivaciju za eljene promene i poboljanja u to vie kola, kao i da intervencije koje ekaju kole koje su uestvovale u ovoj publikaciji budu to uspenije.
Literatura
Berntajn, B. (1979). Jezik i drutvene klase. Beograd: BIGZ.
Bennet, M. (1993). Towards ethnorelativism: A developmental model of
intercultural sensitivity. In R.M. Paige (ed.), Education for the intercultural experience (2171). Yarmouth, ME: Intercultural Press.
Cohen L., Manion L. & Morrison, K. (2007). Metode istraivanja u obrazovanju. Zagreb: Naklada Slap.
Carr, W. & Kemmis, S. (1986). Becoming critical. London: The Falmer Press.
Desimone, L. (2009). Complementary Methods for Policy Research. In
Sykes, G., Schneider, B. & Plank, D. (eds.) Handbook of Education
Policy Research, New York and London: Routledge.
25
European Commission (2010). Europe 2020: A Strategy for smart, sustainable and inclusive growth. Brussels. Preuzeto sa: http://ec.europa.
eu/europe2020
Greene, J., Caracelli, V. & Graham, W. (1989). Toward conceptual framework for mixed-method evaluation design, Educational Evaluation and Policy Analysis. 11, 255274.
Goovi, R., Mre S., Jerotijevi, M., Petrovi, D. i Tomi, V. (2012). Vodi za unapreivanje interkulturalnog obrazovanja. Beograd: Fondacija za otvoreno drutvo.
Freire, P. (1993). Pedagogy of the Oppressed. New York: Continuum.
Freire, P. (1976). Education: The Practice of Freedom. London: Writers
and Readers.
Freire, P. (1996). Letters to Cristina: reflections on my life and work.
New York, NY: Routledge.
Freire, P. (2004). Pedagogy of Indignation. Boulder: Colorado, Paradigm.
UNESCO (2015). Incheon Declaration Education 2030: Towards inclusive and equitable quality education and lifelong learning for all,
World Education Forum, Preuzeto sa: https://en.unesco.org/worldeducation-forum-2015/
Jovanovi, V. (ur.) (2013). Obrazovna inkluzija dece romske nacionalnosti: izvetaj o sprovedenom monitoringu u osnovnokolskom obrazovanju. Centar za obrazovne politike. Beograd.
Kelly. A, (1985). Action research: what is and what can it do. In R. Burgess (ed.), Issues in educational research: qualitative methods (128
151). London: The Falmer Press.
Kemmis, S. & McTaggart, R. (1992). The Action Research Planner (second
edition). Geelong, Victoria: Deakin University Press.
Lewin, K. (1946). Action research and minority problems. Journal of Social Issues (24), 3446.
Lewin, K. (1948). Resolving Social Conflicts. New York: Harper.
McBee, M. (2004). The classroom as laboratory: An exploration of teacher
research. Roeper Review, 27, 5258.
Habermas, J. (1975). Saznanje i interes. Beograd: Nolit.
Habermas, J. (1984). Theory of Communicative Action Volume One: Reason
and the Rationalization of Society, Boston, Mass.: Beacon Press.
Halmi, A. (2005). Strategije kvalitativnih istraivanja u primijenjenim
drutvenim znanostima. Zagreb: Naklada Slap.
Hanushek, E. & Kimko, D. (2000). Schooling, Labor-Force Quality, and the
Growth of Nations. American Economic Review, 90(5), 11841208.
Hanushek, E. & Woessman, L. (2008). The Role of Cognitive Skills in Economic Development. Journal of Economic Literature, 46 (3), 607688.
26
Horkheimer, M. & Adorno, T. (1989). Dijalektika prosvetiteljstva, Sarajevo: Veselin Maslea, Svetlost.
Horkheimer, M. (1982). Kritika teorija I i II, Zagreb: Svetlost.
OECD (2010). Razumevanje drutvenih ishoda uenja, Ministsarstvo prosvete Republike Srbije, Beograd.
Pavievi, . (2011). Kritika teorija drutva i Frankfurtska kola, Fakultet politikih nauka, Godinjak 5, 4966.
Petrovi, D. (2014). Interkulturalna interakcija i razvoj interkulturalne
osetljivosti, Beograd: Institut za psihologiju, Centar za primenjenu
psihologiju.
Pei, M. (1990). Akciona istraivanja I kritika teorija vaspitanja, Pedagogija, 3, 275300.
Roberts, P. (2000). Education, literacy, and humanization: exploring the
work of Paulo Freire, Westport: Bergin & Garvey.
Stiglitz, J. (2012). The Price of Inequality. Penguin books.
Svetska banka (2010). Ekonomska cena iskljuenosti Roma, Preuzeto sa:
http://siteresources.worldbank.org/EXTROMA/Resources/SERB_
Economic_Costs_Roma_Exclusion_Note_Final3.pdf
Vigotski, L. (1974). Miljenje i govor. Beograd: Nolit.
evkui, S. (2011). Kvalitativna istraivanja u pedagogiji: doprinos razliitih metodolokih pristupa. Beograd: Institut za pedagoka
istraivanja.
Zuber-Skerritt, O. (1966). Emancipatory action research for organisational change and management development. In O. Zuber-Skerritt
(ed.), New direction in Action Research (83105). London: Falmer.
Ksenija Bonjak
Stipan Stanti
Sanja Duli
Ana Mikula
Osnovna kola Ivan Milutinovi,
Subotica
KAKO UNAPREDITI PODRKU UENICIMA

IZ IZDVOJENIH ODELJENJA
U SEOSKIM SREDINAMA?
Uvod
Osnovna kola Ivan Milutinovi u Subotici osnovana je 1868. godine. Dananji izgled dobila je 1893. godine, kao novosagraena kola.
U poetku je u koli bila organizovana samo nastava za prva tri razreda,
posebno za muku, a posebno za ensku decu. Nastava za svih osam razreda organizovana je od 1950. godine. Danas kola broji 469 uenika
koji su rasporeeni u 34 odeljenja. Pored centralne (gradske ili matine
kole) zgrade, nastava od I do VIII razreda se organizuje i u izdvojenim
odeljenjima u selu Mala Bosna. U ovim odeljenjima nastavu pohaa 15%
od ukupnog broja uenika, odnosno njih 73. U ovu kolu dolaze uenici iz
sela Mala Bosna, ali i sa okolnih salaa. Osim toga, kola ima i odeljenje
u medicinskom centru, koje pohaaju sva deca koja su na duem bolnikom leenju. Nastava je u obe kole organizovana u dve smene, na dva
nastavna jezika srpskom i hrvatskom.
Deca koja nastavu pohaaju u koli u Maloj Bosni se esto susreu
sa razliitim izazovima i preprekama u ostvarivanju svih mogunosti koje
se odnose na nastavne i vannastavne sadraje koje imaju deca iz urbane
sredine. Ovi uenici imaju veinom iste nastavnike kao i uenici u koli u
gradu, iste predmete, ali im nisu na raspolaganju neke pogodnosti koje
imaju gradska deca. Na primer, za razliku od grada, u koli na selu su
teko ostvarive sekcije i vannastavne aktivnosti. Vannastavne aktivnosti
su esto vezane za grad pa ih deca retko pohaaju, jer iziskuju novana
sredstva za prevoz. esti su problemi sa prevozom pa deca sa sela ne
idu, ili idu mnogo ree u odnosu na gradsku decu, u pozorite, na bazen,
u zooloki vrt i sl. Deca koja imaju tekoa u uenju veoma oteano
ili nikako ne dobijaju potrebnu pomo logopeda, defektologa i drugih
strunjaka. Roditelji su uglavnom loijeg socioekonomskog statusa pa je
28
problem obezbediti materijalna sredstva koja su potrebna za navedene

aktivnosti. Nii socioekonomski status takoe moe predstavljati faktor
koji moe dovoditi do niih postignua ovih uenika. Vei broj uenika
su putnici od kojih neki ive na udaljenim salaima do kojih nema ni
autobusa ni pravog puta. Zbog svega navedenog smo za potrebe naeg
akcionog istraivanja odabrali temu koja se tie uspostavljanja mree
partnerstva na lokalnom nivou u stvaranju uslova da kvalitetno i pravedno obrazovanje bude dostupno svima.
Predmet istraivanja, cilj i metod

Osnovni cilj sprovedenog istraivanja je identifikacija prilika za
unapreenje podrke deci koja nastavu pohaaju u izdvojenim odeljenjima u selu Mala Bosna.
U procesu istraivanja, prvo smo proverili pretpostavku da postoji
razlika izmeu postignua uenika iz centralne osnovne kole Ivan Milutinovi u Subotici i podrune kole koja se nalazi u selu Mala Bosna pokraj
Subotice poreenjem uspeha sa zavrnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja uenika iz matinih i izdvojenih odeljenja ove dve grupe uenika, a
potom smo kroz grupne intervjue (fokus grupe) proveravali i dalje i dublje
ispitivali uticaj razliitih uslova za uenje na postignua uenika.
Kako bi se u to veoj meri stekao uvid u razliite uslove za uenje
i kognitivni razvoj uenika u izdvojenim odeljenjima, za potrebe istraivanja sprovedeno je 6 fokus grupa: sa roditeljima i uenicima, kako
u centralnoj koli, tako i u podrunoj koli u Maloj Bosni. Odrana je
jedna fokus grupa sa nastavnicima i jedna fokus grupa sa predstavnicima
lokalne zajednice. Odabran je ovaj nain prikupljanja podataka kako bi
se dobila ira slika o postojeem stanju i najvanijim iniocima koji mogu
delovati na postignua uenika iz izdvojenih odeljenja i zato to su i sami
uesnici imali priliku da kroz razgovor uju i druga miljenja, da podstaknu jedni druge na razmiljanje i da vide koje su prilike za saradnju i
unapreivanje postojeeg stanja. Ovo se posebno odnosi na fokus grupu
sa lokalnom zajednicom gde su svi uesnici mogli sa svog aspekta izneti
probleme i predloiti nain njihovog reavanja.
Fokus grupama smo prikupili podatke od razliitih aktera koji na
razliite naine uestvuju u procesu obrazovanja, to je za ovo istraivanje najvanije.
U fokus grupi sa uenicima koji pohaaju gradsku kolu je uestvovalo 11 uenika od V do VII razreda. Uenici su birani tako da u grupi bude
otprilike podjednak broj deaka i devojica, kao i uenika koji nastavu
pohaaju na hrvatskom i srpskom jeziku. Osim toga, uzeto je u obzir da u
grupi uesnika budu ukljueni i uenici sa slabijim i oni sa boljim akademskim postignuima, uenici koji potiu iz boljih, kao i oni iz loijih socioekonomskih prilika, te uenici koji stanuju u blizini kole i oni koji putuju.
29
U fokus grupu sa uenicima u Maloj Bosni je bilo ukljueno sedam

uenika koji su odabrani po istom principu kao i uenici za fokus grupu u
matinim odeljenjima.
U centralnoj koli je u radu fokus grupe uestvovalo 11 roditelja,
a u Maloj Bosni pet jer nisu svi pozvani bili u mogunosti da prisustvuju.
Roditelji su bili razliitog socioekonomskog statusa i razliitog stepena
obrazovanja. Bili su ukljueni roditelji dece koja nastavu pohaaju na
srpskom, kao i oni ija deca nastavu pohaaju na hrvatskom jeziku.
U fokus grupu sa nastavnicima je ukljueno 10 nastavnika koji predaju u obe kole, kao i oni koji predaju samo u gradskoj, odnosno samo
u podrunoj koli.
Fokus grupu sa predstavnicima lokalne zajednice su inili predstavnici relevantnih institucija na lokalnom nivou: psiholog Centra za socijalni
rad, predstavnik Centra za socijalni rad, lan Interresorne komisije, vaspitaica PU Naa radost, glavna sestra u Deijem dispanzeru, predstavnik
Subotica-transa i lan Gradskog vea zaduen za obrazovanje. Predstavnici lokalne zajednice su birani iz institucija sa kojima kola najee sarauje ili sa kojima bi bilo najvanije da se uspostavi jo bolja saradnja.
Prikupljeni su podaci o uspehu uenika na zavrnom ispitu kolske
2012/20131, 2013/2014. i 2014/2015. Prve godine, odnosno 2012/2013.
uenici su polagali zavrni ispit samo iz matematike i srpskog, odnosno
maternjeg jezika, dok su naredne dve godine polagali i kombinovani test
koji ukljuuje zadatke iz fizike, hemije, biologije, istorije i geografije.
Fokus grupe sa uenicima i roditeljima su organizovane i sprovedene u
toku kolske godine, a sa nastavnicima i predstavnicima lokalne zajednice neposredno nakon njenog zavretka.
Istraivaki nalazi
Razlike u postignuima na zavrnom ispitu uenika iz matine
kole i uenika iz izdvojenih odeljenja. Rezultati za 2012/13. godinu
govore da su uenici iz izdvojenih odeljenja imali neto nia postignua
na testu iz matematike u odnosu na uenike iz matine kole, dok te razlike nisu vidljive u postignuu iz srpskog jezika.
Tabela 1. Prosene vrednosti postignua uenika

iz matinih i izdvojenih odeljenja na zavrnom ispitu
2012/2013. iz maternjeg jezika i matematike
2012/2013.
Centralna kola
Mala Bosna
1
Maternji jezik
(aritmetika sredina)
11,94
11,96
Matematika
(aritmetika sredina)
10,18
8,79
Nismo uzeli rezultate probnog testiranja za 2012/2013, jer ih kola nema. Oni
se, po nalogu Ministarstva, uvaju samo godinu dana.
30
Grafikon 1. Postignua uenika u izdvojenim i

matinim odeljenjima na zavrnom ispitu 2012/2013. godine
Slini rezultati dobijeni su i 2013/2014. godine. I tada je loiji rezultat na testu iz matematike i kombinovanog testa postignut u izdvojenim odeljenjima u odnosu na matina odeljenja, dok su rezultati na testu
iz srpskog jezika veoma slini.
Tabela 2. Prosene vrednosti postignua uenika iz matinih i

izdvojenih odeljenja na zavrnom ispitu 2013/2014. iz maternjeg
jezika, matematike i kombinovanog testa
2013/2014.
Centralna kola
Mala Bosna
Maternji jezik
Matematika
Kombinovani test
(aritmetika sredina) (aritmetika sredina) (aritmetika sredina)
11,48
10,84
11,66
11,21
7,38
10,07

31
S druge strane, rezultati zavrnog testiranja 2014/2015. godine

daju drugaiju sliku: uenici iz Male Bosne su imali neto vie prosene
rezultate iz matematike u odnosu na uenike iz matinih odeljenja u gradu, dok je uspeh na testu iz srpskog jezika i ove godine bio ujednaen.
Tabela 3. Prosene vrednosti postignua uenika iz matinih i

izdvojenih odeljenja na zavrnom ispitu 2014/2015. iz maternjeg
jezika, matematike i kombinovanog testa
Maternji jezik
Matematika
Kombinovani test
(aritmetika sredina) (aritmetika sredina) (aritmetika sredina)
Centralna kola
12,00
8,53
14,89
Mala Bosna
12,25
11,36
15,04
2014/2015.

Ovde treba naglasiti da razliita postignua uenika iz izdvojenih

odeljenja na testu iz matematike mogu da budu posledica injenice da
je uzorak sastavljen od malog broja uenika u izdvojenim odeljenjima.
Godine 2012/2013. test je radilo 12 uenika, 2013/2014. osam uenika, a
2014/2015. 11 uenika. S obzirom na mali broj uenika, bilo koji ekstremni rezultat (bilo ekstremno dobar ili ekstremno lo) znaajno utie na
prosean rezultat to je moglo uticati na dobijenu sliku. Ovakvi rezultati
ukazuju da postoji generalni trend, uz generacijske izuzetke, da uenici iz izdvojenih odeljenja postiu slabije rezultate na zavrnom testu iz
matematike. Iako im predaju uglavnom isti nastavnici, smatramo da se
razlike u postignuima mogu traiti u razliitim uslovima u kojima se uenici razvijaju i ue ukljuujui i razliitu opremljenost izdvojene i matine kole. Naa praksa pokazuje da nastavnici imaju slian odnos i nain
rada sa uenicima i iz izdvojenih odeljenja (koji je neto prilagoeniji
potrebama uenika i injenici da je broj uenika manji) i sa uenicima iz
matine kole.
32
Istraivaki nalazi fokus grupa

Odnos izmeu uenika i nastavnika. Svi uenici i roditelji, kako
iz grada tako i iz Male Bosne, smatraju da se nastavnici isto odnose prema svim uenicima, bez obzira na to da li oni dolaze iz bogatijih ili siromanijih sredina. Uenici naglaavaju da nastavnici neguju vrednosti
koje ukazuju na to da nije vano iz koje sredine neko dolazi i da to nije
osnova po kojoj treba vrednovati ljude i graditi prijateljstva. Uenik iz
Male Bosne kae: Nastavnici ne gledaju ko se kako oblai, nego kakvo
je znanje. Uenik iz gradske kole navodi: Nastavnici esto ukazuju na
to da nije vano iz koje sredine (bogatije ili siromanije ) neko dolazi i
da na toj osnovi ne treba vrednovati ljude i graditi drugarstvo. Uenici
iz gradske kole navode da znaju meu sobom ko iz kakve sredine dolazi.
Socioekonomski status je, prema njima, sam po sebi prepoznatljiv. Uenici i roditelji generalno, u obe kole, smatraju da nastavnici ne prave
razlike po ovim osnovama, te da su materijalno stanje i razliiti statusni
simboli vaniji deci u gradu. U koli vlada miljenje da je vano dalje
raditi na promociji univerzalnih vrednosti i jednakosti (kroz radionice,
asove odeljenskih strateina i dr.) sa ciljem da se ukae da oveka treba
vrednovati po njegovim delima, a ne materijalnom stanju. Ovo je posebno vano sprovoditi u gradskoj koli, gde se socioekonomske prilike i
uslovi ivota drastinije razlikuju u odnosu na selo, gde je socioekonomski status uenika ujednaeniji.
Uenici i roditelji i gradske i seoske kole se slau da nastavnici
preuzimaju odgovornost za uspeh uenika, da se trude i da su spremni
pojasniti nejasnoe svaki put kada je to potrebno. Uenici u gradskoj sredini pohaaju dopunsku nastavu, jer smatraju, kao i roditelji, da je ona
vana i da se na njoj moe puno nauiti, a tako i popraviti ocene. Ipak,
u odreenoj meri i dalje je prisutno miljenje da na dopunsku idu samo
loi aci pa uenici ne ele da je pohaaju. To se vidi i iz komentara roditelja iz grada koji kae: Dopunska nastava puno vredi. Uenici misle da
na dopunskoj trebaju pristvovati samo loi aci pa je ne ele pohaati.
Dopunsku nastavu treba predstaviti kao as koji slui za dodatna objanjenja. Uenici u Maloj Bosni kau da manje pohaaju dopunsku jer
veinu gradiva savladaju na asu, emu doprinose brojano manja odeljenja. Odnosno, odeljenja imaju mali broj uenika pa nastavnici imaju
vie vremena za dodatna pojanjenja, ee ispituju decu i zbog toga
nema toliko potrebe za dopunskom. Mali broj uenika po odeljenjima
deca navode kao jednu od glavnih prednosti seoske kole. Glavni zakljuci su da je potrebno predstaviti dopunsku nastavu kao as koji slui za
dodatna objanjenja, paljivo odrediti termine dopunske kako se ne bi
meusobno preklapali, obavestiti uenike o promeni termina i dopunsku
organizovati samo radnim danima.
Jo jedan od zakljuaka je da su pozitivna promena odeljenja u kojima ima dece koja nastavu pohaaju po individualnom obrazovnom pla-
33
nu. Roditelj iz Male Bosne o tome kae: Dobra su inkluzivna odeljenja,

deca ne gledaju vie na to kao na neto strano, zdravo je za odrastanje
da znamo da smo svi jednaki. U prijanja vremena se to shvatalo tek u
odrasloj dobi, a ovako se to vie prihvata.
to se ocenjivanja tie, primeeno je da je esto nastavnicima bitnija ocena nego nekim uenicima. Tako smatraju uenici iz grada. Roditelji u gradu kau da ne predaju svi nastavnici podjednako kvalitetno.
Deava se da deca neke nastavnike ne smeju da pitaju ako neto ne razumeju, pa ne znaju kako i koliko treba vebati i raditi. Kako bi deca
nadoknadila proputeno ili razumela odreeno gradivo, roditelji gradske
dece ponekad plaaju private asove. Problem je i to se esto menjaju
nastavnici. Zamerka roditelja u gradu je to se u koli ne radi dodatno sa
uspenim acima i to nastavnici samostalno odreuju koliko e pruiti
uenicima i samostalno postavljaju nivo oekivanog znanja. Potrebno je
da se u razredima stvori atmosfera sigurnosti i poverenja, kako bi uenici, bez ustruavanja, mogli pitati svoje nastavnike sve o ih zanima
i kako bi veinu gradiva savladali u koli, za vreme nastave, redovne i
dopunske. Vano je i uiti decu kako da ue i kako da meu mnotvom
informacija koje su nam danas dostupne izaberu proverene i relevantne.
Roditelji uenika iz Male Bosne su veoma zadovoljni odnosom nastavnika
prema njihovoj deci i angamanom kole koji ona prua uenicima u izdvojenim odeljenjima, iako su svesni da je ta kola slabije opremljena,
da su uenici slabije ukljueni u vannastavne aktivnosti i da prevoz predstavlja jednu od barijera.
Uestvovanje u ivotu kole i dostupnost usluga. Uenici iz
Male Bosne i iz grada navode da su i u matinoj i u podrunoj koli samo
najbolji uenici medijatori, lanovi Vrnjakog tima i akog parlamenta,
jer nastavnici imaju vie poverenja u njih. Smatraju da poverenje treba
dati i slabijima i uenicima, koji su po prirodi povueniji, kako bi dobili
ansu da se dokau na nekom polju. Miljenja su da treba dati ansu i
uenicima koji prave disciplinske probleme, jer bi to moglo uticati na
promenu njihovog ponaanja u pozitivnom smislu. Zakljuak je da bi sva
deca trebalo da podjednako uestvuju u radu kole kroz razliite timove i
aktivnosti, to sada nije u dovoljnoj meri prisutno. to se tie dostupnosti pedagoga i psihologa, deca u gradu izvetavaju da svi imaju jednaku
ansu da im se obrate. Uenik iz grada kae: Uenici idu kod psihologa
kada se neto loe dogodi, traei savet ili na preporuku nastavnika ili
odeljenjskog stareine. Deca u Maloj Bosni vie sama reavaju probleme, nisu navikla da trae podrku pedagoga i psihologa koji nisu stalno
dostupni, ve samo jednom nedeljno, mada su svesni da bi se neki problemi, koji su u koli prisutni, bre i adekvatnije reili uz pomo nastavnika i strune slube. Roditelji gradske dece smatraju da deca imaju
pogrean odnos prema ulozi psihologa u koli, jer im je on predstavljen
34
kao bauk, neko kim se preti, te se svaki odlazak i razgovor sa njim doivljava kao kazna. Jo jedan vaan zakljuak je da i roditelji i uenici obe
kole ele vie da uestvuju u ivotu i radu kole. Uee roditelja zavisi
u velikoj meri od razrednog stareine, a veoma je bitno da oni funkcioniu kao saradnici. Primedba roditelja je da su na roditeljskom sastanku
roditelji sluaoci, nemaju mogunost donoenja odluka i uestvovanja u
postavljanju pravila. Roditelji u gradu navode i problem nesloge meu
samim roditeljima, te nemogunost zajednikog angaovanja u donoenju odluka koje bi se ticale kole i njihove dece. Neki prodorniji roditelji
ne dozvoljavaju potpunu diskusiju, a pojedinim odeljenjima se roditeljski
sastanci ne odravaju dovoljno esto. Roditelji u gradu napominju da je i
na sastancima Saveta roditelja uloga roditelja u odluivanju i radu kole
veoma mala i da se svede na itanje pravilnika i odluivanje o ekskurzijama. Roditelji na selu su zadovoljni svojom ukljuenou u rad kole i
oseaju da uestvuju u donoenju odluka.
Uslovi koji utiu na postignua uenika. Zajedniki je zakljuak
svih uenika da svi uenici nemaju jednake uslove kod kue, ali su svoj
deci u koli koju pohaaju obezbeeni jednaki uslovi, iako se objektivno
ti uslovi meu kolama razlikuju. Nastavnici istiu da bolje uslove imaju
deca u gradu. U selu postoji internet, mediji i druge mogunosti koje postoje i u gradskoj koli, ali je, na primer, upotreba pribora i hemikalija u
nastavi hemije mnogo manja u selu zbog nedostatka istih. Uenici iz grada kolsku biblioteku u matinoj koli koriste samo kada podiu knjige za
lektiru. Druge knjige podiu u gradskoj biblioteci, jer smatraju da kolska
nema zanimljivu literaturu. Deca sa sela veoma retko koriste biblioteku
koja se nalazi u matinoj koli, a esto ni ne znaju kome se trebaju obratiti ako ele da uzmu knjigu. Naglaavaju da bi bilo dobro da imaju neko
tiho i mirno mesto u koli gde bi mogli da itaju. Navedene su i glavne
prednosti seoske kole u odnosu na gradsku, a to su, pored malih odeljenja, mogunost individualnog rada sa uenicima, bolje okruenje, vee
dvorite kole, mogunost za nastavu u prirodi. Deca na selu se meusobno bolje poznaju i vie drue, vie rade, pomau roditeljima. Roditelji
iz grada su miljenja da oni sami svoju decu ine nesamostalnijom, jer
previe obaveza preuzimaju na sebe i izvravaju razne obaveze umesto
svoje dece. Kao nedostaci su navedeni i ti da su seoske kole udaljene od
grada te su im daleko pozorite, bioskop, bazen. Za svaki takav put deca
moraju da plaaju autobusku kartu koja je skuplja od autobuske karte u
gradu. Osim toga, u selu postoje male mogunosti da se deca bave aktivnostima van kole. Nastavnici iz grada primeuju da u selu nedostaju
klubovi, postoji klub Meseina, sekcija nonog sporta za mlade, koji
deca rado poseuju, najee jedno vee tokom vikenda. U gradskoj koli
je bolja socijalizacija zbog brojnosti dece, vea je konkurencija i mogunost razvoja pozitivnog takmienja meu uenicima, a postoji i mo-
35
gunost za uspostavljanje vie prijateljstava. Jedan od veih problema

u seoskoj koli je i ostvarivanje prava na dodatnu podrku za decu kojoj
je to potrebno (logoped, reedukator), to istiu i nastavnici iz grada. U
gradu se ova podrka ostvaruje, defektolozi obilaze kole, ali u seoske
sredine ne dolaze, iako ima potrebe. esto i roditelji ne ele ili ne mogu
sami finansirati odlazak svoje dece na razliite vebe u grad. Uenici iz
Male Bosne navode pa je u seoskoj koli zimi esto hladno da ponekad na
asovima sede u jaknama. Osim toga, uionice su male, spojene, pa deca
uju ta se u susednoj uionici dogaa i to ih ometa u radu.
Glavna motivacija uenika za uenje je elja da se upie odabrana
srednja kola. Decu iz grada na uenje motiviu i nastavnici i roditelji
koji znaju da znanje vredi i da je ono neto to im niko ne moe oduzeti.
Ima i onih uenika koji bi u budunosti voleli da postanu uspeni sportisti
ili poslovni ljudi. Uenici putnici navode da im oteava i to to ustaju najmanje sat vremena ranije i toliko u povratku troe na putovanje, umorniji su i ostaje im manje vremena za uenje. Ukoliko nemaju prvi as,
oni u kolu dolaze ranije, jer kasnije nemaju autobus. esto ne mogu da
ostaju na dopunskoj nastavi. Loe vreme takoe moe da bude prepreka
za dolazak u kolu. Uenik iz grada kae: Uenicima putnicima je tee
jer troe vreme na putovanje, a ponekad zbog putovanja kasne na nastavu. U Maloj Bosni postoje uenici koji u kolu dolaze preko njiva, jer ne
postoji pravi put do kole. Oni svakodnevno prelaze nekoliko kilometara
peke. Ukoliko je blato ili sneg, ova deca ne mogu doi do kole.
Uenici i roditelji iz grada su miljenja da na uspeh uenika najvie
utiu uenje, rad i zalaganje na asovima. injenica je da manji broj
dece u odeljenjima na selu omoguava bolji uvid nastavnika u njihov napredak i odnos na asu. Uslovi ivota ponekad utiu na ocene, ali svako
ko hoe, moe nai vremena za sve, smatraju uenici iz Male Bosne.
Saradnja sa lokalnom zajednicom. Saradnja i pomo lokalne zajednice zavise od izbora i politike situacije, naglaavaju nastavnici sa
sela. Tako, pred izbore, deca dobijaju razliite poklone, omoguuje im se
odravanje kolske priredbe u seoskom domu uz grejanje sale i sl. Jedne
godine je pred izbore postavljena ograda oko terena pored kole u Maloj Bosni koja je nakon nekoliko dana pala, jer je bila loe postavljena.
Nastavnici predlau zajednika okupljanja seminare sa predstavnicima
lokalne zajednice. Uenici osnovne kole, kako u gradu, tako i u Maloj
Bosni, dobijaju autobusku kartu ukoliko do kole moraju putovati autobusom. Postoje uenici koji ive na salaima i koji nemaju mogunosti
da koriste gradski prevoz, te oni dobijaju novac u vrednosti mesene
autobuske karte za decu, naglaavaju nastavnici iz Male Bosne. Jedan
nastavnik dodaje: Ukoliko se ukae prilika, nastavnici posreduju izmeu
organizacija, poput Crvenog krsta i drugih organizacija koje su u mogunosti pomognu ugroenim uenicima, te se takvim uenicima omogui au-
36
tobuska karta, besplatni udbenici ili letovanje. Problem je to je malo

takvih organizacija, a dece kojima treba pomoi je sve vie. Potrebno je
omoguiti uenicima besplatnu uinu, udbenike, autobusku kartu.
Planovi za dalje kolovanje. Nastavnici iz obe kole istiu da
nema razlike u odabiru srednje kole koju ele da upiu izmeu uenika
matinih i izdvojenih odeljenja. Deca upisuju ono to je najpopularnije:
medicinsku i ekonomsku kolu ili gimnaziju u zavisnosti od ekonomskih
mogunosti roditelja. Deca se, prema miljenju roditelja i nastavnika,
dobro snalaze u srednjim kolama, podjednako deca iz grada i deca sa
sela, s tim da odreen broj dece iz seoskih kola ve na samom poetku
kolovanja zna da e ostati da obrauje zemlju. To su deca kako iz dobrostojeih porodica koje imaju svoje radnike i veliko imanje, tako i siromana deca. Uenici sa sela koji se opredele za pohaanje srednje kole
ne dobijaju besplatnu autobusku kartu. Problem je to finansijski faktori
esto utiu na odluke koju i u kom mestu e se deca upisati, zakljuuju
nastavnici iz Male Bosne.
Zakljuak
Pored nalaza o niim postignuima iz matematike na zavrnom ispitu (uz izuzetak u jednoj generaciji), glavni zakljuci svih odranih fokus
grupa su da nastavnici jednako tretiraju decu sa sela kao i decu iz grada
to poveava ansu da intervencija koja se zasniva na rezultatima ovog
istraivanja (prikazana u daljem tekstu) bude dobro prihvaena u koli i
uspena.
Mnogo loiji uslovi u kojima uenici sa sela ue nameu potrebu za
aktivnostima koje za cilj imaju poboljanje njihovog poloaja u obrazovanju. Na osnovu rezultata, ove aktivnosti treba da budu tako osmiljene
i sprovedene da se ovim uenicima omogue bolji uslovi za uenje i rad.
Glavna prednost kole u Maloj Bosni su mala odeljenja, pa se na
asu puno uradi, lake ispravlja ocena i smanjuje potreba za odlaskom na
dopunsku. Skoro niko od uenika seoske kole nikada ne ide na privatne
asove (usled slabijeg socioekonomskog statusa i udaljenosti), za razliku
od gradske dece, to je moda i razlog razlike u postignuima, imajui u
vidu da im predaju isti nastavnici. Prisutne su i razlike koje se tiu samih
uslova rada u matinoj koli u odnosu na izdvojena odeljenja. Jedan od
veih problema su loi prozori na koli u Maloj Bosni zbog ega deca zimi
sede u jaknama na asovima, a esto i idu ranije kui zbog niskih temperatura u uionicama. Deca u gradskoj koli ne susreu se sa ovakvim problemima. Uprkos svim problemima zajedniki zakljuak je da je seoska
kola veoma vana, da funkcionie i da su uenici koji je pohaaju dosta
uspeni imajui u vidu neto nepovoljnije uslove u kojima ue. Ipak, ima
37
prostora za napredak. Zbog svega navedenog potrebno je u kolu ulagati i

omoguiti deci sa sela uslove za obrazovanje kakve imaju deca u gradu.
Predlozi za intervenciju
Kako bi kvalitetno obrazovanje bilo dostupno svima potrebno je
pruiti podrku deci sa selu u onim oblastima koje su identifikovane kao
problematine. Velika je potreba za produenim boravkom koji postoji
u matinoj, ali ne i u podrunoj koli. To bi bilo posebno vano za decu
putnike koja zbog reda vonje autobusa ponekad moraju ostati due jedan as ili doi mnogo ranije u kolu. Produeni boravak bi koristio i onim
uenicima iji roditelji rade due, pa nema ko da bude sa njima kod kue
ili da doe po njih u kolu. Osim toga, u boravku mogu dobiti i potrebnu
pomo u izradi domaih zadataka to bi bilo posebno znaajno za uenike
koji imaju potekoa u uenju. Na taj nain se moe pruiti dodatna podrka deci koja postiu slabije rezultate u koli.
Veoma je vano i osiguravanje dodatne podrke deci koja imaju
potekoa u savladavanju gradiva. Deca u gradu mogu u koli, uz odobrenje interresorne komisije, dobiti podrku razliitih struanjaka, dok je u
izdvojenim odeljenjima ne dobijaju, iako na to imaju pravo i iako takoe
dobiju miljenje komisije da je ova podrka potrebna. Zbog toga bi bilo
potrebno da u izdvojena odeljenja dolaze razliiti strunjaci (logoped,
defektolog i dr.) koji bi pruali dodatnu podrku deci.
S obzirom da su uenici, kako u gradskoj tako i u seoskoj koli,
primetili da su samo najbolji aci odabrani da budu medijatori, lanovi
Vrnjakog tima i akog parlamenta, u buduim odabirima uenika za
ove uenike organizacije bi trebalo dati priliku i slabijim uenicima,
kako bi dobili ansu da se dokau na nekom polju. Pored toga, trebalo bi
podstai vee angaovanje roditelja u procesu odluivanja u koli kroz
Savet roditelja.
U matinoj koli se radi na uvoenju i primeni informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u nastavi. Potrebna su dodatna sredstva da
se IKT uvede u nastavu i u Maloj Bosni. Neophodni su projektori i raunari za nastavnike, tableti za uenike i bolji internet. Tada bi se mogao
primeniti nain rada koji se planira i ostvaruje u matinoj koli. Uenici
bi dobili tablete koji bi nosili kui i u kolu. Nastavnici bi uenicima pripremali sadraje koji bi bili dostupni preko mrea za uenje kao to je
Edmodo. Za provere znanja organizovali bi se kvizovi, kojima se moe
pristupiti preko interneta. Na ovaj nain bi uenici razvijali informatike
kompetencije i uili kako doi do relevantih informacija.
Jo jedan prioritet koji bi unapredio uslove u koli je zamena prozora. Zbog loih prozora u zimskim mesecima se ne moe postii ade-
38
kvatna temperatura u prostorijama kole. U takvim uslovima je rad esto

otean, a ponekad i nemogu.
Ove oblasti identifikovane su kao prioritetne od strane kole i u
velikoj meri bi unapredile uslove rada i kvalitet rada izdvojenih odeljenja
u Maloj Bosni. Smatramo, na osnovu svog rada i istraivakih rezultata,
da bi ulaganje dodatnih sredstava u kolu u Maloj Bosni doprinelo veoj
pravednosti obrazovanja u naoj koli.
Jelena Luci Bulovi

Osnovna kola Milan Ili ia, Aranelovac
Slavica Nikoli
Osnovna kola Milan Ili ia, Aranelovac
Danijela Juroevi
Osnovna kola Milo Obrenovi, Aranelovac
Olivera orevi
Osnovna kola Duan Radonji, Banja
Udruenje prosvetnih radnika Aranelovca
PRELAZAK SA RAZREDNE NA
PREDMETNU NASTAVU I UENICI KOJIMA JE
POTREBNA DODATNA PODRKA
Uvod
Udruenje prosvetnih radnika Aranelovca (UPRA) osnovano je 9.
aprila 2014. godine kao organizacija civilnog drutva i kao profesionalno
udruenje nastavnika koje se bavi obrazovno-vaspitnim radom. Udruenje
je profesionalno, struno, dobrovoljno i neprofitno. Broji 120 lanova meu
kojima su nastavnici razredne i predmetne nastave, direktori i pomonici
direktora, psiholozi, pedagozi, sekretari iz etiri gradske i pet seoskih osnovnih kola. Otvoreno je za saradnju sa vladinim sektorom, strunim i naunim
institucijama i ustanovama, nevladinim sektorom, udruenjima i donatorima
u zemlji i inostranstvu u cilju unapreenja vaspitno-obrazovnog procesa, podizanja profesionalnih kompetencija lanova i jaanja Udruenja u celini.
Iskustvo nam govori da je polazak u peti razred prekretnica za sve
uenike, kada je potrebno da se uenici prilagode na razliite naine rada
veeg broja nastavnika. To zahteva socijalnu i emocionalnu zrelost uenika, samostalnost u uenju, formirane radne navike, kao i posedovanje
odreenih strategija uenja. Ovi izazovi su jo vei ukoliko je re o detetu
kome je potrebna dodatna podrka. Kroz ovo istraivanje eleli smo da
dobijemo podatke o tome u kojim segmentima se moe ukazati potreba
za dodatnom podrkom, da ispitamo kakva je praksa pruanja ove podrke uenicima, razmotrimo mogunosti za njeno unapreenje i, ukoliko je
potrebno, osmislimo nove oblike podrke u uenju. Kao dugoroni cilj smo
postavili i to da svi uenici, kojima podrka u uenju bude pruena na nov
nain, zadre isti ili postignu bolji uspeh u petom razredu.
40
Predmet i cilj istraivanja

Tema istraivanja naeg tima je pruanje dodatne podrke u koli
uenicima kojima je ona potrebna u kontekstu prelaska sa razredne na
predmetnu nastavu.
S obzirom na to da smo pitanje potrebe za dodatnom podrkom
uenicima prilikom tranzicije eleli da sagledamo to obuhvatnije, interesovalo nas je: 1) kako se deca, kojoj je potrebna dodatna podrka,
oseaju u koli i kako su prihvaena od strane vrnjaka i nastavnika; 2)
kako u koli funkcionie sistem pruanja podrke uenicima i kakve vrste
podrke su im na raspolaganju; 3) da li u pruanju podrke kola ostvaruje komunikaciju s porodicom i koliko se roditelji angauju oko kolskih obaveza; 4) ta je uenicima bilo najtee pri prelasku s razredne na
predmetnu nastavu i koliko su bili informisani o onome to ih oekuje;
5) koji inioci povoljno, a koji nepovoljno utiu na dete kome je potrebno pruiti dodatnu podrku; 6) kakav je kvalitet saradnje sa lokalnom
samoupravom po ovom pitanju i 7) koliko su nastavnici osposobljeni da
pruaju dodatnu podrku.
Metod
Da bismo pitanje davanja podrke uenicima kojima je potrebna
dodatna podrka sagledali to obuhvatnije, zanimala su nas iskustva: a)
nastavnika razredne nastave; b) nastavnika predmetne nastave; c) roditelja uenika koji imaju potrebu za dodatnom podrkom; d) uenika koji
imaju potrebu za dodatnom podrkom i e) vrnjakih timova.
Istraivanje smo sproveli u tri kole na podruju Aranelovca koje
su razliite i po kapacitetu i po strukturi uenika, u ijem su lanstvu
zaposleni iz velikih gradskih kola, malih gradskih kola i seoskih kola sa
izdvojenim odeljenjima.
Osnovna kola ,,Milan Ili ia se nalazi u centru Aranelovca.
Lokacija kole je dostupna uenicima, tako da veina dolazi peice. To
je najvea kola u optini i broji 1100 uenika u 41 odeljenje (nema podrunih odeljenja).
kola Milo Obrenovi je manja gradska kola koja broji 374 uenika, specifina po tome to u njoj postoje etiri specijalna odeljenja sa
ukupno 16 uenika, u kojima nastavu dre etiri diplomirana specijalna
edukatora. kola je opremljena odgovarajuim neophodnim sredstvima
za rad u ovim odeljenjima, jer je kola prvobitno i bila specijalna, a
kasnije je dobila status redovne kole. U redovnoj nastavi ove kole, gde
ima potrebe, primenjuju se individualni obrazovni planovi (IOP).
Osnovna kola Duan Radonji u selu Banja je matina kola, koja
u svom sastavu ima dva izdvojena odeljenja u Marinovcu i Brezovcu (u 14
Prelazak sa razredne na predmetnu nastavu
41
odeljenja ima 187 uenika). kola je specifina po entuzijazmu radnika

koji ele da razbiju predrasude o radu u seoskoj sredini.
Za dobijanje podataka koristili smo individualne i grupne intervjue
(fokus grupe). Uenike i roditelje uenika smo intervjuisali pojedinano,
zato to smo eleli da uspostavimo neposrednu komunikaciju i zato to
smo pretpostavili da je ova tema za njih osetljiva. Sa nekim od ispitanika bilo je teko uspostaviti komunikaciju, te fokus grupa za njih ne bi
bila adekvatna tehnika za prikupljanje podataka. Nastavnike razredne i
predmetne nastave i lanove vrnjaih timova intervjuisali smo grupno,
jer smo eleli da podstaknemo grupnu interakciju koja bi nam omoguila
dublji uvid u istraivane probleme. Intervju je raen sa ukupno devet
uenika petog razreda, od kojih su dva iz velike gradske kole, pet iz
male gradske kole i dva iz seoske kole (tri devojice i est deaka). Sedam uenika pohaa nastavu po IOP-u, a dva ne pohaaju, ali je kod njih
uoena potreba za pruanjem dodatne podrke. Intervjuisano je i osam
roditelja ovih uenika (jedan otac i sedam majki). Jedan roditelj (iz seoske kole) se nije odazvao pozivu na intervju. Meu ispitanicima bili su i
jedan uenik i njegov roditelj romske nacionalnosti, kao i dve samohrane
majke. Tri roditelja imaju zavrenu osnovnu kolu, dok ostali imaju zavrenu srednju kolu. Sprovedene su po tri fokus grupe sa nastavnicima
razredne nastave, nastavnicima predmetne nastave i sa vrnjakim timovima. U sve tri kole odrana je po jedna fokus grupa sa uiteljoma,
predmetnim nastavnicima i vrnjacima.
Tabela 1. Sastav fokus grupa

Uesnici
fokus grupe
Nastavnici
razredne
nastave
Nastavnici
predmetne
nastave
Vrnjaki
tim
Broj uesnika
O Duan
Radonji
O Milo
Obrenovi
O Milan Ili
ia
O Duan
Radonji
O Milo
Obrenovi
O Milan Ili
ia
O Duan
Radonji
O Milo
Obrenovi
O Milan Ili
ia
Sastav fokus grupe (specifinosti)

