a11 <hang s bet) a

..
a (nvel, nem fordtand)
<hang s bet) a (dugp a)
ablt: ~ szalonna barena/barena slanina
abba I. nvm u tog/taj (u tu, u to),
u onog/onaj (u onu, u ono); ~ a szobba u tu sobu; II. hat: ~ nem tudok
belemenni na to ne mogu pristati [nem]
abbahagy [~ott, ~jon] obustaviti/obustavljati, prestati [-anem]/prestajati [-jem], ostaviti/ostavljati se,
bataliti, napustiti/naputati; ~ja a
munkt prestati raditi; hagyd mr
abba ezt a panaszkodast prestani ve
jednom s tim tuakanjem; ha nem
hagyod abba. .. ako ne prestane. . .
abbahagys [~a, ~t] prestanak [-nka],
obustava, naputanje; a munka ~a
obustava/naputanje posla v rada
abbamarad [~t, ~jon] prestati [-nem]/
prestajati [-jem], lei [legnem]/legati [leem]; a dolog ~ stvar je legla;
hirtelen ~ naglo prestati; ~/ az ellensgeskeds leglo je neprijateljstvo
abban I. nvm u tom (u toj), u onom
(u onoj); ~ az esetben u tom sluaju;
~ a pillanatban u taj as, u tom trenutku; II. hat: megegyeztnk ~,
hogy.. . saglasili v sloili smo se u
tome da...
abbl I. nvm iz toga (iz te), iz onoga
(iz one); ~ a hzbl iz one kue;
II. hat: ~ nem lesz semmi iz toga
nee biti nita; ~ kvetkezik otud
sleduje
bc [~je, ~t, ~k] azbuka, abeceda,
alfabet
bc- azbuni, alfabetski, abecedan [dna], alfabetian [-na]
1 Magyarszerbhorvt

bcrend [~je, ~et] azbuni/abecedni/alfabetni red

bcsknyv [~e, ~et, ~ek] bukvar,
bukvica, abecedarij
aberrci [~ja, ~t, ~k] aberacija
ablak [~(j)a ~ot, ~ok] 1. prozor,
pender; az ~ prs prozor je zamagljen, prozor se znoji; 2. (postn,
bankban stb.y prozore [-eta], prozori, alter
ablakdeszka [~ja, *i-t, ^k] daska pred
prozorom v na prozoru
ablakemel' fn [~je, ~t, ~k] (gpkocsi) dizalo/diza okna
ablakflfa [-ija, ^.t, 4k] prozorski
ragastov
ablakfggny [~e,~t, ~k] prozorska
zavesa, prozorski zastor
ablakflke [^.je, ^t, Ak] ld ablakmlyeds
ablakgitt [~je, ~et] prozorski kit
ablakhorog [~ja, -rgot, -rgok] prozorska kuka
ablakkeresztfa [*ja, ^Ot, /Ck] prozorski
krst
ablakkeret [~e, ~et, ~ek] prozorski
okvir, erivo, prozorska oplata,
ragastov
ablakkiugr [~Ja, ~t, ~k] prozorska
izboina
ablakknykl [~je, ~t, ~k] ld ablakmellvd
ablakmellvd [~je, ~et, ~ek] potprozorski zid, naslon
ablakmlyeds [~e, ~t, ~ek] prozorsko
udubljenje, prozorski udubak/izdubak [-upka]
ablaknyls [~a, ~t, ~ok] prozorski
otvor, prozorite
ablakprkny [~a, ~t, ~ok] daska
na prozoru v pred prozorom, prozorska daica/ploica/opivnica
ablakprna

acl
ablakprna [~ja, ~t, ^k] umetak [tka] u prozor, prozorsko jastue [eta]
ablakpillr [~(j)e, ~t, ~ek] zid izmeu
dva prozora
ablakrcs [~a, ~ot, ~ok] prozorska
reetka, reetka na prozoru, prozorska preaga/ipka
ablakredny [~e, ~t, ~k] prozorsko
rolo v prozorska roleta od drvenih
letava
ablakrol (~Ja> ~t, ~k] prozorski
rolo
ablakrzsa [^ja, M, ^k] p prozor u
vidu rue/rozete
ablakszrny [~a. ~at, ~ak] prozorsko
krilo
ablakszem [~e, ~et, ~ek] okno, prozorsko okno
ablaktbla [Aja, M, &k] 1. (ablakveg) prozorsko okno; 2. <spaletta>
prozorski kapak [-pka]
ablaktisztt I. mn [~t] (rongy,a szer)
za ienje prozora; II. fn [~J > ~t>
~k] (szemly) ista prozora
ablaktok [-vja> ~ot, ~ok] prozorski
okvir
ablaktrl [~je, ~t, ~k]fn (gpkocsi
is> prozorski brisa; <rongy> prozorska krpa
ablakveg [~(j)e, ~et, ~ek] prozorsko
staklo, okno
ablakvasals f~a, ~t, ~ok] prozorski
okov
ablakzr [~(j)a, ~(a)t, ~ak] prozorski
zatvara
abnormlis, abnormis [~t; ~an; ~abb]
abnormalan [-Ina]
abortl [~t, ~jn] orv pobaciti, abortirati
abortusz [~a, ~t, ~ok] orv pobaaj,
pometnue, abortus
bra [,cja, arit, rik] slika
abrak [~J > ~t] mgazd (konjska)
krma
abrakoltat [~ott, -tasson] krmiti, nazobiti
abrakos: ~ tarisznya zobnica
brnd [~ja, ~ot, ~ok] 1. mata,
matarija, sanjarija, tlapnja; hi ~
prazna sanjarija, iluzija; ~okban

cl-

ad

ringatzik gajiti iluzije; 2. zene

fantazija
brndos [~at, ~an; ~abb] sanjalaki,
zanesen
brndozs [~a, ~t, ~ok] matanje,
sanjarenje, zanos
brndozik [~ott, ~zk/~zon] matati, zanositi se, sanjariti, sanjati
brndoz I. mn [~t; ~an] asanjalaki,
zanesenjaki; II. fn [~J ~t, ~kj
zanesenjak
brzat [~(j)a, ~ot, ~ok] obraz, lice
brzol [~t, ~jon] 1. <lerajzol> slikati, nacrtati; 2. tv (bemutat,
jellemez) prikazivati [-zujem]; 3.
(megjelent vmely szerepet) predstavljati; 4. mat predoiti/predoavati
brzolsi: ~ md nain prikaza/prikazivanja/predstavljanja
brzol: ~ mrtan nacrtna geometrija
abroncs [~a, ~ot, ~ok] 1. (hordabroncs) obru [tb -i/-evi]; 2. (kerken/rf) obru; (gumibl) guma
za toak [-ka]/kota, gumeni toak/kota
abroncshz [~ja, ~t, ~k] msz
nateg
abroncsoz [~ott, ~zon] (kereket,
hordt) naobruati, nabiti [-ijem]
obruima, nabiti f-ijem]/nabijati obru
abroncsvas f~a, ~at, ~ak] obruno
gvoe/elezo
abrosz [~a, ~t, ~ok] stolnjak
abszcissza [~ja, rit, -ck] mat apscisa
abszolt apsolutan [-tna]; fii ~ igazsg
apsolutna istina; trt ~ uralkod
apsolutni vladalac
abszolutizmus [~a, ~t] trt apsolutizam [-zrna]
absztrakt [~at; ~an; ~abb] apstraktan [-tna]
abszurd [~at; ~an] apsurdan [-dna]
abszurdum [~a, ~ot, ~ok] apsurdnost
acat ld aszat
acl [~Ja ~t, ~ok] 1. elik, ocal;
hengerelt ~ valjani elik; nttt ~
liveni elik; rozsdamentes ~ nerdajui elik; ~f nyer a vasbl dobiti
elik iz eleza; 2. (jelzknt) e-

Ilian [-na], od elika; ~ drtktl

iVIino ue
cl- clian [-na], od elika
ctlabroncs [~a, ~ot, ~ok] elini
obru

aclru [^ja, ~t] elina roba

aclcs [-csve, -csvet, -csvek] ellna cev
aclgyr ld aclm aclliengermi
[~ve, ~vet, ~vek]
valjaonica elika
aclhr [~ja, ~t, ~ok] elina ica
aclhuzal [~a, ~t, ~ok] elina ica
aclipar [~a, ~t] industrija elika,
crna metalurgija aclkk [~et; ~en]
boje elika acllemez [~e, ~t, ~ek]
elina ploa cimetszet [~e, ~et,
~ek] elikorez aclm [~ve, ~vet,
~vek] fabrika/
tvornica elika, eliana aclos
[~at; ~an; ~abb] 1. tv (pl
akarat) elian [-na]; 2. ~ bza
tvrda penica
cloz [~ott, ~zon] (tv is) eliiti
clozott [~at; ~an] (tv is) elian
[-na], kaljen clnts [~e, ~t,
~ek] 1. (eljrs)
livanje elika; 2. (termk) elini
liv
aclnt I. mn: ~ mhely livnica elika; II. fn [~je, ~t, ~k] livac [-vca]
elika aclpenge [^je, At, ~k] elini
rez/no,
elina otrica, elino seivo
aclrd [~ja, -rudat, -rudak] elik u
ipkama, elina ipka aclrug
[~j'a ~t, ~k] elina opruga
aclszrke: ~ l sivac [-vca]
acltart [~ja. ~t, ~k] p elini
nosa acltermels [~e, ~t]
proizvodnja
elika
acltoll [~a,
~at, ~ak] elino pero
acetiln [~Je> ~t] acetilen cs [~a,
~ot, ~ok] tesar, tesa, drvodelja; dunerin [tb -ri] (rg) cstesarski, tesaki, drvodeljski;
dunerski (rg) acsarkodjik [~ott,
~jk/~jon] np
1. (kutya) reati [-irn], keziti v
kesiti zube; 2. ld agyarkodik

csbrd [~ja> ~t, ~ok] tesla, keser,

tesarska sekira
csfa [~ja, ~t, >ck] graevinsko drvo,
graa
csfejsze [~je, rit, ^ik] ld csbrd
cskapocs [-kapcsa, -kapcsot, -kapcsok]
tesarska kopa/spona
csmestersg [~e, ~et] tesarski/drvodeljski zanat; dunerluk (rg)
csmunka [~ja, <it, ^ik] tesarski posao/rad
csmhely [~e, ~t, ~ek] tesarska
radionica
csol [~t, ~jcm] i. tesati [teem];
dunerisati f-iem] (rg); 2. (p:)
llvnyt ~ podii [-ignem]/podizati
[-iem] v graditi skele; 3. bny
podupreti/podupirati [-rem] jamskim drvom
csorgs [~a, ~t, ~ok] dredanje,
besposlienje, klinenje
csorog [-rgott, ~jon] dredati [-dim],
besposliiti, kliniti; (lldogl) besposleno stajati [stojim]
csszekerce [~je, ~t, ^ck] ld csbrd
ad [~ott, ~jon] 1. (tv is) vkinek vmit
dati/davati [dajem] komu to; ~d
mr ide! daj bre 1 alkalmat ~
dati/davati priliku; beleegyezst ~ja
sloiti/slagati [-aem] se, dati/davati svoj pristanak; 2. kzhez ~
(tnyjt) dodati/dodavati; 3. brbe
~ (fldet) dati pod/u zakup; (hzat) dati u najam; 4. iskolba
~ja a fit dati sina u kolu; szavai ~ja vkinek dati/davati re
komu; 5. ezt hogy/mennyirt ~ja?
poto je to? 6. tudtra/tudtul ~
vkinek staviti/stavljati v dati/davati
komu na znanje; 7. ~ja a butt
praviti se glup; 8. szndarabot ~
dati/davati pozorini v kazalini
komad; mit ~nak ma? to se daje
danas? 9. sokat ~ vmire mnogo
dati/davati na to; mnogo polagati [laem] na to; mnogo drati [-im]
do ega; 10. vmire ~ja magt odati/
odavati se v predati/predavati se
emu; bnak ~ja a fejt predati/
predavati se tuzi; 11. majd ~ok
neki! dau ja njemu! 12. ~ja az

ad acta
isteni daj boe! da bog da! 13.
(knn:) ktszer ~ ki gyorsan ~ dvaput daje, ko brzo daje
ad acta u akta/spise;~feszstaviti/stavljati u spise v ad akta
adag [~ja, ~ot, ~ok] 1. <tel, stb.>
obrok, porcija; 2. orv, vegy doza
adagol [~t, ~jon] 1. (lelmet) davati [dajem] u obrocima; 2. (orvossgot) dozirati; 3. msz (gp)
dozirati; <kohszatban> arirati
adagols [~a, ~t] 1. <lelem> davanje
u obrocima/porcijama, odmeravanja
obroka; ((kzszksgleti cikkek)
racioniranje, racionisanje; 2. (orvossg) doziranje; 3. msz doziranje, ara
adagol I. mn [~t] dozirajui; II. fn
[~ja, ~t, ~k] 1. <szemly> doziralac [-raoca], delilac [-ioca] obroka;
2. msz (berendezs) fider
adakozs [~a, ~t] prilaganje, darivanje, davanje priloga
adakoz|ik [~ott, ~zk/~zon] priloiti/prilagati [-laem], darivati [-rujem], udeliti/udeljivati [-ljujem]
adakoz
I. mn [~t] dareljiv; II. fn
[~Ja> ~t, ~k] darivalac [-vaoca],
prilonik, darovalac [-vaoca], davalac [-vaoca], prinosilac [-ioca]
adakozkszsg [~e, ~et] dareljivost,
podanost, tedrost, tedrina
adalk [~a, ~ot, ~ok] 1. prinos;
2. (adat) podatak [-tka]; (tudomnyos) doprinos
dm: szl ~nl, vnl kezdi razvesti se v poeti od Kulina bana,
razvesti govor n a dugako
dmcsutka [~ja, ^t] jabuica
aand:~ alkatommal zgodnom prilikom
ads [~a, ~t, ~ok] 1. davanje; 2. rd,
tv emisija; szrakoztat zenei ~
zabavno-muzika emisija, zabavno-muziki prilog; televzis ~ televizijska emisija
adsvtel [~e, ~t, ~ek] kupoprodaja
adsvteli kupoprodajni; ~ szerzds
kupoprodajni ugovor
adat [~a, ~ot, ~ok] podatak [-tka];
~okat szolgltat dati/davati v pruiti/pruati podatke

adalap
adatgyjts [~e, ~t, ~ek] prikupljanje
podataka
adatszolgltats [~a, ~t, ~ok] davanje
podataka; dokumentacija
dz [~at; ~ul; ~abb] <dhs> ljut,
besan [-sna], goropadan [-dna];
(kegyetlen) svirep, nemilosrdan [dna]; (szrny) grozan [-zna]; ~
ellensg din-dumanin [tb -ani]; ~
gyllet ljuta mrnja
addig 1. (trben) dotle, donde; 2.
(idben) dotad(a), dotle; ~ is
dotle, donde; 3. kb'zm ~ sd a vasat,
mg meleg gvoe se kuje dok je
vrue
addigi dotadanji
addigra dotada,
dotle
adhzi [~Ja, ~t]//z adhezija
adhzis fiz adhezioni, adhezivan [-vna]
adjonisten: (kb'zm:) amilyen az ~,
olyan a fogadjisten kako se pita,
tako se odgovara; kakav pozdrav,
onakav i odzdrav
adjunktus [~a, ~t, ~ok] (egyetemen,
fiskoln) vii predava
adminisztrci [~ja, ~t, ~k] 1. administracija, uprava, upravljanje,
rukovoenje; 2. pol vlada, upravna
vlast
adminisztrl [~t, ~jn] administrovati [-rujem], administrirati, upravljati
adminisztratv administrativan [-vna];
~ eloszts administrativna (ras)podela; ~ ton administrativnim putem
admirlis [~a, ~t, ~ok] admiral
admiralits
[~a, ~t] admiralitet
ad1 [~Ja> ~t, ~k] (kzteher) porez(a);
egyenes ~ neposredan porez; zsarnoksgi ~ trt namet, hara, dahiluk;
~ al es to podlei porezu/porezi,
porezu/porezi podlean [-na]; ~
megszavazsa izglasavanje poreza;
~t kivet vmire oporezati [-em]/oporezivati [-zujem] to
ad2 Id adlloms
adalany [~a, ~t, ~ok] poreski obaveznik
adalap [~ja, ~ot, ~ok] porezna/poreska osnovica

adlloms
adlloms [~a, ~t, ~ok] rd emisiona
stanica; hosszhullm ~ dugotalasna emisiona stanica, emisiona
stanica na duge valove
adbehajts [~a, ~t] naplata, ubiranje/
uterivanje poreza v poreze
adbevalls [~a, ~t, ~ok] poreska
prijava, izjava o porezu/porezi; valovanje; ~t tesz prijaviti/prijavljivati
[-ljujem]porez; valovatif-lujem] tj
adbevtel [~e, ~t, ~ek] poreski
prihod
add ik [~ott, ~jk/~jon] nai [nae]
se, zbiti [zbude] se; deavati se;
ha alkalom ~ik ako se ukae v prui
prilika; ez abbl ~ik ovo sledi v
proizilazi v proizlazi iz toga, ovo
sleduje od toga
adfizet' [~je,~t,~k] porezni/poreski
obveznik, porezovnik
adogat [~ott, adogasson] 1. davati
[dajem], dodavati, pruati, 2. sp
(labdt) servirati (loptu)
adogat I. mn [~t] dajui, pruajui;
II. fn [~ja, ~t, ~k] 1. (szemly)
dodava; 2. sp dobaciva, server; 3.
msz (szerkezet) konstrukcija za
dodavanje (ega)
adhivatal [~a, ~t, ~ok] poreski/porezni ured, poreska uprava
adv [~e, ~et, ~ek] poreski/porezni
list v arak
adkszlk [~e, ~et, ~ek] rd
predajnik, predajni aparat
adkteles I. mn [~t] podloan [-na]
v podlee oporezivanju; II. fn
[~et] (egyn) poreski/porezni obveznik
adkulcs [~a, ~ot] porezna stopa
adoma [sja, ~t, rCk] anegdota
adomny [~a, ~t, ~ok] 1. (ajndk) dar; 2. (adakozs) prilog; prinos; nkntes ~ dobrovoljan prilog
adomnybirtok [~a, ~ot, ~ok] trt
darovnina, feudalni posed
adomnygyjts [~e, ~t, ~ek] prikupljanje priloga
adomnylevl [-vele, -velet, -velek]
trt darovnica
adomnyoz [~ott, ~zon] 1. (jtkony/kzssgi clra) darovati [-ru-

adott
jem ]/darivati, priloiti/prilagati [laem]; 2. trt (birtokot) darovati
[-rujem]/darivati; 3. (odatl)
podeliti/podeljivati [-ljujem], dodeliti/dodeljivati; cimet ~ podeliti
naslov/titulu; djat/jutalmat ~ dodeliti nagradu
adomnyozs [~a, ~t, ~ok] darovanje, darivanje
adomnyoz [~ja, ~t, ~k] darivalac [vaoca], darovalac [-vaoca], darodavac [-vca], davalac [-vaoca]
admentes [~t; ~en] osloboen/prost
od poreza v poreze
adprs [~e, ~t] poreska
prea
adoptl [~t, ~jn] adoptovati [-tujem], adoptirati, posvojiti; (fit)
posiniti; (lenyt) pokeriti
ads I. mn [~t] duan [-na] vkinek vmivel dugovati [-gujem] komu
to; biti duan kome; nem marad ~
ne ostati [-anem]/ostajati [-jem]
duan; II. fn [~a, ~t, ~ok] dunik
adslevl [-vele, -velet, -velek] rg
dugovinska obaveza
adssg [~a, ~ot, ~ok] dug, dugovanje; llandstott v hossz lejrat ~
konsolidovan dug; amortizdcisltrlesztses ~ amortizacioni dug; fedezett ~ pokriven dug; fgg ~ letei
dug; kereskedelmi ~ trgovinski dug;
~ba keveredik uvaliti/uvaljivati [-ljujem] se u dugove; ~ba veri magt
uvaliti v zagaziti u dugove, zaduiti/
zaduivati [-ujem] se; flig/nyakig
van az ~ban biti zaduen preko
glave; ~ot csinl zaduiti/zaduivati [-ujem] se, priduiti se;
~ot kifizet/kiegyenlt isplatiti v namiriti v izmiriti dug; ~ot megfizettet
naplatiti/naplaivati [-ujem] dug,
namiriti se, naplatiti se; tele van
~gal biti pun dugova, biti zaduen,
plivati u dugovima; (szl:) az ~
rpssz bart dug je zao drug
adstrs [~a, ~at, ~ak] jog sadunik
adszed [~}e, ~t, ~k] trt poreznik
adtrvny [~e, ~t, ~ek] zakon o
porezima
adott [~at] 1. dat, dan; az ~ sz
data re; 2. (jelen) az ~ eset-

adottsg

ben u datom/danom sluaju; 3.

<alkalmas> az ~ pillanatban u
danom trenutku/momentu
adottsg [~a, ~ot, ~ok] 1. <tehetsg>
obdarenost, darovitost, talenat [nta], sposobnost, zadanost; 2.
(tnykrlmny) ~ok prilike, okolnosti
advalloms [~a, ~t] Id adbevalls
advgrehajts [~a, ~t, ~ok] prisilna/
egzekutivna naplata poreza v poreze, ovrha
advgrehajt [~ja, ~t, ~k] poreski
ovrhovoditelj/egzekutor/izvritelj
ad-vev [~t] rd predajno-prijemni;
~ lloms predajno-prijemna stanica; ~ kszlk predajno-prijemna
naprava, predajno-prijemni aparat
adzs [~a, ~t] plaanje poreza/poreze
adzjik [~ott, ~zk/~zon] 1. <adt
fizet) plaati porez/porezu; 2. (tv.)
elismerssel ~ik odati/odavati [odajem] priznanje
adz/n [~ja, ~t, ~k] {adfizet) porezni/poreski obveznik, porezovnik;
poreska glava rg
adztathat [~t] oporeziv; meg nem ~
neoporeziv
Adria [~t] fldr Jadran
Adriai-tenger [~t] Jadransko more
adu [~ja ~t. ~k] krtya adut; ~val
t presei adutom; (tv is) utols ~jt
kijtssza izadutirati se; utols ~jt
megjtssza izadutirati
adutt [~Ja. ~ot, ~ok] Id adu
aerodinamika [~ja, ~t] fiz aerodinamika
aerodinamikai, aerodinamikus fiz aerodinamian f-na]
aeroplan fja, ~t, ~ok] rg aeroplan,
avion, zrakoplov
afel onamo, onud(a)
afelett nad tim
afel'l <(arrl) o tom(e); ~ biztos lehetsz
moe se u to pouzdati, u tom pogledu moe biti miran [-rna]siguran
[-rna]; ~ tudakozdik raspitivati ftujem] se o tom
affektl [~t, ~jon] afektirati, aiti se,
prenemagati [-gaem] se, pretvarati
se, prenavljati se

agg

affektls [~a, ~t] afektacija, aenje,

prenemaganje, pretvaranje, prenavljanje izvetaenost
affektlt [~at; ~an] afektiran; ~ beszd aenje; ~ hangon beszl govoriti
afektirano
affle [At] takav [-kva], onakav [-kva]
Afrika [^t] fldr Afrika
afrikai I. mn [~t] afrikanski, afriki;
II. fn [~t, ~ak] Afrikanac [-nca],
Afrianin; <n> Afrikanka, Afrianka
afrozsiai [~t] afroazijski
g [~a, ~at, ~ak] 1. grana, hvoja;
~at hajt granati se; 2. (csald) ogranak [-nka], izdanak [-nka], loza;
apai ~ muka loza/grana; lemen ~
silazna grana/loza; 3. <foly> rukav, rukavac [-vca], reni krak,
rukav reke; 4. tv (tudomnyban,
termelsben) grana, odeljenje, ogranak [-nka]; 5. (szl:) eszem ~ban
sincs nije mi ni na kraj pameti
aga [~ja, ~t, ~k] trt aga; ~ felesge
aginica
gacska [~ja, -it, ~k] granica
agancs [~a, ~ot, ~ok] rog, rogovlje
agr [agara, agarat, agarak] hrt,
boitda, ogar; kis ~ hrti; nstny ~
hrtica; (szl:) htrbb az agarakkal!
obuzdaj se ! uzdri se, (k) sebi ruke!
agarszat [~a, ~ot, ~ok] vad lov
sa hrtovima
gas rakljast
gas-bogas granat, ravast
gaskodik [~ott, ~jk/~jon] 1. (ember) propinjati [-njem] se; 2. <l>
propeti [-pnem]/propinjati se, uspropinjati se
gazat [~a, ~ot, ~ok] 1. <f> granje;
2. tv grana, ogranak [-nka], sektor;
npgazdasgi ~ privredni sektor
gaz|ik [~ott, ~zk/~zon] razgranati/razgranavati s razgranjivati [njujem] se
gens [~a/~e, ~t, ~ok/~ek] 1. ker,
pol, rg agen(a)t [-nta]; 2. vegy
(hatanyag) agen(a)t
gfrsz [~e, ~t, ~ek] pila za grane
agg I. mn [~ot] prestar, mator; II.
fn [~ot, ~ok]starac [-rca], starina h

aggly
aggly [~a, ~t, ~ok] 1. (aggodalom, j
szorongs) briga, zabrinutost, zebnja,
2. (ktely) sumnja; ~t kelt
izazvati [-zovemJ/izazivati sumnju
agglyoskod|ik [~ott, ~jk/~jon] 1.
zabrinuti [-nem]/zabrinjavati se; 2.
pejor (tlzott agglyai vannak) biti
krajnje/preterano savestan I-sna],
biti skrupulozan [-zna]; 3. (ktelye
van) sumnjati agglyoskod [~t] 1.
zabrinut; sumnjiav; 2. pejor
(tlzottan agglyos) krajnje/preterano
savestan [-sna], skrupulozan [-zna]
aggastyn [~a, ~t, ~ok] starac [-rca],
starina h
aggaszt [~ott, agasszon, ~ani] zabrinjavati; ez ~ engem to mi zadaje
brige
aggaszt [~t; ~an] zabrinjavajui,
to zadaje brige; llapota ~ stanje
mu je zabrinjavajue aggat [~ott,
aggasson] veati; ruht ~ (moss utn)
veati rublje i haljine aggkor [~a, ~t]
starako doba, duboka starost aggkori
[~t] staraki; ~ gyengesg
staraka slabost/iznemoglost
agglegny [~e, ~t, ~ek.] matori momak [-mka], (stari) neenja, stari
bear aggodalmaskodik [~ott,
~jek/~jon]
Id agglyoskodik
aggodalmaskod id agglyoskod
aggodalom [-Ima, rlmat, -lmak] zabrinutost, briga; -Imat kelt zabrinuti
[-nem]/zabrinjavati aggds [~a,
~t, ~ok] zabrinutost aggdjik
[~ott, ~jk, ~jon] (za)bri-nuti se,
strepeti [-pim]; ne ~j! budi bez
brige! ne ~j ezrt! ne brini se
zbog toga ! ~ik az letemrt strepi za
moj ivot
aggd [~t; ~(a)n] zabrinut; ~ pillants zabrinut pogled aggszz [~e,
~et, ~ek] usedelica,
usielica
agilis [~at; ~an; ~abb] agilan [-Ina],
radin, okretan [-tna], hitar [-tra],
marljiv, ustar [-tra] agitci [~ja,
~t. ~k] agitacija;

agrrszocialista
~ s propaganda agitacija i propaganda agltcis [~at] agitacioni; ~
kzpont
agitacioni centar [-tra] agitcispropaganda osztly agitacio-nopropagandni odsek, Agitprop agitl
[~t, ~jon] agitovati [-tujem],
agitirati
agitl [~t] agitacioni agittor [~a,
~t, ~ok] agitator agnoszkt [~t, ~jon]
agnoscirati agnia [~ja, ~t] agonija,
umiranje,
izdisanje
agonizl [~t, ~jon] umirati [-rem],
pasti [padnem] u agoniju, biti na
samrti, boriti se s duom goston
[~t] August(in), Avgust(in) agrr [~t]
agraran [-rna], poljoprivredni,
agrikulturni, zemljoradniki, teaki,
ratarski agrr- Id agrr agrrllam
[~a, ~ot, ~ok] agrarna
drava, poljoprivredna zemlja
agrregyetem [~e, ~et, ~ek] univerzitet poljoprivrednih nauka, agrarni
univerzitet agrr-ipari (orszg)
poljoprivredno-industrijski agrrkapitalizmus [~a,
~t] agrarni
kapitalizam, reim veleposednika
agrrkrds [~e, ~t, ~ek] agrarno
pitanje agrroll [~ja, ~t] agrarne
makaze/
kare tb agrrorszg [~a, ~ot,
~ok] agrarna
zemlja
agrrprt [~Ja ~ot> ~ok] agrarna
partija/stranka; zemljoradnika partija/stranka; partija/stranka zemljoradnika agrrpolitika [~ja, ~t]
agrarna/poijoprivredna
politika agrrproletr
a
[~J > ~t, ~ok] zemljoradniki/agrarni
proleter v prole-tarac [-rca]
agrrproletaritus [~a, ~t] agrarni
proletarijat agrrreform [~ja, ~ot,
~ok] agrarna
reforma
agrrszocialista [*ja, ~t, ~k] trt
agrarni socijalist(a)

agrrszocializmus

agrrszocializmus [~a, ~t] agrarni

socijalizam
agrrtudomny [~a, ~t, ~ok] agrarna
nauka
agrrvlsg [~a, ~ot, ~ok] agrarna
kriza, kriza poljoprivrede
agrrverseny [~e, ~t, ~ek] agrarno
takmienje
agresszi [~Ja> ~t, ~k] agresija, napadaj), nasrtaj
agresszis agresorski, napadaki
agresszv [~at~/et; ~an/~en] agresivan [-vna], napadaki, nasrtljiv
agresszor [~a, ~t, ~ok] agresor, napada, nasrta
agrobiologia [~ja, ~t] agrarna biologija
agrokmia [~ja, ~t] agrohemija, agrokemija
grlszakadt [~ja, ~at, ~ak] beskunik, golja, gola, puki siromah,
tikva bez korena
agronmla [~ja, ^it] agronomija,
nauka o poljoprivredi
agronmus [~a, ~t, ~ok] agronom,
inenjer poljoprivrede
agrotechnika [~ja, ~t] agrotehnika
agrotechnikai
agrotehniki
gsepr [~Je ~t> ~k] metla od grana
gvilla [~ja, M, rik] mgazd rava
agy [~a, ~at, ~ak] 1. <agyvel>
mozak [-zga]; 2. .(kerkagy) glavina; 3. <pusk> kundak
gy [~a, ~at, ~ak] 1. krevet, postelja, odar [-dra]; (pl hlkocsiban,
kajtben) leaj; sszecsukhat ~
preklopna postelja; lefekszik az
~ba lei [legnem] u krevet; ~ban
fekv beteg on lei bolestan; ~ban
marad uvati postelju; ~at
(meg)vet nainiti v raspremiti v
prostreti v namestiti postelju; 2. hallos ~ samrtnika postelja; 3. ~at
htiz promeniti posteljinu; 4. tv
~nak dl zaleati, razboleti se; az
~at nyomja uvati postelju; 5. ld
gyas; 6. msz leite
gy- krevetski, posteljni
agyafrt f~at; ~an; ~abb] prepreden,
prefrigan, prefinjen
[~ja, ~ot] glina, ilovaa, gnjila,

agyba-fbe

ilo; getett peena glina; ~bl

val
glinast, od gline/ilovae
agyagbnya [~ja, -it, ^k] nalazite
ilovae/gline agyagedny [~e, ~t,
~ek] zemljano
posue, zemljani sud, zemljanica;
kis
~ grne [-eta] agyagfld [~Je>
~et> ~ek] glinica,
grnara agyaggalamb-lvszet [~e,
~et] sp
gaanje na glinene golubove
agyagipar [~a, ~t] keramika
agyagminta [~ja, -it, *ik] uzorak
[-rka] v mustra ilovae/gline
agyagos [~at; ~an; ~abb] glinast/ilovaast, ilovaan [-na]; ~ homok
ilovaast/glinast pesak [-ska]; ~ kavics ilovaast/glinast ljunak [-nka]
agyagpala [~ja, ~t, -ik] glinoviti kriljavac [-vca]/kriljac [-ljca]
agyagpipa [~ja, <ct, ^k] lula od gline
agyagrteg [~e, ~et, ~ek] glinast
sloj agyagtl [~a, ~at, ~ak]
kalenica,
zemljana zdela agyagtalaj [~a, ~t,
~ok] glinasto tlo/
zemljite; glinasta zemlja
agyalgyult I. mn [~at] paralitian
[-na]; slabouman [-mna], kretenast; II. fn [~Ja ~at> ~ak] paralitiar agyar [~a, ~t, ~ak] kljova,
zub dera
vepra agyarkod|ik [~ott, ~jk
/~jon] ljutiti
se na koga, imati pik na nekoga,
odnositi se neprijateljski, biti kivan na koga gyas I. mn [~(a)t]
. . . sa kreveta
II. fn [~a, ~t, ~ok] rg prilenica, nalonica, sulonica gyas [~a,
~t, ~ok] leja, leha, gredica gyassg
[~a, ~ot, ~ok] rg sulonitvo gyaz [~ott, ~z*on]
namestiti/nametati postelju, prostreti/prostirati
[-rem] krevet gyazat [~a, ~ot,
~ok] msz leite,
leaj agyba-fbe: ~ dicsr hvaliti
koga na
sva usta, preterano hvaliti; ~ ver
izlemati, pretui [-uem]

