Zidanje kamenom

Zidanje oblucima
Kameni obluci dobijaju se iz renog korita; krupnoe su od 30 do
100cm. Slue za zidanje samo onda kad nema drugog pogodnijeg
kamena, ili kad se eli postii estetski efekat. Nezgoda pri zidanju
oblucima je u tome to nema ravnih naleuih povrina. Svaki kamen
pri postavljanju treba utvrditi ivijama od kamenia, tako da se ne
pomera. Prostor izmeu kamenja se takoe ivija sitnijim
komadima, krupniji obluci se razbijaju obluci se razbijaju da bi se
dobile koliko-toliko ravne povrine. Na uglovima se postavljaju
najkrupniji komadi ili tesanici, naizmenino duom stranom u pravcu
jednog ili drugog zida (sl. 3.192).

Sl. 3.192 - Zidanje oblutkom

Na svakih 1 do 1,5m visine zida se opekom 4 do 5 redova, kako bi se
poravnao zid. Slojevi opeke nazivaju, se libani slojevi. Zida se
krenim malterom od hidraulinog krea ili, jo bolje, u jakom
produnom malteru. Ako se oblucima zidaju zidovi stambenih
objekata, neophodno je zidove iznutra obloiti nasatinom opekom
udaljenom 6 do 7cm od kamenog zida, tako da i vazduni prostor
slui kao izolacija toplote. Nasatini zid se oslanja na kamen pomou

vezaa utopljenih u bitumen (sl. 3.193). Ako se unutranjost oblae

opekom bez vazdunog prostora, onda zid od opeke treba da je
debljine najmanje 12cm. Najmanja debljina zida od kamena je 50cm
ili 20cm vie nego to bi bio odgovarajui zid u opeci.

Sl. 3.193 - Oblaganje kamenih zidova opekom

Zidanje kiklopskih zidova
Zidanjem grubih kamenih komada istesanih u vieugaone oblike, i
sloenih tako da se mnogougli vide na licu zida dobijaju se tzv. kiklop
ski zidovi. Za ove zidove je karakteristino jo i to to se po tri
spojnice spajaju u jednu taku. Kiklopski zidovi dobili su ime po
kiklopima, jednookim dinovima iz starih grkih legendi. Naime, kad
su otkopavane ruevine starih grkih gradova, naene su graevine
zidane ogromnim gromadama vieugaonog kamena kao da su. ih
zidali kiklopi, a ne ljudi. Kiklopski zidovi su pogodni za potporne i
ogradne a za nosee zidove nisu, jer vieugaona spojnica ne stvara
tako dobru vezu kao horizon talne i vertikalne spojnice (sl. 3.194).

Sl. 3.194 - Izgled kiklopskog zida

Zidanje lomljenim kamenom
Zidovi mogu biti od obinog lomljenog i slojevitog lomljenog ka mena.
Lomljeni kamen treba da ima visinu 15 do 30cm, a duinu 4 do 5
visina, a nikako manju od jedne visine. Kamen u zidove treba
ugraivati slojevima onako kako su leali u rudniku, jer e tako
izdrati vee pritiske koji su upravni na pravac pruanja slojeva.
Pravila zidanja kamenom su ista kao i za zidanje opekom. Naravno,
zbog nepravilnosti oblika kamena ta pravila se ne mogu u potpunosti
primeniti. Kamen se zbog toga doteruje klesanjem onih delova koji
nisu pogodni za pravilno uklapanje komada u vezu. U slojevima se
naizmenino smenjuju dunjaci i vezai. Posle svakih 1,2 do 1,5m
visine - zid se poravnjava po celoj debljini. Izmeu pojedinih krupnijih
komada kamena, postavljaju se sitniji ivije. Spojnice s lica zida
ispunjavaju se malterom i izvlae gvozdenom ipkom. To se radi da bi
se spreilo prodiranje vode u zidove.
a) Zidanje obinim lomljenim kamenom. Sve to je reeno
uopteno za zidanje kamenom odnosi se i za zidanje obinim
lomljenim kamenom.

Sl. 3.195 - Izgled zida od lemljenog kamena

Treba samo napomenuti da se najkrupniji komadi kamena stavljaju
na uglove (sl. 3.195). Oko prozora i vrata postavljaju se tesanici ili
opeka. Ako je kamen kojim se zida jedre strukture, onda unutranje
povrine zidova treba obloiti opekom. Isto tako, zidovi od opeke
mogu se oblagati kamenom. Kamena obloga treba da je najmanje
20cm debela. Kameni blokovi mestimino zadiru u zidnu masu od
opeke da bi se ostvarila bolja veza izmeu zida od opeke i kamena
(sl. 3.196).

Sl. 3.196 - Meoviti zid kamen opeka

b) Zidanje slojevitim lomljenim kamenom. Oblik kamenih blokova
je sa priblino paralelnim naleuim ravnima. Blokovi su u istom sloju
raznih visina, pa se na licu zida dobija slikovita igra kamenih povrina

i spojnica (sl. 3.197). Sve to se uopteno odnosi za zidanje

lomljenim kamenom odnosi se i za ovu vrstu zidanja.