5
10
10
5
6
7
4
7
8
etiri nastavnice i jedan nastavnik (u koli

predaje samo jedan nastavnik razredne nastave)
Devet nastavnica i jedan nastavnik (u koli
predaje samo jedan nastavnik razredne nastave)
Devet nastavnica i jedan nastavnik (u koli
predaje tri nastavnika razredne nastave)
Pet nastavnica (od 24 predmetna nastavnika,
etiri su mukarca)
est nastavnica (u predmetnoj nastavi u koli
predaju samo tri nastavnika, od kojih dvojica
imaju puno radno vreme u ovoj koli)
etiri nastavnice i tri nastavnika (u predmetnoj
nastavi u koli predaje treina nastavnika)
Jedan deak i tri devojice (razliitog uspeha,
primernog vladanja)
etiri deaka i tri devojice (razliitog uspeha,
primernog vladanja)
Tri deaka i pet devojica (razliitog uspeha,
primernog vladanja)
42
Kako bi analiza bila sveobuhvatna, podelili smo dobijeni materijal

na sedam oblasti: kolski etos, sistem dodatne podrke, saradnja sa porodicom, tranzicija sa razredne na predmetnu nastavu, sredinski i kontekstualni uticaj na uenje, saradnja sa lokalnom zajednicom nastavnike
kompetencije.
Pored toga, uraena je kvantitativna analiza postignua odabranih uenika koji imaju potrebu za dodatnom podrkom na kraju treeg i
etvrtog razreda razredne nastave i petog razreda (predmetna nastava).
U istraivanje je bilo ukljueno devet uenika, od kojih est pohaa nastavu po IOP-u 1, jedan uenik po IOP-u 2 (uenik br. 3), a dva uenika
ne pohaaju nastavu po IOP-u zbog protivljenja roditelja (uenik br. 6 i
uenik br. 8), ali postoji potreba za prilagoavanjem.
Istraivaki nalazi
kolski etos. Uenici kojima je potrebna dodatna podrka oseaju
se dobrodolim u koli, ali roditelji i nastavnici sumnjaju da su sva deca
kojoj je potrebna dodatna podrka prihvaena u svojim odeljenjima, jer
meu uenicima postoje velike individualne razlike u pogledu spremnosti
da prihvate razliitosti. Prihvaenost zavisi i od vrste izazova sa kojim
se uenik suoava, a po miljenju nastavnika vremenom se distanca
smanjuje i evidentan je pozitivan pomak u prihvaenosti ovih uenika.
Nastavnici za sebe kau da imaju podjednak odnos prema svoj deci, a
uenici kojima je potrebna dodatna podrka to potvruju. Trude se da
stvore klimu meusobnog uvaavanja i vode rauna o rasporedu sedenja,
svu decu ukljuuju u grupni rad, rad u parovima, te realizaciju kolskih
mini-projekata. Svi ispitani uenici kau da retko uestvuju u kolskim
priredbama, a za postignute rezultate dobijaju retke i najee usmene
pohvale. Niko od ispitanih roditelja nije lan Saveta roditelja, ali veruju
da se potuje zakonska procedura o ukljuivanju roditelja dece kojoj je
potrebna dodatna podrka u njegov rad. U odnosima svih zaposlenih u
koli postoji meusobno uvaavanje i podrka. Nastavnici predmetne i
razredne nastave u obe gradske kole imaju pozitivnija iskustva kada je
u pitanju njihova meusobna saradnja i razmena informacija nego oni u
seoskoj koli. Iako su uenici kojima je potrebna dodatna podrka rekli
da se oseaju dobrodolim u koli, injenica da nisu podjednako dobro
prihvaeni kao i ostali uenici, da retko uestvuju u kolskim priredbama
i da retko dobijaju pohvale ukazuje na to da je kolski etos oblast iji
je kvalitet potrebno unapreivati u narednim akcijama. Jedan od naina
da se to uradi je da se u pruanje podrke ukljue i ostali uenici kroz
vrnjaku podrku, a koliko je to efikasno svedoi i izjava jednog nastavnika da su tokom nekih prethodnih aktivnosti bolji uenici dobro prihvatili ulogu mentora, a uenici sa IOP-om su te aktivnosti doiveli kao
igru, to je dalo odline rezultate.
43
Sistem dodatne podrke. Primarni nain na koji nastavnici pruaju podrku uenicima je tako to ponovo objasne ono to nisu razumeli
ili dre dopunsku nastavu, koja se redovno odrava i za koju kau da
je uenici poseuju. Na osnovu miljenja uenika i roditelja i redovna i
dopunska nastava bi trebalo da budu u veoj meri individualizovane. Na
redovnoj nastavi ovi uenici dobijaju lake zadatke. Neki nastavnici im
tokom asa prilaze i pomau u radu, ali bi trebalo to ee da praktikuju.
Nastavnici se ne oseaju dovoljno kompetentnim ni da prue dodatnu podrku ovim uenicima, ni da ispune oekivanja koja roditelji ovih uenika
imaju od njih, to je naroito izraeno kod onih u velikoj gradskoj koli. Po njihovom miljenju, individualizaciju nastave oteava i veliki broj
dece u odeljenju. Jedan od predloga za unapreenje rada nastavnika je
svakako osnaivanje njihovih kompetencija kroz profesionalno usavravanje, kao i podrka pedagokog asistenta.
lanovi vrnjakih timova daju podrku ovim uenicima, mada je to
retko i nedovoljno prisutno, i uglavnom na inicijativu nastavnika, ponekad i samoinicijativno. U kolama ne postoji sistemski nain ukljuivanja
vrnjaka u pruanje dodatne podrke. Uenici razgovaraju sa pedagogom
i psihologom nakon ega ima promena na bolje.
Saradnja sa porodicom. Roditelji kao jako vanu ocenjuju podrku
koju oni sami mogu da prue svom detetu, ali su samokritini u pogledu
njihovog angaovanja oko kolskih obaveza svoje dece. Jedna majka izraava sumnju u svoje kompetencije da pomogne detetu, koje ocenjuje kao
daleko ispod nastavnikih. Jedna majka ima izraen oseaj krivice zato
to zbog porodinih okolnosti nema vremena da prui podrku detetu u
uenju. Nisu svi roditelji ukljueni u kreiranje IOP-a. Razlozi za to su i nedovoljna informisanost, njihova prezauzetost ili nezainteresovanost, a neki
roditelji smatraju da njihovoj deci nije potrebna dodatna podrka. Pojedini
roditelji trae savete od kole o metodama i tehnikama uenja kod kue.
Primetili su da meu nastavnicima u sve tri kole postoje individualne razlike u spremnosti da prue dodatnu podrku detetu kojem je ona potrebna. Jedna majka pohvaljuje uiteljicu i nastavnicu engleskog, koje su u
potpunosti imale razumevanja i uvaile njene predloge za rad sa detetom,
dok nova nastavnica engleskog jezika nije bila spremna za saradnju. Kada
je u pitanju spoljna podrka njihovoj deci, nisu zadovoljni podrkom koju
dobijaju kako od lokalnih, tako i od centralnih organa vlasti.
Nastavnici razredne nastave imaju pozitivan stav o saradnji sa roditeljima dece kojoj je potrebno pruiti dodatnu podrku. Misle da su roditelji zainteresovani, esto ih ukljuuju u zajednike aktivnosti sa decom
na asu, a ima i pojedinanih primera da su roditelji svakodnevno bili prisutni u koli, pa i na asu ukoliko je postojala potreba. Najee su pruali emotivnu podrku i savetovali ih o tehnikama uenja, o tome kako da
motiviu svoju decu i da ih upoznaju sa programom, a dogovarali su se i
44
o nainima rada sa njihovom decom na asu i na ta je potrebno posebno

obratiti panju. Nastavnici razredne nastave velike kole ne slau se sa
tim da roditelji mogu da prisustvuju asovima (kao negativan pomenut je
primer dede koji je svakodnevno prisutan u uionici svog unuka, gde mu
pomae). Nastavnici predmetne nastave se manje pozitivno izjanjavaju
o ovoj saradnji, i, po njima, faktori koji negativno utiu na saradnju sa
roditeljima su nizak stepen obrazovanja roditelja i neuvianje znaaja
njihove podrke detetu u procesu obrazovanja. Nastavnici uoavaju da
ti roditelji ne razumeju i ne shvataju da njihovo dete ne moe neto da
postigne ili ne prihvataju injenicu da njihova deca imaju problem. Misle
da je potrebno angaovanje roditelja u kolskim aktivnostima, kao i postavljanje jasnih granica roditeljskih i nastavnikih uloga (roditelji daju
sebi previe prava i esto odmognu detetu). kole su prilino aktivne u
tome da zainteresuju roditelje na saradnju i da ih ukljue u ivot kole,
ali esto nailaze na otpor.
Tranzicija sa razredne na predmetnu nastavu. Kod veine uenika nije bio prisutan strah prilikom polaska u peti razred. Uenici kau
da im je bilo lake u etvrtom razredu, zato to je uiteljica bila manje
stroga, bolje su je razumeli kada predaje i imala je vie razumevanja. U
petom razredu su im teki novi predmeti, moraju vie da ue i ne razumeju novo gradivo. Najvie problema imaju u uenju pojedinih predmeta
(matematika, srpski jezik, strani jezici) i u izradi domaih zadataka tamo
gde nedostaje pomo roditelja. Uenici dobijaju informacije o petom
razredu od uitelja, nastavnika predmetne nastave, vrnjaka i starijih
brae i sestara. Kao najvaniji izvor ovih informacija, navode se starija
braa i sestre. U sve tri kole prisutna je praksa da nastavnici predmetne
nastave realizuju nekoliko asova u etvrtom razredu. U velikoj gradskoj koli praktikuju se i posete uenika treeg i etvrtog razreda viim
razredima, koje uitelji dovode da posmatraju izvoenje raznih ogleda
iz fizike i hemije. Kada je u pitanju razlika u kvalitetu nastave u dva
obrazovna ciklusa, jedna grupa roditelja daje prednost uiteljima, jer
nastavnik nema vremena da se bavi svakim uenikom i manje ih via
tokom nedelje, dok druga grupa roditelja prednost daje nastavnicima
predmetne nastave, jer je uiteljica favorizovala uspene uenike. Trea
grupa ne vidi nikakvu razliku u kvalitetu. lanovi vrnjakih timova misle
da je deci kojoj je potrebna dodatna podrka tee da se priviknu na peti
razred zato to dolaze sa manje znanja i neka im se deca rugaju jer su
drugaija. lanovi vrnjakih timova su izneli predloge o tome kako bi
mogli da pomognu: uenicima u etvrtom razredu detaljno bi objasnili
kakav je nain rada svakog nastavnika i na emu koji insistira, zatim bi
organizovali radionice za bolje razumevanje gradiva, svaki uenik kome
je potrebna dodatna podrka bi mogao da ima uenika mentora, uticali
bi na ostalu decu da se ne rugaju i ne podsmevaju. Misle da nastavnici
45
imaju puno odeljenja i manje vremena za uenike, ne poznaju ih toliko

dobro kao uiteljica, i nisu uvek upoznati sa problemima koje neki uenici imaju. Veliku tekou prilikom ove tranzicije predstavlja prelazak u
novu sredinu uenika kojima je potrebna dodatna podrka iz podrunih
ili drugih kola. Osim prilagoavanja na nove nastavnike, ovi uenici moraju da se uklope u novi razred i uspostave kontakt sa novim drugarima.
Nastavnici sve probleme reavaju sopstvenom snalaljivou, jer nemaju
nikakvu podrku od adekvatnih strunjaka osim od PP slube. Kao to je
ve spomenuto, razmena informacija prilikom prelaska uenika iz etvrtog u peti razred je bolja u gradskim kolama, pre svega izmeu uitelja
i razrednih stareina, a onda i predmetnih nastavnika. Ona je najintenzivnija na poetku kolske godine, kako bi se nastavnici upoznali sa svim
specifinostima uenika kojima e predavati, a odvija se i kasnije tokom
njihovog kolovanja. Ova saradnja, pak, nije ustaljena ni obavezujua,
ve se vie odvija na linu inicijativu pojedinaca. Uitelji u seoskoj koli ne sarauju u dovoljnoj meri sa kolegama u predmetnoj nastavi, to
objanjavaju neodgovarajuom organizacijom nastave (posebno oni koji
rade u izdvojenim odeljenjima), koja ne daje dovoljno mogunosti za
razmenu informacija i vru saradnju.
Sredinski i kontekstualni uticaji na uenje. Po miljenju nastavnika, napredak nekih uenika kojima je potrebna dodatna podrka oteava nesreena porodina situacija i za nastavnike predmetne nastave
ovo je najvaniji faktor. Nastavnici dalje navode i stresove zbog smrti
ili bolesti bliske osobe, prezauzetost roditelja ili njihovu nezaposlenost,
socijalno okruenje roditelja i uenika. Roditelji istiu i sopstveno loe
obrazovanje, a nastavnici i to da su uenici kojima je potrebna dodatna podrka uglavnom iz razvedenih porodica ili sa tekim materijalnim
stanjem u porodici. U manjoj gradskoj koli realizuju se aktivnosti posveene edukaciji roditelja o nainima saradnje, podstie se saradnja sa
strunim institucijama, individualni savetodavni razgovori sa nastavnicima i strunom slubom, kao i ukljuivanje centra za socijalni rad, u cilju
reavanja materijalnih i drugih problema. Faktori koji imaju pozitivan
uticaj su podrka starijeg brata ili sestre, koji su blii po godinama i zainteresovani da pomognu u uenju, pozitivna porodina klima i meusobna
podrka, kao i podrka vrnjaka. Uitelji iz velike gradske kole se trude
da pozitivnom atmosferom na asu, prijatnim okruenjem u uionici i
hodnicima, prijateljskim odnosom sa uenicima, podrkom u uenju kroz
primenu individualizovanog naina rada, kompenzuju nejednakosti uzrokovane nepovoljnim uslovima van kolske sredine.
Saradnja sa lokalnnim institucijama. Saradnja kole i lokalne samouprave koja je poznata uesnicima svih fokus grupa sa roditeljima i
nastavnicima je ona koja se ostvaruje kroz rad interresorne komisije.
Neki pominju i humanitarne akcije na lokalnom nivou. Mali broj roditelja
46
koristi povoljnosti vezane za prevoz do kole i za nabavku udbenika. Roditelji smatraju da su uglavnom preputeni sebi i jedinu podrku dobijaju
od nastavnika. Nastavnici razredne nastave navode da u radu sa uenicima kojima je potrebna dodatna podrka sarauju sa strunom slubom,
specijalnim edukatorom i Razvojnim savetovalitem pri medicinskom
centru, a smatraju da bi im dobro dola podrka pedagokog asistenta.
Predlau da se unapredi saradnja sa vrtiima koji sprovode rano detektovanje tekoa, a kola ne dobija informaciju o tome. U velikoj gradskoj
koli uitelji su zadovoljni saradnjom sa muzikom kolom i Gradskom
bibliotekom za pruanje podrke uenicima koji imaju potrebe za ovim
uslugama. koli je potrebno opremanje nastavnim sredstvima, kao to je
interaktivna tabla, a poeljni su i specifini softveri koji rade po principu
korak po korak kako bi uenici mogli postepeno da napreduju, u skladu
sa svojim mogunostima.
Nastavnike kompetencije. Uenici iz vrnjakih timova kau da
bi bilo dobro da nastavnici pokau veu spremnost da sasluaju uenike
i da vie primenjuju zanimljivu nastavu, grupni rad i radionice, koji su
esti kod uitelja, a nastavnici ih retko koriste. Za neke lanove vrnjakih timova vano je da nastavnici planiraju vie vremena za utvrivanje
i vebanje i da vie angauju ostale uenike da pomognu uenicima sa
IOP-om. Poeljno je da u nastavi bude to vie prezentacija i da asovi
budu zanimljiviji. Svi nastavnici su pohaali mali broj programa strunog
usavravanja koji je imao veze sa inkluzivnim obrazovanjem, na primer
neki nastavnici po 12 seminara, dok ih drugi uopte nisu pohaali. Od
onih koji su pohaali, veina nije zadovoljna onim to im je prikazano
nauili su jedino da prave individualni obrazovni plan, a nita to je vezano za izvoenje nastave. Nastavnici se snalaze i oslanjaju na sopstvenu
kreativnost i znanje, a sumnjaju u kvalitet tako realizovane nastave o
emu svedoi sledei iskaz: Nije problem ni meni da obavim jedan as
i da sve to lepo izgleda za druge, ali kako da sprovedem niz asova i
da postignem sve to bi trebalo tokom cele godine?. Na osnovu svog
iskustva spoznali su koji nain rada daje rezultate u radu sa pojedinim
uenicima kojima je potrebna dodatna podrka: grupni rad, ambijentalna
i kabinetska nastava, primena ilustrativno-demonstrativne metode, izvoenje ogleda, korienje oiglednih materijala za rad. U radu sa nekim
uenicima, efikasno je i uenje kroz pokret, igru, kao i korienje muzike. Individualni rad se podrazumeva kao najefikasniji, a univerzalnih
metoda nema, jer su deca razliita. Predmetni nastavnici svoja saznanja
sa seminara i iz sopstvene prakse razmenjuju sa kolegama kroz individualne razgovore i na sastancima strunih vea. Problem za sve nastavnike
predstavlja veliki broj uenika u odeljenjima u kojima se nalazi dete sa
IOP-om, dokumentacija koju moraju da vode, udbenici koji nisu prilagoeni, kao i nastavna sredstva i klasino nametene uionice. Kao jedan
47
od predloga za podrku koji je naveden jeste pomo lokalne samouprave

u opredeljivanju vie sredstava za struno usavravanje zaposlenih u koli
u oblasti pruanja dodatne podrke, to se kao potreba pojavilo i u prethodno opisanim aspektima pruanja dodatne podrke.
Kvantitativna analiza tranzicije na predmetnu nastavu. Sedam
uenika potie iz nestimulativne sredine i oteano prate nastavu (uenici br. 1 ,2, 4, 6, 7, 8, 9), jedan uenik je sa intelektualnim smetnjama
(uenik br. 3), a jedan je zbog leenja esto odsustvovao sa nastave
(uenik br. 5). Kvantitativna analiza prosene ocene koju su ispitivani
uenici postigli na kraju poslednje tri kolske godine pokazuje da je
prisutna stagnacija, ali i da je veina uenika na kraju petog razreda
postigla dobar uspeh. Ipak, uoava se tendencija pada uspeha od kraja
IV do kraja V razreda. Ovo bi moglo potvrditi da je izbor nae teme
opravdan, te da su stoga i pitanja, postavljana sa ciljem poboljanja
postignua ovih uenika, adekvatna. Pretpostavili smo upravo da je jedan od uzroka slabog uspeha nedovoljna zastupljenost davanja podrke
ovim uenicima i da postoji potreba za dodatnom podrkom, te smo
hteli da utvrdimo u kojim segmentima se ukazuje najvea potreba za
podrkom, odnosno gde je ona moda nedovoljno zastupljena ili ak
izostavljena. Pokazalo se da uenici najvie problema imaju u uenju
pojedinih predmeta (matematika, srpski jezik, strani jezici) i u izradi
domaih zadataka. Ocene svih uenika iz ova tri predmeta opadaju sa
polaskom u peti razred, i to je uoeno kod uenika iz sve tri kole. To
nam ukazuje da je potrebna dodatna edukacija nastavnika predmetne
nastave u oblasti planiranja rada sa uenicima kojima je potrebna dodatna podrka i vrednovanja njihovih postignua.
Grafikon 1. Uspeh uenika na kraju III, IV i V razreda
48
Zakljuak
Prelazak sa razredne na predmetnu nastavu je prekretnica za sve
uenike, jer je potrebno da se prilagode na razliite naine rada veeg
broja nastavnika. Ovi izazovi su jo vei ukoliko je re o detetu kome je
potrebna dodatna podrka.
U petom razredu uenicima kojima je potrebna dodatna podrka
su teki novi predmeti, moraju vie da ue i ne razumeju novo gradivo.
Najvie problema imaju u uenju pojedinih predmeta (matematika, srpski jezik, strani jezici) i u izradi domaih zadataka, tamo gde nedostaje
pomo roditelja. Kau da se oseaju dobrodolim u koli i nastavnici su
blagonakloni prema njima. Ipak, retko uestvuju u kolskim priredbama i
nastavnici ih retko ih pohvaljuju. Naroita panja potrebna je onim uenicima iz izdvojenih odeljenja koji u petom razredu menjaju i svoju socijalnu sredinu.
Dodatnu podrku nastavnici im pruaju tokom dopunske nastave
koja se po primenjenim metodama i oblicima rada, ne razlikuje znaajno od redovne nastave. I nastavnici predmetne i razredne nastave su
pohaali mali broj programa strunog usavravanja koji su imali veze sa
inkluzivnim obrazovanjem. Veina nastavnika nije zadovoljna onim to
im je prikazano i izvetavaju da su nauili jedino da prave individualni
obrazovni plan, i ne shvataju kako im to pomae da unaprede izvoenje
nastave. Uenici poruuju nastavnicima da osmisle zanimljivije asove.
U kolama ne postoji ni sistemski nain ukljuivanja vrnjaka u pruanje podrke uenicima kojima je ona podrka potrebna. Uenici navode
ovu podrku kao znaajnu u adaptaciji na predmetnu nastavu. Pored toga,
pomau im uitelji, koji im priaju na ta treba da obrate panju u petom
razredu, kao i predmetni nastavnici koji dre jedan broj asova u etvrtom razredu. Ipak, injenica da su najvaniji izvor upoznavanja sa onim
to ih oekuje u predstojeim godinama starija braa i sestre ukazuje da
informisanje od strane kole nije dovoljno i da se ne sprovodi planski.
Potrebno je i podizanje nivoa svesti i informisanosti roditelja o
inkluzivnom obrazovanju i postojeim merama podrke. Napredak dece
kojoj je potrebna dodatna podrka oteavaju nesreena porodina situacija, stresovi zbog smrti ili bolesti bliske osobe, prezauzetost roditelja
ili njihova nezaposlenost, loe socijalno okruenje roditelja i uenika i
nisko obrazovanje roditelja. Faktori koji imaju pozitivan uticaj su stariji
brat ili sestra, koji su blii po godinama i zainteresovani da pomognu
u uenju, zatim pozitivna porodina klima i meusobna podrka. Samo
pojedini roditelji, pak, trae savete o metodama i tehnikama uenja kod
kue. Nastavnici razredne nastave imaju pozitivan stav o saradnji sa roditeljima dece kojoj je potrebno pruiti dodatnu podrku, a nastavnici
predmetne nastave se manje pozitivno izjanjavaju o ovoj saradnji.
49
Saradnja kola i porodica sa institucijama na lokalnom nivou bi takoe mogla biti unapreena, kako mali broj uenika koristi povoljnosti
vezane za prevoz do kole i za nabavku udbenika. Zbog toga je u kolama potrebno voditi rauna da se razliiti oblici dodatne podrke primenjuju sistemski, to do sada nije bio sluaj, i u veoj meri nego do sada.
Ovi zakljuci, uz pad uenikih postignua u tranziciji na predmetnu nastavu, ukazuju i na kljune probleme koji bi se mogli reavati aktivnostima u sledeoj fazi ovog akcionog istraivanja: 1) nepostojanje
prakse pohvaljivanja i nagraivanja uenika kojima je potrebna dodatna
podrka, njihovog ukljuivanja u razliite manifestacije kulturnog i obrazovnog karaktera i ukljuivanja predstavnika roditelja ovih uenika u rad
Saveta roditelja; 2) podrka u uenju koju nastavnici pruaju ovim uenicima najee se svodi samo na dopunsku nastavu tokom koje nisu zastupljeni razliiti oblici i metode rada; 3) uenicima je dosadno na asu,
nastavnici koriste zastarele metode rada, nema dovoljno vremena za
vebanje 4) u kolama ne postoji sistemski nain ukljuivanja vrnjaka u
pruanje dodatne podrke; 5) osim nekoliko asova koje nastavnici predmetne nastave realizuju u etvrtom razredu, u koli ne postoji sistemski
nain pripremanja uenika etvrtog razreda za prelazak na predmetnu
nastavu, niti posebnog pripremanja uenika kojima je potrebna dodatna
podrka za ovu tranziciju, 6) ne postoji ni planska komunikacija o uenicima kojima je potrebna dodatna podrka izmeu nastavnika razredne i
predmetne nastave; 7) roditelji nisu upoznati sa nainima saradnje kole
i lokalnih institucija u pruanju podrke deci sa IOP-om i veina njih ne
koristi povoljnosti za svoje dete; 8) neki roditelji se ne oseaju kompetentnim da prue podrku u uenju svojoj deci, a meu nastavnicima ima
onih koji nisu spremni da prue podrku roditeljima (neki misle da to nije
vano, a neki se ne oseaju dovoljno kompetentnim); 9) nastavnicima nedostaje struno usavravanje za pruanje dodatne podrke (seminari na
kojima bi nastavnici dobili praktine preporuke kako da rade sa detetom
sa IOP-om).
Podizanje kvaliteta pruanja dodatne podrke uenicima koji imaju potrebu za njom je jedan od najvanijih ciljeva obrazovno-vaspitnih
ustanova. Neki od naina da se ovaj cilj ostvari je putem primene savremenih metoda i oblika rada, ukljuivanja vrnjaka u pruanje dodatne
podrke, osmiljavanja novih oblika podrke za roditelje ovih uenika,
unapreivanja strunog usavravanja nastavnika.
Prema sprovedenom istraivanju i nalazima koje smo dobili, osmiljene su sledee mere koje bi unapredile pruanje dodatne podrke uenicima.
50
Nastavnici treba da budu bolje obueni i da koriste vei broj razliitih nastavnih metoda i oblika rada. Struna sluba e kroz svoj pedagoko-instruktivni rad organizovati radionicu za nastavnike koji u svojim
odeljenjima imaju decu sa IOP-om, a iji je cilj da edukuje nastavnike
o razliitim metodama koje mogu da koriste za individualizaciju rada sa
uenicima sa IOP-om. Tamo gde to nije mogue, struna sluba i nastavnici mogu pohaati dodatne obuke. U plan strunog usavravanja ustanove treba ukljuiti jedan seminar usmeren na unapreenje kompetencije
K2 (kompetencije za pouavanje i uenje). U pruanju podrke u uenju
ovim uenicima upotrebljavati i informaciono-komunikacione tehnologije
i upotrebljavati neki od specijalizovanih obrazovnih veb alata (Kahoo,
Weebly, Edmodo...), jer bi na taj nain nastavnici bili dostupni uenicima
za pruanje podrke kada im je ona potrebna i poveao bi se stepen individualizacije. Jedan broj nastavnika, lanova Udruenje prosvetnih radnika Aranelovca, proao je obuku za korienje ovih veb alata, i mogao
bi da obui ostale nastavnike da ih koriste. Uz to, nastavnici predmetne
nastave pohaae, tokom godine, bar jedan seminar usmeren na unapreenje kompetencije K4 (kompetencije za komunikaciju i saradnju), a
posebno na unapreenje saradnje sa roditeljima. Udruenje prosvetnih
radnika Aranelovca e tokom godine odrati seminar/radionicu posveen unapreivanju ove kompetencije. Kako bi se kod nastavnika poveao
stepen samopouzdanja u vlastite kompetencije da prue dodatnu podrku
uenicima kojima je ona potrebna, Udruenje prosvetnih radnika Aranelovca, ili kole pojedinano, obezbedie minimum jedan seminar o inkluzivnoj nastavi koji ukljuuje preteno prenoenje iskustva i znanja kroz
uspene primere iz prakse. Na ovaj nain, smatramo da bi intervencija
unapredila tranziciju na predmetnu nastavu, uinila nastavnike kompetentnijim i osetljivijim i time olakala sprovoenje ciljeva inkluzivnog
obrazovanja.
Uenici, lanovi vrnjakih timova, iskazuju visoku motivisanost da
se angauju u pruanju podrke svojim drugarima kojima je potrebna
dodatna podrka. Oni to i sada ine samoinicijativno, a kola i mentor
tima mogu da unaprede ovu podrku nizom aktivnosti koje e biti precizirane u planu i programu rada vrnjakog tima: grupni sastanci (druenja)
lanova tima i uenika treeg i etvrtog razreda meu kojima su i oni
uenici kojima je potrebna dodatna podrka, a ideja je da se na ovim
sastancima razgovara o polasku u peti razred, na ta treba obratiti panju, kakve zahteve postavljaju nastavnici, kakve su karakteristike novih
predmeta. Svakom ueniku kome je potrebna dodatna podrka, e biti
dodeljen jedan lan vrnjakog tima, koji e za njega predstavljati uenika-mentora, osobu od poverenja kojoj se moe obratiti u svakom trenutku za podrku. U kolama e se oformiti prostorija/uionica i odrediti
termini u kojima lanovi vrnjaki timovi i ostali zainteresovani uenici
pomau u uenju uenicima kojima je potrebna dodatna podrka. Nastav-
51
nici tokom asova osmiljavaju takve grupne aktivnosti u kojima uspeni

uenici mogu da pomognu onima kojima je potrebna dodatna podrka da
realizuju neki grupni zadatak/projekat.
Kako bi se unapredile kompetencije roditelja uenika kojima je potrebna dodatna podrka da prue podrku u uenju svojoj deci, pedagoko-psiholoke slube e osmisliti i realizovati radionice za ove roditelje,
na kojima e im se pokazati kako mogu da unaprede svoju saradnju sa
nastavnicima i kako da sarauju i sa ostalim nastavnicima, a ne samo
sa odeljenjskim stareinom; na ta treba da obrate panju kada njihovo
dete poe u peti razred; ta da uine da ova tranzicija protekne sa to
manje problema; koja su njihova prava i odgovornosti, a koje su obaveze
kole i lokalne samouprave.
Realizacija navedenih aktivnosti doprinee da tranzicija iz razredne u predmetnu nastavu protekne sa to manje problema, a oekujemo
da e efekti ovakve intervencije biti i iri, odnosno da e unaprediti celokupno inkluzivno obrazovanje u kolama iz naeg udruenja.
Biljana Radovi
Gimnazija 20. oktobar, Baka Palanka
Slavica Juri
Osnovna kola Sveti Sava, Baka Palanka
Branka Radovanovi
Dragana Menik
Udruenje prosvetnih radnika optine Baka Palanka Slovo
STAVOVI NASTAVNIKA I RODITELJA PREMA

INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU
Uvod
Udruenje prosvetnih radnika optine Baka Palanka Slovo osnovano je 2013. godine. Osnovano je radi unapreenja profesionalnog razvoja i jaanja profesionalnih kompetencija i informisanja nastavnika,
obrazovanja dece, mladih i odraslih, informacione pismenosti i doivotnog uenja kroz sve oblike formalnog i neformalnog obrazovanja, uticaja na obrazovne politike, unapreivanja i inoviranja kvaliteta rada u
obrazovanju, zastupanja svojih lanova, stvaranja uslova za jednake mogunosti i ljudska prava za sve, nauno-istraivakog rada u obrazovanju
i vaspitanju, kolskog sporta i rekreacije, umetnosti i kulture, odrivog
razvoja i zatite ivotne sredine, razvoja lokalne zajednice, ruralnog razvoja, obrazovnog turizma i razvoja civilnog drutva. Udruenje trenutno
ima preko 50 lanova iz osnovnih i srednjih kola, kao i predkolskih ustanova na teritoriji optine Baka Palanka.
Optina Baka Palanka ima oko 55.000 stanovnika. Obrazovnom delatnou bavi se 10 osnovnih i tri srednje kole, zatim jedna nia muzika kola
i jedna osnovna kola za decu sa smetnjama u razvoju. Visoko obrazovanje
mladi najee stiu u Novom Sadu koji je najblii univerzitetski centar.
Po podacima Republikog zavoda za statistiku, u optini je evidentan demografski pad (izmeu dva popisa, od 2002. do 2011. godine, broj
stanovnika je opao za preko 5.000). Takva situacija se odraava na smanjenje broja uenika, zbog ega sve vei broj nastavnika ima tekoe sa
normom asova, te moraju dopunjavati norme radom u vie kola (rad
53
u vie kola smatramo jednom od najnepovoljnijih pozicija kada je kvalitet rada nastavnika u pitanju).
S druge strane, u poreenju sa drugim optinama sline veliine,
optina Baka Palanka ima solidne ekonomske parametre, to ovaj grad
moe initi dobrim mestom za ivot. Zadatak kola je da, kroz dobro
obrazovanje, podre napredak optine kroz kolovanje kompetentnog kadra za lokalno trite rada. Prosvetni radnici Bake Palanke unapreuju
obrazovnu praksu intenzivnim strunim usavravanjem. U prilog tome govori podatak da su nastavnici Bake Palanke bili pioniri elektronskog uenja u naoj zemlji i da iz ovog grada potie znaajan broj akreditovanih
obuka. I udruenje Slovo nastalo je iz entuzijazma nastavnika koji se
ve due vreme bave strunim usavravanjem.

Predmet istraivanja su stavovi prema inkluzivnom obrazovanju (IO)
nastavnika osnovne kole i roditelja uenika osnovne kole. Cilj istraivanja je sticanje uvida u stavove nastavnika i roditelja prema inkluzivnom
obrazovanju.
Razlog zbog kojeg istraujemo stavove je opaanje da nastavnici,
kao i mnogi roditelji, pozitivno govore o inkluziji, dok, s druge strane, u
samoj realizaciji inkluzije evidentiramo manjak entuzijazma. Zbog toga
pretpostavljamo da je prihvatanje inkluzije vie na deklarativnom nego
na sutinskom nivou. Objanjavamo to krnjim stavom, stavom koji
nema sve komponente koje stav treba da ima (kognitivnu, emocionalnu
i konativnu). Smatramo da pravo prihvatanje i proaktivan odnos prema
inkluziji mogu imati samo one osobe koje inkluzivno obrazovanje svrstavaju u okvir etikih vrednosti.
Ovim istraivanjem eleli smo da saznamo da li roditelji i nastavnici zaista razumeju sam inkluzivni diskurs i da li je inkluzivnost svrstana
u rang stavova koje moemo nazvati vrednostima, tj. koliko u njihovom
vrednosnom sistemu korespondira sa ostalim vrednostima poput jednakosti, pravde, humanosti i sl. Rezultati ispitivanja dae smernice za dalji
akcioni plan u pravcu boljeg razumevanja i otklanjanja predrasuda prema inkluzivnom obrazovanju.
Istraivanje treba da odgovori na sledea pitanja: 1) da li nastavnici i roditelji imaju pozitivan ili negativan stav prema inkluzivnom obrazovanju; 2) da li su stavovi utemeljeni na etikim vrednostima i da li imaju
dimenziju proaktivnosti; 3) koliko su stavovi nastavnika i roditelja slini,
odnosno razliiti i 4) prema kojim aspektima inkluzivnog obrazovanja nastavnici i roditelji iskazuju sumnju.
54
Metod
Prikupljanje podataka izvedeno je uz pomo kreirane skale procene Likertovog tipa i primenom fokus grupa.
Skala procene. Skala procene Likertovog tipa izabrana je kao tehnika koja spada meu najprimerenije za ispitivanje stavova. Petostepena skala daje ispitanicima mogunost da definiu intenzitet stava. Kreirani instrument se sastoji od 30 stavki koji obuhvataju kognitivni, emocionalni i konativni aspekt stava prema inkluzivnom obrazovanju. Uraene
su paralelne verzije za nastavnike i roditelje prilagoene za svaku grupu
ispitanika. Instrument je primenjen u elektronskoj i papirnoj verziji (po
izboru ispitanika).
Tabela 1. Uzorak ispitanika koji su popunili skalu

Nastavnici
Zanimanje
nastavnik
uitelj
Uloga
Pol
93
44
Radni sta
muko
25 do 5 godina
ensko 112 615 godina
1625 godina
vie od 25 godina
Roditelji
Starost
otac
27 do 30 godina
majka
73 3140 godina
staratelj 1 4150 godina
vie od 50
godina
Obrazovanje
2 osnovno
53 srednje
42 visoko
5
10
57
43
27
Iskustvo sa
inkluzijom
nema
50
ima
87
Dodatna
podrka za dete
1 zaposlen
86 ne
89
43 nezaposlen 16 da
13
58
Zaposlenje
Fokus grupe. Korienje tehnike fokus grupe imalo je za cilj da

dopuni, pojasni i konkretizuje podatke dobijene skalom procene. Intervju
je uraen u dve fokus grupe iji su uesnici bili roditelji i nastavnici iz tri
osnovne kole. U obe fokus grupe postavljana su pitanja sa istom temom: o
saznanjima, razumevanju, iskustvima, preprekama i dobitima koje inkluzija
nosi. Pitanja su realizovana u pet krugova (za svaku temu realizovan je po
jedan krug u kojem je svaki uesnik imao priliku da iznese svoje miljenje).
Pri formiranju grupe nastavnika za fokus grupe zadovoljeni su sledei kriterijumi: a) da budu obuhvaeni predstavnici sve tri kole koje su
uestvovale u istraivanju; b) da uestvuju i nastavnici i uitelji iz svake
kole; c) da budu obuhvaeni nastavnici i uitelji sa pretpostavljenim
pozitivnim, i negativnim stavom prema inkluziji.
Pozvano je 13 nastavnika, a odazvalo se 10. Struktura grupe nastavnika je bila sledea:
55
Tabela 2. Uesnici fokus grupa

Nast. predm.
nastave
2
kola
O Sveti Sava
O Vuk Karadi
O Desanka Maksimovi
2
4
Ukupno
Uitelji
3
3
6
Pretpostavka o stavu
pozitivan negativan
3
2
2
1
1
1
6
4
10
Pri formiranju grupe roditelja vodilo se rauna o sledeim kriterijumima: a) da budu zastupljeni i oevi i majke i b) da budu obuhvaeni
roditelji razliitog obrazovnog profila i razliitih godina starosti.
Meu roditeljima dvoje je bilo u svojstvu i roditelja i nastavnika.
Meu ispitanicima je bio i brani par sa dvoje dece od kojih je jedno
dete sa Daunovim sindromom. Pozvano je 12 roditelja, a uestvovalo je
13, jer su doli suprunici.
Tabela 3. Obrazovna i starosna struktura

roditelja koji su uestvovali u istraivanju
kola
Otac Majka
Broj dece u
porodici
45
srednja
39
srednja
32
srednja
40
visoka
37
visoka
41
srednja
29
visoka
36
doktorat
28
srednja
48
visoka
32
srednja
35
srednja
39
srednja
O Sveti Sava
1
O Vuk Karadi
O Desanka
Maksimovi
Ukupno
Roditelji
Godine starosti Struna sprema
10
13
Istraivaki nalazi
Rezultati skale procene. Skala je obuhvatala 30 ajtema. Nakon
izraunavanja korelacije ajtem-total, 7 ajtema eliminisano je iz dalje
obrade zbog nediskriminativnosti.
56
Izraunat je skor za svakog ispitnika. Za svaku grupu unutar uzorka

izvedene su aritmetika sredina, standardna devijacija, medijana, minimalne i maksimalne vrednosti. Za svaki ajtem izraunata je aritmetika sredina, standardna devijacija i frekvencije za svaki nivo u skali.
Instrument namenjen nastavnicima pokazuje zadovoljavajuu internu
konzistentnost (=0,639) dok instrument namenjen roditeljima pokazuje
internu konzistentnost na granici prihvatljive (=0,523). Nakon korekcija,
odnosno izbacivanja ajtema koji najmanje koreliraju sa ukupnim skorom,
interna konzistentost se poveala (0,7). Analiza glavnih komponenti
pokazuje da prva glavna komponenta na uzorku nastavnika objanjava
33% varijanse dok na uzorku roditelja objanjava 31% to nam govori da
je mogue razmiljati o uoptenoj dimenziji pozitivnog stava prema inkluziji, pri emu je izdvojena i druga nezavisna glavna komponenta koja
objanjava 10% varijanse koja je zasienija ajtemima koji ukazuju na
pozetivan stav prema inkluziji ali skepticizam u vezi mogunosti njene
uspene implementacije.
Zavisna varijabla, stavovi nastavnika i roditelja, iskazani kao ukupan skor na skali stavova, uporeivani su kroz medijana test. Izmereni
test je manji od granine vrednosti, pa zakljuujemo da ne postoji
statistiki znaajna razlika u stavu prema inkluziji izmeu nastavnika i
roditelja2.
Tabela 4. Razlike u stavovima prema IO roditelja i nastavnika

x test
2,824
Nivo znaajnosti
0,05
Stepeni slobode
1
Granina vrednost
3,84
Tabela 5. Poreenje rezultata

nastavnika i roditelja prema IO
Nastavnici
Roditelji
N
137
102
M
3,08
3,21
s
0,71
0,76
Med
70
74,5
Min
25
31
Max
114
113
Aritmetika sredina datih odgovora obe grupe je neto iznad 3 (od

moguih 5), to ukazuje na neutralan stav prema inkluzivnom obrazovanju, dok medijana i minimalna vrednost ukazuju na neto izraeniju
tendenciju roditelja da biraju pozitivnije odgovore od nastavnika.
Kada se uradi analiza koja rauna veliinu efekta (Koenovo d), vidimo da postoji mali efekat u korist roditelja (d=0,18) to nam govori da
roditelji imaju pozitivnije stavove prema inkluziji od nastavnika to je
podatak koji zabrinjava.
2
Ovaj test uzima populaciju kao beskonanu, a naa ciljana populacija je manja i
odnosi se na kole u Bakoj Palanci, pa se u veoj meri treba osloniti na veliine
efekta.
57
Osim poreenja nastavnika i roditelja, kao najveih grupa u istraivanju, posmatran je uticaj sledeih nezavisnih varijabli na stavove prema
inkluzivnom obrazovanju:
Za nastavnike: uitelj nastavnik, pol, radni sta, iskustvo u
inkluzivnoj praksi;
Za roditelje: otacmajka, starost, obrazovanje, zaposlenje,
iskustvo sa inkluzivnom praksom kroz dodatnu podrku detetu.
Tabela 6. Uticaj razliitih faktora

na stavove nastavnika prema IO
Nastavnici
N
Stavovi prema
IO (M)
Med
Min
Max
Koenovo d
Nastavnici uitelji
Nastavnici
93
3,07
0,69
70
25
110
Uitelji
44
3,15
0,65
71
42
114
Muki
25
2,97
0,54
69
40
90
enski
112
3,08
0,71
70
25
114
110
0,11
Pol
0,17
Radni sta
do 5 godina
10
3,09
0,66
70
39
od 6 do 15 godina
57
2,95
0,60
69
25
91
od 16 do 25 godina
43
3,13
0,61
71
43
110
vie od 25 godina
27
3,21
0,60
72
46
114
Da
87
3,11
0,68
71
39
114
Ne
50
3,05
0,68
70
25
110
0,433
Iskustvo sa IOP-om
0,08
Kada su u pitanju nastavnici, neto negativniji stav prema inkluzivnom obrazovanju imaju mukarci i nastavnici sa 6 do 15 godina
radnog staa. Najpozitivnije stavove prema IO imaju nastavnici sa vie
od 25 godina radnog staa kao i nastavnici poetnici ove razlike
su veoma izraene i snane (d=0,43). Postoji umeren efekat pola na
stavove prema IO nastavnice i uiteljice imaju pozitivnije stavove
prem IO nego njihove kolege suprotnog pola. Takoe, uitelji imaju
pozitivnije stavove prema IO nego nastavnici predmetne nastave, dok
se ispostavlja da samo iskustvo rada sa uenikom koji ima potrebu za
dodatnom podrkom ima mali efekat na formiranje pozitivnih stavova
prema IO.
Veliina efekta uraena je za najveu razliku izmeu starosnih grupa.
58
Tabela 7. Uticaj razliitih faktora

na stavove roditelja prema IO
Roditelji
N
Med
Min
Max
Koenovo d
75
74
31
31
113
96
0,17
75
74
31
31
113
104
0,01
74
74
31
31
104
113
0,01
74,5
74
31
31
113
104
0,01
74
75
31
31
104
113
0,01
Majka otac
Majka
73
3,23
0,74
Otac
27
3,11
0,69
Starost5
do 40 godina
55
3,23
0,74
preko 40 godina
47
3,20
0,74
Obrazovanje6
osnovno i srednje
44
3,20
0,71
vie i visoko
58
3,21
0,76
Zaposlenje
zaposlen
86
3,21
0,76
nezaposlen
16
3,20
0,71
Da li je detetu pruana dodatna podrka?
Da
13
3,20
0,74
Ne
89
3,23
0,74
Kada su u pitanju roditelji, na stavove prema IO ne postoji efekat

zaposlenja, obrazovanja, starosti, pa ni toga da li je neko roditelj deteta kome je pruana dodatna podrka. Ovakvi nalazi otvaraju pitanje
da li je roditeljima poznato ta se podrazumeva pod IO, kao i koliko
se roditelji oseaju kompetentnim da zauzmu razliite stavove prema
IO. Primenjena skala nije obuhvatala pitanja koja se odnose na prirodu
dodatne podrke koju su uenici dobili, pa se ovi nalazi mogu tumaiti
sa rezervom. Postoji verovatnoa da se radi o manjim i jednostavnijim
intervencijama koje roditelji ne vide kao posebno znaajne, jer od inkluzije oekuju mnogo veu promenu. Takoe, postavlja se pitanje koliko su roditelji bili ukljueni u planiranje i realizaciju inkluzivnih mera.
No, i pored ovih nedoumica, moe se postaviti pitanje razumevanja, pa
i vrednosnog okvira koji eventualno moe uticati na stavove prema IO.
Ipak, efekat pola postoji i majke imaju generalno pozitivnije stavove
prema IO.
Dalje, analizirani su odgovori na pojedinanim ajtemima. U tabeli
su prikazane aritmetike sredine odgovora nastavnika i roditelja.
4
5
Jedan staratelj nije obraen, jer nije poznat pol (propust u upitniku).
Zbog malog broja roditelja u grupi namlaih i najstarijih, te grupe su objedinjene u susedne kategorije (do 30 godina + od 31 do 40 godina; od 41 do 50 godina
+ preko 50 godina).
Jedan roditelj sa osnovnim obrazovanjem spojen je u susednu grupu sa srednjim
obrazovanjem.
59
Tabela 6. Aritmetike sredine na ajteme

sa upitnika na uzorku roditelja i nastavnika na petostepenoj
Likertovoj skali (vei skor znai vee slaganje sa tvrdnjom).
1. Inkluzija je dobra samim tim to je humana.
2. Inkluzivni proces je dobar za drutvo koliko i za
pojedinca.
4. Za decu bez tekoa je korisno da se drue sa decom
kojoj je potreba dodatna podrka.
5. Deci kojoj je potrebna dodatna podrka je bolje u
specijalnoj koli.
6. kole su sposobne da podre svu decu, pa i onu sa
smetnjama.
7. Uvaavanje specifinosti i razvojnih potreba svakog deteta
mogue je sprovesti.
8. Odrasli mogu uticati na to kako e dete sa smetnjama biti
prihvaeno od vrnjaka.
9. Ne bi mi smetalo da u mom odeljenju bude dete kojem je
potrebna dodatna podrka.
10. Deci kojoj je potrebna dodatna podrka potrebnija je
podrka vrnjaka nego strunjaka.
12. Nae drutvo e postati spremno za inkluziju.
13. Prihvatanje deteta sa potrebom za dodatnom podrkom
u najveoj meri zavisi od stava nastavnika prema inkluziji i
tom detetu.
16. Inkluzija vie prua nego to kota.
18. Inkluzija utie na umanjenje strahova i predrasuda.
19. Prisustvo deteta kojem je potrebna dodatna podrka ne
ometa drugu decu u uenju.
20. Spreman/na sam linim angaovanjem da doprinesem
razvoju inkluzivnog obrazovanja.
21. Negovanjem inkluzivnog obrazovanja smanjujemo
diskriminaciju i nasilje u drutvu.
22. Inkluzija omoguuje da osobe sa tekoama privreuju i
uestvuju u drutvenom dohotku.
23. Za decu sa smetnjama nije dobro da su u redovnim
kolama, jer mogu biti odbaena od druge dece.
24. Kroz interakciju sa decom iz osetljivih grupa, druga deca
e postati osetljivija na tue potrebe.
26. Svako dete moe da ui i napreduje.
27. Inkluzija nije samo jo jedna besmislica koja nam je
dola sa zapada.
28. kolsko osoblje ima dovoljno kompetencija za rad sa
decom sa smetnjama.
30. Nastavnici mogu posvetiti dovoljno vremena drugoj deci
ukoliko u odeljenju imaju dete sa smetnjama.
Nastavnici Roditelji
3,16
3,54
3,21
3,51
3,80
4,19
2,09
2,10
2,34
2,37
2,84
2,63
4,01
4,15
3,45
3,62
2,25
2,30
2,64
2,83
3,45
3,47
2,77
3,67
2,89
4,11
2,73
2,54
3,47
3,42
3,48
3,73
3,48
3,53
3,03
2,85
3,75
3,89
4,36
4,34
2,94
3,37
1,80
2,25
2,12
2,25
60
I nastavnici i roditelji su pozitivan odnos prema inkluzivnom obrazovanju iskazali eim biranjem pozitivnih odgovora kod ajtema:
Odrasli mogu uticati na to kako e dete sa smetnjama biti prihvaeno od vrnjaka.
Za decu bez tekoa je korisno da se drue sa decom kojoj je
potreba dodatna podrka.
Inkluzija utie na umanjenje strahova i predrasuda.
Kroz interakciju sa decom iz osetljivih grupa, druga deca e
postati osetljivija na tue potrebe.
Svako dete moe da ui i napreduje.
Sa druge strane, sumnjiavost prema inkluziji iskazali su slaui se
sa sledeim tvrdnjama:
Deci kojoj je potrebna dodatna podrka je bolje u specijalnoj
koli.
Deci kojoj je potrebna dodatna podrka potrebnija je struna
pomo nego prisustvo vrnjaka.
kolsko osoblje nema dovoljno kompetencija za rad sa decom sa
smetnjama.
Nastavnici ne mogu posvetiti dovoljno vremena drugoj deci ukoliko u odeljenju imaju dete sa smetnjama.
i neslaui se sa tvrdnjom:
kole su sposobne da podre svu decu, pa i onu sa smetnjama.
Ukoliko obratimo panju na sadraj navedenih ajtema, namee se
zakljuak da nastavnici i roditelji imaju pozitivniji stav kada je u pitanju
etika inkluzije, dok negativniji stav ispoljavaju onda kada je u pitanju
sama realizacija inkluzivnog obrazovanja. Posebno je indikativno da je
najniu ocenu imala tvrdnja kolsko osoblje ima dovoljno kompetencija
za rad sa decom sa smetnjama, i to ba od strane nastavnika. Ovaj podatak ide u prilog tvrdnjama da je jedna od najveih smetnji inkluzivnom
obrazovanju oseaj neadekvatnosti nastavnika. Prva glavna komponenta
je pozitivno zasiena afirmativnim stavovima prema inkluziji i negativno
zasiena tvrdnjama koje se odnose na praktine aspekte realizacije, dok
je druga glavna komponenta najzasienija ovim ajtemima. U faktorskoj
analizi sa rotiranim faktorima, prvi i drugi faktor negativno koreliraju
(-0,424), to ukazuje da su oni nastavnici koji imaju pozitivne stavove
prema IO manje skloni da procene svoje kapacitete kao nie za njeno
uspeno sprovoenje.
Poto se inkluzija esto doivljava kao proces koji je usmeren na
pojedinca, radi njegove dobrobiti, zanimalo nas je kako nastavnici i rodi-
61
telji razumeju optedrutvenu dobrobit od inkluzije. Zanimljivo je da su

roditelji iskazali pozitivniji stav.
Grafikon 1. Rezultati na ajtemu 2 za nastavnike i roditelje
Kada je u pitanju motivacija nastavnika i roditelja da podre inkluzivno obrazovanje, odgovori su slini i ee pozitivni. Ajtem 9 sadrao
je paralelne tvrdnje za nastavnike i roditelje i u velikom delu ciljan je
na emocionalnu komponentu stava. I ovde je uoljivo da roditelji neto
ee biraju pozitivne odgovore.
Kako je kola agens promene u stavovima i vrednostima, podatak
da negativnije stavove prema IO imaju nastavnici u odnosu na roditelje
je podatak koji zabrinjava i moe da predstavlja znaajnu tekou u sistemskim naporima da se kola u veoj meri prilagodi potrebama svakog
deteta, od one dece koji imaju potrebe za dodatnom podrkom do daro-
62
vite dece koja takoe imaju zakonsku mogunost da rade prema individualizovanom planu rada.
Rezultati fokus grupa