gybett

gybett [~e, ~et, ~ek] krevetski/posteljni uloak [-oka], podvlaka

agydaganat [~a, ~ot, ~ok] orv modani tumor, tumor u mozgu
gyk [~a, ~ot, ~ok] orv slabina
gyksrv [-e, -et, -ek] orv kila
gykzsba [~ja, ~t] orv lumbago,
krstobolja, probadanje u krstima
egyel [~je, ~t, ~k] sag/zastira/ilim
pred posteljom
agyrelmeszeseds [~e, ~t] zakreavanje/ovapnjenje modanih sudova,
arterioskleroza mozga/modana
gyfej [~et] elo kreveta/postelje
agyfggelk [~e, ~et] orv modana
lezda unutranjeg luenja, modani privesak [-ska], hipofiza, lezdani organ na temelju lobanje
agyhrtya [^ja, M, xik] orv modana
opna/maramica, modanica
agyhrtyagyullads [~a, ~t, ~ok]
zapaljenje/upala modanice v modane maramice/opne, meningitis
gyhuzat [~(j)a, ~ot, ~ok] posteljna
prevlaka/navlaka
agyideg [~e, ~et, ~ek] orv ivac [vca] mozga
gykabt [~ja, ~ot, ~ok] noni
kaput
agykreg [-rge, -rget] modana kora,
kora mozga
agylgyuls [~a, ~t] orv omekanje
mozga
gyleped [~je, ~t, ~k] krevetski/posteljni arav
agymegbetegeds [~e, ~t, ~ek] orv
bolest mozga
gymelegt [~}e, ~t, ~k] termofor,
posteljni/krevetski zagreva, grejalica za krevet
gynem [~je, ~t] krevetnina, posteljina, posteljno rublje; ~t vlt
promeniti posteljinu
agyonbeszl [~t, ~jen]tenadgovoriti/
nadgovarati
agyoncsap [~ott, ~jon] ubiti [-ijem],
utuci [-uem]
agyoncskol [~t, ~jon] izljubiti
agyondicsr [~t, ~jen]hvalisati[-iem],
preterano hvaliti, nahvaliti
agyondolgoztat [~ott, -tasson] vkit

agyonver

satreti s satrti/satirati [-rem] v

upropastiti/upropatavati s upropaivati [-ujem] nekog suvie
velikim radom

agyondolgozza magt istroiti se, is-

patiti se, preraditi se, satrti [-rem]/

satirati [-irem] se u radu v radei,
ubiti [-ijem]/ubijati se radei, naraditi se
agyonfraszt [~ott, -asszon] 1. premoriti, preumoriti, suvie umoriti,
izmuiti; 2. ~ja magt premoriti se
agyongzol [~t, ~jon] pregaziti, zgaziti
agyongytr [~t, ~Jn] vkit razgnjaviti, premoriti nekoga

agyongytrt premoren

agyonhajszol [~t, ~jon] 1. satrti [rem]/satirati [-rem]; ~ja a lovat

satrti konja; 2. ~ja magt satrti [rem]/satirati [-rem] se(be)
agyonhallgat [~ott, -gasson] preutati [-tim]; a kritika ~ta ezt a
regnyt kritika je preutala taj roman
agyonknoz [-kn(o)zott, ~zon] izmuiti
agyonlovagolja magt izjahati [-jaem]
se
agyonl [~tt, ~Jn] 1. streljati, ubiti
[-ijem] iz puke, ubiti metkom; 2.
-lvi magt ubiti [-ijem] se pukom/
revolverom; upucati se biz
agyonlvs, agyonlvets [~e, ~t]
streljanje
agyonnypm [~ott, ~jn] zgnjeiti
agyonsjt [~ott, ~son] ubiti [-ijem],
pretui [-uem]
agyontapos [~ott, ~son] zgaziti, ubiti
[-ijem] gaenjem
agyonuntat vkit [~ott, -tasson] prignjaviti nekoga, strano dosaditi/dosaivati [-ujem] kome
agyont [~tt, -ssn] 1. ubiti [-ijem].
prebiti, dotui [-uem], (biz:) ha
~nek, sem tudom/rtem ubij me ako
razumem; 2. tv ~i az idt utuci [uem] v prekratiti/prekraivati [ujem] v skratiti/skraivati [-ujem]
vreme
agyonver [~t, ~jen] umlatiti, premlatiti, ubiti [-jem]

agyonzablja magt
agyonzablja magt durva prederati [rem] se
gyrajr [~J a> ~t, ~k] fn zakupac [pca] kreveta, prenoivalac [-vao-ca]
agyrzkds [~a, ~t] orv potres mozga
agyrm [~e, ~et, ~ek] utvara, avet,
fantom, tlapnja, privienje
agysebszet [~e, ~et] orv hirurgija/kirurgija mozga
agyszlhds [~e, ~t, ~ek] orv kaplja
mozga, modana kap(lja), kap(lja)
u mozgu
agyszvet [~e, ~et, ~ek] orv modano
tkivo
agyszlemny [~e, ~t, ~ek] ir, pejor
opsena, nastran pojam, fantazmagria, nelogina/nesklapna misao
gytakar [ja, ~t, ~k] Id gytert
gytl [~a, ~at, ~ak] orv guska
agytekervny |~e, ~t, ~ek] orv modana vijuga
gytert [~j e> t~, ~k] krevetski/posteljni prostirao
gyt [~ja 7~t ~kl kat top; gyorstzel
~ brzometni top; lgvdelmi ~
protivavionski top; messzehord ~
dalekometni top; pncltr ~ protivoklopan/protivtenkovski top, protukolac [-Ica]; ~ tvolsga topomt
gycs [-csve, -csvet -csvek] topovska cev
gydrgs [~e, ~t, ~ek] topovska
tutnjava/grmljavina, topovska pucnjava
gygoly [~J a ~t, ~k] ir, rg topovsko zrno, topovski metak [-tka]
gylvedk [~e, ~et, ~ek] kat
topovski metak gylvs [~e,
~t, ~ek] topovski
pucanj [-cnja]/hitac [hica]
gylvsnyi: ~re na topomt
gynaszd [~J a > ~t> ~ok] kat, haj
monitor, topovnjaa gynt [~je,
~t, ~k] rg, topolivac [-vca]
gyntde [~ie, ~t, ~k] topolivnica
gytalp [~a, ~at, ~ak] kat lafet,
lafeta

10

ahogy
gytorok [-torkot, -torkok] kat drelo
gytltelk [~e, ~et] tv, pejor
topovska hrana
gytz [-tze, -tzet, -tzek] topovska paljba/vatra
gyz [~ott, ~zon] pucati iz topa/
topova
gyzs [~a, ~t] topovska pucnjava/
paljba; kanonada
agyvel [~je, ~t] orv mozak [-zga]
agyvel'gyullads [~a, ~t] orv zapaljenje/upala mozga
agyvrszegnysg [~e, ~et] orv malokrvnost/anemija mozga
agyvrzs [~e, ~t] orv krvarenje/
krvavljenje mozga, izliv krvi u
mozgu
ah isz (csodlkozs) ah
ahny koliko; ~ . . ., annyi . . . koliko. . ., toliko . . .; szl ~ hz, annyi
szoks koliko ljudi, toliko udi;
druga zemlja, drugi obiaji; svaki po
svome
ahnyszor koliko god puta
ahelyett 1. (helyette) mesto toga;
dolgoznia kellett volna, de ~ elment
stlni trebalo bi da radi, a mesto
toga otiao je u etnju; 2. ~ hogy
. . .umesto da.. . ; ~, hogy tanulna
umesto da ui
ahhoz I. nvm k tome/toj, k onome/onoj; do toga/te; do onoga/one; ~ ti
hzhoz k onoj kui; II. hat 1. ~
nincs kedvem nisam raspoloen za to;
~ nincs rzke nema smisla za *"o;
2. ~ kpest prema tome; u poreen ju
s tim
ht [~ott, ~son] vmit eznuti [-nem],
udeti [-dim] za in. htatos [~at;
~abb] poboan [-znaj,
boguugodan [-dna]
htozjik [~ott, ~zk|~zon] vmire
udeti [-dim], eznuti f-nem] za
im
ahogy I. (amint, mikpp(en)) kako,
kao to, tono; ~ akarja kako mu
je drago; ~ hallom kako ujem, kao
to ujem; ~ kedve tartja kako mu je
drago; ~mondjk tono kau v vele;
~ tetszik kako eli, kako ti je volja,
~ vesszk kako se uzme; 2. (amikor;

ahogyan
mihelyt) ~ ksz vagy im bude
gotov
ahogyan Id ahogy 1.
ahol 1 hat 1. gde; 2. ~ csak gde mu
drago, bilo gde, gde god
ahol2 mutatsz np eno; ~ (van) ni! v
~ jn ni/ppen! eno ga !
ahonnan 1. odakle, otkud(a); 2. ~
csak odakle/otknda mu drago
ahova, ahov 1. kud(a); 2. ~ csak
kuda mu drago, bilo kuda
ajak [ajka, ajkat, ajkak] 1. usna;
ajkba harap ugristi se za usne; 2.
(tv:) a np ajkn l ivi u usmenom
predanju naroda
ajak- 1. usneni; 2. nyelv usneni, labijalan [-Ina]
ajakhang [~J a > ~ oi > ~ok] nyelv
usmeni suglasnik, labijal
ajakos nv I. mn [~at] usnat; II. fn
[~ok] Id ajakosvirgak
ajakosvlrgak nv usnatice, usnae,
labijate tb, n
ajakrzs [~a, ~t, ~ok] ru za usne
ajndk [~a, ~ot, ~ok] poklon, dar;
~ba kap dobiti [-ijemj/dobijati s
dobivati na poklon; kzm ~ lnak ne
nzd a fogt darovnome konju
zubi se ne gledaju
ajndkbolt |~J a> ~ot, ~ok] prodavnica poklona
ajndkcsomag [~Ja> ~t> ~ok] poklon-paket
ajndkoz [~ott, ~zon] pokloniti/poklanjati, darovati [-rujem], darivati,
dabaisati [-iem]
ajndkoz [~Ja, ~t> ~k] darivalac [aoca]
ajnl [~ott, ~jon] 1. preporuiti/preporuivati [-ujem], predloiti/predlagati f-laem]; 2. figyelmbe ~
preporuiti/preporuivati [-ujem ]
neijoj panji; 3. ~va ad fel (levelet) predati/predavati [-dajem]
preporueno; 4. ~om magam (elkszns) klanjam se, preporuujem v preporuam se
ajnls [~a, ~t, ~ok] 1. preporuka;
2. (knyvben) posveta
ajnlat [~a, ~ot, ~ok] (ker is) ponuda;
hzassgi ~ brana ponuda; ~ot

11

ajtmlyeds
benyjt podneti ponudu; ~ot tesz
initi v staviti/stavljati ponudu
ajnlatos [~at; ~abb] preporuiv,
preporuljiv; nem ~ nije preporuivo/preporuljivo, ne preporuuje se
ajnlattev [~je, ~t, ~k] fn ker ponua
ajnlkozs [~a, ~t, ~ok] nuenje
ajnlkozik [~ott, ~zk/~zon] vmire
nuditi se, preporuiti/preporuivati
[-ujem] se, ponuditi/ponuati s
ponuavati se, predloiti/predlagati
[-laem] sebe za neto
ajnl [~J a ~t, ~k] preporuitelj,
preporuivalac [-aoca]
ajnllevl [-vele, -velet, -velek] pismena preporuka
ajnlott [~at] 1. preporuen; 2. ~
levl (postai) preporueno pismo
ajnlva: ~ ad fel (levelet) predati/predavati [-dajem] preporueno
ajka [~ja, -it, ~k] ll mala sardela
jtatos ["-at, ~an, ~abb] poboan [na]; ~ember bogomoljac [-ljca]; ~
n bogomoljka
jtatossg [~a, ~ot, ~ok] pobonost,
bogomoljstvo
ajt [ajtaja, ~t, ~k] vrata tb; szrnyas ~ dveri [csak tb]; ~ban ll
stajati na vratima; bevgja az ~7
zalupiti vratima; (szl:) mindenki
seperjen a maga ajtaja elli svak
ispred svoje kue neica mete, svak
neka gleda svoj posao; ~stul ront a
hzba rupiti na vrata, banuti [-nem]
iznenada, odjednom upasti [-adnem j
u kuu
ajtcseng [~je, ~t, ~k] zvonce na
ulazu/vratima
ajtflfa [^,ja, ^t, ^k] ragastov
ajtkarika [~ja, ~t, ~k]/rf ajtkopogtat
ajtkilincs [~e, ~et, ~ek] kvaka, kuka, ruica brave, ruica na vratima
ajtkopogtat [~J a . ~t, ~k] fn rg
zvekir, (h)alka (na vratima)
ajtkulcs [~a, ~ot, ~ok] klju od
vrata
ajtmlyeds [~e, ~t, ~ek] udubljenje
oko vrata

ajtnyls
ajtnyls [~a, ~t, ~ok] 1. otvor (od/
za) vrata; 2. (bejrat) ulaz u kuu
ili sobu
ajtpnt [~J a ~ot, ~ok] arka
ajtszm [~a, ~ot, ~ok] broj vrata
ajtszrny [~a, ~at, ~ak] vratnica,
krilo (od) vrata
ajttok [~Ja ~ot, ~ok] okvir vrata,
ragastov
ajtvasals [~a, ~t, ~ok] okov za vrata
ajtzr [~ja> ~ot, ~ak] brava (na
vratima)
juls [~a, ~t, ~ok] nesvest, nesvestica
jult [~at; ~an] onesveen
akc [~a, ~ot, ~ok] bagrem, bagren,
akacija
akc- bagremov, bagrenov, od bagrema/bagrena
akcerd [~t, ~k] uma od bagrema/
bagrena; <kisebb> bagremar, bagremik
akcfa [*ja, ^t] <faanyag> bagremovina, bagrenovina
akcmz [~e, ~et] bagremov/bagrenov med, bagremovac, bagrenovac [vca]
akcos I. mn (p/ iit> bagremov, bagrenov, od bagrema/bagrena; II. fn
[~a, ~t, ~ok] bagremar, bagremik,
bagrenar, bagrenik
akcsor [~a, ~t, ~ok]red od bagrema/
bagrena
akad [~t, ~jon] 1. (beleakad vmibe)
zapeti [-pnem]/zapinjati [-njem]
o neto; (tv is) horogra ~ zagristi [rizemj/zagrizati za udicu; (tv:)
torkomon ~ a sz re mi je zapela u
grlu; 2. (rbukkan) nyomra ~
vminek ui [uem]/ulaziti emu u
trag; ismerskre ~ naii [naiem]/
nailaziti na poznanike; 3. (addik,
kerl vmi> nai [nae] se; dolga ~t
imao je posla; keze gybe ~ doi
komu do ruku
akadly [~a, ~t, ~ok] 1. (kat is)
zapreka, prepreka, pregrada; 2. sp
prepona; veszi az ~t preskoiti
preponu; 3. tv prepreka, zapreka,
smetnja, spreica; ~ba tkzik naii

12

akar
[naiem]/nailaziti na prepreke v na
zapreke; ~ grdt vmi el initi
prepreke/zapreke/smetnje
emu;
legyz/lekzd minden ~t savladati/
savlaivati [-ujem] sve tekoe;
~t tmaszt praviti prepreke/zapreke
akadlyfuts [~t] sp preponska trka,
tranje s preponama
akadlyfut [~Ja> ~t, ~k] sp preponac
[-nca]
akadlyoz [~ott, ~zon]spreiti/spreavati
akadlyoztats [~a, ~t]: ~ esetn
u sluaju v za sluaj prepreke;
~ miatt zbog spreenosti/zapreenosti
akadlytalan nesmetan; (szabad) slobodan [-dna]
akadlytalanul bez zapreke/prepreke/
smetnje, nesmetano
akadlyverseny [~t, ~ek] sp trka na
prepone v sa preponama
akadkoskodik [~ik, ~jk/~jon] stvarati prepreke/zapreke, praviti smetnje, angrizati; (okoskodik) mudrovati [-rujem]
akadkoskod [~ja, ~t, ~k] angrizalica h, n
akadmia [~ja, -it, ~k] akademija;
Tudomnyos Akadmia Akademija
nauka/znanosti
akadmiai akademijski; (fiskolai)
akademski; ~ kiadvny Akademijino izdanje; ~ nvendk (fiskolai
hallgat) student akademije v visoke kole, visokokolac [-lca]
akadmikus I. mn [~at] akademski;
~ vita akademska diskusija II. fn
[~a, ~t, ~ok] akademik
akadozs [~a, ~t, ~ok] 1. (munk)
zapinjanje, zastajanje; 2. (dadogs)
mucanje
akadozjik [~ott, ~zek/~zon] 1. (munka) zapinjati [-njem], zastajati [jem]; 2. (beszd) zapinjati; 3.(dadog) mucati
akantusz [~a, ~t, ~ok] nv tratorak [rka]
akar [~t, ~jon] hteti [hou, hoe];
~ (nem ~) vmit tenni hoe (nee) n
eto da radi v ini; mit ~ ez jelenteni ?

akr

ta to treba da znai? mit ~ ezzel

mondani? ta hoete time da kaete?
2. (hajt, kvn) hteti [hou, hoe],
eleti [-lim]; ahogy ~od kako hoe
v eli; nem ~ok nnek rosszat ja
vam ne elim zla
akr I. hat makar, ma; ~ csak egy
rra is makar samo i na jedan as;
~ el se gyere ma i ne doao; ma i da
ne doe; II. ksz 1. (akrcsak)
ba kao; gy dolgozik ~ egy frfi ona
radi ba kao mukarac; 2. (szsz eh as on l ts ba n) ~ . . . ~ . . .
b i l o. . . b i l o, i l i. . . i l i, a. . . a. . . ;
~ hiszi ~ nem verovao ili ne; ~
ma ~ holnap bilo danas bilo sutra
akarat [~a, ~ot, ~okj 1. volj; szabad ~bl po sopstvenoj volji; ~
nlkli ember bezvoljnik; 2. (szndk) ~a ellenre preko volje, protiv
svoje volje; ~om ellenre protiv moje
volje; ~tal (szndkosan) hotice,
hotimice, hotimino, namerno; a
legjobb ~tal\XL najbolju volju; a legjobb ~talsem ni uz najbolju volju
ne
akarater' [-ereje, ~t] snaga/sila volje
akaratlan nehotian [-na], nenameran [-rna]
akaratlanul nehotice, nenamerno
akaratos [~at; ~an; ~abb] samovoljan
[-ljna]; (nfej) tvrdoglav; (makacs) jogunast
akaratoskod|lk [~ott, ~jk/~jon] postupati samovoljno, biti samovoljan
[-ljna]; (makacskodik) joguniti se
akrcsak ba kao; (olyan) ~ az apja
isti otac; ba kao otac mu
akrhogy bud kako, bilo kako, kako
mu drago, ma kako v ma na koji
nain
akrhogyan Id akrhogy
akrhol gde mu drago, ma gde; ~
vagyok ma gde bio; ma gde da sam
akrhonnan ma odakle, odakle bilo
akrhova, akrhov bilo kamo, kamo
god, kamo mu drago
akrki ma (t)ko; (t)ko mu drago,
svako
akrki ijigod, toiji
akrmeddig dokle god, ma dokle

akcirdiusz

13

akrmelyik ma koji, (t)ko mu drago,

koji mu drago
akrmennyi ma koliko, koliko mu drago
akrmerre kuda god, kuda mu drago,
bilo kuda, svuda kuda
akrmi bud+o, to/ta mu drago,
to god, ma to
akrmikor kad god, ma kad, kad
bilo
akrmilyen ma kakav [-kva], kakav
(god) mu drago, kakav god, bilo
kakav
akarnok [~a, ~ot, ~ok] karijerist(a)
h, lakta
akardz|ik [~ott, -ddzk|-ddzon]
(kedve van vmit tenni): nem ~ic
nekem nee mi se, ne da/daje mi se,
ne raci mi se
akarva: ~, nem ~ Id akarva-akaratlan
akarva-akaratlan hteo ne hteo, hoe-nee
akaszt [~ott, akasszon, ~ani] 1. (szemlyt, trgyat) obesiti, veati: a kpet a falra ~ja obesiti sliku na zid;
2. (kapcsol vmibe) zakaiti; (vmihez, vmi utn) prikaiti; 3. (tv:)
nyakba ~ vkinek vmit privezati [veem] komu to, natovariti/
natovarivati [-rujem] komu to na
vrat
akaszts [~a, ~t, ~ok] veanje
akaszt [~Ja ~t, ~k] 1. (vllfa) vealica; 2. (kabton, nadrgon) vealjka, uska
akasztra [~ja, <^t, -ik] veala tb;
Ara val ember obeenik, obeenjak;
ri>ra val n obeenica

akasztfayirg [~ot, ~ok] obeenjak,

okaenjak
akaszthorog [~ja, -rgot, -rgok] kuka
(za veanje kotla/bakraa); (halszboton) udica
akasztlnc [~a, ~ot, ~ok] lanac za
veanje/okaenje
akci [~Ja> ~t, ~k] akcija; ~ba lp
stupiti/stupati u akciju v dejstvo
akciegysg [~e, ~et] pol jedinstvo
akcija
akcirdiusz [~a, ~t] (kat is) akcioni
radijus, domet delovanja

aki

aktv

14

aki 1. (t)ko, koji, tono; ~nek komu, i

kome; ~t koga, tono; azok, ~k
oni. . . koji; itt nincs ember, ~ ne
tudna errl ovde nema oveka koji ne
zna za to; ez az az ember, ~vel
tegnap tallkoztunk ovo je ovek
tono smo ga jue sreli 2. ~ csak
(t)ko god, bilo (t)ko aki iji
akknt t akkppen akkppen tako, na
taj nain akklimatlzl [~t, ~jon]
aklimatizirati,
aklimatovati [-tujem]
akklimatizldlik [~ott, ~jk/~jon]
aklimatizirati se, aklimatovati [-tujem] se, priviknuti/privikavati se na
podneblje, prilagoditi/prilagoavati se
nekoj sredini akkor onda, tada, to; ha
lejssz, ~ is
jn ako ti doe, to e1 i ona doi akkora
toliki, onoliki akkord
[~J > ~ot, ~ok]
zene akord akkord2 [~ja, ~ot]
(teljestmny/darab szerinti
brrendszer) akord; ~ban dolgozik
raditi na akord akkordbr [~e, ~t,
~ek] akordna plata akkordmunka f~ja,
rCt, ^ik] akordni
rad, rad na akord, rad po komadu
akkordmunks f~a, ~t, ~ok] akordni
radnik, akordant, akorda, paretar
akkordszerz'ds [~e, ~t, ~ek] akordantski ugovor akkori ondanji,
tadanji akkoriban onda, tada, u ono
doba akkorra (arra az idre) doonda,
donde,
do onoga vremena
akkreditl [~t, ~jn] dipl akreditovati [-tujem], akreditirati, podeliti
punomo diplomatskom predstavniku
akkumulci [~Ja> ~t]
akumulacija
akkumull [~t, ~jn] akumulisati
[-iem], akumulirati akkumultor
[~a, ~t, ~ok] miisz akumulator;
~ feltlt
(na)puniti akumulator
akna1 [^cja, rCt, ^ik] 1. bny okno;
2. kat, rg (robbananyaggal 2tlttt
fld alatti reg) lagum akna [~ja,
~t, ~k] kat mina; idztett ~
tempirana mina

akna- 2 bny rovni

akna- kat minski
aknapts [~e, ~t, ~ek] bny graenje okna
aknafolyos [~ja, ~t, ~k] bny potkop
aknahaj [~ja>
~t> ~k] Id aknarak
aknamez' [~Je> ~*> ~k] ^a' minsko
polje
aknamunka [~ja, ~t, rCk] podrivaki
rad, rovarenje, diverzija
aknarak fn [~ja, ~t, ~k] kat (haj)
polaga mina, minopolaga
aknsz1 [~a, ~t, ~ok] bny rudarski
nadzornik
aknsz2 [~a, ~t, ~ok] kat miner
aknaszed fn [~je> ~t, ~k] kat 1.
(egyn) skuplja mina; minoistraiva; 2. (haj) minolovac [-vca]
aknaszn [-szene, -szenet] rovni/nereetani ugalj
aknavet' kat I. mn minobacaki;
II. fn [~je, ~t, ~k] 1. (lfegyver)
baca mina, minobaca; 2. (szemly) vojnik minobacake jedinice
aknazr [~a, ~at, ~ak] kat pojas
mina, minski pojas, minska brana; zatvaranje/zatvor minama
ak [~ja, ~t, ~k] (rmrtk) akov
akol [akla, aklot, aklok] np tor, obor,
trio
kombkom [~ja, ~ot, ~ok] krabanje, krabotina, svraje noge tb
akzben meutim, meduvremeno
akrobata [^ja, ^it, *ik] akrobat(a) h;
(ktltncos) pelivan
akrobatamutatvny [~a, ~t, ~ok]
akrobacija, vratolomija, akrobatska
atrakcija
akrobatikus [~at; ~an] akrobatski;
pelivanski
Akropolisz [~t] fldr, trt Akropola
akt [~ja, ~ot, ~ok] miiv akt
akta [-cja, rCt, ^k] spis, akt
aktacsom [~ja, ~t, ~k] sveanj
f-nja] spisa aktatska [~ja, ^t,
Ak] tana/torba
za spise, aktovka, portfelj aktv [~at;
~an; ~abb] aktivan [-vna], radin,
delatan [-tna], delotvoran [-rna];
ember aktivan ovek; ~ lakossg
(keres/dolgoz) radno/ak-

aktiva
tivno stanovnitvo; ~ tiszt aktivan
oficir/asnik; ~ vlasztjog aktivno
pravo glasa
aktiva [*cja, rit, ^ik] pol 1. (csoport)
aktiv (grupa); 2. (szemly) aktivista
ft; 3. ker aktiva; Ak s passzvk
aktiva i pasiva aktvartekezlet [~e,
~et, ~ek] pol
savetovanje aktivista aktivits [~a,
~t] aktivnost, aktivizam
[-zrna] aktivizl [~t, ~jon]
aktivizirati, aktivizovati [-zujem]
aktulis [~at, ~an; ~abb] aktualan,
aktuelan [-Ina], sadanji, savremen,
suvremen; ~ krdsek aktuelna pitanja
aktualits [~a, ~t, ~ok] aktuelnost,
savremenost, suvremenost, sadanjost, dananjost | aktus [~a, ~t,
~ok] akt, delo, in akusztika [^ja,
^t, ^,k] akustika akusztikus [~at,
~an, ~abb] akustian [-na]
akut 1. orv (heveny) akutan [-tna];
betegsg akutna v naglo nastupela
bolest; 2. tv gorui; ~ krds
gorue pitanje, pitanje koje trai
hitno/brzo reenje
akvareli [~je, ~t, ~ek] miiv akvarel
akvarellfesto' [~je, ~t, ~k] slikar
akvarelist(a) h
akvrium [~a, ~ot, ~ok] akvarij(um)
al- 1. donji; 2. (kat is) pod-, vicel 1. (hazug, hamis) laan, [-na],
kriv, krivotvoran [-rna]; 2. (lltlagos) tobonji; 3. (ltszlagos,
nem valdi) prividan [-dna] al I.
nvut pod; az ablak pod prozor; ad
~ esik podlee oporezivanju; (tv:)
egy kalap ~ vesz staviti/stavljati u
isti lonac [-nca] II. hat niz, dole; fel
s ~ gore dole alaknz [~ott, ~zon]
I. kat potkopati/potkopavati, podriti
[-rijem]/pod-rivati, minirati;
potkopati lagumom (rg) 2. tv Id
als alaknzs [~a, ~-t] potkop,
miniranje,
postavljanje mina pod neto als
[~ott, ~son] (tv is) potkopati/
potkopavati; ~sa az egszsgt na-

15

alfest
ruiti/naruavati v kvariti zdravlje;
~sa a tekintlyt potkopati neiji
ugled
alabrd [~ja, ~ot, ~ok] trt otroperac
[-rca], alabarda, helebarda
alabstrom [~a, ~ot] alabastar [-tra]
albb 1. nie, nanie, dalje; ~ felsorolt
ru dole nabrojena roba; ~ felsorolt
felttelek dole navedeni uslovi; ~
megnevezett dole imenovani; 2. ~
adja (olcsbban) dati [dam]/davati [dajem] jeftinije; 3. (szl:)
adja 6 mg ~ bie on meki
albbhagy [~ott, ~jcm] (tv is) (csendesedik, enyhl, csillapodik) popustiti/poputati, uminuti [-nem],
stiati/stiavati se, jenjati; az es ~
kia jenja; a fjdalom ~ott bol je
uminuo
albbi I. mn nii, sledei; II. fn [csak
tb]: az ~akban kzlm nie navodim
albecsl [~t, ~jn] potceniti/potcenjivati [-njujem]
alboltoz [~ott, ~zon] bny, p
podsvoditi/podsvodavati, podupreti/podupirati [-remi svodom
albukiik [~ott, ~jk/~jon] ^v{z^my
zagnjuriti se, zaroniti
alcsatornz [~ott, ~zon] miisz mgazd
potkanalisati [-iem], potkanaiizirati
alacsony [~at; ~an; ~abb] ). nizak
[niska]; ~ repls niski let; ~ sznvonal a) (rtelmileg/erklcsileg)
prizemljast, nizak [niska]; b) (pl
elads) niskog kulturnog nivoa;
2. (termetrl) nizak rastom, onizak [-iska]
aldcol [~t, ~jon] bny, p podupreti/podupirati [-rem], podzidati/podziivati [-ujem], potporiti
alpt [~ett, ~sen] p podzidati/podziivati [-ujem], ozdo sazidati
alrtkel [~t, ~jen] obesceniti/obescenjivati [-njujem], potceniti/potpenjivati
alfalaz f~ott, ~zon] p podzidati/podziivati [-ujem] podgraditi/podgraivati f-ujem]
alfest [~ett, alfessen] zene dati/davati [dajem] muziku pozadinu

16

alagcs [-csve, -csvet, -csvek] mfsz,

mgazd podzemna odvodna cev, cev
za drenau, drenana cev
alagcshlzat [~a, ~ot, ~ok] msz,
mgazd drenana mrea
alagcsvezs [~e, ~t] drenaa, isuivanje podvodnih zemljita, podzemno odvoenje vode
alagsor [~a, ~t, ~ok] suteren
alagt [~ja, -utat, -utal] 1. tunel;
2. trt <fld alatti folyos) potkop,
tamnik, tavnik
alagt pt [~je, ~t, ~k] graditelj
tunela
algyjt [~ott, ~son] potpaliti/potpaljivati [-ljujem]
alhz [~ott, ~zon] 1. potcrtati/potcrtavati, podvui [-uem]/podvlaiti;
vmely szt ~ podvui crtu pod
kojure; 2. tv (hangslyoz) podvlaiti neto
alhzogat [~ott,
-gasson] ispodvlaiti
alr [~t, ~jn] ! potpisati [-iem]/
potpisivati [-sujem]; nevt ~ja potpisati/potpisivati svoje ime, staviti/
stavljati svoj potpis; 2. tv (elismer,
helyesel vmit) priznati/priznavati [najem] neto
alrs [~a, ~t, ~ok] potpis
alr 1. mn (felek, hatalom) potpisujui; II. fn [~ja, ~t, ~k] potpisnik
Alajos [~t]
Alojzije
alak [~Ja> ~ot, ~ok] 1. oblik, vid,
forma, figura; ~ot lt primiti/primati
oblik v vid, uzimati oblik; 2. (termet) stas; karcs ~ vitak stas; j
~ja van lepog je stasa; 3. sznpadi ~
pozorina/kazalina figura; 4. (szemly) linost; a trtnelem kimagasl ~ja istaknuta linost istorije;
5. pejor tip, tipina; finom ~! i to
ti je mustra; j ~! zgodan tip! 8.
(nyelv) szenved ~ trpni vid
alaki formalan [-Ina]
alakt [~ott, ~son, ~ani] 1. (forml)
formirati, obrazovati f-zujem], oblikovati [-kujem], davati [dajem]
emu oblik; (pol:) kormnyt ~
obrazovati vladu; 2. (alapt, alkot,
szervez) (s)tvoriti/(s)tvarati, ustanoviti/ustanovljavati, ustrojiti/ust-

alakvltozat
rojavati; 3. (szerepet)igrati v kreirati pozorinu/kazalinu ulogu; drmai szerepet ~ igrati v kreirati
dramsku ulogu; 4. (divatot) uvesti
[-edem] v stvarati v kreirati (modu)
alakts [~a, ~t, ~ok] 1. (formls)
uformljavanje, uobliavanje, oblikovanje; 2. (szerep) igranje, izvoenje, kreiranje, ostvarenje, formiranje; frfiszerep ~a ostvarenje
muke uloge; 3. (ruh) prepravljanje v prekrajanje odela/haljine;
4. (divat) stvaranje/kreacija/kreiranje mode
alakoskods [~a, ~t, ~ok] pretvaranje,
licemerstvo, licemerje
alakoskod|ik [~ott, ~jk/~jon] pretvarati se
alaktalan bezoblian [-na], amorfan
f-fna]
alaktan [~a, ~t] nyelv nauka o oblicima, morfologija
alak . . . oblika Mrt e; szp ~ n
enska lepog oblika/stasa/rasta
alakul [~t, ~jon] nastati [-tanem]/
nastajati [-jem], postati/postajati,
obrazovati [-zujem] se, nainiti se;
a helyzet gy ~t nastalo je takvo
stanje, prilike su bile takve; a dolgok most egszen mskpp ~tak stvari
su uzele sad sasvim drugi tok
alakuls [~a, ~t, ~ok] 1. (kialakuls)
postajanje, nastajanje; 2. (megalakuls pl kormny) konstituisanje, konstituiranje, obrazovanje;
3. idjrs ~a izgledi vremena;
4. vilgpolitika ~a razvoj svetske
politike
alakulat [~a, ~ot, ~ok] 1. tvorevina;
2. kat jedinica, formacija; 3. pol,
trt trsadalmi ~ drutvena formacija
alakul (to se nalazi) u osnivanju; ~
kzgyls osnivaka/konstituirajua
glavna skuptina; ~ban van u postajanju/nastajanju/osnivanju/konstituisanju
alakvltozs [~a, ~t, ~ok] preobraaj,
promena oblika/forme, metamorfoza
alakvltozat [~a, ~ot, ~ok] nyelv varijanta, dublet(a), dvojaki lik

alakvas
alakvas [~a, ~at, ~ak] oblikovano/fazonovano gvoe v elezo alakzat [~a,
~ot, ~ok] 1. (ob)lik, oblije,
formacija, sastav, sklop; (pol:)
trsadalmi-gazdasgi ~ drutveno-ekonomska formacija; 2. kat stroj;
poredak [-etka], formacija; harci ~
borbeni stroj; 3. mrtani ~ geometrijski lik, geometrijska forma
alakz [~ja, ~t, ~k] msz (szerszm)
orue za oblikovanje
almert [~ett, ~sen] zagnjuriti, ugnjuriti
almerl [~t, ~jn] (po)tonuti [-nem]
alamizsna [~ja, -it, /-ck] milostinja;
~' gyjt isprosjaiti, kupiti milostinju
almos [~ott, ~son] (folyvz, hullmvers) podroniti/podronjavati, podlokati, izlokati [-oe]; a vz ~ta a
tltst voda je podlokala v prolokala
nasip
alamuszi I. mn (lusta) truntav, lenivaki, dembelski; (sunyi) podmukao [-kla], pretvoran, pritvoran
[-vna]; II. fn [~t] (sunyi ember)
lunjalo h, podmuklica, pretvorica
h, n, pritvorica h, n
alantas I. mn [~an, ~abb] 1. (beosztott) podloan, podreen kome; 2.
tv (szenvedlyrl) nizak [-iska]; ~
gondolkozsa prizemljast; II. fn
[~a, ~t, ~ok] hiv (alrendelt
tisztvisel) podreen nametenik
alany [~a, ~t, ~ok] 1. subjek(a)t [kta]; 2. nyelv podmet, subjek(a)t
alanyeset [~e, ~et, ~ek] nominativ;
prvi pade (rg)
alanytalan nyelv (mondat) bespodmetni, besubjek(a)tni
alap [~ja, ~ot, ~ok] 1. p osnov(a),
temelj; ~o/ s kopati temelj; lerakja
az plet ~jait postaviti v udariti
temelj nekoj zgradi; 2. (festsnl)
osnovna boja, grund; 3. mat baza;
4. (anyagi alap) osnova, fond,
baza, zaklada; anyagi ~ materijalna
baza/osnova; gazdasgi ~ ekonomska/privredna baza; oszthatatlan ~
nedeljiv fond; pnzgyi ~ finansijska
baza/osnova; 5. tv osnova, temelj,

