Organizovani kriminalitet

1.UVOD
Organizovani kriminalitet predstavlja najsloeniju i najopasniju vrstu kriminala u svakom
drutvu i jednu od najveih pretnji savremenom oveanstvu.
Kad se u nekom drutvu rairi kriminalno ponaanje pojedinaca i organizovanih grupa,
neposredno je ugroeno funkcionisanje svih vanijih drutvenih institucija, te je kriminalitet
znaajan inilac i najtipiniji pokazatelj drutvene dezorganizacije pa je zbog svega toga veoma
bitan pojam. Kriminalitet je pojava prisutna u svim etapama razvoja ljudskog drutva. Iako
postoje razliiti stavovi prilikom definisanja organizovanog kriminala, danas je sasvim jasno da
je ova drutvena pojava realna pretnja i konica napretka svih drava. Organizovani kriminalitet
predstavlja jednu od najozbiljnijih preokupacija kako nauke, tako i nacionalnih i meunarodnih
institucija. On postoji u skoro svim zemljama i pokazuje tendenciju poveanja. Zemlje u kojima
je najizraeniji svakodnevno se suoavaju sa potrebom njegovog spreavanja i suzbijanja.
Sposoban je da se veto prilagoava konkretnoj drutvenoj, politikoj i ekonomskoj situaciji, ne
samo unutar jedne zemlje nego i na meunarodnom planu.
Naroito treba imati u vidu tetne posledice delovanja organizovanog kriminala. Svi dosadanji
pokuaji u suzbijanju organizovanog kriminala nisu se pokazali dovoljno efikasnim, i zbog toga
je neophodno poboljati pravne okvire, institucije i bezbednosne strukture i to ne samo na
nacionalnom, nego i na meunarodnom nivou.

2. POJAM ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA

Kriminalitet je individualni problem svakog drutva. Vremenom, uinioci krivinih dela uvideli
su potrebu i prednosti meusobne povezanosti i organizovanosti. Profesionalni kriminalci sve
vie se organizuju u razne grupe, bande i druga slina udruenja u kojima meusobno sarauju u
procesu vrenja krivinih dela. Oni se esto povezuju sa funkcionerima za primenu zakona.
Upravo iz profesionalnog kriminaliteta se razvio organizovani kiminal, kao njegov posebni oblik.
Organizovani pristup izvrenju krivinih dela omoguava, ne samo njihovo uspeno izvrenje,
nego i oteava, a esto i onemoguava otkrivanje uinilaca i pronalaenje dokaza.
Postoji vie definicija organizovanog kriminaliteta. Kroz istoriju, definicija organizovanog
kriminaliteta se menjala, ali je njena sutina ostala.

Page | 1

Organizovani kriminalitet

To je aktivnost kriminalnih grupa ili organizacija iji je cilj protivzakonito obavljanje poslova, tj.
vrenje krivinih dela radi sticanja profita ili prevlasti u odreenim oblastima drutvenog ivota.
U najirem smislu, predstavlja zajedniko vrenje krivinih dela od strane vie lica koja su se za
to dogovorila. Bitno je rei da je to akcija izmeu vie lica.
Ua definicija od ove polazi od toga da organizovani kriminal obuhvata vrenje krivinih dela u
okviru zloinake organizacije (bande, zloinakog udruenja, grupe) koja je organizovana na
hijerarhijskom principu i u kojoj zajedniku kriminalnu aktivnost ostvaruje organizator i
najmanje dva lana zloinakog udruenja.
Definicija u najuem smislu definie organizovani kriminalitet kao zajedniko izvrenje krivinih
dela radi ostvarivanje ekonomske i politike moi.
Organizovani kriminalitet veto koristi uslove nedoreenosti pravne regulative da ostvari
kontakte i uspostavi veze sa organima vlasti, dravnim, politikim i drugim subjektima. Sprega sa
politikom vlasti motivisana je na obostranoj koristi i meusobnoj zatiti. Razliiti su metodi
stizanja do najviih organa vlasti. Korupcija je najee primenjivan nain, ali kriminalne veze se
uspostavljaju i ucenom, pritiscima, iznudom i drugim metodama.
Transnacionalni organizovani kriminalitet je organizovani kriminalitet ija se delatnost odvija na
prostorima dve ili vie drava ili je po bilo kom osnovu povezana sa vie drava.

3.OBELEJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA

Organizovanom kriminalnom grupom smatra se grupa od tri ili vie lica koja postoji odreeno
vreme i deluje sa ciljem vrenja jednog ili vie krivinih dela za koje je predviena kazna od
etiri godine zatvora ili tea kazna radi sticanja materijalne kloristi. Savremeni svet se sve vie
javlja sa tendencijama da nema granica meu dravama, u kome kretanje ljudi, kapitala, robe i
usluga ima veoma veliki znaaj na sve aspekte savremenog ivota. Aktivni subjekti takvih uticaja
i u njima i izvan njih predstavljaju povoljne okolnosti za organizovano kriminalno ponaanje.
Odatle, savremenu kriminlanu delatnost ini trgovina ljudima iz profitabilnih razloga, a radi
seksualnog iskoriavanja, trgovina narkoticima i orujem, pranje novca i finansijke
manipulacije elektronskim kompjuterskim mreama uz pomo visoko razvijene tehnologije...Bitna
svojstva kriminalnih organizacija su: visok stepen drutvene opasnosti, irok spektar kriminalnih
aktivnosti, teki oblici nasilja, transnacionalni karakter s velikim brojem uesnika; hijerarhijski
ustrojena organizacija; stroga unutranja pravila odnosa
Page | 2

