Rimska Fantazija

RIMSKA FANTAZIJA
RIMSKA FANTAZIJA
-1-
RIMSKA FANTAZIJA
Knjiga je zasnovana na istraivanju Dmitrija Bajde i Elene Ljubimove

(svi su tekstovi njihovi osim tree i dvanaeste glave), Jedan od njegovih
tekstova na ovu temu posluio je kao naslov. Ovaj materijal nikada do
sada nije objavljen u formatu knjigeZbog izuzetnih informacija,
sadranih u ovom istraivanju, smatrao sam da ih je potrebno sakupiti,
prevesti i obraditi, kako bi bile dostupne svakome ko osea da neto ne
tima u istorijskim priama, a nije siguran ta
Autori: Dmitrij Bajda, Elena Ljubimova
Obradio i preveo
Duan Mitrovi
https://www.facebook.com/dusanmitrovic11
Beograd 2016. godine
-2-
RIMSKA FANTAZIJA
SADRAJ:
1. RIMSKA IMPERIJA ----------------------------------------- 4
2. IZVORI ZNANJA O RIMSKOM CARSTVU --------------- 13
3. ZABORAVLJENO IZGUBLJENO ZNANJE ------------- 22
4. RIMSKO CARSTVO U BRITANIJI ------------------------ 26
5. RIMSKO CARSTVO U FRANCUSKOJ --------------------- 72
6. RIMSKO CARSTVO U PANIJI --------------------------- 98
7. RIMSKO CARSTVO U PORTUGALIJI -------------------- 160
8. RIMSKI AKVADUKTI -------------------------------------- 178
9. RIMSKO CARSTVO U SEVERNOJ AFRICI -------------- 209
10. RIMSKO CARSTVO NA BLISKOM ISTOKU ------------- 241
LIBAN ------------------------------------------------------ 241
PALESTINA I IZRAEL ------------------------------------ 269
11. RIMSKO CARSTO U GRKOJ I NA KIPRU -------------- 322
12. RIMSKO CARSTVO U SRBIJI I NA BALKANU --------- 340
-3-
RIMSKA FANTAZIJA
1. RIMSKA IMPERIJA
Sada postajemo svesni brojnih injenica i dogaaja koji omoguavaju
da se zakljui: istorija vie hiljada godina zemaljske civilizacije je
namerno skraena i potpuno falsifikovana u srednjem veku po
julijanskom kalendaru. Ovde su neke injenice koje ubedljivo dokazuju
da je takozvano Rimsko carstvo - jeftina fikcija, na osnovu mitova i
legendi u cilju prikrivanja vanijih informacija.
Zvanini istoriari su odluili da je Rimsko carstvo postojalo neto vie
od 500 godina: od 30 g.p.n.e. do 476 g.n.e., praktino tano pet vekova.
Autentinost postojanja Rimske imperije nije dovoena u pitanje od
davnih vremena. Meutim, zvanina nauka, pod vrstom kontrolom
vlasti u proteklih nekoliko stotina godina, neumorno se bori sa
neslaganjima i odluno zaustavlja bilo kakve sumnje i pokuaje da se
sazna istina po ovom pitanju.
Rezultat ovih napora je rasprostranjeno priznavanje postojanja
Rimskog carstva i njegovog neprocenjivog doprinosa u stvaranju Evrope
i evropske kulture. U meuvremenu, materijalnih dokaza o postojanju
takvog carstva nema! Samo razne ruevine starih zgrada, ali nema
dokaza da su ih sagradili rimljani i to u vremenima Carstva !!
tavie, ne postoje vie ili manje ozbiljni dokumentovani dokazi da je u
toku 500 godina postojalo carstvo, koje se sada iz nekog razloga
smatra velikim i sl. Nema ovih dokumenata! Naunici, vrsto stojei na
ortodoksanim pozicijama po ovom pitanju, izvukli su se iz te situacije
(kako oni misle) na sledei nain: dokumenti, na osnovu kojih baziraju
svoje teorije, oni su lukavo nazvali narativnim. I reili su stvar, sada je
sve u redu! U meuvremenu, re "narativ", prema reniku stranih rei,
znai sledee: [FR. narratif, lat. narrativus] - prianje, opisivanje,
epsko. Tj, dokumenti, na kojima se zasniva miljenje da je Rimsko
-4-
RIMSKA FANTAZIJA
Carstvo postojalo u stvarnosti, su narativni, opisni, epski, ili

jednostavnije - mitovi i legende !!!
Iz toga sledi vrlo jednostavan zakljuak: naa zvanina nauka cinino
nas lae ve nekoliko stotina godina. I to je potpuno mogue, i to ne
samo za istoriju.
Potvrde za to je veoma lako nai. Potrebno je samo da paljivo
pogledamo, ta se prikazuje. Na primer, pretraivanjem u Guglu, upitom
za pretragu "Rimsko Carstvo", imamo mnogo odgovora. Prvi od njih, kao
to smo navikli, je veoma opirna i obimna Vikipedija. Moe se odmah
proitati da je Rimsko carstvo postojalo od 30. do 476 godine nove ere.
Sledi nekoliko mapa Rimskog carstva.
-5-
RIMSKA FANTAZIJA
Dobro pogledajmo datu kartu Rimskog carstva, kao ilustraciju ka lanku

Rome iz enciklopedije Brokhausa i Efrona (ista karta, samo vea http://upload.wikimedia.org/wikiped... ), mogue je u donjem levom uglu
primetiti datum, znatno veeg perioda postojanja "carstva" od 30 pne
do 476 ne. I ta gruba greka ili manipulacija nije jedina.
Evo, ta pie u 5. poglavlju 2. toma svoje neverovatne knjige "Ogledalo
moje due" akademik Nikolaj Levaov:
"... Najzanimljivije je da nikakvog Rimskog carstva u prvom veku nove
ere nije bilo, i za to je mnogo dokaza, poevi sa tim, kako su drsko
savremeni" istoriari "izfabrikovali istoriju starog Rima! Ne, grad Rim
je postojao je u davna vremena, ali nije bilo nikakvog Rimskog Carstva!
I da se uverimo da je to tako i nikako drugaije, samo pogledajmo
realnu mapu stare Evrope, stvorenu 1595.godine od strane svetski
poznatog i priznatog kartografa u srednjem veku A. Orteliusa (slika).
-6-
RIMSKA FANTAZIJA
injenica, da je taj kartograf priznat i visoko cenjen od strane

savremenih istoriara, ne dozvoljava im da ga se odreknu! I veoma je
vano da se razotkriju falsifikatori. Dakle, ovu kartu je A. Ortelius
izradio 1595. godine. I na ovoj mapi je prikazana antika Evropa!
Antika Evropa u odnosu na srednjovekovnu (1595), to znai da ova
karta pokazuje Evropu najmanje hiljadu godina pre stvaranja same
mape! To znai da se na karti prikazuje Evropa ne kasnije od 5-6 veka
nove ere! I ... ta moe da se vidi na ovoj karti? Na njoj nema ni
zapadnog ni istonog Rimskog Carstva !! A prema savremenoj istoriji,
ono bi trebalo da postoji i da napreduje! I ova karta - nije jedina! Bez
obzira koliko su pokuavali tvorci "istorije" da unite sve stvarne
dokaze o prolosti, njima to nije uspelo, iako su to pokuali vrlo jako ... "
I u prolosti, 2008. godine, pronaao je svoj put do ljudi jo jedan
zanimljiv podatak o Rimu i njegovom glavnom simbolu, za dugo uutkavi
"slobodnu" tampu "civilizovane" Evrope:
"Grupa istraivaa sa Univerziteta Salerno predvoena profesorom
Adrianom La Redinom potvrdila je objavljenu 2006. godine
hipotezu restauratora Ane Marije Karubi, da je " Kapitolska vuica
"- simbol Rima - napravljena u 13. veku, a ne u 5. veku pre nove
ere, kako je bilo priznato do sada.
Od 18. veka, kada je "Kapitolsku vuicu" opisao najvei nemaki
istoriar umetnosti Johan Vinkelman, naunici su verovali da je slavna
skulptura rad nepoznatog etruskog majstora. U 19. veku starost
skulpture pokuala su da ospore najmanje dva istraivaa, koji su mislili
da je vuica kasniji srednjevekovni rad, ali njihovi pokuaji nisu doveli
do niega. 2006. godine, Ana Marija Karuba, specijalista metalurgije,
obnavljala je "Kapitolsku vuicu", i otkrila da je skulptura izraena u
celini, a ne iz delova, kao to je bilo uobiajeno u drevna vremena, to
znai da nije mogla da se izradi pre nego 8-10. veka...
-7-
RIMSKA FANTAZIJA
Tu se zanimljivi kola ispekao. U srednjem veku, posle Velike Tartarije

- veliko Sloveno-Arijevsko Carstvo - pretrpelo je nekoliko poraza od
mranih sila, uz pomo "izabranog" naroda otkinuvi od njega zapadne
provincije, itavu istoriju ljudske civilizacije su poeli da falsifikuju i
prepisuju u cilju prikrivanja istine o postojanju i prosperitetu na Zemlji
vie hiljada godina stare napredne civilizacije naroda bele rase. U tom
cilju, palili su knjige, biblioteke i itave zemlje, unitili spomenike
antike i neugodne narode.
Falsifikovali su sve, ukljuujui i brojne novie, koji su navodno
koriteni u "Rimskom carstvu". Istoriari i kolekcionari bez ikakvog
ogranienja i razumevanja stavljaju na sajtove desetine pa ak i
stotine novia, koji su tada bili navodno sredstvo plaanja. Tu se
odmah postavlja nekoliko jednostavnih pitanja:
1. Kako su mogli normalno da se vode bilo kakvi trgovaki poslovi i
finansijske kalkulacije sa takvim obiljem razliitih novia?
2. Kako je mogue napraviti takvo obilje novia za pet stotina godina
pre pronalaska tehnologije kovanja tih novia?
Odgovor na ova jednostavna pitanja, takoe, je jednostavan: sve je
fikcija, a novii su srednjevekovna la!
Na prelazu milenijuma novii su mogli samo da se liju, ali ne i kuju.
Nije bilo potrebne tehnologije. Ali livenje i kovanje - su, kako kau neki
veseljaci, dve razliit stvari. Livenje novca je mnogo tei i dugotrajniji
postupak nego kovanje. Zbog toga, tih novia je bilo vrlo malo.
Ova grandiozna mahinacija sa antikim noviima je bila potrebna da se
potvrde sve prethodne lai o postojanju "Rimskog carstva". Ona je
izvrena u srednjem veku, zajedno sa stvaranjem mita o samoj
"Imperiji" i drugim podjednako ubedljivim "dokazima" njenog
postojanja.
-8-
RIMSKA FANTAZIJA
Uzgred, tokom iskopavanja Pompeje, koja je nestala navodno poetkom

prolog milenijuma, nije pronaen nikakav novac iz nekog razloga.
Objanjenje za to moe biti samo jedno: u nedavno raskopanoj Pompeji,
zasutoj pod pepeo, novii su verovatno naeni. Ali to nisu bili ti
novii, koji su ve predstavljeni javnosti ranije od strane naunika
falsifikatora. Dakle, oni su bili sakrivani, ili ee, nemilosrdno
unitavani ...
Takoe bih eleo da pomenem ovde brojna dela akademika A.T.
Fomenka i G.V. Nosovskoga. Oni su matematiki dokazali postojanje
brojnih falsifikata istorije, poinjenih u srednjem veku, kada su birani
"sigurni" dogaaji i malo promenjeni pripisvani stvarnim i izmiljenim
zemljama, kulturama i epohama. Tim izmiljotinama su zamenili i sakrili
pravu istoriju mnogih drava. To je tipino za izmiljanje i "Rimskog
carstva".
Ovde je mali fragment 1. toma njihove veoma informativne knjige
"Rusija i Rim. Da li pravilno razumemo istoriju ":
"... Pogledajmo ovde podudaranja - koja su posledica statistikog
prikrivanja carstva Rimsko-Germanske imperije 10.-13. veka n.e. Broj
posle imena vladara pokazuje trajanje njegove vladavine, u godinama.
Izrailjski i judejski carevi (po bibliji) - rimski imperatori
1. Jerovoam prvi - 22 godine - Konstantin prvi (nakon pobede nad
Maksencijem) - 24 godine (313-337)
2. Nadav - 2 godine - Konstantin drugi - 3 godine (337-340)
3. Vaasa - 24godine - Konstancije drugi - 21 godina (340-361)
4. Ila - 2 godine - Julian 2 godine (361-363)
5. Zami - manje od 1 godine - Jovian - manje od 1 godine (363)
-9-
RIMSKA FANTAZIJA
6. Amrij 12 godina - Valentinijan - 11 godina (364-375)