Saznanja o inkluziji. Nastavnici su se o inkluziji najvie informisali unutar kole, od drugih kolega ili kolskih timova. Kao izvor saznanja
navode se i seminari i projekti, zatim internet i razni lini kontakti. Okvir
saznanja koji pominju uglavnom se odnosi na fragmente zakonskih reenja (pravo na pedagokog asistenta, uticaj na broj uenika u odeljenju,
pravo roditelja da donese odluku gde e se dete obrazovati i sl.). Na
njihovu informisanost je najvie uticala potreba posla koji obavljaju (zahtevi kole i struno usavravanje), a najmanje mediji.
63
Roditelji su o inkluziji saznavali neformalnim putem, od prijatelja,

usmenim informacijama od prosvetnih radnika, a na nivo informisanosti uticala je lina potreba. Roditelji koji imaju dete kome je potrebna
dodatna podrka tragali su za informacijama i ukljuili su se u rad udruenja za pomo. Informisanost roditelja se moe svesti na najosnovnija
znanja: da je inkluzija uvedena u kole, da podrazumeva drugaiji nain
rada sa decom, da nastavnici imaju pravo na pomonika i sl.
Ove grupe ispitanika navode mali znaaj medija za informisanje o
ovoj temi, mada se povremeno pominje internet.
Razumevanje procesa inkluzije. Obrazlaui kako razumeju inkluziju, nastavnici navode pokuaje definisanja inkluzije i smetanja u
poznate okvire: spada u ljudska prava i daje ansu svima, socijalizacija
dece sa posebnim potrebama, osposobljavanje dece za ivot da bi bilo
lake i njima i drugima koji brinu o njima,... Kao razloge za uvoenje
inkluzije nastavnici navode socijalizaciju, potovanje linosti, toleranciju, otkrivanje maksimuma svakog deteta, ali i potrebu za menjanjem
svesti, zbog smanjenja diskriminacije i marginalizovanja pojedinih grupa
i zahtev Evropske unije. Odgovori roditelja su vie emotivno obojeni, oni
uglavnom ne znaju da objasne zbog ega je inkluzija uvedena, niti ta je
krajnji cilj. Inkluziju uglavnom razumeju kao human gest koji treba da
omogui da se svi oseaju dobro i da skladno funkcioniu.
Iskustva. U iznoenju iskustava, nastavnici su se vezivali za konkretno dete sa kojim su radili. ee su isticali pozitivne aspekte: pozitivan uticaj na drugu decu koja su postala solidarnija i empatina, napredovanje deteta koje se obrazuje prema merama individualizacije ili
IOP-u i uspeno zavravanje i srednje kole.
Kao negativna iskustva navedena su to to neka deca nisu uspela da
se ukljue i pored svih pokuaja kole, zatim projekti NVO koji se decom
bave dok se ne zavri projekat, a zatim sve pada u zaborav, jer nastavnici
ne preuzimaju odgovornost da nastave sa onim to su nauili u projektima, odsustvo uvida i informacija u pravu prirodu oteenja kod deteta,
prilika u kojima ivi, kao i izvetavanje o tome da se uitelji oseaju kao
da su preputeni sami sebi.
Nastavnici nemaju iru sliku o uspenosti inkluzije u drugim kolama i u zemlji. Ipak, oslanjajui se na line impresije uglavnom se slau
da nije dovoljno uspena, nalazei uzroke van sebe. Takoe, navedeno
je da nastavnici ne promiljaju o inkluziji dok ne dobiju konkretan problem. Roditelji, kao pozitivna iskustva, navode konkretne primere o deci
i nastavnicima koji su linim zalaganjem uspeli da stvore podsticajnu,
sigurnu i pozitivnu klimu u grupi. Meutim, navedeni su i primeri neuspeha, gde je dete, i pored pokuaja i zalaganja nastavnika, prebaeno
u specijalnu kolu. Jedna majka je iznela nezadovoljstvo, jer je njeno
64
dete u odeljenju sa detetom sa autizmom i detetom sa poremeajem u

ponaanju. I pored svesnosti o pozitivnim aspektima zajednikog odrastanja za njeno dete, ipak istie da ostala deca trpe zbog ovakve situacije.
Roditelji nemaju informacije o uspenosti inkluzije, pretpostavljaju da je
vie uspena nego ne i da zavisi iskljuivo od zalaganja nastavnika.
Glavne prepreke procesu inkluzije. Nastavnici, kao najvanije,
vide sledee prepreke: nespremnost drutva, izostanak podrke, neopremljenost kola, nepostojanje podrke za nastavnike, nedovoljan broj
pedagokih asistenata, pratilaca, strah roditelja da e njihovo dete biti
zanemareno, nesaradnju roditelja, preoptereenost nastavnika dokumentacijom, brojem uenika, programom i loe zakonske regulative.
Reenja vide u organizovanoj brizi drave, opremanju kola i smanjenju broja uenika. Roditelji su identifikovali sline prepreke, ali pominju i neznanje i neobavetenost i nedostatak strunog kadra. Reenja
vide u zapoljavanju defektologa, vie sredstava za organizaciju nastave,
edukaciji roditelja.
Dobiti od inkluzije. Nastavnici prepoznaju da u procesu inkluzije
svi uesnici imaju dobiti, kao i celo drutvo. Meutim, navedene dobiti
opisuju frazama: pojedinac koji moe da se brine o sebi, ukljui se u
aktivan ivot, vetine za ivot koje ne bi razvio u izolavonom okruenju.
Roditelji uglavnom navode pojedinane dobiti, iz pozicije pojedinanog
deteta, dok opotedrutvene dobiti ne prepoznaju.
Zakljuak
Rezultati istraivanja pokazali su da izmeu nastavnika i roditelja
postoji znaajna razlika u stavu prema inkluziji i da je generalni stav
uglavnom neutralan i voen linim iskustvima i pozicijama, a ne etikim
merilima (ili drugim drutvenim, npr. ekonomskim merilima), pri emu
podatak da roditelji imaju pozitivnije stavove jeste neto to zabrinjava.
Fokus grupe pokazale su da obe grupe ispitanika imaju povrna znanja
i da je interesovanje za problem uslovljeno zahtevima koji se nameu:
nastavniku ukoliko ima uenika kome treba podrka, roditelju ukoliko
ima dete kome treba podrka. Posebnu nedoumicu izaziva nepostojanje
razlike u stavovima roditelja ije dete je dobijalo dodatnu podrku u odnosu na one ije dete nije imalo dodatnu podrku. Ovo stavlja na dnevni
red vie pitanja: koliko roditelji vrednuju preduzete mere, koliko su uopte ukljueni u obrazovni proces koji se realizuje sa njihovim detetom,
koliko napora kole preduzimaju da ukljue roditelje i, na kraju, koliki je
efekat preduzetih mera.
Roditelji i nastavnici prihvataju stavove prema inkluziji u skladu sa
humanim principom, ali ovi stavovi nisu autentian deo njihovog linog
65
sistema vrednosti. O tome govori podatak da je odnos prema inkluziji

i nastavnika i roditelja proaktivne prirode uglavnom na deklarativnom
nivou, jer kao reenja uglavnom vide sistemska, a ne ona koja se odnose
na lino angaovanje pojedinca. Uoljiv je stav da specijalne kole i defektoloka podrka jo uvek imaju vano mesto u razumevanju inkluzije.
Nastavnici i roditelji su se u velikoj meri sloili sa tvrdnjom da nastavno
osoblje nema dovoljno kompetencija za rad sa decom sa smetnjama, te
da kole nisu dovoljno spremne da podre svu decu. Tekoa je u tome
to se, kao reenje za ovaj problem ne vidi u uenju, nego u zapoljavanju novog kadra specijalnog edukatora.
Krajnji zakljuak je da inkluziju, kao optu ideju, veina ispitanika
ne relativizuje. Veini je jasna humana osnova, prepoznaju njenu vezu sa
tolerancijom, smanjenjem strahova i predrasuda i sl. Meutim, ekonomska dobit je sasvim neopaena i ne dovodi se u vezu sa inkluzijom.
S druge strane, sama realizacija inkluzije dovedena je u pitanje,
vidljive su prepreke koje, meutim, nastavnici i roditelji ne dovode u
vezu sa linim vrednostima i angaovanjem.
U tom kontekstu, kao primarni problemi za plan akcije izdvajaju
se sledei:
unapreivanje razumevanja filozofije inkluzije. Potrebno je dovesti u vezu dobrobit svakog pojedinca i celog drutva sa dobrobiti osoba sa smetnjama;
unapreivanje kompetencija nastavnika. Od kljunog znaaja je
da nastavnici prave razliku izmeu obrazovne podrke i defektoloke podrke, odnosno, da se od njih ne oekuje da rade posao
u domenu rada specijalnog edukatora (dijagnostifikovanje itd.)
ve da se od njih oekuje da u praksu uvedu aktivnosti intervencije koje se tiu iskljuivo nastavnikog posla individualizaciju
i diferencijaciju nastave, odabir razliitih metoda, prilagoavanje materijala za nastavu i uenje itd. S druge strane, uputno
je da ovladaju osnovnim znanjima i vetinama vezanim pojedine
smetnje, to bi ima dalo odreenu dozu sigurnosti.
Na osnovu rezultata istraivanja kreirali smo Malu kolu inkluzije
koja nastoji da ukloni ili smanji kljune barijere u naoj sredini koje se
odnose na uspeno sprovoenje inkluzivnog obrazovanja.
Mala kola inkluzije. Akcija e trajati est sedmica i sadrae
aktivnosti usmerene na tri nivoa:
66

Javnost (radi to veeg zahvata populacije i kreiranja dobre
opte klime) najvei nivo optosti.
Nastavnici i roditelji (radi obezbeivanja saradnje i situacije u
kojoj e biti mogue zajedniko uenje o inkluziji). Uesnici e
biti izabrani ciljano, na osnovu rezultata istraivanja srednji
nivo optosti.
Nastavnici (kao grupa kojoj su potrebna najspecifinija znanja)
najnii nivo optosti.
Upoznavanje nastavnika sa postojeim obukama i sistemom podrke koji ve postoje, npr. Mrea za inkluzivno obrazovanje, itd.
Aktivnosti e biti struktuirane tako da utiu na one aspekte stava

koji su se u istraivanju pokazali manjkavim. Izbegavae se fokus na emocionalnoj komponenti, koji je, po procenama autora ovog istraivanja,
ponekad prenaglaen, pa se inkluzija prihvata kao humano naelo koje
ima izvor u empatiji, a ponekad i u saaljenju, to smatramo loim konceptom. elimo da, umesto poruke o uskraenosti, poaljemo poruku da
osobe sa smetnjama mogu vie nego to mislimo i da, kao i svi graani,
imaju pravo i obavezu da rade, stvaraju i uestvuju u ivotu zajednice.
Globalni plan akcije

TEMA
SADRAJI
ujte i Kratki prilozi na

poujte lokalnoj televiziji,
radiju ili novinama
o iskustvima drugih
zemalja, o kolovanju
i zapoljavanju osoba
sa smetnjama i sl.
Ponovo Zajedniko gledanje
radi
filma i diskusija tri
bioskop filma po izboru, npr.
Moje levo stopalo (My
Left Foot The Story
of Christy Brown),
Film o Helen Keler
(The Miracle Worker)
ili neki drugi.
Slika od Radionice sa
hiljadu roditeljima i
rei
nastavnicima u kojima
uestvuju roditelji
dece sa smetnjama.
Njihova iskustva,
dobiti i tekoe.
UESTALOST
Jednom
nedeljno
tokom est
sedmica
CILJNA
GRUPA
Javnost
RAZLOG
OEKIVANI EFEKAT
Nerazumevanje
dimenzije
optedrutvene
dobrobiti.
Promena stava. Vii

nivo razumevanja.
Dovoenje u vezu
ekonomske dobiti
sa inkluzijom.
tri puta,
1. 3. 5.
sedmica
Nastavnici
i roditelji,
zajednika
aktivnost
Nerazumevanje
potencijala
osoba sa
smetnjama.
Emotivna priprema,
shvatanje
mogunosti i
potreba osoba sa
smetnjama.
tri puta,
2. 4. 6.
sedmica
Roditelji i
nastavnici,
zajednika
aktivnost
Stvaranje
saradnike
klime koju su
nastavnici istakli
kao kljunu,
a koja esto
izostaje
Roditelji saznaju
kakvi su strahovi
nastavnika,
nastavnici
osveuju probleme
i potrebe roditelja

CILJNA
RAZLOG
GRUPA
Pokai Savetovanje sa
tri puta,
Nastavnici Nesigurnost i
mi kako strunjacima iz kole 1. 2. 3.
odsustvo strunih
za decu sa smetnjama sedmica
znanja jedan su
u razvoju: odgovori
od razloga koji
na pitanja prisutnih
stvaraju otpor i
nastavnika
plae nastavnike
Kad se Savetovanje kako
dva puta, 4. Nastavnici Komplikovana
nae
napraviti IOP i
5. sedmica
dokumentacija
ruke
izgraditi procedure
i nejasne
sloe
unutar kole
procedure
stvaraju otpor
kod nastavnika
Kraj, a Zavrno druenje.
6. sedmica Svi
poetak Retrospektiva. Utisci.
uesnici
TEMA
SADRAJI
UESTALOST
67
OEKIVANI EFEKAT
Dobijanje
konkretnih
odgovora,
konkretnih
uputstava i tehnika,
osnaivanje
Nastavnici su
osposobljeni da
timski izrauju IOP
Nada Dimovi
Vesna Nimevi
Izabela Crnkovi Golevski
Sanja Miljkovi
Osnovna kola Matko Vukovi, Subotica
VRNJAKA EDUKACIJA I PODRKA

Uvod
U osnovnoj koli Matko Vukovi iz Subotice nastava se odvija na
podruju dve mesne zajednice u etiri objekta. Centralna zgrada je namenjena uenicima od V do VIII razreda. U objektima Gat i Mali Bajmok
nastavu pohaaju uenici od I do IV na srpskom, srpsko-engleskom i hrvatskom nastavnom jeziku. U etvrtom objektu odvija se fiziko vaspitanje.
kolske 2014/2015. godine nastavu pohaa 645 uenika rasporeenih u 36
odeljenja, 20 niih i 16 viih. Ukupan broj zaposlenih je 86 od kojih 60 ini
nastavno osoblje. Naa kola oslikava multinacionalni i multikonfesionalni
karakter Subotice. Od obaveznih izbornih predmeta zastupljeni su graansko vaspitanje i verska nastava tri verske zajednice katoliki vjeronauk,
pravoslavni katihizis i islamski vjeronauk. Oko 60% uenika kole pohaa
versku nastavu. Formirane su dve grupe produenog boravka. Od izabranih
izbornih predmeta izvdajamo maarski jezik i bunjevaki govor.
Nau kolu pohaa puno uenika koji imaju potrebu za dodatnom
obrazovnom podrkom, a u najveoj meri uenici iz siromanih porodica i
porodica koje se esto sele i u kojima se ne govori srpski jezik, odnosno
jezik na kojem se izvodi nastava. Jednu treinu ukupnog broja ine uenici iji je maternji jezik romski.
kola, u cilju poboljanja kvaliteta vaspitno-obrazovnog procesa,
sprovodi projekat pod nazivom Knockout Dropout. Projekat je podrala
deja fondacija Pestalozzi iz vajcarske, a realizujemo ga u partnerstvu sa
Edukativnim centrom Roma iz Subotice. Ovim projektom pruamo podrku
uenicima koji su pod rizikom da napuste kolu, a nalaze se u drugom
obrazovnom ciklusu. Utvrujemo rizik i obezbeujemo uslove kako bi se
sprovele mere koje e motivisati uenike da redovno pohaaju nastavu.
U dodatnu nastavu koja se bazira na prilagoavanju potrebama pojedinca
ukljuujemo i uenike koji imaju elju da napreduju u uenju. Boljim kolskim postignuem uenici sami sebi poveavaju anse za kvalitetniji nastavak kolovanja na narednom obrazovnom nivou. Nastavnici putem semina-
Vrnjaka edukacija i podrka
69
ra stiu znanja pomou kojih unapreuju svoj rad, kolu i nivo postignua
uenika. Roditelje savetujemo, usmeravamo i ukljuujemo kao saveznike.
Na ovaj nain, u procesu razvoja kvaliteta obrazovanja stavljamo akcenat
na unapreenje kompetencija, odnosno znanja, vetina i stavova.
Na dopunskim asovima (srpski jezik, matematika, fizika, hemija, biologija, istorija, engleski jezik) ueniku prilazimo na nain koji podie njegovo
samopouzdanje, sa postavljanjem zahteva na koje moe uspeno da odgovori i koji su za stepenicu vii od prethodno savladanog. asovi su prilagoeni
tako da obezbede potpunu ukljuenost uenika i zajedniki rad sa svim ostalim uenicima. Uenici su traili podrku u savladavanju gradiva iz predmeta
po njihovom izboru. Bili su pitani za termin koji im najvie odgovara. Uenici
koji su eleli da daju podrku tokom uenja svojim drugarima su preuzeli
ulogu mentora, dok su nastavnici nadgledali i usmeravali tok uenja.
Na osnovu sagledanih potreba uenika i aktivnosti koje se sprovode u naoj koli smatramo da je potrebno da unapredimo postojee i
uspostavimo nove oblike vrnjake edukacije u oblasti pruanja podrke
uenicima pri usvajanju kolskog gradiva zbog toga to:
razliitost razvojnog nivoa i nivoa znanja uenika omoguava/
uspostavlja plodnu razmenu meu njima svako na svoj nain
razume neke aspekte fenomena o kome se ui;
dolazi do poveanja socijalno-kognitivnog konflikta (sukoba ideja) koji raa nove ideje i daje potpuno nova reenja dilema;
stvara se maksimalna motivacija za uee u procesu uenja;
uvaavamo i negujemo razlike u gleditima koje na oigledan
nain otkrivaju sloenost i viedimenzionalnost pojave i
sukobom ideja omoguavamo praktikovanje dijaloga, razmene,
rasprave i tako omoguavamo formiranje vanih intelektualnih i
komunikativnih sposobnosti.

Istraivanjem u okviru projekta Nastavnici refleskivni istraivai
inkluzivne obrazovne prakse eleli smo da se nadoveeno na projekat
Knockout Dropout i da od uenika prikupimo podatke koji bi nam pomogli da to kvalitetnije uspostavimo vrnjaku edukaciju i podrku u
drugom obrazovnom ciklusu nae kole. Cilj naeg istraivanja je, dakle,
unapreenje inkluzivne obrazovne prakse u koli kroz razvoj vrnjake
edukacije. Za potrebe ovog istraivanja, koristili smo upitnik i intervju.
Namenili smo ih uenicima jer smo smatrali da je uvek najbolje za reenje pitati one kojih se to reenje neposredno tie. Na ovaj nain istovremeno podstiemo motivaciju za njihovo potpuno ukljuivanje i stvaramo
uslove za kvalitetno sprovoenje istraivanja.
Upitnikom i intervjuom smo eleli da:
70
ispitamo da li su uenici spremni da prue i prihvate podrku u

uenju od strane svojih vrnjaka;
saznamo koje je mesto i doba dana najadekvatnije kada bi uenici hteli da prime/prue podrku vrnjaka;
vidimo da li postoje ogranienja, odnosno da li postoje posebne
grupe uenika kojima bi uenici pruali podrku i
saznamo da li uenici veruju da trud i rad donose bolje postignue, vee znanje.
Metod
Svi uenici od V do VII razreda su bili informisani o planiranom anketiranju i ono se baziralo na principu dobrovoljnosti, to znai da su u
ovom istraivanju imali priliku da uestvuju oni uenici koji su eleli da
pruaju mentorsku podrku ili su smatrali da imaju potrebu za dodatnom
podrkom pri uenju. Upitnik za uenike potencijalne vrnjake mentore sadri 10 pitanja od kojih je osam sa ponuenim odgovorima, jedno
pitanje je dato u vidu skale, a jedno je bilo otvorenog tipa. Namenjen
je uenicima koji imaju bolje kolsko postignue i koji su u razliitim
kolskim aktivnostima pokazali da imaju razvijene interpersonalne, organizacione i druge line vetine. Broj ispitanika u ovoj grupi je bio 43.
Pored toga, kroz intervju koji je imao 17 otvorenih pitanja, nastavnice
su intervjuisale 30 uenika koji su ve bili ukljueni u program podrke
projekta Knockout Dropout i one koji su eleli da poboljaju ocenu u
odreenoj oblasti iz odreenog predmeta.
Istraivaki nalazi
Kada govorimo o uenicima koji imaju potrebu za dodatnom podrkom na pitanje da li je uenik imao problem sa odreenim gradivom u tolikoj meri da mu je trebala tua pomo, vie od polovine (60%) ispitanih
uenika smatra da mu je pomo potrebna ponekad, dok 7% smatra da mu
je esto potrebna pomo. Dobijeni rezultati se ne poklapaju u potpunosti
sa naim polaznim oekivanjima, odnosno sa naom procenom iz prakse
da je procenat uenika kojima je esta pomo potrebna zapravo vei.
Kada je re o tome kome bi se ovi uenici najpre obratili za pomo, oko
polovine ovih uenika (52%) su se izjasnili da bi najradije prihvatili podrku brata i sestre, kao i drugara i drugarice. Potom slede nastavnici (28%
ispitanih uenika) pa roditelji (16%).
Uenici koji su potencijalni vrnjaki mentori, kao odgovor na pitanje kome bi se najradije obratili za pomo, na prvom mestu navode
roditelje (39,5%), pa onda vrnjake (30,2%). Svega 16% ovih ispitanika
obratilo bi se nastavniku.
71
Grafikon 1. Kome se uenici najradije obraaju za podrku u uenju?

(odgovori uenika potencijalnih mentora)
Mama ili tata
17
39,5%
Drug ili drugarica
13
30,2%
Nastavnik
16,3%
Neko drugi
7%
Nikoga
7%
Uenici koji imaju potrebu za dodatnom podrkom u uenju su pitani i da li bi voleli da im drugovi i drugarice iz odeljenja ili razreda pomognu, na ta je pozitivan odgovor dalo 92% ispitanih uenika.
Oko 70% ispitanih uenika potencijalnih mentora raspoloeno je da
pomogne vrnjacima u uenju (zajedniko uenje za kontrolni zadatak,
izrada domaih zadataka). Kod 34,9% uenika ova elja je visoko izraena, dok su preostali uenici uglavnom spremni za saradnju u vidu podrke
vrnjacima u uenju (Grafikon 2) uglavnom su spremni njih 44% a samo
u nekim situacijama njih 18% (npr. ako je u pitanju najbolji drug ili drugarica). Mali broj uenika uopte nije spreman da pomogne.
Grafikon 2. Spremnost da se pomogne vrnjacima u uenju

Da, veoma
15
34,9%
Da, uglavnom
19
44,2%
Samo u nekim situacijama

8
(najbolji drug ili drugarica)
18,6%
Ne, uopte ne bih
2,3%
Pitali smo ove uenike da li bi se prijavili na konkurs za mentore

volontere koji bi pomagali svojim vrnjacima u uenju. Odgovori na ovo
pitanje predstavljeni su na Grafikonu 3. Petina uenika (20, 9% ) se izjasnila da se ne bi prijavila, 32,6% uenika je kazalo da nisu sigurni, dok
se 46,5% uenika izjasnilo da bi se prijavilo da budu mentori u vrnjakoj
edukaciji. Iako je procenat uenika koji nisu sigurni i koji se ne bi prijavili da budu mentori vei od oekivanog, vie od pola ispitanika je motivisano da na neki nain pomogne drugim uenicima.
Grafikon 3. Spremnost uenika

da postanu mentori u vrnjakoj edukaciji
Da, prijavila/o bih se
20
46,5%
Ne, ne bih se prijavila/o 9
20,9%
Nisam sigurna/an
14
32,6%
72
Takoe, doli smo do saznanja da su pre uea u Knockout Dropout projektu potencijalni vrnjaki mentori svojim vrnjacima pomagali
samo u retkim situacijama. Bilo je uenika koji uopte nisu motivisani za
to. Mentori V i VI razreda su spremniji za saradnju, dok su mentori VII i
VIII razreda sve manje zainteresovani, verovatno zbog pripreme za zavrne ispite. Tokom realizacije ovog projekta, doli smo do saznanja da uenici koji su eleli da pomognu svojim vrnjacima nisu naili na razumevanje svojih roditelja. Oni smatraju da njihova deca mogu i drugaije da
potroe svoje slobodno vreme, to moe predstavljati jedan od izazova u
realizaciji intervencije. Imajui na umu da je ovakva intervencija korisna
i za uenike mentore, zbog osnaenog razumevanja gradiva i uenja koje
je najvee kada se nekom drugom prenosi, potrebno je uspostaviti zajedniko razumevanje ovakvog oblika podrke sa roditeljima.
Pre nego to budemo uspostavili vrnjaku edukaciju, morali bismo uraditi usaglaavanje oko vremenskog okvira njene realizacije tokom
dana. Uenici koji imaju potrebu za podrkom u uenju u velikoj veini
izjasnili su se za opciju posle nastave, dok se priblian broj potencijalnih mentora izjasnilo za sva tri termina: pre nastave, posle nastave i za
vreme odmora.
Tabela 1. Poreenje miljenja uenika o najadekvatnijem

vremenskom okviru pruanja odnosno prihvatanja podrke
u uenju u toku nastavnog dana
vremenski okvir
podrke
pre nastave
posle nastave
za vreme odmora
u nekom drugom
terminu
uenici
potencijalni
mentori
37%
23%
30%
uenici koji
imaju potrebu za
podrkom u uenju
0%
92%
0%
9%
8%
Zanimljiv je podatak da gotovo jedna treina potencijalnih mentora (30%) eli da prui podrku svojim vrnjacima za vreme odmora. Imajui u vidu da odmor traje od 5 do 20 minuta ovaj podatak nas navodi na
razmiljanje o vrsti pomoi za koju su ovi uenici spremni i smatraju da
mogu da prue da li je to moda samo socijalna podrka, a ne i podrka
u uenju. Shodno tome, namee se potreba za dodatnim informisanjem
uenika potencijalnih mentora o tome ta bi se vrnjaka podrka u naoj
koli podrazumevala i, nakon toga, za dodatnim ispitivanjem spremnosti
uenika da prue odgovarajuu podrku.
Uenici koji imaju potrebu za dodatnom podrkom u uenju su se
izjasnili da im je podrka najpotrebnija u savladavanju gradiva iz matematike, njih 38%, potom slede biologija i nemaki sa 17%, engleski sa 12%
i fizika, hemija i srpski sa manje od 10%. Potencijalni vrnjaki mentori
73
su se takoe izjasnili o izboru predmeta iz kojih su spremni da prue

podrku, na osnovu line procene poznavanja njegovog sadraja. Najvei
broj uenika je kao prvi predmet iz kojeg bi ponudili pomo izabrao matematiku, zatim geografiju, a trea je biologija.
Ovakav izbor se poklapa sa izborom dopunskih asova izdvojenih
predmeta u okviru projekta Knocout Dropout. Ukrtanjem ova dva rezultata dolazimo do poklapanja potreba za dodatnom podrkom jedne
grupe uenika i spremnosti uenika potencijalnih mentora za pruanje
podrke, i to u oblasti matematike i biologije, na kojima bi mogao biti
fokus prilikom intervencije.
Uenici koji su se izjasnili da su spremni da pomognu vrnjacima
pitani su kome bi sve pruili podrku u uenju. Najvei deo njih se opredelilo za odgovor svima kojima je potrebna podrka (43%), potom drugarima i drugaricama iz odeljenja i uenicima iz istog razreda kao i ja
(po 25%).
Najei motivi koji pokreu uenike da pomognu vrnjacima kojima je potrebna dodatna podrka u uenju se odnose na socijalni aspekt
zato to tako pokazujem da sam dobar drug/drugarica (56%), potom njihov lini razvoj tako mogu da na dobar nain iskoristim svoja znanja
(30%) i to je prilika da i ja na zanimljiv nain utvrdim gradivo (13%).
Konano, svi uenici su izjavili da se trud i rad isplate i da se tako
mogu postii dobri rezultati. Ovakvo uverenje nam je vano, jer ono poveava anse za uspeh, odnosno, vano je da uenici uspeh poistovete sa
trudom, a ne sa nepromenljivim unutranjim karakteristikama.
Zakljuak
U ovom istraivanju pokuali smo da odgovorimo na pitanje koliko
su i na koji nain uenici spremni da pomognu jedni drugima i da ovu pomo prime, kako bismo na to bolji nain uspostavili vrnjaku podrku.
Ispitani uenici izjasnili su se da bi najradije prihvatili podrku brata i sestre, kao i druga i drugarice, to je podatak koji ohrabruje, jer
govori da vrnjako uenje jeste poeljno i prihvaeno meu uenicima.
Kod veine ispitanih uenika koji su identifikovani kao potencijalni vrnjaki edukatori postoji spremnost da se pomogne vrnjacima u uenju,
a procenat onih koji bi se prijavili na konkurs odslikava realnu zainteresovanost da se pomogne vrnjacima. Uenici u V i VI razredu su motivisaniji za pruanje podrke od uenika VII i VIII razreda. Miljenja uenika
kojima je podrka u uenju potrebna i uenika koji bi je pruali o najadekvatnijem terminu se u najveoj meri poklapaju kada je u pitanju
vreme posle nastave. Znaajan deo potencijalnih mentora smatra da je
najadekvatniji termin za vreme kolskog odmora. Uenici koji su se izja-
74
snili da bi pruili podrku svojim vrnjacima u najveoj meri bi podrku

pruili svima kojima je potrebna, potom drugarima i drugaricama iz svog
odeljenja i istog razreda. Najei motivi koji pokreu uenike da prue
podrku svojim vrnjacima su socijalna vrednost, kao i lini razvoj. Ovi
podaci su dragoceni za planiranje intervencije koja e obuhvatiti vrnjaku podrku, jer emo se na njih oslanjati prilikom motivisanja i obuavanja uenika za uee u programu vrnjake podrke.
Koraci koje emo sprovesti u narednom periodu odnose se na informisanje uenika i roditelja o vrnjakoj podrci i na organizovanje vrnjake podrke. Vano je da roditelji uenika koji su potencijalni mentori
shvate dobiti od mentorisanja i za svoju decu.
Na Nastavnikom veu upoznaemo kolege sa rezultatima istraivanja. Naglasiemo da je poetak kolske godine pravi trenutak da se nastavi podrka u uenju koju smo zapoeli u prethodnom projektu. Ukljuiemo i Ueniki parlament kao savetodavno telo i staviemo akcenat na
promociju vrednosti vrnjake edukacije. Ukazaemo svim akterima na
njenu dobit, a razredne stareine uiniti najveim saveznicima. U skladu
sa dobijenim podacima organizovaemo vrnjaku podrku, a posebno se
posvetiti informisanju potencijalnih vrnjakih mentora, kako bi najpre
razumeli ta podrazumeva vrnjaka podrka i na koj nain se sprovodi, a
potom se i u to veoj meri prijavili da uestvuju. Imajui u vidu da naa
kola sprovodi nastavu u dve smene koje se menjaju na mesenom nivou, predlog istraivakog tima, u skladu sa dobijenim rezultatima, bi bio
da se ova aktivnost realizuje posle asova u prvoj smeni, odnosno posle
13h, ali pre asova u drugoj smeni, odnosno pre 13h. U okviru vrnjake
edukacije zastupljena bi bila dva predmeta za koje su uenici iskazali
da imaju potrebu i da su spremni da je prue, a osim ova dva uskladili
bismo i podrku u okviru ostalih predmeta prema potrebama uenika za
dodatnom podrkom u uenju. Svaki nastavnik bi bio zaduen za podrku
ueniku mentoru u okviru predmeta kojeg predaje. Vodilo bi se rauna o
prisustvu uenika kojima je podrka potrebna. Deurni nastavnici (u toku
dana) bi bili logistika podrka vrnjakoj edukaciji (prosleivanje aktuelnih informacija, obezbeivanje slobodnog prostora i ostalo), a podrka
bi se realizovala radnim danima, u centralnoj zgradi u prostorijama koje
bi bile slobodne.
Mirjana Muicki
Marijana Samardi
Danijela Samardi
Aleksandra Risti
Osnovna kola Jovan Jovanovi Zmaj, urevo
KARAKTERISTIKE, STAVOVI I
POTREBE UENIKA POVRATNIKA PO
SPORAZUMU O READMISIJI
U OBRAZOVNI SISTEM
Uvod
Osnovna kola Jovan Jovanovi Zmaj nalazi se u optini abalj,
u selu urevu koje ima neto manje od 6000 stanovnika. Nalazi se nedaleko od Novog Sada, a pripada Junobakom okrugu. kola je osnovana
1908. godine i nalazi se u centru sela, okruena parkom, a u blizini su
pravoslavna crkva, mesna zajednica, biblioteka, Dom zdravlja i deije
igralite. Kako je rastao broj stanovnika, rasla je i potreba za novim uionicama, pa je dodatna zgrada sa novih osam uionica izgraena 1990.
godine. Marta 2010. godine izgraena je i prva fiskulturna sala i jo dve
nove uionice. Ova tri objekta su na ovaj nain spojeni u jednu celinu
od 3515 metara kvadratnih. kola trenutno broji 540 uenika koji su rasporeeni u 28 odeljenja. to se tie demografskih karakteristika uenika
u koli, 67% ine Srbi, 16% Rusini, 16% Romi i 1% ostali. Kada je porodini status u pitanju, uenici uglavnom ive sa oba roditelja. Kako zbog
geografskog poloaja sela (u Vojvodini koja je multinacionalna sredina),
tako i zbog demografske strukture, a posebno zbog zajednikih napora
itelja sela i ljudi zaposlenih u koli, kola je veoma negujua, prihvatajua, podravajua i topla sredina. U njoj je veoma razvijena inkluzivna
obrazovna praksa, koja se neprekidno dodatno usavrava i unapreuje,
sve s ciljem da prui uenicima to bolje i kvalitetnije uslove za uenje,
da im razvije oseaj pripadnosti zajednici, i prui pomo u savladavanju
gradiva. Shodno tome i ovo istraivanje predstavlja inicijativu u pravcu
jaanja inkluzivne kolske kulture.
76

U poslednjih nekoliko godina primetili smo da se sve vei broj roditelja uenika iz nae kole odluuje na odlazak u inostranstvo s ciljem
da poboljaju kvalitet ivota i obezbede svojoj deci bolje uslove ivota.
Boravak u inostranstvu je zakonski ogranien najee na tri meseca
nakon boravka u azilu, pa se tako veliki broj porodica vraa u Srbiji
kada se suoavaju sa novim izazovima. Jedan od tih izazova je njihova
reintegracija u drutvo, a posebno izazovna je reintegracija uenika u
kolu. Sam odlazak u inostranstvo, kao i povratak, esto predstavljaju
velike promene za uenike, pa tako mogu biti veoma stresni za njih.
Pored toga, nije retka situacija gde uenici tokom boravka u inostranstvu uopte ne pohaaju nastavu, pa tako nastavnici imaju izazov da
ove uenike ukljue u redovna kolska deavanja i obaveze po njihovom
povratku. U isto vreme, roditelji se esto odluuju da decu ne ukljue
u nastavu odmah nakon povratka pa se period poetka reintegracije u
kolu neretko odui i do mesec i vie dana. Mere podrke koje kola
prua uenicima po povratku iz inostranstva podrazumevaju odravanje
dopunske nastave i nastave koja je iskljuivo posveena nadoknaivanju izgubljenog gradiva. Ipak, esto se deava i to da uenici, iz razliitih razloga, ne prisustvuju asovima i aktivnostima namenjenim savladavanju proputenog gradiva. Jedan od moguih razloga zato uenici
ne pohaaju dopunsku nastavu i druge aktivnosti, moe biti i to to ih
roditelji u tome podravaju, o emu nam govore dosadanji uvidi steeni kroz interakciju sa roditeljima na roditeljskim sastancima i tokom
individualnih razgovora.
Na osnovu navedenog prepostavljamo da brojni faktori utiu na
opadanje uenike motivacije za pohaanje, kako redovne, tako i dopunske nastave, nakon povratka iz inostranstva. To mogu biti po sredi
stresna iskustva, nisko vrednovanje obrazovanja od strane roditelja, pa
i nedovoljne ili neadekvatne mere podrke koje kola prua ovim uenicima. U skladu sa tim, kroz ovo istraivanje, elele smo da sagledamo i
razumemo karakteristike, stavove i potrebe uenika povratnika. Takoe,
elele smo da ispitamo na koji nain i uz iju podrku moemo pomoi
uenicima i nastavnicima da prevaziu problem reintegracije uenika
povratnika u kolsko-obrazovni sistem. elimo da otkrijemo kako je mogue motivisati ove uenike da se posvete svojim zadacima, pruiti im u
tome najadekvatniju podrku i da li i kako obrazovanje moe da stekne
veu vanost u njihovom sistemu vrednosti. Smatramo da navedeni problem nije samo problem pojedinaca, uenika i njihovih porodica, ve i
nastavnika i kole koju pohaaju, a takoe i problem itavog drutva i
zajednice uopte.
Karakteristike, stavovi i potrebe uenika povratnika ...
77
Metod
Od tehnika za prikupljanje podataka, za potrebe naeg rada koristile smo intervjue, kako bismo dole do dubinskih uvida u pojavu i da
bismo prikupile podatke koji su relevantni iz ugla naih ispitanika. Dodatni razlog je osetljivost teme pa smo smatrale da je individualni intervju
sa uenicima i roditeljima pogodnija tehnika od fokus grupa. Kako bismo
postigle to bolje razumevanje pojave koja je predmet ovog istraivanja,
intervjuisali smo ispitanike koji, na razliite naine, uestvuju u obrazovnom sistemu na lokalnom nivou. Tako na uzorak ini 16 ispitanika i
to dva ispitanika iz lokalne samouprave predsednica mesnog odbora i
sekretar mesne zajednice; jedan struni saradnik u koli (psiholog); sedam uenika; est roditelja. S obzirom na to da su porodice koje odlaze u
inostranstvo najee niskog socio-ekonomskog statusa i dolaze iz socijalno ugroenih sredina, uenici i roditelji koje smo intervjuisale dolaze iz
porodica sa ovim karakteristikama. Jedan od veih izazova sa kojima smo
se suoile prilikom sprovoenja ovog istraivanje jeste samo uspostavljanje kontakta sa odabranim porodicama i motivisanje za uee u intervjuima. Najea prepreka na koju smo naile je strah da uee u istraivanju moe dovesti do gubitka socijalne pomoi. Mi smo se potrudile
da im objasnimo da to sve radimo kako bismo pomogle njihovoj deci da
zavre kolovanje. Drugi izazov za sprovoenje istraivanja predstavljalo
je motivisanje predstavnika lokalne samouprave za uee u istraivanju.
Neprijatno smo se iznenadile poto smo prvo pokuale da organizujemo
fokus grupu sa predstavnicima lokalne samouprave, ali smo shvatile da od
njih ne moemo prikupiti dovoljno informacija, jer oni skoro da nisu bili
ni upoznati sa problemom kojim se bavimo. Zbog toga smo se odluile na
intervju sa dva gore navedena sagovornika, jer su oni bili najupoznatiji
sa problemom kojim se bavimo. Razlog zato smo ukljuile predstavnike
lokalne samouprave jeste taj to kola ne moe funkcionisati bez saradnje sa lokalnom zajednicom, pa samim tim ne moe ni pruati adekvatnu
dodatnu podrku uenicima bez saradnje sa relevantnim institucijama na
lokalu.
U prikupljanju podataka, najvie panje smo obratile na karakteristike uenika i njihovih porodica, potrebe uenika, njihovo iskustvo u
azilu i njihovu motivaciju za kolovanje. elele smo da doemo do podataka na osnovu kojih emo moi da unapredimo razumevanje njihove pozicije i da unapredimo postojee oblike podrke ovim uenicima i ako je
potrebno osmislimo nove. U skladu sa tim, moemo formulisati nekoliko
istraivakih pitanja koja su nas vodila tokom procesa.
1. Kako nam dublje razumevanje razloga za odlazak porodica u
inostranstvo moe pomoi u nastojanjima da motiviemo uenike za pohaanje nastave?
78

2. Kako nam dublje razumevanje iskustva uenika steenog tokom
boravka u inostranstvu moe pomoi u planiranju dodatne podrke po njihovom povratku?
3. ta su sve kola i nastavnici u mogunosti da urade kako bi podrale uenike u uenju i razvoju nakon povratka iz inostranstva?
Istraivaki nalazi
Istraivaki nalazi e biti prikazani u skladu sa pitanjima i ciljevima
koji su nas vodili kroz proces istraivanja. Glavne teme u okviru kojih e
nalazi biti prikazani su odreeni ovim istraivakim ciljevima i pitanjima, a
prikupljeni podaci su tumaeni u skladu sa iskustvom i znanjem istraivaa.
Razlozi odlaska u inostranstvo. Od veine roditelja dobile smo
odgovor da je glavna motivacija za odlazak u inostranstvo poboljanje socioekonomskog poloaja porodice. U zemljama u koje porodice najee
odlaze (Nemaka, vedska, Holandija), socijalna pomo je mnogo vea
nego u Srbiji i uslovi za ivot su, prema miljenju roditelja, mnogo bolji
nego ovde, to je ujedno i razlog njihovih viestrukih pokuaja dobijanja
azila odnosno privremenih odlazaka u inostranstvo. Veina isptanika (roditelja) ivi u jako looj materijalnoj situaciji, bez elementarnih uslova
za ivot. Takoe, neki od roditelja izjavljuju da se pored nezaposlenosti
suoavaju i sa problemima fizike i psiholoke prirode (razliite smetnje
sa organskom ili psiholokom osnovom), pa je tako jedan od motiva za
odlazak u inostranstvo i leenje, odnosno bolji uslovi zdravstvene nege.
U ostalim porodicama roditelji su radili najee neprijavljeni, kao sezonski radnici ili su se bavili trgovinom stoke. Ovi roditelji izjavljuju da
je razlog odlaska u inostranstvo, pored materijalne pomoi (u iznosu od
nekoliko stotina evra po lanu porodice) i ostala pomo koja podrazumeva besplatan stan i mogunost besplatnog kolovanja dece. Takoe,
spominju da, iako nije naglaen nacionalizam u Srbiji, oni oseaju da su
na neki nain odbaeni, diskriminisani i smatraju da u Srbiji imaju manja
prava od ostalih. Neki roditelji romske nacionalnosti su rekli: Naa deca
ne mogu ovde da se zaposle, nisu ni malo prihvaeni u drutvu zato to
smo mi Romi. Nijedan Rom u naem selu nije zaposlen. Kad se prijavi
kao Rom, ti si odbaen. Kau svi nema nacionalizma u Srbiji, ali ima...
Ja nisam lino osetio na svojoj koi, ali za posao i sve... gleda se to da
li si Rom ili ne, i kad traim posao kau ta e ti Cigan ovde. Nije mene
niko dirao, ali oseti se to. Ako treba neki posao, na primer, u Novom
Sadu, nema....
Odgovori predstavnika lokalne samouprave i strunog saradnika
kole govore o njihovom razumevanju tekog poloaja ovih porodica i
razumevanju njihove potrebe za unapreenjem uslova za ivot. I pred-
79
stavnici lokalne samouprave i struni saradnik kole izvetavaju o tome

kako je praenje uenika iz porodica koje odlaze u inostranstvo oteano,
jer porodice nisu u obavezi da prijave svoj odlazak, to prema miljenju
strunog saradnika znaajno oteava planiranje dodatne podrke za uenika po povratku.
Na osnovu ovoga, stiemo uvid u uslove u kojima uenici ive i u
kojima bi trebalo da ue, rade domae zadatke i unapreuju svoja znanja i vetine. Naalost, moemo doneti zakljuak da ovakvi uslovi nisu
previe stimulativni za same uenike, s obzirom na to da njihove osnovne
egzistencijalne potrebe najee nisu zadovoljene. Tako, moemo postaviti pitanje ta je sve kola u mogunosti da uini kako bi unapredila
uslove za uenje i razvoj ovih uenika? Diskusija na ovu temu e biti data
u narednom poglavlju.
kolovanje u inostranstvu. Kada govorimo o nastavku kolovanja u inostranstvu, deca ispitanika su najee ila u kolu, pa nam je
ovo pitanje dalo raznovrsne i zanimljive odgovore iz kojih smo mogle
da donesemo vane zakljuke, kako o motivaciji uenika za pohaanje
nastave, tako i o planiranju dodatne podrke za ove uenike po povratku
iz inostranstva. Razliite porodice imaju razliita iskustva kada je re o
kolovanju u azilu. Ova iskustva, prema odgovorima roditelja, zavise od
regulativa na koje nailaze u zemlji u koju su otili, od injenice da li i u
kojoj meri kola (ili druga institucija) prati i proverava da li uenici pohaaju kolu, od samog programa kole, kao i od fizikih uslova stanovanja i
transporta od mesta prebivalita do kole. to su ovi uslovi bolji, vea je
ansa da uenici redovno pohaaju kolu dok su u inostranstvu. Naalost,
ima uenika koji tokom boravka u inostranstvu uopte ne pohaaju kolu,
pa tako ni tokom ovog perioda nemaju podsticaja za uenje i razvoj.
Uenici izvetavaju o tome da deca koja pohaaju kolu u azilu
tokom prvih godinu dana ue samo osnove jezika i osnove matematike,
npr. osnovne raunske operacije. Jedan roditelj navodi: Deca tamo nisu
optereena kolom, nemaju puno za domai. U Holandiji ta deca rade u
etvrtom razredu to nai rade u prvom i drugom. A njihovo dete izjavljuje: Matematika je teka ovde, a tamo sam sve radio kako treba,
bio sam najbolji. Kod njih je peti razred kao kod nas trei. Na osnovu
odgovora uenika i roditelja na ovu temu moemo zakljuiti da je kolski
program za uenike u azilu u ovim zemljama prilagoen tako da uenicima najpre omogui sticanje komunikacionih vetina, to predstavlja
preduslov za dalje uenje na nematernjem jeziku. Takoe, uenici naglaavaju kako se u kolama u inostranstvu mnogo vie igraju nego u
koli u Srbiji, i kako im se to svidelo. Ovo moe govoriti o tome kako se,
u ovim zemljama, na integraciji uenika u kolski ivot i vrnjaku grupu
radi i kroz sportske i druge vannastavne aktivnosti (a ne iskljuivo kroz
prilagoavanje gradiva), a takoe vidimo da su neki uenici zbog toga bili
80
motivisani da idu u kolu. Ove nalaze, takoe, smatramo vrednim, jer