17

alaphang

baza; /// ~ s felptmny baza i

nadgradnja; a tudomny ~ja temelj
nauke; a marxizmus-leninizmus ~jai
osnove
marksizma-lenjinizma;
nincs semmi ~ja nema nikakve osnove; vminek ~jn na osnovu/
temelju ega; vminek az ~jt lerakja
zasnovati [-nujem]/zasnivati; 6.
~jban (vve) a) (lnyegileg) u osnovi (svojoj), u stvari, u sutini; b)
(voltakppen)
upravo,
zapravo
alapadag [~]a, ~ot, ~ok] osnovna
doza

alaplls [~a, ~t] osnovni stav

alapanyag [~a, ~ot, ~ok] sirovina,
osnovna materija, osnovni materijal
alapr [~a, ~at, ~ak] osnovna cena
alapbr [~e, ~t, ~ek] osnovna plata
alapdj [~a, ~at, ~ak] osnovna taksa
alapdjszabs [~a, ~t] osnovna taksena
tarifa alapegysg [~e, ~et, ~ek]
osnovna
jedinica
alapelem [~e, ~et, ~ek] osnovni sastojak [-jka]/elemen(a)t [-nta]; vminek az ~ei poeci/osnove/elementi
neega alapelv [~e, ~et, ~ek] osnovno
naelo,
osnovni princip alapptmny [~e,
~t, ~ek] p podgradnja, temelj, osnova alapeszme
[~je, ^it, ^ck] osnovna/vodea ideja v
misao alapfal [~a, ~at, ~ak] p
osnovni/
temeljni/fundamentni zid alapfelttel
[~e, ~t, ~ek] osnovni/glavni uslov v
uvet alapfizets [~e, ~t, ~ek]
osnovna
plata
alapfogalom [-Ima, -Imat, -lmak] osnovni pojam [-jma] alapfok [~a, ~ot]
1. osnovni stepen/ stupanj [-pnja]; 2.
nyelv pozitiv, prvi stupanj poreenja
alapfok osnovnoga stepena/stupnja
alapgondolat [~a, ~ot, ~ok] osnovna
misao alapgdr [-gdre, -gdrt,
-gdrk]
ep temeljna jama
alaphang [~Ja> ~ot, ~ok] zene osnovni
glas/ton

alaphelyzet

18

alaptakarmny

alaphelyzet [~e, ~et, ~ek] osnovni

znanje u emu 2. (indokolt)
opravdan; ~okok miatt iz opravdanih
poloaj alapigazsg [~a, ~ot, ~ok]
razloga
osnovna
alaposan temeljno, temeljito; ~ ismeri
istina
szakmjt dobro/temeljito poznaje
alapipar [~a, ~t] bazna industrija
svoju struku; ~ rszolglt ba/dobro
alapismeretek [tb, ~et] osnovno/eleje zasluio
mentarno znanje
alapt [~ott, ~son] 1. osnovati [-nu- alapossg [~a, ~ot] temeljitost
jem]/osnivati,
ustanoviti/ustanov- alapoz [~ott, ~zon] 1. p (tv is)
ljavati, (u)temeljiti; csaldot ~ os- utemeljiti, poloiti/polagati [-laem]
novati porodicu; 2. vmire osnivati, temelj v osnovu; 2. (festsnl) grundirati, mazati osnovnom bojom
temeljiti, bazirati na to; rveit vmire
~ja dokaze/razloge/argumente os- alapozs [~a, ~t, ~ok] 1. p polaganje
temelja; (alap) ld alap 1.; 2. (fesnovati/osnivati na to
tsnl) grundiranje, mazanje osalapts [~a, ~t, ~ok] osnivanje
alapt I. mn 1. osnivajui, utemelja- novnom bojom; (festkrteg) ld
vajui; hiv ~ tag lan osniva/ute- alap 2.; 3. sp priprema alapozsi: sp
melja; 2. (oklevl, okirat) osni- ~ idszak pripremni
vaki, utemeljaki; II. fn [~ja,
period
~t, ~k] osniva, utemelja, utealappillr [~e, ~t, ~ek] p temeljni/
meljitelj; (alaptvny) zakladnik
potporni/osnovni stub, potpornik,
alaptlevl [-vele, -velet, -velek] zakpoduporanj [-rnja], podupira
ladnica
alappont [~J a > ~ot, ~ok] fldr (fldalaptvny [~a, ~t, ~ok] zadubina,
mrstanban) temeljna/osnovna ta-ka
fond, zaklada; ~t tesz osnovati falaprajz [~a, ~ot, ~ok] nacrt/plan
nujemj/osnivati zadubinu
osnove, tlocrt, tloris alaprteg [~e,
e
alaptvnytev [~J > ~t, ~k-] zakladnik,
~et, ~ek] osnovni/podloni sloj,
zadubinar
podsloj
alapkikpzs f~e, ~t] 1. p (plet)
alapsebessg [~e, ~et] osnovna brzina
izrada osnove zgrade; 2. kat
alapsk [~ja, ~ot, ~ok] mat, p osregrutska obuka
novna ravnina alapsllyeszts [~e,
alapk [-kve, -kvet, -kvek] temelj~t] p sputanje
ni kamen, kamen temeljac [-ljca]
temelja
alapklettel [~e, ~t] polaganje kame- alapszably [~a, ~t, ~ok] osnovno/tena temeljca
meljno pravilo; egyesleti ~ok drualaplap [~J a> ~ot, ~ok] 1. (mrtani
tvena/osnovna pravila, statut utest) osnova, osnovnica, baza;
druenja
2. p temeljna ploa
alapszably-ellenes rprotivan [-vna]
alapmrtk [~e, ~et, ~ek] normalna/
drutvenim pravilima v statutu
osnovna/propisna mera v teina
udruenja alapszm [~a, ~ot, ~ok]
alapmvelet [~e, ~et, ~ek] (szmtani)
mat osnovna
osnovna raunska radnja; a ngy ~
brojka
etiri osnovne raunske radnje
alapszerv [~e, ~et, ~ek] 1. osnovni
alapok [~ot, ~ok] osnovni/glavni
organ; 2. pol osnovna organizacija
uzrok
alapszervezet [~e, ~et] ld alapszerv 2.
alapokmny [~a, ~t, ~ok] povelja, alapszik [alapult, alapuljk/alapuljon,
statut, osnovna isprava, osnovni
alapulni] vmin osnivati se, temeljiti
dokumen(a)t
poivati na emu alaptakarmny
alapos [~at; ~an; ~abb] 1. temeljan [- se,
ljna]; ~ ember temeljan ovek; [~a, ~t, ~ok] osnovna krma/hrana
-w ludasa van vmiben imati temeljno

alaptalan
alaptalan neosnovan; ~ hrek neosnovane
vesti; ez teljesen ~ to je bez svake
osnove, to je potpuno neosnovano
alaptalanul neosnovano alapterhels
[~e, ~t] 1. p optereenje temelja; 2. vili
osnovno optereenje alaptrkp [~e,
~et, ~ek] p osnovna
karta/mapa alaptermszet [~e,
~et, ~ek] prava
priroda/narav alapterlet [~et, ~e,
~ek] osnovna
povrina
alapttel [~e, ~t, ~ek] osnovno/temeljno pravilo v naelo, osnovna/temeljna teza; (tanttel) osnovna postavka, pouak [-ka] alaptnus [~a,
~t, ~ok] miiv (festszetben)
tonalitet alaptke [^ije, ~t, ~k]
osnovna/temeljna glavnica,
osnovni/temeljni kapital alaptrvny
[~e, ~t, ~ek] jog (a
JSZSZK-ban) osnovni zakon
alaptulajdonsg [~a, ~ot, ~ok] osnovno svojstvo
alapul [~t, ~jon] vmin osnivati se,
temeljiti se, poivati na emu;
tvedsen ~ osnivati se na zabludi;
felfogsa a jzan szen ~ njegovo
shvaanje osniva se na zdravom
razumu
alapvet osnovan [-vna], temeljan
[-ljna], elementaran f-rna]; ~ fontossg od osnovne vanosti
alapvizsga [~ja, ~t, ~k] osnovni/temeljni ispit
alapvonal [~a, ~at, ~ak] 1. osnovica,
osnovna/temeljna linija v crta; 2. sp
osnovna linija, gol-aut alapvons [~a,
~t, ~ok] osnovna crta alapzat [~a, ~ot,
~ok] temelj, fundament; (oszlop stb.)
podloga, podnoje, postament
larc [~a, ~ot, ~ok] obrazina, maska,
krabulja, uvida; ~ot tesz fel staviti/stavljati masku, maskirati (se)
larcosbl [~J a > ~t, ~ok] krabuljni
ples, bal pod maskama/krabuljama/
obrazinama
alrendel [~t, ~jen] 1. podrediti/pod- i
reivati [-ujem], potiniti/poti- i
2*

19

altr

njavati; (alvet) podloiti/podlagati

[-laem], podvri [-rgnem]/pqdvrgavati; 2. ~< magt potiniti/potinjavati se
alrendels [~e, ~t] podreivanje
alrendelt I. mn [~et] 1. podreen,
potinjen; (alvetett) podloan [na]; ~ orszg potinjena zemlja; ~
viszony podreenost, zavisnost; 2.
nyelv
~
mellkmondat
zavisna
reenica; podreena (sporedna) reenica rg; II. fn [~je ~et, ~ek]
potinjeni [-noga]
alrendeltsg [~e, ~et] podreenost,
podvlaenost, potinjenost, podlonost
altmaszt [~ ott, -asszon, ~ani]
1. podupreti/podupirati [-rem]; 2. tv
(megindokol) obrazloiti/obrazlagati [laem], potkrepiti/pot-krepljivati [ljujem] altmasztsi: p ~ pont taka
podupiranja
altt [~je, ~et, ~ek] podmetak [-tka];
msz (csavarhoz) podloga, podlonica, podlona ploica alttgyr
[~je, ~t, ~k] msz podloni prsten,
prsten zaptivnik alttlemez [~e, ~t,
~ek] msz podlona ploica
alatt 1. pod, eszk e; nie birt e; ispod
biti e; a hz ~ nie kue; kz ~
ispod ruke; 2. (tv:) azon felttel ~
pod uslovom; 3. (id) za trgy e;
a hbor ~ za vreme rata; t nap ~
za pet dana; 4. (bizonyos id alatt)
za birt e; tartzkodsom ~ za moga
boravka
alatta I. hat pod njim/njom, pod tim/
tom; II. nvut ~ marad vminek (elmarad vmi mgtt) zaostati [-anem]/zaostajati [-jem] za im
alattomban kriom, kradom, iz potaje
alattomos [~at, ~an; ~abb] podmukao [-kla], podao [-dia]; ~ ember
podlac alattomossg [~a, ~ot]
podmuklost,
podlost, muklina alattval [~J a ~t,
~k] podanik altr [~t, ~jn]
(takart) podviti [-ijem]/podvijati

alval

20

alval nitkovski, podao [-dla], nizak [niska]; ~ gazember podlac,

nitkov alvalsg [~a, ~ot, ~ok]
nitkovluk,
podlost, gadost alvarr [~t, ~jon]
poditi [-ijem]/podivati alver [~t, ~jen] (vast is)
podbiti
[-bijem]/podbijati alvers [~t]
(vast is) podbijanje alver: vast ~
cskny pijuk za
podbijanje
alvet[~ett, -vessen] podvri [-rgnem]
s podvrgnuti [-nem]/podvrgavati,
potiniti/potinjavati alzat [~a, ~ot]
poniznost, pokornost; ~tal ponizno,
pokorno alzatos [~at; ~an; ~abb]
ponizan
[-zna], pokoran [-rna] alzatoskod|ik
[~dott, ~jk/~jon] pokoravati se,
poniavati se, unia-vati se, puzati
[puem], metanisati [-iem] (pred
kim)
alzatoskod I. mn pokoran [-rna],
puzav, puzavaki, koji
se ponia-va
v uniava; II. fn [~Ja> ~t, ~k] puzavac
[-vca], podlonik alzatossg [~a,
~ot] poniznost, pokornost, podlonost
albn I. mn albanski; arbana ki, arnautski rg; < jugoszlviai) iptarski; rg ~ vidk arnautluk; II. fn [~t,
~ok] <frfi> Albanac [-nca]; Arbanas,
Arnaut(in) rg; (jugoszlviai) iptar;
(n) Albanka; Ar-nautkinja rg;
(jugoszlviai) ip-tarka
Albniait l/7</r Albanija; Arbanijare'g
albrlet [~e, ~et, ~ek] podstanarstvo,
podzakup, pazakup, podnajam [-jma]
albrleti: ~ szoba podstanarska soba,
podzakupna/pazakupna soba albrl
[~je, ~t, ~k] podstanar, pod-zakupac
[-pca], pazakupac [-pca],
podzakupnik, pazakupnik, podnajmilac [-ioca]
albizottsg [~a, ~ot, ~ok] pododbor
lborda orv [~ja, ~t, ~k] lebdee/lano rebro
album [~(j)a, ~ot, ~ok] album lca
[rija, *it, Ak] 1. ll larva, liinka

alelnk
2. (larc) obrazina, maska, kra"
bulja
lcz [~ott, ~zon] 1. preruiti/preruivati [-ujem], prikriti [-ijem]/
prikrivati, maskirati, pokriti maskom, kamuflirati; 2. kat maskirati
alcm [~e, ~et, ~ek] podnaslov,
podnatpis
ld [~ott, ~jn] ! blagosloviti, blagosiljati; 2. (bcszskor) g/isten
~jon! zbogom !; spasi bog ! rg lds
[~a, ~t, ~ok] blagoslov, blagosiljanje, halal
ldsos [~at, ~an; ~abb] blagosloven,
blagodatan [-tna], blagodetan [-tna],
blagotvoran [-rna]; ~ befolys blagotvoran uticaj; ~ es blagodatna/
blagodetna
kia
ldatlan
(szerencstlen)
nesretan
[-tna];
(vgzetes) koban [-bna]; (tkozott)
proklet; ~ llapotok/ helyzet nesretne
prilike, nezavidno stanje, zlo i naopako
ldoms [~a, ~t, ~ok] np alduma,
aldoma, halvaluk
ldott [~at] 1. blagoslov(lj)en, blaen; ~j ember dobriina h; 2. ~ llapotban u blagoslov(lj)enom stanju
ldoz [~ott, ~zon] 1. vmit (tv is)
rtvovati [rtvujem]; 2. (istentiszteletkor) priestiti/prieivati se
ldozs [~a, ~t, ~ok] 1. rtvovanje;
(pogny vallsban) prinoenje rtve; 2.
(istentiszteletkor) priee, priest
ldozat [~a, ~ot, ~ok] (tv is) rtva;
nagy ~ok rn po cenu velikih
rtava; vminek az ~a lesz postati [anem] rtva/rtvom neega, nastradati; ~ot hoz vkirt, vmirt
prinositi v uiniti rtvu za koga v
to ~ul esik postati [-anem] rtva
ldozati vall rtven; ~ brny rtveno
janje
ldozatksz portvovan [-vna],
spreman [-mna] na rtve
ldozatkszsg [~e, ~et] portvovnost
ldoz|lk [~ott,
~zk/~zon] Id ldoz 2.
ldoz [~Ja> ~t, ~k] vall priesnik
Al-Duna [At]fldr Donji Dunav
alelnk [~e, ~t, ~k] potpredsednik

allt
allt [~at; ~an; ~abb] onesvesnuo [ula], onesveen, obeznanjen
alptmny [~e, ~t, ~ek] p temelj,
gradnja u zemlji, podgradnja
alexandrinus [~a, ~t, ~ok] ir (verssor) aleksandrinac [-nca]
alezredes [~e, ~t, ~ek] kat potpukovnik
alfaj [~a, ~t, ~ok] (rendszertanban)
podvrsta
alfld [~je, ~et, ~ek] fo'ldr nizija,
nizina
alfldi I. mn nizinski; II. fn [~t, ~ek]
(Nagyalfldn lak, Nagyalfldrl
val ember) lice iz Maarske nizine/
ravnine/doline
alga [~ja, ~t, -ik] nv alga, okrek,
haluga, resina
algebra [~ja, ~t] algebra
algebrai algebarski
Algria [At]fldr Alir
algriai I. mn alirski; II. fn [~t,
~ak] Alirac [-rca]; (n) Alirka
[tb birt -ki]
Algr [~t]fldr (fvros) Alir
algri I. mn alirski; II. fn [~t,
~ak] (frfi) Alirac [-rca]; (n)
Alirka [tb birt -ki]
alhadnagy [~a, ~ot, ~ok] kat potporunik
lhr [~e, ~t, ~ek] lana vest
alibi [~je, ~t, ~k] jog alibi; dokaz
alibija; ~t igazol/bizonyt pravdati v
dokazati [-kaem ]/dokazivati [-zujem] svoj alibi
alig jedva, tek, samo, netom; ~ ll a
lbn spadati s nogu; ~ hogy elmentl tek to si otiao; ~ rkezett meg,
mris elment tek/samo to je stigao
ve je i otiao; ~ nagyobb jedva
neto vei; ~ tud olvasni jedva ume
itati
alig-alig jedvice, s nategom, na jedvite jade
aligha teko
alighanem teko te ne
alighogy istom, tek to, istom to;
~ elmentl tek to si otiao; az ~ megszletett gyermek dete istom roeno
alispn [~ja, ~t, ~ok] trt podupan
alj [~a, ~at, ~ak] 1. (szoknya) suk-

21

alkalmatlan
nja, donjica; 2. (csszealj) tanjiri, tanjuri
alja [/t] 1. dno, donji deo; feje ~
uzglavje; vminek az ^n nadno
birt e; a lap ^n nadno strane;
2. (fenk edny, hord) dno;
3. a hegy ~ podnoje brega, podgorje, taban brda; 4. (lerakods,
ledk) talog; (bor, sr) drodina; kv ~ talog od kafe; 5.
pejor (emberisg) olo, talog, izrod,
izmet; a trsadalom ~ talog drutva;
(kzm:) sok beszdnek sok az ~
ko mnogo besedi mnogo i lae,
u velikom govoru je malo saveta
aljas I. mn [~at; ~ul; ~abb] podao [dla], gnusan [-sna]; II. fn [~t, ~ok]
podlac
aljassg [~a, ~ot, ~ok] podlost,
podlatvo, niskost, pasjaluk, svinjska posla tb
aljzat [~a, ~ot, ~ok] 1. p podloga,
cokla; 2. miisz podvlaka, podnoje;
3. vili utikaka kutija
alkli vegy I. fn [~t, ~k] alkalij(um),
luna sol, potaa; II. mn (fm) luni
alklikus vegy luni, alkalni
alkalmas [~at; ~an; ~abb] 1. (megfelel) podesan [-sna], pogodan [dna], zgodan [-dna], prikladan [dna]; naruan [-na]; ~ idben u
zgodno/pogodno vreme, zgodnom
prilikom; ~ pillanatban u odgovarajuem trenutku; 2. vmire dorasti [tem]/dorastati emu; ~ a feladatra
dorastao [-sla] zadatku/zadai, podesan [-sna] za zadatak, odgovora
za taj posao; ~ erre a munkra
on je podesan v on valja za taj
posao; 3. (kpes) sposoban [-bna];
~s tesz vmire osposobiti/osposobljavati, uiniti koga podesnim zato;
~s vlik vmire osposobiti/osposobljavati se; postati j-anem]/postajati
[-jem] sposobnim v podesnim za to
alkalmassg [~a, ~ot] 1. podesnost,
prikladnost, zgodnost; 2 (kpessg)
sposobnost; 3. (idbeli, helyi) prigodnost
alkalmatlan [~t; ~ul; ~abb] 1. nepodesan [-sna], neprilian [-na]; (id\

alkalmatlankods

22

alkar

nezgodan [-dna]; ~ idben u ne- alkalmazkodik [~ott, ~jk/~jon] prizgodno/neodgovarajue vreme; 2.

lagoditi/prilagoavati s prilagoivati
(nem kpes) nesposoban [-bna],
[-ujem] se; ~ik az idjrshoz ravonesposobljen; ~ erre a munkra
nati se prema vremenu; ~ik az j
on je nepodesan (v nije podesan)
krnyezethez priroditi se, primiti/priza taj posao; nije togovi trf
mati obiaje nove sredine; ~ik a
alkalmatlankods [~a, ~t] zanovet;
krlmnyekhez prilagoditi se prili<zavars> uznemiravanje; (kellekama, ravnati se prema prilikama;
metlenkeds) zanovetanje; (za~ni nem tud neprilagodljiv
vars) uznemiravanje; (untai s) alkalmazkod prilagodljiv
dosaivanje
alkalmazkodkpessg prilagodljivost,
alkalmatlankod|ik [~ott, ~jk/~jonl
sposobnost prilagoivanja
1. (kellemetlenkedik) zanvetati; alkalmazott I, mn [~at] 1. primenjen;
(zavar) uznemiravati; 2. (untat)
~ matematika primenjena matemadosaivati [-ujem]; (zaklat) natika; 2. (munkaviszonyban lev)
srtati [-rem]; ~ik vkinek biti komu
zaposlen, nameten;II./n [~ja, ~at,
na dosadi; nem akarok ~ni neu
~ak] nametenik, slubenik; (n>
da dosaujem
nametenica, slubenica
alkalmatlankod I. mn zanovetajui; alkalmaztats [~a, ~t, ~ok] namete(untat) dosadan [-dna]; II. fn
nje
[~ja, ~t, ~k] (kellemetlenked) alkalmi prigodan [-dna]; ~ ajndk
zanovetalo h
prigodni poklon/dar; ~ kltemny
alkalmatlansg [~a, ~ot] 1. nepodesprigodna pesma; ~ munka prigodan
nost, neprikladnost; 2. nesposobnost
rad/posao [-sla], sezonski rad/posao;
alkalmaz [~ott, ~zon] 1. (felhasznl)
~ vtel prigodna kupnja/kupovina,
primeniti/primenjivati
[-njujem];
prigodno kupovanje
vmilyen eljrst ~ primeniti/prime- alkalmilag prilikom, prigodom, prinjivati postupak [-pka]; gyakorlatban
godno, pripadom
~ primeniti/primenjivati u praksi; alkalom [-Ima, -Imat, -lmak] prilika,
trvnyt ~ primeniti zakon; 2. vkit
zgoda, prigoda; vminek az -Imbl
(munkra felvesz) namestiti/nameprilikom/prigodom/povodom ega;
tati, zaposliti/zapoljavati s zapo-Imat ad vkinek dati kome priliku;
Ijivati [-ljujem], uposliti/upoljavati,
felhasznlja az -Imat koristiti v poangaovati [-ujem], angairati nesluiti se prilikom; kihasznlja az
koga; 3. vmire: filmre ~ snimiti/
-Imat iskoristiti priliku; kilesi a kedsnimati na film; rdira ~ adapvez -Imat uvrebati v uvardati prilitirati v preraditi za radio; sznku; megragadja az -Imat ugrabiti
padra ~ inscenirati, (na)initi inpriliku; adand ~mal datom priscenaciju, adaptirati v preraditi za
godom/prilikom; l az ~tnal koristiti
pozornicu/binu/scenu
se prilikom; ez ~mal tom prilikom;
alkalmazs [~a, <~t, ~ok] 1. (felhaszkt hrom ~mal u dva tri maha;
nls) primena, primenjivanje; 2.
ms ~mal drugom prilikom; a tr(munkaviszony) nametenje; ~ban
gyalsok -Imval prilikom pregovora;
van biti nameten, uposlen
kzm: ~ szli a tolvajt prigoda/prilialkalmazhat upotrebljiv, primenka ini lupea, prilika pravi lopova
ljiv
alkalomadtn zgodimice, ako/kada se
alkalmazkods [~a, ~t] prilagoaprui prilika; danom/zgodnom prilivanje, prilagoivanje, prilagoenje;
kom, u datoj prigodi
a termels ~a a kivitel szksgleteihez alkalomszer [~en] prigodan [-dna];
prilagoavanje proizvodnje potreba~en ponekad, od prilike do prilike
ma izvoza
alkar [~ja> ~t] orv podlaktica

alkarcsont

alkarcsont [~ja ~t. ~ok] orv kost

podlaktice, bica
alkat [~a, ~ot, ~okj 1. sklop, sastav,
struktura; 2. (testalkat) stas, konstitucija
alkatrsz [~e, ~t, ~ek] (gp) sastavni deo [dela]; tartalk ~ rezervni
deo; ~ek megmunklsa obrada
delova; ~ekre szed szt rasklopiti/rasklapati na delove
alkimista [^ija, -it, ,ik] alhemiar, alkemiar
alkohol [~ja, ~t, ~ok] 1. vegy alkohol;
2. (szesz) alkohol, pirit, pirit, esta; 3. (szeszes ital) estoko pie;
tiszta/abszolt ~ isti/bezvodni alkohol
alkoholellenes antialkoholan [-Ina]
alkoholista [-ja, rCt, -ik] alkoholiar,
alkoholik, pijanac [-nca], pijanica h, n
alkoholmentes bez alkohola, bezalkoholan [-Ina]; ~ ital bezalkoholno
pie
alkoholmrgezs [~e, ~t] trovanje
alkoholom
alkoholos [~at; ~an] alkoholan [Ina]
alkoholtartalm alkoholan [-Ina], ono
to sardi alkohola
alkoholtilalom [-Imat] hiv zabrana
alkohola, zabrana prodaje alkoholnih pia; ltalnos ~ prohibicija,
zabrana proizvodnje i prodavanja
alkoholnih pia
alkony [~a, ~t, ~ok] ir 1. ld alkonyat;
2. (tv:) az let ~a sumrak ivota
alkonyat [~a, -ot, ~ok] sumrak, suton, sumraje, prvi mrak
alkonyl sutonski, sumraan [-na]
alkonyodjik [~ott, ~jk/~jon] smrkava se, hvata se (su)mrak, zalazi
sunce, poda no, sumraiti/sumraivati [-uje] se, snoa(ti) se
alkonyod [~t] sumraan [-na]
alkonyul [~t] sumraan [-na]
alkot [~ott, alkosson] 1. stvoriti/stvarati, tvoriti; fogalmat ~ magnak vmirl stvoriti/stvarati sebi pojam o
emu, pojmiti to 2. (kpez) sazdati/
/sazdavati, initi; ez ~ja a lakossg

23

lkulcs
tbbsgt ovo ini veinu stanovnitva
alkots [~a, ~t, ~ok] 1. (cselekvs)
stvaranje; mvszi ~ umetniko
stvaranje; 2. (a m) delo, tvorevina; mvszi ~ umetniko delo
alkotsvgy [~a, ~at] elja za stvaranjem
alkotmny [~a, ~t, ~ok] ustav
alkotmnyellenes protivustavan [-vna],
protuustavan [-vna]
alkotmnyjog [~a, ~ot, ~ok] ustavno
pravo
alkotmnyos [~at; ~an; ~abb] ustavan [-vna]
alkotmnyoz ustavotvoran [-rna]; ~
gyls ustavotvorna skuptina, konstituanta
alkotmnyreform [~Ja> ~ot] ustavna
reforma, reforma ustava
alkotmnytan [~a, ~t] nauka o ustavu
alkotmnytervezet [~e, ~et, ~ek]
nacrt/projekt ustava
alkot I. mn [~t; ~an] stvaralaki,
tvoraki; ~ gondolat stvaralaka
misao; ~ kedv stvaralaka volja,
stvaralaki zanos; IK/n [~Ja, ~t,
~k] stvaralac [-raoca], stvara,
tvorac [-rca], sainilac [-ioca]
alkotelem [~e, ~et, ~ek] sastavni deo
[dela]; (komponens) sastavnica,
komponenta
alkoter [-ereje, ~t, ~k] stvaralatvo,
stvaralaka snaga; -ereje teljben
u cvetu stvaralake snage
alkotrsz [~e, ~t, ~ek] sastavni deo
(neega); (komponens) sastavnica,
komponenta
alku [~ja. ~t, ~k] 1. (alkudozs)
pogaanje; ~ba bocstkozikl ereszkedik (poeti [-nem]) pogaati se;
2. (eredmny) pogodba; ll az ~!
stoji pogodba ! pogodismo se ! elll
az ti raspazariti se
alkudozs [~a, ~t, ~ok] pogaanje
alkudozjik [~ett, ~zk|~zon] pogaati se; cenkati se, cincariti; cigny
mdra ~ik ciganisati [-iem], c-iganiti se
lkulcs [~a, ~ot, ~ok] udeen klju,
kalauz, otpira

alkusz

24

alkusz [~a, ~t, ~ok] ker meetar,

posrednik, makler, agent, senzal;
groiar rg
alkuszdj [~a, ~t, ~ak] ker provizija,
nagrada posredniku/senzalu/meetaru
ll 1 f n [~ a, ~a t, ~ ak] 1. brada;
hegyes ~ iljasta brada; 2. tv ~'S
felfegyverkezve naoruan do zuba;
3. szl: (majd) leesett az ~a (a
csodlkozstl) zinuo je od uda
ll2 ige [~(ot)t, ~jon] 1. stajati [stojim]; ~j! stoj! egyenesen ~ stajati
uspravno; 2. (vhol van) biti, nalaziti se; (kat:) rsgben ~ biti na
strai; sorban ~ stajati [stojim]
u redu; ekati u redu; 3. <vhov>
stati [-anem]/stajati [-jem]; a brsg
el ~ on je stao pred sud; sorba ~
staviti se u red, stati [-anem] u red;
4. (vmibl) sastojati se; a laks
hrom szobbl ~ stan se sastoji
od tri sobe; mibl ~ ez? od/iz ega
se sastoji ovo? 5. <vmiben> a feladat
abban ~, hogy . . . zadatak je ba u
tome, to . . .; miben ~ a titka? u
emu je njegova tajna? u emu se
sastoji v krije njegova tajna? 6. (nem
halad, vesztegel) stajati, zadravati
se; (gp, szerkezet nem mkdik) ne
raditi, ne funkcionisati |-iem], ne
funkcionirati; a munka ~ posao/rad
stoji; az ra ~ sat ne ide; a vonat tz
percet ~ voz stoji deset minuta; 7.
munkba ~ stupiti/stupati na posao;
8. a ruha jl ~ odelo pristaje dobro;
ez neked jl ~ to ti dobro stcji; 9. isk
<vmire, vmibl vhogy) uspevati,
napredovati;
hogy
~sz
matematikbl? kako stoji v napreduje iz matemetike? buksra ~ izgleda da e pasti (iz nekoga predmeta); jelesre ~ izgleda da e biti odlika; 10. esre ~ az id sprema se
kia v na kiu; 11. (tv:) vki mell
~ pristati f-tanem]/pristajati [-jem]
uz koga; 12. tv: hogy ~ a dolog? kako
stoji stvar? 13. (tv:) rajtam
(rajtad stb.) ~ zavisi od mene (od
tebe itd.); 14. (tv:) ez nem ~ to ne
stoji, to nije istina; 15. (tv:) tvol

llamgpezet
~ tlem, hogy... daleko od toga da ja
. .., ne mislim v elim v nameravam
da...; 16. (tv:) maga lbra ~ stati
[-anem] na svoje noge; 17. (szl:)
~ok elbe primiti/primati se neega;
~jaasarat pokazati [-em] se junak,
junaki se drati [-im] v odolevati
llam [~a, ~ot, ~ok] drava; szocialista ~ socijalistika drava; a szovjet ~ sovjetska drava; szvetsgi
~ savezna/federativna drava, federacija; (kzg:) az ~ elhalsa odumiranje drave
llamadssg [~a, ~ot, ~ok] dravni
dug
llamappartus [~a, ~t] dravni aparat
llam biztonsg [~a, ~ot] dravna
bezbednost
llambiztonsgi (szervek) dravne bezbednosti; llambiztonsgi Halsg
(jugoszlviai) Uprava dravne bezbednosti, Udba
llamcmer [~e, ~t, ~ek] dravni grb
llamcsny [~e, ~t, ~ek] dravni
prevrat/udar, pu
llamcsd [~Je> ~t, ~k] bankrotstvo
drave
ilamegysg [~e, ~et] dravno jedinstvo
llamellenes [~et] protivdravni, protudravni, antidravni; ~ cselekedet
protivdravno/protudravno delo,
protivdravni/protudravni in
llamelmlet [~e, ~et, ~ek] teorija o
dravi
llamelnk [~e, ~t, ~k] predsednik
drave
llamrdek [~e, ~et, ~ek] dravni interes
llamfrfi [~a, ~t, ~ak] dravnik
llamfrfi dravniki
llamforma [~ja, ~t, -ck] dravno
ureenje, oblik vladavine
llamf [~je, ~t, ~k] glava/ef drave,
dravni poglavar
llamgazdasg [~a, ~ot] dravna
privreda
llamgpezet [~c, ~et] rg dravni
aparat/mehanizam [-zrna], dravna
mainerija

llamhatalom
llamhatalom [-Ima, -Imat] diravna
vlast; az ~ helyi szervei mesni orgain
dravne vlasti
llamhatr [~a, ~t, ~ok] dravna
granica
llamhztarts [~a, ~t] dravna budet, proraun dravnih prihoda i
rashoda
llami dravni; ~ alkalmazott dravni
nametenik/slubenik; llami Biztost Dravni osiguravajui zavod,
DOZ; ~ ellenrzs dravna kontrola;
(Jugoszlviban) savezna kontrola;
(egy kztrsasgra vonatkozan)
republika kontrola; ~ gazdasg
dravno imanje; (Magyarorszgon)
dravno gazdinstvo/dobro; (Jugoszlviban) poljoprivredno dobro;
~ hivatalnok dravni inovnik/slubenik; ~ igazgats dravna uprava;
~ kltsgvets dravni budet, dravni proraun prihoda i rashoda; ~
mintagazdasg dravno ugledno gazdinstvo; ~ szolglatba lp stupiti/stupati u dravnu slubu; ~ szolgltats
dravne usluge tb; ~ tisztvisel
dravni inovnik/slubenik; ~ vltalat dravno preduzee/poduzee
llamigazgats [~a, ~t] dravna administracija
llamigazgatsi: ~ hatsg administrativna vlast; ~ jog administrativno pravo
llamjog [~a, ~ot] dravno pravo
llamjogi dravnopravni
llamkapitalizmus [~a, ~t] dravni
kapitalizam
llamkincstr [~a, ~t] 1. (llampnztr) dravna blagajna; 2. rg
dravni erar, dravna riznica, fisk
llamkincstri dravne blagajne; fiskalan [-Ina]
llamklcsn [~e, ~t, ~k] dravni
zajam [-jma]
llamkltsg: ~en o dravnom troku,
na dravni troak
llamktvny [~e, ~t, ~ek] dravna
obveznica
llamkzi meudravni
llamniiniszter [~e, ~t, ~ek] dravni
ministar

