MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Seminarski rad:
Odnos izmedu timova i grupa (slicnosti, razlike, saradnja ili sukobi
interesa)

Predmet:
Organizaciono ponaanje

Profesor:
Profesorka

Student:
Pera Zdera
Beograd, 2008/9.

SADRAJ

1. UVOD
2. GRUPE I GRUPNO PONAANJE
2.1. KARAKTERISTIKE GRUPA
2.2. KLASIFIKACIJA I VRSTE GRUPA
2.3. KARAKTERISTIKE FORMALNIH GRUPA
2.4. KARAKTERISTIKE NEFORMALNIH GRUPA
3. TIMOVI U ORGANIZACIJI
3.1. VRSTE I KLASIFIKACIJA TIMOVA
ZAKLJUAK
LITERATURA

1. UVOD
Grupe se zasnivaju na ovekovoj potrebi za stalnim kontaktima i saradnjom sa
drugim ljudima. Shodno tome, pojedinac svoje ponaanje usmerava prema drugima iz
svoje sredine, a svoje ciljeve ostvaruje u bliem i irem okruenju.
Kad je re o organizaciji (preduzeu), grupe se formiraju oko raznovrsnih grupa i
poslova, procesa rada, ekonomskih i drugih ciljeva, planova i programa razvoja, procesa
odluivanja i slino.
Najvei broj poslova i funkcija u preduzeu obavljaju uglavnom grupe zaposlenih a
ne pojedinci. Svaki zaposleni je lan jedne ili vie radnih ili interesnih, formalnih ili
neformalnih grupa u kojima ima neku unapred definisanu i odreenu ulogu.
Timovi su u organizaciji nastali ezdesetih godina prolog veka,kao posledica
evolucije klasine organizacije preduzea, njene organizacione i upravljake strukture. U
okviru timova kao organizacionih oblika obavljanja poslova i delatnosti obezbeuje se
pozitivna sinergija, efektivnog zajednikog rada i na taj nain porast organizacionih
performansi preduzea, kao to su produktivnost i efikasnost.
Postoje razne definicije tima. Tako, Levis i Verma istiu da je tim grupa ljudi koji
rade meuzavisno, koji su angaovani za ostvarenje zajednikog cilja i kao tim postiu
visok rezultat. Katczebach i Smit definiu tim kao grupu iji lanovi poseduju
komplementarne vetine, angaovani su za zajedniku svrhu i ciljeve performansi za ije
ostvarivanje razvijaju zajedniki pristup i zajedniki su odgovorni.

2. GRUPE I GRUPNO PONAANJE

Grupe oznaavaju vei ili manji skup ljudi povezanih zajednikim poslovima,
ciljevima, idejama ili interesima.
Grupa se moe definisati(Jovanovi-Boinov, ivkovi, Cvetkovski, 2003) kao
skup dvoje ili vie ljudi koji meusobno utiu jedni na druge, koji imaju stalne meusobne
odnose, dele zajednike ciljeve i smatraju sebe grupom. Grupe uvek povezuje vei ili
manji broj zajednikih obeleja i karakteristika. Ta obeleja, ciljevi, interesi i akcije
odreuju profil grupe i grupno ponaanje.