Organizovani kriminalitet

Nacionalna obeleja. Ova pojava nije mimoila ni Srbiju1, posebno kada su u pitanju poslovi
privatizacije velikih firmi, telekomukacionih, energetskih i drugih sistema, zloupotrebe s
bankarskim kreditnim karticama i sredstvima tednje, krijumarenje naftom, orujem i
automobilima. Sudksi procesi poslednjih godina ukazuju na ozbiljne uplite kriminalnih
organizacija u razne drutvene strukture i poslovne odnose.2 Krivino zakonodavstvo Republike
Srbije ne sadri definiciju organizovnog kriminaliteta. Ona se moe izvesti iz lana 2. i 3 Zakona
o organizaciji i nadlenosti organa u suzbijanju organizovanog kriminaliteta. Prema odredbama
ovog zakona organizovani kriminalitet se dovodi u vezu sa vrenjem odreenih vrsta i oblika
krivinih dela: protiv ustavnog ureenja i bezbednosti, protiv ovenosti i drugih dobara
zatienih meunarodnim pravom, falsifikovanje i pranje novca, neovlaena proizvodnja i
stavljanje u promet opjnih droga, nedozvoljena trgovina orujem, razbojnitvo, razbojnika
kraa, davanje i primanje mita, iznuda i otmica, druga krivina dela za koja je najmanje
zapreena kazna zatvora u trajanju od etiri godine, kada je u njima prisutan element
organizovanog kriminaliteta u smislu udruivanja radi vrenja krivilnih dela ili dogovora za
izvrenje krivinog dela odreenog zakonom ili zloinako udrivanje. 3 Da bi se neki sluaj
vodio u postupku za organizovani kriminal potrebno je da se ispune etiri kumulativna uslova: 1)
da postoji sumnja da je krivino delo izvreno, 2) da je delo rezultat organizovanog delovanja
vie od dva lica, 3) da je grupa organizovana sa ciljem vrenja krivinih dela, 4) da dela
izvravaju radi sticanja dobiti ili moi. Pored tih uslova, Zakon navodi i ostale od kojih moraju
biti ispunjena jo tri uslova da bi postojalo krivino delo organizonanog kriminaliteta: da je svaki
lan kriminalne organizacije imao unapred odreen zadatak ili ulogu, da je delatnost kriminalne
organizacije planirana na due vreme ili neogranieno, da se dalatnost organizacije planira i vri
u meunarodnim razmerama, da se pri vrenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastraivanje ili da
postoji spremnost za njihovu primenu, da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na politiku
vlast, medije...
1 Skoro nema oblasti kriminalne delatnosti u koju klanovi u Srbiji nisu ukljueni.
2 Ubistva viskih funkcionera vlasti I poznatih privrednika, veliko bogaenje pojedinaca u zemlji,
reketiranje graana od strane carinskih organa, masovni reket, ne govore nita drugo do da je zahvaenost
drutva organizovanim kriminalom visoka.
3 .Milutinovi, M., cit., str. 236-239
Page | 3

Organizovani kriminalitet

Meunarodni karakter ispoljava se prvenstveno u obimu i rasprostranjenosti pojave

organizovanog kriminaliteta, kao i to da su predvianja ove pojave krajnje pesimistika. Neke
studije upozoravaju na to da e svetom do 2015. godine gospodariti kriminalne organizacije, tipa
mafije i trijada.

Smatra se da e one korumpirati voe nestabilnih drava. Pomenute

meunarodne organizacije izdravae se od trgovine drogom, krijumarenja stranaca,trgovine

enama i decom,krijumarenja otrovnih materija,trgovine orujem i reketiranjem.4

4. KRIVINOPRAVNA PRIRODA ORGANIZOVANOG

KRIMINALITETA
Za odreivanje krivino-pravne prirode organizovanog kriminaliteta od znaaja su tri posebna
dokumenta Komiteta za organizovani kriminalitet Meunarodnog udruenja efofa policije i
komiteta eksperata Saveta Evrope i UN.
Komitet za organizovani kriminalitet Meunarodnog udruenja efofa policije odredio je bitne
odlike organizovanog kriminaliteta: strukturna organizacija; postojanje organizovane grupe iji
lider nije lino ukljuen u vrenju krivinih dela; kontinuirano pribavljanje profita; njihov
primarni izvor prihoda je obezbeenje ilegalnih dobara kao to su: droga, kockanje, prostitucija.
Ova dela obino obezbeuju visoke profite i to uz manji rizik od otkrivanja. Ovakav opis
kriminalne delatnosti upotpunio je Komitet eksperata Saveta Evrope kada je definisao kriterijume
(obavezni i neobavezni) kojima se identifikuju organizovane kriminalne grupe. Obavezni
kriterijumi su saradnja tri ili vie pojedinca; dugorona saradnja ili saradnja na neodreeni period;
cilj da se zadobije bogastvo i mo. Neobavezni kriterijumi se stastoji u predpostavkama da: svaki
uesnik ima jasnu ulogu ili zadatak, primeni brutalnu silu ili druga nasilna sredstva za
zastraivanje; treba da proiri uticaj na politiare, medije, upravu kriminalistike slube,
pravosudne organe ili na druge naine; umea se u pranje novca i ostvari meunarodnu saradnju.
Zasnovana na navedenim kriterijumima, odreena grupa mora da ispunjava sve obavezne
kriterijume i najmanje dva neobavezna, da bi vaila za organizovanu kriminalnu grupu. Ukoliko
je vie neobaveznih kriterijuma, vei je stepen organizacione forme. Ako su od navedenih
4 Iz studije CIA ,,Globalni trendovi do 2015, raenoj u saradnji sa londonskim Meunarodnim institutom
za strategijske studije, vidi lanak Svet 2015 : Kriminal na vlasti, Politika.
Page | 4

Organizovani kriminalitet

ispunjena etiri neobavezna kriterijuma, re je o kriminalnoj organizaciji, a ukoliko su svi

zastupljeni moe se govoriti o najviem stepenu organizovanosti-mafiji.

5. UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA

Pojavi organizovanog kriminaliteta doprinose mnogobrojni inioci koji se mogu podeliti na one
od meunarodnog znaaja i ona one od nacionalnog znaaja.
Meunarodni faktori su znaajni za razvoj meunarodnog kriminala kroz proces brisanja granica,
nebezbedan razvoj finansijske kontrole, razvoj internet tehnike i slino. Pojavi organizovanog
kriminaliteta pogoduje posebno to to se tradicionalni sistemi zatite pokazuju neuspenim.
Klasini pravni pristup da svakom zloinu odgovara jedan kriminalac, pokazuju se kod
organizovanog kriminala prevazienim. Kriminalne organizacije savremenog tipa deluju po
principu poslovanja multinacionalnih kompanija. Za to im ide na ruku pokretljivost prevoznih
sredstava, brza komunikacija i razmena informacija, nedovoljna saradnja policijskih i sudskih
organizacija na meunarodnom nivou
Dravne granice postaju najbolje za delovanje kriminalnih organizacija koje se udruuju kako u
okrviru Evropske unije, tako I van nje. One su prisutne kako na legalnom, tako i na ilegalnom
tritu. Koristei neusklaenost pravnih sistema takve organizacije su veoma specijalizovane,
fleksibilne i sposobne da iskoriste sve potencijalne mogunosti razliitih zakonskih uslova.

6. TIPOVI KRIMINALNIH ORGANIZACIJA

Organizovanost je jedna od bitnih karakteristika ove vrste kriminaliteta. Meutim nisu svi tipovi
organizacija po strukturi veza, nivou i vrstini organizovananja isti.
Prema stepenu unutranje vrstine i nainu delovanja organizovanog kriminala, Interpol izvdvaja
etiri tipa kriminalnih organizacija. Prvi je tradicionalni, koga ine mafijake porodice koje su
organizovane po principu hijerarhije, sa strogim unutranjim pravilima ivota i normi ponaanja.
Drugi tip ine tzv. profesionalne organizacije, s ciljem ispunjavanja odreenih zloinakih
delatnosti. Takve organizacije nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja i pravila kao
tradicionalni tip kriminalnih organizacija. One se bave kraama automobila, falsifikovanjem
novca, razbojnitvima, iznuivanjem, reketiranjem i slino. Trei tip predstavljaju organizacije
ija se delatnost odraava na meunarodnom planu, a tu su spadaju trijade i jakuze. etvrtoj
Page | 5

Organizovani kriminalitet

grupi pripadaju internacionalne teroristike organizacije. Ove podele se esto prepliu i imaju
obeleja i jednih i drugih i treih.
U kriminolokom smislu razlikuju se pojmovi kriminalna grupa, organizovana kriminalna grupa i
kriminalna organizacija. Kriminalna grupa moe biti svaka sporazumno organizovana grupa radi
vrenja krivinih dela u nekom obliku sauesnitva. Organizovana kriminalna grupa, ini pojam
jednostavnog kriminalnog udruivanja pod kojim se podrazumeva udruivanje troje ili vie ljudi
radi izvrvanja neogranienog broja krivinih dela. Vii stepen kriminalne strukture od
jednostavnog kriminalnog udruivanja ini kriminalna organizacija. Kriminalne organizacije su
snano strukturirano lanstvo sa strogim unutranjih pravila odnosa. Najvii stepen kriminalne
organizacije uobiajeno se naziva mafiom.5 Mafijaku organizaciju od jednostavnog ktiminalnog
udruenja razlikuju statusni poloaj, stanje podinjenosti, zavet utanja. Mafija, u odnosu na
kriminalno udruenje, poseduje poziciju monopola, izbornu i ekonomsku mo. Osnovne odlike
mafije su hijerarhijska organizacija, prinuda u odravanju unutranje discipline i ostvarivanje
interesa, tesne koruptivne veze sa vladajuim strukturama vlasti. U njoj centralno mesto zauzima
porodica u ijem je elu boss - kum. U novije vreme mafija sve vei deo kapitala prebacuje iz
ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profit i na toj osnovi. 6 Meu najpoznatije organizacije
italijanske mafije spadaju: sicilijanska Koza nostra, Andrangete iz Kalabrije i Kamora iz
Napulja. Svaka od poznatijih, tradicionalnih i novoformiranih italijanskih mafijakih organizacija
ima svoj odnos prema vlasti; na Siciliji vlast je u potpunoj kontroli Koza nostre, u Napulju je
vlast pod kontrolom Kamore,7 dok je u Kalabriji vlast podjednako u rukama politikih partija i