7. Ahab (sa njim je bio veliki prorok Ilija) 22 godine - Valent (sa njim
je bio Sveti Vasilije Veliki) - 14 godina (364-378)
8. Ahazija 2 godine - Gracian - 4 godine (379-383)
9. Joram 12 godina - Valentinijan drugi - 13 godina (379-392)
10. Jehuj i prorok Jelisije 28 - Propusk (ili Alarih i Jovan Zlatousti - 25
godina (378-403 ili 32 godina (378-410)
11. Joahaz 17 godina - Feodosije - 16 godina (379-395)
12. Joa 16 godina - Arkadij - 13 godina (395-408)
13. Jerovoam drugi 14 godina - Honorius - 28 godina (395-423)
14. Zaharija - manje od 1 godine (6 meseci) - Konstancije trei - manje
od 1 (7 meseci) (423 godina) (421 godina)
15. Solom - manje od 1 godine (1 mesec), Joan - manje od 1 godine (2
meseci)
16. Meucarstvo 24 godine - meucarstvo-nadzor 21 godina (423-444)
17. Menahem - 10 godina - Valentinijan trei 11 godina (444-455)
18. Fakij 2 godine - Petronije Maksim - 1 godina (455-456)
19. Fakej 20 godina - Recimer 16 godina (456-472)
20. Anarhija 2, 6, 9 godina (tri opcije) - Anarhija - 3 godine (472-475)
Sada je vreme da postavimo davno nereivo pitanje: kome i zato je sve

to bilo potrebno?
- 10 -
RIMSKA FANTAZIJA
Danas, pouzdan odgovor na ovo pitanje je ve poznat: to je bilo

neophodno drutvenim parazitima (mranim silama) kako bi
transformisali zemaljsko stanovnitvo u bezumne robove - zombije - i
koristili ih sve dok na svetu ne nestane prirodnih resursa.
Najozbiljnija i obrazloena potvrda za ovo se moe nai u knjizi
Nikolaja Levaova "Rusija u zakrivljenim ogledalima." A mi emo dati jo
mali dokaz istinite prie iz lanka Viktora ipilova "iveti na Midgard
Zemlji":
"... Meu gradovima iji su osnivai Etrurci, bio je Rim. Tu je izgraen
moan sistem za navodnjavanje ( Kloaka Maksima), pomou koga je
osuena malarina movara izmeu sedam brda, gde su boravila
primitivna plemena Sebena, Latina i drugih Italika. Po uspostavljanju i
jaanju monih odbrambenih zidova Rima, Etrurci su tamo vladali. Prvi
kralj Rima je Tarkvini Drevni, onda Servije Tulije, zvani Masterna, a
poslednji - Tarkvinije Ponosni. Legenda o Romulu i Remu, koje je
navodno uzgojila na tom mestuu vuica, nema injenini osnov.
Iz raznih razloga, narodi Sredozemlja su bili potpuno istrebljeni u
borbama protiv okupatora i predati zaboravu. Ni drevni osvajai, ni
njihovi usluni savremeni "istoriari" nisu bili u stanju da trajno izbriu
iz istorije seanje o monom mediteranskom narodu. Geografska imena,
ruevine gradova, inenjerske konstrukcije, jo uvek u upotrebi, i na
kraju, proizvodi etrurskih umetnika su opipljivi dokazi za to "
U zakljuku naa mala napomena, radi potpune slike, mali fragment 39.
poglavlja 1. toma zaista izuzetne knjigae Svetlane Levaov
"Otkrovenje":
"... Merovinzi su severni Rusi, koji su doli da naue slobodne Franke,
vojnom umeu, vladanju zemljom, politici i nauci (kao to su radili i u
svim drugim zemljama, za dobrobit drugih i uenje ivih ljudi). I oni su
- 11 -
RIMSKA FANTAZIJA
se pravilno zvali - Miravingli (Mi-Ra-u-Inglija, Mi, deca Ra, koja nose

svetlost svoje prvorodne Inglije). Ali, naravno, onda su tu re, kao i
mnogo toga drugog, "pojednostavili" ... i ona je poela da zvui kao
"Meroving". Tako se stvara nova "istorija", u kojoj se kae da ime
Merovinga, kralja Franaka, potie od imena - kralja Franaka Merovija.
Iako ime kralja Merovija sa tim nikakve veze nema. Osim toga, kralj
Merovij je bio trinaesti od kraljeva Merovinga. I logino je, naravno, da
se cela dinastija zove imenom prvog kralja, zar ne? Tako, kao i druge
glupe legende o "morskim udovitima", koja su, navodno rodila svetlu
Meroving dinastiju. Oigledno, Tamnima se moglo, da ljudi ne znaju
znaenje imena vladajue dinastije Franaka. Dakle, oni su pokuali da ih
brzo preimenuju i pretvore u "slabe, nesrene i mizerne" kraljeve,
laui o svetskoj istoriji. Merovinzi su svetla, inteligentna i nadarena
dinastija severnih Rusa. Dobrovoljno su napustili svoju veliku domovinu i
meali svoju krv sa viim dinastijama savremene Evrope, da bi se iz toga
rodili novi moni magovi Roda i ratnici, koji su mogli da mudro upravljaju
dravama i narodima koji su naseljavali u to vreme, polu divlju Evropu.
Oni su bili divni magovi i ratnici, mogli su da lee bolesne i ue
dostojne. ... "
Ova knjiga je jedinstvena u svojoj vrsti, zbog odreenih sposobnosti i
mogunosti koje koristi autor u pisanju. Informacije sadrane u knjizi
su neprocenjive, posebno za nas, ljude, koji jo ne moemo sa
sigurnou da razlikujemo istinu od lai, a koji obino verujemo svemu
to su rekli i ime nas hrane vlasti iz ruku svojih "naunika".
- 12 -
RIMSKA FANTAZIJA
2.Izvori znanja o Rimskom Carstvu....

Vidno je primetno da postoje veliki problemi istoriografa da daju
verodostojnost rimskom carstvu..u nastavku su neki od njihovih
pokuaja.....
Prvi rimski analista je bio Fabio Pikt, koji je iveo u toku drugog
punskog rata, i pisao na grkom. Ni njegovi anali, ni spisi nainjeni od
analista nakon njega nisu stigli do nas; tradicionalna istorija Rima je
utemeljena skoro iskljuivo na uvenom radu Tita Livija, sjedinivi 142
knjige kao rezultate rada svojih prethodnika.
Prva dekada (desetak) ovih knjiga sauvano je i obuhvata istoriju Rima
od njegovog osnivanja do potpunog osvajanja Italije (295 godine pne).
Zajedno sa Livijem u Rimu iveo je grki retoriar Dionisije od
Halikarnasa, koji je napisao za upoznavanje svojih zemljaka sa Rimom
"Arheologiju", tj, najstariju rimsku istoriju u 20 knjiga, od kojih su
preivele prvih 10 - od poetka Rima do decemvirata.
Izlaganje Dionisa je opirno, kao rezultat retorikih argumenata i
govora, ali daje malo znaajnog. Dok se kod samog Livija ponekad skriva
kritiki stav prema svom materijalu, njegov tekst ispoljava kanonski
autoritet kod potomaka, tako da je ak i dolazak Eneja iz Troje u Lacio
dugo prihvaan od strane svih kao nesporna istorijska injenica.
Osim nekih povremenih primedbi od strane humaniste Lorenca i
Periconija, kritiki odnos prema Liviju i rimskoj istoriji zapoinje tek
Viko (1668-1744), pod uticajem njegovih filozofskih konstrukcija.
- 13 -
RIMSKA FANTAZIJA
Karta centra Rima za vreme Rimskog carstva
Kritika istine (del vero) je bila za Vika u prouavanju univerzalnih

zakona razuma.
Ustanovljava tri faze u kulturnom razvoju naroda - religioznu, herojsku
i demokratsku - Viko smatra jednim od znakova herojskog doba
dominaciju poezije, zbog ega su ljudi tog doba mislili u poetskim
obrascima, a istorijske linosti ovog perioda su nita drugo nego vrsta
ili personifikacija istorijskog procesa :. tako na primer, Romul
personifikuje ideju osnivanja grada.
I kako Viko dovodi herojsko doba kod rimljana na isteku 5. veka od
izgradnje grada, i on je poeo da daje pouzdanost istoriji Rima samo u
epohi punskih ratova.
Do istog rezultata je, ne znajui za Vika, i ne na osnovu filozofskih, ve
skeptinih osnova, stigao je francuz Bofor u svom "Rasuivanje o
nepouzdanosti prvih pet vekova rimske istorije" (1737). Bofor odrava
- 14 -
RIMSKA FANTAZIJA
ideju, da je tradicionalna istorija Rima liena stvarnih fakata: po

priznanju samog Livija, drevni spomenici rimske istorije su uniteni
tokom spaljivanja Rima od strane Gala. Ako su neki spomenici i preiveli
tu epohu, tada su se rimski istoriari, kao to je dokazao primerima
Bofor, malo interesovali u dokumentovanim izvorima i spomenicima, a
esto nisu mogli ili nisu znali da ih koriste, ne znajui drevni jezik.
U osnovi drevnosti rimske istorije je vrlo malo dokaza. Oni su uglavnom
- plod ambicija poznatih rimskih porodica, veliajui na nadgrobnim
reima slavu svojih predaka i unosei u svoj rodoslov izmiljene
trijumfe i uspehe.
Naunokritiki razvoj rimske istorije je zapoeo Nibur, koji je iveo u
eri procvata klasine filologije u Nemakoj. On je strasno voleo tu
nauku, kao sredstvo da se pronikne u klasinu antiku, prema kojoj se
odnosio sa entuzijazmom, videi u njoj ostvarenje najviih ljudskih
ideala u sferi misli, umetnosti, politike i etike. On je zvao istoriju
"posrednik venosti," koja nas zbliava sa delima duha i podvizima
najplemenitijih antikih naroda, "kako ne bi bilo ponora vremena izmeu
nas, i obezbeujui nam puno uivanje saznanja naeg identiteta sa
njima." Nibur se odnosio sa nepotovanjem prema naunoj tehnici u
filologiji jer zahvaljujui njoj, ne beremo "mudrost i veliine dua
najboljih ljudi iz davnina, ne oseamo i ne mislimo kao oni." Sa takvim
pristupom Nibur ne bi mogao, u odnosu na rimsku istoriju, da se odnosi
sa skepticizmom: on je stremio ka tome, da pobije tradicionalnu rimsku
istoriju sa pozitivnim znanjem o njoj, a sanjao je o tome, da na licu
mesta proveri esto pogrene prie prolosti Rima i ustanovi kako je to
bilo u stvarnosti. On je eleo da nastavi rad Livija, ali bolje i punije.
Nibur je verovao, da na raspolaganju savremeni istoriari antike imaju
mnogo krhotina, koje zahtevaju tumaenje. Otkrio je jo kao dete da
ima veu sposobnost da ispravi ili dopuni oteene tekstove antikih
- 15 -
RIMSKA FANTAZIJA
autora. Nije ni udo da su mu pripisivali istoriari poseban njuh,

posebnu sposobnost da pogodi prolost, i kao umetnik, dopisivao je
nedostajue u nastradale istorijske slike. Rimska istorija se zasniva na
pretpostavkama Nibura, ponekad briljantnim, uvek divnim i sa razlogom
za razmiljanje. Glavna meu ovim hipotezama je misao Nibura o
epskom poreklu drevne rimske istorije. Jo je Periconi ukazivao na
epiku Rimljana; kod Vika su epski elementi igrali znaajnu ulogu;
nezavisno, Nibur je otkrio u prii Livija sled rimskog epa. Nibur je
pretpostavio kod rimljana, ne samo kao epske pojedinane careve, ve i
itav ep Tarkvinija; epsko delo, po Niburu, nastavilo se nakon carskog
doba, skoro do poetka istoriografije, kada je u nju bila ukljuena
literatura, pozajmljena iz grkih epova. Na osnovu ove pretpostavke,
Nibur je priznavao istoriju rimskih careva kao ep, pomean sa poetskom
fikcijom, i otkrio da je ak mogue povratiti celu i koherentnu priu.
Od poetka republike - ili, tanije, secesije plebejaca na svetu planinu
- Nibur je zapoeo istorijski period Rima, tj, period , potven
savremenim njemu pisanim spomenicima. Nibur je itao slubene spise,
svete knjige razliitih svetenikih fakulteta i anale, liste konzula
voene od poetka republike; u svetenikim knjigama je sauvano
seanje na mnoge dogaaje koji su bili relevantni za aktivnosti
svetenika. Nibur veruje, da su imena patricija, koji su sklopili dogovor
sa plebejcima na svetoj planini, sauvana u svetenikim knjigama, i na
toj osnovi, tvrdi da su imena patricijskih amasadora 493 pne nama
poznata, kao i imena diplomata koji su potpisali Vestfalski mir 1648.god.
Nibur se vie oslanjao na anale. U Rimu je bilo anala, pod nazivom veliki
(maksimi). Ti anali su nastali iz godinjih zapisa na drvenoj, ofarbanoj u
belo (album) dasci, izloenoj na forumu starijih pontifeksa (Pontifex
maximos). Prema Ciceronu, ti zapisi su od samog poetka Rima. Ako je
to sluaj, rimska istorija bi imala ispod sebe vrsto tlo. Ali Nibur je
obratio panju na drugo mesto Cicerona, u radu "Republika", iz kojeg je
- 16 -
RIMSKA FANTAZIJA
vidljivo, da se prvo svedoenje pomraenja sunca u analima odnosi na

354 pne.; ostala, jo ranija, su izraunata pomou astronomije. Otuda
je Nibur zakljuio da su veliki anali sauvali samo vreme galskog
pogroma, tokom kojeg su drvene daske verovatno izgorele u kui
Pontifeka. Meutim, po analogiji sa srednjovekovnim analima, Nibur je
predpostavio postojanje u Rimu i privatnih anala porodinih hronika, sa
samog poetka republike. Takvi anali bi mogli biti sauvani u kuama
plemstva na Kapitolu, koji nije bio spaljen, a podaci u njima sauvani bi
inili okosnicu antike rimske istorije; sve u njenom ivotu, sve u emu
je njena snaga, sve to joj daje povezanost, preneeno potomstvu.
Nibur je predpostavio, da su neki odlomci iz drevnih anala ouvali
autentian tekst Livija.
Ova dva izvora istorije, zapisana - i govorna hronika - epska, tekla su
odvojeno, dok ih nije sjedinio Fabius Piktor. Takva tanka teorija
istoriografije, je sluila kao stub rimske istorije Niburu. Prva od
njegovih osnova, hipoteza o epskom elementu rimske istorije - je prola
kroz ozbiljne naune kritike veglera. U prvom tomu svoje knjige,
objavljene 1853. godine, vegler je bio sledbenik poznate tjibingenske
kole, gde je postavio temelje istorijske kritike novozavetnih knjiga. Sa
istorije crkve, on je preao na rimsku istoriju. Na osnovu kritike
analize dokaza o istorijskim pesmama rimljana i na proceni karaktera
ljudi, vegler je odbacio hipotezu o postojanju epa u starom Rimu; ali
negira poeziju rimljana, on je ukazao na istoriju rimske narodne
umetnosti druge vrste, koja se ne zasniva na fantaziji, ve na
refleksiji. vegler je video u brojnim mitovima i istorijskim legendama
etioloki rad, koji je imao za cilj da objasni poreklo poznatog obreda,
istorijskog spomenika, govora ili imena. Ova objanjenja se nisu uvek
zasnivala na kontinuitetu istorijske tradicije, ali u svakom sluaju
izraavaju ideje starih rimljana o istorijskoj prolosti, ili njihovom
nainu ivota i stoga su dragoceni materijal za istoriare. Hipotezu
- 17 -
RIMSKA FANTAZIJA
Nibura je o ranoj annalistici kod rimljana vegler je usvojio. Iz te