nam daju drugaiji pogled na to kako se kolske aktivnosti mogu planirati/prilagoditi tako da motiviu uenike za dolazak u kolu. Kao odgovor
na pitanje To to u Nemakoj niste ili u kolu da li je doprinelo tome
da ovde sad slabo moete da pratite gradivo? jedan od uenika odgovara: Ne bi nam sada bilo lake jer oni tamo slabo ue matematiku i
to... Tamo prvo godinu dana ui jezik, pa posle... Nama nisu dali teko,
samo jezik da uimo, odemo na as, daju nam papir i uimo kako se kae
ptica i to.... Na osnovu ovog odgovora vidimo da su zahtevi koje se pred
ove uenike postavljaju po povratku u Srbiju sa njihove take gledita
moda previsoki. Odnosno, to to gradivo tamo nije bilo teko, moda
znai da gradivo koje se od uenika trai da nadoknadi po povratku u Srbiju zapravo jeste teko, to uenik doivljava kao nesavladivu prepreku
i samim tim mu opada motivacija za pokuaj savladavanja tog gradiva i
uopte dolaska u kolu.
Ukoliko uzmemo u obzir stavove nastavnika o kojima imamo priliku da ujemo svakodnevno, radei u koli, kao i propise koji upravljaju
nastavnikim praksama, vidimo veliku razliku izmeu nastavnikih nastojanja i uenikih potreba i uslova za uenje i razvoj. Nastavnici najee nastoje, kada se uenici vrate iz inostranstva, da im omogue da za
kratak period nadoknade svo gradivo koje su propustili tokom boravka u
azilu. Ako uzmemo u obzir uslove u kojima ovi uenici ive i ue, moemo pretpostaviti da oni nisu u poziciji da ubrzano nadoknade sve to je
proputeno npr. roditelji ili starija braa i sestre kod kue najee ne
mogu da im pomognu u savladavanju gradiva, a dopunska nastava najee nije dovoljna. Takoe, uenici izvetavaju da je manji obim gradiva
koji su u kolama u inostranstvu obraivali bio lak, odnosno oni su te
zahteve videli kao savladive, mogli su da ih ispune. Vaan uvid u to ta
motivie uenike za pohaanje nastave i uenje omoguili su takoe i
odgovori koji govore o tome kako su im nastavnici posveivali dovoljno
panje da savladaju gadivo, oseali su se jednaki sa svima i prihvaeni. Iz
ovoga razumemo da je i emocionalna podrka znaajan motiviui faktor.
Pored toga, imali su mnogo vannastavnih aktivnosti: plivanje, skijanje,
fudbal, ili su na koncerte, priredbe, u muzej, zoo vrt i sve im je to bilo
besplatno. Jedna majka kae da je posle svake utakmice, gde im je dete
igralo fudbal, bilo organizovano druenje za roditelje i decu uz rotilj.
Druga porodica kroz razgovor stalno navodi da se u Srbiji oseaju odbaenim, a tamo tvrde da su svi paljiviji i kulturniji prema njima. Na osnovu
ovoga se, takoe, zakljuuje da je jo jedan motiviui faktor i integracija kroz vannastavne aktivnosti, kao i ukljuivanje roditelja u uenje i
vannastavne aktivnosti u kojima e se i oni oseati prihvaenim, ravnopravnim i samim tim biti motivisani da podre svoju decu u nastavnim i
vannastavnim aktivnostima.
81
Dodatna podrka nakon povratka iz inostranstva. Kada je u pitanju dodatna podrka koja se ovim uenicima prua po povratku, u naoj
koli se organizuje dopunska nastava, individualno savetovanje od strane
srtunog saradnika, individualizacija itd. U nastavku e biti rei samo
o dopunskoj nastavi, s obzirom na to da smo kroz intervjue prikupile
najvie podataka o ovom obliku podrke, koji se iz perspektive razliitih
ispitanika ini kao najmanje efikasan. Na osnovu sledeih izjava dobijamo uvid u to kako uenici vide ovakvu vrstu podrke. Neki nastavnici su
samo zbog mene organizovali dopunsku; Malo sam iao na dopunsku
i to mi je pomagalo... Ali me je mrzelo da dolazim na jo asova, sem
ono to moram... Ono to moemo zakljuiti jeste da uenicima ne odgovara da posle redovnih asova ostaju i na dopunskoj nastavi. Moe biti
da im je i previe naporno, da ne mogu posle redovne nastave da odre
panju i da budu fokusirani na jo nastave, te da zapravo nadoknaivanje
gradiva na dopunskoj nastavi ne predstavlja podrku, ve samo jo jednu
u nizu obaveza koje moraju da se ispotuju i koje nee biti iskoriene
sa ciljem uenja i napredovanja. Ukoliko je ovo sluaj, onda bi trebalo
dovesti u pitanje nain organizovanja dopunske nastave, odnosno postaviti pitanje da li bi bilo mogue organizovati i osmisliti dopunsku nastavu
tako da bude prilagoena uenikim potrebama i mogunostima i tako da
se na njoj dobro oseaju.
Prema reima strunog saradnika, uenici po povratku iz inostranstva budu razliito prihvaeni i posmatrani od strane nastavnika i drugih
uenika. Najee, nastavnici smatraju da ovi uenici imaju problem sa
disciplinom i da ne potuju pravila ponaanja. S obzirom na to da nastavnici nisu bili uesnici naeg istraivanja, nismo bili u prilici da steknemo
bolje razumevanje toga ta nastavnici podrazumevaju pod nedisciplinom
i nepotovanjem pravila, ne moemo da navedemo konkretne primere
nediscipline, kao ni da na osnovu toga steknemo i prodiskutujemo dublje
uvide. S druge strane, struni saradnik govori o tome da ih drugi vrnjaci
prihvataju, odnosno da ovi uenici nemaju problema sa reintegracijom u
vrnjaku grupu po povratku iz inostranstva. Imajui na umu ovaj vaan
uvid, bilo bi korisno uzeti u obzir vrnjaku podrku u uenju kao vid dodatne podrke uenicima po povratku iz inostranstva.
Sledei redovi predstavljaju ilustraciju stavova ispitanika prema
obrazovanju, kao i uslova u kojima ive i zahteva koji se u takvim uslovima pred njih postavljaju. Sva deca kau da je bitno obrazovanje, a kada
ih pitamo zato tako misle kau da je ono vano zbog zaposlenja i da im
je za ivot najbitnije da savladaju jezik i matematiku. Roditelji smatraju
da je obrazovanje vano, ali smatraju da je i sa njim perspektiva u Srbiji
ograniena: Obrazovanje je za mene i moju porodicu jako bitno, ali ne
vidim u ovoj zemlji nikakvu perspektivu. Dosta njih znam da su zavrili
Elektrotehniki fakultet ili ekonomiju, rade na pumpi, toe gorivo, iste, briu... A tamo deca ta god da zavre imaju posao i ako nemaju
82
posao imaju pomo od 1500 evra. Ovo su rei jednog roditelja koji ima
zavrenu osnovnu kolu i koji je godinama unazad sam odlazio vie puta u
Nemaku i Austriju, zna dobro nemaki i engleski jezik i njegova porodica
je u Srbiji radila i nije primala socijalnu pomo. Druga porodica izjavljuje da shvataju vanost obrazovanja zbog buduih linih prihoda, ali i da
se takoe suoavaju sa diskriminacijom i da se oni i njihova deca oseaju
odbaenim i da za njih u Srbiji nema posla. Dete ne sme da se osea
odbaeno, zato predlaemo dajte nam neku bolju perspektivu za decu iz
Srbije da deca ne idu preko. Naa deca su Srbi i treba da ostanu u Srbiji
da daju doprinos svojoj zemlji. Niko ne bi otiao iz Srbije da se ovde
ukae prilika za posao. Samohrana majka iz najugroenije porodice koja
je nepismena shvata vanost obrazovanja i govori nam: Ako ja nisam
ila u kolu, moje erke treba da idu i da je zavre. Jedna od porodica
ima sledee iskustvo: Trokove hrane i uopte ivota tamo je pokrivala
njihova socijala tako da nismo bili ni gladni ni edni. A da smo ovde u
Srbiji i ena i ja radili ne bismo mogli da imamo uslove kao to je tamo
socijalna pomo. U Srbiji moramo da radimo 24 asa da deci obezbedimo normalan ivot. Smatramo da ovi citati dobro ilustruju kako u
uslovima borbe za egzistenciju, obrazovanje, iako visoko vrednovano, ne
mora da bude prioritet.
Zakljuak
Istraujui karakteristike, stavove i potrebe uenika povratnika u
kolsko-obrazovni sistem, prepoznale smo mnogo ograniavajuih faktora
sa kojima se uenici suoavaju i otvorile smo mnoga pitanja. Stekle smo
uvid u to kako veoma nizak socioekonomski status u kombinaciji sa razliitim drugim problemima (npr. zdravstvenim) i nedostajuom odgovarajuom podrkom ine uslove u kojima obrazovanje, iako visoko vrednovano, ne mora da bude prioritet, i koliko je zapravo teko u potpunosti se
posvetiti uenju kada osnovne egzistencijalne potrebe nisu zadovoljene.
Prepoznale smo da dopunska nastava nije percipirana kao najefikasniji
oblik podrke od strane uenika i otvorile pitanje mogunosti njenog drugaijeg planiranja. Takoe, prepoznale smo koliko emocionalna podrka
koja dolazi od nastavnika, strunog saradnika ili vrnjaka, moe pozitivno
uticati na podizanje motivacije uenika za pohaanje kole, uenje i napredovanje. Jo jedna vana stvar koju smo prepoznale meu odgovorima
ispitanika jeste da je vano da se i roditelji oseaju prihvaeni u kolskoj
sredini kako bi mogli da podre svoju decu u nastojanju da pohaaju
kolu i da ue. Osim toga, iskustva uenika iz inostranstva nam pokazuju
i kako pojaano uestvovanje u vannastavnim aktivnostima (npr. sportske
aktivnosti) podie motivaciju za pohaanje nastave.
83
Vaan uvid je i taj da siromatvo predstavlja ozbiljan problem koji

je teko reiv samo u okviru kole. Porodice su najee odlazile u azil
zbog loih uslova u naoj sredini, zbog nemogunosti da nau posao i
prvenstveno zbog dosta vee materijalne pomoi u inostranstvu. Iz razgovora sa njima dobile smo podatak da im je kolovanje jako bitno, ali
njihovi postupci esto nisu u skladu sa tim, to govori o snanom uticaju
siromatva. Iako dodatna podrka postoji, ona u nastavi nije dovoljna, jer
socioekonomski razlozi vre uticaj na este odlaske u inostranstvo, te je
vano ovim uenicima pomoi i institucionalno kako bi unapredili svoje
uslove za ivot, uenje, rast i razvoj.
Ono to bismo mi, kao nastavnici, mogli da uradimo je da pokuamo da organizujemo dopunske asove sa manjom grupom
uenika na kojima e oni kroz igru i njima zanimljive radionice usvajati i lake savladavati gradivo i na koje e oni radije dolaziti. Svi nastavnici nae kole su uestvovali u velikom i
znaajnom projektu Razvionica kroz koji smo nauili mnogo
korisnih stvari o savremenim metodama nastave i pristupu deci
iz osetljivih grupa, a to su upravo i ova deca kojima mi elimo
da pomognemo.
Ukoliko je mogue, bilo bi korisno isprobati nov nain organizacije dopunske nastave koji nee zahtevati ostajanje posle asova
kada su uenici ve iscrpljeni i umorni. Ukoliko uenik ne moe
da prati redovnu nastavu iz odreenog predmeta jer je dosta
toga propustio boravivi u inostranstvu, mogla bi se za njega
organizovati dopunska nastava tokom tog redovnog asa ali od
strane drugog nastavnika koji u tom trenutku nema nastavu.
Jedna od mogunosti za pomo toj deci u savladavanju proputenih gradiva, pored redovnih i dopunskih asova koje organizuje svaki nastavnik pojedinano, je angaovanje obrazovanih
volontera, zbog potrebe za intervencijom velikog obima i dubine, koji su obueni da prue adekvatnu pomo, na primer,
studente zavrnih godina, apsolvente odgovarajuih fakulteta.
Takoe, mogli bismo i volonterima da prenesemo znanje i iskustva iz projekta Razvionica kako bi i oni mogli prii deci na to
zanimljiviji nain i postigli to bolje rezultate.
Ukoliko volonterska pomo nije dostupna, vrnjaka podrka bi
mogla biti znaajan oblik podrke. Uenik koji je ve savladao
gradivo, a u kojeg uenik koji se vratio iz inostranstva ima poverenja, moe biti od pomoi u savladavanju gradiva koje je
84

ueniku neophodno da bi dalje napredovao. Ponekada je uenicima lake svojim vrnjacima da kau ta im nije jasno ili sa
im imaju problem nego nastavnicima, pa bi se na ovaj nain
otvorio jo jedan kanal kroz koji uenici mogu da dobiju podrku koja im je potrebna. U okviru odeljenskih zajednica razredne
stareine trebalo bi da motiviu uspenije ake da se angauju
u pruanju vrnjake podrke ovim uenicima. Rad na dobrobiti
ovih uenika moe da bude preventivni faktor od ranog naputanja kolovanja to je rizik kome su intenzivno izloeni. Imajui
u vidu dobru atmosferu koja vlada meu decom, ovo bi moglo
da bude izuzetno uspeno.
Neophodno je ovim uenicima obezbediti bolje materijalne
uslove, npr. pribaviti im potreban pribor i udbenike koji bi im
pomogli u radu i raditi sa njima na uvianju kako obrazovanje
moe biti od pomoi da izau iz zaaranog kruga siromatva
i kako bi, i pored estih odlazaka u azil, ovladali neophodnim
kompetencijama neophodnim za dalje kolovanje i budue zaposlenje.
Ojaavanjem nae kole kroz sistemsku ili projektnu podrku smatramo da se ovaj teak i ozbiljan problem moe ublaiti i da se na taj nain moe smanjiti reprodukcija siromatva kome su ovi uenici izloeni.
Ana Gonji
Maja Aleksi uak
Marijana Negovanovi Obradovi
Marijana Obradovi
Osnovna kola Sava Kerkovi, Ljig
Nastavniko udruenje Ljig
TRANZICIJA UENIKA KOJI NASTAVU PRATE

PO INDIVIDUALNOM OBRAZOVNOM PLANU
IZ OSNOVNOG U SREDNJE OBRAZOVANJE
Uvod
Nastavniko udruenje Ljig (NULJ) osnovano je 21. marta 2013.
godine kao organizacija civilnog drutva, profesionalno udruenje nastavnika koji se bave vaspitno-obrazovnim radom. Sedite NULJ-a je u
Ljigu, trenutno ima 43 lana iz tri kole sa teritorije optine Ljig (O
Sava Kerkovi, Ljig, O Sestre Pavlovi, Belanovica i S 1300 kaplara Ljig) i Predkolske ustanove Kaja iz Ljiga. Misija i ciljevi NULJ-a
su afirmacija nastavnikog poziva kroz brigu o profesionalnom ugledu
svojih lanova i razvijanje etikog kodeksa nastavnikog poziva, kao i
osmiljavanje i organizovanje strunog usavravanja nastavnika i podsticanje inovacije u obrazovno-vaspitnom procesu. NULJ se bavi unapreivanjem vetine nenasilne komunikacije, podizanjem svesti o vanosti
inkluzivnog obrazovanja i stvaranjem uslova za inkluzivno obrazovanje
kroz kvalitetniji rad sa uenicima kojima je potrebna dodatna podrka. Pored toga, nae udruenje uestvuje u programima koji razvijaju
toleranciju prema razlikama i razliitostima; podstie preduzetnitvo,
ruralni razvoj i unapreuje obrazovni turizam, kvalitet realizacije kole u prirodi, izleta, letnjih i zimskih kola i kampova; podstie razvoj
zdravih stilova ivota, kao i saradnju dece, nastavnika i roditelja; podstie volonterizam kod mladih i odraslih. Od svog osnivanja, NULJ je, u
saradnji sa Centrom za interaktivnu pedagogiju i Centrom za obrazovne
politike realizovao tri akcije, pod pokroviteljstvom Fondacije za otvoreno drutvo Srbija i ukljuio se u projekat Mrea prijatelja inkluzivnog
obrazovanja.
86

Udruenje se ukljuilo u projekat Nastavnici refleksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse opredelivi se da svoje istraivanje
pozicionira u okviru promocije principa inkluzivnog obrazovanja na lokalnom nivou. Tema za koju smo se opredelili je tranzicija uenika koji nastavu prate po individualnom obrazovnom planu (IOP) iz osnovnog obrazovanja u srednje.
Istraivanjem su obuhvaene sve kole sa teritorije Optine Ljig, i
to dve osnovne kole O Sava Kerkovi u Ljigu i O Sestre Pavlovi u
Belanovici, i srednja kola 1300 kaplara u Ljigu, koja spada u meovite
srednje kole i u svom sastavu ima, od etvorogodinjih profila gimnaziju i smer ekonomski tehniar, a od trogodinjih profila odeljenja limar,
automehaniar, trgovac i kuvar. O Sava Kerkovi pohaa 724 uenika,
556 uenika u matinoj koli i 168 uenika u ak 15 izdvojenih odeljenja
koliko ih ova kola ima. O Sestre Pavlovi pohaa 160 uenika, 110 u
matinoj koli i 50 uenika u 5 izdvojenih odeljenja. S 1300 kaplara
pohaa 310 uenika u 14 odeljenja, a od tog broja 107 uenika pohaa
trogodinje profile, a 203 uenika je na etvorogodinjem kolovanju.
Obe osnovne kole na teritoriji optine Ljig imaju veliki broj izdvojenih odeljenja (malih seoskih kola) iz kojih uenici nakon IV razreda
dolaze u matinu kolu i postaju uenici - putnici. To moe biti i dodatna
tekoa za uenike koji prate nastavu po individualnom obrazovnom planu (IOP-u), i uticati na nivo njihove ukljuenosti u ostale oblike vaspitno-obrazovnog procesa i sam stepen socijalizacije, jer je analiza uspeha
pokazala da dolazi do osetnog pada uspeha i stagnacije u savladavanju
predvienog programa kod uenika koji dolaze iz izdvojenih odeljenja u
matinu kolu u Ljig i Belanovicu. Posebna specifinost ovih kola je da
osim pomoi strunih saradnika, pedagoga u sve tri kole i psihologa u
jednoj od kola, u procesu inkluzije uenici, nastavnici i struni saradnici
nemaju mogunost pomoi od strane defektologa (logopeda, oligofrenologa...), jer na teritoriji optine Ljig nema strunjaka iz ove oblasti.
Kroz ovo istraivanje nastojali smo da utvrdimo koliki je nivo postignua na maloj maturi uenika koji su u osnovnoj koli nastavu pohaali
po prilagoenom ili izmenjenom programu, kao i njihovu prohodnost u
srednje kole. Posebno nam je bilo bitno da istraimo kakva je dodatna
podrka koja se ovim uenicima prua. elja nam je, da na osnovu dobijenih podataka, evaluiramo dosadanji rad i da na osnovu toga osmislimo adekvatne mere intervencije koje bi uenicima koji nastavu prate po
IOP-u mogle olakati tranzicioni proces u srednje kole.
Osnovni cilj naeg rada bio je da vidimo gde se sada nalaze uenici
koji su nastavu u dve osnovne kole sluali po IOP-u i da na taj nain posredno evaluiramo na rad sa njima tokom osnovne kole.
Tranzicija uenika koji nastavu prate po IOP-u
87
Metod
Ovim istraivanjem hteli smo da ispitamo postignua uenika srednje kole 1300 kaplara, koji su prethodno u dve osnovne kole od V do
VIII razreda radili po prilagoenom programu i da vidimo gde su oni sada,
kako bismo na jedan posredan nain evaluirali na rad sa njima. Od ovih
uenika prikupljeni su podaci i putem intervjua. Podatke od nastavnika prikupili smo korienjem tehnike fokus grupe koje su odrane u svakoj od 3
kole (dve osnovne i jedna srednja kola), a inili su ih uitelji i nastavnici
koji su predavali ovim uenicima u osnovnim kolama, odnosno nastavnici
koji im trenutno predaju u srednjoj koli. Vodili smo rauna da to budu nastavnici razliitih grupa predmeta, razliite starosti i godina radnog staa,
a po polu ih nije bilo mogue ujednaiti, jer u koli radi vie nastavnica
nego nastavnika. Takoe, podatke smo putem individualnih intervjua dobili i od 3 struna saradnika (iz svake od tri kole) koji su bili lanovi tima
za inkluzivno obrazovanje. Pitanja za fokus grupe kao i za intervjue bila
su usmerena ka kolskoj klimi, kvalitetu nastave, pripremama i realizaciji
zavrnog ispita, kolskim aktivnostima u oblasti profesionalne orijentacije,
o dopunskoj nastavi i ocenjivanju, kvalitetu saradnje kole sa lokalnom
zajednicom, njihovom angaovanju u ivotu kole. Nastavnici i struni saradnici su odgovarali i na pitanja usmerena ka njihovim iskustvima u pruanju podrke uenicima kojima je ona dodatno potrebna, kao i njihovim
saznanjima o izradi, vrednovanju i realizaciji IOP-a.
Tabela 1. Struktura uzorka za fokus grupe

Uesnici fokus grupa
Broj uesnika
Sastav fokus grupe (homogenost)
Ukupno: 22 nastavnika
18 nastavnica i 4 nastavnika (u
16 nastavnika osnovne kole koli ima znatno vie nastavnica
6 nastavnika srednje kole
nego nastavnika)
O Sava Kerkovi Ljig
Nastavnici
O Sestre Pavlovi
Belanovica
S 1300 kaplara Ljig
5
1
1
1
1
1
3
2
1
nastavnika razredne nastave;

nastavnik srpskog jezika;
nastavnik stranog jezika;
nastavnik geografije;
nastavnik biologije;
nastavnik matematike;
nastavnika razredne nastave;
nastavnika stranog jezika;
nastavnik hemije;
1 nastavnik srpskog jezika;

1 nastavnik matematike;
1 nastavnik hemije;
1 nastavnik informatike;
2 nastavnika mainske grupe
predmeta.
88
Uesnici intervjua
Broj uesnika
Uenici
Struni saradnici
Podaci o
intervjuisanim osobama
4 uenika i 3 uenice iz
razliitih obrazovnih profila
(razliitih trogodinjih profila
automehaniar, konobar i jedna
uenica je maturant turistiki
tehniar) koji su u osnovnoj koli
nastavu pohaali po IOP-u.
3 osobe enskog pola
2 pedagoga;
1 psiholog
Istraivaki nalazi
Uenici koji su uestvovali u ovom istraivanju, a koji su osnovnu
kolu zavrili po individualnom obrazovnom planu, iz predmeta srpski
jezik i predmeta matematika, kako u osnovnoj, tako i u srednjoj koli
imaju ocene dovoljan 2 iz svih predmeta (Tabela 2). Ovakvi podaci dovode u pitanje nain vrednovanja IOP planova i postavljenih obrazovnih
ciljeva u njima, ali i stav nastavnika da uenik koji nastavu pohaa po
IOP-u ne moe da ima ocenu manju, ali ni veu od dva. Ovakav stav
nastavnici opravdavaju time da ne mogu da objasne ostalim uenicima,
ali ni njihovim roditeljima, zato uenici kojima je potrebna dodatna
podrka u obrazovanju za manja postignua dobiju vee ocene. Ovo
je posebno primetno kod uenika koji imaju smetnje u intelektualnom
funkcionisanju, jer obino kod njih ne postoji mogunost zadovoljenja
osnovnog nivoa postignua, to nastavnici i dalje smatraju obaveznim.
Takoe, moemo da vidimo da su rezultati na zavrnom ispitu znatno
nii u odnosu na rezultate u okrugu i Srbiji i da je ak 96% uenika
imalo bolja postignua od ispitivanih uenika. Najnie postignue je na
testu iz matematike, ali su i postignua na testu iz srpskog jezika i
kombinovanom testu daleko nia u odnosu na ostale uenike u okrugu,
ali i Srbiji. Ovakvi rezultati su donekle i oekivani, obzirom na prirodu
potrebe za dodatnom podrkom koju su ovi uenici imali, odnosno na
teinu smetnji u razvoju, ali se moe dovesti u vezu i sa injenicom da
je ovo prva generacija uenika koji su nastavu pohaali u inkluzivnom
kontekstu i da zbog neustanovljene procedure zavrni ispit za njih nije
adekvatno prilagoavan.
89
Ukupan
broj
bodova na
zavrnom
ispitu
U okrugu U Srbiji
1,2 1,6 5,8

8,60
2,8 2
2,20
7
1,6 0,4 2,8
4,8
3,2 2,4 3
8,6
2,4 1,2 2,2
5,8
Nema podataka o upisu
Nema podataka o upisu
96,3170
97,1510
96,6640
96,0390
97,4290
96,4960
97,0640
96,6820
96,2340
97,2940
Matematika
2
2
2
2
2
2
2
Rang uenika
Ocene u
(procenat uenika
srednjoj
sa veim brojem
koli
bodova)
Srpski jezik
2
2
2
2
2
2
2
Kombinovani test
Matematika 8. razred
2
2
2
2
2
2
2
Matematika
Srpski jezik 8. razred
2
2
2
2
2
2
2
Srpski jezik
Srpski jezik 7. razred
2013/2014
2013/2014
2013/2014
2013/2014
2013/2014
2012/2013
2010/2011
Ocene u
Bodovi na
osnovnoj koli zavrnom ispitu
Matematika 7. razred
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Godina upisa u srednju kolu
Redni broj uenika
Tabela 2. Postignua uenika koji su nastavu sluali po IOP-u

u osnovnoj koli, postignua na zavrnom ispitu i
postignua u srednjoj koli.
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
Uvidom u pedagoku dokumentaciju dve osnovne kole doli smo

do podatka da je do sad 7 uenika iz jedne kole nastavu pohaalo po
prilagoenom programu i da su svi upisali srednju kolu u Ljigu, od ega
je 6 uenika upisano na trogodinje profile, a jedna uenica je upisala
etvorogodinju kolu. Podatke o uenicima dobili smo uvidom u pedagoku dokumentaciju osnovne kole koju su pohaali i kroz individualne
intervjue sa njima. U drugoj osnovnoj koli postoji nekoliko uenika u
niim razredima koji imaju IOP, i jo nisu imali ovakve uenike koji su
upisivali srednju kolu.
Nastavnici u srednjim kolama ne znaju koji uenici su sluali nastavu po IOP-u, jer su upisani na regularan nain, i nikakve podatke od
njih nisu dobili. Ovako, ovi uenici postaju nevidljivi u srednjokolskom
obrazovanju.
Sa jedne strane, oekivali smo da dobijemo vie podataka o uenicima i njihovoj tranziciji, a sa druge, dobili smo jedan podatak koji
se moe okarakterisati kao pozitivna evaluacija naeg rada a to je da
su svi nai uenici, za razliku od drugih kola, upisali srednju kolu. U
daljem tekstu, baviemo se stanjem implementacije inkluzivnog obrazovanja u naoj lokalnoj zajednici vie nego tranzicijom, a podatke o
tranziciji moemo iskoristiti prilikom budue intervencije kao dokaz da
je mogue postii rezultate sa uenicima koji sluaju nastavu po IOP-u.
kolski etos. Svi uesnici fokus grupa su se sloili da je u kolama
atmosfera izmeu uenika i nastavnika otvorena i demokratska. Ueni-
90
ci koji imaju potrebu za dodatnom podrkom sa kojima smo razgovarali

kroz intervjue smatraju da se veina profesora jednako ponaa prema
svim uenicima, odnosno da nema privilegovanih, ali i da njihov odnos
zavisi i od ponaanja uenika, pa pomo dobijaju uenici koji ne ometaju nastavu. Oni navode da ih vrnjaci dobro prihvataju, dok nastavnici
smatraju da ih ostali uenici doivljavaju kao privilegovane (za manja
postignua dobijaju jednake ili vie ocene od njih). Nastavnici to ne doivljavaju kao svoju odgovornost, to moemo da poveemo i sa izjavom
strunih saradnika da nastavnici vrednovanjem IOP-a smatraju da uenik
ne moe da dobije vie, ali ni manje od ocene 2. Ovo se posebno odnosi
na uenike koji imaju smetnje u intelektualnom funkcionisanju, i za koje
IOP predstavlja samo pokrie nastavniku zato je uenik dobio prelaznu ocenu tj. 2, iako nije ostvario ni osnovni nivo postignua. Uenici se
izjanjavaju da nastavnici uvaavaju razliite osobine aka, ali primeuju
i da nije isti odnos prema bogatijim i siromanijim uenicima, jer su profesori bolji, odnosno imaju manje stroge kriterijume prema siromanijim
uenicima. Nastavnici istiu dobru komunikaciju sa kolegama i decom,
ali navode da komunikacija sa roditeljima nije otvorena i uglavnom je
jednosmerna od kole ka roditeljima. Sve tri kole rado prihvataju decu
koja imaju potrebu za dodatnom podrkom, iako nastavnici stalno istiu
da nemaju kompetencije za rad sa njima. Zanimljivo je da su nastavnici
iz osnovne kole u Belanovici kategorini u izjavama da do sada nisu imali
nijedno dete kome je bila potrebna dodatna podrka, a istovremeno su
upoznati sa tim da je trenutno kod jedne koleginice u mlaim razredima,
ak 4 uenika koji imaju potrebu za dodatnom podrkom. Struni saradnici smatraju da deca treba da pohaaju redovnu kolu, ali im je potrebna
drugaija vrsta podrke od one koju trenutno dobijaju. Smatraju i da su
deca koja imaju potrebu za dodatnom podrkom uglavnom dobro prihvaena od strane vrnjaka naroito kada su smetnje manje i kada nisu u
sferi socijalizacije, ali ako je dete agresivno, onda nastaje problem.
Kao poseban problem i uitelji i nastavnici i struni saradnici u sve
tri kole navode svoju nestrunost za rad sa tom decom, naroito kada
je re o uenicima koji imaju smetnje u intelektualnom funkcionisanju.
Situacija je ipak neto drugaija i bolja kada je re o uiteljima, jer, po
njihovim reima, oni imaju vie vremena za rad sa tim uenicima i priliku
da ih bolje upoznaju, dok nastavnici u predmetnoj nastavi imaju sa tim
uenicima jedan ili dva asa nedeljno, to je nedovoljno da im se posvete i sa njima rade individualno. Profesori u srednjoj koli su naveli kao
zanimljiv podatak da gotovo niko od njih nije proao ni jedan seminar
strunog usavravanja na temu inkluzije, ali su, od kada imaju uenike
kojima je potrebna dodatna podrka u obrazovanju, jako motivisani da se
usavravaju u toj oblasti kako bi im pomogli. Nedostatak finansija predstavlja prepreku za realizaciju seminara strunog usavravanja zaposlenih u kolama.
91
Kvalitet nastave. Uenici navode da su zadovoljni nastavom u koli

i misle da nastavnici veruju da svaki uenik moe da napreduje i ostvari
uspeh. Uenici navode da je posveenost nastavnika pojedincu u vezi sa
njegovim ponaanjem i da su nedisciplinovani uenici esto i odbaeni, a
oni koji sluaju dobijaju podrku nastavnika. Nastavnici iz sve tri kole
sloili su se sa reenicom koju je izrekao nastavnik koji veruje da svi uenici mogu da napreduju neko milimetar, neko kilometar, svako prema
svojim mogunostima, to posredno govori da ne postoji svest da milimetar
u apsolutnom metru moe da izgleda malo, ali ako se napredak posmatra
u odnosu na prethodno postignue on moe da bude ogroman. Takoe, oni
smatraju da je za nastavnike neophodno da se obezbedi adekvatna pomo
strunjaka koji bi im pomogli u razumevanju problema i potreba deteta,
metodama koje su efikasne u radu, a naroito im je potrebna pomo u
izradi, realizaciji i vrednovanju IOP-a. Ovakvi rezultati, uz ostale nalaze,
pokazuju da se nastavnici ne smatraju u dovoljnoj meri odgovornim da oni
budu ti koji e, uz struno usavravanje, individualizovati nastavu. Sa druge
strane, struni saradnici misle da nastavnici ne veruju da svako dete moe
da napreduje i ostvari uspeh, jer po tome kako nastavnici definiu uspeh, ta
deca ne mogu da napreduju, a to dovodi do pogrenog miljenja nastavnika
da i ne vredi raditi sa njima. Ovde je potrebno ponovo istai injenicu da
nastavnici iz ovih kola nemaju mogunost da u radu dobiju pomo defektologa jer na teritoriji optine Ljig nema strunjaka iz te oblasti. Nastavnici
i struni saradnici se slau da je problem u napredovanju i veliki broj uenika u odeljenju, a samim tim i malo vremena za rad: Potrebno je vreme,
ali i materijalna podrka za nabavku didaktikog materijala. Nastavnici se
izjanjavaju da koriste razliite metode u radu sa decom, ali da postoje
brojni problemi sa kojima se suoavaju. Nastavnik predmetne nastave kae:
Imamo manjak metoda, ne znamo kako, niko nikada nam nije pokazao
kako izgleda IOP. Svi kau da je razliit za svako dete, ali dajte nam jedan.
Mi ne znamo kako! Ostavljeni smo da sami radimo, a nismo kvalifikovani.
Struni saradnici izvetavaju da su problemi sa kojima se susreu nastavnici u radu sa decom koja imaju potrebu za dodatnom podrkom brojni, da nastavnici koriste zastarele metode i frontalni oblik rada.
Struni saradnici se izjanjavaju da je i za njih veliki problem to to su
nedovoljno obueni za rad sa tom decom: Mi umemo da identifikujemo problem, ali dalji rad u smislu sticanja znanja je problem jer nismo
edukovani, a nemamo mogunost saradnje sa kolegama defektolozima.
Ovo se posebno odnosi na uenike koji imaju probleme u intelektualnom
funkcionisanju, jer oni ne mogu da dostignu propisane obrazovne ciljeve
onako kako to nastavnici oekuju, u krajnjem sluaju i kako su nauili i
kroz njihovo formalno obrazovanje, s obzirom na to da o radu sa ovom
decom nemaju nikakava znanja. kolama nedostaju materijalna sredstva
za nabavku knjiga i didaktikog materijala koji je neophodan u radu sa
decom kojoj je potrebna dodatna podrka.
92
Dopunska nastava, pripremna nastava i zavrni ispit. Dopunska nastava formalno postoji u kolama, ali uenici, nastavnici i struni
saradnici se slau da postoji veliki problem u realizaciji, jer su termini
koji su predvieni za organizovanje dopunske nastave neadekvatni i ne
odgovaraju velikom broju uenika i nastavnika koji su putnici (pre asova
ili kao sedmi ili osmi as). Uenici navode da im je dopunska nastava
korisna, a smatraju, kao i nastavnici i struni saradnici, i da socioekonomski status uenika nije u vezi sa pohaanjem, dok nastavnici pored
toga tvrde i da na dopunsku nastavu ne dolaze deca kojima je ona zaista
potrebna, ve bolji uenici da bi popravili ocene. Uenici navode da je
dopunska nastava bolja od privatnih asova zato to nastavnika poznajem, zna ta nije jasno. Niko od uenika nikada nije ni pohaao privatne
asove. Nastavnici i struni saradnici se slau u tome da bi se koncept
dopunske nastave mogao unaprediti tako to bi se realizovala za grupu
predmeta ili spajanjem odeljenja, pa bi se vreme racionalnije koristilo.
Pripremna nastava za zavrni ispit se u kolama organizuje tokom drugog
polugodita. Uenici kau da pripremna nastava nije bila prilagoena svakom ueniku, a nastavnici i struni saradnici navode da uenici gotovo
uopte nisu dolazili na asove pripremne nastave. Nastavnik predmetne
nastave kae: Vodei evidenciju o prisustvu uenika, zabeleio sam da
se od 88 dece osmog razreda 47 nije pojavilo ni na jednom asu pripremne nastave. Nastavnici smatraju da je zavrni test besmislen jer nije
kvalifikacionog, ve samo klasifikacionog karaktera, pa tako uenici dobijaju jasnu poruku da ne ue nita. Ovaj podatak je moda dobro povezati
sa injenicom da uenici iz ovih osnovnih kola najee upisuju srednju
kolu u Ljigu u kojoj zbog malog broja dece uglavnom bude dovoljno mesta i za uenike ije postignue i u koli i na zavrnom ispitu nije visoko.
Uenici koji su uestvovali u istraivanju su, sa druge strane, zadovoljni
postignutim rezultatima na zavrnom ispitu. Ovde moemo da predpostavimo da je to zbog toga to taj ispit nije adekvatno prilagoen njihovim
obrazovnim potrebama, ali i samom injenicom da su se upisali u srednju
kolu koju su eleli.
Pruanje dodatne podrke uenicima koji za njom imaju potrebu.
Nastavnici i struni saradnici se slau da su im za profilisanje dece najvanije informacije o postignuima uenika, porodici, socijalnom statusu
i koja je specifinost deteta. Nastavnici jedne kole navode: Ne znamo
koje su informacije neophodne, nikada nismo radili pedagoki profil deteta, a u druge dve kole navode da nisu sigurni koja je standardna procedura u koli prilikom izrade pedagokog profila deteta, iako je to nuna
procedura naroito kao prvi korak u kreiranju IOP-a,ve smatraju da je
to obaveza strunih saradnika (pedagoga, psihologa). Nastavnici predmetne nastave iz jedne osnovne kole se izjanjavaju da su njima dragocena
93
iskustva uitelja koji ih na zajednikoj sednici obavetavaju o specifinostima svakog deteta: Kakav je uenik, nedostaci, porodica, socijalni momenat, to predstavlja primer dobre prakse koji bi mogao da se primeni
i u ostalim kolama. Po reima jednog od strunih saradnika, najvanija
je dobra saradnja porodice i kole, ali ljudi u maloj sredini teko prihvataju da im je dete drugaije. Struni saradnici kau da je velika razlika
izmeu informacija koje dobiju od pedijatara ili vaspitaa, onoga do ega
oni kao struna sluba dou i onoga to vide roditelji koji ili nisu svesni
da dete ima problem, ili pokuavaju da ga prikriju. Nastavnici se slau sa
tim da je najvei problem saradnja sa roditeljima dece koja imaju potrebu za dodatnom podrkom, esto prikrivaju informacije ili ne ele da daju
saglasnost za izradu IOP-a. Nastavnici vide pedagoko psiholoku slubu
kao jedinu pomo koju imaju u radu sa decom kojoj je potrebna dodatna
podrka, a takoe, istiu da im je najvei problem profilisanje dece, izrada i vrednovanje IOP-a, ali je prisutna elja nastavnika da unaprede svoju
kompetentnost po pitanju dodatne podrke.
Poseban problem je ocenjivanje uenika koji imaju potrebu za dodatnom podrkom jer je nastavnicima nerealno da dete dobije 5 za ono
to ostvari, to je za njih uvek 2. Pedagoki asistent postoji u jednoj od tri
kole, ali se i nastavnici i struni saradnici slau da im je potrebna mnogo
vea pomo no to je s te strane trenutno imaju. Nastavnici istiu da im
je potrebno sticanje brojnih kompetencija, jer se u radu sa decom kojima je potrebna dodatna podrka oseaju potpuno nestrunim, a struni
saradnici navode da su nedostajue kompetencije za nastavnike najee
metodike i tiu se nastave i uenja. Struni saradnici istiu da im je
preko potrebna eksterna pomo u smislu specijalnih edukatora koji bi im
mogli pruiti konkretnu pomo (Volela bih da neki oligofrenolog bude
podrka koju u moi u svakom trenutku da pozovem i pitam za konkretan savet). Diferencirana nastava je veoma retka. Nastava se odvija
uglavnom frontalno, ex catedra.
Ukljuenost roditelja i uenika u akcije kole i lokalne zajednice. Uenici navode da su njihovi roditelji ukljueni samo u ono to
se njima dogaa, ali da ne uestvuju na drugi nain u ivotu kole. Nastavnici i struni saradnici iz sve tri kole istiu da ne postoji definisana
procedura o saradnji sa roditeljima dece koja imaju potrebu za dodatnom podrkom. kole su otvorene za saradnju, ali roditelji retko dolaze
i jedino im je vano da dete pree u sledei razred, bez obzira na postignua. Nastavnici kau da roditelji dece koja imaju potrebu za dodatnom
podrkom nisu ukljueni u proces donoenja odluka u koli. Oni uglavnom
sarauju sa razrednim stareinom i strunom slubom. Uenici znaju da u
njihovoj koli postoji Ueniki parlament, znaju i ko su predstavnici njihovog odeljenja, ali ne znaju o emu se tu govori. Uenici navode da bi
94
mogli biti ukljueni u proces donoenja odluka u koli. Struni saradnici

imaju dobru saradnju sa Domom zdravlja i Centrom za socijalni rad, ali
nedostaje saradnja sa lokalnom samoupravom i nedostaje podrka u vidu
strunjaka: Mi nemamo nijednog defektologa u optini, nema novca za
pedagoke asistente koje dodeli interresorna komisija. Struni saradnik
jedne kole navodi da su traili od lokalne samouprave angaovanje pedagokog asistenta, ali im to nije odobreno.
Zakljuak
Dobijeni rezultati ukazuju na problem neadekvatne podrke uenicima koji imaju potrebu za dodatnom podrkom. Nastavnici i struni
saradnici o tome govore kao nedostatku kompetencija za rad sa tom
decom, nedovoljnom poznavanju metoda rada, nedostatku didaktikog
materijala, a u pozadini su njihovi nedovoljno pozitivni stavovi prema
inkluzivnom obrazovanju i nedovoljno uvianje njihove odgovornosti u
uspenom sprovoenju inkluzivnog obrazovanja. Nastavnici uspeh definiu u apsolutnim, a ne u relativnim okvirima ime obesmiljavaju individualizaciju nastave za uenike kojima je potrebna dodatna podrka.
Pored navedenih nedostataka, nastavnici u srednjoj koli imaju problem i
sa identifikacijom tih uenika, jer oni se upisuju redovnom procedurom,
nevidljivi su i iz osnovne kole ne stiu nikakve zvanine informacije
o njima. U ovakvoj klimi ne udi zato svi uenici koji sluaju nastavu
po IOP-u imaju samo prelazne ocene. I sami uenici oseaju nedostatak
podrke kako u redovnoj, tako i na dopunskoj i pripremnoj nastavi. Oni
jasno govore da je podrka uslovljena ponaanjem, poslunou i da ukolilo je uenik nemiran ona u potpunosti izostaje, to jasno potvruje
nemo nastavnika. Niko od uenika nije dobio podrku u vidu diferencirane nastave, ali bilo je sporadine pomoi od strane vrnjaka, tako da bi
taj segment rada i podrke trebalo osnaiti.
Poseban problem predstavlja nemogunost saradnje kola sa strunjacima iz oblasti defektologije (posebno logoped i oligofrenolog), jer na
teritoriji optine Ljig ne postoje strunjaci iz ove oblasti kojima bi kole
mogle da se obrate za konkretne vidove pomoi u radu sa decom kojoj je
taj vid podrke neophodan.
Istraivanje je ukazalo i na sve nedostatke lokalne zajednice, siromane sadrajima, strunjacima i informacijama, gde su roditelji dece
kojoj je potrebna dodatna podrka esto iz socijalno deprivirane sredine
i kola bi trebalo, u saradnji sa lokalnim institucijama, da im obezbedi dodatnu obrazovnu podrku i osnai ih da spoznaju mogunosti svoje
dece i prue im adekvatnu pomo.
95
Rezultati dobijeni istraivanjem izdvojili su nekoliko problema na
koje je neophodno reagovati:
Prvi je nedovoljna obuenost nastavnog kadra, pa u izvesnoj
meri i strunih saradnika za rad sa decom kojoj je potrebna
dodatna podrka. Nastavnicima nedostaju funkcionalna znanja,
praktian rad, konkretni primeri. U tom pravcu neophodno je
organizovati obuku za nastavnike koja e biti usmerena ka podizanju svesti nastavnika o inkluzivnom obrazovanju i razvijanju
kompetencija koje se tiu nastave, uenja i inkluzije. Posebno
je neophodno obuiti nastavnike za izradu, realizaciju i vrednovanje IOP-a. Obuku u vidu seminara planirano je da proe 30
nastavnika (16 iz O Sava Kerkovi Ljig, i po 7 iz O Sestre
Pavlovi Belanovica I S 1300 kaplara Ljig). Po dva prestavnika svake kole bili bi u obavezi da steena znanja prenesu na
nastavnikom veu u svojim kolama i da tako kroz horizontalno
uenje kroz obuku prou svi nastavnici i uitelji sa teritorije
Ljig (oko 120 nastavnika i uitelja).
Jo jedna znaajna aktivnost bila bi povezivanje kola iz nae
optine sa Model kolama u oblasti inkluzivnog obrazovanja i posebno povezivanje STIO timova. Ovaj vid saradnje bio bi dobar
nain da se obue STIO timovi iz naih kola o nainu rada, planovima i dinamici rada STIO tima, vrsti podrke koju pruaju nastavnicima i deci i da se zaposleni upoznaju sa primerima dobre
prakse. Osnaivanje STIO timova dovelo bi do kvalitetnijeg rada
u inkluzivnom kontekstu, a onda bi STIO timovi pruali podrku
nastavnicima u praktinom radu sa decom koji imaju potrebe za
dodatnom podrkom.
Ako imamo u vidu da su intervjuisani uenici naveli da im je
pomo vrnjaka u uenju i socijalizaciji bila najdragocenija, a
uz injenicu da u osnovnim i srednjim kolama postoje vrnjaki
timovi i aki parlamenti koje ine po dva predstavnika svakog
odeljenja, jedna od aktivnosti mogla bi biti edukacija ovih uenika u oblasti timskog rada, volontiranja i vrnjake edukacije.
Formirani timovi vrnjakih edukatora bili bi pomo u nastavi
uenicima iz njihovih odeljenja kojima je potrebna dodatna podrka u obrazovanju.
Uzimajui u obzir injenicu s poetka istraivanja, a to je da
smo na podruju sa velikim brojem uenika putnika, da ta deca
dolaze iz seoske sredine i da esto nisu prepoznate njihove realne mogunosti, ni potreba za dodatnom podrkom, istraivanje
96

je potvrdilo da je neophodno organizovati aktivnosti koje e u
skladu sa mogunostima ambijenta razviti funkcionalna znanja
i umea kod te dece. Obzirom da je dosadanja saradnja sa lokalnom zajednicom bila veoma slaba, kao i ukljuenost roditelja, bilo bi dobro sve pomenute aktivnosti organizovati u vidu
kampa ili dnevnih akcija, u prostoru seoske kole koja poseduje
adekvatnu infrastrukturu i koja e na taj nain objediniti sve
aktere neophodne za sutinsku podrku uenicima kojima je ona
dodatno potrebna. Obzirom da u okviru O Sava Kerkovi Ljig
postoji obrazovno-edukativni centar Kamp vrednih ruku Palenica, pri jednoj seoskoj koli i da su se u njemu ve est
puta realizovale radionice starih zanata, sa lokalnim zanatlijama i udruenjima, smatramo da bi aktivnosti, akcije u prirodi,
radionice i obuke koje kamp prua, mogle da otvore prostor za
vrnjaku saradnju i podrku, tako da uenici koji imaju potrebu
za dodatnom podrkom nee vie biti neko ko ima status povlaenog ili privilegovanog u oima svojih vrnjaka. Ideja nam
je da ovaj kamp iskoristimo kao nain da u njemu borave deca
iz kola koje su Model kole za inkluzivno obrazovanje (obzirom
da kamp raspolae smetajnim kapacitetima za 25 uenika i 5
nastavnika) i uenici iz kola na lokalu i tako uspostave saradnju, promoviu primere dobre prakse i steknu nova znanja u
oblasti pruanja dodatne podrke u obrazovanju uenicima kojima je ona potrebna.
Neophodno je uspostaviti saradnju izmeu osnovnih i srednje
kole, u vidu obaveznog sastanka STIO timova na poetku kolske godine, kako bi se informisali nastavnici srednje kole o
svim uenicima koji su sluali nastavu po IOP-u, i kako bi se u
to boljoj meri pripremili za individualizovani rad sa njima. Ovo
bi bila jedna od kljunih aktivnosti koje bi trebalo dodatno posebno razraditi.
Smatramo da e predloene mere biti od velikog znaaja za kolu i

lokalnu zajednicu, da e se pozitivno odraziti i na unapreenje kolskog
etosa, dobrobit svih uenika i da e generalno poboljati kvalitet nastave
koja e postati u veoj meri individualizovana i diferencirana, kao i sprovoenje inkluzivnog obrazovanja u celini.
Dubravka Pavlovi
Vesna Luki
Ivana Janoevi
Sanja Golubovi
Osnovna kola Dude Jovi abari
Udruenje prosvetnih radnika abara
RODITELJI KAO PARTNERI U USPENOM

SPROVOENJU INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA I
STEPEN NJIHOVE PODRKE UENICIMA
Uvod
Osnovna kola Dude Jovi iz abara, osim centralne kole u abarima ima jo sedam izdvojenih odeljenja u Porodinu, Simievu, Brzohodu, Viteevu, etereu, Sibnici i Koetinu. kole u abarima, Porodinu,
Simievu i Brzohodu su osmorazredne, a u Viteevu, etereu, Sibnici i
Koetinu etvororazredne. U kolskoj 2015/2016. godini kola broji 395
uenika i to 77 u centralnoj i 318 u izdvojenim odeljenjima (u Porodinu
105, Simievu 103, Brzohodu 50, Viteevu 21, etereu 19, Sibnici 14 i
Koetinu 6).
Udruenje prosvetnih radnika abara osnovano je 19. februara
2014. godine. Okuplja 43 lana i to 40 prosvetnih radnika iz O Dude
Jovi abari i 3 lana iz O Heroj Rosa Trifunovi iz Aleksandrovca.
Udruenje je osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti: jaanja profesionalnih kompetencija i informisanja nastavnika, obrazovanja dece,
mladih i odraslih, uticaja na obrazovne politike, unapreivanja kvaliteta rada u obrazovanju, zastupanja svojih lanova, stvaranja uslova za
jednake mogunosti i ljudska prava za sve, nauno-istraivakog rada u
obrazovanju i vaspitanju, kolskog sporta i rekreacije, umetnosti i kulture, odrivog razvoja i zatite ivotne sredine, razvoja lokalne zajednice,
ruralnog razvoja, obrazovnog turizma i razvoja civilnog drutva.
Udruenje je otvoreno za saradnju sa vladinim sektorom, strunim
i naunim institucijama i ustanovama, nevladinim sektorom, udruenjima i donatorima u zemlji i inostranstvu u cilju kvalitenijeg delovanja u
navedenim oblastima, podizanja profesionalnih kompetencija lanova i
jaanja udruenja u celini.
98

U cilju unapreenja inkluzivne prakse u naoj koli, poboljanja
saradnje izmeu nastavnika, roditelja i uenika i reavanja konkretnih
problema u koli, udruenje se prikljuilo projektu Nastavnici refleksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse, koji je pokrenuo Centar za
obrazovne politike uz podrku Fondacije za otvoreno drutvo.
Oblast naeg istraivanja je saradnja kole sa roditeljima/starateljima na poboljanju uslova da kvalitetno i pravedno obrazovanje bude
dostupno svakom detetu.
Ono to smo imali priliku da primetimo jeste da kod jednog broja
uenika koji potiu iz socijalno marginalizovanih porodica, u znatnoj meri
izostaje podrka roditelja u izradi domaih zadataka i generalno pri uenju.
Obrazovanje je od strane ovih roditelja esto nisko vrednovano. Takoe,
oni nisu dovoljno upoznati sa aktivnostima i sadrajima obrazovno-vaspitnog procesa u koji su njihova deca ukljuena. Izostanak podrke roditelja
se negativno odraava na uspeh uenika, kao i na njihovo samopouzdanje i
elju za uspehom. Vea podrka roditelja i njihova aktivna uloga ojaali bi
oseaj sigurnosti kod uenika i podstakli elju za uspehom.
Cilj naeg istraivanja je da proverimo ovu iskustvom oblikovanu
hipotezu i dobijemo pouzdane podatke o tome zbog ega jedan broj roditelja ne prua adekvatnu podrku uenicima u izradi domaih zadataka
i ne ukljuuje se dovoljno u kolske aktivnosti, kako bismo na osnovu dobijenih podataka osmislili mere koje bi doprinele da ovi roditelji osveste
znaaj obrazovanja i aktivno se ukljuili u kolske aktivnosti i podstakne
ih da se aktivno ukljue u kolske aktivnosti i redovno pruanje podrke
deci prilikom izrade domaih zadataka. Sa druge strane, eleli bismo da
unapredimo i kolske aktivnosti koje bi doprinele veoj ukljuenosti roditelja u ivot kole.
Metod
U istraivanju su uestvovali roditelji uenika iz 15 odeljenja O
Dude Jovi abari, od 1. do 8. razreda. Istraivanje je obuhvatilo ukupno 140 roditelja (35,4% ukupne roditeljske populacije) sprovedeno je uz
podrku i pomo 15 razrednih stareina: Sanje Golubovi, Ivane Janoevi,
Dragane Stojanovi, Danijele Stevanovi, Dubravke Pavlovi, Vesne Luki,
Violete Miloevi, Tatjane uri, Tanje Milanovi, Dragane Bogdanovi,
Milisava Stojanovia, Jelene Milojevi, Marijane Vukovi, Stojane Raki
i Marije Malenovi. Istraivanjem su bili obuhvaeni roditelji uenika koji
kolu pohaaju u centralnoj zgradi u abarima i izdvojenim odeljenjima
u okolnim mestima (Tabela 1).
Roditelji kao partneri u uspenom sprovoenju inkluzivnog obrazovanja
99
Upitnik koji smo koristili u istraivanju kreirali smo uz podrku Centra za obrazovne politike. Upitnik za roditelje je sadrao 12 pitanja koja
su imala za cilj da utvrde sve probleme i tekoe sa kojima se porodice
suoavaju prilikom omoguavanja adekvatnih uslova za uenje i razvoj.
Drugi deo upitnika je sadrao 14 stavki koje se odnose na vrednovanje
obrazovanja, a roditelji je trebalo da popune etvorostepenu Likertovu
skalu kojom se procenjuje vanost i stav roditelja o razliitim aspektima
obrazovanja.
Tabela 1. Mesto prebivalita roditelja