5 Mafija void poreklo sa Sicilije, jo u vremenu bezvlaa jihe he zskedilo nakon Napoleonove okupacije
June Italije. U tom periodu, stanje bezzakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje
svojom zemljom energinim siledijama. Mafija se kasnije proirila na teritorije SAD-a.
6 Savremeni mafijaki kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji, ivi na
visokoj nozi, barata internetom i finansijki je obrazovan kako da brzo i investira i oplodi novac. Veoma
je komunikativan, kree se po mnogim svetskim metropolama, vet je u pregovorima i odlino govori
svetske jezike. Moderni bos je biznismen, politiar, direktor. Ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga
sredstva do cilja.
7 Kamora je napuljska mafijaka organizacija kojom ne rukovodi jedan bos ve komitet klanova sa oko
6 700 aktivista. Tradicionalno se bavi svim oblicima razbojnitva, iznuivanjem novca, organizovanom
prostitucijom, kidnapovanjima i ucenama.
Page | 6

Organizovani kriminalitet

mafijakih klanova. Ove organizacije se poslednjih godina sve vie se povezuju sa ruskom,
turkom i kolumbijskom mafijom.
U tradicionalne mafijake organizacije spadaju italijanska Koza nostra, japanske Jakuze i kineske
Trijade.
Koza nostra ( ital. Cosa nostra - naa stvar) je poznta italijanska mafijaka organizacija, iji
istorijat potie jo iz srednjeg veka.8 lanovi ove organizacije mogu biti i najblii roaci ali niko
ne sme poticati iz krajeva van Sicilije. U delatnosti, ona je orijentisana na preprodaju droge,
iznuivanje, verc poljoprivrednih proizvoda, kontrolu javnih radova, sklapanje predizbornih
dogovora, organizovanu prostituciju...9
Jakuze su opti naziv za japanske mafijake organizacije koje na japanskom znae gangster ili u
slobodnom prevodu nikakav ovek - ljam, iji su lanovi poznati po viebrojnim tetovaama.
Podruja delovanja su im bankarski poslovi, finansijske transakcije, zabava, kocka, prostitucija...
Trijade ( gr.triados - trojstvo, skup tri lica ) su tajne mafijake organizacije kineskog porekla.10
Posle Drugog svetskog rata Trijade se sele iz Kine u Hong Kong i zemlje Sverene Amerike. Bave
se uglavnom poslovima organizovane prostitucije, ilegalne kocke, iznuivanja novca,
zelenaenja, krijumarenja imigranata i trgovinom narkoticima - kokainom. Pri tom se slue
najsurovijim metodama obrauna s protivnicima, esto i lanivima njihovih porodica.
Pored tradicionalnih organizacija u strukturi organizovanog kriminaliteta, poslednih godina
uveliko su nastale i nove organizacije.
Ruska mafija je organizacija novijeg datuma, koja deluje ne samo na prostoru Rusije nego i u
zapadnoevropskim zemljama i zemljama Severne Amerike. Osnovna delatnost unutar zemlje su
finanskijske i bankarske transakcije, promet droga, oruja i organizovane prostitucije. Ruska
8 Mafija je inae sinonim za sve vidove kriminalnog organizovanja, a potie od tajno organizovanog
razbojninkog drutva osnovanog na Sicilijiji 1860. godine.
9 Cosa nostra funkcionie sa oko 130 familija I vie od 70. 000 vojnika.
10 Osnovane su u 17.veku kao sredstvo politikog i vojnog otpora dinastiji Manu. Naziv su dobile po
ritualnim znaenjima brojeva za koje veruju da imaju magino znaenje. Simbol im je trougao (nebo, raj ,
zemlja, ovek). Svrgavanjem dinastije Manu , trijade su se probrazile u organizovane mafijake
organizacije koje iz Hong-Konga. Organizacija je sainjena od elija koju ini peadija, predvoena
velikim bratom. Postoje vie od 2000 godina. lanovi Trijada, prilikom ulaska u organizaciju, polau
zakletvu da nee nikada prijaviti ili odati policiji nekoga od svoje tzv.brae bez obzira na muke i
ponuenu nagradu. Za povredu pravila uobiajena sankcija je smrtna kazna streljanjem u potiljak.
Page | 7

Organizovani kriminalitet

mafija predstavlja patriotsku organizaciju koja sprovodi red i zakon poto ne funkcioniu
institucije drave.
Posebno izraeni poslovi mafijakih gangova Albanije jesu trgovina droge, cigareta, oruja i
ukradenih automobila, reket, organizovana prostitucija i prodaja belog roblja. Albanska mafija
poseduje razgranatu mreu kriminalne delatnosti, kako u samoj Albaniji, tako i u inostranstvu.
Organizovani kriminal pod nadzorom albanske mafije je ozbiljan problem velikog broja
evropskih zemalja gde se nastanio veliki broj albanskih imigranata i azilanata. Smatra se da su
albankse organizacije najslinije sicilijanskoj mafiji. Efikasnosti zatite bitno im doprinose
porodina hierarhija i plemenska solidarnost. Njihovi klanovi kontroliu trgovinu droge iz
azijskih zemalja u mnogim zapadnoevropskim dravama, a osim toga intenzivno se bave
poslovima terorizma ( Kosovo i Metohija), ilegalnim prebacivanjem imigranata (Belgija,
Nemaka), krijumarenjem i preprodajom oruja, kradenih automobila, pranja novca preko
sopstvenih i legalnih bankaka ( vajcarska i Nemaka), organizovanom prostitucijom ( Belgija,
Kosovo i Metohija) i drugim klasinim formama kriminaliteta.
Mafijake organizacije duboko su zahvatile ak i Veliku Britaniju, tradicionalna poznatu kao
zemlju sigurnosti, tako da se rauna da je organizovani kriminal velika industrija preko koje se
obre velika koliina novca.11

7. VRSTE KRIMINALNIH AKTIVNOSTI

Posebni oblici kriminalne delatnosti u okviru pojma kojima se oznaava organizovani
kriminalitet su mnogobrojini. Tu spadaju: delikti ilegalne trgovine (narkotici, oruje, ljudi);
organizovana prostituciju i kocka; reket; pranje novca i ostali oblici (trgovina retkim
ivotinjama, motornim vozilima i sl. )
Pod

nedozvoljenom

trgovinom

podrazumevaju

se

protivpravni

vidovi

prometa.