perspektive, vegler je smatrao moguim da sa svoje strane ponovo
stvori izgubljenu za nas istoriju starog Rima i celu prvu knjigu obimne
istorije posvetio je epohi careva. Zbog prerane smrti autora ovaj
izuzetnan rad je doveden samo do Licinijevih zakona.
Gotovo istovremeno sa veglerom i pod istim naslovom stigle su dve
"studije o pouzdanosti rane rimske istorije": jedna nemca Brekera - u
korist autentinosti, druga britanaca sir Dord Kornval Luisa - u
ultrakritikom duhu. Breker se vratio na donburovsku taku gledita;
on je nabrojao i vreme careva u istorijskoj eri; novo je, da je Servije
Tulije dao rimljanima optenarodne skuptine, to je bilo u njegovim
oima pouzdano, kao parlamentarna vlada pod Ludovik-Filipom, a bitka
kod Regilskog jezera je podjednako dobro svedoena injenica, kao
bitka kod Vaterloa. Ubedljivije moe zvuati njegov argument u prilog
autentinosti rane republikanske istorije. Njegov glavni argument je
pozajmio iz analogije sa nemakom istoriografijom. Breker je istakao,
da naunici naeg doba znaju bolje udaljeniju od njih epohu
Hohentaufena, nego to znaju svoju istoriju, na primer, reformaciju,
delimino zato to je od tada otkriveno mnogo istorijskih spomenika,
delimino zbog toga, to je zahvaljujui naunoj kritici, istorijski
materijal razvijeniji. Isti progres u istoriografiji Breker je prepoznao i
kod rimljana, tako da, na primer, Livije je mogao biti po arheolokim
istraivanjima Varona, najbolji poznavalac antike, bolji od Fabiusa
Piktora ili Pizona. Rast i razvoj rimske istoriografije od Fabiusa do
Livija ne moe da se ne prepozna kao injenica, ali Breker nije ni
pokuavao da dokae da je ta evolucija postigla pravac veeg
kredibiliteta i nije pratio vetako ukraavanje i ispunjavanje praznine
u antici. Najslabija strana argumentacije Brekera je ta, to stalno
govori o drevnim spomenicima, koji su bili na raspolaganju rimskim
- 18 -
RIMSKA FANTAZIJA
istoriarima literarnog doba, on nije preuzeo dunost da istrai

detaljno ta su ovi spomenici i koji je njihov istorijski znaaj.
D. K. Luis, poznat i kao dravnik i kao naunik, govorio je protiv uticaja
Nibura, smatrajui da je on izazvao veliki broj sukobljenih pogleda, u
ijem je rezultatu rimska istorija u stalnom pokretu, ali se ne pomera
napred. Glavnu greku Nibura i njegove kole, Luis vidi u tome, da se on
odnosi prema rimskoj istoriji voen znacima neke vrste "unutranjih
dokaza", da istina u istoriji ne moe biti ustanovljena drugaijim
putem, nego kao u drugim naukama, naime, tajanstvenim njuhom
istoriara. Luis se protivi tom uslovu, da istoriari primenjuju prema
antici iste tehnike i metode, kojima se rukovode i sudovi - a to je uslov
da su dokazi doli od oevidaca. Luis se osvre na Bejla, nalazei, da je
razlika izmeu poverljivog svedoka iz prve ruke i dokaza, velika kao
razlika izmeu pravih i krivotvorenih novia. Provera sa take gledita
tog principa rimske istorije i ini glavni zadatak rada Luisa. Dokazujui,
da rimljani nisu imali do vremena cara Pira istorijske podatke,
zasnivajui se na savremenim dokazima, Luis je doao do zakljuka da
se rimska istorija mora smatrati nevaeom do doba careva On je
podvrgao pitanju, da li su raspolagali rimljani, u nedostatku dokaza
savremenika, bilo kojim drugim izvorima, kojima se daje vrednost
tradicionalnoj rimskoj istoriji, i tim povodom podvrgava negativnoj
kritici hipotezu Nibura o rimskom epu, i njegovu veru u vanost usmene
tradicije. Luis pokuava da dokae da se seanje na vane dogaaje
skladiti u seanju naroda, u nedostatku pisanih dokaza, preko usmene
tradiciji ne vie od 100 godina, a samo u veoma retkim sluajevima - do
150 ili 180 godina, tako da je jo uvek mogue pretpostaviti, da je Fabio
Ciktor znao, zahvaljujui predanju, o spaljivanju Rima od strane Gala,
ali ne vie od toga. Luis se snano protivi i protiv metode Nibura protiv upotrebe u istoriji hipoteza, kojima Nibur ispunjava prazan okvir
po svojoj slici. Luis doputa hipoteze samo u prirodnim naukama, gde
- 19 -
RIMSKA FANTAZIJA
one mogu da se testiraju eksperimentima. On insistira dalje na

potpunoj analogiji zadataka istoriara i suda, koji odbija da sudi, kada
on pri ruci nema oevidaca. Zbog ukupne nepouzdanosti drevne rimske
istorije, istraivai, prema Luisu, bi trebalo da odustanu od besplodne
potrage za nepostojeim predmetima, i ne pokuavaju da trae blaga,
unitena vremenom, da posvete svoju aktivnost pouzdanijoj eri rimske
istorije.
Kroz Luisa, kritiki princip je naao sjajnu potvrdu u uvenoj rimskoj
istoriji Momsena. Osloboen istovremeno od pisanja Luisa (1855), u
prvom tomu svoje istorije Momsen uti o epohi careva, a istoriji
republike do decemvirata, opisanoj od strane veglera na 700 strana,
posveuje samo malo vie od jedne stranice. U sledeem izdanju
Momsen je otiao jo dalje u skepticizmu, priznajui da se naveden
Polibijev drevni sporazum izmeu rimljana i kartaginjana ne odnosi na
prvu godinu republike, ve na mnogo kasnije vreme. U svojoj popularnoj
napisanoj istoriji Rima Momsen je ukratko objasnio svoje vienje
rimske istoriografije, ali kasnije se razvio dalje u velikom broju
kritikih studija ( Romische Forschungen). Nainjui pouzdanu
istoriju Rima dva veka posle Nibura, Momsenu nije potrebna hipoteza o
postojanju kod rimljana privatnih anala i izjavljuje, da takvim analima
nema "traga". Polazna taka u rimskoj analistici za Momsena su slubeni
zapisi: koji su ispravno ukazali na blisku vezu izmeu rimske hronike sa
kalendarskom, za koju su odgovorni pontiji. Njihovi kalendari sadre u
sebi ukaze suda i ostalih dana (dies fasti): iz tih listova do danas su
stigli, tano vreme, spisak godina, oznaavajui imena konzula, to
objanjava, da slubeni spisi daju spiskove konzula, a zatim i drugih
magistrata . U tim spisima, kako Mommsen veruje, pontiji su pisali
kratke vesti o velikim dogaajima svog vremena, i na taj nain su
nastali prvi anali, kao to su u srednjem veku hroniarska dela
evoluirala u manastirima iz kratkih beleki, pripisujui ih uskrnjim
- 20 -
RIMSKA FANTAZIJA
ploicama, koje su napravljene 20 godina ranije. Iz slubenih spisa

formiralo se tokom vremena pravilno voenje propisane evidencije koju
Momsen naziva liber annalis. Pravilna hronografija nije mogla nastati u
Rimu pre drugog samnitskog rata (326-304 pne), jer su samo iz tog
vremena poznati dani stupanja na dunost magistrata. Meutim, ak i u
ovom vremenu analistikog materijala je bilo veoma malo, to je
Momsen potvrdio ukazivanjem na suprotnosti izmeu vesti Livija o
pohodu rimljana protiv samnitijana i neoborivog dokaza drevnog
rimskog natpisa na sauvanom sarkofagu jedne od linosti samnitskih
ratova, konzula Lucija Kornelija Scipiona Barbata. Iz raznih
istoriografskih istraivanja Momsen posveuje posebnu panju svom
istraivanju o Korneliju i njegovoj analizi tri najstarija politika
procesa u Rimu. U ovim istraivanjima, Momsen ne samo da razbija
tradicionalnu legendu, ve i pokuava da objasni kada i kako je nastala.
On pokazuje, da je pria o agrarnom zakonu Sp. Kasija, koga vegler
naziva prvom istorijskom linosti u Rimu, fikcija, a da su procesi protiv
Sp. Kasija, Sp. Melija i Manlija - plod "etioloke gipkosti" epohe, kada
rimski demagozi sprovode svoje agrarne i frumentarne zakone. U
odnosu ka antici i autentinosti injenica je vano istraivanje
Momsena o rimskm cognomina, iz kojih sledi da je obiaj da se daju
nadimci - prilino novijeg datuma i da, stoga, takav cognomina, kao
Regillensis, ukazuje na kasniju prepravku injenica.
- 21 -
RIMSKA FANTAZIJA
3. Zaboravljeno izgubljeno znanje .

uvene rimske vile, zgrade visoke klase, datiraju sa poetka prvog
milenijuma nove ere, i mogu se nai gotovo svuda. U Evropi, severnoj
Africi, maloj Aziji, Bliskom Istoku, na Balkanu. One - nisu samo velike
kue, to su dobro dizajnirane, visoko sofisticirane i paljivo izgraene
inenjerske konstrukcije, koje obino ukljuuju jo nekoliko prateih
delova, vodovod, kanalizaciju, kupatila sa podnim grejanjem, puteve, itd.
Pa ipak, gde smo ranije videli u rimskoj mitologiji svastiku? Postoje
brojne fotografije, na kojima su jasno vidljivi vedski (arijevski) simboli,
koje krase gotovo sve sagraene vile, koje bi bilo korektno nazvati
vedskim vilama, a ne rimskim! Slike su materijalni dokazi!
To nisu mitovi i legende ve su to poznate i dosta precizno datirane
antike graevine, superiornije na mnogo naina od dananjih modernih
evropskih "kreacija". Nivo umea izgradnje tih vila od pre 15-20 vekova
u mnogim aspektima je nadmaio dananji! I to je znaajni dokaz da pre
2000 godina nai preci nisu iveli na drveu, kao to pokuavaju da nas
ubede nai prijatelji, ve su posedovali znaajno znanje i tehnologiju
koja danas nije dostignuta! Dva su razloga, zbog kojih znanje,nauka i
tehnologija mogu biti zaboravljene:
1. namernim unitavanjem naunog znanja i njenih nosilaca zbog verskih
ili politikih ciljeva. Ovo moemo videti na primeru hrianske Evrope.
Kineski carevi su takoe masovno spaljivali knjige koje su smatrali
tetnim. (U Rusiji, Romanovi i crkva su uradili istu stvar)
2. Unitavanje napredne civilizacije, kao rezultat neke katastrofe.
Primer - Mohendo Daro; on sigurno nije jedini primer. tavie, ak i
ako je nauno znanje sauvano za potomstvo, a ljudi nisu dovoljno
razvijeni da ga koriste - moe da nestane i sluajno. Na primer, u
drevnom Istonom Rimskom carstvu nauni i knjievni tekstovi su
- 22 -
RIMSKA FANTAZIJA
uvani u biblioteci u Carigradu. Ova centralizacija je bila pogubna:

biblioteka je izgorela 1203. tokom napada krstaa na Carigrad. To se ne
bi desilo da knjievni spomenici nisu samo jednostavno leali u
biblioteci, da su itani i koriten i da su napravljene kopije.
Veruje se da su stari rimljani bili ti koji su imali iroko znanje iz oblasti
arhitekture i urbanizma. U stvari, oni su bili samo korisnici. U 1. veku
nove ere su imali kue sa 6 spratova. Opet, evropljani su to nauili tek u
19. veku. Naravno, visoki tornjevi su graeni i u srednjem veku, ali je
njih mnogo lake izgraditi od zgrada velikih povrina. Kupola Panteon u
Rimu, ima prenik od 41 metra. U srednjem veku, evropljani nisu znali
da izgrade kupolu; tek u renesansi pojavljuje se mala kupola od 15-20
metara, a tek na kraju 18. veka u izgradnji kupola evropske arhitekte
su dostigle nivo iz doba od pre i za vreme rimskog carstva. Nivo koji su
rimljani imali u graevinarstvu, a i u mnogom drugim oblastima nauke,
mogu zahvaliti samo Tireniji, kako su je Grci zvali, u stvari Etruriji,
civilizaciji vedske tradicije, koju su ti isti rimljani prisvajali sebi.
Nakon to su i poslednji etrurski znalci nauke i umetnosti nestali,
nestalo je i umee rimljana, a nakon svrgavanja dinastije Meroving,
poele su polako da propadaju banje i kupatila, kao i kultura njihovog
korienja! Drevnorimska zdanja, izgraena nakon usvajanja
hrianstva, pokazuju mnogo primitivniju graevinsku tehniku u odnosu
na vrhunac rimskog carstva. Hrianske bazilike su bile kopije jedna
druge, sastojale su se od mnogih ponavljanja i nemaju kupole. Neto
bolji sluaj je bio u Istonom Rimskom carstvu, ali ni tamo graditelji
nisu imali tane metode obrauna. Zgrade su graene nasumice. Kupola
katedrale Sofije u Carigradu u toku izgradnje, pala je nekoliko puta; na
kraju su napravili manju u odnosu na prvobitni projekat, i sa velikom
razlikom u sigurnosti. Iz istog razloga, pravoslavne crkve su graene sa
mnogo malih "kupola", koje su se mogle graditi bez ikakvih prorauna.
- 23 -
RIMSKA FANTAZIJA
Razlog za neuspeh, je dobro poznat: pri graenju hrianskih crkvi

unitena je veina naunih i filozofskih dela. Biblioteku u Aleksandriji
su prvi put spalili fanatini hriani. Graditelji u poslednjim vekovima
Rimskog carstva i ranog srednjeg veka nisu znali za proraune za
izgradnju naselja; oni su ili kopirali elemente ranijih objekata, ili su
gradili iz hira, na sopstveni rizik. U 9.veku je dolo do znaajnog
dogaaja za celu srednjovekovnu arhitekturu: u Francuskoj u jednom
od manastira je otkriven drevnorimski traktat - rasprava "O
arhitekturi". Posle prouavanja ove rasprave, srednjovekovni graditelji
ponovo su nauili da grade ramove zgrada, to je dovelo do pojave
novog stila - Gotskog. Zapravo su u to vreme nastale tajne loe zidara,
zatim pretvorene u masoneriju. Samo na osnovu tog jednog traktata,
loe zidara nisu imale znanja za neto vie od graditeljstva. Postavlja se
pitanje, ta je sve od starih znanja pronaeno u tom Francuskom
manastiru, a to je irokogruda sveta crkva uvala, ne znajui kakvo
znanje se krije kod nje. Sigurno mnogo vie od prostog slaganja cigli.
Imajui informacije sadrane u raspravi "O arhitekturi", mogli su da
- 24 -
RIMSKA FANTAZIJA
smanje trokove izgradnje za skoro 10 puta - od utede kamena i

savrenije tehnologije. Samo jedno nisu mogli da shvate srednjovekovni
graditelji u raspravi "O arhitekturi": kako izgraditi kupolu? Ako je
Gotiskim zdanjima potrebno za obraun samo etiri matematike
operacije, za izraunavanje kupole nuno je znati raun kvadratnog
korena. Ako su drevni rimljani bili u stanju da izgrade ove "kupole", kao
i da mnoe i dele, u srednjem veku pojam korenovanja je odavno bio
zaboravljen. Njega su se setili zahvaljujui Univerzitetu u Kordobi,
koju su osvojili Arapi. U muslimanskom svetu u tim vremenima nauka je
bila daleko naprednija nego u Evropi. Iz jednostavnog razloga. Njihova
religija nije sakrivala znanja prethodno prisutne razvijenije vedske
civilizacije, za ta postoji puno dokaza. Tako da je njihovo znanje jo
uvek bilo dostupno, a ono to je najvanije osim to su ga prisvajali,
niko ga nije skrivao.Tada hrianska crkva vie nije mogla da priutiti
sebi da gui bilo kakva znanja: Hriane su posvuda ugnjetavali Arapi i
Turci, i nauka i tehnologija su bile potrebne za rat. Nauna dostignua
vie nisu skupljala prainu u manastirima, i poela su da se koriste sa
poetkom renesanse i u samoj Evropi.
- 25 -
RIMSKA FANTAZIJA
4. RIMSKO CARSTVO U BRITANIJI

