PROMOCIJA ZDRAVLJA

Dejana Vukovi

KONFERENCIJA U ALMA ATI 1978 MULTISEKTORSKA SARADNJA

UKLJU IVANJE ZAJEDNICE
KANADA 1982
KONCEPT ZDRAVE JAVNE POLITIKE

EVROPSKA STRATEGIJA
ZDRAVLJE ZA SVE

OTAVA POVELJA 1986.

PROMOCIJA ZDRAVLJA JE:

Zajedni ki teorijski okvir za objanjenje nove
filozofije unapre enja zdravlja
Niz stratekih opredeljenja i aktivnosti
organizovanih sa ciljem da dovedu do zdravlja
Sloen i sveobuhvatan sociopoliti ki proces
okrenut ka individui i zajednici kao i ka
determinantama zdravlja

PROMOCIJA ZDRAVLJA
OSPOSOBLJAVANJE LJUDI DA
POVE AJU KONTROLU NAD SVOJIM
ZDRAVLJEM I DA GA UNAPREDE
(Ottawa Charter, 1986)

RAZVOJ KONCEPTA
OTAVA 1986, KANADA
ADELAIDA 1988, AUSTRALIJA
SUNDSVAL 1991, VEDSKA
DAKARTA 1997, INDONEZIJA
MEKSIKO SITI 2000, MEKSIKO
BANKOK 2005, TAJLAND

Holisti ki koncept zdravlja

Definicija zdravlja SZO:
Zdravlje je stanje potpunog fizi kog,
mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne
samo odsustvo bolesti i nesposobnosti.
Zdravlje je pozitivan koncept koji
naglaava socijalne i personalne resurse
kao i fizi ke sposobnosti (SZO, 1984).

Koncept zdravlja odre uje

uje::
Definisanje problema
Strategije
Ciljne grupe
Osobe/grupe odgovorne za sprovo enje
aktivnosti

Socioekoloki pristup
Zdravlje kao pozitivno stanje koje se definie
kroz povezanost sa
porodicom/prijateljima/zajednicom. Preuzimanje
kontrole, sposobnost da se rade zna ajne stvari,
strukture u zajednici i drutvu podravaju ljudski
razvoj
Vode i zdravstveni problemi su definisani kao
psihosocijalni i socijalnoekoloki faktori rizika:
siromatvo, jaz u dohotku, izolacija,
bespomo nost, zaga enje, stresno okruenje,
tetni uslovi ivota i rada

Sociekoloki pristup
Vode e strategije
strategije:: razvoj malih grupa, razvoj
zajednice, izgradnja koalicija, politi ka akcija i
zastupanje, drutvene promene
Ciljne grupe:
grupe: rizi ni socijalni uslovi
Pristup
Pristup:: strukturalni, fokusiran na organizaciju
zajednica i drutva, pravedne politike
Odgovorni
Odgovorni:: gra ani, organizacije za drutveni
razvoj, politi ki pokreti i partije

Fokus na determinantama zdravlja

Dohodak i socijalni status
Mree socijalne podrke
Edukacija
Zaposlenost i uslovi rada
Fizi ka sredina
Socijalna srdina
Bioloki i genetski faktori
Zdrav razvoj dece
Zdravstvena sluba

Viestruki
Me usobno
povezani

Fokus na participatornom pristupu

Raditi sa ljudima, a ne za njih.
Klju ne vrednosti:
vrednosti:
Osnavanje
Socijalna pravda
Inkluzija
Potovanje

OKVIR PROMOCIJE ZDRAVLJA U

OTAVA POVELJI
IZGRADNJA ZDRAVE
JAVNE POLITIKE

STVARANJE OKOLINE
KOJA PRUA
PODRKU

AKCIJA
PROMOCIJE
ZDRAVLJA
RAZVOJ
LI NIH
VETINA

JA ANJE AKCIJE
U ZAJEDNICI

REORIJENTACIJA
ZDRAVSTVENE
SLUBE

FORMULISANJE ZDRAVE JAVNE POLITIKE

Upu ivanje onih koji kreiraju politiku da

budu svesni zdravstvenih posledica svojih
odluka
Kombinacija zakonskih, finansijskih mera,
porezima, organizacionim promenama
na in delovanja u promociji zdravlja

STVARANJE OKOLINE KOJA PRUA PODRKU

Odgovornost svih i obuhvata o uvanje

prirodnih resursa svuda u svetu
Promocija zdravlja omogu ava stvaranje
ivotnih i radnih uslova koji su bezbedni,
stimulativni, adekvatni i pruaju
zadovoljstvo

JA ANJE AKCIJA U ZAJEDNICI

Osnaivanje zajednica njihovog
vlasnitva i kontrole nad sopstvenim
nastojanjima i sudbinama
Potpun i kontinuiran pristup informacijama,
mogu nost u enja za zdravlje i finansijska
podraka