Najkarakteristiniji primeri ove delatnosti su trgovina narkoticima, orujem i ljudimima. Gde god
je proizvodnja neke skupocene robe ograniena tamo je prisutna pojava njenog krijumarenja,
ilegalno trite i kriminalni profit. Razlog tome je velika zarada na lak i brz nain. Ovde nije re
o obinoj kupoprodaji, ve postoji piramidalni sistem i lanac organizacije od ilegalne
proizvodnje, prenosilaca i trgovaca drogom do krajnjih potroaa. Radi se o tipinom primeru
11 Najjaa uporita organizacije su u samom Londonu, gde postoji sporazumna podela teritorija i poslova
izmeu devet mafijakih organizacija (britanska, turka, nigerijska, kineska, ruska, albanska mafija...)
Page | 8

Organizovani kriminalitet

jednog od oblika organizovanog kriminala - profesionalnog kriminaliteta. Pod profesionalnim

kriminalitetom podrazumevaju se ona krivina dela koja vre profesionalni kriminalci, kao svoje
stalne zanimanje kojie ima slui kao glavni izvor izdravanja.
Trgovina narkoticima takodje predstavlja jedan od vidova organizovanog kriminaliteta. Uivanje
narkotika predstavlja ozbiljan zdravstveni, socijalni i drutveni problem u skoro svim zemljama
sveta. Naim krivinim zakonodavstvom ova oblast je regulisana poglavljem krivinih dela protiv
zdravlja ljudi, odnosno krivinim delima: neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih
droga i omoguavanje uivanja opojnih droga. Profiti iz meunarodne ilegalne trgovine drogom
omoguili su stvaranje tzv. podzemne ekonomije. 12 Sve se tee otkrivaju plantae sirovina,
ilegalne laboratorije, skladita narkotika, privatni aerodromi i prevozna sredstva.13 Veze
narkomanije i vlasti pojedinih zemalja su evidentne.14 Ilegalna trgovina drogom odvija se svuda
po sistemu ureene organizacije i mree koja funkcionie po principu hijerarhije, od proizvoaa
droga, zakupaca i vlasnika skladita do transportne mree i organizacije za preraspodelu u
potroakim podrujima. Smatra se da su u ovoj oblasti najorganizovaniji kriminalni karteli
kolumbijske (kokainske) mafije, za koju se predpostavlja da je najveim delom zasluna za talas
narkomanije u Evropi gde se godinje zapleni jako velika koliina kokaina. 15 Iz tih poslova
obezbeuju se enormne zarade, koje iz tako ogromnih profita omoguavaju nosiocima posla da
obezbede podrku javnih slubi i finansijskih organizacija
Trgovina orujem spada u formu klasinih oblika organizovaog kriminaliteta. U svetu je veoma
izraena pojava ilegalne trgovine orujem, posebno vatrenim, kojima se snadbevaju teroristike i
druge kriminlane organizacije. Ova oblast je jedna od najznaajnihijih podruja organizovanog
kriminala. Trgovina orujem poznata je na tri naina: Legalna i otvorena trgovina s drugim
dravama, tajna i nelegalna trgovina s drugim dravama preko tree drave, tajno snadbevanje
nedravnih subjekata.Krijumarenje se obavlja raznim kanalima i putevima pri emu transport
12 Ne postoji ni jedan pouzdan sistem procene profita ove vrste zbog visoke tamne brojke i velikog broja
posrednika, od proizvoaa do krajnjih kupaca.
13 M. Nicovi, Droga carstvo zla, Beograd, 1996, str. 180.
14 Za lanove kolumbijske vlade veze sa kokainskom mafijom se smatraju normalnom pojavom.
15 Pedeset kilograma kokaina ili heroina na tritu se prodaje za oko dva miliona amerikih dolara.
Page | 9

Organizovani kriminalitet

odreenom vrstom saobraaja predstavlja posebnu razraenu strategiju: izvianja graninih