2.1. Karakteristike grupa

Grupe su sastavljene od dvoje ili vie ljudi koji su u stalnoj interakciji. Jedno od
bitnih obeleja grupa jeste da lanovi grupe imaju uticaj jedni na druge. Interakcija meu
lanovima grupe moe biti formalna (zajedniko reavanje odreenog radnog zadatka ili
problema) ili neformalna (npr. askanje u prolazu), ali pripadnici grupe moraju da utiu
jedni na druge da bi grupa postojala i opstala.
Grupe odlikuje i vremenska dimenzija, u skladu sa naelina na osnovu kojih se
grupe osnivaju i poivaju.
Pojedinci kao lanovi grupe uvek dele odreene zajednike interese, ideje ili
ciljeve. Neke grupe se osnivaju zato to lanovi, koji su objedinili svoje interese u
zajedniki, pomau jedni drugima da ostvare zajedniki cilj. Taj cilj moe biti iskazan u
vidu odreenih materijalnih vrednosti, zapoinjanja novog posla, izrade novog projekta,
izgradnje objekta i slino.
Neke grupe su stabilnije postojanije i dugoronije od drugih. Grupe u osnovi
poseduju stabilnu strukturu i odnose koji dre lanove zajedno na okupu. Skup pojedinaca
koji se stalno menja (npr. Ljudi na eleznikoj stanici, u poti ili ekaonici) ne
predstavljaju grupu jer meu njima ne postoji potreban nivo stabilnosti i koherentnosti.
U tzv. stabilne grupe spadaju nacija, porodica, verske zajednice, teritorijalne
zajednice i drugo. Na drugoj strani, privremene i kratkotrajne grupe ine, na primer, radna
grupa za obavljanje nekog posla, konkursna komisija, komisija za normiranje poslova i
zadataka, anketni odbor u parlamentu i slino.
Jedno od obeleja grupe je da pojedinci koji je ine sebe smatraju grupom. Bitno je
da lanovi grupe znaju ko ini, a ko ne ini grupu, ko joj pripada, a ko ne pripada. Grupe
su sastavljene od ljudi koji su svesni da pripadaju grupi i doivljavaju jedni druge kao
lanove svoje grupe.
U grupama se formira odreena struktura moi i hijerarhija individualnih pozicija i
zaduenja. U njima su poznate voe, izvioci i sledbenici. Kada se formira spontano, za
3

odreeni zadatak, grupa moe funkcionisati i bez voe, ali samo kratko vreme. Voa bez
lanova grupe, izvrilaca i sledbenika ne bi mogao postojati niti opstati, jer u tom sluaju
on nema koga da predstavlja odnosno predvodi.
Grupa uvek ima definisana i jasno odreena obeleja koja povezuju njene lanove,
izmeu kojih postoji stalna interakcija. Svaka organizovana grupa ima vou, izvrioce i
sledbenike i podeljene uloge izmeu lanova grupe.

2.2. Klasifikacija i vrste grupa

U pojedinim naunim disciplinama vri se diferencijacija i klasifikacija izmeu tzv.
strukturisanih i nestrukturisanih grupa.
Strukturisane grupe sainjavaju ljudi povezani u okviru odreene unutranje
strukture, sa definisanim i podeljenim ulogama i meusobnim interakcijama.
Nestrukturisane grupe sainjavaju kratkotrajne, neorganizovane i uglavnom
nedovoljno povezane i anonimne grupe ljudi.
U razliitim naunim disciplinama, vre se razliite klasifikacije grupa. U
zavisnosti od kriterijuma od kojih se polazi, razlikuju se sledee podele(JovanoviBoinov, ivkovi, Cvetkovski, 2003):
1. velike ili globalne i male ili parcijalne grupe,
2. formalne i neformalne grupe,
3. otvorene i zatvorene grupe,
4. organizovane i neorganizovane grupe,
5. stabilne i nestabilne grupe,
6. kratkotrajne i dugotrajne grupe.
(1) Podela na globalne i parcijalne grupe vri se prema broju lanova grupe i
osnovama na kojima se grupe zasnivaju i poivaju.
Globalne ili velike grupe su ire i zaokruene skupine ljudi koji su, uglavnom, same
sebi dovoljne, jer se u njima odvijaju skoro sve radne i ivotne aktivnosti i mnogobrojni
procesi. Takvim grupama se smatraju: nacije, narodi, horde, rodovi, plemena i druge.
Parcijalne grupe ili male grupe predstavljaju manje grupe ili skupine ljudi u kojima
se odvija deo irih drutvenih, organizacionih ili drugih ivotnih i radnih procesa. U
parcijalne grupe mogu se ubrojiti: porodica, klasa, partija, preduzee i druge privredne
organizacije, naune i druge institucije.
Male grupe se mogu dalje deliti na: primarne i sekundarne, i referentne i
nereferentne grupe.
Primarne grupe karakteriu: intezivni interpersonalni odnosi i meuodnosi izmeu
lanova, jaka emotivna vezanost lanova, snaan oseaj pripadnosti grupi, jak uticaj grupe
na ponaanje lanova i esti konflikti izmeu lanova grupe. Ove grupe imaju znaajnu
ulogu u svakodnevnom ivotu i razvoju svake linosti.

