USTAV KAO OSNOVNI IZVOR USTAVNOG PRAVA

Prema treem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu, materiju

ustava cini sistem stvarnog ogranienja dravne vlasti.

POJAM USTAVA
Normativni pojam ustava :
- Ustav u formalnom smislu (osnovni zakon koji ustanovljava
organizaciju drave i propisuje prava graana; akt na osnovu kojeg se
upravlja zemljom, koji graanima dodeljuje prava i odgovornosti a
dravnoj vlasti ovlaenja i dunosti. Prema postupku donoenja
odreuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku
teem od postupka za donosenje obinih zakona; za njega je sinonim
vrst ustav kao to je na. To je formalni pisani akt najjace pravne
snage.)
- Ustav u materijalnom smislu (Odreuje se prema sadrini pravila koja
su od najvee vanosti za dravu a odnose se na organizaciju drzavnih
vlasti i ljudska prava, teritorijalnu organizaciju drave. To je akt koji
ureuje meusobne odnose izmeu vlasti u dravi i medjusobne odnose
izmedju pojedinca i drzave.)
Ustav u materijalnom smislu je ustavni zakon za sprovoenje ustava,
zakoni, uredbe Vlade kojima se izvravaju ti zakoni itd.
- Socioloki pojam ustava (po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji
postoji u jednom drutvu. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima
svaka zemlja u svako doba.)
- Politiki pojam ustava (odreuje se prema stvarnom odnosu drave i
drutva. Prema Levenstajnu ne moze se oekivati da nosioci dravne
vlasti sami sebe ograniavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe
vlasti. Ustav je akt institucionalizacije i objektivizacije vrsenja drzavne
vlasti.)
Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buduci da ogranicava
drzavnu vlast, fakticki stavljajui je pod kontrolu.
Bosina potpitanja: 1) normativni pojam ustava, 2) ustav u materijalnom
smislu, 3) ustav u formalnom smislu
MATERIJA I SVOJSTVA USTAVA
Materiju ustava ine pitanja koja ustav regulie, drugim reima to je
predmet ustava tj. sadrzina ustava (materija constitutionis). Po
teoretiarima postoji nekoliko osnovnih shvatanja.
Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava, ogranizaciia,
funkcionisanje i odnosi kako dravnih vlasti meusobno, tako i izmeu
drave i njenih teritorijalnih jedinica, i granice drzavnoj vlasti koje se
uspostavljaju ljudskim slobodama i pravima.
Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se
organizuju drz.vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana, te bi
stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinca naspram drave i
nezavisnost pojedinih vlasti jedne naspram druge.
Prema Kelzenu obuhvata norme kojima se regulie zakonodavni
postupak. Ustav sadri pravila koja se tiu organa koji treba da donesu
zakone i postupka za donoenje zakona, ali u odreenoj meri odreuje i
sadrinu buduih zakona. Takoe ustav moe sadrati i propise koji se
odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava u materijalnom
smislu, nego deo krivicnog, graanskog, procesnog ili upravnog prava.
Prema drugom shvatanju, ustav se vezuje za stvaranje prava u jednoj
zemlji, opstih pravnih normi, zakona, obuhvata norme kojima se urejuju
ova pitanja.

Prema etvrtom shvatanju materiju ustava cini odnos izmeu nosilaca

vlasti i onih nad kojima se vlast vri, prilikom stvaranja dravne volje tj.
process vrsenja vlasti.
Imamo par pravnih i par nepravnih svojstava ustava u formalnom
smislu.
Pravna svojstva su da je to osnovni zakon i najvisi opsti pravni akt, a
nepravna da je to programsko-deklarativni i ideolosko-politicki akt.
Osnovni zakon je zbog toga to ga donosi poseban ustavotvorni organ i
njime se predviaju zakonodavi organi i zakonodavni postupak, sadri
apstraktnija prava pravila od onih koje sadri zakon i obuhvata najiru
materiju pravnog normiranja (mat.constitutionis).
Najvii opti pravni akt (OPA) :
- iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti,- uslovljava vaenje
svih drugih pravnih propisa,
- njegov donosilac je pravno suveren, a to je ustavotvorna vlast,
originarna i neograniena pravom,
- to je jedini pravni akt koji odreuje vlastitu pravnu snagu i pravnu
snagu svih drugih OPA.
Sankcija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za
liavanje pravne snage istih u postupku za ispitivanje i ukidanje
neustavnog zakona : od strane redovnog suda ex officio ili na zahtev
stranke prilikom primene zakona na konkretan sluaj.
Sud moe ispitivati :
- formalnu ustavnost zakona (da li je zakon doneo zakonodavni organ po
zakonodavnom postupku)
- materijalnu ustavnost zakona (da li je norma sadrava u zakonu u
saglasnosti s ustavom ispituje Ustavni sud na zahtev redovnog suda)
Ideoloko-politiki akt : jer je zbog karaktera svog predmeta podloan
uticaju filozofskih miljenja, politikih teorija i ideologija, a u vezi s
ulogom drave u drutvu, odnosno pojedinca u dravi i obrnuto, kao i
meusobnim odnosima pojedinih funkcija dravne vlasti.
Npr. : isticanje da je Srbija drava srpskog naroda, ravnopravnosti svih
graana koji ive u njoj i svih drugih nacionalnih zajednic; AP KIM je
sastavni deo teritorije RS, ima poloaj sutinske autonomije, obaveza
svih dravnih organa je da zastupaju i tite dravne interese Srbije na
Kosovu.
Programsko-deklarativni akt : jer se od njega oekuje da vai u
budunosti. Program ustava je skup zahteva ijem ostvarivanju
propisano ustavno ureenje treba da tei. Ustav je pozitivnopravni tekst
ali je i program za buducnost.
VRSTE USTAVA
- PISANI (sveani pisani dokument u kojem se nalaze norme kojima se
ureuje materija ustava, to su ustavi u formalnom smislu)
- NEPISANI (to su norme o predmetu ustava i nalaze se u ustavnim
konvencijama i obiajima, koji su stvarani tokom dueg vremenskog
perioda i ija obaveznost proizilazi iz potovanja istih)
- KODIFIKOVANI (izloen u jednom pravnom aktu, formalni ustavi)
- NEKODIFIKOVANI (rasut u vie pravnik akata koji ne moraju imati
snagu ustava u formalnom smislu)
Prema nainu donoenja i promene :
- VRSTI (kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni
zadatak ili redovni zakonodavni organ ali na sloeniji nain od onog na
koji donosi zakone; dakle, donosi ih ustavotvorna vlast)

- MEKI (donosi ih zakonodavna vlast, donose se i menjaju na isti nain

kao i obini zakoni)

60 dana od dana usvajanja akta o promeni URS. Promena URS je

usvojena ako je za promenu na ref. glasala veina izalih biraa.

Prema donosiocu :
- OKTROISANI (donosi ga vladar, daje ih spontano kao unilateralnu
koncesiju narodu monarh)
- USTAVNI PAKTOVI (donosi ga vladar u saglasnosti sa
predstavnikim telom)
- USTAVI BILANSI (okrenuti su sadanjosti i realnosti)
- USTAVI kao izraz narodne suverenosti(donosi ih predstavnitvo
naroda)

Obavezni referendum : odnosi se na za pitanja koja su predviena

pretposlednjom glavom ustava RS i na preambulu URS (naela URS,
liudska i manjinska prava slobode, ureenie vlasti, proglaavanje ratnog
i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u
vanrednom i ratnom stanju postupak za promenu URS).

Ontoloko merilo koje govori o postojanju ustava u stvarnosti :

- NORMATIVAN (saglasnost politicke stvarnosti i ustava, ostvaruju se
u drustvu)
- NOMINALAN (ustav postoji po imenu ali se ne primenjuje u
politikoj stvarnosti, samo je pravno vazeci)
- SEMANTIKI (ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti
ali se kroji po meri aktuelnih nosilaca vlasti, konzerviraju postojeu
stvarnost, ne dopustaju promenu vlasti)
PROMENA USTAVA RS
Ustav RS je cvrst ustav, promena Ustava je parcijalna (promena
vazeceg) i totalna (donosenje novog).
to se tie karakteristike postupka, postupak je dvojak u zavisnosi od
delova ustava koji se menja. Postupak vai za totalnu i parcijalnu
promenu ustava. Ne postoji zabrana za promenu pojedinih ustavnih
institucija ili delova ustava. Nema zabrane da se ustav u odreenom
vremenskom periodu od stupanja na snagu ne moe menjati. Ustav se ne
moe menjati za vreme ratnog i vanrednog stanja po lanu 204.
Postoje 2 faze :
Prva faza : podnosenje predloga za promenu ustava i usvajanje
predloga
Druga faza : izrada akta o promeni ustava i usvajanje istog tog akta
Odluku o predlogu za promenu ustava donosi Narodna skupstina 2/3
vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ovlaeni predlagai : min. 1/3 narodnih poslanika, predsednik, vlada,
min.150.000 graana. Ako predlog za promenu ne bude prihvaen,
promeni se po odbijenom predlogu ne moe pristupiti u narednih godinu
dana.

Oblici promene ustava : amandamani su forma akta o promeni URS.

Sastavni su delovi URS. Njima se moze menjati ili pak dopunjavati
URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu
kao i norme URS i donose se po postupku predvienom za promenu
ustava.
Ustavni zakon za sprovoenje ustava je akt kojim se ureuje prelazak na
novi ustav, rokovi za usklaivanje zakona sa novim URS. Usvaja se po
istim pravilima koia vae za promenu ustava. Ovim zakonom utvruje
se nastavak rada republikih organa vlasti, organizacija i slubi do
njihovog konstituisanja, rokovi za odravanje izbora za narodne
poslanike, predsednika RS, poslanike skuptine AP (raspisuje ih
predsednik NS), odbornike u skuptinama jedinica LS, datum prestanka
mandata svih sudija, javnih tuilaca i njihovih zamenika i reizbora istih,
rok za usklaivanje zakona sa ustavom, pogotovo onih prioritetnih.
Dana 31.12.2008. godine bio je rok za usaglaavanje zakona iz 90-tih
godina sa novim ustavom. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa
ustavom po nalogu zakonodavca. Ustavni sud moze da ocenjuje
ustavnost ovog zakona jer nije ustavan 2/3 vecinom glasova od ukupnog
broja narodnih poslanika, ali ne po ustavotvornom postupku.
Stupa na snagu danom proglaenja od NS odlukom.
Danom stupanja na snagu Ustavnog zakona prestao je da vai prethodni
Ustavni zakon za sprovoenje Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi
rep.propisi ostaju na snazi do njihovog usklaivanja sa URS u rokovima
predvienim ovim zakonom, ako istim nije odreeno da prestaju da
vae.
Preambula : sveana, sastavni je deo ustava, prethodi mu, nije
normativnog karaktera, jer u njoj nisu formulisana pravila ponasanja,
menja se po pravilima koja vaze za promenu URS, pravno je
obavezujua, jer je nainom promene ustava uinjena obaveznom (sto se
vidi iz odredbi poslednje glave ustava koja, izmeu ostalog, govori o
promeni preambule, gde promena preambule ulazi u pitanja koja idu na
obavezan referendum). Specifina je po tome sto se u njoj ne pominje
AP Vojvodina, a za AP KIM kae da ima poloaj sutinske autonomije.

Postupak za promenu ustava pred NS

NS usvaja predlog za promenu ustava 2/3 veinom glasova od ukupnog
broja narodnih poslanika. Nakon toga, predlog akta o promeni sastavlja
radno telo - odbor za ustavna pitanja NS. Dostavlja mu ga struna sluba
NS. Pred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. Mogu se
stavljati amandmam. Ako se ne trazi poseban postupak (obavezni
referendum) za promenu URS, akt o promeni URS, posle sprovedenog
pretresa usvaja NS 2/3 veinom glasova od ukupnog broja narodnih
poslanika.
Po usvajanju akta o promeni ustava RS, NS moze odluiti da ga graani
potvrde na republikom referendumu koji je fakultativnog karaktera.
Ako NS ne odluci da akt o promeni ustava RS stavi na potvrivanje
putem fak. ref. promena ustava je usvojena izglasavanjem u NS, a stupa
na snagu kad je NS proglasi odlukom.

Smisao preambule je u izraavanju odreenih ideolokih i politikih

stavova o karakteru i ulozi drave , odnosu pojedinca prema dravi i
obratno, meusobnim odnosima pojedinih funkcija dravne vlasti i
navoenju ciljeva koji se ele postii donoenjem ustava. Jednom reju,
postavlja naela, motive za donoenje ustava.
Bosina potpitanja:
l) ko proglasava ustav i kojim aktom; 2) ko sastavlja predlog za
promenu ustava; 3) kako tee postupak za promenu ustava pred NS; 4)
koja pitanja moraju ii na referendum; 5) kakav je referendum za ostali
uzi krug pitanja; 6) ako referendum nije obavezan ko daje predlog
skuptini; 7) ta je ustavni zakon za sprovodjenje ustava; 8) u kojoj
formi moe biti akt o promeni URS; 9) kakva je forma preambule 10) u
emu se ogleda njen smisao
NAELA I OSNOVNE INSTITUCIJE USTAVNOG PRAVA

Fakultativni referendum : odnosi se na ui krug pitanja. NS moe

odluiti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje graanima,
a ukoliko odlui da akt o promeni URS stavi na potvrivanje na
republiki referendum, graani se na referendumu izjanjavaju u roku od

NADLENOST RS

Propisano je koje oblasti drutvenog ivota RS ureuje i obezbeuje a

najvanije su regulisane u lanu 97. Ustava. U tom lanu se u stvari
propisuje koje oblasti su u nadleznosti RS, i to:

mogu poveriti nadleznosti, 5) U cemu je sutina Zakona o raspodeli

nadlenosti, 6) Finansiranje nadlenosti RS, 7) Koji su izvorni prihodi
bueta RS, 8).Sta se sve finansira iz prihoda budeta RS

Suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost RS,

meunarodni poloaj i odnose sa drugirn dravama i meunarodnim
organizacijama, ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana, ustavnost
i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravim organima,
ogovornost i sankcije za povredu sloboda i prava graana utvrenih i za
povredu zakona, drugih propisa i optih akata, amnestije i pomilovanja
za krivina dela;
teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave;
odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana; mere za sluaj
vanrednog stanja; sistem prelaska granice i kontrola prometa roba,
usluga i putnikog saobraaja preko granice; poloaj stanaca i stranih
pravnih lica; jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih subjekata;
monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa
inostranstvom; sistem kreditnih odnosa s inostranstvom; poreski sistem;
svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine, sistem u
oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog
osiguranja i dr.
sistem zatite i unapreenja ivotne sredine, sistem u oblastima
zdravstva, socijalne zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i razvoja
RS, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih
delova RS, finansiranje i ostvarivanja prava i dunosti RS utvrdenih
Ustavom i zakonom, organizaciju, nadlenost i rad republikih organa

DRAVNA TERITORIJA I DRAVNI AMBLEMI

Ureuje znai da donosi zakone kojima e se urediti te oblasti.

Obezbeuje znai da izvrava zakone, opte akte i druge propise koje je
tim zakonom uredila.
Nadlenost RS moe se poverili AP i jedinicama LS samo zakonom.
Sutina Zakona o raspodeli nadlenosti : razgranienje nadlenosti RS
od nadlenosti LS i AP
Finansiranja nadlenosti RS : iz budeta RS
Izvorne prihode budeta RS ine javni prihodi i primanja, a to su porez,
sudske i administrativne takse, prihodi od akciza, carine, privatizacije,
prihodi koje svojom aktivnou ostvare organi i organizacije RS, prihodi
od novanih kazni izreenih u krivinom, prekrajnom i drugom
postupku koji se vodi pred nadlenim dravnim organom i oduzeta
imovinska korist u tom postupku, primanja od prodaie nepokretnosti u
dravnoj svojini i pokretnosti, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Iz prihoda budeta RS finansiraju se osnovne funkcije drave kao to su
odbrana zemlje, bezbednost zemlje itd.
Po sili zakona prenose se jedinicama LS porezi u delu utvenom
zakonom, a to su porez na dohodak graana, porez na imovinu, porez na
naslee i poklon, porez na prenos apsolutnih prava, lokalne, komunalne i
boravine takse. Statutom grada, odnosno grada Beograda, utvruje se
deo prihoda koji pripada budetu gradske optine, a koji budetu grada,
odnosno grada Beograda.
AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Vrste i
visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina odreuju se zakonom.
Zakonom se odreuje uee autonomnih pokrajina u delu prihoda
Republike Srbije. Budet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi
najmanje 7% u odnosu na budet Republike Srbije, s tim to se tri
sedmine od budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za
finansiranje kapitalnih rashoda.
Bosina potpitanja:
1)ta regulise lan 97. Ustava, 2) ta znai obezbeuje, a sta ureuje, 3)
Koji se deo poreza po sili zakona prenosi jedinicama LS, 4) Kako se

Svaka drava se sastoji iz 3 elementa : to su teritorija, stanovnitvo i

suverena vlast. Teritorija predstavlja realni element drave, stanovnitvo
personalni, a suverena vlast realni. Teritorija predstavlja oblast na koioi
se prostire dravna vlast. Prema URS, teritorija RS je jedinstvena i
nedeljiva. Granica RS je nepovrediva, a menja se po postupku
predvienom za promenu Ustava.
Dravna teritorija je trodimenzionalna i sastoji se od suvozemne oblasti
zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje i vodenih povrina u vidu reka
i jezera, kao vazdune oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i
vodenog dela dravne teritorije.
Suvozemna, vazduna i vodena oblast cine jedinstvo dravne teritorije.
Pravni suverenitet RS protee se na itavoj njenoi teritoriji. Neovlaeno
preletanje aviona kroz vazdunu oblast, potkopavanje zemljine utrobe,
krenje pravila renog prava smatra se povredom suvereniteta jedne
drave. Nad dravnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna
suverena vlast.
Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Ova obeleja drave
bitna su zbog identifikacije drave u medjunarodnoj zajednici drava.
Njihova upotreba ureena je Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave
i himne RS. Grb RS koristi se kao Velik grb i Mali grb. Grb RS jeste grb
utvren Zakonom o grbu Kraljevine Srbije. Veliki grb se upotrebljava na
zgradama NS, predsednika RS, Vlade, Ustavnog suda, VKS, RJT, NBS,
Dravne revizorske institucije, Zatitnika graana i na zgradama
diplomatsko-konzularnih predstavnitava RS u inostranstvu; u
slubenim prostorijama predsednika dravnih organa vlasti, kao i RJT,
guvernera NBS, omudsmana itd. u sastavu dravnog peata u skladu sa
zakonom kojim se ureuje dravni peat; u sastavu peata i tambilja
gore pomenutih organa, na novcu. Mali grb se upotrebljava na zgradama
ostalih dravnih organa, organa, AP i jedinica LS, javnih sluzbi, prilikom
proslava sveanosti i drugih kulturnih, sportskih i slinih manifestacija
koje su znaajne za RS, prilikom meunarodnih susreta, politikih,
naunih, u sastavu obrazaca javnih isprava, na uniformama slubenih
lica dravnih organa, na vojnim zastavama RS.
Zastava RS koristi se kao Narodna zastava i kao Dravna zastava.
Razlika izmeu Dravne i Narodne zastave ogleda se u tome to je na
Dravnoj zastavi istaknut mali grb, dok je Narodna bez grba. Obe su
horizontalne trobojke, sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena,
plava i bela. Drzavna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgrade
drzavnih organa, a Narodne skuptine, u vreme zasedanja, i na dravni
praznik Republike Srbije; u njihovim slubenim prostorijama, kao na gl.
ulazima organa AP i jedinica LS, kao i javnih slubi na dan dravnog
praznika RS. Upotrebljava se na vazduhoplovu, brodu, istie se na
birakim mestima na dan izbora za dravne organe. Narodna zastava
stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade
organa AP i LS i javnih slubi. Istie se na birakim mestima na dan
izbora za organe AP i LS. Ako se izbori za dravne organe i organe AP,
odnosno LS, odravaju istovremeno, na birakim mestima istie se
Dravna zastava.
Himna Republike Srbije jeste sveana pesma "Boe pravde". Vlada
propisuje blie kriterijume, nain i uslove za izvoenje himne Republike
Srbije.
Peat i tambilj ustanovljavaju se Zakonom o peatu dr.i drugih organa.
Oni su sredstva za potvrdu autentinosti javnih isprava i dr.akata. Oni su
neophodni da bi neki akt dravnog organa proizvodio pravno deistvo.
Peat ima grb.

Glavni grad ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom

gradu. Poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni
dravni organi.

upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih javnih natpisa.

Primera radi, bolnice se obeleavaju latininim slovom H i na
putokazima mora stajati oznaenje bolnice i na irilici i na latinici.

Bosina potpitanja
1) Zato su vani amblemi , 2) Kako se upotrebljavaju dravni simboli,
3) Razlika izmeu dravne i narodne zastave , 4) Kakav je grb na
dravnoj zastavi, 5) ta su pecat i i stambilj i cime se ustanovljavaju, 6)
ta ini dravnu teritoriju, 7) Dokle se protee pravni suverenitet RS, 8)
ta je glavni grad i ima li poseban status u URS, 9) Kada ce se propisi
RS primenjivati na nase drzavljane van granica RS

Saobraajni znaci i putni pravci na meunarodnim i magistralnim

putevim, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se irilinim i
latininim pismom. Saobraajni znaci i putni pravci na drugim
putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se, pored
irilinog, ispisivati i latininim pismom. Po URS "svako ima pravo da u
postupku pred organom, odnosno organizacijom, koja u vrenju javnih
ovlaenja reava o njegovom pravu i dunosti, upotrebljava svoj jezik i
da se u tom postupku upoznaje sa injenicama na svom jeziku.

DRAVLJANSTVO RS
Dravljanstvo je narocita dravno pravna veza izmeu drave i
pojedinca, uslov je za uzivanje mnogih prava, spada u lina prava. To je
odnos redovnog i najee trajnog karaktera. Redovnog zbog toga sto se
apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci, a trajan jer se obino zasniva
roenjem, a kasnije retko menja. Na osnovu dravljanstva, dravljanima
RS zajemena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga gde
se oni nalaze. Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u
inostranstvu. Tim pravima odgovaraju i odreene dunosti RS, poput
podlonosti vojnoj obavezi, dunosti plaanja poreza, pokorovanja
ustavu i zakonu i sl.
Zatita koju RS prua svom drzavljaninu prua sledee garancije : da ne
moze biti lien dravljanstva, da ne moze biti lien prava da promeni
dravljanstvo, da ne moze biti proteran.
Osnov sticanja i prestanka dravljanstva ureuje se Zakonom o
dravljanstvu. Prema tom zakonu dravljanstvo se stie : 1) poreklom,
2) roenjem na teritoriji RS, 3) prijemom u dravljanstvo i 4)
meunarodnim ugovorima. Prestaje : otpustom, odricanjem i po
me.ugovoru.
Da bi smanjio broj apatrida, URS predvia da dete roeno u RS ima
pravo na dravljanstvo RS, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne
dravljanstvo druge drave. Apatridi su lica bez dravljanstva. Mogu
stei dravljanstvo prijemom. Pravni poredak jedne zemlje u celini vai
za domae dravljane, dok za strance i za apatride mogu da vae
odreena ogranienja u pravima i u pogledu utvrivanja odreenih
obaveza koje se mogu nametnuti samo odreenim dravljanima.
Bipatridi su lica sa dva dravljanstva. Dravljanin Republike Srbije
koji ima i dravljanstvo strane drave smatra se dravljaninom
Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji RS.
Bosina potpitanja : 1) Kako se stice, 2) Sta su apatridi, 3) Sta su
bipatridi

PISMO: to se tie slubene upotrebe latininog pisma, u optinama u

kojima u veem broiu ive pripadnici nac. manjina ije je primarno
pismo, u skladu s njihovom tradicijom, latinica, u slubenoj je upotrebi i
latinino pismo. Statutom optine, utvruje se slubena upotreba
latininog pisma. Organi i organizacije koje vre javna ovlaenja u
optini u kojoj je u slubenoj upotrebi i latinino pismo, duni su da
graanima na latininom pismu dostavljaju reenja i druga pismena
kojima se reava o njihovim pravima i obavezama, kao i svedoanstva i
druge javne isprave. Obrasci javnih isprava za potrebe optina u kojima
je u slubenoj upotrebi i latinino pismo, tampaju se irilicom i
latinicom
JEZIK: Na teritoriji jedinice lokalne samouprave, gde tradicionalno
ive pripadnici nacionalnih manjina, njihov iezik i pismo moe biti u
ravnopravnoj slubenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave e
obavezno uvesti u ravnopravnu slubenu upotrebu jezik i pismo
nacionalne manjine, ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine
u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostie 15% prema
rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva.
Bosina potpitanja:
1)Sta se smatra slubenom upotrebom JiP, 2) Kada je latinica u
slubenoj upotrebi, 3) Kada se prema zakonu o pravima nacionalnih
manjina koristi njihov jezik
NAELO NARODNE SUVERENOSTI
Svaka drava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj dravnoj
teritoriji, koji su potinjeni njenoj suverenoj vlasti. Suverenost
predstavlja suprematiju dravne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na
njenoj teritoriji, odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na
svojoj teritoriji. Moglo bi se rei da spolini element suverenosti
podrazumeva nezavisnost drave prema drugim dravama, a unutranji
element podrazumeva suprematiju dravne vlasti u odnosu na druge
institucije.

JEZIK U SLUBENOJ UPOTREBI I PISMO U RS

Prema URS u slubenoj upotrebi su srpski jezik i irilino pismo.
Slubena upotreba drugih jezika i pisama ureuje se zakonom, na
osnovu Ustava. Slubenom upotrebom jezika i pisma, u smislu Zakona
slubenoj upotrebi jezika i pisma, smatra se upotreba jezika i pisama u
radu dravnih organa, organa AP, gradova i optina, ustanova, preduzea
i drugih organizacija, kad se vre javna ovlaenja. Slub. upotrebom
JiP, smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzea i javnih slubi, kao
i u radu drugih organizacija. Slubenom upotrebom JiP smatra se
naroito upotreba JiP u usmenom i pismenom optenju organa i
organizacija meusobno, kao i sa strankama, odnosno graanima, u
sprovoenju postupka za ostvarivanje i zatitu prava, dunosti i
odgovornosti graana, uvoenju propisanih evidencija od strane
optinskih organa i organizacija koje vre javna ovlaenja na teritoriji
optine, izdavanje javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od
interesa za ostvarivanje zakonom utvrenih prava raana. Slubenom
upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri ispisivanju naziva mesta i
drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa,
organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obavetenja i

Obeleja dravne vlasti su:

- nezavisnost, sto znaci da njena vlast nije potinjena bilo kojoj drugoj
vlasti, originernost vlasti
- neprekidnost tj. njeno stalno trajanje bez obzira sto se nosioci menjaju i
- nedeljivost u smislu da je to jedna dravna vlast, ak i kada se vri
posredstvom vise organa.
Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u dravi, tj.
za pitanje od koga potie ta najvia vlast. Postoji vise teorija o tome ko
je nosilac suverenosti.
Prema teoriji narodne suverenosti, suveren je narod u smislu svih
graana, od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. Narod kao
i svaka linost ima svoju volju, optu volju koju ne moe preneti na
nekog drugog i svaki graanin je nosilac svog malog dela suverenosti, te
tako i bira svoje predstavnike. Ova teorija vodi do opteg i jednakog
prava glasa, a narod moe sam ili preko svojih predstavnika vriti
suverenu vlast. Ako je vri preko predstavnika, narod im dodeljuje

mandat, koji moe opozvati, a to

mandata.

je sutina teorije imperativnog

Prema teoriji nacionalne suverenosti (razliite od narodne) nosilac

suverenosti je nacija, koja nije prost zbir graana. Ona je apstraktni
entitet zajednice sadanjih, proslih, a i buduih generacija. Posledica
toga je da nema imperativnog poslanickog mandata, jer pripadnici nacije
ne otuuju svoj deo suverenosti, vec je mandate slobodan. Prema URS
"suverenost potie od graana koji je vre referendumom, narodnom
voljom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan dravni
organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti
suverenost od graana, niti vriti vlast mimo slobodno izraene volje
graana.
NAELO PODELE VLASTI
URS sadri naelo podele vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmeu
pojedinih dravih vlasti. Po URS pravni poredak je jedinstven. Ureenje
vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Odnos
tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i meusobnoj kontroli. Sudska
vlast je nezavisna.
Iz ove odredbe ustava jasno se vidi da je nas URS imao u vidu princip
horizontalne podele vlasti. Pored toga moguce je izvriti podelu vlasti i
po vertikali izmeu razliitih nivoa na kojima se vlast vrsi. Vertikalna
podela predstavlja zapravo raspodelu poslova dravnih vlasti, izmeu
centralnih organa vlasti, organa AP i organa jedinica LS.
to se tie naela ravnotee i meusobne kontrole vlasti, predvienog
URS, analizom l. 4. URS, dolazi se do zakljuka da ovo naelo vai
samo za odnose izmeu zakonodavne i izvrne vlasti, ali ne i za odnose
izmeu te dve vlasti i sudske vlasti, za koju se u istom lanu kaze daje
nezavisna, a to potvruju i kasnije odredbe ustava, prema kojima su
sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske
kontrole, a sudsku odluku moze preispitivati samo nadleni sud u
zakonom propisanom postupku (via instaciona kontrola). Dakle,
Narodna skupstina ne moze da utie na odluivanje sudova, meutim,
moemo govriti o uticaju skupstine na sudsku vlast - NS donosi zakone.
Sud sudi na osnovu ustava i zakona i dr.optih akata, kada je to
predvieno zakonom, opte prihvaenih pravila meunarodnog prava i
potvrenih meunarodnih ugovora.
Opte prihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni medj.ugovori
sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju. NS
bira sudije za njihov prvi trogodinji mandat.
Smisao podele vlasti je u ograniavanju vlasti. URS je napravio
svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti :
- parlamentarnog : koga karakterie saradnja i ravnotea zakonodavne i
izvrne vlasti
- predsednikog : koga karakterie sistem konice i ravnotee, budui da
su tri vlasti organizaciono odvojene
Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma, tj.
parlamentarni sistem vlasti sa elementima predsednikog. Njegovo
osnovno obeleje jeste niegova bikefalna izvrna vlast, kao u
parlamentarnom sistemu, i ine je predsednik RS i Vlada. Prema URS,
Predsednik RS bira se neposredno, nema ovlaenja izvrne vlasti,
pogotovo nije njen ef. Vlada je izabrana od strane NS i njoj je politiki
odgovorna. Odredba naela URS o zabrani sukoba interesa ukljuuje i
podelu vlasti budui da niko ne moe vriti dravnu ili javnu fimkciiu
koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama i poslovima ili
privatnim interesima.
Bosina potpitanja
1) Kako je mogue izvrsiti podelu vlasti tj.koji su sistemi podele vlasti sa
stanovista ovog nacela (po horizontali i vertikali), 2) Koji principi su
ovde vazni, na cemu se zasniva ta podela, 3)Razlika izmeu

predsednickog i parlamentarnog sistema, 4) Kakav je sistem kod nas, 5)

Meusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice
skupstina 6) Ko moze da preispita rad suda
NAELO VLADAVINE PRAVA
Granice vlasti postavljene su u naelu URS o vladavini prava. Po URS,
vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava, poiva na neotuivim
ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnirn i
neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava,
podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlau (povinovanjem vlasti
Ustavu i zakonu).
Pojam vladavine prava oznaava vezanost svih dravnih vlasti pravom i
one su potinjene Ustavu. Ona znai iskljuenje samovolje drzave svih njenih vlasti, ukljuujui i zakonodavnu. Vlast mora biti legitimna i
njeno vrenje demokratski organizovano. Dakle, ovim naelom se
ograniava samovolja dravne vlasti i garantuje demokratski politiki
poredak kojim titi sigurnost i slobodu ljudi (povezati sa ustavom u
politickom smislu).
Ustav je je akt na osnovu koga se upravlja zemljom. To je osnovni zakon
koji ustanovljava organizaciju drave i propisuje prava graana,
dodeljujuci im prava i odgovornosti, a dravnoj vlasti ovlaenja i
dunosti.
Ustav kao najvii OPA odreuje vlastitu pravnu snagu, pa shodno tome
u l. 3. uspostavlja naelo vladavine prava, kao osnovni princip Ustava,
a to je da je pravo iznad svake vlasti.
NAELO POLITIKOG PLURALIZMA
Politike stranke su obuhvaene ustavnim pravom graana na
udruivanje, koje spade u grupu politikih prava i sloboda. Naelo URS
koje se odnosi na stranaki pluralizam obuhvata norme deklarativnog
karaktera u vezi sa doputenou politikih stranaka i njihovom ulogom
u formiranju dravnih organa.
Prema URS,
jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u
demokratskom oblikovanju politike volje graana. Iz ustavne odredbe o
nosiocu suverenosti i slobodno izraenoj volji graana proizilazi da
nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne
moe prisvojiti suverenost od graana, niti uspostaviti vlast mimo
slobodno izraene volje graana, a odredba URS koja govori o pol.
strankama kae da politike stranke ne mogu neposredno vriti vlat, niti
ie potiniti sebi.
S druge strane, odredbe o osnivanju i nedoputenom delovanju pol.
stranaka imaju normativni karakter. Po URS, osnivanje politikih
stranaka je slobodno.
Prema Zakonu o politikim strankama, politiku stranku mogu osnovati
najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Republike
Srbije.
Politiku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1.000
punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Republike Srbije. Politika
stranka se osniva na osnivakoj skuptini donoenjem osnivakog akta,
programa, statuta i izborom lica ovlaenog za zastupanje politike
stranke. Statut je osnovni opti akt politicke stranke.
Prema URS, nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je
usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih
ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske
mrnje. Ovo su razlozi za zabranu rada politikih stranaka, prema URS.
Prema Zakonu o politickim strankama, o zabrani rada politike stranke
odluuje Ustavni sud, kadaje njeno delovanje i usmereno na nasilno

ruenje ustavnog poretka i naruavanje teritorijalne celokupnosti RS,

krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje i
podsticanje rasne, nacionalne ili verske mrnje (l.4 st.2), kada se
udrui u ire politike saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno spoji sa
politikom strankom koja deluje suprotno lanu 4. stav 2. ovog zakona.
Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadlenom
organu koji vodi registar politikih stranaka, pol. stranka se brise iz
registra.
Tri su ovlasena predlagaa za pokretanje postupka za zabranu rada pol.
stranaka : Vlada, RJT i organ nadlean za upis u registar politikih
stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja graana ili verskih
zajednica - Ministarstvo.
Ako neko udruenje nije registrovano moe mu se zabrani rad, a takoe
moze i da se pokrene krivicni postupak.
Bosina potpitanja
1) Kako se osnivaju politicke partije 2.) Ko moze pokrenuti postupak za
zabranu rada politicke stranke 3) Od kad deluje zabrana, 4) ako neko
udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad
NAELO JEDINSTVA PRIVREDNOG PODRUJA I JEDINSTVA
TRITA
Jedno je od naela u Ustavu, kojim je utvreno da je RS jedinstveno
privredno podruje i jedinstveno trzite robe, rada, kapitala i usluga. To
znai jedinstveno ureenje privrednog ivota na celoj teritoriji RS,
jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici, jedinstveni carinski,
monetarni, fiskalni i bankarski system. Iz jedinstva priv.podruja slede i
jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili
nedovoljno razvijenih podruja RS, kao i druge politke i mere, pored
mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, poput
slobode preduzetnistva, ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine.
Jedinstveno trziste roba, rada, kapitala i usluga, podrazumeva prema
URS najpre jednak polozaj svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata
kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija putem
stvaranja ili zloupotrebe monopolskog ili dominantnog polozaja.
Dve garancije ulaze u ovo naelo, a to je: 1) da prava steena ulaganjem
kapitala na osnovu zakona ne mogu zakonom biti umanjena i 2) da su
strana lica izjednaena na trzistu sa domacim.
ODNOS CRKVE I DRAVE
Odnos izmeu crkve i drave postavljen je u URS na naelu svetovnosti
drave, pa kae da je RS svetovna drava. Crkve i verske zajednice su
odvojene od drave. Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna
ili obavezna.
Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru
slobodu savesti i verskih obreda. Prema URS crkve i verske zaiednice su
ravnopravne i slobodne da samostalno ureuiu svoju unutranju
organizaciju, verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju
verske kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u
skladu sa zakonom.
Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanie
ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje i prava
dece, pravo na lini i porodicni integritet, pravo na imovinu i pravnu
bezbednost i ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu
netrpeljivost.
Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice, ona se brie iz registra
danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu.
Prema URS jemci se:

SLOBODA MISLI, SAVESTI, UVERENJA I VEROISPOVESTI, pravo

da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene
prema sopstvenom izboru, znaci da je osnovno naelo sloboda izbora i
promene verskog opredeljenja.
Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitanja smatra
privatnom stvari svojih graana. Niko nije duan da se izjanjava o
svojim verskim i drugim uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava
svoju veru ili ubeenje, veroispovedanja obavljanjem verskih obreda,
pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s
drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.
Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom samo
ako je to neophodno u demokratskom drutvu, radi zatite ivota i
zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava graana
zajemenih Ustavom, pravne bezbednosti i javnog reda, radi spreavanja
izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje.
Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko
i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.
Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zatitu,
zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim
razlozima, i po osnovu veroispovesti. Po URS zabranjeno je i kanjivo
svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge
neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti.
Prigovor savesti predstavlja pravo lica ijoj je veri ili ubeenima to
protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje
upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni
bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom.
Bosina potpitanja
1)Sta znaci odnos drzave i crkve, 2) Koje je osnovno nacelo 3) Kad se
moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4) Pod kojim
uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5) Sta je prigovor
savesti
ODNOS UNUTRANJEG
UGOVORA

PRAVA

MEUNARODNIH

Postoje dva shvatanja u teoriji o odnosu unutranjeg i meunarodnog

prava.
Prvo je dualistiko, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema,
od kojih
prvi vai unutar drave, a drugi u meunarodnim odnosima drzava. Po
ovom gleditu norme MP nikad ne mogu blti vie pravne snage od normi
unutranjeg prava, ime se naglaava puna suverenost drave u
regulisanju unutranjih odnosa.
Po monistikom shvatanju, MP i unutranje pravo ine jedan sistem
normi, dok se normama MP esto priznaje primat u odnosu na norme
unutranjeg prava, a iji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen.
Prema URS, prihvaeno je monistiko shvatanje, po l. 16. st. 2 :
"Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni
ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno
se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s
Ustavom." Iz toga sledi mogunost ocene - naknade normativne kontrole
njihove saglasnosti sa ustavom od strane Ustavnog suda, to se vidi iz
odredaba URS o nadlenosti Ustavnog suda koji shodno odredbi l. 167.
URS "odluuje o saglasnosti potvrenih meunarodnih ugovora sa
Ustavom".
Ustav je najviipravni akt Republike Srbije.
Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti
saglasni sa Ustavom. Potvreni meunarodni ugovori i opteprihvaena
pravila meunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije.

Potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.

Zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u
suprotnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim
pravilima meunarodnog prava.
Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domaih i meunarodnih OPA,
jasno proizilazi da je pravna snaga potvrenih meunarodnoh ugovora
odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih akata. to se tie
neposredne primene MP, ustav sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i
kao takva neposredno primenjuju, ljudska i manjinska prava, zajemcena
opsteprihvacenim MP, potvrenim me.ugovorima i zakonoma (pored
onih zajemcenim ustavom).
Osim toga, prema l. 142. URS "sudovi su samostalni i nezavisni u
svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada
je to predvieno zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog
prava i potvrenih meunarodnih ugovora", dok se prema l. 145. URS,
"sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrenom
meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".
LJUDSKA I GRAANSKA PRAVA
USTAVNA
KONCEPCIJA
GRAANSKIH PRAVA

PODELA

LJUDSKIH

Ljudska prava su predmet URS. Odnosi izmeu drave i graana

izraavaju se meusobnim pravima i dunostima.
Prava negativnog statusa odreuju prostor slobode gradjana u koji se
drava ne moze uplitati, kao sto su lina prava, a prava pozitivnog
statusa su za graane prava i pogodnosti, a za dravu dunosti, sto su
ekonomska i socijalna prava. Prava aktivnog statusa gradjani aktivno
ucestvuju u obavljaju javnih poslova, postaju sastavni delovi drzavnih
organa (politicka).
- prema predmetu dele se na : lina, politika, socijalna, ekonomska i
kulturna
- prema hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na : prava I
generacije - lina i politika, II generacije - socijalna, ekonomska i
kulturna i III generacije - kolektivna, poput prava na mir, razvoj, spokoj,
humanitarnu pomo, trajk
Propisivanja ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i
nesmetano uzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim
organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo
ostvarivanje.
OSNOVNA NAELA

- l. 19. - Svrha ustavnih jemstava

Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju
ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog
pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu,
zasnovanom na naelu vladavine prava.
- Ogranienja ljudskih i manjinskih prava
Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom biti
ograniena ako ogranienje doputa Ustav u svrhe radi kojih ga Ustav
doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja
zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog
prava.
Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smaniivati.
Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a
naroito sudovi, duni su da vode rauna o sutini prava koje se
ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja,
odnosu ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain da
se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem prava.
- Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom
stanju
Po proglaenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od
ljudskih manjinskih prava zajemenih Ustavom, u smislu njihovog
umanjivanja ili privremenog obustavljanja i to samo u obimu u kojem ie
to neophodno.
Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase,
pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drutvenog
porekla. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da
vae prestankom vanrednog (najdue 90 dana, a po isteku ovog roka
mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. Mere odstupanja
ni u kom sluaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemenih l. 23, 24,
25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. i 78. Ustava, a to
pravo na ljudsko dostojanstvo i ivot, fiziki i psihiki integritet,
zabrana ropstva i prinudnog rada, pravicno suenje, pravna sigurnost u
kaznenom pravu, pravo na licnost, drzavljanstvo, sloboda misli, savesti i
veroispovesti, prigovor savesti, izraavanje nacionalne pripadnosti,
pravo na zakljuenje braka i sloboda odluivanja o raanju, prava deteta
i zabrana nasilne asimilacije.
- Zabrana diskriminacije (esto pita kao potpitanje)
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku
zakonsku zatitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija,
neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase,
pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti,
politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i
psihikog ili fizikog invaliditeta.

- Neposredna primena zajemenih prava

Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom
neposredno se
primenjuju. Ustavom se jeme, i kao takva, neposredno se primenjuju
ljudska i manjinska prava zajemena opsteprihvaenim pravilima
meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i
zakonima.
Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to
Ustavom izriito predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje
pojedinog prava zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju
ne sme da utie na sutinu zajemenog prava.
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se u korist
unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim
meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi
meunarodnih institucija, koje nadziru njihovo sprovoenje.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija

moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja
su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima.
Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje - one kojima se
uspostavlja stvarna jednakost poput zatite trudnica, majke, deteta,
bolesnih, invalida, npr. poput zastite zabrana nonog rada licima mlaim
od 18 godina jer se time titi omladina.
- Zatita ljudskih i manjinskih prava i sloboda
Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno
neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom, kao i pravo na
uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Graani imaju pravo da
se obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava
zajemenih Ustavom.

LINA PRAVA
- Pravo na bezbednost
- Tajnost pisama i drugih sredstava optenja
- Pravo na slobodu i pravo na zatitu podataka
- Pravo na privatnost

Svako ko je lien slobode ima pravo albe sudu, koji je duan da hitno
odlui o zakonitosti lisenja slobode i da naredi putanje na slobodu ako
je lienje slobode bilo nezakonito.
Kaznu koja obuhvata lienje slobode moe izrei samo sud.
- Postupanje sa licem lienim slobode

LP su prava ljudi kao lica, nazivaju se linim, jer se vezuju za licnost.

Njihov cilj je zatita privatne linosti coveka. To su prava prve
generacije i negativnog statusa. Obezbeuju se garancijama koje URS
daje pojedincu u odnosima sa upravnom i sudskom vlau, s jedne
strane, kao i garancijama pojedincu

Prema licu lienom slobode mora se postupati oveno i s uvaavanjem

dostojanstva njegove linosti. Zabranjeno je svako nasilje prema licu
lienom slobode. Zabranjeno je iznuivanje iskaza.
- Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda

Mogu biti spoljanja kojima se titi fiziki integritet pojedinca kao to

su: pr. na zivot, nepovredivost stana, sloboda kretanja i nastanjivanja, i
unutranja kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet pojedinca,
kao sto su sloboda savesti i veroispovesti, sloboda izraavanja
nacionalne pripradnosti, sloboda nauke i umetnosti.
Lina prava su :
1. PRAVO NA LINU SLOBODU I BEZBEDNOST - GARANCIJE
PRILIKOM LISENJA SLOBODE :

Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da ima pravo
da nita ne izjavljuje i pravo da ne bude sasluano bez prisustva branioca
koga samo izabere ili branioca koji e mu besplatno pruiti pravnu
pomo ako ne moe da je plati.
Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u
roku od 48 asova, biti predato nadlenom sudu, u protivnom se puta
na slobodu.

- Pravo na slobodu i bezbednost,

- Postupanje sa licem lisenim slobode,
- Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda,
- Pritvor,
- Trajanje pritvora,

- Pritvor

OSTALE GARANCIJE:

Ako nije sasluano prilikom donoenja odluke o pritvoru ili ako odluka
o pritvoru nije izvrena neposredno po donoenju, pritvoreno lice mora
u roku od 48 asova od lienja slobode da bude izvedeno pred nadleni
sud, koji potom ponovo odluuje o pritvoru.

- Pravo na pravino suenje,

- Posebna prava okrivljenog,
- Pravna sigurnost u kaznenom pravu,
- Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete,
- Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo.
2. PRAVO NA ZIVOT
3. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI
4. NEPOVREDIVOST FIZIKOG I PSIHIKOG INTEGRITETA
5. PRAVO NA PRAVNU LINOST
6. PRAVO NA ZATITU PODATAKA O LINOSTI
7. NEPOVREDIVOST STANA
8. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA
9. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA
10. SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI
11. SLOBODA IZRAAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI
12. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI
PRAVO NA LINU SLOBODU I BEZBEDNOST (habeas corpus)
Garancije koje pojedinac ima prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su
i odnose se na: lienje slobode i pritvor, potovanje ljudske linosti i
njenih prava u krivinom i drugim pravnim postupcima, kanjavanje i
izricanje osuda i kazni.

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo moe

biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje
neophodno radi voenja krivinogpostupka.

Pismeno i obrazloeno reenje suda o pritvoru uruuie se pritvoreniku

najkasnije 12 asova od pritvaranja. Odluku o albi na pritvor sud
donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 asova.
- l. 31. Trajanje pritvora
Trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, imajui u
vidu razloge pritvora.
Pritvor odreen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najdue tri
meseca, a vii sud ga moe, u skladu sa zakonom, produiti na jo tri
meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optunica,
okrivljeni se puta na slobodu.
Posle podizanja optunice trajanje pritvora sud svodi na najkrae
neophodno vreme, u skladu sa zakonom.
Pritvorenik se puta da se brani sa slobode im prestanu razlozi zbog
kojih je pritvor bio odreen.
OSTALE GARANCIJE

GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE

URS -pravo na slobodu i bezbednost
Svako ima pravo na linu slobodu i bezbednost.
Lienje slobode doputeno je samo iz razloga i u postupku koji su
predvideni zakonom.
Lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah se, na
jeziku koji razume, obavetava o razlozima lienja slobode, o optubi
koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez
odlaganja o svom lienju slobode obavesti lice po svom izboru.

- l. 32. Pravo na pravino suenje

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen
sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim
pravima, obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za
pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega.
Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne
razume jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog
tumaa, ako je slep, gluv ili nem.
Javnost se moe iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred
sudom ili u delu postupka, samo radi zatite interesa nacionalne
bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi

zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu

sa zakonom.
- l.33. Posebna prava okrivljenog
Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u
skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o
prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim
protiv njega.
Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu i pravo da
uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opti i da dobije
primereno vreme I odgovarajue uslove za pripremu odbrane.
Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca, ima pravo na
besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravinosti, u skladu sa
zakonom.
Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, ima pravo da
mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moe biti kanjen ako mu nije
omogueno da bude sasluan id a se brani.
Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko
branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optube i da
zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optube i u njegovom
prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.
Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se sudi bez
odugovlaenja.
Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo nije duno da
daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.
Sva prava koja ima okrivljeni za krivino delo ima, shodno zakonu i u
skladu sa njim, i fiziko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo
kanjivo delo.
- l.34. pravna sigurnost u kaznenom pravu
Niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno,
zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo
predvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo
nije bila predviena.
Kazne se odreuju prema propisu koji je vaio u vreme kad je delo
uinjeno, izuzev kad
je kasniji propis povoljniji za uinioca. Krivina dela i krivine sankcije
odreuju se zakonom.
Svako se smatra nevinim za krivino delo dok se njegova krivica ne
utvrdi pravnosnanom odlukom suda.
Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje je
pravnosnanom presudom osloboen ili osuen ili za koje je optuba
pravnosnano odbijena ili postupak pravnosnano obustavljen, niti
sudska odluka moe biti izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po
vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podlee voenje postupka za
neko drugo kanjivo delo.
Izuzetno, ponavljanje postupka je doputeno u skladu s kaznenim
propisima, ako se otkriju dokazi o novim injenicama koje su, da su bile
poznate u vreme suenja, mogle bitno da utiu na njegov ishod ili ako je
u ranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla uticati na
njegov ishod.
Krivino gonjenje i izvrenje kazne za ratni zloin, genocid i zloin
protiv ovenosti ne zastareva.

Ko je bez osnova ili nezakonito lien slobode, pritvoren ili osuen za

kanjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu tete od Republike
Srbije i druga prava utvrena zakonom.
Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne tete koju mu
nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuie dravni organ, imalac
javnog ovlaenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne
samouprave.
Zakon odreuje uslove pod kojima oteeni ima pravo da zahteva
naknadu tete neposredno od lica koje je tetu prouzrokovalo.
- Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo
Jemi se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim dravnim
organima, imaocima javnih ovlaenja i organima autonomne pokrajine i
jedinica lokalne samouprave.
Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom
se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom
interesu.
DOSTOJANSTVO I SLOBODA I RAZVOJ LINOSTI
Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i
tite. Svako ima pravo na slobodan razvoj linosti, ako time ne kri
prava drugih zajemena Ustavom.
PRAVO NA IVOT
Ljudski ivot je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne.
Zabranjeno je kloniranie ljudskih bia (nema eutanazije, apsolutno
pravo, individualnog karaktera).
NEPOVREDIVOST FIZIKOG I PSIHIKOG INTEGRITETA
Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv. Niko ne moe biti izloen
muenju, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kaniavanju, niti
podvrgnut medicinskim ili naunim metodama, bez svog slobodno datog
pristanka.
U vezi sa ovom odredbom je i l. 26. URS : Niko ne moe biti dran u
ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je
zabranjen.
Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica
koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom.
Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne
lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti,
uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoi slubi, kao ni rad ili
sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama
propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.
PRAVO NA PRAVNU LINOST
Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stie sposobnost
da samostalno odluuje o svojim pravima i obavezama.
Punoletstvo nastupa sa navrenih 18 godina (poslovna sposobnost).
Izbor i korienje linog imena i imena svoje dece slobodni su.
PRAVO NA ZATITU PODATAKA O LINOSTI
Zajemena je zatita podataka o linosti.
Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju se
zakonom.
Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju
su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe voenja krivinog
postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien
zakonom.

- Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete

Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj

linosti, u skladu
sa zakonom, i pravo na sudsku zaiitu zbog njihove zloupotrebe.
NEPOVREDIVOST STANA
Stan je nepovrediv.
Niko ne moe bez pismene odluke suda ui u tui stan ili druge
prostorije protiv volje njihovog draoca, niti u njima vriti pretres.
Dralac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga
zastupnika i uz jo dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju.
Ako dralac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je
doputeno u prisustvu
dva punoletna svedoka.
Bez odluke suda, ulazak u tu stan ili druge prostorije, izuzetno i
pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno
radi neposrednog lisenja slobode uinioca krivinog dela ili otklanjanja
neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na nain predvien
zakonom.
NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA
Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.
Odstupanja su dozvoljena samo na odreeno vreme i na osnovu odluke
suda, ako su neophodna radi voenja krivinog postupka ili zatite
bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom.
To je pravo na privatnost.
SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA
Svako ima pravo da se slobodno kree j nastanjuje u Republici Srbiji, da
ie napusti i da se u nju vrati.
Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija
mogu se ograniiti zakonom, ako je to neophodno radi voenja
krivinog postupka, zatite javnog reda i mira, spreavanja irenja
zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.
Ulazak stranca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureuje se zakonom.
Stranac moe biti proteran samo na osnovu odluke nadlenog organa, u
zakonom predvienom postupku i ako mu je obezbeeno pravo albe i
to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere,
nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj
grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbilino krenje prava
zajemenih ovim ustavom.
SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI
Jemi se sloboda misli, savesti, uverenia i veroispovesti, pravo da se
ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema
sopstvenom izboru.
Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima.
Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje veroispovedanja,
obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave,
pojedinano ili u zajednici s drugima,
kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.
Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom,
samo ako je to neophodno u demokratskom drutvu, radi zatite ivota i
zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava graana
zajemenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi
spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne
mrnje.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno
ureuju svoju unutraniu organizacjju, verske poslove, da javno vre
verske obrede, da osnivaju verske
skole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa
zakonom.
Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje
ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava
dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu, javnu
bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili
rasnu netrpeljivost.
Lice nije duno da, protivno svojoj veri ili ubeeniima, ispunjava vojnu
ili drugu obavezu koja ukljuuje upotrebu oruja. Lice koje se pozove na
prigovor savesti moe biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze
da nosi oruje, u skladu sa zakonom.
SLOBODA IZRAAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI
Nacionalna pripadnost ukljucuje:
- slobodu izrazavania nacionalne kulture
- slobodu upotrebe svog jezika i pisma.
Prema URS izraavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije
duan da se izjanjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI
Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno.
Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i materijalna
prava, u skladu sa zakonom.
Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti.
Bosina potpitanja
])Zasto se nazivaju linim, 2)Mogu li se ograniavati, 3) Koliko mogu
trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja, 4)Koja prava se ne
mogu ograniciti, 5) Koja prava ima lice liseno slobode, 6) Koje mu je
dopunsko pravo, 7) Koje su dve zabrane, 8) Kako se mora postupati sa
licem lisenim slobode, 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode, 10) U
pogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja - ta ustav jemci
graanima i kad se moze uciniti izuzetak, 11) Zastita podataka o licnosti,
kada se mogu koristiti tipodaci, 12) Sta se podrazumeva pod slobodom
kretanja i moze li biti ogranicena, 13) Sta je sa slobodom kretanja
stranaca, 14) Kada se moze uci u tu stan bez odluke suda, 15) Sta sve
cini pravo na privatnost -zabrana proizvoljnog mesanja drzave u privatni
i porodicni zivot, garancije nepovredivosti stana, tajnosti pisama i zastita
podataka o licnosti
EKONOMSKA PRAVA
To su prava II generacije, pozitivnog statusa, jer se od drave oekuje
da deluje u korist dobrobiti graana, da injenjem pomogne njihov
ekonomski, socijalni i kulturni status. Od nje se zahteva da zagarantuje
imovinu, nasleivanje i pravo na rad, kao osnove sticanja ekonomskih
dobara.
Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave, a
tite se sudsim putem.
Znai to su : pravo na imovinu, na nasleivanje, na rad i na trajk.
PRAVO NA IMOVINU
Individulno pravo.

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko

i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

10

Jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na

osnovu zakona.
Pravo svojine moe biti oduzeto i ogranieno samo u javnom interesu,
utvrenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od
trine (eksproprijacija).

Regulisan je Zakonom o trajku, kao i drugim zakonima (o policiji,

vojsci), a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog znaaja za
drustvo, trai obezbeenje, minimuma procesa rada.
Prema URS : Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i
kolektivnim ugovorom. Pravo na trajk moe biti ogranieno samo
zakonom, shodno prirodi ili vrsti delalnosti.

Zakonom se moe ograniiti nain korienja imovine (recimo oruja).

Oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih dabina
ili kazni dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.
PRAVO NA NASLEIVANJE
Individaulno pravo.

Bosina potpitanja
1)Nabrojati ih, 2)Kakve je prirode pravo na strajk (kolektivne), a kakve
pravo na imovinu, 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava - od
ekonomskog stanja, 4)Jesu li ogranicena ili neogranicena, 5) kako se
stite - sudski
SOCIJALNA PRAVA

Jemi se pravo nasleivanja, u skladu sa zakonom.

Socijalna prava su prava II generaciie . To su :
Pravo nasleivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno zbog
neispunjavanja javnih
obaveza.
PRAVO NA RAD

1) pravo na socijalno osiguranje,

2) pravo na zastitu zdravlja,
3) pravo na zdravu zivotu sredinu,
4) pravo na socijalnu zastitu i
5) pravo na zastitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta.

Koleklivno pravo.
Pravo da se radi, a na zakonodavcu je samo obaveza da stvori uslove za
njegovu realizciju. Prema URS: Jemi se pravo na rad, u skladu sa
zakonom.

Nosioci socijalnih prava su pojedine drutvene kateogrije graana, stoga

su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa, buduci da se
drzava stara o fiickom i psihikom zdravlju graana.
1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE

Svako ima pravo na slobodan izbor rada.

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu,
bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na radu, ogranieno
radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor, pravinu
naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa.
Niko se tih prava ne moe odrei.
To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbeenje za
vreme privremene nezaposlenosti
enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i
posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (to se moze smatrati merama
pozitivne diskiminacije).
U vezi sa pravom, rad je i sloboda rada, slobodan izbor rada prema
svojim sposobnostima i sklonostima.
URS zabranjuje prinudni rad, pa l. 26. kae: Zabranjuje se prinudni rad.
Seksualno ili ekonomsko iskoriavanie lica koje je u nepovoljnom
poloaju smatra se prinudnim radom.

To je obavezno osiguranje zaspolenih, kojim se jemi obavezno

osiguranje zaposlenima i njihovim lanovima, socijalno osiguranje u
skladu sa zakonom.
URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja : pravo zaposlenih na
naknadu zarade u sluaju privremene spreenosti za rad, naknadu za
vreme privremene nezaposlenosti i pravo na penzijsko osiguranje,
osnaeno obavezom drave da se stara o ekonomskoi sigurnosti
penzionera.
2) PRAVO NA ZATITU ZDRAVLJA
URS: Svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja.
Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji
sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih
prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom.
Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih
fondova ureduju se zakonom. Republika Srbija pomae razvoj
zdravstvene i fizike kulture.
3) PRAVO NA ZDRAVU IVOTNU SREDINU

Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne

lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti,
uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili
sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama
propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.
PRAVO NA TRAJK (esto pita kao posebno pitanje)
Koleklivno pravo.

To je individualno pravo oveka koje podrazumeva pravo i

blagovremeno obavetenje o njenom stanju.
Prema URS : Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina,
odgovoran je za zatitu ivotne sredine. Svako je duan da uva i
poboljava ivotnu sredinu.
4) PRAVO NA SOCIJALNU ZATITU

Ustavno pravo zaposlenih u uslovima trisne privrede, koje znai

obustavu rada od strane radnika, kako bi se na taj nain poslodavac
naterao da prihvati njihove uslove.

Pripada pojedincima i porodicama kojima je potrebna pomo.

Prema URS : Graani i porodice koiima je neophodna drutvena pomo
radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova za
zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu

11

zatitu ije se pruanje zasniva na naelima socijalne pravde i

humanizma i potovania ljudskog dostojanstva.

PRAVO NA OBRAZOVANJE
Svako ima pravo na obrazovanje.

Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rata prua se posebna zatita, u

skladu sa zakonom, kao posebno ugroenim kateogrijama stanovnitva.
(esto pita kao posebno pitanje)
Ove kateogrije uivaju posebnu zatitu u skladu sa zakonom.

Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednie obrazovanje je

besplatno.
Svi graani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokokolskom
obrazovainju.

5) PRAVO NA ZASTITU PORODICE

Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika
Svako ima pravo da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka.
Brak se zakljuuje na osnovu slobodno datog pristanka mukarca i ene
pred dravnim organom.

RS omoguuje uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja

besplatno visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.
Osnivanje kola i univerziteta ureuje se zakonom.
SLOBODA NAUNOG I UMETNIKOG STVARANJA

Zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti mukarca

i ene. Brak i
odnosi u braku i porodici ureuju se zakonom.
Vanbrana zajednica se izjednaava sa brakom, u skladu sa zakonom.
Sloboda odluivanja o raanju
Svako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece. RS podstie
roditelje da se odlue na raanje dece i pomae im u tome.
Prava deleta
Deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoi zrelosti.
Svako dete ima pravo na lino ime, upis u matimu knjigu roenih, pravo
da sazna svoje poreklo i pravo da ouva svoi identitet.

Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno. Autorima naunih i

umetnikih dela jeme se moralna i materijalna prava, u skladu sa
zakonom. Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i
umetnosti.
AUTONOMIJA UNIVERZITETA
Jemi se autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova.
Univerziteti, visokokolske i naune ustanove samostalno odluuju o
svome ureenju i radu, u skladu sa zakonom.
POLITIKE SLOBODE I PRAVA

Deca su zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog

iskoriavanja i
zloupotrebliavanja.
Deca roena izvan braka imaju jednaka prava kao deca roena u braku.
Prava deteta i njihova zatita ureduju se zakonom.
Prava i dunosti roditelja
Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaiu, vaspitavaiu i obrazuju
svoju decu, i u tome su ravnopravni.
Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta
ili ograniena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta,
u skladu sa zakonom.
Posebna zatita porodice, majke, samohranog roditelia i deteta
Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uivaju
posebnu zatitu, u skladu sa zakonom.
Majci se prua posebna podrka i zatita pre i posle porodaja.
Posebna zatita prua se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su
ometena u psihikom ili fizikorn razvoju.
Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od
18 godina, mogu da rade na poslovima tetnim po njihovo zdravlje ili
moral.
Bosina potpitanja
l)Nabrojati ih, 2) Prava deteta 3) Koja prava i obaveze jemci ustav za
roditelje
KULTURNA PRAVA I SLOBODE
To su indivudalna prava pojedinca u oblasti kulture, usmerena na
ouvanje, razvoj i irenje kulture i nauke. To su pravo na obrazovanje,
autonomiju univerziteta, slobodu naucnog i umetnickog stvaranja, pravo
na uesce u kulturnom ivotu, pravo korienja kulture i kulturnog
stvaraltva i slicno.
Iako Ustav regulise sledea prava, ostala gore nabrojana su
zagaranotvana meunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i
koje Ustav jemi.

To su prava I generacije, aktivnog statusa, u smislu ovlaenja graana

da utiu na dravu, da uestvuju u konstituisanju organa drave i njihove
volje. Jednom reju, to su razni oblici ucesca pojedinca u javnom zivotu
zemlje.
Politicka prava su :
1. Birako pravo
2. Sloboda tampe
3. Sloboda izraavanja
4. Sloboda zbora (okupljanja)
5. Sloboda udruivanja
6. Pravo molbe (peticije)
- BIRACKO PRAVO
To je pravo graana da bira i bude biran u dravne organe. Aktivno
birako pravo je pravo graanina da bira svoje predstavnike i izraava
njegovu biraku sposobnost. Pasivno birako pravo je pravo graanina
da bude izabran za narodnog predstavnika i izraava njegovu poslaniku
sposobnost.
Pored toga, birako pravo moe biti jednako (jedan covek - jedan glas) i
nejednako, opte (imaju ga svi graani pod istim uslovima) i posebno
(npr. samo ga imaju muskarci).
Uslovi za aktivno i pasivno birako pravo su jednaki i to su :
dravljanstvo RS, punoletstvo, poslovna sposobnost, prebivalite na
teritoriji RS (za prebivalite ne pise u URS, ali pie u Zakonu o izboru
za narodne poslanike).
Prema URS svaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike
Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opte i
jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lino.
Izborno pravo uiva pravnu zatitu u skladu sa zakonom.
Graani imaju pravo da uestvuju u upravljaniu javnim poslovima i da
pod jednakim uslovima stupaju u javne slube i na javne funkcije.

12

- SLOBODA MEDIJA
U RS svako je slobodan da bez odobrenja, na nain predvien zakonom,
osniva novine i druga sredstva javnog obavetavanja. Televizijske i
radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.
Novine i druga sredstva javnog obavetavanja ne podleu cenzuri.
Nadleni sud moe spreiti irenje informacija i ideja putem sredstava
javnog obavestavanja samo ako je to u demokratskom drutvu
neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno rusenje Ustavom
utvrenog poretka ili naruavanje teritoriialnog integriteta Republike
Srbije, spreavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno
nasilje, spreavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje,
kojim se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koji su
u posedu dravnih organa i organizacija kojima su poverena javna
ovlaenja, u skladu sa zakonom.
URS predvia instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija pravo na ispravku neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije
kojom je povreeno neije pravo ili interes, pravo na odgovor na
objavljenu informaciju, a ostvarivanje ovih prava ureeno je zakonom.
- SLOBODA MILJENJA I IZRAAVANJA
Po URS ovo pravo se u jednom lanu formulise kao "sloboda misli" i
vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti, dok se u drugom lanu
formulie kao "sloboda miljenja" i vezuje se za slobodu " izraavanja"
u smislu slobode da se "govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain
trae, primaju i ire obavestenja i ideje."
Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti ako je to neophodno
radi zatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti,
sudske zatite javnog zdravlia, morala demokratskog drutva, nacionalne
bezbednosti Republike Srbije.
- SLOBODA OKUPLJANJA
Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog okupljanja graana. Okupljanje u
zatvorenom prostoru ne podlee odobrenju, ni prijavliivanju. Zborovi,
demonstracije i druga okupljanja graana na otvorenom prostoru
prijavljuju se dravnom organu, u skladu sa zakonom.
Sloboda okupljanja moe se zakonom ograniiti samo ako je to
neophodno radi zatite javnog zdravlja, morala, bezbednosti RS.
- SLOBODA UDRUIVANJA
Ovim pravom jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog
udruivanja, kao pravo da se ostane izvan svakog udruenja. Udruenja
se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi
dravni organ, u skadu sa zakonom.
Zabranjena su tajna i paravojna udruenja.
Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije je delovanje
usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenie zajemenih
ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje rasne, nacionalne ili verske
mrnje.

javna ovlaenja, organima AP i organima jedinica LS i da od njih

dobije odgovor kada ga trai.
Zbog upuivanja peticija i predloga niko ne moe da trpi tetne
posledice, niti moe da trpi tetne posledice za stavove iznete u podnetoj
peticiji ili predlogu, osim ako je time uinio krivino delo.
Bosina potpitanja
1) Ogranienje slobode politikog delovanja, 2) Sta je sloboda misli i
moze li biti ograniena, 3) Sta je sloboda izrazavanja, 4) Cime je
ogranicena sloboda izrazavanja, 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor
savesti, 6)Sta je sloboda medija, 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu
slobodu, 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja informacija (okruzni sud)
PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA
Prema iroj definiciji, nacionalna manjina oznaava grupu lica u jednoj
dravi koja prebivaju na teritoriji te drzave, njeni su dravljani,
odravaju sa tom dravom solidne dugotrajne veze, poseduju specifine
etnike, kultune, verske ili jezike karakteristike, to su obeleja
svojstvena za naciju i zastupljene su u dovoljnom broju, ali su
malobrojnije spram ostalog dela stanovnitva te drave, podstaknuti su
zeljom da zajedno ouvaju ono sto ini njihov zajedniki identitet,
posebno kulturu, tradiciju, veru i jezik. Imaju svoju matinu dravu, za
razliku od etnike grupe koji je nemaju.
Sutina prava NM je u zastiti i negovanju obeleja svojstvenih za
naciju : kulture, tradicije, vere i jezika, tj. ouvanju njihove nac.
posebnosti i osobenosti.
Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS, daju im se i manjinska
prava, koja mogu biti individualna i kolektivna, koja se ostvaruju u
zajednici sa drugima u skladu sa URS, zakonom i me. ugovorima.
Kolektivnim pravima pripadnici NM neposredno ili preko izabranih
predstavnika odlucuju o pojednim pitanjima vezanim za svoju kulturu,
obrazovanje, slubenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.
U cilju ostvarivanja prava na samoupravu pripadnici NM, mogu izabrati
svoje nacionalne savete u skladu sa zakonom. Oni su pravna lica koji se
finansiraju iz budeta i donacija. Savet predstavlja nacionalnu manjinu u
oblasti slubene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja na jeziku
nacionalne manjine i kulture, uestvuje u procesu odluivanja i odluuie
o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti.
NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruenja koja dobrovoljno
finansiraju. RS priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava
pripadnika NM.
Prema URS, pojedinana prava pripadnika nac. manjina proeta su
naelima:
- zabrana diskriminacije pripadnika NM,
koja se sastoji od tri element : ravnopravnosti pripradnika NM pred URS
i zakonom i jednake zakonske zastite, zabrana diskriminacije zbog
pripadnosti NM, stava da nisu diskriminacija posebne mere koje drzava
uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika NM i
graana koji pripadaju vecini.
- Naelo ravnopravnosti u voenju javnih poslova

Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke iz istih razloga.

Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuioci, Zatitnik graana, pripadnici
policije i pripadnici vojske ne mogu biti lanovi politikih stranaka.

Pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali graani pravo da

uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrse javne funkcije. Pri
zapoljavaniu u dravnim organima, javnim slubama, organima AP i
jedinica LS vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnistva i
odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika NM.

