DEFINISANJE OBLIKA

ELEMENATA
MAINSKOG SISTEMA

 vrstoa i krutost elemenata mainskog

sistema;
Konstruisanje i izrada elemenata livenih,
kovanih, valjanih i presovanih delova, delova
koji se izrauju skidanjem strugotine,
zavarenih delova;
Lake konstrukcije nominalna masa
elemenata;
Izbor profila, izbor materijala;
Prostorni oblik i naponsko stanje;
Uticaj broja obrtaja na teinu delova;
Oblikovanje zavarenih spojeva;
Oblikovanje steznih spojeva;
Oblikovanje spojeva za prenoenje
aksijalnih sila.

Funkcija mainskog sistema

Funkcija proistie iz tehnikog zadatka i
namene.
Ostvarivanje funkcije: na vie naina prati je
niz faza u procesu optimizacije konstrukcionog
reenja.
Faktori koji utiu na funkcionalnost mainske
konstrukcije:
Namena, izbor materijala i energije;
Zadati oblik i nain izrade, tolerancija, krutost,
vrstoe i krutosti;
Trenje i habanje;
Rukovanje i odravanje;
Ekonominost ...

vrstoa i krutost elemenata mainskog

sistema
Dva stanja mainskog dela:
Radno stanje: odgovara predvienim radnim
uslovima;
Kritino stanje: odgovara granicama na kojima
nastaju kritine pojave koje onesposobljavaju
mainski deo za ispravno funkcionisanje i rad.
Opti kriterijum radne sposobnosti: radne
karakteristike ne smeju nikada dostii kritine.
Mainski deo mora biti tako oblikovan i
dimenzionisan da za propisane radne uslove
uvek postoji dovoljna sigurnost radnih
karakteristika u odnosu na kritine.

 Radna sposobnost mainskih delova

obuhvata niz veliina razvrstanih prema
odgovarajuim kritinim pojavama, kojima
se mainski deo suprotstavlja.

vrstoa,
Krutost i elastinost,
Statika i dinamika stabilnost,
Otpornost prema tetnom zagrevanju.

vrstoa mainskih delova

vrstoa mainskih delova je njihova sposobnost
da se suprotstave optereenju, a da pri tom ne
nastanu plastine deformacije ili razaranje.

Sve pojave pukotina i prskotina i trajne promene

oblika i dimenzija nastalih u radu pod uticajem
optereenja.

vrstoa

povrinska

zapreminska

Radno stanje

Radno optereenje

Kritino stanje

Kritino optereenje

Stepen sigurnosti: za definisanje najoptimalnijeg

kriterijuma vrstoe mainskih delova.

kriticno opterecenje
S
1
radno opterecenje
Stepen sigurnosti pokazuje koliko bi puta trebalo
poveati radno optereenje (najvee) da bi se
mainski deo naao na granici razaranja.

Potrebno je odrediti kritina i radna optereenja

to preciznije.
Optereenja: sistemi spoljnih sila i spregova od
otpora koje maine savlauju vrei koristan rad.
ema optereenja: osnov za dimenzionisanje
elemenata konstrukcije.
Sva optereenja izazivaju reakcije, koje se
odreuju na osnovu statikih uslova ravnotee.

Napadno optereenje optereenje na taj

presek.
Merodavno optereenje ?
Najvee optereenje = nominalno
optereenje * faktor spoljnih dinamikih sila
KA (tab. 2.1 ME I).
KA zavisi od vrste radne i pogonske maine.

Analiza naponskog stanja

Analitiki, primenom poznatih zakona iz
otpornosti materijala;
Eksperimentalno, korienjem metoda
eksperimentalne analize;
Primenom raunara.

Male serije vei stepeni sigurnosti prostije

metode naponske analize.
Velike serije detaljnije metode naponske
analize.

Krutost mainskih delova

Sposobnost suprotstavljanja vidnoj promeni
geometrije pod dejstvom radnog optereenja.
Maine alatke: tanost obrade i kvalitet
obraenih povrina mogue je postii ako se
glavni delovi maine i obratka minimalno
deformiu.
Vratila i osovine, zupanici, elektromotori...
povrinska
Krutost

zapreminska

Krutost nekog materijala karakterie njegov

indeks E/Rm.
Za materijale lakih konstrukcija koristi se indeks
E/(Rm); - gustina materijala.
Krutost zategnutog tapa je:
EA
l duina tapa
K
A popreni presek
l

1
1
E
2

G L K

tap krutosti K e imati minimalnu

teinu kada je ovaj odnos
maksimalan, odnosno kada je
indeks E/ maksimalan.

Dimenzija zategnutog tapa, koja odgovara

maksimalnoj vrstoi i maksimalnoj krutosti, pri
minimalnoj teini, ako su zadati optereenje F i
geometrija (A i L):

1
1
E A
K S

G
Al l
F/A