prelaza, prouavanja carinske i policijske kontrole, angaovanja sredstva za prevoz robe koju
prate falsifikovana dokumenta.
Trgovina ljudima predstavlja kriminalnu delatnost koja obuhvata radnje kao to su prinuda,
vrbovanje, tranport, kupovina i prodaja, predbacivanje i skrivanje osoba radi njihovog seksualnog
ili ekonomskog iskoriavanja, ilegalno usvajanje dece, prodaja ljudskih organa, krijumarenje i
eksploatisanje rada imigranata koje se vezuje za izbegavanje granine kontrole, s ciljem
ostvarivanja profita ili koristi. Trgovina ljudima je noviji kriminoloki pojam, mada ima dugu
istoriju poznatiju pod nazivom trgovina belim robljem.
Trgovina belim robljem predstavlja jedan od najunosnijih poslova kriminalne delatnosti iz oblasti
organizovanog kriminala. U belo roblje svrstavaju se osobe enskog pola koje se na prisilan ili
prevaran nain odvode iz jednih drava, a zatim prodaju i prevoze u druge radi radi izrabljivanja,
zabave ili prostitucije. Trgovina belim robljem predstavlja delikt trgovine angaovanjem mladih
devojaka za prostituciju u javnim kuama i nonim lokalima. Trgovinska mrea prodaje devojaka
je sve gua i razgranatija a tome doprinosi potranja za prostitutkama u razvijenom svetu koja je
sve vea kao i ekonomski uslovi ena u nerazvijenim zemljama koji su sve nepovoljniji.
Trgovina decom predstavlja poseban oblik trgovine belim robljem. Pored ena, deca su druga
populaciina struktura u kategoriji rtava organizovanog kriminala. U zemljala zapadnog sveta
pojavio se problem izraenih elja za usvajanjem dece, to je podstaklo nastajanje ilegalnog
trita i lanaca preprodavaa (kidnapera i bebi brokera) na nezakonit i prevaran nain. U lanac
trgovine ukljuene su razne humanitarne organizacije i sirotita u pojedinim zemljama. U metodu
delikata su razni oblici primene nasilja, tj. klasine otmice, a u praksi su registrovani i
mnogobrojnni drugi putevi zloupotrebe dece pod vidom usvajanja i klasine kupovine. Drugi
metod su profesionalne prevare, obeanje roditeljima bolje budunosti dece, ili pritiska i prinude
majki koje su u loem socijalnom stanju. Jedan od naina je nagovaranje dece i njihovo
odvoenje sa javnih mesta (prikrivena otmica). Delikt prate tzv. kraa identiteta, falsifikovanje
dokumenata o deijem roenju, poreklu i drugim obelejima.
Osim trgovine ljudima i trgovina ljudskim organima je kriminalna delatnost od koje se ostvaruje
velika kriminalna korist. Savremena medicina je toliko napredovala da su neke transplatacije,
posebno kada su u pitanju bubrezi, postale rutinski hiruki posao. Smatra se da se najvei broj
trgovine ljudskim organima obavlja ilegalno, a davaoci veinom ive u takvoj bedi da im je
Page | 10

Organizovani kriminalitet

zdravlje posle prodatog ograna bitno ugroeno. Pored bubrega, na tritu organa su najtraeniji
ronjae, srce i plua.
Krijumarenje ilegalnih imigranata postao je veoma unosan posao koji se obavlja pod kontrolom
organizovane mree kriminala. Kamioni su glavno sredstvo ilegalnog prebacivanja imigranata.
Ova kriminalna delatnost sastoji se u protivpravnom bogaenju ili ostvarivanjem druge koristi,
omoguavanjem drugome da pree odreenu dravnu granicu.
Organizovana prostitucija predstavlja delatnost koja je u uzajamnom odnosu sa kriminalitetom.
Sredstva od kriminala idi na prostituciju, a od prostitucije ivi itava skala kriminalacapodvoai, makroi...Komercijalizacija prostitucije je dobila takve razmene da se moe svrstati u
najozbiljnije podruje organizovanog kriminala. Najee je ta vrsta kriminaliteta pod otvorenom
ili prikrivenom zatitom policije ili lokalnih organa. Vlasnici javnih kua retko se znaju, ali njima
upravljaju u ime vieg gazde koji ubira reket. esto stvarni posrednik ima javne kue u vie
gradova, a u njihovo ime ih vodi poslovna, otmena i nemilosrdna ena koja s upehom vodi javne
knjige i muterije. Prostitucija je postala pratea pojava socijalnog ivota. Najtei oblici
seksualnog zlostavljanja odvijaju se zapravo kroz razne oblike prostitucije. Tu spadaju delikti kao
to su: podvoenje ili mamljenje na bilo koji nain s ciljem prostituisanja drugog lica (bez obzira
na to da li je prostanak dobrovoljan), eksploatisanje prostituisanog lica, dranje, upravljanje ili
finansiranju bordela i izadavanje ili stavljanje na raspolaganje zgrade ili drugih prostorija radi
vrenja prostitucije ili slinih aktivnosti. U savremenim oblicima kriminaliteta poznata je pojava
trgovine enama radi prostitucije i snimanje porgnografskih filmova tzv. sex trafficking.
Razlikuju se pojave azijskog i evropskog tipa sex traffickinga. U prvom sluaju pojava je vezana
za otmice ili kupovinu devojica izmeu 11 i 13 godina, koje se u lancu kupoprodaje prometiraju
i po vie puta dok ne stignu u bordele ili na ulino trite. Evroski tip traffickinga vezan je za
drutvene procese u istonoevropskim zemljama iz kojih devojke u dobu izmeu 20 i 23 godine,
sa srednjim, a neke i sa visokim obrazovanjem stiu u metropole Nemake, Italije, vedske i
drugih zapadnoevropskih zmalja i kroz prostituciju trae ansu za bolji ivot od nesigurnih uslova
koji im se nude u matinim zemljama.
Oragnizovana kocka predstavlja, takoe, vid organizovanog kriminaliteta. Kocka je vid socijalne
patologije u kome uestvuju milioni ljudi iz raznih drutvenih slojeva. Podrazumeva igru za
novac ili druge vrednosti, na osnovu odreenih pravila.16 Prisutna je u svim zemljama, a rairena
16 M. Milutinovi: Kriminologija, VI izdanje, Savremena administracija, Beograd, 1988. str. 376.
Page | 11