- PRAVO MOLBE (PETICIJE)

- Zabrana asimilacije pripadnika NM

To je pravo svakog da, sam ili zajedno sa drugima, upuuje peticije i

druge predloge dravnim organima, organizacijama kojima su poverena

zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM. Zatita pripadnika

NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureuje se
zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale

13

vetako menjanje nacionalnog sastava stanovnitva na podrujima gde

pripadnici NM ive tradicionalno i u znaajnom broju.
Prava pripadnika NM su sledea prava : na izraavanje, uvanje,
negovanje, razvijanje i javno izraavanje nacionalne, etnike, kulturne i
verske posebnosti, na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, na
korienje svog jezika i pisma, da u sredinama gde ine znaajnu
populaciju, dravni organi, organizacije kojima su poverena javna
ovlaenja, organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku,
na kolovanie na svom jeziku u dravnim ustanovama i ustanovama
autonomnih pokrajina,na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova, da na
svome jeziku koriste svoje ime i prezime, da u sredinama gde ine
znaajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i
topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku, na potpuno,
blagovremeno i nepristrasno obavetavanie na svom leziku, ukljuujui i
pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i idejan, na
osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa
zakonom.
U skladu sa URS, AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim
propisima ustanoviti i dodatna prava.
Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno ive
pripadnici nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo moe biti u
ravnopravnoi slubenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave e
obavezno uvesti u ravnopravnu slubenu upotrebu jezik i pismo
nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u
ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostie 15% prema
rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva.
Zakoni i propisi se objavljuju i na jezicima nacionalnih manjina.
Pripadnici nacionalnih manjina iji broj u ukupnom stanovnitvu RS
dostie najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovnitva, mogu se
obratiti dravnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju
odgovor na tom jeziku, kao i narodni poslanik koji se obraa. Politicke
stranke NM i koalicije pol.stranaka NM mogu da uestvuju u raspodeli
mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraa
koji su glasali, sto je u skladu sa odredbom l. 100. URS, prema kojoj se
u NS obezbeuju ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika
NM, u skladu sa zakonom.
Simboli i zastave NM se mogu slubeno isticati tokom dr. praznika i
praznika NM na zgradama i u prostorijama lokalnih organa i
organizacija sa javnim ovlaenjima, na podrujima na kojima je jezik
nacionalne manjine u slubenoj upotrebi. Uz zastave i simbole
nacionalne manjine, pri slubenoj upotrebi, obavezno se isticu zastave i
simboli SR.
Bosina potpitanja
l)Sta su nacionalne manjine, 2) Koja su njihova prava, 3)Koja je razlika
izmedju prava zajamcenih strancima i prava nacionalnih manjina -jezik
nacionalnih manjina moze biti u sluzbenoj upotrebi, 4) Sta je sa
njihovim pismom, 5) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta
potrebnog za uvoenje jezika nacionalnih manjina u slubenu upotrebu,
6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole, 7)Sta je sa
mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini, 8) Cime se
bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina, 9) Mogu li nacionalne
manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole, 10) Mogu li ih
isticati, gde, pod kojim uslovima
USTAVNE DUNOSTI
Ustavne dunosti su tek neke od dunosti graana koje su malom broju
propisane u samom URS. To su:
opta dunost potovanja Ustava i Zakona,
dunost potovanja ljudskog dostojanstva,
dunost roditelja da izdrzavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu,
opta dunost uvanja ivotne sredine,
opta dunost uvanja prirodnih resursa, naunog, kulturnog i
istorijskog naslea i dobara od opteg interesa,
opta poreska dunost u srazmeri sa ekonomskom moi obveznika,
duznosti stranaca,

obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, penziisko i invalidsko

osiguranje ,
osnovno obrazovanje.
Obaveza plaanja poreza i drugih dabin je opta i zasniva se na
ekonomskoj moi obveznika.
Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i
obaveza ne moze stajati u opreci sa pravima i slobodama, koja URS
jemci gradjanima.
Bosina potpitanja
1) Sta su, 2) Gde su propisane, 3) Nabrojati ih, 4) Kad postoji obaveza
placanja poreza i drugih dazbina, 5)Kako ustav ogranicava zakonodavca,
tj. koje su zabrane
PRAVA I DUNOSTI STRANACA
Stranac je lice sa stranim dravljanstvom ili lice bez dravljanstva. URS
daje strancima najvea mogua prava u okviru proglaenih ljudskih
prava.
Stranci, u skladu sa meunarodnim ugovorima, imaju u RS sva prava
zajemena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu
imaju samo dravljani RS.
Osim ovih prava, URS garantuje iskljucivo strancima pravo azila. Prema
URS:
Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika,
veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog
svojih politikih uverenja, ima pravo na utoite u Republici Srbiji.
Postupak za sticanje utoita ureuje se zakonom. O tome odluuje
MUP u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova.
URS jemi i svojinska prava strancima tako da strana fizika i pravna
lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili
meunarodnim ugovorom. Takoe, mogu sticati pokretne stvari jednako
kao i domai drzavljani.
Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima
od opteg interesa, kao i druga prava odredena zakonom.
Strana pravna i fizicka lica su na tritu izjednaena sa domaim. U
tome se ogleda naelo ravnopravnosti.
Zbog toga sto nisu drzavljani RS, nemaju pravo da glasaju, pravo da
sticu nekretnine im je ograniceno, uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas
je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet.
Prema URS, ulazak stranaca u zemlju se ureuje zakonom. Stranac
moe biti proteran samo na osnovu odluke nadlenog organa, u
zakonom predvienom postupku i ako mu je obezbeeno pravo albe i
to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere,
nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj
grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbilino krenje prava
zajemenih ovim ustavom.
Osim prava, stranci u RS imaju i dunosti, kao to su potovanje Ustava
i zakona, ljudskog dostojanstva, ouvanje ivotne sredine i druge
dunosti koje propisuje URS, kao opte.
Sto se tie poreza, plaa ga ako je rezident (lice koje ivi u naoj zemlji,
a ima dravljanstvo druge zemlje), pod uslovom da nije dvostruko
oporezovan tj. da ne plaa porez u drzavi iji je drzavljanin.
Bosina potpitanja
1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu, 2) Moze li stranac
biti proteran, 3) Sta je diskriminacija, primer pozitivne i zastita
-pogledati l. 21. u skripti, 4) Moze li stranac biti proteran iz RS na
osnovu sudske odluke i kako, 5) Imaju li prava vezana za cinjenicu
drzavljanstva, 6) Mogu li sticati pokretne stvari, 7) Kako sticu pravo
svojine 8) Kakav reciprocitet moze biti - formalni (u potpunosti
izjednacava domace i strane drzavljane) i materijalni (koliko oni nama,
toliko mi njima) ili diplomatski, zakonski i fakticki, 9) Kakav
reciprocitet je potreban kod nas - zakonski ili diplomatiski, 10) Koje su
duznosti stranaca, 11) Kad stranac placa porez

14

OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA

I SLOBODA
Ustavom je uspostavljen mehanizam za zatitu ljudskih i manjinskih
prava (LjiMP). Taj mehanizam deluje dvostruko : preventivno tako sto
unapred osujeuje povredu prava i represivno, samim tim sto predvia
pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava. Ustavni
mehanizmi za zatitu Ustavom proglaenih LjiMP su: njihova
neposredna primena, to vai i za LjiMP zajemena opteprihvaenim
pravilima meunarodnog prava, potvrenim me. ugovorima i
zakonima.
Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to
Ustavom izriito predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje
pojedinog prava zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju
ne sme da utie na sutinu zajemenog prava.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu bez diskriminacije.
Jemi se jednaka zatita prava pred sudovima i drugim dravnim
organima, imaocima javnih ovlaenja i organima AP i jedinica LS.
Pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacija kojima su
poverena javna ovlaenja, organa AP i jedinica LS, moraju biti
zasnovani na zakonu. Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je
povreeno ili uskraeno neko LjiMP zajemeno Ustavom, kao i pravo na
uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi
zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.
Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom
se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom
interesu.
Pravo na voenje upravnog spora tj. pravo da o zakonitosti konanih
pojedinanih akata odluuje nadleni sud u upravnom sporu, ako
zakonom nije predviena druga sudska zatita.
Pravo na pravnu pomo koju graanima i pravnim licima pruaju
advokatura, kao samostalna i nezavisna sluba, i slube pravne pomoi
koje se osnivaju u jedinicama LS, s tim sto se zakonom odreuje kada je
pravna pomo besplatna.
Ogranienje LJiMP i sloboda samo ako ogranienje doputa Ustav i u
svrhe radi kojih ga doputa.
Svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete koju mu
nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje dravni organ, imalac
javnog ovlaenja, organ AP ili organ jedinice LS, pri cemu oteeni ima
pravo da zahteva naknadu tete neposredno od lica koje je tetu
prouzrokovalo.
Pravo na ustavnu albu koja se moe izjaviti protiv pojedinanih akata
ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna
ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju LjiMP i slobode
zajemene Ustavom, ako su iscrpliena ili nisu predviena druga pravna
sredstva za njihovu zatitu.
Zatitnik graana je nezavisan dravni organ koji titi prava graana od
povreda poinjenih aktima organa dravne uprave, kao i drugih nosioca
javnih ovlaenja.
Bosina potpitanja
1) Kako se ostvaruju - neposredno, 2)Koji je izuzetak, 3) Kako se stite,
4) Ko im sve pruza zastitu - sudovi, me. Insititucije, ombudsman,
Ustavni sud, 5) Sta Ustav garantuje kod zastite ovih prava - jednakost,
6) Koji su sudovi za njih nadlezni - opste nadleznosti, 7) O cemu se

mora voditi racuna pri ogranicavanju ljudskih prava, 8) Koja se ljudska

prava i slobode ne mogu ograniciti - pr. na zivot, na rad, pravicno
suenje, postovanje dostojnastva licnosti, savesti i veropispovesti, 9)
Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja - sloboda kretanja i
sl. tj. sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu, 10) Ko ih i
kako ogranicava, 11) Kako se tumace Odredbe o ljud. i manj.pravima tumace se u korist unapreenja vrednosti demokrat. drutva, saglasno
vaeim meunarodnim standardima ljud. i manj. prava, kao i praksi
me. instituciia koje nadziru njihovo sprovoenje.
EKONOMSKO UREENJE
SVOJINSKI ODNOSI PO URS
Ustav jemi jednaku pravnu zatitu svih oblika svojine, pri emu
razlikuje privatnu, zadruna i javnu svojinu.
Javnu svojinu ine dravna svojina, svojina AP i svojina jedinice LS.
Sredstva iz javne svojine otuuju se na nain i pod uslovima utvrenim
zakonom.
Postojea drutvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima,
na nain i u rokovima predvienim zakonom o privatizaciji, s tim sto je
31.12.2008. bio krajnji rok, nakon ega je predvieno da se ide na
prinudnu likvidaciju. (videti Zakon o privatizaciji)
Dravnu svojinu ine prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom
odredeno da su od opteg interesa i imovina koju koriste organi RS. U
dravnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.
Fizika i pravna lica mogu stei pojedina prava na odreenim dobrima u
optoj upotrebi, pod uslovima i na nain predviden zakonom.
Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nain predviden
zakonom. Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim bogatstvima
i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava odreena zakonom.
Imovina AP i jedinica LS, nain njenog korienja i raspolaganja,
ureuju se zakonom, s
tim da s obzirom na to da jos nije odgovarajuci zakon, imovina jedinica
LS je drzavna imovina. (videti Zakon o lok. samoupravi)
Kada je rec o stvarima u privatnoj svojini konkretno polioprivredno
zemliite, umsko zemljite i gradsko graevinsko zemljite, njihovo
korienje i raspolaganje je slobodno. Zakonom se mogu ograniiti
oblici korienja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korienje i
raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanoenia tete ivotnoi
sredini ili
da bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih
lica.
Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u
skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom.
Cuvanje nasledja: Svako je duan da uva prirodne retkosti i nauno,
kulturno i istorijsko naslee, kao dobra od opteg interesa, u skladu sa
zakonom, sto je jedna od ustavnih duznosti (koju Bosa narocito voli da
cuje).
Posebna odgovornost za ouvanje naslea je na RS, AP i jedinicama LS.
Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da
odredi koji e oblici svojine postojati u privrednoj stvarnosti.
Bosina potpitanja
1) Koje vrste svojine stiti ustav, 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu,
3) Koji je rok za privatizaciju, 4) Sta cini javnu svojinu, 5) Sta spada u
drzavnu svojinu, 6) Ko moze dobiti koncesiju, 7) Moze li po novom
Ustavu gradsko graevinsko zemljiste biti u privatnoj svojini, 8) Koja
sve prava koriscenja imaju AP i LS prema zakonu o sredstvima u svojini

15

RS -nepokretnosti, pokretnosti, novac, 9) Nacin korsicenja sredstava u

drzavnoj svojini - Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi
i organizacije i organi teritorijalnih jedinica, koriste se za ostvarivanje
prava i duznosti RS, odnosno teritorijalnih jedinica.Ova sredstva mogu
se koristiti i za obavljanje privrednih i drugih delatnosti u zemlji il
inostranstvu radi sticanja prihoda. Sticanje prihoda po osnovu ovih
sredstava ostvaruje se njihovim otuenjem, davanjem na korsicenje ili u
zakup, plasiranjem novcanih sredstava i HOVna trzistu novca i kapitala i
na drugi nacin u skladu sa zakonom.
SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA
RS je jedinstveno privredno podrucje sa jedinstvenim trzistem robe,
rada, kapitala i usluga.
Ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi,
otvorenom i slobodnom tritu, slobodi preduzetnistva, samostalnosti
privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.
Preduzetnitvo je slobodno, ali se moze ograniiti zakonom, radi zatite
zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti
Republike Srbije. U vezi sa slobodom preduzetnitva su i sledea dva
prava :
1) Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u
skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom.
2) Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i
dobrima od opteg interesa, kao i druga prava odreena zakonom.
U sutini sloboda privrednog delovanja je mogunost privrednih
subjekata da se samostalno organizuju i delaju, a radi razvoja trine
privrede, otvorenog i slobodnog trzista u RS, to je orjentacija nae
zemlje.
SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA
Radi se o ekonomskoj autonomiji koja je jedna od bitnih obeleja
ustavne konepecije slobodne privrede. URS ne odreuje sadrinu ove
samostalnosti. Ipak nesporno je da ono obuhvata sledece elemente:
slobodno organizovanje preduzeca i drugih organizacija, samostalnost u
obavljanju delatnosti, povezivanju i udruzivanju, jednak polozaj u
pogledu uslova privreivanja i pravne zastite za svoje obaveze u
pravnom prometu odgovaraju sredstvima kojima raspolazu.
Element ekonomskog ureenja je i zastita potrosaca u okviru koje su
posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i
privatnosti potrosaca, kao i sve neasne radnje na tritu.
BUDETSKO FINANSIRANJE DRAVE I DRAVNIH
DELATNOSTI I DELATNOSTI OD OPTEG INTERESA
Najee, dravni budet je jednogodinji dokument. koga priprema
ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga
usvaja skuptina u obliku zakona.
Budet ima karakter finansijskog plana drave za jednu godinu. Sadraj
dravnog budeta ine spisak prihoda i rashoda, sa njihovim planiranim
iznosima za sledeu godinu, kao i prateim procesnim i slinim
odredbama.
Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani dravni prihodi,
kao to su svi pojedini porezi. naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i
prodaje dravne imovine i slino.
Na rashodnoi stani, koja takoe uglavnom proizlazi iz materijalnih
zakona, koriste se dve podele. Prva je administrativna, odnosno po
dravnim institucijama kao nosiocima rashoda (skuptina, ministarstva,

sudovi, zdravstvo, prosveta itd.), a druga po ekonomskim funkcijama

(plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni trokovi, investicije,
otplata dugova, subvencije, budetska rezerva itd. Obino se ove dve
podele kombinuju i dobija sloena klasifikacija.
RS, AP i jedinica LS imaju budete u kojima moraju biti prikazani svi
prihodi i rashodi
kojima se finansiraju njihove nadlenosti.
Zakonom se utvruju rokovi u kojima budet mora biti usvojen i nain
privremenog finansiranja. Ako se budet ne usvoji u roku, a vanost
starog budeta je istekla, prelazi se na privremeno finansiranje (obicno 3
meseca).
Sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti RS, AP i jedinica LS
obezbeuju se iz poreza i
drugih prihoda utvrenih zakonom. Obaveza plaanja poreza i drugih
dabina je opta i zasniva se na ekonomskoj moi obveznika.
Javni dug: RS, AP i jedinica LS mogu da se zaduuju. Uslovi i postupak
zaduivanja ureuju se zakonom.
Pokrajine, optine i gradovi donose svoje budete i zavrne raune na
predloge njihovih
izvrnih organa.
AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Vrste i
visina izvornih prihoda AP odreuju se zakonom, Zakonom se odreuje
uee AP u delu prihoda RS.
Budet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budet RS, s tim
to se 3/7 od budeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih
rashoda.
Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS
budeta RS. U skladu sa zakonom, i budeta AP, kada je AP poverila
jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadlenosti, u skladu sa
odlukom skuptine AP.
Narodna skupstina usvaja budet izavrni raun RS, na predlog Vlade.
Izvravanje svih budeta kontrolie Dravna revizorska institucija.
Dravna revizorska institucija je najvii dravni organ revizije javnih
sredstava u RS, samostalna je i podlee nadzoru NS kojoj i odgovara. O
dravnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.Vazno je obezbediti
njenu nezavisnost od Vlade. NS razmatra predlog zavrnog rauna
budeta po pribavljenom miljenju dravne revizorske institucije.
NBS je centralna banka RS, samostalna je i podlee nadzoru NS, kojoj i
odgovara. To je institucija javnih finansija sa svojstvom dravnog
organa. NBS rukovodi guverner, koga
bira i razresava NS i nadzire njegov rad. NS bira i razresava i Savet
guvernera NBS. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.
Ujednacavanje razvoja: Republika Srbija stara se o ravnomernom i
odrivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.
Bosina potpitanja
l) Sta se sve finansira iz budeta - rad dravnih organa, organa AP,
nadlenosti RS, 2) U kojoj formi se donosi - u formi zakona, a u obliku
zavrnog rauna, 3)Sta je specifino kod zakona o budetu, tj. svojstva temporalnog je karaktera jer se donosi za svaku godinu, ne sadri opte
norme, ima formu zakona i pokazuje prihode i rashode RS za jednu
godinu.
ZAKONODAVNA VLAST

16

NARODNA SKUPTINA - NADLENOST I NAIN RADA

Prema URS, Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac
ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Narodna skuptina
vri nadlenost u svojstvu :
- Nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti,
- Predstavnika suverenosti graana u RS,
- U skladu sa shvatanjem naela o podeli vlasti, prema kome se odnos
tru grane vlasti zasniva na ravnotei i meusobnoj kontroli.
Narodna skuptina kao nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti :
- Donosi i menja ustav,
- Odluuje o promeni granice RS,
- Potvruje meunarodne ugovore kad je zakonom predviena obaveza
njihovog potvrivanja (potvruje ih zakonom),
- Donosi zakone i druge opte akte iz nadlenosti RS i na taj nain vri
zakonodavnu vlast,
- Daje prethodnu saglasnost na statut AP, dok sam statut donosi
Skuptina AP Vojvodine,
- Usvaja plan razvoja i prostorni plan u formi zakona i po postupku za
donoenje zakona,
- Usvaja budet i zavrni raun RS, na predlog Vlade i u formi zakona,
po postupku za donoenje zakona,
- Daje amnestiju za krivina dela, u formi zakona.
NS vri ustavotvornu vlast kad :
- Donosi i menja Ustav,
- Donosi poseban zakon kojim se ureuje sutinska autonomija na KiM,
- Donosi odluku o osnivanju novih AP i o ukidanju i spajanju ve
osnovanih,
- Odluuje o promeni granice RS.
U sluaju promene URS, NS sauestvuje u vrenju ustavotvorne vlasti, s
obzirom na to da moe odluiti da usvojeni akt o promeni URS stavi na
republiki, ustavotvorni referendum radi potvrivanja, dok je odreena
pitanja predviena URS duna da stavi na republiki referendum radi
potvrivanja (videti gore).
Kao predstavnik suverensti graana u RS, NS :
- Raspisuje republiki referendum,
- Odluuje o ratu i miru,
- Proglaava ratno i vanredno stanje,
- Nadzire rad slubi bezbednosti,
- Usvaja strategiju odbrane,
- Raspisuje referendum o pitanjima iz svoje nadlenosti na zahtev veine
svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 biraa.
Prema URS, predmet referendum ne mogu biti :
- Obaveze koje proizilaze iz meunarodnih ugovora,
- Zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode,
- Poreski i drugi finansijski zakoni,
- Budet i zavrni raun,
- Uvoenje vanrednog stanja,
- Amnestija,
- Pitanja koja se tiu izbornih nadlenosti RS.
Prema URS, NS proglaava vanredno stanje kada javna opasnost
ugroava opstanak drave ili graana. Odluka o vanrednom stanju vai
najdue 90 dana. Po isteku ovog roka, NS odluku o vanrednom stanju
moe produiti za jo 90 dana, veinom od ukupnog broja narodnih
poslanika (126).

Za vreme vanrednog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne

moe biti rasputena. U sluaju proglaenja vanrednog stanja,
rasputenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadlenost, koja traje
do okonanja vanrednog stanja. Proglaavajui vanredno stanje NS
moe propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemenih ljudskih
i manjinskih prava, veinom glasova svih narodnih poslanika. Kad NS
nije u mogunosti da se sastane, odluku o proglaenju vanrednog stanja
pod istim uslovima kao i NS donose zajedno predsednik Republike,
predsednik NS i predsednik Vlade.
Kad NS nije u mogunosti da se sastane, mere kojima se odstupa od
ljudskih i manjinskih prava moe propisati Vlada, uredbom, uz supotpis
predsednika Republike. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava
koje propiu NS ili Vlada vae naidue 90 dana, a po isteku ovog roka
mogu se obnoviti pod istim uslovima.
Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skuptina, NS je
potvruje u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno im bude u
mogucnosti da se sastane. Ako NS ne potvrdi ovu odluku, odluka
prestaje da vai zavretkom prve sednice NS odrane po proglaeniu
vanrednog stanja.
Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije
propisala NS, Vlada je duna da uredbu o merama odstupanja od
ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu
NS u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno im NS bude u
mogucnosti da se sastane. Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu, mere
odstupania prestaju da vae 24 sata od poetka prve sednice NS odrane
po proglaenju vanrednog stanja.
Prema URS, NS proglaava ratno stanje. Kad NS nije u mogucnosti da
se sastane, odluku o proglasenju ratnog stanja donose zajedno
predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade.
Za vreme ratnog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne moe
biti rasputena. U sluaju proglaenja ratnog stanja raspustenoj NS
ponovo se uspostavlja njena puna nadlenost, koja traje do okonanja
ratnog stanja.
Proglaavajui ratno stanje, NS moe propisati mere kojima se odstupa
od Ustavom zajemenih liudskih i manjinskih prava. Kad NS ne moe
da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajemenih ljudskih i
manjinskih prava zajedno utvruiu predsednik Republike, predsednik
NS i predsednik Vlade.
Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvruje NS kad bude u
mogucnosti da se sastane (odstupanju od LJiMP videti gore).
U okviru svojih izbornih nadlenosti, NS raspolae odreenim
instrumentima za postizanje ravnotee i meusobne saradnje tri grane
vlasti : bira Vladu, nadzire njen rad i odluuje o prestanku mandata
Vlade i ministara, bira i razreava sudije Ustavnog suda, bira
predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova,
Republiekog javnog tuioca, u skladu sa Ustavom, bira i razreava
guvernera NBS i nadzire njegov rad, bira i razreava Zatitnika graana i
nadzire njegov rad, (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina), bira
i razreava i druge funkcionere odreene zakonom.
NS vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom (poput ponovnog
izglasavanja zakona). Iz ovoga sledi da su instrument ravnotee i
meusobne kontrole tri grane vlasti u rukama NS : izbor ili uee u
izboru nosilaca druge dve vlasti, kao i nadzor nad radom i razresenje
nosilaca drugih vlasti.
S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna, NS ima samo pravo da
bira deo sudija i sve javne tuzioce, na predlog Vlade, ali nema pravo
nadzora nad radom sudova ili javnih tuilaca.
*funkcije NS su zakonodavna, izborna, predstavnicka i kontrolna

17

NAIN RADA NARODNE SKUPTINE

NS vri svoju nadlenost na sednicama plenuma, tj. svih narodnih
poslanika, i na sednicama odbora, kao uih radnih tela NS, kojima
prisustvuju samo oni narodni poslanici koji su lanovi odbora.
Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS.
Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. Prvo redovno zasedanje
poinje prvog radnog dana u martu, a drugo poinje prvog radnog dana
u oktobru i moze trajati najduze 90 dana.
NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje 1/3 narodnih
poslanika ili Vlade, sa unapred utvrenim dnevnim redom. Predlog
dnevnog reda sednice NS, koja se odrava u vreme redovnog zasedanja
NS priprema predsednik NS.
Predsednik NS pisanim putem odreuje dan, as i mesto odravanja
sednice NS, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana
za koji se saziva sednica.
Da bi sednica NS otpoela potrebno je da joj, u sali, prisustvuie 1/3
narodnih poslanika. Rasprava o pojedinim tackama, iz utvrenog
dnevnog reda NS, vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih
poslanika.
NS odluuje u danima za glasanje. Predsednik NS odreduje dane za
glasanje po zavretku rasprave o svim tackama dnevnog reda.
Kvorum za rad NS u danima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika
sa prethodne sednice i utvrivanja dnevnog reda, kao i na konstitutivnoi
sednici NS, postoji ako je na sednici NS prisutno najmanje 126 narodnih
poslanika.
Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na
sednici NS, dok se kvorum ne obezbedi.
Pre utvrivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa
prethodne sednice NS. NS o zapisniku odluuje bez rasprave.
O dnevnom redu u celini, NS odluuje bez pretresa. Potom se otvara
pretres svake take dnevnog reda sednice NS, ponaosob. Kada utvrdi da
nema vise prijavljenih za uee u pretresu, predsednik NS zakljuuje
pretres. Kada se obavi razmatranje svih taaka dnevnog reda i
odluivanje po njima, predsednik NS zakljuuje sednicu NS.
NAIN ODLUIVANJA U NARODNOJ SKUPTINI
Prema URS, NS donosi odluke veinom glasova narodnih poslanika na
sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika.
Veinom glasova svih poslanika NS :
- Daje amnestiju za krivina dela
- Proglaava i ukida vanredno stanje
- Propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i
vanrednom stanju
- Donosi zakon kojim republika Srbija poverava AP i jedinicama LS
pojedina pitanja iz svoje nadlenosti
- Daje prethodnu saglasnost na statut AP
- Odluuje o poslovniku NS, o svom radu
- Ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku republike i
zatitniku graana
- Usvaja budet i zavrni raun
- Vri sve svoje izborne nadlenosti
- Odluuje o odgovoru na interpelaciju
- Glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno
izglasavanje
NS donosi zakone i druge opte akte iz nadlenosti Republike Srbije
veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna

veina narodnih poslanika. Izuzetak od ovog pravila je zakon kojim

Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje
nadlenosti.
Veinom glasova svih narodnih poslanika NS odluuje o zakonima
kojima se ureuju:
1) referendum i narodna inicijativa,
2) uivanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih
manjina,
3) plan razvoja i prostorni plan,
4) javno zaduivanje,
5) teritorija AP i jedinica LS,
6) zakljuivanje i potvrivanje meunarodnih ugovora,
7) druga pitanja odreena Ustavom.
NS 2/3 vecinom odluuje o :
1) promeni URS,
2) pitanjima o kojima, prema URS odluuje po postupku predvienom
za promenu URS,
3) promeni granice RS,
4) donosi zakon kojim se ureuje sutinska autonomija AP KiM,
5) odluuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju ve osnovanih
AP,
6) donosi Ustavni zakon za sprovoenje URS,
7) odluuje o razreenju Predsednika RS.
U svom radu NS donosi sledee akte : zakon, budet, plan razvoja,
prostorni plan, zavrni raun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju,
preporuku, odluku, zakljuak i autentino tumaenje akta koji donosi.
Bosina potpitanja:
1) Koji su akti koje donosi, 2) Kako odluuje NS - po pravilu
kvorumskom veinom, tj. veinom glasova na kojoj je prisutna veina
narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odluuje 2/3 veinom glasova,
4) Kako odluuje o ratu i miru - veinom glasova svih narodnih
poslanika, 5) Kojom veinom bira sudije za njihov prvi trogodinji
mandat, 6) Kad pocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje, 7)
Nabrojati najvaznije nadleznosti NS, 8) ta je ombudsman i na koliko
godina se bira
IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA
Prema URS, Narodna skuptina (NS) je najvie predstavniko telo i
nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. NS ini
250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim
glasanjem, u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika U NS
obezbeuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika
nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.
Graani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opteg, jednakog i
neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. Prema Zakonu o izboru
narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo kom osnovu,
spreava i primorava graanina da glasa, da ga poziva na odgovornost
zbog glasanja i da od njega trai da se izjasni za koga je glasao ili zato
nije glasao.
Prav da bira poslanika da bude biran za poslanika ima graanin sa
prebivalitem u Republici Srbiji koii je istovremeno dravljanin RS, koji
je punoletan i poslovno je sposoban.
Birai se upisuju u biraki spisak, koji je javna isprava i vodi se po
slubenoi dunosti. Gradanin ima pravo uvida u biraki spisak i pravo da
zahteva njegove ispravke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu birakog
spiska) od nadleznog suda u upravnom sporu, nakon obracanja organu
koji vodi biracki spisak.
Biraki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se aurira svake
kalendarske godine, najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u
njega, nezavisno od konkretnih izbora, upisuju svi graani sa birakim
pravom. Jedinstven je jer vai za sve izbore. Biraki spisak se zakljucuje

18

najkasnije 15 dana pre dana odravania izbora, reenjem organa koji

vodi biraki spisak.
Reenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republikoj
izbornoj komisiji (RIK) najdocniie u roku od 24 asa od asa niegovog
donoenja, a RIK objavljuje u " Slubenom glasniku RS" ukupan broj
biraa.
Narodni poslanici biraju se u RS kao jednoj izbornoj jedinici. Biraju se
na osnovu lista politickih stranaka, stranakih koalicija lista koje
predloe grupe graana. Dakle, politike stranke, stranake koalicije,
kao i grupe graana nazivaju se podnosioci izbornih lista.
IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE
Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre
isteka mandata Narodne skuptine, tako da se izbori okonaju u
narednih 60 dana odlukom kojom se odreuje dan odravanja izbora i
dan od kojeg poinju da teku rokovi za odravanje izbornih radnji i ona
se objavljuje u "Slubenom glasniku RS". Od dana raspisivanja do dana
odrzavanja ne moze proteci manje od 45 ni vise od 60 dana.
Prema ZINP poslaniki mandat raspodeljuju se srazmemo broju
dobijenih glasova, sto znaci da je kod nas prihvacen sistem srazmernog
predstavnitva.
Izbori se sprovode na osnovu izbornih lista. Na izbornoj listi meu
svaka tri kandidata po redosledu na listi (prva 3 mesta, druga 3 mesta i
tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola
koji je manje zastupljen na listi. Ako izborna lista ne ispunjava navedene
uslove smatrae se da sadri nedostatke za proglaenje izborne liste, a
predlaga liste bie pozvan da otkloni nedostatke liste. Ako predlaga
liste ne otkloni nedostatke RIK e odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim
je do kraja sprovedeno nacelo URS o ravnopravnosti polova.
Podnosilac izborne liste moe povui listu najkasnije do dana
utvrivanja zbirne izborne liste. Izborna lista je utvrena kad je svojim
potpisima podri najmanje 10.000 biraa. Bira moe svojim potpisom
podrati izbornu listu samo jednog predlagaa. Svaki potpis mora biti
overen u optinskom sudu. Izborna lista dostavlja se RIK najkasnije 15
dana pre dana odreenog za odravanje izbora. Uz izbornu listu, RIK se
dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana ovim zakonom.
RIK reenjem proglaava izbornu listu jedne politike stranke (stranaka
izborna lista), listu dve ili vise politikih stranaka (koaliciona izborna
lista), odnosno grupe graana (izborna lista grupe graana), odmah po
prijemu izborne liste i odgovarajue dokumentacije, a najkasnije u roku
od 24 asa od prijema izborne liste. Reenje o proglaenju izborne liste
RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglaenih
izbornih lista sastavlja se glasaki listi.
Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, donee
reenje o njenom odbacivanju. Ako RIK utvrdi da izborna lista sadri
nedostatke koji su smetnja za proglaenje
izborne liste donee, u roku od 24 asa od prijema izborne liste,
zakljuak kojim se podnosiocu izborne liste nalae da najdocnije u roku
od 48 asova od asa dostavljanja zakljuka otkloni te nedostatke. Tim
zakljukom istovremeno e se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje
koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka. Ako RIK utvrdi da
nedostaci izborne liste nisu otklonjeni ili da oni nisu otklonjeni u
predvienom roku, donee u narednih 48 asova reenje kojim se odbija
proglaenje izborne liste.
Zbirnu izbornu listu utvruje RIK. Redosled izbornih lista, sa imenima
svih kandidata, na zbirnoj izbornoj listi utvruje se prema redosledu
njihovog proglaavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavljuje u
"Slubenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana
odreenog za

odravanje izbora. Za dan proglaenja zbirne izborne liste uzima se dan

njenog objavljivanja u
"Slubenom glasniku Republike Srbije".
ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA
IZBORNA KOMISIJA (RIK)
Organi za sprovenje izbora su RIK i biraki odbori. Organi za
sprovoenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu
zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju
organu koji ih je imenovao. Organi za sprovoenje izbora rade u stalnom
i proirenom sastavu.
Organi za sprovoenje izbora rade u proirenom sastavu od dana
utvrivanja tog sastava do zavretka izbora.
Organi za sprovoenje izbora odluuju veinom glasova lanova u
stalnom, odnosno proirenom sastavu.
Nijedna politika stranka, stranaka koalicija ili druga politika
organizacija ne moze imati vie od polovine lanova u stalnom sastavu
svih organa za sprovoenje izbora. lanovi organa za sprovoenje
izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imati izborno
pravo.
lanovima organa za sprovoenje izbora i njihovim zamenicima prestaje
funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za narodne
poslanike.
RIK u stalnom sastavu ine predsednik i 16 drugih lanova koie imenuje
NS na predlog poslanikih grupa NS, a proirenom sastavu i po jedan
predstavnik podnosioca izborne liste.
RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda strunih radnika svoje
slube, koji uestvuje u radu komisije bez prava odluivania. RIK ima i
jednog lana, predstavnika republike organizacije nadlene za poslove
statistike, koji uestvuje u radu komisije bez prava odluivanja.
Predsednik, lanovi RIK i njen sekretar imaju zamenike. Predsednik,
lanovi RIK i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravnici.
RIK reenjem utvruje da podnosilac izborne liste ispunjava uslove za
odreivanie svojih predstavnika u proireni sastav ovog organa u roku
od 48 asova od proglaenja izborne liste. Reenje o ispunjenju,
odnosno neispunjenju uslova za odreivanje predstavnika podnosioca
izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 asa
od asa donoenja reenja.
Predstavnik podnosioca izborne liste postaje lan RIK u proirenom
sastavu najkasnije 24 asa od donoenja reenja.
Sastav RIK objavljuje se u "Slubenom glasniku RS".
BIRACKI ODBORI
RIK obrazuje i imenuje birake odbore, njihove predsednike i lanove.
Biraki odbor u stalnom sastavu ine: predsednik i najmanie 2 lana, a u
proirenom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste.
Predsednik i
lanovi birakog odbora imaju zamenike najkasnije 10 dana pre dana
odreenog za
odravanje izbora.
Biraki odbor imenuje se najkasniie 10 dana pre dana odreenog za
odravanie izbora. RIK u roku od 48 asova od asa donoenja reenja o
proglaeniu izborne liste reenjem utvruje koji podnosilac izborne liste
ispunjava uslove za odreivanje svojih predstavnika u proireni sastav
birakog odbora.
Predstavnik podnosioca izborne liste postaje lan birakog odbora u
proirenom sastavu najkasnije 24 sata od asa donoenja tog reenja.
Biraki odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na birakom mestu, 2)
obezbeuje pravilnost i tajnost glasanja, 3) utvruje rezultate glasanja na
birakom mestu i obavlja druge poslove odredene ZINP. Biraki odbor
se stara o odravaniu reda na birakom mestu za vreme glasanja.
S obzirom na to da je u RS prihvaen sistem srazmernog predstavnitva,
svaki bira glasa za 1 od izbornih lista sa zbirne izborne liste.
Glasanje za narodne poslanike obavlja se na birakom mestu. Na
jednom birakom mestu moe da glasa najvie 2.500, a najmanje 100
biraa.

19

Glasanje je tajno. Glasa se na overenim glasakim listiima, samo za

jednu izbornu listu sa glasakog listia, zaokruivanjem rednog broja
ispred naziva izborne liste za koju se glasa.
Na birakom mestu i na 50 metara od birakog mesta zabranjeno je
isticanje simbola politikih stranaka i drugog propagandnog materijala.
Ako se u toku glasanja narue neka od pravila predviena ZINP biraki
odbor se rasputa, a glasanje na tom birakom mestu se ponavlja.
Po zavrenom glasanju biraki odbor pristupa utvrivanju rezultata
glasanja na birackom mestu. Na osnovu izvoda iz birakog spiska,
biraki odbor utvruje ukupan broj biraa koji su glasali.
Biraki odbor konstatuje broj nevaeih glasakih listia i broj glasova
za svaku izbornu listu, to unosi u zapisnik.
Nevaei glasaki listi jeste nepopunjeni glasaki listi, listi koji je
popunjen tako da se ne moe utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i
listi na kome je zaokrueno vise od jedne izborne liste.
Ako se utvrdi da je broj glasakih listia u glasakoj kutiji vei od broja
biraa koji su glasali, biracki odbor se rasputa i imenuje novi, a glasanje
na torn birakom mestu se ponavlja.
Svaki biraki odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga RIK. RIK na
osnovu tih zapisnika utvruje rezultate izbora i o tome sainjava
poseban zapisnik.
Po utvrivanju rezultata izbora sledi raspodela mandata.
U raspodeli mandata uestvuju samo izborne liste koje su dobile
najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova biraa koji su glasali u
izbornoj jedinici.
Politike stranke nacionalnih manjina i koalicije politikih stranaka
nacionalnih maniina uestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile
manje od 5% glasova od ukupnog broja biraa koji su glasali.
Politike stranke nacionalnih manjina su sve one stranke iji je osnovni
cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine i zatita i
poboljanje prava pripadnika nacionalnih manjina, u skladu s
meunarodnopravnim standardima. O tome da li podnosilac izborne liste
ima poloaj politicke stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije
politikih stranaka nacionalnih manjina odluuje RIK pri proglaenju
izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti
stavljen pri podnoenju izborne liste.
Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS
obezbeuje ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika
nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.
RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najveeg kolinika.
Mandati se raspodeljuju tako to se ukupan broj glasova koji je dobila
svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zakljuno sa
brojem 250. Dobijeni kolinici razvrstavaju se po veliini a u obzir se
uzima 250 najveih kolinika. Svaka izborna lista dobija onoliko
mandata koliko tih kolinika na nju otpada. Ako dve izborne liste ili vise
izbornih lista dobiju iste kolinike na osnovu kojih se dodeljuje jedan
mandat a nema vie neraspodeljenih mandata, mandat e se dodeliti listi
koja je dobila ukupan vei broj glasova.
Mandati koji pripadaju odreenoj izbornoj listi dodeljuju se kandidatima
sa te liste. Kad odreenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego to
je na toj listi predloeno kandidata za poslanike, mandat se dodeljuje
izbornoj listi koja ima sledei najvei kolinik.

povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku

predlaganja odnosno izbora.
Prigovor protiv odluke, radnje ili propusta birakog odbora podnosi se
RIK u roku od 24 asa od asa kad je doneta odluka odnosno izvrena
radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od asa
kad je uinjen propust.
RIK donosi reenje u roku od 48 asova od asa prijema prigovora i
dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista.
Ako RIK usvoji prigovor, ponitie odluku ili radnju. Meutim, ako RIK
ne donese reenje po prigovoru u rokovima predvienim ZINP, smatrae
se da je prigovor usvojen. Protiv svakog reenja RIK donetog po
prigovoru moe se izjaviti alba Upravnom sudu Srbije. alba se
podnosi preko RIK u roku od 48 asova od prijema reenja. Republika
izborna komisija duna je da u roku od 24 asa od prijema albe dostavi
Upravnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise.
Upravni sud Srbije odluuje po albi shodnom primenom odredaba
Zakona o Upravnim sporovima, kojima se ureuje postupak u upravnim
sporovima. Odluka po albi donee se najkasnije u roku od 48 asova od
prijema albe sa spisima.
Odluka doneta u postupku po albi pravnosnana je i protiv nje se ne
mogu podneti vanredna pravna sredstva predviena Zakonom o
upravnim sporovima.
Ako sud usvoji albu i poniti izbornu radnju, odnosno izbore,
odgovarajua izborna radnja, odnosno izbori ponovie se najkasnije za
10 dana.
Ponovni izbori sprovode se ako RIK poniti izbore po slubenoj
dunosti zbog nepravilnosti u sprovoenju izbora u sluajevima
utvrenim ZINP, bez podnoenja prigovora ovlaenog podnosioca.

RIK ce u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata

izbora, sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po
redosledu na izbornoj listi, pocev od 1. kandidata.

Mandat narodnog poslanika je zapravo ovlaenje na osnovu koga

narodni poslanik predstavlja birae.
Mandat narodnog poslanika (NP) poinje tei danom potvivanja verifikaciie mandata u NS i traje 4 godine, odnosno do prestanka
mandata narodnih poslanika tog saziva NS.
Prema ZINP, NP prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
podnoenjem ostavke,
ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuen na kaznu zatvora
bezuslovno u trajanju od najmanje 6 meseci,
ako je pravnosnaznom sudskom odlukom lien poslovne sposobnosti,
preuzimanjem posla ili funkcije koji su, prema ovom zakonu,
nespojivi sa funkcijom poslanika poput funkcije sudije, tuzioca, clana
vlade, predsednika,
gubitkom dravlianstva,

Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 asova od asa zavretka

glasanja. Rezultati izbora objavljuju se u "Slubenom glasniku RS". RIK
izdaje poslaniku uverenje daje izabran.
ZASTITA IZBORNOG PRAVA
Tokom izbora za narodne poslanike moze doi do razlicitih povreda
izbornog prava. Stoga, svaki bira, kandidat za poslanika i podnosilac
izborne liste ima pravo na zatitu izbornog prava. Oni imaju aktivnu
legitimaciju da trae zatitu izbornog prava. Svaki bira, kandidat i
podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor RIK zbog

Ti razlozi su sledei:
- povreda pravila po kome bira glasa lino, jednom u toku odravanja
izbora, tajno, na overenim glasakim listiima,
- ako su protivno zabrani na birakom mestu i na 50 metara od birakog
mesta istaknuti simboli politickih stranaka i drugi propagandni materijal,
- ako je u glasakoj kutiji broj glasakih listia vei od broja biraa koji
su glasali.
Ako RIK poniti izbore na pojedinom birakom mestu, glasanje se
ponavlja samo na torn birakom mestu. Kad se izbori ponavljaju RIK
donosi reenje o ponavljanju glasanja. U tom sluaju rezultat izbora se
utvruje po zavretku ponovljenog glasanja.
Ponovni izbori se sprovode na nain i po postupku koji su utvreni
ZINP. Ponovljene izbore raspisuje RIK. Ponovni izbori sprovode se
najkasnije 15 dana od dana ponistenja izbora u Republici Srbiji, odnosno
7 dana od dana ponistenja izbora na birakom mestu. Ponovni izbori se
sprovode po listi kandidata koja je utvrena za izbore koji su poniteni,
osim kad su izbori poniteni zbog nepravilnosti u utvrivanju izborne
liste.
MANDAT NARODNIH POSLANIKA

20

 ako mu prestane prebivalite na teritoriji Republike Srbije,

ako nastupi smrt narodnog poslanika.
NP prestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih sluajeva.
Dan prestanka mandata konstatuje NS odmah posle prijema obavestenja
o razlozima za prestanak mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na
prvoj narednoj sednici.
Jednom izabranog NP birai nemaju pravo da opozovu, ve je NS ta
koja ima pravo da svom NP oduzme mandat.
NP licno podnosi ostavku, overenu kod nadleznog organa za overu
potpisa, predsedniku NS, u roku od 3 dana od dana overe.
Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat
se dodeljuje prvom sledecem kandidatu sa iste izborne liste kome nije
bio dodeljen mandat poslanika.
Kad poslaniku koji je biran sa koalicione izborne liste prestane mandat
pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom
sledecem kandidatu na izbornoj listi kome nije bio dodeljen mandat
(pripadniku iste politicke stranke).
Kandidatu kome je bio dodeljen mandat poslanika, a prestao zbog
preuzimanja funkcije clana Vlade, mandat se ponovo dodeljuje u istom
sazivu NS: ako jr kandidatu prestala funkcija clana Vlade, ako postoji
upraznjeno poslanicko mesto sa iste izborne liste, ako je kandidat
podneo zahtev RIK.
Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na
izbornoj listi sa koje je NP bio izabran nema kandidata za koje
podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat pripada podnosiocu
izborne liste koii ima sledei najvei kolinik a za njega nije dobio
mandat.
Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat.
U oba sluaja od kandidata se pre utvrivanja mandata pribavlja
pismena saglasnost da prihvata mandat. Mandat NP morao bi da bude
slobodan, s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja mandata
nezavisni od biraa.
Birai nemaju pravo da im izdaju obavezujua uputstva o tome kako e
glasati, ta e govoriti na sednicama NS, ne mogu vriti kontrolu nad
njihovim radom, niti im mogu oduzeti - opozvati mandat.
Bosina potpitanja
1) Ko moze da se kandiduje za narodnog poslanika; 2)Kako tece
postupak kandidovanja; 3) Sta radi RIK - proglasava izbornu listu
RESENJEM ;4)Ko resava u prvom stepenu; 5) Sta biva kada se podnese
prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava; 6) Kako tece spor pred
Vrhovnim sudom o tome da li je odluka RIK zakonita; 7) Kako se
rasporedjuju mandati; 8)Ko postavlja poslanike; 9) Da li se postaje
poslanik pre nego sto mandat bude verifikovan - ne; 10) Sta znaci
verijikacija mandata -potvrda; 11) Na bazi cega se verifikuje mandat
narodnog poslanika - uverenja i izvestaja RIK, 12) Sta RIK izdaje
narodnim poslanicima - uverenje o izboru Nar.poslanika; 13) Koliko
traje mandat narodnih poslanika; 14) Kad poslaniku moze prestati
mandat pre tog roka; 15) Van toga, kada prestaje mandat narodnih
poslanika;
KONSTITUISANJE NS
Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se odri prva
sednica NS. Prvu sednicu Narodne skuptine zakazuje predsednik NS iz
prethodnog saziva, tako da se sednica odri najkasnije 30 dana od dana
proglaenja konanih rezultata izbora.
Prvoj sednici NS, do izbora predsednika Narodne skuptine, predsedava
najstariji narodni poslanik, kome u radu pomau po jedan najmlai NP
sa etiri izborne liste koje su dobile najvei broj poslanikih mesta i
sekretar Narodne skuptine. Kvorum za rad na konstitutivnoj sednici NS
postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 NP.

Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituiu u NS potrebno je da se:

verifikuje mandat novoizabranim NP, da se NS organizuje za rad
izborom predsednika i potpredsednika NS koji pomau predsedniku NS
u radu, da se iz reda NP izaberu lanovi radnih tela NS radi prethodnog
prouavanja pitanja koja e NS u plenumu pretresati i o kojima e
odluivati, odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuje sekretar
NS.
Prema URS, NS na prvoj sednici potvruje poslanike mandate. Narodni
poslanici stiu prava i dunosti u NS danom potvrivanja mandata.
Potvrivanje mandata NP vri se na osnovu uverenja o izboru za
narodnog poslanika i izvetaja RIK o sprovedenim izborima, u roku od
30 dana od dana proglasenje konacnih rezultata izbora.
Narodna skuptina, na konstitutivnoj sednici, na predlog lica koje
predsedava, veinom glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje
komisiju od tri lana, i to od po jednog lana sa tri izborne liste koje su
dobile najvei broj poslanikih mandata u NS. Komisija, na osnovu
izvetaja RIK utvruje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog
narodnog poslanika istovetni sa podacima iz izvetaja RIK i o tome
podnosi izvetaj Narodnoj skuptini.
Na osnovu izvetaja komisije, lice koje predsedava konstitutivnom
sednicom NS konstatuje da je RIK podnela izvetaj o sprovedenim
izborima i o tome koja su uverenja o izboru za narodne poslanike u
saglasnosti sa izvetajem, ime je potvren mandat tim narodnim
poslanicima. NS je konstituisana potvrivanjem mandata 2/3 narodnih
poslanika. Na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata
doputena je alba Ustavnom sudu, zbog povrede izbornog prava, koji o
njoj odluuje u roku od 72 sata.
Potvrivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP
prethodnog saziva Narodne skuptine.
Bosina potpitanja
1) Sta znai verifikacija mandata i kako se oni verifikuju, 2) Da li se
svim NP verifikuju mandati na konstitutivnoj skupstini - ne, ako je nesto
sporno, 3) Sta moze biti sporno - da li su podaci iz uverenja o izboru
narodnog poslanika istovetni sa podacima iz izvetaja RIK, 4) Koliko
mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS, 5) Sta se jos radi na
konstitutivnoj sednici NS.
RASPUTANJE NS
Rasputanje NS je protivtea pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i
da je tako lii mandata. Ovlaenje za rasputanje NS podeljeno je
izmeu predsednika RS i Vlade, a bez njihove saglasne volje nema
rasputanja NS.
Predsednik Republike moe, na obrazloeni predlog Vlade, raspustiti
Narodnu skuptinu.
Svako rasputanje NS povlai za sobom prestanak mandata Vlade.
Vlada ne moe predloiti rasputanje NS, ako je podnet predlog da joj se
izglasa nepoverenje ili ako je Vlada u NS postavila pitanje svoga
poverenja.
Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili lana
Vlade, pristupie se glasanju o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade, u kom
sluaju predsednik RS nee razmatrati predlog da se NS raspusti.
NS se rasputa ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere
Vladu. NS ne moe biti rasputena za vreme ratnog i vanrednog stanja.
Predsednik Republike duan je da ukazom raspusti NS u sluajevima
odreenim Ustavom.
Tada predsednik RS rasputa NS odmah nakon to konstatuje da je
nastupio sluaj za koji
je URS vezao rasputanje NS po sili Ustava. To su sledei sluajevi :

21

- ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu,

- ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od
izglasavanja nepoverenja Vladi,
- ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana
neizglasavanja poverenja Vladi,
- ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije
ostavke predsednika Vlade.
Istovremeno sa raspustanjem NS, u svim sluajevima, predsednik
Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori
okonaju najkasniie za 60 dana od dana raspisivanja.
NS koja je rasputena vri samo tekue i neodlone poslove, odreene
zakonom.
U sluaju proglaenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia
njena puna nadlenost, koja traje do okonanja ratnog, odnosno
vanrednog stanja.
Bosina potpitanja
1) Kada se NS ne moze raspustiti - za vreme ratnog i vanrednog stanja
IMUNITET NARODNIH POSLANIKA
Dva osnovna obeleja pravnog poloaja NP su imunitet - nepovredivost
NP i nespojivost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i
poslovima. Imunitet NP oznaava niegovu neprikosnovenost s obzirom
na to da je NP predstavnik naroda. On je izraz narodne suverenosti, te je
stoga neprikosnoven. Dakle, osnov njegove neprikosnovenosti je u
naelu narodne suverenosti.
Naelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge.
Kako zakonodavnu vlast vri NS, koju ine NP, ovo naelo
podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvrnu i
sudsku vlast. Poslaniki imunitet obuhvata materijalni imunitet neodgovornosti i procesni imunitet - nepovredivosti. Prema URS,
narodni poslanik ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost
za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svoje poslanike funkcije.
Dakle, materijalni imunitet titi NP od odgovornosti za izgovoreno
miljenje ili pak glasanje u NS, pa i po prestanku mandata, da bi se
iskljuila bilo kakva vrsta pritiska.
U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izraavanja, koja je
zajemena NP u cilju obezbeenja slobode pretresa u NS.
Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. Dakle, nije potrebno
da se NP
pozove na njega. Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na
imunitet ne moe biti pritvoren, niti se protiv njega moe voditi krivini
ili drugi postupak u kome mu se moe izrei kazna zatvora bez
odobrenja NS.
Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne iskliuuje pravo NS da
mu uspostavi imunitet. Ovo je logina posledica injenice da se radi o
imunitetu i nezavisnosti NS, zbog ega se NP ne mogu jednostrano
odricati imunitetskog prava.
Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obraa
predsednika NS, koji ga upuuje Administrativnom odboru. Odbor je
duan da svoj izvetaj, sa predlogom o uspostavljanju imunitetnog
prava, podneseNS. Narodna skuptina, na predlog Admistrativnog
odbora, moe uspostaviti, ako je to potrebno radi vrenja poslanike
funkcije. Ako Narodna skuptina uspostavi imunitetno pravo narodnog
poslanika koji se nije pozvao na imunitet, postupak koji je protiv njega
bio pokrenut e se obustaviti.
Narodni poslanik koji je zateen u izvrenju krivinog dela za koje je
propisana kazna zatvora u trajanju duem od pet godina moe biti
pritvoren bez odobrenja NS. Meutim, ni u tom sluaju se protiv tog NP

ne moe voditi krivini postupak bez odobrenja NS. Ukoliko je NP

pritvoren, sudija je duan da u roku 48 sati o tome obavesti NS koja e
odluiti o uspostavljanju imuniteta tom NP. Ako Narodna skuptina ne
da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je odreen
pritvor, pritvor e se ukinuti, a narodni poslanik pustiti na slobodu.
Imunitet nepovredivosti, dakle, ne deluje automatski i nije apsolutan.
Ovo stoga to bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio krivini ili
drugi postupak da se nije pozvao na imunitet, odnosno da NS nije
uskratila odobrenje.
Zatita koja se prua NP imunitetom nepovredivosti privremenog je
karaktera i vezana
je za trajanje poslanikog mandata. Krivino ili drugo gonjenje
privremeno se obustavlja,
dok NP traje mandat.
Prema URS, u krivinom ili drugom postupku u kome je uspostavljen
imunitet, ne teku
rokovi propisani za taj postupak.
Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbije da da odobrenie za
pokretanje krivinog postupka nastupa zastoj zastarelosti. U suprotnom,
imunitet nepovredivosti vodio bi u krivinu neodgovornost usled
mogunosti nastupania zastarelosti za krivino delo ili prekraj. To bi
nadalje znailo izrazito ozbiljnu povredu naela URS o jednakosti
graana.
Kada je u pitanju disciplinska odgovornost, ona ne podlee imunitetu,
budui da se po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriu mere koje
vae za sve poslanike.
Kada je re o poslanikom inkompatibilitetu, prema URS, NP ne moe
biti poslanik u skuptini AP, niti funkcioner u organima izvrne vlasti i
pravosua. niti moe obavljati druge funkcije, poslove i dunosti za koje
je zakonom utvreno da predstavljaju sukob interesa. Svrha ove zabrane
je vrenje poslanike funkcije u interesu biraa, a jedini nain da se to
postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaniku vri jo neku funkciju
ili posao koji su u sukobu sa interesima biraa.
Bosina potpitanja
l) Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika, 2)Sta je sa
disciplinskorn odgovornoscu, - ne podlee imunitetu, to su mere koje
vae za sve poslanike i izriu se po osnovu Poslovnika, 3) Sta radi sudija
kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet, 4) Sta radi sudija ukoliko
NP bude pritvoren, 5) Kad poslanik, izuzetno, moe biti pritvoren, 6) Ko
odlucuje o ukidanju imuniteta narodnim poslanicima - NS, 7) Ako
postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti
UNUTRASNJA ORGANIZACIJA
FUNKCIONERI

NS

RADNA

TELA

Dva su oblika rada NS, u plenumu, na sednici svih NP, u kome se

pretresa i odluuje i u radnim telima, odborima, na sednicama lanova
odbora, u kojima se prethodno proucavaju pitanja o kojima e se
odluivati u plenumu.
lanove svakog odbora predlau poslanike grupe srazmerno broju
narodnih poslanika koje imaju u Narodnoi skuptini.
Narodni poslanik moe biti lan vise odbora.
Odbor je izabran ako je za niega glasala veina prisutnih narodnih
poslanika.
Prvu sednicu odbora saziva predsednik NS.

22

Do izbora predsednika odbora, prvom sednicom predsedava najstariji

lan odbora. Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih lanova,
predsednika i zamenika predsednika odbora. Odbor ima i svog sekretara.
Predsednik odbora saziva sednicu i predsedava sednicom odbora. Duan
je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje treine od ukupnog
broja lanova odbora, kao i na zahtev predsednika NS. Ako to ne uini u
zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili
predsednik NS.
Rasprava na sednici odbora, prema utvrenom dnevnom redu, vodi se
bez obzira na broj prisutnih lanova odbora.
Odbor odluuje veinom glasova prisutnih lanova na sednici kojoj
prisustvuje vecina lanova odbora.
Neke od najvanijih funkcija odbora su :
- razmatranje i pretresanje pitanja iz nadlenosti NS,
- predlaganje akata i izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata
VladeRS
- vrenje drugih poslova odreenih poslovnikom o radu NS (PoRNS).
Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koje su formirana
ministarstva.
Broj lanova odbora utvruje se PoRNS, a broj lanova drugih radnih
tela utvruje se odlukom o njihovom obrazovanju. Odbor moe imati
naimanje 11, a najvie 25 clanova. (proveriti u Poslovniku)
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatra:
- predlog za promenu Ustava;
- predlog akta o promeni Ustava;
- predlog zakona, drugog propisa i opteg akta sa stanovita usklaenosti
s Ustavom i pravnim sistemom i opravdanosti njihovog donoenja;
- statute autonomnih pokrajina u postupku davanja saglasnosti Narodne
skuptine;
- predlog za pokretanje postupka za razreenje predsednika Republike;
- naelna pitanja primene Ustava;
- pitanja u vezi s izborom i imenovanjem sudija Ustavnog suda, izborom
Zatitnika graana i drugih funkcionera, u skladu sa zakonom;
Odbor ima 17 lanova.
NS moe odlukom obrazovati anketne odbore i komisije za vrenje
posebnih zadataka odreenih odlukom o njihovom obrazovanju.
Narodna skuptina moe obrazovati, iz reda narodnih poslanika, anketne
odbore radi sagledavanja stanja u odreenoi oblasti. Odlukom o
obrazovanju anketnog odbora utvruje se sastav i zadatak odbora. Odbor
ima pravo da trai od dravnih organa i pojedinih organizacija podatke,
isprave i obavetenja. Predstavnici dravnih organa i organizacija, kao i
graani, duni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i obavetenja u
radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi NS izvetai sa predlogom
mera. Anketni odbor prestaje sa radom danom odluivanja o njegovom
izvetaju na sednici NS.
Poslanika grupa je oblik organizovanja NP za uee u radu NS.
Poslaniku grupu predstavlja predsednik poslanike grupe, koji ima
svog zamenika. Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora
predsednika NS. Poslaniku grupu ine NP jedne politike stranke,
druge politike organizacije ili grupe graana koja ima najmanje pet NP.
Poslaniku grupu od najmanje pet lanova mogu udruivanjem da
obrazuju i NP politikih stranaka, drugih pohtikih organizacija ili grupa
graana koje imaju manje od pet NP. Poslanika grupa se konstituie
tako to se predsedniku NS podnosi spisak lanova koji je potpisao svaki
lan poslanike grupe. Na spisku se posebno naznaava predsednik
poslanike grupe i njegov zamenik.
Narodni poslanik moe biti lan samo jedne poslanike grupe.
Predsednika poslanike grupe i njegovog zamenika odreuje poslanika
grupa, predsednici odbora a u irem smislu i sekretar NS i predsednici
poslanikih grupa.
NS bira predsednika jednog ili vie potpredsednika veinom glasova
svih NP (126).

Funkcioneri u NS, u uem smislu su: predsednik NS, potpredsednici NS.

Predsednik NS : 1) predstavlja NS, 2) saziva sednice NS, 3) predsedava
njima, 4) vri i druge poslove predviene Ustavom, 5) stara se o primeni
Poslovnika NS, 6) stara se o blagovremenom i usklaenom radu radnih
tela NS, 7) vri i druge poslove predviene zakonom i ovim
poslovnikom.
Pored ovih, predsednik NS ima i odreena samostalna ovlaenja. Tako
on: 1) raspisuie izbore za predsednika RS, 2) raspisuje izbore za
odbornike, 3) zajedno sa predsednikom RS i predsednikom Vlade
uestvuje u donoenju odluke o proglaeniu ratnog ili vanrednog stanja
kad NS nije u mogunosti da se sastane i 4) u donoenju mera
odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajamenih URS, u vreme
ratnog stanja kad NS nije u mogunosti da se sastane.
Potpredsednici NS pomau predsedniku NS u vrenju poslova iz
njegovog delokruga. Predsednika NS, u sluaju privremene spreenosti,
zamenjuje jedan od potpredsednika NS, koga on odredi, o emu
obavetava sve potpredsednike i sekretara NS. Ako predsednik NS ne
odredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u sluaju privremene
spreenosti zamenjivae ga najstarij i potpredsednik.
NS ima najvie 6 potpredsednika (proveriti), a njihov broj se utvruje
prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom, na predlog
predsednika NS.
Kandidata za sekretara NS predlae predsednik NS, a imenuje ga NS.
Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS, pri emu
on vri svoje zadatke do imenovanja novog sekretara. Za svoj rad
sekretar je odgovoran NS.
Bosina potpitanja
1) Sta su odbori, 2) Koja su stalna, a koja povremena radna tela NS, 3)
Kako se formiraju, 4) Za ta su nadleni, 5) Mogu li radna tela donositi
zakone - ne, ona ih samo pripremaju. 6) Koliko potpredsednika ima, 7)
Ko predlae predsednika NS.
POSTUPAK DONOENJA ZAKONA
Donoenje zakona je najvanija nadlenost NS. Zakonodavni postupak
odvija se u nekoliko faza. To su faze : predlaganja zakona, pretresa,
odluivanja o zakonu, prglaavanja zakona, objavljivanja zakona i
stupanja zakona na snagu.
Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i optih akata imaju :
1. Vlada,
2. Svaki narodni poslanik,
3. Skuptina AP,
4. Najmanje 30.000 biraa,
5. NBS iz oblasti bankarskog sistema, kreditne, monetarne i devizne
politike.
6. Ombudsman iz svoje nadlenosti.
Vlada predlae NS zakone i druge opte akte i daje o njima miljenje
kad ih podnese drugi predlaga, zato to je upravo Vlada ta koja te
zakone izvrava.
Ovlaeni predlaga zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se
zakon donosi sa obrazloenjem koje mora da sadri :
1. Ustavni osnov,
2. Razloge za donoenje zakona,
3. Objanjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinanih reenja,
4. Procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovoenje
zakona,
5. Opti interes zbog koga se predlae povratno dejstvo, ako predlog
zakona sadri odredbe za koje se predvia povratno dejstvo,
6. Pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se
predlae zakon o izmenama, odnosno dopunama.

23

Predlog zakona koji je upucen NS, predsednik NS odmah po prijemu

dostavlja narodnim poslanicima, nadlenim odborima i Vladi, ako ona
nije predlaga.
Predlog zakona pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS me se
uvrstiti u dnevni red sednice NS kada je ona u redovnom zasedanju u
roku ne kraem od 15 dana i ne duem od 60 dana od dana njegovog
donoenja.
Predlog zakona, pre razmatranja u NS, razmatraju nadleni odbor i
Vlada, ako nije predlaga zakona.
Na sednicu odbora na kojoj se razmatraju predlozi zakona i amandmani
na predloge zakona, pozivaju se i podnosioci tih predloga i amandmana,
odnosno njihovi ovlaeni predstavnici.
O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi naelni pretres, a
zatim pretres o pojedinostima. Pretres o pojedinostima obavlja se po
lanovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o
amandmanima kojima se predlae uvoenje novih odredaba, a u pretresu
mogu da uestvuju: lanovi odbora, predlaga zakona ili njegov
predstavnik, predstavnik Vlade, ako ona nije predlaga, i podnosilac
amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora.
Nakon zavretka pretresa, odbor podnosi NS izvetaj koji sadri
miljenje i predloge
odbora. Odbor odreuje izvestioca koji po potrebi na sednici NS
obrazlae izvetaj odbora.
Nadleni odbor i Vlada, ako nije predlaga zakona, u svojim
izvetajima i miljenju, najkasnije 5 dana pre poetka sednice NS na
kojoj se predlog zakona razmatra, mogu predloiti NS da prihvati ili ne
prihvati predlog zakona u naelu. Ukoliko nadleni odbor ili Vlada
predloe prihvatanje zakona u naelu, duni su da navedu da li zakon
prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlau u formi amandmana.
O predlogu zakona na sednici NS , najpre se vodi naelni pretres. NS
moe odluiti da obavi zajedniki naelni pretres o vise predloga zakona
koji su na dnevnom redu iste sednice, a meusobno su uslovljeni ili su
reenja u njima meusobno povezana, s tim to se odluivanje o svakom
predlogu obavlja posebno.
Po zavrenom naelnom pretresu, NS prelazi na naelni pretres o
predlogu zakona, a zatim prelazi na pretres o pojedinostima.
Izuzetno, kada se radi o predlogu zakona o budetu Republike Srbije, po
zavrenom naelnom pretresu, NS prelazi na pretres u pojedinostima.
Od zavrenog naelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u
pojedinostima mora da proe najmanje 24 asa.
U vremenu izmeu zavrenog naelnog pretresa i otvaranja pretresa
predloga zakona u pojedinostima, nadleni odbori mogu da podnesu
amandmane na predlog zakona.
Pretres u pojedinostima obavlja se po lanovima na koje su podneti
amandmani, amandmanima kojima se predlae unoenje novih
odredaba.
Kada se zavri pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na
zavrnu re ima predlaga, odnosno ovlaeni predstavnik predlagaa.
Predlaga zakona ima pravo da povue predlog zakona iz procedure sve
do zavretka pretresa predloga zakona na sednici NS. Ako je predloeni
akt prihvaen u naelu, NS odluuje o amandmanima.
Kada predlog zakona sadri odredbe za koje se predvia povratno
dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama, NS e posebno odluiti da li
za to dejstvo postoji opti interes.

Nakon odluivanja o amandmanima, NS pristupa glasanju o predlogu

zakona u celini.
Na glasanju NS odluuje o zakonu u naelu, pojedinostima i u celini.
Amandman : predlog za izmenu i dopunu predloga zakona podnosi se
predsedniku NS u pisanom obliku, sa obrazloenjem, poev od dana
dostavljanja predloga zakona, a najkasnije pet dana pre dana odreenog
za odravanje sednice za koju je predloeno razmatranje tog predloga
zakona. Podnete amandmane predsednik NS upuuje predlagau zakona,
narodnim
poslanicima, nadlenim odborima i Vladi. Predlaga zakona, nadleni
odbori i Vlada, duni su da, pre sednice NS, razmotre amandmane koji
su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koje amandmane
predlau da ih NS prihvati, a za koje da ih odbije.
NS u danima za glasanje, nakon usvajanja predloga zakona u naelu,
odluuje o podnetim amandmanima po redosledu lanova predloga
zakona. Ako je podneto vie amandmana na isti clan predloga zakona,
prvo se odluuje o amandmanu kojim se predlae brisanje odredbe toga
lana, a zatim o amandmanu kojim se predlae izmena celog lana.
Amandmani koje je podneo predlaga zakona, a koje su prihvatili
nadleni odbori i Vlada, kao i amandmani koje su prihvatili predlaga
zakona, nadleni odbori i Vlada, postaju sastavni deo predloga zakona i
o njima NS posebno ne odluuje.
NS posebno odluuje o svakom amandmanu koji predlaga zakona,
nadleni odbor ili
Vlada nisu prihvatili.
Izuzetno, zakon se moe doneti po hitnom postupku. Predlog zakona za
ije se donoenje predlae hitan postupak moe se staviti na dnevni red
sednice NS ako je podnet najkasnije 24 asa pre poetka te sednice.
Hitnost postupka se ogleda u znatno krraim rokovima za podnoenje
izvrtaja nadlenog odbora, jer ukoliko izvetaj izostane, predlog zakona
e se razmatrati i bez izvetaja, dok se amandmani na predlog zakona
mogu podneti najkasnije do poetka pretresa predloga zakona.
Prema PoRNS, po hitnom postupku moe da se donese samo zakon
kojim se ureuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle
da se predvide, a nedonoenje zakona po hitnom postupku moglo bi da
prouzrokuje tetne posledice po ivot i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje
i rad organa i organizacija.
Predlaga zakona je duan da, u pismenom obrazloenju predloga
zakona, navede tetne posledice koje bi nastale zbog nedonoenja ovog
zakona po hitnom postupku.
Proglaenja zakona je deklarativni akt koji donosi predsednik RS.
Prema URS, predsednik Republike je duan da najkasnije u roku od 15
dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam
dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglaenju
zakona, ili da zakon, uz pismeno obrazloenje, vrati NS, na ponovno
odluivanje.
Ako NS odlui da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike
vratio na odluivanje, zakon se izglasava veinom od ukupnog broja
poslanika. Predsednik Republike je duan da proglasi ponovno izglasani
zakon. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglaenju zakona
u Ustavom predvienom roku, ukaze donosi predsednik Narodne
skuptine.
Ukazom o proglaenju zakona konstatuje se autentinost i formalna
ustavnost zakona. Proglaenje zakona je ustavna dunost predsednika
RS, ije neispunjenje predstavlja povredu URS, kojom se otvara
mogunost za razreenje predsednika RS.