25

llamtitkr
llamnyelv [~e, ~et] dravni jezik
llamost [~ott, ~son] podraviti/
podravljivati [-ljujem], nacionalizirati, nacionalizovati [-zujem], socijalizirati, socijalizovati [-zujem]
llamosts [~a, ~t] podravljenje,
ponaroenje, nacionalizovanje, nacionaliziranje, socijalizacija, socializovanje, socijaliziranje, podrutvljenje
llamostott podravljen, nacionalizovan, nacionaliziran, socijalizovan,
socijaliziran, podrutvljen
llampapr [~ja ~t, ~ok] dravni papir, dravna hartija
llampnztr [~a, ~t] dravna blagajna/kasa
llampolgr [~a, ~t, ~ok] dravljanin
llampolgri graanski; ~ jogok s
ktelessgek prava i dunosti graana
llampolgrsg [~a, ~ot] dravljanstvo; ~ot ad dati dravljanstvo; ~ot
felvesz primiti/primati dravljanstvo; ~ nlkli bez dravljanstva
llamrend [~je, ~et] dravni poredak
[-etka]; demokratikus ~ demokratski
dravni poredak; ~ elleni izgats
hukanje protiv dravnog poretka
llamrend'rsg [~e, ~et] dravna
policija/milicija, dravno redarstvo
llamrendszer [~e, ~t, ~ek] dravno
ureenje, dravni sistem/reim
llamsegly [~e, ~t, ~ek] dravna
pomo
llamszmvitel [~e, ~t] dravno raunovodstvo
llamszervezet [~e, ~et] dravna
organizacija
llamszvetsg [~e, ~et, ~ek] savez
drava, konfederacija
llamtancs [~a, ~ot, ~ok] dravni
savet, dravno vee
llamtitkr [~ja, ~t, ~ok] dravni
sekretar; dravni tajnik rg; klgyi ~ (aJSZSZK-ban megfelel a
MNK-i klgyminiszternek) dravni sekretar za inostrane/vanjske
poslove; npvdelmi ~ (a JSZSZKban megfelel a MNK-i honvdelmi
miniszternek) dravni sekretar za
narodnu odbranu (a JSZSZK-ban a

llamtitkrhelyettes

26

tbbi miniszter) savezni sekretar;

kztrsasgi ~ republiki sekretar;
tartomnyi ~ pokrajinski sekretar
llamtitkrhelyettes [~e, ~t, ~ek]
dravni podsekretar, pomonik
dravnog sekretara llamtitkrsg
[~a, ~ot, ~ok] dravni sekretarijat;
klgyi ~ dravni sekretarijat za
inostrane/vanjske poslove, SIP
llamtitok [-titka, -titkot, -titkok]
dravna tajna llamtudomny [~a,
~t] nauka o
dravi; dravoslovlje rg
llamtulajdon [~a, ~t] dravna svojina, dravno vlasnitvo llamgyek
dravni poslovi llamgysz [~e, ~t,
~ek] <kzvdl>
javni tuilac [-ioca] llamgyszsg
[~et] javno tuilatvo llamvagyon
[~a, ~t] dravna imovina llamvalls
[~a, ~t, ~ok] dravna
religija/vera
llamvast [~ja> -utat, -utak] dravna
eleznica; az -utak dravne eleznice
llamvdelem [-Ime, -lmet] dravna
bezbednost/sigurnost llamvdelmi
dravne berbednosti; r~ szerv organ
dravne bezbednosti; (trt:)
llamvdelmi Hatsg Uprava
dravne bezbednosti/sigurnosti
llamvizsga [~ja, rit, ^ik] isk, hiv
dravni/diplomski ispit lland I.
mrt [~t, ~an] 1. stalan [-Ina];
postojan; permanentan [-tna]; (tarts)
trajan [-jna]; ~ tudst stalni
dopisnik; ~ tartzkodsi hely mesto
stalnog
boravka,
domicil;
2.
<vltozatlan> nepromenljiv; 3. (szakadatlan) neprekidan [-dna]; 4. (rks) veit; 5. mat, fiz konstantan [tna]; II. fn [-ja, -t, -k] mat, fiz
konstanta
llandsg [~a, ~ot] stalnost, neprekidnost, postojanost, nepromenljivost, neprekidnost, veitost
llandst [~ott, ~son] ustaliti/ustaljivati [-ljujem] odomaiti, konsolidovati [-dujem], konsolidirati
llandsul [~t, ~jon] ustaliti se, po-

lls
stati [-anem]/postajati [-jem] stalnim,
odomaiti se, konsolidovati [-dujem]
se, konsolidirati se; az idjrs ~t
vreme se ustalilo llapot [~a, <~ot,
~ok] 1. <testi, lelki) stanje; egszsgi
~
zdravstveno
stanje;
beszmtliatatlan ~ban van on je u
neuraunljivom stanju; rossz ~ban
van nalazi se u ravom stanju; 2. orv
(terhessg) ldott ~ trudnoa,
bremenitost; 3. (anyag) stanje;
j/kitn ~ban u dobrom/ odlinom
a
stanju;
zemkpes
~ban
)
(gpjrm) u voznom stanju, u
stanju
sposobnom/pogodnom
za
upotrebu; b) (gyr) pogodan [-dna] v
podesan [-dna] za eksploataciju; 4.
(fiz); cseppfolys ~ teno stanje;
lgnem ~ gasovito/vazduasto stanje;
szilrd ~ vrsto stanje; 5. (helyzet)
stanje, poloaj; csaldi ~ porodino
stanje; rendkvli ~ van-redno stanje
llapotos: ~ n trudna/nosea/bremenita/punana/teka ena, brea/
nejaka ena, ena u drugom stanju,
zdetna/prisobna ena, trudnica, pridobnica, prisobnica
lls [~a, ~t, ~ok] 1. (egy helyben)
stajanje; 2. (munkahely, foglalkozs) nametenje, mesto, sluba,
poloaj; bizalmi ~ poverljiv poloaj,
poverljivo nametenje, poverljiva
sluba; megresedett ~ upranjeno/
slobodno mesto; ~ nlkli nezaposlen, nezapoljen, neuposlen, neupoljen, bez slube/nametenja; j ~a
van imati dobru slubu v dobro
mesto/nametenje; ~t elfoglal nastupiti/nastupati slubu; ~t keres traiti
nametenje/slubu; 3. mi'isz (llsid, gp) zastoj; (munkamegszakts) prekid (u radu); 4. (lelmiszer
stby az ~ban megromlik/tnkremegy
kvariti se usled dugog stajanja/leanja; 5. (testtarts) stav, poza;
(kat:) vigyzz" ~ban u stavu
mirno"; 6. csill (meusobni) poloaj, konfiguracija; 7. kat poloaj,
pozicija; elretolt ~ isturen poloaj;
megerstett ~ utvreni poloaj.

llsdeszka
8. tv (helyzet) stanje, pozicija,
poloaj; a dolgok ~a stanje stvari;
a dolgok mai ~a szerint prema sada
njem stanju stvari; a tudomny
mai **a dananje stanje nauke;
9. (llspont) stav, stanovite, sta
jalite; ~t foglal vkivel/vmivel szem
ben zauzeti [-zmem]/zauzimati stav
v stanovite prema komu v emu
llsdeszka [~ja, ~t, ^ik] p stajalina daska
llsfoglals [~a, ~t, ~ok] (vlemnynyilvnts) zauzimanje stava/stanovita
llshalmozs [~a, ~t] nagomilavanje
dunosti/funkcija/slubi/nametenja
llsid [-ideje, ~t, ~k] (gp) vreme zastoja, vreme van pogona
llskeres [~je, ~t, ~k] trailac [-ioca]/traitelj slube v nametenja
llskzvetts [~e, ~t] posredovanje
rada/slube
llskzvett [~je, ~t, ~k] fn (hivatal, iroda) ured za posredovanje
rada
llsnlkli fn [~je, ~t, ~ek] nezaposleno lice
llspont [~ja, ~ot, ~ok] stav, stanovite, stajalite; vrakoz ~ stav
oekivanja; vmilyen ~ot elfoglal
zauzeti, [-zmem]/zauzimati stanovite v stav
llstalan mn ld lls nlkli
llsveszts [~e, ~t] gubitak [-tka]
slube
llat [~(j)a, ~ot, ~ok] 1. ivotinja;
igavon ~ teglea stoka; kitmtt ~
ispunjena ivotinja; nvendk ~
gojenac [-nca]; nvnyev ~ biIjoder, biljojed; ragadoz ~ grabeljiva ivotinja; ~ot tenyszt gajiti
stoku, stoariti; 2. tv, pejor (emberrl) ivotinja, stoka
llatllomny [~a, ~t] brojno stanje
ivotinja/stoke, stoni fond
llatbetegsg [~e, ~et, ~ek] stona bolest
llategszsggy [~e, ~et] veterinarstvo, veterina
llategszsggyi veterinarski
llati [~at; ~an] 1. ivotinjski, sto-

27

llcsont
an [-na]; ~ hulla strv, strvina,
~ zsiradk ivotinjska mast; 2. tv
ld llatias
llatias [~at; ~an] pejor ivotinjski,
bestijalan [-Ina], brutalan [-Ina],
divljaki, zverski, neovean f-na]
llatiassg [~a, ~ot] pejor brutalnost,
bestijalnost, bestijalitet, zverstvo,
divljatvo, neovenost, ivotinjski
postupak
llatkert [~Je> ~et. ~ek] zverinjak,
zooloka bata, zooloki vrt
llatknzs [~a, ~t, ~ok] muenje
ivotinja
llatkr [~e, ~t]csillzodijak,ivotinjski krug"
llatmese [~je, ,ct, ^k] ir basna,
pria o ivotinjama
llatorvos [~a, ~t, ~ok] veterinar,
marveni iekar
9
llatorvosi veterinarski; ~ fiskolaikor
veterinarski fakultet
llatorvostan [~a, ~t] veterina, nauka
o leenju ivotinja
llatv [~e, ~et, ~ek] ld llatkr
llatrakod/?; [~ja, ~t, ~k] vast
(u)tovarite stoke
llatsereglet [~e, ~et] menaerija,
putujua zbirka ivih ivotinja,
putujui zverinjak
llatszeldt fn [~je, ~t, ~K\ ukrotitelj/ukrotilac [-ioca] zveri
llattakarmny [~a, ~t] krma
llattan [~a, ~t] zoologija, nauka
ivotinjama
llattani zooloki
llattenyszts [~e, ~t] stoarstvo,
stoarenje, uzgoj/gajenje stoke, zootehnika
llattenysztsi stoarski, zootehniki;
~ felttel zootehniki uslov/uvet
llattenyszt I. mn stoarski; II. fn
[-je, ~t, ~k] stoar, uzgojiteij stoke
llatvsr [~a, ~t, ~ok] stoni sajam
llatvdelem [-Ime, -lmet] zatita ivotinja
llatvilg [~a, ~ot] ivotinjsku carstvo, ivotinjski svet
llcsont [~ja, ~ot, ~ok] vilina/eljusna kost, eljusnica

lldogl

28

lldogl [~t, ~jon] dredati [-dim],

besposleno stajati [stojim] allergia
[~ja, ^it] orv alergija allergis
alergian [-na] llgdr [-dre, -drt,
-drk] orv jagodica llhatatlan [~t;
~ul] nestalan [-Ina],
prevrtljiv, nepostojan llhatatos
[~at; ~an, ~abb] postojan,
istrajan [-jna], vrst, ustrajan llt
[~ott, ~son] t. <vmit vhova)
staviti/stavljati, postaviti/postavljati;
egyms mell ~ staviti/stavljati
jedno(ga) pored drugoga; 2. ramutatt ~ namertiti v pomai [-aknem] kazaljke sata; (vast:) vltt ~
namestiti skretnicu; 3. vkit munkba
~ zapreci s zapregnuti [-egnem]/zaprezati [-eem] koga; tb'rvnyjbirsg el ~ staviti pred sud; 4.
joncot ~ novaiti; regrutovati [tujem], regrutirati; 5. szobrot)emlket ~
podii [-gnem]/podizati [-em] v
postaviti/postavljati spomenik; 6.
tv (kijelent) tvrditi; navesti [-edem]
neto kao tano; azt ~ja, hogy maga
tette ezt on tvrdi da je sam to uradio;
eskvel ~ja tvrdi pod zakletvom
llts [~a, ~t, ~ok] 1. <vhov>
stavljanje, postavljanje; 2. ^ramutat, vlt) pomicanje; 3. (emlkm> podizanje; 4. <joncozs> novaenje, regrutacija, regrutovanje,
regrutiranje; 5. tv (kijelents) tvrenje, tvrdnja lltmny [~a, ~t,
~ok] nyelv prirok,
predikat
lltmnyi nyelv prironi, predikatni
llt 1. potvrdan [-dna], pozitivan
[-vna], afirmativan [-vna]; nyelv ~
mondat potvrdna reenica; 2.
msz (berendezs) za postavljenje;
(szablyoz) za regulisanje
lltcsavar [~ja, ~t, ~ok] msz
zavrtanj za udeavanje/podeavanje, koni zavrtak [-tka] lltkar
[~ja ~t ~ok] msz poluga
za postavljanje
lltlag navodno, toboe, kao da,
bajagi, tokorse

llomspnztr

lltlagos [~an] navodni, tobonji,

tokornji llkapocs [-pcsa, -pcsot,
-pcsok] vilica,
eljust llkapocscsont [~ja, -ot, -ok]
jagodina kost, jagodnjaa ll 1. stajai; egy
~ rig itav sat/ as; egv ~
esztendeig punu godina dana; 2.
(vmibl) sastojati [-ji] se iz/od ega;
ez tbb rszbl ~ to se sastoji iz/od vie
delova llcsillag [~(j)a, ~ot, ~ok]
stajaa zvezda, zvezda
stajaica/nekretnica llhbor [~ja,
~t, ~k] pozicioni
rat llharc [~a, ~ot, ~ok] kat
poziciono
ratovanje, rovovski rat llhely [~e,
~et, ~ek] mesto za stajanje
llkpes [~et; ~en; ~ebb] sp
(kitart, szvs) izdrljiv, istrajan fjna] llkpessg sp [~e, ~et]
istrajnost,
izdrljivost, duranost lllmpa
[,oja, -it, <ik] stojea lampa;
(asztali) stolna lampa llomny [~a,
~t, ~ok] 1. stanje, sastav; (ltszm)
brojno stanje; szemlyi ~ osoblje,
personal; 2. (kat:) parancsnoki ~
komandni kadar [-dra]; 3. (kszlet)
fond; pnztri ~ stanje blagajne,
blagajniko stanje
lloms [~a, ~t, ~ok] 1. (plyaudvar) stanica, kolodvor; postaja; kzbees ~ meustanica; 2. (intzmny)
stanica, centrala; ksrleti ~ ogledna
stanica; 3. tv etapa llomsplet
[~e, ~et, ~ek] stanina
zgrada
llomsfffnk [~e, ~t, ~k] ef
[tb efovi] stanice, glavar postaje
llomshely [~e, ~et, ~ek] (szolglati) mesto slubovanja llomskz
[~e, ~t, ~ok] stanini
razmak
llomsozik [~ott, ~zk/~zon] stacionirati, biti v boraviti izvesno vre-me
sa slubom na jednom mestu
llomspnztr [~a, ~t, ~ak] stanina
blagajna

llra

llra [A\&, -it, -ik] stolni sat/asovnik

llrajt [~ja, ~ot] sp visoki start
llrsz [~e, ~t, ~ek] (villanymotor)
stator (nepokretni elektromagnetski
deo); (ms gp) nepokretni deo
llott [~at] ustajan, ustajao [-jala];
~ tel bajt, bajatan [-tna] od dugog stajanja; ~ vz ustajana voda
llvz [-vize, -vizet, -vizek] mrtva/
stajaa voda, voda stajaica
llszj [~a, ~at, ~ak] 1. (katonasapkn) podbradaa; 2. (lszerszm
rsze) podvilinjak, eljuska
llva stojei, u stojeem stavu, stojeke; ~ eszik stojei jesti
llvny [~a, ~t, ~ok] 1. (ptsi)
skele, koze tb; 2. (pole) polica; 3.
(lbazat) nogari tb, stativ, stalak [lka]
llvnyoz [~ott, ~zon] p podii [ignem]/podizati [-iem] v graditi
skele
llvnyzat [~a, ~ot ~ok] p graevinske skele tb, drvena graa, drveni
sklop
alma [-ija, rCt, -ik] jabuka; (szl, tv:)
beleharap a savany *cba zagristi u
kiselu jabuku; (kb'zm:) az~ nem esik
messze a fjtl iver ne ide daleko
od klade; kakva vrba takav klin,
kakav otac takav sin; kavgadija
otac, kavgadija i sin
almabeftt [~je, ~et, ~ek] slatko/kompot od jabuka, jabuni kompot
almabor [~a, ~t] jabukovaa
almacsutka [rija, M, -i-k] srce jabuke, jabuno srce
almafa [^,ja, -t, ^.k] 1. jabuka;
2. (faanyag) jabukovina
almahj [~a, ~at, ~ak] kora od jabuke, jabuna kora
almaiz [~e, ~t] jabuni pekmez, pekmez od jabuka
almakompt [~ja, ~otl ld almabeftt
almai [-leve, ~t/-levet] jabuni sok,
sok od jabuka
almanach [~ja, ~ot, ~ok] almanah,
godinjak
almaplinka [-ija, -it] jabukovaa

29

lnv

almapr [~je, ~t] pire/kaa od jabuka

alms: ~ lepny/pite lepinja/pita s
jabukama; ~ rtes savijaa s jabukama
almasav [~ja, ~at] vegy jabuna
kiselina
almsderes fn [~e, ~t, ~ek] ld almsszrke
almsszrke fn [^je, *st, ^.k] np (l)
zelenko, zeka h
almaszret [~(j)e, ~et, ~ek] berba
jabuka
lmatlan [~t; ~ul] besan, besnen,
budan [-dna], bez sna; ~ jszaka
besana no
lmatlansg [~a, ~ot] nesanica, besanica, besan [-sna], nesan [-sna];
~ban szenved patiti od nesanice
lmlkods [~a, ~t, ~ok] uenje,
snebivanje
lmlkod|ik [~ott, ~jk/~jon] uditi se, snebivati se, iuivati [-ujem] se, diviti se
lmodik [~ott, ~jk/~jon] 1. sanjati,
snivati, imati snove, prisniti se,
vkirl ~ik sanjati koga; azt ~tam
snilo v usnilo mi se; 2. (tv:) arrl
ne is ~j! nemoj ni da sanja o
tome ! 3. ld lmodozik
lmodozs [~a, ~t, ~ok] sanjarenje,
matanje, matarija, tlapnja
lmodoz|ik[~ott, ~zk/~zon]sanjariti,
matati, tlapiti
lmodoz I. mn sanjalaki, sanjarski,
sanjaliki; II. fn [~ja, ~t, ~k]
sanjalac [-aoca], sanjalica h, n,
sanjalo h
lmos [~at; ~an; ~abb] pospan,
sanjiv, sanljiv, sanan, dremljiv,
dremovan [-vna]
lmos [~t] (frfinv) Almo
lmost uspavljiv
lmosknyv [~e, ~et, ~ek] sanovnik
lmossg [~a, ~ot] sanjivost, sanljivost, sananost, pospanost, dreme,
dremljivost
almoz [~ott, ~zon] mgazd (istllban)
prostreti/prostirati stelju/slamu
lnv [-neve, -nevet, -nevek] lano
ime, tue ime, psevdonim, pseudonim

lnok
lnok [~ot; ~ul; ~abb] I. mn podmukao [-kla], licemeran [-rna]; II. fn
[-ja, -ot, ~ok] licemer, podmukalac [-kaoca]; (n) podmuklica, licemerka
lok [~a, ~ot, ~ok] rg, ir prividan
razlog
all nvut 1. ispod birt e; a szekrny ~
ispod ormana; 2. tv od birt e; kivtel
a szably ~ izuzetak [-tka] od pravila; vmi ~ mentsit oprostiti/opratati v osloboditi/oslobaati od
ega
alla hat (~m, ~ stb.) ispod njega/toga
(ispod mene, ispod tebe itd.); ne
hzd ki ~m a szket ne izvlai
stolicu ispod mene
alom [~ja/alma, almot] mgazd stelja
(za stoku), prostirka
lom [lma, lmot, lmok] 1. (lomkp) san [sna]; lmot fejt tumaiti
snove; (szl:) elrepl, mint az ~ na
snu dolo, na snu i otilo; 2. (alvs)
nem jn ~ a szemre ne moe da
zaspi, san ga izbegava, nee mu
san na oi; elnyomja az ~ v ~ba
merl obuzima v svladava ga san;
~ba ringat uikati, uljukati; lmban tl prean jati; lmbl felbred
rasaniti se; szp lmokat! laku
no ! dobro spavaj ! 3. (lmossg)
elnyomta az ~ savladao ga san; kiment az ~ a szemembl razbio mi se
san; 4. ld brnd
lomfejt [~J e > ~t, ~k] tuma snova
lomittas [~at;~an] ir bunovan [-v-na],
trapovesan [-sna], opojen snom,
kunjav
lomkp [~e, ~et, ~ek] ir fantazija,
sanjarija, stvaralaka uobrazilja,
mata, snovienje, tlapnja, snohvatice tb n
lomkr [~Ja> ~t] orv spavaiva bolest, dremenica,
alomszalma [~ja, ~t] mgazd slama za
stelju
lomszuszk [~ja. ~ot, ~ok] tref
spavalo, pospanac [-nca], dremljivac
[-vca], dremljivko, dremavac [-vca],
mavalo, kunjalo; <n> pospanica,
mavalica

30

alsnadrg

lomvilg [~a, ~ot] ir svet snova,

sanjarija, uobrazilja, mata, fantazija; ~ban l iveti u svetu snova,
sanjariti, matati, zanositi se, fantazirati
alorvos [~a, ~t, ~ok] sekundarni
lekar/lenik
alosztly[~a, ~t, ~ok] (hivatalban)
pododeljenje, pododeljak [-ljka], odsek, sekcija; (rendszerezsben) podrazred
alosztlyvezet [~je, ~t, ~k] rukovodilac [-ioca] sekcije/sekcijom
alperes [~e, ~t, ~ek] jog tuenik,
traenik
alpesi alpinski, alpski; ~ ghajlat
alpinska/alpska klima
alpinista fn [~ja, -it, *ik] sp alpinist(a)
h, planinar; <n> alpinistkinja,
planinarka
alpinizmu8 [~a, ~t] sp planinarstvo,
alpinizam [-zrna], alpinistika
Alpok [~at] Alpi, Alpe tb
lruha [~ja, -it, ~k] lano odelo;
rCba ltzik maskirati v preoblaiti se
u lano odelo, preruiti se; ~ba ltztet preruiti/ preruivati [-ujem]
als I. mn 1. donji; vminek az ~
rsze donji de ega; ~ ajak donja
usna; ~ llkapocs eljunica, donja
vilica; 2. (vzfolys szerint) nizvodni; ~ folys donji tok (reke); 3. isk ~ osztlyok nii razredi; 4. ~ fok osnovni, nieg
stepena/stupnja; ~ fokon na niem
stepenu/stupnju; ~ fok brsg
prvostepeni sud; ~ papsg nie
svetenstvo/sveenstvo; II. fn [~Ja>
~t, ~k] krtya donjak
als- donji
alsbb kf nii
alsbbrend nieg reda/stepena/stupnja, (kisebb rtk) manje vrednosti
alsbbrendsg [~e, ~et] inferiornost,
manja/nia vrednost
alsbr [~e, ~t] donja koa
alsfogs [~a, ~t] sp donji hvat,
podhvat
alshz [~a, ~at] pol donji dom
alsing [~e, ~et, ~ek] majica
alsnadrg [~ja ~t ~ok] gae tb

alsnem
alsnem [~je, ~t] donje rublje,
donji ve alsruha [~ja, rCt, *ik]
donje odelo,
donja haljina
alsszoknya [~ja, ~t, ~k] donja suknja
alsvros [~a, ~t] donji grad
alsvrosi donjogradski lszakll [~a,
~t] lana brada lszemrem [-rme,
-rmet] laan stid lszent I. mn
licemeran [-rna], pre-tvoran [-rna],
farisejski, farizejski; II. fn [~je,
~et, ~ek] (frfi) licemer,
pretvaralo, pretvara, pretva-ralac [aoca], pretvorica /;, n, pre-tvornik,
farisej, farizej; (n) pre-tvornica
lszenteskeds [~e, ~t] licemerstvo,
pretvaranje, hipokrizija alszik [aludt,
aludjk/aludjon, aludni] 1. spavati; egy
keveset/rvidet
~
malo
spavati,
prospavati; nagyot ~ ra-spavati se;
sokat ~ mavati; lefekszik aludni .ii
[idem] na spavanje; nem tudok aludni
ne spava mi se, ne mogu spavati; 2.
tv ~ r egyet odgoditi/odgaati v
odloiti/odlagati [-em] na drugi dan v
za sutra; aludjunk r egyet! neka to
prenoi! 3. szl ~ mint a bunda spavati
kao top; gy ~ mint akit agyontttek
spavati kao zaklan; (kzm:) ki mint
veti gyt, gy alussza lmt kako
postre onako e i leati a lt [~ ja,
~ o t] 1. (h an g, s z la m) alt; 2.
(nekes) altist(a) ft; (no) al-tistkinja,
altistica
altbornagy [~a, ~ot, ~ok] kat
general-potpukovnik; general-lajtnant rg
ltal nvut preko, kroz, po; (kzremkdsvel) posredstvom, pomou
koga, ega; ki ~ zened? preko koga
v po kome poruuje? embernek ember
~ val kizskmnyolsa izrabljivanje
oveka ovekom ltala hat (~m, ~d
stb.J preko njega
(preko mene/tebe itd.) ltalban 1.
(egszben vve) uop-te, uope,
openito; (fbb vonsaiban) u
glavnim crtama; ~ vve

31

altengernagy

uopte, uope; 2. (rendszerint) obino,

po pravilu; ~ este otthon vagyok
obino sam uvee kod kue altalaj [~a,
~t, ~ok] donje tlo, zdravica, mrtvica
ltalnos [~at; ~an; ~abb] opti, opi;
~ rvny opte/ope vrednosti,
opte vaei; ~ mveltsg opta/op-a
prosveenost v obrazovanost v kultura;
~ terv (mszaki) idejni projekat [kta]; ~ vlasztjog (sve-) opte birako
pravo
ltalnost
[~ott,
~son]
uoptiti/uop-tavati,
uoptiti/uopavati,
uop-ivati
[ujem],
generalisati
[-iem],
generalizirati
ltalnosts [~a, ~t, ~ok] uoptavanje, -uopavanje, uopivanje, generalisanje, generaliziranje, stvaranje uoptenih zakljuaka, generalizacija
ltalnosthat Uoptljiv ltalnossg
[~a, ~ot, ~ok] opteni-tost,
openitost; ~ban u glavnim crtama;
nagy ~ban opte/ope uzev, shvaen
u glavnim crtama; ~ban
megszavaztk a javaslatot predlog je
izglasan u naelu ltalvet fn [~J e ,
~t> ~k] prtenjaa,
bisag altr [~J a > ~t> ~k] bny
vodoravno
okno
altat [~ott, altasson] uspavljivati
[-Ijujem]; (csecsemt ringatva)
ikati, uljukivati [-kujem], uljuljkivati [-kujem], pajiti, pajkiti ltat
[~ott, ltasson] 1. obmanuti [nem]/obmanjivati [-njujem], varati;
2.~ja magt varati se, obmanjivati
sebe altats [~a, ~t, ~ok]
uspavljivanje;
(csak orv) narkoza altat I. mn [~t,
~an] uspavljiv; II . fn [~ ja, ~ t, ~ k]
ld altatszer altatdal [~a, ~t,
~ok] uspavanka
altatszer [~e, ~t, ~ek] sredstvo za
spavanje/uspavlivanje, uspavljivo/
narkotino sredstvo altengernagy [~a,
~ot, ~ok] kat podadmiral,
viceadmiral

altest

32

altest [~e, ~et, ~ek] orv donji deo

tela
altiszt [~Je> ~e*> ~ek] 1. kat rg
(tiszthelyettes) podoficir, podasnik;
2. rg (hivatalsegd) posluitelj,
podvornik
ltrt [~je, ~et, ~ek] mat nepravi
razlomak
altruista I. mn nesebian [-na],
alturistian [-na], alturistiki; ~
mdon alturistiki, nesebino; II. fn
[~ja, ~t, ~k] nesebian ovek,
altruist(a) fi; (n) nesebina enska,
altruistkinja altruizmus [~a, ~t]
altruizam [-zrna],
nesebinost aludttej [~e, ~et]
kiselo mleko,
zgruano/usireno mleko alul I. nvut
(vmin) ispod, nie birt e; ron ~ ad
dati/davati [dajem] ispod cene; a
hdon ~ nie mosta; ez minden
kritikn ~ van to je ispod svake
kritike; II. hat (lent) dole
alulcsap: ~ (malom)kerk toak [-ka]
pokretan/pokretljiv strujanjem vo de
odozdo
aluli ispod; kritikn ~ ispod svake
kritike; tz ven gyermekek deca
ispod deset godina
alulrott fn [-ja, ~at, ~ak] potpisani
aluljr [~ja, ~t, ~k] podvonjak;
gyalogos ~ podvonjak za peake;
kzti ~ drumski/cestovni podvonjak; vasti ~ elezniki podvonjak
alulrl odozdo, ozdo; ~ jv to dolazi
odozdo
alumnium [~(j)a, ~ot] 1. aluminijem); 2. (jelzknt) aluminijski,
aluminijumski
alumniumkohszat [~a, ~ot]
metalurka proizvodnja
aluminijuma alumniumtvzet [~e,
~et, ~ek] legura aluminija,
aluminijska legura alva spavajui, u
snu alvad [~t, ~jon] (vr, tej)
zgruati/ zgruavati se; knnyen ~o
zgruljiv, gruav alvadk [~a, ~ot]
ugruak [-ka]
gruevina
alvadt zgruan; ~ vr zgruana/usirenj
krv

mbraillat

alvajr I. mn mesearski; II. fn

[~ja, ~t, ~k] mesear; (n) mesearka
alvs [~a, ~t] spavanje alvaszt
[~ott, alvasszon, ~ani] zgusnuti
[-nem]/zgunjavati, usi-riti/usirivati
alvz [~a, ~t, ~ak] (gpkocsi)
asija; (kocsi) donji okvir/ram
kola; (vagon) donji ram alvgi I. mn
donjoselski; II. fn- [~J e> ~t, ~ek]
donjoselac [-eoca/-lca] alvilg [~a,
~ot] podzemni svet,
podzemlje
alvi, mnspava jui;II. fn[~'}a, ~t, ~k]
mavalo, spava; (n) mavalica
alvbaba [~ja, it, -ik] spavaa lutka
alvgt [~ja, ~at, ~ak] (felhagyott
rvzvdelmi gt) naputen nasip
alzat [~a, ~ot] msz (hd, tburkolattart) donji okvir m 1. jest,
dabogme, dakako, ma; az ~! kako ne
bi ! daka ko ! nem ~ . ' bogme ne! 2.
~ legyen! pa neka bude! ~ lssa!
neka samo vidi ! ama onaj, ona, ono
amalgam [~Ja > ~ot] ve%y (foncsor)
amalgam
almagmoz [~ott, ~zon] msz (foncsoroz) amalgamisati [-iem], amalgamirati
amarnt [~ot] nv trator amatr I. fn
[~J e > ~t. ~k] amater, ljubitelj,
neprofesionalac [-Ica]; (n) amaterka,
ljubiteljka, neprofesional-ka; II. mn
amaterski; ~ felvtel amaterski
snimak [-mka]; '"fnykp amaterska
slika amaz onaj, ona, ono mbr
iako, mada, premda, makar ambci
[~ja, ~t, ~k] 1. (becsvgy) ambicija,
astoljublje, slavoljublje; 2.
(buzgsg, kitarts a munkban)
pregalatvo ambicionl [~t, ~jon]
ambicionirati ambicizus [~t; ~an]
ambiciozan
[-zna], astoljubiv, slavoljubiv
mbra f~ja, *ct] (illatszer ksztshez) ambra, amber mbraillat [~a,
~ot] amberov miris

ambulancia
ambulancia [~ja, ~t, ^,k] orv ambulanta, ambulatorij
mde ali, ama
ameddig dokle, dok; ~ csak dokle
god, dok god
amekkorra koliki; ~ te vagy, akkora
vagyok n is koliki si ti, toliki sam
i ja
amellett 1. pored toga, uz to; ~,
h o g y . . . p o r e d t o ga t o . . . ; 2.
za to; mi ~ vagyi/nk mi smo za to
amely koji
amelyik 1. koji; 2. ~iink (~etek, ~iik)
koji ismeu/od nas (vas, njih)
men 1. vall amin, men, tako neka
bude"; 2. tv, biz ~re rkezik
(vhov) doi na amin; 3. (tv,
biz:) rmondja/kimondja vmire az ~t
aminovati [-nujem]
amennyi koliko (god)
amennyiben ukoliko; ~ rrek ako
dospem
amennyire koliko; annyira . . . ~
... toliko... koliko...
Amerika [~t]/Wr Amerika
amerikaellenes antiameriki
amerikai I. mn ameriki, amerikanski;
nv ~ mogyor kikiriki, zemljani
orah; (fldr:) Amerikai Egyeslt
llamok Sjedinjene Amerike Drave, (SAD); II. fn [~ja, ~t, ~ak]
Amerikanac [-nca], Amerianin;
(no) Amerikanka, Amerianka
amerikner [~e, ~ t, ~ek] miisz
(kzi frgp) runo svrdlo
amerre kud(a), kamo
amerrl otkud(a)
amfitetrum [~a, ~ot, ~ok] amfiteatar [-tra]
ami to, ta; koji, koja, koje; ~
engem illet to se mene tie; ~
mg rosszabb to je jo gore
amiatt zbog toga, zato
amg dok, dokle; ~ csak dokle god,
dogod
amikor kad(a), kadno; ~ csak kad(a)
god
amilyen 1. kakav [-kva]; ~ . . . olyan
.. . kakav... onakav...; ko'zm ~ az
adjonisten olyan a fogadjisten kakav
pozdrav onaki i odzdrav;
3 Magyarszerbhorvt