Organizovani kriminalitet

naroito u velikim gradovima. injenicu da je znatan broj ljudi naklonjen kocki, kriminalci su
iskoristili kao mogunost za sticanje velikih prihoda, to je imalo za posledicu stvaranje
kockarskih sindikata.17 Kockanje prerasta u deo organizovanog kriminaliteta kada poinju da se
organzuju prevare u igri, kada reketai deluju svojim uobiajenim metodama: obeleavanjem
teritorije,

zakupljivanjem

maina,

uklanjanjem

protivnika...Prihodi

koji

se

ostvaruju

organizovanjem ilegalnih igara na sreu su veoma veliki. Kockanje se organizuje u razliitim

oblicima: igre sa brojevima, kartanje, igranje na kockarskim mainama (rulet), klaenje, sportska
takmienja...Najzastuplejiniji su kockarski automati jer ne iziskuju mnogo prostora i ulaganja, a
donose veliki profit. Razliiti poker aparati, maine tipa dek pot najprivlanije su za muterije.
Shodno tome postavljaju se na razliitim mestima, pa se mogu sresti u svim manjim klubovima
irom sveta, ali i po velikim kockarnicama.
Pranje novca predstavlja protivpravni postupak legalizacije kapitala steenog kriminalnom
delatnou. To su finansijske transakcije prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika
kapitala steenog na ilegalnom tritu. Poreklo prljavog novca je raznovrsno. Ono potie od
nelegalne trgovine, drogama i orujem, iz organizovane kocke, prostitucije i reketa...Razmere
pranja novca su takve da su nesumljivo postale meunarodni problem. Pranje novca je fenomen
koji ima razliitu klijentelu kao to su: poslovni i potovani ljudi koji pokuavaju da izbegnu
porez, multinacionalne kompanije, obini ljudi koji pokuavanju da prikriju svoj kapital...Put
prljavog novca je veoma sloen. Najpogodnije su legalne perionice kao to su banke koje ne
proveravaju poreklo novca. Druga mogunost je stvaranje sopstvenih banaka. Najei oblik
legalizacije ili skrivanja nelegalno steenih sredstava jeste korienje tzv. of-or bankarstva. To
obuhvata fiskalne pogodnosti zemalja u kojima se bankarske i druge finansijske transakcije
obavljaju pod strogim reimom potovanja prava banaka, a sa minimalnim nadzorom vlasti. Ofor finansijski centri pruaju pogodnosti pojedinim fizikim i pravnim licima koji koriste njihove
usluge, to je i najei razlog za njihovo osnivanje.
Reket je posebna vrsta kriminalne rente, oblik profesionlnog kriminaliteta zasnovan na sistemu
ucene, iznude, prinude i nasilnikog ponaanja. Moemo razlikovati: klasini reket prinude,
komercijalni reket osiguranja trita i unutranji reket samozatite. Klasini reket je prisutan kod
veine kriminalnih organizacija. Kod manjih kriminalnih organizacija vezuje se za pojavu
17 Kockarski sindikati su nastali u americi nakon ukidanja prohibicije 1933. godine, kada su mafijai
rekavi da, umesto kontrole nad prodajom alkohola, preuzimaju kontrolu nad kockanjem.
Page | 12

Organizovani kriminalitet

tazbojnitva do klasinih formi ucene putem pretnje ili primene nasilja. Sprovodi se metodom
reketiranja, odnosno prinude i ucene, s pretnjom odmazde prema vlasnicima kapitala, lanovima
njihovih porodica. U sistem ove vrste reketa najee ulaze nepokretnosti veih vrednosti,
privatna preduzea, kockarnice, javne kue i slino. On je vezan za prinudne naplate od
zaduenih lica. Unutranji reket je poseban oblik koji predstavlja reketiranje reketaa tj.
orijentisan je na suparnike organizacije od strane jaih prema slabijima. Ovaj vid vezan je za
mnoge kriminalne aktivnosti: kontrole crnog trita (narkotika, oruja), oko podele podruja
kriminalnog delovanja, poslovne poduhvate vazane za organizovanu prostituciju, kockarnice i
druge oblasti kriminalne delatnosti, sve do ukljuivanja u tenderska nadmetanja, kada je u
pitanju prodaja poslovnog prostora i ugostiteljskih objekata...Komercijalni reket je specifian po
posebnim metodama rada. Predstavlja tzv. biznis reket. Ovde je sluaj o nenasilnim oblicima
iznude. Ovakva vrsta reketa se razvila u specifinim ekonomski uslovima kada organizovanom
kriminalitetu pogoduje stanje nemogunosti legalnog zadovoljenja nekih potreba, te da na
ilegalan nain zadovoljava zahteve potroaa. Postaje pogodno sredstvo kojim se eksploatiu
elje trita. Organizovani kriminalitet, preko reketa, nudi svoje usluge tritu, pribliavajui se
lagalnom nainu poslovanja. Poto potroai prihvataju takav vid snadbevanja, u vreme krize
drava nije u stanju da snadbe legalno trite, pa je prinuena da omogui funkcionisanje
ilegalnog trita, trudei se da bude to manje krenja zakona i naruavanja javnog reda i mira.
Vremenom nelegalno trite postaje legalno, a odnos drave i njenih organa omoguava
organizovanom kriminalu da legalizuje svoju aktivnost, jer je to gotovo jedini nain da se
udovolji potrebama i zahtevima graana.
Raznovrsnost kriminalnih radnji jedno je od osnovnih obeleja organizovanog kriminaliteta. U
delatnosti organizovanog kriminaliteta mogu se jo navesti neki oblici terorizma, kradenim
automobilima, retkim ivotinjama i biljkama i slino.
Terorizam spada u organizovani kriminalitet, i to dravni terorizam. Podrazumeva postojanje
dobro organizvane kriminalne organizacije koju finansira drava koristei ih za svoje potrebe, a
kirminalna organizacija dravu za ostvarivanje materijalne koristi.
Trgovina kradenim automobilima uzima razmere internacionalnog problema. Zarada automafije
se poslednjih godina uporeuje sa profitom ostvarenim iz narko biznisa. Problem suzbijanja
trgovine automobilima je u nezainteresovanosti meunarodnih subjekata za obiljniju saradnju.