24

Zakon dobija obaveznu snagu objavljivanjem, zato to tek tada zakon

moe poeti da se primenjuje.
Prema URS, zakoni i svi drugi opti akti, objavljuju se pre stupanja na
snagu.

potvrivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u NS, a akt o

promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi NS.
Prema URS, na zahtev veine svih narodnih poslanika ili najmanje
100.000 biraa, NS raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadlenosti.
Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz :

Ustav, zakoni i podzakonski opti akti RS objavljuju se u republikom

slubenom glasilu. Statuti, odluke i drugi opti akti AP objavljuju se u
pokrajinskom slubenom glasilu.
Statuti i opti akti jedinica LS objavljuju se u lokalnim slubenim
glasilima.
Zakoni i drugi opti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana
objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje
naroito opravdani razlozi, utvreni prilikom niihovog donoenja.
Bosina potpitanja
l) Ko su ovlaeni predlagai, 2) Kome se podnosi predlog zakona, 3)
Podnoenje predloga zakona NS, 4) ta sadri svaki predlog zakona, 5)
Rasprava u nacelu, 6) Rasprava o pojedinostima, 7) Kad se smatra da je
predlog zakona usvojen, 8) Kad zakon stupa na snagu - 8. dana u pono,
po proteku roka od 7 dana , 9) Retroaktivno dejstvo zakona, 10) Kakva
je procedura kada Vlada hoce da donese neki zakon - nadleno
ministarstvo priprema nacrt, zatim se taj nacrt zakona usvaja na sednici
vlade i tek nakon toga on postaje predlog zakona koji ulazi u
skuptinsku proceduru.
REPUBLIKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA
Referendum i narodna inicijativa jesu oblici neposrednog izjanjavanja i
neposrednog
uea graana u vrenju vlasti.
To je ustanova pomou koje birako telo izraava neposrednim
glasanjem svoie gledite ili svoju volju u odnosu na mere dravne vlasti
koje je preduzela ili tek treba da preduzme i to izjanjavanjem za dve
ponuene alternative : za i protiv.
Prema vremenu primene referendum moze biti :
prethodni, kad prethodi aktu drave i utvruje opta naela za taj akt i
naknadni, kad hronoloski sledi posle akta drave.

meunarodnih ugovora,
zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode,
poreski i drugi finansijski zakoni, budet i zavrni raun, uvoenje
vanrednog stanja,
amnestija,
kao ni pitanja koja se tiu izbornih nadlenosti NS.
Prema URS, nove AP mogu se osnivati, a ve osnovane ukidati ili
spajati popostupku predvienom za promeu Ustava. Predlog za
osnivanje novih, odnosno ukidanje ili spajanje ve postojeih utvruju
graani na referendumu. Dakle, radi se o prethodnom i obaveznom
referendumu. Konanu odluku donosi NS u postupku predvienom za
promenu Ustava, u skladu sa voljom graana.
Teritorija AP i uslovi pod kojima se moe promeniti granica izmeu AP
odreuje se zakonom. Teritorija AP ne moe se menjati bez saglasnosti
njenih graana izraene na referendumu, u skladu sa zakonom, sto znaci
da je referendum obavezan. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije
jedinice LS prethodi referendum na teritoriji te jedinice LS.
Postoje 3 vrste referenduma, s obzirom na teritorijalni princip :
republiki koji se tie RS,
pokrajinski koji postoji u AP,
dok u optinama postoji optinski referendum.
Akt o raspisivanju republikog referendurna donosi NS.
Pravo izjanjavanja na referendumu imaju graani koii imaiu birako
pravo. Na referendumu graani se izjanjavaju lino i tajno, na
glasakim listiima. Od dana raspisivanja do dana sprovoenja
referenduma ne moe protei manje od 15 ni vie od 90 dana.
Organi za sprovoenje referenduma jesu komisija i glasaki odbor.
Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum, a komisija
obrazuje glasake odbore.
Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS, AP i grada ili njihov deo,
komisije se obrazuju i u optinama.

Prema pravnom osnovu, referendum moze biti :

obavezan, kad je kao takav predvien Ustavom, prema kome odnosnog
akta nema bez pristanka birakog tela i
fakultativni, kada ga moze zahtevati odreeni broj biraca.
Ustavotvorni referendum je obavezan onda kada je NS duna da akt o
promeni Ustava stavi na republiki referendum radi potvrivanja. To je
slucaj kad se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, naela
Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uredjenje vlasti,
proglaavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i
manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu
Ustava.
Ustavotvorni referendum mogu je i kao fakultativan s obzirom na to da
je, kod pitanja za iju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu,
ostavljena mogunost NS da odlui da li e promenu koja se na ta
pitanja odnosi izneti na republiki referendum radi potvrivanja.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrivanje, graani se na
referendumu izjanjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana
usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za
promenu na referendumu glasala veina izalih biraa. Akt o promeni
Ustava koji je potvren na republikom referendumu stupa na snagu
kada ga proglasi NS. Ako NS ne odlui da akt o promeni Ustava stavi na

Pitanje o kome se graani referendumom izjanjavaju mora biti izraeno

jasno tako da se na njega moe odgovoriti reju "za" i "protiv", odnosno
"da" ili "ne". Kad se referendumom odluuje istovremeno o vie pitanja,
svako pitanje mora biti posebno formulisano na glasakom listiu. Kad
se referendum raspisuje radi prethodnog izjanjavanja graana, pitanje o
kome graani treba da se izjasne moe biti formulisano tako da se u
odgovoru na njega graanin opredeljuje za jednu od vie predloenih
mogunosti. Glasa se zaokruivanjem na glasakom listiu jednog od
moguih odgovora. Po zavrenom glasanju,glasaki odbor utvruje
rezultate glasanja na glasakom mestu i o tome sastavlja zapisnik.
Referendum je punovaan ako je na njemu glasala veina graana koji
imaju birako pravo i koji su upisani u biraki spisak u skladu s ovim
zakonom. Odluka o pitanju koje je bilo predmet izjanjavanja na
referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju glasala veina glasaa
i ova odluka je obavezna.
Kad su se graani referendumom prethodno izjasnili o odreenom
pitanju, organ koji donosi akt kojim se ureuje to pitanje duan je da ga
donese u skladu s voljom graana izraenom na referendumu, u roku
odreenom aktom o raspisivanju referenduma, a najkasnije u roku od 60
dana od dana odravanja referenduma.

25

Ako graani referendumom nisu potvrdili akt, odnosno nisu se izjasnili

za pitanje koje je bilo predmet izjanjavanja, o tom aktu, odnosno
pitanju, ne moe se ponovo odluivati na referendumu u roku kraem od
sest meseei od dana glasanja na referendumu. Ako su se graani
referendumom izjasnili za potvrivanje akta, akt ie usvojen danom
odravanja referendum, odnosno danom proglaavanja tog akta. Ako
graani referendumom nisu potvrdili akt, smatra se da taj akt nije ni
donet.
Graanin ima pravo, u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka,
odnosno izvrena radnja ili je uinjen propust, da podnese prigovor
komisiji za sprovoenje referendum, ako smatra da su time uinjene
nepravilnosti u sprovoenju referenduma, a ona odluuje o prigovoru u
roku od 48 sati od njegovog podnoenja. Ako je nepravilnost uinjena na
jednom ili vise glasakih mesta bitno uticala na rezultate glasanja,
nadlena komisija za sprovoenje izbora ponitie izjanjavanje na tim
glasakim mestima i odrediti vreme ponovnog izjaniavanja. Protiv
reenja optinske, gradske, pokrajinske ili Republike komisije donetog
po prigovoru, kao i u sluaju kad nadlena komisija nije odluila po
prigovoru u propisanom roku, podnosilac prigovora moe podneti albu
Vrhovnom kasacionom sudu, koji reava po albi u roku od 48 sati od
prijema albe i njegova odluka je konana.
NARODNA INICIJATIVA
Narodna inicijativa je ovlaenje jednog dela birakog tela da pokrene
postupak za promenu ustava ili donoenje formalnog zakona. Pri tome,
donosilac tih akata ima obavezu da po predlogu biraa postupi, tj. da
pokrene postupak za donoenje takvog akta.
Narodna inicijativa moe biti sprovedena kao republika. pokrajinska i u
jedinicima LS, kada nosi naziv graanska.
Predlog za promenu URS (ustavotvorna narodna inicijativa) moe
podneti 150.000, a pravo predlaganja zakona, drugih propisa i optih
akata (zakonodavna narodna inicijativa) ima najmanje 30.000 biraa.
Prema URS, NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100.000
biraa o pitanjima iz svoje nadlenosti.
Prema statutu APV, pravo predlaganja odluka i optih akata koje donosi
skuptina APV, ima najmanje 7.000 biraa, dok predlog za promenu
statuta APV moe podneti najmanje 40.000 biraa. (proveriti)
Graani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju inicijativni
odbor od najmanje tri lana koji imaju birako pravo. Inicijativni odbor
moe obrazovati posebne odbore za prikupljanje potpisa na pojedinim
mestima.
Predlog za promenu ili donoenje odgovarajueg akta, odnosno drugi
predlog obuhvaen narodnom inicijativom mora biti sainien tako da se
iz njega jasno vide pravci promena, odnosno reenja o kojima nadleni
organ treba da se izjasni i potpisuju ga lanovi inicijativnog odbora.
Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadlenom za donoenje
akta, odnosno za reavanje o pitanju na koji se predlog odnosi, radi
obavetenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi. Inicijativni odbor
prijavljuje prikupljanje potpisa Ministarstvu unutraniih poslova
-organizacionoj jedinici u optini na ijoj e se teritoriji prikupljati
potpisi. Potpisi graana stavljaju se na listu potpisnika narodne
inicijative, ija je sadrina propisana Zakonom o referendumu i narodnoj
inicijativi. Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve
zakona, a pri tom je prikuplien potreban broi potpisa, nadleni organ
duan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisi odlui na nain i po
postupku utvrenom Ustavom i zakonom, odnosno odgovarajuim
statutom i poslovnikom
Kad nadleni organ ne prihvati predlog, duan je da o tome obavesti
inicijativni odbor, a ako inicijativni odbor smatra da nadleni organ nije
pravilno postupio moe podneti albu Vrhovnom kasacionom sudu, koji

reava po albi u roku od 15 dana od prijema albe i ta odluka je

konana.
Bosina potpitanja
1) ta ne moze biti predmet referendum, 2) Koji su organi za
sprovoenje republikog referenduma 3) Razlika izmeu iniciranja i
pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako graanin. udruenje itd. a NS odluuje samo po predlogu ovlaenog
predlagaa.
IZVRNA VLAST
PREDSEDNIK REPUBLIKE - NADLENOST I AKTI
Predsednik izrazava drzavno jedinstvo RS.
Nadlenosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasina, 2)
nadlenost u okviru koje predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu
izmeu izvrne i zakonodavne vlasti i 3) supsidijarnu koja se ostvaruje u
sluaju ratnog i vanrednog stanja, kada NS ne moze da se sastane.
Klasinu nadlenost cine sledei poslovi :
- predstavlja RS u zemlji i inostranstvu;
- ukazom proglaava zakone,
- predlae NS nosioce funkcija;
- postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade;
- prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika;
- daje pomilovanja i odlikovanja;
- komanduje Vojskom i postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske
RS.
Ovlaenja predsednika kao posrednika izmeu izvrne i zakonodavne
vlasti su:
- Predlae NS kandidata za predsednika Vlade, poto saslua miljenje
predstavnika izabranih izbornih lista i duan je da NS predloi onog
kandidata za predsednika Vlade koji moe da obezbedi izbor Vlade,
- Pravo suspenzivnog veta :
Predsednik RS je duan da najkasnije u roku od 15 dana od dana
izglasavanja zakona, odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom
postupku, donese ukaz o proglaenju zakona, ili da zakon, uz pismeno
obrazloenje, vrati NS, na ponovno odluivanje ako smatra da zakon
nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrenim
meunarodnim
ugovorima
ili
opteprihvaeenim
pravilima
meunarodnog prava ili da pri donoenju zakona nije potovana
procedura propisana za donoenje zakona ili da zakon ne ureuje neku
oblast na odgovarajui nain.
Predsednik RS ne moe NS vratiti na ponovno odluivanje zakon o
kome su se gradani izjasnili na referendumu pre njegovog donoenja i
zakon koji su graani potvrdili na referendumu. Ako NS odlui da
ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odluivanje,
zakon se izglasava veinom od ukupnog broja poslanika. Predsednik RS
je duan da proglasi ponovno izglasani zakon. Ako predsednik
Republike ne donese ukaz o proglaenju zakona u Ustavom
predvienom roku, ukaz donosi predsednik NS.
- Pravo predsednika da raspusti NS na obrazloeni predlog Vlade :
Predsednik RS je duan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na
obrazloen predlog
Vlade rasputa NS, cenei opravdanost i dovoljnost razloga navedenih u
predlogu, ili da
Vladu i javnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade.
Ukaz je diskrecioni akt predsednika i ne moe biti predmet ocene
ustavnosti pred Ustavnim sudom, ali predsednik moze biti razreen zbog
povrede URS, ako nije postovao ustavne uslove za rasputanje NS.

26

Predsednik RS nee razmatrati predlog Vlade da se NS raspusti ako je

NS podnesen predlog da se Vladi izglasa nepoverenje, ako je Vlada
podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila
Vladin odgovor na interpelaciju.
Predsednik RS duan je da raspusti NS u sluajevima odreenim
Ustavom: ako NS u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne
izabere Vladu ili ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana
kad je prethodnoj Vladi prestao mandat (u sluajevima izglasavanja
nepoverenja Vladi, neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke
predsednika Vlade).
U oba sluaja, sa ukazom o rasputanju NS predsednik RS donosi
odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se oni
okonaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.
Predsednik RS ne moe da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno
stanje. Meutim, kada Predsednik RS raspusti NS, ona vri tekue i
neodlone poslove, a u sluaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja,
uspostavlja se njena puna nadlenost, koja traje do okonanja ratnog ili
vanrednog stanja i tada se ona sastaje bez poziva.
Supsidijarna nadlenost Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno
stanje. Kad NS nije u mogunosti da se sastane, odluku o proglaenju
vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno predsednik RS, predsednik
NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i NS, kao i mere
odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja. Kada
je u pitanju proglaenje vanrednog stanja, te mere odstupanja LJiMP
donosi Vlada uredbom, u slucaju da NS ne moe da se sastane, ali uz
supotpis predsednika RS.
- Akti
Predsednik RS donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, nareenja i dr.
pravne akte.
Ukazom predsednik RS :
- proglaava zakon,
- rasputa NS,
- postavlja i opoziva ambasadore,
- daje odlikovanja i
- postavlja, unapreuje i razreava oficire Voiske RS.
Odlukom predsednik RS :
- raspisuje izbore za narodne poslanike,
- predlae NS kandidata za predsednika Vlade,
- daje pomilovanja,
- imenuje generalnog sekretara, efa Kabineta, savetnike predsednika RS
i druge funkcionere u Generalnom sekretarijatu predsednika RS i
- odluuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte.
Nadlenosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donoenjem
odluka, pravila, naredaba, nareenja i drugih pravnih akata koji su
odreeni zakonom.
Ukazi i Odluke se objavljuju u "Slubenom glasniku RS".
Bosina potpitanja
1) Koja su ovlaenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja,
2) Ko proglaava ratno stanje, 3) Koje su to odluke iz nadlenosti NS
koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja, 4) ta
moe ograniiti za vreme rata - slobodu kretanja i dr. 5) Koliko dugo ta
ogranicenja mogu trajati, 6) Koji akt donosi za vreme neposredne ratne
opasnosti, 7) Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja - naredbe, 8)
Koje su nadleznosti predsednika republike, 9) Koja su mu ovlascenja u
odnosu na vojsku, 10) Ko proglasava Ustav i cime - NS, odlukom, 11)
Ko menja predsednika republike kada je u inostranstvu, 12) Kad mu
prestane mandate, 13) U kom roku se moraju raspisati izbori za
predsednika republike u tom slucaju, 14) Kada ce predsednik RS
iskoristiti pravo na suspenzivni veto, 15) Kojom vecinom se izglasava
zakon po drugi put, 16) U kom roku proglasava zakon - 15 dana.

Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika

Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban dravljanin RS, sa
prebivalitem u RS.
Izbore za predsednika RS raspisuje predsednik Narodne skuptine
odlukom, koja se objavljuje u Slubenom glasniku RS.
Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata
predsednika RS, tako da se okonaju u narednih 60 dana od dana
raspisivanja izbora.
Ako se mandat predsednika RS produi zbog ratnog ili vanrednog
stanja, izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se odre najkasnije
tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje.
Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran,
izbori za
predsednika RS raspisuju se tako da se odre najkasniie tri meseca od
dana kada
predsedniku RS prestane mandat.
Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne moe protei manje od
30 ni vie od 60 dana. U odluci o raspisivanju izbora utvruje se dan
glasanja za predsednika RS i dan od kada poinju da teku rokovi za
sprovoenje izbornih radnji. Kao dan glasanja mora da se odredi dan
kada se ne radi: subota ili nedelja.
Kandidata za predsednika RS mogu da predloe :
- politika stranka koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o
raspisivanju izbora objavljena u Slubenom glasniku RS,
- koalicija politikih stranaka i
- grupa graana.
Grupu graana pismenim sporazumom osniva najmanje deset biraa iji
potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv.
Predlog kandidata moe biti podnesen samo ako ga svojim potpisima
koji su overeni kod suda podri najmanje 10.000 biraa. Bira moe
potpisom podrati samo jednog kandidata. Predlog kandidata podnosi se
RIK najkasnije 20 dana pre dana izbora. Predlaga kandidata moe
povui predlog kandidata do dana utvrivanja liste kandidata za izbor
predsednika Republike. Kandidat moe odustati od kandidature do dana
utvrivanja liste kandidata za predsednika RS, pismenim putem,
overenim kod suda.
RIK utvruje listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana
pre dana izbora i objavljuje je u Slubenom glasniku RS narednog
dana. Lista kandidata za izbor predsednika RS sadri ime i prezime
kandidata i naziv predlagaa kandidata, odnosno naznaku da je
kandidata predloila grupa graana, ako grupa graana nema naziv.
Redni broi kandidata na listi utvruje se rebom, u prisustvu
predstavnika predlagaa kandidata.
Glasanje za predsednika RS vri se glasakim listiima. Pored naznake
da se glasa za predsednika RS, glasaki listi za izbor predsednika RS
sadri redni broj kandidata koji je utvren na listi kandidata za
predsednika RS, ime i prezime kandidata i naziv predlagaa kandidata,
odnosno naznaku da je predlaga grupa graana ako grupa graana
nema naziv i objanjenie da se glasa samo za iednog kandidata tako to
se zaokrui redni broi ispred imena i prezimena kandidata.
Nevaei glasaki listi je glasaki listi koji nije popunjen ili glasaki
listi koji je tako popunjen da se ne moe pouzdano utvrditi za kog
kandidata je bira glasao.
RIK zapisniki utvruje i objavljuie konane rezultate izbora u
Slubenom glasniku u roku od 96 sati od zatvaranja birakih mesta, a
do objavljivanja konanih rezultata izbora, RIK objavljuje privremene
rezultate izbora.
Za predsednika RS izabran je kandidat koji je dobio veinu glasova
biraa koji su glasali, bez obzira na odziv biraca. Broj biraa koji su
glasali utvruje se na osnovu broja glasakih listia koji se nalaze u
glasakoj kutiji.

IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS

Predsednik Republike bira se na osnovu opteg i jednakog izbornog
prava na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i linim glasanjem.

Ako nijedan kandidat ne dobiie veinu glasova biraa koji su glasali,

glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. Dan

27

ponovljenog glasanja utvruje RIK odlukom, koja se objavljuje u

"Slubenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi.
Na ponovljenom glasanju uestvuju dva kandidata koja su dobila najvei
broj glasova. Vise od dva kandidata uestvuju na ponovljenom glasanju
ako ih vise deli prvo ili drugo mesto.
Na glasakom listiu na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je
kandidat koji je na prvom glasanju dobio najvie glasova, a ako imaju
isti broj glasova redosled se utvruje rebom.
Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat
koji ie dobio najvei broj glasova.
Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova,
glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. Ako od prvog glasanja do dana
ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi birako pravo, ponavlja se
celi izborni postupak.
Mandat predsednika RS poinje polaganjem zakletve pred Narodnom
skuptinom, iji je tekst utvren u Ustavu. To je sveana izjava kojom se
zasniva moralna obaveza i odgovornost predsednika. Ako NS nije u
redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat, sastaje se da bi
predsednik RS pred njom poloio zakletvu.
Predsednik Republike bira se na 5 godina da bi se obezbedio kontinuitet
vladavine i dravno i nacionalno jedinstvo. Niko ne moe vie od dva
puta da bude izabran za predsednika Republike, bez obzira na to koliko
su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske sukcesije.
Meutim, izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za
sprovoenje ustava smatrae se prvim izborom.
Predsedniku RS mandat ne moe istei dok traje ratno ili vanredno
stanje, ve se produava po sili Ustava dok ne isteknu tri meseca od
dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje. Predsednik Republike
kome je mandat produen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve
nadlenosti kao i pre produetka mandata.
Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na koje je
izabran.
Pre isteka vremena na koje je izabran, predsedniku Republike mandat
prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razreen.
Predsednik RS moe podneti pismenu ostavku, koju dostavlja
predsedniku NS, te mu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu
skupstinu. Nije potrebno da mu NS konstatuje podnoenje ostavke, kao
u sluaju nosilaca javnih funkcija koje je ona izabrala, jer mu ona nije
dala mandat, ve birai na neposrednim izborima.
Predsednik RS duan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku
i pri tome moe da je obrazloi. Danom podnosenja ostavke prestaje mu
mandat.
Predsednik Republike moe podneti ostavku ili biti razreen za vreme
dok mu je mandat produen.
Razreenje predsednika Republike moe Narodnoj skuptini da predloi
najmanje 1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav.
Ustavni sud duan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut
postupak za razreenje odlui o tome da li je predsednik Republike
povredio Ustav. Ako Ustavni sud odlui da je predsednik RS povredio
Ustav, razreava se ako za njegovo razreenje glasa 2/3 narodnih
poslanika. Ako Ustavni sud odlui da predsednik RS niie povredio
Ustav, postupak za razreenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda
bude objavljena u "Slubenom glasniku RS".
Ako predsednik RS podnese ostavku, bude razreen ili spreen da
izvrava svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik narodne skuptine
najdue tri meseca. Dok zamenjuje predsednika RS, predsednik NS
ovlaen je da predstavlja RS u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna
i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspie izbore
za NS, da predlae NS kandidata za predsednika Vlade, da vri
nadlenosti u oblasti odbrane RS i da komanduje vojskom Srbije.
Predsednik NS, znai, ne moe da vri pravo supsenzivnog
zakonodavnog veta, da predlaze NS nosioce funkcija, osim kandidata za
predsednika Vlade, da postavlja i opoziva ukazom ambasadore, da daje
pomilovanja, da raspusti NS. Ipak, duan je da raspusti Narodnu
skuptinu u svim sluajevima u kojima je to ustavna dunost
predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.

Predsednik ne moze obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu

delatnost, uziva imunitet kao NP, o njegovom imunitetu odlucuje NS.
Bosina potpitanja
l)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste
u RS da bi mogao podneti kandidaturu - po starom Zakonu o izboru
predsednika, najmanje godinu dana pre dana odreenog za odrzavanje
izbora, a po novom, nema te odredbe, samo postoji odredba u kojoj se
podnosi potvrda o prebivalitu, 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da
ispinjava, 3)Postupak izbora predsednika RS, 4) Koji su ovlaeni
predlagai kandidata - po Zakonu o izboru predsednika republike, 5)
Kome se predaje lista kandidata i ko proglasava izbornu listu, 6) Na
osnovu cega se sastavlja glasacki listic - na osnovu proglasenih izbornih
listi, 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke, 8) Kad se smatra da
je jedno lice izabrano za predsednika RS, 9)Koliko traje mandat
predsednika republike, 10) Moze li predsednik RS biti reizabran, 10)
Racuna li se Tadicu mandat koji je zapoceo pre stupanja na snagu novog
URS - ne, 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre
isteka roka na koji je izabran, 12) Opoziv tj. razresenje predsednika RS,
13) Kako se regitliu pitanja koja nisu regulisana zakonom o izboru
predsednika RS - shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih
poslanika.
ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS
Predsednika biraju birai te je njegov poloaj jai nego u klasicnom
parlamentarnom sistemu u odnosu na NS. Ukazom proglasava zakone
koje donosi NS.
Predsednik Republike predlae NS mandatara za sastav nove Vlade
nakon odranih konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon
izbora osvojile poslanika mesta u parlamentu, predlaze NS 10
kandidata za sudiie Ustavnog suda, a ona bira 5. Isto tako, NS predlae
predsedniku RS 10 kandidata, a on bira 5. Predsednik Republike
predlae NS i kandidata za predsednika Vlade.
Ima pravo na suspenzivni veto. Ima jedan izuzetak kada predsednik ne
moze vratiti zakon na ponovno izglasavanje, a to je kada su se graani o
njemu izjasnili na referendumu ili su ga potvrdili na referendumu.
Prilikom vraanja zakona uz pismeno obrazloenje, skuptina vraeni
zakon izglasava veinom od ukupnog broja poslanika. Takav zakon je
duan Predsednik da proglasi ukazom, a ako to ne ucini onda ce ukaz
doneti Predsednik NS.
Kada NS nije u mogunosti da se sastane odluku o proglaenju
vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik
Narodne skuptine i predsednik Vlade pod istim uslovima kao i Narodna
skupstina.
Kad NS nije u mogucnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od
ljudskih i manjinskih prava moe propisati Vlada, uredbom, uz supotpis
Predsednika RS.
Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupstina, ona je
potvruje u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno im bude u
mogucnosti da se sastane. Ako NS ne potvrdi ovu odluku, odluka
prestaje da vai zavretkom prve sednice Narodne skuptine odrane po
proglaenju vanrednog stanja.
Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije
propisala Narodna skuptina, Vlada je duna da uredbu o merama
odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj
skuptini u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno im NS bude
u mogunosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da
vae 24 sata od poetka prve sednice Narodne skuptine odrane po
proglaenju vanrednog stanja.
Kad Narodna skuptina nije u mogucnosti da se sastane, Odluku o
proglaenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike,
predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade. Kad Narodna
skuptina ne moe da se sastane, mere odstupanja od Ustavom

28

zajemenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvruju predsednik

Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade.
Izbore za NS raspisuje predsednik Republike, a izbore za predsednika
Republike raspisuje Predsednik NS.
Vano ovlaenje Predsednika Republike je i rasputanje parlamenta na
obrazloen predlog Vlade.
Vazno je i razreenje Predsednika, na osnovu odluke NS, a uz uesce
Ustavnog suda.
Predsednik Republike polae zakletvu pred NS, od kog asa mu poinje
tei mandat.
Kad predsednik Republike podnese ostavku, o tome obavetava
predsednika Narodne skuptine i javnost. Predsednik Narodne skuptine
ovo obavetenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obavestava ih
da, u skladu sa Ustavom, preuzima vrenje dunosti predsednika
Republike do izbora predsednika Republike. Istovremeno, predsednik
Narodne skupstine raspisuje izbore za predsednika Republike.

Vlada kao vrh dravne vlasti usmerava i usklauje rad organa dravne
uprave i vri nadzor nad njihovim radom. U okviru nadzora, ima dva
ovlaenja : ako organ dravne uprave ne donese propis, donosi ga
Vlada ako bi nedonoenje propisa moglo izazvati tetne posledice po
ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee
vrednosti; Vlada moe ponititi ili ukinuti propis organa dravne uprave
koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za
donoenje novog propisa.
Vlada vri i druge poslove odreene URS i zakonom, pa tako prema
Zakonu o Vladi, Vlada se stara o ustavnosti i zakonistosti, tako to je
duna da obustavi od izvrenja opti akt optine, grada i grada Beograda
za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, reenjem koje stupa na
snagu kad se objavi u Slubenom glasniku RS". Reenje o obustavi od
izvrenja prestaje da vai ako Vlada u roku od pet dana od objavjiivanja
reenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opteg
akta.

ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE

Kada NS nije u mogunosti da se sastane, odluku o proglaenju
vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik NS i
predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skuptina.
Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, mere kojima se
odstupa od ljudskih i manjinskih prava moe propisati Vlada, uredbom,
uz supotpis predsednika Republike.
Vlada predlae predsedniku RS uvoenje vanrednog stanja na delu
teritorije RS i akte kojima se preduzimaju mere u vanrednom stanju.
Vlada moe predloiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja
donese akte u pitanjima iz nadlenosti Narodne skupstine.
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini predlae predsednik
Republike, poto saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista.
Predsednik Republike moe traiti da Vlada zauzme stav o pojedinim
pitanjima iz njene nadlenosti. Vlada je duna da o zauzetom stavu
odmah obavesti predsednika Republike. Vlada moze da predloi
predsedniku RS, putem obrazloenog pismenog predloga, raspustanje
NS, o emu predsednik mora da odluci u roku od 72h, cenei
opravdanost i dovoljnost razloga. Ukoliko to ne uradi mora da obavesti
Vladu i javnosti, o razlozima neprihvatanja predloga. Vlada ne moe
predloiti rasputanje NS , ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja
nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanje izglasavanja
poverenja ili ako NS ne prihvati Vladin odgovor na interpelaciju.
Bosina potpitanja
Ko proglaava ratno stanje

Vlada zastupa RS kao pravno lice i pri tome vri prava i obaveze koje
RS ima kao osniva javnih preduzea, ustanova i drugih organizacija.
Vlada raspolae imovinom RS, ako zakonom nije to drugo odreeno.
Donosi uredbe i druge opste akte radi izvrsavanja zakona.
Akti Vlade su : uredbe odluke, reenja i zakljuci.
Uredbom Vlada podrobnije razrauje odnos ureen zakonom, u skladu
sa svrhom i ciljem zakona.
Odlukom Vlada osniva javna preduzea, ustanove i druge organizacije,
preduzima mere i ureuje pitanja od opteg znaaja i odluuje o drugim
stvarima za koje je zakonom ili uredbom odreeno da ih Vlada ureuje
odlukom.
Reenjem Vlada odluuje o postavljenjima, imenovanjima i
razreenjima, u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od
pojedinanog znaaja.
Vlada donosi zakljuke kad ne donosi druge akte.
Vlada usvaja memorandum o budetu, koji sadri osnovne ciljeve
politike javnih finansija i makroekonomske politike.
Strategijom razvoja Vlada utvruje stanje u oblasti iz nadlenosti RS i
mere koje treba preduzeti za njen razvoj.

VLADA - NADLENOST I AKTI

Deklaracijom se izraava stav Vlade o nekom pitanju.
Nadlenosti prema URS su :
Utvrivanje i voenje unutranje i spoljne politike :
U okviru spoljne politike, Vlada odrava odnose RS sa drugim
dravama, me. organizacijama i institucijama (na predlog Vlade
predsednik RS, postavlja i opoziva ambasadore RS), uspostavlja prekida
diplomatske odnose sa drugim dravama, uestvuje u
zakljuivanju, ratifikovanju i primeni me. Ugovora, odluuje o
ulanjenju RS u me. organizacije i dr.
Vlada utvruje i vodi unutranju politiku i to kako optu, tako i u
pojedinim upravnim oblastima - po resorima, npr, ekonomsku, socijalnu
i sl.
Vlada predlae zakone, budet i druge opte akte. Kada zakone i druge
opte akte podnese drugi predlaga Vlada daje o njima miljenje.
Izvravanje zakona i drugih optih akata NS je bitna nadlenost Vlade i
to na taj nain to donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja
zakona. Uredbe su dakle izvrnog karaktera i Vladino generalno
ovlaenje za donoenje uredbi proizilazi iz Ustava.

Vlada donosi poslovnik kojim, u skladu sa zakonom o Vladi, propisuje

ureenje, nain rada i odluivanja Vlade. Nain rada i odluivanja Vlade
i akti koje donosi predsednik Vlade, detaljnije se ureuju poslovnikom
Vlade.
Vlada donosi odluke na sednici veinom glasova svih lanova Vlade. U
sluaju da Vlada ima paran broj lanova odluka je doneta ako za nju
glasa najmanje ___ svih lanova Vlade, pod uslovom da je za nju glasao
predsednik Vlade.
Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi
ili na predlog veine lanova Vlade. On predlae dnevni red i
predsedava sednicom, a njom moe predsedavati potpredsednik koga on
odredi.
Vlada radi i odluuje na sednici na kojoj prisustvuje veina lanova. Na
sednici Vlade uestvuju lanovi Vlade, Generalni sekretar, direktor
Republikog sekretariiata za zakonodavstvo i druga pozvana lica.
Glasanje je javno, a lan Vlade moe da izuzme miljenje, uz
obrazloenje, to se konstatuje na zapisniku. O toku sednice Vlade vodi

29

se zapisnik. Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode

stenografske beleke koje se smatraju slubenom tajnom stroge
poverljivosti.
Bosina potpitanja
l)Zakljucuje li meunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju
politiku? 3) Koji je
najznacajniji opsti akt vlade - uredba, 4) Koji su ostali opsti akti vlade i
cemu sluze
SASTAV I IZBOR
Vladu kao kolegijalni organ ine predsednik Vlade, jedan ili vie
potpredsednika Vlade i resorni ministri. Vlada moe imati ministre bez
portfelja. Broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja odreuje
NS pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika
Vlade.
Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu politikog
delovanja Vlade, usklauje rad lanova Vlade, predstavlja Vladu i saziva
i vodi njene sednice. Predsednik Vlade moe ostalim lanovima Vlade
davati obavezna uputstva i posebna zaduenja, shodno programu i
politici Vlade, a lan Vlade moe zahtevati da Vlada odlui da li je pri
tome predsednik Vlade prekoraio svoja ovlaenja.
Potpredsednik Vlade usmerava i usklauje rad organa dravne uprave u
oblastima koje odredi predsednik Vlade, s tim da ga predsednik Vlade
moe ovlastiti da rukovodi projektom iz delokruga vie organa dravne
uprave.
Predsednik Vlade odreuje potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje za
vreme odsutnosti ili spreenosti sa svim ovlaenjima predsednika
Vlade, izuzev ovlaenja na predlaganje izbora ili razreenja lana
Vlade, a u svemu ostalom na njegov poloaj shodno se primenjuju
odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre.
Ministar je lan Vlade koji upravlja radom ministarstva (ukoliko je bez
portfelja ne upravlja ministarstvom) i moe podnositi Vladi predloge za
ureivanje pitanja iz nadlenosti Vlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme
stav o pitanju iz njegove nadlenosti. Ministar je duan da obavetava
Vladu o svemu to je bitno za voenje politike i odluivanje Vlade i
odgovoran je za sprovoenje programa i politike Vlade, za odluke i mere
koje je doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvravanje
obaveznih uputstava i posebnih zaduenja koja mu je odredio
predsednik Vlade.
Sukob interesa : lan Vlade ne moe biti na drugoj javnoi funkciji u
dravnom organu, organu AP, optine, grada, grada Beograda, niti vriti
delatnost koja je po zakonu nespojiva s dunou lana Vlade, niti
stvoriti mogunost sukoba javnog i privatnog interesa. Duan je da se u
svemu povinuje propisima kojima se ureuje sukob interesa pri vrenju
javnih funkeija. To znai da Vlada pripada tipu neposlanike Vlade u
kojoj se razdvajaju funkcije kontrolora (NS) i kontrolisanog (vlade) i
time omoguuje objektivnost u sprovoenju politike odgovornosti
Vlade pred skuptinom. Njeni lanovi uzivaju poverenje veine u NS i u
vladi su samo predstavnici politike veine.
Imunitet : Predsednik i lan Vlade ne odgovaraju za miljenje izneto na
sednici Vlade ili NS, ili za glasanje na sednici Vlade. Oni uivaju
imunitet kao narodni poslanik i o njhovom imunitetu odluuje Vlada.
Izbor Vlade :
Vladu bira Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja, na predlog
kandidata za predsednika Vlade. Novoizabrana NS se raspusta ako u
roku od 90 dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu.
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini predlae predsednik
Republike, poto saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista.

Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skuptini ima svojstvo

mandatara, te iznosi program Vlade i predlae njen sastav.
NS posle obavljene rasprave, odluuje o izboru Vlade u celini tj.
istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i lanova
Vlade. Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala veina od ukupnog
broja narodnih poslanika.
Mandat Vlade poinje da tee od polaganja zakletve pred NS i traje do
isteka mandata NS koja ju je izabrala. Mandat Vlade prestaje pre isteka
vremena na koje je izabrana rasputanjem NS, izglasavanjem
nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, izglasavanjem nepoverenja
predsedniku Vlade, ostavkom Vlade i ostavkom predsednika Vlade.
Mandat clana Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabran,
konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u NS i razreenjem
od strane NS na predlog predsednika Vlade.
Vlada kojoj je prestao mandat moe vriti samo poslove odreene
zakonom, te po Zakonu o Vladi vrsi samo tekue poslove i ne moe
predlagati NS zakone i druge opte akte niti donositi propise, osim ako
je njinovo donoenje vezano za zakonski rok ili to nalau potrebe
drave, interest odbrane ili prirodna, privredna ili tehnika nesrea. Ona
ne moe postavljati dr. slubenike na poloai u organima dr. uprave, a
pri vrenju osnivakih prava RS moe jedino da imenuje ili da
saglasnost na imenovanje vrioca dunosti direktora i lanova upravnog
i nadzornog odbora. Vlada kojoj je prestao mandat ne moe predsedniku
RS predloiti rasputanje NS.
Nova Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle
konstituisanja NS.
lan Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima
ista ovlaenja kao lan Vlade koji je podneo ostavku.
Bosina potpitanja : 1) Kada se bira vlada, 2) Kako se bira vlada, 3)
Koliko traje mandat vlade - 4 god. tj. do isteka mandata NS koja ju je
izabrala, 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova.
ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST
Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za politiku RS, za izvravanje
zakona i drugih optih akata NS i za rad organa dravne uprave.
Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva
odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoi skuptini.
Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su : interpelacija, glasanje o
nepoverenju, glasanje o
poverenju Vladi i poslaniko pitanje.
Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke, izglasavanje
nepoverenja u NS lanu Vlade i razresenje lana Vlade u NS.
Interpelacija : Najmanje 50 narodnih poslanika moe podneti
interpelaciiu u vezi sa radom Vlade ili pojedinog lana Vlade. Vlada je
duna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana. NS raspravlja i
glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade
kome je interpelacija upuena. Izglasavanjem prihvatanja odgovora NS
nastavlja da radi po usvojenom dnevnom redu. Ako NS glasanjem ne
prihvati odgovor Vlade ili lana Vlade, pristupie se glasanju o
nepoverenju Vladi ili lanu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju
odgovora na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno lan Vlade ne
podnese ostavku .O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne moe se
ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana.
Glasanje o nepoverenju Vladi je najmocnije oruje kontrole NS.
Najmanje 60 narodnih poslanika moe predloziti NS da se Vladi ili
pojedinom njenom clanu izglasa nepoverenje.Vladi ili njenom clanu je
izglasano nepoverenje veinom glasova od ukupnog broja narodnih
poslanika. Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoj narednoj
sednici NS, a najranije po isteku 5 dana od podnoenja predloga.
Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u

30

istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. Ako NS

izglasa nepoverenje Vladi, predsednik RS je duan da pokrene postupak
za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana
od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je duan da raspusti
NS i raspie izbore. Ako NS izglasa nepoverenje lanu Vlade,
predsednik Vlade je duan da pokrene postupak za izbor novog lana
Vlade u skladu sa zakonom. Ako Vladi ili lanu Vlade ne bude izglasano
nepoverenje, potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za
glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.
Glasanje o poverenju Vladi : sama Vlada moe predloziti NS da se glasa
o svom poverenju. Predlog Vlade se razmatra na prvoj narednoj sednici
NS, a najranije po isteku pet dana od podnoenja predloga. Vlada moe
zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS
koja je u toku, nakon okonanja rasprave pristupa se glasanju o
predlogu. Vladi nije izglasano poverenje ako veina od ukupnog broja
narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi. Ako NS ne izglasa
poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat a predsednik RS je duan da
pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu
u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik RS je
duan da raspusti NS i raspise
izbore.
Poslaniko pitanje je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje
odgovornosti Vlade pred NS. Njegova prava svrha je da se Vlada ili njen
lan kritikuje i kompromituje, tj. da se oslabi ugled Vlade i stvori osnov
za stroi oblik njene odgovornosti. Narodni poslanik ima pravo da
postavi poslaniko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz njihove
nadlenosti i ono mora biti jasno formulisano. Poslaniko pitanje
postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje poslanika
koji postavlja pitanja ne moe da traje due od tri minuta. Poslanika
pitanja postavljaju se Vladi, u prisustvu lanova Vlade, u vreme
predvieno Poslovnikom NS. Na usmeno postavljeno poslaniko
pitanje, Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti.
Ako je za davanje odgovora potrebna odreena priprema, oni to moraju
odmah obrazloiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom
obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno, a u
izuzetnim sluajevima 30 dana. Pisan odgovor Vlade, odnosno
nadlenog ministra, dostavlja se narodnim poslanicima. Posle datog
odgovora na poslaniko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje
ima pravo da, u trajanju od najvie pet minuta, komentarie odgovor na
svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na
dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u
trajanju od najvie pet minuta.
Predsednik Vlade moe predloiti NS razreenje pojedinog lana Vlade.
NS razmatra i glasa o predlogu za razreenje lana Vlade na prvoj
narednoj sednici, a odluka je doneta ako je za nju glasala veina od
ukupnog broja narodnih poslanika. Clanu Vlad koji je razresen mandat
prestaje danom donosenja odluke o razresenju.
lanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije
ostavke. Ostavku podnosi predsedniku Vlade, koji je dostavlja
predsedniku NS, koja je konstatuje.
Ovlaenja ministra kome je prestao mandat vri lan Vlade koga
predsednik Vlade ovlasti.
Predsednik Vlade duan je da predloi NS izbor novog ministra u roku
od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar
izabran je veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Predsednik Vlade moe podneti ostavku NS, konkretno predsedniku NS
i istovremeno o njoj obavetava predsednika RS i javnost. NS na prvoj
narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.
Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.

Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik RS je duan

da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu
Vladu u roku od 30 dana od dana
konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik RS je duan da
raspusti NS i raspie
izbore.
Odgovornost ministra, pored politike odgovornosti, o kojoj je bilo rei,
podlee i pravnoj i materijalnoj odgovornosti.
Krivina odgovornost ministra postoji kad on prilikom vrenja svoje
dunosti uini neko delo kanjivo po krivinom zakonu i to se razlikuje
od njegove odgovornosti kao privatne linosti kad uini "obino" kr.
delo.
Materijalna odgovrnost ministra je odgovornost za tetu nastalu prilikom
vrenja njegove slu. dunosti nanesenu nekom njegovom nezakonitom
radniom, te se i ovaj oblik odgvornosti razlikuje od odg. ministra kao
privatne linosti zbog neizvrenja nematerijalnih obaveza.
Bosina potpitanja
1) Koji su instrumenti kontrole vlade, 2) Kako se mogu postavljati
poslanicka pitanja, 3) Sta je interpelacija, 4) Sta je opasnije :
interpelacija ili poslanicko pitanie- interpelacija, 5) Ako se glasa o
nepoverenju vladi ( 60 poslanika pokrece) i ono bude izglasano sta se
dalje desava, 6) Kome odgovara
ODNOS VLADE I NS
NS bira Vladu, na predlog presednika RS.
lanovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici, sustina je da se
izbegne preteran uticaj Skuptine na Vladu. Vlada u celini i pojedinacno
ministri odgovaraju pred NS, a instrument kontrole Vlade od strane NS
su interpelacija, izglasavanje nepoverenja vladi, neizglasavanje
poverenja Vladi i poslanicko pitanje.
Vlada predlae zakone i druge opte akte Narodnoj skuptini i daje
miljenja o predlozima zakona i drugih optih akata koje nije sama
predloila.
Vlada svake godine predlae Narodnoi skuptini na usvajanje budeta
RS. Predlog budeta podnosi se Narodnoj skuptini najkasnije do 1.
novembra tekue godine. Vrlo vano sredstvo kontrole parlamenta nad
radom vlade jeste izglasavanje budeta, jer vlada ne moze upravljati bez
sredstava, moze samo privremeno.
Vlada podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o svom radu za proteklu
godinu najkasnije 60 dana pre podnoenja predloga zavrnog rauna
budeta Republike Srbije.
Na zahtev NS, Vlada i svaki njen lan duni su da joj podnesu izvetaj o
svom radu.
Vlada je duna da zauzme stav o predlogu Narodne skupstine koji je
podnet u pitanju iz nadlenosti Vlade. Vlada moe predloiti NS da
raspravi pitanje iz nadlenosti Vlade i da o njemu zauzme
stav.
Predstavnici Vlade uestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju
zakona i drugih optih akata koje je predloila Vlada. Pri usvajanju
zakona i drugih optih akata koje Vlada nije predloila duni su da
uestvuju na zahtev Narodne skupstine.
Vlada i svaki njen lan duni su da dostave Narodnoj skuptini izvetaje
i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad
Vlade ili njenog lana.
Bosina potpitanja

31

1) Nadlenosti, 2) Kako NS kontrolise vladu - kroz interpelaciju, pitanie

izslasavanja nepovrenja vladi i poslanicko pitanie, 3) Kako tece
postupak po interpelaciji.
ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS
Dravna uprava je deo izvrne vlasti RS koji vri upravne poslove u
okviru prava i dunosti RS - poslovi dravne uprave.
Prema URS, DU je samostalna, vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad
odgovara Vladi. Poslove DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU
odreeni zakonom.
Unutranje ureenje mintstarstava i dr.ograna DU i njihovu organizaciju
propisuje Vlada.
Dravnu upravu cine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava
i posebne organizacije -organi dravne uprave. Organi dravne uprave i
njihov delokrug odreuje se zakonom.
Rad organa dravne uprave podlee nadzoru Vlade.
Narodna skupstina nadzire rad organa dravne uprave preko nadzora nad
radom Vlade i lanova Vlade.
Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinanih akata
organa dravne uprave donesenih u upravnim stvarima.
Pojedini poslovi dravne uprave iz nadlenosti RS zakonom se mogu
poveriti AP, optinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim
preduzeima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama.
Imaoci javnih ovlaenja, a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg
ostvarivanja prava i obaveza graana i zadovoljavanja njihovih potreba
od neposrednog interesa za zivot i rad RS, AP i jedinice LS, mogu
osnivati javne slube.
RS, AP i LS mogu osnovati javne sluzbe.
Organi dravne uprave su :
Ministarstva, kao jedini samostalni organi DU u RS
Neka od njih su: spoljnih poslova, odbrane, unutrasnjih poslova, pravde,
finansija, zdravlja, prosvete i sporta, za ljudska i manjinska prava itd.
Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave, inspektorati, direkcije i
sluzbe.
Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima
u obliku zavoda, sekretarijata, direkcija, agencija i centara
Nad njima neposredni nadzor vrsi Vlada, osim kad je u pogledu nekih
od ovih organizacija zakonom predvien ministarski nadzor.
Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge, radi vrsenja
poslova drzavne uprave izvan sedista organa DU.
Nadlenosti organa dravne uprave su :
- Uestvovanje u oblikovanju politike Vlade : pripremaju nacrte zakona,
druge propise i opte akte za Vladu i predlau Vladi strategije razvoja i
druge mere
- Praenje stanje u oblastima iz svoga delokruga, preduzimaju mere ili
predlau Vladi donoenje propisa i preduzimanje mera na koje je
ovlascena
- Izvravanje zakona, dr. propisa i optih akata NS i Vlade tako to
donose propise, reavaju u upravnim stvarima, izdaju javne isprave itd.
- Donoenje propisa : Ministarstva i posebne organizacije donose
pravilnike, naredbe i uputstva. Mogu donositi propise samo kad su na to
izriito ovlaeni zakonom ili propisom Vlade.
Pravilnikom se razrauju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.
Naredbom se nareuje i zabranjuje neko ponaanje u jednoj situaciji
koja ima opti znaaj.
Uputstvom se odreuje nain na koji organi drzavne uprave i imaoci
javnih ovlaenja izvravaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.
Ne donose uredbe, jer je to u nadleznosti Vlade.
Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u Slubenom glasniku RS".
Reavanje u upravnim stvarima - u II stepenu donosei konano resenje

Ministarstva u okviru svojih nadlenosti:

- Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS, dostavljaju
ih Vladi, koja ih predlae NS
- Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi Vlada - predlagaka
funkcija
- Izvravaju zakone, druge propise i opte akte NS i Vlade,
- Donose OPA za izvravanje zakona i drugih propisa, kada su za to
izriito ovlaeni zakonom
- Vre nadzor i kontrolu nad sprovoenjem zakon i drugih propisa
- Resavaju u upravnom stvarima (ako bude pitala - lice nezadovoljno
aktom ministra, pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbe pred
Upravnim sudom Srbije)
Zajedniki poslovi ministarstva su:
1) ostvarivanje meunarodne saradnje i staranje o njenom unapreenju,
2) usklaivanje propisa sa pravom Evropske unije,
3) predlaganje pokretanja postupka za voenje pregovora i zakljuivanje
meunarodnih
ugovora s drugim dravama i meunarodnim drganizacijama,
4) pripremanje nacrta meunarodnih ugovora,
5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji meunarodnih ugovora,
6) primena ratifikovanih meunarodnih ugovora.
Ministarstvo pravde obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na:
1) krivino zakonodavstvo, 2) obligacione odnose i nasledivanje, 3)
postupak pred sudovima, 4) organizaciju i rad pravosudnih organa, 5)
pravosudni ispit, 6) vetaenje, sudske tumae, 7) izvrenje sankcija, 8)
amnestiju i pomilovanje, 9) ekstradiciju, 10) advokaturu, 11) izbor
nosilaca pravosudnih funkcija, 12) meunarodnu pravnu pomo.
Bosina potpitanja
1) Vrste organa drzavne uprave, 2) Nadleznost organa drzavne uprave,
3) Koja su drzavna
ministarstva - vojske, finansija, spoljnjih poslova, pravde , 4) Koji su
organi u sastavu ministarstva
5) Koji poslovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose, 6) Donosi
li uredbe - ne, njih donosi vlada, 7) Koji su poslovi ministarstva pravde,
8)Nadzorna funkcija ministarstva, 9) Sta ako je neko nezadovoljan
aktom ministra - pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbe pred
nadleznim sudom, 10) Moze li ministar da donese pravilnik bez izricitog
ovlascenja - ne, Vlada - moze uredbu, ali da bude u saglasnosti sa
zakonom.
USTAVNI SUD - NADLENOST
Nadlenost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne definicije.
Prema URS, Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji
titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.
Prema URS, Ustavni sud odluuje o saglasnosti :
1) zakona i drugih optih akata sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima
meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima,
2) potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom,
3) drugih optih akata sa zakonom,
4) statuta i optih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom,
5) optih akata organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, pol.
stranaka, sindikata, udruenja graana i kolektivnih ugovora sa
Ustavom i zakonom.
Nadlenosti Ustavnog suda su:
1) opta normativna kontrola,
2) sukob nadlenosti izmeu dravnih organa, organa teritorijalne
autonomije i organa LS,
3) izborni sporovi,
4) zabrana rada politikih stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja
graana i verskih zajednica,

32

5) ustavna alba,
6) posebne albe predviene URS,
7) odluivanje o povredi URS od strane predsednika RS.
Kada reava o sukobu nadlenosti Ustavni sud postupa kao konfliktni
sud. Ustavni sud reava sukob nadlenosti izmeu:
1) sudova i drugih dravnih organa,
2) republikih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica LS,
3) pokrajinskih organa i organa jedinica LS,
4) organa razliitih AP ili razliitih jedinica LS.
Ustavni sud moe odrediti da se do okonanja postupka reavanja
sukoba nadlenosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima
izmeu koiih je nastao sukob nadlenosti. Ustavni sud samo odreuje
organ nadlean za reavanje sporne stvari u meritumu u vezi sa kojom
je nastao sukob nadlenosti.
Reavanje izbornih sporova je supsidijarna nadlenost Ustavnog suda,
to znai da je za njihovo reavanje nadlean Ustavni sud kada zakonom
nije odreena nadlenost sudova. Izborni sporovi su sporovi koji
proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birai zajedno. Njima
nisu obuhvaeni sporovi u vezi sa postavljenjem, odnosno imenovanjem
na odreenu funkciju ili poloaj. Ako je nepravilnost u izbornom
postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni
sud odlukom ponitava ceo izborni postupak ili delove tog postupka,
koji se moraju tano oznaiti, u kom sluaju e se ceo izborni postupak
ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana
dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu.
Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke, sindikalne
organizacije, udruenja graana ili verske zajednice na osnovu predloga:
l) Vlade,
2) Republikog javnog tuioca ili
3) Organa nadlenog za upis u registar politikih stranaka, sindikalnih
organizacija, udruenja graana ili verskih zajednica.

- Ako se pojedinainim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa

jedinice LS onemoguava vrenje nadleosti optine, organ odreen
statutom optine ima pravo albe Ustavnom sudu.
alba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu, na
osnovu ovlaenja sadranog u URS. Ona nije pravno sredstvo za zatitu
ljudskih i manjinskih prava zajamenih URS.
Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia, javni tuilac i zamenik JT
mogu izjaviti albu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana
dostavljanja odluke.
Kad Ustavni sud u postupku po albi organa odreenog statutom AP,
odnosno LS, utvrdi da je pojedinanim aktom ili radnjom dravnog
organa ili organa LS onemogueno vrenje nadlenosti AP, odnosno LS,
ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti
vrenje odreene radnje i odredili da se uklone tetne posledice.
Postupak odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika republike
pokree NS, na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika. U
postupku odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike
Ustavni sud je ogranien samo na odluivanje o povredama odredaba
Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. Ustavni sud
e odluiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome
dostavie Narodnoj skuptini i predsedniku Republike. Odluku po
ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana
podnoenja akta Narodne skuptine kojim se pokree postupak
odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike.
( O nadlenosti Ustavnog suda u vezi sa optom normativnom
kontrolom videti pitanje br. 51)
SASTAV I IZBOR

Ustavni sud moe zabraniti rad politikih stranaka i verskih zajednica iz

razloga predvienih u URS, zbog toga to su politike stranke,
sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske zajednice izraz
ustavne slobode udruivanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti.
Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane ve izvreno.

Prema URS, Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji

titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke
Ustavnog suda su konane, izvrne i opteobavezujue.

Ustavna alba je pravno sredstvo za zatitu ljudskih i manjinskih prava i

sloboda zajamenih URS. Ustavna alba moe se izjaviti ako su
kumulativno ispunjena tri uslova:
1) da se izjavljuje protiv pojedinanog akta ili radnje dravnog organa ili
organizacije kojoj je povereno javno ovlaenje,
2) da se njima povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i
slobode zajemene Ustavom,
3) da su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva ili je
zakonom iskljueno pravo na njihovu sudsku zatitu.

Prilikom stupanja na dunost sudije polau zakletvu pred predsednikom

NS.

Ustavna alba moe se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u

sluaju kada je podnosiocu albe povreeno pravo na suenje u
razumnom roku.
Prema URS, mogue je neposredno izjaviti albu Ustavnom sudu u pet
sluajeva :
- Na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata narodnog
poslanika, o kojoj Ustavni sud odluuje u roku od 72 asa,
- Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije
sudija ima pravo albe Ustavnom sudu (izjavljena alba iskljuuje pravo
na podnoenje ustavne albe),
- Protiv odluke NS o prestanku funkcije javnog tuioca, odnosno protiv
odluke Dravnog vea tuilaca o prestanku funkcije zamenika JT
(izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe),
- Ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa
jedinice LS onemoguava vrenje nadleosti AP, organ odreen statutom
AP ima pravo albe Ustavnom sudu,

Ustavni sud ini 15 sudija, s obzirom na obim nadlenosti ovoga suda.

IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA

Izbor sudija Ustavnog suda treba da prui vrst osnov za objektivan i
nezavisan rad Ustavnog suda, zbog ega u tom procesu uestvuju sve tri
grane dravne vlasti.
Pet sudija Ustavnog suda bira NS, pet imenuje predsednik RS, a pet
opta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Narodna skuptina bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata
koje predloi predsednik Republike, Predsednik Republike imenuje pet
sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje
predloi Narodna skuptina. NS utvrduje predlog kandidata za sudije
Ustavnog suda veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj
je prisutna veina narodnih poslanika. Opta sednica Vrhovnog
kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na
zajednikoj sednici predloe Visoki savet sudstva i Dravno vee
tuilaca. Oba dravna organa utvruju listu kandidata veinom svih
lanova. Sa svake od predloenih lista kandidata jedan od izabranih
kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.
Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje meu istaknutim pravnicima sa
najmanje 40 godina ivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.
Bira se i imenuje na devet godina. Njihov je mandat dui od mandata
narodnih poslanika, da bi se izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na
sudije Ustavnog suda od strane NS.

33

Jedno lice moe biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda
najvise dva puta.
Svojstvo sudije Ustavnog suda stie se imenovanjem na tu javnu
funkciju.
Sudije Ustavnog suda ne mogu biti lanovi politike stranke. Ovim
ustavnim reenjem bi trebalo da se onemogui favorizovanje stranakih
kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vrenje pritiska i
stranakih ucena posle imenovanja za sudiju.
SASTAV USTAVNOG SUDA
Predsednika Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava,
na predlog najmanje troje sudija, tajnim glasanjem, veinom glasova
svih sudija.
Predsednik suda bira se na period od tri godine, sa mogunou
ponovnog izbora.
Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran, funkciju predsednika,
do izbora, vri zamenik predsednika, odnosno najstariji sudija.
Predsednik Ustavnog suda :
- predstavlja Ustavni sud,
- saziva sednice Ustavnog suda,
- predlae dnevni red i predsedava sednicama,
- usklauje rad Ustavnog suda,
- stara se o sprovoenju akata Ustavnog suda i
- vri druge dunosti utvrene ovim zakonom, Poslovnikom i drugim
aktima Ustavnog suda.
Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dunost sudije.
Ustavni sud ima zamenika predsednika, koji zamenjuje predsednika
Ustavnog suda, u sluaju njegovog odsustva ili spreenosti.
Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika
Ustavnog suda shodno se primenjuju i na izbor i mandat zamenika
predsednika.
Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dunost
sudije.
Ustavni sud ima sekretara , koji se postavlja veinom glasova svih
sudija, na period od pet godina i moe biti ponovo postavljen. Sekretar
rukovodi strunom slubom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran
Ustavnom sudu. Sekretar Ustavnog suda moe imati zamenika, koga
postavlja Ustavni sud veinom glasova svih sudija, na period od pet
godina i koji moe biti ponovo postavljen. Sekretar i zamenik sekretara
Ustavnog suda imaju status dravnog slubenika na
poloaju. Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara odreuju
se aktom Ustavnog suda.
Za obavljanje strunih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje strunu
slubu. Na prava i obaveze zaposlenih u strunoj slubi primenjuju se
propisi koji ureuju prava i dunosti dravnih slubenika i nametenika.
PRAVNI
POLOAJ
INKOMPATIBILITET

SUDIJA

USTAVNOG

SUDA

Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se

obavljanje nastave na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog
profesora.
U sluaju sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda
moe se obratiti Ustavnom sudu radi davanja miljenja.
IMUNITET
Sudija Ustavnog suda uiva imunitet kao narodni poslanik. On uiva
imunitet neodgovornosti - ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu
odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svoje sudijske
funkcije. Takoe, uiva i imunitet nepovredivosti- kada se pozove na
imunitet ne moe biti pritvoren, niti se protiv njega moe voditi krivini
ili drugi postupak u kome se moe izrei kazna zatvora, bez odobrenja
Ustavnog suda.
O njegovom imunitetu odluuje Ustavni sud.
PRESTANAK DUNOSTI SUDIJE
Prema URS, sudiji Ustavnog suda dunost prestaje istekom vremena na
koje je izabran ili imenovan, na njegov zahtev, kad ispuni zakonom
propisane opte uslove za starosnu penziiu i razreenjem.
Sudija Ustavnog suda razreava se ako :
1) povredi zabranu sukoba interesa,
2) trajno izgubi radnu sposobnost za dunost sudije Ustavnog suda,
3) bude osuen na kaznu zatvora ili
4) za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti sudije Ustavnog
suda i
5) ako postane lan politike stranke.
Gubitak radne sposobnosti za dunost sudije Ustavnog suda utvruje se
na osnovu strunog nalaza i miljenja ovlaene zdravstvene ustanove.
Nadleni sud, odnosno drugi dravni organ duan je da dostavi
ovlacenom predlagau za izbor, odnosno imenovanje sudije Ustavnog
suda i Ustavnom sudu, pravnosnanu odluku osudi sudije Ustavnog suda
na kaznu zatvora ili za drugo kanjivo delo.
Ispunjenost uslova za razreenje sudije Ustavnog suda utvruje Ustavni
sud. U toku postupka za utvrivanje ispunjenosti uslova za razreenje,
sudija Ustavnog suda moe biti udaljen sa dunosti. Odluka o udaljenju
sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda.
Odluka o udaljenju predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog
najmanje troje sudija Ustavnog suda.
Odluku o udaljenju donosi Ustavni sud, veinom glasova svih sudija, u
skladu sa Poslovnikom.
O prestanku dunosti sudije, na zahtev ovlaenih predlagaa za izbor,
odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, odluuje Narodna
Skuptina.
Inicijativu za pokretanje postupka za razreenje moe da podnese
Ustavni sud.
U sluaju da sudiji Ustavnog suda prestane dunost pre isteka roka na
koji je izabran, odnosno imenovan, ovlaeni predlaga predlae dva
kandidata za izbor, odnosno imenovanje.

Sudija Ustavnog suda ne moe vriti drugu javnu ili profesionalnu

funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u RS, u
skladu sa zakonom.
Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom, u smislu Zakona o
Ustavnom sudu, ne smatra se delovanje u kulturno-umetnikom,
humanitarnom, sportskom ili drugom udruenju, bez naknade.

Predlog se dostavlja organu nadlenom za izbor, odnosno imenovanje u

roku od tri meseca od dana obavetavanja o prestanku dunosti sudije
Ustavnog suda.
Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dunost bio sa teritorije
AP, kandidati za izbor, odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP.
Bosina potpitanja
1) Ko ih predlaze, 2) Ko ih bira, 3) Uslovi za izbor, 4) Koliko im traje
mandat, 5) Kako prestaje

34

POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U

RS
Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je razliit i zavisi od
predmeta spora. Ono to im je svima zajedniko je to da se odvijaju
kroz dve faze:
- fazu prethodnog postupka i
- fazu raspravljanja i odluivanja.
Prethodni postupak obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju
utvrivanja formalnih procesnih pretpostavki za voenje postupka, a
narocito da li je Ustavni sud nadlean za odluivanje, da li je predlog
podnet od ovlaenog predlagaa, odnosno da li su predlog ili inicijativa
potpuni i razumljivi, da li su ispunjene i druge procesne pretpostavke za
voenje postupka.
U postupku pred Ustavnim sudom odreuje se sudija izvestilac, u skladu
sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda. Radnje u prethodnom postupku
preduzima sudija izvestilac, odnosno strucna sluzba.
Ustavni sud odbacie predlog, inicijativu, ustavnu albu, zahtev,
odnosno drugi akt kojim se pokree postupak :
- kad utvrdi da nije nadlean za odluivanje;
- ako utvrdi da nije podnet u odreenom roku;
- kad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji
onemoguavaju postupanje;
- kad za voenje postupka i odluivanje ne postoje druge pretpostavke
utvrene zakonom.
Kad Ustavni sud utvrdi da nije nadlean za odluivanje, moe predlog,
inicijativu, zahtev, ustavnu albu, odnosno drugi akt kojim se pokree
postupak, ustupiti nadlenom organu.
U postupku pred Ustavnim sudom, organ ili organizaciju predstavljaju
njihovi ovlaeni predstavnici.
Prema ZUS, uesnici u postupku pred Ustavnim sudom su :
- dravni organi,
- organi AP i jedinica LS
- narodni poslanici - u postupku za ocenu,ustavnosti ili zakonitosti;
Jednim imenom se zovu ovlaeni predlagai;
- svako po ijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti;
- donosilac zakona, statuta AP, odnosno jedinice LS i drugog opteg akta
- koji je predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti;
- politicka stranka, sindikalna organizacija ili udruenje graana - iji je
statut ili drugi opti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili
o ijoj se zabrani rada odluuje;
- verska zajednica - o ijoj se zabrani rada odluuje;
- svako po ijem se zahtevu vodi postupak za odluivanje o izbornom
sporu za koje zakonom nije odreena nadlenost sudova, kao i organ za
sprovoenje izbora u vezi sa ijom izbornom aktivnou se pokree
spor;
- dravni i drugi organi koji prihvataju odnosno odbijaju nadlenost,
- kao i svako ko zbog prihvatanja, odnosno odbijanja nadlenosti nije
mogao da ostvari svoje pravo;
- Vlada, RJT i organ nadlean za upis u registar politikih stranaka,
sindikalnih organizacija, udruenja graana ili verskih zajednica - u
postupku za zabranu rada politikih stranaka, sindikalnih organizacija,
udruenja graana ili verskih zajednica;
- podnosilac ustavne albe;
- kao i dravni organ, odnosno organizacija kojoj su poverena javna
ovlaenia - protiv ijeg je pojedinanog akta ili radnje izjavljena
ustavna alba;

- organ odreen statutom AP, odnosno jedinice LS - u postupku po albi,

ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa
jedinice LS onemoguava vrenje nadlenosti AP odnosno jedinice LS,
- kao i organ protiv ijeg je pojedinanog akta ili radnje izjavljena alba;
- NS i predsednik Republike - kada se odluuje o postojanju povrede
Ustava u postupku za razreenje predsednika Republike;
- sudije, javni tuioci i zamenici JT - u postupku po albi na odluku o
prestanku funkcije;
- kao i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije;
- druga lica koja Ustavni sud pozove.
Ucesnik u postupku ima pravo da daje predloge i dunost da prua
potrebne podatke i obavestenja u toku postupka i na raspravi, da podnosi
dokaze i da preduzima druge radnje od znaaja za odluivanje Ustavnog
suda.
Uesnik u postupku moeu toku postupka odustati od predloga, zahteva,
albe, odnosno inicijative.
Faza prethodnog postupka:
Podnesci upueni Ustavnom sudu moraju biti potpisani. Predlog,
inicijativa, odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada
je predat Ustavnom sudu, a ako je predat preko poste preporuceno - dan
predaje posti.
Povodom inicijative za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti ili
zakonitosti drugog opteg akta koji donosi NS, Ustavni sud moe, pre
pokretanja postupka, da zatrai miljenje od NS. Povodom inicijative za
ocenu ustavnosti statuta AP, odnosno jedinice LS, Ustavni sud moe, pre
pokretanja postupka, da zatrai miljenje od skuptine AP, odnosno
skuptine jedinice LS.
Donosilac osporenog opteg akta duan je da u roku koji odredi Ustavni
sud, a koji ne moe biti krai od 15 dana, dostavi oporeni opti akt i
potrebnu dokumentaciiu i da prui podatke i obavestenja od znaaja za
voenje postupka i odluivanje.
Ukoliko to ne uini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom
e se nastaviti.
POSTUPAK
ZA
OCENJIVANJE
ZAKONITOSTI OPTIH AKATA

USTAVNOSTI

ILI

Kada je re o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti optih

akata ovaj postupak se pokree predlogom ovlaenog predlagaa ili
reenjem o pokretaniu postupka, koje donosi Ustavni sud kad oceni da
ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative.
Ovlaenim predlagaima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti
smatraju se :
- dravni organi,
- organi AP i jedinica LS,
- najmanje 25 narodnh poslanika.
Inicijativu za pokretanje ovog postupka ima svako pravno i fiziko lice.
Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud moe da
pokrene samostalno, na osnovu odluke koju donosi 2/3 veinom glasova
svih sudija. Postupak se smatra pokrenutim danom podnoenja predloga
Ustavnom sudu, odnosno danom donoenja reenja o pokretanju
postupka (detaljnije u delu normativne ustavne kontrole).
POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI
Kada reava o sukob nadlenosti, Ustavni sud postupa kao konfliktni
sud. Vrei ovu svoju nadlenost Ustavni sud titi ustavno naelo
vertikalne (podele vlasti izmeu drave i teritorijalnih jedinica u dravi)
i horizontalne (podele vlasti na razliite dravne organe) podele vlasti.

35

Ustavni sud reava sukob nadlenosti izmeu :

- sudova i drugih dravnih organa,
- republikih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica LS,
- pokrajinskih organa i organa jedinica LS,
- organa razliitih AP ili razliitih jedinica LS.
Ovaj postupak pokree se zahtevom za resavanje sukoba nadlenosti.
Zahtev za resavanje sukoba nadlenostipokreu :
1) jedan ili oba organa koji su u sukobu, kao i
2) lice povodom ijeg je prava nastao sukob nadlenosti.

podneta alba duan je da u roku od 24 sata od podnoenja albe,

dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. Ustavni sud duan je
da donese odluku u roku od 72 sata od podnoenja albe.

Zahtev za resavanje sukoba nadlenosti sadri naziv organa koji

prihvataju ili odbijaju nadlenost i razloge na osnovu kojih to ine. U
sluaju kada organi odbijaju nadlenost, zahtev za resavanje sukoba
nadlenosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnanosti,
odnosno konanosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadlenim.

Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke, sindikalne

organizacije, udruenja graana ili verske zajednice naosnovu predloga :

Postupak za resavanje sukoba nadlenosti smatra se pokrenutim onog

dana kad je zahtev predat Ustavnom sudu. Zahtev se dostavlja organima
koji su u sukobu nadlenosti na odgovor, Rok za odgovor organa koji su
u sukobu nadlenosti je osam dana od dana dostavljanja. Ustavni sud
moe odrediti da se do okonanja postupka reavanja sukoba nadlenosti
Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmeu kojih je nastao
sukob nadlenosti. Ustavni sud samo odreuje organ nadlean za
resavanje sporne stvari u meritumu, u vezi sa kojom je nastao sukob
nadlenosti.
Kad Ustavni sud rei sukob nadlenosti, reenje Ustavnog suda ima
pravno dejstvo od dana dostavljanja organima koji su u sukobu
nadlenosti, odnosno licu povodom ijeg je prava nastao sukob
nadlenosti. Tim reenjem Ustavni sud ponistava i akte koje je doneo
nenadleni organ.
POSTUPAK ODLUIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA

POSTUPAK ODLUIVANJA O ZABRANI RADA POLITIKE

STRANKE, SINDIKALNE ORGANIZACIJE, UDRUENJA
GRAANA ILI VERSKE ZAJEDNICE
Ovaj postupak se pokree predlogom.

- Vlade,
- Republikog javnog tuioca ili
- organa nadlenog za upis u registar politikih stranaka, sindikalnih
organizacija, udruenja graana ili verskih zajednica.
Ustavni sud moe zabraniti rad politikih stranaka i verskih zajednica iz
razloga previdenih u URS, zbog toga to su politike stranke,
sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske zajednice izraz
ustavne slobode udruivanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti.
Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane ve izvreno.
U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se trai zabrana rada
politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske
zajednice.
Kad Ustavni sud zabrani rad politike stranke, sindikalne organizacije,
udruenja graana ili verske zajednice, ta politika stranka, sindikalna
organizacija, udruenje graana ili verska zajednica brie se iz
odgovarajueg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda
nadlenom organu.

Resavanje izbornih sporova je supsidijarna nadlenost Ustavnog suda,

to znai da je
za njihovo resavanje nadlean Ustavni sud kada zakonom nije odreena
nadlenost sudova.