Majstori savremene istorijske "nauke" paljivo nas ue, da su zli i
ratniki rimljani osvojili Britaniju u sredini 1. veka ne, a poetkom 5.
veka otili odatle. Zvanino ova pseudonauna fikcija zvui ovako:
sistematsko osvajanje Velike Britanije od strane Rima je poelo u 43.
godini ne (skoro ceo vek posle pohoda Julija Cezara 55. i 54. godine pre
nove ere.) i slavodobitno je zavreno do kraja 60-ih godina. Osvajanje
je bilo osigurano sistemom utvrenih naselja ( "rimski logori") i vojnih
puteva, a du severne granice izgraeni su "rimski bedemi." Lokalna
plemena (Britanaca, Kelta, Pikta) estoko su pruala okupatoru otpor,
podizali ustanke, jedan za drugim, koji su uspeno bili potisnuti od
strane rimljana, i "rimska civilizacija se brzo irila" po Velikoj Britaniji.
Od kraja 3. veka poeli su prepadi saksonskih plemena, a na poetku 5.
veka (419) rimljani su napustili Britaniju.
Na osnovu ove "naune" informacije o "brzoj i sveprisutnoj" "rimskoj
civilizaciji", "rimljani" su postojali svega nekoliko vekova. Tj, ele da
nas ubede da je rimska vojska, pre 2000 godina, dola do krovitog
kamenitog ostrva, poela mahnito da gradi sve to joj je potrebno za
stvaranje i dugorono postojanje visoko razvijene civilizacije! I,
najgluplje, uveravaju nas da su sve ovo poeli da grade vojnici! Nisu
gradile arhitekte, ve vojnici ratnici, obueni da ubijaju i unitavaju!
Ove zanatlije su navodno uspele da stvore pravo UDO! Pogledajmo na
karti, gde su sve oznake "rimskih" objekata - "rimski" gradovi, "rimska"
vila "rimska" kula, "rimski" vodovod i tako dalje.
- 26 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mapa Britanije sa rimskim objektima
- 27 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mapa rimskih puteva u Britaniji
Impresivno, zar ne?
- 28 -
RIMSKA FANTAZIJA
A evo ta kau neke zvanine statistike. Tokom ovog perioda, "rimljani"

su imali vremena da izgrade u skoro celoj Britaniji 2000 milja ili 3218
kilometara (engleska milja = 1609 m) visokokvalitetnih puteva, ijoj
izgradnji su se posvetili veoma temeljno. Oni su napravili veoma
detaljna geodetska merenja i katastar (!) i napravili skoro savreno
prave puteve sa jednog punkta na drugi, pri emu su ovi punktovi
udaljeni na desetine ili ak stotine kilometara. Prvo su graditelji
odmeravali marutu, onda probijali du nje dva paralelna jarka na
unapred odreenoj udaljenosti jedan od drugog -. 2,5 ... 4,5 m. Zatim su
uklanjali zemlju izmeu rovova do tvrde osnove ili do dobrog sloja tla
(dubina iskopa moe biti do 1.5 m). A onda u nastalom rovu slagali sloj
grubog kamenja, na njega - sloj ljunka, privrenog vezujuim
rastvorom, zatim sloj zacementiranih malih delova lomljenog kamena, i
na kraju, poploavali put velikim kamenjem. Tj, "rimski" put - nije samo
ugaena i kompaktna zemlja. To je sloena inenjerska konstrukcija,
iji kvalitet i trajnost daleko prevazilaze sve to moemo da gradimo
danas!
Oigledno je, da su "rimski" graditelji znali mnogo o svom poslu, jer
neki putevi koji su izgraeni pre oko 2.000 godina, savreno su ouvani
do danas! Ali sve to se gradilo rukama, bez bagera, buldoera,
grejdera, dampera, finiera i drugih komplikovanih maina, zahvaljujui
kojima su dananji putevi, izgraeni tano na istim principima, ali su
zato neverovatno skupi, i moraju da se stalno popravljaju uz vrlo veliki
dodatni novac!. .
- 29 -
RIMSKA FANTAZIJA
Rimski put u okolini Manestera (Blackstone Edge, near Manchester)
Pored puteva, na svakih 10-15 km izgraene su du "rimskih" puteva

ureene stanice za promenu konja, a na udaljenosti od 25-50 km jedne
od drugih kafane, koje su pruale putniku sto, krevet, negu konja i
manje popravke "transportnog" sredstva. Povrh toga, na putevima,
esto na glavnim, postavljeni su stubovi, od kojih svaki predstavlja
kameni cilindrini stub visine od 1,5 do 4 metra, postavljen na kamenoj
kvadratnoj osnovi. Svaki "stub" je teak u proseku oko dve tone. Pored
toga, ukazuju na udaljenost do najblieg naselja, i na njima mogu da se
proitaju informacije o tome ko i kada je izgradio put i kada je ovaj
kamen podignut na njemu.
- 30 -
RIMSKA FANTAZIJA
Rimski stub na putu
- 31 -
RIMSKA FANTAZIJA
Svaki normalan ili ak samo racionalan ovek e shvatiti da su izgradnju

takvog nivoa i kvaliteta morali da grade strunjaci visoke klase, koji su
imali posebne alate, znanja, vetine i iskustva. Ali nai istoriari ve
decenijama sa manijakalnom istrajnou govore da su sve to podigli
rimski vojnici, pa ak i uz uee lokalnog stanovnitva kao roblja! Ovde
odjednom nastaje mnogo rezonskih pitanja. Evo nekih od njih:
1. Gde su u toj pustahiji skupili potreban broj robova?
2. Ko i ime je hranio celu ovu hordu parazita - i osvajaa i
njihovih slugu?
3. Ko je sproveo geodetska merenja i uradio neophodne inenjerske
proraune?
4. Zbog ega su "rimski" vojnici izgradili veliki broj civilnih
objekta?
Istoriari i dalje glupo ponavljaju da su "rimljani", u osvajanju
teritorija, ubijali na desetine hiljada metana! Na primer: kada se
kraljica bretonskog plemena Icena Budika (Boudicca) pobunila,
"rimljani", potisnuvi ih, navodno, ubili su 70-80 hiljada britanaca .. ta
mislite, kakva budala bi podigla pobunu protiv "okupatora" koji grade
gradove sa vodovodom, kanalizacijom, kupatilima i bazenima, puteve,
mostove, vodovode, svetionike, vile i druga, do tada neviena uda?
Kakva budala bi podigla pobunu protiv ljudi, koji nose obrazovanje i
znatno vei ivotni standard lokalnom stanovnitvu?
Oigledno, takva budala, koja je jo gluplja i zlobnija od dananjih
istoriara, koji ire takve gluposti ...
- 32 -
RIMSKA FANTAZIJA
Rimski zimni vojni logor
Rimski akvadukt (most) u Lankasteru
- 33 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimski" svetionik u Doveru, Kent
- 34 -
RIMSKA FANTAZIJA
Rimska banj u rimskom gradu Bat (Bath).
- 35 -
RIMSKA FANTAZIJA
Karta prikazuje zidove Adrijana i Antonina
- 36 -
RIMSKA FANTAZIJA
Osim puteva, "rimski okupatori" su uspeli da izgrade jo i vojne

kampove, akvadukte, utvrenja, svetionike, gradove sa razvijenom
infrastrukturom (centralna kanalizacija i vodosnabdijevanje), javne
zgrade, ukljuujui kupatila, i da podignu ozbiljna utvrenja, kao to su
"Zid Adriana" i "Zid Antonina". Zid ili "Stena Adriana" je tvrava na
severu Britanije. Sagraen je izmeu 122 i 126 godina. Duina - 117 km,
irina - 3 m, visina - 5,6 m (predstava o "Steni Adriani" moe se dobiti
iz vrlo dobrog filma "Kralj Artur"). Celom duinom u redovnim
intervalima stajale su kule, a iza njih se nalazilo 16 utvrenja sa
kanalima na obe strane. Zid Antonina (sa slinim karakteristikama) je
izgraen jo severnije oko 142-144 godina ne.
Neverovatno po obimu, kvalitetu i roku, za koji je uraen navedeni
posao - sve za neto vie od dva veka. A savremeni panci svoj jadni
"Sabor Svete Familije" u Barseloni ve drugi vek grade (od 1882.) i jo
uvek ne mogu da ga zavre. I to pored postojanja detaljne projektne
dokumentacije, horde inenjera, dizajnera i sertifikovanih graditelja,
kompjutera, dizalica, svih vrsta tehnologija "visokih" zgrada i drugih
sumnjivih dostignua nae bolesne civilizacije ...
Jo jedna zanimljiva injenica je da je bedem iste vrste kao i "rimski" takozvani "Trajanov zid" - istovremeno izgraen skoro na suprotnoj
strani "rimskog carstva" - u Dakiji, koja se nalazila na teritoriji
savremene Ukrajine, Moldavije i Rumunije. Utisak je, da "nauniciistoriari", ako bi mogli, onda bi i izgradnju "kineskog" zida takoe,
pripisali "rimljanima". Ali njega su izgradili slavjano ariji za zatitu od
stanovnika zemlje "Velikog Zmaja" - drevne Kine, kao i sve ostale
zidove i bedeme, ukljuujui i - i "Serpent zid" na Dnjepru. Politika kod
Slovena je bila takva - nisu unitavali svoje neprijatelje "u korenu", a
znajui dobro razloge za masovno zamagljivanje mozga kod evropljana,
- 37 -
RIMSKA FANTAZIJA
oni su se jednostavno distancirali od njih, u nadi da e im se vratiti

ljudska svest ...
Da sumiramo nae kratke beleke, obratite panju na potpuno legitimno
pitanje, koje se neminovno javlja pri analizi tradicionalnih krabotina
"naunika." Otkuda je bilo mogue finansirati kolosalni obim skupih i
dugotrajnih graevinskih radova na tako velikim povrinama, izvrenih
navodno za tako kratko vreme? Mi, naravno, nismo prvi koji postavljaju
to i druga slina pitanja. Mnogo zanimljivih pitanja ortodoksalnim
istoriarima ima u nizu lanaka Georgija Kostilijeva "Vojno istorijski
vicevi". Citiram jedan mali fragment iz knjige Lava ilnika "Da li je
postojao deak? Skeptina analiza tradicionalne istorije ":
"Zapanjite se kada naiete u radu nekog specijaliste iz kabineta na
takav, na primer, velelepni deo:". Na veliku izgradnju proterano je na
desetine hiljada robova ". Naem genijalcu se ini, da je okupiti toliki
narod i primorati ga na teke radove, i za kratko vreme izgraditi neki
Koloseum, prosto ko pasulj. Njega ni najmanje ne zanima, to te ljude
okupljene na jednom mestu, treba nekako razmestiti i barem im
obezbediti nekakvu hranu. Jer kako bi u suprotnom skupio te desetine
hiljada ljudi. Ko se time bavio? Drugi robovi, druge desetine hiljada. A
put, kojim e se dovesti hrana i graevinski materijal? Bezbednost - da
li je potrebna ili ili nije, tako da radnici ne bee? Koliko uvara treba,
ta on jedu i gde ive?
I nastaje situacija koja ima kao rezultat zaarani krug. Otkuda je uzeo
antiki Rim svoje nebrojeno bogatstvo? Jasno je: osvojio je pola sveta,
opljakao te zemlje do kostiju i koe i pokorio ih. A kako je, pitam se,
reeno da je Rim bio u stanju da osvoji pola sveta, bez odgovarajue
materijalne baze? S kakve smokve je nastala i ime se naoruala
pobednika vojska, i zato krhka ekonomija provincijalnog grada nije u
isto vreme popucala po avovima? I tu postoji odgovor - borbenim
- 38 -
RIMSKA FANTAZIJA
duhom bez presedana !!!... Sve je zapravo vrlo jednostavno: potrebno je

da kralj naredi, i sa pokretom njegove mone ruke u pustinji izrasta
cvetajui grad. Kao uda to su Svetionik u Aleksandriji ili Kolos sa
Rodosa! Arhitekta ima, postoje majstori, sluga ima u izobilju - jedan,
dva i spremni. A koliko e sve to kotati.....
alu na stranu. Da biste kreirali globalnu dravu, potrebna je stabilna
ekonomija i jaka industrija. I sve te stvari kotaju, tavie, znaajno. I
uzeti novac niotkuda, pogotovo ako se uzme u obzir da va glavni grad
lei sa strane najvanijih trgovakih puteva - i morskih i kopnenih. A da
li su rimljani na poetku svoje istorije, imali sklonosti za meunarodnu
trgovinu. Nemilosrdno eksploatiui robove, prehranjujui ih, naravno,
mogue je, ali pola se sveta tako ne moe nikako osvojiti... "
A ta je sa "rimskim" vilama?
Na teritoriji Velike Britanije se nalazi njih 277. Napominjemo, da su to
samo one koje su iskopali britanci i odluili da ih sauvaju. Podseamo
da "rimske" vile prestavljaju uglavnom poljoprivredni proizvodni
kompleks, gde je proizvoeno od domaih sirovina gotovo sve
neophodno za normalan ivot. To nisu bile samo seljake kue ili
gospodska imanja. To su industrijski kompleksi, projektovani, izgraeni
i njima su upravljali obrazovani ljudi! Kao to verovatno znate, ove kue
nisu gradili vojnici, a iveli i radili na njima nisu robovi! Ove kue su bile
deo izgubljene kulture otpadnika, slaveno-arijevske civilizacije, u
kojima su Rasi pokuali da angauju razna divlja plemena otpadnika koji
su napustili svoja evroazijska ognjita sa teritorije imperije - Velike
Tartarije i june Evrope - i naselili se u dananjoj Evropi pre nekoliko
hiljada godina.
Nie su slike mozaika iz "rimskih" vila u Odlborou, grofovije Nju
Jorkir, severoistona Engleska (Aldborough, New Yorkshire),
- 39 -
RIMSKA FANTAZIJA
Basildon, Berkir, juna Engleska (Basildon, Berkshire), Bat, Somerset,

jugozapadna Engleska (Bath, Somerset), Lalingston, Kent, jugo-zapadna
Engleska (Lullingstone, Kent) i "rimski" dvorac u Fibournu, grofovija
zapadnog Saseksa, jugoistona Engleska (Fishbourne, West Sussex).
Kao to se vidi, sve su bogato ukraene sa slaveno-arijevskim simbolima.
Mozaik u "rimskoj" vili u Oldborou, grofovija Nju Jorkir, severoistok Engleske