Sekundarne grupe imaju manji uticaj na ponaanje lanova. Interakcije su slabije

izraene, a emocije manje u odnosu na primarnu grupu. Povezanost lanova grupe je
slabija, a konflikti su rei i na odreenoj distanci.
Referentne grupe su one koje aktivno utiu na ponaanje svojih lanova. Svojim
normama i pravilima one slue kao merilo uporeivanja i ocenjivanja postupaka svakog
lana grupe. U ovim grupama pojedinci, lanovi grupe, prihvataju pravila i vrednosti grupe
kao sopstvene.
Nereferentne grupe nemaju uticaj na ponaanje svojih lanova i nemaju izgraene
standarde, pravila i norme ponaanja svojih lanova.
(2) Klasifikacija na formalne i neformalne grupe zasniva se na nainu formiranja i
funkcionisanja grupe.
Formalne grupe se osnivaju sa unapred postavljenim ciljem, odlukom
odgovarajueg organa, linosti ili institucije. One imaju propisana i definisana pravil
ponaanja, unutranju strukturu i meusobno podeljene uloge. Formalne grupe se osnivaju
planski, u skladu sa koncepcijom i propisima organizacije ili institucije u okviru koje se
osnivaju. Njihov rad u preduzeu je organizacijski postavljen, ureen i formalizovan.
Neformalne grupe nastaju spontano i za njih ne postoje formalne odluke i pravila o
osnivanju i postavljanju. Tokom svoga postojanja, ove grupe stvaraju i razvijaju unutranju
strukturu, norme i pravila ponaanja, kao i meuodnose lanova. Ljudi uopte i zaposleni u
organizaciji rado se udruuju u neformalne grupe, jer u okviru njih lake mogu ostvariti
neke line interese, ciljeve i elje, koje u formalnim grupama i organizacijama nemogu da
ostvare.
Neformalne grupe se mogu deliti na: prijateljske i interesne grupe.
U tzv. prijateljske grupe udruuju se ljudi slinih interesovanja, osobina, porekla,
profesija ili znanja.
Interesne grupe predstavljaju skup pojedinaca slinih ili zajednikih interesa.
(3) Podela na otvorene i zatvorene grupe zasniva se na nainu osnivanja i
mogunostima ulaska i izlaska iz grupe.
Otvorene grupe su iroko postavljene i zasnovane na elji veeg broja pojedinaca
da se u njih ukljuuju i udruuju.
Zatvorene grupe su postavljene na strogim kriterijumima ulaska u grupu, odnosno
prijema novih lanova.
(4) Podela na organizovane i neorganizovane grupe odraava nain njihovog
osnivanja i funkcionisanja.
Organizovana grupa ima strogo definisana i utvrena pravila ponaanja, procedure i
formalne akte, kojima se ureuje njeno postojanje i funkcionisanje.