(O razlozima zabrane rada politicke stranke i razlozima zabrane rada

verske zajednice vidi gore)

Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje

obavljaju svi
birai zajedno. Njima nisu obuhvaeni sporovi u vezi sa postavljenjem
odnosno imenovanjem na odreenu funkciju ili poloaj.
Ovaj postupak pokree se zahtevom. Zahtev za odluivanje o izbornom
sporu za koji zakonom nije odreena nadlenost sudova moe podneti :
- svaki bira,
- kandidat za predsednika Republike, odnosno poslanika ili odbornika,
- podnosilac predloga kandidata.

Prema URS, mogue je neposredno izjaviti albu Ustavnom sudu u pet

sluajeva :
- Na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata narodnog
poslanika, o kojoj Ustavni sud odluuje u roku od 72 asa,
- Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije
sudija ima pravo albe Ustavnom sudu (izjavljena alba iskljuuje pravo
na podnoenje ustavne albe),
- Protiv odluke o prestanku funkcije javnog tuioca, odnosno protiv
odluke Dravnog vea tuilaca o prestanku funkcije zamenika JT
(izjavljena alba iskljuuje pravo na podnosenje ustavne albe),
- Ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa
jedinice LS
onemoguava vrenje nadlenosti AP, organ odreen statutom AP ima
pravo albe
Ustavnom sudu,
- Ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa
jedinice LS
onemoguava vrenje nadlenost optine, organ odreen statutom
optine ima pravo albe Ustavnom sudu
alba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu, na
osnovu ovlaenia sadranog u URS, a postupak je pokrenut danom
podnoenja albe Ustavnom sudu. Ona nije pravno sredstvo za zatitu
ljudskih i manjinskih prava zajamenih URS.

Zahtev sadri razloge i dokaze zbog kojih se trai odluivanje o

izbornom sporu. Zahtev se moe podneti najkasnije u roku od 15 dana
od dana okonanja izbornog postupka koji se osporava.
Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odluivanje o
izbornom sporu organu za sprovoenje izbora, u vezi sa ijom
aktivnou se izborni spor pokree, sa nalogom da u odreenom roku
dostavi odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju. Ako je
nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na
izborni rezultat, Ustavni sud odlukom ponitava ceo izborni postupak ili
delove tog postupka, koji se moraju tano oznaiti, u kom sluaju e se
ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset
dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu.
Odluka Ustavnog suda o ponitenju celog izbornog postupka ili delova
tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog
suda nadlenom organu.
albu na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata narodnih
poslanika moe podneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac
predloga kandidata. U postupku po albi organ protiv ije je odluke

POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU

POSTUPAK PO ALBI
SUDIJA, JAVNIH TUILACA I
ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA NA ODLUKU O PRESTANKU
FUNKCIJE

36

Protiv odluke o prestanku funkcije sudija, javni tuilac i zamenik JT

mogu izjaviti albu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana
dostavljanja odluke.
Organ koji je doneo odluku o razreenju ima pravo na odgovor na albu
u roku od 15 dana od dana dostavljanja albe. Posle isteka roka za
dostavljanje odgovora na albu, Ustavni sud zakazuje raspravu na koju
poziva podnosioca albe i predstavnika organa koji je doneo odluku o
razreenju. Sa rasprave se moe se iskljuiti javnost.
Ustavni sud svojom odlukom moe usvojiti albu i ponititi odluku o
razreenju ili odbiti albu.
Odluka Ustavnog suda u postupku po albi sudija, javnih tuilaca i
zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana
dostavljanja uesnicima u postupku.
Navedene odredbe shodno se primenjuju i u postupku po albi protiv
odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije.
Kad Ustavni sud u postupku po albi organa odreenog statutom AP,
odnosno LS utvrdi da je pojedinanim aktom ili radnjom dravnog
organa ili organa LS onemogueno vrenje nadlenosti AP, odnosno LS,
ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti
vrenje odreene radnje i odrediti da se uklone tetne posledice. Odluka
Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavljanja
uesnicima u postupku.
POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE
PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Postupak odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike
pokree NS, na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika.
Akt o pokretanju ovog postupka sadri pravni osnov odredbe Ustava
koje su povreene i dokaze na kojima se akt zasniva.
Ovaj akt predsednik Narodne skuptine dostavlja Ustavnom sudu.
Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razreenje predsednika
Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom, akt NS kojim se
pokree postupak odluivanja o povredi Ustava dostavlja se na odgovor
predsedniku Republike, u roku koji Ustavni sud odredi. Posle isteka
roka za odgovor, predsednik Ustavnog suda zakazae raspravu, na koju
poziva predsednika Republike i predsednika NS. U postupku
odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, Ustavni
sud je ogranien samo na odluivanje o povredama odredaba Ustava
koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka.
Ustavni sud e odluiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i
odluku o tome dostavie Narodnoj skuptini i predsedniku Republike.
Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od
dana podnoenja akta Narodne skuptine kojim se pokree postupak
odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni
sud e obustaviti postupak : ako Narodna skuptina povue akt o
pokretanju postupka, ako u toku postupka prestane funkcija predsednika
Republike.
Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika
Republike ima pravno
dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skuptini.
Bosina potpitanja
1) Tok postupka ocene ustavnosti i zakonitosti, 2) Sta je preventivna
ustavna kontrola, 3) Ima li javne rasprave pred ustavnim sudom, 4) Ko
moze biti stranka
AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA)

Odluke Ustavnog suda su konane, izvrne i opteobavezne. Ustavni sud

odlukom, kojom meritorno resava pitanje iz svoje nadlenosti :
- utvruje da zakon, statut AP ili jedinice LS i drugi opti akt nije u
saglasnosti s Ustavom, zakonom, opteprihvaenim pravilima
meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima, odnosno
da u vreme vaenja nije bio u saglasnosti sa Ustavom, odnosno
zakonom;
- utvruje da zakon koji je izglasan a nije ukazom proglaen, nije u
saglasnosti sa Ustavom;
- utvruje da potvreni meunarodni ugovor nije u saglasnosti sa
Ustavom;
- odreuje nain otklanjanja posledica koje su nastale usled primene
opteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom;
- zabranjuje rad politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja
graana ili verske zajednice;
- odluuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odreena
nadlenost sudova;
- odluuje o ustavnoj albi;
- odluuje o albi organa AP, odnosno jedinice LS.
- odluuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane
predsednika Republike;
- odluuje u postupku po albi sudija na odluku o prestanku funkcije i
druge odluke Visokog saveta sudstva;
- odluuje u postupku po albi javnih tuilaca i zamenika JT na odluku o
prestanku funkcije;
- odbija predlog za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti.
Ustavni sud reenjem, kojim odlucuje o nekom procesnom pitanju, sa
izuzetkom koje se odnosi na odluivanje o sukobu nadlenosti :
- reava o sukobu nadlenosti izmedu dravnih i drugih organa, u skladu
sa Ustavom;
- obustavlja izvrenje pojedinanog akta, odnosno radnje i ukida meru
obustave ili odbacuje zahtev za obustavu izvrenja pojedinanog akta ili
radnje;
- odlae stupanje na snagu odluke organa AP;
- ne prihvata inicijativu za pokretanje postupka za utvrivanie
neustavnosti ili nezakonitosti;
- odreuje nain izvrenja odluke ili reenja Ustavnog suda;
- obustavlia postupak;
- odbacuje zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o
kome je ve odluivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne
proizilazi da ima osnova za ponovno odluivanje;
- odbacuje ustavnu albu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke.
Kad ne donosi druge akte, Ustavni sud donosi zakljuke.
Odluka i reenje Ustavnog suda sadri : uvod, izreku i obrazloenje. U
uvodu se legitimise Ustavni sud, sastavom sednice i datumom njenog
odravanja. Izreka je meritorno resavanje spora i ima normativnu snagu.
Mora sadrati podatke bitne za identifikaciju akta koji je bio predmet
spora pred Usatavnim sudom.
Obrazloenje sadri relevantnu
injeninu i normativnu grau za odluku sadranu u izreci.
Odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj albi, objavljuju se u
"Slubenom glasniku RS", kao i u slubenom glasilu u kome je
objavljen statut AP, drugi opti akt i kolektivni ugovor, odnosno na nain
na koji je objavljen opti akt o komeje Ustavni sud odluivao.
U "Slubenom glasniku RS" moe se objaviti odluka po ustavnoj albi,
kao i reenja koja
su od ireg znaaja za zatitu ustavnosti i zakonitosti.
FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUIVANJA
To je faza u kojoj Ustavni sud razjanjava stanje stvari, nakon ega
meritorno odluuje o
sutini stvari.

Ustavni sud donosi odluke, reenja i zakljuke.

37

Javna rasprava je procesna radnja, koja se sastoji od izlaganja

argumenata i injenica bitnih za razjanjenje stanja stvari. Ustavni sud,
po pravilu, odrava javnu raspravu u postupku:
- ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti,
- odluivanja o izbornim sporovima,
- u postupku za zabranu rada politike stranke, sindikalne organizacije,
udruenja graana ili verske zajednice.
Ustavni sud moe odluiti da se ne odri javna rasprava u postupku
ocenjivanja ustavnosti
ili zakonitosti ako : oceni da je u toku postupka stvar dovoljno
razjanjena i da, na osnovu
pribavljenih dokaza, moe odluiti i bez odravanja javne rasprave, ako
je o istoj stvari vec
odluivao a nisu dati novi razlozi za drugaije odluivanje u toj stvari,
kao i ako postoje uslovi za obustavu postupka.
Ustavni sud moe odrati javnu raspravu i u drugim sluajevima kad
oceni da je odravanje javne rasprave potrebno, a naroito kad se radi o
sloenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti
ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda.
Na javnu raspravu pozivaju se svi uesnici u postupku radi izlaganja
stavova i davanja potrebnih obavetenja.
Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud
moe na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji
su odgovorni za izvravanje predmetnog opteg akta.
Na javnu raspravu pozivaju se, kad je to potrebno, predstavnici organa i
organizacija, nauni i javni radnici, kao i druga lica, radi davanja
miljenja i objanjenja.
Odsustvo pojedinih uesnika u postupku na javnoj raspravi ne spreava
Ustavni sud da
odri javnu raspravu i da donese odluku. Ustavni sud moe javnu
raspravu odloiti ili prekinuti radi pribavljanja potrebnih podataka,
obavetenja i miljenja, kao i u drugim opravdanim sluajevima.
Poslovnikom se blize uredjuju druga pitanja.
DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA
Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opti akt nije u
saglasnosti sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog
prava i potvrenim medunarodnim
ugovorima taj zakon ili drugi opti akt prestaju da vae danom
objavljivania odluke
Ustavnog suda u "Slubenom glasniku RS". Isto vai i kad Ustavni sud
utvrdi da opti akt nije u saglasnosti sa zakonom.
Opteprihvaena pravila meunarodnog prava smatraju se kogentnim
pravnim pravilima, to znai da :
- obavezuju sve subjekte meunarodnog prava,
- sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opteprihvaenih pravila
meunarodnog prava i sve norme meunarodnog prava moraju biti u
saglasnosti sa njima.
Odredbe potvrenog meunarodnog ugovora za koje je odlukom
Ustavnog suda utvreno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, prestaju da
vae na nain predvien tim meunarodnim ugovorom i
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava.
Kad Ustavni sud rei sukob nadlenosti, reenje Ustavnog suda ima
pravno dejstvo od dana dostavljanja organima koji su u sukobu
nadlenosti, odnosno licu povodom ijeg je prava nastao sukob
nadlenosti.
Odluka Ustavnog suda o ponitenju celog izbornog postupka ili delova
tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog

suda nadlenom organu. Isto vai i za odluku donetu u postupku po albi

na odluku u vezi sa potvrivanjem mandata narodnih poslanika.
Kad Ustavni sud zabrani rad politike stranke, sindikalne organizacije,
udruenja graana
ili verske zajednice, ta politika stranka, sindikalna organizacija,
udruenje graana ili verska
zajednica brie se iz odgovarajueg registra danom dostavljanja odluke
Ustavnog suda
nadlenom organu.
Odluka Ustavnog suda u postupku po albi sudija, javnih tuilaca i
zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana
dostavljanja uesnicima u postupku.
Kad Ustavni sud u postupku po albi organa odreenog statutom AP,
odnosno LS utvrdi da je pojedinanim aktom ili radnjom dravnog
organa ili organa LS onemogueno vrenje nadlenosti AP, odnosno LS,
ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti
vrenje odreene radnje i odrediti da se uklone tetne posledice. Odluka
Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavljanja
uesnicima u postupku.
Kad Ustavni sud odredi nain otklanjanja posledica koje su nastale usled
primene opteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom,
odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja
u "Slubenom glasniku RS".
Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinanim aktom, odnosno
radniom, povreeno ili uskraeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda
zajemena Ustavom, ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje
vrenje ili narediti vrenje odreene radnje i odrediti da se uklone tetne
posledice u odreenom roku.
Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna alba ima pravno
deistvo od dana dostavljanja uesnicima u postupku.
Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvreno da
nisu u saglasnosti s Ustavom, opteprihvaenim pravilima
medunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima ili
zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana
objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnano
reeni.
Izvrenje pravnosnanih pojedinanih akata donetih na osnovu propisa
koji e vise ne mogu primenjivati, ne moe se ni dozvoliti ni sprovesti, a
ako je izvrenje zapoeto - obustavie se.
Svako kome je povreeno pravo konanim ili pravnosnanim
pojedinanim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog opteg akta
za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti s
Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim
meunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da trai od nadlenog
organa izmenu tog pojedinanog akta.
Predlog za izmenu konanog ili pravnosnanog pojedinanog akta moe
se podneti u roku od est meseei od dana objavljivanja odluke u
"Slubenom glasniku RS", ako od dostavljanja pojedinanog akta do
podnoenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo
vise od dve godine.
Ako se utvrdi da se izmenom pojedinanog akta ne mogu otkloniti
posledice nastale usled primene opteg akta za koji je odlukom
Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti sa Ustavom,
opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava, potvrenim
medunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud moe odrediti da se
ove posledice otklone povraajem u preanje stanje, naknadom tete ili
na drugi nain.
Ako se u postupku pred sudom opte ili posebne nadlenosti postavi
pitanje saglasnosti zakona ili drugog opteg akta sa Ustavom,
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim
medunarodnim ugovorima ili zakonom, sud e zastati sa postupkom i

38

pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred

Ustavnim sudom.
Kad je u toku postupka opsti akt prestao da vai ili je usaglaen sa
Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim
meunarodnim ugovorima ili zakonom, ali nisu otklonjene posledice
neustavnosti ili nezakonitosti, Ustavni sud moe odlukom utvrditi da
opti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom, opteprihvaenim pravilima
meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima ili
zakonom. Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno dejstvo kao i
odluka kojom se utvrduje da opti akt nije u saglasnosti s Ustavom,
opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava, potvrenim
meunarodnim ugovorima ili zakonom.
IZVRENJE AKATA USTAVNOG SUDA
Dravni i drugi organi, organizaciie kojima su poverena javna
ovlaenja, politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana
ili verske zajednice duni su da, u okviru svojih prava i dunosti,
izvravaju odluke i reenja Ustavnog suda. Kada je to potrebno Ustavni
sud svojom odlukom ureuje nain njenog izvrenja.
U sluaju potrebe, izvrenje odluke i reenja Ustavnog suda obezbedie
Vlada, na nain koji je utvren posebnim reenjem Ustavnog suda.
Bosina potpitanja
1) Vrste akata ustavnog suda, 2) Donosi li ustavni sud presude - ne, vec
samo ODLUKE, RESENJA I ZAKLJUCKE, 3) O cemu odlucuje
odlukom, 4) Kako glasi izreka kojom se odbija predlog za ocenu
ustavnosti i zakonitosti - ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA
OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA, TOG I
TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN, 4) Kako glasi izreka kad je neki
clan nekog zakona neustavan - UTVRUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN
TOG I TOG ZAKONA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM, 5)
Koje je dejstvo takve odluke (kojom je utvreno da je neki clan nekog
zakona neustavan), 6) Sta ako je na osnovu njega nekome uskraceno
neko pravo, 7) Sta ako se utvrdi da se izmenom pojedinanog akta ne
mogu otkloniti posledice nastale usled primene opteg akta za koji je
odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti sa Ustavom, 8)
Koje su neotklonjive posledice - one kojima je povreeno ili ugroeno
pravo na zivot i zdravlje, neosnovano lisenje slobode, 9) Kada moze
doneti privremene mere i kojim aktom odlucuje o tome - odlucuje
RESENJEM, (Ustavni sud moe u toku postupka, do donoenja konane
odluke, obustaviti izvrenje pojedinanog akta ili radnje koja je
preduzeta na osnovu opteg akta ija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje,
ako bi njihovim izvravanjem mogle nastupiti neotklonjive tetne
posledice), 10) Kakvo je dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi da je
neki meunarodni ugovor nesaglasan sa Ustavom - menja se
meunarodni ugovor ili URS, 11) Koje sukobe nadleznosti resava i
kojim aktom, 12) Koje izborne sporove resava, 13) Od kad dejstvuje
odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima, 14) Kako se izvravaju
odluke Ustavnog suda
USTAVNA ZALBA
Ustavna alba je pravno sredstvo za zatitu ljudskih i manjinskih prava i
sloboda zajamenih URS. Ustavna alba moe se izjaviti ako su
kumulativno ispunjena tri uslova :
- da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje dravnog organa ili
organizaciie kojoj je povereno javno ovlaenje,
- da se njime povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i
slobode zajemene Ustavom,
- da su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva ili je
zakonom iskljueno pravo na njihovu sudsku zatitu.
Ustavna alba moe se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u
sluaju kada je podnosiocu albe povreeno pravo na suenje u
razumnom roku.

Ustavnu albu moe izjaviti svako lice koje smatra da mu je

pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organizacije kojoj
je povereno javno ovlaenje povreeno ili uskraeno ljudsko ili
manjinsko pravo i sloboda zajemena Ustavom. Ustavnu albu u ime
ovih lica, na osnovu njihovog pismenog ovlaenja, moe izjaviti drugo
fiziko lice, odnosno dravni ili drugi organ nadlean za praenje i
ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Ustavna alba se moe izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja
pojedinanog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje koiom se
povreuje ili uskrauje liudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemena
Ustavom.
Licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnoenje ustavne
albe, Ustavni sud e dozvoliti povraaj u preanje stanje ako to lice u
roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao proputanie
podnese predlog za povraaj u preanje stanje i ako istovremeno sa
ovim predlogom podnese i ustavnu albu. Posle isteka tri meseca od
dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje.
Ustavna alba, po pravilu, ne spreava primenu pojedinacnog akta ili
radnje protiv koga je izjavljena. Na predlog podnosioca ustavne albe,
Ustavni sud moe odloiti izvrenje pojedinacnog akta ili radnje protiv
koga je izjavljena ustavna alba, ako bi izvrsenje prouzrokovalo
nenadoknadivu stetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom
interesu, niti bi se odlaganjem nanela vea teta treem lieu.
Ako je pojedinanim aktom ili radnjom povreeno ili uskraeno
Ustavom zajemeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vise lica, a
samo neki od njih su podneli ustavnu albu, odluka Ustavnog suda
odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu albu, ako se nalaze u istoj
pravnoj situaciji.
Ustavni sud e obustaviti postupak :
- ako je ustavna alba povuena,
- ako organ koji je doneo osporeni pojedinani akt ponisti, ukine ili
izmeni taj akt u skladu sa zahtevom iz ustavne albe ili
- ako je prestala radnja koja je prouzrokovala povredu ili uskraivanje
Ustavom zajemenog prava i slobode, uz saglasnost podnosioca ustavne
albe,
- ako prestanu druge procesne pretpostavke za voenje postupka.
Odlukom se ustavna alba usvaja ili odbija kao neosnovana.
Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinanim aktom, odnosno
radnjom, povreeno ili uskraeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda
zajemena Ustavom, ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje
vrenje ili narediti vrenje odreene radnje i odrediti da se uklone tetne
posledice u odreenom roku.
Odlukom kojom se usvaja ustavna zalba, Ustavni sud ce odluciti o
zahtevu podnosioca ustavne zalbe za naknadu materijalne, odnosno
nematerijalne stete, ako je takav zahtev postavljen.
Odluka Ustavnog suda kojom je uvaena ustavna alba ima pravno
dejstvo od dana dostavljania uesnicima u postupku.
Bosina potpitanja
1) Sta je ustavna zalba, 2) Ko je podnosi, 3) Kome se podnosi, 4) Kada
se podnosi, 5) Sta je predmet ove zalbe, 6) Kako odlucuje ustavni sud o
ustavnoj zalbi - odlukom, a procesno - resenjem, kad se ustavna alba
odbacuje, 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi usvajajuca ili odbijajuca, 8) Kako glasi izreka - Usvaja se ustavna zalba
tog i tog i utvruje se da je time i time (resenjem ili presudom tog i tog
suda), povreeno pravo podnosioca ustavne zalbe, (npr. na
pretpostavku nevinosti, zajemenu odredbama tog i tog cl. URS), 9) Kad
Ustavni sud moze po ustavnoj zalbi doneti resenje - resenja su
deklarativnog karaktera, Ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom
procesnom pitanju
OBLICI RADA USTAVNOG SUDA (Zakona o Ustavnom sudu)

39

Ustavni sud odluuje o pitanjima iz svoje nadlenosti na sednici

Ustavnog suda, sednici Velikog vea ili sednici Malog vea. Ustavni sud
moe, radi razjanjenja stvari u predmetu, odravati i pripremne sednice,
konsultativne sastanke i druge sednice, u skladu sa Poslovnikom.
Ustavni sud na sednici Ustavnog suda, koju ine sve sudije Ustavnog
suda:
1) donosi opte akte;
2) donosi odluke kojima:
- utvruje da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne
samouprave i drugi opti akt nije u saglasnosti s Ustavom,
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim
meunarodnim ugovorima, odnosno da u vreme vaenja nije bio u
saglasnosti sa Ustavom;
- utvruje da zakon koji je izglasan, a nije ukazom proglaen, nije u
saglasnosti sa Ustavom;
- utvruje da potvreni meunarodni ugovor nije u saglasnosti sa
Ustavom;
- utvruje da statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave
ili drugi opti akt nije u saglasnosti sa zakonom, odnosno da u vreme
vaenja nije bio u saglasnosti sa zakonom;
- utvruje da kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom i
zakonom;
3) zabranjuje rad politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja
graana ili verske zajednice;
4) odluuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane
predsednika Republike;
5) odbija predlog za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti;
6) odbija zahtev za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti opteg akta
iz inicijative povodom koje je doneto reenje o pokretanju postupka.
7) pokree postupak za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti opteg
akta, po sopstvenoj inicijativi;
8) donosi reenje kojim odlae objavljivanje svoje odluke u "Slubenom
glasniku Republike Srbije".
9) odluuje kad nije postignuta jednoglasnost u odluivanju Velikog
vea;
10) donosi pojedinane akte ako ovim zakonom ili Poslovnikom nije
predvieno da ih donose vea ili predsednik Ustavnog suda.
Na sednici Ustavnog suda odluke se donose veinom glasova svih sudija
Ustavnog suda.
Ustavni sud na sednici Velikog vea, koje ine predsednik Ustavnog
suda i sedam sudija:
1) donosi odluke kojima:
- odreuje nain otklanjanja posledica koje su nastale usled primene
opteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom;
- odluuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odreena
nadlenost sudova;
- odluuje o ustavnoj albi;
- odluuje o albi organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave u postupku ako se pojedinanim aktom ili radnjom
dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava
vrenje nadlenosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave;
- odluuje u postupku po albi sudija na odluku o prestanku funkcije i
druge odluke Visokog saveta sudstva;
- odluuje u postupku po albi javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca
na odluku o prestanku funkcije;
2) donosi reenja kojima:
- pokree postupak za utvrivanje neustavnosti, nezakonitosti ili
nesaglasnosti sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i
potvrenim meunarodnim ugovorom;
- reava o sukobu nadlenosti izmeu dravnih i drugih organa, u skladu
sa Ustavom;
- obustavlja izvrenje pojedinanog akta, odnosno radnje i ukida meru
obustave ili odbacuje zahtev za obustavu izvrenja pojedinanog akta ili
radnje;
- odlae stupanje na snagu odluke organa autonomne pokrajine;
- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti u sluaju iz lana 53. stav 2. ovog zakona;

- odreuje nain izvrenja odluke ili reenja Ustavnog suda;

- obustavlja postupak u sluajevima iz l. 57, 88. i 97. ovog zakona;
- odbacuje zahtev za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opteg akta o
kome je ve odluivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne
proizilazi da ima osnova za ponovno odluivanje;
3) odluuje ako nije postignuta jednoglasnost u odluivanju Malog vea.
Na sednici Velikog vea odluke, odnosno reenja donose se jednoglasno.
Ako se ne postigne jednoglasnost lanova Velikog vea, odluku,
odnosno reenje donosi sednica Ustavnog suda.
Ustavni sud ima dva Velika vea. Predsednik Ustavnog suda odreuje
sastav Velikog vea godinjim rasporedom poslova Ustavnog suda.
Ustavni sud na sednici Malog vea, koga ine troje sudija Ustavnog suda
od kojih je jedan predsednik vea, donosi:
1) reenje kojim odbacuje ustavnu albu ako nisu ispunjene procesne
pretpostavke;
2) zakljuke kojima:
- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti opteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se pokree
postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne albe, zbog
nenadlenosti;
- odbacuje predlog za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti opteg
akta i inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti koji nisu podneti u roku iz lana 168. stav 5. Ustava;
- odbacuje albu sudije, javnog tuioca i zamenika javnog tuioca ako
nije podneta u zakonom propisanom roku;
- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti opteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se pokree
postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne albe, koji je
nerazumljiv ili nepotpun, odnosno koji sadri druge nedostatke koji
onemoguavaju postupanje Ustavnog suda;
- odbacuje anonimnu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu
ustavnosti ili zakonitosti opteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se
pokree postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne albe;
- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti opteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se pokree
postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne albe, koji predstavlja
zloupotrebu prava;
- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti i predlog za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti opteg
akta koji nije donet;
- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti i predlog za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti opteg
akta iji je donosilac pravno prestao da postoji;
- odluuje o zahtevu donosioca osporenog opteg akta da se zastane sa
postupkom;
- obustavlja postupak kada je povuen predlog za utvrivanje
neustavnosti ili nezakonitosti opteg akta, odnosno kad inicijator
odustane od inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti;
- obustavlja postupak i u drugim sluajevima, izuzev postupka po
ustavnoj albi, zbog povlaenja ili odustanka ovlaenog predlagaa,
odnosno podnosioca od podnetog zahteva ili zbog prestanka drugih
procesnih pretpostavki za voenje postupka.
Na sednici Malog vea reenja i zakljuci donose se jednoglasno. Ako se
ne postigne jednoglasnost lanova Malog vea, reenje, odnosno
zakljuak donosi Veliko vee.
Ustavni sud, veinom glasova svih sudija, donosi odluku kojom
odreuje broj Malih vea.
Predsednik Ustavnog suda odreuje predsednika i lanove Malog vea
godinjim rasporedom poslova Ustavnog suda.
Sednicu Ustavnog suda zakazuje i njome rukovodi predsednik Ustavnog
suda. Predsednik Ustavnog suda, koji je istovremeno i predsednik
Velikog vea, zakazuje i rukovodi sednicom tog vea. Sednicu Malog
vea zakazuje i njome rukovodi predsednik tog vea.
Na sednici Ustavnog suda, kao i na sednici Velikog i Malog vea vodi se
zapisnik.
Nain rada i odluivanja na sednici Ustavnog suda i sednicama Velikog i
Malog vea blie se ureuje Poslovnikom.

40

Ustavni sud obrazuje komisije i odbore kao stalna radna tela. Ustavni
sud moe obrazovati i povremena radna tela.
NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (Zakon o Ustavnom sudu
i U RS)
Opsta normativna kontrola obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih
optih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih optih
akata. To je kontrola potovanja hijerarhije OPA.
Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su
na snazi. Medjutim, URS ovlauje Ustavni sud da ocenjuje saglasnost
zakona i drugih OPA sa URS i podzakonskih OPA sa zakonom i po
prestanku njihovog vaenja, ako je postupak ocene ustavnosti ili
zakonitosti pokrenut najkasnije u roku od 6 meseci od prestanka
njihovog vaenja. Radi se o aktima koji su proizveli tetne posledice u
nedavnoj prolosti, ali se njihovo dejstvo osea i u sadanjosti.
Ovlaenim predlagaima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti
smatraju se:
- dravni organi,
- organi teritorijalne autonomije i jedinica LS i
- najmanje 25 narodnih poslanika.
Inicijativu za pokretanje ovog postupka ima svako pravno i fiziko lice.
Zakon ili drugi opti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da
vai danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u slubenom glasilu.
Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opteg akta pokree se
predlogom ovlaenog predlagaa ili resenjem o pokretanju postupka.
Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud moe da
pokrene samostalno, na osnovu odluke koju donosi dvotreinskom
veinom glasova svih sudija.
Predlog za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti, odnosno inicijativa
za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti sadri: naziv
opteg akta ija se ustavnost ili zakonitost osporava; naziv i broj
slubenog glasila u kome je opti akt objavljen, ako je objavljivanje
izvreno u slubenom glasilu; oznaku odredbe ili odredaba opteg akta
ija ustavnost ili zakonitost se osporava; odredbe Ustava, odnosno
zakona u odnosu na koje se osporava ustavnost ili zakonitost opteg
akta; razloge osporavanja i druge podatke od znaaja; predlog, odnosno
zahtev kako da se odlui; podatke o predlagau, odnosno podnosiocu
inicijative; potpis predlagaa, odnosno podnosioca inicijative. Ako opti
akt ija se ustavnost ili zakonitost osporava nije objavljen u slubenom
glasilu, uz predlog se prilae i overeni prepis tog akta.
Postupak se smatra pokrenutim danom podnoenja urednog predloga
Ustavnom sudu, odnosno danom donoenja reenja o pokretanju
postupka.
Kad Ustavni sud oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom
inicijative, postupak pokree reenjem. Kad Ustavni sud nae da je
inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije
potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu
ustavnosti ili zakonitosti, inicijativu e reenjem odbaciti.
Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opteg akta, osim
zakona i statuta AP ili jedinice LS, odnosno pojedinih odredaba ovog
akta kojima se reguliu pitanja o kojima Ustavni sud ve ima zauzet stav
ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvreno i
prikupljeni podaci pruaju pouzdan osnov za odluivanje, Ustavni sud
odluuje bez donoenja reenja o pokretanju postupka.
Kad Ustavni sud nakon sprovedenog postupka oceni da zahtev za
utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti iz inicijative povodom koje je
pokrenut postupak, nije osnovan, donee odluku o njegovom odbijanju.

U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud nije

ogranien zahtevom ovlaenog predlagaa, odnosno inicijatora. Kad
ovlaeni predlaga, odnosno inicijator odustane od predloga, odnosno
inicijative, Ustavni sud e nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti, ako za to nae osnova.
(iz skripte) Izuzetno, u postupku odluivanja o povredi Ustava od strane
predsednika Republike Ustavni sud je ogranien samo na odluivanje o
povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju
postupka.
U toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opteg akta, Ustavni
sud moe, pre donoenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa
postupkom i dati mogunost donosiocu opteg akta, da u odreenom
roku otkloni uoene neustavnosti ili nezakonitosti. Ako u odreenom
roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud e
nastaviti postupak.
Ustavni sud moe u toku postupka, do donoenja konane odluke,
obustaviti izvrenje pojedinanog akta ili radnje koja je preduzeta na
osnovu opteg akta ija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi
njihovim izvravanjem mogle nastupiti neotklonjive tetne posledice.
Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled
izmenjenih okolnosti prestali, ukinue meru obustave izvrenja
pojedinanog akta, odnosno radnje.
(iz skripte) Ovo je diskreciono ovlaenje Ustavnog suda kojim se on
moe koristiti kada su kumulativno ispunjena 3 uslova :
- da je u toku postupak pred Ustavnim sudom,
- da su na osnovu opteg akta ija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje
doneti pojedinani akti ili preduzete pojedinane radnje,
- da bi njihovim izvravanjem mogle nastupiti neotklonjive tetne
posledice.
Ustavni sud e odbaciti zahtev za obustavu izvrenja pojedinanog akta,
odnosno radnje kad donosi konanu odluku.
Ustavni sud e obustaviti postupak:
kad je u toku postupka opti akt usaglaen sa Ustavom ili zakonom, a
Ustavni sud nije ocenio da zbog posledica neustavnosti ili nezakonitosti
treba doneti odluku zbog toga to nisu otklonjene posledice neustavnosti
ili nezakonitosti;
kad u toku postupka prestanu procesne pretpostavke za voenje
postupka.
Postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglaenja
Prema URS, na zahtev najmanje 1/3 narodnih poslanika, Ustavni sud je
duan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan,
a predsednik Republike ga jo nije proglasio ukazom. Re je o
prethodnoj ustavnoj kontroli. Ova mogunost je mono sredstvo u
rukama parlamentarne manjine da sprei parlamentarnu veinu da
svesno glasa i za neustavne zakone. Njen smisao je da se sprei
proglaenje neustavnog zakona.
Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglaenja
podnosi se i tekst izglasanog zakona. Predlog za ocenu ustavnosti
zakona pre njegovog proglaenja se ne dostavlja na miljenje NS niti se
o njemu vodi javna rasprava. O tome da je pokrenut postupak za ocenu
ustavnosti zakona pre njegovog proglaenja, Ustavni sud obavetava
predsednika Republike.
Prema URS, ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre
njegovog proglaenja, ova odluka e stupiti na snagu danom proglaenja
zakona, izuzev ako zakon pre proglaenja ne bude povuen. Ovo nije
logino reenje iz dva razloga: suprotno je logici ovog instituta, koja se
ogleda u nemogunosti proglaenja zakona za koji je Ustavni sud u
postupku prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan;
kri pravilo po kojem odluka Ustavnog suda proizvodi dejstvo tek
danom objavljivanja odluke u Sl. glasniku RS.
Prema URS, ako zakon bude proglaen pre donoenja odluke o
ustavnosti, Ustavni sud e nastaviti da postupa prema zahtevu u skladu
sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona. Re je o naknadnoj
ustavnoj kontroli. To znai da e odluka Ustavnog suda u sluaju

41

eventualne neustavnosti zakona, u postupku koji je otpoeo kao

prethodna kontrola ustavnosti zakona, imati kasatorno dejstvo u tom
smislu to e odnosni zakon ili pojedine odredbe tog zakona prestati da
vae.
Postupak za ocenu ustavnosti ne moe biti pokrenut protiv zakona ija je
usklaenost sa Ustavom utvrena pre njegovog stupanja na snagu, jer bi
se u suprotnom ustavnost istog zakona cenila dva puta.
Mana ovog reenja, prethodne ustavne kontrole, je to to se na taj nain
abolira neustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu
bile predmet prethodne ustavne kontrole.
Odluka kojom se utvruje da zakon koji nije proglaen nije u saglasnosti
sa Ustavom proizvodi pravno dejstvo od dana proglaenja zakona.
Postupak odluivanja o odlaganju stupanja na snagu odluke organa AP
Vlada moe u predlogu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke organa
autonomne pokrajine koja jo nije stupila na snagu predloiti Ustavnom
sudu da odloi stupanje na snagu osporene odluke dok Ustavni sud ne
odlui o njenoj ustavnosti ili zakonitosti. Vlada je duna da uz predlog
dostavi tekst osporene odluke organa autonomne pokrajine.
Ustavni sud najpre odluuje o predlogu Vlade da se odloi stupanje na
snagu osporene odluke, s tim to osporenu odluku ne dostavlja na
miljenje organu koji ju je doneo, niti o predlogu vodi javnu raspravu.
Ako Ustavni sud donese reenje da odloi stupanje na snagu osporene
odluke organa autonomne pokrajine, duan je da postupak ocenjivanja
ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede. Reenje kojim Ustavni sud
odlae stupanje na snagu osporene odluke organa autonomne pokrajine,
proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu autonomne
pokrajine koji je odluku doneo.
Bosina potpitanja
1) Postupak - pokretanje i tok
TERITORIJALNA AUTONOMIJA
POJAM I JEDINICE
Jedno od naela Ustava je da je dravna vlast ograniena pravom
graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo
graana na pok. autonomiju i LS podlee samo nadzoru ustavnosti i
zakonitosti.
Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane
Ustavom, u kojima graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.
Autonomija je oblik teritorijalne samouprave koja iskljuuje obelezja
dravnosti. Ona ima autonomne organe i autonomni delokrug, a
pokrajinski organi potinjeni su Ustavu i zakonima RS.

3) otvoren proces konstituisanja AP zbog postojanja mogunosti

osnivanja novih i ukidanja ili spajanja vec osnovanih, po postupku
predvienom za promenu URS.
Statut APV:

(, ),
.
, .

.

.

. , ,

,
.

,
6 .
.
.
, .
.

.
,
, .
,
. ,
,
,
,
.

a .

.

Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Nove AP

mogu se osnivati a ve osnovane ukidati ili spajati po postupku
predvienom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili
ukidanje, odnosno spajanje postojeih autonomnih pokrajina utvruju
graani na referendumu, u skladu sa zakonom.

,
.

Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moe promeniti

granica izmeu autonomnih pokrajina odreuje se zakonom. Teritorija
autonomnih pokrajina ne moe se menjati bez saglasnosti njenih
graana, izraene na referendumu, u skladu sa zakonom.

,
,

.

Osnovna obelezja pok.autonomije prema URS su :

1) asimterino dr. uredjenje RS (zato sto nije cela teritorija podeljena

na AP, ve samo
jedan njen deo),
2) nejednak poloaj AP u dravi ( u AP KiM ostvaruje se "sutinska
autonomija" ija e se sadrina urediti posebnim zakonom koji se donosi
po postupku predvienom za promenu Ustava, dok se u APV ostvaruje
obina),

,
,

.

42

 ,
.

- - ;

- , ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- .
.

- - , , ;
- - .
PRAVA I DUNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA
Pokrajinski organi potinjeni su URS i zakonu RS.
Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da sarauju sa
odgovarajuim teritorijalnim jedinicama drugih drzava, u okviru spoljne
politike RS i uz potovanje njenog teritorijalnog jedinstva i pravnog
poretka.
AP imaju pravo na finansijsku autonomiju, a to je pravo AP da imaju
sopstvene prihode kojima finansiraju svoje nadleznosti. Vrsta i visina tih
prihoda ureuje se zakonom, kao i visina uea prihoda AP u delu
prihoda RS.
Donose svoj budet i zavrni raun.
AP upravlja pokrajinskom imovinom na nain predvien zakonom.
Svojina AP je oblik javne svojine.

.
:


.

.

.
,
, , , ,
,
.

AP imaju svojstvo pravnog lica i pravo da se zaduuju.

AP, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ureuju nadlenost, izbor,
organizaciju i rad organa i slubi koje osnivaju, a preko kojih graani u
AP na posredan nain ostvaruju svoje pravo na pokrajinsku autonomjju.
AP imaju svoju izvornu nadlenost. AP imaju pravo da pojedine poslove
iz svoje izvorne nadlenosti povere jedinicima LS na svom podruju uz
istovremeno obezbeivanje sredstava za obavljanje poverenih poslova.
Takoe, pravo je AP da donose odluke i dr. opte akte iz pitanja svoje
nadlenosti.
AP imaju pravo da utvruju simbole pokrajine i nain njihovog
korienja.
AP dune su da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje
nadlenosti, sto su poverene nadleznosti. Sredstva za obavljanje tih
poslova obezbeuje RS iz svog budzeta i organi RS imaju punu kontrolu
zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova.
Takoe, dune da se staraju o ostvarivranju, zastiti i unapreenju
ljudskih i manjinskih prava u skladu sa zakonom.
Statut APV:

.
7% .

.



.

Bosina potpitanja
1) Koje akte donose AP, 2) U kojim oblastima AP imaju ovlaenja, 3)
Sta sve po URS spada u prava i duznosti AP, 4) Zastita prava autonomne
pokrajine
ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA, NADLENOST I AKTI
Graani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju, koju ostvaruju
neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Organi su :
- Skupstina,
- Pokrajinska Vlada i
- Pokrajinski organi uprave - pokrajinski sekretarijati,
SKUPTINA je najvii organ AP kao nosilac normativne vlasti i
predviena je samim URS. Skuptinu AP ine poslanici, koji se biraju na
period od etiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasanjem, u
skladu sa odlukom skuptine AP.
Skuptina AP je nosilac zakonodavne inicijative u Narodnoj Skupstini
RS.
Prema Statutu, Skupstina ima 120 poslanika, s tim da graani svake
optine sa teritorije APV biraju najmanje jednog poslanika. Poslanik
predstavlja graane izborne jedinice u kojoj je izabran. Izbor i prestanak
mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstina ureuje
odlukom.
Statut APV:
:
- ;

43

- , , ,
, , ;
- ;
- ;
- ;
- , , ,
,
;
- ;
- ;
- ;
-
;
- ,
, ,
,

;
- ;
- ;
- , ,
, ,

, ;
- ,
;
- ,
;
- ;
- ;
- , .

, 90
,
60 .

, 30
.

.
.
,
72 .

.
.


.
,
,

.
,

.
,
.
.

, ,
,

,
.

.
.

30 .
,

, .
,


, , ,
,


.

.

,
.

- ;
-
;
- .
:
- ;
- ;
- ,
;
-
;
- ;
- ;
- .
,
.
,
, .
,


, 10 .


.
90
.

44

 .

, .
,
,
.

, ,
15 000 .

, ,
30 000 .

.

- .

30 000 .
.
.
.
POKRAJINSKA VLADA : (Statut APV)
( : )

.
.
:
-
,
;
- ;
-
;
-
, ,
;
- ;
-
;
- , ;
-
;
-
, ;
-
,
;
-
;
- ,
;
- ;
- ,
.
,
.
,

, ,

,
.
,
,
, .

,
. K

.
,
,
.
.
.

: ,
.
.

: ,
,
.

30 .

30 . ,
.
,

, ,
, ,
.
90 .

30 .

,
. ,
.

.
,

.
30 ,
.
,

,
.
,

180 .
.
,
,
, ,

45

 ,
.
.

.
, ,

.
30
,
.
.

.
, .

.

, .

,
.
30
,
.

.

.

.

.
.

,
, .
,
,

.

,
.

.


.

,
.
,
,

,
.

, ,
,
.


, ,
,
,
, .

,
, ,
,
,
.

.
, ,
,
.
.
o
.

.
NADLENOSTI AP
Statut APV:

.

.
POKRAJINSKI ORGANI UPRAVE su pokrajinski sekretarijati i drugi
pokrajinski organi uprave. Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave
izvravaju zakone, druge propise i opte akte RS za koje su ovlaeni,
primenjuju odluke i opte akte Skuptine i akte pok. Vlade i obavljaju
druge poslove utvrene odlukom Skuptine.
(Statut APV)
;
,
,
.

:
- ;
- ,
,
, ;
-
;
- ,
;

46

- ,
, ;

3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zatite i javnog

informisanja na pokrajinskom nivou.

- , , ,
;

Statut APV:

- ,

;
-
;
- ;
-
;
-
;

-

, ;
-

, ,
-

;
-
;

- ;

-
;

- ;

- ;

- , , ,
,
;

-
.
AP upravljaju pokrajinskom imovinom na nain predvien zakonom.

-
;
- ,
.

AP u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeuju

sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih
poslova, donose svoj budet i zavrni raun.
AKTI

AP imaju izvorne i poverene nadleznosti.

Statut APV:
Organi AP Vojvodine stvaruju saradnju sa republikim organima i
organima jedinice lokalne samouprave.
AP Vojvodina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti.
Vrste i visina izvornih prihoda AP Vojvodine odreuju se posebnim
zakonom. Sredstva za vrenje poverenih poslova obezbeuje Republika
Srbija.
Prema uoptenom kriterijumu, AP nadlene su u pitanjima koja se, na
svrsishodan nain, mogu ostvarivati unutar AP, u kojima nije nadlena
Republika Srbija.
Kad su u pitanju poverene nadlenosti: RS moe zakonom poveriti AP
pojedina pitanja iz svoje nadlenosti. AP moe odlukom poveriti
jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadlenosti. Sredstva za vrenje
poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP, zavisno od toga ko je
poverio nadleznosti.
Kad su u pitanju izvorne nadleznosti prema URS, AP u skladu sa
Ustavom i statutom AP, samostalno propisuju ureenje i nadlenost
svojih organa i javnih slubi.
AP imaju sirok krug normativne nadlenosti u skladu sa URS i
zakonom, ureuje pitanja od pokrajinskog znaaja u oblasti:
1. prostornog planiranja i razvoja,
2. poljoprivrede, vodoprivrede, umarstva, lova, ribolova, turizma,
ugostiteljstva, banja i leilita, zatite ivotne sredine, industrije i
zanatstva, drumskog, renog i eleznikog saobraaja i ureivanja
puteva, prireivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,

:
- e;
- , ,
,
;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- .
. ,

.

,

.
,

.

47

1) Organizacija, 2) Koje akte donosi AP, 3) Kako se donosi statut AP i

kako se menja, 4) Zastita prava AP

, ,
,
.

LOKALNA SAMOUPRAVA
Ustav RS

.
:
,
-
40 000 .

.
, ,
.


,
.

"
.

Jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i grad Beograd.

Teritorija i sedite jedinice lokalne samouprave odredjuje se zakonom.
Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda
jedinice lokalne samouprave, budeta Republike Srbije, u skladu sa
zakonom, i budeta autonomne pokrajine, kada je autonomna pokrajina
poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje
nadlenosti, u skladu sa odlukom skuptine autonomne pokrajine.
Poloaj jedinica lokalne samouprave
Optine se osnivaju i ukidaju zakonom. Grad se osniva zakonom. Grad
ima nadlenosti koje su Ustavom poverene optini, a zakonom mu se
mogu poveriti i druge nadlenosti.
Statutom grada moe se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve
ili vie gradskih optina. Statutom grada se uredjuju poslovi iz
nadlenosti grada koje vre gradske optine.

ZATITA PRAVA AUTONOMNE POKRAJINE

Poloaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, uredjuje se

zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. Grad Beograd
ima nadlenosti koje su Ustavom i zakonom poverene optini i gradu, a
zakonom o glavnom gradu mu se mogu poveriti i druge nadlenosti.

Rad pokrajinskih organa podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.

Nadlenost optine

1) Svi opti akti pokrajinskih organa podleu oceni ustavnosti i

zakonitosti pred Ustavnim sudom prema postupku za ocenu ustavnosti i
zakonitosti, optih akata uopte.

Optina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:

2) Vlada moe pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu

ustavnosti ili zakonitosti odluke skupstine AP, pre njenog stupanja na
snagu. U tom sluaju, Ustavni sud moe, do donoenja svoje odluke,
odloiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine.
(privremena mera)

2. uredjuje i obezbedjuje korienje gradjevinskog zemljita i poslovnog

prostora;

3) Organ odreen Statutom AP ima pravo albe Ustavnom sudu ako se

pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice
lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenost autonomne
pokrajine.
4) Organ odreen Statutom AP moe pokrenuti postupak za ocenu
ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg akta Republike Srbije
ili opteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreduje pravo na
pokrajinsku autonomiju.

1. uredjuje i obezbedjuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;

3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i korienju lokalnih

puteva i ulica i drugih javnih objekata od optinskog zanaaja; uredjuje i
obezbedjuje lokalni prevoz;
4. stara se o zadovoljavanju potreba gradjana u oblasti prosvete, kulture,
zdravstvene i socijalne zatite, deije zatite, sporta i fizike kuture;
5. stara se o razvoju i unapredjenju turizma, zanatstva, ugostiteljsta i
trgovine;
6. stara se o zatiti ivotne sredine, zatiti od elementarnih i drugih
nepogoda; zatiti kulturnih dobara od znaaja za optinu;

Statut APV:

7. zatiti, unapredjenju i korienju poljoprivrednog zemljita;

,
,


.

8. obavlja i druge poslove odredjene zakonom.

.
Bosina potpitanja

Optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budet i zavrni

raun, urbanistiki plan i program razvoja optine, utvrdjuje simbole
optine i njihovu upotrebu. Optina se stara o ostvarivanju, zatiti i
unapredjenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u
optini. Optina samostalno upravlja optinskom imovinom, u skladu sa
zakonom. Optina, u skladu sa zakonom, propisuje prekraje za povrede
optinskih propisa.
Pravni akti i organi optine
Najvii pravni akt optine je statut. Statut donosi skuptina optine.

48

Skuptina optine donosi opte akte iz svoje nadlenosti, usvaja budet i

zavrni raun optine, donosi plan razvoja i prostorni plan optine,
raspisuje optinski referendum i vri druge poslove odredjene zakonom i
statutom.
Organi optine su skuptina optine i drugi organi odredjeni statutom, u
skladu sa zakonom.
Skuptina optine odluuje o izboru izvrnih organa optine, u skladu sa
zakonom i statutom.
Nadzor nad radom optine
Vlada je duna da obustavi od izvrenja opti akt optine za koji smatra
da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene
postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti.
Vlada moe, pod uslovima odredjenim zakonom, raspustiti skuptinu
optine.
Istovremeno sa rasputanjem skuptine optine, Vlada imenuje
privremeni organ koji obavlja poslove iz nadlenosti skuptine, vodei
rauna o politikom i nacionalnom sastavu rasputene skuptine optine.

Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski

razlozi, moe se osnovati
nova optina koja ima manje od 10.000 stanovnika.
Grad je jedinica LS utvrena zakonom, koja predstavlja ekonomski,
administrativni, geografski i kulturni centar ireg podruja i ima vise od
100.000 stanovnika.
Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski
razlozi, moe se utvrditi da je grad i teritorijalna jedinica koja ima manje
od 100.000 stanovnika. Teritorija za koju se obrazuje grad, predstavlja
prirodnu geografsku celinu, ekonomski povezan prostor koji poseduje
izgraenu komunikaciju meu naseljenim mestima sa seditem grada
kao gravitacionim centrom.
Poloaj grada Beograda ureuje se posebnim zakonom o gradu
Beogradu. On ima status posebne teritorijalne jedinice.
Republika Srbija moe zakonom poveriti jedinicama lokalne
samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti. Autonomna pokrajina
moe odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja
iz svoje nadlenosti.

Zatita lokalne samouprave

Za vrenje poverenih nadlenosti sredstva obezbeuje Republika Srbija

ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadlenosti.

Organ odredjen statutom optine ima pravo albe Ustavnom sudu ako se
pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice
lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenost optine.

U vrenju svoje nadlenosti, jedinica lokalne samouprave donosi propise

samostalno, u skladu sa svojim pravima i dunostima utvrenim
Ustavom, zakonom, drugim propisom i statutom.

Organ odredjen statutom optine moe da pokrene postupak za ocenu

ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg akta Republike Srbije
ili autonomne pokrajine kojim se povredjuje pravo na lokalnu
samoupravu.

Prava i obaveze jedinica lokalne samouprave u vrenju poverenih

nadlenosti i ovlaenja Republike Srbije i autonomnih pokrajina u
nadzoru nad vrenjem poverenih nadlenosti ureuju se zakonom.

Prema URS, dravna vlast ograniena je pravom graana na pokrajinsku

autonomjiu i LS. Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i LS podlee
samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.

Jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dunosti i za

zadovoljavanje potreba lokalnog stanovnitva moe osnovati preduzea,
ustanove i druge organizacije koje vre javnu slubu, u skladu sa
zakonom i statutom. Jedinica lokalne samouprave moe ugovorom, na
naelima konkurencije i javnosti, poveriti pravnom ili fizikom licu
obavljanje tih poslova.

(Zakon o lokalnoj samoupravi)

Teritorija i sedite jedinice LS odreuje se zakonom.

Lokalna samouprava je pravo graana da upravljaju javnim poslovima

od neposrednog, zajednikog i opteg interesa za lokalno stanovnitvo,
neposredno preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS, kao
i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona, ureuju poslove
i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadlenosti i od
interesa za lokalno stanovnitvo.

Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum

na teritoriji te jedinice LS.

Lokalna samouprava ostvaruje se u optini, gradu i gradu Beogradu (u

daljem tekstu : jedinica lokalne samouprave).

U svojoj izvornoj nadlenosti, LS podlee samo dravnom nadzoru

ustavnosti i zakonitosti, dok u delegiranoj nadlenosti moze biti
podlona i oceni celishodnosli od strane drave, jer drava obezbeuje
sredstva za vrenje te nadlenosti.

POJAM I JEDINICE LS

Jedinica LS je administrativno-teritorijalna jedinica u kojoj graani

odluuju o zajednikim pitanjima od lokalnog znaaja neposredno ili
putem organa koje sami biraju.
Teritoriju jedinice LS ini podruje jednog ili vie naseljenih mesta.
Graani koji imaju birako pravo i prebivalite na teritoriji jedinice LS,
upravljaju poslovima LS, u skladu s Ustavom, zakonom i statutom
jedinice LS, a strani dravljani pod uslovima i u skladu sa zakonom.
Prema ZLS, optina je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje
lokalna samouprava, koja je sposobna da preko svojih organa
samostalno vri sva prava i dunosti iz svoje nadlenosti i koja ima
najmanje 10.000 stanovnika.

U jedinici LS vri se dravna vlast kad drava tj. dr. organ prenese na
nju vrenje pojedinih pitanja vlasti pored njene osnovne nadlenosti reavanje pitanja od lokalnog znaaja.

IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS

Prema URS, izvorni poslovi odreeni su sistemom enumeracije. To su
poslovi od neposrednog, zajednikog i lokalnog interesa za lokalno
stanovnistvo. Blie se odreuje statutom jedinice LS.
Prema ZLS, opstina preko svojih organa :
- donosi programe razvoja,
- donosi urbanistike planove,
- donosi budet i zavrni raun,
Ureuje i obezbeuje:
- obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti,
- korienje graevinskog zemljita i poslovnog prostora,

49

- lokalni prevoz,
- odravanje lokalnih puteva i ulica,
- prosvetu, kulturu, sport, zdrav. i socijalna zatita,
- turizam, zanatstvo, ugosititeljstvo i trgovina,
- zatita ivotne sredine,
- zatita i korienje poljoprivrednog zemljista,
- ureuje i utvruje nain korienja i upravljanja izvorima, javnim
bunarima i esmama,
- utvruje vodoprivredne uslove,
- stara se o razvoju i unapreenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine,
ureuje radno vreme,
- obrazuje organe, organizacije i slube za potrebe optine i ureuje
njihovu organizaciju i rad itd.

FINANSIRANJE POSLOVA OPTINE U RS

Finansiranje lokalne samouprave, kao i uslovi i postupak pod kojima se
jedinice lokalne samouprave mogu zaduivati, ureuju se Zakonom o
finansiranju jedinice LS.

Komunalne delatnosti su preiavanje i distribucija vode, linijski

gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraaju, odravanje
istoe u gradovima i naseljima, odravanje deponija, ureivanje,
odravanje i korienje pijaca, parkova i drugih javnih povrina, javna
rasveta i dr.

Sredstva budeta jedinice LS obezbeuju se iz izvornih i ustupljenih

prihoda, transfera, primanja po osnovu zaduivanja i drugih prihoda i
primanja utvrenih zakonom.

Kada je u pitanju gradsko graevinsko zemljite u nadlenost jedinica

LS spada:
- donoenje programa ureenja graevinskog zemljita,
- ureenje i obezbeenje vrenja poslova uredenja i korienja
graevinskog zemljita,
- utvrivanje visine naknade za ureivanje i korienje graevinskog
zemljita.
Povereni poslovi : Prema ZLS, pojedini poslovi dravne uprave
zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim optinama, u interesu
efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza graana i
zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za ivot i rad.
Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeuju se u budetu RS u
skladu sa vrstom i obimom poslova.

Jedinica LS ima svoju imovinu.

Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS, u
skladu sa zakonom.
Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS,
budeta RS, u skladu sa zakonom, i budeta AP, kada je AP poverila
jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadlenosti, u skladu sa
odlukom skuptine AP.

Kad jedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz

budeta, njoj se obezbeuju dopunska sredstva iz dravnog budeta.
Izvori javnih prihoda jedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj
teritoriji, a to su:
- porez na imovinu,
- lokalne administrativne takse,
- lokalne komunalne takse,
- boravina taksa,
- naknada za korienje graevinskog zemljita,
- naknada za ureivanje graevinskog zemljita,
- naknada za zatitu i unapreivanje ivotne sredine,
- novane kazne izreene u prekrajnom postupku.
Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS,
poput poreza na dohodak graana, poreza na naslee i poklon i poreza
na prenos apsoultnih prava.

Optina obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekcijskog

nadzora iz oblasti prosvete, zdravstva, zatite ivotne sredine, rudarstva,
prometa robe i usluga, poljoprivrede,
vodoprivrede i umarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa
zakonom, kao i voenje evidencija i matinih knjiga i dr.

Lokalne poreze na imovinu ine svi porezi na imovinu, izvori javnih

prihoda, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na naslee i
poklon, koji predstavljaju ustupljena sredstva.

Razlika izmeu izvornih i poverenih poslova : Povereni poslovi su i

dalje poslovi RS, samo sto se njihovo vrenje poverava nedravnim
organima - LS za ije obavljanje jedinica LS mora imati specijalno
zakonsko ovlaenje, dok izvorni poslovi uzivaju autonomiju u odnosu
na dravu.

- administrativne takse,
- lokalne komunalne takse,
- boravina taksa.

U svojoj izvornoj nadlenosti, LS podlee samo dravnom nadzoru

ustavnosti i zakonitosti, dok u poverenoj nadlenosti moe biti podlona
i oceni celishodnosti od strane drave, jer drava obezbeuje sredstva za
vrenje te nadlenosti.

Lokalne takse :

Transferna sredstva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u

njen budet najee po osnovu prihoda od privalizacije.
Optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budet i zavrni
raun.
UCESCE GRAANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS

Zakonom o raspodeli nadlenosti odreeno je koji su poslovi od

pokrajinskog znacaja, a koji su od opteg interesa za RS. U zavisnosti od
toga da li je konkretno pitanje od lokalnog, pokrajinskog ili republikog
znaaja zavisi koji e ga organ reavati.
Bosina potpitanja
1 )Koji su izvorni poslovi po URS, 2) Koji su povereni poslovi, 3)
Razlika izmeu poverenih i izvornih poslova, 4) Gde su utvreni ovi
poslovi, 5) Kako se zna ta je ija nadlenost, 6) ta spada u nadlenost
jedinica LS kada je u pitanju gradsko graevinsko zemljite, 7) Koje su
komunalne delatnosti, 8) Koji su putevi od optinskog znaaja meumesni saobraaj. npr. BGD -LAZAREVAC do kojih ne voze
autobusi GSP.

Oblici neposrednog uea graana u ostvarivanju lokalne samouprave

su:
- graanska inicijativa,
- zbor graana i
- referendum.
Graani putem graanske inicijative predlau skuptini jedinice lokalne
samouprave donoenje akta kojim e se urediti odreeno pitanje iz
nadlenosti jedinice lokalne samouprave, promenu statuta ili drugih
akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom.

50

Statutom jedinice LS utvruje se broj potpisa graana potreban za

punovano pokretanje graanske inicijative, koji ne moe da bude manji
od 5% biraa.
Skuptina je duna da o predlogu graana odri raspravu i da dostavi
obrazloen odgovor graanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga.
Zbor graana se saziva za deo teritorije jedinice LS utvren statutom.
Zbor graana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadlenosti
organa jedinice LS i veinom glasova prisutnih usvaja zahteve i
predloge i upuuje ih skuptini ili pojedinim organima i slubama
jedinice LS.
Organi i slube jedinice LS duni su da u roku od 60 dana od odravanja
zbora graana razmotre zahteve i predloge graana i o njima zauzmu
stav, odnosno donesu odgovarajuu odluku ili meru i o tome obaveste
graane.
Skuptina jedinice LS moe na sopstvenu inicijativu da raspie
referendum o pitanjima iz svoje nadlenosti. Referendum o pitanju iz
svoje nadlenosti skuptina jedinice LS duna je da raspie na predlog
koji podnese najmanje 10 % biraa od ukupnog birakog tela u jedinici
LS. Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila veina
graana koja je glasala, pod uslovom da je glasalo vie od polovine
ukupnog broja graana.
Odluka doneta na referendumu je obavezna, a skuptina jedinice LS je
ne moe staviti van snage, niti izmenama i dopunama menjati njenu
sutinu u narednom periodu od godinu dana od dana donoenja odluke.
Organi i slube jedinice lokalne samouprave duni su da obavetavaju
javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi
prikladan nain. Organi i slube jedinice lokalne samouprave duni su
da graanima u ostvarivanju njihovih prava i obaveza daju potrebne
podatke, objanjenja i obavetenja. Organi i slube jedinice lokalne
samouprave duni su da svima omogue podnoenje pritubi na svoj rad
i na nepravilan odnos zaposlenih.
Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovnitva u selima se
osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. Mesne
zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u
gradskim naseljima (kvart, etvrt, rejon i sl.).
Mesna zajednica je oblik stalnog neposrednog ucea graana u
ostvarivanju LS. To je oblik interesnog samoorganizovanja graana, koji
su najteenje interesno povezani, zajednikim ivotom na odreenoj
teritoriji u okviru jedinice LS, a sve u cilju racionalnijeg i efikasnijeg
ostvarivanja njihovih zajednikih interesa i ljudskih prava.
Mesna zajednica moe se osnivati i za dva ill vise sela.
Skuptina optine, odnosno skuptina grada odluuje uz prethodno
pribavljeno miljenje graana, o obrazovanju, podruju za koje se
obrazuje i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave.
Ova odluka donosi se veinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo
pravnog lica u okviru prava i dunosti utvrenih statutom i odlukom o
osnivanju.

1) sredstava utvrenih odlukom o budetu optine, odnosno grada,

ukljuujui i samodoprinos;
2) donacija;
3) prihoda koje mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne
samouprave ostvari svojom
aktivnou.
Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave donosi
finansijski plan na koji
saglasnost daje nadleni organ optine, odnosno grada.
ORGANIZACIJA, NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA
LS U RS
Graani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu,
koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih
predstavnika.
U optini se, radi obavljanja poslova iz njene nadlenosti, obrazuju
sledei organi :
1) Skupstina opstine,
2) Predsednik opstine,
3) Optinsko vee,
4) Optinska uprava.
Isti organi postoje u gradu Beogradu, samo gradski.
Skuptina optine je najvie lokalno predstavniko telo koje obavlja
osnovnu nadlenost optine. To je jedina ustavna kateogrija u rangu
optinskih organa. Ostali organi su odreeni statutom optine.
Prema URS, Skuptina optine donosi opte akte iz svoje nadlenosti,
usvaja budet i zavrni raun optine, donosi plan razvoja i prostorni
plan opstine, raspisuje optinski referendum i vri druge poslove.
Skuptinu optine ine odbornici koje biraju graani na neposrednim
izborima, tajnim glasanjem. Broj odbornika u skuptini optine utvruje
se statutom optine, s tim to ne moe biti manji od 19, ni vei od 75, za
skupstinu grada ne moze biti veci od 90, dok Skupstina grada Berograda
ima 110 odbornika.
U jedinicama LS u kojima ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog
sastava, omoguuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u
skuptinama.
Odbornik ne moe biti pozvan na krivinu odgovornost, pritvoren ili
kanjen zbog iznetog miljenja ili davanja glasa na sednici skuptine i
radnih tela, sto znaci da je odborniki imunitet znatno ui od
poslanikog imuniteta, jer obuhvata samo garancije neodgovornosti.
Skuptina optine se smatra konstituisanom izborom predsednika
skuptine i postavljenjem sekretara skuptine.
Sednicu skuptine optine saziva predsednik skuptine, po potrebi, a
najmanje jednom u tri meseca. On organizuje rad skuptine optine,
saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove.
Skupstina optine donosi odluke ako sednici prisustvuje veina od
ukupnog broja odbornika.

Odlukom skuptine opstine, odnosno skuptine grada moe se svim ili

pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave
poveriti vrenje odreenih poslova iz nadlenosti optine, odnosno
grada, uz obezbeivanje za to potrebnih sredstava.

Odluke se donose veinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko

zakonom ili statutom nije drukije odreeno.

Sredstva za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne

samouprave obezbeuju se iz:

Predsednik skuptine na predlog najmanje 1/3 odbornika, optinskog

vea, predsednika optine, duan je da zakae sednicu u roku od 15 dana
od podnoenja predloga. Ako predsednik skuptine ne zakae sednicu,
sednicu moe zakazati podnosilac zahteva.

51

Bira se iz reda odbornika, na vreme od 4 godine tajnim glasanjem,

veinom glasova od ukupnog broja odbornika. On moe biti razreen i
pre isteka vremena na koje je izabran, na isti nain na koji je biran.
Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u sluaju njegove
odsutnosti i spreenosti da obavlja svoju dunost.
Skuptina optine osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje
pitanja iz njene
nadlenosti. Radna tela daju miljenje na predloge propisa i odluka koje
donosi skuptina optine i obavljaju druge poslove utvrene statutom
optine.

Predsednik skuptine optine predlae kandidata za predsednika opstine.

Kandidat za predsednika optine predlae kandidata za zamenika
predsednika optine iz reda odbornika, koga bira skuptina optine na
isti nain kao predsednika optine.
Predsednika optine bira skuptina optine, iz reda odbornika, na vreme
od etiri godine tajnim glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja
odbornika skuptine optine.
Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje
mandat odbornika u skuptini optine.
Predsednik opstine :

Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljanju strunih

poslova u vezi sa sazivanjem i odravanjem sednica skupstine i njenih
radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov
rad i postavlja se na period od 4 godine. Za sekretara skuptine optine
moe biti postavljeno lice sa zavrenim pravnim fakultetom, poloenim
strunim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od
najmanje 3 godine. Sekretar moze imati zamenika, koji se bira na isti
nacin. Skuptina optine moe, na predlog predsednika skuptine,
razreiti sekretara i pre isteka mandata.
Skuptina optine prema Zakonu o lokalnoj samoupravi:
1) donosi statut optine i poslovnik skuptine;

- predstavlja i zastupa optinu,

- predlae nain reavanja pitanja o kojima odluuje skuptina,
- usmerava i usklauje rad optinske uprave,
- donosi pojedinane akte i
- vrsi druge poslove.
Predsednik optine moe biti razreen pre isteka vremena na koje je
biran, na obrazloen predlog najmanje 1/3 odbornika, na isti nain na
koji je izabran. Ako skuptina ne razrei predsednika opstine, odbornici
koji su podneli predlog za razreenje ne mogu ponovo predloiti
razreenje predsednika optine, pre isteka roka od est meseci od
odbijanja prethodnog predloga.

2) donosi budet i zavrni raun optine;

3) donosi program razvoja optine i pojedinih delatnosti;
4) donosi urbanistiki plan optine i ureuje korienje graevinskog
zemljita;
5) donosi propise i druge opte akte;
6) raspisuje optinski referendum i referendum na delu teritorije optine,
izjanjava se o predlozima sadranim u graanskoj inicijativi i utvruje
predlog odluke o samodoprinosu;
7) osniva slube, javna preduzea, ustanove i organizacije,
8) imenuje i razreava upravni i nadzorni odbor, imenuje i razreava
direktore javnih preduzea, ustanova, organizacija i slubi, iji je
osniva i daje saglasnost na njihove statute, u skladu sa zakonom;
9) bira i razreava predsednika skuptine i zamenika predsednika
skuptine;
10) postavlja i razreava sekretara skuptine;
11) bira i razreava predsednika optine i, na predlog predsednika
optine, bira zamenika predsednika optine i lanove optinskog vea;
12) daje miljenje o zakonima kojima se ureuju pitanja od interesa za
lokalnu samoupravu;
13) daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog obeleja optine;

Razreenjem predsednika optine prestaje mandat zamenika predsednika

optine i optinskog vea, jer je predsednik opstine mandatar ovih lica.
Zamenik predsednika opstine, odnosno lan optinskog vea, mogu biti
razreseni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog predsednika
optine ili najmanje 1/3 odbornika, na isti nain na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razreenje zamenika ovih lica, predsednik
optine je duan da skuptini optine podnese predlog za izbor novog
zamenika predsednika opstine ili lana optinskog vea, koja
istovremeno donosi odluku o razreenju i o izboru.
Predsednik optine, zamenik predsednika opstine ili lan optinskog
vea koji su razreseni ili su podneli ostavku, ostaju na dunosti i vre
tekue poslove, do izbora novog predsednika optine, zamenika
predsednika opstine ili lana opstinskog vea.
Optinsko vee je kolegijalni izvrni organ optine i ine ga predsednik
optine, zamenik predsednika optine, kao i lanovi optinskog vea iji
je broj utvren statutom optine i koje bira skuptina optine, na period
od 4 godine, tajnim glasanjem, veinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za lanove optinskog vea predlae kandidat za predsednika
optine. Kada odluuje o izboru predsednika optine, skuptina optine
istovremeno odluuje o izboru zamenika predsednika optine i lanova
opstinskog vea.
Predsednik optine je predsednik opstinskog vea. Zamenik predsednika
opstine je lan opstinskog vea po funkciji.
Broj lanova optinskog vea, koje skuptina optine bira na predlog
predsednika optine, ne moe biti vei od 11. lanovi optinskog vea
koje bira skuptina optine ne mogu istovremeno biti i odbornici.

14) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Optinsko vee :
Izvrni organi opstine su predsednik optine i optinsko vee.
Predsednik optine ima dva svojstva :
- on je inokosni izvrni organ optine s obzirom na to da se u optini vri
LS,
- on je po poloaju predsednik optinskog vea, kao kolegijalnog organa
u optini.
Predsednik optine ima zamenika.

- predlae statut, budet i druge odluke i akte koje donosi skuptina,

- neposredno izvrava i stara se o izvravanju odluka i drugih akata
skuptine optine,
- vri nadzor nad radom optinske uprave,

52

- ponitava ili ukida akte optinske uprave koji nisu u saglasnosti sa

zakonom, statutom i drugim optim aktom ili odlukom koje donosi
skuptina optine,
- reava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz
nadlenosti opstine,
- stara se o izvravanju poverenih nadlenosti iz okvira prava i dunosti
RS, odnosno AP,
- postavlja i razreava naelnika optinske uprave, odnosno naelnike
uprava za pojedine oblasti.
Predsednik optine predstavlja optinsko vee, saziva i vodi njegove
sednice i odgovoran je za zakonitost rada optinskog vea. Duan da
obustavi od primene odluku optinskog vea za koju smatra da nije
saglasna zakonu.
Optinsko vee moe da donosi odluke ako sednici prisustvuje veina od
ukupnog broja njegovih lanova, a odluuje veinom glasova prisutnih
lanova, ako zakonom ili statutom optine za pojedina pitanja nije
predviena druga veina.
Prestankom mandata skuptine prestaje mandat izvrnih organa optine,
s tim da oni vre tekue poslove iz svoje nadlenosti do stupanja na
dunost novog predsednika optine i optinskog vea, odnosno
predsednika i lanova privremenog organa ako je skuptini mandate
prestao zbog rasputanja skuptine.