Page | 13

Organizovani kriminalitet

Napredak savremene tehnike i tehnologije umnoavanja i kopiranja, snimanja i presnimavanja,

imitacije i reprodukcije omoguile su raznovrsne vidove falsifikovanja dobara koja se jednim
nazivom svrstavaju u intelektualnu svojinu. Ovaj vid organizovanog kriminaliteta se najee
odnosi na neovlaeno korienje naunih autorskih prava, u oblasti umetnikih prava,
tamparskih prava, licencnih prava i oznaka, prava trgovakog znaka...Posebna kriminalna pojava
kojom su ugroena intelektualna svojina i druga srodna prava jeste piraterija.
U svetu postoji ogromno nelegalno trite umetnikim delima, raznovrsnim antikvitetima
dobijenih pljakom organizovanih bandi od kojih nije poteena ni jedna drava s takvim
kulturnim nasleem. Postoji trite falsifikovanih umetnikih dela, koje funkcionie kada
snadbevanje ne moe da zadovolji prohteve meunarodnih kolekcionara. Dobit na ovom tritu
nije velika, a rizik od kanjavanja je veoma mali. Ekonomski problemi u nekim zemljama
motiviu falsifikatore da prodaju lanu umetnost bogatim strancima.
Usmerenost kriminalnih organizacija ka trgovini retkim biljkama i ivotinjama uslovljavaju dva
faktora: velika potranja kolekcionara na crnom tritu i postojanje profesionalnih tipova lokalnih
kriminalnih gangova za te poslove. Vanost bioloke vrednosti i saznanja da su pojedne vrste
biljaka i ivotinja u opasnosti od istrebljenja uslovili su da postoji veliki broj crnih trita ovom
robom. Izraena je zabrinutost za opstanak retkih biljaka i ivotinja, koja potie od kolekcionara
koji gaje retke ivotinje, preprodavaca koji ele da zarade njihovom prodajom, kao i od onih koji
koriste neke delove tela ivotinja za nadrileenje i afrodizijake, tj. od onih koji pojedine delove,
na primer, kou ili slonovu kost koriste za izradu nakita i ukrasa.18

8. ZAKLJUAK
U okviru organizovanog kriminaliteta posebnu panju zasluuje pitanje pronalaenja adekvatnog
sistema sankcionisanja, pri emu treba imati u vidu da je sticanje profita pokretaka snaga i
osnovni motiv njegovog postojanja. Opte prihvaeno stanovite je da se najsvrsishodnijim
merama u suzbijanju organizovanog kriminaliteta smatraju mere oduzimanja imovine ili bilo koje
druge materijalne koristi ostvarene vrenjem nezakonitih delatnosti. Re je pre svega o
konfiskaciji nezakonito steene imovine, kao specifinoj sankciji kojom se direktno zadire u
centar samog bia organizovanog kriminaliteta, a to su bogatstvo i mo. Jo nema
18 Dobit u ovoj trgovini je ogromna. Prema Interpolovim podacima u SAD-u je trgovina ivotinjama
imala vrednost od oko milijardu i po amerikih dolara godinje, u oko 90 000 neovlaenih isporuka.
Page | 14

Organizovani kriminalitet

opteprihvaene

definicije

pojma

organizovanog

kriminaliteta

naem

nacionalnom

zakonodavstu. Ovome verovatno doprinosi I injenica da je u pitanju savremeni drutveni

fenomen, da se ne ispoljava u svim zemljama u istim oblicima I sa istim intezitetom, ve su oni
primereni postojeim drutvenim odnosima. Osnovni problem odnosi se na preciznost sadraja
termina organizovani, koji moe imati vie znaenja. U tom smislu, esto se pod isti pojam
svrstava I organizovana kriminalna grupa, organizovano kriminalno udruenje ili organizacija,
sve do tipa klasine mafije. Organizovani kriminalitet se po mnogim osobinama razlikuje I od
tradicionalnih vidova zloinackog udruivanja, kao I od klasinih oblika kriminaliteta.
Bitno je reci da je udruenje i akcija vie lica. Ni jedan kontinent, pa ni drava sveta nije
poteena ove pojave.

Literatura:

Doc. dr Milo Markovi, Kriminilogija, Ptavni fakultet za privredu i pravosue u Novom

Sadu Univerziteta Privredna akademija, Novi Sad, 2012. godina;

Prof. dr Milo Bokovi, Kriminologija, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Novi
Sad, 2006. godina;

Prof. dr Milo Bokovi, Socijalna patologija, Pravni fakultet, Novi Sad, 2002. godina, str.
131;

Prof. dr ore Ignjatovi, Kriminologija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,

Beograd, 2007. godine;

Prof. dr Milan Milutinovi, Kriminologija, VI izdanje, Beograd, 1988. godina, str. 376;
Page | 15

Organizovani kriminalitet

Prof. dr Zorica Mrevi, Organizovani kriminalitet, Institut za kriminoloka i sociololka

istraivanja, Beograd, 1993. godina;

Slubeni list SFRJ, br. 4/1977, 36/1977, 14/1985, 74/1987, 57/1989, 3/1990 i Slubeni
list SRJ, br. 27/1992, 24/1994, 28/1996, 64/2001;

sr.wikipedija.org/wiki/Organizovani kriminal.

Page | 16