(Aldborough, New Yorkshire)
- 40 -
RIMSKA FANTAZIJA
Rekonstrukcija mozaika u "rimskoj" vili u Oldborou, grofovija Nju Jorksir,

severoistok Engleske (Aldborough, New Yorkshire)
- 41 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskom" gradu Bat, Somerset, jugozapad Engleske (Bath, Somerset)
- 42 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskom" gradu Livingston, grofovija Kent, jugo-zapad Engleske

(Lullingstone, Kent)
Mozaik u "rimskom" dvorcu u Fibournu, grofovija zapadni Saseks, Jugoistona

Engleska (Fishbourne, West Sussex)
- 43 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskoj" vili u edvortu, Glosterir, jugo zapad Engleske (Chedworth,

Gloucestershire)
Mozaik u "rimskoj" vili u edvortu, Glosterir, jugo zapad Engleske (Chedworth,

Gloucestershire)
- 44 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskoj" vili Norsli, Oksford, juna Engleska (North-Leigh, Oxfordshire)
Mozaik u "rimskoj" vili u Kolesteru, grofovija Eseks, jugoistok Engleske

(Colchester, Essex)
- 45 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskoj" vili u Norsliju, grofovija Oksfordir, jug Engleske (NorthLeigh, Oxfordshire)
- 46 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskoj" vili u Doresteru, Okfordir, jug Engleske (Dorchester,

Oxfordshire)
- 47 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskoj" vili u Doresteru, Okfordir, jug Engleske (Dorchester,

Oxfordshire)
Mozaik u "rimskoj" vili u Litlkot, grofovija Viltir, jugozapad Engleske

(Littlecote,Wiltshire)
- 48 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskoj" vili u Vinesteru, grofovija Hempir, jug Engleske (Winchester,

Hampshire)

Hampshire)
- 49 -
RIMSKA FANTAZIJA
Poslednji mozaik je nedavno potpuno obnovljen.

Poetkom aprila 2010. godine, britanski mediji izvetavali su da su dva
brata, Bob i Don Vudvord napravili kopiju jedinstvenog, tzv rimskog
mozaika od 200 kvadratnih metara. Ovaj mozaik je jedan od najveih
od svih, ikada pronaenih na teritoriji Velike Britanije.
Originalni mozaik datira iz 325 godina ne. Prvi put je otkriven
1793.god. na podruju svetilita drevnog Vudestera, gorofovija
Glosterir, na jugo-istoku Velike Britanije. Tu su otkrili ruevine zgrade
sa 60 prostranih soba, 20 od njih su pokrivene sa prekrasnim
mozaicima, najvee i najlepe meu njima su povremeno pokazivali
ljudima, kao to su ih i periodino ponovo prekrivali. To se deavalo na
svakih deset godina.
Poslednji put su pokazani javnosti 1973. godine. Tada je 150.000
posetilaca preplavilo selo. Braa su shvatila da veliko umetniko delo
starih majstora ne moe da preivi jo jednu slinu demonstraciju i
odluili da naprave kopiju u punoj veliini. Da bi to uradili, trebalo im je
10 godina i 1,6 miliona kamenia-blokova.
- 50 -
RIMSKA FANTAZIJA

Hampshire)

Hampshire)
- 51 -
RIMSKA FANTAZIJA

Hampshire)

Hampshire)
- 52 -
RIMSKA FANTAZIJA

Hampshire)
Obnovljen mozaik upadljiv je ne samo zbog svoje veliine, ve i

sloenosti kompozicije. U centru mozaika je osam petokraka zvezda.
Zatim, tu su tri koncentrina kruga, na jednom od njih je predstavljen,
kako savremeni strunjaci veruju, Orfej sa lirom okruen divljim
ivotinjama i pticama. U svakom uglu su etvorougli, u kojima je
zakljuen poslednji krug, gde su dve nimfe. Ceo sastav je uokviren
izvanrednim, fascinantnim po svojoj lepoti i sloenosti, ornamentima.
- 53 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaika u "rimskoj" vili u Vudesteru, Glosterir, jugozapadna Engleska

(Woodchester, Gloucestershire)

- 54 -
RIMSKA FANTAZIJA


- 55 -
RIMSKA FANTAZIJA

Ornamenti ukljuuju neverovatan broj slaveno-arijevskih vedskih

simbola u raznim kombinacijama, meu kojima se lako prepoznaju
svastike Svaor, Rubenik, Risi i Kolovrat. Sudei po broju simbola i
njihovoj lokaciji, kao i broju ivotinja u sredini kruga (12), mozaik je
igrao ulogu ne samo kao dekorativni element enterijera, ve je svojom
neupitnom lepotom i harmonijom oduzimao dah.
injenica je, da su slaveno arijevci u davna vremena iveli na teritoriji
Albiona i imali ogroman uticaj na njegovu kulturu i obiaje, posebno one
koji pripadaju aristokratiji i koji se smatraju britanskim, kako
zagovaraju i sami istoriari Velike Britanije.
2004. godinie, Holivud je pustio svetu novu verziju istorije svetski
poznatog Kralja Artura - glavnog junaka antikog britanskog epa,
legendarnog voe Britanaca, koji je pobedio osvajae sakse u 5. veku
ne. Verzija Antoana Fukua, reisera filma "Kralj Artur", okirala je
publiku neoekivanim tumaenjem prie.
- 56 -
RIMSKA FANTAZIJA
U filmu, kralj Artur i vitezovi Okruglog stola su u slubi u Rimu i

predstavljaju neku vrstu specijalnih snaga, uvajui na krajnjem zapadu
granicu rimske imperije u pokrajini Britanija od napada saksonaca.
Meutim, najokantniji deo filma bilo je poreklo poznatih vitezova. Oni
su "varvari" - Sarmati iz stepa severno od obala Crnog mora.
Sarmatski vitezovi Kralja Artura
Verovatno ne bi trebalo rei da je takvo tumaenje dogaaja doekano

na Zapadu sa ogorenjem. Njihova reakcija je razumljiva. Od
detinjstva, na kraju krajeva, svi smo odrastali na injenici da su kralj
Artur i njegovi vitezovi okruglog stola, Merlin i Gospa od jezera
starosedeoci Albiona i iskljuivo vlasnitvo britanske istorije. ini se da
ne postoji nita vie engleskog od toga, a za bolje prosveenu javnost Keltskog, u legendi o tajanstvenom gradu Kamelotu i maginom mau
Ekskaliburu.
- 57 -
RIMSKA FANTAZIJA
I ta vidimo u filmu? istu sprdnju nad "svetim" simbolima Britanije.

Plemeniti engleski vitezovi nose "varvarsko" sarmatsko vojno ruho,
praktikuju svoju "varvarsku" veru i nita manje "varvarski" uzvikuju pre
napada svoj bojevi pokli "RU-U-U-S!"
To je dovoljno da se zbunjeni iritiraju.
Meutim, bez obzira na emocije, ogoreni kritiari ipak moraju da
priznaju da pravog, dokumentarnog dokaza o postojanju kralja Artura
nema. Informacije o njemu nisu sauvane u bilo kojoj vladinoj uredbi ili
u hronikama za njegovog ivota ili privatnim pisamima. Meutim, o
mnogim dogaajima su vekovima preivele samo razbacane glasine,
rekla-kazala, koje su napisane mnogo vekova kasnije. Dakle, Arturovska
istorija u obliku u kojem smo je znali, je bila oformljena 1139. god. (vie
od 500 godina nakon navodnih dogaaja), kada je episkop Defri
Monmoutski zavrio "Istoriju kraljeva Britanije" u dvanaest tomova, od
kojih su dve posveene Arturu. Zapravo, tu je on prvi put imenovan kao
kralj.
Uprkos injenici ta veina britanaca misli o tome, legenda o kralju
Arturu ima svoj temelj u mitovima sarmatskih plemena sa obala
severnog Crnog mora, to se javlja skoro kao svetogre, ali engleski
istoriari su pobili tradicionalnu verziju.
2000. godine, u Njujorku i Londonu, objavljena je knjiga Skota Litltona
i Linde Malkolm Od Skitije do Kamelota: temeljiti pregled legendi o
kralju Arturu, vitezovi okruglog stola i Sveti gral" (From Scythia to
Camelot: Radical Reassessment of the Legends of King Arthur, the
Knights of the Round Table and the Holy Grail). Knjiga je izazvala pravu
senzaciju. Autori istrauju legendarnu epiku drevnih britanaca koju
istraitelji prate unazad do drevnih stanovnika Crnomorskih stepa:
- 58 -
RIMSKA FANTAZIJA
Skita, Sarmata i Alana, i definitivno dokazuju Skitsko-Sarmatsku

osnovu veine glavnih elemenata Arturovskog ciklusa.
Na primer, jedan od kljunih elemenata je kult maa: Artur ga je
izvadio iz kamena, a samim tim je priznat kao punopravan kralj
Britanije; ma mu daje Gospodarica jezera. Poznato je da su Alani
oboavali boga rata u obliku maa, zabijenog u zemlju, a ma Batraza,
glavnog junaka nartskog epa, posle smrti su bacili u more, a njega je
uhvatila ruka koja izilazi iz talasa. Slika kralja Artura je povezana sa
simbolom zmaja. Zapravo, zmajeve su koristili standardno ratoborni
Sarmata i Alani kao plemenski simbol.
Potovanje maa kod Sarmata
- 59 -
RIMSKA FANTAZIJA
Sarmatski vitezovi sa simbolom zmaja
- 60 -
RIMSKA FANTAZIJA
Sarmatski zmaj na stubuTrajana u Rimu
- 61 -
RIMSKA FANTAZIJA
Sarmatski oklop na stubuTrajana u Rimu
- 62 -
RIMSKA FANTAZIJA
Sarmatski vitezovi Kralja Artura
- 63 -
RIMSKA FANTAZIJA
Ali kada su sarmatski mitovi mogli da uu na teritoriju Velike Britanije?

Odgovor na ovo pitanje je dat od strane doktora antropologije
Kambridskog univerziteta Rid Hauarda. 2001. je objavio knjigu "Kralj
Artur - Kralj zmajeva: kako je nomadski varvarin postao britanski
najvei junak (Arthur the Dragon King: How a Barbarian Nomad
Became Britain's Greatest Hero). Prouio je 75 primarna izvora i doao
do zakljuka da legenda o kralju Arturu, kraljici Gvinervi, maioniaru
Merlinu, vitezovima okruglog stola, dolazi iz istorije Sarmata, koji su
iveli u stepama severne obale Crnog mora. Rid je skrenuo panju na
podatke koji se uvaju u Sankt Peterburkom Hermitau, predmete sa
slikama zmajeva; ti predmeti su pronaeni u grobnicama vojnikanomada Sibira i datiraju iz 500. godine pre nove ere. Zmajevi su slini
sarmatskim, obeleeni u ilustrovanom irskom rukopisu pisanom oko 800.
godine. Uzgred, britanska konjica se i danas naziva dragoni (dragoons).
Rid kae, da su se prvi odredi visokih, plavokosih jahaa, zatienih
metalnim oklopom, pod zastavama sa likom zmajeva pojavili u u rimskoj
vojsci na teritoriji Velike Britanije u 175. godini. U to vreme oko 5.500
sarmatskih najamnika je stiglo na ostrvo. Oni i njihovi potomci dali su
osnov za legendu o Arturu.
Poznato je da ni Kelti ni Britanci nisu imali profesionalnu konjicu, a
Sarmati su imali. ak i u 1. veku nove ere Plutarh je slikovito opisao
teko naoruanu konjicu, tzv katafrakte koji su formirali jezgro
sarmatskih konjanika :. "... sami sa lemovima i oklopom od markianskog,
zaslepljujueg blistavog elika, kao i konji u oklopu od bakra i gvoa"
Vizantijska enciklopedija 10. veka, takoe je, opisala borbenu mo
katafrakta:
"... Svi oni su sedeli na svojim konjima kao kipovi, njihovi udovi su bili
prekriveni oklopom koji tano odgovara obliku ljudskog tela. Oni su
- 64 -
RIMSKA FANTAZIJA
pokrivenih ruku od zgloba do lakta, a odatle do ramena, oklop titi

ramena, lea i grudi. Njihove glave i lica su prekriveni kacigom sa
metalnom maskom, to ini da nosilac izgleda kao statua, jer ak i
kukove i noge, i sami vrhovi nogu su pokriveni oklopom. On je povezan sa
pancirom od fing tkanja, kao tkanina, tako da nijedan deo tela nije
nepokriven i vidljiv, a pleteni pokrov od prua titi ruke i tako je
fleksibilan da se mogu ak i saviti prsti. "
Nita ovako nisu imali ni rimljani, ni autohtona plemena maglovitog
Albiona 5, 6 i 7. veka, nae ere. Katafrakti nisu bili poznati u Evropi pre
dolaska istonih "varvara", to je jo jedan ok za ljubitelje rimskog
vitetva - poreklo srednjovekovnog evropskog vitetva je na istoku, u
stepama severnih obala Crnog mora.
Rid sugerie, da prototip kralja Artura moe biti vod (kralj) alan (rex
alanorum) Eotar ili Goar, koji su iveli u 5 veku i bili saveznici rimljana u
Galiji tokom 40 godina. Uzgred, autor pretpostavlja da re "alan",
verovatno potie od rei "ariji", to znai "plemeniti", koji je sada
vezan za rasne stereotipe, udesno se poklapajui sa opisom drevnih
alana, visokih stasitih svetlokosih sa estokim plavim ili zelenim oima.
- 65 -
RIMSKA FANTAZIJA
Vitra -Artur
Vitra - Tristan
- 66 -
RIMSKA FANTAZIJA
Vitra - Galahad
- 67 -
RIMSKA FANTAZIJA
Vitra Bors Gobelen
- 68 -
RIMSKA FANTAZIJA
Vitezovi okriglog stola kreu za Svetim Gralom
Do tog vremena, kada su rimljani postepeno napustili svoju vladavinu,