Zamenik naelnika optinske uprave se postavlja na isti nain i pod istim

uslovima kao naelnik. Rukovodioce organizacionih jedinica u upravi
rasporeuje naelnik. Naelnik za svoj rad i rad uprave odgovara
skuptini optine i optinskom veu.
Statutom optine moe se predvideti da se u optinskoj upravi
postavljaju pomonici
predsednika optine za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam,
primarna zdravstvena zatita, zatita ivotne sredine, poljoprivreda i dr.).
Pomonike predsednika optine postavlja i razreava predsednik optine.
U optinskoj upravi moe biti postavljeno najvie tri pomonika
predsednika optine.
Optinska uprava u obavljanju upravnog nadzora moe:
1) naloiti reenjem izvrenje mera i radnji u odreenom roku;
2) izrei mandatnu kaznu;
3) podneti prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo ili
privredni prestup i podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka;
4) izdati privremeno nareenje, odnosno zabranu;
6) preduzeti i druge mere za koje je ovlaena zakonom, propisom ili
optim aktom.
U postupku pred optinskom upravom, u kome se reava o pravima,
obavezama i interesima graana i pravnih lica, primenjuju se propisi o
upravnom postupku.
Organi grada su:

Optinska uprava je organ optine koji je nosilac upravne funkcije.

Optinska uprava:
- priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skuptina optine,
predsednik optine i optinsko vee,

- Skuptina grada,
- Gradonaelnik,
- Gradsko vee i
- Gradska uprava.

- izvrava odluke i druge akte skuptine optine, predsednika optine i

optinskog vea,

Organi grada obavljaju poslove predviene ovim zakonom za organe

optine, kao i druge
poslove utvrene zakonom i statutom grada.

- reava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz

nadlenosti optine,

Skuptinu grada sainjavaju odbornici iji se broj utvruje statutom

grada, s tim to njihov broj ne moe biti vei od 90.

- obavlja poslove upravnog nadzora nad izvravanjem propisa i dr.

optih akata skuptine optine.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na skuptinu optine primenjuju se

na gradsku skuptinu. Odredbe ovog zakona koje se odnose na
predsednika optine primenjuju se na gradonaelnika. Odredbe ovog
zakona koje se odnose na optinsko vee primenjuju se na gradsko vee.

- izvrava zakone i druge propise ije je izvravanje povereno optini,

- obavlja strune i druge poslove koje utvrdi skuptina optine,
predsednik optine i optinsko vee.
Optinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se
obrazovati i optinske uprave za pojedine oblasti u optinama sa preko
50.000 stanovnika.
Optinskom upravom, kao jedinstvenim organom, rukovodi naelnik,
koga postavlja optinsko vee na 5 godina. Za naelnika optinske
uprave moe biti postavljeno lice koje ima zavren pravni fakultet,
poloen ispit za rad u organima dravne uprave i najmanje pet godina
radnog iskustva u struci.
U optinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ, za vrenje
srodnih poslova, mogu se obrazovati unutranje organizacione jedinice.
Kad se optinska uprava organizuje u vie uprava, radom uprave
rukovodi naelnik koga postavlja optinsko vee na 5 godina. Za
naelnika uprave moe biti postavljeno lice koje ima odgovarajui
fakultet, u odnosu na delokrug uprave, poloen ispit za rad u organima
dravne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Gradska uprava se obrazuje kao jedinstveni organ ili kao vie uprava za
pojedine oblasti.
Odredbe ovog zakona o optinskoj upravi primenjuju se na gradsku
upravu. U gradskoj upravi moe biti postavljeno najvie pet pomonika
gradonaelnika.
AKTI OPSTINE su statut, kao najvii pravni akt optine, koji
samostalno donosi njena skuptina.
Skupstina donosi zavrni raun, urbanistiki plan, plan razvoja optine i
druge opte akte i odluke.
Statutom se ureuju naroito: prava i dunosti jedinice lokalne
samouprave i nain njihovog ostvarivanja, broj odbornika skuptine
jedinice lokalne samouprave, organizacija i rad organa i slubi, nain
upravljanja graana poslovima iz nadlenosti jedinice lokalne
samouprave, osnivanje i rad mesne zajednice i drugih oblika mesne
samouprave, uslovi za pokretanje graanske inicijative i druga pitanja od
znaaja za jedinicu lokalne samouprave.
Prema URS, optina samostalno, u skladu sa zakonom :

53

- donosi svoj budet i zavrni raun, urbanisticki plan i program razvoja

optine,
- utvruje simbole opstine i njihovu upotrebu,
- stara se o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih i manjinskih
prava,
- o javnom informisanju u optini,
- samostalno upravlja optinskom imovinom u skladu sa zakonom (ta
imovina je oblik javne svojine i s obzirom da jos nije donet odgovarajui
zakon, vodi se kao dravna imovina)
Jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom,
samostalno propisuju ureenje i nadlenost svojih organa i javnih slubi
koje osnivaju.
Optina, u skladu sa zakonom, propisuje prekraje za povrede optinskih
propisa.
Bosina potpitanja
1) dunosti jedinica LS - povereni poslovi, 2) prava, 3) Koji su akti
opstine, 4) Ko upravlja opstinom
NADZOR DRAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS
URS i zakon su predvideli 6 mogunosti za intervenciju drave prema
LS, radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti, a gde su ovlaenja data
Vladi i odgovarajuem resornom ministarstvu (za dravnu upravu i LS).
Vlada je duna da obustavi od izvrenja opti akt jedinice LS za koji
smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, reenjem koje stupa na snagu
kad se objavi u Slubenom glasniku RS". Reenje o obustavi od
izvrenja prestaje da vai ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja
reenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opteg
akta.
Nadleno ministarstvo pokrenue postupak za ocenu ustavnosti i
zakonitosti statuta, propisa ili drugog opteg akta jedinice LS pred
Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom,
zakonom ili drugim republikim propisom. Nadleni organ teritorijalne
autonomije postupie isto, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa
pokrajinskim propisom.
Kad Ministarstvo nadleno za poslove LS (nadleni organ teritorijalne
autonomije) smatra da opti akt organa jedinice LS nije u saglasnosti sa
njenim statutom, ukazae na to skuptini jedinice LS radi preduzimanja
odgovarajuih mera.
Ako skuptina jedinice LS ne postupi po ovim predlozima, ministarstvo
nadleno za poslove LS pokrenue postupak pred Vrhovnim sudom
Srbije i istovremeno e predloiti Vladi da obustavi od izvrenja odnosni
opsti akt do odluke Vrhovnog suda Srbije. Ovom merom se titi tzv.
statutarnost, potovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS, pa se
zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije, a ne Ustavnim sudom.
Ministarstvo nadleno za poslove LS (nadleni organ teritorijalne
autonomije) kad nae da pojedinani akt organa, odnosno slube
jedinice LS, protiv koga nije obezbeena sudska zatita, nije u
saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno s odlukom ili
drugim optim aktom jedinice LS, predloie skuptini jedinice LS da
takav akt ukine ili poniti.
Ako skuptina ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih
organa ministarstvo nadleno za poslove LS ukinue ili ponititi odnosni
pojedinani akt.
Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove LS, (nadlenog
organa teritorijalne autonomije) moe doneti odluku o rasputanju
skuptine jedinice LS ako:

- skuptina ne zaseda due od tri meseca,

- ako ne izabere predsednika optine i optinsko vee u roku od mesec
dana od dana konstituisanja skuptine jedinice LS ili od dana njihovog
razreenja odnosno podnoenja ostavke,
- ako ne donese statut ili budet u roku utvrenom zakonom.
U tom sluaju Predsednik Narodne skuptine raspisuje izbore za
odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o
rasputanju skupstine jedinice LS, a mandate odbornika izabranih na
ovim izborima traje 4 godine.
Do konstituisanja skupstine i izbora izvrnih organa jedinice LS, tekue
i neodlone poslove iz nadlenosti skupstine i izvrnih organa jedinice
LS, obavlja privremeni organ jedinice LS koji ine predsednik i etiri
lana, koji obrazuje Vlada. Vlada posebnim reenjem imenuje
predsednika i lanove privremenog organa, vodei rauna o politikom i
nacionalnom sastavu rasputene skuptine jedinice LS.
Predsednik Narodne skupstine je duan da odluku o raspisivanju novih
izbora za skuptinu jedinice LS donese u roku od mesec dana, od dana
kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skuptinu jedinice
LS, s tim da mandat odbornika izabranih na tim izborima, traje do isteka
mandata odbornika skuptina jedinica LS izabranih na redovnim
izborima.
Bosina potpitanja
l) Ko donosi odluku o raspustanju, 2) Kada se raspusta skupstina
jedinice LS od strane vlade i pod kojim uslovima, 3) Sastav
privremenog organa po URS i o cemu mora voditi racuna, 4) Ko vrsi
nadzor nad aktima i radnjama, 5) Sta su radnje - odreeno cinjenje ili
necinjenje, 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS - moze
skupstini, preduzimanje odreenih mera (pod 3)
ZATITA PRAVA LS
Lokalna samouprava je pravo graana da upravljaju javnim poslovima
od neposrednog zajednikog i opteg interesa za lokalno stanovnitvo,
neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS,
kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona, ureuju
poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadlenosti i
od interesa za lokalno stanovnitvo.
Zastitu prava LS mogu traiti i po URS i po ZLS:
- organ odreen statutom jedinice LS moe da pokrene postupak za
ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili dr. opsteg akta RS ili AP kojim
se povreuje pravo na lok. samoupravu, pred Ustavnim sudom RS,
- organ odreen statutom jedinice LS moe da izjavi zalbu Ustavnom
sudu protiv pojedinanih akata ili radnji dr. organa ili organa jedinice
LS, kojima se onemoguava vrenje nadlenosti jedinice LS,
- ombudsman kontrolie postovanja prava graana, utvruje povrede
uinjene aktima, radnjama ili neinjenjem organa uprava i javnih sluzbi,
ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS, dve ili vie
jedinica lokalne samouprave mogu doneti odluku o ustanovljavanju
zajednikog zatitnika graana.
- Savet za meunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog
naroda i nac. manjina osnovan u nacionalno meovitim jedinicama LS,
ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu
ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice
LS, ako smatra da su njime neposredno povreena prava pripadnika
srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za
meunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim

54

sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog

opteg akta skuptine jedinice LS sa statutom.
Nacionalno meovitim jedinicama LS, u smislu Zakona o LS, smatraju
se jedinice LS u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine ine vise
od 5% od ukupnog broja stanovnika ili pripadnici svih nacionalnih
manjina ine vie od 10% od ukupnog broja stanovnika prema
poslednjem popisu stanovnitva u RS.
Nain predlaganja i izbora lanova saveta za meunacionalne odnose
treba da obezbedi ravnomernu zastupljenost predstavnika srpskog
naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski narod, niti jedna
nacionalna manjina ne moe imati veinu lanova saveta.
Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zatite i unapreivanja nacionalne
ravnopravnosti, u skladu sa zakonom i statutom.
Odluke saveta za meunacionalne odnose donose se konsenzusom
lanova saveta.
Savet o svojim stavovima i predlozima obavetava skuptinu jedinice LS
koja je duna da se o njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a
najkasnije u roku od 30 dana.
Skuptina i izvrni organi jedinice LS su duni da predloge svih odluka
koji se tiu nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na miljenje
savetu.
Instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su
zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti i alba Ustavnom sudu.
Bosina potpitanja
1) Koji su instrumenti, 2) Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu
samoupravu, 3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da li je povreeno
pravo na lokalnu samoupravu.
SUDOVI - USTAVNA NACELA O SUDOVIMA
OSNOVNA USTAVNA NAELA OD ZNAAJA ZA SUDSKU
VLAST
U prvom delu Ustava, tri su bitna naela koja neposredno opredeljuju
poloaj sudske vlasti i sudova u Republici Srbiji.
Prvo, to je naelo vladavine prava, koju sam Ustav definie kao osnovnu
pretpostavku Ustava (clan 3). Vladavina prava saglasno Ustavu, pored
ostalog, ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlau i povinovanjem vlasti
a to znai i sudske (B. N.) Ustavu i zakonu". Samo drava utemeljena na
vladavini prava, moe da bude garant osnovnih prava i sloboda oveka.
Drugo je naelo podele vlasti utvreno u lanu 4. stav 1. Ustava.
Saglasno ovom naelu, koje je sada Ustavom i izriito utvreno,
"ureenje vlasti u Republici Srbiji poiva na podeli vlasti na
zakonodavnu. izvrnu i sudsku".
Tree je naelo nezavisnostl sudske vlasti. "Sudska vlast nezavisna."
Tako, naelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom
prava i podelom vlasti, u stvari, ini temeljno naelo koje opredeljuje
ustavni poloaj sudstva_u savremenoj Srbiji. Izriito utvrivanje ovog
naela u Ustavu je od izuzetne vanosti prilikom tumaenja i utvrivanja
znaenja i svih drugih odredaba Ustava koje se neposredno i posredno
odnose na sudsku vlast, pre svega, za zakonodavno ureivanje
organizacije i vrenja sudske vlasti.
U odredbama lana 4. Ustava posveenim naelu podele vlasti stoji i to
da se "odnos tri grane vlasti zasniva na ravnotei i meusobnoj kontroli"
(stav 3).
Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi znaiti mogunost
uspostavljanja kontrole nad sudskom vlau od strane zakonodavne i
izvrne vlasti, a to bi bilo u otroj suprotnosti sa principima nezavisnosti
i samostalnosti sudske vlasti. Ova odredba, tumaci se kao specijalna,
posebna i izdvojena i odnosi na poloaj sudova u sistemu vlasti. Da se

radi o odredbi koja svojom celinom nije primenjiva na odnos sudske

vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna reenja u kojima je
jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti
predmet vansudske kontrole", te da "sudsku odluku moe preispitati
samo nadleni sud u zakonom propisanom postupku".
Naela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. godine
Saglasno Ustavu od 2006. godine status (poloaj) sudova kao organa
dravne vlasti, kojima je povereno vrenje sudske funkcije, opredeljuju
sledea naela :
l) naelo jedinstva sudske vlasti,
2) naelo samostalnosti i nezavisnosti,
3) naelo legaliteta,
4) naelo javnosti,
5) naelo zbornosti i
6) naelo ucea graana u vrenju sudske vlasti.
Nacelo jedinstva sudske vlasti
Kao posebna grana dravne vlasti, sudska vlast je jedinstvena na
teritoriji Republike Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u suenju.
Naelo jedinstva sudske vlasti,
zajameno Ustavom, predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja
sudova.
U organizacionom smislu ono podrazumeva jedinstvenu organizaciju
sudstva u zemlji.
Sudski sistem, koji je samo u naelu ureen Ustavom, ini mrea sudova
(opte i posebne nadlenosti, odnosno viih i niih sudova) ustanovljena
zakonom, koji su meusobno povezani i izmeu kojih su kompentencije
podeljene a nadlenosti razgraniene.
Naelo samostalnosti i nezavisnosti sudova
Ustavno reenje iz lana 142. stav 2. po kome su sudovi samostalni i
nezavisni u svom radu ponovo potvruje da su sudovi posebna vrsta
dravnih organa - organizaciono odvojeni od drugih dravnih organa organa zakonodavne i izvrne vlasti, a potom da su sudovi u donoenju
svojih odluka osloboeni od bilo kakvog uticaja sa strane, odnosno
uplitanja dravnih i drugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fizikih
lica, odnosno pojedinaca.
Naelo samostalnosti sudova izraz je konkretizaciie ustavnog naela o
podeli vlasti.. Ovo naelo znai da nijedan nosilac druge dravne vlasti,
ali ni bilo ko drugi, ne moe i ne sme uticati na vrenje sudske vlasti i da
se ne moe meati u rad suda, odnosno sudija. U Ustavu Srbije stoji "da
je svaki uticaj na sudiju u vrenju sudijske funkcije zabranjen" (lan
149. stav 2.). Bez nezavisnog sudstva nema pravne drave.
Naelo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti)
Ovo naelo ini sutinu pravne drave, jer bez podreenosti vlasti, pa i
sudske vlasti Ustavu i zakonu nema pravne drave.
Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. To to su sudovi nezavisni u
svom radu, ne znai da su apsolutno nezavisni. Organizacija i rad
sudova, kao i granice njihove vlasti, odnosno ovlaenja u odnosu na
ljudska i graanska prava i slobode urvruju se Ustavom i zakonom.
Ova podreenost suda pravu, predstavlja jemstvo da e sudovi biti
ustanovljeni i organizovani na temelju zakona i da e suditi na osnovu i
u okviru Ustava i vaeeg prava.
Saglasno lanu 142. stav 2. Ustava, sudovi u Republici Srbiji sude na
osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno
zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih
meunarodnih ugovora. U sutini ovo reenje predstavlja konkretizaciju
principa utvrenog u lanu 3. Ustava, po kome se vladavina prava
ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu".
Naelo javnosti
Naelo javnosti je jedno od najznaajnijih garancija nezavisnosti
sudstva, ali i pravinog suenja. Primena naela javnosti u radu sudova
znai da, pored stranaka i drugih uesnika u postupku pred sudovima,
suenju mogu prisustvovati i trea lica koja za to imaju interes, bez
ikakvih ogranienja.
Javnost suenja :

55

- obezbeuje kvalitetniju raspravu pred sudom tj. slui kao podstrek

sudiji da se bolje priprema za vodenje rasprave,
- garantuje potovanje zakonom predvienog postupka,
- titi procesni poloaj uesnika u postupku, posebno okrivljenog (jer se
dokazi protiv njega moraju javno izneti i pretresti),
- jaa u moralnom pogledu autoritet suda,
- slui kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja,
- podstie i iri uverenje u ispravnost i zakonitost suenja.
Sledstveno tome, Ustavom je izriito utvreno da je "raspravljanje pred
sudom javno" i da se moe ograniiti samo u skladu s Ustavom (clan
142. stav 3.). Saglasno ovoj odredbi, javnost se moe iskljuiti tokom
itavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi
zatite taksativno utvrenih vrednosti, i to: nacionalne bezbednosti,
javnog reda i morala u demokratskom drutvu, interesa maloletnika,
privatnosti uesnika u postupku.
Naelo suenja u veu
Naelo suenja u veu poznato je i pod nazivom naelo zbornosti
suenja ili naelo kolegijalnosti.
Naelo zbornosti sudjenja nema apsolutni karakter, poto se zakonom
moe odstupiti od kolegijalnog suenja i predvideti da "u odreenim
stvarima sudi sudija pojedinac".
Vee u niim sudovima ini najmanje troje sudija. Sastav vea zavisi od
vrste suda, vrste pravne stvari o kojoj se odluuje, stepena suenja i dr.
Suenje u veu treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom
donoenja sudskih odluka. Ono predstavlja dodatno jemstvo
nepristrasnosti suda, jer obezbeuje da se u sudu potpunije i svestranije
utvrdi injenino stanje na kome e sud zasnovati svoju odluku, kao i
materijalno pravo na osnovu koga e se reavati pojedini sudski sporovi.
Po ZPP naelo zbornosti je izuzetak.
Naelo uea graana u suenju - sistem porote
U suenju "uestvuju sudije i sudije porotnici na nain utvren
zakonom", s tim da se "zakonom moe propisati da u odreenim
sudovima i u odreenim stvarima sude samo sudije" (lan 142. st. 4. i
5.). Dakle, ustavno je pravilo da, pored profesionalnih sudija, u suenju
uestvuju i graani (porotnici), s tim to su od ovog pravila mogua
odstupanja, koja se utvruju zakonom.
(Dodatak) Zakon o sudijama NAELA
Nezavisnost: Sudija je nezavisan u postupanju i donoenju odluke.
Sudija sudi i presuuje na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata,
potvrenih meunarodnih ugovora,
opteprihvaenih pravila
meunarodnog prava.
Stalnost i nepremestivost: Sudija svoju funkciju vri kao stalnu, izuzev
kada se prvi put bira za sudiju. Sudija vri funkciju u sudu za koji je
izabran. Bez svoje saglasnosti sudija ne moe biti premeten ni upuen u
drugi sud, osim u sluajevima predvienim ovim zakonom. Sudija
moe, uz svoju saglasnost, biti upuen na rad u drugi dravni organ ili
ustanovu, u skladu sa ovim zakonom.
Odravanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost: Sudija je duan da
u svakoj prilici odri poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost.
Sudija je duan da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti, u skladu
sa vlastitom procenom injenica i tumaenjem prava, uz obezbeenje
pravinog suenja i potovanje procesnih prava stranaka garantovanih
Ustavom, zakonom i meunarodnim aktima. Sudije su dune da se u
svakoj prilici pridravaju Etikog kodeksa, koji donosi Visoki savet
sudstva. Svi dravni organi i funkcioneri duni su da svojim

postupanjem i ponaanjem odravaju poverenje u nezavisnost i

nepristrasnost sudija i sudova.
Materijalna nezavisnost: Sudija ima pravo na platu u skladu sa
dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornou. Plata sudije
znai garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice.
Imunitet: Sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno
miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke, osim ako se
radi o krivinom delu krenja zakona od strane sudije. Sudija ne moe
biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog
u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.
Pravo na udruivanje: Radi zatite svojih interesa i ouvanja svoje
samostalnosti i nezavisnosti, sudije imaju pravo da se udruuju.
Uee u donoenju odluka od znaaja za rad sudova: Sudija ima pravo
da uzme uee u donoenju odluka od znaaja za rad sudova i za
odreivanje i rasporeivanje sredstava za funkcionisanje sudova.
Pravo na struno usavravanje i obuku: Sudija ima pravo i obavezu na
struno usavravanje i obuku o troku Republike Srbije, u skladu sa
posebnim zakonom. Obuka sudija je organizovano sticanje i
usavravanje teorijskih i praktinih znanja i vetina potrebnih za
samostalno, struno i efikasno vrenje sudijske funkcije. Obuka je
obavezna na osnovu zakona ili odluke Visokog saveta sudstva u sluaju
promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvoenja novih tehnika
rada i radi otklanjanja nedostataka u radu sudije uoenih prilikom
vrednovanja njegovog rada.
Sadraj programa obuke odreuje se u zavisnosti od profesionalnog
iskustva sudije.
Izbor i prestanak funkcije i broj sudija i sudija porotnika: Sudiju i
predsednika suda bira i o prestanku njihove funkcije odluuje Narodna
skuptina, odnosno Visoki savet sudstva, u skladu sa ovim zakonom.
Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud odreuje Visoki savet sudstva.
Broj sudija prekrajnih, Vieg prekrajnog i Upravnog suda odreuje se i
za svako odeljenje izvan sedita suda.
Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u
svakom sudu na pet godina.
Po sopstvenoj inicijativi ili na predlog predsednika suda, predsednika
neposredno vieg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda i
ministra nadlenog za pravosue, a na osnovu godinjeg priliva
predmeta, Visoki savet sudstva moe preispitati potreban broj sudija i
sudija porotnika i pre isteka roka od pet godina.
Prava iz radnog odnosa sudije: Sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa
u skladu sa propisima koji ureuju prava iz radnog odnosa izabranih
lica, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Zakon o sudijama - POLOZAJ SUDIJE
STALNOST SUDIJSKE FUNKCIJE: Sudijska funkcija traje
neprekidno od prvog izbora za sudiju do navrenja radnog veka. Posle
izbora sudijska funkcija moe prestati pod uslovima predvienim ovim
zakonom. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri
godine.
Sudijska funkcija ne prestaje ako bude smanjen broj sudija u sudu u
kome obavlja sudijsku funkciju. Ako sud bude ukinut, sudija nastavlja
funkciju u sudu koji preuzima nadlenost, odnosno u sudu iste vrste i
istog stepena, ili priblino istog stepena.
Visoki savet sudstva donosi odluku u kojem sudu sudija nastavlja
funkciju.
Sudija se udaljuje sa funkcije kad mu je odreen pritvor. Sudija moe
biti udaljen sa funkcije kad je pokrenut postupak za njegovo razreenje
ili krivini postupak za delo zbog koga moe biti razreen.
O obaveznom udaljenju sudije odluuje predsednik suda, a o obaveznom
udaljenju predsednika suda - predsednik neposredno vieg suda. Ako
udaljenje nije obavezno, o njemu odluuje predsednik Vrhovnog
kasacionog suda. O udaljenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda
odluuje Opta sednica.
Sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okonanja postupka
za razreenje ili okonanja krivinog postupka. Visoki savet sudstva
moe sudiju vratiti na funkciju pre okonanja postupka za razreenje.

56

Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Visokom savetu

sudstva, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Visoki savet
sudstva odluuje o prigovoru u roku od osam dana od dana dostavljanja
prigovora.
NEPREMESTIVOST SUDIJE: Sudija ima pravo da stalno svoju
funkciju vri u sudu za koji je izabran. Sudija samo uz svoju saglasnost
moe biti premeten ili upuen iz jednog u drugi sud, drugi dravni
organ, ustanovu ili meunarodnu organizaciju u oblasti pravosua.
Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora da prethodi donoenju
reenja o premetaju ili upuivanju. Izuzetno, sudija moe bez svoje
saglasnosti biti premeten u drugi sud u sluaju ukidanja suda ili
ukidanja pretenog dela nadlenosti suda za koji je izabran, to dovodi
do smanjenja priliva predmeta, na osnovu reenja Visokog saveta
sudstva.
Sudija moe, uz svoju saglasnost, biti premeten u drugi sud iste vrste i
istog stepena, ukoliko postoji potreba za hitnom popunom upranjenog
sudijskog mesta, koja se ne moe reiti izborom ili upuivanjem sudije,
uz pribavljenu saglasnost predsednika oba suda. Sudija trajno nastavlja
funkciju u sudu u koji je premeten. Reenje o premetaju donosi Visoki
savet sudstva.
Sudija moe biti upuen na rad samo u drugi sud iste vrste i istog ili
neposredno nieg stepena, najdue godinu dana. Izuzetno, sudija moe
biti upuen u sud neposredno vieg stepena, ako ispunjava zakonom
propisane uslove za izbor za sudiju suda u koji se upuuje. Sudija se
upuuje u sud u kome nedostatak, spreenost, izuzee sudija ili drugi
razlozi oteavaju ili usporavaju rad suda. Reenje o upuivanju sudije,
donosi Visoki savet sudstva.
Sudija moe biti upuen, radi obavljanja strunih poslova, u Visoki savet
sudstva, ministarstvo nadleno za pravosue, instituciju nadlenu za
obuku u pravosuu i meunarodnu organizaciju u oblasti pravosua.
Upuivanje moe trajati najdue tri godine. Reenje o upuivanju donosi
Visoki savet sudstva. Za vreme upuivanja sudija se moe osloboditi
vrenja sudijske funkcije, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva. U
sluaju upuivanja u ministarstvo nadleno za poslove pravosua sudija
se obavezno oslobaa vrenja sudijske funkcije.
MEUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA: Sudija je slobodan u
zastupanju svog shvatanja, utvrivanju injenica i primeni prava, u
svemu o emu odluuje. Sudija nije duan da ikome, pa ni drugim
sudijama i predsedniku suda, objanjava svoja pravna shvatanja i
utvreno injenino stanje, izuzev u obrazloenju odluke ili kad to
zakon posebno nalae.
Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godinjim
rasporedom poslova i da se ne menja tokom godine. Izuzetno, zbog
izbora novog sudije, dueg odsustva sudije, znatno poveanog ili
smanjenog priliva predmeta u toku godine po pojedinim pravnim
oblastima ili upranjenog sudijskog mesta, sudiji moe tokom godine
biti promenjena pravna oblast u kojoj postupa.
Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od linosti stranaka
i okolnosti pravne stvari. Niko nema prava da sudska vea obrazuje i
predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema
predmeta. Od redosleda prijema predmeta moe se odstupiti samo zbog
opravdane spreenosti sudije, u skladu sa Sudskim poslovnikom. U
skladu sa Sudskim poslovnikom, sudiji predmet moe biti oduzet samo
ako due odsustvuje ili ako je sudiji pravnosnano izreena disciplinska
sankcija zbog disciplinskog prekraja neopravdanog odugovlaenja
postupka.
Sudija je duan da predsednika suda obavesti zato prvostepeni postupak
nije okonan u roku od jedne godine i da ga zatim na svaka tri meseca
obavetava o daljem razvoju postupka. Prvo obavetenje u postupku po
pravnom leku sudija daje predsedniku suda posle dva meseca, a naredna
na svakih 30 dana.
U prvostepenom postupku predsednik suda je duan da obavesti
predsednika neposredno vieg suda o svakom postupku koji nije
okonan u roku od dve godine i razlozima za to. U postupku po
pravnom leku koji nije okonan u roku od jedne godine, predsednik suda
je duan da obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Rok za obavetavanje u izvrnim, vanparninim i drugim nespornim
stvarima odreuje se Sudskim poslovnikom.

Sudija moe Visokom savetu sudstva izjaviti pritubu ako mu je

povreeno pravo za koje ovim zakonom nije predvien poseban
postupak zatite. Visoki savet sudstva odluuje o pritubi u roku od 15
dana i odmah upoznaje sa odlukom predsednika suda, predsednika
neposredno vieg suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ako je
prituba osnovana, Visoki savet sudstva preduzima mere radi zatite
prava sudije.
NESPOJIVOST: Sudija ne moe biti na funkcijama u organima koji
donose propise i organima izvrne vlasti, javnim slubama i organima
pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. Sudija ne moe
biti lan politike stranke, niti politiki delovati na drugi nain, baviti se
bilo kojim javnim ili privatnim plaenim poslom, niti pruati pravne
usluge ili savete uz naknadu.
Izuzetno, sudija moe biti lan organa upravljanja institucije nadlene za
obuku u pravosuu, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, u skladu
sa posebnim zakonom.
Sa sudijskom funkcijom nespojive su i druge slube, poslovi i postupci
koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tete ugledu suda.
Visoki savet sudstva odluuje koji su postupci opreni dostojanstvu i
nezavisnosti sudije i tetni po ugled suda, na osnovu Etikog kodeksa.
Sudija moe, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi
nastavnom i naunom delatnou, uz naknadu. U sluajevima odreenim
zakonom, sudija moe, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i
naunu delatnost u instituciji nadlenoj za obuku u pravosuu.
Sudija je duan da pismeno obavesti Visoki savet sudstva o svakoj
slubi ili poslu za koje postoji mogunost da su nespojivi sa sudijskom
funkcijom. Visoki savet sudstva obavetava predsednika suda i sudiju o
postojanju nespojivosti slube ili posla sa sudijskom funkcijom.
Predsednik suda duan je da podnese disciplinsku prijavu im sazna da
sudija vri slubu ili posao ili ini postupke za koje postoji mogunost
da su nespojivi sa njegovom funkcijom.
VRSTE SUDOVA URS
Prema URS, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS. Sudska vlast u
RS pripada sudovima opte i posebne nadlenosti. Osnivanje,
organizacija, nadlenost, ureenje i sastav sudova ureuju se Zakonom o
ureenju sudova (ZUS).
Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u RS i njegovo sedite je u
Beogradu.
Iz ovoga proizilazi da je re o vertikalnoj podeli strukture sudskog
sistema u RS, koja je utemeljena na naelu hijerarhije.
Prema ZUS, sudovi opte nadlenosti su :
- osnovni sudovi,
- vii sudovi,
- apelacioni sudovi i
- Vrhovni kasacioni sud.
Sudovi posebne nadleznosti su :
- privredni sudovi,
- Privredni apelacioni sud,
- prekrajni sudovi,
- Vii prekrajni sud i
- Upravni sud.
Podela sudova na sudove opte i posebne nadlenosti zasniva se na vrsti
predmeta za koje je odreeni sud nadlean, tako da sudovi opte
nadlenosti reavaju u svim predmetima, osim u onima za koje su
nadleni sudovi posebne nadleznosti.

57

Sudovi opte i sudovi posebne nadlenosti su redovni i stalni sudovi, jer

je iskljuena mogunost osnivanja privremenih, prekih ili vanrednih
sudova. Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u
RS, koja je zasnovana na naelu adekvatnosti, s obzirom na to da sudovi
sude samo one sporove koji spadaju u njihovu nadlenost. Ta
horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog znaaja za
osnivanje prvostepenih sudova, s obzirom na to da je optina ili grad
osnovna administrativno - teritorijalna jedinica prema kojoj se odreuje
podruje prvostepenog suda.

izvan svog sedita da odrava sudske dane, za vreme kojih sudi i

preduzima druge sudske radnje.
Vii prekrajni sud je sud republikog ranga, sa seditem u Beogradu i
odeljenjima u Kragujevcu, Niu i Novom Sadu. Vii prekrajni sud
osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa seditem u Beogradu. Moe
imati odeljenja izvan sedita, u kojem trajno sudi i preduzima ostale
sudske radnje. Vii prekrajni sud je neposredno vii sud za prekrajni
sud.
Upravni sud osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa seditem u
Beogradu. Ima odeljenja izvan sedita, i to u Kragujevcu, Niu i Novom
Sadu u kojima trajno sudi i preduzima ostale sudske radnje.

SUDOVI OPTE NADLEZNOSTI

NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA
Osnovni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vie optina,
a vii sud za podruje jednog ili vie osnovnih sudova.
Prema Zakonu o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava
(ZSPSJT), na teritoriji RS postoje 34 osnovna suda.
Osim Prvog osnovnog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Boru,
ostali osnovni sudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog
sedita, u kojima sude i preduzimaju druge sudske radnje. Sudske radnje
preduzimaju se u seditu suda, a izvan sedita - samo kad je to zakonom
odreeno.
Osnovni sud, vii i prekrajni sud mogu izvan svog sedita odravati
sudske dane. Sudski dani su dani u kojima sud trajnije obavlja sudsku
funkciju izvan svog sedita.
Sudska jedinica je samostalna organizaciona jedinica izvan sedita
osnovnog ili privrednog suda, koja se osniva za deo teritorjie na kojoj se
prostire sudska nadlenost. Sudska jedinica izvan sedita osnovnog i
privrednog suda odreuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise
optina sa podruja suda.
Vii sud osniva se za podruje jednog ili vise osnovnih sudova. Vii sud
je neposredno vii sud za osnovni sud kada je to odreeno ZUS, kao i za
pitanja unutranjeg ureenja sudova i primene Zakona o sudijama.
U RS postoji 26 viih sudova, od kojih 6 pokriva podruje dva osnovna
suda, 1 podruje tri osnovna suda, a ostali vii sudovi pokrivaju podruje
po jednog osnovnog suda.
Vii sud moe izvan svog sedita da odrava sudske dane, za vreme
kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. Mesto, dan i vreme
odravanja sudskih dana odreuje predsednik suda, u skladu sa
Sudskim poslovnikom.
Apelacioni sud osniva se za podruje vise viih sudova. Apelacioni sud
je neposredno vii sud za Vii sud i Osnovni sud, a Privredni apelacioni
sud je neposredno vii sud za privredni sud. U RS postoje 4 apelaciona
suda, sa seditem u Beogradu, Kragujevcu, Niu i Novom Sadu.
Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u Republici Srbiji, sa seditem u
Beogradu. Vrhovni kasacioni sud je neposredno vii sud za Privredni
apelacioni sud, Vii prekrajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.
SUDOVI POSEBNE NADLENOSTI
Privredni sud osniva se za teritoriju jednog ili vise gradova, odnosno
vise optina. U RS postoji 16 privrednih sudova, od kojih 2 imaju izvan
svog sedita po dve sudske jedinice, a 3 privredna suda imaju po jednu
sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne.
Privredni apelacioni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie, sa
seditem u Beogradu. Privredni apelacioni sud je neposredno vii sud za
privredni sud.
Prekrajni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise
optina. Prekrajni sud moe imati odeljenje izvan svog sedita u kojem
sudi i preduzima druge sudske radnje. Odeljenje izvan sedita
prekrajnog suda odreuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise
optina sa podruja suda. U RS ima 45 prekrajnih sudova, od kojih
samo osam nemaju odeljenja izvan svog sedita. Prekrajni sud moe

Spoljanja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadlenost. Sudska

nadlenost je pravo i dunost jednog suda da raspravi odreenu pravnu
stvar. Radi se o zakonom odreenom delokrugu poslova u kojem sud
moe punovano vriti sudsku funkciju.
Stvarna nadlenost je pravo i dunost odreenog suda da, u zavisnosti od
prirode spora, sudi u prvom stepenu.
Npr. nadlenost se odreuje, pre svega, prema teini i prirodi krivinog
dela o emu se raspravlja (ratione materiae). Ovaj vid nadlenosti naziva
se stvarna nadlenost. Stvarna nadlenost predstavlja pravo i dunost
jednog suda da vodi i okona postupak po odreenoj krivinoj stvari, a
zavisi od teine krivinog dela i prirodi krivinog dela, kako je to napred
navedeno. Postoji stvarna nadlenost osnovnih i viih sudova u prvom
stepenu, Apelacionih kao sudova u drugom stepenu i stvarna nadlenost
Kasacionog suda.
Funkcionalna nadlenost je pravo i dunost odreenog suda, odnosno
organa u okviru suda, da sprovede odreeni deo postupka ili obavi
pojedine poslove u vezi sa odreenom pravnom stvari. Dakle, sudska
funkcija se raspodeljuje izmeu razliitih organa u okviru istog suda,
odnosno izmeu razliitih sudova.
Sudovi postupaju i po fazama (stadijumima) postupka, odnosno u
stepenima, prvostepeni, drugostepeni i treestepeni sudovi. Ovi sudovi
su nadleni da postupaju samo u odreenoj fazi postupka prema funkciji
koju imaju, ovakva nadlenost se naziva funkcionalna nadlenost.
Funkcionalna nadlenost predstavlja pravo i dunost jednog suda,
odnosno organa u okviru suda, da obavi odreeni deo postupka po
jednoj krivinopravnoj stvari, dok drugi deo postupka po istoj stvari
treba da obavi drugi sud ili drugi organ u istom sudu (istraga i suenje,
suenje u prvom stepenu i u daljim stepenima). Funkcionalna nadlenost
je znaajna po tome to doputa podelu rada u krivinom postupku,
specijalizaciju sudskih organa i uzimanje u obzir njigove vee ili manje
funkcionalne sposobnosti. Ona se opravdava razlozima kvalitetnog
suenja i zbog toga je slina stvarnoj nadlenosti, tako da je zakoni o
sudovima ni ne izdvajaju strogo od stvarne nadlenosti.
Mesna nadlenost je pravo i dunost stvarno nadlenog suda da na
odreenoj teritoriji vri sudsku funkciju.
Osnovni sud u prvom stepenu:
1) sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna predviena novana
kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina od njih
nije nadlean drugi sud,
2) sudi u graanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije
nadlean drugi sud,
3) vodi izvrne i vanparnine postupke za koje nije nadlean neki drugi
sud.
4) stambenim sporovima,
5) radnim sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog
odnosa,
6) sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa,

58

7) sporovima o naknadi tete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa

radom,
8) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu
rada.
U funkcionalnu nadlenost osnovnog suda spada:
1) odluivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne
posledice osude za krivina dela iz svoje nadlenosti,
2) pruanje graanima pravne pomoi i meunarodne pravne pomoi i
vrenje drugih poslova odreenih zakonom.
Zakonom se moe predvideti koncentracija nadlenosti u odreenim
vrstama pravnih stvari, u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi
sa podruja istog vieg suda.
Bosina potpitanja
l) Ko donosi poslovmk o radu sudova - Sudski poslovnik donosi
ministar nadlean za pravosue uz prethodno pribavlieno miljenje
predsednika Vrhovnog kasacionog suda, 2) Ko donosi akt o unutranjem
ureenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu - predsednik suda, 3) Koji
su vanparnini postupci :
- lienje poslovne sposobnosti,
- proglaenje nestalog lica za umrlo,
- davanje dozvole za stupanje u brak,
- ostavinski postupak kao posebni,
- postupak za odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost,
- ureenje medija,
- polaganje stvari u sudski depozit,
- zakljucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju,
- sastavljanje i overa testamenta.
Sudi se na osnovu Zakona o vanparnicnom postupku, a na pitanja koja
nisu regulisana ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe ZPP.
NADLENOST VIEG SUDA
Vii sud u prvom stepenu u okviru svoje stvarne nadlenosti u krivinim
stvarima sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna predviena
kazna zatvora preko 10 godina.
Takode, sudi za k.d. :

- u sporovima o zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, igova i

oznaka geografskog porekla ako nije nadlean drugi sud,
- u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na
informaciju,
- naknadi tete u vezi sa objavljivanjem informacije
Pored ovoga, u prvom stepenu sudi u radnim sporovima povodom:
- trajka,
- kolektivnih ugovora, ako spor nije reen pred arbitraom,
- obaveznog socijalnog osiguranja, ako nije nadlean drugi sud,
- izbora i razreenja organa pravnih lica, ako nije nadlean drugi sud
Sudi i u upravnim sporovima povodom matine evidenciie, s obzirom na
to da je voenje evidencija odredbom lana 14. Zakona o dravnoj
upravi svrstano u izvrne poslove.
U okviru svoje funkcionalne nadlenosti, Vii sud u prvom stepenu
odluuje o :
- molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za
krivina dela iz svoje nadlenosti,
- o zahtevima za rehabilitaciju,
- o zabrani rasturanja tampe i sirenja informacija sredstvima javnog
informisanja
Vii sud u drugom stepenu, u okviru svoje funkcionalne instancione
nadlenosti odluuje o
- albama na odluke osnovnih sudova o odreivanju mera obezbeenja
prisustva okrivljenog,
- o albama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraenom
krivinom postupku,
- o albama na reenja osnovnih sudova u graanskopravnim sporovima,
- na presude osnovnih sudova u sporovima male vrednosti,
- o albama na reenja osnovnih sudova u izvrnim i vanparninim
postupcima.
Vii sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuenih lica.
Izvrava krivinu presudu inostranog suda.
Odluuje o priznanju i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka, ako
za to nije nadlean drugi sud.

- protiv Vojske Srbije,

- odavanje dravne tajne,
- pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja,
- izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti,
- povredu teritorijalnog suvereniteta,
- udruivanje radi protivustavne delatnosti,
- organizovanje i podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina,
- povredu ugleda Republike Srbije,
- povredu ugleda strane drave ili medunarodne organizacije.

Odluuje o sukobu nadlenosti osnovnih sudova sa svog podruja, kao

zajedniki neposredno vii sud.

Dalje, Vii sud u prvom stepenu, u krivinim stvarima, sudi i za :

- domaih i stranih privrednih drutava, preduzea, zadruga i

preduzetnika i niihovih asocijacija tzv. privrednih subjekata,
- privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljaniu delatnosti
privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od
stranaka fiziko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog
suparniarstva,

- pranje novca,
- odavanje slubene tajne,
- krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zastupnika,
- ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja,
- ubistvo na mah,
- silovanje,
- u krivinom postupku prema maloletnicima;
Vii sud u prvom stepenu u graanskim stvarima sudi u :
- graanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omoguuje
izjavljivanje revizije,
- u sporovima o osporavanju ili utvrivanju oinstva i materinstva,
- u sporovima o autorskim i srodnim pravima,

Vri i druge poslove odredene zakonora.

Bosina potpitanja
1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici, 2) Kad je
nadlezan vii sud za sporove iz oblasti autorskog prava, a kad privredni
sud - kad spor nastane izmeu :

a kad su subjekti spora iz oblasti autorskog prava fizika lica reava ih

vii sud
3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti, 4)Kada odlucuje u upravnim
stvarima
NADLENOST PRIVREDNOG SUDA
Prvostepena stvarna nadlenost privrednog suda obuhvata suenja u
privrednim sporovima i u privredno-prestupnim sporovima.

59

U privrednim sporovima sudi u sprovima :

- izmeu domaih i stranih privrednih drutava, preduzea, zadruga i
preduzetnika i njihovih asocijacija, tzv. privrednih subjekata,
- u sporovima koji nastanu izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih
lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u
navedenim sporovima jedna od stranaka fiziko lice, ako je sa strankom
u odnosu materijalnog suparniarstva,
- u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zatiti i upotrebi
pronalazaka, modela, uzoraka, igova i oznaka geografskog porekla, kad
odnosni sporovi nastanu izmeu privrednih subjekata, odnosno izmeu
privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti
privrednih subjekata,
- u sporovima povodom izvrenja i obezbeenja iz nadlenosti
privrednih sudova,
- u sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u
sporovima nastalim izmeu privrednih subjekata, odnosno izmeu
privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti
privrednih subjekata,
- u sporovima koji proizilaze iz primene Zakona o privrednim drutvima
ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subiekata,
- u sporovima o primeni propisa o privatizaciji,
- u sporovima o stranim ulaganjima,
- u sporovima o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i
unutranjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i
vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika.
U privredno-prestupnim stvarima Privredni sud u prvom stepenu
nadlean je za odluivanje o privrednim prestupima.
U okviru svoje funkcionalne nadlenosti, Privredni sud u prvom stepenu
nadlean je za voenje postupka :
- za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata, ako za to nije
nadlean drugi organ,
- steaja i reorganizacije
- Odreuje i sprovodi izvrenje na osnovu verodostojnih isprava kada se
odnose na privredne subjekte ili druga pravna lica, odreduje i sprovodi
izvrsenje odluka privrednih sudova, a odluke izabranih sudova samo kad
su donete u sporovima nastalim izmeu privrednih subjekata, odnosno
izmedu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti
privrednih subjekata.
- Odreuje i sprovodi izvrenje i obezbeenje na brodovima i
vazduhoplovima.
- Vodi vanparnine postupke koji proizilaze iz primene Zakona o
privrednim drutvima.
- Odluuje o priznanju i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka
donetih u sporovima nastalim izmeu privrednih subiekata, odnosno
izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti
privrednih subjekata.
- Odluuje o prestanku zatitne mere ili pravne posledice osude za
privredne prestupe iz svoje nadlenosti.
Vri i druge poslove odreene zakonom.
Bosina potpitanja
l) Kada sudi u privrednim sprovima, sudi u sporovima koji nastanu
izmeu kojih subjekata, 2) U kojim sporovima je nadlean, 3) Koje
sporove privredni sud reava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj.
subjekti, 4) Koje su mu ostale nadlenosti, 5) Kad ce resavati sporove iz
oblasti autorskog prava, 6) Ko se registruje u privrednom sudu ustanove poput apoteka, kola, fakulteta, 7) Ko vrsi upis u registar registrator Agencije za privredne registre, 8) Ko se upisuje u registar PP. predstavnitva, banke, osiguravaiuca drutva, preduzetnici, 9) Da li
ce se nadleznosti privrednog suda iriti ili suavati - suavati zbog
medijacije!

Privredni apelacioni sud, u okviru svoje funkcionalne nadlenosti,

odluuje o albama na odluke privrednih sudova i drugih organa, u
skladu sa zakonom. Privredni apelacioni sud je funkcionalno nadlean
da odluuje o sukobu nadlenosti i o prenoenju nadlenosti privrednih
sudova.
Utvruje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadlenosti
privrednih sudova i vri druge poslove odreene zakonom.
Bosina potpitanja
l) Kada odlucuje u prvom stepenu - u stvarima odreenim zakonom
NADLENOST APELACIONOG SUDA
Apelacioni sud je funkcionalno nadlean da kao instancioni sud
odluuje:
- o albama na odluke viih sudova,
- osnovnih sudova u krivinom postupku, ako za odluivanje o albi nije
nadlean vii sud,
- o albama na presude osnovnih sudova u graanskopravnim
sporovima, ako za odluivanje o albi nije nadlean vii sud.
Apelacioni sud, u okviru svoje funkcionalne nadlenosti, odluuje o
sukobu nadlenosti niih sudova sa svog podruja, ako za odluivanje
nije nadlean vii sud.
Odluuje o prenoenju nadlenosti osnovnih i viih sudova kada su ti
sudovi spreeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari. Vri
druge poslove odreene zakonom.
NADLENOST PREKRAJNOG I VIEG PREKRAJNOG
SUDA
Prekrajni sud, u okviru svoje stvarne nadlenosti, u prvom stepenu sudi
u prekrajnim postupcima, ako za to nije nadlean organ uprave.
Odluuje o albama na odluke koje u prekrajnom postupku donose
organi uprave i vri druge poslove odreene zakonom.
Vii prekrajni sud odluuje o albama na odluke prekrajnih sudova. U
okviru svoje funkcionalne nadlenosti odluuje o sukobu nadleznosti
prekrajnih sudova, kao i o prenoenju mesne nadlenosti prekrajnih
sudova. Vri i druge poslove odreene zakonom.
NADLENOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA
Funkcionalna nadlenost Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na
ostvarenje pravilne i jednoobrazne primene prava. Vrhovni kasacioni
sud odluuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke
sudova Republike Srbije, starajui se tako o pravilnoj primeni prava.
Vrhovni kasacioni sud odluuje o sukobu nadlenosti izmeu sudova,
ako za odluivanje nije nadlean drugi sud, kao i o prenoenju
nadlenosti sudova.
Ako zakonom nije drukije odreeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim
sredstvima odluuje u veu od troje sudija.
Dakle, re je o pravnosnanim odlukama kako sudova opte, tako i
sudova posebne nadlenosti, s obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud
neposredno vii sud za Privredni apelacioni sud, Vii prekrajni sud,
Upravni sud i apelacioni sud.
Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i
utvrivanjem naelnih pravnih stavova, to je jedna od NADLENOSTI
ovoga suda IZVAN SUENJA. Odluke Vrhovnog kasacionog suda bitne
za praksu sudova i svi naelni pravni stavovi objavljuju se u posebnoj
zbirci.

NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA

Imenuje sudije Ustavnog suda.

60

Daje miljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i

vri druge nadlenosti odreene zakonom.
IZBOR I RAZREENJE
KASACIONOG SUDA

PREDSEDNIKA

VRHOVNOG

(najee ne pita kao posebno pitanje, vise kao potpitanje)

Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta
sudstva, a po pribavljenom miljenju opte sednice Vrhovnog
Kasacionog suda i nadlenog odbora Narodne skuptine, bira NS.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne
moe biti ponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogunost
reizbora).
Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka
vremena na koje je izabran:
- na njegov zahtev,
- nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije
i
- razreenjem iz zakonom propisanih razloga za razreenje predsednika
suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda
donosi NS, u skladu sa zakonom, pri emu odluku o razreenju donosi
na predlog Visokog saveta sudstva.
Bosina potpitanja
1) Nadlenosti Vrhovnog kasacionog suda u suenju i izvan suenja, 2)
Ko predlaze predsednika Vrhovnog kasacionog suda, 3) Ko daje
misljenje, 4) Ko ga bira i na koliko godina, 5) Moze li biti ponovo
reizabran - jedino on ne moze
SUDSKA ODELJENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA
Sudska odeljenja postoje u sudovima u kojima vise vea ili sudija
pojedinaca postupa u istoj pravnoj oblasti. Sudskim odeljenjem rukovodi
predsednik odeljenja. Njega, po pribavljenom misljenju sudije odeljenja,
postavlja predsednik suda.
U sudovima sa veim brojem vea i sudija pojedinaca koji postupaju u
istoj pravnoj oblasti obrazuje se krivino i graansko odeljenje. U tim
sudovima moe se obrazovati odelJenje za radne sporove, odeljenje za
izvrenje, odeljenje za statusne sporove i odeljenje sudske prakse, ako te
poslove obavlja najmanje troje sudija.
Predsednik suda uvek moe da uestvuje u radu i odluivanju sednice
odeljenja. Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljenja :
pravna pitanja, nain i poboljanje rada i strunosti sudija, sudijskih
pomonika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaaja za
odeljenje.
Sudsko odeljenje odluuje na sednici koju mogu sazvati predsednik
odeljenja ili predsednik suda.
U viim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivine postupke
protiv maloletnika i za radne sporove.
U pojedinim viim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati
odeljenja za krivina dela :
- protiv vojske Srbije,
- organizovanog kriminala,
- ratnih zloina i
- visokotehnolokog kriminala, u skladu sa ZUS.

Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Vieg

prekrajnog suda razmatraju i pitanja vana za rad podrunih sudova.
Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s veim brojem sudija, u skladu
sa Sudskim poslovnikom. Odeljenje sudske prakse prati i prouava
praksu sudova i meunarodnih sudskih organa i obavetava sudije,
sudijske pomonike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima
sudova. Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga odreuje
predsednik suda.
Zajednika sednica odeljenja je organizaciona jedinica u sudu koja se
saziva kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje
dva odeljenja. Zajedniku sednicu sazivaju zajedno predsednici
odeljenja ili predsednik suda, a njome rukovodi predsednik suda ili
predsednik odeljenja u ijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.
Prilikom glasanja na zajednikoj sednici potrebno je da se za zajedniki
stav izjasni veina lanova svakog odeljenja.
Sednica svih sudija razmatra izvetaje o radu suda i sudija, odluuje o
pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i
drugih optih akata, razmatra primenu propisa kojima se ureuju pitanja
iz delokruga sudova, daje miljenje o kandidatima za sudije i sudije
porotnike i odluuje o drugim pitanjima vanim za ceo sud.
Sednicom svih sudija rukovodi predsednik suda, a saziva je po potrebi,
odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje treine svih sudija.
Posebna odeljenja u viim, apelacionim, prekrajnim sudovima i Viem
prekrajnom sudu
U viim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivine postupke
protiv maloletnika i za radne sporove. U pojedinim viim i apelacionim
sudovima mogu se obrazovati odeljenja za krivina dela protiv Vojske
Srbije, za krivina dela organizovanog kriminala, ratnih zloina i
visokotehnolokog kriminala, u skladu sa zakonom.
U prekrajnim sudovima i Viem prekrajnom sudu mogu se obrazovati
odeljenja za voenje prekrajnog postupka za prekraje iz oblasti javnih
prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, u skladu
sa Sudskim poslovnikom.
UNUTRANJE UREENJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA
Vrhovni kasacioni sud moe imati odeljenja iji se broj odreuje u
skladu sa Poslovnikom o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatra pitanja iz
delokruga sudskih odeljenja. Sednica odeljenja saziva se i ako izmeu
pojedinih vea nastane nesaglasnost u primeni propisa ili ako jedno vee
odstupi od pravnog shvatanja prihvaenog u svojoj praksi ili od pravnog
shvatanja koje su prihvatila sva vea.
Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva vea u
sastavu odeljenja.
Opta sednica Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona jedinica koju
ine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Optu sednicu
saziva predsednik suda po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja
ili najmanje treine svih sudija.
Opta sednica Vrhovnog kasacionog suda usvaja naelne pravne
stavove; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova;
imenuje sudije Ustavnog suda; daje miljenje o kandidatu za
predsednika Vrhovnog kasacionog suda; donosi Poslovnik o ureenju i
radu Vrhovnog kasacionog suda i vri druge poslove odreene zakonom
i Poslovnikom o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
Opta sednica saziva se i kad izmeu vea iz razliitih odeljenja ili
izmeu razliitih odeljenja nastane nesaglasnost u primeni propisa, kad
se u jednom odeljenju odstupi od naelnog pravnog stava ili kad na
sednici odeljenja ne moe da se usvoji pravno shvatanje.
Naelni pravni stav usvojen na Optoj sednici obavezuje sva vea i
odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i moe da se izmeni samo na
Optoj sednici.
Za punovano odluivanje na Optoj sednici potrebno je uee veine
sudija od ukupnog broja sudija. Odluke se donose veinom glasova
prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Optom sednicom rukovodi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Sekretarijat: Vrhovni kasacioni sud ima Sekretarijat. Sekretarijat pomae
predsedniku suda u sudskoj upravi, obavlja administrativne poslove za

61

Optu sednicu i vri druge poslove koji su mu Poslovnikom o ureenju i

radu Vrhovnog kasacionog suda stavljeni u delokrug.
Sekretar: Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog
predsednika suda postavlja Opta sednica. Sekretar Vrhovnog
kasacionog suda ima status dravnog slubenika na poloaju. Sekretar
Vrhovnog kasacionog suda mora da ispunjava uslove za sudiju
apelacionog suda.
Bosina potpitanja
O cemu odlucuje na opstoj sednici, 2) Koji pravni lek je moguc protiv
odluka ovog suda - ZALBA USTAVNOM SUDU
VISOKI SAVET SUDSTVA (regulisan Zakonom o VSS)
Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji
obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, sa
seditem u Beogradu. Savet ima 11 lanova.
3 lana su lanovi po poloaju :
- predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS),
- ministar nadlean za pravosue i
- predsednik nadlenog obora NS.
Ostalih 8 lanova su izborni lanovi :
- est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od kojih je najmanje jedan
sa teritorije AP i
- dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u
struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor Pravnog fakulteta.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je ujedno i predsednik Saveta,
predstavlja ga i rukovodi njegovim radom.
lan Saveta, uiva imunitet kao sudija,to znai da ne moe biti pozvan
na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja
odluka Saveta. Uz to on ne moe biti lien slobode u postupku
pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju funkcije lana
Saveta bez odobrenja Saveta.
Mandat lanova Saveta traje pet godina, osim za lanove po poloaju,
iji mandat traje dok im traje osnovna funkcija.
Izborni lanovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.
Za vreme trajanja mandata, sudija koji je clan Saveta ne moe biti biran
za sudiju drugog suda.
U okviru svojih nadlenosti, Savet izmeu ostalog :
- bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije,
- odluuje o prestanku sudijske funkcije,
- predlae NS kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na
sudijsku funkciju,
- predlae NS izbor i razreenje predsednika VKS i predsednika suda,
- predlae VKS kandidate za sudije Ustavnog suda,
- imenuje sudije porotnike,
- odluuje o premetaju, upuivanju i prigovoru o udaljenju sudija,
- odluuje o nespojivosti vrenja drugih slubi i poslova sa sudijskom
funkcijom,
- odluuje u postupku vrednovanja rada sudija i predsednika suda,
- daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u
sudovima i vri nadzor nad njegovim sprovoenjem,
- utvrivanje programa pocetne obuke za sudije,
- daje miljenje o izmenama postojeih ili donoenju novih zakona koji
ureuju poloaj sudija, organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih
zakona od znaaja za obavljanje sudijske funkcije,
- odreuje broj sudija i sudija porotnika za svaki sud,
- podnosi godinji izvetaj o svom radu NS,

- obavetava javnost o svom radu,

- obavlja poslove pravosudne uprave iz svoje nadlenosti,
- odluuje o pitanjima imuniteta sudija i lanova Saveta,
- odluuje o postojanju uslova za naknadu tete zbog nezakonitog i
nepravilnog rada sudije.
Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog
najmanje 3 lana Saveta, saziva predsednik, a za odravanje sednica je
potrebno prisustvo najmanje 6 lanova. Ona moe po odluci Saveta biti
javna.
Stalna radna tela Saveta su: Komisija za vrednovanje rada sudija i
predsednika sudova, Izborna komisija i disciplinski organi. Radi
razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadlenosti Savet moe da
obrazuje povremena radna tela.
Odluke Saveta donose se veinom glasova svih lanova i moraju uvek
biti obrazloene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to
zakonom i Poslovnikom propisano.
Savet donosi Poslovnik kojim se blie ureuje nain rada i odluivanje
Saveta. Savet podnosi godinji izvetaj o svom radu Narodnoj skuptini.
Postupak za izbor clanova Saveta
Izborne lanove Saveta bira NS na predlog ovlaenih predlagaa.
Ovlaeni predlaga za izborne lanove Saveta iz reda sudija je Savet.
Ovlaeni predlaga za izbornog lana Saveta iz reda advokata je
Advokatska komora Srbije. Kandidate za izbornog lana Saveta iz reda
profesora pravnog fakulteta predlae zajednika sednica dekana pravnih
fakulteta u RS.
Prilikom izbora izbornog kandidata za lanove Saveta iz reda sudija
neophodno je da jedan bude iz :
- VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda,
- apelacionih sudova,
- viih i privrednih sudova,
- dva iz osnovnih sudova, prekrajnih sudova i Vieg prekrajnog suda i
- jedan iz sudova sa teritorije AP.
Kandidat za izbornog lana Saveta iz reda sudija moe biti svaki sudija
sa stalnom sudijskom funkcijom. Status kandidata stie sudija koga
predloi sednica svih sudija jednog ili vie sudova prema vrsti i stepenu
suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojima kandidat
vri sudijsku funkciju, kao i sudija koga podri najmanje 20 sudija
prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih
pokrajina u kojem vri sudijsku funkciju.
Sednica svih sudija jednog suda moe da predloi samo jednog
kandidata. Na sednici svih sudija, o predloenim kandidatima, glasa se
tajno.
Izuzetno, za sticanje statusa kandidata za izbornog lana Saveta iz reda
sudija Vrhovnog kasacionog suda, Vieg prekrajnog suda, Privrednog
apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opte sednice,
odnosno sednice svih sudija, ve se status kandidata stie prijavom.
Predsednik suda ne moe biti kandidat za izbor u Savet.
Sudije biraju kandidate za Savet na osnovu slobodnog, opteg, jednakog
i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. Pravo da biraju
kandidate za Savet imaju sve sudije sa stalnom sudijskom funkcijom.
Postupak predlaganja kandidata za izborne lanove Saveta iz reda sudija
organizuje i sprovodi Izborna komisija Visokog saveta sudstva.
Zamenici lanova Izborne komisije imaju ista prava i odgovornosti kao i
lanovi koje zamenjuju. lanovi Saveta ne mogu istovremeno biti
lanovi i zamenici lanova Izborne komisije. Mandat lanovima Izborne
komisije traje pet godina, uz mogunost ponovnog izbora. lanovi
Izborne komisije ne mogu se kandidovati za izborne lanove Saveta.
Izborna komisija donosi odluke veinom glasova svih lanova.
Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 15 dana
od dana objavljivanja odluke o otpoinjanju postupka predlaganja
kandidata za izborne lanove Saveta u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

62

Izborna komisija ispituje blagovremenost i potpunost prijave.

Neblagovremenu prijavu Izborna komisija odbacuje reenjem.
Datum i vreme sprovoenja izbora odreuje Izborna komisija i o tome
obavetava sve predsednike sudova deset dana pre izbora. Predsednici
sudova e sedam dana pre dana odravanja izbora obavestiti javnim
obavetenjem sve sudije o danu i vremenu odravanja izbora. Glasanje
za kandidate za izborne lanove iz reda sudija se obavlja na birakim
mestima u sudovima odreenim od strane Izborne komisije.
Za svako birako mesto Izborna komisija imenuje biraki odbor. Biraki
odbor ine troje sudija koji nisu kandidati za izbor.
Svaki sudija glasa lino. Glasanje je tajno. Glasa se na overenim
glasakim listiima.
Savet predlae jednog kandidata sa najveim brojem glasova, sa svake
liste, na osnovu zapisnika o utvrivanju rezultata izbora, koju im
dostavlja Izborna komisija. Izuzetno, Savet predlae dva kandidata sa
najveim brojem glasova sa liste kandidata sudija osnovnih sudova,
prekrajnih sudova i Vieg prekrajnog suda.
Postupak predlaganja kandidata za izbornog lana Saveta iz reda
advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije na nain na
koji se obezbeuje najira predstavljenost njenih lanova. Advokatska
komora Srbije dostavlja predlog kandidata Narodnoj skuptini.
Predlaganje kandidata za izborne lanove Saveta iz reda profesora
pravnog fakulteta sprovodi se na nain i po postupku koji utvrdi svojim
aktom zajednika sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji dostavlja predlog
kandidata za lana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta Narodnoj
skuptini. Zajedniku sednicu dekana pravnih fakulteta u Republici
Srbiji saziva i njome rukovodi dekan najstarijeg pravnog fakulteta u
Republici Srbiji.
lanove Saveta bira Narodna skuptina na predlog ovlaenih
predlagaa. Ako izborni lan Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na
funkciju u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skuptini,
smatrae se da nije ni izabran. Visoki savet sudstva organizuje
ponovljene izbore za ovog lana u roku od 60 dana.

Savet e u roku od 7 dana po prijemu inicijative oceniti verovatnost

razloga zbog kojeg se razreenje trai i ako oceni da razlozi za
razreenje nisu uinjeni verovatnim, Savet e pismeno obavestiti
podnosioca da inicijativa nije prihvaena.
Kada prihvati inicijativu, Savet e pre donoenja odluke o pokretanju
postupka, omoguiti lanu Saveta ije se razresenje inicira, da se o
navodima inicijative izjasni.
Odluku o pokretanju postupka razreenja donosi Savet u roku od 15
dana od prijema inicijatve. Odlukom moe se izrei i mera udaljenja do
okonanja postupka za razreenje.
Izbornorn lanu e se omoguiti da se izjasni o svim navodima od
znaaja za donoenje odluke o razreenju. Predlog za razreenje Savet
donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka i tada se lan
Saveta obavezno udaljuje do donoenja odluke NS.
Za obavljanje strunih, administrativnih i drugih poslova u okviru
Saveta obrazuje se Administrativna kancelarija. Organizacija, poslovi i
nain rada Administrativne kancelarije blie se ureuje aktom Saveta.
Na prava i obaveze zaposlenih u Administrativnoj kancelariji primenjuju
se propisi koji ureuju poloaj dravnih slubenika i nametenika.
Savet ima sekretara koji se postavlja na period od pet godina i moe biti
ponovo postavljen. Sekretara postavlja Savet. Sekretar rukovodi
Administrativnom kancelarijom i za svoj rad odgovoran je Savetu.
Sekretar ima status dravnog slubenika na poloaju.
Sudija moe biti upuen, radi obavljanja strunih poslova, u radna tela
Saveta. Upuivanje moe trajati najdue tri godine.
Bosina potpitanja
1) Sastav, 2) Delokrug, 3) Izbor, 4) Koliko im traje rnandat, 5) Razlika
izmeu Visokog saveta sudstva i nekadasnjeg visokog saveta pravosua
- osim razlike u nazivu, imao je vise clanova (13) od kojih su dva bila
javni tvzioci, predlagao je NS javne tuzioce, zamenike JT, sudije
porotnike i obavljao dr. poslove. Protiv odluka tog tela nije bio dopusten
upravni spor, 6) Koji pravni lek se moe uloziti protiv odluke ovoga tela
- samo zalba ustavnom sudu, ali ne i ustavna zalba.

PRESTANAK FUNKCIJE
SUDSKA UPRAVA U RS
lanovima po poloaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane
funkcija po osnovu koje su postali lanovi Saveta.
Izbornim lanovima prestaje funkcija u Savetu :
- trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije lana
Saveta,
- ostavkom na lanstvo u Savetu,
- istekom mandata,
- razreenjem.
Izbornim lanovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i
prestankom sudijske funkcije, lanovima iz reda advokata brisanjem iz
imenika advokata, a lanovima iz reda profesora prestankom zvanja
profesora Pravnog fakulteta.

Poslovi koji ine sudsku upravu

Sudsku upravu ine poslovi koji slue vrenju sudske vlasti, pre svega :
- ureivanje unutranjeg poslovanja u sudu,
- pozivanje i rasporeivanje sudija porotnika,
- poslovi vezani za stalne sudske vetake i tumae,
- razmatranje pritubi i predstavki,
- statistika i izrada izvetaja,
- izvrenje krivinih i prekrajnih sankcija,
- finansijsko i materijalno poslovanje suda i overa isprava namenjenih
upotrebi u inostranstvu.
Sudska uprava detaljnije se ureuje Sudskim poslovnikom.
Prava i obaveze predsednika suda

Izborni lan Saveta se razreava funkcije pre isteka vremena na koje je

izabran :

- predstavlja sud,
- rukovodi sudskom upravom,

- ako funkciju lana Saveta ne vri u skladu sa Ustavom i zakonom i

- ako bude osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora,
odnosno za krivino delo koje ga ini nedostojnim za vrenje funkcije
lana Saveta.

- odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda,

- obezbeuje zakonitost, red i tanost u sudu,
- nalae otklanjanje nepravilnosti i spreava odugovlaenje u radu,
- odreuje branioce po slubenoj dunosti po azbunom redu sa liste
advokata koje dostavlja advokatska komora,
- stara se o odravanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vri druge
poslove odreene zakonom i Sudskim poslovnikom.

Odluku o razreenju donosi Narodna skuptina.

Inicijativu za razreenje izbornog lana Saveta moe podneti svaki lan
Saveta, a posebno iz reda sudija moe podneti i predsednik bilo kog
suda, na osnovu odluke sednice svih sudija, a iz reda advokata, odnosno
profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlaeni predlagai.

Kad stranka ili drugi uesnik u postupku podnesu pritubu, predsednik

suda duan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim
merama obavesti podnosioca pritube kao i predsednika neposredno
vieg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritube.

63

Ako je prituba podneta preko ministarstva nadlenog za pravosue,

vieg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritube i
preduzetim merama obavetavaju se i ministar, predsednik neposredno
vieg suda i Visoki savet sudstva.
Sud ima jednog ili vise zamenika predsednika suda, koji zamenjuje
predsednika suda u sluaju spreenosti ili odsutnosti. Kada sud ima vise
od jednog zamenika predsednika suda, predsednik suda odreuje jednog
zamenika koji ga zamenjuje. Pojedine poslove sudske uprave predsednik
suda moe poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima
odeljenja.