Mesto
abari
Porodin
Simievo
Procenat
anketiranih
26%
47%
Broj anketiranih
roditelja
20
49
Ukupan broj roditelja po

pojedinim naseljima
77
105
37
103
36%
13
8
6
4
3
140
21
50
19
14
6
395
61%
16%
31%
28%
50%
35%
Viteevo
Brzohode
eteree
Sibnica
Koetin
Ukupno
Anketiranje je obuhvatilo sve roditelje uenika pomenitih odeljenja, bez isticanja, imenovanja ili izdvajanja onih roditelja kod kojih imamo saznanja da podrka izostaje. kola se nalazi u manjem mestu gde se
svi meusobno poznaju. Izdvajanje jedne grupe roditelja, formiranjem
fokus grupe ili anketiranje samo ovih roditelja, negativno bi se odrazilo na rezultate istraivanja jer bi svaka vrsta izdvajanja proizvela otpor
pojedinih roditelja. Osim toga, dobro bi nam dolo iskustvo roditelja koji
primerima svoje dobre prakse mogu pomoi u edukovanju i usmeravanju
onih roditelja kojima je neophodna pomo.
Istraivaki nalazi
Problem koji elimo da reimo je nedovoljna podrka uenicima
u izradi domaih zadataka od strane roditelja i nedovoljna ukljuenost
roditelja u kolske aktivnosti. Pretpostavili smo da je u osnovi ove pojave
nisko vrednovanje obrazovanja kod roditelja, to bi moglo biti u vezi sa
obrazovnom strukturom roditelja, koja je prikazana u Grafikonu 1. Kako
je obrazovna struktura roditelja naih uenika niska, odnosno 40% naih
roditelja ima zavrenu samo osnovnu kolu, dok visoko obrazovanje ima
samo 6% roditelja, to moe biti osnov, ako se hipoteza pokae kao tana,
za veoma iroko targetiranu intervenciju.
100
Grafikon 1. Obrazovna struktura

roditelja uenika O Dude Jovi
U anketiranju su uestvovala 132 bioloka roditelja, 6 srodnika

(baba/deda, brat/sestra) i 2 hranitelja.
Rezultati su pokazali da sa roditeljima (ua porodica) ivi 67 uenika, dok sa roditeljima u iroj porodici ivi 71 uenik. U hraniteljskoj
porodici ive 2 uenika. Ovi podaci su predstavljeni Grafikonom 2.
Grafikon 2. Sa kim u domainstvu ivi dete
Rezultati ankete kau da je zaposleno 40 roditelja (29%), nezaposleno je 89 (64%), a 11 roditelja se bavi poljoprivredom (7%). Roditelji
koji imaju zavrenu samo osnovnu kolu uglavnom su nezaposleni. Ovakvi
podaci o stepenu obrazovanja i zaposlenosti roditelja najbolje govore o
Roditelji kao partneri u uspenom sprovoenju inkluzivnog obrazovanja 101

ugroenosti uenika i niskom socioekonomskom statusu porodica iz kojih
dolaze uenici.
Grafikon 3. Odnos obrazovanja roditelja

i njihovog radnog statusa
Najvei broj roditelja izvetava da njihova deca vole kolu (59%), a

30% roditelja je izvestilo da se njihovoj deci kola dopada. S druge strane, 8% roditelja je reklo da njihova deca ne vole kolu, a da im se ne dopada 3% roditelja. Ovi podaci mogu predstavljati ohrabrenje u smisu da
veina uenika voli da ide u kolu, ali pri dizajniranju intervencije treba
voditi rauna o 11% roditelja koji izvetavaju da njihova deca ne vole da
idu u kolu ili da im se kola ne dopada.
Tekoe u uenju je kao problem navelo 20 roditelja (14%); odnos
sa vrnjacima je kao problem navelo 10 roditelja (7%), a 110 (79%) roditelja je odgovorilo da njihovo dete nema nikakav problem. Ovo takoe
olakava bolje targetiranje intervencije.
Ohrabruju podaci da veina uenika ima svoju sobu (85%) kao i
raunar (88%). Takoe, ovde treba voditi rauna o onim uenicima koji
nemaju ove uslove.
U Tabeli 2 prikazani su odgovori roditelja na iskaze o vanosti
obrazovanja, pruanju podrke deci prilikom uenja, informisanju i
ukljuivanju u ivot kole. Roditelji su davali odgovore na estvorostepenoj skali Liketrovog tipa o tome koliko je po njima vano, odnosno
koliko vai za njih to to se u iskazima tvrdi (koliko je tano). Vei
broj ukazuje na to da ispitanik smatra da je iskaz vaniji, odnosno
taniji.
102
Tabela 2. Odgovor roditelja na tvrdnje o vanosti obrazovanja,

pruanju podrke deci prilikom uenja, informisanju
i ukljuivanju u ivot kole
Procenjena
vanost
TVRDNJA/ ISKAZ
tvrdnje
3,95
Mislim da je obrazovanje vano.
Trudim se da svom detetu ukaem na vanost obrazovanja.
3,85
3,31
Pomaem detetu u izradi domaih zadataka.
Makar jedan lan porodice je sposoban da pomogne
3,68
detetu u uenju i sa domaim zadacima.
3,75
Podstiem samostalnost deteta u uenju.
Svakodnevno prelistam sveske i knjige svog deteta da se
3,34
informiem o sadrajima koji su obraivani u koli.
Poznato mi je gradivo koje se izuava u koli i mogu da
3,49
pomognem detetu.
3,45
Pomaem detetu da organizuje vreme za uenje.
Svakodnevno razgovaram sa detetom o deavanjima u
3,73
koli.
Upuujem dete na razliite izvore znanja (internet,
3,47
enciklopedije)
3,34
kola osmiljava aktivnosti u kojima uestvuju i roditelji.
Redovno komuniciram sa razrednim stareinom i
3,64
informiem se o uspehu svog deteta.
Teko mi je da pomognem svom detetu oko gradiva jer
3,04
imam problema sa njegovim razumevanjem.
3,44
Preporuujem svom detetu razliite knjige za itanje.
Pomaem svom detetu u radu u odreenim kompjuterskim
2,83
programima.
Podstiem svoje dete da uestvuje u razliitim
3,68
aktivnostima (hobiji, sport i sl.)
3,84
kola me redovno poziva na roditeljske sastanke.
3,86
Redovno odlazim na roditeljske sastanke.
3,25
kola me redovno poziva na individualne sastanke.
3,24
Redovno odlazim na individualne sastanke.
kola redovno alje pisane informacije o uspehu deteta
3,51
(opisne ocene, numerike ocene itd.).
Dete se redovno ukljuuje u vannastavne aktivnosti u
3,56
koli: sekcije, priredbe, dopunsku i dodatnu nastavu...
Redovno uestvujem u radu Saveta roditelja ili kolskog
3,03
odbora.
Samoinicijativno se ukljuujem u ivot i rad kole (sastanci,
3,22
kontakt sa razrednim, manifestacije, akcije itd.)
Slaganje
sa
tvrdnjom
3,84
3,72
2,85
3,50
3,58
3,05
3,23
3,22
3,68
3,21
3,15
3,45
2,32
3,28
2,45
3,54
3,82
3,80
2,89
2,90
3,36
3,41
2,54
3,07
Kao najvanije ocenjene su tvrdnje: Mislim da je obrazovanje vano (3,95); Redovno odlazim na roditeljske sastanke (3,86); Trudim se da

svom detetu ukaem na vanost obrazovanja (3,85) i kola me redovno
poziva na roditeljske sastanke (3,84).
Kao najmanje vane tvrdnje su ocenjene sledee stavke: Pomaem svom detetu u radu u odreenim kompjuterskim programima (2,83);
Redovno uestvujem u radu Saveta roditelja ili kolskog odbora (3,03);
Teko mi je da pomognem svom detetu oko gradiva jer imam problema sa
njegovim razumevanjem (3,04).
Ispitanici se najvie slau sa sledeim tvrdnjama: Mislim da je
obrazovanje vano (3,84) i Trudim se da svom detetu ukaem na vanost
obrazovanja (3,72).
Ispitanici se najmanje slau sa sledeim tvrdnjama: Teko mi je
da pomognem svom detetu oko gradiva jer imam problema sa njegovim razumevanjem (2,32); Pomaem svom detetu u radu u odreenim
kompjuterskim programima (2,45); Redovno uestvujem u radu Saveta
roditelja ili kolskog odbora (2,54); kola me redovno poziva na individualne sastanke (2,89); Redovno odlazim na individualne sastanke
(2,90).
U ovom istraivanju, eleli smo da proverimo da li postoji veza
izmeu nivoa obrazovanja roditelja i njihovog vrednovanja obrazovanja.
Dobijeni rezultati su predstvaljeni u Grafikonu 4.
Grafikon 4. Kako roditelji razliitog nivoa obrazovanja

doivljavaju vanost obrazovanja
Ono to ohrabruje jeste da ne postoje roditelji koji smatraju da

obrazovanje uopte nije vano. Meutim, kod roditelja niskog obrazovnog statusa (zanat i osnovna kola) postoje roditelji koji se ne slau s
konstatacijom da je obrazovanje vano. Ovi roditelji moraju biti posebno
targetirani intervencijom.
104
Grafikon 5. Uestalost pomoi deci

prilikom izrade domaih zadataka
u odnosu na nivo obrazovanja roditelja
Procenat roditelja koji uopte ne pomau svom detetu je vei kod

niskoobrazovanih roditelja, dok ee zastupljen odgovor da retko pomau u izradi domaih zadataka primeujemo kod roditelja sa zavrenom
srednjom kolom i zanatom.
Grafikon 6. Pruanje podrke roditelja deci

u zavisnosti od toga da li su zaposleni
Roditelji koji su nezaposleni ee pomau svom detetu u izradi

domaih zadataka, ali je u okviru ove grupe vei procenat onih roditelja
koji nikada ne pomau svom detetu u izradi domaih zadataka.
Meu razliitim vidovima podrke koju roditelji mogu pruiti deci
kada je u pitanju uenje i domai zadaci, roditelji u najveoj meri svakodnevno razgovaraju sa svojim detetom o deavanjima u koli, podstiu
samostalnost u njegovom uenju i podstiu ga da uestvuje u razliitim
aktivnostima (hobiji, sport itd.). Podrka u radu u odreenim kompjuterskim programima, podrka u izradi domaih zadataka i svakodnevno
prelistavanje svesaka i knjiga svog deteta je vid podrke koji roditelji
najree praktikuju.
Grafikon 7. Praksa pruanja podrke deci

u uenju od strane roditelja
Kada pogledamo praksu ukljuivanja roditelja u ivot kole, ispitani

roditelji u najveoj meri idu na roditeljske sastanke, a potom komuniciraju
sa razrednim stareinom i informiu se o uspehu svog deteta. Individualni
sastanci sa razrednim stareinom nisu mnogo uestali meu roditeljima, a
i veoma retko se samoinicijativno ukljuuju u razliite kolske aktivnosti.
Grafikon 8. Ukljuivanje roditelja u ivot kole
106
Zakljuak
Veina roditelja je dala visoke ocene i za slaganje i za procenjenu
vanost za tvrdnje o vanosti obrazovanja i ulaganja truda se da svojoj
deci ukae na to. Meutim, ove podatke treba da uzmemo sa rezervom,
s obzirom na to da se 13,6% roditelja izjasnilo da ne komunicira redovno
sa razrednim stareinom. Dalje, jedan nezanemarljiv broj roditelja (9,1%
sa zanatom i 5,4% sa osnovnom kolom) se ne slae sa tvrdnjom da je
obrazovanje vano.
Rezultati pokazuju da nezaposleni roditelji ee pomau u izradi
domaih, ali sa druge strane, oni ee imaju nii obrazovni nivo, pa i
neto nii kapacitet u pruanju podrke svojoj deci, to je mogue objanenje za to da je vei udeo ovih roditelja koji nikada ne pomau uenicima u izradi domaih zadataka u odnosu na roditelje koji su zaposleni.
Rezultati su, takoe, pokazali da roditelji nisu u dovoljnoj meri ukljueni
u ivot kole, to nam ukazuje na potrebu da kola vie radi na osmiljavanju sadraja koji bi obezbedili aktivniju ulogu roditelja u ivotu i radu
kole.
Predlog intervencije
U skladu sa dobijenim rezultatima, miljenja smo da bi trebalo
preduzeti odreene mere za poboljanje stanja, i to:
Organizovanje radionica za roditelje pod nazivom Vanost
obrazovanja i kako pomoi detetu. Realizatori obuke bi mogli biti razredne stareine, roditelji koji primerima svoje dobre
prakse mogu pomoi u edukovanju i usmeravanju onih roditelja
kojima je neophodna pomo, kolski pedagog, kolski psiholog,
a poziv bi bio upuen svim roditeljima kako se roditelji nieg
socioekonomskog statusa ne bi oseali izolovano i obeleeno.
Ciljevi obuke bi bili sledei: 1. Osvestiti znaaj obrazovanja kod
svih roditelja; 2. Dati konkretne predloge kako roditelji mogu
pomo deci; 3. Dati predloge za reenje konkretnih problema sa
kojima se roditelji suoavaju u radu sa decom; 4. Podstai roditelje da, pored aktivnosti koje ve postoje u naoj koli, a koje
su usmerene ka veem ukljuivanju roditelja u obrazovno vaspitni proces ( Igre bez granica, Uskrnja arolija), predloe
nove.
Neke od moguih aktivnosti koje bi omoguile aktivno ukljuivanje roditelja u kolski ivot: Moje zanimanje ili moj hobi
(jednom meseno bi neko od roditelja, po utvrenom dogovoru

i rasporedu, doao u kolu i predstavio deci svoje zanimanje ili
svoj hobi). Ovde bi bilo vano ukljuiti i one koji su visoko obrazovani, kao i one roditelje koji se bave specifinim zanatima,
kako bi, osim pruanja pomoi deci u odabiru zanimanja, bili u
prilici da sarauju sa kolom i razviju dalju motivaciju za uee
u kolskom ivotu.
Na sednici Nastavnikog vea istai potrebu roditelja za organizovanjem veeg broja individualnih roditeljskih sastanaka i
postizanje konsenzusa na nivou kole o dinamici i sadrajima individualnih roditeljskih sastanaka. Predlog tema za individualne
roditeljske sastanke: 1. Znaaj obrazovanja; 2. Znaaj saveznitva u obrazovanju (roditelji, nastavnici, dete, vrnjaci); 3. Dete
+ roditelj + nastavnik = tim usmeren ka istom cilju; 4. Vrnjaka
saradnja (edukovati roditelje o znaaju vrnjake saradnje); 5.
Problem za ije reenje mi je potrebna pomo.
Ove aktivnosti bismo nastojale da horizontalno proirimo ka
ostalim kolama i time utiemo na vee vrednovanje obrazovanja u zajednici i via postignua uenika u abarima i okolnim
mestima.
Smatramo da kroz nau intervenciju moemo da doprinesemo podizanju kvaliteta obrazovanja u koli i lokalnoj zajednici, promoviui
vrednosti inkluzivnog obrazovanja.
Nataa Nikoli Gaji

Osnovna kola Kralj Aleksandar I, Poarevac
Vesna Pokimica
Osnovna kola Kralj Aleksandar I, Poarevac
Saa Cvetkovi
Osnovna kola Jovan Cviji, Kostolac
Udruenje nastavnika Poarevca
SPROVOENJE INKLUZIVNOG
OBRAZOVANJA U POAREVCU:
STAVOVI I TRENUTNO STANJE
Uvod
Udruenje nastavnika Poarevca osnovano je februara 2014. godine. Trenutno broji 167 lanova iz 8 osnovnih kola. Osnovni ciljevi udruenja jesu da rzvij i podstie stvrlki rd nastavnika, osmiljv
i orgnizuje njihovo struno usvrvnje, kao i razliite ktivnosti u
prunju dodatne obrzovne podrke uenicima kojima je ona potrebna.
Pored toga, udruenje nastoji da unpredi srdnju uenika, nstvnik
i roditelj, i dodatno ih obrazuje, kako bi se stvorili uslovi z veu
bezbednost dece u koli i vn nje. Udruenje sarauje s postojeim
nstvnikim udruenjim, uspostvlj i odrv srdnju s vldinim i
nevldinim sektorom, korporcijm i fondcijm. Aktivnosti koje realizuje udruenje su struni skupovi nastavnika, kursevi, tribine, savetovanja, koji osim edukacije, za cilj imaju i podsticanje potrebe graana za
udruivnjem i srdnjom i podizanje nivoa njihove motivacije za konkurisanjem i ueem u razliitim projektima koji se bave obrazovanjem i
njegovim unapreivanjem.
Do sad, udruenje je uestvovalo u dva projekta Mree prijatelja
inkluzivnog obrazovanja, uz podrku Centra za interaktivnu pedagogiju
i Fondacije za otvoreno drutvo Srbija. Takoe, predstavnici udruenja
uestvovali su i u projektu Nastavnika udruenja put do kvalitetnog
obrazovanja, koji je sproveo Centar za obrazovne politike u saradnji sa
Savezom uitelja Srbije (SURS).
Sprovoenje inkluzivnog obrazovanja u Poarevcu
109

U redovan proces osnovnog obrazovanja ukljueno je sve vie dece
kojima je potrebna dodatna podrka. Pored dece koja upisuju kolu sa
reenjem interresorne komisije i obaveznim radom po IOP-u (ukupno 17
uenika u 5 kola ukljuenih u istraivanje) imamo i veliki broj uenika
kojima je neophodna dodatna podrka u uenju, koja se za sad prua u
vidu individualizacije nastave.
Iskustva iz prakse nam govore da se nastavnici i uitelji u radu
esto susreu sa problemom neprihvatanja uenika kojima je potrebna dodatna podrka od strane njihovih vrnjaka u koli, kao i roditelja
drugih uenika, jer misle da su njihova deca zapostavljena i oteena u
obrazovnom smislu. Pored toga, kod odreenog broja nastavnika prisutan
je otpor prema inkluzivnom obrazovanju, pri emu ne dobijaju potrebnu
i oekivanu podrku iz lokalne zajednice, nego se pre svega oslanjaju
na podrku pedagoko-psiholoke slube u koli. Lokalna sredina deluje
nezainteresovano, a utisak zaposlenih u kolama je da njihovom radu nedostaje koordinacija i prava zajednika intervencija.
Kroz ovo istraivanje eleli smo da utvrdimo da li su ove pretpostavke tane. Zbog toga smo se opredelili da ispitamo stavove uenika,
roditelja i predstavnika lokalne zajednice prema inkluzivnom obrazovanju, stepen njihove informisanosti o inkluzivnom obrazovanju, i nivo saradnje na lokalnom nivou. Jo jedan od razloga za izbor ove teme istraivanja bila je i pouka iz prethodnog projekta Zajedno do boljeg inkluzivnog obrazovanja, iji rezultati su nam pokazali veoma nizak nivo
saradnje i povezanosti izmeu lokalnih slubi koje bi trebalo da se bave
ovom problematikom. Drugim reima, elimo da identifikujemo barijere
za sprovoenje inkluzivnog obrazovanja u naoj sredini, ispitujui stavove uenika, roditelja i lokalne zajednice i njihovo vienje ove teme.
Ovim istraivanjem doi emo do podataka na osnovu kojih emo
osmisliti konkretne aktivnosti za poboljanje stanje na lokalnom nivou.
eleli bismo da intervencijom utiemo na smanjenje predrasuda, ako se
pokae da postoje, i uklanjanje identifikovanih prepreka u sprovoenju
inkluzivnog obrazovanja.
Metod
Uzorak kola. Istraivanjem u okviru projekta Nastavnici refleksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse obuhvaeno je 5 kola
sa teritorije optine. O Dositej Obradovi je kola koja se nalazi u
centru grada i broji 987 uenika. Specifina je po tome to je jedina na
110
teritoriji optine koja ima organizovanu celodnevnu nastavu. Pored redovne nastave ima i specijalna odeljenja za decu sa tekoama u razvoju.
O Kralj Aleksandar I pohaa 1023 uenika. Nalazi se na samom ulazu u
grad. Ovu kolu pohaa i odreeni broj uenika romske populacije iji je
socijalni status na zadovoljavajuem nivou. Specifinost kole je to ima
organizovanu nastavu subotom (2 kolska asa) kao vid pruanja dodatne
podrke u uenju deci koja to ele. Ovakav rad je volonterski i osmiljen
je kao konsultativna nastava. O Vuk Karadi je tako organizovana
da ima i podruna odeljenja u Zabeli (osmogodinja), ivici (etvorogodinja) i Dragovcu (etvorogodinja). Ukupno broji 1426 uenika sa svim
podrunim odeljenjima. O Sveti Sava pohaa veliki broj romske dece
koja spadaju u kategoriju socijalno ugroenih. Ova kola je jedina u gradu u kojoj se realizuje projekat Druga ansa (kolovanje odraslih). O
Jovan Cviji iz Kostolca je kola koju pohaa najvei broj dece romske
populacije iz socijalno ugroene sredine. kola se susree sa problemom
njihovog neredovnog dolaska u kolu. Nastavni kadar, zajedno sa radnicima Centra za socijalni rad, obilazi domainstva i uestvuju u edukaciji
roditelja o znaaju kole i obrazovanja.
Uzorak uenika, roditelja i predstavnika lokalne zajednice. Kao
to je ve navedeno, ispitanici u ovom istaivanju su bili roditelji, uenici
i predstavnici lokalne zajednice. Nastavnici, kao glavni agens promene,
bili su ispitanici u nekoliko prethodnih istraivanja koja smo realizovali, i
u kojima je pokazano da meu njima vladaju preteno negativni stavovi
prema inkluzivnom obrazovanju, kao i potreba da se radi i sa ostalim akterima obrazovnog procesa. Zbog ovih podataka, kao i zbog injenice da
su esto bili kontaktirani u svrhe razliitih istraivanja, istraivaki tim je
odluio da nastavnici ne budu ukljueni u ovo istraivanje.
Od istraivakih tehnika korien je upitnik za roditelje, a uraeni
su intervjui sa uenicima i predstavnicima lokalne zajednice. Upitnikom
je obuhvaeno 100 roditelja iz 5 kola. U tim kolama je bilo ukljueno
ukupno 72 uenika, od ega je 38 uenika intervjuisano a ostali su uestvovali u fokus grupama. Uraeni su i intervju sa predstavnicima lokalnih
institucija: intervjuisano je 2 predstavnika interresorne komisije, 3 predstavnika Centra za socijalni rad, naelnik Odeljenja za drutvene delatnosti, lan Optinskog vea i jedan lan Mree inkluzivnog obrazovanja.
Istraivaki nalazi
Rezultati intervjua i fokus grupa sa uenicima. Poto se istraivanje bavi inkluzivnim obrazovanjem, pitali smo uenike o prihvatanju
dece iz drugih zajednica (etnikih, religioznih), a ne samo razliitih socijalnih statusa. Deca su miljenja da etnika i religiozna pripadnost nisu
111
nikakva prepreka u prihvatanju od strane vrnjaka, a ni od strane nastavnika. Po miljenju dece, nastavnici pridaju istu vanost i individualizuju
nastavu svim uenicima, ali da esto imaju problem zbog velikog broja
aka u odeljenju. Nastavnik je jedan, a nas je 30! Utisak istraivakog
tima je da su uenici u odreenoj meri davali poeljne odgovore, s obzirom da su razgovarali sa nastavnicima, te da bi autentiniji odgovori bili
da su razgovore sa uenicima vodili njihovi vrnjaci.
Odnos sa vrnjacima uenici opisuju tako da se uenici uglavnom
jedni prema drugima ponaaju korektno, ali postoje vrnjaci koji pojedince vreaju i omalovaavaju. Deca uoavaju razliitost, a atmosferu u
koli doivljavaju kao dobru, pri emu primeuju da postoje nastavnici
koji ne uvaavaju sve razliite osobine aka. Pojedini nastavnici, prema
njihovom miljenju se drugaije ponaaju prema odreenim uenicima,
i to onima sa zvunim prezimenom, odnosno oni potiu iz porodica
boljeg materijalnog statusa. Postoje i vrnjaci koji ne prihvataju podjednako sve uenike sa kojima se susreu u koli, a to objanjavaju uobraenou pojedinaca koji pripadaju ovim grupama.
Rezultati fokus grupe sa predstavnicima lokalne zajednice.
Predstavnici lokalne zajednice su upoznati sa terminologijom, ali su miljenja da inkluzivno obrazovanje u naelu poeljno, ali nerealno zamiljeno, odnosno da nije na pravi nain ostvarivo zbog nedosatka finansijskih sredstava u gradskom budetu: za line pratioce, asistivnu tehnologiju i ostalo. Svi ispitanici iz lokalne zajednice su saglasni da kola ulae
velike napore kako bi uspostavila i odrala dobru atmosferu, ali da dosta
negativnog dolazi iz porodice. Misle da netolerancija odreene grupe
dece potie upravo iz porodice i da tu treba delovati. Mislim da kolektiv
kole ulae dosta snage, ali zavisi od samih uenika; Mislim da kola
radi dosta na odravanju dobre atmosfere, ali da to zavisi od onoga ta
deca nose iz kue, samo su neke od izjava predstavnika lokalne zajednice. Ispitanici ove tvrdnje objanjavanju mentalitetom naeg podneblja i
niskog obrazovnog nivoa veeg broja roditelja.
Predstavnici Centra za socijalni rad misle da se uenicima kojima
je potrebna dodatna podrka posveuje manje panje i prua manja podrka, dok su ostali predstavnici lokalne zajednice saglasni da su u koli
svi dobrodoli i imaju jednak status. Svi se slau da u odnosu sa vrnjacima postoje sporadini problemi u njihovom prihvatanju, a to opet vezuju
za porodicu, a ne za kolu i kolektiv.
Rezultati upitnika za roditelje. Na pitanje ta je inkluzivno
obrazovanje? od ponuenih odgovora svega 43% ispitanih roditelja zaokruilo je da to podrazumeva obrazovanje u redovnim kolama za svu
decu, dok ak 36% roditelja je miljenja da je to obrazovanje u redovnim
kolama samo za odreenu decu, a za ostatak sam pojam je totalna ne-
112
poznanica, jer je njihov odgovor Ne znam. Zabrinjavajue je da vie

od polovine ispitanih roditelja ili ima pogreno miljenje o inkluzivnom
obrazovanju, tj. smatra da inkluzivno obrazovanje ne razvija nita i ometa dete u svom razvoju ili uopte ne zna ta je to (v. Grafikon 1). Kada je
u pitanju atmosfera u koli, roditelji imaju podeljeno miljenje: 42% ispitanih roditelja misli da je atmosfera u koli zadovoljavajua, 17% je bilo
neodluno, a 41% atmosferu opisuje kao nepodravajuu za sve. Nedostatak personalnih i pedagokih asistenata se navodi kao veliki nedostatak kola, nedovoljno prilagoavanje specifinostima pojedinih uenika u
smislu ukljuivanja u vannastavne aktivnosti i sporo reaavanje problema
koji se unutar kola deavaju.
Diskusije o inkluzivnom obrazovanju uglavnom se vode unutar zbornica meu nastavnim osobljem. Sa decom se razgovara o toj tematici tek
kada se u odeljenju pojavi dete koje ima potrebu za dodatnom podrkom, kada se uenicima objanjava razlog razliitog ponaanja ili naina
rada sa tim detetom.
Kada je u pitanju individualizacija i diferencijacija, 41% roditelja
je izneo miljenje da nisu upoznati da nastavnici individualizuju i diferenciraju nastavu. Ovo se slae i sa naim uvidima iz prakse pa se postavlja pitanje kako razviti osetljivost na razliite potrebe uenika, ako kod
nastavnika ona nije razvijena, to bi moglo biti tema za neko naredno
istraivanje.
to se tie netolerancije kod dece, svi se slau da je to problem
koji potie iz porodice. Deca je objanjavaju materijalnim statusom.
Kau da veina imune dece vrea i poniava vrnjake, a to je miljenje
i roditelja. Niko od ispitanika nije naznaio da je takav odnos prema
deci sa tekoama u razvoju. Uenici navode da ovu vrstu diskriminacije
sprovode i odreeni nastavnici, implicitno favorizujui uenike koji su
vieg socioekonomskog statusa ili koji imaju odreeno porodino poreklo.
Miljenja roditelja se uglavnom podudaraju sa miljenjem uenika, dok
predstavnici lokalne zajednice neto drugaije razmiljanju.
I roditelji i uenici smatraju da na lokalnom nivou nedostaje saradnja i koordinacija. Uenici ovu saradnju pre svega prepoznaju u odnosu
na institucije kulture, a roditelji za optinske slube i Centar za socijalni
rad. Miljenja su da je angaovanje ovih slubi nedovoljno za sva pitanja
koja se tiu obrazovanja i rada sa decom. Optina treba da izdvaja vie
sredstava u budet za potrebe obrazovanja, za nastavna sredstva, asistivnu tehnologiju, a ne da to zavisi od direktora do direktora; Mislim
da se nedovoljno panje posveuje deci i njihovim potrebama od strane
optine; Centar za socijalni rad treba malo aurnije da obavlja svoju
delatnost, a ne da eka kada se neto dogodi; Sve se vrti oko novca,
a u kolama para nema, tako da nije ni interesantna, neke su od izjava
roditelja.
113
Na pitanja o tome da li je inkluzija potrebna, jesu li nastavnici

spremni za inkluziju i da li se njome podstie razvoj drutva, roditelji
su pokazali najvee negodovanje. Ni svi ispitanici lokalne zajednice nisu
spremni za prihvatanje inkluzije, a to je jasan pokazatelj da treba raditi
na irenju svesti o njenom znaaju.
Neki od predloga za izlaenje u susret inkluzivnom obrazovanju jeste ukljuivanje i vee angaovanje samih uenika u proces kroz osnaivanje Uenikog parlamenta, unapreenjem saradnje sa udruenjima
roditelja, raznim udruenjima graana, Domom zdravlja, nevladinim organizacijama i romskim zajednicama. Samo zajedniki moe se doi do
nekog cilja.
Grafikon 1. Potvrdni odgovori o znaaju IO

i spremnosti za njeno prihvatanje
% slaganja sa tvrdnjom
100%
90%
80%
70%
60%
uenici
50%
roditelji
40%
LZ
30%
20%
10%
0%
Svi nastavnici su spremni Inkluzija potrebna koli i
za IO.
drutvu.
Inkluzijom se podstie
razvoj drutva.
kola preduzima odreene

mere za podrku deci kojoj
je ona potrebna.
Zakljuak
Rezultati ovog istraivanja su pokazali da se mora raditi na edukaciji uenika o tome da sva deca imaju iste potrebe, a da su samo naini
njihovog zadovoljenja razliiti. Deca uoavaju razliitost, a podaci nam
govore da u kolama ne postoji prihvatanje svih uenika podjednako. Treba osnaiti uenike i nastavnike u borbi protiv diskriminacije.
Dalje, iz dobijenih podataka vidi se da veliki broj roditelja pogreno shvata inkluzivno obrazovanje i smatra da je to obrazovanje u redovnim kolama za odreenu decu. Kao dodatni problem javlja se i loa povezanost institucija na lokalnom nivou. Saradnja kola, i relevantnih institucija na lokalnom nivou nije kontinuirana i usaglaena, ve sporadina
i obino na nivou intervencije, a ne na nivou planiranja i prevencije.
114
Prema miljenju roditelja i uenika, moemo zakljuiti da veliki

broj nastavnika ne prihvata inkluzivno obrazovanje, to je verovatno
uzrok diskriminacije i nasilja koje postoji u koli, a koje se naroito odnosi na diskriminaciju na osnovu materijalnog statusa. Inkluzivno obrazovanje izgleda da nije shvaeno od strane nastavnika kao jedan odreen
skup humanistikih vrednosti koji izlazi u susret potrebama svakog pojedinanog uenika. Na ovome je potrebno intenzivno raditi kako bi se
situacija popravila. Zakonski okvir koji prua smernice za sprovoenje
inkluzivnog obrazovanja moe biti dobar oslonac za promenu vrednosti
unutar kole uz razliite prirunike i korienje Mree podrke inkluzivnom obrazovanju.
Pored toga, uoeni problemi su nedovoljna obavetenost sredine o
nainu sprovoenja inkluzivnog obrazovanja u kolama i zakonskom okviru koji ga odreuje.
Prvi koraci koje e Udruenje nastavnika Poarevca preduzeti odnose se na aktivniju edukaciju uenika, roditelja i naroito nastavnika o
znaaju inkluzivnog obrazovanja i nainima njegovog sprovoenja. Vano
je ukljuiti roditelje tako to e se njihova uloga promeniti i postati u
veoj meri partnerska. Ova edukacija e se odvijati kroz asove odeljenskog stareine, izlaganjima na sastancima Saveta roditelja, organizovanjem tribina u okviru kola i angaovanjem akog parlamenta.
Za roditelje e biti organizovane mini tribine u okviru kola i vrtia, koje bi doprinele menjanju negativnih stereotipnih stavova o inkluzivnom obrazovanju. Nastavnicima treba pribliiti humanistike principe
na kojima poiva inkluzivno obrazovanje i objasniti im da je njegov cilj
podizanje kvaliteta nastave za sve uenike kroz pojaanu individualizaciju i diferencijaciju, kao i negovanje vrednosti solidarnosti, altruizma,
empatije i prihvatanja razliitosti unutar kole.
Pored toga, potrebno je organizovati sastanke sa predstavnicima svih
interesnih grupa u lokalnoj zajednici i inicirati njihovo umreavanje.
Nadalje, Udruenje nastavnika Poarevac e organizovati radionice
za jaanje kapaciteta nastavnika za prevazilaenje stereotipa o uenicima i stavljanja u poseban poloaja dece koja imaju potrebu za dodatnom
obrazovnom podrkom.
Osim ovih radionica, realizovae se i radionice za uenike namenjene uenju toleranciji i razvijanju miljenja uenika u pravcu prihvatanja
razliitosti i razvijanja osnovnih moralnih i etikih principa zasnovanih
na potovanju ljudskih prava. Platforma za osmiljavanje radionica e
u osnovi biti protiv diskriminacije. Predlog je i da se vrnjaci osnae za
pruanje vrnjake podrke u borbi protiv diskriminacije.
115
Pored toga, organizacijom javnih tribina i skupova u saradnji sa udruenjem roditelja dece sa tekoama u razvoju pokuaemo da motiviemo
nastavno osoblje da to savesnije i profesionalnije obavljaju svoju dunost
i da ih informiemo o smislu i vrednostima inkluzivnog obrazovanja.
Smatramo da e ovakve intervencije uticati na svest svih aktera i
da e svi shvatiti da su deca kojoj je potrebna dodatna podrka sa nama,
a ne pored nas. Ne moemo oekivati da e se bilo koji problem sam
reiti, ve se zajedniki aktivno moramo ukljuiti u njegovo reavanje, a
to je nemogue ukoliko se problem ne prepozna i ukoliko se ne pone o
njemu otvoreno razgovarati.
Ivana Kriak
Osnovna kola Strahinja Popovi, Dvorane
Nastavniko udruenje Riznica, Kruevac
Ivana Blagojevi
Osnovna kola Strahinja Popovi, Dvorane
Drutvo uitelja, Kruevac
Ana Pavlovi Radivojevi
Osnovna kola Vuk Karadi, Kruevac
Vanja Zdravkovi
Osnovna kola Velizar Stankovi Koragin, Veliki iljigovac
UKLJUIVANJE SLABOVIDE I
SLEPE DECE U IVOT I RAD KOLE
Uvod
Do pre nekoliko godina deca sa oteenjem vida (slepa ili slabovida
deca) uglavnom su se kolovala u kolama za slepe i slabovide uenike.
Zahvaljujui uvoenju inkluzivnog obrazovanja, danas sve vei broj slepe
i slabovide dece pohaa redovne kole, zajedno sa ostalim uenicima. S
obzirom na to da je rad i pruanje dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju ovim uenicima veoma osetljiva tema koja obuhvata niz izazova
od prilagoavanja radnog prostora, materijala za rad, socijalizaciju i
ukljuivanje u razne aktivnosti, kako njih samih tako i njihovih roditelja istraivanje na ovu temu nas je dovelo do mnogih saznanja koja su
krucijalna za poboljanje uslova za rad i njihovo napredovanje. Kako je i
propisano zakonom, uenici sa oteenjem vida danas redovno pohaaju
nastavu po manje ili vie izmenjenom planu i programu rada, aktivno
uestvuju u radu i ivotu svojih kola i deo su grupe.
Nosilac ovog istraivanja je nastavniko udruenje Riznica, osnovano 27. februara 2013. Mi kao udruenje teimo da kroz saradnju, kreativnost i strunost, tolerancijom i negovanjem ljubavi prema deci i profesiji unapredimo status, poziv i znaaj nastavnika u savremenom drutvu
i kreiramo obrazovanje po meri i potrebama svakog deteta. S obzirom
na to da nae udruenje za ciljeve ima promovisanje tolerancije u cilju
Ukljuivanje slabovide i slepe dece u ivot i rad kole
117
obezbeivanja uslova za prevazilaenje diskriminacije, jaanje profesionalnih kompetencija svojih lanova i irenje pozitivnih iskustava i primera dobre prakse, izabrali smo temu koja, po naem miljenju, moe
doprineti ostvarivanju i unapreivanju istih.

Predmet naeg istraivanja je pruanje dodatne podrke slepim i
slabovidim uenicima i njihovo ukljuivanje u ivot i rad kole. Na cilj je
da ovu podrku unapredimo i primere dobre prakse iz nekih kola prenesemo u druge kole iz udruenja. Informacije sa terena prikupili smo kroz
direktne razgovore sa roditeljima, nastavnicima, pedagozima, psiholozima, timovima, predstavnicima lokalne zajednice i svim onima koji su na
razliite naine povezani sa slabovidom decom kojoj je neophodan dodatni vid podrke u radu. Neka od pitanja kojima smo se bavili bila su: kako
je organizovan nastavni proces u kolama koje pohaaju slepa i slabovida
deca; koji su primeri dobre prakse i kako ih moemo primeniti i u drugim
kolama; kako roditelji i nastavnici ocenjuju saradnju lokalne zajednice i
roditelja, kao i lokalne zajednice i kola; sa kojim problemima se roditelji
slepe i slabovide dece susreu na terenu prilikom upisa u redovnu osnovnu
kolu; na koji nain sarauju roditelji sa nastavnicima i kolom uopte; ta
je potrebno preduzeti da bi se unapredio rad i poboljao kvalitet rada svih
inilaca odgovornih za obrazovanje i vaspitanje dece.
Metod
Istraivaki tim je informacije prikupio kroz intervjue i fokus grupe
sa roditeljima slabovidih uenika zbog osetljivosti teme. Struni timovi
za inkluzivno obrazovanje (STIO) kola pristali su da podele svoja iskustva sa nama, kao i u predstavnici lokalne zajednice, koja ima svoj deo
odgovornosti za rad i napredovanje ove dece, takoe kroz fokus grupe u
svakoj koli.
U istraivanju su uestvovale tri osnovne kole dve seoske i jedna
gradska: O Stanislav Biniki Jasika, O Velizar Stankovi Koragin,
Veliki iljigovac i O Vuk Karadi, Kruevac.
Takoe, tim je dobio saglasnost da izvri uvid i analizu dokumentacije tzv. IOP-2 planova rada, to nam je pomoglo u donoenju zakljuaka
o nainu neposrednog rada sa uenicima, pri emu smo vodili rauna o
zatiti podataka o deci. Istraivanje je sprovedeno u tri osnovne kole na
teritoriji grada Kruevca u kojima redovno pohaaju nastavu uenici sa
oteenjem vida: u dve seoske i jednoj gradskoj koli, est roditelja je
118
pristalo da bude intervjuisano, kao i STIO timovi i predstavnici lokalne

zajednice. Analizirano je sedam individualnih obrazovnih planova.
Istraivaki nalazi
Prikaz nalaza koji sledi organizovan je po oblastima u kojima smo
smatrali da je najvanije pruiti podrku slepim i slabovidim ueninicima,
a u skladu sa im su osmiljeni i instrumenti za prikupljanje podataka.
Upis slepe i slabovide dece u kolu. Svi roditelji prilikom upisa
svoje dece u redovne osnovne kole, pa ak i vrtie, imali su isti problem
nailazak na otpor od strane pretpostavljenih ili roditelja drugih uenika. Iskustva koja su podelili u razgovoru opisuju taj otpor kroz injenicu
da veina ljudi i dalje ima predrasude i ponaa se u skladu sa stereotipima koji podrazumevaju da bi slepa i slabovida deca, kao uostalom i sva
ostala deca kojoj je neophodna podrka u obrazovanju i vaspitanju, trebalo da budu u specijalizovanim ustanovama. Od samog poetka njihov
upis u redovnu kolu podrazumeva niz problema sa kojima e se zaposleni
susresti kako zbog negodovanja drugih roditelja, tako i zbog nedovoljnog
broja defektologa tiflopedagoga, a posebno zbog neobuenosti nastavnika za rad sa decom koja imaju oteenja vida.
Roditelj uenika sedmog razreda navodi da je svoje dete prvobitno
upisala u specijalizovanu kolu za slepe i slabovide u Zemunu, s obzirom
na to da u tom trenutku jo uvek nije bio donet zakon kojim se propisuje da slepa i slabovida deca mogu da pohaaju redovnu kolu. Meutim, dete je nakon odreenog vremenskog perioda provedenog u ovoj
ustanovi poelo da negoduje, odbija da pohaa nastavu, uz negativne i
burne emocionalne reakcije, pa su roditelji po savetu nadlenih osoba iz
pomenute kole odluili da je bolje da pokuaju da upiu dete u neku od
osnovnih kola kako bi se dete socijalizovalo. U tom trenutku su se roditelji prvi put susreli sa predrasudama koje vladaju u drutvu, a tiu se
uenika kojima je potrebna dodatna podrka. Naime, prilikom upisa uenika u prvi razred jedne seoske kole roditelji su naili na otpor sredine
koji se ogledao u tome da veina roditelja ostalih uenika nije elela da
njihova deca budu u istoj uionici sa slepim detetom. Rukovodstvo kole
je imalo volju i elju da uenik bude deo njihove kole, ali zbog nedovoljne osetljivosti pojedinaca, i, kako majka navodi, pre svega uiteljice,
koja je trebalo da prihvati ovog uenika, posle viemesene borbe sa
predrasudama, konflikata sa zaposlenima u koli, skupljanja potpisa u
lokalnoj sredini i niz doivljenih zdravstvenih problema deteta, pa ak i
privatne tube koju su kao roditelji dobili, oni su odluili da dete upiu
u drugu kolu. Zakljuak bi bio da nepostojanje zakonske regulative u
ovom trenutku jeste bio najvei problem da se roditelji izbore za svoje
119
dete, a kao to je majka ovog deteta rekla: Sada je to druga pria, zbog
postojeeg zakona. Pored toga, najvea stvar je dobra volja. Dobra volja
i elja da takvo dete ne statira u uionici samo kao figura, ve da naui
osnovne stvari koje mu trebaju u realnom ivotu. Ovom prilikom je sa
nama podelila da je odlaskom u drugu kolu naila na sasvim drugaiji
prijem, da su direktorka kole i zaposleni, iako takoe nedovoljno obueni za rad sa slepom i slabovidom decom, ovog uenika prihvatili otvorenog srca, pokazali volju i elju da ukljue dete u sve aktivnosti u koli
koje on moe da izvodi, tako da je on sada uspean uenik ove kole.
Majka uenice sedmog razreda u istoj koli je vidno nezadovoljna
i u jednoj potresnoj ispovesti podelila je sa nama mukotrpan put upisa
svog deteta u vrti, gde je doivela da joj dete na sam dan polaska u
vrti, bez obzira to je bilo na spisku grupe, bude usmeno vraeno iz
kolektiva kao dete kome tog trenutka u toj grupi nije bilo mesta. Kako
majka opisuje, doiveli su da tadanja direktorka vrtia usmeno obavesti
roditelje da dete ne moe da krene u grupu sa ostalom decom, ve da e
morati da bude premeteno u drugi vrti gde e predkolski program pohaati sa decom sa posebnim potrebama. Ova majka je rekla: Ja ne
mogu da opiem stres koji sam doivela, a tek moje dete, da meni neko
kae da moje dete mora da ide u grupu gde deca imaju neki vid mentalnog oteenja. Moje dete jeste slepo, ali ona nema drugih mentalnih
oteenja, samo ne vidi. Dete je premeteno u vrti Leptiri, u grupu
u kojoj su bila samo deca kojoj je bila neophodna dodatna podrka. Iz
ovih podataka vidimo da, iako postoje propisi koji reguiu oblast upisa uenika kojima je potrebna dodatna podrka u redovne predkolske i
osnovnokolske ustanove, ova regulativa se u nekim sluajevima ne sprovodi, i jo uvek postoji otpor meu zaposlenima u ovim institucijama,
kao i meu roditeljima druge dece.
Pomo institucija. Nakon obraanja roditelja svim nadlenim
institucijama iz lokalne zajednice, pomo su potraili i u Ministarstvu
prosvete i nakon obavljenog razgovora izmeu direktorice vrtia i nadlenih iz Ministarstva, a uz prilaganje dokaza od strane roditelja (izmeu
ostalog i fotografije spiska dece predkolskog uzrasta na kome se nalazilo
ime njihovog deteta), devojica je vraena u grupu u kojoj je prvobitno i
bila. Kako majka dodaje, veliku ulogu u prihvatanju deteta imala je vaspitaica koja je imala dovoljno razumevanja, ogromnu volju i elju da se
suprotstavi nalozima koji su joj stizali iz uprave vrtia i da dete prihvati
i zatiti koliko je tog trenutka bila u moi. Pozivajui se na ovo traumatino iskustvo, majka navodi da su pre upisa deteta u prvi razred poslali
unapred obavetenje koli da e svoje dete upisati, upoznali rukovodstvo
kole sa zdravstvenim stanjem svog deteta i specifinostima i problemima sa kojima su se susreli pri polasku deteta u predkolsko, nakon ega
je kola odmah reagovala i blagovremeno organizovala sastanak sa rodi-
120
teljima. Dete je razgovaralo i sa pedagogom i psihologom i nekoliko meseci unapred pripremljen je put za njen nesmetan polazak u prvi razred.
Ovi nalazi svedoe o tome koliko su razumevanje, elja i trud pojedinaca
unutar kole znaajni i da se prepreke u saradnji unutar kole, ali i izvan
nje, zahvaljujui tome mogu prevazii.
Prihvatanje slepih i slabovidih uenika unutar kole. to su
uenici due u koli, to su prihvaeniji, uz sporadine probleme u prihvatanju. Majka uenika koji pohaa jednu drugu kolu navodi da, osim
predrasuda sa kojima se bori i dan danas, prilikom upisa u osnovnu kolu
nije bilo veih problema i da je dete prihvaeno u svom razredu, socijalizovano, da voli da se drui u skladu sa svojim raspoloenjem i mogunostima, i da pohaa redovnu nastavu uz izmenjen plan rada. Ona tvrdi
da je svakodnevno na razliite naine izloena posmatranju i ogovaranju,
ali da na te prie ne reaguje i da se trudi da sve to ne primeuje. Iz razgovora zakljuujemo da ivot u seoskoj sredini sa sobom nosi injenicu o
nedovoljnoj informisanosti metana i potrebu da se po davno usvojenom
stereotipu osobe dele na zdrave i bolesne, to roditeljima i deci kojoj
je potrebna podrka stvara dodatni pritisak i nelagodnost. Jednostavno,
postoje sredine u kojima jo uvek nema dovoljno razumevanja i koje pokazuju otpor prema razliitostima. Zbog toga je vano i roditelje i uenike, pogotovo u manjim sredinama, upoznati sa razliitostima i omoguiti
na taj nain preduslov za njihovo prihvatanje.
Dodatna podrka u nastavi. U oblasti nastave i odnosa nastavnika i ostalih zaposlenih, intervjuisani roditelji su uglavnom navodili da se
nastavnici izuzetno trude da njihovoj deci prue podrku u svim domenima: od socijalizacije, ukljuivanja u sve aktivnosti, do obezbeivanja
dodatnog materijala, ali da kod zaposlenih postoji nezadovoljstvo zbog
nedovoljne obuenosti za rad sa slepom i slabovidom decom kao i nedostatak vremena da se posvete svim uenicima u odeljenju (kako onima
kojima je podrka neophodna, tako i deci sa kojom to nije sluaj). Postavljajui potpitanja voditelji intervjua doli su do saznanja da postoji i
par odstupanja u ovoj oblasti.
Jedan roditelj istie da postoji problem u odnosu pojedinih nastavnika prema mogunostima njenog deteta. S tim u vezi, naglaava da smatra da se u nekim sluajevima (kao to je ovaj) nastavnici ne potrude na
svakom asu, ne pripreme materijal i ne umeju da priu detetu na pravi
nain, pa samim tim je i uspeh uenika manji i stvara se jedan vid odbojnosti prema predmetu i nastavniku. Majka uenice petog razreda istie
svoje nezadovoljstvo i strah jer je njena erka doivela povreivanje u
uionici i smatra da bi razredne streine morale na neki nain da edukuju
roditelje druge dece u vezi sa panjom koju bi ostali uenici trebalo da
posveuju slepoj i slabovidoj deci, kao i o posledicama koje zbog nedostatka iste mogu nastati.
121
S druge strane, majka uenika sedmog razreda sa zadovoljstvom