Sarmati (Alani) su ve postali uticajni zemljoposednici, i potpuno
ouvali svoje vojne pozicije i uticaj, ouvali svoju slavu najbolje konjice
na svetu. Sarmati su zauzimali visoku poziciju u Evropi u vlasti do 12.
veka. Meu njima je bili mnogo episkopa, pa ak i svetac po imenu
Alanus. Isto ime su nosile mnoge plemenite evropske porodice. Barem
do poetka 10. veka n.e., Bretane su nazvali Alani. Uzgred, Vilijam
Osvaja, onaj koji je u 11. veku osvojio Britaniju, tvrdio je da njegova
majka - bretonka vodi svoje poreklo od kralja Artura, i pozvao je
bretonskog grofa Alana Crvenog da vodi njegovu konjicu u bici kod
Hastingsa, gde su se borili mnogi visoki plemii, koji su takoe nosili ime
Alan.
Francuski istoriar Bernard Bahrah je napisao knjigu "Istorija Alana na
Zapadu", u kojoj je tvrdio, da je pojava srednjevekovnog vitetva na
- 69 -
RIMSKA FANTAZIJA
Zapadu, pre svega, skitsko-sarmatska, ija je uloga u osvajanju Evrope

u "mranom" veku ignorisana od strane savremenih naunika, uprkos
injenici da su oni dugovekovni stanovnici na teritoriji savremene
Francuske, izvrili invaziju na Italiju, zajedno sa vandalima otili u
paniju i osvojili Afriku. U knjizi, on primeuje da "... vii krugovi
srednjovekovnog drutva smatraju jahanje i lov na zveri, kao glavni
sport. Lov ove vrste je deo ivota Alana tokom vremena, a moda su
postajui vlasnici zemlje u ranom srednjem veku u Evropi, nastavili lov
na jelene i vukove vie za zabavu, nego za proizvodnju hrane, kao to je
bilo ranije. "
Lov na lisice tradicionalna zabava engleskih aristokrata
- 70 -
RIMSKA FANTAZIJA
Treba spomenuti da je i do danas tradicionalna zabava engleskih

plemia lov na lisice.
Na osnovu gore navedenih argumenata ozbiljni evropski naunici mogu
nedvosmisleno da zakljue, da su ti naunici sramota, zbog politike
pristrasnosti istorijskog istraivanja. Ovaj zakljuak zvui vrlo
jednostavno: uveni engleski kralj Artur je bio Sloven - ratnik Sarmat
a cela Evropa u drevnim vremenima govorila je istim jezikom, i bila je
naseljena slavenima...
- 71 -
RIMSKA FANTAZIJA
5. RIMSKO CARSTVO U FRANCUSKOJ

Na nae iznenaenje, materijala o rimskim vilama u Francuskoj nije bilo
mnogo. To je toliko udno, jer, kako nam govori ortodoksalna istorija,
Francuska je bila prva zemlja na drugoj strani Alpa od Italije, koja je
podvrgnuta rimskim "civilizatorima". Jo je tanije rei da je
Francuska bila deo Galije - ogromna teritorija, koja je obuhvatala celu
savremenu Francusku, Belgiju, Holandiju i vajcarsku, i znatan deo leve
obale Rajne.
Glavni i gotovo jedini izvor informacija o ranoj istoriji Francuske
(Galije) su "Napomene o galskim ratovima" Gaja Julija Cezara
(Commentarii de Bello Gallico). Rat je trajao 8 godina - 58-50 godina
pne. Iz "Napomena", napisanih, uzgred, od strane treeg lica, sledi, da
je navodno Cezar osvojio ovu ogromnu teritoriju, na putu za Englesku. U
"Napomenama" neosvojene teritorije Galije su se podelile na tri dela:
Akvitaniju (jugozapad dananje Francuske), u gde su iveli Kelti iberijsko pleme Akvitanije, Keltiku (centralni i najvei deo zemlje), gde
su ivela brojna plemena Kelta i Belgiku na severu, gde su ivela
nemako - keltska plemena Belga.
- 72 -
RIMSKA FANTAZIJA
Spisak plemena u Galiji u vreme "rimskog osvajanja", koja se pominju u

dokumentu, je impresivan: Adui, Segusiavi, Ambivareti, Branovikijski
Aulerki, Blanovi Arverni, Eleui, Kadurci, Gabali, Velavi, Sekvani, Senoni,
Biturici, Santoni, Ruteni, Karnuti, Belovaci, Lemovici , Piktoni, Turoni,
Parizi i Helveti, Andi, Ambiani, Mediomatrici, Petrokori, Nervi i Morini,
Nitiobrogi, Kenomanski aulerci, Atrebati, Veliokasi i Aulerci
Eburovikijsci, Raurici, Boji, Koriosolici, Redoni, Ambibariji, Kadeti,
Osismi, Veneti, Leksovi i Veneli.
- 73 -
RIMSKA FANTAZIJA
Iz "Napomena" se ispostavlja, da je, uprkos "varvarstvu", Galija gusto

naseljena zemlja (oko 15-20 miliona ljudi), razvijena ekonomski, i veoma
bogata, uprkos razlikama u nivou razvijenosti pojedinih plemena.
Postojao je veliki broj gradova i sela, i napredna sredstva komunikacije
(drumski i morski putevi). Na primer, pleme Helveta je imalo 12 gradova
i 400 sela. U sluaju rata, plemena su mogla da uspostave vojsku od 3
do 50 hiljada dobro naoruanih vojnika.
Poljoprivreda Gala je bila jako dobro razvijena, pa se Cezar tokom
pohoda u potpunosti oslanjao na lokalne resurse hrane. Bio je razvijen
kako uzgoj stoke, tako i poljoprivreda. Gali su znali za plug (sa
tokovima i bez tokova), kosu i etvene sprave. Rukotvorstvo u Galiji
je takoe bilo na veoma visokom nivou razvijenosti. Gali su razvili
obradu gvoa, osvojili su tehniku u izgradnji zidova tvrava, savreno
obraivali drvo (izraivali velike i male sudove, razne vrste kolica,
vreva, itd). Uveliko su obraivali i metale - od vojne opreme i
naoruanja do najfinijeg nakita, nije manje bila razvijena tehnika
prerade koe, tekstila, stakla. U Galiji je trgovina cvetala, a bilo je
raireno novano plaanje, iako jedan univerzalan monetarni sistem nije
postojao.
Da bi se dobila ideja o galskim gradovima ili opidumu (oppidum), kako su
ih nazvali u "Napomenama" Cezara, da pogledamo jedan od trenutno
najpoznatijih takvih utvrenih gradova - Bibrakta (Bibracte), koji se
nalazi u istonom delu Francuske, Burgundiji, gradu Oten. Kao i veina
galskih opiduma, Bibrakta je bio okruen visokim kamenim irokim
zidom (6 m) sa kulama (220) i vratima (2), koji se nalazio na platou brda
i zauzimao solidnu povrinu (135 hektara). On je bio glavni politiki i
vaan trgovaki i zanatski centar keltskog plemena Aduia.
- 74 -
RIMSKA FANTAZIJA
Bibrakta (Bibracte) - drevni keltski grad Bibrakta (Bibracte).
Unutar zidina grad je bio podeljen u nekoliko blokova. Od severoistoka

je iao veliki poploan put. Na poetku se nalazila zanatska etvrt,
naseljena grnarima, tkaima i kovaima. Radionice su graene od
zemlje i drveta, i bile su pokrivene slamom, i bile su istovremeno
trgovake prodavnice. U tom delu, koji je bio namenjen za trgovinu, pod
je bio pokriven sa jakim daskama. Nakovanj se nalazio u rupi dva metra
dubine. Pri radu sa metalom je stalno potrebna voda, a ona je dovoena
do zanatskih naselja iz junog dela grada, specijalnim pola metara
dubokim kanalima.
- 75 -
RIMSKA FANTAZIJA
Rekonstrukcija grada prema iskopavanjima 2001.godine Bibrakta (Bibracte). .
- 76 -
RIMSKA FANTAZIJA
Rekonstrukcija dela grada sa velikim kuama lokalne aristokratije, u skladu sa

iskopavanjima iz 2001. Bibrakta (Bibracte).
Galski mozaik
- 77 -
RIMSKA FANTAZIJA
Blie centru grada su bile ulice proarane stambenim zgradama i tu su

se nalazile juvelirske radionice. Kue su obino imale etverougaoni
oblik. One su graene od drveta i kamena, pokrivene slamom, indrom
povremeno. Uglovi kua i ramovi prozora raeni su od paljivo tesanog
kamena. Veina kua koje su pripadale bogatijim galima, bile su polupodzemnog tipa, to je omoguavalo da se ne smrzavaju u hladnim
zimama. Podovi su pokrivani sabijenom glinom ili su bili poploani. Kue
ne tako bogatih Gala, su se nalazile u posebnoj etvrti. U jednoj od njih
(na povrini od 1000 kvadratnih metara) je bilo 30 soba, poreanih oko
pokrivenog dvorita. Postojao je sistem grejanja. Zidovi su bili
prekriveni slikama, a podovi jednostavnim mozaicima.
Bibrakta (Bibracte) - Zid tvrave Bibrakta (Bibracte).
- 78 -
RIMSKA FANTAZIJA
Kanali kroz koje je voda distribuirana u gradu Bibrakta (Bibracte).
- 79 -
RIMSKA FANTAZIJA
Galska keramika Bibrakta (Bibracte).
- 80 -
RIMSKA FANTAZIJA
Bibracte Gallic alati (Bibracte).
- 81 -
RIMSKA FANTAZIJA
Bronzani novac Aduia
Posebna etvrt je bila gradska trnica. Tokom iskopavanja u Bibrakti je

pronaena zlatna, bakarna, staklena i emajlirana dekoracija, gvozdeni
maevi, noevi, bave za meanje vina i drugi "proizvodni pribor", kao i
veliki broj novia. Od 1 579 novia, 430 su izbrisani ili nedovreni,
1006 - galski, 27 - grki, 114 - rimski, 1 - keltberijski i 1 - iz
Mauritanije. Trenutno, u blizini iskopavanja je muzej keltske
civilizacije.
- 82 -
RIMSKA FANTAZIJA
Dakle, Galija, je na sredini 1. veka pre nove ere bila prilino civilizovana
zemlja u punom smislu te rei. Ipak, ortodoksni istoriari, bez ikakvog
stida govore o divljim plemenima Gala i Kelta, kojima su rimljani doneli
svetlost civilizacije. Kako su na primer, za manje od 3 veka pokrili
zemlju putnom mreom, visokog kvaliteta "autoputeva" sa mostovima i
tunelima, tako i masom sekundarnih puteva, izgradili mnoge gradove,
ukljuujui Narbon, Nim, Lion, Arl, Bordo, Pariz, razvili poljoprivredu ,
metalurgiju, keramiku i proizvodnju tekstila i uspostavili divljacima
spoljnu i unutranju trgovinu.
Rimski putevi
- 83 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimske" puteve u Francuskoj su postavljali, kako nam kau istoriari,

vojnici u slobodno vreme, izmeu bitki. U principu, govore priu kao i
kod "rimske izgradnje" Engleske: "Rimljani" su izgradili sve od nule puteve, kupatila, pozorita, amfiteatre, vile. I zanimljivo, sve to gotovo
u isto vreme. Opet se postavlja isto pitanje: "Otkuda Italiji, zemlji,
koja uopte nije na zavidnom nivou i koja je mala, tako veliki finansijski
i ljudski resursi za istovremene mega-projekte u razliitim zemljama?"
Govorimo o vilama. Evo, nekih od "rimskih" vila sa slaveno-arijevskim
simbolima u Francuskoj. Vila u gradu Lupian (Loupian) datira iz 2. veka
ne i nalazi se na obali Sredozemnog mora. Vila je povrine tri hektara.
Na vili se proizvodilo vino, to dokazuje skladite koje moe da prihvati
1500 hekalitara vina i malu fabriku za proizvodnju amfora.
Mozaik u "rimskoj" vili u Lupianu (Loupian), na mediteranskoj obali Francuske, u

centru Narbonske Galije.
- 84 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskoj" vili u Lupianu (Loupian), jugoistok Francuske
. Mozaik u "rimskoj" vili u Lupianu (Loupian), jugoistok Francuske
- 85 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskoj" vili u Lupianu (Loupian), jugo istok Francuske
- 86 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskoj" vili u Lupianu (Loupian) na jugoistoku Francuske
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u gradu Ale (Ales) na mediteranskoj obali

Francuske
- 87 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u gradu Ale (Ales) na mediteranskoj obali

Francuske
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Bordou (Bordeaux), zapad Francuske
- 88 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Lionu (Lyon), jugo istok Francuske
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Lionu (Lyon), jugo istok Francuske
- 89 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Ale (Ales), u centru mediteranske obale

Francuske
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Bordou (Bordeaux), zapadna Francuska
- 90 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Lionu (Lion), jugoistok Francuske
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Lionu (Lion), jugoistok Francuske

- 91 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik slaveno-arijevskim simbolima u Ale (Ales), u centru mediteranske obale

Francuske
- 92 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Motrou (Montreal), jugozapadna

Francuska
- 93 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Montobanu (Montauban), na jugu