Predsednik neposredno vieg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu

nieg suda, kao i da pri neinjenju predsednika nieg suda donese akte iz
njegovog delokruga.
Predsednik neposredno vieg suda moe traziti od nieg suda
obavetenja o primeni propisa, toku postupka, kao i sve podatke o radu.
Predsednik neposredno vieg suda moe naloiti neposredni uvid u rad
nieg suda, o emu se sainjava pismeni izvetaj.
Sekretar suda pomae predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je
u poslovima koji su mu povereni, odlukom predsednika suda, u skladu
sa Sudskim poslovnikom. Sekretara suda rasporeuje predsednik suda.
PRAVOSUDNA UPRAVA U RS

Predsednik suda ne moe poveriti odluivanje o pravima sudija na

osnovu rada, utvrivanje godinjeg rasporeda poslova, odluivanje o
radnim odnosima sudskog osoblja, kao i o udaljenju sudije i sudije
porotnika sa dunosti.
Sud ima sekretara suda, koji pomae predsedniku suda u sudskoj upravi
i samostalan je u poslovima koji su mu povereni. Sekretara suda
rasporeuje predsednik suda.
Zakon o sudijama - PREDSEDNIK SUDA
Za predsednika suda, izmeu sudija suda istog ili vieg stepena, moe
biti izabran sudija, koji ima izraenu sposobnost za rukovoenje i
organizaciju poslova u sudu, a u skladu sa kriterijumima koje donosi
Visoki savet sudstva.
Visoki savet sudstva predlae jednog ili vie kandidata za predsednika
suda. Pre utvrivanja predloga, Visoki savet sudstva pribavlja miljenje
o prijavljenim kandidatima od sednice svih sudija suda za koji se
predlae izbor predsednika.
Narodna skuptina bira predsednika suda, na predlog Visokog saveta
sudstva. Sudija koji je izabran za predsednika suda obavlja i sudijsku
funkciju u tom sudu.
Predsednik suda bira se na etiri godine i moe biti ponovo izabran.
Kad predsedniku suda prestane funkcija, predsednik neposredno vieg
suda postavlja sudiju koji vri funkciju predsednika dok novi predsednik
suda ne stupi na funkciju, a najdue na godinu dana. Sudiju koji vri
funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda postavlja Opta
sednica.
Predsedniku suda prestaje funkcija prestankom sudijske funkcije,
izborom za sudiju drugog suda, na lini zahtev, zbog ukidanja suda,
istekom mandata i razreenjem sa funkcije predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika suda donosi Narodna
skuptina. Kad predsedniku suda prestane funkcija, Visoki savet sudstva
je duan da bez odlaganja predloi kandidate za izbor predsednika suda.
Predsednik suda razreava se te funkcije zbog krenja obaveza
ustanovljenih propisima za obavljanje poslova sudske uprave,
naruavanja naela nezavisnosti sudije, postupanja suprotno propisima o
dodeljivanju predmeta, odstupanja od propisa kojim se ureuje godinji
raspored sudija, tekog disciplinskog prekraja u vrenju funkcije
predsednika suda ili nestrunog vrenja funkcije predsednika suda.
Smatra se da predsednik suda nestruno obavlja funkciju predsednika
suda kada njegov rad bude vrednovan ocenom "ne zadovoljava".
Svako lice moe podneti inicijativu za razreenje predsednika suda.
Postupak za utvrivanje razloga za razreenje predsednika suda vodi
Visoki savet sudstva. Postupak za utvrivanje razloga za razreenje
predsednika suda pokree se po predlogu predsednika neposredno vieg
suda, sednice svih sudija suda iji je predsednik, ministra nadlenog za
pravosue, organa nadlenog za vrednovanje rada predsednika suda i
Disciplinske komisije.
Odluku o razreenju predsednika suda donosi Narodna skuptina, na
osnovu predloga Visokog saveta sudstva, nakon sprovedenog postupka u
kome su utvreni razlozi za razreenje.
Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran, koji se razrei sa te
funkcije ili mu funkcija prestane na lini zahtev, nastavlja da obavlja
sudijsku funkciju.

Pravosudna uprava se stara o sprovoenju zakona i drugih propisa u vezi

sa ureenjem i radom sudova. Poslove pravosudne uprave vre Visoki
savet sudstva i ministarstvo nadleno za pravosue.
Poslovi pravosudne uprave koje vri VSS su:
- utvrivanje optih smernica za unutranje ureenje sudova,
- voenje linih listova sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja,
- predlaganje dela budeta za rad sudova za tekue rashode i raspodela
ovih sredstava,
- vrenje nadzora nad namenskim korienjem budetskih sredstava,
- vrenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.
Poslovi pravosudne uprave koje vri ministarstvo pravosua su:
- praenje rada sudova,
- prikupljanje statistikih i drugih podataka,
- davanje saglasnosti na Pravilnik o unutranjoj organizaciji i
sistematizaciii radnih mesta u sudu,
- nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i
postupanjem po pritubama i predstavkama,
- predlaganje dela budeta za investicije, projekte i druge programe za
rad pravosudnih organa,
- staranje o smetajnim uslovima, opremanju i obezbeenju sudova,
- nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog
saveta sudstva,
- ureenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema,
- ureenje, razvoj i odravanje baze pravnih propisa,
- razvoj i sprovoenje kapitalnih projekata i drugih programa za
pravosudne organe,
- postavljanje i razreenje sudskih vetaka i tumaa
Kapitalne rashode izvrava ministarstvo nadleno za pravosude,
odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadlenog za
pravosude.
Nitav je svaki pojedinani akt pravosudne uprave kojim se dira u
samostalnost i nezavisnost suda i sudija i tu nitavost utvruje Upravni
sud.
Lini list
Visoki savet sudstva vodi lini list za svakog sudiju, sudiju porotnika i
zaposlenog u sudu.
Podatke koje lini list sadri Visokom savetu sudstva prosleuje
predsednik suda i odgovoran je za njihovu tanost, kao i lice na koje se
podaci odnose ako ih je ono saoptilo. Podaci koje sadri lini list jesu
slubena tajna i mogu da se obradjuju i koriste samo u svrhu primene
Zakona o ureenju sudova i zakona kojim se ureuje poloaj sudija, u
skladu sa propisima kojima se ureuje zatita podataka o linosti.
Lini list sudije sadri :
- ime i prezime,
- ime roditelja,

64

- mesto, dan, mesec i godinu roenja,

- podatke o prebivalitu,
- podatke o zavrenom Pravnom fakultetu, uspehu na studijama,
pripravnikoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u slubi,
- podatke o datumu navrenja radnog veka, ocenama rada,
- upuivanju na rad u drugi sud,
- udaljavanju sa dunosti,
- disciplinskim merama,
- voenim krivinim postupcima,
- prestanku dunosti,
- objavljenim strunim i naunim radovima,
- znanju stranih jezika,
- imovinskom stanju, stambenim prilikama i
- druge podatke vezane za rad i poloaj sudije.
Lini list sudije porotnika i zaposlenog sadri :
- ime i prezime,
- podatke o roenju, prebivalitu,
- podatke o zavrenoj koli, zvanju ili zanimanju,
- podatke o ocenama rada,
- podatke o kretanju u slubi,
- podatke o znanju stranih jezika i
- druge podatke.
Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lini list duni su da ih
dostave Visokom savetu sudstva. Bliu sadrinu i obrazac linih listova
propisuje Visoki savet sudstva.
Sudski poslovnik
Sudski poslovnik donosi ministar nadlean za pravosue, uz prethodno
pribavljeno miljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Sudskim poslovnikom propisuju se unutranje ureenje i rad suda, pre
svega:
- ureenje i rad odeljenja i ostalih unutranjih jedinica suda,
- rad zajednike sednice odeljenja i sednice svih sudija,
- obavetavanje javnosti o radu sudova,
- voenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih
manjina,
- pruanje pravne pomoi i odravanje sudskih dana,
- pruanje meunarodne pravne pomoi,
- evidentiranje, pozivanje i rasporeivanje sudija porotnika,
- odreivanje obaveze predsednika suda pri dostavljanju podataka
potrebnih za vodenje linih listova,
- pravnika praksa,
- postupanje sudskog osoblja sa strankama,
- voenje upisnika i pomonih knjiga,
- postupanje sa spisima,
- postupanje po predstavkama i pritubama,
- statistika i izrada izvetaja o radu,
- naplata novanih kazni, trokova krivinog postupka i oduzete
imovinske koristi,
- postupanje sa sudskim depozitima,
- uvoenje zajednikih slubi u mestima s vise sudova,
- odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih uesnika u sudskom
postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu,
- druga pitanja ureenja i rada suda.

poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i

ministra nadlenog za pravosue o merama preduzetim da se uoeni
nedostaci otklone u rokovima za otklanjanje nedostataka, kao razlozima
zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.
Bosina potpitanja
l) Ko donosi Sudski poslovnik, sta ureuje, 2) Ko donosi Pravilnik o
unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu predsednik suda, 3) Sta je pravosudna uprava i ko vri poslove
pravosudne uprave, 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem
sudova, 5) Razlika izmeu pravosudne i sudske uprave - sudsku upravu
vre sudovi, a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde, 6)
Koji akt koji je od znacaja za rad sudova donosi ministar, 7) Cilj
pravosudne uprave - sprovoenje zakona i drugih propisa u vezi sa
ureenjem i radom sudova, 8) Sta radi ministarstvo pravde, koje
poslove vrsi ministar pravde - ministarstvo pravde obavlja poslove
dravne uprave koji se odnose na:
- krivino zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i
prekrajima,
- obligacione odnose,
- nasleivanje,
- postupak pred sudovima, izuzev upravnog spora,
- organizaciju i rad pravosudnih organa i organa za prekraje,
- vetaenje,
- izvrenje sankcija,
- amnestiju i pomilovanje,
- advokaturu i druge pravosudne profesije,
- izbor i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija,
- struno usavravanje zaposlenih u pravosudnim organima i organima
za prekraje,
- meunarodnu pravnu pomo,
- pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu
odluka Ustavnog suda,
- druge poslove odreene zakonom.
9) Moe li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitou odluka - ne,
to radi visi sud
Zakon o ureenju sudova - OBEZBEENJE SUDA
Pravosudna straa je naoruana i uniformisana sluba koja se stara o
sigurnosti ljudi i imovine, redu i miru i nesmetanom sprovoenju
slubenih radnji u zgradi pravosudnog organa. Pravosudni straar
ovlaen je da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu
pravosudnog organa; po potrebi pretrese lice i stvari i zabrani ulazak u
zgradu sa orujem, opasnim oruem, pod dejstvom alkohola ili drugih
omamljivih sredstava; udalji iz zgrade lice koje ometa red i mir, lica koja
nisu prikladno odevena i to na nain kojim se uva ugled i dostojanstvo
suda, kao i da drugim radnjama titi lica i imovinu u sudu. Pravosudni
straar ovlaen je da upotrebi fiziku silu i gumenu palicu, a vatreno
oruje - samo ako drukije ne moe da zatiti ljudski ivot ili odbije
napad na zgradu pravosudnog organa.
Ureenje pravosudne strae, uniformu njenih pripadnika, naoruanje i
slubenu legitimaciju detaljnije propisuje ministar nadlean za
pravosue. Na zahtev rukovodioca pravosudnog organa, organ
unutranjih poslova prua pomo pravosudnoj strai.
Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, ocenjivanje i
odgovornost pravosudne strae primenjuju se propisi koji ureuju radne
odnose dravnih slubenika i nametenika, ako ovim zakonom nije
drukije odreeno.
ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS

Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika: Primenu Sudskog

poslovnika nadzire ministarstvo nadleno za pravosue. Lice koje vri
nadzor moe biti samo ono koje ispunjava uslove za izbor sudije suda
iji rad nadzire. Posle nadzora sainjava se zapisnik koji se dostavlja
predsedniku suda u kome je vren nadzor, predsedniku neposredno vieg
suda, predsedniku VSK i ministru nadlenom za pravosue. Predsednik
neposredno vieg suda duan je da (u roku koji se odreuje Sudskim

Administrativno-tehniki poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici

u seditu suda, a ako je to celishodnije, pojedini poslovi mogu se
obavljati i u sudskim jedinicama, odnosno odeljenjima izvan sedita
suda.

65

Za pojedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne

organizacione jedinice pisarnice kao to su:

ispred ostalih spisa, bez obzira na datum prijema, to se konstatuje u

primedbi popisa spisa.

- prijemna kancelarija,
- odeljenje za prepis,
- odeljenje za ekspediciju pote i sl.

Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu, moraju se starati da se

sa predmetima paljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sreena
i zalepljena. Tekstovi se ne smeju arati i po njima pisati primedbe.

Ove org. jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u

odeljenjima izvan sedita suda. Poslove koji e se obavljati u seditu
suda, sud. jedinicama, odnosno odeljenjima izvan sedita odreuje
Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu, tehnikoorganizacionih potreba suda, promene godinieg rasporeda poslova i sl.

Predaja pismena u rad: Pisarnica predaje predmete u rad nadlenom

veu, odnosno sudiji pojedincu i slubama, ukoliko dalja radnja ne treba
da se izvri u pisarnici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko
reda.

Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno

moe voditi i poslove pojedinih organizacionih jedinica pisarnice. Kada
je pisarnica podeljenja na vise odseka ili odeljenja, radom odseka ili
odeljenja rukovodi ef odseka, odnosno odeljenja, pod nadzorom
upravitelja pisarnice.
Rad po primljenim pismenima

Kretanje predmeta evidentira se u upisniku obinom olovkom u rubrici

za kretanje predmeta. O primljenim predmetima u veu i kod sudije
pojedinca vodi se evidencija o zaduenju sudije - predsednika vea.
Pisarnica predaje predmete i pismena sudijama i slubama preko
dostavne knjige za sud, koja se vodi posebno za svako vee, sudiju
pojedinca i slubu.
NADZOR NAD SUDOVIMA U RS U POGLEDU POSTUPANJA U
ROKOVIMA

Osnivanje predmeta
Upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, deli primljena pismena
radnicima koji su rasporedom odreeni za obavljanje pojedinih poslova
u pisarnici.
Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuce upisnike
onog dana i pod onim datumom kada su primljena, ako se tim pismenom
osniva nov predmet. Telegrami, pismena sa odreenim rokovima, kao i
druga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju
nadlenom odeljenju.
Oznaka predmeta sastoji se od :
- skraenog naziva upisnika,
- rednog broja i
- poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u
upisnik (primer: K 70/93).
Oznaka predmeta na omotu sadri broj vea kome je predmet dodeljen
u rad, koji se stavlja ispred skraenog naziva upisnika.
Sastavni deo broja predmeta moe biti i brojana oznaka sudije predsednika vea (primer: K 70/93-01).
Popis spisa: Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis
spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i oznaava broj
listova. Hronoloki se uvode u popis i oznaavaju im se listovi i druga
pismena. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Ne unose se u
popis spisa kratki izvetaji bez vanosti za tok postupka (dostava adrese
i sl.).
Vraene dostavnice, odnosno povratnice za lino dostavljanje po kojima
su dostavljene odluke, unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na
koji se odnose i lepe se na odluci. Dostavnice odnosno povratnice
oznaavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim
slovima.
Zdruivanje: Pismena koja se odnose na predmete u toku zdruuju se s
tim predmetima. Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti
radi sprovoenja jedinstvenog postupka, vodilac upisnika obavetava o
tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadlenog sudiju.
Pismena se ulau u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis
spisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg
datuma. Izuzetno, zahtev za sprovoenje istrage i optunica lepi se,

Razuman rok je element bez koga nema prava na pravino sudjenje.

Odreuje se od sluaja do sluaja. Ovaj razumni rok je konkretizovan
kroz odreene rokove postupanja, koje propisuje nacionalno
zakonodavstvo.
Takoe, kod pojedinih postupaka su odreeni rokovi trajanja, kao to je
kod radnih sporova predvieno Zakonom o radu da se moraju okonati u
roku od 6 meseci ili kod smetanja poseda, gde je rok za okonanje
postupka 90 dana.
Kod odugovlaenja roka sudija ceni se znacaj spora za stranku (ako je u
pitanju maloletno dete, a trazi se izdrzavanje).
Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i
postupanjem po pritubama i predstavkama, ministarstvo nadlezno za
pravosue kao jedan od poslova pravosudne uprave, preko svojih
nadzornika, ukazuje predsedniku suda na uocene nedostatke, a on je u
obavezi da obavesti ministra pravde, predsednika neposredno viseg suda
i VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke. Osim
toga, duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i
otklanja nepravilnosti i odugovlacenja u radu.
Ministarstvo pravde moe da kontrolie samo da li sudovi postupaju u
zakonskim rokovima, ne meajui se u samostalnost i nezavisnost suda i
sudija (u smislu da ne smeju odreivati sudijama kako ce resiti
predmet), u suprotnom akt Ministarstva je nitav.
Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanje rada sudija i
predsednika sudova, kao stalno radno telo i jedna od nadlenosti Saveta i
jeste da odluuje o postojanju uslova za naknadu tete zbog nezakonitog
i nepravilnog rada sudije.
Bosina potpitanja
1) Sta je razuman rok, 2) Da li su odreeni rokovi i trajanja pojedinih
parnica, npr. iz radnih sporova, 3) Sta se sve ceni kod odugovlacenja
roka, 4) Ko vrsi nadzor, 5) Sta moze da kontrolise ministarstvo pravde
PRAVO NA PRAVINO
pravino suenje)

SUENJE

(l. 32. URS Pravo na

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen

sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim
pravima i obavezama, sumnji koja je bila razlog za pokretanje postupka,
kao i o optubama protiv njega.

66

Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca ukoliko ne razume

jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa,
ako je slep, gluv ili nem.
Javnost se moe iskljuciti tokom itavog postupka koji se vodi pred
sudom ili u delu postupka, samo radi zatite interesa nacionalne
bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi
zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu
sa zakonom.
Prema Zakonu o sudijama, predviena je i odgovornost sudija za tetu
koju prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara
RS, s tim da RS moe od sudije traiti naknadu, ukoliko se
pravnosnanom odlukom suda ili dr. organa dokae da je teta
prouzrokovana :
- namerno ili krajnjom nepanjom,
- odnosno ukoliko se odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili
drugog me. suda, me. organizacije iji je RS lan, utvrdi da su u toku
sudskog postupka krena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda
zasnovana na takvom krenju ili da je presuda izostala zbog krenja
prava na suenje u razumnom roku.
O postojanju uslova za naknadu isplaenog iznosa odluuje Visoki savet
sudstva, na zahtev ministarstva nadlenog za pravosue.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SUDIJA
Nizom propisanih sankcija za disiplinske prekraje, titi se pravo na
pravino suenje.
Disciplinski prekrsaji su :
- povreda naela nepristrasnosti;
- proputanje sudije da trai izuzee u predmetima u kojima postoji
razlog za izuzee, odnosno iskljuenje predvien zakonom;
- neopravdano kanjenje u izradi odluka;
- uzimanje predmeta u rad redom koji neopravdano odstupa od reda
kojim su primljeni;
- neopravdano nezakazivanje roita ili pretresa;
- uestalo kanjenje na zakazana roita ili pretrese;
- neopravdano odugovlaenje postupka;
- neopravdano neobavetavanje predsednika suda o predmetima u
kojima postupak due traje;
- oigledno nekorektno postupanje prema uesnicima u sudskim
postupcima i zaposlenima u sudu;
- nepotovanje radnog vremena;
- prihvatanje poklona suprotno propisima koji reguliu sukob interesa;
- uputanje sudije u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim
pravnim zastupnicima u postupku koji vodi;
- neopravdana izmena godinjeg rasporeda sudijskih poslova u sudu i
povreda principa sluajnog sudije suprotno zakonu;
- krenje odredaba Etikog kodeksa u veoj meri.
Teak disciplinski prekraj postoji ako je usled izvrenja disciplinskog
prekraja dolo do:
- ozbiljnog poremeaja u vrenju sudske vlasti ili obavljanja radnih
zadataka u sudu,
- do tekog naruavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo,
- naroito zastarevanja predmeta i
- ako je nastupila vea teta u imovini stranke u postupku, kao i u
sluaju ponovljenog disciplinskog prekraja.
Pod ponovljenim disciplinskim prekrajem smatra se tri puta
pravosnano utvrena odgovornost sudije za disciplinski prekraj.
Disciplinske sankcije su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do
jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine.
Disciplinska sankcija izrie se srazmerno teini uinjenog disciplinskog
prekraja. Javna opomena moe biti izreena samo kada se prvi put
utvrdi odgovornost sudije za disciplinski prekraj.

Kada utvrdi odgovornost sudije za teak disciplinski prekraj,

Disciplinska komisija pokree postupak za razreenje sudije.
Disciplinski organi su: Disciplinski tuilac i njegovi zamenici i
Disciplinska komisija, koje obrazuje Visoki savet sudstva. lanove
disciplinskih organa imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija.
Disciplinski postupak vodi Disciplinska komisija na predlog
Disciplinskog tuioca. Predlog za voenje disciplinskog postupka,
Disciplinski tuilac podnosi na osnovu disciplinske prijave. Disciplinski
postupak je hitan i zatvoren za javnost, izuzev ukoliko sudija u odnosu
na koga se postupak vodi ne zahteva da postupak bude javan.
Voenje disciplinskog postupka zastareva u roku od godinu dana od
dana kada je disciplinski prekraj uinjen. Disciplinski tuilac moe da
odbaci disciplinsku prijavu kao neosnovanu ili da je prihvati i podnese
predlog za voenje disciplinskog postupka.
Sudija ima pravo da odmah bude obaveten o predlogu Disciplinskog
tuioca, da se upozna sa predmetom i prateom dokumentacijom i da
sam ili preko zastupnika prui objanjenja i dokaze za svoje navode.
Sudija ima pravo da svoje navode usmeno izloi pred Disciplinskom
komisijom.
Nakon sprovedenog disciplinskog postupka Disciplinska komisija moe
da odbije predlog Disciplinskog tuioca ili da usvoji predlog i izrekne
disciplinsku sankciju.
Protiv odluke Disciplinske komisije, Disciplinski tuilac i sudija protiv
koga se vodi disciplinski postupak, mogu izjaviti albu Visokom savetu
sudstva, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Odluujui
po albi, Visoki savet sudstva moe da potvrdi prvostepenu odluku
Disciplinske komisije ili da je preinai. Visoki savet sudstva je duan da
o albi odlui u roku od 30 dana od dana dostavljanja albe. Odluka
Visokog saveta sudstva je konana. Pravnosnana odluka kojom je
izreena disciplinska sankcija upisuje se u lini list sudije.
Bosina potpitanja
1) U koje prava i slobode spada - licne
IZBOR SUDIJA
Uslovi za izbor mogu se podeliti na opte i posebne. Opti vae za sudije
svih sudova, dok se ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u
sudove odreene vrste i stepena.
OPTI USLOVI:
- dravljanstvo RS,
- ispunjenost optih uslova za rad u dravnim organima,
- zavren Pravni fakultet,
- poloen pravosudni ispit,
- strunost, osposobljenost i dostojnost sudijske funkcije.
Strunost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktinog znanja
potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.
Osposobljenost podrazumeva vetine koje omoguavaju efikasnu
primenu specifinih pravnikih znanja u reavanju sudskih predmeta.
Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje
i ponaanje u skladu sa tim osobinama.
POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci posle
poloenog pravosudnog ispita, a to su :
- 2 godine za sudiju prekrajnog suda,
- 3 godine za sudiju osnovnog suda,
- 6 godina za sudiju vieg suda, privrednog suda i Vieg prekrsajnog
suda,
- 10 godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i
Upravnog suda,
- 12 godina za sudiju VKS.
Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je
diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se rauna o odgovarajuoj
nacionalnoj zastupljenosti.

67

POSTUPAK ZA IZBOR
Izbor sudija oglaava Visoki savet sudstva (Savet) u Sl. glasniku RS" i
drugom sredstvu javnog obavetavanja koje pokriva celu RS. Prijave za
izbor se podnose Savetu, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa
u Sl. glasniku RS. Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju
uslova za izbor.

Sudija porotnik polae zakletvu pred predsednikom suda za koji je

imenovan.
Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije :
- ako je protiv njega pokrenut postupak za k.d. zbog koga moe biti
razreen ili
- postupak za razreenje

Visoki savet sudstva pribavlja podatke i miljenja o strunosti,

osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a za kandidate koji dolaze iz
sudova obavezno je pribavljanje miljenja sednice svih sudija suda iz
koga potie kandidat, kao i miljenje sednice svih sudija neposredno
vieg suda.
Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na
sudijsku funkciju, Visoki savet sudstva posebno ceni i vrstu poslova koje
je kandidat obavljao nakon poloenog pravosudnog ispita, kao i ocena
rada, ako je kandidat sudijski pomonik.

i udaljenje traje do okonanja postupka.

Sudija porotnik ne moe biti advokat ni pruati pravne usluge i strune
savete uz naknadu.
Sa funkcijom sudije porotnika nespojive su i druge slube, poslovi i
postupci koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tetni po
ugled suda.
Sudija porotnik ima pravo na :

Savet moe obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. VSS predlae

Narodnoj skuptini jednog ili vise kandidata za izbor na jedno sudijsko
mesto.

- naknadu trokova nastalih na funkciji,

- naknadu za izgubljenu zaradu i

NS bira sudiju koji se prvi put bira, meu kandidatima koje je predloio
Savet.
Sudije na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva, pri emu se sudija
koji je prvi put biran i ocenjen i tokom trogodinjeg mandata ocenom
izuzetno uspeno obavlja sudijsku funkciju" obavezno bira na stalnu
funkciju. Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodinjeg mandata je
ocenjen ocenom ,,ne zadovoljava" ne moe biti biran na stalnu funkciju.
Svaka odluka o izboru je obrazloena i objavljuje se u Slubenom
glasniku RS".
Pre stupanja na funkciju, sudija polae zakletvu pred predsednikom
Narodne skuptine, a predsednik VKS polae zakletvu pred Narodnom
skuptinom.
Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polae ponovo
zakletvu.
Sudija koji je izabran stupa na funkciju na sveanoj sednici svih sudija u
sudu za koji je izabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu.
Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na
funkciju u roku od 30 dana od dana izbora. Odluku o tome donosi Visoki
savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obavetava NS, ako
se radi o sudiji koji je prvi put biran. Sudija ima pravo albe Ustavnom
sudu na odluku Visokog saveta sudstva, koja iskljuuje pravo na ustavnu
albu.

- pravo na nagradu,
a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva.
Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.
Bosina potpitanja
1) Ko predlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4) Kad se
smatra da sudija nije izabran?
ODGOVORNOST ZA TETU KOJA NASTANE RADOM
SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA
Za tetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom
odgovara Republika Srbija.
Kad je konanom odlukom Ustavnog suda, pravnosnanom sudskom
odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim
organom, utvreno da je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom
nepanjom, Republika Srbija moe traiti od sudije naknadu isplaenog
iznosa.
Kad je odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog
meunarodnog suda, odnosno meunarodne organizacije iji je
Republika Srbija lan, utvreno da su u toku sudskog postupka krena
ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom
krenju ili je presuda izostala zbog krenja prava na suenje u
razumnom roku, Republika Srbija moe traiti od sudije naknadu
isplaenog iznosa, ako je teta uinjena namerno ili krajnjom nepamjom.

IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA

Za sudiju porotnika moe biti imenovan punoletni dravljanin RS koji je
dostojan funkcije sudije porotnika. Pri imenovanju vodi se rauna o
polu, starosti, zanimanju i drutvenom poloaju kandidata, o znanju,
strunosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.

O postojanju uslova za naknadu isplaenog iznosa odluuje Visoki savet

sudstva na zahtev ministarstva nadlenog za pravosue.
PRESTANAK FUNKCIJE I RAZREENJE SUDIJA I SUDIJA
POROTNIKA

Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i moe biti ponovo imenovan.

Prema URS, sudiji prestaje sudijska funkcija:

Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva, na predlog ministra

nadlenog za pravosue. Pre predlaganja, ministar pribavlja miljenje
suda za koji se imenuje sudija porotnik. Za sudiju porotnika moe biti
imenovano punoletno lice koje, u momentu imenovanja, ima manje od
70 godina ivota.

- na njegov zahtev,
- kad sudija navri radni vek,
- kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije ili
- razreenjem iz zakonom predvienih razloga,
- kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

68

Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim sluajevima donosi Visoki

savet sudstva i ona se objavljuje se u Sl. glasniku RS".
Pismeni zahtev sudija podnosi Visokom savetu sudstva, a o zahtevu se
odluuje u roku od 30 dana od dana podnoenja, osim ako je podnet
posle pokretanja postupka za razreenje. U tom sluaju se zahtev ne
razmatra do okonanja postupka za razreenje.
Zahtev moe biti povuen dok Savet ne odlui o njemu ili dok ne
protekne rok od 30 dana od dana podnoenja zahteva. U skladu sa tim,
sudijska funkcija prestaje protekom pomenutog roka od 30 dana ili
danom koji Visoki savet sudstva navede u svojoj odluci.
Sudiji prestaje radni vek kad navri 65 godina ivota ili 40 godina staa
osiguranja, po sili zakona. Izuzetno, po zahtevu predsednika suda,
Visoki savet sudstva sudiji moe produiti radni vek za jo dve godine
uz njegovu saglasnost. Sudiji se moe produiti radni vek samo zbog
zavravanja rada na zapoetim predmetima.
Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu miljenja strune
komisije nadlenog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja
nesposoban za vrenje sudijske funkciie.
Sudiji koji je prvi put biran, a ne bude izabran na stalnu sudijsku
funkciju prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodinjeg mandata.
Sudija se razreava kad je osuen za k.d. :
- na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci,
- za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim sudijske funkcije,
- kad nestruno vri funkciju ili
- zbog uinjenog tekog disciplinskog prekraja.
Nestrunim se smatra nedovolino uspeno vrsenje sudijske funkcije, ako
sudija dobije ocenu ne zadovoliava", shodno kriterijumima i merilima
za vrednovanje rada sudija.
Inicijativu za razreenje sudije moe podneti svako lice, dok se postupak
za razreenje pokree se predlogom predsednika suda, predsednika
neposredno vieg suda i predsednika VKS, ministra nadlenog za
pravosue, organa nadlenih za vrednovanje rada sudije i disciplinske
komisije.
Razloge za razreenje utvruje Visoki savet sudstva, utvruje injenice i
odluuje u postupku zatvorenom za javnost. Visoki savet sudstva je
duan da sprovede postupak i donese obrazloenu
odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak
pokree.
Sudija ima pravo da odmah bude obaveten o razlozima za pokretanje
postupka, da svoje navode usmeno izloi pred Visokim savetom sudstva.
Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima
pravo albe Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja
odluke. Ustavni sud svojom odlukom moe odbiti albu ili usvojiti albu
i ponititi odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konana.
Pravnosnana odluka o prestanku funkcije objavljuje se u Sl. glasniku
RS".

SUDSKO OSOBLJE
Sudsko osoblje ine sudijski pomonici, sudijski pripravnici i dravni
slubenici i nametenici zaposleni na administrativnim, tehnikim,
raunovodstvenim, informacionim i ostalim prateim poslovima
znaajnim sa sudsku vlast.
Broj sudskog osoblja odreuje predsednik suda, aktom o unutranjem
ureenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim
planom. Merila za odreivanje broja sudskog osoblja utvruje ministar
nadlean za poslove pravosua.
SUDIJSKI POMONIK pomae sudiji, izrauje nacrte sudskih odluka,
prouava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrauje
nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za
objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vri poslove
odreene zakonom i Sudskim poslovnikom.
Sudijski pomonici stiu sledea zvanja: sudijski saradnik, vii sudijski
saradnik i sudski savetnik.
Zvanje SUDIJSKOG SARADNIKA moe stei lice koje ima poloeni
pravosudni ispit, a zvanje VIEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje
posle poloenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog
iskustva u pravnoj struci. Zvanje SUDSKOG SAVETNIKA moe stei
onaj ko ispunjava uslove za sudiju vieg suda. Sudski savetnik vri
strune poslove znaajne za sudsko odeljenje ili ceo sud. Zvanje
sudskog savetnika postoji u sudovima republikog ranga.
U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS, koje se
stie u skladu sa Poslovnikom o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog
suda.
Rad sudijskog pomonika ocenjuje jednom godinje predsednik suda, po
pribavljenom miljenju sednice odeljenja u koje je rasporeen, s tim da
ukoliko je u toku kalendarske godine radio krae od 6 meseci ne
ocenjuje se za tu godinu. Ako nije rasporeen u odeljenje suda, miljenje
se pribavlja od sudije ili vea s kojim sudijski pomonik radi.
Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost,
preduzimljivost i objavljeni struni i nauni radovi, na osnovu
kriterijuma koje utvruje Visoki savet sudstva. Ocene su: ne
zadovoljava", zadovoljava", dobar", istie se" i naroito se istie".
Vii sudijski saradnik iji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen
sa naroito se istie" moe stei zvanje sudskog savetnika i ako ne
ispuniava uslove za sudjiu vieg suda.
Predsednik suda donosi reenje o oceni sudijskog pomonika, na koje
pomonik ima pravo da uloi prigovor radnom telu Visokog saveta
sudstva u roku od 15 dana od dana prijema reenja o oceni.
Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je zavrilo pravni
fakultet i ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima. Sudijski
pripravnik prima se u osnovni, vii, privredni i prekrajni sud u radni
odnos na 3 godine.

PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA

Funkcija sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud u kome obavlja
funkciju, razreenjem i istekom mandata, a ne prestaje zbog navrenja
radnog veka.
Postupak u kome se utvruju razlozi za prestanak funkcije sudije
porotnika pokreu predsednik suda, predsednik neposredno vieg suda,
predsednik VKS i ministar nadlean za pravosue.

Prvenstvo imaju kandidati koji su Pravni fakultet zavrili sa visokom

prosenom ocenom. Pri prijemu sudijskih pripravnika naroito se vodi
rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva, odgovarajuoj
zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju strune
pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u slubenoj
upotrebi u sudu. Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu
ocenjen sa poloio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodreeno
vreme, u zvanju sudijskog saradnika.

Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva.

69

Diplomirani pravnik moe biti primljen na obuku u sud radi sticanja

radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja
radnog odnosa (volonteri).
Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomonika propisije
institucija nadlena za obuku u pravosuu, uz saglasnost Visokog saveta
sudstva.
Sudijski pripravnik i sudijski pomonik moe odreeno vreme biti
upuen na obuku u drugi sud, dravni organ ili organ jedinice LS.
Sudsko osoblje duno je da savesno i nepristrasno vri svoje poslove i
uva ugled suda.
Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, struno usavravanje,
ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji
ureuju radne odnose dravnih slubenika i nametenika.
ARBITRAZE I MIROVNA VEA
Postoji vie vrsta arbitraa koje reavaju spoljno-trgovinske sporove.

Rad svih sudija i predsednika sudova podlee redovnom vrednovanju.

Vrednovanje obuhvata sve aspekte sudijskog posla, odnosno poslova
predsednika suda i predstavlja osnovu za izbor, obaveznu obuku sudija i
razreenje. Vrednovanje se vri na osnovu javno objavljenih, objektivnih
i jedinstvenih kriterijuma i merila, u jedinstvenom postupku u kome je
obezbeeno uee sudije, odnosno predsednika suda iji se rad
vrednuje.
Kriterijume, merila i postupak za vrednovanje rada sudija, odnosno
predsednika sudova utvruje Visoki savet sudstva.
Vrednovanje rada sudija sudova nieg stepena vre saveti koji se
obrazuju u sudovima neposredno vieg stepena. Savet ini troje sudija,
koji se biraju tajnim glasanjem na sednici svih sudija, na period od etiri
godine. Jedan savet se obrazuje na svakih 100 sudija iji se rad vrednuje.
Komisija Visokog saveta sudstva vrednuje rad predsednika sudova i
odluuje o prigovorima sudija na ocenu njihovog rada. O prigovorima
na ocenu rada predsednika sudova odluuje Visoki savet sudstva.
Rad sudija na stalnoj funkciji i predsednika sudova redovno se vrednuje
jednom u tri godine, a sudija koji su prvi put izabrani jednom godinje.
Vrednovanje se izraava ocenom. Ocene koje se odnose na vrednovanje
sudija, su: "izuzetno uspeno obavlja sudijsku funkciju", "uspeno
obavlja sudijsku funkciju" i "ne zadovoljava".

Mogu se kategorizovati po razliitim osnovama :

JAVNO TUILATVO
- prema strankama u sporu,
- prirodi spora,
- nacionalnosti arbitrae itd.
Najznaajnija je podela na :
- institucionalne (stalne) i
- ad hoc (privremene) arbitrae.
Institucionalne arbitrae imaju sedite, administratora (ili sekretarijat),
stalnu organizacionu strukturu, listu arbitara i pravila postupka. One su
osnovane za neodreen broj sporova. Ovu vrstu arbitraa osnivaju
privredne komore, trgovaka udruenja, banke, berze i druge relevantne
institucije.
Ad hoc arbitrae se uspostavljaju iskljuivo za jedan odreeni spor.
Nakon okonanja spora, ad hoc arbitraa prestaje da postoji.
Arbitre sporne stranke same delegiraju, a imenovani arbitri su,
uglavnom, eminentni strunjaci iz relevantnih oblasti. Stranke same
imaju mogunost da odrede nain na koji e se postupak voditi.
Spor moe da se reava putem arbitrae samo na osnovu sporazuma
stranaka. Arbitraa se moe ugovoriti samo za sporove koii su podobni
da se podvrgnu arbitrai (tzv. arbitrabilnost sporova). To su imovinski
sporovi o pravima kojima stranke slobodno raspolau, osim sporova za
koje je odreena iskljuiva nadlenost suda.
Sporazumom o arbitrai stranke poveravaju arbitrai reavanje svojih
buduih ili nastalih sporova iz odreenog pravnog odnosa. Moe se
ugovoriti samo za jedan odreeni pravni odnos, odnosno spor, a ne za
sve pravne odnose izmeu odreenih lica.

NAPOMENA : prema Zakonu o javnom tuilatvu (ZJT), izrazi

upotrebljeni u ovom zakonu imaju znaenje:
1. Javnotuilaka funkcija je funkcija javnog tuioca i funkcija
zamenika javnog tuioca;
2 Javni tuilac je Republiki javni tuilac i drugi javni tuioci;
3. Obavezno uputstvo je nalog neposredno vieg javnog tuioca
niem javnom tuiocu i nalog javnog tuioca zameniku javnog tuioca
da preduzme odreene radnje u okviru svojih zakonskih ovlaenja;
FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA
OBAVLJANJA U RS
(naela pita kao posebno pitanje)

NACIN

NJENOG

Javno tuilatvo je samostalan dravni organ koji goni uinioce

krivinih i drugih kanjivih dela i preduzima mere za zatitu ustavnosti i
zakonitosti.
Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tuilatva.
Dakle, re je o pravosudnoj funkciji, koju vri poseban organ uprave.
Prema URS i ZJT, javno tuilatvo vri svoju funkciju na osnovu
Ustava, zakona, potvrenog meunarodnog ugovora i propisa donetog
na osnovu zakona. Osnivanje, organizacija i nadlenost javnog tuilatva
ureuju se Zakonom o javnom tuilatvu.
Institucija javnog tuilatva ureena je u skladu sa sledeim naelima :
- naelom samostalnosti,
- naelom monokratskog ureenja,
- naelom hijerarhijske podreenosti i
- naelom nedeljivosti.
NAELO SAMOSTALNOSTI

Sporazum o arbitrai za reavanje buduih sporova moe biti sadran

- u odredbi ugovora koji ureuje pravni odnos (arbitrana klauzula) ili
- u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitrau (sporazum o
arbitrai).
Arbitrani sud sainjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri
odnosno vise arbitara (arbitrano vee). Ako je sporazumom o arbitrai
predvieno vise arbitara, njihov broj mora da bude neparan.

Javno tuilatvo je samostalan dravni organ koji goni uinioce

krivinih i drugih kanjivih dela i preduzima mere za zatitu ustavnosti i
zakonitosti.
Javni tuilac i zamenik javnog tuioca je samostalan u vrenju svojih
ovlaenja. Samostalnost funkcije javnog tuilatva u odnosu na nosioce
vlasti zajamena je zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog
tuilatva i na postupanje u predmetima od strane izvrne i zakonodavne
vlasti: korienjem javnog poloaja, sredstava javnog informisanja ili na

VREDNOVANJA RADA SUDIJA

70

bilo koji drugi nain kojim moe da se ugrozi samostalnost u radu

javnog tuilatva.
Samostalnost funkcije javnog tuilatva prema uesnicima u postupku
ogleda se u tome to se javno tuilatvo pri pokretanju postupka, po
pravilu, rukovodi naelom legaliteta i oficijelnosti gonjenja.
Samostalnost javnotuilake funkcije zajamena je i odredbom ZJT
prema kojoj javno tuilatvo vri svoju funkciju na osnovu Ustava,
zakona, potvrenog meunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu
zakona.
Funkciju javnog tuilatva vre Republiki javni tuilac (RJT) i drugi
javni tuioci (JT) u skladu sa zakonom.
Javno tuilatvo ine JT, zamenici JT i osoblje javnog tuilatva.
RJT rukovodi radom i predstavlja javno tuilatvo, odgovoran je za rad
javnog tuilatva i za svoj rad Narodnoj skuptini.
Svi u javnom tuilatvu podreeni su Republikom JT.
JT odgovara za rad javnog tuilatva i za svoj rad RJT i NS, a nii JT i
neposredno viem JT. Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.
NAELO HIJERARHIJSKE PODREENOSTI
Nii JT podreen je neposredno viem JT, a nie javno tuilatvo
neposredno viem javnom tuilatvu.
Osnovno javno tuilatvo je nie u odnosu na vise javno tuilatvo, a
vie javno tuilatvo je nie u odnosu na apelaciono javno tuilatvo.
Javno tuilatvo posebne nadlenosti i apelaciono javno tuilatvo je
nie u odnosu na Republiko javno tuilatvo.
Svaki JT je podreen Republikom JT i svako javno tuilatvo
Republikom javnom tuitatvu.
SUKOB NADLENOSTI izmeu javnih tuilaca reava neposredno
vii JT koji je nadreen javnim tuiocima koji su u sukobu nadlenosti.
Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilaca posebne nadlenosti
meusobno i sukob nadlenosti javnih tuilaca posebne nadlenosti i
drugih javnih tuilaca reava Republiki JT.
Odnos hijerarhijske podreenosti izmeu javnih tuilatava ostvaruje se
uvidom u predmet nieg JT, obaveznim uputstvima, devolucijom i
supstitucijom.
UVID U PREDMET NIZEG JT : Radi ostvarivanja principa
nadreenosti, Republiki JT ima pravo da izvri uvid u svaki predmet.
Neposredno vii JT ima pravo da izvri uvid u svaki predmet nieg JT.
Zahtev za uvid dostavlja se niem JT, koji nakon toga neodlono
dostavlja predmet neposredno viem JT.
OBAVEZNA UPUTSTVA :
Obavezna uputstva mogu biti
pojedinanog, ali i opteg karaktera.
Neposredno vii JT moe izdati niem JT obavezno uputstvo za
postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnja u efikasnost i
zakonitost njegovog postupanja. Ovakvo obavezno uputstvo Republiki
JT moe da izda svakom JT.
Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadrati razlog i
obrazloenje za njegovo izdavanje.
Nii JT koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano
moe izjaviti prigvor, sa obrazloenjem, Republickom JT u roku od
osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se podnosi preko JT koji
je izdao obavezno uputstvo i koji je duan da u roku od tri dana od dana
prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. JT koji je
izjavio prigovor je duan da postupa po uputstvu do odluke neposredno
vieg JT, odnosno odluke Republikog JT.

Neposredno vii JT, u postupku preispitivanja, moe doneti odluku

kojom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo i u tom sluaju
prigovor se ne dostavlja RJT. U suprotnom, Republicki JT duan je da
donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na
obavezno uputstvo. Protiv obaveznog uputstva Republikog JT prigovor
nije doputen.
Republiki JT izdaje, u pismenoj formi, opta obavezna uputstva za
postupanje svih JT radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i
jednoobraznosti u postupanju.
Opta obavezna uputstva Republiki JT moe izdati po slubenoj
dunosti, ali i na predlog Kolegijuma Republikog javnog tuilatva.
RJT rukovodi radom i predstavlja javno tuilatvo, odgovoran je za rad
javnog tuilatva i za svoj rad Narodnoj skupstini. Svi u javnom
tuilatvu podreeni su Republikom JT.
JT odgovara za rad javnog tuilatva i za svoj rad RJT i NS, a nii JT i
neposredno viem JT. Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.
DEVOLUCIJA
Neposredno vii JT moe preduzeti sve radnje za koje je ovlaen nii
JT, u kom sluaju je duan da donese obrazloeno reenje o tome.
Nii JT koji smatra da je reenje neposredno vieg JT neosnovano moe
izjaviti prigovor Republikom JT u roku od osam dana od dana prijema
reenja. Prigovor se podnosi preko vieg JT koji je doneo reenje i koji
je duan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita
reenje koje je izdao.
Do donoenja odluke po prigovoru nii JT ne moe preduzimati radnje u
predmetu. Neposredno vii JT, u postupku preispitivanja, moe doneti
odluku kojom stavlja van snage svoje reenje i u tom sluaju prigovor se
ne dostavlja Republikom JT. Postupak se smatra okonanim. U
suprotnom, Republiki JT duan je da donese odluku u roku od 15 dana
od dana prijema prigovora na reenje.
SUPSTITUCIJA
Do supstitucije dolazi usled spreenosti nadlenog JT da iz pravnih ili
stvarnih razloga postupa u pojedinom predmetu. Neposredno vii JT
moe ovlastiti drugog nieg JT da postupa u stvari iz nadlenosti drugog
nieg JT, kada je nadleni JT spreen iz pravnih ili stvarnih razloga da
postupa u pojedinom predmetu, u kom sluaju je duan da donese
obrazloeno reenje.
Izuzetno, Republiki JT moe ovlastiti tuioca za organizovani kriminal
da postupa u pojedinom predmetu iz nadlenosti drugog tuioca, a radi
efikasnijeg voenja postupka ili drugih vanih razloga, u kom sluaju je
duan da donese obrazloeno reenje. Protiv reenja Republikog JT
prigovor nije doputen.
Kada je u pitanju unutranja nadreenost, u okviru jednog javnog
tuilatva postoji odnos nadreenosti izmeu JT i njegovih zamenika.
Zamenik JT duan je da izvri sve radnje koje mu JT poveri. Zamenik
JTmoe bez posebnog ovlaenja da preduzme svaku radnju na koju je
JT ovlaen.
JT moe svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje.
Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj formi i ono mora da sadri
obrazloenje za njegovo izdavanje.
Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i
neosnovano moe izjaviti prigovor, sa obrazloenjem, neposredno viem
JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se podnosi
preko JT koji je izdao obavezno uputstvo. JT koji je izdao obavezno
uputstvo duan je da u roku od tri dana od dana prijema prigovora
preispita obavezno uputstvo koje je izdao. JT, u postupku preispitivanja,
moe doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo i u tom

71

sluaju prigovor se ne dostavlia neposredno viem JT. Zamenik JT koji

je izjavio prigovor je duan da postupa po uputstvu do odluke
neposredno vieg JT. Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno
uputstvo, na koje je izjavljen prigovor, duan je da prigovor dostavi
neposredno viem JT. Neposredno vii JT duan je da donese odluku u
roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.
Odluka neposredno vieg JT po prigovoru je konana.

Nadzire i usmerava podruna osnovna javna tuilatva na nain propisan

ZJT.

NAELO NEDELJIVOSTI

Apelacioni JT vri nadlenost apelacionog javnog tuilatva i nadlean

je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima.

Mada se javno tuzilatvo odlikuje hijerarhijskom strukturom, prema

ZJT, zamenik JT moe bez posebnog ovlaenja da preduzme svaku
radnju na koju je JT ovlaen. Pri tom, radnja koju je, u granicama svog
ovlaenja, preduzeo zamenik JT obavezuje tuilatvo u celini, pa i kada
je ona protivna uputstvu JT.
Znaaj ovog naela ogleda se u tome to promena predstavnika javnog
tuilatva u toku jednog postupka ne utie na punovanost preduzetih
procesnih radnji.
Bosina potpitanja 1) Koji principi (naela) su od znaaja, 2) Sta znaci
princip devolucije, 3) Sta znaci princip supstitucije, 4) Sta ako JT da
zameniku JT nezakonito uputstvo
ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA
VRSTE JAVNIH TUILATAVA
Javno tuilatvo RS ine:
- Republiko javno tuzilastvo,

APELACIONO JAVNO TUILATVO

Apelaciono javno tuilatvo osniva se za podruje apelacionog suda i
postoji 4 apelaciona javna tuilatva.

Takoe, nadzire i usmerava osnovna i via javna tuilatva sa svoje

teritorije.
Apelacioni JT u seditu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim
sudom.
Apelaciono javno tuilatvo je nie u odnosu na Republiko javno
tuilatvo.
JAVNA TUILATVA POSEBNE NADLENOSTI
Javna tuilatva posebne nadlenosti su Tuilatvo za organizovani
kriminal i Tuilatvo za ratne zloine. Osnivaju se za teritoriju RS, sa
seditem u Beogradu.
Sukob naadlenosti izmeu JT posebne nadlenosti meusobno i sukob
nadlenosti javnih tuilaca posebne nadlenosti i drugih JT reava
Republiki JT.

- apelaciona javna tuilatva,

- via javna tuilatva,
- osnovna javna tuilatva i
- javna tuilatva posebne nadlenosti.

Javno tuilatvo posebne nadlenosti je nie u odnosu na Republiko

javno tuilatvo.

Republiko javno tuzilastvo, Tuzilastvo za organizovani kriminal i

Tuzilastvo za ratne zloine, osnivaju se za teritoriju RS.

To je tuilatvo posebne nadlenosti. Osniva se za teritoriju RS i ima

sedite u Beogradu.
Predstavlja ga tuilac za organizovani kriminal koji postupa pred
nadlenim sudovima u prvom i drugom stepenu, u vezi sa krivinim
delom organizovanog kriminala i vre druge poslove u skladu sa
zakonom.

Osnivanje, sedite i podruja apelacionih, viih i osnovnih javnih

tuilatava ureuju se posebnim Zakonom o seditima i podrujima
sudova i javnih tuilatava.
Javno tuilatvo moe imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za
gonjenje odreenih krivinih dela, u skladu sa posebnim zakonom.

TUILATVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

Moe osnivati svoja odeljenja izvan svog sedita.

TUILATVO ZA RATNE ZLOINE

Tuzilastvo za organizovani kriminal moe imati odeljenja van svog

sedita, u skladu sa posebnim zakonom.
OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO
Osniva se za podruje osnovnog suda.
U RS postoje 34 osnovna javna tuilatva, iju nadlenost vre osnovni
javni tuioci (JT). Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vri
nadlenost osnovnog javnog tuilatva.
Osnovni JT u seditu privrednog suda postupa i pred tim sudom.

Nadleno je da postupa u vezi sa k.d. protiv ovenosti i drugih dobara

zatienih meunarodnim pravom i tekim krenjima meunarodnog
humanitarnog prava. Osniva se za teritoriju RS i ima sedite u Beogradu.
Predstavlja ga tuilac za ratne zloine koji postupa pred nadlenim
sudovima u prvom i drugom stepenu i vri druge poslove u skladu sa
zakonom.
Moe osnivati svoja odeljenja izvan svog sedita.
REPUBLIKO JAVNO TUILATVO

Osnovno javno tuilatvo je nie u odnosu na vise javno tuilatvo suda,

postupa i pred tim sudom.

Republiko javno tuilatvo je najvie javno tuilatvo u RS, sa seditem

u Beogradu.

VISE JAVNO TUILATVO

Vise javno tuilatvo osniva se za podruje vieg suda.
U RS postoji 26 viih javnih tuilatava.

Svaki JT je podreen Republikom JT i svako javno tuilatvo

Republikom javnom tuilatvu.
Republiki JT je na elu Republikog javnog tuilatva i vri nadlenost
javnog tuilatva u okviru prava i dunosti RS.

Vise javno tuilatvo je nie u odnosu na apelaciono javno tuilatvo.

Visi JT vri nadlenost vieg javnog tuilatva i nadlean je da postupa
pred viim sudom i drugim sudovima i organima na nain propisan
zakonom.

Republiki JT nadlean je da postupa pred svim sudovima i drugim

organima u RS i da preduzima sve radnje na koje je javno tuilatvo
ovlaeno.

72

Nadlean je i da:

bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju. Mandat
zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.

- ulae vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom,

- nadzire rad javnih tuilatava i sprovoenje uputstava,
- prati i prouava praksu javnih tuilatava i sudova,
- vri druge poslove odreene zakonom.
U poslovima iz svoje nadlenosti, Republiki JT postupa neposredno i
preko svojih zamenika.
NADLEZNOST I OVLAENJA JAVNOG TUILASTVA
Kod gonjenja za k.d., privredne prestupe i prekraje, JT postupa pred
sudom i drugim dravnim organom, preduzimajui radnje na koje je
zakonom ovlaen.
JT postupa u parninom, upravnom, izvrnom, vanparninom i drugom
postupku, vrei pri tome radnje na koje je posebnim zakonima
ovlaen.
JT postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadlenosti, u okviru
nadlenosti organa pred kojim postupa.
ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRENJA
JT moe zahtevati odlaganje ili prekid izvrenja odluke kad smatra da
postoje razlozi da
se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili
drugom postupku.
Zahtev se podnosi organu koii dozvoljava izvrenje odluke, a ako je
izvrenje poelo,
organu koji ga sprovodi zajedno sa dokazom da je uloio vanredno
pravno sredstvo.
U sluaju usvajanja zahteva JT, odlaganje ili prekid izvrenja traje do
donoenja odluke o vanrednom pravnom sredstvu JT.
Odluka o odlaganju ili prekidu izvrenja prestaje da vai ako JT u roku
od 30 dana od njenog prijema ne uloi vanredno pravno sredstvo.
PRENOENJE NADLENOSTI
Ako javno tuilatvo ne moe da vri nadlenost, republiki JT moe
preneti njegovu nadlenost na drugo javno tuilatvo istog ili vieg
stepena. Prenoenje nadlenosti traje dok se ne stvore uslovi za rad
nadlenog javnog tuilatva.
ODLUIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE
Odluku o izuzeu zamenika JT donosi JT, a o zahtevu za izuzee JT
neposredno vii JT. Dravno vee tuilaca (DVT) donosi odluku o
izuzeu republikog JT, po pribavljenom miljenju Kolegijuma
Republikog javnog tuilatva.
IZBOR JAVNIH TUILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS
JT bira Narodna skuptina, na predlog Vlade. Mandat JT traje est
godina i moe biti ponovo biran. Kandidate Vlada predlae sa liste
kandidata koje utvruje Dravno vee tuilaca. Dravno vee tuilaca
dostavlja Vladi listu jednog ili vie kandidata za izbor na funkciju
javnog tuioca.
Zamenik JT zamenjuje JT pri vrenju tuilake funkcije i duan je da
postupa po njegovim uputstvima. Narodna skuptina, na predlog DVT,

DVT, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tuilaca za trajno

obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tuilatvu. DVT
odluuje i o izboru zamenika javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji u
drugo ili vie javno tuilatvo.
Republikog JT, na predlog Vlade, po pribavljenom miljenju nadlenog
odbora Narodne skupstine, bira NS. Republiki JT bira se na period od
est godina i moe biti ponovo biran.
Prema ZJT, za JT i zamenika JT moe biti izabran:
- dravljanin RS koji ispunjava opte uslove za rad u dravnim
organima,
- koji je zavrio Pravni fakultet,
- poloio pravosudni ispit i
- dostojan je funkcije JT.
Ovo su opti uslovi.
Za javnog tuioca i zamenika javnog tuioca moe biti izabrano lice
koje, pored optih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci nakon
poloenog pravosudnog ispita, i to:
- 4 godine za osnovnog javnog tuioca i 3 godine za zamenika osnovnog
javnog tuioca;
- 7 godina za vieg javnog tuioca i 6 godina za zamenika vieg javnog
tuioca;
- 10 godina za apelacionog javnog tuioca i javnog tuioca posebne
nadlenosti i 8 godina za zamenike apelacionog javnog tuioca i
zamenika javnog tuioca posebne nadlenosti;
- 12 godina za Republikog javnog tuioca i 11 godina za zamenika
Republikog javnog tuioca.
Izbor JT i zamenika JT oglaava DVT u Slubenom glasniku RS .
Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.
Uz prijave se podnose dokazi o ispunjenju uslova za izbor, ukoliko se
ve ne nalaze u javnom tuilatvu.
DVT pribavlja podatke i miljenja o strunosti, osposobljenosti u radu i
dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio
u pravnoj struci.
Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotuilaku funkciju
zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.
Republiki JT polae zakletvu pred Narodnom skuptinom. JT i zamenik
JT koji se prvi put bira pre stupanja na funkciju, polae zakletvu pred
predsednikom NS. JT i zamenik JT koji je izabran iz reda javnih tuilaca
i zamenika javnih tuilaca ne polae ponovo zakletvu.
JT i zamenik JT stupaju na funkciju na sveanoj sednici u javnom
tuilatvu za koje su
izabrani.
Smatra se da JT i zamenik JT nije izabran ako bez opravdanog razloga
ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju, o
emu odluku donosi RJT. Na ovu odluku doputen je prigovor DVT, u
roku od osam dana. O odluci Republikog JT i DVT obavetava se
Narodna skuptina, u sluaju kada je NS nadlena za izbor javnih
tuilaca i zamenika javnih tuilaca.
IMUNITET: JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za
izraeno miljenje u vrenju tuilake funkcije, osim ako se radi o
krivinom delu krenja zakona od strane JT, odnosno zamenika JT.
JT, odnosno zamenik JT ne moe biti lien slobode u postupku
pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u vrenju tuilake funkcije,
odnosno slube, bez odobrenja nadlenog odbora Narodne skuptine za
pravosue i upravu.
UDALJENJE SA FUNKCIJE: JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije
kad im je odreen pritvor. Oni mogu biti udaljeni sa funkcije kad je
pokrenut postupak za njihovo razreenje ili krivini postupak za delo
zbog koga mogu biti razreeni.

73

Odluku o obaveznom udaljenju zamenika JT donosi JT, a o obaveznom

udaljenju JT neposredno vii JT.
Ako udaljenje nije obavezno, odluku donosi Republiki JT, a odluku o
udaljenju Republikog JT donosi DVT. Protiv odluke Republikog JT o
udaljenju kada ono nije obavezno, JT, odnosno zamenik JT ima pravo
prigovora DVT. Protiv odluke DVT o udaljenju kada ono nije bilo
obavezno, rep. JT ima pravo prigovora nadlenom odboru NS. Prigovor
se podnosl u roku od tri dana, a nadleni organ donosi odluku po
prigovoru u roku od 30 dana, a izjavljeni prigovor ne zadrava izvrenje
odluke.
Udaljenje sa funkcije traje do ukidanja pritvora, pravnosnanog
okonanja postupka za razreenje ili pravosnanog okonanja krivinog
postupka.

- na njihov zahtev,
- nastupanjem zakonom propisanih uslova (ZJT: navrsi radni vek, izgubi
radnu sposobnost)
- razreenjem iz zakonom propisanih razloga.
JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku JT, ako
ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku f-je JT donosi Narodna skuptina, pri emu odluku o
razreenju donosi na predlog Vlade koja predlae razreenje JT na
osnovu razloga za razreenje utvrenih od strane DVT.
Odluku o prestanku f-je zamenika JT donosi DVT.

NESPOJIVOST TUILAKE FUNKCIJE

Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u Slubenom glasniku RS.

Prema URS, zabranjeno je politiko delovanje javnih tuilaca i

zamenika javnih tuilaca.
ZJT se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi
nespojivi sa tuilakom funkcijom.

Protiv odluke NS, odnosno DVT o prestanku funkcije, JT, odnosno

zamenik JT ima pravo albe Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana
dostavljanja odluke, koja iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe.

Prema ZJT, JT i zamenik JT ne mogu biti :

- na funkciji u organima koji donose propise,
- u organima izvrne vlasti,
- javnim slubama i organima pokrajinske autonomije i jedinica LS,
- lan politike stranke,
- ne mogu se baviti javnim ili privatnim plaenim poslom,
- pruati pravne usluge ili davati pravne savete uz naknadu.

Ustavni sud svojom odlukom moe odbiti albu ili usvojiti albu i
ponititi odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konana.
Republikom JT prestaje funkcija :
- ako ne bude ponovo izabran,
- kada sam to zatrai,
- nastupanjem zakonom propisanih uslova,
- razreenjem iz zakonom predvienih razloga.

Sa javnotuilakom funkcijom nespojivi su i druge funkcije, poslovi ili

privatni interesi. DVT utvruje druge funkcije i poslove koji su u
suprotnosti sa dostojanstvom, odnosno naruavajem samostalnost ili
nanoenjem tete ugledu javnog tuilatva.

Odluku o prestanku funkcije Republikom JT donosi Narodna skuptina

pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Vlade.

JT i zamenik JT moe, van radnog vremena, da se bez posebnog

odobrenja bavi nastavnom i naunom delatnou, uz naknadu.

- na osnovu Ustava,
- po sili zakona,
- razreenjem.

JT je duan da pokrene postupak odluivanja o nespojivosti funkcije

nieg JT ili zamenika JT pred RJT, kad oceni da za to ima razloga. DVT
pokree i vodi postupak odluivanja o nespojivosti funkcije
Republikog JT sa drugim funkcijama, poslovima ili njegovim
privatnim interesima.
Kada Republiki JT utvrdi da su druga funkcija ili posao, koji vri JT ili
zamenik JT, ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa
javnotuilakom funkcijom, a ne postoje razlozi za razreenje, o tome
obavetava neposredno vieg JT, JT ili zamenika JT na koga se odluka o
nespojivosti odnosi.
Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vri Republieki JT
ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotuilakom funkcijom
o tome obavetava Republikog JT, a ako postoje razlozi za razreenje o
tome obavetava Vladu.
Bosina potpitanja
1) Ko ih predlaze, a ko bira, 2) Postupak izbora, 3) Na koji period se
bira RJT, 4) Moe li biti reizabran, 5) U pogledu koga URS predvia
ogranienja za reizbor
PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I
NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS
Prema URS, JT i zameniku prestaje f-ja :

Prema ZJT, do prestanka funkcije JT i zamenika JT moe doi:

PRESTANAK F-JE JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA

Funkcija JT i zamenika JT prestaje:
- na njegov lini zahtev,
- kad navri radni vek,
- kad trajno izgubi radnu sposobnost ili
- kad bude razreen.
JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku ako ne
bude izabran na stalnu funkciju. JT podnosi pismeni zahtev za prestanak
funkcije NS, o emu obavetava DVT, a zamenik JT podnosi pismeni
zahtev za prestanak funkcije DVT.
PRESTANAK F-JE JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA: Posledica
je navrenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za
obavljanje funkcije. JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navre 65
godina ivota ili 40 godina staa osiguranja.
Izuzetno, po zahtevu Republikog JT, DVT moe JT i zameniku JT
produiti radni vek za jo dve godine, uz njegovu saglasnost, samo zbog
zavravanja rada na zapoetim predmetima.
JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu miljenja strune
komisije nadlenog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja
nesposoban za vrenje funkcije.

74

Postupak za utvrivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog

zamenika na lini zahtev, usled navrenja radnog veka ili trajnog gubitka
sposobnosti za obavljanje funkcije, vodi DVT.
DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odluivanja o prestanku
funkcije JT.
PRESTANAK NA LINI ZAHTEV: Javni tuilac podnosi pismeni
zahtev za prestanak funkcije Narodnoj skuptini, o emu obavetava
Dravno vee tuilaca. Zamenik javnog tuioca podnosi pismeni zahtev
za prestanak funkcije Dravnom veu tuilaca.
Zahtev moe biti povuen dok funkcija javnog tuioca ili zamenika
javnog tuioca ne prestane odlukom Narodne skuptine, odnosno
Dravnog vea tuilaca. Ako o zahtevu za prestanak funkcije ne bude
odlueno u roku od 30 dana, smatra se da je funkcija javnog tuioca,
odnosno zamenika javnog tuioca prestala istekom roka od 30 dana od
dana podnoenja zahteva.
TRAJNI GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI: Javnom tuiocu i
zameniku javnog tuioca prestaje funkcija javnog tuioca i zamenika
javnog tuioca kada se na osnovu miljenja strune komisije nadlenog
organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrenje
funkcije. Odluku za upuivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi
Dravno vee tuilaca, na predlog javnog tuioca, neposredno vieg
javnog tuioca i samog javnog tuioca, odnosno zamenika javnog
tuioca.
RAZREENJE: JT i zamenik JT razreavaju se:
- kad su pravnosnano osueni za k.d. na kaznu zatvora od najmanje 6
meseci,
- za kanjivo delo koje ih ini nedostojnim funkcije,
- kad nestruno vri funkciju,
- zbog uinjenog tekog disciplinskog prekraja.
Inicijativu za razreenje JT, odnosno zamenika JT moe podneti svako
lice.
Postupak za razreenje pokree se predlogom JT, neposredno vieg JT,
Republikog JT, ministra nadlenog za pravosue, organa nadlenih za
vrednovanje rada i Disciplinske komisije.
Razloge za razreenje utvruje DVT koje je duno da sprovede postupak
i donese obrazloenu odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja
akta kojim se postupak pokree.
Odluka DVT kojom su utvreni razlozi za razreenje JT dostavlja se
Vladi.
JT, odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obaveten o
razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom i da sam ili
preko zastupnika prui objanjenja i dokaze za svoje navode. JT,
odnosno zamenik JT ima pravo da svoje navode usmeno izloi pred
DVT.
Bosina potpitanja
1) Kad im prestaje funkcija, 2) Postupak.
UNUTRANJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUILATAVA
U RS
Funkciju javnog tuilatva vre Republiki JT i drugi javni tuioci u
skladu sa ZJT.
Zamenik JT zamenjuje JT pri vrenju tuilake funkcije i duan je da
postupa po njegovim uputstvima. Zamenik JT duan je da izvri sve
radnje koje mu JT poveri. On moe bez posebnog ovlaenja da
preduzme svaku radnju na koju je tuilac ovlaen.
JT bira Narodna skuptina, na predlog Vlade. Mandat JT traje est
godina i moe biti ponovo biran. Vlada predlae NS jednog ili vise

kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidata koje utvruje DVT.

O predloenim kandidatima za Republikog JT pribavlja se miljenje
nadlenog odbora NS za pravosue i upravu.
Ako Republiki JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na
istu funkciju ili mu funkcija prestalne na lini zahtev, DVT obavezno
bira zamenika RJT.
Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane
mandat ili mu funkcija JT prestane na lini zahtev, bira se zamenik JT, o
emu odluku donosi DVT.
Prema URS, mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje 3 godine.
NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na
ovu funkciju na period od tri godine. DVT bira zamenike JT za trajno
obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tuilatvu. DVT
odluuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili
vise javno tuilatvo.
Broj zamenika javnih tuilaca za svako javno tuilatvo utvruje DVT,
uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za pravosue.
OSOBLJE u javnom tuilatvu ine tuilaki pomonici, tuilaki
pripravnici i dravni slubenici i nametenici, zaposleni na
administrativnim, tehnikim, raunovodstvenim, informacionim i
drugim prateim poslovima znaajnim za javno tuilatvo. Broj osoblja
u javnom tuilatvu odreuje JT aktom o unutranjem ureenju i
sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadlenog za
pravosue.
Republiko javno tuilatvo ima sekretara koji pomae Republikom
javnom tuiocu u vrenju poslova tuilake uprave. Za sekretara u
Republikom javnom tuilatvu moe biti postavljeno lice koje
ispunjava uslove za izbor za zamenika apelacionog javnog tuioca.
Sekretar Republikog javnog tuilatva ima status dravnog slubenika
na poloaju.
Javno tuilatvo moe imati sekretara koji pomae javnom tuiocu u
vrenju poslova tuilake uprave. Sekretara javnog tuilatva
rasporeuje javni tuilac.
Tuilaki pomonik pomae javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca,
izrauje nacrte akata, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave
graana i samostalno ili pod nadzorom vri poslove predviene
zakonom i drugim propisima. Javni tuilac ili zamenik javnog tuioca
koga on odredi, nadzire rad tuilakog pomonika. Tuilaki pomonici
stiu sledea zvanja: tuilaki saradnik, vii tuilaki saradnik, savetnik i
vii savetnik.
Zvanje tuilakog saradnika moe stei lice koje ima poloeni
pravosudni ispit, a zvanje vieg tuilakog saradnika lice koje posle
poloenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva
u pravnoj struci. Zvanje savetnika moe stei lice koje ispunjava uslove
za zamenika vieg javnog tuioca. Zvanje savetnika postoji u
Republikom javnom tuilatvu i javnom tuilatvu posebne
nadlenosti.
U Republikom javnom tuilatvu postoji i zvanje vieg savetnika, koje
se stie odlukom Kolegijuma Republikog javnog tuilatva, a moe ga
stei lice koje ima zvanje savetnika.
Za tuilakog pripravnika prima se lice koje je zavrilo pravni fakultet i
ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima. Tuilaki pripravnik
prima se u osnovno i vie javno tuilatvo. Prednost imaju kandidati koji
su pravni fakultet zavrili sa visokom prosenom ocenom. Tuilaki
pripravnik prima se u radni odnos na tri godine. Tuilaki pripravnik
koji je na prvosudnom ispitu ocenjen sa "poloio sa odlikom" ima
prednost prilikom prijema u radni odnos na neodreeno vreme u zvanju
tuilakog saradnika.
Diplomirani pravnik moe biti primljen na obuku u javno tuilatvo, bez
zasnivanja radnog odnosa, radi sticanja radnog iskustva i uslova za
polaganje pravosudnog ispita (volonter).
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST I DISCIPLINSKI POSTUPAK
(iz Zakona o jav.tu.)