istie da njen sin redovno koristi softver za slepe, da ne smeta drugim
uenicima jer nosi slualice, i da samostalno obavlja svoje zadatke. Ovom
prilikom posebno hvali razrednog stareinu i nastavnicu engleskog jezika
koje su, po njenim reima, na jedan izuzetan nain uspele da ukljue
ovog uenika u sve aktivnosti i da ga osamostale za dalji rad i napredak.
Rezultat zajednikog rada je i putovanje uenika u inostranstvo sa grupom dece iz kole, uestvovanje u kolskoj predstavi na engleskom jeziku
gde je imao jednu od vodeih uloga, kao i prilagoavanje radnog prostora
kako bi on mogao veinu stvari u uionici da uradi samostalno. Ovakvo
postignue, prema njenom miljenju, ne bi bilo mogue bez nesebinog
angaovanja roditelja i zaposlenih, a to svakako podrazumeva jaku volju
nastavnika da nastavni proces uine zanimljivijim i jednako dostupnim
za sve uenike, to opet pokazuje da bez razumevanja, dobre saradnje
na nivou ueniknastavnikroditeljkola nema uspeha i da svi moramo
biti usmereni ka istom cilju, a to je da svoj deci pruimo mogunost da
napreduju u skladu sa svojim potrebama i mogunostima, a kroz stalno
usavravanje, razmenu iskustava i spremnost da se decom bavimo uvek i
na svakom mestu bez obzira na njihova ogranienja.
U razgovoru se dolo do informacija koje su dragocene za dalje
unapreivanje rada zaposlenih, a sa ciljem postizanja to boljih rezultata. Kao prvo, svi intervjuisani roditelji su tvrdili da nastavnici nemaju
dovoljno znanja za rad sa slepom i slabovidom decom kao i sa ostalom
decom kojoj je neophodna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju.
Meutim, kroz potpitanja stekao se utisak (a onda se na osnovu dobijenih
podataka mogao izvesti i zakljuak) da pojedini roditelji nisu voljni da se
uputaju u dogovore sa nastavnicima oko olakavanja rada njihove dece i
da vrlo esto oekuju od nastavnika previe, jer nisu u stanju da prihvate
da njihova deca radei po IOP-u imaju svoje zadatke i da se od njih oekuje da te zadatke u manjoj ili veoj meri usvoje, kao i da ne bi trebalo
da svoje znanje i vetine na asu mere i uporeuju sa onim to se oekuje od drugih uenika. Saradnja pojedinih roditelja sa nastavnicima je
blago optereena potisnutim neprihvatanjem da njihova deca ne mogu
na svakom asu biti u centru zbivanja ili panje, a to je rezultat injenice da nastavnici vrlo esto u jednom odeljenju imaju vie dece kojima je
potrebna dodatna podrka to ukljuuje i decu koja rade po IOP-3, a koja
su vrlo esto zbog navedenih oteavajuih okolnosti potisnuta i posveuje
im se najmanje panje tokom asa.
Roditelji kao partneri. S druge strane, veina roditelja je kooperativna i ima realne zahteve, to prvenstveno podrazumeva prihvatanje
zdravstvenog stanja svoga deteta, injenice da se ono realno razlikuje od
druge dece i da e raditi po posebnom planu i programu, to ne znai da
e dete biti etiketirano ve da e mu se na taj nain pruiti dodatna
122
podrka i omoguiti uenje, napredak i razvoj u skladu sa njegovim osobenostima i potrebama. Ovi roditelji se odazivaju na svaki poziv nastavnika, uestvuju i pomau u pripremanju dodatnog materijala za asove (od
izrade maketa geometrijskih tela, nabavke flomastera za reljefne karte,
izrade kostima itd.) ime su aktivni uesnici u radu odeljenja i kole, kao
i saveznici onih koji se na sve naine dovijaju i trude da nastavni proces
bude jednak i dostupan svima u skladu sa mogunostima. U razgovorima
u svim kolama sa uesnicima ovog projekta doli smo do istog saznanja. Saradnja roditelja i kole, dobra komunikacija, a pre svega isti cilj
koji pred sobom imaju, neminovno dovode do stvaranja pozitivne radne
atmosfere koja, bez sumnje, vodi ka sigurnom uspehu.
Doprinos lokalne zajednice. Lokalna zajednica, po reima roditelja, nudi i prua podrku deci sa ovim vidom potekoa kroz organizaciju asova jezika, radionice razliitog tipa, jednodnevnih ekskurzija i druenja na vie naina, a sve kroz delovanje i rad Saveza slepih i slabovidih
koji sve navedeno i sprovode. Roditelji smatraju da bi se na lokalu moglo
uraditi i mnogo vie, ali da uvek nedostaju novana sredstava tako da pomo i podrku dobiju uvek oni koji su najuporniji. Najvee nezadovoljstvo
je u injenici da svi roditelji slepe i slabovide dece nisu u mogunosti da
ostvare pravo da postanu pratioci svoje dece tokom njihovog boravka u
koli, a to podrazumeva da im se na ime personalnog asistenta isplauje
novana naknada u visini od 8000 dinara. Kako navode oni koji to pravo
nisu ostvarili, pravila koja su za dobijanje tih sredstava postavljena nisu
pravedna jer ne daju svima ista prava. Kako istie majka uenika estog
razreda, ona ne moe da ostvari ovu naknadu jer ima neodgovarajui
nivo obrazovanja od onog koji se zahteva, pa ne ispunjava kriterijume
za ostvarivanje prava na istu. Po njenim reima, njeno nezadovoljstvo je
u injenici da retko ko eli da prihvati da dete samo prati do kole, uz
to dete putuje iz drugog mesta, kao i u tome to se dunosti personalnog asistenta u praksi svode na brigu o detetu dok je u koli, a u smislu
pruanja pomoi pri odlasku u toalet ili prelazak u drugu uionicu, i da
personalni asistent nema nikakve druge obaveze (sa uenikom ne sedi na
asu, ne radi domae zadatke, ne ui...). Ona kao majka ispunjava sve
svoje obaveze, a da pritom ne moe ni da radi kako bi izdravala dete, a
ni da ostvari pravo na naknadu kojom bi pokrila makar trokove mesene
karte i uine za dete i sebe. kola je vie puta pokuavala da ovoj majci
pomogne kako bi ostvarila svoje pravo, ali bezuspeno. Zakljuak bi bio,
da ipak nisu svi uslovi jednaki za sve i da su u nekim sluajevima roditelji
preputeni svojim mogunostima snalaenja.
Lokalna zajednica nema ba mnogo sluha za probleme na terenu,
pravdajui se vrlo esto nedostatkom sredstava koja bi se iskoristila za
kupovinu materijala i predmeta neophodnih u nastavi, a i nemogunou
da bilo ta promeni jer se pravilnici moraju potovati i obaveze izvravati.
123
S ovim u vezi, tim koji se bavio ovom tematikom doao je do podataka

da kole vrlo esto nakon pisanja pedagokog profila uenika, dobijanja
pismenog pristanka roditelja da uenik prati nastavu po izmenjenom planu i programu, ekaju vrlo dugo da predlog koji su dali bude odobren od
strane interresorne komisije koja je u obavezi da pozove roditelje i decu
na razgovor i proceni ispravnost predloga koji je kola dala. Problem koji
nastaje jeste u tome to ekajui odluku interresorne komisije nastavnici
nisu u mogunosti da samostalno menjaju plan i program za odreenog
uenika, ve uenik radi po individualizovanom nainu rada, to opet nije
adekvatan nain rada i ne daje rezultate koji se oekuju i od nastavnika
kao neposrednog izvioca na terenu i od uenika kome se individualni zadaci daju.
Ukljuivanje slepe i slabovide dece u ivot kole. Posebno nas
je interesovalo vienje naih kolega o uspenosti ukljuivanja slepe i slabovide dece u ivot i rad kole. Tokom razgovora koji smo sa naim kolegama vodili doli smo do podataka da je veina zaposlenih raspoloena i
voljna da prihvati izazove koje inkluzivno obrazovanje sa sobom nosi, kao
i da se veina na sve mogue naine trudi da slepoj i slabovidoj deci ponudi to kvalitetniju nastavu, bez obzira na lino nezadovoljstvo koje lei
pre svega u oseanju nemoi i nedovoljnog poznavanja materije i rada
sa ovakvim uenicima. Kolege su sa nama podelile uglavnom pozitivna
iskustva iz neposrednog rada sa uenicima, gde je poseban akcenat stavljen na injenicu da je najbitnije da se deca pre svega integriu u grupu
(razred), da prihvate drugare, da budu prihvaeni, ali i da nakon prvog
kontakta sa nastavnikom dete zadobije poverenje u istog kako bi na najbolji i najotvoreniji nain govorilo o svojim eventualnim problemima, potrebama i dilemama. Svi uesnici fokus grupa su se sloili da je nastavnik
prva karika koja povezuje dete kome je potrebna dodatna podrka sa
ostalim uenicima i ostalim zaposlenima u koli. U tu svrhu, nastavnici, u
saradnji sa roditeljima, drugim kolegama i pedagozima-psiholozima sainjavaju pedagoke profile uenika sa kojima e raditi po IOP-u, bave se
detaljnom pripremom za rad na asu, uglavnom samostalno obezbeuju
nastavna sredstva (osim ako nije u pitanju softver za slepe koje poseduje
samo jedna kola od tri obuhvaene ovim istraivanjem) i na sastancima
STIO tima u svojim kolama vre analizu svog rada i uspeha koji su postigli. Pedagoko-psiholoka sluba vri uvid u izmenjene planove rada
nastavnika po predmetima, daje predloge i mere za poboljanje rada i
kvaliteta nastave koju deca dobijaju.
Nedoumice nastavnika. Ono to je bilo zajedniko svim fokus
grupama jesu pitanja koja sve nastavnike podjednako mue. Svi se pitaju koji je cilj uvoenja inkluzivnog obrazovanja i da li smo uspeli kao
najbitnija karika u nastavnom procesu da isti sprovedemo na pravi nain
i koje smo rezultate postigli. Nedoumicu stvara i problem balansiranja u
124
uionici izmeu uenika koji rade po razliitim individualizovanim planovima i uenika koji nastavu prate po redovnom planu i programu. Pojedine kolege inkluziju doivljavaju kao eksperiment u kome su nastavnici
preputeni svojoj kreativnosti, spremnosti, volji koja daje sveukupnu sliku igre, to neminovno vodi preispitivanju da li smo kreativni na pravi
nain i kako da znamo da e nain na koji radimo biti uspean i dovesti
do rezultata ako nismo dovoljno obueni za rad sa decom kojoj su potrebni razliiti vidovi podrke, kako u uionici tako i van nje.
Analiza individualnih obrazovnih planova. Svi IOP planovi se
rade u skladu sa zakonom, imaju sve potrebne elemente, imaju saglasnost roditelja i oni se uspeno primenjuju u nastavu. Pri analizi IOP-a
smo koristili instrument Centra za obrazovne politke. Svaki od IOP-a sadri: opis deteta (pedagoki profil) koje takav da nekome sa strane moe
da omogui sagledavanje svih vanih aspekata funkcionisanja uenika (od
socioekonomskog statusa do kognitivnog funkcionisanja) i koji je tako napravljen da omoguava nekom sa strane da razume zato su planirane ba
te odreene mere podrke; mere podrke unutar IOP-a su dobro podeene
prema karakteristikama uenika; mere podrke unutar IOP-a su tako podeene da se oslanjaju na uenikove jake strane; mere podrke su jasno
usmerene ka ishodima koji se ele ostvariti; mere podrke unutar IOP-a
su meusobno nadovezujue i kompatibilne; mere podrke unutar IOP-a
su takve da se njihova uspenost i efektivnost da proveriti i utvrditi; ciljevi mera podrke su tako usmereni da naglaavaju napredak uenika u
oblastima u kojima postoji tekoa i tako da nastoje da iskoriste u svojoj
realizaciji jake strane uenika. Svi IOP-i nastoje da formuliu prioritetne
mere rada i prikazuje mere prema tome kako se nadovezuju jedna na
drugu, odnosno prema vremenskom prioritetu i meusobnoj uslovljenosti. Mere podke unutar IOP-a se ne zasnivaju samo na kognitivnim ve i
na socio-emotivnim ciljevima (prihvaenost, samopouzdanje, motivacija,
samopotovanje) vanim za uenika.
Meutim, i dalje ostaje nesigurnost kod nastavnika i STIO timova da
li su sve mere adekvatno prilagoene. U gradskoj koli postoji softver za
slepe, udbenici na Brajevom pismu, reljefne karte, makete geometrijskih tela u nastavi matematike, itd. Nita od ovoga ne postoji u seoskim
kolama i to predstavlja barijeru u adekvatnom sprovoenju individualnih
obrazovnih planova u ovim kolama.
Zakljuak
Podaci koji su na terenu dobijeni metodama koje smo naveli govore
u prilog tome da jo uvek ne postoji jedinstvo u radu svih inioca u vaspitno-obrazovnom procesu i da se jo uvek luta i prebacuje odgovornost
125
sa jednih na druge, jer je evidentno da je za apsolutni uspeh neophodno

potovati obavezujuu strategiju za sve ukljuene u ovaj proces. Pod tim
se pre svega podrazumeva da svi direktno ili indirektno ukljueni u rad sa
slepom i slabovidom decom, kao uostalom i sa drugim uenicima kojima
je bilo koji vid podrke potreban, moraju biti svesni svog znaaja i svoje
odgovornosti, i da ako se svi ujedinimo i postavimo sebi isti cilj onda ni
uspeh nee izostati, a samim tim ni zadovoljstvo uenika, roditelja i onih
koji su direktno odgovorni za uenje i vaspitanje u kolama.
Do ovakvog jedinstva su doli zaposleni u O Vuk Kradi koji su
pre svega upornou roditelja, odgovornim radom pedagoko-psiholoke
slube kao i nesebinim davanjem zaposlenih, koji se svakodnevno trude
da deci sa oteenim vidom uine boravak u koli prijatnim i kvalitetnim.
Njihov zajedniki trud se ogleda kroz uspeh i uee njihovog uenika na
FETU, njegov put u inostranstvo (Rusiju) sa grupom druge dece kako bi
uestvovao u promovisanju nae kulture i van naih granica i u njegovom
samostalnom uenju uz pomo softvera za slepu i slabovidu decu, njegovoj ravnopravnosti u uionici i van nje i druenju sa ostalom decom.
Inkluzivno obrazovanje jeste donelo pravo svima na jednak poloaj
u drutvu, jednak tretman u kolama i jednaku ansu za uspeh u obrazovanju. Ono ega se veina naih sagovornika plai jeste da nejasnoama i
potekoama koje nas svakodnevno prate ne dovedemo sebe i nae uenike u situaciju da ne postiemo adekvatne i oekivane rezultate na svim
poljima, pa da e samim tim i nezadovoljstvo naim radom biti sveprisutno. Iz tog razloga je potrebno svakodnevno imati na umu da inkluzivno
obrazovanje ima za cilj poveanje kvaliteta obrazovanja za sve uenike
kroz pojaanu individualizaciju, to dokazuju i uspesi mnogih zemalja
koje su do kvaliteta u obrazovanju dole ba poveanjem pravednosti.
Ne smemo zaboraviti ni nadarene uenike kojima je potrebna dodatna
podrka kako bi svoj natproseni dar iskoristili i usmerili ka postizanju to
boljih rezultata shodno svojim afinitetima.
Predlog za intervenciju
Nae istraivanje je pokazalo da su nastavnici i vaspitai prva i
najznaajnija karika koja povezuje dete kojem je potrebna dodatna podrka sa ostalim uenicima, kao i drugim zaposlenim u koli. Vanim se
pokazalo da slepi i slabovidi uenici steknu poverenje u njih, kako bi
mogli otvoreno da komuniciraju i zajedniki reavaju probleme koji se
mogu pojaviti. Jaka volja nastavnika da nastavni proces prilagode, uine
zanimljivim i jednako dostupnim za sve uenike, da ove uenike ukljue
u vannastavne aktivnosti, dala je dobre rezultate. Kao vrlo znaajna pokazala se podrka nastavnika i drugih zaposlenih u socijalizaciji, kako bi
126
slepe i slabovidi uenici postali sastavni deo vrnjake grupe. Pored toga,
za ukljuivanje ovih uenika u ivot i rad kole od velikog znaaja je zalaganje roditelja, njihova dobra komunikacija i saradnja sa nastavnikom i
kolom. Sve ove prakse bi trebalo uspostaviti u svim kolama na podruju
Kruevca. Zbog toga, bilo bi korisno organizovati tribine i radionice koje
e se baviti ovim temama.
Dodatno, trebalo bi organizovati radionicu sa ciljem informisanja
svih aktera obrazovno-vaspitnog procesa, a i ire, o pravnom okviru koji
obezbeuje podrku slepoj i slabovidoj deci i njihovim roditeljima.
Nadalje, kako smo doli do podatka da uenici koji pohaaju gradsku kolu imaju znaajniju prednost i podrku za napredovanje, to se
pre svega ogleda u posedovanju softvera za slepe, jedan od predloga akcije je i nabavka softvera za seoske kole kojima je ovo pomagalo preko
potrebno za poboljanje kvaliteta nastave.
Takoe, potrebno je da lokalna zajednica obezbedi dodatnu materijalnu podrku kojom bi seoske kole kojima je to neophodno poboljale
radni prostor u kojima uenici provode vei deo dana.
Sve ovo ne bi zahtevalo veoma velika finansijska sredstva a poboljalo bi poloaj slabovide dece u naoj lokalnoj sredini.
Zoran Ili
Osnovna kola Svetozar Markovi, Leskovac
Zorica Pejovi
kola za osnovno i srednje obrazovanje 11. oktobar, Leskovac
Dejan Caki
Osnovna kola Stojan Ljubi Kosani, Leskovac
Aleksandar Avramovi
Osnovna kola Svetozar Markovi, Leskovac
Uiteljsko drutvo Leskovac
INFORMISANJE RODITELJA, NAINI IZBORA KOLE I

PRAKSE PRUANJA DODATNE PODRKE UENICIMA
NA PODRUJU LESKOVCA
Uvod
Uiteljsko drutvo Leskovac je dobrovoljno, nevladino, neprofitno,
strukovno, struno i interesno udruenje. Drutvo je osnovano na neodreeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti: obrazovanja dece, mladih
i odraslih, stvaranja uslova za jednake mogunosti i ljudska prava za sve,
strunog usavravanja i informisanja prosvetnih radnika, razvijanja nauno-istraivakog rada u obrazovanju i vaspitanju, razvoja lokalne zajednice, ruralnog razvoja i razvoja civilnog drutva.
Uiteljsko drutvo Leskovac broji oko 200 lanova i ine ga uitelji
i nastavnici iz osnovnih kola Jablanikog okruga: iz Leskovca, Vlasotinca,
Bojnika, Grdelice, Vuja i sela u njihovoj okolini. Svojim aktivnostima
zauzimamo znaajno mesto na kulturnoj mapi Srbije kao dugogodinji
organizatori republike i meunarodne smotre uiteljskog stvaralatva.
Dobitnici smo Oktobarske nagrade grada za izuzetan doprinos u obrazovanju. Organizatori smo i vie naunih konferencija sa kolegama iz
panije u Leskovcu i Malagi na temu inkluzije u nastavi. Uiteljsko drutvo Leskovac je akreditovalo seminar Roditelji i mi i Likovno je i...
koji su uspeno realizovani u vie gradova Srbije. Ponosni smo vlasnici
Smotre scenskog uiteljskog stvaralata, festivala scenske glume i igre
na koji se republikom i meunarodnom nivou odrava od 2010 godine.
U poslednje dve godine izdali smo dve knjige: zbirku dramskih tekstova
128
i autorsku knjigu poezije, a u pripremi je i tree izdanje zbornika dramskih tekstova za decu.
Ciljevi i zadaci naeg drutva, izmeu ostalih, su: da osmiljava i
organizuje struno usavravanje prosvetnih radnika; da razvija profesionalne sposobnosti prosvetnih radnika za ostvarivanje kvalitetnog obrazovanja za svu decu i odrasle; da uestvuje u stvaranju i donoenju obrazovnih politika; da organizuje edukaciju graana u razliitim oblastima;
da razvija, podie svest i stvara uslove za inkluzivno obrazovanje kroz
kvalitetniji rad sa decom sa razliitim stepenom invaliditeta (slepa, slabovida, gluva i nagluva deca, deca sa poremeajem psihomotorike, mentalno nedovoljno razvijene osobe i dr.); da uestvuje u radu sa ranjivim
i marginalizovanim grupama kroz pojedinine i inkluzivne programe koji
razvijaju toleranciju prema razlikama i razliitostima; da razvija i unapreuje rad sa decom koja imaju tekoe iz spektra autizma i pervazivne
razvojne poremeaje, potekoe u itanju, pisanju, usvajanju nastavnog
gradiva i poremeaja u ponaanju; da organizuje aktivnosti i prua obrazovnu podrku deci koja imaju tekoe u uenju; da unapreuje profesionalne kompetencije prosvetnih radnika za rad sa manjinskim zajednicima; da unapreuje saradnju dece, prosvetnih radnika i roditelja; da
priprema decu za polazak u kolu i uspean prelazak iz prvog u drugi
ciklus osnovnog obrazovanja; da se stara o profesionalnom ugledu svojih lanova; da neguje napredne tradicije uitelja Republike Srbije; da
afirmie uiteljski poziv; da uspostavlja i odrava saradnju sa vladinim
i nevladinim sektorom, korporacijama i fondacijama u zemlji i razvija
meunarodnu saradnju.

Iako je inkluzivna praksa zastupljena formalno u svim, a sutinski
gotovo u svim predkolskim i osnovnokolskim ustanovama u gradu, roditelji dece koja imaju potrebu za dodatnom podrkom se esto suoavaju
sa nedostatkom informacija o podrci koju u odreenoj koli mogu dobiti,
pa su prinueni da koriste razne (esto nekonvencionalne) naine koji
bi im pomogli da naprave pravi izbor predkolske ustanove i kole, kao i
kasnije, tokom kolovanja, u ostvarivanju prava na dodatnu podrku.
Ovim istraivanjem eleli smo da doemo do podataka o tome kakva su iskustva roditelja uenika kojima je potrebna dodatna podrka i
na osnovu kojih kriterijuma biraju odreenu kolu za svoje dete, i kakvu
podrku u njima dobijaju. Pored toga, eleli smo da saznamo kakva su
iskustva nastavnika razredne nastave u radu sa uenicima kojima je potrebna dodatna podrka. Na osnovu ovih nalaza, osmislili smo predloge za
Informisanje roditelja, naini izbora kole i prakse ...
129
intervenciju za koje smatramo da e unaprediti kvalitet pruanja dodatne podrke uenicima kojima je ona potrebna.
Metod
Opredelili smo se da prikupimo podatke od roditelja, uitelja i vaspitaa u predkolskim ustanovama o nainu funkcionisanja i sprovoenja
inkluzivne prakse u vrtiu u pripremnim predkolskim grupama i prilikom
prelaska u prvi razred. Meutom, zbog zbunjujuih propisa u pogledu uvanja i zatite podataka nailazili smo na spore administrativne procedure
u koli i vrtiu i zbog toga nismo uspeli da u unapred odreenom vremenskom roku ispitamo vaspitae iz predkolskih ustanova. Za prikupljanje
podataka koristili smo posebno osmiljenje upitnike za svaku grupu ispitanika. Upitnik kao istraivaku tehniku smo odabrali kao najpodesniji
da u odgovarajuem roku ispitamo vei broj ispitanika. Istraivanjem su
obuhvaena odeljenja osnovnih kola koje se teritorijalno nalaze na teritoriji grada Leskovca ili optine Bojnik, a u svom sastavu imaju uenike
koji nastavu prate po individualnom obrazovnom planu (IOP).
S obzirom na to da nam kola ni u jednoj situaciji nije omoguila kontakt sa roditeljima, morali smo da se pobrinemo da do susreta
sa njima doe drugim putem. Svi roditelji su dobro reagovali na nau
inicijativu i rado su prihvatili da uestvuju u istraivanju, pri emu
je ostao utisak da ustanove nemaju otvorenu i stalnu komunikaciju sa
roditeljima. Ispitano je 10 roditelja ija deca imaju potrebu za dodatnom podrkom. Troje dece ima smetnje u govoru, dvoje dece poremeaj panje, a petoro dece ima kombinovane smetnje, ukljuujui
i senzorne smetnje sa svim prethodno spomenutim smetnjama. eleli
smo da imamo odgovore svih roditelja koji su evidentirani kao roditelji
dece kojima je potrebna dodatna podrka, ali nismo uspeli da dopremo
do svih.
U istraivanju je uestvovalo 16 nastavnika razredne nastave. Veina nastavnika (n=11; 68,75%) ima 16 i vie godina radnog staa. Prosean
ukupni radni sta nastavnika u uzorku iznosi 18,97 godina, dok prosean
radni sta u ovoj koli iznosi 14,41. Moemo zakljuiti da je veina nastavnika u uzorku vei deo svog radnog veka provela u kolama unutar
naeg udruenja. Roditelji su odgovarali na upitnike koji sadre 34 pitanja, a uiteljima smo postavili po 23 pitanja.
Svi ispitanici su ispitani o tome na koji nain roditelji dolaze do
informacija koja e kola ponuditi najbolje uslove za boravak i kolovanje njihove dece, da li roditelji trae neku specifinost prilikom odabira
kole, koga roditelji vide kao glavni izvor informacija, kakav je kvalitet
dodatne podrke i kakav odnos imaju prema takvoj praksi.
130
Istraivaki nalazi
Nain identifikacije potrebe za dodatnom podrkom. Veina roditelja, njih 9, sama je uoila tekoe i sami su se obratili strunjaku,
to govori o svesti roditelja o znaaju dodatne podrke. Samo je jedan
roditelj ekao da dete samo prevazie izazove sa kojima se suoavalo.
Roditelji se u najveoj meri o ovim pitanjima informiu preko interneta
(osam od deset) i samostalno istraujui u literaturi (4 roditelja). Od lekara se informisalo 5 roditelja, a 3 roditelja od strunog saradnika u okviru predkolske ustanove. Od ovih deset roditelja, troje dece je upueno
na interresornu komisiju (IRK) od strane lekara, u jednom sluaju ih je
uputila uiteljica, a najee je to bio neko drugi (srodnik, itd.) to ukazuje na to da ne postoji dobra informisanost o radu interresorne komisije
u naoj lokalnoj zajednici.
Dodatna podrka koju roditelji samostalo pronalaze. Struni saradnici unutar kole izgleda da malo rade sa decom kojoj je potrebna
dodatna podrka, jer su roditelji (6 od 10 roditelja) samostalno angaovali strunjake da rade sa decom. Ovo ak nije ni bila preporuka kole,
ve je u pola ovih sluajeva ovakva praksa preporuena od strane drugog
roditelja, a samo u dva sluaja na osnovu preporuke strunih saradnika.
U predkolskoj ustanovi za ovu decu uglavnom nije izraivan IOP za
etvoro uenika je korien individualizovan pristup, za troje je izraen
IOP 1, ni za jedno dete nije kreiran IOP 2, a jedan roditelj je izvestio da
iako je IOP kreiran nije se primenjivao u predkolskoj ustanovi. Nijedno
od ove dece u predkolskoj ustanovi nije koristilo usluge pedagokog asistenta to je bilo mogue, jedan uenik je koristio usluge linog pratioca
(njegova majka je u svojstvu pratioca boravila u vaspitnoj grupi prvih
mesec dana, tj. u periodu adaptacije), dok je troje dece koristilo asistivnu tehnologiju.
Sistemska podrka roditeljima. to se tie sistemske podrke
roditeljima, u samo dva sluaja je vren intenzivan savetodavni rad sa
roditeljima. U ova dva sluaja oni su upueni na program van ustanove.
Ova dva roditelja su ostvarila svoje pravo na dodatnu podrku unutar
predkolske ustanove koja je finansijski podrana. Veina dece, njih 6,
imalo je komisijsku procenu potreba i utvrivanje prava deteta na dodatnu podrku u obrazovanju od strane IRK. Troje roditelja nije iskoristilo
pravo deteta na odloeno kolovanje.
Kriterijumi izbora kole. Kada govorimo o odabiru kole za dete,
jedan roditelj je upisao dete u kolu koju eli i kojoj teritorijalno ne pripada, dok su ostali roditelji upisali dete u kolu koju ele i kojoj teritorijalno
pripadaju. Najvaniji kriterijumi izbora kole jesu blizina kole (6 roditelja) i postojanje uitelja ili uiteljice koji dobro radi sa decom (polovina
131
roditelja, njih 5), a u dva sluaja to je dobra saradnja sa ostalim centrima

podrke i strunjacima. Rezultati su pokazali da struni saradnik pomae
roditeljima pri izboru uiteljice i od njega se trai savet (4 roditelja), ali
isto tako i od drugih roditelja koji imaju slian problem (6 roditelja). Ono
to je loa praksa je da su svi roditelji iz uzorka, nakon upisa svog deteta
u kolu odgovorili da su vodili razgovor sa psihologom i pedagogom kole
samo jednom, i to odmah nakon polaska u kolu. Ovo potvruju i struni
saradnici, izvetavajui o tome da ne postoji sistemsko intenzivno praenje uenika i njihova dinamika, nakon upisa deteta u kolu.
Iskustva nastavnika u pruanju dodatne podrke. Kada pogledamo broj nastavnika koji su imali prilike da rade sa uenicima kojima je
potrebna dodatna podrka, vidimo da samo 2 nastavnika nisu do sada radila sa uenicima kojima je potrebna dodatna podrka. Od nastavnika koji
su imali iskustva u radu sa uenicima kojima je potrebna dodatna podrka, najvei procenat je radio sa uenicima koji imaju smetnje u razvoju
govora, jezika i komunikacije, kao i sa uenicima koji imaju poremeaje
panje i ponaanja (57% 9 nastavnika). Neto manji procenat nastavnika (38% 6 nastavnika) ima iskustva u radu sa uenicima sa smetnjama
u motornom i telesnom razvoju i sa uenicima koji imaju poremeaje u
senzornom razvoju (25% 4 nastavnika). Samo jedan nastavnik je u odeljenju imao uenika sa autizmom. Trenutno 12 nastavnika (75%) u svom
odeljenju ima uenike kojima je potrebna dodatna podrka.
Najzahtevniji aspekti rada nastavnika u pruanju dodatne podrke. Deset nastavnika (63%) navodi da je uspostavljanje kontinuirane i
jasne verbalne ekspresije najzahtevniji aspekt adaptacije uenika prvog
razreda na kolski kontekst, dok 9 nastavnika (56% ) kao najzahtevniji
aspekt navodi psihomotorni nemir. Iako je pored ova dva ponuena odgovora nastavnicima ponueno i da sami upiu neki drugi aspekt koji smatraju najzahtevnijim, manji broj nastavnika (3 nastavnika) nije mogao da
izdvoji jedan od dva ponuena aspekta kao najzahtevniji, ve su zaokruili oba, to moda govori o veliini zahteva koji su postavljeni pred nastavnike. Niko od nastavnika nije dopisao dodatni aspekt, to verovatno
govori da smo dobro procenili na osnovu linog iskustva ta nastavnicima
predstavlja najvei problem.
Podrka koju uenici dobijaju pored nastavnike podrke. Nastavnici su, takoe, pitani o trenutnom stanju u odeljenju i traena je
njihova procena potreba uenika sa kojima rade. Rezultati pokazuju da
12 od 16 ispitanih nastavnika trenutno radi sa 18 uenika kojima je potrebna dodatna podrka. Nastavnici procenjuju da njih 7 ima potrebu
za linim pratiocem, ali samo jedan uenik ima i ostvareno pravo na
uslugu linog pratioca. Takoe, 5 uenika ima ostvareno pravo na dodatnu podrku u obrazovanju na osnovu miljenja IRK. Rezultati pokazuju
da nastavnici procenju da 10 od 18 uenika ima potrebu za posebnim
132
didaktikim materijalom, da njih troje ima potrebu za korienjem asistivnih tehnologija. Interesantan je podatak da nastavnici smatraju da 21
uenik iz njihovih odeljenja zahteva mere individualizacije, ali takoe
iz prethodno navedenog rezultata vidimo da sa ukupno 18 uenika rade
individualno. Ovakav podatak ukazuje na potrebu za daljim ispitivanjem
razlike u proceni nastavnika i njihove trenutne prakse.
Nastavnici takoe procenjuju da 5 uenika (28% od ukupno 18 sa
kojima nastavnici trenutno rade) trenutno ima podrku nekog strunog
saradnika unutar kole, i da roditelji 4 uenika (22%) takoe dobijaju
podrku koja dolazi iz kole. Kada je re o potrebi za podrkom koja ne
dolazi od strane nastavnika, u najveoj meri ovu podrku uenici dobijaju od strunjaka zdravstvene ustanove (to kae 71% nastavnika), strunjaka druge obrazovne ustanove (14% nastavnika), strunjaka ustanove
socijalne zatite (7% nastavnika) i od strane pedagokog asistenta (14%
nastavnika) (grafikon 1.). Nastavnici su takoe procenjivali i koliko roditelji uenika dobijaju potrebnu podrku. Rezultati pokazuju da polovina nastavnika (50%) smatra da roditelji dobijaju podrku od strunjaka
zdravstvene ustanove, kao i da oko treine nastavnika (29%) smatra da
roditelji ne dobijaju nikakvu podrku iako im je potrebna (Grafikon 1
kako isti uenik ili roditelj moe da ima podrku vie razliitih strunjaka, brojeve u grafikonu smo prikazali u frekvencama a ne u procentima).
Grafikon 1. Podrka koju uenici i

roditelji imaju od razliitih aktera
Procenti navedeni u narednim pasusima su raunati u odnosu na

ukupan broj nastavnika u uzorku, a ne u odnosu na broj nastavnika koji
trenutno u svom odeljenju radi sa uenicima kojima je potrebna dodatna
podrka. Razlog tome jeste polazna pretpostavka da je inkluzivna nastava
kvalitetna nastava za sve i da njeno sprovoenje targetira sve uenike, a
ne samo one kojima je potrebna dodatna podrka.
133
Podrka koju dobijaju nastavnici. Kada je re o podrci sprovoenju inkluzivne prakse koju dobijaju nastavnici, samo 31% nastavnika (5
nastavnika) odgovara da dobija podrku (Grafikon 2). Najee ta podrka
dolazi od strane strune slube i Strunog tima za inkluzivno obrazovanje. Po jedan nastavnik navodi podrku od strane logopeda, oftalmologa,
sociologa. Nastavnici koji dobijaju podrku procenjuju da je nastavnicima
potrebna i kontinuirana podrka, i to od strane strune slube, sociologa,
logopeda, neuropsihijatra, defektologa i drugih strunjaka, kao i struno
usavravanje.
Grafikon 2. Podrka nastavnicima u realizaciji

inkluzivne nastavne prakse
Nastavnici unapreivanje svojih kompetencija za realizaciju inkluzivne prakse zasnivaju na prikupljanju informacija (internet i struna literatura) i iskustvu u radu sa decom (63%), strunom usavravanju (56%)
i drugim aktivnostima. Nijedan nastavnik ne navodi horizontalno uenje
kao osnov za unapreivanje kompetencija.
Od neophodnih spoljanjih preduslova za realizaciju inkluzivne nastavne prakse, nastavnici procenjuju da je najvanija opremljenost didaktikim sredstvima (81%) i podrka strunjaka (81%), zatima podrka
pedagokog asistenta (69%), opremljenost asistivnim tehnologijama i tehnikim sredstvima (44%) i opskrbljenost strunom literaturom (3%).
Zakljuak
Dobijeni podaci su pokazali da je velika veina roditelja sama uoila da je njihovoj deci potrebna dodatna podrka. Sa druge strane, samo
4 od njih je bilo upueno na interresornu komisiju od strane treeg lica,
to moe govori u prilog tome da roditelji nisu dovoljno informisani o
radu IRK-a i moguoj podrci njihovom detetu ili da postoje problemi u
funkcionisanju IRK. Unutar predkolskih ustanova, individualni obrazovni
plan se uglavnom nije izraivao u jednom sluaju se izradio, ali nije
primenjivan. Svi ispitani roditelji su razgovor sa psihologom i pedagogom
u osnovnoj koli vodili samo jednom, i to nakon polaska deteta u kolu,
134
to signalizira da postoji prostor za unapreenje rada pedagoko-psiholokih slubi koli u saradnji sa roditeljima i praenju napretka uenika
kojima je potrebna dodatna podrka. Roditelji se prilikom odabira kole
za svoje dete vie informiu od drugih roditelja nego od strunog saradnika unutar ustanove. Odgovarajua lokacija i kvalitet rada uitelja, odnosno uiteljice, najvaniji su kriterijum izbora odreene kole.
Ispitani nastavnici razredne nastave napomenuli su da trenutno
rade individualno sa ukupno 18 uenika, iako smatraju da 21 uenik iz
njihovih odeljenja zahteva mere individualizacije, pa se postavlja pitanje
ta uzrokuje ovu razliku izmeu procenjenih potreba i aktuelne prakse.
Nastavnici procenjuju da podrka koju uenici dobijaju van kole moe
biti bolja. Za jaanje svojih kompetencija, najrelevantniji su im materijali sa interneta i struna literatura, dok nijedan nastavnik nije naveo
horizontalno uenje kao osnov za unapreivanje kompetencija. Kao najvaniji vid spoljne podrke koju bi mogli dobiti, navode opremljenost didaktikim sredstvima i podrku strunjaka.
Na nivou grada, potrebno je poboljati protok informacija od kole
i predkolske ustanove ka roditeljima, posebno prema onima ija deca
tek treba da upiu predkolsko obrazovanje. Predkolske ustanove treba
da informiu roditelje, a potom i kole, o osobenostima dece i potrebama
za dodatnom podrkom. Vano je da roditelji blagovremeno i u potpunosti budu informisani o svim vidovima podrke koji su raspoloivi deci
kojima je ona potrebna, na kolskom i lokalnom nivou. Ovo nije mogue
sprovesti bez saradnje sa relevantnim ustanovama na lokalnom nivou, u
isto vreme podiui kapacitete zaposlenih u kolama i predkolskim ustanovama za sprovoenje inkluzivnog obrazovanja.
Zbog toga predlaemo osnivanje udruenja roditelja koje e delovati na poetku lokalno, a onda i u mrei udruenja sa drugih podruja,
unutar kojeg e se razmenjivati iskustva, odravati radionice, pruati pomo pri ostvarivanju prava, kao i pomo pri nalaenju strunjaka za rad
sa decom.
Dalje, kako roditelji nisu dovoljno informisani o radu IRK-a, bilo bi
korisno kada bi se na mesenom nivou organizovao brifing izmeu roditelja i interresorne komisije i psiholoko-pedagoke slube kola, koji e
se se odnositi na planove rada, izvetaje o realizaciji planiranog. Na taj
nain moe biti prevazien i problem nedovoljne saradnje roditelja sa
psihologom i pedagogom.
Kako bi se zaposleni u koli i predkolskim ustanovama dodatno
osnaili za rad sa uenicima kojima je potreba dodatna podrka, treba-
135
lo bi organizovati adekvatno horizontalno uenje: razmene iskustva kroz

posete kolama i kolegama koji imaju pozitivna iskustva i prakse u sprovoenju inkluzije, skupove kao to je okrugli sto gde e se debatovati sa
kolegama o primerima dobre prakse i moguim inovacijama i promenama
u pristupu i radu sa decom kojoj je potrebna dodatna podrka, tribine sa
gostovanjem kolega iz okruenja i inostranstva, prikaz njihovog iskustva,
korisnih sajtova, kao i fondacija koje pomau inkluziju i koje podstiu
razliite projekte za nastavnike. Pored toga, nastavnici smatraju da bi
nabavka didaktikog materijala dodatno poveala kvalitet nastave i delovala motiviue na kole da poboljaju svoju praksu. Ovo nameravamo da
podrimo naim buduim projektima. Predlaemo i kreiranje stranice na
internetu na kojoj se moe vriti razmena elektronskih materijala, dogovor oko sastajanja, zajednikih akcija i komunikacija na odreene teme.
Jelena Peuraa
Katica Arsenijevi
Zoltan Arelan
Tatjana Ljubinkovi
Osnovna kola Petefi andor, Novi Sad
STAVOVI NASTAVNIKA
PREMA INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU
Uvod
Osnovna kola Petefi andor postoji ve 65 godina. Danas ima
1503 uenika rasporeena u 59 odeljenja i 102 zaposlena. Ono to nas
izdvaja od ostalih kola je uee u brojnim projektima, dvojezinost,
bezbedno okruenje za nae uenike i dugogodinja inkluzivna praksa.
Nai aci kojima je bila potrebna dodatna podrka uspeno su bili integrisani u vrnjaku grupu i zavravali su kolovanje u skladu sa svojim
mogunostima i razvojnim karakteristikama. U koli danas imamo 14
uenika koji sluaju nastavu po IOP-1, i 6 uenika koji sluaju nastavu po IOP-2. Nai uenici kojima je potrebna dodatna podrka uspeno
nastavljaju dalje kolovanje. Prepoznati smo od strane kolske uprave, okruenja, roditelja i servisnog centra za dodatnu podrku uenicima sa smetnjama u razvoju pri OSO Milan Petrovi kao kola koja
rado odgovara na izazove svake razvojne specifinosti i bez predrasuda
i strahova uspeva da obrazuje i integrie svu decu uvaavajui njihove
specifinosti, kroz razliite mere podrke i individualizaciju nastavnog
procesa.
Smatramo da su dobiti od inkluzivnog obrazovanja (IO) viestruke
i ne odnose se samo na decu kojoj je potrebna dodatna podrka ve i na
tipinu vrnjaku grupu koja se ui razliitosti, razvija empatiju, saradniku komunikaciju i svest da smo svi drugaiji i da imamo pravo da se
razvijamo u skladu sa svojim mogunostima, razvojnim karakteristikama
i interesovanjima i da je okruenje lepe i prihvatljivije kada je slojevito
i arenoliko.
Kreatori inkluzivne atmosfere u koli su prvenstveno rukovodstvo
kole i struni saradnici koji uestvuju u stvaranju mikroklime za svako
dete kome je potrebna dodatna podrka. Svesni smo injenice da su pozitivni stavovi nastavnika prema inkluzivnom obrazovanju preduslov us-
Stavovi nastavnika prema inkluzivnom obrazovanju
137
pene inkluzivne prakse i da su oni zapravo klju za uspenu realizaciju

inkluzivnog obrazovanja u uionici.