Neorganizovana grupa nema utvrena pravila ponaanja, unutranju strukturu i

propisane procedure ponaanja i delovanja.
(5) U zavisnosti od stepena unutranjeg strukturisanja i naina funkcionisanja, vri
se podela na stabilne i nestabilne grupe.
Stabilne grupe imaju definisane ciljeve i pravila, vru organizaciju,
prepoznatljivu hijerarhiju unutranjih meuodnosa i utvrena pravila ponaanja.
Nestabilne grupe se formiraju ad hoc i nemaju vrstu organizaciju, niti jasno
postavljene i oroene ciljeve.
(6) Prema vremenskoj dimenziji postojanja, grupe se klasifikuju na kratkorone i
dugorone.
Kratkorone grupe nastaju sa ciljem da po zavretku odreenih poslova ili
zadataka, izvravanja postavljenih obaveza ili protoka odreenog vremena prestaju da
postoje. Njihovo trajanje i delovanje je po prirodi stvari vremenski ogranieno ili oroeno.
Dugorone grupe se osnivaju za due vremensko razdoblje i mogu trajati u dugom
periodu.
U osnovi grupe se meusobno razlikuju po dominantnim karakteristikama i
obelejima, stepenu interakcije u grupi, odnosu prema drugim grupama i spoljnom
okruenju i slino.

2.3. Karakteristike formalnih grupa (http://www.scribd.com/doc/4033607/psiskripte)

Za formalne grupe je karakteristino:
postojanje podele rada i unapred utvren nain obavljanja zadataka
interakcija medju lanovima je definisana podelom rada
osnovna vrednost grupe je ostvarivanje zajednikih ciljeva
uvek imaju vodju ili vie vodja
od lanova se oekuje konformiranje sa normama

2.4. arakteristike neformalnih grupa (http://www.scribd.com/doc/4033607/psiskripte)

Za neformalne grupe je karakteristino:
da se do stabilne strukture dolazi interakcijom
za vodju lanovi biraju onog ko e im doneti nejvie koristi
norme ponaanja su fleksibilnije nego kod formalnih grupa

3. TIMOVI U ORGANIZACIJI
Tim ptredstavlja oblik formalne organizacije zajednikog radnog ili poslovnog
procesa koji povezuju odreeni ciljevi i interesi lanova, zajednika misija i zadaci.
Tim se moe definisati kao formalna grupa iji lanovi imaju komplementarne
vetine, koji su privreni zajednikim radnim ciljevima i zadacima za koje se smatraju
odgovornim.
U osnovi koncepcije timova je pristup da su tim i njegov uinak delimino i
neraskidivo povezani. Uinak u timovima zavisi od individualnih doprinosa i od proizvoda
kolektivnog rada, odnosno zajednikog rezultata lanova tima koji rade u timu kao grupi.
Timovi se raspoznaju prema svojim karakteristinim obelejima (prerformansama), a u
organizacionom pogledu oni su sredstvo za ostvarenje postavljenih ciljeva preduzea.
Formiranjem timova treba da se obezbede tehniki uslovi funkcionisanja
organizacije i njenih radnih procesa i zadovoljananje socijalnih i grupnih potreba lanova
tima.
Timski rad je proces u kome pojedinci lanovi tima rade zajedno da bi ostvarili
postavljene i delegirane ciljeve i zadatke. Iskustva prakse pokazuju da organizacija u kojoj
su uvedeni timovi i timski rad moe ostvariti vii nivo produktivnosti i efikasnosti, vee i
kvalitetnije rezultate, usled grupne sinergije. Pojedinci u timu ostvaruju i line koristi,
ciljeve i interese, zadovoljavajui deo sopstvenih potreba kroz timski rad.
Osnovni elementi timskog rada su:
ciljevi,
vetine i sposobnosti lanova,
pristup i zajedniki ,,radni jezik
odgovornosti.
Ciljevi tima moraju biti unapred postavljeni, u sklopu ciljeva i planova ire
organizacije ili poslovne celine u kojoj se timovi formiraju. Zadaci pojedinaca u timu
moraju biti poznati, jasno postavljeni, povezani i koordinirani. Po pravilu, tim ne moe
delovati kao zbir pojedinanih aktivnosti i postupaka njegovih lanova. Voa tima mora
imati sposobnost upravljanja, kako pojedinanim i timskim zadacima, tako i odnosima u
timu.
Radni ciljevi tima moraju uvek biti funkcionalno povezani sa ukupnim ciljevima
organizacije ili njenog dela u kome je tim formiran. Ukoliko takva povezanost ne postoji ili
je labava, lanovi tima e biti dezorjentisani ili zbunjeni i ostvarivae nekvalitetne i
nedovoljne uinke.
Razvijanje zajednikog pristupa i tzv. zajednikog ,,radnog jezika predstavljaju
obeleje svakog organizacionog tima. Zajednikim radom lanovi tima treba da razvijaju
kolektivni pristup obavljanju poslova, i nain rada kojim e se ostvariti svrha postojanja
tima.