75

Disciplinski prekraj je nesavesno vrenje javnotuilake funkcije ili

ponaanje javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca nedostojno
javnotuilake funkcije, a koji je propisan ovim zakonom.
Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ini disciplinski prekraj
ako:
- ne izrauje javnotuilake odluke i ne ulae redovna i vanredna pravna
sredstva u propisanom roku;
- uestalo proputa ili kasni na zakazane pretrese, rasprave i druge
procesne radnje u predmetima koji su mu dodeljeni u rad;
- propusti da trai izuzee u predmetima gde za to postoje zakonski
razlozi;
- odbije vrenje poslova i zadataka koji su mu povereni;
- ne izvrava pismena uputstva nadreenog javnog tuioca;
- oigledno kri obaveze pravilnog postupanja prema sudijama u
postupku, strankama, njihovim pravnim zastupnicima, svedocima,
osoblju ili kolegama;
- se uputa u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim
zastupnicima u postupku koji vodi;
- kri naelo nepristrasnosti i ugroava poverenje graana u javno
tuilatvo;
- ako znaajno kri odredbe Etikog kodeksa;
Teak disciplinski prekraj postoji ako je usled disciplinskog prekraja
dolo do ozbiljnog poremeaja u vrenju javnotuilake funkcije ili
obavljanja radnih zadataka u javnom tuilatvu ili do tekog naruavanja
ugleda i poverenja javnosti u javno tuilatvo, a naroito zastarevanja
krivinog gonjenja, kao i u sluaju ponovljenog disciplinskog prekraja.
Pod ponovljenim disciplinskim prekrajem smatra se tri puta
pravnosnano utvrena odgovornost javnog tuioca, odnosno zamenika
javnog tuioca za disciplinski prekraj.
Disciplinske sankcije su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do
jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju od tri godine.
Disciplinska sankcija izrie se srazmerno teini uinjenog disciplinskog
prekraja. Javna opomena moe biti izreena samo kada se prvi put
utvrdi odgovornost javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca za
disciplinski prekraj.
Disciplinski organi su: Disciplinski tuilac i njegovi zamenici i
Disciplinska komisija, koje obrazuje Dravno vee tuilaca. lanove
disciplinskih organa imenuje Dravno vee tuilaca iz reda javnih
tuilaca, odnosno zamenika javnih tuilaca.
Disciplinski postupak vodi Disciplinska komisija na predlog
Disciplinskog tuioca. Predlog za voenje disciplinskog postupka,
Disciplinski tuilac podnosi na osnovu disciplinske prijave. Voenje
disciplinskog postupka zastareva u roku od godinu dana od dana kada je
disciplinski prekraj uinjen.
Disciplinski tuilac moe da odbaci disciplinsku prijavu kao neosnovanu
ili da je prihvati i podnese predlog za voenje disciplinskog postupka.
Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ima pravo da svoje
navode usmeno izloi pred Disciplinskom komisijom.
Protiv odluke Disciplinske komisije, Disciplinski tuilac i javni tuilac,
odnosno zamenik javnog tuioca protiv koga se vodi disciplinski
postupak, mogu izjaviti albu Dravnom veu tuilaca, u roku od osam
dana od dana dostavljanja odluke. Odluujui po albi, Dravno vee
tuilaca moe da potvrdi prvostepenu odluku Disciplinske komisije ili
da je preinai. Dravno vee tuilaca je duno da o albi odlui u roku
od 30 dana od dana dostavljanja albe. Odluka Dravnog vea tuilaca
je konana.
KOLEGIJUM JAVNOG TUILATVA (iz Zakona o jav.tu.)
Kolegijum javnog tuilatva sainjavaju javni tuilac i svi zamenici
javnog tuioca u tom javnom tuilatvu. Kolegijum javnog tuilatva
saziva i njime rukovodi javni tuilac ili zamenik javnog tuioca kojeg on
odredi. Javni tuilac je duan da sazove kolegijum javnog tuilatva na
zahtev najmanje treine svojih zamenika.
Kolegijum javnog tuilatva odluuje ako je prisutno najmanje dve
treine zamenika javnog tuioca, a odluka je punovana ako za nju glasa
veina prisutnih lanova.
Kolegijum javnog tuilatva:

- daje miljenje Dravnom veu tuilaca o kandidatima za zamenike

javnog tuioca u svom ili neposredno niem javnom tuilatvu;
- daje miljenje Dravnom veu tuilaca o kandidatima za javne tuioce
u neposredno niem javnom tuilatvu;
- razmatra izvetaj o radu javnog tuilatva za prethodnu godinu;
- razmatra pitanja od znaaja za struno usavravanje i organizaciju
javnog tuilatva;
- vri i druge poslove u skladu sa Pravilnikom o upravi u javnom
tuilatvu.
Kolegijum Republikog javnog tuilatva ine Republiki javni tuilac i
svi zamenici Republikog javnog tuioca.
DRAVNO VEE TUILACA (regulisano Zakonom o DVT)
DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeuje i garantuje
samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca u skladu s
Zakonom. Sredstva za rad Dravnog vea obezbeuju se u budetu
Republike Srbije, na predlog Dravnog vea.
DVT ima 11 lanova.
Prema URS, u sastav DVT ulaze :
- Republiki JT,
- ministar nadlean za pravosue i
- predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine za pravosue i
upravu,
kao lanovi po poloaju
i 8 izbornih lanova koje bira Narodna skuptina.
Izborne lanove ini :
- 6 zamenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije AP,
i
- dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u
struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor Pravnog fakulteta.
Republiki JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim
radom.
U nadlenost DVT, izmeu ostalog, spada:
- utvrivanje liste kandidata za izbor Republikog JT i javnih tuilaca,
koju dostavlja Vladi,
- predlaganje NS kandidata za prvi izbor za zamenika JT,
- izbor zamenika JT za trajno obavljanje funkcije zamenika JT,
- izbor zamenika JT koji su na stalnoj funkciji za zamenike JT u viem
javnom tuilatvu,
- odluivanje o prestanku funkcije zamenika JT,
- utvrivanje razloga za razreenje JT i zamenika JT,
- odluivanje o udaljenju Republikog JT,
- postavljanje vrioca dunosti Republikog JT,
- odluivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT,
- utvrivanje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u
suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnou javnog tuilatva,
- daje miljenje o izmenama postojeih ili donoenju novih zakona koji
ureuju poloaj i postupanje JT i zamenika JT, organizaciju javnog
tuilatva, kao i drugih zakona koje javna tuilatva primenjuju,
- donosi Etiki kodeks,
- donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT,
- obavlja i druge poslove predviene zakonom.
DVT radi u sednicama, koje saziva predsednik po sopstvenoi inicijativi
ili na predlog najmanje tri lana DVT.
DVTodrava sednice kada je prisustno najmanje est lanova DVT. Po
odluci DVT sednica moe biti i javna. Odluke DVT donose se veinom
glasova svih lanova.
Odluke DVT moraju biti obrazloene ako je protiv njih dozvoljen pravni
lek i kada je to propisano zakonom i Poslovnikom.

76

OVLAENI PREDLAGA za izborne lanove DVT iz reda JT i

zamenika JT je Dravno vee. Ovlaeni predlaga za izbornog lana
DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije. Kandidate za
izbornog lana DVT iz reda profesora Pravnog fakulteta predlae
zajednika sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Izborni lanovi Dravnog vea iz reda javnih tuilaca i zamenika javnih
tuilaca biraju se iz sledeih javnih tuilatava:
- jedan iz Republikog javnog tuilatva;
- jedan iz apelacionih tuilatava, Tuilatva za organizovani kriminal i
Tuilatva za ratne zloine;
- jedan iz viih tuilatava;
- dva iz osnovnih tuilatava;
- jedan iz javnih tuilatava sa teritorije autonomne pokrajine.
Kandidat za izbornog lana Dravnog vea iz reda javnih tuilaca i
zamenika javnih tuilaca moe biti svaki javni tuilac i svaki zamenik
javnog tuioca sa stalnom funkcijom.
JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opteg,
jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. Pravo da
biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT. JT i zamenik JT
glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepena
javnog tuilatva u kojem vri svoju funkciju. JT, odnosno zamenik JT
sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za listu
kandidata za javna tuilatva sa teritorije AP.
Postupak predlaganja kandidata za izborne lanove Dravnog vea iz
reda javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca organizuje i sprovodi
Izborna komisija Dravnog vea. Izborna komisija se sastoji od
predsednika i etiri lana i njihovih zamenika, koje bira Dravno vee iz
reda javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca na stalnoj funkciji, uz
njihovu saglasnost. Zamenici lanova Izborne komisije imaju ista prava
i odgovornosti kao i lanovi koje zamenjuju.
Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 15 dana
od dana objavljivanja odluke o otpoinjanju postupka predlaganja
kandidata za izborne lanove Dravnog vea u "Slubenom glasniku
Republike Srbije". Datum i vreme sprovoenja izbora odreuje Izborna
komisija i o tome obavetava sve javne tuioce deset dana pre izbora.
Javni tuioci e sedam dana pre dana odravanja izbora obavestiti
javnim obavetenjem zamenike javnih tuilaca o danu i vremenu
odravanja izbora. Glasanje za kandidate za izborne lanove iz reda
javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca se obavlja na birakim
mestima u javnim tuilatvima odreenim od strane Izborne komisije.
Dravno vee predlae jednog kandidata sa najveim brojem glasova sa
svake liste, na osnovu zapisnika o utvrivanju rezultata izbora, koju im
dostavlja Izborna komisija. Izuzetno, Dravno vee predlae dva
kandidata sa najveim brojem glasova sa liste kandidata javnih tuilaca i
zamenika javnih tuilaca osnovnih tuilatava.
Izborne lanove DVT bira Narodna skuptina na predlog ovlaenih
predlagaa.
Ako izabrani lan DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u
roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skuptini smatrae se da nije
ni izabran. U tom sluaju DVT organizuje ponovljene izbore za ovog
lana u roku od 60 dana.
lan Dravnog vea uiva imunitet kao javni tuilac. lan Dravnog
vea ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili
glasanje prilikom donoenja odluka Dravnog vea. lan Dravnog vea
ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela
uinjenog u obavljanju funkcije lana Dravnog vea bez odobrenja
nadlenog odbora Narodne skuptine.
Izborni lan Dravnog vea iz reda advokata, odnosno profesora
pravnog fakulteta, nakon stupanja na funkciju, ne moe biti na
funkcijama u organima koji donose propise, organima izvrne vlasti,
javnim slubama i organima pokrajinske autonomije i jedinicama
lokalne samouprave. Izborni lan Dravnog vea iz reda zamenika
javnih tuilaca moe se osloboditi vrenja funkcije zamenika javnog
tuioca za vreme obavljanja funkcije u Dravnom veu, na osnovu
odluke Dravnog vea.

Stalna radna tela Dravnog vea su: Izborna komisija i disciplinski

organi. Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadlenosti Dravno
vee moe da obrazuje povremena radna tela.
Prestanak funkcije
Mandat izbornih lanova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo
birani, ali ne uzastopno.
lanovima po poloaju prestaje funkcija u DVT kada im prestane
funkcija po osnovu koje su postali lanovi DVT.
Izbornim lanovima funkcija u DVT prestaje :
- trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije lana DVT,
- ostavkom na lanstvo u DVT,
- istekom mandata i
- razreenjem.
Izbornim lanovima DVT iz reda JT i zamenika javnih JT prestaje
funkcija u DVT prestankom funkcije JT i zamenika JT. Izbornom lanu
DVT iz reda advokata prestaje funkcija u DVT i brisanjem iz imenika
advokata. Izbornom lanu DVT iz reda profesora prestaje funkcija u
DVT i prestankom zvanja profesora Pravnog fakulteta.
Izborni lan DVT razreava se funkcije pre isteka vremena na koje je
izabran ako :
- funkciju lana DVT ne vri u skladu sa Ustavom i zakonom,
- ako bude osuen za k.d. na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za k.d.
koje ga ini nedostojnim za vrenje funkcije lana DVT.
Inicijativu za razreenje izbornog lana DVT moe podneti svaki lan
DVT. Incijativu za razreenje izbornog lana DVT iz reda JT i zamenika
JT moe podneti i svaki JT. Inicijativu za razreenje izbornog lana
DVT iz reda advokata, odnosno profesora Pravnog fakulteta mogu
podneti njihovi ovlaeni predlagai.
Ako oceni da razlozi za razreenje nisu uinjeni verovatnim, DVT e
pismeno obavestiti podnosioca da inicijativa nije prihvaena. Kada
prihvati inicijativu DVT e pre donoenja odluke o pokretanju postupka,
omoguiti lanu DVT ije se razreenje inicira, da se izjasni o navodima
inicijative. Odluku o pokretanju postupka razreenja donosi DVT u roku
od 15 dana od prijema inicijative. Odlukom o pokretanju postupka moe
se izrei i mera suspenzije do okonanja postupka za razreenje.
Predlog za razreenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja
postupka, na osnovu koga NS donosi odluku o razreenju.
Nakon podnoenja predloga za razreenje lan DVT obavezno se
udaljuje do donoenja odluke Narodne skuptine.
Bosina potpitanja
1) Koja je njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira lanove ovog vea, 3)
Sastav vea, 4) Nain izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima li
pravnog leka protiv odluke ovoga tela - moe se uloziti alba Ustavnom
sudu
ADVOKATURA
FUNKCIJA ADVOKATURE I NAIN NJENOG OBAVLJANJA
Advokatura je nezavisna i samostalna sluna (profesionalna delatnost)
pruanja pravne pomoi fizikim i pravnim licima.
Samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se:
1) samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokature;
2) pravom stranke na slobodan izbor advokata;
3) organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske
komore u njenom sastavu, kao samostalne i nezavisne organizacije
advokata;
4) donoenjem optih akata od strane advokatskih komora;

77

5) odluivanjem o prijemu u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje

advokaturom.
PREDMET ADVOKATURE:
Pruanje pravne pomoi obuhvata :
1) davanje pravnih saveta;
2) sastavljanje tubi, albi, molbi, predstavki i drugih podnesaka;
3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava;
4) zastupanje i odbranu fizikih i pravnih lica pred sudovima i drugim
dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima;
5) zastupanje fizikih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima
zakljuivanjem ugovora i poravnanja, prijemom i isplatom novca i
davanjem izjava i otkaza;
6) obavljanje drugih poslova pravne pomoi u ime i za raun fizikog ili
pravnog lica, na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.
Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariji ili u
ortakom advokatskom drutvu. Advokat moe da ima samo jednu
advokatsku kancelariju.
Advokat moe pruati pravnu pomo samo u svojoj advokatskoj
kancelariji, osim kada zastupa na raspravama, pretresima, uviajima,
rekonstrukcijama, pregovorima ili na zakljuenju pravnih poslova.
Izuzetno, zbog posebnih okolnosti sluaja i prirode pravne pomoi,
advokat moe pruiti pravnu pomo i u stanu ili poslovnoj prostoriji
stranke.
Advokat je duan da prijavi promenu sedita svoje advokatske
kancelarije na teritoriji iste advokatske komore, nadlenoj advokatskoj
komori, u roku od 15 dana od dana promene sedita.
Advokat je duan da na zgradi u kojoj se nalazi advokatska kancelarija
ima istaknutu tablu koja sadri naziv: "advokat" i ime i prezime
advokata. Advokat - strani dravljanin na tabli istie nazive profesije i na
jeziku matine drave.
Advokat ima peat koji sadri naziv: "advokat", ime i prezime advokata
i adresu sedita advokatske kancelarije. Zajednika advokatska
kancelarija ima peat sa nazivom: "zajednika advokatska kancelarija",
imenom i adresom sedita zajednike advokatske kancelarije, a u skladu
sa ugovorom o osnivanju. Advokatsko ortako drutvo ima peat koji
sadri naziv advokatskog ortakog drutva i adresu sedita drutva.
Dva ili vise advokata mogu imati zajedniku advokatsku kancelariju.
Ortako advokatsko drutvo mogu da osnuju najmanje dva advokata.
Ortako advokatsko drutvo ima svojstvo pravnog lica. Ortako
advokatsko drutvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za
osnivanje tog oblika preduzea i uz prilaganje saglasnosti adv. komore
RS.
Advokati i ortaka advokatska drutva mogu zasnovati radni odnos sa
licima koja e obavljati administrativne, tehnike, finansijske i druge
poslove, a ortka advokatska drutva i sa advokatima. Delatnost
ortakog advokatskog drutva ograniena je samo na bavljenje
advokaturom, a poslove pruanja pravne pomoi u ortakom
advokatskom drutvu obavljaju samo advokati.
USLOVI ZA VRENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI
Da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom, potrebdno je da bude
upisano u imenik advokata AK i mora poloziti zakletvu u AK.
Upis u imenik AK, vrsi se na osnovu podnetog zahteva kandidata za upis
u imenik advokata podnetim advokatskoj komori na ijem podruju e
biti sedite advokatske kancelarije kandidata.
Uslovi za upis u imenik advokata :

1) diploma Pravnog fakulteta steena u Republici Srbiji ili diploma

Pravnog fakulteta steena u stranoj dravi i priznata u skladu sa
propisima koji ureuju oblast visokog obrazovanja;
2) poloen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;
3) dravljanstvo Republike Srbije;
4) opta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;
5) nepostojanje radnog odnosa;
6) neosuivanost za krivino delo koje bi kandidata inilo nedostojnim
poverenja za bavljenje advokaturom;
7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa
statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u
pravnom licu, lana ili predsednika izvrnog odbora banke, zastupnika
dravnog kapitala, steajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom
o radu ima utvrenu zabranu konkurencije;
8) dostojnost za bavljenje advokaturom;
9) obezbeen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i
ispunjenost tehnikih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore
Srbije;
10) protek najmanje tri godine od donoenja konane odluke o odbijanju
zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u
sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio
zahtev koji je odbijen.
Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat
iz ijeg se ivota i rada, u skladu sa opteprihvaenim moralnim
normama i kodeksom, moe zakljuiti da se nee savesno baviti
advokaturom i uvati njen ugled.
Kandidat koji je obavljao sudijsku ili javnotuilaku funkciju najmanje
12 godina, ne polae advokatski ispit.
Advokatska komora moe odloiti donoenje odluke o zahtevu do
pravnosnanog okonanja krivinog postupka, ako je protiv kandidata
optunica za krivino delo koje bi ga inilo nedostojnim poverenja za
bavljenje advokaturom, stupila na snagu.
Ako kandidat ispunjava uslove, advokatska komora donosi odluku o
upisu u imenik advokata. Advokatska komora odbie zahtev za upis u
imenik advokata kandidata koji ne ispunjava jedan ili vie uslova.
Advokatska komora je duna da u roku od 30 dana od donoenja odluke
o upisu u imenik advokata omogui kandidatu polaganje advokatske
zakletve, pod uslovom da je uplatio trokove upisa, a ako se radi o
stranom dravljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz o zakljuenom
ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Advokatska zakletva polae se pred predsednikom advokatske komore
ili licem koje on ovlasti. Advokatska zakletva glasi: "Zaklinjem se da u
dunost advokata obavljati savesno, da u se u svom radu pridravati
Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa
profesionalne etike advokata i da u svojim postupcima i ponaanjem
uvati ugled advokature."
Advokatska komora, na dan poloene advokatske zakletve, donosi
reenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija slui kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska komora koja je donela odluku o upisu ili Advokatska
komora Srbije po pravu nadzora, ponitie odluku i reenje o upisu ili
samo odluku o upisu kada reenje nije doneto:
1) ako kandidat ne poloi advokatsku zakletvu;
2) ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu bili ispunjeni
uslovi za upis.
Postupak za ponitaj odluke i reenja o upisu pokree se po slubenoj
dunosti ili na osnovu prijave.
Advokat koji premeta sedite advokatske kancelarije sa teritorije jedne
na teritoriju druge advokatske komore u sastavu Advokatske komore
Srbije, upisuje se u imenik advokata druge advokatske komore bez
ispitivanja uslova za upis, osim uslova koji se odnosi na radni prostor.
Advokat je duan da advokatskoj komori sa ije teritorije preseljava
sedite advokatske kancelarije, podnese zahtev za brisanje iz imenika
advokata zbog promene sedita kancelarije i da u roku od 15 dana od
dana brisanja podnese zahtev za upis u imenik advokata one advokatske
komore na iju teritoriju preseljava sedite kancelarije. Ako advokat ne
podnese zahtev za upis u roku, smatrae se da mu je prestalo pravo na
bavljenje advokaturom.

78

Advokat - strani dravljanin upisan u upisnik B imenika advokata, koji

se najmanje tri godine neprekidno bavio advokaturom u Republici
Srbiji, stie pravo da podnese zahtev za upis u imenik advokata bez
ispitivanja uslova za upis.
Uz zahtev za upis u upisnik A imenika advokata, advokat - strani
dravljanin je duan da dostavi uverenje o dravljanstvu drave iji je
dravljanin i potvrdu advokatske komore iji je lan o tome da u
matinoj dravi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na
srpski jezik, ne starije od tri meseca, kao i dokaze o ispunjenosti uslova
pod 4) do 7) i 9).
O upisu advokata - stranog dravljanina obavetava se nadlena
advokatska komora u njegovoj matinoj dravi.
PRAVA, DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA
Advokat je duan:
1) da se stvarno i stalno bavi advokaturom;
2) da pravnu pomo prua struno i savesno, u skladu sa zakonom,
statutom advokatske komore i kodeksom;
3) da uva advokatsku tajnu;
4) da u profesionalnom radu i u privatnom ivotu koji je dostupan
javnosti uva ugled advokature.
Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike
Srbije. Advokat ima pravo da se advokaturom bavi i na teritoriji strane
drave, u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima i propisima te
drave o pravu na rad stranih advokata.
Advokat slobodno odluuje da li e prihvatiti pruanje pravne pomoi,
osim u sluajevima predvienim zakonom. Advokat ne moe odbiti
pruanje pravne pomoi ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sa
zakonom postavi sud, drugi dravni organ ili advokatska komora, osim
ako postoje razlozi predvieni zakonom zbog kojih je duan da odbije
zastupanje.
Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i
nezavisnou advokature.
Advokat ne moe imati drugu registrovanu samostalnu delatnost i nema
pravo da zasniva radni odnos osim u advokatskom ortakom drutvu, da
bude statutarni zastupnik, direktor ili predsednik upravnog odbora u
pravnom licu, lan ili predsednik izvrnog odbora banke, zastupnik
dravnog kapitala, prokurista ili lice koje ima utvrenu zabranu
konkurencije.
Advokat je duan da odbije pruanje pravne pomoi:
1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku;
2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se
u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;
3) ako je lan ili je bio lan zajednike advokatske kancelarije ili
advokatskog ortakog drutva, u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa
ili je zastupana suprotna stranka;
4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije
ili slubeno lice u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili
organu jedinice lokalne samouprave;
5) ako su interesi stranke koja trai pravnu pomo u suprotnosti sa
njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, prijatelja,
saradnika ili drugih stranaka, a to se propisuje statutom advokatske
komore i kodeksom;
6) u drugim sluajevima utvrenim zakonom, statutom advokatske
komore i kodeksom.
Advokat je duan da, u skladu sa statutom advokatske komore i
kodeksom, uva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to ine i lica
zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, sve to mu je stranka ili
njegov ovlaeni predstavnik poverio ili to je u predmetu u kome prua
pravnu pomo na drugi nain saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po

prestanku zastupanja. Obaveza uvanja advokatske tajne nije vremenski

ograniena.
Advokata moe zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u
njegovoj kancelariji ili drugi advokat neposredno ili posredstvom svog
advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom. Za propuste
advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski
pripravnik zaposlen.
Advokat ima pravo na nagradu i naknadu trokova za svoj rad, u skladu
sa tarifom, koju donosi Advokatska komora Srbije. Visina nagrade za
rad advokata utvruje se u zavisnosti od vrste postupka, preduzete
radnje, vrednosti spora ili visine zapreene kazne. Visina nagrade za
odbrane po slubenoj dunosti, utvruje se aktom koji donosi ministar
nadlean za poslove pravosua.
Advokat je duan da klijentu izda obraun nagrade i naknade trokova
za izvrene radnje i izdatke za trokove. Obraun o nagradi i naknadi
trokova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvrnom
postupku.
Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajednike advokatske kancelarije
i advokatskog ortakog drutva.
Advokatura stranog dravljanina, upisanog u upisnik A imenika
advokata, ograniena je na davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i
miljenja koji se odnose na primenu prava njegove matine drave i
meunarodnog prava. Advokatura stranog dravljanina, upisanog u
upisnik B imenika advokata, izjednaena je sa slubom domaeg
advokata, uz uslov da u periodu od tri godine od dana upisa, moe
postupati u Republici Srbiji samo zajedno sa domaim advokatom.
Na rad advokata - stranih dravljana primenjuju se odredbe ovog zakona
koje se odnose na domae advokate, ako neto drugo nije predvieno.
Advokat upisan u upisnik A i upisnik B imenika advokata nema pravo:
1) da bira i bude biran za lana organa i nosioca funkcija u Advokatskoj
komori Srbije niti u nadlenoj advokatskoj komori;
2) da zapoljava advokatske pripravnike radi obavljanja pripravnike
vebe, u skladu sa ovim zakonom;
3) da bude imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili
branioca po slubenoj dunosti, da prua besplatnu pravnu pomo u
skladu sa vaeim propisima, da bude punomonik stranke koja je
osloboena od plaanja sudskih trokova, niti da bude medijator.
Advokat ima pravo da otkae zastupanje (punomoje). O otkazu
zastupanja (punomoja) advokat je duan da odmah obavesti organ koji
vodi postupak. Advokat je duan da u roku od 30 dana od dana
obavetavanja, nastavi sa pruanjem pravne pomoi, izuzev ako ga
stranka te obaveze nije izriito oslobodila ili ako to nije suprotno
propisima.
Advokat je duan da u rokovima propisanim za uvanje arhivske grae
uva spise i isprave koje mu je stranka poverila, ako sporazumom sa
strankom nije drugaije odreeno. Advokat je duan da preda stranki, na
njen zahtev, sve njene spise i isprave.
Advokat je duan da advokatskoj komori plaa lanarinu i druge
materijalne obaveze. Advokatska komora e uskratiti produenje vaenja
advokatske legitimacije advokatu koji nije izmirio obaveze, u skladu sa
statutom advokatske komore.
Nepovredivost advokatske kancelarije: Advokatska kancelarija, predmeti
i podaci koji se nalaze u njoj, mogu biti predmet kontrole samo pod
uslovima za pretres (pretres advokatske kancelarije moe odrediti samo
nadleni sud u pogledu tano odreenog spisa, predmeta ili dokumenta,
moe se izvriti samo u prisustvu advokata koga odredi predsednik
nadlene advokatske komore).
Odluku o privremenom ili trajnom prestanku rada advokatske
kancelarije moe doneti samo nadleni organ advokatske komore u
posebno predvienom postupku.
U odnosu na advokatsku kancelariju ne moe biti primenjena mera
zatvaranja, odnosno peaenja, u krivinom i prekrajnom postupku i
postupku za privredni prestup, niti u drugom postupku koji se vodi
protiv advokata.
Advokat ima pravo da, u cilju pruanja pravne pomoi, od dravnih
organa, ustanova, preduzea i drugih organizacija trai i blagovremeno
dobije informacije, spise i dokaze koji su u njihovom posedu ili pod
njihovom kontrolom.

79

Advokat je duan da zakljui ugovor o obaveznom osiguranju od

profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu
osiguranja. Advokatska komora moe zakljuiti ugovor o kolektivnom
osiguranju od profesionalne odgovornosti za sve advokate upisane u
njen imenik advokata. Advokatska komora Srbije utvruje minimalnu
sumu osiguranja za tetu od profesionalne odgovornosti. Advokatska
komora uskratie izdavanje ili produenje vaenja advokatske
legitimacije advokatu koji nije zakljuio ugovor o osiguranju, osim u
sluaju postojanja kolektivnog osiguranja (AK).
Advokat je duan da na prihod ostvaren po osnovu obavljanja
advokatske slube, plaa porez u skladu sa poreskim propisima.

1) ako je protiv njega pokrenut krivini ili disciplinski postupak za delo

koje ga ini nedostojnim za bavljenje advokaturom;
2) ako svojim postupcima oteava ili onemoguava voenje
disciplinskog postupka koji je protiv njega pokrenut.
Nadlena advokatska komora e reenjem o odreivanju privremene
zabrane bavljenja advokaturom odluiti o vremenu trajanja zabrane i
odrediti privremenog zamenika. alba protiv reenja o privremenoj
zabrani bavljenja advokaturom ne zadrava njegovo izvrenje.O
privremenoj zabrani bavljenja advokaturom nadlena advokatska
komora obavetava sve sudove u Republici Srbiji, Advokatsku komoru
Srbije i advokatske komore u njenom sastavu.

PRIVREMENA
ZABRANA
ADVOKATSE DELATNOSTI

PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM

PRESTANAK

VRSENJA

Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom :

Advokat ne moe biti lien slobode za krivina dela u vezi sa
obavljanjem advokatske slube, bez odluke nadlenog suda.
Pretres advokatske kancelarije moe odrediti samo nadleni sud u
pogledu tano odreenog spisa, predmeta ili dokumenta. Pretres
advokatske kancelarije moe se izvriti samo u prisustvu advokata koga
odredi predsednik nadlene advokatske komore.
Predmeti, spisi ili dokumenta, izuzev tano odreenog spisa, predmeta
ili dokumenta, kao i saznanja do kojih se doe prilikom pretresa
advokatske kancelarije, ne mogu se koristiti radi voenja postupka
protiv stranaka advokata iz te advokatske kancelarije.
O pokretanju postupka protiv advokata, o odreivanju zadravanja ili
pritvora advokatu, sud ili drugi dravni organ koji vodi postupak je
duan da odmah obavesti nadlenu advokatsku komoru.
Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje
advokaturom:
1) zbog strunog usavravanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju
razlozi;
2) za vreme privremene spreenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva,
odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga;
3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju
poslanikog ili odbornikog mandata.
Advokat je duan da najkasnije 30 dana pre poetka korienja prava
pod 1) i u roku od 30 dana od nastanka privremene spreenosti pod 2) i
3) dostavi nadlenoj advokatskoj komori obrazloeni zahtev sa
odgovarajuim dokazom i podacima o poetku i trajanju privremenog
prestanka rada.
Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u sluaju
izbora, imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju koja zahteva
zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije, autonomne
pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Advokat je duan da u roku
od 30 dana od dana poetka obavljanja javne funkcije, podnese
nadlenoj advokatskoj komori zahtev za privremeni prestanak prava na
bavljenje advokaturom.
Ako advokat ne postupi u skladu sa tom obavezom, nadlena advokatska
komora e po slubenoj dunosti doneti reenje o njegovom brisanju iz
imenika advokata.
Ako advokat, u roku od 60 dana od dana prestanka javne funkcije ne
podnese zahtev da mu se odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom,
nadlena advokatska komora e doneti odluku o njegovom brisanju iz
imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije.
Reenjem o privremenom prestanku prava na bavljenje advokaturom,
nadlena advokatska komora e advokatu odrediti privremenog
zamenika. Privremeni zamenik moe biti samo advokat upisan u imenik
advokata iste advokatske komore. Za privremenog zamenika odredie se
advokat koga predloi privremeno zamenjivani advokat, ukoliko priloi
pismenu saglasnost tog advokata, a ako takvog predloga ili saglasnosti
nema, tada advokat koga odredi nadlena advokatska komora.
Advokatu e se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je
protiv njega:
1) odreen pritvor;
2) pokrenut postupak za ponitaj upisa u imenik advokata.
Advokatu se moe privremeno zabraniti bavljenje advokaturom:

1) na lini zahtev, od dana koji je odredio u zahtevu;

2) u sluaju smrti ili proglaenja za umrlog - danom smrti, odnosno
proglaenja za umrlog;
3) u sluaju potpunog ili deliminog lienja poslovne sposobnosti - od
dana pravnosnanosti odluke nadlenog suda;
4) u sluaju izricanja disciplinske mere brisanja iz imenika advokata - od
dana konanosti odluke o brisanju iz imenika;
5) u sluaju izricanja mere bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom u
krivinom postupku - od dana pravnosnanosti presude nadlenog suda;
6) u sluaju osude za krivino delo koje ga ini nedostojnim za bavljenje
advokaturom - od dana pravnosnanosti presude nadlenog suda;
7) u sluaju osude za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora u
trajanju duem od est meseci - od dana stupanja na izdravanje kazne, o
emu nadlenu advokatsku komoru obavetava sud nadlean za
izvravanje krivinih sankcija;
8) u sluaju da se ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci od dana donoenja konane odluke o brisanju iz imenika;
9) u sluaju zasnivanja radnog odnosa van advokature, upisa u registar
preduzetnika, sticanja statusa statutarnog zastupnika, imenovanja za
direktora ili predsednika upravnoga odbora u pravnom licu, izbora ili
imenovanja za lana ili predsednika izvrnog odbora banke, imenovanja
za zastupnika dravnog kapitala ili za prokuristu - od dana zasnivanja
radnog odnosa, upisa u registar, imenovanja ili izbora;
10) u sluaju da ne zakljui ugovor o osiguranju od profesionalne
odgovornosti - od dana donoenja konane odluke o brisanju iz imenika;
11) u sluaju da advokatu upisanom u upisnik A i upisnik B imenika
advokata, prestane svojstvo advokata ili mu bude zabranjen rad u
matinoj dravi - od dana donoenja odluke nadlenog organa matine
drave.
Smatrae se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno due od est
meseci, ako u tom roku nisu mogle da mu se dostave pismena na adresu
sedita advokatske kancelarije ili ako u tom roku ne izvrava materijalne
obaveze prema advokatskoj komori.
DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA

ADVOKATA

Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za struno i savesno

bavljenje advokaturom i uvanje njenog ugleda. Advokati i advokatski
pripravnici disciplinski odgovaraju za lake i tee povrede dunosti i
ugleda advokature, koje se ureuju Statutom Advokatske komore Srbije.
Pod teom povredom dunosti advokata i ugleda advokature smatra se
naruavanje dunosti i ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom
Advokatske komore Srbije i kodeksom, a naroito: oigledno nesavestan
rad u advokaturi, pruanje pravne pomoi u sluajevima u kojima je
advokat duan da odbije pruanje pravne pomoi, bavljenje poslovima
koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnou advokature, povreda
dunosti uvanja advokatske tajne, traenje naknade vee od naknade
propisane tarifom i odbijanje izdavanja stranci obrauna nagrade i
naknade trokova za izvrene radnje i izdatke za trokove.

80

Laka povreda dunosti i ugleda advokature je naruavanje dunosti i

ugleda advokature manjeg znaaja.
Disciplinski postupak pokreu i vode disciplinski organi nadlene
advokatske komore, odnosno Advokatske komore Srbije. Disciplinski
organi su: disciplinski tuilac i disciplinski sud.
Disciplinski postupak moe se pokrenuti na osnovu prijave koju podnosi
zainteresovano lice ili dravni organ, na osnovu predloga organa
advokatske komore ili po slubenoj dunosti. Disciplinska prijava ili
predlog podnosi se disciplinskom tuiocu nadlene advokatske komore.
Za povredu dunosti advokata i naruavanje ugleda advokature,
advokatu se mogu izrei sledee disciplinske mere:
1) opomena;
2) novana kazna;
3) brisanje iz imenika advokata.
Za lake povrede dunosti advokata i ugleda advokature moe se izrei
opomena ili novana kazna. Za tee povrede dunosti advokata i ugleda
advokature moe se izrei novana kazna ili brisanje iz imenika
advokata.
Mera brisanja iz imenika advokata moe se izrei na period od est
meseci do trajnog gubitka prava na bavljenje advokaturom.
Advokat kome je izreena mera brisanja iz imenika advokata na
odreeni vremenski period moe podneti zahtev za ponovni upis u
imenik advokata po proteku vremena za koje je mera brisanja izreena.
Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa po proteku est
meseci od saznanja za uinjenu povredu, a u svakom sluaju po proteku
dve godine od uinjene povrede. Zastarelost voenja disciplinskog
postupka nastupa po proteku jedne godine od pokretanja postupka.
Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima
radi voenja disciplinskog postupka. Zastarelost se prekida i kada
advokat u vreme dok tee rok zastarelosti uini isto tako teku ili teu
povredu dunosti i ugleda advokature. Sa svakim prekidom zastarevanje
poinje ponovo da tee.
Zastarelost voenja disciplinskog postupka nastupa u svakom sluaju
kad proteknu dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.
Zastarelost pokretanja i voenja disciplinskog postupka za povredu koja
ima obeleje krivinog dela nastupa kad istekne vreme odreeno za
zastarelost krivinog gonjenja. Zastarelost izvrenja disciplinske mere
nastupa po proteku jedne godine od dana konanosti odluke kojom je
mera izreena. Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se
preduzima radi izvrenja disciplinske mere. Posle svakog prekida
zastarelosti rok poinje ponovo da tee, a zastarelost u svakom sluaju
nastupa kad proteknu dve godine od dana konanosti odluke kojom je
mera izreena.

Rokovi odreeni za brisanje izreenih mera poinju da teku od

konanosti odluke o izreenoj meri. Reenje o brisanju izreene
disciplinske mere iz evidencije donosi, po slubenoj dunosti,
disciplinski sud nadlene advokatske komore. Konana odluka
disciplinskog suda ima svojstvo izvrne isprave u izvrnom postupku u
pogledu izreene novane kazne i trokova disciplinskog postupka.
Sredstva ostvarena naplatom novanih kazni predstavljaju prihod
nadlene advokatske komore.
Odredbe o disciplinskoj odgovornosti advokata shodno se primenjuju i
na advokatske pripravnike.
U postupku koji vodi advokatska komora kad reava o pravima,
obavezama ili pravnim interesima, primenjuju se odredbe zakona koji
ureuje opti upravni postupak. Protiv svih prvostepenih odluka
advokatske komore dozvoljena je alba Advokatskoj komori Srbije u
roku od 15 dana od dana dostavljanja. Izjavljena alba odlae izvrenje
prvostepene odluke, osim ako ovim zakonom nije drugaije propisano.
Protiv drugostepene, odnosno konane odluke Advokatske komore
Srbije, moe se pokrenuti upravni spor.
Nema nepravilne primene propisa u donoenju odluke advokatske
komore kojom je reavano po slobodnoj oceni, na osnovu, u granicama i
u skladu sa ciljem propisanih ovlaenja i protiv ovakve odluke ne moe
se voditi upravni spor pune jurisdikcije.
Bosina potpitanja
a - Ima li disciplinskih prestupa - ne, vec samo lakse i teze povrede
duznosti
b - Koje disciplinske mere se mogu izreci - novcana kazna, brisanje iz
imenika advokata
Advokatska akademija
AKS osniva Advokatsku akademiju, kao posebno telo zadueno za
stalnu strunu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih
pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i drutvima,
usavravanje teorijskih i praktinih znanja i vetina advokata,
specijalizaciju advokata i izdavanje uverenja o specijalizaciji u
odreenoj oblasti prava i advokature.
Osnivanje, organizacija i rad Advokatske akademije i donoenje
programa opte i specijalizovane obuke ureuju se statutom i drugim
aktima Advokatske Komore Srbije.
Predmet i polaganje advokatskog ispita
Advokatski ispit sastoji se od provere poznavanja domaih i
meunarodnih propisa i pravnih akata koji se odnose na advokaturu.
Pravo na polaganje advokatskog ispita ima lice sa poloenim
pravosudnim ispitom. Advokatski ispit polae se pred komisijom za
advokatski ispit. Program advokatskog ispita i izdavanje uverenja o
poloenom ispitu propisuju se statutom i drugim aktima Advokatske
komore Srbije.
ADVOKATSKI PRIPRAVNICI

Izreena disciplinska mera opomene ili novane kazne brie se iz

evidencije nadlene advokatske komore u roku od godinu dana od dana
konanosti odluke disciplinskog suda, ukoliko advokat u tom roku ne
uini novu povredu dunosti i ugleda advokata. Izreena disciplinska
mera brisanja iz imenika advokata brie se iz evidencije nadlene
advokatske komore protekom dvostrukog roka koji je odreen kao
period na koji se advokat brie iz imenika advokata konanom odlukom
disciplinskog suda.
Ako je odlukom disciplinskog suda uslovljeno izvrenje izreene
disciplinske mere, disciplinska mera se brie iz evidencije nadlene
advokatske komore protekom dvostrukog roka koji je odreen kao
vreme proveravanja i pod uslovom da u periodu proveravanja advokat
ne uini novu povredu dunosti advokata i ugleda advokature.

Advokatski pripravnik moe da zapone obavljanje pripravnike vebe

ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je poloio zakletvu
advokatskog pripravnika.
Uslovi za donoenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika,
su:
1) diploma pravnog fakulteta steena u Republici Srbiji ili diploma
pravnog fakulteta steena u stranoj dravi i priznata u skladu sa
propisima koji ureuju oblast visokog obrazovanja;
2) dravljanstvo Republike Srbije;
3) opta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;
4) nepostojanje radnog odnosa;
5) neosuivanost za krivino delo koje bi kandidata inilo nedostojnim
poverenja za bavljenje advokaturom;

81

6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa

statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika
upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, lana ili predsednika
izvrnog odbora banke, zastupnika dravnog kapitala, prokuriste i lica
koje ugovorom o radu ima utvrenu zabranu konkurencije;
7) nepostojanje poloenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje
kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita;
8) dostojnost za obavljanje advokatske slube;
9) zakljuen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine
advokatske prakse, sedite kancelarije na teritoriji iste advokatske
komore i vaeu advokatsku legitimaciju ili zakljuen ugovor o radu sa
drutvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je oznaen da e
biti zaduen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog
pripravnika i nadzirati njegov rad i struno usavravanje.
Nadlena advokatska komora je duna da u roku od 30 dana od
donoenja odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika omogui
kandidatu za pripravnika polaganje pripravnike zakletve. Pripravnika
zakletva polae se pred predsednikom nadlene advokatske komore ili
licem koje on ovlasti.
Na dan poloene pripravnike zakletve, nadlena advokatska komora
donosi reenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika i izdaje
pripravniku legitimaciju.
Ako kandidat ne poloi pripravniku zakletvu ili se posle upisa u imenik
advokatskih pripravnika sazna da nisu postojali svi uslovi za upis,
ponitie se upis u imenik i u sluaju ponitaja upisa, vreme koje je
upisani advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje
se u sta za polaganje pravosudnog ispita.
Advokatski pripravnik ima pravo na odgovarajue uslove rada i na
obuku u skladu sa svrhom pripravnike vebe i planom i programom
pripravnike obuke koji donosi Advokatska komora Srbije. Za vreme
pripravnike vebe advokatski pripravnik ima pravo na zaradu i ostala
prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.
Advokatski pripravnik je duan da radi po uputstvima i u okviru
ovlaenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravnikoj vebi,
osim ako su ova suprotna Ustavu, zakonu, statutu advokatske komore i
kodeksu.
Pred dravnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik moe da
zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravnikoj vebi, kako u
sluaju kada taj advokat zastupa, tako i u sluaju kada taj advokat
zamenjuje drugog advokata. Kada jedan advokat zamenjuje drugog
advokata posredstvom svog pripravnika, advokatski pripravnik je duan
da postupa po nalozima zamenjivanog advokata.
Advokatski pripravnik ne moe samostalno da se bavi poslovima
advokature. Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredbe
ovog zakona o dunostima i disciplinskoj odgovornosti advokata.
Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika ako ni posle dve
godine od sticanja prava na polaganje, ne poloi pravosudni ispit. Nakon
poloenog pravosudnog ispita pripravniki sta moe trajati najdue jo
godinu dana, ali ne due od dve godine. Po isteku roka nadlena
advokatska komora donosi reenje o brisanju iz imenika advokatskih
pripravnika.
Na advokatske pripravnike volontere shodno se primenjuju odredbe
ovog zakona o advokatskim pripravnicima i posebni propisi o
volonterskom radu. Za vreme pripravnikog staa, advokatski pripravnik
volonter nema pravo na zaradu.
OBLICI RADA
Advokat se bavi advokaturom samostalno, u zajednikoj advokatskoj
kancelariji ili kao lan advokatskog ortakog drutva.
Dva ili vie advokata mogu ugovorom, kojim ureuju meusobne
poslovne i imovinske odnose, osnovati zajedniku advokatsku
kancelariju. Ugovor i zahtev za upis u imenik zajednikih advokatskih
kancelarija ugovorne strane dune su da dostave nadlenoj advokatskoj
komori u roku od 15 dana od dana zakljuenja ugovora. Svi advokati iz
zajednike kancelarije imaju isto sedite kancelarije. Zajednika
kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "zajednika

advokatska kancelarija" i imenom zajednike advokatske kancelarije, u

skladu sa ugovorom o osnivanju i statutom advokatske komore.
Zajednika kancelarija nema svojstvo pravnog lica.
Zajednika kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo
jedan advokat.
Stranka moe opunomoiti za zastupanje samo jednog advokata, neke od
advokata ili sve advokate u zajednikoj kancelariji. Za obaveze
zajednike kancelarije nastale iz pravnog odnosa prema strankama i
treim licima, odgovara opunomoeni advokat, a ako je stranka
opunomoila vie od jednog advokata, solidarno odgovaraju svi
opunomoeni advokati.
Dva ili vie advokata mogu osnovati advokatsko ortako drutvo.
Drutvo se osniva ugovorom koji, osim uslova propisanih zakonom,
mora da sadri i sledee odredbe:
1) da je advokatura jedina delatnost drutva;
2) da pravnu pomo mogu pruati samo advokati lanovi tog drutva;
3) da se advokati lanovi drutva ne mogu baviti advokaturom izvan
drutva;
4) da advokatsko ortako drutvo ne moe biti osniva drugih pravnih
lica.
Drutvo se, na osnovu podnetog zahteva, upisuje u imenik advokatskih
ortakih drutava:
1) ako su svi lanovi drutva advokati upisani u imenik iste advokatske
komore i imaju isto sedite kancelarije;
2) ako drutvo raspolae kancelarijskim prostorom podesnim za
advokaturu u takvom obliku rada;
3) ako drutvo uplati Advokatskoj komori Srbije propisane trokove
upisa;
4) ako je drutvo zakljuilo ugovor o osiguranju od profesionalne
odgovornosti.
Drutvo stie pravo na bavljenje advokaturom upisom u imenik
advokatskih ortakih drutava nadlene advokatske komore. Imenik
advokatskih ortakih drutava iskljuivo vodi Advokatska komora
Srbije, po postupku i na nain utvrenim aktom ove komore.
Drutvo je duno da obavesti Advokatsku komoru Srbije o svakoj svojoj
statusnoj i drugoj promeni u roku od 15 dana od njenog nastanka.
Drutvo moe imati samo jednu advokatsku kancelariju. Drutvo ne
moe imati ogranke. Drutvo mora imati istaknutu tablu sa nazivom:
"advokatsko ortako drutvo" i imenom drutva, u skladu sa ugovorom o
osnivanju i Statutom Advokatske komore Srbije.
Advokatska komora Srbije ponitava upis ako se posle upisa u imenik
advokatskih ortakih drutava sazna da nisu postojali uslovi za upis.
Drutvo se brie iz imenika advokatskih ortakih advokatskih drutava:
1) ako je otvoren postupak steaja ili likvidacije drutva, danom
pravnosnanosti odluke o zakljuenju takvog postupka;
2) ako se ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci;
3) ako, osim advokature, pone da se bavi i drugom delatnou;
4) ako broj lanova vie ne ispunjava uslov za osnivanje, ukljuujui i
lanove drutva kojima je odreen privremeni prestanak ili privremena
zabrana bavljenja advokaturom.
Pravo na bavljenje advokaturom drutvo gubi brisanjem iz imenika
advokatskih ortakih drutava. Nadleni sud, odnosno likvidacioni
upravnik obavetava Advokatsku komoru Srbije o pravnosnanom
okonanju postupka steaja ili likvidacije drutva.
Na rad i poslovanje drutva primenjuju se odredbe zakona kojim je
ureeno poslovanje ortakih drutava, ako ovim zakonom nije drugaije
odreeno.
ADVOKATSKA KOMORA
Advokatske komore su profesionalna udruenja pripadnika adv.
profesije u koju se obavezno udruuju advokati, ortaka adv. drustva i
adv. pripravnici. Advokatska komora Srbije i advokatske komore u
njenom sastavu su samostalne i nezavisne profesionalne organizacije
advokata, osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore
Srbije, koje su nadlene za vrenje javnih ovlaenja i obavljanje
poslova od opteg interesa, u skladu sa ovim zakonom i svojim statutom.
Advokatske komore iz stava 1. ovog lana imaju svojstvo pravnog lica.

82

Organizovane su po teritorijalnom principu.

U Republici Srbiji postoji Advokatska komora Srbije, sa seditem u
Beogradu, za teritoriju Republike Srbije, u ijem sastavu su:
1) Advokatska komora Vojvodine, sa seditem u Novom Sadu;
2) Advokatska komora Kosova i Metohije, sa seditem u Kosovskoj
Mitrovici;
3) Advokatska komora Beograda, sa seditem u Beogradu;
4) Advokatska komora Zajeara, sa seditem u Zajearu;
5) Advokatska komora Kragujevca, sa seditem u Kragujevcu;
6) Advokatska komora Nia, sa seditem u Niu;
7) Advokatska komora Poarevca, sa seditem u Poarevcu;
8) Advokatska komora aka, sa seditem u aku;
9) Advokatska komora apca, sa seditem u apcu.
Statutom Advokatske komore Srbije odreuju se podruja nadlenosti
advokatskih komora u njenom sastavu. Aktom Advokatske komore
Srbije, u skladu sa njenim statutom, mogu se osnovati i druge
advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.
Organizacija: Organi Advokatske komore Srbije su: skuptina, upravni
odbor, nadzorni odbor, predsednik, jedan ili vie potpredsednika,
disciplinski sud, disciplinski tuilac, savet i drugi organi utvreni
Statutom Advokatske komore Srbije.

promenu sedita drutva i voenje imenika advokatskih ortakih

drutava;
3) odluivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje
advokaturom;
4) odluivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle
privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom;
5) odluivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom;
6) odreivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske
kancelarije;
7) odluivanje o pokretanju i voenju disciplinskog postupka protiv
advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj
odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera;
8) ureivanje sadrine i naina voenja imenika pod 1) i 2);
9) izdavanje i produavanje vaenja advokatskih legitimacija i
legitimacija advokatskih pripravnika;
10) donoenje programa i ureenje organizacije i naina polaganja
advokatskog ispita;
11) donoenje kodeksa;
12) donoenje tarife;
13) odreivanje visine trokova upisa u imenik advokata;
14) odreivanje visine redovnih obaveza prema nadlenoj advokatskoj
komori za njenu teritoriju.
Poslovi AK

Jedno lice ne moe obavljati vie od jedne funkcije u organima

Advokatske komore Srbije.
Skuptinu Advokatske komore Srbije ine predstavnici advokatskih
komora koje su u sastavu Advokatske komore Srbije. Skuptina
Advokatske komore Srbije donosi Statut Advokatske komore Srbije i
druge opte akte propisane zakonom i statutom. Skuptina Advokatske
komore Srbije saziva se najmanje jednom godinje.
Statut Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim
zakonom. Statut advokatske komore u sastavu Advokatske komore
Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom i Statutom Advokatske
komore Srbije. Statut Advokatske komore Srbije, kodeks i tarifa
objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Statuti
advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije objavljuju se u
odgovarajuem slubenom glasilu.
Advokatske komore se finansiraju iz sopstvenih sredstava. Izvori
finansiranja advokatske komore su prihodi od upisa, lanarine i druga
sredstva, u skladu sa zakonom. Visinu lanarine i trokova upisa
utvruje organ odreen statutom advokatske komore.
Odluka advokatske komore o visini dugovanja po osnovu lanarine,
visini trokova upisa i drugih redovnih materijalnih obaveza advokata
prema advokatskoj komori ima svojstvo verodostojne isprave u
izvrnom postupku.
Advokatska komora moe da organizuje besplatno pruanje pravne
pomoi graanima na svom podruju ili delu tog podruja, samostalno
ili na osnovu ugovora koji zakljui sa jedinicom lokalne samouprave, u
skladu sa zakonom.
Advokatska komora je obavezna da sudovima i drugim organima na
svom podruju dostavi listu advokata koji mogu da prue pravnu pomo
strankama u sudskom ili upravnom postupku.
Javna ovlaenja
1) odluivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik
zajednikih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika
advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih
pripravnika volontera;
2) odluivanje o zahtevima za upis, brisanje i ponitaj upisa u imenik
advokatskih ortakih drutava, kao i odluivanje o zahtevima za

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu

obavljaju sledee poslove:
1) donose statut i druga opta akta;
2) zastupaju interese advokata pred dravnim i drugim organima i
organizacijama;
3) ostvaruju meunarodnu saradnju u oblasti advokature;
4) predstavljaju advokate pred domaim i inostranim profesionalnim
udruenjima i organizacijama, pravnim i fizikim licima;
5) organizuju i sprovode stalnu obuku advokata, advokatskih
pripravnika, diplomiranih pravnika i zaposlenih u advokatskim
kancelarijama i advokatskim ortakim drutvima i specijalizovano
struno usavravanje advokata;
6) izdaju stalne i povremene publikacije;
7) organizuju pruanje besplatne pravne pomoi, u skladu sa zakonom;
8) daju miljenja na predloge zakona i drugih propisa koji su od interesa
za poloaj advokature;
9) obavljaju i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
l) ta je advokatska komora, 2) Organizacija, 3) Ovlaenja, 4) Koje
advokatske komore postoje u RS, 5) Koja javna ovlaenja vri
Advokatska komora, 6) Mogu li voditi disciplinski postupak, 6) Koji
organi vode disciplinski postupak, 7) Kako se izriu, tj odreuju iznosi
novane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda - prema iznosu
naknada za rad advokata utvrenih advokatskom tarifom tj. iznos
novane kazne ne moe biti manji od petostrukog iznosa najnie nagrade
.

****************************

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Prvi deo
NAELA USTAVA
Republika Srbija
Republika Srbija je drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj
ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima
graanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i
pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Nosioci suverenosti

83

Suverenost potie od graana koji je vre referendumom, narodnom

inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne
moe prisvojiti suverenost od graana, niti uspostaviti vlast mimo
slobodno izraene volje graana.
Vladavina prava
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i poiva na neotuivim
ljudskim pravima.
Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima,
ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti,
nezavisnom sudskom vlau i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Podela vlasti
Pravni poredak je jedinstven.
Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i
sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i meusobnoj kontroli.
Sudska vlast je nezavisna.
Politike stranke
Jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom
oblikovanju politike volje graana.
Osnivanje politikih stranaka je slobodno.
Nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je usmereno na
nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili
manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.
Politike stranke ne mogu neposredno vriti vlast, niti je potiniti sebi.
Zabrana sukoba interesa
Niko ne moe vriti dravnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa
njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.
Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom reavanju
odreuju se Ustavom i zakonom.
Grb, zastava i himna
Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.
Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.
Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao
Dravna zastava.
Himna Republike Srbije jeste sveana pesma "Boe pravde".
Izgled i upotreba grba, zastave i himne, ureuju se zakonom.
Teritorija i granica
Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.
Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku
predvienom za promenu Ustava.
Glavni grad
Glavni grad Republike Srbije je Beograd.
Jezik i pismo
U Republici Srbiji u slubenoj upotrebi su srpski jezik i iriliko pismo.
Slubena upotreba drugih jezika i pisama ureuje se zakonom, na
osnovu Ustava.
Svetovnost drave
Republika Srbija je svetovna drava.
Crkve i verske zajednice su odvojene od drave.
Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna.
Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava
Dravna vlast ograniena je pravom graana na pokrajinsku autonomiju
i lokalnu samoupravu.

Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podlee

samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.
Zatita dravljana i Srba u inostranstvu
Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u inostranstvu.
Republika Srbija razvija i unapreuje odnose Srba koji ive u
inostranstvu sa matinom dravom.
Zatita nacionalnih manjina
Republika Srbija titi prava nacionalnih manjina.
Drava jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja
potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta.
Ravnopravnost polova
Drava jemi ravnopravnost ena i mukaraca i razvija politiku jednakih
mogunosti.
Meunarodni odnosi
Spoljna politika Republike Srbije poiva na optepriznatim principima i
pravilima meunarodnog prava.
Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni
ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno
se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s
Ustavom.
Poloaj stranaca
Stranci, u skladu sa meunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji
sva prava zajemena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i
zakonu imaju samo dravljani Republike Srbije.
Drugi deo
LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I SLOBODE
1. Osnovna naela
Neposredna primena zajemenih prava
Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom neposredno se
primenjuju.
Ustavom se jeme, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i
manjinska prava zajemena opteprihvaenim pravilima meunarodnog
prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se
moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom
izriito predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog
prava zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da
utie na sutinu zajemenog prava.
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se u korist
unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim
meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi
meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje.
Svrha ustavnih jemstava
Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju
ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog
pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu,
zasnovanom na naelu vladavine prava.
Ogranienja ljudskih i manjinskih prava
Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom biti
ograniena ako ogranienje doputa Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav
doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja
zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja u sutinu
zajemenog prava.
Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smanjivati.
Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a
naroito sudovi, duni su da vode rauna o sutini prava koje se
ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja,
odnosu ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain da
se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem prava.
Zabrana diskriminacije

84

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.

Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo
kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti,
drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog
uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili
fizikog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija
moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja
su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima.
Zatita ljudskih i manjinskih prava i sloboda
Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno
neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom, kao i pravo na
uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi
zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.
2. Ljudska prava i slobode
Dostojanstvo i slobodan razvoj linosti
Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i
tite.
Svako ima pravo na slobodan razvoj linosti, ako time ne kri prava
drugih zajemena Ustavom.
Pravo na ivot
Ljudski ivot je neprikosnoven.
U Republici Srbiji nema smrtne kazne.
Zabranjeno je kloniranje ljudskih bia.
Nepovredivost fizikog i psihikog integriteta
Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv.
Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili poniavajuem
postupanju ili kanjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naunim
ogledima bez svog slobodno datog pristanka.
Zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i prinudnog rada
Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu.
Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.
Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica
koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom.
Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne
lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti,
uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili
sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama
propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.
Pravo na slobodu i bezbednost
Svako ima pravo na linu slobodu i bezbednost. Lienje slobode
doputeno je samo iz razloga i u postupku koji su predvieni zakonom.
Lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah se, na
jeziku koji razume, obavetava o razlozima lienja slobode, o optubi
koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez
odlaganja o svom lienju slobode obavesti lice po svom izboru.
Svako ko je lien slobode ima pravo albe sudu, koji je duan da hitno
odlui o zakonitosti lienja slobode i da naredi putanje na slobodu ako
je lienje slobode bilo nezakonito.
Kaznu koja obuhvata lienje slobode moe izrei samo sud.
Postupanje s licem lienim slobode
Prema licu lienom slobode mora se postupati oveno i s uvaavanjem
dostojanstva njegove linosti.
Zabranjeno je svako nasilje prema licu lienom slobode.
Zabranjeno je iznuivanje iskaza.
Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda

Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da ima pravo
da nita ne izjavljuje i pravo da ne bude sasluano bez prisustva branioca
koga samo izabere ili branioca koji e mu besplatno pruiti pravnu
pomo ako ne moe da je plati.
Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u
roku od 48 asova, biti predato nadlenom sudu, u protivnom se puta
na slobodu.
Pritvor
Lice za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo moe
biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje
neophodno radi voenja krivinog postupka.
Ako nije sasluano prilikom donoenja odluke o pritvoru ili ako odluka
o pritvoru nije izvrena neposredno po donoenju, pritvoreno lice mora u
roku od 48 asova od lienja slobode da bude izvedeno pred nadleni
sud, koji potom ponovo odluuje o pritvoru.
Pismeno i obrazloeno reenje suda o pritvoru uruuje se pritvoreniku
najkasnije 12 asova od pritvaranja. Odluku o albi na pritvor sud
donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 asova.
Trajanje pritvora
Trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, imajui u
vidu razloge pritvora. Pritvor odreen odlukom prvostepenog suda traje
u istrazi najdue tri meseca, a vii sud ga moe, u skladu sa zakonom,
produiti na jo tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude
podignuta optunica, okrivljeni se puta na slobodu.
Posle podizanja optunice trajanje pritvora sud svodi na najkrae
neophodno vreme, u skladu sa zakonom.
Pritvorenik se puta da se brani sa slobode im prestanu razlozi zbog
kojih je pritvor bio odreen.
Pravo na pravino suenje
Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen
sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim
pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za
pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega.
Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne
razume jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog
tumaa, ako je slep, gluv ili nem.
Javnost se moe iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred
sudom ili u delu postupka, samo radi zatite interesa nacionalne
bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi
zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu
sa zakonom.
Posebna prava okrivljenog
Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u
skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o
prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim
protiv njega.
Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu i pravo da
uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opti i da dobije
primereno vreme i odgovarajue uslove za pripremu odbrane.
Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca, ima pravo na
besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravinosti, u skladu sa
zakonom.
Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, ima pravo da
mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moe biti kanjen, ako mu nije
omogueno da bude sasluan i da se brani.
Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko
branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optube i da
zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optube i u njegovom
prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.
Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se sudi bez
odugovlaenja.

85

Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo nije duno da
daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.
Sva prava koja ima okrivljeni za krivino delo ima, shodno zakonu i u
skladu sa njim, i fiziko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo
kanjivo delo.
Pravna sigurnost u kaznenom pravu
Niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno,
zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo
predvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo
nije bila predviena.
Kazne se odreuju prema propisu koji je vaio u vreme kad je delo
uinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za uinioca. Krivina
dela i krivine sankcije odreuju se zakonom.
Svako se smatra nevinim za krivino delo dok se njegova krivica ne
utvrdi pravnosnanom odlukom suda.
Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje je
pravnosnanom presudom osloboen ili osuen ili za koje je optuba
pravnosnano odbijena ili postupak pravnosnano obustavljen, niti
sudska odluka moe biti izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po
vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podlee voenje postupka za
neko drugo kanjivo delo.
Izuzetno, ponavljanje postupka je doputeno u skladu s kaznenim
propisima, ako se otkriju dokazi o novim injenicama koje su, da su bile
poznate u vreme suenja, mogle bitno da utiu na njegov ishod ili ako je
u ranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla uticati na
njegov ishod.
Krivino gonjenje i izvrenje kazne za ratni zloin, genocid i zloin
protiv ovenosti ne zastareva.
Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete
Ko je bez osnova ili nezakonito lien slobode, pritvoren ili osuen za
kanjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu tete od Republike
Srbije i druga prava utvrena zakonom.
Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne tete koju mu
nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje dravni organ, imalac
javnog ovlaenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne
samouprave.
Zakon odreuje uslove pod kojima oteeni ima pravo da zahteva
naknadu tete neposredno od lica koje je tetu prouzrokovalo.
Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo
Jemi se jednaka zatita prava pred sudovima i drugim dravnim
organima, imaocima javnih ovlaenja i organima autonomne pokrajine i
jedinica lokalne samouprave.
Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom
se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom
interesu.
Pravo na pravnu linost
Svako lice ima pravnu sposobnost.
Lice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje o svojim
pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navrenih 18 godina.
Izbor i korienje linog imena i imena svoje dece slobodni su.
Pravo na dravljanstvo
Sticanje i prestanak dravljanstva Republike Srbije ureuje zakon.
Dravljanin Republike Srbije ne moe biti proteran, ni lien
dravljanstva ili prava da ga promeni.
Dete roeno u Republici Srbiji ima pravo na dravljanstvo Republike
Srbije, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne dravljanstvo druge drave.
Sloboda kretanja
Svako ima pravo da se slobodno kree i nastanjuje u Republici Srbiji, da
je napusti i da se u nju vrati.

Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija

mogu se ograniiti zakonom, ako je to neophodno radi voenja
krivinog postupka, zatite javnog reda i mira, spreavanja irenja
zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.
Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureuje se
zakonom. Stranac moe biti proteran samo na osnovu odluke nadlenog
organa, u zakonom predvienom postupku i ako mu je obezbeeno
pravo albe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase,
pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj
drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbiljno
krenje prava zajemenih ovim ustavom.
Nepovredivost stana
Stan je nepovrediv.
Niko ne moe bez pismene odluke suda ui u tui stan ili druge
prostorije protiv volje njihovog draoca, niti u njima vriti pretres.
Dralac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga
zastupnika i uz jo dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako
dralac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je doputeno
u prisustvu dva punoletna svedoka.
Bez odluke suda, ulazak u tui stan ili druge prostorije, izuzetno i
pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno
radi neposrednog lienja slobode uinioca krivinog dela ili otklanjanja
neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na nain predvien
zakonom.
Tajnost pisama i drugih sredstava optenja
Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.
Odstupanja su dozvoljena samo na odreeno vreme i na osnovu odluke
suda, ako su neophodna radi voenja krivinog postupka ili zatite
bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom.
Zatita podataka o linosti
Zajemena je zatita podataka o linosti.
Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju se
zakonom.
Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju
su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe voenja krivinog
postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien
zakonom.
Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj
linosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zatitu zbog njihove
zloupotrebe.
Sloboda misli, savesti i veroispovesti
Jemi se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se
ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema
sopstvenom izboru.
Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima.
Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje veroispovedanja,
obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave,
pojedinano ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese
svoja verska uverenja.
Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom,
samo ako je to neophodno u demokratskom drutvu, radi zatite ivota i
zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava graana
zajemenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi
spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne
mrnje.
Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko
i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.
Crkve i verske zajednice
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno
ureuju svoju unutranju organizaciju, verske poslove, da javno vre

86

verske obrede, da osnivaju verske kole, socijalne i dobrotvorne

ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.
Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje
ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava
dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu, javnu
bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili
rasnu netrpeljivost.
Prigovor savesti
Lice nije duno da, protivno svojoj veri ili ubeenjima, ispunjava vojnu
ili drugu obavezu koja ukljuuje upotrebu oruja.
Lice koje se pozove na prigovor savesti moe biti pozvano da ispuni
vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruje, u skladu sa zakonom.
Sloboda miljenja i izraavanja
Jemi se sloboda miljenja i izraavanja, kao i sloboda da se govorom,
pisanjem, slikom ili na drugi nain trae, primaju i ire obavetenja i
ideje.
Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti, ako je to neophodno
radi zatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti
suda i zatite javnog zdravlja, morala demokratskog drutva i nacionalne
bezbednosti Republike Srbije.
Sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti
Izraavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.
Niko nije duan da se izjanjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Podsticanje uvaavanja razlika
Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obavetavanju, Republika
Srbija podstie razumevanje, uvaavanje i potovanje razlika koje
postoje zbog posebnosti etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog
identiteta njenih graana.
Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje
Zabranjeno je i kanjivo svako izazivanje i podsticanje rasne,
nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti.
Sloboda medija
Svako je slobodan da bez odobrenja, na nain predvien zakonom,
osniva novine i druga sredstva javnog obavetavanja.
Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.
U Republici Srbiji nema cenzure. Nadleni sud moe spreiti irenje
informacija i ideja putem sredstava javnog obavetavanja samo ako je to
u demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja pozivanja na
nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritorijalnog
integriteta Republike Srbije, spreavanja propagiranja rata ili
podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi spreavanja zagovaranja
rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju,
neprijateljstvo ili nasilje.
Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netano prenete
informacije kojom je povreeno neije pravo ili interes i prava na
odgovor na objavljenu informaciju ureuje se zakonom.
Pravo na obavetenost
Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavetavan
o pitanjima od javnog znaaja i sredstva javnog obavetavanja su duna
da to pravo potuju.
Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu dravnih organa i
organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, u skladu sa zakonom.
Izborno pravo
Svaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije ima
pravo da bira i da bude biran.
Izborno pravo je opte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a
glasanje je tajno i lino.
Izborno pravo uiva pravnu zatitu u skladu sa zakonom.

Pravo na uee u upravljanju javnim poslovima

Graani imaju pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da
pod jednakim uslovima stupaju u javne slube i na javne funkcije.
Sloboda okupljanja
Mirno okupljanje graana je slobodno.
Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podlee odobrenju, ni
prijavljivanju.
Zborovi, demonstracije i druga okupljanja graana na otvorenom
prostoru prijavljuju se dravnom organu, u skladu sa zakonom.
Sloboda okupljanja moe se zakonom ograniiti samo ako je to
neophodno radi zatite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili
bezbednosti Republike Srbije.
Sloboda udruivanja
Jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog udruivanja i
pravo da se ostane izvan svakog udruenja.
Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji
vodi dravni organ, u skadu sa zakonom.
Zabranjena su tajna i paravojna udruenja.
Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije je delovanje
usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih
ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske
mrnje.
Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuioci, Zatitnik graana, pripadnici
policije i pripadnici vojske ne mogu biti lanovi politikih stranaka.
Pravo na peticiju
Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upuuje peticije i
druge predloge dravnim organima, organizacijama kojima su
poverena javna ovlaenja, organima autonomne pokrajine i organima
jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga
trai.
Zbog upuivanja peticija i predloga niko ne moe da trpi tetne
posledice.
Niko ne moe da trpi tetne posledice za stavove iznete u podnetoj
peticiji ili predlogu, osim ako je time uinio krivino delo.
Pravo na utoite
Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika,
veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog
svojih politikih uverenja, ima pravo na utoite u Republici Srbiji.
Postupak za sticanje utoita ureuje se zakonom.
Pravo na imovinu
Jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na
osnovu zakona.
Pravo svojine moe biti oduzeto ili ogranieno samo u javnom interesu
utvrenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od
trine.
Zakonom se moe ograniiti nain korienja imovine.
Oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih
dabina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.
Pravo nasleivanja
Jemi se pravo nasleivanja, u skladu sa zakonom.
Pravo nasleivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno zbog
neispunjavanja javnih obaveza.
Pravo na rad
Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom.
Svako ima pravo na slobodan izbor rada.
Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu,
bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na radu, ogranieno

87

radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor, pravinu

naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa .
Niko se tih prava ne moe odrei.
enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i
posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.
Pravo na trajk
Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim
ugovorom.
Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom, shodno prirodi ili
vrsti delatnosti.
Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika
Svako ima pravo da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka.
Brak se zakljuuje na osnovu slobodno datog pristanka mukarca i ene
pred dravnim organom.
Zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti mukarca
i ene.
Brak i odnosi u braku i porodici ureuju se zakonom.
Vanbrana zajednica se izjednaava sa brakom, u skladu sa zakonom.
Sloboda odluivanja o raanju
Svako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece.
Republika Srbija podstie roditelje da se odlue na raanje dece i
pomae im u tome.
Prava deteta
Deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoj zrelosti.
Svako dete ima pravo na lino ime, upis u matinu knjigu roenih, pravo
da sazna svoje poreklo i pravo da ouva svoj identitet.
Deca su zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog
iskoriavanja ili zloupotrebljavanja.
Deca roena izvan braka imaju jednaka prava kao deca roena u braku.
Prava deteta i njihova zatita ureuju se zakonom.
Prava i dunosti roditelja
Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaju, vaspitavaju i obrazuju
svoju decu, i u tome su ravnopravni.
Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta
ili ograniena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta,
u skladu sa zakonom.
Posebna zatita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta
Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uivaju
posebnu zatitu, u skladu sa zakonom.
Majci se prua posebna podrka i zatita pre i posle poroaja.
Posebna zatita prua se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su
ometena u psihikom ili fizikom razvoju.
Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od
18 godina, mogu da rade na poslovima tetnim po njihovo zdravlje ili
moral.
Pravo na pravnu pomo
Svakome se, pod uslovima odreenim zakonom, jemi pravo na pravnu
pomo.
Pravnu pomo pruaju advokatura, kao samostalna i nezavisna sluba, i
slube pravne pomoi koje se osnivaju u jedinicama lokalne
samouprave, u skladu sa zakonom.
Zakonom se odreuje kada je pravna pomo besplatna.
Zdravstvena zatita
Svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja.
Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji
sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zatitu iz javnih
prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom.