Naa kola je uestvovala u mnogobrojnim edukacijama, skupovima i tribinama, gde je uila, a ponekad, kroz promociju primera dobre
prakse, uila i druge. Nastavni kadar nam je u velikoj meri otvoren za inkluzivno obrazovanje, ali naalost imamo i pojedinaca koji jo uvek gaje
otpor prema njemu i funkcioniu u krutom referentnom okviru u kome su
dominantne brojne predrasude.
Upravo su nas ti pojedinci opredelili i motivisali da nam fokus u
ovom istraivanju budu stavovi nastavnika prema inkluzivnom obrazovanju, odnosno da pokuamo da otkrijemo koja grupa nastavnika ima
negativne stavove prema inkluzivnom obrazovanju, da li iskustvo u radu
sa decom kojoj je potrebna dodatna podrka utie na razvijanje pozitivnih stavova prema njemu i da li obuke, odnosno struno usavravanje
moe, i u kojoj meri, da utie na vrednosti stavova nastavnika prema
inkluzivnom obrazovanju. Sve ovo elimo da ispitamo sa ciljem da u
intervenciji bolje targetiramo nastavnike koji imaju otpor prema sprovoenju inkluzivnog obrazovanja i da kroz intervenciju uspenije kapilarno proirimo pozitivne stavove prema inkluzivnom obrazovanju i na
taj nain utiemo na stvaranje bolje atmosfere u koli, veu dobrobit
uenika i vii kvalitet nastave kroz poveanu individualizaciju i diferencijaciju za sve uenike. Takoe, eleli smo da vidimo koji faktori (pol,
radno mesto u koli, duina radnog staa, broj obuka, iskustvo sa decom kojoj je potrebna dodatna podrka) i na koji nain utiu na stavove
prema inkluzivnom obrazovanju.
Metod
Za prikupljanje podataka kreiran je upitnik od 23 ajtema koji
koristi petospepenu Likertovu skalu i meri razliite aspekte generalizovanog stava prema inkluzivnom obrazovanju, stavova prema nastavi
koja podstie inkluzivno obrazovanje, i ajteme koji obuhvataju razliite aspekte inkluzivne prakse. Upitnikom je ispitano 79 nastavnika nae
kole od ukupno 97 nastavnika (nisu ispitani nastavnici koji nisu bili
tu u trenutku ispitivanja uglavnom nastavnici koji imaju mali fond
asova u naoj koli). Pored ovoga, prikupljeni su podaci o polu, duini
radnog staa, radnom mestu u koli i broju obuka, kako bismo videli da
li su ovi faktori povezani sa intenzitetom stavova prema inkluzivnom
obrazovanju.
138
Istraivaki nalazi
eleli smo da vidimo, na samom poetku, da li se stavovi prema inkluzivnom obrazovanju razlikuju od strane nastavnika koji su proli razliit broj
obuka. Rezultati koji govore o ovome prikazani su na sledeem grafikonu.
Grafikon 1. Stavovi prema IO u zavisnosti

od obuenosti nastavnika (5 najvee slaganje sa tvrdnjom,
1 najmanje slaganje sa tvrdnjom).
Nastavnici koji su u veoj meri pohaali struno usavravanje imaju pozitivnije stavove prema IO. Ovde treba biti oprezan prilikom zakljuivanja o uticaju obuka na stavove prema IO jer je sasvim mogue da
nastavnici koji su generalno motivisaniji za svoj posao, prepoznaju potre-
139
bu za eim strunim usavravanjem, te samim tim nastoje da kvalitet

nastave podignu na vii nivo u svim segmentima, pa i u IO.
Mogui razlog tome to nastavnici koji su proli tri ili vie obuka u oblasti inkluzivnog obrazovanja imaju pozitivniji stav, jeste to to
poseduju vie informacija o inkluzivnom obrazovanju i smatraju da je
razmena informacija izmeu razliitih obrazovnih nivoa doprinosi uspenosti inkluzivnog obrazovanja. Nastavnici koji imaju vie obuka koje se
odnose na inkluzivno obrazovanje, u veoj meri pridaju vanost saradnji
i razmeni informacija o deci kojoj je potrebna dodatna podrka sa svojim
kolegama na razliitim nivoima obrazovanja. Nastavnici koji nisu proli
nijednu, ili su proli jednu ili dve obuke u oblasti inkluzivnog obazovanja,
imaju daleko negativniji stav prema ovoj tvrdnji, to se moe tumaiti njihovom loom komunikacijom sa kolegama i timovima za inkluzivno
obrazovanje na razliitim nivoima obrazovanja. Na osnovu odgovora nastavnika na na upitnik, ini nam se kao da odreeni nastavnici, oni koji
se nisu u dovoljnoj meri struno usavravali, ne prepoznaju sopstvenu
odgovornost za dodatno angaovanje i za uspenost sprovoenja inkluzivnog obrazovanja.
Obuenost nastavnika u oblasti inkluzivnog obrazovanja doprinosi
prepoznavanju neophodnosti senzibilizacije vrnjake grupe u to ranijem uzrastu. Nastavnici koji imaju vie obuka koje se odnose na inkluzivno obrazovanje u veem broju se slau da je neophodna senzibilizacija
vrnjake grupe u to ranijem uzrastu. Ukoliko nastavnik na adekvatan
nain (prihvatanjem sve dece, podsticanjem zajednikih aktivnosti, pripremanjem uenika za dolazak deteta kome je potrebna dodatna podrka) podstie socijalizaciju ove dece, njihovo ukljuivanje u grupu vrnjaka e biti lake. Ovo ukazuje na njihovu svest o sopstvenoj odgovornosti
za uspeh inkluzivnog nastavnog procesa. Centralnu ulogu nastavnika u
razvijanju inkluzivne sredine koja podstie socijalni i emocionalni razvoj istiu pojedini autori (Kova-Cerovi i sar., 20147; Jovanovi i sar.,
20138). Akcenat u inkluzivnom modelu obrazovanja treba da bude na razvijanju prosocijalnih kompetencija nastavnika u kojima su dominantni
pomaganje, deljenje, davanje, saoseanje, podsticanje, ohrabrivanje i
saradnja, zajedno sa kompetencama za individualizovanje i diferenciranje nastavnih sadraja.
7
Kova-Cerovi, T. Pavlovi-Babi, D. Jovanovi, O., Jovanovi, V., Joki, T., Rajovi,

V. i Baucal, I. (2014) Okvir za praenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Unicef,
Fond za otvoreno drutvo, Tim za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva,
Institut za psihologiju dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/10/Okvir-za-pracenje-inkluzivnog-obrazovanja-u-Srbiji.pdf
Jovanovi, V. (ur.) (2013). Obrazovna inkluzija dece romske nacionalnosti: izvetaj o sprovedenom monitoringu u osnovnokolskom obrazovanju. Centar za
obrazovne politike. Beograd, dostupno na: http://www.cep.edu.rs/public/Obrazovna_inkluzija_dece_romske_nacionalnosti-1.pdf
140
Nastavnici koji imaju vie obuka koje se odnose na inkluzivno obrazovanje u veoj meri sagledavaju potrebu za uvaavanjem individualnih
karakteristika uenika i njihovih mogunosti, te samim tim modifikuju
nastavu i nastavne metode u skladu sa njihovim potrebama, odnosno
spremniji su da se bave prilagoavanjem nastavnog procesa.
Na sledeem grafikonu se vide kako se stavovi prema IO razlikuju u
zavisnosti od pozicije u koli.
Grafikon 2. Stavovi prema IO u zavisnosti od pozicije

u koli (5 najvee slaganje sa tvrdnjom,
141
Najpozitivnije stavove prema IO imaju struni saradnici, to je podatak koji ohrabruje jer struna sluba i treba da bude najvea podrka
u implementaciji IO. Brine podatak da nastavnici razredne nastave imaju
negativnije stavove prema IO nego nastavnici predmetne nastave, i to
verovatno jer su jedini kreatori obrazovnog procesa u odeljenju i istovremeno su odgovorni i za socijalne i edukativne komponente svakog pojedinca u razredu, odnosno istovremeno vode rauna i o uspenoj i punoj
integraciji dece u vrnjaku grupu, napretku u skladu sa njihovim mogunostima, modifikaciji nastavnog procesa, kao i o svim drugim i slinim
potrebama ostalih uenika. Kod predmetne nastave taj vremenski faktor
je krai i razbijeniji na segmente, u zavisnosti od predmeta i broja asova sa kojim se on realizuje.
Pored toga to iznenauje, ovaj rezultat i zabrinjava jer nastavnici razredne nastave jesu prepoznati kao bitan faktor uspenosti inkluzivnog obrazovanja. Ukoliko oni uspeno urade senzibilizaciju vrnjake grupe i roditelja za decu kojoj je potrebna dodatna podrka,
razviju saradniku i podsticajnu atmosferu u odeljenju, spremnost da
se prihvati razliitost kao i timski rad, uspenost inkluzivnog obrazovanja je zagarantovana i predstavlja polaznu osnovu za rad u predmetnoj nastavi.
Dosadanja primena inkluzivnih modela kod nas pokazala je da uenici sa tekoama u razvoju znaajno napreduju u emocionalnoj i socijalnog sferi, dok su rezultati njihovog intelektualnog razvoja bili skromniji
(Hrnjica i sar., 20049), to ide u prilog potrebi za razvijanjem pozitivnih
stavova nastavnika razredne nastave prema IO jer su upravo oni kreatori
pozitivne socijalne atmosfere u odeljenju, to nadalje vodi jaanju oseanja dobrobiti uenika.
Iskustvo u radu sa decom koja imaju potrebe za dodatnom podrkom utie pozitivno na izgradnju pozitivnih stavova prema IO. Ovo
je rezultat koji smo oekivali. Ukoliko neto ne poznajemo i nemamo u
sopstvenoj praksi, ne znamo ni da li to moemo da uradimo i koje sve
resurse posedujemo, a nismo ih ni svesni. Jedan od najznaanijih naina, pored obuka za razvijanje pozitivnih stavova prema IO, upravo je
lina praksa, upoznavanje sa problematikom, razvojnim specifinostima
i otvorenost i spremnost da kroz taj proces budemo voeni i usmeravani
upravo potrebama i osobenostima dece. Kada se razbiju sve predrasude i
strahovi, dolazi se do injenice da je inkluzivno obrazovanje jedinstvena
prilika za lini i profesionalni rast i razvoj.
Hrnjica, S. (2004). kola po meri deteta 1 prirunik za rad sa uenicima redovne kole ometenim u razvoju. Beograd: Institut za psihologiju filozofskog fakulteta i Save the children UK
142
Grafikon 3. Stavovi prema IO u zavisnosti od iskustva

u radu sa decom kojoj je potrebna dodatna podrka
(5 najvee slaganje sa tvrdnjom,
Nastavnici koji su imali iskustvo u radu sa uenicima kojima je potrebna dodatna podrka smatraju da sa senzibilizacijom vrnjake grupe
treba poeti na to ranijem uzrastu. Jedino na taj nain se uspeno ra-
143
zvija humani odnos izmeu dece, tolerancija i prihvatanje razliitosti. Na

osnovu analize podataka utvreno je da nastavnici koji imaju iskustvo u
radu sa decom kojoj je potrebna dodatna podrka istovremeno pokazuju
nedostatak kompetetnosti za rad sa njima, a za oekivati je da bude suprotno. Kompetetnost ne raste sa iskustvom. Ovaj stav je u suprotnosti
sa oekivanim. Ovo moemo tumaiti dvostruko prvo kao stalnu potrebu za usavravanjem, jer nikada ne moemo da se proglasimo dovoljno
kompetentnim za neku oblast u potpunosti, a drugo kao postojanje nekog
limita u iskustvu posle koga nema rasta u kompetentnosti, odnosno kada
neto savladamo i usvojimo to ostaje trajno i nepromenljivo bez obzira
na ponovljen broj situacija.
Zakljuak
U ovom istraivanju su ispitivani stavovi nastavnika O Petefi andor prema inkluzivnom obrazovanju. Podaci koje smo dobili ukazuju
da nastavnici prepoznaju neophodnost inkluzivnog obrazovanja i da su
spremni da to iskustvo u veoj ili manjoj meri inkorporiraju u sopstvenu
praksu. Nastavnici koji su do sada ve imali iskustvo u radu sa decom kojoj je potrebna dodatna podrka pokazuju pozitivniji stav od nastavnika
koji to iskustvo nisu imali i prepoznaju neophodnost bolje i kvalitetnije
razmene informacija o specifinostima deteta, pedagokom profilu i drugim relevantnim saznanjima izmeu razliitih obrazovnih nivoa kao i sa
drugim nastavnicima u okviru iste kole. Pozitivniji stav prema IO imaju
i oni nastavnici koji su u veoj meri prolazili obuke. Takoe je primetna
i njihova svest o neophodnosti ukljuivanja dece kojoj je potrebna dodatna podrka u tipine vrnjake grupe na to ranijem uzrastu. Podatak
koji ohrabruje je da svi nastavnici, bez obzira na broj obuka vezanih za
IO, imaju pozitivan stav prema diferenciranoj nastavi, odnosno prilagoavanju nastavnog procesa svakom detetu ponaosob i da kroz nju vide
mogunost razvoja deteta u skladu sa mogunostima tempom koji mu
odgovara. Nastavnici sa iskustvom u radu sa decom koja imaju neki vid
tekoa pozitivno procenjuju dobiti IO i za to dete i za vrnjaku grupu.
Postoji jo puno prostora za napredak naroito u razrednoj nastavi, ali i
kod ostalih nastavnika. Ovo istraivanje nam je pomoglo da targetiramo
grupu nastavnika na ijim stavovima prema IO treba da se radi, a to su
nastavnici razredne nastave i oni e biti predmet mera intervencija.
Prisutna je i injenica da nastavnici seminare koje su pohaali ne
procenjuju kao bitne za unapreenje pruanja dodatne podrke uenicima, to moe da se tumai neselektivnou edukacija na koje se ide, nedostatku jasno definisanih smernica u razvojnom planu kole vezanih za
navedenu problematiku i potrebi za preciznijim planom strunog usavra-
144
vanja za svakog nastavnika baziranog iskljuivo na razvoju kompetencija

koje su im deficitarne.
Nakon sprovedenog istraivanja i analize rezultata, kola e akcenat staviti na razrednu nastavu za koju e ciljano organizovati edukacije vezane iskljuivo za inkluzivno obrazovanje. kolski tim za inkluzivno
obrazovanje e jo intenzivnije promovisati primere dobre prakse kroz
ogledne asove na kojima e prisustvovati nastavnici razredne nastave
kao posmatrai i pomonici u nastavi. Cilj nam je da nastavnici razredne
nastave to vie upoznaju specifinosti rada sa decom kojoj je potrebna
dodatna podrka i na taj nain utiu na pozitivnost svojih stavova, kao i
na osnaivanje linih kompetencija za tu vrstu problematike.
Izuzetno je vana i horizontalna edukacija, odnosno komunikacija i
razmena informacija na nivou razreda i kole i tu prepoznajemo prostor
za menjanje vrednosti i stavova. kola e ovaj vid edukacije intenzivirati
u narednom periodu.
Pruiemo nastavnicima razredne nastave mogunost da se oprobaju
u individualnom nainu rada sa decom kojoj je potrebna dodatna podrka
iz oblasti i u temama u kojima se smatraju posebno kompetentnim.
kola e i dalje aktivno raditi na promovisanju nastavnika koji su
uspeni u realizaciji inkluzivnog obrazovanja i na taj nain pokuati da se
izbori sa prisutnim predrasudama i strahovima kod nekih pojedinaca.
Izabela Seke Sabo

Aleksandra Tadi
Margareta Ural
Vesna Weiss
Osnovna kola Seenji Itvan, Subotica
INTERKULTURALNOST STAVOVI, ZNANJA I

INTERESOVANJA UENIKA
Uvod
O Seenji Itvan u Subotici je jedna od najveih osnovnih kola
u Severnobakom okrugu. Naa kola je specifina sredina koja obrazuje
i vaspitava 1228 uenika razliitih nacionalnosti (Maari 48%, Srbi 16%,
Romi 14%, Bunjevci 7%, Hrvati 6%, ostali 8%) i veroispovesti (katolika
43%, islamska 11%, pravoslavna 9%). U odeljenjima u kojima se nastava
ostvaruje na maarskom jeziku nacionalni sastav uenika je homogen,
dok je u odeljenjima u kojima se nastava ostvaruje na srpskom jeziku taj
sastav heterogen (zastupljene su sve gore navedene nacionalnosti).
U naoj koli 40% uenika ivi na velikoj udaljenosti od kole i putuje, velik procenat uenika je iz socioekonomski ugroenih porodica to
pokazuje podatak da 1/3 uenika ostvaruje pravo na besplatnu uinu, oko
16% roditelja nema zavrenu osnovnu kolu, 23% ima zavrenu osnovnu
kolu ili kurs za jednostavna zanimanja, srednju kolu ima 55% roditelja,
a viu ili visoku strunu spremu ima samo 6% roditelja. U 41% porodica su
oba roditelja zaposlena, u 32% porodica radi samo jedan roditelj, a u 27%
porodica oba roditelja su nezaposlena. U nekompletnoj porodici ivi 17%
naih uenika. U porodicama sa 4 ili vie dece ivi 16% uenika, a 10%
uenika ima odreenu razvojnu smetnju.
Imajui u vidu socioekonomsko poreklo, porodini status, heterogenost uenika i razliitost njihovih potreba, jasno je da je potreba za stalnom podrkom od strane kole neophodna i da postoji stalna
potreba rada na razvoju razumevanja, tolerancije, boljeg meusobnog
upoznavanja i rada na upoznavanju kultura i tradicija naroda kojima
pripadaju nai uenici. Zadatak svih zaposlenih u koli je podseanje
uenika, roditelja i drugih koji su ukljueni u obrazovno-vaspitni rad na
potovanje razliitosti i tolerantan odnos prema drugima. Kroz razliite
146
programe na asu odeljenjskog stareine i kroz vannastavne aktivnosti koje kontinuirano organizujemo, nastojimo da radimo na prevenciji
svega onoga to bi moglo da dovede do nerazumevanja i netolerancije.
Tako je kola u proteklih osam godina organizovala i niz aktivnosti u
koje su bili ukljueni uenici svih odeljenja, nastavnici, roditelji uenika i predstavnici kulturnih i nacionalnih institucija u naem gradu.
Veoma znaajna aktivnost su Etno-dani, manifestacija koja traje vie
dana, i kroz koju uenici uz pomo rada sa nastavnicima u radionicama
upoznaju, a zatim i predstavljaju svoju ili drugu naciju, njenu kulturu, obiaje. U sklopu Etno-dana odravaju se i tematske izlobe radova
uenika, nacionalnih jela i kolaa (u kojima rado uestvuju i roditelji uenika), posete razliitim kulturnim i nacionalnim institucijama u
gradu, tribine i okrugli stolovi sa predstavnicima kulturnih i nacionalnih udruenja Subotice, kako bi tema interkulturalnosti obuhvatila sve
segmente kolskog ivota i postala svakodnevni inilac u ivotu i radu
kole i ire zajednice u kojoj kola funkcionie.
Ipak, kako do razliitih situacija nerazumevanja i netolerancije i
dalje povremeno dolazi, smatrali smo da je potrebno dodatno prouiti
i ispitati stanje u koli i uvesti jo neke aktivnosti ili promene u kolsku
praksu u cilju to boljeg meusobnog upoznavanja i uvrivanja kulture
razumevanja, nediskriminacije i tolerancije.

Predmet naeg akcionog istraivanja je poznavanje pojmova vezanih za interkulturalnost od strane uenika, stavovi prema interkulturalnosti uenika i socijalna distanca koju uenici ispoljavaju prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Odnosno, ovim istraivanjem eleli smo da
ispitamo stavove, znanja i interesovanja naih uenika u vezi sa interkulturalnou za koju smo se opredelili kao za mogunost zajednikog
stvaranja novih vrednosti u sredini kakva je naa, da ispitamo socijalnu
distancu prema drugim nacionalnostima, kako bi dalji rad na uspostavljanju interkulturalnosti u naoj sredini bio pretoen u jo konkretnije
korake, postao nezaobilazan deo naeg institucionalnog mehanizma te
nadalje razvijao sistemske odgovore na potrebe i izazove sa kojima se
susreemo u naoj vienacionalnoj, viekulturalnoj i viekonfesionalnoj
kolskoj sredini.
To znai da je cilj istraivanja bio ispitivanje trenutnog stanja stavova, znanja i interesovanja prema interkulturalnosti kod uenika; ispitivanje stepena interakcije i komunikacije sa pripadnicima drugih kultura,
kao i ispitivanje socijalne distance prema pripadnicima drugih naroda.
Interkulturalnost stavovi, znanja i interesovanja uenika
147
Metod
U naem istraivanju koriena je deskriptivno-analitika metoda
koja, osim opisivanja pojava, prikupljanja i sreivanja podataka, obuhvata i njihovo uporeivanje i interpretaciju. Koriena istraivaka tehnika
je anketiranje, kojom su podaci dobijeni tako to su se ispitanici opredeljivali za odreene odgovore. Pitanja u anketnom listu su data kao pitanja zatvorenog tipa, pitanja viestrukog izbora i izbora tanog odgovora
od ponuenih mogunosti. U istraivanju smo koristili elektronski upitnik
koji je sauvan na Google disku i putem linka prosleen uenicima, a koji
su oni popunili na asu informatike.
Pitanja u upitniku su se odnosila na:
socio-demografske varijable: pol, razred, jezik nastave;
stavove, znanja i interesovanja prema interkulturalnosti;
zainteresovanost i spremnost uenika da uestvuju u aktivnostima posveenim interkulturalnosti;
stepen interakcije i komunikacije sa pripadnicima drugih kultura;
socijalnu distancu prema pripadnicima drugih naroda.
Sve to smo ispitivali radi to uspenijeg planiranja akcija koje e
doprineti smanjivanju socijalne distance meu uenicima pripadnicima
razliitih kultura, njihovom boljem upoznavanju, veem stepenu uvaavanja i smanjivanju predrasuda prema pripadnicima razliitih naroda i
kultura.
Uzorak su inili uenici petog, estog i sedmog razreda, od ega
53% uenica i 47% uenika, a od ukupnog broja od 253 uenika, 49% uenika iz uzorka slua nastavu na srpskom jeziku a 51% na maarskom.
Istraivaki nalazi
Poznavanje pojmova. Ispitivanje poznavanja pojmova koji se odnose na interkulturalnost je raeno tako to se od uenika trailo da
poveu odreeni pojam sa njegovom definicijom.
Od ukupnog broja anketiranih uenika 20,95% poznaje znaenje
pojma interkulturalnost, 23,72% poznaje znaenje pojma multikulturalnost, 38,34% poznaje znaenje pojma multikonfesionalnost, 33,60%
poznaje znaenje pojma tolerancija, a 42,69% poznaje znaenje pojma
predrasude. Iz ovih rezultata moemo zakljuiti da su pojmovi predrasude i tolerancija najvie prisutni u stvarnosti naih uenika, pa im tako i
najrazumljiviji i najpoznatiji. S obzirom da odnos koncepta multikulturalnosti i interkulturalnosti nije odnos iskljuivanja nego odnos pretpostav-
148
ljanja (elimo li ostvariti interkulturalnost, moramo pre toga osigurati

multikulturalnost), rezultati poznavanja pojmova multikulturalnost i interkulturalnost nam govore da smo na dobrom putu, te da su nam naredni zadaci usmereni na vee ostvarivanje kulturne komunikacije, razmene
i zajednikog uestvovanja u stvaranju novih vrednosti, to je i intencija
interkulturalnosti.
Zainteresovanost uenika za upoznavanjem razliitih kultura naroda u okruenju. Jedno od postavljenih pitanja bilo je u kojoj meri
su uenici zainteresovani da upoznaju razliite kulture naroda koji ive u
njihovom okruenju. Rezultati su predstavljeni u grafikonu koji sledi.
Grafikon 1. Zainteresovanost uenika za upoznavanjem razliitih

kultura naroda u okruenju
U odeljenjima u kojima se nastava ostvaruje na srpskom jeziku, u

kojima je heterogen nacionalni sastav, 91% uenika je zainteresovano da
upozna razliite kulture u svom okruenju. U odeljenjima na maarskom
nastavnom jeziku, u kojima ja nacionalni sastav homogen, taj procenat
iznosi 85%. Pretpostavljamo da je veliko interesovanje za ovu temu delom
rezultat naih dosadanjih aktivnosti koje smo sprovodili u koli tokom
viegodinjeg rada koji se ostvaruje kroz projekte, sekcije i vannastavne
aktivnosti. Ipak, nije zanemarljiv ni deo uenika koji ne pokazuju interesovanje da upoznaju razliite kulture, posebno u maarskim odeljenjima
koja su homogenog nacionalnog sastava. Ovakav nalaz nam je ukazao da
upravo ti uenici treba da budu ciljna grupa za naredne aktivnosti, kako
bismo uspeno odgovorili na probleme, potrebe i izazove sa kojima se
susreemo i u ovom konkretnom sluaju.
Vanost poznavanja jezika. U sledeem pitanju uenici su iznosili svoje stavove/odgovore o vanosti poznavanja/govorenja jezika koji se
upotrebljavaju u njihovom okruenju.
149
Grafikon 2. Vanost poznavanja jezika zajednice

od strane uenika koji nastavu sluaju na srpskom
Grafikon 3. Vanost poznavanja jezika zajednice

od strane uenika koji nastavu sluaju na maarskom
Da je potrebno poznavati maarski jezik, misli 70% iz grupe uenika koji nastavu sluaju na srpskom jeziku. Uenici koji nastavu sluaju
na maarskom jeziku smatraju u velikom procentu (86%) da je veoma
potrebno poznavati srpski jezik, ali i pored svesti o znaaju poznavanja
ovog jezika iz odgovora na jedno drugo pitanje znamo da samo 45% uenika smatra da je u stanju da uspeno komunicira na srpskom dok svakodnevni rad sa decom pokazuje da je taj procenat jo manji.
Zbog brojnosti, ali i marginalizovanosti, Roma u drutvu, a i u naem
kraju, izdvajamo ueniku procenu vanosti poznavanja romskog jezika.
150
Uenici i u odeljenjima na srpskom i na maarskom jeziku imaju

slian stav prema poznavanju romskog jezika. Kod uenika koji nastavu
sluaju na srpskom jeziku 58.1%, a na maarskom jeziku 55.6% smatra da
poznavanje romskog jezika uopte nije potrebno. Oekivali smo da uenici
u odeljenjima na srpskom jeziku pridaju vei znaaj ovom jeziku s obzirom
na to da i sami Romi pohaaju nastavu na srpskom nastavnom jeziku, a
ostali su svakodnevno u kontaktu sa uenicima romske nacionalnosti i imaju zajednike aktivnosti, dok deca u maarskim odeljenjima to nemaju.
Druenje sa pripadnicima razliitih nacionalnosti. U naoj dvojezinoj koli, gde se uenici dele na one koji nastavu pohaaju na srpskom i na maarskom jeziku, sistematski stvaramo uslove da se oni ne
izoluju ve da se upoznaju i drue kroz zajednike aktivnosti. Zato je
ispitivano i to koliko uenici imaju drugova u grupi onih koji pohaaju
nastavu na srpskom, odnosno maarskom jeziku.
Tabela 1. Drugovi srpske nacionalnosti kod uenika koji nastavu

pohaaju na maarskom jeziku i drugovi maarske nacionalnosti kod
uenika koji nastavu pohaaju na srpskom jeziku
Nemam drugove te nacionalnosti

Imam 13 drugova te nacionalnosti
Imam 4 do 10 drugova te
nacionalnosti
Imam vie od 10 drugova te
nacionalnosti
Koliko ima drugova

Koliko ima drugova
srpske nacionalnosti? maarske nacionalnosti?
Maarski nastavni jezik
Srpski nastavni jezik
7%
7.3%
39.5%
25.8%
20.2%
31.5%
33.3%
35.5%
Za nas je veoma znaajan rezultat da 93% uenika u maarskim

razredima ima bar jednog druga srpske nacionalnosti. Takoe 93% uenika iz srpskih odeljenja ima bar jednog druga maarske nacionalnosti.
Na oba nastavna jezika oko treine uenika ima ak vie od 10 drugova
one druge nacionalnosti. Vidljivo je da aktivnosti koje sprovodimo u cilju razvoja multikulturalnosti i interkulturalnosti u naoj koli imaju svoj
pozitivan uinak koji se ogleda i kroz rezultate ovoga upitnika kada su u
pitanju uenici u maarskim i srpskim razredima. Ipak, takav odnos drugarstva nije isti kada su u pitanju drugovi romske nacionalnosti.
Tabela 2. Drugovi romske nacionalnosti

Koliko ima drugova romske nacionalnosti?
Nemam drugove te nacionalnosti
Imam 13 drugova te nacionalnosti
Imam 4 do 10 drugova te nacionalnosti
Imam vie od 10 drugova te nacionalnosti
srpski nastavni jezik

24.2%
47.6%
14.5%
13.7%
maarski
nastavni jezik
59.7%
32.6%
4.7%
3.1%
151
U odeljenjima na srpskom nastavnom jeziku 75% uenika ima bar

jednog druga romske nacionalnosti, dok u odeljenjima na maarskom
nastavnom jeziku samo 40% uenika ima bar jednog druga romske nacionalnosti. Naa pretpostavka je da je to zbog heterogenog nacionalnog sastava u odeljenjima na srpskom nastavnom jeziku, dok uenici u
odeljenjima na maarskom nastavnom jeziku nemaju prilike da u okviru
nastave imaju kontakata sa Romima.
Zainteresovanost uenika da se u koli organizuju radionice i
priredba posveena interkulturalnosti. Poto se u naoj koli svake
godine realizuju aktivnosti i manifestacije posveene interkulturalnosti,
sledeim pitanjem hteli smo da saznamo da li bi uenici eleli da se i
ubudue organizuju aktivnosti posveene interkulturalnosti.
Od ukupnog broja uenika koji su ukljueni u ovo istraivanje, 193
uenika (76,3%) bi volelo da se u koli organizuju radionice i aktivnosti u
vezi sa interkulturalnou, a njih 60 (23,7%) ne bi volelo. Neto je vei
procenat u odeljenjima u kojima uenici nastavu sluaju na srpskom jeziku
(81,5%) u odnosu na procenat uenika koji nastavu sluaju na maarskom
jeziku (74,2%). Ovaj rezultat nas ohrabruje i potvruje da aktivnosti koje
smo do sada sprovodili daju pozitivne rezultate. Meutim, ini se da jedna
etvrtina uenika ne shvata znaaj ovih aktivnosti te je potrebno pojaati
aktivnosti u radu sa uenicima koji nastavu sluaju na maarskom jeziku,
kako ne bi bili samo kolektivni identitet u okviru zasebnog prostora, nego
se ukljuili u meukulturalnu/interkulturalnu komunikaciju.
Najbolje aktivnosti. Jedno od pitanja bilo je da uenici procene
koje su po njima najpogodnije aktivnosti u duhu interkulturalnosti za negovanje postojeih prijateljstava i bolje meusobno upoznavanje uenika.
Grafikon 4. Procena najpogodnijih aktivnosti

za negovanje interkulturalnosti
152
Najvei broj uenika, 115 (45,5%), smatra da su jezike radionice

najpogodnije aktivnosti za bolje meusobno upoznavanje. Procentualna
razlika u dobijenim rezultatima izmeu sledee tri aktivnosti je veoma
mala. Za posete kulturnim centrima, nacionalnim veima i kulturnoistorijskim graevinama opredelilo se 28% uenika, za radionice na kojima
bi se upoznavali obiaji, folklor i tradicionalne kuhinje razliitih naroda
opredelilo se 27,67%, a za radionice na kojima bi se upoznavala muzika
i umetnost razliitih naroda opredelilo se 25,30% ispitanika. Da ni jedna
aktivnost ne doprinosi boljem upoznavanju misli 20,55% uenika. Iako je
jezik muzike i igre (folklora), i umetnosti uopte, univerzalan, i lanovi jedne multikulturalne zajednice nemaju prepreka u razumevanju bilo
koje vrste umetnosti, ipak je poznavanje govornog jezika razliitih naroda u jednoj sredini kao to je naa neophodno za kvalitetniji svakodnevni
ivot, ali i meusobno razumevanje i potovanje.
Radionica u koju bi se uenici ukljuili. U sledeem pitanju trebalo je da se uenici opredele za jednu od radionica koje su u prethodnom pitanju ponuene kao aktivnosti koje bi doprinele boljem razumevanju i upoznavanju uenika meusobno.
Grafikon 5. Spremnost uenika da se ukljue u

aktivnosti za negovanje interkulturalnosti
Ohrabruje nas podatak da je 78% uenika zainteresovano za neku

vrstu aktivnosti koja je u vezi sa interkulturalnou. U jezike radionice,
153
koje smatraju najpogodnijim aktivnostima za bolje meusobno upoznavanje, rado bi se ukljuila 1/3 uenika. To je dva puta vie nego za bilo
koju drugu ponuenu aktivnost. I ovim rezultatom je potvreno da je za
meusobnu saradnju pripadnika razliitih naroda najvanije poznavanje
jezika koji se koriste u naem okruenju. Sledee su po popularnosti radionica upoznavanja muzike i umetnosti razliitih naroda, posete kulturnim
centrima i nacionalnim veima, kulturno-istorijskim graevinama naega
grada i radionica upoznavanja obiaja, folklora i tradicionalnih jela razliitih naroda za koje je zainteresovano izmeu 11 i 15% uenika.
Nain uestvovanja u aktivnostima posveenim interkulturalnosti. U proteklih nekoliko godina organizovali smo i razliite aktivnosti
i manifestacije u duhu interkulturalnosti. Bilo je godina kada su uenici
prouavali i predstavljali tue kulture (Srbi maarsku kulturu i obrnuto),
a i takvih manifestacija na kojima su uenici predstavljali svoju kulturu
svojim drugovima koristei znanja i vetine steene u porodici, na asovima maternjeg jezika i u kulturnim drutvima i udruenjima. Ovom
prilikom pitali smo uenike na koji nain bi najradije uestvovali na manifestaciji posveenoj interkulturalnosti.
Grafikon 6. Nain uestvovanja

u aktivnostima posveenim interkulturalnosti
Najvei broj uenika, 37% od ispitanih, odgovarajui na ovo pitanje

odabrao je da drugima predstavlja svoju kulturu i obiaje. To je i oekivano s obzirom na to da su uenici na svoju kulturu i obiaje najvie
upueni. Ipak, rezultat od 28% zainteresovanih da posmatraju manifesta-
154
ciju pokazuje i volju kod uenika da saznaju u naue neto novo kada je
u pitanju kultura naroda kojem ne pripadaju. Ako se ovom rezultatu doda
i 18% onih koji bi voleli da predstave kulturu i obiaje naroda kojima
ne pripadaju, onda moemo zakljuiti da realizovane aktivnosti utiu na
promenu znanja i interesovanja naih uenika te da postoji otvorenost i
spremnost da se nacionalna kultura svih naroda posmatra kao bogatsvo
i svi moemo biti ponosni na svoju kulturu, a istovremeno nauiti neto
novo od pripadnika drugih kultura.
Zakljuak
Cilj ovog istraivanja bio je da se ispitaju stavovi, znanja i interesovanja naih uenika u vezi sa interkulturalnou, kao i ispitivanje stepena interakcije, socijalne distance prema drugim narodima i njihovim
kulturama. Imajui u vidu da u savremenom procesu obrazovanja uenici
treba da steknu i kompetencije koje e doprineti njihovom snalaenju
u savremenom drutvu i zajednici u kojoj ive, veoma je vano, pored
ostalih kompetencija, razvijati saradnju, komunikaciju i odgovorno uee u demokratskom drutvu. Razvoj ove tri kompetencije podrazumeva
sve ono to e doprineti kvalitetnijem i boljem ivotu zajednice kakva
je naa. Razvijanje pozitivnog stava prema potovanju ljudskih prava i
sloboda, poznavanje osnovnih ljudskih prava i odgovornosti, potovanje
odluke veine i uvaavanje miljenja manjine, negovanje svoje nacionalne kulturne batine i aktivno uestvovanje u interkulturalnom dijalogu
je upravo ono to je potrebno razvijati kod uenika u okviru odgovornog
uea u demokratskom drutvu. Multikulturalna, multikonfensionalna i
multietnika sredina, a u njoj i takva kola, pruaju odlinu osnovu da
se pomenute kompetencije kod uenika razviju i pripreme ih za ivot u
takvoj zajednici.
Rezultati ovog istraivanja predstavljaju smernice na putu ka razvoju pomenutih kompetencija kod naih uenika.
Kada je u pitanju razumevanje pojmova koji su u vezi sa interkulturalnosti, najvei je procenat onih uenika koji razumeju
pojam predrasude (42,69%).
Nai uenici su u manjoj ili veoj meri zainteresovani za upoznavanje razliitih kultura naroda u okruenju (u odeljejima na
srpskom jeziku 91%, a u odeljenjima na maarskom jeziku 85%).
Od ukupnog broja uenika koji nastavu pohaaju na srpskom jeziku, 89,5% smatra da je potrebno poznavati srpski jezik. Da je u
veoj ili manjoj meri potrebno poznavati maarski jezik, misli 70%
iz iste grupe uenika. Uenici kojima je maternji maarski jezik
smatraju da je u veoj ili manjoj meri potrebno poznavati srpski
155
jezik (86%). Uenici koji nastavu pohaaju na srpskom jeziku i na

maarskom jeziku imaju slian stav kada je u pitanju poznavanje
romskog jezika: 58% njih iz srpskih odeljenja, a 56% iz maarskih
smatra da uopte nije potrebno poznavati romski jezik.
Veina uenika (76,3%) volela bi da se u naoj koli i dalje organizuju aktivnosti u vezi sa interkulturalnosti, a 23,7% ne bi volelo.
Od ponuenih radionica posveenih interkulturalnosti 22% uenika ne bi se ukljuilo ni u jednu ponuenu radionicu, ostalih 78%
uenika opredelilo bi se za neku od ponuenih radionica. Najvei broj uenika, njih 115 (45,5%), smatra da su jezike radionice
najpogodnije aktivnosti za bolje meusobno upoznavanje, i 30%
je spremno da uestvuje u njima.
U okviru interkulturalnih aktivnosti 37% uenika bi se opredelilo
da drugima predstavlja svoju kulturu i obiaje, 28% bi volelo
da posmatra aktivnosti, a 18% bi predstavljalo kulturu i obiaje
naroda kojima oni ne pripadaju.
Zadovoljni smo injenicom da smo probudili interesovanje uenika
i da su otvoreni prema interkulturalnim aktivnostima, ali ovo istraivanje je pokazalo da su odeljenja koja nastavu sluaju na maarskom nastavnom jeziku, a koja su homogena kada je u pitanju nacionalni sastav
uenika, zatvorenija u odnosu na odeljenja u kojim se nastava ostvaruje
na srpskom nastavnom jeziku, a koja su po nacionalnoj strukturi heterogena. Imajui u vidu rezultate ovog istraivanja neophodno je obezbediti
to vie prilika koje e uenicima iz maarskih odeljenja omoguiti da u
veoj meri provode vreme sa vrnjacima iz odeljenja u kojima se nastava
slua na srpskom jeziku, dakle sa uenicima hrvatske, bunjevake, romske i srpske nacionalnosti. Vreme predvieno za ostvarivanje asova redovne nastave ne prua dovoljno takvih prilika, iako su one uestalije otkako se realizuju savremeniji oblici nastave i kolskih aktivnosti: projektna nastava, vrnjako uenje, autentino uenje i tematska nastava. Sa
uestalijom primenom ovih oblika nastave stvorili bi se i uslovi neophodni
za realizaciju postavljenih ciljeva. Pored manifestacija koje su direktno
posveene interkulturalnosti, neophodno je realizovati raznolike aktivnosti radioniarskog tipa (jezike, muzike, likovne, sportske i kreativne
radionice) u kojima e uenici biti organizovani u jeziki heterogene grupe. Iako se maarski jezik izuava kao fakultativni predmet, poznavanje
maarskog jezika kao jezika drutvene sredine osnovni je preduslov za
uspenu komunikaciju u naoj sredini, a onda i vii stepen razumevanja
i tolerancije meu pripadnicima razliitih naroda. Izgubivi status obaveznog predmeta i usled optereenosti uenika brojnou predmeta u
156
naem obrazovnom sistemu, maarski jezik kao jezik drutvene sredine

ve se u znaajnom broju kola ne izuava ni kao fakultativni predmet
jer nema zainteresovanih uenika ili je taj procenat zainteresovanih uenika veoma mali. U budunosti bi trebalo da naglasimo potrebu uenja
maarskog jezika kao jezika drutvene sredine i na taj nain da delujemo u skladu sa rezultatima ovog istraivanja. U oblasti redovne nastave
potrebno je intenzivirati zapoete aktivnosti u izuavanju srpskog jezika
kao nematernjeg, a to podrazumeva korienje nastavnih metoda koje
e doprineti sticanju funkcionalnog znanja koje e uenici koristiti u svakodnevnoj komunikaciji.
U narednom periodu, uzimajui u obzir istraivake nalaze i interesovanja uenika koja su iskazali, planiramo niz aktivnosti za koje smatramo da e dovesti do pozitvnih rezultata na polju interkulturalnosti.
Predvideli smo mnotvo aktivnosti kako bismo zadovoljili interesovanja
svih uenika.
Jedna od prvih aktivnosti je organizovanje tima nastavnika koji e
realizovati program i osmiljavanje celokupnog programa, potom sledi
izrada prezentacije za uenike i predstavljanje programa, kao i odabir
uenika koji e uestvovati u razliitim radionicama i aktivnostima. Oekujemo veliku zainteresovanost uenika, a planiramo da grupe uenika za
odreenu radionicu ili aktivnost broje do 25 uenika.
Planirane su sledee aktivnosti :
Predstavljanje projekta uenicima, motivacija uenika da se
ukljue u aktivnosti kole koje su usmerene na promociju principa interkulturalnosti i izbor uenika uesnika radionica prema
interesovanjima njih samih;
Organizovanje jezike radionice i izrada male broure sa kljunim pojmovima iz 5 jezika;
Organizovanje radionice za prouavanje istorije i geografije naroda koji ive na ovim prostorima;
Organizovanje muzike radionice, gde e se prouavati znaajni
muziari, njihove kompozicije, uiti tekstovi za horsku izvedbu
na svim jezicima i izvoditi kompozicije uz te pesme orkestar;
Radionica starih zanata, obiaja i nacionalnih kuhinja kod razliitih naroda;
Posete nacionalnim veima i savetima, odlasci u grad sa uenicima, fotografisanje znaajnih dogaaja, mesta, spomenika,
kulturne batine;
Istraivanje uenika kako, na koji nain i u kojoj meri na grad
podrava i promovie vrednosti multikulturalnosti;
Ukljuivanje uenika predstavnika akog parlamenta i realizacija interaktivnih predavanja na temu interkulturalnosti;
157
Likovni konkurs na temu interkulturalnosti;

tampanje flajera sa porukama uenika na razliitim jezicima;
Organizacija okruglog stola na temu interkulturalnosti uz uee
predstavnika nacionalnih vea, lokalne smouprave, drugih kola
i promocija principa interkulturalnosti i aktivnosti u naoj koli;
Organizacija priredbe za roditelje, uenike niih razreda i predstavnike lokalne samouprave, kao i drugih kola posveene interkulturalnosti na kojoj e uenici prezentovati sve to su uradili i nauili u prethodnom periodu.
Nakon sprovedenih aktivnosti i zavretka projekta, planiramo sprovoenje istraivanja putem istog upitnika koji smo primenili ranije za
snimanje stanja i analizu dobijenih rezultata. Oekujemo da e se procenat uenika koji poznaju kljune pojmove (multkulturalnost, interkulturalnost, tolerancija) poveati, kao i da e se socijalna distanca meu
uenicima smanjiti; da e uenici koji nastavu pohaaju na maarskom
jeziku biti otvoreniji za stupanje u socijalne kontakte sa uenicima koji
nastavu pohaaju na srpskom jeziku, s obzirom na to da planiramo da
uesnici radionica i aktivnosti budu predstavnici svih etnikih grupa pomeani i da se razgovara na razliitim jezicima.
Oekujemo da naa zavrna aktivnost zainteresuje uenike niih
razreda i da im bude motiv da se naredne kolske godine i oni ukljue u
neku od radionica ali i da proire postojea i steknu nova znanja o interkulturalnosti.
Isto tako oekujemo da e naa akcija imati odjeka i na iru lokalnu zajednicu, da e roditelji uenika biti upoznati sa aktivnostima i
naporima koje naa kola ulae kako bi promovisala jednu od kljunih
vrednosti savremenog drutva, a to je interkulturalnost.
Igor Bem
Olga Ivovi
Nevenka eelj
Mirna Medvedi
Ekonomska srednja kola Bosa Milievi, Subotica
ZNAAJ POZNAVANJA JEZIKA ZAJEDNICE

PRI OBAVLJANJU PRAKTINE NASTAVE
U PREDUZEIMA OBRAZOVNIH PROFILA
USLUNIH DELATNOSTI
Uvod
Ekonomska srednja kola Bosa Milievi obrazuje uenike u dva
podruja rada: ekonomija, pravo, administracija i trgovina, ugostiteljstvo i turizam, na srpskom i maarskom nastavnom jeziku, pripremajui
ih za svet rada i nastavak obrazovanja. U koli ukupno ima 786 uenika:
516 na srpskom nastavnom jeziku (65,6%) i 270 na maarskom nastavnom
jeziku (34,4%). Obrazovne profile koji se bave uslunim i ugostiteljskim
delatnostima (turistiki tehniar, kuvar, konobar) pohaa 257 uenika i
oni su bili u fokusu ovog istraivanja.
Subotica zauzima centralno mesto u Severnobakom okrugu, a naa
kola je proglaena za kolu od posebnog nacionalnog interesa za maarsku nacionalnu zajednicu. Od ukupnog broja uenika, etvrtina uenika su putnici iz prigradskih sredina koje su veinom etniki homogene
maarske, srpske ili hrvatske. U tim sredinama, pripadnost odreenoj
etnikoj zajednici odreuje i nastavni jezik na kom se uenici obrazuju (srpski, maarski ili hrvatski), ali i upotrebu i poznavanje maternjeg
jezika u svakodnevnoj komunikaciji. Na poznavanje i upotrebu nematernjeg jezika utie i niz drugih faktora (npr. nedovoljno poznavanje jezika
uenika gradskih kola koji nemaju dovoljno interakcije sa pripadnicima
druge etnike grupe u urbanoj sredini).Vanost znanja jezika zajednice
(srpski/maarski) ogleda se u svim aspektima ivota u etniki meovitim
sredinama, ukljuujui svet rada i nastavak obrazovanja. To posebno dolazi do izraaja kod uenika upisanih u obrazovne profile: konobar, kuvar
i turistiki tehniar zato to ti obrazovni profili u okviru nastavnih pla-
Znaaj poznavanja jezika zajednice
159
nova realizuju veliki broj asova praktine nastave u raznim turistikim i

ugostiteljskim objektima i preduzeima.

Osnovni predmet istraivanja je uticaj poznavanja (nematernjeg)
jezika zajednice na obavljanje prakse u preduzeima uenika obrazovnih
profila turistiki tehniar, konobar i kuvar i stavovi uenika i poslodavaca
o predloenim merama za prevazilaenje uoenih problema. Ova tema je
izabrana s obzirom na to da su tokom prethodnih godina, od strane poslodavaca i nastavnika praktine nastave, uoene potekoe u komunikaciji uenika navedenih obrazovnih profila sa klijentima tokom obavljanja
praktine nastave u preduzeima. Praktinu nastavu turistiki tehniari
obavljaju u turistikim agencijama i recepcijama hotela, a konobari i kuvari u ugostiteljskim objektima i hotelima. Prilikom zapoljavanja u podruju rada koje se odnosi na trgovinu, ugostiteljstvo i turizam poeljno
je poznavanje jezika zajednice radi uspenije komunikacije sa klijentima
i poslovnim partnerima i to je razlog zato su ovi uenici u fokusu istraivanja. U Tabeli 1 moe se videti procenat uenika prema tome na kom
jeziku sluaju nastavu za svaki obrazovni profil koji se odnosi na uslune
delatnosti.
Tabela 1. Broj uenika odreenih obrazovnih profila i broj uenika

prema jeziku zajednice
Jezik zajednice
Obrazovni
profil
Srpski nastavni
Maarski
jezik
nastavni jezik
Ukupno
Broj
uenika po
obrazovnom
profilu
Procenat
uenika po
obrazovnom
profilu
Turistiki
tehniar
67,5%
32,5%
100%
148
57,6%
Konobar
80,3%
19,7%
100%
76
29,6%
Kuvar
66,6%
33,4%
100%
33
12,8%
257
100%
Ukupno
Tokom izbora mesta za obavljanje praktine nastave i same realizacije praktine nastave, uoeni su problemi koji proizilaze iz nedovoljnog poznavanja ili nepoznavanja jezika zajednice (srpski/maarski). Ovo istraivanje je trebalo da nam prui mogunost da uoimo
uzroke nepoznavanja nematernjeg jezika zajednice (srpski/maarski) ali i predloimo i pronaemo naine kako da postojee probleme
prevaziemo.
160
Ovo istraivanje je sprovedeno kako bi se dobili to precizniji podaci o uspenosti realizacije praktine nastave, to bi nam omoguilo
preduzimanje odreenih koraka u prevazilaenju postojeih problema i
unapreenju interkulturalne obrazovne prakse u koli. To bi vodilo i uspenijoj komunikaciji uenika i uspenoj realizacije praktine nastave.
Na taj nain, kola bi ostvarila kvalitetniju pripremu za zapoljavanje
svojih uenika, uspeniji nastavak kolovanja, uspeniju socijalizaciju i
aktivnije uee u ivotu lokalne zajednice.
Metod
Podaci su prikupljani putem upitnika za tri grupe ispitanika: uenike, poslodavce i nastavnike praktine nastave. Smatrali smo da na ovaj
nain moemo prikupiti najvie podataka od velikog broja uesnika istraivanja za kratko vreme, pri emu nam ovaj instrument omoguava da
saznamo kako se moe unaprediti obavljanje praktine nastave, koji uticaj na njenu uspenost ima poznavanje jezika zajednice i da doemo do
predloga za prevazilaenje navedenog problema. U istraivanju je uestvovalo ukupno 230 uenika, 48 poslodavaca i 14 nastavnika. Poseban
upitnik bio je sainjen za uenike koji nastavu sluaju na srpskom nastavnom jeziku i za uenike koji nastavu sluaju na maarskom nastavnom jeziku. Pored pitanja o jezikim barijerama i uspenosti obavljene prakse,
upitnik sadri i pitanja koja se odnose na naine koji su uticali da uenik
u odreenoj meri ovlada ili ne ovlada jezikom zajednice, kao i koliko mu
je poznavanje jezika zajednice znaajno za uspenost u obrazovanju i
buduem zaposlenju.
Istraivaki nalazi
Rezultati istraivanja pokazuju da 61% uenika koji nastavu sluaju
na srpskom nastavnom jeziku ne poznaje maarski jezik. Sa druge strane,
80% uenika koji nastavu sluaju na maarskom nastavnom jeziku poznaje srpski jezik, ali se i pored toga se javljaju problemi u komunikaciji.
Uenici koji su nastavu sluali na maarskom nastavnom jeziku a uili su
srpski jezik u osnovnoj koli u 57% sluajeva navode da je uenje srpskog jezika u osnovnoj koli u maloj meri doprinelo njihovom poznavanju
srpskog jezika, to ukazuje na to da korienje jezika u svakodnevnom
okruenju vri snaniji uticaj na poznavanje jezika. Ipak, kod skoro 30%
uenika, injenica da su uili srpski jezik u osnovnoj koli u velikoj meri
je uticala na njihovo poznavanje srpskog jezika (u 4% sluajeva to je i
jedini uzrok njihovog poznavanja srpskog jezika) (Grafikon 1).
161
Grafikon 1. Uticaj uenja (nematernjeg) jezika zajednice

u osnovnoj koli na njegovo trenutno poznavanje
(uenici koji su nastavu pohaali na maarskom jeziku)
Uenici koji su sluali nastavu na srpskom jeziku u 15% sluajeva

izvetavaju o tome da je uenje maarskog jezika u osnovnoj koli malo
doprinelo njihovom poznavanju tog jezika, dok ostali uenici ili nisu uili
maarski jezik ili uenje jezika nije doprinelo njihovom poznavanju istog
(22%) (Grafikon 2). Znaajno je naglasiti da su uenici na maarskom nastavnom jeziku, uili srpski jezik kao nematernji, tokom kolovanja, kao
obavezan predmet od prvog razreda osnovne kole (812 godina uenja
jezika). Pretpostavka je bila da je otprilike, zbog ovoa, 80% uenika, znanje srpskog jezika steklo u osnovnoj koli.
Grafikon 2. Uticaj uenja (nematernjeg) jezika zajednice

u osnovnoj koli na njegovo trenutno poznavanje
(uenici koji su nastavu pohaali na srpskom jeziku)
162
Istraujui dalje ovu pojavu pokuali smo utvrditi koliko esto uenici maarske nacionalnosti koji su procenili da poznaju jezik zajednice,
zaista i koriste taj jezik. Dobijeni su sledei rezultati: 50% uenika koji
prate nastavu na maarskom jeziku esto ili vrlo esto koristi srpski jezik,
a svega 14% ga nikada ne koristi. Samo 20% uenika koji prate nastavu na
srpskom jeziku i poznaju maarski jezik, esto ga ili vrlo esto koriste.
Za probleme u komunikaciji koji se javljaju kod uenika pri korienju nematernjeg jezika, uenici najee navode sledee razloge:
nepoznavanje, odnosno nedovoljan nivo poznavanja jezika i nesigurnost
koja iz toga prostie. Nije zanemarljiv ni strah da e ispasti smeni (Grafikon 3). Samo 7% uenika ne eli da koristi nematernji jezik.
Grafikon 3. Razlozi za nekorienje nematernjeg jezika
Grafikon 4. Znaaj poznavanja (nematernjeg) jezika zajednice

za obavljanje praktine nastave
163
Sledee pitanje na koje smo eleli da odgovorimo je koliko poznavanje jezika zajednice utie na uspeno obavljanje praktine nastave.
Utvrdili smo da 84% uenika koji nastavu prate na srpskom jeziku
smatra da nepoznavanje maarskog jezika ne stvara nikakve ili skoro nikakve potekoe u realizaciji praktine nastave, dok ak 65% uenika na
maarskom nastavnom jeziku smatra da nepoznavanje srpskog jezika u
znaajnoj meri utie na uspenost realizacije praktine nastave (Grafikon
4). Razlog tome moemo traiti u injenici da je u znatno veoj meri
zastupljena komunikacija na srpskom jeziku, kako meu zaposlenima u
turistiko-ugostiteljskim objektima, tako i sa klijentima. U situacijama
kada uenik ne poznaje ili nedovoljno poznaje srpski jezik, neko od zaposlenih uvek je na raspolaganju da pomogne. To, meutim, nije reenje za
kasniji samostalan rad u struci.
Analizom upitnika za nastavnike strunih predmeta i poslodavce,
potvreni su rezultati dobijeni analizom uenikih upitnika koji se odnose
na poznavanje jezika i potekoe koje se javljaju pri realizaciji praktine
nastave. Utvreno je da 28% poslodavaca smatra da je prisutan problem
nepoznavanja jezika zajednice ali da problem prevazilaze tako to neko
od zaposlenih, koji poznaje jezik zajednice, pomae uenicima u komunikaciji sa klijentima ili drugim zaposlenima. Na osnovu dugogodinje
prakse u praenju praktine nastave, koju uenici obavljaju van kolskih
radionica, povratnih informacija od poslodavaca, kao i uenika, 48% nastavnika je odgovorilo da je poeljno, a ak 38% njih da je neophodno,
poznavanje jezika zajednice za obavljanje praktine nastave.
Sve grupe ispitanika su predloile aktivnosti koje bi po njihovom
miljenju najvie unapredile znanje jezika zajednice u cilju uspenog
obavljanja praktine nastave, daljeg kolovanja i pronalaenja zaposlenja. Aktivnosti koje su sve grupe izdvojila kao znaajne su: druenje sa
vrnjacima iji je maternji jezik drugaiji od njihovog, pohaanje kurseva, zanimljiviji sadraji programa nematernjeg jezika, kombinovani zajedniki asovi i zajednike vannastavne i sportske aktivnosti. Druenje
sa vrnjacima moglo bi se podstai organizovanjem zajednikih vannastavnih i sportskih aktivnosti unutar kole, kao i na meukolskom nivou.
Na taj nain, postojee barijere, uzrokovane strahom zbog nesigurnosti i
nedovoljnog poznavanja jezika bi se najlake prevazile, kroz neformalnu
komunikaciju.
Zakljuak
Poznavanje jezika zajednice za uenike koji nastavu sluaju na
maarskom jeziku je kljuno za uspeno realizovanje praktine nastave.
Kako je praksa esto put do zaposlenja, bolje poznavanje jezika zajed-
164
nice pomoi e ovim uenicima da ostanu u Srbiji, lake pronau posao

ili nastave dalje kolovanje. Takoe, u ugostiteljstvu, i za uenike koji
nastavu sluaju na srpskom jeziku, poeljno je poznavanje maarskog
kao nematernjeg jezika i moe unaprediti njihove vetine u ugostiteljstvu. Skoro etvrtina uenika koji nastavu sluaju na maarskom jeziku
poznaje srpski jezik, ali ima problem u njegovom korienju koji lei u
nesigurnosti ili strahu od socijalnog odbacivanja, to je problem koji se
moe reavati kroz intervenciju i razvoj interkulturalnosti u koli. injenica da svega 4% uenika koji nastavu sluaju na maarskom nastavnom
jeziku navodi da je uenje srpskog jezika u osnovnoj koli doprinelo njegovom boljem znanju, navodi nas na zakljuak da su mogui uzroci tome
neadekvatnost nastavnog plana i programa, i uopte kvalitet nastave za
predmet srpskog jezika kao nematernjeg. Potrebno bi bilo osavremeniti
postojei program i metodiku nastave kako bi se sadraji uinili interesatnijim, prihvatljivijim i korisnijim.
Organizovanje odreenih aktivnosti u kojima bi zajedniki uestvovali uenici koji pohaaju nastavu na srpskom i maarskom nastavnom
jeziku u oblasti redovne nastave (npr. OS jednom meseno, as graanskog vaspitanja) kao i vannastavne aktivnosti (sportske, rad unutar
sekcija itd.) smanjilo bi socijalnu distancu, povezalo uenike i u velikoj
meri uticalo na socijalne razloge nekorienja jezika zajednice. Bilo bi
takoe jako korisno uvoenje aktivnosti koje se odnose na razvoj interkulturalnosti u koli sa ciljem boljeg upoznavanja susedske kulture, slinosti i razlika i boljeg meusobnog razumevanja i prihvatanja.
Kombinovane asove na oba jezika zajednice mogue je realizovati
u okviru nastave graanskog vaspitanja, asova odeljenjskog stareine,
radu u sekcijama, gde bi uz pomo nastavnika kao moderatora uenici
bili u poziciji da razvijaju i unapreuju svoje poznavanje jezika. Iako
ovaj vid komunikacije ima neto formalniji oblik, teme koje bi se obraivale trebalo bi da budu primerene uzrastu i interesovanjima uenika ili bi
se utvrivale na predlog uenika.
Takoe, smatramo da bi na konkretan, uoen i dokumentovan problem nedovoljnog poznavanja jezika zajednice, najjednostavniji i najefikasniji korak u prevazilaenju bilo, u zavisnosti od finansijskih mogunosti, organizovanje nastave u okviru kole, za uenike koji imaju
izraen problem nedovoljnog poznavanja jezika zajednice pri obavljanju
praktine nastave, organizovanje kurseva jezika na nivou grada za uenike vie strunih kola i nezaobilazno, podizanje nivoa svesti o znaaju
poznavanja jezika zajednice u multikulturalnim sredinama kako kod ue-
165
nika, tako i kod roditelja (organizovanje odreenih sastanaka, radionica,

prezentacija za roditelje i uenike i poslodavce). Ovaj vid aktivnosti bio
bi ostvariv uz relativno skromna finansijska sredstva.
Smatramo da bi ovaj nacrt intervencije trebalo dalje razviti i elaborirati, sa jasnom idejom i ciljem da se kroz razvoj interkulturalnosti
u naoj koli omogui i bolje poznavanje nematernjeg jezika kako bi se
praktina nastava uspenije realizovala i time poveala zapoljivost uenika u budunosti.
Dragana Bokovi Tomi