RAZVOJ LI NIH VETINA

Kroz obezbe ivanje informacija, edukaciju
za zdravlje i razvoj vetina neophodnih za
ivot
Odvija se u kolama, ku i, na poslu, u
zajednici

PREORJENTACIJA ZDRAVSTVENE SLUBE

Korak ka promociji zdravlja
Ve a osetljivost za kulturalne potrebe i potrebe
individua i zajednice za zdravim ivotom
Stvaranje bolje komunikacije zdravstvenog
sektora i komponenata ire socijalne, politi ke,
ekonomske i fizi ke okoline
Reorjentacija istraivanja u zdravstvu i
profesionalne edukacije

MODEL PROMOCIJE ZDRAVLJA

ZDRAVSTVENO
VASPITANJE

PREVENCIJA

OSTALE
MERE

Prevencija

Smanjivanje rizika pojave patolokog procesa,

bolesti, povrede, nesposobnosti, hendikepa ili
nekog drugog neeljenog stanja ili fenomena.
Downie, Fyfe, Tannahill 1993

Prevencija po etka ili prve manifestacije patolokog procesa, ili

nekog drugog stanja, kroz smanjivanje rizika.
Prevencija progresije patolokog procesa ili drugog neeljenog
stanja, kroz ranu detekciju kada ovo deluje poeljno na ishod.
Prevencija komplikacija koje se mogu izbe i kod ireverzibilne,
manifestne bolesti ili nekog drugog neeljenog stanja.
Prevencija remisije bolesti ili nekog drugog neeljenog
fenomena.

Zdravstveno vaspitanje
Aktivnost usmerena na unapre enje zdravlja,
prevenciju bolesti ili smanjivanje njihovih
posledica kod pojedinaca i grupa putem
organizovanih napora na menjanju verovanja,
znanja, stavova i ponaanja.
(Downie, Fyfe, Tannahill, 1993)

Ostale mere promocije zdravlja

Mere zakonske ili fiskalne kontrole, druge

regulative i politike i dobrovoljni kodeksi
ponaanja sa ciljem da se podstakne
pozitivno ponaanje i prevenira bolest.
(Downie, Fyfe, Tannahill, 1993)

Viestruke i komplementarne strategije

Komunikacija za zdravlje
Zdravstveno vaspitanje
Samopomo /uzajamna pomo
Organizacione promene
Razvoj i mobilizacija zajednice
Zastupa
Za
stupanje
nje
Razvoj politike

Oslanja se na postoje e snage i prednosti

Lideri u zajednici
Postoje i programi i usluge
Jake socijalne mree
Institucije
Doga aji u zajednici

Pet principa na kojima se zasniva promocija

zdravlja (Ashton & Seymour, 1988):
Uklju ivaje populacija
Akcija usmerena na uzroke poreme aja zdravlja
Fokus na prevenciji
Socijalna i fiz
fizi ka sredina

Razli iti pristupi

Li ne vetine
Javna politika

Participacija zajednice
Uloga zdravstvenih radnika

PROMOCIJA ZDRAVLJA

Pojedinci

Zajednice
Determinante
zdravlja

Zdravstveno vaspitanje
Svesno stvorene mogu nosti za u enje, a
koje uklju uju neku formu komunikacije
osmiljene da pobolja zdravstvenu
pismenost,, uklju uju i znanje i razvijanje
pismenost
ivotnih vetina koje su poeljne za
zdravlje pojedinca i zajednice.
Nutbeam D. Health Promotion Glossary.
WHO/HPR/HEP/98.1, World Health Organization,
Geneva: 1998.

Zdravstvena pismenost
Preds
Predstavlja socijalne i kognitivne vetine
koje odre uju motivaciju i sposobnost
osobe da pristupi informaciji, da je razume
i koristi na na in koji e unaprediti i odrati
dobro zdravlje.
Nutbeam D. Health Promotion Glossary.
WHO/HPR/HEP/98.1, World Health Organization,
Geneva: 1998.

!
"

"

29

Doprinos zdravstvenog vaspitanja drugim

strategijama promocije zdravlja
Zdravstveno vaspitanje ima vanu ulogu u
dostizanju ciljeva pr
promocije zdravlja
zdravlja::
1. Obezbe uju i pokreta ku snagu za druge
strategije
(npr. Stvara osnovu za zastupanje & razvoj politike)
politike)

2.

Podrava ili promovie druge strategije

(npr. Pove ava svesnost, razumevanje i/ili prihvatanje javnih
politika koje promoviu zdravlje)

3.

Osnaivanjem pojedinaca, grupa ili zajednica

kroz pove anje znanja i vetina koje mogu da
poboljaju zdravlje
30