33

amgy

2. olyan ~, v ~ olyan (nem fontos

hogy milyen) kakav-takav
[kakva--takva]; 3. (amennyire) kako,
koliko; ~ jindulat n mr
vagyok... kako/koliko sam ja
dobroudan.. .
amint kao to, kako, tono, a; ~
mondjk tono se kae, tono kau v
vele; lttam t ~ bement a hzba
video sam kako ulazi u kuu
amita otkad(a), otkako
mt [~ott, ~son] obmanuti [-nem]/
obmanjivati [-njujem]
mts [~a, ~t, ~ok] obmana, obmanjivanje
amivel ime
ammnia [~t], ammnik [~ot] vegy
amonijak
ammnia-, ammnik- amonijaan [na], amonijakov
amnesztia [~ja, ^it] amnestija, oprotaj kazne, opratanje krivice, pomilovanje; ~t ad vkinek pomilovati [lujem] koga, oprostiti kaznu kome,
dati amnestiju kome, amnestirati
koga
amolyan onakav [-kva]; pejor ~
jttment ember kojekakav doljak
amortizci [~Ja ~t] ker amortizacija
amortizcis amortizcim
amortizl [~t, ~jon] amortizovati [zujem], amortizirati
amortizls [~a, ~t] ld amortizci
amortizld |ik [~ott, ~jk/~jon]
amortizovati [-zujem] se, amortizirati se
am'ba [~ja, ~t, ~k] ll ameba
amper [~je, ~t] vili amper
ampermr' fn [~Je. ~t, ~k] vili
amperometar [-tra], strujomer ampera
ampulla [~ja, ~t, ~k] orv ampula
amputl [~t, ~J on ] orv amputovati [tujem], amputirati
amputls [~a, ~t, ~ok] orv amputacija
amgy 1. onako; ~ legnyesen onako
momaki; 2. (egybknt) uostalom,
inae; ~ 6 nagyon j ember inae je
on jako dobor ove k; ~ is
ionako; ~ sem pa ni inae, nionako

mul

34

mul [~t, ~jon] uditi se, snebivati se

mulat [~a, ~ot] uenje, zauenost,
snebivanje; ~ba ejt zauditi/zauavati s zauivati [-ujem], zadiviti,
izazvati [-zovem] uenje/ divljenje
amulett [~(j)e, ~et, ~ek] amajlija,
hamajlija, amulet, talisman, uroice [tb n]
anakronisztikus [~at; ~an] anakronistian [-na], nesavremen, nesuvremen
anakronizmus [~a, ~t, ~ok] anakronizam [-zrna], nesavremenost, nesuvremenost, prestarelost, preivelost, zastarelost
analfabta [^ja, At, ^k] 1. analfabet(a) h, nepismenjak, nepismen
ovek; <tudatlan vmiben) neznalica h,
n; (jratlan vmiben) neupuen
ovek; 2. <jelzknt> nepismen; ~
n nepismena ena analitika [Aja,
-ct] analitika analitikai: ~ kmia
analitika v analitina
kemija/hernija; ~ mrleg analitika
vaga
analitikus I. mn [~at, ~an] analitian [na], analitiki, ralanjujui; mat ~
fggvny analitika funkcija; ~
geometria analitika/analitina geometrija; ~ mdszer analitika metoda;
~ nyelv analitini jezik; II. fn [~a, ~t,
~ok] analitiar analizl [~t, ~jon]
analizovati [-zu-jem], analizirati, vriti
analizu, ana-lisati [-iem], ispitivati [tujem] pojedinosti; (csak nyelv)
ralanjivati [-njujem]; (csak vegy)
razluivati analiztor [~a, ~t, ~ok]
(elemzkszlk) analizator analzis
[~e, ~t, ~ek] analiza; (csak mat,
nyelv) ralanjivanje; (csak vegy)
razluivanje
analg (eset) analogian [-na], analogan [-gna], analogijski, analoki
analgia [~ja, At, Ak] analogija; (hasonlsg) slinost; vminek az Ajra
po analogiji ega
anansz [~a, ~t, ~ok] nv ananas
anansz- ananasov, od ananasa
anarchia [~ja, At] 1. pol anarhija,

angolkering

bezvlae, bezvlae, nered; 2. (zrzavar, fejetlensg) haos, kaos, rasputenost, stanje bez ikakva poretka,
samovolja, mete, darmar anarchikus
[~at; ~an] anarhian [-na], bez reda,
bez plana, u anarhiji
anarchista I. fn [~ja, ~t, ~k] anarhist(a) h, pristaa h anarhije/anarhizma; II. mn anarhistiki; ~ n
anarhistkinja; ~ mdon anarhistiki
anarchlzmus [~a, ~t] anarhizam
[-zrna]
anatmia [*ija, *ct] anatomija
anatmiai anatomijski andalt [~t;
~an] oaravajui, milozvuan [-na],
uspavljujui, ulju-kajui,
uljuljkivajui; ~ zene milozvuna
muzika
analog [-lgott, ~jon] matajui hodati
Andok [~at]/tr Andi tb Andor [~t]
t Andrs Andrs [~t] Andrija,
Andra, Andrej anekdota [~ja, r,t,
Ak] anegdota,
kratka duhovita priica anlkl bez
toga; ~ hogy a de ne; elment ~ hogy
tudnm otiao je a da ja i ne znam
anmia [~ja, ~t] orv anemija, malokrvnost anmis orv anemian [-na],
malokrvan [-vna] Anglia [At] fiildr
Engleska [mint
nnem mn ragozdik]
angliai engleski
anglikn vall I. mn (egyhz) anglikanski; II. fn [~ja, ~t, ~ok] Anglikanac [-nca]
angol I. mn [~t; ~ul] engleski; ~ bajusz engleski brkovi tb; az ~ nyelv
engleski jezik; ~ul beszl govoriti
engleski; ez hogy van ~ul? kako se to
kae engleski? ~ul tanul uiti
engleski; tudsz ~ul? govori li engleski? II. fn [~ja, ~t, ~ok] Englez;
(n) Engleskinja angol-amerikai
anglo-ameriki, anglo-amerikanski
angolkeringd [~Je ~t, ~k] engleski
valcer

angolkr
angolkr [~J a ~t] orv engleska bolest, omekanje kostiju, rahitis
angolkros rahitian [-na]
angolna [*ija, ^t, ~k] ll jegulja
angolosan: trf ~ tvozik neprimetno se
udaljiti, izvui se kao tarana iz
lonca
angolszalonna [~ja, ^t] bekon
angolszsz I. mn anglosaski, anglosaksonski; ~ npek anglosaksonci; II.
fn az ~ok Anglosasi, Anglosaksonci
angoltapasz [~a, ~t, ~ok] engleski
melem
angragyapj [~ja, ~t] angorska vuna
angranyl [-nyula, -nyulat, -nyulak]
angora-kuni
angyal [~a, ~t, ~ok] anel, aneo [-ela]; (biz, trf:) az ~t! (nyomatkost felkilts) sunca mu! sunce
mu jarko!
angyali (tv is) andelski, aneoski
angyal ka [~ ja, ~ t, ~ k] anelak [lka]
Anik [~t] (Anna becz alakja)
Anica, Anica, Ankica
anilin [~Ja ~t] vegy 1. anilin; 2.
(jelzknt) anilinski, katranski; ~
festk anilinska/katranska boja
nizs [~a, ~t] anis, onajz, onais
Anjou trt (az Anjou-hz frfi tagja)
Anujac [-jca], Anuvinac [-nca];
~k Anujci, Anuvinci
Anjou-hz trt anuvinska dinastija
Anjou-hzi: trt ~ kirlyok Anujci,
Anuvinci
ankt [~J a > ~ot, ~ok] anketa; ~ot
rendez provesti/ [-edem]/provoditi
v sprovesti/sprovoditi anketu
anktrendez: ~ bizottsg anketna
komisija
Anna [~t] Ana, Anka
annakI. nvm tome/toj, onome/onoj; ~
az embernek add daj tome/onome oveku; ~ az embernek a knyve knjiga
toga/onoga oveka; ~ a hza, aki.. .
kua onoga (t)ko/koji.. .; ~ ksznhet tome se ima zahvaliti, zahvaljujui tome; II. hat: ~ idejn u to
vreme, u ono vreme, u svoje vreme,
svojedobno, svojevremeno; ~ ellenre u(s)prkos/unato tome/tomu;

35

antik

~ ellenre, hogy ... iako; j mester,

~ ellenre, hogy fiatal on je dobar
majstor iako je mlad
annl I. nvm kod toga/te, pri tome/toj;
~ a fnl kod onoga drveta; II. hat
(hasonltsban) od toga/te, tim;
~ inkbb tim vie/pre/radije; ~ jobb
tim bolje; ~ kevsb tim manje; ~
rosszabb tim gore; ~ rosszabb neki
to gore po njega; ~ tbb tim vie
annektl [~t, ~jon] pol, rg anektirati,
nasilno pripojiti v pridruiti, prisvojiti, proglasiti svojim
annuits [~a, ~t] (vi trlesztsi
rszlet) anuitet, godinja otplata,
godinji obrok otplate
A n n u s [ ~ t ], An n u s ka [ ~ j a , ~ t ]
(Anna becz alakja) Anica, Anka,
Ankica
and [~ja, ~ot, ~ok] vili anoda
andram [~a, ~ot] vili, rd anodna
struja
anorganikus vegy anorganski, neorganski
Antal [~t] Anton, Antonije, Antun,
Ante
antant [~J a ; ~ot] trt antanta
antenna [~ja, At, Ak] rd, tv antena;
At fldel uzemljiti antenu
antennatorony [-rnya, -rnyot, -rnyok]
antenski toranj/stub, stub/toranj sa
radio-emisionom antenom
antialkoholista [~ja, ~t, ~k] fn
antialkoholiar
antibiotikum [~a, ~ot, ~ok] orv
antibiotik
antidemokratikus [~at; ~an] antidemokratski, protudemokratski
antifasiszta pol I. mn antifaistiki;
~ n antifaistkinja, protivnica
faizma; Nk Antifasiszta Frontja
Antifaistiki front ena (AFZ);
II. fn [~ja, *it, ~k] antifaist(a)
h, protivnik faizma
antiimperialista I. mn antiimperijalistiki; ~ nemzeti v npi egysgfront
jedinstveni antiimperijalistiki nacionalni v narodni front; II. fn
[~ja, ~t, ~k] antiimperijalist(a) h,
protivnik imperijalizma
antik antiki, starinski

antikleriklis .

36

antikleriklis pol I. mn antiklerikalan

[-Ina]; II. fn [~a, ~t, ~ok] antiklerikalac [-Ica], protivnik klerikalizma
antikva [At, Ak] nyomd <ll bet)
antikva
antikvrium [~a, ~ot, ~ok] antikvarnica, antikvarijat, trgovina starim
knjigama (i drugim starinama)
antikvrius [~a, ~t, ~ok] antikvar,
trgovac starim knjigama (i drugim
starinama)
antiiop [~ja, ~ot, ~ok] 1. ll antilopa;
2. (antilopbr) antilop, antilopska
koa; 3. <(jelz'knt: antilopbrbl
kszlt) antilopski
antimon [~j a> ~t] vegy antimon,
stibij(um)
antiptia [~ja, ~t] antipatija, nesklonost/nenaklonost/neraspoloenje
prema nekom v neem antipatikus
[~at; ~an; ~abb] antipatian [-na]
nesimpatian, nepri-vlaiv, neprijatan
[-tna], nepoudan [-dna] antiszemita
I. mn antisemitski; U. fn
[~ja, At, Ak] antisernit(a) h
antiszemitizmus [~a, ~t] antisemitizam [-zrna], judofobija antiszocilis
[~at; ~an] antisocijalan [-Ina],
nedrutven, uperen protiv opteg
dobra
antiszocialista mn antisocijalistiki
antitalentum [~a, ~ot, ~ok] antitalenat, ovek bez talenta; ~ vagyok a
sakkban ja sam anititalenat za
ah antitoxin [~(j)a, ~t, ~ok] orv
protivotrov, protuotrov
antolgia [^ja, ~t, Ak] antologija,
zbirka izabranih knjievnih dela
antracit [~Ja> ~ot] bny antracit,
kameni ugalj
anya [anyja, ~t, Ak] majka, mater,
mati, roditeljka; nena biz; tbb
gyermekes ~ vierotka; Ak nnepe
<karcsony eltt az utols eltti
va s rna p) Ma t e ri c e ; A k napj a
Dan majki; (kzm:) nzd meg az
anyjt, vedd el a lnyt gledaj majku, a
uzmi kerku anyallat [~a,
~ot,
~ok] priplodna

anyagismeret
enka, enka za priplod, priplodno/
rasplodno grlo, plotkinja anyacsavar
[~Ja> ~t> ~ok] miisz navrtka,
navrtanj, matica zavrtnja, matini
zavrtan]; szrnyas ~ lepti-rast araf
anya- s csecsemvdelem zatita majke
i odojadi anyafld [~je, ~et] klt
majka zemlja,
zemljica majka
anyag [~a, ~ot, ~ok] 1. fii, fiz materija, tvar; 2. felhasznlsra kerl)
materijal; ptkezsi ~ graevinski
materijal; 3. (szvetanyag) tkanina,
materija; 4. /rsm, beszd,
trgyals) graa, gradivo, materijal;
tudomnyos ~ nauna graa; ~ot gyjt
skupljati
grau/gradivo
anyagbeszerzs [~e, ~t] nabavka
materijala/robe
anyagbeszerz [~je, ~t, ~k] fn nabavlja materijala/robe, snabdeva materijalom
anyagcsere [~je, At] orv razmena/izmena materije, metabolizam f-zma]
anyagcserezavar [~a, ~t, ~ok] orv
metabolika poremetnja/poremeenost, metaboliki poremeaj
anyagellts [~a, ~t] snabdevanje
materijalima anyagellenlls [~a,
~t]fiz otpornost
materije anyaggyjts [~e, ~t]
skupljanje
materijala/grae/gradiva anyaghiny
[~a, ~t] nedostatak/nestaica
materijala, nestaica u materijalu
anyagi materijalan [-Ina]; ~ hatalom
materijalna sila; ~ helyzet materijalno stanje; ~ kiadsok materijalni
rashodi; az ~ vilg materijalni
svet; ~ viszonyok materijalne prilike
anyagias [~at; ~an; ~abb] materijalistian [-na], sebian [-na], pohlepan [-pna/lakom/gramzljiv za
novcem anyagignyls [~e, ~t, '*ek]
trebovanje materijala
anyagismeret [~e, ~et] 1. (ltalban;
poznavanje materijala: 2. isk nauka

anyagmegtakarts
o materijalima v o poznavanju
materijala anyagmegtakarts [~a,
~t] tednja/
ekonomija materijala anyagminta
[~ja, *it, Ak] uzorak/
mustra materijala
anyagtakarkossg [~a, ~ot] tednja
materijala anyagvesztesg [~e, ~et,
~ek] gubitak
materijala anyagvizsglat [~a,
~ot, ~ok] miisz
ispitivanje materijala anyagvizsgl
[~Ja, ~t, ~k] (szemly) ispitiva
materijala
anyagyilkos [~a, ~t, ~ok] materoubica h
anyahaj [~ja, ~t, ~k] kat matini
brod
anyai maternji, materinski; ~ gon
po materi; ~ gon rokon rod po
materi, rod po tankoj krvi; ~ gondoskods materinska nega/briga; ~
minsgben u svojstvu majke; ~
rszrl od materine strane; ~ szeretet
materinska ljubav
anyajegy [~e, ~et, ~ek] mlade, maden
anyakoca [~ja, ~t, ~k] mgazd priplodna krmaa
anyaknyv [~e, ~et, ~ek] matica,
matrikula, matina knjiga; szletsi
~ matina knjiga roenih
anyaknyvi matini; ~ hivatal matini
ured; ~ kivonat izvod iz matice
anyaknywezet [~je, ~t, ~k] matiar
anyaknyvvezetsg [~e, ~et] matini ured
anymasszony: szl, trf, pejor: ~ katonja prelac [-Ica], mama, mamin
sin, strina
anyamh 1 [~e, ~et, ~ek] ll matica
anyamh2 [~e, ~et] orv materica, maternica
anyanyelv [~e, ~et, ~ek] maternji/
materinski jezik
anyanyelvi: ~ mveltsg kultura na
maternjem jeziku
anyaorszg [~a, ~ot] 1. zemija matica, matina zemlja; 2. (gyarmattart) metropola

37

aorta

anyaorszgbeli iz matine zemlje

anyarozs [~ot] glavnica, crna ra,
raena glavica
anys [~at; ~an; ~abb] mazan [-zna]
anyasg [~a, ~ot] materinstvo
anyskod|ik [~ott, ~jk/~jon] vki
fltt tetoiti oko koga, brinuti se
materinski za koga anyaszlt: ~
meztelen go golcat, kao
to ga je mati rodila anyatej [~e,
~et] majino mleko; az ~jel szvta
magba usisao je s majinim
mlekom, naviknuo od detinjstva
annyi 1. toliko; mg egyszer ~ jo
jedanput toliko; 2. ~, amennyi koliko-toliko
annyian 1. (mi, ti, k) toliko (nas,
vas, njih); 2. (olyan sokan) tako
mnogo ljudi; ~ jrnak az eladsokra!
masa njih poseuje predavanja!
annyiban 1. (olyan mrtkben) utoliko; ez csak ~ fontos ovo je samo utoliko
vano; 2. (gy) ~ hagy (ja u dolgot)
ostaviti/ostavljati na tome; ~
marad ostaje na tome v pri tome
annyira 1. dotle, tako, toliko; ~ szeretlek toliko te volim; tako mnogo
te volim; 2. (olyan messzire) tako
daleko; mg nem vagyunk ~ jo
nismo stigli tako daleko; ~ van ide
toliko je daleko odavde; 3. . . . ~,
amennyire . . . . . . toliko, koliko. ..
annylra-amennyire koliko-toliko, manje-vie; ~ meggygyult manje-vie/
koliko-toliko ozdravio annyiszor toliko
puta annyival za toliko, tim, to; a
fizets ~ emelkedett plata/plaa se
povisila za toliko; ~ inkbb tim pre,
utoliko pre
any [~Ja. ~t> ~k] np, rg baka, bakica, starica, stara ena anyka [~ja,
~t, ~k] ld any anys [~a, ~t, ~ok]
1. (v') tata,
punica; 2. (meny) svekrva anyu
[~Ja . ~t, ~k] biz majica, majkica, mamica

aorta [~ja, ~t] orv aorta, veliko bilo,

razvodnica, glavna ila kucavica

apa
apa [apja, ~t, /Ok] otac [oca]; babo h
np, biz; ale [-eta] h; Arl fira
s kolena na koleno, s pokolenja na
pokolenje
apallat [~a, ~ot, ~ok] mgazd rasplodnjak
apca [~ja, At, Ak] vall kaluerica,
opatica, redovnica, duvna, monahinja
apcanvendk [~e, ~et, ~ek] vall
iskuenica
apacs [~a, ~ot, ~ok] rg apa,
pripadnik velegradskog oloa
apad [~t, ~jon] l. (vz) opasti [adnem]/opadati; (tenger) oseknuti [-nem]; ~ a Duna opada Dunav; 2. tv (cskken, fogy) smanjiti/smanjivati [-njujem] se, jenjati;
a kszlet ~ zalihe se iserpljuju
apads [~a, ~t] 1. (vz) opadanje,
opad; 2. tv smanjenje, smanjivanje
apagyilkos [~a, ~t, ~ok] oceubica ft,
oceubilac [-lca], oceubojica ft
apai oinski; ~ g muka loza/grana;
~ gondoskods oinska briga
aply [~a, ~t] oseka, odliv; ~ s dagly oseka i plima, odliv i priliv
apasg [~a, ~ot] oinstvo
apaszt [~ott, apasszon] smanjiti/smanjivati [-njujem]
apt [~J a> ~ot, ~ok] vall opat
aptia [~ja, *it] ravnodunost, nemarnost, utuenost, apatija
apatikus [~at; ~an; ~abb] ravnoduan [-na], tup, utuen, bez volje
za ivot, apatian [-na]
aptin bez oca
aptsg [~a, ~ot, ~ok] vall opatija
apelll [~t, ~jon 1- vkire apelovati [lujem], apelirati, pozivati se na
nekoga, obraati se na nekoga; 2.
(jog:) vkihez, vmihez prizvati [-zovem]/prizivati se, uloifi/ulagati [aem] priziv v utok v albu na
koga, na to
ap [~ja, ~t, ~k] ia ft, starac [-rca],
staraac [-ca], babajko ft, ikica h
apka [~ja, *t, -ik] ld ap
pol [~t, ~jon] 1. (gondoz) negovati
[-gujem], tetoiti; (csak beteget)
dvoriti; 2. (nvnyt) gajiti; (lla-

38

aprt
tot) timariti; 3. tv negovati, gajiti,
kultivisati f-iem], kultivirati; bartsgot ~ gajiti prijateljstvo
pols [~a, ~t] (/vis) nega, negovanje,
gajenje; (beteg) dvorba, dvorenje
polatlan [~t; ~ul] zaputen, zanemaren
apolitikus [~t; ~an] apolitiki, apolitian [-na], nepolitiki, bez politike
Apoll [~t] mit Apolon
pol fn [~ja, ~t> ~k] negovatelj;
(krhzi) bolniar
poln [~je, ~t, ~k] negovateljica;
(krhzi) bolniarka, medicinska
sestra
polt I. mn [~at; ~an; ~abb] (gondozott) negovan;II./n [~Ja> ~at, ~ak]
(krhzban) bolesnik
porodott usta jao [-jala]; ~ leveg
ustajali vazduh/zrak/uzduh
aps [~a, ~t, ~ok] 1. (v) tast,
punac [-nca]; 2. (meny) svekar [kra]; ~ hzaicsaldja tazbina
apostol [~a, ~t, ~ok] (tv is) apostol;
szl, trf ~ok lovn jr tabaniti, ii
peke
apostoli vall apostolski
aposztrf [~ot, ~ok] nyelv (hinyjel) apostrof, izostavniic
aposztrofl [~t, ~jon] apostrofirati
apotezis [~a, ~t] apoteoza, oboavanje
appartus [~a, ~t, ~ok] 1. (szemlyzet, gpezet) aparat; llami ~
dravni aparat; kzigazgatsi ~
upravni aparat; 2. (dokumentci)
aparat; tudomnyos ~ nauni aparat; 3. miisz, ritk aparat, sprava,
naprava, ureaj, stroj
Appennini-flsziget [~et] fldr Apeninsko poluostrvo
apraja-nagyja i veliko i malo, i staro i
mlado
aprnknt pomalo, komad po komad
prilis [~*a, ~t] april, travanj [-vnja]
prilisi aprilski; ~ trfa aprilska ala
aprt [~ott, ~son] 1. sitniti, drobiti,
mrviti; ft ~ cepati drva; kenyerei
~ a tejbe nadrobiti hleba u mleko;
2. (ellensget) ei [seem], kasapiti,

aprts

39

3. (szl:) van mit a tejbe ~ania

rads
ima ta da jede aprts [~a, ~t]
drobljenje; (f) cepmalo; borsos ~
kanje aprtgp [~e, ~et, ~ek]
preslana/paprena cena;
drobilica,
cskkentett ~ sniena cena;
maina za sitnjenje apr I. mn [~t;
eladsi ~ prodajna cena;
~n; ~bb] sitan [-tna], droban [-bna];
ellltsi ~ cena
~ emberke suica, oveuljak; ~
proizvodnje; elkpeszt ~
stemny sitno pecivo; ~
neuvena cena; fogyaszti ~
szemcss/szemcsj finozrnat,
potroaka cena;
finozrnast, finozrnkast, finograkiskereskedelmi ~
nuliran; ~ termet sitnog/sitna
maloprodajna cena, cena na
(uz)rasta; ~ rszletekig v ~ra elmesl
malo; leszlltott ~ sniena
vmit ispriati neto do sitnica v u
cena; maximlis ~
tanine; ~ra tr izdrobiti, usitniti,
maksimalna cena; mrskelt ~
istucati, istuckati; ~ra vg nasecumerena cena; nagybani ~
kati; ~ra vgott sitno seckan; II. fn
cena na veliko,
[~ja, ~t] ld aprpnz aprd [~ja, ~ot,
velikoprodajna cena;
~ok] trt, ir pa aprfa [~ja, -ct] sitna
nvrtk szerinti ~ nominalna
drva tb aprhirdets [~e, ~t, ~ek]
cena; nkltsgi ~ cena
(jsgban)
kotanja; piaci ~
mali oglas, oglasnik aprjszg
trina/pijana cena;
[~a, ~ot] np ivina,
rgztett ~ak megszntetse
ivad, perad, sitno blago aprlk
odmrzavanje cena; szabott ~
[~a, ~ot,. ~ok] (csirk, lib
odreena/utvrena cena;
stb.y sitne, sitni
vltoz ~ak
aprlkos [~at; ~an; ~abb] 1. sitan
promenljive/nestalne/ klizave
[-tna], podroban [-bna], potanak [cene; mi az ~a? poto je?
nka]; ~an tanulmnyoz vmit prouiti
~at megllapt taksirati,
neto u tanine; 2. pejor ~ ember
odrediti/ odreivati [-ujem]
sitniav ovek, sitniar aprmarha
v utvrditi/utvrivati [-ujem]
[*ija, <,t] sitna stoka aprpnz
cenu; tlmagas ~at szab
[~e, ~t] sitan novac, sit-nina, sitni,
zaceniti, preceniti; 2. (tv:)
drobi, novi; tv ~zel kifizet jeftino
lete ~n sem ni po cenu
se kurtalisati [-em] v otarasiti koga
ivota; nagy ldozatok ~n
aprsg [~a, ~ot, ~ok] 1. sitnica,
po/pod cenu velikih rtava;
sitnarija, igrarija, bagatela; 2. (gyerminden ~on po svaku
mek) sitno dete, malian; ~ok sitna
cenu; semmi ~on ni po koju
deca, maliani
cenu
aprvad [~ja, ~at, ~ak] sitna divlja
2
r [~Ja ~t] 1. (raml vztmeg)
aprz [~ott, ~zon], sitniti; ~za a lpstruja; tengeri ~ morska struja;
teit usitniti korak
2. (rvz) poplava; 3. tv ~
apu [~ja, ~t, ~k], apuka [~ja, ~t, ~k]
ellenben szik ii (idem) protiv
biz tata ft, tatica h, aa h, ale [struje; szik az ~ral povesti
eta] h apus [~a, ~t, ~ok], apuska
[edem]/povoditi se za veinom
[~ja, rit,
r3 [~ja> ~t> ~ok] (szerszm)
-ik] biz ld apu, apuka r1 [~a, ~at,
ilo ara [~ja, -t, -Ck]
~ak] 1. (vminek az ra/rtke) cena;
zarunica, verebeszerzsi ~ nabavna/kupovna cena;
nica
bolti ~ cena na |
arab I. mn [~ot; ~ul]
arapski; ~ kanca atkinja; ~
mn/paripa at [tb -i v -ovi]; ~
n Arapkinja; ~ szmok arapski
brojevi; II. fn [~ja> ~ot, ~ok]
Arapin [tb -pi] Arbia [-it] fldr
Arabija rad [~t, ~jon] 1. (vz)

nadolaziti, rasti [-tem], bujati; 2.

tv ~ belle a sz tee mu govor
kao voda, izbija iz njega
r r ~
obilje/bujica reci; beszdbl ~ az
ar t
optimizmus iz njegovog govora
d
provejava optimizam rads [~a, ar a
~t, ~ok] 1. nadolaenje/ bujanje
t a
vode, pridolazak vode; 2. ir (rvz) r a
poplava
[ r

~r a
a r a
, a
r
~r a
o a
t r
] r a
a
br
u a
ra
j m
i r
cr
ar a
; a
r
s r a
z a
ar
v a
a r
k
~
a
b
u
j
i
c
a

r
e
c
i
a
d
m

n
y
[
~
a
,

a, ~t,
-ck] 1.
a majda
n/
r rudnik
a zlata,
zlaton
n osan
y rudnik
,

zlatan
s rudnik
/majda
n; 2.
tv
[ rudnik
~z
jl
aa
t
a
~aranyb
t orj
, [~ja,
~
~t,
k -jak]
] vall
k zlatno
o tele
p arany
bulla
a [-ija,
^t]

trt
zlatna
z bula;
l
~
a zrad
ka
t klauzu
a
la
a zlatne
r bule
a
n arany
y csinl
b [~ja,

n~t, ~k]
y trt
a alhe[ mi
~ ar,
j alk

e
mi
a
r
a
r
a
n
y
d
a
r
a
b
[
~
j
a
,
~
o
t
,
~
o
k
]
1
.
(
t
e
r
m

s
z
e
t
e
s
)
z
r
n
o
z
l
a
t
a
;

2 ny
. zlatna
ila
( arany
k r*
i f-ere,
d -eret]
o orv
l uljev
g i,
o hemor
- oidi
z tb,
o krvav
t nica,
t zlatna
) ila;
k -ere
o van
m patiti
a od
d uljev
a
z arany
l rc
a [~e,
t ~et]
a dsv
zlatna
a ruda
r arany
a rem [n rme,
y -rmet,
-rmek
r1 ]
zlatna
med
[ alja
- arany
e
1
r eres
e bny
, (kzet
) sa
- zlaton
e
r osnim
e
ila
t
ma
,
aranye
- res2
e orv
r uljev
e ni,
k uljaiv
] arany
rme
b [<je,
^.t,