Oto olak
Lidija Lalevi
Danka Vukovi
Gimnazija Svetozar Markovi, Novi Sad
INTERKULTURALNOST U DVOJEZINOJ GIMNAZIJI

Uvod
Dananja gimnazija Svetozar Markovi je od 1993. godine gimnazija opteg tipa, u kojoj se nastava odvija na srpskom i maarskom jeziku; po osnovnoj zamisli, koncipirana kao obrazovnovaspitna ustanova u
kojoj se formira svestrana linost intelektualca. Neke od osnovnih vrednosti na kojima poiva saradniki odnos uenika i nastavnika u koli su
potovanje tuih obiaja i uvaavanje razlika meu etnikim zajednicama koje ive na naim prostorima. U proseku, oko 1015% uenike populacije u svakoj generaciji ine pripadnici etnikih zajednica ili deca iz
meovitih brakova. Gimnazija Svetozar Markovi u Novom Sadu je kola
sa viedecenijskom tradicijom, gde se u estetski oblikovanom prostoru,
sa najsavremenijom opremom (13 interaktivnih tabli, 8 projektora, preko 120 raunara rasporeenih u 22 kabineta) svakodnevno odvija nastava. Nastavni proces je osavremenjen i interaktivan, usmeren na davanje
optimalnih podsticaja svakom ueniku za njegov ne samo intelektualni,
nego i pun emocionalni i socijalni razvoj.
Obrazovanje u koli traje etiri godine, a trenutno nastavu pohaa
1.110 uenika rasporeenih u trideset est odeljenja. Nastava se odvija na
srpskom jeziku u trideset dva, a na maarskom jeziku u etiri odeljenja.
Rad u koli organizovan je u dve smene, u jednoj nastavu pohaaju uenici
prvih i treih razreda, a u drugoj smeni uenici drugih i etvrtih razreda.
U koli se posebna panja posveuje radu sa talentima, vannastavnim i
vankolskim aktivnostima, podstie se sloboda miljenja i neguje sportski
duh, a iz godine u godinu uvode se savremenije metode izvoenja nastave.
Tokom etvorogodinjeg kolovanja znatieljni uenici imaju mogunost
da se ukljue u neku od brojnih kolskih sekcija: hor i orkestar, dramsku,
novinarsku, istorijsku, dramsku sekciju na francuskom jeziku, biblioteku,
recitatorsku, debatnu, retoriku, sportske sekcije, informatiku itd.
Sa svojih 1.100 uenika i 80 profesora ona je najvea gimnazija u Junobakom okrugu. Gimnazija poseduje i biblioteku sa vie od 20 000 knjiga
uz internet itaonicu sa 10 kompjutera. Osim uionica i kabineta, uenici
Interkulturalnost u dvojezinoj gimnaziji
167
imaju na raspolaganju internet itaonicu i bogat biblioteki fond, Sveanu i

fiskulturnu salu, suterenske prostorije, sportski teren. U naoj koli vie od
decenije tradicionalno se odravaju brojne manifestacije: Takmienje u besednitvu, kolsko pozorje, Genius istraivaka konferencija za uenike, a
sve kolske aktivnosti i manifestacije predstavljaju se i objavljuju u kolskim
listovima: Gimnazijalac na srpskom jeziku, Frkszo na maarskom i u Biltenu kolskog pozorja. kola je ukljuena u dravni projekat Razvionica
(Podrka razvoju ljudskog kapitala i istraivanju razvoj opteg obrazovanja
i ljudskog kapitala) i meunarodni projekat Regionalna podrka inkluzivnom
obrazovanju. U decembru 2013. od strane eksterne komisije za vrednovanje
kvaliteta rada kole koju imenuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
razvoja celokupan rad gimnazije ocenjen je naviom ocenom etiri.

U gimnaziji Svetozar Markovi, kao dvojezinoj gimnaziji, uenici sarauju u okviru brojnih nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Veina
nastavnika koji predaju u odeljenjima koja nastavu sluaju na maarskom takoe predaje i u odeljenjima koja nastavu sluaju na srpskom
jeziku. To je otprilike jedna etvrtina nastavnikog kadra. Uenici svih
odeljenja zastupljeni su u kolskom horu i orkestru, mnogobrojnim sekcijama, uestvuju na brojnim takmienjima, uestvuju u proslavi Dana
kole, Svetosavskoj akademiji, zastupljeni su u brojnim sportskim i kulturnim manifestacijama, humanitarnim akcijama i projektima.
Ovo istraivanje nastoji da ispita u kojoj meri su uenici srpskih i
maarskih odeljenja otvoreni za saradnju, informisani i zainteresovani
jedni za druge, i u kom stepenu je zastupljena komunikacija izmeu ove
dve grupe, a da nije striktno vezana za kolske aktivnosti. Takoe, cilj
ovog istraivanja je i da se ispita u kojoj meri uenici poznaju jezik, obiaje, kulturu, i u kom stepenu prate znaajne kulturne manifestacije lokalne sredine u sluajevima kada se one odvijaju na jeziku koji nije jezik
na kojem sluaju nastavne predmete, sa ciljem dizajniranja intervencije
koja e biti usmerena ka poboljavanju interkulturalnosti u koli.
Ako istraivanje pokae visok stepen izolovanosti unutar grupe, sledei korak bi bio osmiljavanje aktivnosti kojima bi se produbili kontakti
i pokrenuo talas interesovanja za brojne sadraje koje, pored kole, nude
i grad i regija. Nae miljenje je da interkulturalne aktivnosti i zajednike akcije efikasno rue barijere i predrasude, u sluaju da su prisutne.
Metod
U svrhu dobijanja sveobuhvatnih rezultata, istraivaki tim je sastavio anketu koja se sastoji od 18 pitanja. Pitanja su koncipirana na
nekoliko naina:
168

Poetno pitanje (Da li si uestvovao u nekom od interkulturalnih projekata? Ako jesi, napii u kojem?) je vrsta posebnog
pitanja gde je odgovor mogu samo sa da ili ne. Rezultati
ankete na ovo pitanje bi trebalo da ukau na injenicu da li
uenici koji uestvuju u meunarodnim projektima uistinu proiruju svoje vidike u pogledu poznavanja drugih kultura.
est pitanja su skale procene od 15 kojima se procenjuje poznavanje maternjeg i drugog jezika, druenje u koli i van nje
(pitanja br. 27).
Dva pitanja se tiu stpena socijalne interkacije (br. 8 i 17), o broju
drugova druge nacionalnosti i line procene poznavanja kulture.
Najvei broj pitanja, ukupno osam, namenjeno je dobijanju podataka o tome koliko su uenici upueni u razliite aspekte onoga to ini kulturu (poseivanje kulturnih i verskih institucija,
poznavanje knjievnosti, filma i pozorita). Ovaj tip pitanja je
otvorenog karaktera gde ispitanici treba da navedu i konkretna
dela ili povod posete. Poto u Novom Sadu i srpska i maarska
zajednica vode intenzivnu kulturnu scenu, cilj je bio da se uoi
i stepen otvorenosti jednih za druge.
Poslednje pitanje koje se odnosi na stepen poznavanja svoje i
drugih kultura je dato u vidu kviza, gde ispitanici treba da poveu najznaajnije linosti iz srpske, s jedne, i maarske kulture i
istorije, sa druge strane, a koje obuhvataju oblast kulture: nobelovci, pronalazai i naunici, reformatori, filantropi, pesnici,
pisci, reditelji, glumci, pa ak i sportisti.
Anketa je sprovedena na uzorku od 72 uenika, od prvog do treeg

razreda, to ini priblino 10% kolske populacije. U gimnaziji postoji 9
odeljenja u svakoj generaciji, pri emu jedno odeljenje slua nastavu na
maarskom jeziku. Istraivanje je sprovedeno u sva tri maarska odeljenja, anketa je sprovedena meu svim tada prisutnim uenicima, a u
srpskim odeljenjima su birana po 23 ispitanika, ukljuujui i targetirane
uenike sa poreklom iz meovitih kultura (meoviti brakovi, muslimanske veroispovesti, romske, rusinske i slovake zajednice). Na taj nain
se dolo do uzorka koji obuhvata uenike srpskog, maarskog i meovitog
porekla u slinom odnosu, kao i pripadnike drugih kultura. Maturantska
odeljenja nisu obuhvaena, jer je anketa sprovedena u junu 2015, kada
su oni ve zavrili sa svojim kolovanjem, a usled elje da se ova anketa
ponovi naredne godine, kako bi se rezultati istraivanja uporedili i proverili da li je dolo do pomaka. Anketa je sprovedena anonimno, pri emu
su ispitanici napisali samo razred, ali ne i odeljenje (to moe posluiti
kao jedan od markera, s obzirom na to da se od starijih aka oekuje
bolje poznavanje svoje i druge kulture). Takoe, anketa je istovetno sastavljena na dva jezika na maarskom i srpskom.
169
Istraivaki nalazi
Poto je gimnazija poznata po brojnim aktivnostima vezanim za kulturu i meunarodne projekte, bilo je vano utvrditi da li takvo uee
unapreuje interkulturalnost. Stoga je prvo pitanje Da li si uestvovao
u nekom od interkulturalnih projakata? Ako jesi, napii u kojem. bilo
znaajan pokazatelj. Anketa je pokazala da je daleko vei broj uenika iz
maarskih odeljenja ukljuen u interkulturalne projekte (ak 47%, dok je
samo 9% srpskih aka imalo uee u slinim aktivnostima). Ovi rezultati
su pokazali da bi trebalo unaprediti i aktivnosti u kojima bi se i srpski aci
ukljuili u projekte, radionice i edukacije interkulturalnog karaktera.
U narednom pitanju o oceni (od 15) poznavanja srpskog, odnosno
maarskog jezika, oekivalo se da ispitanici iz maarskih odeljenja bolje
poznaju srpski jezik, nego to srpski uenici razumeju maarski, zato to
maarska odeljenja imaju obavezan predmet Srpski jezik kao nematernji
dva puta nedeljno. Rezultati su to i potvrdili.
Grafikon 1. Poznavanje srpskog jezika.
Grafikon 2. Poznavanje maarskog jezika
170
U sledeoj grupi pitanja, koja su se odnosila na komunikaciju i

druenje uenika, rezultati su pokazali da je komunikacija unutar grupe veoma intenzivna, ali da ispitanici iz srpskih odeljenja mnogo manje
komuniciraju sa uenicima iz maarskih razreda, u odnosu na obrnutu
situaciju.
Grafikon 3. Komunikacija sa maarskim uenicima
Grafikon 4. Komunikacija sa srpskim uenicima
U prilog tome, sledeih par pitanja o druenju van kole pokazuje

da vrednosti opadaju u obe grupe, s tim to su vrednosti maarskih ispitanika znatno vie u obe kategorije, to se vidi iz priloenih uporednih
grafikona. Takoe, prema rezultatima, srpski uenici su skloniji druenju sa maarskim drugarima van kole nego unutar nje, kada su u pitanju uenici koji imaju jednog druga maarske nacionalnosti, ali kod onih
srpskih uenika koji imaju vie drugova maarske nacionalnosti, u veoj
meri su ta drugarstva zasnovana u koli nego van nje.
171
Grafikoni 5 i 6. Druenje maarskih i srpskih uenika
Takoe, pitanje br. 8 o socijalnoj interakciji jo vie udaljuje

vrednosti izmeu srpske i maarske grupe ispitanika o broju drugara iz
druge grupe. Iz priloene uporedne analize rezultata, jasno se vidi da
ispitanici maarske nacionalnosti imaju vie drugara srpske nacionalnosti, nego u obrnutom sluaju. Ovo je svakako logina posledica injenice da maarsko stanovnitvo predstavlja manjinu u srpskoj zajednici, te
su tako i maarska deca vie upuena na srpske drugare (vrti, sportske
aktivnosti, kursevi jezika, izlasci i slino), nego to je to sluaj u obrnutom odnosu.
Grafikon 7. Socijalna interakcija
Sa tim u vezi je i pitanje br. 17 Koliko zna o kulturi i obiajima

sledeih nacionalnosti? Ponuene su samo srpska i maarska nacionalnost. Iz rezultata pojedinanih grupa, vidi se da poznavanje dveju kultura proporcionalno raste meu ispitanicima maarske nacionalnosti, dok
su kod srpskih ispitanika te vrednosti ak obrnuto proporcionalne.
172
Grafikon 8. Poznavanje kultura od strane maarskih uenika
Grafikon 9. Poznavanje kultura od strane srpskih uenika
Ovi rezultati su konzistentni i u grupi srpskih ispitanika kod pitanja koja se baziraju na posebnim aspektima interkulturalnih aktivnosti.
ak 100% srpskih ispitanika nije gledalo maarski film, a 94% nije italo
nijednog maarskog autora. Situacija je bolja kod posete katolike crkve tano 50% ispitanika je odgovorilo potvrdno, to se moe objasniti i akim ekskurzijama i turistikim atrakcijama, koje su navoene
kao prigoda za posetu. ak 65% srpskih ispitanika je posetilo maarsko
pozorite, uglavnom zahvaljujui kolskom pozorju koje gimnazija svake
godine realizuje kao domain i aktivno radi na promociji dramskih srednjokolskih trupa.
Kao to je i za oekivati, veina uenika maarske nacionalnosti
su posetili katoliku crkvu (89%). Meutim, to se tie posete bogomolje
druge kulture, tu je procenat potvrdnih odgovora mnogo vei 76%, nego
kod srpskih ispitanika 50%. Kod ispitanika maarske nacionalnosti, razlog posete pravoslavne crkve je slian kao kod srpskih vrnjaka skoro
polovina kao razlog navodi ekskurziju ili izlet (planirani godinji izleti na
nivou generacije u naoj gimnaziji npr. Petrovaradinska tvrava, Sremski Karlovci, itd), dok je oko 35% njih navelo neku od obiajnih sveanosti i proslava (venanja, krtenja i sl.). U vezi sa praenjem i itanjem
maarske i srpske knjievnosti, zanimljivo je da su uenici iz maarskih
odeljenja u veini sluajeva kao primer autora kojeg itaju naveli neku
173
od obaveznih lektira (Petefi andor, Molnar Ferenc, Njego, Danilo Ki)

i da nijedan uenik nije dao primer nekog pisca izvan obavezne literature. Procenat itanja autora iz sopstvene knjievne kulture je skoro isti
malo iznad 90%, ali je zato mnogo izraenija razlika kada je re o itanju
autora iz druge kulture: srpski ispitanici daleko manje itaju maarske
pisce (ispod 10%) nego njihovi maarski vrnjaci (neto manje od 50%),
to je verovatno rezultat injenice da maarska odeljenja imaju obaveznu nastavu srpskog jezika dva puta nedeljno na kojoj izuavaju i itaju
dela iz srpske knjievnosti.
Najpozitivniji rezultati i sa najblaom razlikom (i unutar grupe i u
poreenju dveju kultura) su ostvareni na polju posete pozoritu, koje se
pokazalo kao veoma popularni elemenat kulture. Verovatno je to i rezultat ve pomenute aktivne kampanje nae gimnazije koja je ve 20 godina tradicionalno domain kolskog pozorja, koje se poslednjih nekoliko
godina odrava u Novosadskom pozoritu. Takoe, i predmetni profesori
aktivno rade na promociji pozorita kao kulturnoj instituciji u vidu organizovanih poseta (profesori maarskog jezika i knjievnosti, srpskog jezika, istorije, muzike kulture, pa ak i sa razrednim stareinom). Naslovi
predstava to potvruju: Kneginja ardaa, Labudovo jezero, Neoplanta,
Gospoa ministarka, prologodinji repertoar kolskog pozorja itd.
Zanimljiva situacija se desila sa filmovima. Uenici maarske nacionalnosti uglavnom gledaju i domae, srpske filmove, a desilo se da je
13% uenika naglasilo da gleda SAMO srpske filmove, dok je 15% uenika
maarske nacionalnosti to napisalo za maarske filmove. Upravo su samo
ti uenici i dali primere filmova koje su pogledali.
to se tie poslednjeg pitanja, u kojem su ispitanici imali zadatak
da iz dve liste srpskih i maarskih istorijskih linosti znaajnih za nacionalne kulture, prepoznaju njihove delatnosti, rezultati istraivanja su
pokazali da maarski ispitanici bolje poznaju srpsku kulturu, nego srpski
maarsku, to je i za oekivati, poto odrastaju u tom kulturnom miljeu.
Naime, nijedan srpski ispitanik nije prepoznao uvenog maarskog glumca Belu Lugoija, ni reisera Itvana Saboa, niti poznatog reformatora
maarskog jezika Ferenca Kazincija, kao ni Nobelovca Imre Kertesa. Kod
maarske grupe ispitanika u vezi sa poznavanjem linosti iz domena srpske kulture, nijedno ime nije ostalo u potpunosti neprepoznato, odnosno
sa nultom vrednou tanih odgovora. tavie, maarski ispitanici su u
veem procentu prepoznali Danila Kia (87%, u odnosu na srpskih 62%) i u
neznatnoj razlici reisera Kokana Mladenovia (29%) u odnosu na srpske
ispitanike (26%).
Sa druge strane, srpski ispitanici su demonstrirali bolje poznavanje
sopstvene kulture, prepoznavi skoro sve linosti u veinskom procentu
(iznad 50%), osim Kokana Mladenovia, dok su maarski ispitanici tek u
60% sluajeva prepoznali znaajne kulturne delatnike iz Maarske u veinskom procentu (dakle, iznad 50%).
174
Uporedni prikaz rezulata za ovo pitanje dat je u priloenim tabelama u kojima su vrednosti iskazane u procentima.
Maari
Srbi
Kokan Mladenovi
29
26
Danilo Ki
87
62
Dositej Obradovi
50
88
Nikola Kojo
53
94
Dejan Stankovi
55
79
Isidor Baji
82
82
Mihajlo Pupin
58
53
Stefan Nemanja
47
94
Vuk Karadi
76
97
Nikola Tesla
87
88
Maari
Srbi
Petefi andor
92
38
Erne Rubik
63
12
Albert Sent-eri
58
Franc List
79
65
er oro
32
Bela Lugoi
45
Imre Kertes
50
Itvan Sabo
31
Ferenc Puka
76
12
Ferenc Kazinci
71
Zakljuak
Rezultati ukazuju da se u koli ve neguje interkulturalnost to je
sigurno posledica dosadanjih kolskih aktivnosti koje su je podravale.
Srpski uenici se drue sa maarskim uenicima ali preteno van kole,
to je bi moglo biti posledica toga to ima manje maarskih uenika
nego srpskih u samoj koli. No, ovo ne znai da je nepotrebno raditi na
tome da se maarski uenici jo bolje poveu sa srpskim uenicima, i
obrnuto. Takoe, vano je raditi i na poznavanju maarske kulture kod
samih maarskih uenika, kao i njenom boljem poznavanju kod srpskih
uenika.
175
Predlozi intervencije
Na osnovu dobijenih rezultata iz ovog istraivanja, namee se nekoliko zakljuaka:
1. Potrebno je vie i ee angaovati uenike srpskih odeljenja na
interkulturalnim projektima, odnosno aktivnostima, i na tome
da ih oni kao takve prepoznaju.
2. Vano je ublaiti socijalnu distancu meu uenicima dvaju nacionalnosti, naroito u smeru srpskih uenika prema maarskim,
pomou aktivnosti koje bi, pre svega, poboljale komunikaciju
izmeu ove dve grupe. Iako rezultati ukazuju da postoji socijalna interakcija, vano je stalno raditi na prihvatanju drugih kultura i interkulturalnosti. U tu svrhu se predlau gostovanja aka
na asovima na drugom nastavnom jeziku, zajedniki projekti
u kome su nosioci projekta aci, a ne nastavnici. Vano je i da
maarski uenici upoznaju bolje svoju kulturu i to moe istovremeno biti i prilika i za sprske uenike. Svakako, treba nastaviti sa praksom zajednikih odlazaka na kulturne manifestacije
u lokalnoj zajednici, ali bi se mogla posle toga organizovati i
zajednika aktivnost u vezi sa utiscima, promiljanjima ili uenikim radovima sa manifestacije (npr. zajednika diskusija o
pozorinoj predstavi, zajedniki prikaz o koncertu, filmu; izrada
eseja, panoa ili video-zapisa sa manifestacije i sl).
3. U vezi sa tim planiranim zajednikim aktivnostima, vano je
uporedo razvijati svest o sopstvenoj, ali i o kulturi iz druge grupe ispitanika.
Kako bi interkulturalnost postala trajna vrednost u koli, neophodno ju je stalno negovati. Na taj nain, uenici imaju priliku da bolje
upoznaju drugu, a i svoju kulturu.
UMESTO ZAKLJUKA:
NEGOVANJE KONCEPTA NASTAVNIKA
KAO ISTRAIVAA I REFLEKSIVNOG PRAKTIARA
Nastavnik istraiva je vana pedagoka ideja koja u sebi sadri
potencijal za premoavanje jaza izmeu optih, velikih kvantitativnih
studija i osetljivosti lokalnog konteksta sa svim svojim kulturolokim,
drutvenim, vrednosnim i kolskim specifinostima. Ova ideja predstavlja
dopunu sistemskim pokuajima da se unapredi obrazovanje. Kao istraivai koji su uestvovali u sprovoenju velikih kvantitativnih studija, potpuno smo svesni da su takva istraivanja veoma zavisna od referentnog
okvira samih istraivaa. Sa druge strane, akciona istraivanja zajedno sa
promovisanjem koncepta nastavnika kao istraivaa predstavljaju izraz
poverenja da kole i nastavnici kao strunjaci mogu da budu nosioci razvoja i da su kompetentni u promiljanju svoje prakse. Kroz ova istraivanja voena nastavnicima, kolama i samoj kolskoj praksi se ne postavlja nikakav unapred predvien referentni okvir, to otvara mogunost da
se pojavi obilje podataka koje ne bi bilo dostupno na drugi nain. Podaci
koje smo dobili u ovoj studiji stoga predstavljaju jednu vrstu neposredovanog uvida u kolske prakse i izazove.
Naravno, iako mona, ideja o nastavniku istraivau nije nikakav
univerzalni lek za sve boljke obrazovanja to ne bi bila ni kada bi se
savreno implementirala u razliite kole. U razliitim obrazovnim sistemima ideja o nastavniku kao istraivau promovie se ve decenijama i
ne bi se moglo rei da je napravila revoluciju u obrazovanju. Meutim,
bezbroj je primera i svedoanstava da su istraivanja koja su sprovodili nastavnici umnogome pozitivno uticala na njihovu praksu i obrazovna
iskustva njihovih uenika. To je bio vie nego dovoljan razlog da ovim
projektom afirmiemo ideju o nastavniku kao istraivau u Srbiji i posvetimo joj panju koju zasluuje. Stoga, nije preterano rei da razvoj
obrazovanja direktno zavisi od spremnosti nastavnika da uestvuju u njegovom izuavanju. Znaaj uestvovanja nastavnika u istraivanjima nastavne prakse ne ogleda se samo u prilici da se unapredi lina praksa,
ve i u irem doprinosu razvoju baze znanja o obrazovanju i vaspitanju,
nastavi i uenju.
Moemo verovati nastavnicima: vanost ouvanja nastavnike
refleksivnosti. Koncept nastavnika kao refleksivnog praktiara i istraivaa je u ovoj studiji pokazao svu svoju vrednost i vanost. Vanost
refleksivnosti nastavnika je potvrena time to gotovo u svih etrnaest
Umesto zakljuka
177
istraivakih studija poetne hipoteze nastavnika su se pokazale kao tane i valjano postavljene. Hipoteze nastavnika nastale na osnovu poznavanja svoje prakse, kole i izazova sa kojima se lokalne sredine suoavaju
u sprovoenju inkluzivnog i interkulturalnog obrazovanja dobile su i svoju
empirijsku potvrdu u istraivakim nalazima kola i udruenja.
Ovo znai da se poveravanjem uloge istraivaa nastavnicima i jaanjem njihovih kompetencija u metodologiji naunog istraivanja i sprovoenju akcionih istraivanja moe doi do veoma vanih podataka na
osnovu kojih se moe poboljavati nastavna i kolska praksa. Takoe, ovo
govori da moemo verovati nastavnicima, onim motivisanim, eljnim
promene i koji svoj posao doivljavaju kao poziv, to je sluaj sa nastavnicima koji su uestvovali u ovom projektu. Na ovaj nain, studije veeg
obima dobijaju svoju vanu dopunu i esto aneks koji moe da nosi
njihove najvanije dodatne interpretacije.
Sama ideja da istraivai esto ne mogu znati sve probleme i tekoe koje postoje u jednoj lokalnoj sredini pokazala se kao opravdana.
Hipoteze su bile vrlo specifine i nekome ko nije upuen u lokalni kontekst, nekome ko nije proveo dane, mesece ili godine u jednoj sredini
nikada ne bi polo za rukom da ih formulie onako kako su to uradili
nastavnici iz u svojim kolama i lokalnim zajednicama. Zahvaljujui nastavnicima istraivaima, eljene intervencije se mogu projektovati tako
da na najbolji mogui nain odgovaraju potrebama jedne kole ili lokalne
sredine, to verujemo da ne bi moglo biti uraeno bez njenog zasnivanja
na dobijenim istraivakim rezultatima.
Svaki nastavnik ima svoj implicitni paket uverenja ta je nastava,
kako treba da se odvija, ta se nalazi u pozadini odreenog postignua,
kako se moe uticati na motivaciju uenika, koje su to poeljne strategije uenja i slino. Neka od ovih uverenja mogu odgovarati realnosti, a
neka ne. Implicitna uverenja nastavnika i njihove hipoteze o tome ta
treba poboljati u njihovim kolama u sprovoenju inkluzivnog obrazovanja su se ipak pokazala kao tana. Sigurno da je ovome doprineo i zakonski okvir koje je ucrtao glavni smer unapreenja kvaliteta obrazovanja
kroz jaanje pravednosti, stavljajui dobrobit uenika u centar kolskog
ivota. Verovatno je da su nastavnici, posmatrajui svoju praksu iz referentnog okvira koji je oslonjen na zakonski okvir, lake mogli da uoe sve
nedostatke i manjkavosti praksi sa kojima se suoavaju. Takoe, visoka
osetljivost nastavnika i kola u interkulturalnim sredinama i dosadanje
prakse u njima omoguile su nastavnicima istraivaima da na adekvatan
nain formuliu hipoteze koje e pokazati u kom pravcu je mogue ove
prakse dalje usavravati.
iriti dobre prakse. Imajui u vidu da, generalno, u veini obrazovnih sistema ne postoji snana tradicija da se nastavnika iskustva uine javnim, istraivanja nastavnika su dobra prilika da se promovie ideja
178
nastavnika ne samo kao nekog ko sprovodi i uspeno realizuje nastavnu praksu, ve i kreativnog stvaraoca ideja za unapreenje nastavnike
prakse. Kroz sprovoenje akcionih istraivanja se otvara mogunost da
i drugi nastavnici shvate da oni mogu uraditi to isto, a primeri dobre
prakse se ire i nastavnici se bolje povezuju i dele svoja iskustva. Sve
ovo moe doprineti jaanju samopouzdanja nastavnika kao grupe profesionalaca. To, dalje, moe da dovede do unapreenja njihove efikasnosti i
rasta zadovoljstva svojim poslom. Istraivanja pokazuju da nakon nekoliko godina rada nastavnici poinju da oseaju da se profesionalno vie ne
razvijaju, da im posao polako postaje rutina, a da su oni sami izolovani,
jer nema dovoljno saradnje izmeu nastavnika. Upravo taj oseaj izolovanosti nastavnici doivljavaju kao veliki problem. Povezivanje nastavnika radi izvoenja istraivanja, ali i razmenjivanja istraivakih nalaza,
moe pomoi u prevazilaenju ovog oseanja izolovanosti. Do poveanja
zadovoljstva, pored toga, dolazi i zbog toga to kroz saradnju sa kolegama nastavnici imaju priliku da potvrde sopstveni profesionalni identitet i
uine vidljivim rezultate svog rada. Dodatna dobit se ogleda u tome to
prikazivanje ishoda svoga rada nuno podrazumeva i dublju analizu sopstvenog delovanja.
Obrazovanje na taj nain postaje proces sagledan unutar ire sociokulturne sredine: zajednice kola, lokalnih zajednica, obrazovne javnosti
i najire javnosti. Na taj nain, oni koji su na izvoru podataka, odnosno
u kontaktu sa samim uenicima, za razliku od istraivaa koji najee
barataju samo sa podacima, daju, kako je potvreno i u ovoj studiji,
znaajan doprinos razvoju obrazovanja tako to ukazuju na odreene
prednosti i nedostatke donesenih obrazovnih politika pruajui sliku o
tome kako izgleda njihova realizacija u samoj praksi. Ideja o nastavniku
kao istraivau vidi nastavnike kao znaajne uesnike u kreiranju obrazovne politike, jer njihov glas, praen dobro argumentovanim izvetajima o profesionalnim pitanjima postaje jo relevantniji. Pored toga, kroz
objavljivanje saznanja do kojih su doli, nastavnici igraju aktivniju ulogu
u razvoju nastavnike profesije i inicijalnom obrazovanju nastavnika.
Osim to mogu ohrabriti druge nastavnike, koji nisu imali priliku da
uestvuju u ovom projektu, a eleli bi da budu kreatori promene u svojim
sredinama, ovi izvetaji mogu posluiti i kao prve smernice za sprovoenje lokalnih akcionih istraivanja i sredinama koje nisu bile obuhvaene
projektom Nastavnici refleksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse. I ne samo to, predlozi intervencija koje su zasnovane na dobijenim
podacima mogu posluiti kao putokaz za mogunosti unapreenja prakse
onim nastavnicima koji se u svojim sredinama suoavaju sa izazovima
slinim onima koji su kroz ovaj projekat istraeni, a verujemo da ih u
Srbiji ima mnogo. Nastavnici nisu istraivai i ne treba to da budu. Ipak,
osnaivanjem kroz nekoliko odranih obuka koje se odnose na metodolo-
Umesto zakljuka
179
giju u drutvenim naukama, kvantitativne i kvalitativne metode i bazine

pristupe u obradi podataka oni su doli do rezultata koji obeavaju da
e intervencije koje su predloili u svojim radovima, iako negde vie, a
negde manje elaborirane, biti uspene, odnosno, usaglaene sa stvarnim
potrebama i izazovima.
Uz podrku Centra za obrazovne politike, etrnaest istraivakih
studija ukazuje da je mogue preko nastavnika koji predstavljaju spiritus
movens u svojim sredinama doi do jasne slike kako se jedna kola ili
celokupna lokalna zajednica moe promeniti u pravcu inkluzivnijeg obrazovanja, unapreenog interkulturalnog obrazovanja, osetljivijeg na razliitosti i na kraju, jo kvalitetnijeg obrazovanja.
Kako akciona istraivanja kola i lokalnih zajednica mogu koristiti obrazovnom sistemu i unapreenju obrazovnih politika? Smisao
dobijenih rezultata sprovedenih istraivanja. Naunici nemaju, poput
nastavnika, toliko prilika da kontinuirano posmatraju ta se u praksi dogaa i da testiraju svoje pretpostavke na tako velikom korpusu podataka, ve su njihove provere ograniene raspoloivim resursima. S druge
strane, u istraivanjima koja izvode nastavnici saznavanje, razvijanje i
proveravanja ideja esto tee paralelno, to je dragocena prednost u
odnosu na klasina akademska istraivanja. Istraivanja prikazana u ovoj
publikaciji su pokazala da je kljuni aspekt za uspeno sprovoenje inkluzivnog obrazovanja dobra volja nastavnika i negovanje vrednosti u
koli koje se odnose na dobrobit svih uenika. Nastavnici koji u sebi sadre ovakve vrednosti u kontaktu sa decom i radom sa njima, uz podrku
strune slube, postaju kompetentniji, isprobavajui razliite pristupe i
metode sve bolje upoznaju pojedinano dete. Obrazovni uspeh dolazi
nakon toga. U multikulturalnim kolama, istraivanja su pokazala da kole veoma dre do razvoja interkulturalnosti i da sprovoenje istraivanja
prua dobru bazu za evaluaciju onoga to je do sada uinjeno i iri vidik
kao onome to se moe unaprediti.
Rezultati ovde prikazanih istraivanja pokazuju da nastavnici koji
uspeno sprovode inkluzivno obrazovanje u svojim sredinama jesu shvatili
da inkluzivno obrazovanje ima za cilj, pored toga to nastoji da prui
dodatnu podrku tamo gde je potrebna, koji kolu nastoji da uini prilagoenijom svakom pojedinanom ueniku, i da kola moe poivati na
meusobnom prihvatanju i upoznavanju uenika i nastavnika umesto na
krutim procedurama i pravilima koja podrazumevaju jasnu hijerarhiju u
odnosima moi. Ovo ne znai da procedure nisu vane ve da jedino imaju smisla ako su usmerene na poveanje dobrobiti uenika, nastavnika i
kole. Rast postignua uenika esto vodi preko rasta oseanja njihove
dobrobiti. Ovakva promena u shvatanju kole je i nuna ako elimo da
roditelji uenika budu ravnopravni partneri u obrazovnom procesu. est
je sluaj da unutar jedne lokalne zajednice jedna kola bude uoena kao
180
primer dobre prakse koja se treba iriti dalje kroz celu lokalnu zajednicu. To su kole koje vode rauna i mnogo rade na spomenutim stvarima
i koje su oslonjene na skupove pojedinaca koji predstavljaju rasadnik
humanistikih i emancipatorskih vrednosti, iako to ne znai da se ove
kole ne susreu sa izazovima, naprotiv. Ono to ih razlikuje jesu pojedinci i kolsko rukovodstvo koje shvata da je obrazovni uspeh neraskidivo
povezan sa oseanjem dobrobiti to raa jednu slobodnu, stimulativnu i
motiviuu atmosferu za uenje svih uenika.
Izazovi. Sa druge strane, meu ispitanim nastavnicima esto je
provejavao stav koji nastoji da smanji odgovornost nastavnika za obrazovne ishode, kroz fenomen delegirane odgovornosti sa razliitim uesnicima obrazovnog procesa: sa roditeljima, sa drugim strunjacima, sa
predstavnicima lokalne zajednice, sa donosiocima odluka i slino. Ne
sporei vanost svih ovih aktera i vanost njihovog doprinosa uspenom
obrazovnom sistemu, istraivai studija unutar ove publikacije se slau
sa brojnim empirijskim studijama koje ukazuju da su nastavnici najvaniji inilac za uspeh jednog obrazovnog sistema. Jedna od odgovornosti
nastavnika jeste da deluju kompenzatorno prema onim uenicima koji
dolaze iz nestimulativnih sredina i veina intervencija koje su istraivaki
timovi predloili i poiva na osnaivanju nastavnika. Inkluzivno obrazovanje ne podrazumeva da nastavnik postane specijalni edukator ve da
ostane nastavnik koji e uspeno prilagoavati nastavu svakom pojedinanom ueniku. Nastavnici istraivai istiu znaaj osnaivanja ovakvih
nastavnikih uverenja kroz intervencije koje predlau.
Mnogo razliitih, meu kojima i neka ne sasvim pozitivna, iskustava
iz prakse je izalo na svetlost dana zajedno sa pogrenim shvatanjima
uloge pojedinih aktera u obrazovnom procesu. Na primer, iskustva u tome
kako neka deca nisu uspela da se ukljue u obrazovanje i pored svih pokuaja kole, stavovi nekih nastavnika koji govore o tome da se projekti
nekih NVO bave decom dok se ne zavri projekat, da bi potom sve palo
u zaborav ne shvatajui da je uloga NVO da neto podri i osnai nastavnike a da onda oni nastave sa praksama kreiranim u sklopu projekata
ili stavovi da neuspeh lei u injenici da roditelji pojedine dece zbog niskog obrazovanja nisu u stanju da im pomognu da postignu bolja akademska postignua. Zatim, primeri koji govore o odsustvu uvida i informacija
u pravu prirodu odreenih tekoa kod deteta, dosta stavova i praksi kroz
koje provejava neto nalik na nauenu bespomonost, obojenu apatijom,
bezvoljnou i besmislom. Namerno nismo eleli da utiemo na kole da
izostavljaju ovakve primere, nismo eleli da ulepavamo sliku upravo
smatrajui da ako zaista elimo da se promena dogodi prvo je neophodno
da potpuno realno sagledamo stvarno stanje, prihvatimo ga i da u skladu
sa njim podrimo kole u nastojanju da ga promene, potpuno svesni da
je to preambiciozan, viedecenijski zadatak koji prevazilazi grupu poje-
Umesto zakljuka
181
dinaca ili organizaciju, ali sa jasnim ciljem da se doe do makar malih ali
opipljivih pomaka.
Vanost predloenih intervencija. Kako se i nauni radovi meusobno razlikuju po mnogim aspektima, tako je sluaj i sa kolskim akcionim istraivanjima u ovoj studiji. Meutim, ono to im je zajedniko
i to je moda i najvanije, to je da su ovi radovi izraeni na linom
entuzijazmu nastavnika koji ele da neto promene i poboljaju u svojim lokalnim sredinama. Na taj nain, oni postaju angaovani pojedinci
koji osvetljavaju i onu drugu stranu nastavnike profesije koja se odnosi
na sve ono to u njoj moe biti vano za ouvanje pozitivnih drutvenih
vrednosti. Primer koji nastavnici daju unutar ove publikacije pokazuju
da nastavnik moe biti agens promene neko ko uobliava svoju zajednicu i usklauje je sa principima humanosti, pravednosti i empatije. Ovi
nastavnici istraivai su pokazali, uz podrku sistema i zakonskog okvira,
koji ucrtava put kojim treba krenuti, na koji nain se moe doi do uspeha koji stoji nasuprot apatiji, nauenoj bespomonosti i smanjenom
oseanju odgovornosti.
Upravo tako, ponuene intervencije od strane kola baziraju su na
rezultatima koji ukazuju ta su nedostaci odreenih praksi, kako i zato
nastaju. U centru svih intervencija su nastavnici. Isto tako, imajui u
vidu primere dobre prakse iz svojih sredina, ponuene intervencije se
oslanjaju i na mogunosti irenja onoga to se ve u odreenom kontekstu pojavilo kao dobro i dalo rezultate. Na neke nastavnike i na neke
kole se vredi ugledati. Zato se nadamo da e ovi nastavnici koji su agensi promena u svojim sredinama biti u mogunosti da sprovedu planirane
intervencije i tako zatvore pun krug svojih akcionih istraivanja. elimo
im sreu u tom procesu. Zasluili su je.
Urednici
CIP
,
376.1-056.26/.36-053.2(082)
NASTAVNICI refleksivni istraivai inkluzivne obrazovne
prakse / urednici Vitomir Jovanovi i Milica Grahovac.
Beograd : Centar za obrazovne politike, 2015 (Beograd : Dosije
studio). 181 str. : ilustr. ; 24 cm
Tira 500. Str. 713: Uvod / urednici. Str. 176181: Umesto
zakljuka: negovanje koncepta nastavnika kao istraivaa i
refleksivnog praktiara / Urednici. Napomene i bibliografske
reference uz tekst. Bibliografija uz veinu radova.
ISBN 978-86-87753-12-9
1. , [, ] [
] 2. , [,
] [ ]
a) b)

COBISS.SR-ID 219706380
Vitomir Jovanovi, Milica Grahovac (ur.)
NASTAVNICI REFLEKSIVNI ISTRAIVAI INKLUZIVNE OBRAZOVNE PRAKSE
refleksivni istraivai
obrazovne prakse
Urednici:
Vitomir Jovanovi
Milica Grahovac

Nastavnici - Refleksivni Istrazivaci Inkluzivne Obrazovne Prakse1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Nastavnici - Refleksivni Istrazivaci Inkluzivne Obrazovne Prakse1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nastavnici - Refleksivni Istrazivaci Inkluzivne Obrazovne Prakse1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vitomir Jovanovi, Milica Grahovac (ur.

NASTAVNICI REFLEKSIVNI ISTRAIVAI INKLUZIVNE OBRAZOVNE PRAKSE

Centar za obrazovne politike

Nastavnici refleksivni istraivai

FONDACIJA ZA OTVORENO DRUTVO, SRBIJA

Ovaj projekat je finansiran sredstvima Fondacije za otvoreno

Ksenija Bonjak, Stipan Stanti, Sanja Duli, Ana Mikula

Jelena Luci Bulovi, Slavica Nikoli,

Biljana Radovi, Slavica Juri, Branka Radovanovi, Dragana Menik

Nada Dimovi, Vesna Nimevi,

Mirjana Muicki, Marijana Samardi,

Ana Gonji, Maja Aleksi uak,

Dubravka Pavlovi, Vesna Luki, Ivana Janoevi, Sanja Golubovi

Nataa Nikoli Gaji, Vesna Pokimica, Saa Cvetkovi

Ivana Kriak, Ivana Blagojevi, Ana Pavlovi Radivojevi,

Jelena Peuraa, Katica Arsenijevi,

Izabela Seke Sabo, Aleksandra Tadi, Margareta Ural, Vesna Weiss

Igor Bem, Olga Ivovi, Nevenka eelj, Mirna Medvedi

Dragana Bokovi Tomi, Oto olak, Lidija Lalevi, Danka Vukovi

Vitomir Jovanovi, Milica Grahovac

Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse

viji prikaz onoga to se deava u koli. Ona nastavnicima daju mogunost

Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse

Dalja podrka nastavnikim udruenjima pruena je kroz projekat

kaemo da su svi timovi bili voeni eljom da poveaju dobrobit svojih

Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse

Nastavniko udruenje Novi Pazar je sebi postavilo slian cilj,

VANOST AKCIONIH ISTRAIVANJA

Vanost akcionih istraivanja

Akciono istraivanje nastoji da pobolja postojeu praksu

Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse

obrazovanje nastavnika i drugo), ne treba izgubiti iz vida da se sutinski

Grafikon 1. Prikaz faza akcionog istraivanja

Vanost akcionih istraivanja

Ovakav prikaz faza ne ukljuuje nuno u sebe stroge kriterijume za

Grafikon 2. Faze akcionog istraivanja

Imajui to u vidu, neki autori postavljaju zahtev za ukrtanjem

Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse

Vanost akcionih istraivanja

nain saznavanja je nemogu u situaciji gde je istraiva deo procesa koji

Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse

Vanost akcionih istraivanja

Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse

Kada se na to pridoda ekonomska raunica koja govori o tome da e se,

Vanost akcionih istraivanja

Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse

Takoe, sama istraivaka aktivnost zna biti pohlepna (Kelly,

Vanost akcionih istraivanja

Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse

KAKO UNAPREDITI PODRKU UENICIMA

Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse

problem obezbediti materijalna sredstva koja su potrebna za navedene

Predmet istraivanja, cilj i metod

Kako unaprediti podrku uenicima iz izdvojenih odeljenja

U fokus grupu sa uenicima u Maloj Bosni je bilo ukljueno sedam

Tabela 1. Prosene vrednosti postignua uenika

Nastavnici reeksivni istraivai inkluzivne obrazovne prakse

Grafikon 1. Postignua uenika u izdvojenim i

Tabela 2. Prosene vrednosti postignua uenika iz matinih i