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih

fondova ureuju se zakonom.
Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture.
Socijalna zatita
Graani i porodice kojima je neophodna drutvena pomo radi
savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova za
zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu
zatitu, ije se pruanje zasniva na naelima socijalne pravde,
humanizma i potovanja ljudskog dostojanstva.
Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeenje i
osiguranje ureuju se zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u sluaju privremene
spreenosti za rad, kao i pravo na naknadu u sluaju privremene
nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.
Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rata prua se posebna zatita, u
skladu sa zakonom.
Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.
Penzijsko osiguranje
Penzijsko osiguranje ureuje se zakonom.
Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera.
Pravo na obrazovanje
Svako ima pravo na obrazovanje.
Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je
besplatno.
Svi graani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokokolskom
obrazovanju. Republika Srbija omoguuje uspenim i nadarenim
uenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokokolsko
obrazovanje, u skladu sa zakonom.
Osnivanje kola i univerziteta ureuje se zakonom.
Autonomija univerziteta
Jemi se autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova.
Univerziteti, visokokolske i naune ustanove samostalno odluuju o
svome ureenju i radu, u skladu sa zakonom.
Sloboda naunog i umetnikog stvaranja
Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno.
Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i materijalna
prava, u skladu sa zakonom.
Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti.
Zdrava ivotna sredina
Svako ima pravo na zdravu ivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno
obavetavanje o njenom stanju.
Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je
za zatitu ivotne sredine.
Svako je duan da uva i poboljava ivotnu sredinu.
3. Prava pripadnika nacionalnih manjina
Osnovna odredba
Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom
zajemena svim graanima, jeme se dodatna, individualna ili
kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinano, a
kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i
meunarodnim ugovorima.
Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili
preko svojih predstavnika, uestvuju u odluivanju ili sami odluuju o
pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje,
obavetavanje i slubenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.
Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju,
obavetavanju i slubenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih
manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom.

88

Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina

Pripadnicima nacionalnih manjina jemi se ravnopravnost pred zakonom
i jednaka zakonska zatita.
Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj
manjini.
Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje
Republika Srbija moe uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i
politikom ivotu, radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu
pripadnika nacionalne manjine i graana koji pripadaju veini, ako su
usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova ivota koji ih
posebno pogaaju.
Ravnopravnost u voenju javnih poslova
Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali
graani, pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju
na javne funkcije.
Pri zapoljavanju u dravnim organima, javnim slubama, organima
autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se rauna o
nacionalnom sastavu stanovnitva i odgovarajuoj zastupljenosti
pripadnika nacionalnih manjina.
Zabrana nasilne asimilacije
Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina.
Zatita pripadnika nacionalnih manjina od svake radnje usmerene ka
njihovoj nasilnoj asimilaciji ureuje se zakonom.
Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vetako
menjanje nacionalnog sastava stanovnitva na podrujima gde pripadnici
nacionalnih manjina ive tradicionalno i u znaajnom broju.
Pravo na ouvanje posebnosti
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izraavanje, uvanje,
negovanje, razvijanje i javno izraavanje nacionalne, etnike, kulturne i
verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na
korienje svog jezika i pisma; da u sredinama gde ine znaajnu
populaciju, dravni organi, organizacije kojima su poverena javna
ovlaenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave
vode postupak i na njihovom jeziku; na kolovanje na svom jeziku u
dravnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje
privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i
prezime; da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, tradicionalni
lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i
na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno
obavetavanje na svom jeziku, ukljuujui i pravo na izraavanje,
primanje, slanje i razmenu obavetenja i ideja; na osnivanje sopstvenih
sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa zakonom.
U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu
se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina.
Pravo na udruivanje i na saradnju sa sunarodnicima
Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i kulturna
udruenja, koja dobrovoljno finansiraju.
Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udruenjima
nacionalnih manjina posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika
nacionalnih manjina.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nesmetane veze i
saradnju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije.
Razvijanje duha tolerancije
U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podstie duh
tolerancije i meukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za
unapreenje uzajamnog potovanja, razumevanja i saradnje meu svim
ljudima koji ive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etniki,
kulturni, jeziki ili verski identitet.
Trei deo
EKONOMSKO UREENJE I JAVNE FINANSIJE
1. Ekonomsko ureenje

Osnovna naela
Ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi,
otvorenom i slobodnom tritu, slobodi preduzetnitva, samostalnosti
privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.
Republika Srbija je jedinstveno privredno podruje sa jedinstvenim
tritem roba, rada, kapitala i usluga.
Uticaj trine privrede na socijalni i ekonomski poloaj zaposlenih
usklauje se kroz socijalni dijalog izmeu sindikata i poslodavaca.
Sloboda preduzetnitva
Preduzetnitvo je slobodno.
Preduzetnitvo se moe ograniiti zakonom, radi zatite zdravlja ljudi,
ivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike
Srbije.
Poloaj na tritu
Svi imaju jednak pravni poloaj na tritu.
Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograniava slobodna
konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili
dominantnog poloaja.
Prava steena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom
biti umanjena.
Strana lica izjednaena su na tritu sa domaim.
Svojinska prava stranaca
Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u
skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom.
Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima
od opteg interesa, kao i druga prava odreena zakonom.
Ravnopravnost svih oblika svojine
Jeme se privatna, zadruna i javna svojina. Javna svojina je dravna
svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne
samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zatitu.
Postojea drutvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima,
na nain i u rokovima predvienim zakonom.
Sredstva iz javne svojine otuuju se na nain i pod uslovima utvrenim
zakonom.
Dravna imovina
Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odreeno da su od opteg
interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u dravnoj su
imovini. U dravnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa
zakonom.
Fizika i pravna lica mogu stei pojedina prava na odreenim dobrima u
optoj upotrebi, pod uslovima i na nain predvien zakonom.
Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nain predvien
zakonom.
Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, nain
njenog korienja i raspolaganja, ureuju se zakonom.
Zemljite
Korienje i raspolaganje poljoprivrednim zemljitem, umskim
zemljitem i gradskim graevinskim zemljitem u privatnoj svojini, je
slobodno.
Zakonom se mogu ograniiti oblici korienja i raspolaganja, odnosno
propisati uslovi za korienje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost
od nanoenja tete ivotnoj sredini ili da bi se spreila povreda prava i
na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.
uvanje naslea
Svako je duan da uva prirodne retkosti i nauno, kulturno i istorijsko
naslee, kao dobra od opteg interesa, u skladu sa zakonom.
Posebna odgovornost za ouvanje naslea je na Republici Srbiji,
autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Zatita potroaa

89

Republika Srbija titi potroae.

Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i
privatnosti potroaa, kao i sve neasne radnje na tritu.
2. Javne finansije
Porezi i drugi prihodi
Sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti Republike Srbije,
autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeuju se iz
poreza i drugih prihoda utvrenih zakonom.
Obaveza plaanja poreza i drugih dabina je opta i zasniva se na
ekonomskoj moi obveznika.
Budet
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
imaju budete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi
kojima se finansiraju njihove nadlenosti.
Zakonom se utvruju rokovi u kojima budet mora biti usvojen i nain
privremenog finansiranja.
Izvravanje svih budeta kontrolie Dravna revizorska institucija.
Narodna skuptina razmatra predlog zavrnog rauna budeta po
pribavljenom miljenju Dravne revizorske institucije.
Javni dug
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
mogu da se zaduuju.
Uslovi i postupak zaduivanja ureuju se zakonom.
Ujednaavanje razvoja
Republika Srbija stara se o ravnomernom i odrivom regionalnom
razvoju, u skladu sa zakonom.
Narodna banka Srbije
Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je
i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara.
Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna
skuptina.
O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.
Dravna revizorska institucija
Dravna revizorska institucija je najvii dravni organ revizije javnih
sredstava u Republici Srbiji, samostalna je i podlee nadzoru Narodne
skuptine, kojoj i odgovara.
O Dravnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.
etvrti deo
NADLENOST REPUBLIKE SRBIJE
Nadlenost Republike Srbije
Republika Srbija ureuje i obezbeuje:
1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost
Republike Srbije, njen meunarodni poloaj i odnose sa drugim
dravama i meunarodnim organizacijama;
2. ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana; ustavnost i zakonitost;
postupak pred sudovima i drugim dravnim organima; odgovornost i
sankcije za povredu sloboda i prava graana utvrenih Ustavom i za
povredu zakona, drugih propisa i optih akata; amnestije i pomilovanja
za krivina dela;
3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne
samouprave;
4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana; mere za
sluaj vanrednog stanja;
5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putnikog
saobraaja preko granice; poloaj stranaca i stranih pravnih lica;
6. jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih subjekata; sistem
obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve;
monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa

inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski

sistem;
7. svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine;
8. sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja,
socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; druge
ekonomske i socijalne odnose od opteg interesa;
9. odrivi razvoj; sistem zatite i unapreenja ivotne sredine; zatitu i
unapreivanje biljnog i ivotinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz
oruja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih
materija;
10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite, borake i invalidske
zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zatite kulturnih dobara,
sporta, javnog informisanja; sistem javnih slubi;
11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica;
finansijsku reviziju javnih sredstava; prikupljanje statistikih i drugih
podataka od opteg interesa;
12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog
razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljuujui i razvoj
nedovoljno razvijenih podruja; organizaciju i korienje prostora;
nauno-tehnoloki razvoj;
13. reim i bezbednost u svim vrstama saobraaja;
14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;
15. finansiranje ostvarivanja prava i dunosti Republike Srbije,
utvrenih Ustavom i zakonom;
16. organizaciju, nadlenost i rad republikih organa;
17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.
Peti deo
UREENJE VLASTI
1. Narodna skuptina
Poloaj Narodne skuptine
Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i
zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.
Nadlenost
Narodna skuptina:
1. donosi i menja Ustav,
2. odluuje o promeni granice Republike Srbije,
3. raspisuje republiki referendum,
4. potvruje meunarodne ugovore kad je zakonom predviena obaveza
njihovog potvrivanja,
5. odluuje o ratu i miru i proglaava ratno i vanredno stanje,
6. nadzire rad slubi bezbednosti,
7. donosi zakone i druge opte akte iz nadlenosti Republike Srbije,
8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
9. usvaja strategiju odbrane,
10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,
11. usvaja budet i zavrni raun Republike Srbije, na predlog Vlade,
12. daje amnestiju za krivina dela.
U okviru svojih izbornih prava, Narodna skuptina:
1. bira Vladu, nadzire njen rad i odluuje o prestanku mandata Vlade i
ministara,
2. bira i razreava sudije Ustavnog suda,
3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova,
Republikog javnog tuioca, javne tuioce, sudije i zamenike javnih
tuilaca, u skladu sa Ustavom,
4. bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,
5. bira i razreava Zatitnika graana, i nadzire njegov rad,
6. bira i razreava i druge funkcionere odreene zakonom.

90

Narodna skuptina vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom.

Sastav Narodne skuptine
Narodnu skuptinu ini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na
neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.
U Narodnoj skuptini obezbeuju se ravnopravnost i zastupljenost
polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.
Izbor narodnih poslanika i konstituisanje Narodne skuptine
Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre
isteka mandata Narodne skuptine, tako da se izbori okonaju u narednih
60 dana.
Prvu sednicu Narodne skuptine zakazuje predsednik Narodne skuptine
iz prethodnog saziva, tako da se sednica odri najkasnije 30 dana od
dana proglaenja konanih rezultata izbora.
Narodna skuptina na prvoj sednici potvruje poslanike mandate.
Narodna skuptina konstituisana je potvrivanjem mandata dve treine
narodnih poslanika.
Na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata doputena je alba
Ustavnom sudu, koji po njoj odluuje u roku od 72 sata.
Potvrivanjem mandata dve treine narodnih poslanika prestaje mandat
prethodnog saziva Narodne skuptine.
Poloaj narodnih poslanika
Mandat narodnog poslanika poinje da tee danom potvrivanja
mandata u Narodnoj skuptini i traje etiri godine odnosno do prestanka
mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skuptine.
Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima odreenim zakonom,
neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji
predlog je izabran za narodnog poslanika.
Narodni poslanik ne moe biti poslanik u skuptini autonomne
pokrajine, niti funkcioner u organima izvrne vlasti i pravosua, niti
moe obavljati druge funkcije, poslove i dunosti za koje je zakonom
utvreno da predstavljaju sukob interesa.
Izbor, prestanak mandata i poloaj narodnih poslanika ureuje se
zakonom.
Imunitet narodnog poslanika
Narodni poslanik uiva imunitet.
Narodni poslanik ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost
za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svoje poslanike funkcije.
Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moe biti pritvoren, niti
se protiv njega moe voditi krivini ili drugi postupak u kome se moe
izrei kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skuptine.
Narodni poslanik koji je zateen u izvrenju krivinog dela za koje je
propisana kazna zatvora u trajanju duem od pet godina moe biti
pritvoren bez odobrenja Narodne skuptine.
U krivinom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne
teku rokovi propisani za taj postupak.
Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne iskljuuje pravo
Narodne skuptine da uspostavi imunitet.
Predsednik i potpredsednici Narodne skuptine
Narodna skuptina, veinom glasova svih narodnih poslanika, bira
predsednika i jednog ili vie potpredsednika Narodne skuptine.
Predsednik Narodne skuptine predstavlja Narodnu skuptinu, saziva
njene sednice, predsedava njima i vri druge poslove odreene Ustavom,
zakonom i poslovnikom Narodne skuptine.
Nain odluivanja u Narodnoj skuptini
Narodna skuptina donosi odluke veinom glasova narodnih poslanika
na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika.
Veinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skuptina:
1. daje amnestiju za krivina dela,
2. proglaava i ukida vanredno stanje,

3. propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i

vanrednom stanju,
4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim
pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje
nadlenosti,
5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
6. odluuje o Poslovniku o svom radu,
7. ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike,
lanovima Vlade i Zatitniku graana,
8. usvaja budet i zavrni raun,
9. bira lanove Vlade i odluuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
10. odluuje o odgovoru na interpelaciju,
11. bira sudije Ustavnog suda i odluuje o njihovom razreenju i
prestanku mandata,
12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova,
Republikog javnog tuioca i javne tuioce i odluuje o prestanku
njihove funkcije;
13. bira sudije i zamenike javnih tuilaca, u skladu s Ustavom;
14. bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera i
Zatitnika graana,
15. vri i druge izborne nadlenosti Narodne skuptine.
Veinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skuptina odluuje o
zakonima kojima se ureuju:
1. referendum i narodna inicijativa,
2. uivanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih
manjina,
3. plan razvoja i prostorni plan,
4. javno zaduivanje,
5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave,
6. zakljuivanje i potvrivanje meunarodnih ugovora,
7. druga pitanja odreena Ustavom.
Zasedanja
Narodna skuptina se sastaje u dva redovna zasedanja godinje.
Prvo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u martu, a drugo
redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno
zasedanje ne moe trajati due od 90 dana.
Narodna skuptina sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje
jedne treine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred
odreenim dnevnim redom.
Narodna skuptina sastaje se bez poziva posle proglaenja ratnog ili
vanrednog stanja.
Pravo predlaganja zakona
Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i optih akata imaju svaki
narodni poslanik, Vlada, skuptina autonomne pokrajine ili najmanje
30.000 biraa.
Zatitnik graana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja
zakona iz svoje nadlenosti.
Referendum
Na zahtev veine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 biraa
Narodna skuptina raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadlenosti, u
skladu sa Ustavom i zakonom.
Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz
meunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska
prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budet i zavrni
raun, uvoenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiu
izbornih nadlenosti Narodne skuptine.
Rasputanje Narodne skuptine

91

Predsednik Republike moe, na obrazloeni predlog Vlade, raspustiti

Narodnu skuptinu.
Vlada ne moe predloiti rasputanje Narodne skuptine, ako je podnet
predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga
poverenja.
Narodna skuptina se rasputa ako u roku od 90 dana od dana
konstituisanja ne izabere Vladu.
Narodna skuptina ne moe biti rasputena za vreme ratnog ili
vanrednog stanja.
Predsednik Republike duan je da ukazom raspusti Narodnu skuptinu u
sluajevima odreenim Ustavom.
Istovremeno sa rasputanjem Narodne skuptine predsednik Republike
raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okonaju
najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Narodna skuptina koja je rasputena vri samo tekue ili neodlone
poslove, odreene zakonom. U sluaju proglaenja ratnog ili vanrednog
stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadlenost, koja traje do
okonanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.
Zakon o Narodnoj skuptini
O Narodnoj skuptini se donosi zakon.
2. Predsednik Republike
Poloaj predsednika Republike
Predsednik Republike izraava dravno jedinstvo Republike Srbije.
Nadlenost
Predsednik Republike:
1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,
2. ukazom proglaava zakone, u skladu s Ustavom,
3. predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade, poto
saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista,
4. predlae Narodnoj skuptini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i
zakonom,
5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu
predloga Vlade,
6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih
predstavnika,
7. daje pomilovanja i odlikovanja,
8. vri i druge poslove odreene Ustavom.
Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i
postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske Srbije.
Proglaenje zakona
Predsednik Republike je duan da najkasnije u roku od 15 dana od dana
izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je
zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglaenju zakona ili
da zakon, uz pismeno obrazloenje, vrati Narodnoj skuptini, na
ponovno odluivanje.
Ako Narodna skuptina odlui da ponovo glasa o zakonu koji je
predsednik Republike vratio na odluivanje, zakon se izglasava veinom
od ukupnog broja poslanika.
Predsednik Republike je duan da proglasi ponovno izglasani zakon.
Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglaenju zakona u
Ustavom predvienom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skuptine.
Izbor
Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim
glasanjem, u skladu sa zakonom.
Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne
skuptine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se
izbori okonaju u narednih 60 dana, u skladu sa zakonom.
Prilikom stupanja na dunost, predsednik Republike, pred Narodnom
skuptinom polae zakletvu koja glasi:

"Zaklinjem se da u sve svoje snage posvetiti ouvanju suverenosti i

celine teritorije Republike Srbije, ukljuujui i Kosovo i Metohiju kao
njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i
sloboda, potovanju i odbrani Ustava i zakona, ouvanju mira i
blagostanja svih graana Republike Srbije i da u savesno i odgovorno
ispunjavati sve svoje dunosti."
Nespojivost funkcija
Predsednik Republike ne moe obavljati drugu javnu funkciju ili
profesionalnu delatnost.
Mandat
Mandat predsednika Republike traje pet godina i poinje da tee od dana
polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom.
Ako mandat predsednika Republike istie za vreme ratnog ili vanrednog
stanja, produava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka
ratnog, odnosno vanrednog stanja.
Niko ne moe vie od dva puta da bude biran za predsednika Republike.
Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je
izabran, ostavkom ili razreenjem.
Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skuptine.
Ostavka
Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obavetava
javnost i predsednika Narodne skuptine.
Danom podnoenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat.
Razreenje
Predsednik Republike razreava se zbog povrede Ustava, odlukom
Narodne skuptine, glasovima najmanje dve treine narodnih poslanika.
Postupak za razreenje moe da pokrene Narodna skuptina, na predlog
najmanje jedne treine narodnih poslanika.
Ustavni sud je duan da po pokrenutom postupku za razreenje,
najkasnije u roku od 45 dana, odlui o postojanju povrede Ustava.
Imunitet
Predsednik Republike uiva imunitet kao narodni poslanik.
O imunitetu predsednika Republike odluuje Narodna skuptina.
Zamenjivanje predsednika Republike
Kada je predsednik Republike spreen da obavlja dunost ili mu mandat
prestane pre isteka vremena na koje je biran, zamenjuje ga predsednik
Narodne skuptine.
Predsednik Narodne skuptine moe da zamenjuje predsednika
Republike najdue tri meseca.
Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne Skuptine je
obavezan da raspie tako da se odre najkasnije tri meseca od nastanka
spreenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji
je biran.
Zakon o predsedniku Republike
O predsedniku Republike donosi se zakon.
3. Vlada
Poloaj Vlade
Vlada je nosilac izvrne vlasti u Republici Srbiji.
Nadlenost
Vlada:
1. utvruje i vodi politiku,
2. izvrava zakone i druge opte akte Narodne skuptine,
3. donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona,
4. predlae Narodnoj skuptini zakone i druge opte akte i daje o njima
miljenje kad ih podnese drugi predlaga,
5. usmerava i usklauje rad organa dravne uprave i vri nadzor nad
njihovim radom,

92

6. vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom.

Odgovornost Vlade
Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za politiku Republike Srbije, za
izvravanje zakona i drugih optih akata Narodne skuptine i za rad
organa dravne uprave.
Predsednik Vlade i lanovi Vlade
Vladu ine predsednik Vlade, jedan ili vie potpredsednika i ministri.
Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednaenom
politikom delovanju Vlade, usklauje rad lanova Vlade i predstavlja
Vladu.
Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva
odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skuptini.
Nespojivost funkcija
lan Vlade ne moe biti narodni poslanik u Narodnoj skuptini, poslanik
u skuptini autonomne pokrajine i odbornik u skuptini jedinice lokalne
samouprave, niti lan izvrnog vea autonomne pokrajine ili izvrnog
organa jedinice lokalne samouprave.
Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u
sukobu sa poloajem lana Vlade.
Izbor Vlade
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini predlae predsednik
Republike, poto saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista.
Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skuptini iznosi program
Vlade i predlae njen sastav.
Narodna skuptina istovremeno glasa o programu Vlade i izboru
predsednika i lanova Vlade.
Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala veina od ukupnog broja
narodnih poslanika.
Poetak i prestanak mandata Vlade i lanova Vlade
Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skuptine koja ju je
izabrala.
Mandat Vlade poinje da tee danom polaganja zakletve pred Narodnom
skuptinom.
Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana,
izglasavanjem nepoverenja, rasputanjem Narodne skuptine, ostavkom
predsednika Vlade i u drugim sluajevima utvrenim Ustavom.
Vlada kojoj je prestao mandat moe da vri samo poslove odreene
zakonom, do izbora nove Vlade.
Vlada kojoj je prestao mandat ne moe da predloi rasputanje Narodne
skuptine.
lanu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran,
konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj
skuptini i razreenjem od strane Narodne skuptine, na predlog
predsednika Vlade.
Interpelacija
Najmanje 50 narodnih poslanika moe podneti interpelaciju u vezi sa
radom Vlade ili pojedinog lana Vlade.
Vlada je duna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.
Narodna skuptina raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju
podneli Vlada ili lan Vlade kome je interpelacija upuena.
Izglasavanjem prihvatanja odgovora Narodna skuptina nastavlja da radi
po usvojenom dnevnom redu.
Ako Narodna skuptina glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili lana
Vlade, pristupie se glasanju o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade,
ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na interpelaciju,
predsednik Vlade, odnosno lan Vlade ne podnese ostavku.
O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne moe se ponovo
raspravljati pre isteka roka od 90 dana.
Glasanje o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade

Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom lanu Vlade moe zatraiti

najmanje 60 narodnih poslanika.
Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom lanu Vlade
Narodna skuptina razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet
dana po podnoenju predloga. Nakon okonanja rasprave pristupa se
glasanju o predlogu.
Narodna skuptina je prihvatila predlog za izglasavanje nepoverenja
Vladi ili lanu Vlade ako je za njega glasalo vie od polovine od svih
narodnih poslanika.
Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje Vladi, predsednik
Republike je duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako
Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od
izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je duan da raspusti
Narodnu skuptinu i raspie izbore.
Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje lanu Vlade, predsednik
Vlade je duan da pokrene postupak za izbor novog lana Vlade, u
skladu sa zakonom.
Ako Vladi ili lanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici
predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju pre
isteka roka od 180 dana.
Glasanje o poverenju Vladi
Vlada moe zatraiti glasanje o svom poverenju.
Predlog za glasanje o poverenju Vladi moe se, na zahtev Vlade,
razmatrati i na sednici Narodne skuptine koja je u toku, a ako Vlada
nije podnela takav zahtev, predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici,
a najranije pet dana od njegovog podnoenja. Nakon okonanja rasprave
pristupa se glasanju o predlogu.
Narodna skuptina je prihvatila predlog za izglasavanje poverenja Vladi
ako je za njega glasalo vie od polovine od svih narodnih poslanika.
Ako Narodna skuptina ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje
mandat, a predsednik Republike je duan da pokrene postupak za izbor
nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30
dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik Republike je duan
da raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.
Ostavka predsednika Vlade
Predsednik Vlade moe podneti ostavku Narodnoj skuptini.
Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skuptine i
istovremeno o njoj obavetava predsednika Republike i javnost.
Narodna skuptina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku
predsednika Vlade.
Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.
Kada Narodna skuptina konstatuje ostavku predsednika Vlade,
predsednik Republike je duan da pokrene postupak za izbor nove
Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana
od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike
je duan da raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.
Ostavka i razreenje lana Vlade
lan Vlade moe podneti ostavku predsedniku Vlade.
Predsednik Vlade dostavlja ostavku lana Vlade predsedniku Narodne
skuptine, a Narodna skuptina na prvoj narednoj sednici konstatuje
ostavku.
Predsednik Vlade moe predloiti Narodnoj skuptini razreenje
pojedinog lana Vlade.
Narodna skuptina razmatra i glasa o predlogu za razreenje lana Vlade
na prvoj narednoj sednici.
Odluka o razreenju lana Vlade doneta je ako je za nju glasala veina
od ukupnog broja narodnih poslanika.
lanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije
ostavke, a lanu Vlade koji je razreen, danom donoenja odluke o
razreenju.

93

Poloaj i ovlaenja lana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu na

koga je podnet predlog za razreenje, do prestanka mandata, ureuju se
zakonom.
Predsednik Vlade je duan da po prestanku mandata lana Vlade zbog
podnoenja ostavke ili razreenja, u skladu sa zakonom, pokrene
postupak za izbor novog lana Vlade.
Imunitet predsednika i lana Vlade
Predsednik Vlade i lan Vlade ne odgovaraju za miljenje izneto na
sednici Vlade ili Narodne skuptine, ili za glasanje na sednici Vlade.
Predsednik i lan Vlade uivaju imunitet kao narodni poslanik. O
imunitetu predsednika i lana Vlade, odluuje Vlada.
Zakon o Vladi
O Vladi se donosi zakon.
4. Dravna uprava
Poloaj dravne uprave
Dravna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad
odgovorna je Vladi.
Poslove dravne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi dravne
uprave odreeni zakonom.
Poslovi dravne uprave i broj ministarstava odreuju se zakonom.
Unutranje ureenje ministarstava i drugih organa dravne uprave i
organizacija propisuje Vlada.
Poveravanje javnih ovlaenja i javne slube
U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza
graana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za
ivot i rad, zakonom se moe poveriti obavljanje odreenih poslova iz
nadlenosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne
samouprave.
Pojedina javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i preduzeima,
ustanovama, organizacijama i pojedincima.
Javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko
kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili
delatnostima.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
mogu osnovati javne slube.
Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne slube, njihovo
ureenje i rad propisuje se zakonom.
5. Zatitnik graana
Zatitnik graana je nezavisan dravni organ koji titi prava graana i
kontrolie rad organa dravne uprave, organa nadlenog za pravnu
zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa
i organizacija, preduzea i ustanova kojima su poverena javna
ovlaenja.
Zatitnik graana nije ovlaen da kontrolie rad Narodne skuptine,
predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih
tuilatava.
Zatitnika graana bira i razreava Narodna skuptina, u skladu sa
Ustavom i zakonom.
Zatitnik graana za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini.
Zatitnik graana uiva imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu
zatitnika graana odluuje Narodna skuptina.
O Zatitniku graana donosi se zakon.
6. Vojska Srbije
Nadlenost
Vojska Srbije brani zemlju od oruanog ugroavanja spolja i izvrava
druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima
meunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile.
Upotreba Vojske Srbije van granica

Vojska Srbije se moe upotrebiti van granica Republike Srbije samo po

odluci Narodne skuptine Republike Srbije.
Kontrola nad Vojskom Srbije
Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom.
O Vojsci Srbije donosi se zakon.
7. Sudovi
Naela sudstva
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava,
zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom,
opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih
meunarodnih ugovora.
Raspravljanje pred sudom je javno i moe se ograniiti samo u skladu s
Ustavom.
U suenju uestvuju sudije i sudije porotnici, na nain utvren zakonom.
Zakonom se moe propisati da u odreenim sudovima i u odreenim
stvarima sude samo sudije.
Sud sudi u veu, a zakonom se moe predvideti da u odreenim stvarima
sudi sudija pojedinac.
Vrste sudova
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opte i posebne
nadlenosti.
Osnivanje, organizacija, nadlenost, ureenje i sastav sudova ureuju se
zakonom.
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u Republici Srbiji.
Sedite Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta
sudstva, po pribavljenom miljenju opte sednice Vrhovnog kasacionog
suda i nadlenog odbora Narodne skuptine, bira Narodna skuptina.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i
ne moe biti ponovo biran.
Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka
vremena na koje je izabran na njegov zahtev, nastupanjem zakonom
propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili razreenjem iz
zakonom propisanih razloga za razreenje predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda
donosi Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, pri emu odluku o
razreenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.
Sudske odluke
Sudske odluke se donose u ime naroda.
Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrenom
meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske
kontrole.
Sudsku odluku moe preispitivati samo nadleni sud, u zakonom
propisanom postupku.
Pomilovanjem ili amnestijom izreena kazna moe se, bez sudske
odluke, oprostiti u celini ili delimino.
Stalnost sudijske funkcije
Sudijska funkcija je stalna.
Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine.
Izbor sudija
Narodna skuptina, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju
lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju.
Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri
godine.

94

Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno

obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu.
Visoki savet sudstva odluuje i o izboru sudija koji su na stalnoj
sudijskoj funkciji u drugi ili vii sud.
Prestanak sudijske funkcije
Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem
zakonom propisanih uslova ili razreenjem iz zakonom predvienih
razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Protiv
ove odluke sudija ima pravo albe Ustavnom sudu. Izjavljena alba
iskljuuje pravo na podnoenje Ustavne albe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za
razreenje od dunosti predsednika suda, ureuju se zakonom.
Nezavisnost sudije
Sudija je u vrenju sudijske funkcije nezavisan i potinjen samo Ustavu i
zakonu.
Svaki uticaj na sudiju u vrenju sudijske funkcije je zabranjen.
Nepremestivost sudije
Sudija ima pravo da vri sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i
samo uz svoju saglasnost moe biti premeten ili upuen u drugi sud.
U sluaju ukidanja suda ili pretenog dela nadlenosti suda za koji je
izabran, sudija izuzetno moe bez svoje saglasnosti biti trajno premeten
ili upuen u drugi sud, u skladu sa zakonom.
Imunitet
Sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili
glasanje prilikom donoenja sudske odluke, osim ako se radi o
krivinom delu krenja zakona od strane sudije.
Sudija ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog
krivinog dela uinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja
Visokog saveta sudstva.
Nespojivost sudijske funkcije
Zabranjeno je politiko delovanje sudija.
Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi
nespojivi sa sudijskom funkcijom.
8. Visoki savet sudstva
Poloaj, sastav i izbor
Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i
garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.
Visoki savet sudstva ima 11 lanova.
U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog
suda, ministar nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora
Narodne skuptine, kao lanovi po poloaju i osam izbornih lanova
koje bira Narodna skuptina, u skladu sa zakonom.
Izborne lanove ine est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od
kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i
istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je
jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Predsednici sudova ne mogu biti izborni lanovi Visokog saveta sudstva.
Mandat lanova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za
lanove po poloaju.
lan Visokog saveta sudstva uiva imunitet kao sudija.
Nadlenost Visokog saveta sudstva
Visoki savet sudstva bira i razreava sudije, u skladu sa Ustavom i
zakonom, predlae Narodnoj skuptini izbor sudija prilikom prvog
izbora na sudijsku funkciju, predlae Narodnoj skuptini izbor
predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu
sa Ustavom i zakonom, uestvuje u postupku za prestanak funkcije
predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na nain
predvien Ustavom i zakonom, vri i druge poslove odreene zakonom.

Pravni lek
Protiv odluke Visokog saveta sudstva moe se uloiti alba Ustavnom
sudu, u sluajevima propisanim zakonom.
9. Javno tuilatvo
Poloaj i nadlenost
Javno tuilatvo je samostalan dravni organ koji goni uinioce
krivinih i drugih kanjivih dela i preduzima mere za zatitu ustavnosti i
zakonitosti.
Javno tuilatvo vri svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona,
potvrenog meunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.
Osnivanje i organizacija
Osnivanje, organizacija i nadlenost javnog tuilatva ureuju se
zakonom.
Republiko javno tuilatvo je najvie javno tuilatvo u Republici
Srbiji.
Republiki javni tuilac
Republiki javni tuilac vri nadlenost javnog tuilatva u okviru prava
i dunosti Republike Srbije.
Republikog javnog tuioca, na predlog Vlade, po pribavljenom
miljenju nadlenog odbora Narodne skuptine, bira Narodna skuptina.
Republiki javni tuilac bira se na period od est godina i moe biti
ponovo biran.
Republikom javnom tuiocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo
izabran, kada sam to zatrai, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili
razreenjem iz zakonom predvienih razloga.
Odluku o prestanku funkcije Republikom javnom tuiocu donosi
Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, pri emu odluku o razreenju
donosi na predlog Vlade.
Javni tuioci i zamenici javnih tuilaca
Funkciju javnog tuilatva vri javni tuilac.
Javnog tuioca bira Narodna skuptina, na predlog Vlade.
Mandat javnog tuioca traje est godina i moe biti ponovo biran.
Zamenik javnog tuioca zamenjuje javnog tuioca pri vrenju tuilake
funkcije i duan je da postupa po njegovim uputstvima.
Narodna skuptina, na predlog Dravnog vea tuilaca, bira za zamenika
javnog tuioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju.
Mandat zameniku javnog tuioca koji je prvi put izabran na funkciju
traje tri godine.
Dravno vee tuilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih
tuilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom
tuilatvu.
Dravno vee tuilaca odluuje i o izboru zamenika javnih tuilaca koji
su na stalnoj funkciji u drugo ili vie javno tuilatvo.
Odgovornost
Republiki javni tuilac odgovoran je za rad javnog tuilatva i za svoj
rad Narodnoj skuptini.
Javni tuioci odgovaraju za rad javnog tuilatva i za svoj rad
Republikom javnom tuiocu i Narodnoj skuptini, a nii javni tuioci i
neposredno viem javnom tuiocu.
Zamenici javnog tuioca odgovaraju za svoj rad javnom tuiocu.
Prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca
Javnom tuiocu i zameniku tuioca prestaje funkcija na njihov zahtev,
nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razreenjem iz zakonom
propisanih razloga. Javnom tuiocu funkcija prestaje i ako ne bude
ponovo izabran, a zameniku javnog tuioca, ako ne bude izabran na
stalnu funkciju.
Odluku o prestanku funkcije javnog tuioca, u skladu sa zakonom
donosi Narodna skuptina, pri emu odluku o razreenju donosi na
predlog Vlade.

95

Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tuioca, u skladu sa

zakonom, donosi Dravno vee tuilaca.
Protiv odluke o prestanku funkcije javni tuilac i zamenik javnog
tuioca mogu uloiti albu Ustavnom sudu. Izjavljena alba iskljuuje
pravo na podnoenje ustavne albe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog tuioca i
zamenika javnog tuioca, ureuju se zakonom.
Imunitet
Javni tuilac i zamenik javnog tuioca ne mogu biti pozvani na
odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilake funkcije, osim ako
se radi o krivinom delu krenja zakona od strane javnog tuioca,
odnosno zamenika javnog tuioca.
Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ne moe biti lien
slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u vrenju
tuilake funkcije, odnosno slube, bez odobrenja nadlenog odbora
Narodne skuptine.
Nespojivost tuilake funkcije
Zabranjeno je politiko delovanje javnih tuilaca i zamenika javnih
tuilaca.
Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi
nespojivi sa tuilakom funkcijom.
Poloaj, sastav i izbor Dravnog vea tuilaca
Dravno vee tuilaca je samostalan organ koji obezbeuje i garantuje
samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca u skladu sa
Ustavom.
Dravno vee tuilaca ima 11 lanova.
U sastav Dravnog vea tuilaca ulaze Republiki javni tuilac, ministar
nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne
skuptine, kao lanovi po poloaju i osam izbornih lanova koje bira
Narodna skuptina, u skladu sa zakonom.
Izborne lanove ine est javnih tuilaca ili zamenika javnih tuilaca sa
stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina,
i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u
struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Mandat lanova Dravnog vea tuilaca traje pet godina, osim za
lanove po poloaju.
lan Dravnog vea tuilaca uiva imunitet kao javni tuilac.
Nadlenost Dravnog vea tuilaca
Dravno vee tuilaca predlae Narodnoj skuptini kandidate za prvi
izbor za zamenika javnog tuioca, bira zamenike javnih tuilaca za
trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tuioca, bira zamenike
javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tuioca u
drugom javnom tuilatvu, odluuje u postupku za prestanak funkcije
zamenika javnih tuilaca, na nain predvien Ustavom i zakonom, vri i
druge poslove odreene zakonom.
esti deo
USTAVNI SUD
Poloaj
Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji titi ustavnost i
zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.
Odluke Ustavnog suda su konane, izvrne i opteobavezujue.
Nadlenost
Ustavni sud odluuje o:
1. saglasnosti zakona i drugih optih akata sa Ustavom,
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim
meunarodnim ugovorima,
2. saglasnosti potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom,
3. saglasnosti drugih optih akata sa zakonom,

4. saglasnosti statuta i optih akata autonomnih pokrajina i jedinica

lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom,
5. saglasnosti optih akata organizacija kojima su poverena javna
ovlaenja, politikih stranaka, sindikata, udruenja graana i
kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.
Ustavni sud:
1. reava sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih dravnih organa,
2. reava sukob nadlenosti izmeu republikih organa i pokrajinskih
organa ili organa jedinica lokalne samouprave,
3. reava sukob nadlenosti izmeu pokrajinskih organa i organa
jedinica lokalne samouprave,
4. reava sukob nadlenosti izmeu organa razliitih autonomnih
pokrajina ili razliitih jedinica lokalne samouprave,
5. odluuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odreena
nadlenost sudova,
6. vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom.
Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke, sindikalne
organizacije ili udruenja graana.
Ustavni sud obavlja i druge poslove predviene Ustavom.
Ocena ustavnosti i zakonitosti
Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu dravni
organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i
najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak moe pokrenuti i sam
Ustavni sud.
Svako pravno ili fiziko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje
postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Zakon ili drugi opti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da
vai danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u slubenom glasilu.
Ustavni sud moe, do donoenja konane odluke i pod uslovima
odreenim zakonom, obustaviti izvrenje pojedinanog akta ili radnje
preduzete na osnovu zakona ili drugog opteg akta iju ustavnost ili
zakonitost ocenjuje.
Ustavni sud moe oceniti saglasnost zakona i drugih optih akata sa
Ustavom, optih akata sa zakonom i po prestanku njihovog vaenja, ako
je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od est meseci
od prestanka njihovog vaenja.
Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu
Na zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika, Ustavni sud je
duan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan,
a ukazom jo nije proglaen.
Ako zakon bude proglaen pre donoenja odluke o ustavnosti, Ustavni
sud e nastaviti da postupa prema zahtevu, u skladu sa redovnim
postupkom za ocenu ustavnosti zakona.
Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog
proglaenja, ova odluka e stupiti na snagu danom proglaenja zakona.
Postupak za ocenu ustavnosti ne moe biti pokrenut protiv zakona ija je
usklaenost sa Ustavom utvrena pre njegovog stupanja na snagu.
Ustavna alba
Ustavna alba se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji
dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a
kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode
zajemene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna
sredstva za njihovu zatitu.
Obezbeenje izvrenja odluke
Svako je duan da potuje i izvrava odluku Ustavnog suda.
Ustavni sud svojom odlukom ureuje nain njenog izvrenja, kada je to
potrebno.
Izvrenje odluka Ustavnog suda ureuje se zakonom.

96

Sastav Ustavnog suda.

Izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda
Ustavni sud ini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina.
Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skuptina, pet imenuje
predsednik Republike, a pet opta sednica Vrhovnog kasacionog suda
Srbije.
Narodna skuptina bira pet sudija Ustavnog suda izmeu 10 kandidata
koje predloi predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet
sudija Ustavnog suda izmeu 10 kandidata koje predloi Narodna
skuptina, a opta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija
izmeu 10 kandidata koje na zajednikoj sednici predloe Visoki savet
sudstva i Dravno vee tuilaca.
Sa svake od predloenih lista kandidata jedan od izabranih kandidata
mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.
Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje meu istaknutim pravnicima sa
najmanje 40 godina ivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.
Jedno lice moe biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda
najvie dva puta.
Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na period od tri
godine, tajnim glasanjem.
Sukob interesa. Imunitet
Sudija Ustavnog suda ne moe vriti drugu javnu ili profesionalnu
funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici
Srbiji, u skladu sa zakonom.
Sudija Ustavnog suda uiva imunitet kao narodni poslanik. O njegovom
imunitetu odluuje Ustavni sud.
Prestanak dunosti sudije Ustavnog suda
Sudiji Ustavnog suda dunost prestaje istekom vremena na koje je
izabran ili imenovan, na njegov zahtev, kad napuni zakonom propisane
opte uslove za starosnu penziju ili razreenjem.
Sudija Ustavnog suda razreava se ako povredi zabranu sukoba interesa,
trajno izgubi radnu sposobnost za dunost sudije Ustavnog suda, bude
osuen na kaznu zatvora ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim
dunosti sudije Ustavnog suda.
O prestanku dunosti sudije, na zahtev ovlaenih predlagaa za izbor,
odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, odluuje Narodna
Skuptina. Inicijativu za pokretanje postupka za razreenje moe da
podnese Ustavni sud.
Nain odluivanja u Ustavnom sudu. Zakon o Ustavnom sudu
Ustavni sud odluke donosi veinom glasova svih sudija Ustavnog suda.
Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti Ustavni sud donosi dvotreinskom veinom glasova svih
sudija.
Ureenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno
dejstvo njegovih odluka, ureuju se zakonom.
Sedmi deo
TERITORIJALNO UREENJE
1. Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava
Pojam
Graani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu,
koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih
predstavnika.
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status
pravnih lica.
Razgranienje nadlenosti
Jedinice lokalne samouprave nadlene su u pitanjima koja se, na
svrsishodan nain, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave,
a autonomne pokrajine u pitanjima koja se, na svrsishodan nain, mogu
ostvarivati unutar autonomne pokrajine, u kojima nije nadlena
Republika Srbija.

Koja su pitanja od republikog, pokrajinskog i lokalnog znaaja

odreuje se zakonom.
Poveravanje nadlenosti
Republika Srbija moe zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i
jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti.
Autonomna pokrajina moe odlukom poveriti jedinicama lokalne
samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti.
Sredstva za vrenje poverenih nadlenosti obezbeuje Republika Srbija
ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadlenosti.
Prava i obaveze autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave i
ovlaenja Republike Srbije i autonomnih pokrajina u nadzoru nad
vrenjem poverenih nadlenosti ureuju se zakonom.
Pravo na samostalno ureivanje organa
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i statutom autonomne
pokrajine, a jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i
zakonom, samostalno propisuju ureenje i nadlenost svojih organa i
javnih slubi.
Skuptina autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
Skuptina je najvii organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave.
Skuptinu autonomne pokrajine ine poslanici, a skuptinu jedinice
lokalne samouprave odbornici.
Poslanici i odbornici biraju se na period od etiri godine, na
neposrednim izborima tajnim glasanjem, i to poslanici u skladu sa
odlukom skuptine autonomne pokrajine, a odbornici, u skladu sa
zakonom.
U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima
ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog sastava, omoguuje se
srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skuptinama, u skladu sa
zakonom.
Saradnja autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sarauju sa
odgovarajuim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne
samouprave drugih drava, u okviru spoljne politike Republike Srbije,
uz potovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike
Srbije.
2. Autonomne pokrajine
Pojam, osnivanje i teritorija autonomne pokrajine
Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane
Ustavom, u kojima graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu
pokrajinu Kosovo i Metohija. Sutinska autonomija Autonomne
pokrajine Kosovo i Metohija uredie se posebnim zakonom koji se
donosi po postupku predvienom za promenu Ustava.
Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a ve osnovane ukidati ili
spajati po postupku predvienom za promenu Ustava. Predlog za
osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojeih autonomnih
pokrajina utvruju graani na referendumu, u skladu sa zakonom.
Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moe promeniti
granica izmeu autonomnih pokrajina odreuje se zakonom. Teritorija
autonomnih pokrajina ne moe se menjati bez saglasnosti njenih graana
izraene na referendumu, u skladu sa zakonom.
Nadlenost autonomnih pokrajina
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ureuju
nadlenost, izbor, organizaciju i rad organa i slubi koje osnivaju.
Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ureuju pitanja od
pokrajinskog znaaja u oblasti:
1. prostornog planiranja i razvoja,
2. poljoprivrede, vodoprivrede, umarstva, lova, ribolova, turizma,
ugostiteljstva, banja i leilita, zatite ivotne sredine, industrije i

97

zanatstva, drumskog, renog i eleznikog saobraaja i ureivanja

puteva, prireivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,
3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zatite i javnog
informisanja na pokrajinskom nivou.
Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih
prava, u skladu sa zakonom.
Autonomne pokrajine utvruju simbole pokrajine i nain njihovog
korienja.
Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na nain
predvien zakonom.
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne
prihode, obezbeuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za
obavljanje poverenih poslova, donose svoj budet i zavrni raun.
Finansijska autonomija autonomnih pokrajina
Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje
nadlenosti.
Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina odreuju se
zakonom.
Zakonom se odreuje uee autonomnih pokrajina u delu prihoda
Republike Srbije.
Budet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu
na budet Republike Srbije, s tim to se tri sedmine od budeta
Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih
rashoda.
Pravni akti autonomne pokrajine
Najvii pravni akt autonomne pokrajine je statut.
Statut autonomne pokrajine donosi njena skuptina, uz prethodnu
saglasnost Narodne skuptine.
O pitanjima iz svoje nadlenosti autonomna pokrajina donosi odluke i
druga opta akta.
Nadzor nad radom organa autonomne pokrajine
Vlada moe pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu
ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine, pre njenog
stupanja na snagu. U tom sluaju, Ustavni sud moe, do donoenja svoje
odluke, odloiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne
pokrajine.
Zatita pokrajinske autonomije
Organ odreen statutom autonomne pokrajine ima pravo albe
Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa
ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenost
autonomne pokrajine.
Organ odreen statutom autonomne pokrajine moe pokrenuti postupak
za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg akta
Republike Srbije ili opteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se
povreuje pravo na pokrajinsku autonomiju.
3. Lokalna samouprava
Osnovne odredbe
Jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i grad Beograd.
Teritorija i sedite jedinice lokalne samouprave odreuje se zakonom.
Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave
prethodi referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.
Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda
jedinice lokalne samouprave, budeta Republike Srbije, u skladu sa
zakonom, i budeta autonomne pokrajine, kada je autonomna pokrajina
poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje
nadlenosti, u skladu sa odlukom skuptine autonomne pokrajine.
Poloaj jedinica lokalne samouprave
Optine se osnivaju i ukidaju zakonom.

Grad se osniva zakonom, u skladu sa kriterijumima predvienim

zakonom kojim se ureuje lokalna samouprava.
Grad ima nadlenosti koje su Ustavom poverene optini, a zakonom mu
se mogu poveriti i druge nadlenosti.
Statutom grada moe se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve
ili vie gradskih optina. Statutom grada se ureuju poslovi iz
nadlenosti grada koje vre gradske optine.
Poloaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, ureuje se
zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. Grad Beograd
ima nadlenosti koje su Ustavom i zakonom poverene optini i gradu, a
zakonom o glavnom gradu mogu mu se poveriti i druge nadlenosti.
Nadlenost optine
Optina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:
1. ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;
2. ureuje i obezbeuje korienje graevinskog zemljita i poslovnog
prostora;
3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i korienju lokalnih
puteva i ulica i drugih javnih objekata od optinskog znaaja; ureuje i
obezbeuje lokalni prevoz;
4. stara se o zadovoljavanju potreba graana u oblasti prosvete, kulture,
zdravstvene i socijalne zatite, deije zatite, sporta i fizike kulture;
5. stara se o razvoju i unapreenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i
trgovine;
6. stara se o zatiti ivotne sredine, zatiti od elementarnih i drugih
nepogoda; zatiti kulturnih dobara od znaaja za optinu;
7. zatiti, unapreenju i korienju poljoprivrednog zemljita;
8. obavlja i druge poslove odreene zakonom.
Optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budet i zavrni
raun, urbanistiki plan i program razvoja optine, utvruje simbole
optine i njihovu upotrebu.
Optina se stara o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih i
manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u optini.
Optina samostalno upravlja optinskom imovinom, u skladu sa
zakonom.
Optina, u skladu sa zakonom, propisuje prekraje za povrede optinskih
propisa.
Pravni akti i organi optine
Najvii pravni akt optine je statut. Statut donosi skuptina optine.
Skuptina optine donosi opte akte iz svoje nadlenosti, usvaja budet i
zavrni raun optine, donosi plan razvoja i prostorni plan optine,
raspisuje optinski referendum i vri druge poslove odreene zakonom i
statutom.
Organi optine su skuptina optine i drugi organi odreeni statutom, u
skladu sa zakonom.
Skuptina optine odluuje o izboru izvrnih organa optine, u skladu sa
zakonom i statutom.
Izbor izvrnih organa grada i grada Beograda ureuje se zakonom.
Nadzor nad radom optine
Vlada je duna da obustavi od izvrenja opti akt optine za koji smatra
da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene
postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti.
Vlada moe, pod uslovima odreenim zakonom, raspustiti skuptinu
optine.
Istovremeno sa rasputanjem skuptine optine, Vlada imenuje
privremeni organ koji obavlja poslove iz nadlenosti skuptine, vodei
rauna o politikom i nacionalnom sastavu rasputene skuptine optine.
Zatita lokalne samouprave

98

Organ odreen statutom optine ima pravo albe Ustavnom sudu ako se
pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice
lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenosti optine.
Organ odreen statutom optine moe da pokrene postupak za ocenu
ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg akta Republike Srbije
ili autonomne pokrajine kojim se povreuje pravo na lokalnu
samoupravu.
Osmi deo
USTAVNOST I ZAKONITOST
Hijerarhija domaih i meunarodnih optih pravnih akata
Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.
Ustav je najvii pravni akt Republike Srbije.
Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti
saglasni sa Ustavom.
Potvreni meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila
meunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije.
Potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.
Zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u
suprotnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim
pravilima meunarodnog prava.
Hijerarhija domaih optih pravnih akata
Svi podzakonski opti akti Republike Srbije, opti akti organizacija
kojima su poverena javna ovlaenja, politikih stranaka, sindikata i
udruenja graana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu.
Statuti, odluke i svi drugi opti akti autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom.
Svi opti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave
moraju biti saglasni njihovim statutima.
Objavljivanje zakona i drugih optih akata
Zakoni i svi drugi opti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu.
Ustav, zakoni i podzakonski opti akti Republike Srbije objavljuju se u
republikom slubenom glasilu, a statuti, odluke i drugi opti akti
autonomnih pokrajina, objavljuju se u pokrajinskom slubenom glasilu.
Statuti i opti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju se u lokalnim
slubenim glasilima.
Zakoni i drugi opti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana
objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje
naroito opravdani razlozi, utvreni prilikom njihovog donoenja.
Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih optih akata
Zakoni i svi drugi opti akti ne mogu imati povratno dejstvo.
Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo,
ako to nalae opti interes utvren pri donoenju zakona.
Odredba krivinog zakona moe imati povratno dejstvo samo ako je
blaa za uinioca krivinog dela.
Zakonitost uprave
Pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacija kojima su
poverena javna ovlaenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu.
Zakonitost konanih pojedinanih akata kojima se odluuje o pravu,
obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podlee preispitivanju pred
sudom u upravnom sporu, ako u odreenom sluaju zakonom nije
predviena drugaija sudska zatita.
Jezik postupka
Svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, drugim
dravnim organom ili organizacijom koja vri javna ovlaenja, kada se
reava o njegovom pravu ili obavezi.
Neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja za
ostvarivanje i zatitu ljudskih i manjinskih prava.

Vanredno stanje
Kada javna opasnost ugroava opstanak drave ili graana, Narodna
skuptina proglaava vanredno stanje.
Odluka o vanrednom stanju vai najdue 90 dana. Po isteku ovog roka,
Narodna skuptina odluku o vanrednom stanju moe produiti za jo 90
dana, veinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Za vreme vanrednog stanja, Narodna skuptina se sastaje bez posebnog
poziva i ne moe biti rasputena.
Proglaavajui vanredno stanje Narodna skuptina moe propisati mere
kojima se odstupa od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava.
Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, odluku o
proglaenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike,
predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade, pod istim uslovima
kao i Narodna skuptina.
Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, mere kojima se
odstupa od ljudskih i manjinskih prava moe propisati Vlada, uredbom,
uz supotpis predsednika Republike.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propiu Narodna
skuptina ili Vlada vae najdue 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se
obnoviti pod istim uslovima.
Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skuptina,
Narodna skuptina je potvruje u roku od 48 sati od njenog donoenja,
odnosno im bude u mogunosti da se sastane. Ako Narodna skuptina
ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da vai zavretkom prve sednice
Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja.
Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije
propisala Narodna skuptina, Vlada je duna da uredbu o merama
odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj
skuptini u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno im Narodna
skuptina bude u mogunosti da se sastane. U suprotnom, mere
odstupanja prestaju da vae 24 sata od poetka prve sednice Narodne
skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja.
Ratno stanje
Ratno stanje proglaava Narodna skuptina.
Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, odluku o
proglaenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike,
predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade.
Proglaavajui ratno stanje Narodna skuptina moe propisati mere
kojima se odstupa od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava.
Kad Narodna skuptina ne moe da se sastane, mere odstupanja od
Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvruju
predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik
Vlade.
Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvruje Narodna skuptina
kad bude u mogunosti da se sastane.
Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom
stanju
Po proglaenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja
od ljudskih i manjinskih prava zajemenih Ustavom, i to samo u obimu
u kojem je to neophodno.
Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu
rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili
drutvenog porekla.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da vae
prestankom vanrednog ili ratnog stanja.
Mere odstupanja ni u kom sluaju nisu dozvoljene u pogledu prava
zajemenih l. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62 , 63,
64. i 78. Ustava.
Deveti deo
PROMENA USTAVA
Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava

99

Predlog za promenu Ustava moe podneti najmanje jedna treina od

ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i
najmanje 150.000 biraa.
O promeni Ustava odluuje Narodna skuptina.
Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotreinskom veinom od
ukupnog broja narodnih poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna veina, promeni Ustava po pitanjima
sadranim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne moe se pristupiti
u narednih godinu dana.
Ako Narodna skuptina usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se
izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.
Narodna skuptina usvaja akt o promeni Ustava dvotreinskom veinom
od ukupnog broja narodnih poslanika i moe odluiti da ga i graani
potvrde na republikom referendumu.
Narodna skuptina je duna da akt o promeni Ustava stavi na republiki
referendum radi potvrivanja, ako se promena Ustava odnosi na
preambulu Ustava, naela Ustava, ljudska i manjinska prava i
slobode, ureenje vlasti, proglaavanje ratnog i vanrednog stanja,
odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom
stanju ili postupak za promenu Ustava.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrivanje, graani se na
referendumu izjanjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana
usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za
promenu na referendumu glasala veina izalih biraa.
Akt o promeni Ustava koji je potvren na republikom referendumu
stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skuptina.
Ako Narodna skuptina ne odlui da akt o promeni Ustava stavi na
potvrivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj
skuptini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi
Narodna skuptina.
Zabrana promene Ustava
Ustav ne moe biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Ustavni zakon
Za sprovoenje promene Ustava donosi se ustavni zakon.
Ustavni zakon se donosi dvotreinskom veinom od ukupnog broja
narodnih poslanika.
*******
U NARODNOJ SKUPTINI OBRAZUJU SE ODBORI:
1) Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo,
2) Odbor za odbranu i unutranje poslove,
3) Odbor za spoljne poslove,
4) Odbor za pravosue, dravnu upravu i lokalnu samoupravu,
5) Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova,
6) Odbor za dijasporu i Srbe u regionu,
7) Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku,
8) Odbor za finansije, republiki budet i kontrolu troenja javnih
sredstava,
9) Odbor za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu,
10) Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i
telekomunikacije,
11) Odbor za obrazovanje, nauku, tehnoloki razvoj i informatiko
drutvo,
12) Odbor za Kosovo i Metohiju,
13) Odbor za kulturu i informisanje,
14) Odbor za rad, socijalna pitanja, drutvenu ukljuenost i smanjenje
siromatva,
15) Odbor za zdravlje i porodicu,
16) Odbor za zatitu ivotne sredine,
17) Odbor za evropske integracije,
18) Odbor za administrativno-budetska i mandatno-imunitetska pitanja,
19) Odbor za kontrolu slubi bezbednosti.

Skoro svi Odbori imaju 17 lanova.

*******
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatra:
- predlog za promenu Ustava;
- predlog akta o promeni Ustava;
- predlog zakona, drugog propisa i opteg akta sa stanovita usklaenosti
s Ustavom i pravnim sistemom i opravdanosti njihovog donoenja;
- predlog zakona koji se odnosi na ureenje Ustavnog suda, postupak
pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka;
- statute autonomnih pokrajina u postupku davanja saglasnosti Narodne
skuptine;
- predlog za pokretanje postupka za razreenje predsednika Republike;
- naelna pitanja primene Ustava;
- pitanja u vezi s izborom i imenovanjem sudija Ustavnog suda, izborom
Zatitnika graana i drugih funkcionera, u skladu sa zakonom;
- obavetenja Ustavnog suda o stanju i problemima ostvarivanja
ustavnosti i zakonitosti, miljenja i ukazivanja Ustavnog suda na potrebu
izmene zakona i preduzimanja drugih mera radi zatite ustavnosti i
zakonitosti, kao i predlog i inicijative za pokretanje postupka za ocenu
ustavnosti zakona i drugih optih akata koje je donela Narodna
skuptina;
- predlog za donoenje autentinog tumaenja zakona i sainjava
predlog autentinog tumaenja zakona.
Odbor priprema predlog akta o promeni Ustava i predlog ustavnog
zakona za sprovoenje Ustava.
Odbor utvruje usklaenost interpelacije s odredbama ovog poslovnika
u formalnom smislu i o tome podnosi izvetaj predsedniku Narodne
skuptine.
Odbor prati izgraivanje pravnog sistema i o tome izvetava Narodnu
skuptinu.
Odbor donosi akt kojim se ureuju jedinstvena metodoloka pravila za
izradu propisa.
Odbor utvruje koji amandmani na predlog zakona su po sadrini
istovetni, to je od znaaja za primenu lana 158. st. 5. i 6. ovog
poslovnika i odbacuje amandmane koji su nepotpuni ili uvredljive
sadrine.
Odbor prati primenu ovog poslovnika, razmatra i daje predloge za
njegove izmene i dopune i daje miljenje Narodnoj skuptini, na njen
zahtev, o primeni pojedinih odredaba ovog poslovnika.
Odbor za odbranu i unutranje poslove razmatra:
- predlog zakona i drugog opteg akta iz oblasti vojne, radne i
materijalne obaveze, mobilizacije, vanrednog i ratnog stanja, statusnih i
drugih pitanja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, vojnog kolstva,
meunarodne saradnje u oblasti odbrane i vojne saradnje; odravanja
javnog reda i mira, okupljanja graana; bezbednosti saobraaja na
putevima; bezbednosti dravne granice i kontrole prelaska granice i
kretanja i boravka u graninom pojasu; boravka stranaca; prometa i
prevoza oruja, municije, eksplozivnih i drugih opasnih materija iz
delokruga ministarstva nadlenog za unutranje poslove; zatite od
poara; dravljanstva; jedinstvenog matinog broja graana; prebivalita
i boravita graana; line karte; putne isprave; meunarodne pomoi i
drugih oblika meunarodne saradnje u oblasti unutranjih poslova,
ukljuujui i readmisiju; ilegalne migracije; azila;
- druga pitanja koja se odnose na: Vojsku Srbije, odbranu Republike
Srbije, proizvodnju, promet i prevoz naoruanja i vojne opreme i

100

upuivanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u

multinacionalne operacije van granica Republike Srbije;
- strategiju nacionalne bezbednosti i strategiju odbrane;
- pitanja u vezi s ostvarivanjem parlamentarne kontrole Vojske Srbije i
odbrambenog sistema;
- predlog budetskih sredstava potrebnih za delovanje Vojske Srbije i
vri kontrolu troenja tih sredstava;
- izvetaj Ministarstva odbrane, koji ministar odbrane tromeseno
podnosi Odboru, u toku zasedanja Narodne skuptine;
- pitanja iz oblasti javne i dravne bezbednosti;
- izvetaj o radu ministarstva nadlenog za unutranje poslove o stanju
bezbednosti u Republici Srbiji, dostavljen Narodnoj skuptini na njen
zahtev;
- kao i druga pitanja iz oblasti odbrane i unutranjih poslova.
Odbor za spoljne poslove razmatra predlog zakona i drugog opteg
akta, kao i druga pitanja iz oblasti:
- spoljne politike;
- odnosa sa drugim dravama, meunarodnim organizacijama i
institucijama;
- potvrivanja meunarodnih ugovora iz oblasti spoljnopolitikih
odnosa;
- ureivanja postupka zakljuivanja i izvravanja meunarodnih
ugovora;
- zatite prava i interesa Republike Srbije i njenih dravljana i domaih
pravnih lica u inostranstvu.
U Odboru se obavljaju razgovori s ambasadorima Republike Srbije pre
odlaska na njihovu diplomatsku dunost.
Odbor utvruje sastav delegacija koje nisu stalne, kao i ciljeve i zadatke
posete delegacije Narodne skuptine.
Odbor odreuje predsednika i lanove poslanike grupe prijateljstva,
daje saglasnost na odluku o razmeni poseta sa poslanikim grupama
prijateljstva predstavnikih tela drugih drava i vodi evidenciju o
lanstvu u poslanikim grupama prijateljstva.
Ako Odbor nije u mogunosti da odredi sastav delegacije iz stava 3.
ovog lana ili da da saglasnost na odluku o razmeni poseta sa
poslanikim grupama prijateljstva predstavnikih tela drugih drava,
odluku o tome donosi predsednik Narodne skuptine, odnosno
potpredsednik Narodne skuptine i predsednik Odbora.
Odbor obavlja i druge poslove koji se odnose na saradnju Narodne
skuptine sa predstavnikim telima drugih drava i uee njenih
predstavnika u radu pojedinih meunarodnih organizacija i misija.
Odbor razmatra i usvaja izvetaje o posetama delegacija Narodne
skuptine i o njihovom ueu na meunarodnim skupovima.
Odbor podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj o ostvarenoj
meunarodnoj saradnji Narodne skuptine.
Odbor za pravosue, dravnu upravu i lokalnu samoupravu
razmatra predlog zakona i drugog opteg akta i druga pitanja iz oblasti:
- krivinog zakonodavstva i zakonodavstva o privrednim prestupima i
prekrajima;
- obligacionih odnosa i nasleivanja;
- postupaka pred sudovima;
- organizacije i rada pravosudnih organa;
- kontrole izvrenja krivinih sankcija i uvoenja nacionalnih
mehanizama za prevenciju torture, surovih, neljudskih i poniavajuih
kazni i postupaka;
- meunarodne pravne pomoi i ekstradicije;
- amnestije i pomilovanja;

- vetaenja, advokature i drugih pravosudnih profesija;

- organizacije i rada organa dravne uprave i vrenja javnih ovlaenja;
- upravnog postupka i upravnog spora;
- organizacije vlasti, izbornog sistema i udruivanja graana;
- teritorijalne organizacije Republike Srbije;
- ureenja lokalne samouprave i izbora, finansiranja i naina rada organa
i slubi jedinica lokalne samouprave;
- matinih knjiga i peata;
- praznika, odlikovanja Republike Srbije i upotrebe dravnih simbola.
Odbor daje miljenje o predlogu odluke za izbor predsednika Vrhovnog
kasacionog suda i Republikog javnog tuioca.
Odbor razmatra predlog odluke za izbor lanova Visokog saveta sudstva,
lanova Dravnog vea tuilaca, predsednika sudova, javnih tuilaca,
kao i sudija i zamenika javnih tuilaca koji se biraju prvi put.
Odbor daje miljenje o predlozima odluka o izboru i razreenju drugih
funkcionera u skladu sa zakonom.
Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova,
razmatra predlog zakona i drugog opteg akta i druga pitanja iz oblasti:
- ostvarivanja i zatite ljudskih prava i sloboda i prava deteta;
- sprovoenja potvrenih meunarodnih ugovora koji ureuju zatitu
ljudskih prava;
- ostvarivanja slobode veroispovesti;
- poloaja crkava i verskih zajednica;
- ostvarivanja prava nacionalnih manjina i meunacionalnih odnosa u
Republici Srbiji.
Odbor sarauje sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Odbor razmatra predlog zakona i drugog opteg akta sa stanovita
unapreivanja i postizanja ravnopravnosti (rodne jednakosti) polova,
sagledava stanje voenja politike, izvravanje zakona i drugih optih
akata od strane Vlade i drugih organa i funkcionera odgovornih
Narodnoj skuptini, sa stanovita potovanja ravnopravnosti polova.
Odbor za rad, socijalna pitanja, drutvenu ukljuenost i smanjenje
siromatva razmatra predlog zakona i drugog opteg akta i druga pitanja
iz oblasti:
- radnih odnosa i prava iz rada, bezbednosti i zdravlja na radu;
- zapoljavanja;
- prava na trajk i sindikalno organizovanje;
- sistema socijalne zatite;
- sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, socijalnog osiguranja i
zatite vojnih osiguranika;
- zatite boraca, vojnih invalida, civilnih invalida i rtava rata, lanova
njihovih porodica i lanova porodica lica na obaveznoj vojnoj slubi.
Odbor razmatra predlog zakona i drugog opteg akta sa stanovita
socijalnog ukljuivanjai nadzire proces donoenja odluka i raspodelu
budeta u oblasti socijalnog ukljuivanja; daje sugestije, primedbe i
ocene u vezi sa realizacijom politika; gradi partnerske odnose na svim
nivoima radi efikasne, racionalne i blagovremene realizacije procesa
drutvenog ukljuivanja u cilju dostizanja evropskog standarda i pune
drutvene ukljuenosti svih graana i marginalizovanih grupa; angauje
se na institucionalizaciji i ueu predstavnika graana u procesu
donoenja odluka.
Odbor za zdravlje i porodicu razmatra predlog zakona i drugog opteg
akta i druga pitanja iz oblasti:
- zdravstvene zatite, sistema i organizacije zdravstvene delatnosti;
- sistema zdravstvenog osiguranja;
- zatite stanovnitva od zaraznih bolesti;

101

- proizvodnje i prometa lekova i medicinskih sredstava;

- proizvodnje i prometa opojnih droga i prekursora nedozvoljenih droga;
- uslove za uzimanje i presaivanje delova ljudskog tela;
- porodino-pravne zatite, braka, planiranja porodice i drutvene brige o
porodici;
- druga pitanja iz oblasti zdravstva kojima se obezbeuju potrebni pravni
uslovi za ureivanje sistema zatite, ouvanja i unapreenja zdravlja
stanovnitva.

- razloge prestanka mandata i predloge za potvrivanje mandata

narodnih poslanika, o emu podnosi izvetaj Narodnoj skuptini;
- pitanja uspostavljanja ili ukidanja imuniteta narodnog poslanika i
drugih izabranih lica, u skladu s Ustavom i zakonom, i o tome Narodnoj
skuptini podnosi predlog odluke;
- zahteve za odobravanje liavanja slobode javnog tuioca, zamenika
javnog tuioca i lana Dravnog vea tuilaca, i o tome donosi odluku.

Odbor za evropske integracije:

- razmatra predlog zakona i drugog opteg akta sa stanovita njihove
prilagoenosti propisima Evropske unije i Saveta Evrope i daje
prethodno miljenje o opravdanosti skraenog postupka;
- razmatra planove, programe, izvetaje i informacije o postupku
stabilizacije i pridruivanja Evropskoj uniji;
- prati realizaciju strategije pridruivanja, predlae mere i pokree
inicijative za ubrzavanje realizacije strategije pridruivanja u okviru
nadlenosti Narodne skuptine;
- predlae mere za uspostavljanje opteg, nacionalnog sporazuma o
pridruivanju Srbije evropskim institucijama;
- razvija saradnju s odborima parlamenata drugih zemalja i
parlamentarnim institucijama Evropske unije.
Odbor za administrativno-budetska i mandatno-imunitetska
pitanja:
- donosi opte i pojedinane akte kojima se ureuju pitanja statusnog i
materijalnog poloaja, prava i dunosti narodnih poslanika i funkcionera
koje bira Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, i daje miljenje za
obavljanje druge javne funkcije ovih lica;
- podnosi predlog kodeksa ponaanja narodnih poslanika;
- podnosi predlog akta o izgledu i upotrebi amblema, oznaka i drugih
simbola i obeleja Narodne skuptine;
- donosi akt o postupanju s aktima koji se podnose u elektronskom
obliku, aktima koji se smatraju tajnom, stenografskim belekama i daje
saglasnost na akt o kancelarijskom i elektronskom kancelarijskom
poslovanju;
- donosi akt o unutranjem redu u zgradi Narodne skuptine, rasporedu
sedenja narodnih poslanika i drugih lica u sali za sednice Narodne
skuptine, kao i akt o korienju prostora oko zgrade i slubenih vozila;
- donosi akt o akreditaciji i uslovima za rad predstavnika sredstava
javnog informisanja u Narodnoj skuptini;
- donosi akt o radnom angaovanju konsultanata u poslanikim grupama
u Narodnoj skuptini i o naknadi trokova za angaovanje naunika i
strunjaka u radu Narodne skuptine;
- podnosi predlog odluke o organizaciji i radu Slube Narodne
skuptine;
- daje saglasnost na pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji
radnih mesta u Slubi Narodne skuptine;
- donosi akte o obrazovanju konkursne i albene komisije;
- vri postavljenja u Slubi Narodne skuptine, na predlog generalnog
sekretara Narodne skuptine, i donosi reenja o platama generalnog
sekretara i zamenika generalnog sekretara Narodne skuptine, kao i
dravnih slubenika na poloaju, odnosno postavljenih lica u Slubi
Narodne skuptine;
- utvruje skuptinski budet, stara se o pravilnosti korienja sredstava
iz skuptinskog budeta i vri kontrolu rashoda, u skladu sa zakonom i
ovim poslovnikom, o emu podnosi godinji izvetaj Narodnoj
skuptini;
- donosi akt o evidentiranjui movine i drugim pitanjima od znaaja za
upravljanje imovinom Narodne skuptine;
- razmatra primedbe na zapisnik sa sednice Narodne skuptine i o tome
podnosi izvetaj Narodnoj skuptini.
Odbor razmatra:

102