^k]
zlatni
k
arany
rtk
[~e,
~et]
vredn
ost u
zlat
u,
zlatna
vredn
ost
aranyf
cn
[~j a>
~t
~ok]
ll
zlatorepi
fazan
aranyf
edezet
[~e,
~et]
pokri
eu
zlatu,
zlatn
a
podlog
a
aranyf
ny
zlatno
g sjaja
aranyf
rd
[~je.
~t
~k]
fnyk
tonovanje,
rastvor
za
tonova
nje
aranyf
st e
[~J
~t]
telej,
varak
[-rka],
klobod
an,

i
k
;
~
t
e
l
b
e
v
o
n
v
a
r
a
k
l
e
i
s
a
t
i
[
i

e
m
]
,
t
e
l
e
j
i
s
a
t
i
[
i

e
m
]
a
r
a
n
y
g
y

[
~
j
e
,
~
t,
~
k
]
z
l
a
t
a
n
p
r
s
t
e
n
a
r
a
n
y
h
a
j

z
l
a
t
o
k
o
s
a
r
a
n
y
h
a
l
[
~
a
,
~
a
t,
~

ak]
zlatna
riba
aranyh
egy
[~e,
~et,
~ek]
tv
zlatno
brdo
aranyh
orda
[~ja,
~t]
trt
zlatna
ordij
a
aranyif
j
[~ja,
~t,
-ifjak]
gny
ki-co,
jedan iz
zlatne
omladi
ne, gizdavac,
gizdeli
n, lav [vovi]
aranyk
szlet
[~e,
~et,
~ek]
zlatna
zaliha

aran z
l
ykez a
tv t
zlato na
ruk
s
aran v
yk a
or d
[~ b
a,
a
~t] ,
( z
tv l
is) a
zla t
tn a
o
n
do p
i
ba r
/vr ara
e
n
m y
e,
l
zla
ta
n
n
c
ve [
k
~
arn a
ylag ,
(s)ra ~
zmer o
no
t
arn ,
ylag ~
os
o
(s)ra k
zmer ]
an [- z
rna]
l
aran a
yl
t
ak a
od n
al
o
l
m a
[Im n
a,
a
-I
m c[
at, -l
m nc
ak a
]
]

ara
n
y
l
e
l

h
e
l
y
[
~
e
,
~
e
t
,
~
e
k
]
r
u
d
i

t
e
/
n
a
l
a
z
i

t
e
z
l
a
t
a
ara
n
y
l
e
m
e
z
[
~
e
,

~t,
~e
k]
pl
o
a
od
zla
ta,
zla
tn
a
plo
a
aran
yl|
ik
[~
ott,
~a
ni]
zla
titi
se,
zla
tnit
ise
arny
i;ik
[~
ott,
~a
ni]
ma
t
biti
u
sra
zme
ri;
2
g
y
~ik
a
4he
z,
mi
nt
a6
a
12
h
z 2
je
u

isto ar
a
j
n
sra
y
zm
m
eri

pre
v
ma
e
4
s
kao
6
[
pre
~
ma
e
12
,
arany
metsz
~
s
t
[~e,
,
~t]ny
omdzl ~
atni
e
rez
k
arany
]
me
z e z
[~J
l

a
~t>
t
~k]
a
b
r
ny
,
zlat
k
ou
nos
j
no
polj u
n
e,
d
zlat

no
polj i
j
e,
a
nal
azi ,
te
k
zlat
u
a
l
aran
u
ym
n
os
d
[~j

a,
i
~t,
j
~k]
a
isp
ira
h

zlat ar a
a,
n
per
y
a

zlat
r
a

a
[
*
i
j
a
,

i
t
,
r
C
k
]
z
l
a
t
a
n
s
a
t
/

ar

a
s
o
v
n
i
k
a
n
y
o
s
[
~
a
t
;
~
a
n
;
~
a
b
b
]

(t
v
is)
zlat
an
[tna]
; ~
em
ber
zlat
an
ovek;
~
kl
yk
zlat
an'
mla
di;
~
na
psug
ara
k
zlat
ni
sun
ani
zrac
i;
ll
~
vir
gb
og
r
zlat
ak
[tka]
arny
os
[~at
;
~an
;
~ab
b]
raz
mer
an
[rna]
,
pro
por
cio
nala

n r
a
[ar
- a
I rn
n o
a r
] aa
, r
s
r
a
z
m
e
r
a
n
[
r
n
a
]
;
(
m
a
t
:
)
e
g
y
e
n
e
s
e
n
~
u
p
r
a
v
n
o
r
a
z
m
e

a
r
ar
z
an
l
yo
a
z
t
[~
a
ja,
n
~t,
~k
p
]
r
po
a
zl
h
at
,
ar
ar
p
an
r
yo
a
zo
h
tt
po
o
zla
d
e
n,
z
zla
l
e
a
n
t
arny
a
pr
,
[~ja
, ~t,
z
~ok
l
]
a
mat
t
pro
a
por
n
cija,
p
om
r
er
a
aran

yp
a
nz
k
[~e
,
[
~t,
~ek

j
k
zlat
a
an
)
nov ar
ac,
a
zlat
n
nik
y
aran
p
yp
r
or

[~a
b
,
a
~t]

a
r
[
^
j
a
,
i
t
]
o
g
l
e
d
z
l
a
t
a
v
n
a
z
l
a
t
o
,
o
v
e
r
a

ar

z
l
a
t
a
a
n
y
r

g
[
~
e
,

-
t,
~
k]
s
v
gru
dv
a
zla
ta
aran
yr
d
[~j
a,
-ru
dat
,
-ru
da
k]
zla
tna
pol
ug
a/
ipk
a,
zla
to
u
ip
ka
ma
arany
srga
[*it;
*in;
ibb]
zlato
ut
arany
szjt
zlatou
st
arn
ysz
m
[~a
,
~ot
,
~o
k]
ko
efi
ci-

jen(
n
a)t
s
[
nta]
g
;
szl
[
ets
~
i ~
a
nata
,
litet
,
~
broj
o
por
t
oda
,
aranys
zrnyi ~
zlatokri o
l
k
Arany
]
szarv
[~at]/
n
Wr
e
Zlatni
rog
s
aranys
r
zarv
a
zlatoro
z
g
m
aranys e
zn
m
zlatast,
o
zlatne
s
boje
t
aranys ,
zke
[M;
n
^in;
e
~bb]
p
zlatok
r
os
o
arny
p
tala
o
n
r
[~t;
c
~ul;
i
~ab
o
b]
n
nesr
a
azl
mer
n
an
o
[s
ma]
t
;
ar
~ul
a
nes
n
raz
y
mer
t
no
a
arny
r
tala
t

a
l

k
[
~
a
,
~
o
t
,
~
o
k
]
z
l
a
t
n
a

ar

r
e
z
e
r
v
a
/
p
r
i

u
v
a
a
n
y
t
a
r
t
a
l
o
m
[
I
m
a
,

-I
mat
]
sad
ri
na
zla
ta,
zla
tna
sad
ri
na
arany
termf
f
zlaton
osan
[-sna]
arany
tollas,
arany
toll
ll
zlatop
er
aran
yv
alu
ta
[~j
a,
~t]
zlat
no
va
enj
e,
zla
tna
val
uta
/vr
edn
ost
aran
yva
sr
na
p
[~t,
~ok
]
O
evi,
O
evi
tb
arany
vir
g

1.
d
n a
p
r
kri a
za s
nte z
ma n
; 2. y
biz i
(m o
eg d
sz p
l e
ts d
ba lj
n) a
~/ ra
zla s
to
z
m
t
oj
[
e!
~
rap o
l tt
y
,
[~
a,
r
~t] a
cs s
ill s
,
z
fl o
dr n
pli ,
m
~
a i a
os n
ek i]
a
1
rap .
aszt (
:~
v
csato i
rna
z
odu ni
z
kanal e
aras l
z
>
[~ p
a,
l
~t, a
~o v
k] it
pe i;
da 2
lj
.
[(f
dlj
a], n
pe y

t
,
i
l
l
a
t
o
t
s
t
b
.
}
r
a
s
u
t
i
[
s
p
e
m
]
/
r
a
s
i
p
a
t
i
,

i
r
i
t
i
;
b

z
t
~
i
s
p
u
s
t
i
t
i
/
i

sp
u
tat
i
s
m
ra
d:
f
ny
t
~
ir
iti
sv
etl
os
t;
m
a
g
a
k
r
l
f
ny
tv

illatot
~
rasipati
svetlost
v miris
oko
sebe;
a nap
meleg
et ~
sunce
zrai
toplinu
; 3.
(tv:)
vminek
a
levegj
t ~y'a
odisati
[-em]
ime
raszt
s [~a,
~t,
~ok]
<vzzel
>
mgazd
plavl
jenje
raszt
vz [vize,
-vizet]
plavna
voda
arat
[~ott,
arasso
n] 1.
mgaz
d eti
[anje
m]; 2.
(tv:)
diadal
t ~ trijumfo
vati [fujem]
,
trijum
firati,
likovati
[kujem
] (nad
kim);

g
y

z
e
l
m
e
t
~
p
o
b
e
d
i
t
i
(
k
o
g
a
)
,
o
d
n
e
t
i
p
o
b
e
d
u
,
b
i
t
i
j
a

i
/
n
a
d
m
o

n
i
j
i
;

jeti
i
[- k
a
veliki ear;
r novi a
uspeh t a
t
c ]
;
3. va
p arcula f
r
(kb'z
ear
r
t
m:)
; a
o
r [~a,
ar
n ki
~ot] n
a
a mint
~
[ izgle t
g vet,
(
~ d,
r
r
y gy ~ k
j lice, a
b
kako a
)
a obli
t posij m r
ar
, k
e e
p r
nee c
t onako a
v
~ ga;
r
s e i n
t szell o
z ponj y
n
] emi
eti,
~

s ta

r duho s
t seje
e
u vni
to
i t
[
m lik;
~ anje v
~
e Bud
arat e
n apes a
n
s
n
i t ~a ,
a
[~a a
~
l a
i
,
o felsz t

~t, k
abad ,
ar
i
~o a
c uls ~
k]
m
s utn o
[
1.
p
k
z meg
(t a
vlto ]
i
v
n
n zott
d
is) j
izgle c
e
et a
r
[ d
m
va; ar
~ Budi t
]
b a
e mpe a
~
t
, te
n
izd
posle l
a
an
~ oslo i
a
I
t boe c
v
et .
a
] nja
e
va;
izme ,
l
2.
m
k
b nio
i
(.a n
o
o se
k
rat
j arculc n
o
si
t
a sap
id e
s
u
d
(sz t
l [~a, r
o
ak) v
e
i ~t,
p
}
e
c ~ok]
a
vre n
a am t
d
me i
b
, ar,
a
et ,
uk
n
ve
l
p a,
j
arat
u au i
e
si
e
t ak [- c
,
et t
, ka] a
ven e
arcvo r
p
i; ~ l
c
t nal
o
id a
s
e [~a,

vre

n ~at,
n
me k
~ak]

k
k
e
n

s
[
~
e
,
~
t
,
~
e
k
]
o
p
a
d
a
n
j
e

c
e
n
a
c
s

k
k
e
n
t

s
[
~
e
,
~
t
,
~
e
k
]

sni
ava
nje
cena
rdr
gt
s
[~a,
~t,
~ok
]
nab
ijan
je
cena
rdr
gt
[~J a

~t,
~k]
fn
nab
ija
cena
rdr
guls
[~a,
~t,
~ok]
ld
"
.nels
rem
els
[~e,
~t,
~ek
]
pov
ien
je
cena
reme
lke
ds
[~e,
~t,
~ek
]
povi
enj
e
cen
a,
ska
kanj
e/sk
ok
cen

a;
(drg
uls)
posk
uplji
vanj
e
arna
[~ja,
-it,
~k]
(tv
is)
aren
a,
bojn
o
polje
,
boji
te,
boril
ite,
poprit
e
rn
da
[~ja,
^t,
~k]
zaku
p,
zaku
pnina
renge
dm
ny
[~e,
~t,
~ek]
ker
popust/
odbit
ak
od
prod
ajne
cene
,
rabat
; ~t
ad
dati/
davat
i
v
odob
riti/

o
d
o
b
r
a
v
a
t
i
p
o
p
u
s
t
o
d
p
r
o
d
a
j
n
e
c
e
n
e

r
e
s

s
[
~
e
,
~
t,
~
e
k
]
k
e
r
p
a
d
c
e
n
a

r
f
e

l
v
l
z
s
g

s
[
~
a
,
~
t
]
r
e
v
i
z
i
j
a
c
e
n
a

e
jevi]
cen
,
a,
kurs
bes
;
a
tsz argen
mt
tin
si
I.
~
mn
pre[~t;
rau
~ul
nski
]
teaj
arg
;
enti
hely
nsk
i ~
i;
mes
II.
ni
fn
kurs
[~j
/
a,
tea
~t,
j;
~ok
napi
]
~
Arg
dne
enti
vni
nac
kurs
[/te
nca
aj;
];
tzs
<no
dei
>
r
~
Arg
f
berz
enti
o
ansk
nka
l
i/bur
y
zovn
a
i
m
teaj
rfoly
[
ame
~
mel
a
ked
,
s
~
[~e,
o
~t]
t
ker
,
po~
rast
o
cena
k
,
]
hosa
k rfoly
e
amh
r
any
atl
t
s
e
[~a,

~t]
a
ker
j
pa[
danj

Argentna

44

Argentina [~t] fldr Argentina

rhivatal [~a, ~t] hiv ured/biro za
cene rhullm [~a, ~ot] vodni
val, talas
od bujice ria [~ja, rCt,
-ik] zene arija
rindex [~e, ~et] indeks/pokazatelj
cena
arisztokrcia [~ja, ~t] aristokracija,
aristokratija
arisztokrata I. fn [~ja, ~t, -ik] aristokrata) h; II. mn aristokratski
rja l. mn nyelv arijski; II. fn trt
arijac [-jca]; <n> arijka
rjegyzk [~e, ~et, ~ek] cenovnik,
cenik
rkd [~J a . ~ot, ~ok] p 1. arkada,
otvor u obliku luka, zasvoen ulaz;
hodnik na svodove; 2. ~ok (rkdsor) arkade tb, svodite
arkangyal [~a, ~t, ~ok] vall arhanel,
arhaneo [-ela]
rksz [~a, ~t, ~ok] kat, rg saper,
lagumar, opkopar
rkedvezmny [~e, ~t, ~ek] povlatena cena
rkol [~t, ~j n ] kopati rov/jendek;
(gppel) jaruiti
rkols [~a, ~t] kopanje rova/jarka;
<gpi> jaruenje
rkolgyalu [~ja, ~t] taranj [-rnja]
rkon-bokron: ~ tl iza/preko devet
brda
Arktisz [~t] fldr Arktik
rklnbzet [~e, ~et, ~ek] ker
razlika u ceni
rlap [~Ja> ~ot, ~ok] ld rjegyzk
rlejts [~e, ~t] ker, rg draba,
nadmetanje
rleszllts [~a, ~t, ~ok] sniavanje
cene/cena
rmny [~a, ~t, ~ok] spletka, intriga,
spletkarija; (sszeeskvs) zavera
rmnykod [~ja> ~t, ~k] spletkar,
spletka
armatura [-cja, ~t, *ck] 1. mtisz
armatura, oprema; 2. vili armaturi;
3. p armatura, elezna konstrukcija eleznog betona
rmegjells [~e, ~t] obeleavanje
cena

roks
rmentesits [~e, ~t] zatita od poplave
rny [~a, ~at, ~ak] ld rnyk
rnyal [~t, ~jon] 1. ld rnykol 2.;
2. tv nijansirati, prelivati, pokazivati [-zujem] polagane prelaze,
praviti tanane razlike
rnyalat [~a, ~ot, ~ok] (tv is)
nijansa, preliv, odsenak [-nka], presenak [-nka], ton, neprimetna razlika; a sznek ~ tonovi boja
rnyas hladovit, senovit
rnyk [~a, ~ot, ~ok] (tv is) senka,
sena, hladovina, osen, osenak, zasenak [-nka]; a gyan ~a senka
sumnje; vkinek, vminek az ~ban u
senci nekoga, neega; a vn
tlgy ~ban u senci starog hrasta;
~ban van biti u zasenku; ~ban van
a hz kua je u zasenku v senci v
hladovini; ~o vet vkire, vmire a)
osenati/osenavati, osenjavati nekoga, neto, bacati senku na koga,
na to; a fa ~ot vet a hzra drvee
osenava kuu, drvee baca senku na
kuu; b) tv bacati senku/sumnje
na nekoga, na to; mg a sajt ~tl
is fi pleiti se i od svoje senke;
(szl:) nmaga ~a v olyan, mint
az ~ izgleda kao senka, on je sama
kost i koa
rny kol [~ t, ~jon] I. (rnykot
vet) oseniti, osenati/osenavatj,
osenjavati to; 2. miiv seniti, praviti senke, oseniti/osenjivati, atirati; 3. fiz, rd zaseniti/zasenjivati
rnykos [~at; ~an; ~abb] senovit,
hladovit; ~ hely hladnik, hladovina,
taloina
rnykszk [~e, ~et, ~ek] nunik,
zahod, prohod, hala
rnykp [~e, ~et, ~ek] silueta, obris
rnyoldal: vminek az ~a tamna/loa
strana ega
rok [rka, rkot, rkok] 1. jarak, [rka], rov, jendek, jaruga, prokop;
elvezet ~ odvodni jarak, jaz, jaza;
2. kat rov; (snc) anac
rokss [~t] ld rkols roks:
msz ~ gp maina za ko panje
jarka/rova/jendeka

rokpart
rokpart [~ja ~ot] strana v obala
jarka/rova/jendeka
aroma [~ja, ~.t, ~k] 1. aroma, ugodan v prijatan miris/ukus; 2. vegv
aromt aroms [~at; ~an; ~abb]
aromatian
[-na], miomirisan [-sna] rpa [~ja,
~t, -ck] 1. nv jeam [-ma]; szi
~ ozimi jeam; tavaszi ~ jari
jeam; 2. orv (szemen) jemiak
[-ka], jemenac [-nca], miak [ka] rpa- jemen, od jema
rpadara [~ja, ^t] jemena prekrupa,
prekrupa jema
rpd-hz trt dom/dinastija Arpada
rpafld [~je> ~ et> ~ek] jemite
rpaksa [~ja, ^t] kaa od jema,
jemena kaa
rpakv [~ja, ~t] jemena kava
rpakenyr [-nyere, -nyeret, -nyerek]
jemeni hleb, jemenica, jemenik
rpakrte [~je, ~t, ~k] jemaa
rpaplinka [~ja, ~t] jemena rakija
rpaszem [~e, ~et, ~ek] zrno jema
arra I. nvm 1. (jelzknt) na taj/toga
(na tu na to,); ~ az asztalra na taj
stol; ~ a tnyre gondolt imao je u
vidu tu injenicu; 2. (nllan) ~
mindig vigyzz! uvek pazi na to ! ~
nem gondoltam na to nisam mislio, to
nisam imao u vidu v na umu; ez ~
szolgl, hogy ... ovo slui tome v za to
da...; II. hat 1. (arrafel) tamo,
onamo, onuda, onim pravcem; 2. az ~
jr (ember) prolaznik arrbb dalje
arrafel onud(a), onim pravcem, onim
putem arraval (rtermett) prikladan
[-dna],
podoban [-bna], dorasta [-sla]
rrendszer [~e, ~t, ~ek] sistem cena
rrl I. nvm 1. (jelzknt) s tog(a)/te;
2. (nllan) o tome/toj; ~ beszlnek
govori se v govore o tome; ~ nem r o
tome ne pie; 3. ~ van sz, hogy... radi
se o tome da. . .; II. hat (onnan) otuda,
s one strane rrgzts [~e, ~t]
fiksiranje cena rszablyozs f~a, ~t,
~ok] reguli-sanje cena

45

ru

rszabs [~a, ~t] 1. (rgzts) odreivanje cena; 2. (rjegyzk) cenovnik

rszint [~je, ~et, ~ek] nivo cena
rsznvonal [~a, ~at] ld rszint rt
[~ott, ~son] 1. koditi, naneti [esem]/nanositi tetu, napakostiti; ~
vkinek vmiben nauditi kome u
emu; 2. (csak tagadsban) nem ~ ne
kodi; nem ~ana ne bi kodilo; 3.
(szl:) mg a lgynek sem ~ ni
mrava ne bi zgazio, ni muvu ne bi
ubio, ni bubicu ne dira; 4. vmibe
~ja magt meati se, plesti [-etem]
se, paati se u to; ms dolgba ~ja
magt meati se u tue stvari; ne
rtsd magadat ms dolgba mahni se
orava posla rtblzat [~a, ~ot,
~ok] cenovnik rtalmas [~at; ~an;
~abb] kodan
[-dna], kodljiv, tetan [-tna]
rtalmatlan [~t; ~ul; ~abb] nekodljiv;
~n tesz onesposobiti, uiniti nekodljivim rtny [~a, ~t, ~ok]
brav/utrojen
vepar
rtatlan [~t; ~ul; ~abb] nevin, neduan [-na], bezazlen; ~ gyerek
nevinace [-eta] rtatlansg [~a, ~ot]
nevinost, nedunost rtr [-tere, -teret, -terek]
poplavno/
vodoplavno zemljite v podruje
rtri vodoplavan [-vna]; ~ rt vodoplavna livada
artria [~ja, ~t] orv arterija, ila kucavica, odvodna ila rterlet [~e,
~et] ld rtr artzi arteki; ~ kt
arteki bunar;
~ vz arteka voda articska [~ja,
~t, ~k] nv artiok,
artioka
artikullatlan [~t; ~ul; ~abb] neartikulisan, neartikuliran, inartikulisan,
inartikuliran, nejasno izgovoren,
neralanjen
artista [~ja, ~t, ~k] artist(a) ft, vetak
u varijeteu/cirkusu/kabaretu ru
[~j a> ~t ~k] roba, espap;
engedmnyes ~ roba uz popust;
bizomnyi ~ komisiona roba; el nem

ru-

46

adhat ~ roba koja se ne moe prodati; kelend ~ roba dobre proe,

kurentna roba; knnyen, nehezen eladhat ~ lako, teko prodajna roba;
~ba bocst prodavati, nuditi, pustiti/putati u prodaju; ~t (le)szllit
dobavljati robu
ru- robni, ... robe
rutvtel [~e, ~t, ~ek] prijem/primanje/preuzimanje robe
rutvev [~\e, ~t, ~k] fn primilac
[-ioca]/preuzima robe
rubehozatal [~a,a~t] uvoz/import robe
rubemutat [~J > ~t, ~k] fn smotra
roba
ruberaks [~a, ~t] haj ukrcavanje
robe
rubeszerz [~\e, ~t, ~k] snabdeva
rub'sg [~e, ~et] obilje/izobilje robe
rucikk [~e, ~et, ~ek] vrsta robe, artik(a)l [-kla]
rucsere [<<.je, ~t, ~k] razmena robe
rucsere-egyezmny [~e, ~t, ~ek]
ugovor o robnoj razmeni
rucsere-forgalom [-Ima, -Imat] promet robne razmene
ruda [~ja, *t, ~k] prodavnica, prodavaonica
rudjszabs [~a, ~t, ~ok] vast, haj,
rep tarifa za prevoz robe
rufelads [~a, ~t, ~ok] predaja robe
rufelesleg [~e, ~et] suviak [-ka]
robe
ruforgalom [-Ima, -Imat] robni promet
rufuvarozs [~a, ~t] prevoz robe
ruhalmozs [~a, ~t] nagomilavanje
robe
ruhalmoz [~ja> ~t, ~k] nagomilava robe, pekulant
ruhz [~a, ~at, ~ak] robna kua;
llami ~ dravna robna kua,
narodni magazin/magacin; bizomnyi ~ komisioni magazin/magacin,
komisiona prodavnica
ruhiny [~a, ~t] nestaica robe
ruismeret [~e, ~et] 1. poznavanje
robe; 2. isk nauka o poznavanju
robe
rujegy [~e, ~et, ~ek] etiketa/znak/
natpis/cedulja na robi, robni znak/ig

ruszakrt
rukszlet [~e, ~et, ~ek] robna zaliha,
zaliha u robi, zaliha robe, robni fond
rukiads [~a, ~t] izdavanje robe
ruknlat [~a, ~ot] ponuda robe
rul [~t, ~jon] 1. <rust> prodavati
[-dajem]; 2. <vmilyen rut tart)
drati [-im] to, trgovati [-gujem]
ime; az a keresked nem ~ tejterm ket
onaj trgovac ne dri mlene proizvode
v ne trguje mlenim proizvodima
ruls [~a, ~t] 1. <rusts> prodavanje, prodaja; 2. tv <elruls>
izdaja, izdajstvo; ~/ kvet el izvriti
izdaju
rulkod ik [~ott, ~jek/~jon] potkazivati [-zujem], denuncirati; tuakati
se
rulkod I. mn (tv is): ~jel, mozdulat
znak, pokret koji odaje; ~ knnyek
sure koje izdaju dotinog; II. fn
[<~ja, ~t, ~k] potkaziva, denuncijant; isk tuibaba h
rul I. mn 1. ld rust I.; 2. (iv is)
izdajniki; ~ jel izdajniki aznak;
mdon izdajniki; II. fn [~J ~t>
~k] izdajnik, izdajica h, n, nevera
h, n, nevernik; <n> izdajnica
ruminta [~ja, *lt, ~k] uzorak [-rka]
robe, robni uzorak
rumintavsr [~a, ~t, ~ok] sajam [jma] uzoraka, velesajam [-jma]
rupnztr [~a, ~t, ~ok] robna blngajna
rurakods [~a, ~t] utovar robe;
haj slaganje tovara
ruraktr [~a, ~t, ~ok] stovarite/
skladite robe
rus [~a, ~t, ~ok] prodava [-vca],
prodava, prodavalac [-vaoca]; utcai
~ ulini prodava
rust [~ott, ~son] prodavati [-dajem]
rusts [~a, ~t] prodaja
rust I. mn prodajni; II. fn [~Ja ~t>
~k] prodava [-vca], prodavalac [vaoca]
rusthely [~e, ~et, ~ek] mala prodavnica, kiosk, tand
ruszakrt [~je, ~t, ~k] poznavalac
[-vaoca] robe

ruszllts

ruszllts [~a, ~t, ~ok] transport/

prevoz/otpravljanje/otpremanje/dobavljanje robe
ruszmla [~ja, ~t, ~k] faktura, raun
za prodanu robu
rutermels [~e, ~t, ~ek] proizvodnja robe, robna proizvodnja
ruttel [~e, ~t, ~ek] partija robe
rutzsde [A\t, ~t, ^4k] robna berza/
burza
ruvlasztk [~a, ~ot] izbor/asortiman
robe, (veliki) izbor (razliite) robe
ruvsrlsi: ~ klcsn potroaki
kredit
rva I. mn [*it; ^n; bb] 1. sirotan ftna]; ~ gyermek siroe [-eta]; 2.
tv <elhagyatott> usamljen; 3.
<nyomst szknt) nincs egy ~
vasa sem nemati ni prebijene pare;
egy ~ szt sem szlt ne ree ni bele; II.
fn [~ja, ^t, ~k] sirota, siroe,
sirotan
rvacsaln [~ja, ~t, ~ok] nv mrtva
kopriva, pijuk
rvcska [^ja, >ct, ~k] nv sirotica,
danino, mauhica
rvahz [~a, ~at, ~ak] dom za siroad, sirotite, siroadski dom
rvalnyhaj [~a, ~at] nv kovilje
rvasg [~a, ~ot] sirotnost; ~ra jut
osiroteti [-tim], posiroteti
rvaszk [~e, ~et] starateljstvo; siroadski v sirotinjski sto(l)/ured; sirotinjsko/siroadsko poverenstvo rg
rvdelem [-Ime, -Imet] ritk ld rvzvdelem
rvers [~e, ~t, ~ek] jog, ker draba,
javna rasprodaja, javno nadmetanje, aukcija, licitacija; ~ tjn elad
prodavati putem aukcije; ~re kerl
prodaje se javno v na drabi/licitaciji
rversi draben; ~ csarnok drabovaonica
rverez [~ett, ~zen] drabovati f-bujem], prodavati [-dajem] javnim
nadmetanjem, nadmetati [-eem],
licitirati, licitovati [-tujem]
rverez [~Je. ~t, ~k] drabovatelj,
nadmeta, sudeonik u licitaciji/drabi, licitant

47

snyom

rvz [-vize, -vizet, -vizek] poplava;

- elleni vdekezs ld rvzvdelem

rvz-, rvzi poplavan f-vni]

rvzkr [~t, ~ok] teta od poplave v
prouzrokovana poplavom
rvzkrosulta I. mn oteen od poplave;
II. fn [~J ~at, ~ak] oteenik od
poplave
rvzvdelem [-Ime, -Imet] zatita/odbrana od poplave
rvzvdelmi za odbranu od poplave
rvzveszly [~e, ~t] opasnost od
poplave
arzn [~Ja/He ~t] veKy arsen, arse-nik
arznes arseniki
rzuhans [~a, ~t] skokoviti/nagli
pad cena
s [~ott, ~son] 1. kopati; (p:)
alapot ~ kopati temelj; 2. <kis>
iskopati/iskopavati, vaditi; 3.
(kzm:) aki msnak vermet ~, maga
esik bele ko drugome jamu kopa,
sam e u nju pasti
satag [~ot; ~on; ~abb] 1. sv, geol
fosilan [-Ina], okamenjen; ~ kzet
fosil, okamina, okamenotina; 2. tv,
tref (pejor is) zastareo [-ela], nazadan [-dna], fosilan; ~ felfogs zastarelo/nazadno shvaanje
sats [~a, ~t, ~ok] iskopavanje;
~ok ^rgszeti) iskopine tb
st [~ott, ~son, ~ani] 1. zevati;
egyet ~ zevnuti [-nem]; elkezd ~ani
prozevati; 2. tv ~ az ressgtl
zjapi od praznine
sts [~a, ~t, ~ok] zev, zevanje
sklds [~a, ~t, ~ok] spletka, smutnja, intriga
skld|ik [~ott, ~jk/~jon] vki ellen
spletkariti, kopkati, (s)kovati v praviti spletke, intrigovati [-gujem],
intrigirati protiv nekoga
s [~ja, ~t, ~k] aov
skapa [~ja, ^it, ^ik] trnokop, motika
s-kapa: np ~ se vlaszt el bennnket

samo e nas grob rastaviti snyl

[-nyele, -nyelet, -nyelek]
dralo/drak asova
snyom [~a, ~ot, ~ok] dubina za
jedan aov

aspirns

48

aspirns [~a, ~t, ~ok] aspirant

aspirantra [rija, *it, -ik] aspirantura
svny [~a, ~t, ~ok] mineral, ruda
svny- mineralan [-Ina]
svnyi mineralan [-Ina], rudni; ~
anyag mineralni materijal, mineralna
supstanca/tvar; ~ kincsek mineralno
blago; ~ termk mineralni proizvod;
~ sk mineralne soli; ~ trgya
mineralno ubrivo
svnyolaj [~a, ~at] nafta, petrolej,
kameno/mineralno/zemno ulje
svnyolaj-feldolgozs [~a, ~t] rafinovanje v rafiniranje nafte/petroleja
svnyolajipar [~a, ~t] industrija
nafte svriyosods [~a, ~t]
mineralizacija,
mineralizovanje svnyosodiik
[~ott, ~jk/~jon] mineralizovati [-zuje] se svnytan
[~a, ~t] mineralogija,
nauka o mineralima svnytr [~a, ~t,
~ok] kolekcija/zbirka minerala
svnytelep [~e, ~et, ~ek] mineralno
leite
svnyvilg [~a, ~ot] mineralno carstvo
svnyvz [-vize, -vizet, -vizek] mineralna voda
sz [~a, ~t, ok] krtya kec, as
aszal [~t, ~jon] suiti; (j sokat)
nasuiti, suiti u obilnoj meri;
szilvt ~ suiti ljive aszals
[~a, ~t,
~ok] suenje aszal [~Ja> ~t, ~k]
(helyisg) suionica, sunica, suara
aszaldSik [~ott, ~jek/~jon] suiti se;
~ik a gymlcs sui se voe aszalt
[~at] suen,-suv, suh; ~gymlc,
sueno/suvo/suho voe; ~ szilva
suena/suva/suha ljiva aszly [~a,
~t, ~ok] sua aszlyll otporan
prema sui aszlyos [~t; ~abb]
suan [-sna] ~ v suna godina;
~ idszak period sue
aszlyverte suom/suhovejom oteen
~ terlet suom/suhovejom oteeno podruje, suom oteena
povrina

szoksr
aszat [~ja. ~ot, ~ok] nv bodljika,
dra, iak aszeptikus [~at; ~an]
orv aseptian
[-na], protuzarazan [-zna] aszerint
prema tom(e); ~.. . amint
prema tom(e)... kako aszfalt [~ja,
~ot, ~ok] 1. (anyag) asfalt, paklina,
smolina, zemljana/ zemna smola;
(mint tburkolat) asfaltirani
put/kolnik; 2. (jrda) as-faltni
plonik/hodnik/trotoar aszfalt- asfaltni
aszfaltbetyr [~\a, ~t, ~ok] pejor
ulini mangup, uliar, ulino potucalo, ulini skita/skitnica
aszfaltburkolat [~a, ~ot, ~ok] asfaltna kaldrma aszfaltjrda [-ija,
*it, -ik] asfaltni
plonik/hodnik/trotoar aszfaltkever
[~je, ~t, ~k] (gp) stroj/maina za
meanje asfalta, mikser
asfalta
aszfaltkoptat [~Ja ~t> ~k] PeJor
besposliar, danguba aszfaltoz [~ott,
~zon] asfaltovati [-tujem], asfaltisati [-iem] aszfaltoz
[~ja ~t, ~k] (munks)
asfalter
aszfaltozgp [~e, ~et, ~ek] stroj v
maina za aslfatovanje/asfaltisanje
aszfaltszigetels [~e, ~t, ~ek] asfaltna
izolacija
aszfaltt [~ja, -utat, -utak] asfaltni put
aszlik [~ott] (nvny) suiti se
aszimmetrikus [~at; ~an; ~abb] asimetrian [-na], nesimetrian [-na],
neskladan [-dna], nejednolik, nerazmeran [-ma]
aszkta [-ija, At, Ak] 1. vall (tv
is) asket(a) h, isposnik; 2.
(jelzknt) asketski; ~ let
isposnitvo, ispos-niki/asketski
ivot, asketizam aszocilis [~at; ~an;
~abb] asocijalan [-Ina], nesocijalan [Ina],
nedrue-van [-vna] szok
[~Ja> ~t] leite/podloga za
burad
szokfa [~ja, ~t], szokgerenda [~ja,
rCt] leite za burad od balvana
szoksr [~e, ~t, ~k] zrelo/staro
pivo