Svaki lan tima mora da ini maksimalan individualni napor u procesu timskog
rada i d svoj ,,srazmerni doprinos procesu, kvalitetu i rezultatima timskog rada.
Zajednika odgovornost je bitna odrednica svakog tima. Nijedna organizaciona
grupa ne postoji i ne moe opstati kao tim ako se ne definie i ne realizuje kolektivna
(grupna) odgovornost za njen rad i rezultate. Za razliku od grupa, timovi su upueni i na
pojedinanu i na zajedniku odgovornost. U sutini, timska odgovornost je vezana za
stepen ovlaenja koja poseduju i jainu prihvaene obaveze koje lanovi tima daju sebi i
drugim lanovima tima.

3.1. Vrste i klasifikacija timova

U teoriji i praksi postoje razliiti kriterijumi klasifikacije timova. Ako se polazi od
sadraja njihovog rada, svrhe osnivanja i radne misije, timovi mogu biti:
radni timovi i
timovi za unapreenje posla.
Radni timovi se bave odreenim poslovima u okviru procesa rada i poslovanja koji
obavlja preduzee ili njegov organizacioni deo.
Timovi za unapreenje posla obavljaju specifine poslove ili reavaju probleme
vezane za kvalitet, unapreenje tehnologije, razvoja i procesa poslovanja, poveanje
produktivnosti, poveanje prodaje, bezbednost na poslu i drugo.
Ako se kao ktiterijum klasifikacije koristi vremenski period trajanja, timovi se
mogu podeliti na:
trajne i
privremene.
Trajni timovi su vezani za trajno obavljanje poslova, proces osnovne delatnosti i
tehnologiju radnog procesa.
Privremeni i povremeni timovi su vezani za odreene projekte, procese ili poslove
sa odreenim i oroenim vremenom trajanja.
Shodno stepenu autonomije timovi serazvrstavaju na:
autonomne i
poluautonomne i timove sa niskom autonomijom.
Autonomni timovi mogu sami da odreuju svoje ciljeve u okviru postavljenih
ciljeva ire organizacije kao i nain obavljanja i izvravanja poslova.
U reoriji i praksi organizacije prisutna je i podela na:
funkcionalne timove i
timove ukrtenih funkcija.
Funkcionalni timovi se formiraju u okviru ire organizacione celine. Oni
predstavljaju komponentu i deo funkcionalne organizacije preduzea.
Timovi sa ukrtenim funkcijama sastoje se od lanova koji pripadaju razliitim
organizacionim delovima i funkcijama preduzea.
Posebna vrsta timova su tzv. timovi na vrhu (TMT Top Management Teams).
8

ZAKLJUAK
U grupama uinak zavisi od radnog angaovanja svakog lana a u timu od
homogenosti rada lanova.
lanovi grupe prihvataju odgovornost samo za svoje uinke a tim odgovara
kolektino.
lanovi grupe su usmereni na interesni cilj a lanovi tima su privreni svrsi
(uzvienom cilju).
Od grupe se oekuje striktno ispunjenje plana dok se timu ostavlja vie slobode da
na svoj nain izvre zadatke.
Timovi, za razliku od grupa mogu da prevazidju svoje delokruge.

LITERATURA
1. Jovanovi-Boinov M., ivkovi M., Cvetkovski T.: Organizaciono ponaanje,
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003.
2. Tim kao grupa, http://www.scribd.com/doc/4033607/psi-skripte

10