Francuske
- 94 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Valansu (Valence), jugo-zapad Francuska
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u vili la Lonkuette-Bordo, zapadna Francuska
- 95 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Nimu (Nimes), villa la Lonkuette-Bordo,

zapadna Francuska
U svom lanku "ta je tamo jo rimsko" Jevgenij Gabovi govori o

bavarskom istraivau Gernot Gaju, koji je objavio 1994. knjigu "Ko su
bili Rimljani zaista?", koji zakljuuje da su rimljani - najvie od svega obini korenski stanovnici Evrope: Kelti, Gali, Franci, koji nemaju veze
ni sa Italijom niti latinskom kulturom. Onda autor daje jo zanimljiviju
izjavu:
"... Zanimljiva je identifikacija kelta sa "rimljanima" prema hipotezi H +
F utirui put sledeem otkriu Salona Valter Hauga. Otkrio je da su
mnogi keltski geografski nazivi mesta u blizini grada Karlsrua, odnosno
- 96 -
RIMSKA FANTAZIJA
u tom delu june Nemake, koji se sada direktno granii sa Francuskom

(od Karlsrua do francuske granice je 15km) slovenskog porekla. Iz
ovoga zakljuuje, da je u kasnom srednjem veku u junoj Nemakoj
postojala snana slovenska podloga i da su moda sami Kelti bili prilino
slini Slovenima (ako ne i identini njima) ... "
Iz knjige Olge Lukovi Pjanovi

U samom poetku po mom dolasku u Francusku, smestila sam se kod
jedne ljubazne francuske porodice. Jednog dana domaica,
Francuskinja, roena u Alzasu, postavila mi je pitanje:
"Meni su moji roditelji, a i njihovi roditelji priali, da ste vi Srbi vladali
nekada u Alzasu, a vi mi o tome nikada nita ne kaete... "
Uzvratila sam zbunjeno i jo vie uz iznenaenje:
"Ja o tome nita ne znam... "
"udnovato! Meutim, to mora biti tano, jer se u domu mojih roditelja
nikada nisu priale neistine!... "
Mnogo kasnije, otila sam da posetim svoje domaine, koji su ostali moji
prijatelji. Tada sam im ispriala, ta sam u njihovoj zemlji i u njenim
bibliotekama otkrila i koliko me je sram zbog sopstvenog neznanja, no
isto toliko i zbog neznanja mojih profesora, zavedenih, kao to sam i
sama bila... Moja pria je bila propraena utanjem, protkanim tugom...
ini mi se, da smo se pri tome meusobno izvanredno razumeli, jer nita
nije toliko alosno i tako teko kao prekasno otkrie pokopane prolosti
celog jednog naroda...
- 97 -
RIMSKA FANTAZIJA
6. RIMSKO CARSTVO U PANIJI

Evo nekoliko fotografija vile "La Olmeda u paniji, i drugih, na kojima
su jasno vidljive svastike i drugi vedski simboli na velianstvenom
podnom mozaiku. Ova vila datira iz 4. veka n.e. Nalazi se u provinciji
Palensija na severozapadu panije i bila je otkrivena sluajno. Lokalni
stanovnik Havijer Kortes je 1968. godine odluio da iskopa mali kanal
za navodnjavanje njive. Motikom je naiao na gomilu ruevina. Tako je
otkrivena vila ukupne povrine 4000 kvadratnih metara.
Plan vile "la Olmeda".
- 98 -
RIMSKA FANTAZIJA
Fragment mozaika sa poda sa vedskim simbolima u vili "La Olmeda"
Fragment mozaika sa poda sa scenama ivota i lova u vili "La Olmeda"
- 99 -
RIMSKA FANTAZIJA
Fragment mozaika sa poda sa scenama iz ivota vila "La Olmeda".
Maketa "Rimske Vile"
- 100 -
RIMSKA FANTAZIJA
Pored konaka, u kojim je bilo vie od 30 sob (na planu su oznaen slovom
V), u vili postoji nekoliko kupatila, bazen (u planu oznaen slovom V), vrt
hodnik, okruen sa stubovima i tri nekropole (u jednoj od njih je otkriveno
500 grobova). Vila prosto poraava sa kvalitetm izrade i dobrom
osmiljenou - sve je u njoj napravljeno za dug, komforan i siguran ivot
velike porodice od 20-30 ljudi. Na petoj fotografiji je pokazana maketa
druge "rimske" vile - jedne od nekoliko stotina rasutih irom Evrope ...
Nastavimo nau priu o rimskim vilama u paniji. Prema ortodoksnoj istoriji,
"rimsko" prisustvo u paniji je trajalo od 218 godine pre nove ere do sredine
5. veka nove ere, odnosno skoro 7 vekova (isto, koliko i "arapsko" 7-14
vek.ne). Tokom ovog perioda "rimske" vladavine, zemlja se znaajno
promenila. "Rimljani" su osnovali mnoge velike gradove sa dobro razvijenom
infrastrukturom i jednim arhitektonskim stilom, pokrili zemlju sa mreom
ugodnih i kvalitetnih puteva, koje panci jo uvek koriste, kao osnovu za
izgradnju savremenih saobraajnica, izgradili veliki broj vila, vodovoda,
utvrenja, hramova, foruma i pozorita. Dovoljno je samo pogledati na mapu
moderne panije, gde su oznaeni objekti iz vremena "rimskog carstva", da
bi uvideli njihovu brojnost ...
Mapa panije sa "rimskim" objektima
- 101 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mapa panije sa "rimskim" putevima i gradovima.
Kako su "rimljani" gradili puteve
- 102 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimski" grad Taragona (Tarraco), severoistok panije, mediteranska obala.
Sluajno otkrie prethodno "sahranjene"

"rimske" vile, Karmona (Karmona), provincija Sevilji (jugo-zapad panije).
- 103 -
RIMSKA FANTAZIJA
Zato stavljamo re "rimski" pod navodnike? Zato, jer "Rimsko

Carstvo" su izmislili lani istoriari da nas prevare i sakriju slaveno
arijevsko carstvo i Veliku Tartariju, koja je upravo vladala zemljama
koje se pripisuju "rimljanima". I ne samo vladala, ve i gradila sve
objekte koji se sada smatraju rimskim. Dokaz za to je, to su na
mnogim vilama, posebno onim otvorenim relativno skoro (u pravom
smislu te rei) prikazani mnogi i raznovrsni slovensko-arijevski simboli.
Pored simbola, tu su zastupljeni i vlasnici ovih kua, koji ne izgledaju
kao niski, tamne kose i kovrdavi Latini, koji u to vreme jo uvek vode
na ispau svoja stada oko malarijskih movara u brdima, koje e kasnije
oni nazvati rimskim.
Mi smo ve pokazali veliki mozaik, naen u vili "La Olmeda. Evo jo
nekoliko fotografija divnih dela umetnika. Neke od ovih fotografija su
naalost bile nedostupne u vreme virtuelnog obilaska Vile ...
Podni mozaik u "rimskoj" vili La Olmeda (La Olmeda), severozapad panije
- 104 -
RIMSKA FANTAZIJA
. Podni mozaik u "rimskoj" vili La Olmeda (La Olmeda), severozapad panije
- 105 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili La Olmeda (La Olmeda), severozapad panije.
- 106 -
RIMSKA FANTAZIJA
Vila Almenara-Puras, Provincija Valjadolid (Almenara-Puras, Valladolid),

centralna panija; Aguilafuente (Aguilafuente, Segovia), severocentralna panija; "Rimsko" terme u Badaloni (kod Barselone),
severoistok panije; Delakuesa (De la Cueza, Palencia), centralna
panija.
Podni mozaik u "rimskoj" vili Almenara-Puras (Almenara-Puras, Valjadolid), centralna

panija.
- 107 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili Almenara-Puras (Almenara-Puras, Valladolid), centralna

panija
Podni mozaik u "rimskoj" vili Aguilafuente (Aguilafuente, Segovia), severo-centralna

panija
- 108 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili Aguilafuente (Aguilafuente, Segovia), severo-centralna

panija
- 109 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili Dedakuesa (Ve la Cueza,Palencia), severoo centralna

panija
- 110 -
RIMSKA FANTAZIJA
Vila Elsmunts, Province Taragona (Els Munts, Tarragona), severoistok

panije; Batitalis (Lugo, Galicia), severozapad panije; Fortunatus De
Fraga (Fortunatus de Fraga, Huesca), centar panije.
Podni mozaik u "rimskoj vili Elsmunts (Els Munts, Taragona), severo istok panije
Podni mozaik u "rimskoj vili Elsmunts (Els Munts, Taragona), severo istok panije
- 111 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik , muzej Taragona, severoistok panije.
Podni mozaik u "rimskoj vili Batitalis (Lugo, Galicia), severozapadna panija
- 112 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj vili Fortunatus de Fraga (Fortunatus de Fraga, Huesca),

centralna panija
Jo jedna "rimska" vila - Tore Jauder (Torre Llauder) - je sluajno otkrivena

1961. godine, kada su u priobalnom panskom gradu Mataro (kod Barselone),
koji se tokom "rimskog" carstva zvao Iluro (Iluro), izvreni graevinski
radovi. Tada je turistiki bum u paniji bio tako organizovan, da su graditelji
unitavali sve redom to je smetalo da se zaradi novac. Tako je uniteno i
neveliko zdanje iz 18. veka, koje je, kako se ispostavilo, bilo izgraeno
direktno na temeljima antike "rimske" vile.
Hajde da objasnimo ta se podrazumeva pod terminom "rimska vila". Ti
objekti su bili rezidencije "rimskog" plemstva, i celi poljoprivredni proizvodni
sistemi, u kojima su se uzgajali i preraivali poljoprivredni proizvodi. Danas
se, takvi sistemi nazivaju "farme". Vila Tore Jauder je bila takav kompleks.
Sagraena je u 1. veku pre nove ere. Na njoj je bio vinograd, pravilo se vino,
sipalo u proizvodene amfore i odmah prodavalo. Oigledno, vino je bilo dobro i
skupo, inae bi se prodavalo u buriima ... Vila je obnavljana i proirivana
tokom ivotnog veka jednog vlasnika do drugog. U 3. veku nove ere ona je
sluila kao rezidencija bogatih aristokrata. Pri tome je stvarni deo vile
zauzimao povrinu od 17.000 m2, ukljuujui i smetaj za vlasnika i zaposlene,
kupatila, skladita i industrijske objekate.
- 113 -
RIMSKA FANTAZIJA
Opti pogled na "rimsku" vilu Tore Jauder (Torre Llauder)
). "Rimska" vila Torre Jauder (Torre Llauder). Atrijum, fragment podnog mozaika
- 114 -
RIMSKA FANTAZIJA
, "rimska" vila Tore Jauder (Torre Llauder). Fragment podnog mozaika
"rimska" vila Tore Jauder (Torre Llauder). Fragment podnog mozaika
- 115 -
RIMSKA FANTAZIJA
Fragment podnog mozaika, "rimska" vila Tore Jauder (Torre Llauder).
Radovi u gradu Mataro sasvim su ozbiljno otetili strukturu vile (drevnog

industrijskog i poljoprivrednog kompleksa) i danas su vie ili manje ouvani
samo osnovni zidovi rezidencije domaina, na povrini od oko 800 m2, i
fragmenti velianstvenih mozaika, ukljuujui i one sa slaveno-arijevskim
vedskim simbolima. Ali ovde - http://www.viaavgvsta.anonai.com/VVTLL1.html
- nali smo 3d-verziju nekih soba glavne zgrade i sada moemo da dobijemo
jasnu ideju o tome, kako su iveli stari "rimljani".
Obilazak vile poinje sa unutranjim dvoritem (atrijumom) - pokrivenog
dvorita sa bunarom (compluvium) iznad bazena (impluvium), u koji se
prikupljala kinica. Po podu ovog bazena su rasporeene cisterne za
skladitenje rezervne vode, odakle se vodila kroz rupu, okruenu ogradom od
kamena, kao to je konvencionalni bunar.
- 116 -
RIMSKA FANTAZIJA
Pogled na "rimsku" vilu Tore Jauder (Torre Llauder).
3D-verzija "rimske" vile Tore Jauder (Tore Llauder)
- 117 -
RIMSKA FANTAZIJA
). Rimska vila Tore Jauder (Tore Llauder) atrijum
"Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) atrium
- 118 -
RIMSKA FANTAZIJA
"rimska " vila Tore Jauder (Tore Llauder) - atrijum.
- 119 -
RIMSKA FANTAZIJA
Kroz atrijum je moglo da se stigne u prostorije kompleksnog zdanja. Na

primer, u sobu, predvienu za prijem gostiju (oecus) i trpezariju(triklinijum).
"Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder).
. "Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder)

- 120 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder)
). "Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) trpezarija
- 121 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) trpezarija
Dugi koridor (fauces) vodio je u peristil (peristylium) - otvoreno unutranje

dvorite, za lanove porodice vlasnika vile. Okrueno je stubovima koji
pridravaju krov. U peristilu se obino nalazila prostorija za kune bogove larari (lararium) ili sakrari (sacrarium).
- 122 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) koridor
"Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) dvorite