aszott

49

aszott [~at; ~an; ~abb] (o)suen, biti za stolom; ~/ leszed raspremiti/

suv, suh
raspremati sto(l); megterti az ~t
postaviti v prostrti/prostirati sto(l)
aszpik [~ja, ~ot, ~ok] aspik
asztalfik [~ja, ~ot, ~ok] sto(l)na
aszpirin [~ja, ~t]a aspirin
fioka/ladica
asszimilci f~J ~t] 1< asimilacija, asztalf [~je, ~t] proelje za stolom v
asimilovanje, prilagoavanje, izjedkod stola, elo stola, poasno/prvo
naavanje; 2. nyelv asimilacija, jedmesto za stolom; az ~n uvrh stola;
naenje glasova
~nl sedeti [-dim] u gornjem elu
asszimilcis asimilacioni
asztali sto(l)ni, astalski; ~ bor stolno
n
asszimill [~t, ~jp ] asimilovati [-luvino
jem], asimilirati, upodobiti/upodob- asztalitenisz [~t] sp stoni tenis
Ijavati, prilagoditi/prilagoavati
asztalka [~ja, ~t, -ik] stoli
asszimilld|ik [~ott, ~jk/~jon] asi- asztalkend [~je, ~t, ~k] salveta,
milovati [-lujem] se, asimilirati se,
ubrus, otira
pnlagoditilprilagoivati [-ujem] se
asztalnem [~Je. ~t] stolno rublje
asszisztl [~t, ~jon] 1. asistovati [- asztalos
[~a, ~t, ~ok] stolar; drvodelja
tujem], asistirati; 2. vmihez
h,
tj
prisustvovati [-vujem] neemu
asztalosipar [~a, ~t] stolarski zanat,
asszisztens [~e, ~t, ~ek] asistent
stolarija, stolarstvo
asszisztensn [~je. t, ~k] asistentica, asztalosmestersg
[~e, ~et] stolarstvo,
asistentkinja a
stolarija, stolarski zanat
asszocici [~J > ~t, ~k] asocijacija, asztalosmunka
[~ja, ^t, rCk] stolarija,
udruenje, udruivanje, savez, spastolarski proizvod
janje; eszmei ~ asocijacija ideja, asztalosmhely
[~e, ~t, ~ek] stolarpovezivanje pojmova
nica, stolarska radionica
asszocil [~t, ~jon] asocirati pridru- asztalossg
[~a, ~ot] ld asztalosmesiti/pridruivati f-ujem], udruiti;
tersg
(sszekapcsol) spajati, vezivati [-zuasztaltrs [~a, ~at,
~ak] solojednik
jem], misleno spajati
e
asszonancia [-ija, *it, rCk] ir asonanca, asztaltert [~J ~t, ~k] stolnjak,
stolni arav, trpenjak
asonancija
asztalvg [~e, ~et] zaseda
asszony [~a, ~t, ~ok] 1. ena; 2. asztma
[A\a, ~t] orv sipnja, astma,
(felesg) supruga, ena; ~t noz a
zaduha, neduha, hropotinja
hzhoz dovesti [-edem]/dovoditi e- asztms
[~at; ~an; ~abb] sipljiv,
nu (u kuu); 3. (megszlts) ~om!
astmatiari [-na], astmian [-na],
gospoo!
neduljiv; ~ frfi sipavac [-vca],
asszony! enski, enin, gospin
astmatiar, astmatik; ~ n sipljiva
asszonynp [~e, ~et] enskadija, enenska, astmatiarka, astmatikinja;
ski svet
~ lesz osipljiviti
asszonyos [~at; ~an; ~abb] 1. en- asz
I. mn suv, suh; ~ szl suvarak [stven, enski; 2. (elpuhult) mekuan
rka], uci tb [suaka]; II. fn
[-na], mekuki
[~ja> ~t, ~k] 1. (aszbor) samoasszonysg [~a, ~ot, ~ok! np, rg
tok; tokaji ~ tokajski samotok;
gospoa, gospa
2. (asz szl) suvarak [-rka]
asszonytrs [~a, ~at, ~ak] drugarica aszbor
[~a, ~t, ~ok] samotok, od
asztag [~(j)a, ~ot, ~ok] stog; ~ba rak
suvarka vino
sloiti/slagati [-em] u stogove
1. (hely) preko birt e; Berlinbe
asztal [~a, ~t, ~ok] stol, sto [-ola, tb t Bcsen
~ u Berlin preko Bea; az
-olovi]; kerek ~ okrugli sto(l); ~hoz
udvaron ~ preko dvorita; 2. (id)
l esti [sednem] za sto(l); ~nl l
tokom, preko birt e; kroz trgye;
sedeti [-dim] za stoJom; (tkezik)
4 Magyarszerbhorvt

tad

50

egsz leten ~ kroz ceo ivot; egsz

ven ~ (tokom) ele godine; kt ven
~ dve godine; a nyron <+> preko leta
tad [~ott, ~j n J ! (tnyjt) predati
[-am]/predavati [-dajem], uruiti/uruivati [-ujem]; (dvzletet)
izruiti/izruivati v isporuiti/isporuivati pozdrav; (tenged) ustupiti/
ustupati; (beterjeszt, benyjt) podneti [-esem]/podnositi; megrzsre
vmit ~ predati/predavati, poveriti/
poveravati neto na uvanje; munkamdszert ~ predati/predavati radne metode; krlek, add t idvzletemet molim te, izrui moj pozdrav;
lhelyet vkinek ~ ustupiti kome
svoje sedite v svoje mesto za sedenje; 2. ~ja magt vminek predati/
predavati se emu
tads [~a, ~t] 1. (tnyjts) predaja; (pl levl) dostava; (dvzlet) izruenje; (tengeds pl lhely) ustup; a vros ~a predaja
grada; 2. sp dodavanje, pas
tad [~J a > ~t, ~k] isporuilac [ioca], donosilac [-ioca], donositelj; a
levl ~ja donositelj pisma
talakt [~ott, ~sqn] 1. (trendez)
preurediti/preureivati
[-ujem];
(tdolgoz) prepraviti/prepravljati;
(ruht) prekrojiti/prekrajati; (mdost) preudesiti/preudeavati, preinaiti/preinaavati s preinaivati
[ujem]; 2. (tvltoztat) preobratiti/preobraati , pretvoriti/pretvarati, preobraziti/preobraavati; 3. mat
pretvoriti/pretvarati; 4. vili (ramot) transformovati [-muejm],
transformirati
talakts [~a, ~t, ~ok] 1. (trendezs) preureenje; (tdolgozs)
prerada; (ruh) prepravka; (tszabs) prekrojenje; (mdosts)
preinaenje; 2. (tvltoztats) pretvaranje, preobraavanje; a mezgazdasg szocialista ~a socijalistiko
preobraavanje poljoprivrede; a termszet ~a preobraavanje prirode;
3. mat pretvaranje; 4. vili transformacija

tztat
talakthat pretvorljiv
talakt I. mn pretvaralaki; II. fn
[~ja, ~t, ~ok] pretvaralac [-raoca]
talakul [~t, ~, ~jon] preobraziti se,
preurediti se, pretvoriti se; prepraviti/
prepravljati se; promeniti/promenjivati [-njujem] oblik
talakuls [~a, ~t, ~ok] preobraaj,
preobrazba; forradalmi ~ revolucionarni preobraaj; a mezgazdasg
szocialista ~a socijalistiko preobraenje poljoprivrede
talny [~a, ~t, ~ok] paual; ~ban
paualno, uture, popreno, jedno
na drugo
talny- paualan [-Ina]
talnymunka [/Cja, *it, /ik] uturica
tall [~ott, ~jon] ustruavati se,
ustezati [-eem] se
tll [~(ot)t, ~jon] tv 1. vkihez,
vmihez prei [-eem]/prelaziti kome,
emu, stati na drugu stranu; 2.
vmire (ttr) prei [-eem]/prelaziti
na to; (tszervezdik) reorganizovati [-zujem] se, reorganizirati se na
to; mezgazdasgunk ~t a
nagyzemi termelsre naa poljoprivreda prela je na krupnopogonsku proizvodnju
tlls [~a, ~t] 1. vkihez, vmihez
prilaenje, prilazak [-laska], prelaz,
pristup, pristupanje kome, emu 2.
vmire prelaz na to, reorganizacija
tllt [~ott, ~son] 1. (trgyat) premestiti/premetati; 2. msz (tkapcsol) prebaciti/prebacivati [-ujem];
3. vast: vltt ~ prebacati skretnicu;
4. tv: vmire (tszervez) preudesiti/
preudeavati, prebaciti/prebacivati
[-ujem]; ~ haditermelsre prebaciti
v preudesiti na ratnu proizvodnju
talszik [-aludta, -aludjk/-aludjon,
-aludni] (idt) prespavati; -alussza
a vacsort prospavati veeru
tz|ik [~ott, ~zk/~zon] prokapati [pljem]/prokapljivati
[-ljujem],
prokisnuti [-nem]/prokisivati [-sujem], prokinjavati; ez a tet ~ik
ovaj krov prokapljuje v prokisuje
y prokinjava
tztat [~ott, -ztasson] promoiti

tbocst
tbocst f~ott, -sson] propustiti/
proputati
tbocstkpessg [~e, ~et] propustljivost, propustnost
tbngsz [~ett, -gsszen] procunjati
tbj |lk [~t, ~jk/~jon] provui [vuemj/provlaiti se
tbuks [~a, ~t] (vz a gton) preIivanje
tbuk|lk [~ott, ~jk/~jon] (vz a
gton) preliti [-ijem]/prelivati se
tcikz|ik [~ott, ~zk/~zon] 1. (villm) sevnuti [-nem] villm cikzott t
az gen sevnula je munja na nebu;
2. tv (tvillan) sinuti [-ne]; egy
gondolat cikzott t az agyamon misao
mi sinu kroz glavu
tcsbt [~ott, ~son] premamiti/premamljivati [-ljujem], domamiti/domamljivati [-ljujem], namamiti
tcsal [~t, ~j n ] t tcsbt
tcsap [~ott, ~jn] 1- prei [-edem]/
prelaziti; a mennyisg minsgbe
csp t koliina/kvantitet prelazi
u kakvou/kvalitet; ms irnyba
csap t uzeti [uzmem ]/uzimati drugi
pravac, udariti/udarati drugim pravcem; 2. a hullmok ~tak a csnakon
valovi udarie preko amca
tcsempsz [~ett, -sszen] prokriomariti, prokrijumariti, provercovati
[-ujem]
tcserl [~t, ~jen] zameniti/zamenjivati [-njujem]
tcsvl [~t, ~Jen] premotati/premotavati
tcsomagol [~t, ^jon] premotati/premotavati
tcsoportost [~ott, ~son] pregrupisati/pregrupisavati [-iem]; ~ja a
hadsereget prestrojiti/pestrojavati armiju
tcssz[ik [~ott, -cssszk/-cssszon]
1. provui [-vuem]/provlaiti se; 2.
~ik a vizsgn provui se na ispitu
tdagaszt [~ott, -gasszon, ~ani] izmesiti
tdob [~ott, ~jon] (tv is) prebaciti/
prebacivati f-cujem], baciti preko
neega, premetnuti/premetati [-e4*

51

tenged

em], provri [-rgnem], provrgi.uti

[-nem]
tdolgoz [~ott, ~zon] 1. (rsmvet)
preraditi/preraivati [-ujem]; ~za
a szndarabot preraditi/preraivati
pozorini v kazalini komad; 2.
msz (anyagot) prepraviti/prepravljati
tdolgozs [~a, ~t, ~ok] prerada
tdorbzol [~t, ~jon] prolumpovati [pujem], propijaniti, probekrijati,
propijanevati
tdf [~tt, ~jn] probosti [-bodem]/
probadati, proburaziti
tg [~ett, ~jen] (pro)goreti [-rim]
tget [~ett, tgessen] proei[-eem]/
proizati [-iem]
ateista I. mn ateistiki, bezboan [na] II. fn [^ja, ^t, ^ikj ateist(a)
h, bezbonik, bezboac [-oca]
tejt [~ett, ~sen] 1. vmit vmin ispustiti/isputati neto preko neega; ~i
a kesztyt a hd korltjn ispustiti
rukavicu preko ograde mosta; 2.
tv vkit prevariti, nadmudriti
nekoga; prelastiti/prelaivati [-ujem]
tl [~t, ~jen] proiveti [-vim]/
proivljavati, preiveti [-vim]; szerencstlensget ~ proiveti nesreu;
~tnk fontos esemnyeket prei-veli
smo vane dogaaje
tls [~e, ~t] proivljavanje, preivljavanje
tellenben suelice, nasuprot, preko
puta
temel [~t, ~jen] 1. vmit vmin dii
s dignuti [dignem]/dizati [diem]
to preko ega; 2. (trak) pretovariti; 3. vizet ~ prebaciti/prebacivati [-ujem] vodu
tnekel: ~tk az egsz jszakt celu
smo no prepevali
tenged [~ett, ~jen] 1. vkit, vmit
vhol/vhova propustiti/proputati nekoga, neto, negde/nekuda; 2. ld
tereszt; 3. isk ~ a vizsgn vkit
propustiti/proputati nekoga na ispitu; 4. vkinek vmit ustupiti/ustupati, prepustiti/preputati neto nekome; ~/ a helyt vkinek ustupit

tpt

52

mesto komu; ~i a teret vkinek prepustiti v ustupiti teren kome

tpt [~ett, ~sen] 1. p pregraditi/pregraivati [-ujem], rekonstruisati [-iem], preinaiti gradnju/zgradu, ponovo graditi; prezidati [-dam/-iem]/
preziivati [-ujem]; 2. tv (tszervez) rekonstruisati [-iem], rekonstruirati, nanovo organizirati v
organizovati [-zujem], preustrojiti/
preustrojavati
tpts [~e, ~t, ~ek] pregraivanje,
rekonstrukcija /preinaenje gradnje
v zgrade, obnova, ponovno graenje
tr [~t, ~jen] 1. vmeddig dosei [-egnem] s dosegnuti [-nem]/dosezati
[-eem], dohvatiti/dohvatati donekle; 2. vmit (krlr) obuhvatiti/obuhvatati; 3. <eljut, tjut)
dopreti/dopirati [-rem], dostiif-ignem] s dostignuti [-neml/dostizati
[-iem]
teresz [~e, ~t, ~ek] miisz propust
tereszt [~ett, teresszen, -eni] 1.
propustiti/proputati; a csnak ~i a
vizet amac proputa vodu; ez a
kpeny ~i a vizet ovaj mantil proputa vodu; 2. biz Id tenged 1., 3.
tereszt proputan [-sna]; vizet ~
promoiv, propustljiv; ~ csap propusna slavina
teresztkpessg [~e, ~et] sposobnost proputanja, promoivost, propustljivost
trez [trzett, ~zen] osetiti/oseati
trtkel [~t, ~jen] podvri [-rgnem]e's
podvrgnuti [-nem]/podvrgavati novoj oceni v proceni, revidirati, proveriti/proveravati ocenu
trtkels [~e, ~t, ~ek] 1. revizija/
provera ocene; 2. (pnzgyileg) valorizacija, odreivanje nove vrednosti
tes|ik [~ett, ~sk/~sen] 1. (tbukik
vmin) pasti [padnem]/padati preko
ega; (thull) propasti kroz to; 2.
tv ~ik vmin preturiti, savladati/savlaivati [-ujem] to; szerencssen
~k vmin sretno proi [-odem]; ~ik a
betegsgen preboleti [-lim] v preleati
[-im] bolest; ~ik a fertz betegsgen

tfon

prekuiti/prekuavati; ezen is ~tnk

i to smo preturili
tfagy [~ott, ~jon] premrznuti, promrznuti [-nem] se, skocati se, skoanjiti se, smrznuti se v ukoiti se od
zime, prezepsti [-ebem]
tfrad [~t, ~jn] potruditi se (ide)
ovamo v (oda) onamo
tfz'lk [~ott, ~zk/~zon] prozepsti
[ebem]; az ujjaim ~tak prstj su mi
prozebli
tfr [~t, ~jen] moi [mogu] proi
kroz to; provui [-etn]/provlaiti
se kroz to
tfest [~ett, tfessen, ~eni] premazati
[-aem]/premazivati [-zujem], prebojadisati [-iem], premalati, prefarbati; (kpet) preslikati/preslikavati, premalati
tfsl [~t, ~jn] 1. (hajat) proeljati/proeljavati, raeljati/raeljavati; 2. tv (rendrsg terletet)
pretraiti/pretraivati [-ujem], proistiti/proiavati
tfsls [~e, ~t] 1. (haj) proeIjanje; 2. tv (terep, hz) pretraga
tfog [~ott, ~jn] * (karjval) obuhvatiti/obuhvatati; 2. tv (magba
foglal) obuhvatiti/obuhvatati; a szocialista szektor a npgazdasg 80%-i

fogta t socijalistiki sektor obuhvatio je 80% narodne privrede; 3.

tv (ttekint pl helyzetet) razmotriti/razmatrati; 4. ~ja a lovakat a)
preprezati [-eem] konje, b) (lovakat vlt) menjati konje
tfog I. mn [~t; ~an; ~bb] obuhvatan [-tna], ~ tuds enciklopedijsko
znanje; II. fn [~ja> ~t, ~k] mat
hipotenuza
tfolylik [~t, ~jk/~jon] protei [-eem]/proticati [-iem], procuriti/procurivati [-rujem]; a Duna ~ik
Magyarorszgon s Jugoszlvin Du-

nav protie kroz Maarsku i Jugoslaviju

tfon [~t, ~jcm] i. preplesti [-.etem]/
prepletati [-eem], prepresti[-edem]/
prepredati, proplesti [-etemj/propletati [-eem]; 2. (karjval vkinek
derekt) zagrliti, obgrliti

thrthat
53
tfordt

tfordt [~ott, ~son, ~ani]

preokrenuti [-nem]/preokretati [eem] tfordul [~t, ~jon]
preokrenuti/preokretati se
tforgat [~ott, tforgasson] 1. (talajt)
prevrnuti [-nem]/prevrtati [-rem],
prekopati/prekopavati; 2. (tlapoz)
prelistati/prelistavati tforrsod|ik
[~ott, ~jk|~jon] postati
[~anem]/postajati [-jem] skroz naskroz
vrelo; (motor, csapgy stb.} zagrejati [jem ]/zagrejavati se (postepeno),
ugrejati [-.jem]/ugrejavati se, pregrejati
[-jem]/pregrejavati# se tfz [~tt,
~zn] prekuvati/preku'va-vati,
prevarati/prevarivati [-rujem]; kuhati
iznova tfr [~t, ~jon] probuiti,
probiti
[-ijem]
tfurakodjik [~ott, ~jk/~jon] progurati se, probiti [-jem]/probijati se
tfrds [~a, ~t, ~ok] orv perforacija,
probuenje
tfut [~ott, tfusson] l.pretrati [im]/pretravati,
protrati/protravati; ~ az utcn pretrati preko
ulice; 2. (tv:) hideg futott t rajta
prooe ga trnci, hvatala ga je
jeza; 3. tv (olvasmnyt) naglo
pregledali/pregledavati; okom preIeteti [-tim], okom brzo pregledati,
pogledom prei [-edem] tfut
[~tt,~sn] ugrejati [-jem] v utopliti
izvestan prostor, potpuno zagrejati
tgzol: vzen ~ pregaziti vodu
tgpel [~t, ~jen] pretipkati, prekucati
tgondol [~t, ~jon] promisliti/promiljati; jl ~va a dolgot razmiljajui
dobro o stvari
tgondolt [~at; ~an; ~abb] promiljen;./^ ~ dobro promiljen itgzl
[~t, ~jn] propariti, izloiti/
izlagati [-aem] pari tgyalogol
[~t, ~jon] propeaiti,
protabaniti tgyr [~t, ~jon]
promesiti, prognjeiii
thg [~ott, ~jon] 1. prei f-eem]/
prelaziti; (tv K) prekoraiti/preko-

raivati [-ujem]; 2. (trvnyt) prestupiti/prestupati, gaziti, pregaziti,

pogaziti; (rendeletet, parancsot) prekriti/prekrivati [-ujem] thgs
[~a, ~t, ~ok] prekoraenje, gaenje,
krenje, prelaenje; a trvny ~a
prekraj zakona thghatatlan 1.
neprelazan [-zna]; 2. tv (szably,
trvny) neprekoraiv, neprekriv; 3.
tv ~ akadlyok neodoljive/nesavladive/neprebrodive
prepreke
thajt [~ott, ~son, ~ani] Id tdob
thajz|ik [~ott, ~zk/~zon] prei
[-eem]/prelaziti brodom, prebroditi;
(msik kontinensre) preploviti, prei
brodom
thajt [~ott, ~son] vmin 1. vkit, vmit
proterati/proterivati [-rujem], goniti
nekoga, neto kroz trgye; ~ja a
marht a falun proterati v goniti stoku
kroz selo; 2. jrmvei ~ prei [eem]/prelaziti prevoznim sredstvom
thalad [~t, ~jon] proi [-oem]/prolaziti
thallatsz|ik [~ott, -tsszk/-tsszon,
~ani] uti [uje] se v razlegati [-ee] se na drugu stranu v tamo
preko
thallik Id thallatszik thangol [~t,
~jon] I. (hangszert) ugoditi/ugaati
preuskladiti/preus-klaivati [-ujem]
2. tv preobratiti/preobraati,
preobrnuti f-nem]/ preobrtati [rem], preokrenuti [-nemJ/preokretati
[-eem], prome-niti v menjati
raspoloenje thangzjik [~ott, -gozzk|gozzon, ~ani] Id thallatszik
tharap [~ott, ~jon] pregristi [-rizem]
thrt [~ott,~son]; ~y<2 msra a felelssget prebaciti/prebacivati [-ujem]
odgovornost na drugoga; ~y' a hibt
vkire
svaliti/svaljivati
[-Iju-jem]
krivicu na koga; ~ja msra a
kltsgeket prevaliti/prevaljivati fljujem] trokove na drugoga; terhet ~
msra prevaliti teret na drugoga
thrthat prenosan [-sna], prenoljiv

54
thrul
thrul [~t, ~jon] vkire prei [-edem]/
prelaziti na drugoga; pripasti [-adnem]/pripadati drugom(e)
thasont [~ott, ~son, ~ani] ld asszimill
thasonts [~a, ~t] ld asszimilci
thasonul [~t, ~jon] ld asszimilldik
thasonuls [~a, ~t] ld asszimilci
that [~ott, thasson] prodreti /prodirati [-rem], proeti [-mem]/proimati, proniknuti [-nem]/pronicati [iem]; t van hatva vmitl biti
proet im; t van hatva a csald
irnti szeretettl proet v proniknut
je ljubavlju prema porodici
that [~t, ~an] 1. prodiran [-rna],
prodoran [-rna], pronicljiv, proziran
[-rna], pronicav; ~ pillants prodiran pogled; ~ tekintet pronicljiv
pogled; 2. nyelv ~ ige prelazan glagol; t nem hat ige neprelazan
glagol
thatol [~t, ~jon] vmin prodreti/prodirati [-rem] kroza to, probuiti
to, probiti [-bijem]/probijati se,
proi f-oem]/prolaziti kroza to
thatols [~a, ~t] prodiranje
thatolhatatlan neprelazan [-zna], neprobojan [-jna]; (jrhatatlan) neprohodan [-dna]
thelyez [~ett, ~zen] ftv isj premestiti/premetati; sorban ~ ispremetati; ~ik zletnket Budapestre
preneli smo svoju radnju u Budimpetu
thelyezs [~e, ~t] premetaj, premetanje; tistviselk ~e premetanje
inovnika
Athn [~t] fldr Atina, Atena
thengert [~ett, ~sen] prevaljati
athni I. mn atinski, atenski; II. fn
[~t, ~ek] Atinjanin, Atenjanin
thevt [~ett, ~sen] zagrejati [-jem]/
zagrevati
thevl [~t, ~jon] zagrejati/zagrevati
se
thidal [~t, ~jon] 1. napraviti most
(preko vode ili jaza); mostom spojiti/spajati; 2. tv premostiti
thidals [~a, ~t, ~ok] 1. (ptmny)

trs
vijadukt; 2. tv premoenje, otklanjanje smetnji
thidalhatatlan [~t; ~ul; ~abb] nepremostiv, nesavladiv; ~ ellentt
nepremostiv jaz
thidalhat [~t; ~an; ~bb] premostIjiv, premostiv
thv [~ott, ~j n ] zvati [zovem]
preko/ovamo
thoz [~ott, ~zon] preneti [-esem]/
prenositi ovamo; (idehoz) doneti [esem ]/donositi, prineti/prinositi
thozat [~a, ~ot, ~ok] ker prenos,
donos
thz [~ott, ~zon] 1. prevui [-uem]/
prevlaiti, vui preko; ~za a kocsit
az rkon prevui [-uem] kola
preko jaruge; 2. (btort) prevui [uem]/prevlaiti; gyat ~ presvui [uem]/presvlaiti v navui krevet v
postelju; 3. (rst) prevui, precrtati;
(ker:) csekket ~ barirati ek; 4. tv
~za vkinek a szmtsait pokvariti
nekome raune
thzs [~a, ~t, ~ok] 1. (btor)
prevlaenje; (gy) presvlaenje; 2.
(rs) precrtavanje
tr [~t, ~jon] i. (lemsol) prepisati [em]/prepisivati [-sujem]; 2. vkinek
uputiti/upuivati, [-ujem] dopis
komu; 3. vkire vmit prepisati na koga
to; ~ja vkinek nevre a fldet preneti
zemlju na ije ime; prepisati zemlju
nekome;
4.
(tdolgoz)
preraditi/preraivati f-ujem], ponovo
sastaviti/sastavljati; 5. (zent) prekomponovati [-nujein], prekomponirati
tirnyt [~ott, ~son] uputiti/upuivati [-ujem] drugim pravcem; kldemnyt ~ uputiti poiljku na drugu
mesto; ms munkra irnyt t vkit
premestiti/premetati koga na druyi
posao; vonatot a mellkvgnyra
irnytja t prebaciti voz na sporedm
kolosek
trs [~a, ~t, ~ok] 1. (msols
prepisivanje, prepis; 2. nyelv, zcnr
transkripcija; 3. ker (tvitel) prinos; 4. jog prenoenje na drui;n
ime; telekknyvi ~ katastarski/grun

55
tirat
tovniki prenos; 5. zene ~ ms hangnembe prenoenje muzikog dela na
drugi ton
tirat [~a, ~ot, ~ok] hiv dopis
tismtel [~t, ~jen] ponoviti/ponavljati; leckt ~ ponoviti lekciju v gradivo asa
titat ['-ott, titasson] vmivel 1. natopiti/natapati, nakvasiti, promoiti,
impregnirati, impregnovati [-nujem]
neim; 2. tv proeti [-mem]/proimati, zadojiti neim titats [~a, ~t]
msz impregnacija,
impregniranje tivdik [~ott,
~jk/~jon] nakvasiti
se, namoiti se, natopiti se tizzad
[~t, e-jon] oznojiti se tjr [~t, ~jon]
1. vmin prelaziti preko ega; 2.
vhov prelaziti nekuda; ~ a
szomszdba prelaziti u susedstvo; 3.
tv ~t a szl (engem) vetar me
dobro produvao; testt hideg jrja t
hvata ga jeza tjrs [~a, ~t]
prelaenje, prelaz, prolaz, pasa(a);
tilos az ~! prelaz zabranjen !
tjrhatatlan neprolazan [-zna], neprohodan [-dna]
tjr I. mn ~ hz kua s prolazom/pasaom; II. fn [~J a > ~t, ~k] 1. prelaz,
prolaz; keskeny ~ tenjak; 2. (hd
alatti) podvonjak; (hd feletti)
nadvonjak tjn
[-jtt, -jjjn]
doi [doem]/
dolaziti, prei ovamo atka [~ja, ~t,
^ik] ll krpelj, kolja;
crv, kukac f-kca]
tkapcsol [^t, ~jon] msz, vili. rd
prekopati, prespojiti/prespajati, prebaciti/prebacivati [-ujem]; ramot~
prebaciti v presmeriti struju; sebessget
~ menjati brzinu tkarol [~t, ~jon]
obgrliti, prigrliti,
obuhvatiti/obuhvatati tkarol:~
mozdulat obuhvatni/zahvatni pokret
tkel [~t, ~jen](gyalog> prei [-edem];
(csnakon, kompon)prevesti [-ezem]
se preko vode; ~ a hegyen prei v
presamariti/presamarivati [-rujem]
preko brda

tkld
tkels [~e, ~t, ~ek] prelaenje;
(csnakon, kompon) prevoenje, prevoz; ~ a folyn prelaenje preko
reke (kat:) erszakos ~ forsiranje
tkelhely [~e, ~et, ~ek] prelaz, mesto prelaenja; (utcn) prelaz za
peake; (szllt eszkzzel) mesto
prevoenja
tkpez [~ett, ~zen] prekvalifikovati
[-kujem]; prekvalificirati, preosposobiti/preosposobljavati
tkpzs [~e, ~t, ~ek] prekvalifikacija,
prekvalificiranje, prekvalifikovanje
tkpz's I. mn preobrazovan, prekvalifikovan; II. fn [~e, ~t, ~k] prekvalifikano lice, prekvalifikovan
kursista, pitomac prevaspitalita
tkeresztel [~t, ~jen] prekrstiti/
prekrtati s prekrtavati
tkeresztelked|ik [~ett, ~jen] prekrstiti se, prei/prelaziti na drugu veru
tksr [~t, ~jen] otpratiti preko
tkos [~at; ~an; ~abb] klet, proklet; ~ szenvedly kobna strast
kozd ik [~ott, ~jk/~jon] kleti
[kunem], psovati [psujem] tkozott
[~at; ~an|~ul; ~abb] 1. klet,
proklet; ~ ember prokletnik,
prokletinja, prokletnjak; 2. (gyalzatos) avolski
tkozottul tv avolski, dozlaboga; ~
megknldtam avolski sam se namuio
tkltzs [~e, ~t, ~ek] preseljenje,
preseljavanje
tkltz ik [~tt, ~zk/~zn] preseliti/preseljavati se
tkt [~tt, tkssn] 1. (krlkt)
omotati/omotavati, obaviti [-ijem]/
obavijati; 2. (sebet) previti [-ijem]/
previjati; 3. (harisnyt) preplesti [etem]/prepletati [-eem] tkutat [~ott,
-sson]
pretraiti/pretraivati
[ujem], pretresti/pretresati; ~ja az
egsz hzat pretraiti itavu kuu
tkutats [~a, ~t] premetaina, pretraga, pretres
tkld [~tt, ~jn] odaslati [odaaljem]/odailjati [-Ijem], dostaviti/
dostavljati

tlbol

tlbol [~t, ~jon] (vzen, patakon)

pregaziti neto
tlag [~a, ~ot, ~ok] I. fn proek;
~ban u proeku, odsekom"; ~on
felli iznad proeka; II. hat proseno,
u proeku
tlag- prosean [-na]
tlagr [~a, ~at, ~ak] prosena cena
'*lasbr [~e, ~t, ~ek] prosena plata
tlagember [~e, ~t, ~ek] prosean/
obian/poredan ovek; ovek osrednjih/obinih sposobnosti
tlagkereset [~e, ~et, ~ek] prosena
zarada
tlagos [~t; ~an; ~abb] prosean [na], obian [-na], osrednji
tlagosan proseno, obino, proekom;
odsekom, u proeku
tlagsebessg [~e, ~et, ~ek] prosena
brzina
tlagteljestmny [~e, ~t, ~ek] (egyn) proseno v osrednje ostvarenje/
izvrenje zadatka, uinak; (gp)
proseni uinak [-nka]
atlanti atlantski; (pol:) Atlanti Paktum Atlantski pakt
Atlanti-cen Atlantski okean/ocean
tlapoz [~ott, ~zon] prelistati/prelistavati; ~za a knyvet prelistati/prelistavati knjigu
atlasz21 [~a, ~t, ~ok] (trkp) atlas
atlasz [~t] (kelme, szvet) atlas
tlt [~ott, tlsson] 1. (vhova) videti [-dim] preko/kroz; provideti [dim]; 2. (tv.) vmin prozreti/
prozirati [-rem] to; ~ a szndkn
dokuiti neiju nameru, dokuiti
ta on smera, uspeti shvatiti v razumeti neiju nameru
tlthatatlan [~t; ~ul] neprovidan [dna]
tltszatlan [~t; ~ul] neprovidan [dna], neproziran [-rna], neprozraan [-na]
tltsz|ik [~ott, tltsszk/tltsszon,
~ani] provideti se, biti providan/
providljiv/proziran/prozraan
tltsz [~t: ~an] (tv is) providan [dna], providljiv, proziran [-rna],
prozraan [-na]; ~v vlik postati
providan/proziran, upljiti se