Sl. 3.197 - Izgled zida od slojevitog kamena

Zidanje tesanicima
Kamenim tesanicima se zbog njihove skupoe zidaju samo izuzetno
vane zgrade. Kameni blokovi se izrauju u kamenorezakim radioni
cama, i to prema detaljnim planovima fasada. Svaki tesanik ima svoje
odreeno mesto na fasadi zgrade. Obeleavanje mesta kamena
obavlja se na ovaj nain: red u kome se nalazi kamen ima rimsku
oznaku, a arapskim brojem obeleava se mesto tesanika u tome
redu. Na primer, XII6, to znai da se ovaj kamen nalazi u
dvanaestom redu na estom mestu. Naleue spojnice su debljine od
0,3 do 1,2cm. Ispod blokova podmeu se metalne ploice zbog
njihove velike teine, i to na svaki ugao kamenog bloka, da malter ne
bi bio istisnut iz spojnice. Visina tesanika za manje zgrade je 25, a za
vee 35cm. Za zidanje na uglovima izgrauju se posebni komadi.
Spoljna povrina tesanika moe biti razliito obraena: rustikatesanici imaju grubo obraenu povrinu, a fi no obraenu obrubu.
Dijamant-tesanici imaju povrinu obraenu u obliku piramida.
Jastuasti tesanici imaju zaobljene ivice, a ravne povrine (sl. 3.198).

Sl. 3.198 - Razni oblici tesanika

Proces zidanja tesanicima tee ovako: naleua povrina za kamen
se oisti, a zatim se postave metalne ploice na 4 ugla. Ploice
odreuju debljinu spojnice. Posle toga, tesanik se spusti na svoje
mesto, otklone se izvesne njegove nepravilnosti i neusklaenosti. To
radi klesar na licu mesta. Tesanik se zatim ponovo digne, razastre se
malter, a blok ponovo vrati na svoje mesto i drvenim maljem se udara
sve dok se ne istisne suvini malter iz spojnice. Dodirne spojnice se
posle toga oblepe ilovaom i napune krenim ili produnim malterom.
Za vezu tesanika sa zi dom koriste se razne metalne spone. One
moraju biti zatiene od korozije da ra ne bi razarala spone i
tesanike (sl. 3.199).

Sl. 3.199 - Sredstva za utvrivanje tesanika

Zidanje meovitih zidova
Prema vrsti materijala od koga se izvode - zidovi mogu biti meoviti:
od opeke i kamena, od opeke i betona, od kamena, opeke i betona.
Meovitost se ostvaruje po horizontali i vertikali. Po horizontali se
postie na taj nain to se izvestan broj redova zida u kamenu, a
nekoliko redova se ozida opekom (sl. 3.200). Smenom belog kamena
i crvene opeke postiu se estetski efekti. Uglovi i delovi zida oko
otvora rade se uglavnom opekom ili tesanicima. Praktino vrlo retko
se zidaju zidovi samo tesanicima po celoj debljini. Radi pojeftinjenja
gradnje i da bi se zadrao isti efekat kao pri gradnji samo tesanicima,
meoviti zid se formira tako da spoljno lice izvodi od tesanika, a
unutranje od opeke. Zid se izvodi jednovremeno, ali tako da se
obezbedi sigurna veza izmeu zida od tesanika i zida od opeke.
Tesanici se izrauju kao dunjaci i vezai. Dimenzije tesanika moraju
se uklapati u dimenzije opeke ili u njihove umnoke celim brojevima.
Odnos visine prema debljini tesanika treba da je manji od 3.

Sl. 3.200 - Izgled zida zidanog meovito po horizontali

Obino se zida tako da se izvede jedan sloj dunjaka, pa onda jedan
sloj vezaa, ili najvie dva sloja dunjaka, pa onda jedan red vezaa.
Ako je zid od opeke i kamena izveden na nain koji je opisan, onda
se moe smatrati kao statika celina.
Meoviti zid od pritesanog kamena i opeke izvodi se tako to se cela
debljina izvede od kamena, a samo se unutranja strana obloi zidom
od pola opeke ili nasatinim zidom sa vazdunim prostorom. U prvom
sluaju izvode se paralelno i zid od kamena i zid od opeke, a u
drugom sluaju - prvo se ozida zid od kamena, pa mu se dodaje
nasatini zid koji se pomou nosaa naslanja na kamen. U prvom
sluaju vezai od opeke su u sastavu kamenog zida jer su
jednovremeno zidani.
Meoviti zid od oblutaka, betona i opeke izvodi se tako to se sa
spoljne strane izradi jednostrana daana oplata, pa se uz nju zidaju
obluci sa opekom od 12cm, dobro nakvaenom. Zid je u dunjakoj
vezi sa vezaima koji iz svakog etvrtog reda utapaju se u betonsku
masu (sl. 3.201). Kod ovog meovitog zida nosiv je samo beton koji
ispunjava prostor iz meu oblutaka i opeke. Kad se skine oplata,
spojnice se paljivo obrade cementnim malterom, tako da se dobije
vrlo ivopisna slika lica zida.

Sl. 3.201 - Meoviti zid - oblutak, beton, opeka