56

tmegy
tltszsg [~a, ~ot] providnost,
prozranost, prozirnost
tlendl [~t, ~jn] sp (nyjtn)
vitlati preko/unaokolo
tlendls [~e,
~t, ~ek] sp premah
tlp [~ett, ~jen] (Mv is) Pre^i [preem]/prelaziti, prekoraiti/prekoraivati [-ujem]; ~i a hatrt prei
granicu
atlta [~ja, -it, -ik] 1. sp atlta ft, atletiar, borac [-rca]; 2. tv, rg
jak/snaan ovek, atlet(a) ft
atltan [~je, ~t, ~k] sp atletkinja,
atletiarka
atltatermet: ~ember atletski razvijen
ovek, ovek atletskog stasa
atltatrik [~Ja ~t> ~k] maja
atltika [-Sja, ^t] atletika
atltikai atletski, atletiarski; ~ verseny/viadal atletsko takmienje/nadmetanje
atletlzl [~t, ~jon] sp baviti se atletikom
tl [~ja, ~t, ~k] mat dijagonala;
az ~ irnyban dijagonalno
tlirnyban dijagonalno
tlop(d)zik [~ott, ~zk|~zon] prokrasti f-adem] se
tls [~t; ~an; ~abb] dijagonalan [Ina], poprean [-na], koji ide
ukoso; ~ irnyban dijagonalno,
popreno
tl" [-lvk, ~tt, ~jn] 1. (vhov)
pucati preko; 2. (vmit) probiti [bijem] v prosvirati zrnom, prostreliti
tlyuggat [~ott, -asson] isprobuiti,
proreetati, izreetati
tlyukaszt [~ott, -asszon] probuiti;
(golykkal) proreetati kurumima
tmar [~t, ~jon] progristi [-izem]/
progrizati
tmsol [~t, ~jon] prepisati [-iem]/
prepisivati [-sujem], kopirati, precrtati/precrtavati na providnoj hartiji
tmegy [-ment, -menjen, -menni] 1.
vmin prei [-eem]/prelaziti preko
neega, proi [-oem]/pro!aziti kroz
to v neim; ~ az ton prelaziti
preko puta/ulice; proi ulicom/pu

tmelegedik

tom; 2. vkin (jrm) prei [-edem]

preko koga; 3. (tv:) vmin (kill
vmit) izdrati [-im], pretrpeti [-pim]
to; betegsgen megy t bolovati [lujem]; ez az ember sok mindenen
tment ovaj ovek proao je sito i
reeto, ovaj ovek je mnogo to-ta
doiveo v pretrpeo v izdrao; ~ a
vizsgn poloiti ispit, proi na ispitu;
4. vhov prei [-eem]/prelaziti nekuda;
~ a szomszdba prei u susedstvo; ~ az
ellensghez prei neprijatelju; 5. tv ~ a
kztudatba postati [-anem]/postajati [jem]
op-tepoznato;
6.(kat:)
tmadsba megy t prei u
napad/ofanzivu; 7. tv ~ vkinek,
vminek a tulajdonba, kezelsbe prei
[-eem]/prelaziti u vlasnitvo koga; 8.
(tv:) ez a szn kkbe megy towa. boja
prelazi u plavo tmeleged|lk [~ett,
~jk/~jen] ugrejati [-jem] se
tmenet [~e, ~et, ~ek] prelaz; ~
nlkl bez prelaza; ~ a szocializmusba
prelaz u socijalizam tmeneti 1.
prelazan
[-zna];
(ideiglenes)
privremen; (mland) prolazan [zna]; ~ llapot prelazno stanje; ~
id(szak) prelazno vreme/ doba,
prelazni period; ~ intzkedsek
prelazne/privremene mere; ~ megolds
privremeno reenje; 2. ~ kabt proletni
ogrta
tmenetileg prelazno, privremeno
tmen ker, vast prelazan [-zna],
prolazan [-zna], provozni, tranzitni; ~
ru provozna/tranzitna roba; ~
forgalom prelazni/tranzitni promet; ~
rakomny provozni/tranzitni tovar
tmenlloms [~a, ~t, ~ok] vast
prolazna/tranzitna stanica tment
[~ett, ~sen] spasti [-sem] s e
spasiti/spaavati tmr' [~J , ~t,
~k] mat prenik,
promer, dijametar [-tra] tmrj s
prenikom od ega; t centimter ~
kr krug s prenikom od pet
santimetara
tmetsz [~ett, tmetsszen/tmessen]
presei, [-seem], prosei/prosecati,

57

tnyl!

prorezati [-eem J/prorezi vati [-zujem]

tmetszet [~e, ~et, ~ek] rg (keresztmetszet) prsek, rasek tminst
[~ett, ~sen] hiv (sp is) prekvalifikovati [-kujem] tminsts
[~e, ~t, ~ek] hiv (sp is)
prekvalifikacija
tmos [~ott, ~son] 1. preprati [-perem ]/prepirati [-rem], ponovo prati;
2. orv isprati [-perem]/ispirati [-rem]
atmoszfra [~ja, -t, >ck] 1. (lgkr)
atmosfera; 2. (jelzknt) egy ~
nyoms pritisak [-ska] od jedne
atmosfere; 3. (tv:) barti ~ prijateljska/drugarska
atmosfera
atmoszfrikus atmosferski; ~ csapadk
atmosferska oborina/padavina; ~
nyoms atmosferski pritisak [-ska]
tmulat [~ott, tmulasson] (idt)
prolumpovati, probekrijati, provesti
u bekrijanju/lumpovanju; ~ja az
jszakt probekrijati v prolumpovati
elu no
tnedvesedik [~ett, ~jk/~jen] ovlaiti se, postati [-anem]/postajati [jem] vlaan; (estl) prokis-nuti
[-nem]/prokisivati [-sujem]
tnedvest [~ett, ~sen] iskvasiti, promoiti, skroz ovlaiti, uiniti skroz
vlanim
tnevel [~t, ~Jer|] preodgojiti/preodgajati, prevaspitati/prevaspitavati
tnevels [~e, ~t] preodgajanje, prevaspitavanje
tnz [~ett, ~zen] 1. vmin gledati
kroz to; 2. vkin (tv is) gledati
preko koga; 3. (tolvas, tvizsgl)
pregledati, uzeti [-zmem]/uzimati
na pregled
tnzs [~e, ~t] 1. vmin gledanje
preko ega, gledanje kroz to;
2. (rsm, szmads) pregledanje; (eredmny) pregled
tnyergel f~t, ~jen]Y/vis) presedlati;
tv
presaldumiti/presaldumljivat
[-:jujem]
tnyjt [~ott, ~son] predati/predavati
[-dajem], pruiti/pruati
tnyl i ik [~t, ~jk/~jon] prelaziti,
pruati se, protezati [-ee] se; a

tok

58

kzsg a msik partra is ~ik optina

se protee i na drugu obalu; a krtefk gai ~nak a szomszd kertjbe
grane kruke prelaze u susedovu
batu
tok [tka, tkot, tkok] 1. kletva,
prokletstvo, prokletinja; haram tj;
~ van rajta prokletstvo je na njemu;
tkokat szr vkire prokleti [-kunem]/
proklinjati [-njem] koga, obasuti [spem]/obasipati [-pam v -pijem]
koga kletvama; (egyhzi) ~kal sjt
anatemisati [-iem]; ~ all felold
rasklinjat[-njem] v osloboditi od
prokletstva v kletve v anateme; 2.
tv (csaps) prokletstvo, bi, napast;
a mlt tka prokletstvo prolosti;
valsgos ~! prava je napast!
tolvas [~ott, ~son] proitati
atom [~ja, ~ot, ~ok] fiz, vegy atom
atom- atomski
atomanyag [~a, ~ot, ~ok] atomska
materija
atombomba [~ja, ~t, ~k] atomska
bomba, A-bomba
atomellen'rzs [~e, ~t, ~ek] pol
atomska kontrola
atomelmlet [~e, ~et, ~ek] atomska
teorija, teorija o atomu
atomenergia [^ja, -t, *ik] atomska
energija
atomero' [~t, ~k] 1. atomska sila;
2. ld atomenergia
atomerm [~ve, ~vet, ~vek] atomska
energetska/pogonska stanica v centrala
atomfegyver [~e, ~t, ~ek] atomsko
oruje
atomfizika [~ja,a ~t] atomska fizika
atomhbort [~J ~t> ~k] atomski rat
atomhatalom [-Ima, -Imat, -lmak] pol
atomska sila
atomkorszak [~a, ~ot] atomsko doba
atomkutats [~a, ~t, ~ok] atomsko/
nuklearno istraivanje
atomkutat: ~ intzet institut za nuklearna istraivanja
atommag [~ja, ~ot] atomsko jezgro, atomska jezgra
atommaghasads [~a, ~t] fisija, cepanje/razbijanje atomskog jezgra

tprtol
atommglya [~ja, ~t, ~k] ld atomreaktor
atommagrobbants [~a, ~t, ~ok]
nuklearna eksplozija
atompolitikus [~a, ~t, ~ok] gny,
pejor atomski politiar, propagator
atomskog rata
atomreaktor [~ja, ~t, ~ok] atomski/
nuklearni reaktor, atomska lomaa
atomsly [~a, ~t] atomska teina
torsz [~ott, ~zon] premotati/premotavati
tlel [~t, ~\en] obgrliti, obuhvatiti/
obuhvatati s obuhvaati, obujmiti/
obujmljivati [-ljujem]
tlels [~e, ~t, ~ek] prigrljaj, zagrljaj
tltz|ik [~tt, ~zk/~zn] preobui
[-em]/preoblaiti se, presvui/presvlaiti se, preodenuti [-nem]/preodevati se
tltzkd|ik [~tt, ~jk/~jn] ld tltzik
tltztet [~ett, -essen] preobui [-uem ]/preoblaiti, presvui/presvlaiti, preodenuti [-nem]/preodevati
tmleszt [~ett, -esszn] 1. preliti [-li
jem]/prelivati; (szemcss anyagot pl gabont) presuti [-spem]/
presipati; 2. (orv:) vrt mleszt t
vriti transfuziju krvi; 3. misz (fmet) pretopiti/pretapati
tmleszts [~e, ~t] 1. prelivanje;
2. orv transfuzija; 3. msz .(fm)
pretapanje; 4. (ker:) pnzeszkzk
~e prelivanje novanih sredstava
tmljik [~tt, tmljk/tmljn,
~eni] preliti [-lijem]/prelivati se
tnt [~tt, ~sn] 1. (folyadkot)
preliti/prelivati, pretoiti/pretakati
[-taem], 2. (lisztet stb.) presipati
f-pljem /s]/presipavati; 3. msz
preliti/prelivati
trkls [~e, ~t] nasleivanje
trkl'd|ik [~tt, ~jk/~jn] nasleivati [-ujem] se
tprtol [~t, ~jon~\vkihezprei [-edem]/
prelaziti k drugoj stranci, odmetnuti [-nem] se, (izdajom) pridruiti
se drugoj stranci

tprtol
s
tprtols [~a, ~t, ~ok] vkihez odmetanje, odmetnitvo, prelaenje
komu; prelaz (izdajom) k drugoj
stranci; ~ az ellensghez prelaenje
neprijatelju
tplyz [~ott, ~zon] prepoviti/prepovijati, menjati povoje
trg [~ott, ~jn] ! progristi [-izem]/
progrizati, pregristi [-izem]/pregrizati; 2. tv ~ja magt savladati,
svladati to; ~ja magt egy knyvn
teko svladati knjigu
tragad [~t, ~jon] (betegsg, hangulat) prei [-edem ]/prelaziti, prilepiti/priiepljivati [-ljujem] se
tragaszt [~ott, tragasszon] 1. {pl
plaktot) nalepiti neto novo na
ve postojee; 2. (ms helyre ragaszt) prelepiti
trak [~ott, ~jon] i. (thelyez) premestiti/premetati; 2. (rut) pretovariti/pretovarivati [-rujem]; ~ja
a ldkat pretovariti sanduke; 3.
(klyht) pregraditi/pregreivati [ujem]
traks [~a, ~t, ~ok] 1. (thelyezs)
premetaj; 2. (ru) pretovar; 3.
(klyh) pregraivanje
traklloms [~a, ~t, ~ok] vast
pretovarna stanica
trz [~ott, ~zon] protresti [-sem]/
pretresati, prodrmati
trendez [~ett, ~zen] preudesiti/preudeavati, preurediti/preureivati [ujem]
trendezs [~e, ~t, ~ek] preudeavanje, preureenje
trepl [~t, ~jn] preleteti [-tim]/'
preletati [-eem], nadleteti/nadletati; ~ az cent preleteti okean
trepls [~e, ~t, ~ek] preletanje;
az cen ~e let preko okeana/oceana,
preletanje okeana
trobog [~ott, ~jon] vmin projur;ti
kroz to; a vonat ~ az llomson voz
projuri kroz stanicu
trostl^ [~t, ~jcm] (pl gabont)
proreetati, provejati f-jem], protoiti/protakati [-taem]; jbl ~
prevejati [-jem]/prevejavati
truhz [~ott,~zon] preneti [-nesem]/

59

tszmt
prenositi na koga, ustupiti/ustupati
kome; jogot ~ ustupiti pravo; vagyont ~ preneti [-nesem]/prenositi
v otuiti/otuivati [-ujem] imovinu
truhzs [~a, ~t] prenos
truhzhatatlan neprenosiv
truhzhat prenosan [-sna], prenosiv,
prenoljiv, ustupljiv; (jog:) msra
t nem ruhzhat bez prava predaje/
prenosa, ne moe se predati vustupiti
drugome, neprenosiv
tsegt [~ett, ~sen]: ~ vkit a nehzsgeken pomoi [-mognem]/pomagati [-maem] kom(e) u svladavanju
tekoa
tsikliik [~ott] vmin prei [preem]/
prelaziti preko ega; ne obazirati [rem] se na to, olako prei [-edem]
preko ega
tsr [~t, ~jon] proplakati [-aem];
~ta az jszakt proplakao je elu
no; ~t napok s jjelek proplakani
dani i noi
tszab [~ott, ~jon] prekrojiti/prekrajati
tszguld [~ott, ~jon] vmin proleteti
[-tim]
atszakt [~ott, ~son] probiti [-bijem]/
probijati, proderati [-rem]
tszll [~(ot)t, ~jon] 1. (trepl)
preleteti [-letim]/preletati; 2. (ms
vonatra) prei [-eemj/prelaziti,
presesti [-sednem]/presedati; hol kell
~nom? gde treba da prelazim v presedam? 3. jog (rksg) prei/prelaziti
tszlls [~a, ~t] (jrmre) prelaz,
presedanje
tszllt [~ott, ~son] 1. (gyalog tvisz) preneti [-nesemj/p'renositi; 2.
(szllt eszkzzel) prevesti [-vezem]/
prevoziti; folyn ~ prevesti preko
reke
tszll I. mn ~ lloms prelazna/raskrstia stanica; II. fn ld tszlljegy
tszllhely [~e, ~et, ~ek] prelazna
stanica, prelazno mesto
tszlljegy [~e, ~et, ~ek] prelazna
karta
tszmt [~ott, ~son] preraunati/preraunavati; a mai rfolyam szerint

tszmts
szmtja t preraunati po dananjem kursu/teaju
tszmts [~a, ~t,~ok] preraunavanje
tszel [~t, ~jen] presei [-em]/presecati
tszelleml[-t,~jn]oduhoviti/oduhovljivati [-ljujem] se, produhoviti/
produhovljivati se
tszenved [~(et)t, ~jen] prepatiti,
pretrpeti [-pim]
tszervez [~ett, ~zen] reorganizovati
[-zujem], reorganizirati, preurediti/preureivati [-ujem], preustrojiti/preustrojavati; kat ~i a hadsereget prestrojiti/prestrojavati armiju
tszervezs [~e, ~t, ~ek] reorganizacija, reorganizovanje, reorganiziranje; preureenje, preureivanje,
preustrojenje, preustrojavanje
tszitl [~t, ~jon] prosejati [-jem]/prosevati, prosijati [-jem]
tszivrog [-rgott, ~jon] prekapati [pljemj/prokapljivati [-ljujem]; a
vz ~ a gton voda prokapljuje (v
lagono protie) kroz gat/dolmu/nasi p, ga t proput a v proc e uj e
vodu
tsz [~tt, ~jn] (tv is) protkati;
humorral ~tt duhovitou/humorom/alom protkan
tszk'|ik [~tt, ~jk/~jn] prebei [begnem]; ~ik az ellensghez prebei
neprijatelju; ~ik a hatron prebei
preko granice
tszr [~t, ~jon] probosti [-bodem]/
probadati
tszr [~t, ~jn] procediti/proceivati
[-ujem]
tszr'd|ik [~tt, ~jk/~jn] 1. procediti|proceivati se; 2. (fny, hang)
probiti [-ija] se
ttanulmnyoz [~ott, ~zon] prouiti/
prouavati, prostudirati
attas [~ja ~t, ~k] dipl atae; kvetsgi, nagykvetsgi ~ atae poslanstva, ambasade; katonai ~ vojni
atae; kereskedelmi ~ trgovinski
atae; lggyi ~ vazduhoplovni
atae; tengerszeti ~ pomorski atae

60

attl
ttekercsel [~t, ~Jen] premotati/premotavati
ttekint [~ett, ~sen] pregledati; ~i a
helyzetet razmotriti/razmatrati v prouiti/prouavati situaciju v stanje
ttekints.[~e, ~t] pregled; a modern
irodalom ~e pregled moderne knjievnosti
ttekinthetetlen nepregledan [-dna]
ttekinthet pregledan [-dna]
ttekinthetsg [~e, ~et] preglednost
ttelel [~t, ~jen] prezimiti
ttelept [~ett, ~sen] 1. (lakosokat)
preseliti/preseljavati; 2. (nvnyt)
presaditi/presaivati [-ujem]
ttelepts [~e, ~t, ~ek] 1. (lakosok)
preseljavanje; 2. (nvny) presaivanje
ttelepl [~t, ~jn] preseliti/preseljavati se
ttelepl [~je, ~t, ~k] preseljenik
ttr [~t, ~jen] 1. (ms trgyra)
prei [-eem]/prelaziti; ~ a napirendre prei/prelaziti na dnevni red;
2. (ms vallsra) prei/prelaziti na
drugu veru, menjati veru
ttrs [~e, ~t] prelaz, prelaenje
tterjed [~t, ~jen] (tv is) vmire
prei/prelaziti na to, proiriti/proirivati [-irujem] se u to v na to,
prostreti/prostirati [-rem] se na to;
zahvatiti/zahvatati to; ez a betegsg
~ az emberekre ova se bolest prenosi
na ljude; (tv:) a mozgalom ~ a falvakra is pokret se proirio i na sela
ttesz [-tett,-tegyen,-tenni] premestiti/
premetati, preneti [-nesem]/prenositi
tttel [~e, ~t, ~ek] msz prenos,
transmisija
ttetsz proziran [-rna], prozraan [na]
attl 1. nvm od tog(a)/te; ~ a ftl
od toga drveta; ez ~fgg to zavisi od
toga; II. hat 1. od toga; ~ flek,
hogy . . . bojim se v plaim se da . . .;
~ n em f l ek to ga s e ne b oj im;
ez ~ van ovo dolazi od toga; 2.
~ . . . zbog toga; ~ nyugodtan
alhat zbog toga moe mirno d;i
spava

61
ttolt
ttolt [~tt, ~jn] 1. (folyadkot)
preliti [-lijemj/prelivati; ~i a bort
preliti/prelivati vino; j hordkba
tlti t a bort preruiti/preruivati fujem] v pretoiti vino u nove
bave; 2. (lisztet stb.) presipati/presipavati
ttr [~t, ~jn] vmit, vmin probiti [bijemj/probijati to, prodreti/prodi-rati
[-rem] kroz to v preko ega,
provaliti /provaljivati [-ljujem] to; a
vz ~ a gtat voda prodire kroz nasip,
voda probija nasip ttrs [~e, ~t,
~ek] proboj; (hely) probojite; az
ellensg
vonalainak
~e
proboj
neprijateljskih linija; a gt ~f prodor
nasipa
ttr esi: kat ~ ksrlet pokuaj proboja
ttrhetetlen neprobojan [-jna]
attrakci [~ja ~t, ~k] atrakcija,
privlana/zanimljiva priredba v stvar
ttzesed|ik [~ett, ~jk/~jen] usijati
se
tugr|ik f~ott, -ugorjk/-ugorjon,
~ani] preskoiti/preskakati f-skaem]; ~ik az egyik tmrl a msikra
prei [-eem]/prelaziti s jedne teme na
drugu v s jednog predmeta na drugi;
~ottam nhny sort preskoio sam
nekoliko redaka; -ugorva pre-skoke
napreskok itiisz|ik [~ott, -sszk/sszonj preplivati/preplivavati
tutal [~t, ~jon] (ker is) (pnzt)
doznaiti/doznaivati [-ujem]/doznaavati; ~postn doznaiti potom;
tviratilag ~ doznaiti brzojavno/
telegrafski
tutals [~a, ~t, ~ok] (ker is) doznaenje, doznaavanje, doznaka;
postai ~ potanska doznaka tutal
[~ja, ~t, ~k] ker doznailac
[-ioca]
tutazs [~a, ~t] proputovanje itutaz|
ik [~ott, ~zk/~zon] proputovati [tujem]
tutaz [~ja. ~t ~ok] 1. prolazni
putnik; 2. ~ban na/u proputovanju
tutazvzum [~a, ~ot, ~ok] tranzitna
viza

tvtel
tl [~t, jn] presesti [ednem]/presedati
tltet [~ett, tltessen] 1. nv,
orv presaditi/presaivati [ujem]; 2. (idegen nyelvre)
prevesti [-vedem] /prevoditi s
prevaati tltets [~e, ~t]| 1.
nv presaivanje; 2. orv
presaivanje, prenoenje; 3.
(fordts) prevod,prevo-enje,
prevaanie
tt[~tt, tssn](tv isj
probiti [-bi-jem]/probijati; a
tinta ~ (a papron) mastilo
probija tter [~t]
probojna/prodorna
snaga
tvg [~ott, ~jon] 1. presei [em]/
presecati, prosei/prosecati; 2.
vmin
udariti kraim putem, ii
preicom
tvllal [~t, ~jon] preuzeti [zmem]/
preuzimati
tvlt [~ott, ~son] 1. (pnzt)
prome-niti/promenjivati
[njujem], menjati; 2. (vast:)
vlti ~ pomai skretnicu
tvlthatatlan (rtk)
nekonvertibilan [-Ina],
nepromenljiv tvltozik [~ott,
~zk/~zon] vmiv
pretvoriti/pretvarati se,
preobraziti/ preobraavati se u
to, prometnuti [nem]/prometati [-eem] se u
to tvltoztat [~ott, -tasson]
preobraziti/ preobraavati,
pretvoriti/pretvarati tvarr [~t,
~jon] preiti [-ijem]/preivati tvasal [~t, ~j n ]
preutijati, utijom
izgladiti, prepeglati tverg'd|ik
[~tt, ~jk/~jn] s mukom se
probiti [-bijem]/probijati tvesz
[-vett, -vegyen, -venni] 1. preuzeti [-zmem]/preuzimati; ~i'a
szt preuzeti re; 2. (megkap)
primiti/ primati; ksznettel
tvettem primio sam sa
zahvalnou/blagodarnou; 3.
(tananyagot, knyvet) prei
[-eem]/prelaziti, grau tvszel
[~t, ~JenJ (betegsget)

preboleti [-lim] bolest, prekuiti/pre-

kuavati; 2. (megprbltatst) pret a
broditi iskuenje/tekou tvtel [~e, 2.
u
~t, ~ek] 1. preuzimanje; a hatalom <
t
t
el
~e preuzimanje vlasti;

o
ft
g
ot

g
n
t
a
h
d
e

g
s
e
>
at
s
pat
z
t
ri
a

m
s
a
nj
[
e,
~
p
e
ri
,
je
m
~
;
t
~
]
e
a
li
u
s
t
m
o
e
g
r
e

n
s
o
e
p
z
o
a
v
t
a
v
r
r
i
d
v
a
a
p
n
ri
j
je
e
m a
a
u
t
t
o
v
t
g
v
r
t
a
tv
m
v
t
[
t v
~
v
j
t
a
t v
,
t v
~
tv
o
t
v

,
[
~ ~
o a,
k ~
] at
a ,
u ~
t
a
o k
g ]
r fa
a b
m ri
,
v ka/
l
a tv
s or
ni
t
o ca
r a
u ut
o
n m
i
p o
o bi
la
t
p aut

i
s j
aut a
v
g t
u
m [
i
~
[
~ ja
,
j
a ~
t,
,
~ ~
t, k
~ ]
k (
]
m
a
u h
t
o el
m y)
o
b a
il u
s t
k o
a m
g e
u h
m a
a
aut ni
a
g rs
y k
a
r

[~
ja

~t
,
~
o
k]
au
t
om
o
bi
ls
ki
d
su
i
da
o
r
n aut
i
k
c
ar
a
b
ur
z
t
a
or
[~
o
a,
p
~t
r
,
a
~
v
ok
k
]
u
au
to
a
u
ka
t
rb
o
ur
m at
o
or
b
,
i
au
l
to
a
,
ra
a
sp
u
li
t
nj
o
a
,
s
au
e
to
r
-v
fe
i
rg
z
az
au
er
t auto

k kefl
a vall
r autok
a efala
m n [b
o Ina],
l
sar
a
d
i
o
n
i
c
a
,
r
a

most
alan
[Ina],
neza
visan
[sna];
~
nemz
eti
egyh
z
autok
efaln
a
nacio
nalna
crkva
auto
kir
ndul
s
[~a,
~t,
~ok]
izlet
aut
o
m
ob
ilo
n
aut
klub
[~Ja>
~ot,
~ok]
autoklub
autl
mp
a
[~ja,
~t,
^k]
auto
mobi
lska
la
m
pa,
far
ov
i
tb
aut
om
ata

I
.
f
n
[
i
j
a
,
~
t
;

^
i
k
]
a
u
t
o
m
a
t
,
s
a
m
o
p
o
k
r
e
t
n
a
n
a
p
r
a
v
a
;

r
e
m
^
/
p

n
z
b
e
d
o
b

s
~
a
u
t
o
m
a
t
n
a
t
a
n
t
u
z
;
I
I
.
m
n
a
u
t
o
m
a
t
s
k
i
;
~
b

b
i
f

eauto
mat;
~
telef
on
auto
mats
ki
telefon;
~
telef
onk
zpon
t
auto
mats
ka
telef
onsk
a
centr
ala
auto
mati
kus
[~at;
~an]
auto
mati
an
[na],
autom
atski
auto
matiz
l [~t,
~jon]a
utoma
tizovat
i
[zujem]
,
autom
atizirat
i
autom
atizl
s [~a,
~t]
autom
atizacij
a;
teljes
~
potpu
na
autom

atiz
acij
a
aut
men
t'
[~t]
(szo
lgl
at)
auto
tehnik
a
pom
o/sl
uba
aut
ms
zaki
autotehni
ki
auto
nm
auto
nom
an
[mna
],
sam
oupra
van
[vna]
;~
tart
om
ny
aut
onom
na
pokr
ajina
,
AP
auto
nm
ia
[~ja,
At]
auto
nom
ija,
sa
m

o
u
p
r
a
v
a
a
u
v
o

mesmo
to biza lom
par, na
kiraaut
nje,om
par
kiraobil
liteu
, aut
parst
kin
g op
a [~ot
u ]
t aut
os stop
I. ;
f ~pa
n l
[ uta
~ zik
a put
, ova
~ ti
t, aut
~ oo sto
k po
] m;
a ~pa
u l
t uta
o z
m (sze
o ml
b y)
il aut
i os stop
t; ist(a
I )h
I. aut
m sz
n erel
a
u [~je
t ,
o ~t,
m ~k]
o aut
b oil meh
s
k ani
i; ar,
s auto
a u mo
t
o nter
aut

sze
ren
cst
lens
g
[~e,
~et,
~ek]
auto
mobi
lska
nesr
ea
aut
szer
viz
[~e,
~t,
~ek]
auto
servi
s
aut
taxi
[~ja,
~t,
~k]
auto
taks(
i)
aut
trk
p
[~e,
~et,
~ek]
auto
karta
aut
t a
[~J .
-utat,
-utak
]
auto
mobi
lski
put/
dru
m,
auto
-put,
auto
strad
a,
auto

c
e
s
t
a
;
(
f

t
v
o
n
a
l
)
a
u
t
o
m
a
g
i
s
t
r
a
l
a
a
u
t

t
h

z
a
t
[
~
a
,
~
o
t
]
m
r
e

a tomo
bilsk
a a trka
u autv
t ersen
o yz"
- [~Je
p
u ~t,
t ~k]
e sp
autov trka,
a uesn
ik
a autou utrke
t autv
ezet
v [~je>
e ~t>
r ~k]
s voza
e /upn ravlja
y
autom
[ obila,
~ ofer
e autz
, jik
[~ott,
~ ~zk/
t ~zon]
voziti/
, vozati
se
~ autom
e avagy
k ir,
] rg,
iliti,
s ili
p Avala
[At]
a fldr
u Avala1
t avar
o [~ja<
- ~t]
t suvo/s
r uho
k lie,
a suanj
[,
nja
]
a avar
u 2 trt

64

l
a
e

avats

~
z

k
/
~
z
o
n
]

avats
[~a,
~t,
~ok]
1.
(p)o
sve
ivan
je,
v
(p)o
m
sve
i
enje
b
;
e
eml
km
m
~a
e
otkri

e
a
spo
t
men
i
ika;
2.
s
dokt
e
orr
,
~
pro
p
moc
a
ija/

pro
a
mov
t
iranj
i
e/pr
omo
s
visa
e
nje
za
u
doktora

avatat
t
lan
o
[~t; av
~ul]
a
nep
t
osve
o
en,
t
net
upu
en,
[
lai
~
ki,
a
nest
t
run
;
jak
i
~
avatko
a
z|ik
n
[~ot
;
t,

~
a
b
b
]

adi
toga, u
tu
svrhu
averzi

u
[~ja,
p
~t,
u
~k]

aver
e
zija,
n
ne,
nakl
onos
k
t,
o
odvr
m
atno
p
st,
e
nesk
t
lono
e
st,
n
zazir
t
anje
a aviati
n
ka
[~ja,
[
*it]
avij
t
atik
n
a,
a
vazd
]
u,
hopl
ovst
s
o,
t
zrak
r
oplo
u
vstv

o
n avlati
j
kus
a
[~a,

~t,
k
~ok
i
]
a
avij
v
ati

ar,
g
leta
e
,
t
zrak
t
oplo
,
vac
a
[v
vca]
aviz
g [~ja,
r ~t,
e ~k]
ker
r aviza

avult
zastare
o [-ela]
avval
U
azzal
axim
a [-ija,
~t,
rik]fil
aksiom
az I.
nve
l
<ne
m
ford
tan
d);
II.
nv
m
taj,
onaj
; ez
~ to
je
to,
to je
ono;
ez
nem
~
ovo
nije
to,
to
nije
ono
; ki
~?
(t)k
o je
to?
mi
~?
ta
je
to?
~
volt
~ to
je
bio
taj;
~
m!
(gy
bizo
ny)
daka

k
o
1
~
t
m

r
n
e
m
!
n
e
t
o
n
e
!
t
o
v
e

n
e
!
t
o
v
a
l
a
n
i
k
a
k
o
!
~
t
h
i
t
t
e
m

,
h
o
g
y
.
.
.
m
i
s
l
i
o
v
v
e
r
o
v
a
o
s
a
m

vrem
65
e
azltal
tim(
e);
~,
hogy
...
usle
d
toga
to...
,
zahv
aljuj
ui
tome
to .
..
azaz to
jest, tj.
azbesz
t [~je,
~et]
azbest
d azbeszt
a .
azbestn
.
i
.
azeltt
az
pre
a
toga,
l
pre,
a
ranij
t
e;
t
mini
m
~
e
kao

pre/r
u
anije
t
azeltti
i
prean
m ji,
,
raniji
d azrt I.
o
nvm
t
za
l
taj/to
e
ga/tu
,
/to;
u
nem
adok
t
~ a
o
hz
,
rt
z
sem
a
mit
t
ne
o
daje

m
za
tu
ku
u
ni
ta;
~a
p
nz
rt
!
za
taj
no
vac
1
kr
~
az
em
ber
rt
tet
a
za
tog
a
o
ve
ka;
II.
ha
t
zat
o,
sto
ga;
~,
ho
gy
zat
o
da;
mi
rt
?
~!
za
to?
zat
o!
~
isl
ipa
k!
usp
rko
s!
ba
za

i
n
z

a
ztat
z
az
az o
oa
za
azz
azo
az o
a o
az z
azo
azo
azo
azo
z
az o
a t
z

fin
om
vol
t!
ov
o
je
zai
sta
bil
o
fin
o!
mo
st
~
mu
nk
r
a
fel
! a
sa
d
na
pos
ao
!
ztat
[~o
tt,
zt
ass
on]
kva
siti
,
top
iti,
nat
opi
ti/n
ata
pat
i,
mo
iti
;
<b
rt
>
kisel
iti;
az
es

~j
a a
fl

det
kia
topi
v
plav
i
zem
lju;
vr
rel
~ja
krvl
ju
nat
opit
i/na
tap
ati
azr
I.
fn
[~ja
,
~t]
azu
r;
neb
esk
o
pla
vet
nilo
,
mo
drin
a;
II.
mn
au
ran
[rna]
,
mo
dar,
[dra]
,
pla
v,
pla
vet
an
[tna]
azrk
k
auran
[-rna],
nebesn
oplav

a
z

r
s
z

l
d
a
z
u
r
I
I
.
a
z
u
t

n
p
o
s
l
e
,
z
a
t
i
m
a
z
z
a
l
I
.
n

v
m
1
.
e
s

z
k
e
t
i
m
/
t
o
m
;
~

azsro ne k
z e

ni
a
ta
kss po
el
sti
tim i
noe
m; ~
z
a
felt s
telle i
l
pod a
tim
uslo [
vom A
/uve
tom; t
]
2.
trs f
hat
<eg
ytt l
> sd
tim/ r
tom;
~ az
emb A
erre z
l si
tim j
ove
kom a
; ~ azs
kr i
ssel a
ford i
ult
hoz I
zm .
,
hog m
y... n
obra
tio a
mi z
se s i
mol j
bom s
da. . ki
.; II. ;
hat
~
a
nem z
rsz i
el
j
sem a
mit t
time s

io [A
zija,
i eszk
je
a-om,
cio -iji]
azsr
f
j
c
a
]
A
z
\
]
a
t
p
e
j
o
r
i
J
J
>

z
s
i

[
~
j
a
,
~
t
]
a

i
j
a
,
a

<
k

z
i
m
u
n

k
a
)
a
z
u
r
(

runi
rad)
azsuro
z [~ott,
~zon]
aurira
ti