- 123 -
RIMSKA FANTAZIJA
. "Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) dvorite
. "Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) - unutranje dvorite
- 124 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) - banjski kompleks
Od posebnog interesa za nas su kupatila, odnosno, da budemo precizniji banjski kompleks. On se sastojao od nekoliko prostorija: svlaionice
(apodyterium), sobe sa hladnom vodom (frigidarium), toplom vodom
(tepidarium) i vruom vodom (caldarium), rasporeenih zapravo u tom nizu.
Pod i zidovi u poslednje dve prostorije se zagrevao sistemom sa vruim
vazduhom (hypocaust). Na specijalnoj pei (praefurnium) zagrevala se velika
posuda sa vodom, koja se stalno odovodila u mali bazen u kaldarijum. Vru
vazduh (od dima iz pei) je cirkulisao ispod poda i u specijalno napravljenim
upljinama u zidovima. Da ne bi bilo bilo previe vrue, koristili su dvostruki
sloj. Gornji sloj se sastojao od velikih opeka, sloja gline i osnovnog sloja,
obino ukraenog prelepim mozaicima. Sve se to dralo na malim zidanim
stubovima (pilae), koji su razmeteni po sistemu ahovskih polja.
- 125 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) - banjski kompleks - bazen u

frigidarijumu
"Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) - kbanjski ompleks - bazen u kaldarijumu.
- 126 -
RIMSKA FANTAZIJA
. "Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) - banjski kompleks - sistem za grejanje
poda.
. "Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) - banjski kompleks - podni sistem
grejanja
- 127 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimska" vila Tore Jauder (Tore Llauder) - banjski kompleks - toalet
Nita manje interesantna nije ni organizacija "toaleta u "rimskim"

vilama. Sada se setimo ta se deavalo nedavno u tzv prosveenoj
Evropi, obavijenoj "svetlom" hrianstva. Tamo svuda ima fekalnog
blata i prljavtine koji se samo bacaju kroz prozore na ulicu, pravo na
glave prolaznika. Dakle, "rimski" toaleti su opremljeni kanalizacijom,
koja obezbeuje brzo uklanjanje otpada i bilo kakvih neprijatnih mirisa.
Pored toga, prostorija je bila opremljena lebom, kojim neprestano
tee tekua voda, a imali su i spuve na dugim drkama, koje su
koriene umesto toalet papira - prototip modernog bidea! Tu se
takoe nalazio mali dozator vode. Dakle, kao to vidimo svojim oima,
pre vie od 2 hiljade godina, nai preci su gradili "vile", koje danas mogu
samo da se sanjaju. Uradili su to tako dobro i pouzdano, da su dananji
graditelji od njih udaljeni veoma daleko, samo mozganje i naporan rad
nisu dovoljni, a znanja je gotovo nestalo ...
- 128 -
RIMSKA FANTAZIJA
Ove kupke se nalaze u mnogim "rimskim" vilama. I onda se postavlja

pitanje: otkuda je mogla da nikne "banjska" kultura? A gde je ona posle
nestala? Sada u paniji praktino nema banja! I mesni itelji o njima ne
znaju nita! Nakon relevantnih pretraga i razmiljanja, dobija se samo
jedan logian odgovor na ovo pitanje: terme (banje) i kulturu njihovog
korienja doneli su na Iberijsko poluostrvo Slaveno-Arijevci. Drugog
odgovora nema! A nakon svrgavanja dinastije Meroving, poele su
polako da propadaju banje i kupatila, kao i kultura njihovog korienja!
Eto, takva je istorija ...
Da bacimo malo svetla na pitanje, odakle u paniji i drugim evropskim
zemljama tolika koliina "rimskih" objekta sa slaveno-arijevskim
simbolima, pomoi e nam autor 17. veka Orbini Mauro (Mauro Orbini).
1601.godine, on je napisao knjigu pod nazivom "Knjiga istoriografije
otvorenog imena, slave i proirenja predloenih slovenskih naroda i
njihovih kraljeva i gospodara pod mnogim imenima sa mnogim carstvima,
kraljevstvima, i pokrajinama. Sabrano iz mnogih istorijskih knjiga,
preko gospodin Mauro Orbina arhimandrita Raguojskog ".
Knjiga je bila prevedena sa italijanskog na ruski i objavljena po ukazu
Petra 1. u Petrogradu 1722. godine, a od tada nema reizdanja, to je
neobjanjivo, s obzirom da sadri informacije o veliini i vojnoj slavi
Slovena. Trenutno, est primeraka knjige uvaju se u Moskvi u
Istorijskoj biblioteci na Odeljenju retkih knjiga.
Orbini pie: Sloveni "narod, osvojio je svojim orujem gotovo sve
narode u Vaseljeni; Persiju razorio; Azijom vladao, i Afrikom, borio se
sa Egipanima i sa velikim Aleksandrom; potinio sebi Grku,
Makedoniju, Illirsku zemlju; zavladao Moravijom, lenskom zemljom,
ekom, Poljskom, i obalama mora Baltikog, drao Italiju, gde se
mnogo vremena borio protiv Rimljana. Na kraju, poto je osvojio za
sebe dravu Rimsku, zavladao je mnogim njenim provincijama, razorio
- 129 -
RIMSKA FANTAZIJA
Rim, danak su mu plaali cezari Rimski, to nijedan drugi narod irom

sveta nije.
Vladao je Francuskom, Engleskom, i postavio deravu u paniji; ovladao
najboljim provincijama u Evropi ... I ne bez razloga nazivaju ih Raseni,
jer nakon toga, kako su Sloveni zauzeli svu Evropu i deo azijske
Sarmatije, njihove kolonije su bile rasejane od Jadranskog i
Sredozemnog mora do Velikog mora i Baltikog okeana ... "
Eto tako.
Analizirajui rad Orbina, Nosovski i Fomenko u svojoj knjizi "Slovensko
osvajanje sveta", imenuju jedan od razloga za ovakvu situaciju:
"Mislio je Orbini, da u slovenskim zemljama u prolosti nisu imali veliku
istorijsku kolu. Ili, kako sada razumemo, nje je moda i bilo, ali do nas,
i uzgred, do Orbinija nije stigla. Zbog razliitih razloga. Mnogo je
uniteno tokom Reformacijo 16.-17.. veka. Za razliku od unitenih
dokumenata, utvreno je da su novi, uglavnom lani. Reformacija u
Zapadnoj Evropi, a posebno u Italiji, iznikla je iz nove reformatorske
istorijske kole.
**********
A danas mi uimo antiku i srednjovekovnu istoriju koje se u velikoj
meri zasnivaju na taki gledita zapadnoevropske reformatorske kole
16--18. veka, koje se vremenom stapaju u jednu svetsku istorijsku
kolu, koja je sada mejnstrim. Ova okolnost, verujemo, objanjava to
preovladava u 16-18 veku lana ideja da je italijanski Rim vladao nad
svim "starim" svetom. U stvari, italijanska mnogovekovna svetska
dominacija Rima postoji samo na papiru. U stvari, kako sada razumemo,
nije bilo tako kako nam govore. "
- 130 -
RIMSKA FANTAZIJA
A kako? Mi apsolutno ne moemo da prihvatimo skraenu verziju

istorije koje nude Fomenko i Nosovskij, tvrdei posebno, da je
slovensko osvajanje sveta bilo samo jednom - u 14. veku. Naravno, da
nije, svetska istorija uva evidenciju o bezbroj slaveno-arijevskih
osvajanja u raznim delovima sveta, bilo da je Kina, Indija ili Mala Azija.
Slaveno-arijevci su odlazili tamo u civilizacijske misije - unitavali moi
mranih sila, stopirali ljudska rtvoprinoenja, podelili znanja i vetine
u razliitim oblastima ljudskog delovanja - od ustrojstva drave do
peenja hleba.
A koliko nas je svesno postojanja Sredozemne Vedske imperije?
Verovatno ne mnogo, ali je postojala tokom 2 hiljada godina - od 4.
milenijuma pre nove ere do 2. milenijuma pre nove ere. O tome govori
Anatolij Abrakin u svojoj knjizi "Skitska Rus", objavljenoj 2008.
godine:
"... Oko sredine 13.veka. pne, maloazijska Arsava je uspela da se
oslobodi vlasti Hetita. U to vreme to je bilo samo "ostrvo" u prednjoj
Aziji i na Bliskom istoku, gde su predstavnici arijevskih plemena mogli
da smatraju da su nezavisni. Ali tu se ve nazire predznak Trojanskog
rata - rata u kome je Sredozemno carstvo izgubilo Mediteran. Njegova
propast je sumirala period arijevske hegemonije u Mediteranu i
Mesopotamiji u toku od vie od dve hiljade godina. Prodrevi tu oko
sredine 4. milenijuma pne., oni su, zajedno sa autohtonim narodima
Egipta, Mesopotamije i Bliskog istoka stvorili jedinstvenu civilizaciju.
Ariji su organizovali zemlju savremene Grke, i bili su meu osnivaima
krito-mikenske kulture. Tragovi arijevaca su svuda. Profesionalci su
svesni da su u Troji naeni predmeti sa svastikom (simbol kolovrata,
krunog kretanja sunca i galaksije) - karakteristinog znaka drevnih
arijevaca. Ali sve zasluge za izgradnju mediteranske drave se
pripisuje Egipanima, Grcima i Semitima.
- 131 -
RIMSKA FANTAZIJA
Sve je zaboravljeno. ta moemo rei o dogaajima od pre etiri

milenijuma?Ali logika istorije je takva, da se ime "RAS", roeno u
ogromnim azijskim ravnicama, zajedno sa imigrantima arijevcima
proirilo u razliitim pravcima. Nai preci su bili direktno ukljueni u
ivote najstarijih svetskih civilizacija. U 2. milenijumu pre nove ere na
teritoriji Palestine, Sirije i zapadne Anadolije su uspostavili dravu
Rasa (Rutenija, Arsava). I to je takoe naa istorija! "
Savremenik A. Pukina - Jegor Ivanovi Klasen, poznati istoriar i
drutveni aktivista - je napisao divne rei u knjizi "Novi materijali za
drevnu istoriju Slovena uopte i sloveno rusa do rurjikovskog vremena u
posebnosti, sa lakim okvirom istorije Rusa pre Hrista":
"Slavjanorusi, kao narod, pre Rimljana I Grka obrazovan, ostavio je iza
sebe u svim delovima sveta mnoge spomenike, svedoke njihovog boravka
i drevnu literaturu, umetnost i obrazovanje. Spomenici su uvek ubedljivi
dokazi; oni nam govore o delima naih predaka na jeziku, nama rodnom,
sastavljajui prototip svih slovenskih dijalekata ... "
***
Poimo jo jednom po paniji od severa ka jugu i pogledajmo druge
"rimske" vile. Narimer, Vila De las Muzas (de las Musas) u pokrajini
Navara u severnoj paniji, a na granici sa Francuskom, koja je prema
svedoenju naunika postojala od 1. do 5. veka nove ere, povremeno
dograivana i obnavljana. Tu se proizvodilo vino, i to je raeno veoma
ozbiljno. Ouvani su skoro svi poljoprivredni objekti - prostorije i alati
za presovanje groa, soba za "starenje" vina, velika burad za uvanje
vina sa stepenicama, kao i rezervoari od 250 m3 za skladitenje vode.
- 132 -
RIMSKA FANTAZIJA
Maketa "rimske" vile De las Muzas (de las Musas, Navarra), sever panije na granici
sa Francuskom
- 133 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili de las Muzas (de las Musas, Navarra).
Podni mozaik u "rimskoj" vili de las Muzas (de las Musas, Navarra) (detalj).
- 134 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili de las Muzas (de las Musas, Navarra) (detalj)
- 135 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili (Villafranca, Navarra)
Pogledajmo jo nekoliko vila u severnim i centralnim provincijama

panije - Kastilja i Leon, Avila i Saragosa: "rimske" vile de Banjo
Valdearados (Bano de Valdearados), De Klunija (de Clunia) i De Vijavidel
(de Villavidel)
- 136 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili Banjo de Valdearados (Bano de Valdearados, Burgos,

Castilla y Leon), sever panije
- 137 -
RIMSKA FANTAZIJA
. Podni mozaik u "rimskoj" vili de Klunija (de Clunia, Burgos, Castilla y Leon), sever
panije
Podni mozaik u "rimskoj" vili de Vijavidel (de Villavidel, Leon), sever panije
- 138 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimski "mozaik, Nacionalni Muzej Saragose (Zaragosa), centralna paniji.
- 139 -
RIMSKA FANTAZIJA
. Podni mozaik u "rimskoj" vili u pokrajini Avila, centralna panija
U centralnoj paniji, provinciji Toledo, u gradu Karanke (Carranque) je

arheoloki kopleks "rimska " vila De Materna" (od Materna) 4. vek ne,
koja se sastoji od tri zgrade: vila je opremljena po ondanjem
poslednjem slovu najnovije "tehnologije "- podno i zidno grejanje,
vodovod, kanalizacija, sauna i velianstveni mozaici. Dve druge zgrade
kojima pripisuju religiozni i drutveni karakter su mali hram i kua za
okupljanje, koja je kasnije takoe postala hram.
- 140 -
RIMSKA FANTAZIJA
Arheoloki park "rimska" vila de Materna" (de Materna, Carranque, Toledo),

centralna panija
- 141 -
RIMSKA FANTAZIJA
Maketa "rimske" vile De Materna (de Materna, Carranque, Toledo), centralna

panija
Podni mozaik u "rimskoj" vili de Materna (de Materna, Carranque, Toledo), centralna
panija
- 142 -
RIMSKA FANTAZIJA
panija
panija.
- 143 -
RIMSKA FANTAZIJA
panija
- 144 -
RIMSKA FANTAZIJA
panija
panija(detalj).
- 145 -
RIMSKA FANTAZIJA
panija(detalj)
panija(detalj)
- 146 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hajde da vidimo jo neke vile: Sisapo (Sisapo) u centralnoj provinciji

Kastilja i La Mana, na zapadu panije u gradu Merida, u pokrajini
Ekstremadura i na jugoistoku panije, u pokrajini Mursija - Vila de los
Sipreses (La villa de los Cipreces). Tamo, u Murciji, moete videti
slovenski znak "rubenik" na podnom mozaiku katedrale u Kartageni.
Podni mozaik u "rimskoj" vili Merida (Merida, Extremadura), zapadna panija.
- 147 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili Sisapo (Sisapo,Ciudad Real, Castill la Mancha),

centralna panija
Podni mozaik u "rimskoj" vili Merida (Merida, Extremadura), zapadna panija

- 148 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili de los Sipreses (La villa de los Cipreces, Jumilla,
Murcia), jugoistona panija
Podni mozaik u katedrali Kartagena (Cartagena, Murcia), jugoistok panije.
- 149 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimljani" nisu izostavili ni jug panije. Sjajna vila sa predivnim

mozaicima sa slaveno-arijevskim simbolima koji se nalaze u pokrajini
Andaluzija, u gradovima Ecija (Ecija) i Italika (Italica): Casa de Ilas
(Casa de Hylas) i "Casa de Planetarija (Casa de Planetario).
Podni mozaik u "rimskoj" vili Ecija (Ecija, Andalucia), na jugu panije
- 150 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili Ecija (Ecija, Andalucia), na jugu panije
- 151 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili "Kasa de Ilas (Casa de Hylas, Italica, Andalucia), na
jugu panije
Podni mozaik u "rimskoj" vili "Kasa de Ilas (Casa de Hylas, Italica, Andalucia), na
jugu panije
- 152 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili "Kasa de Planetario (Casa de Planetario, Italica,

Andalucia), jug panije
I opet, Italika, kao i vile u junim provincijama Kordobe, Jaena i

Marbelje.
Podni mozaik u "rimskoj" vili u "rimskom" gradu Italika (Italica, Andalucia), na jugu
panije
- 153 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili u "rimskom" gradu Italika (Italica, Andalucia), na jugu
panije
- 154 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili Almenidila (Almenidilla, Cordoba), na jugu panije
Podni mozaik u "rimskoj" vili Rioverde (RioVerde, Marbella), jug panije.
- 155 -
RIMSKA FANTAZIJA
Podni mozaik u "rimskoj" vili Brunelkesada (Brunel Quesada, Jaen, Andalicia), jug
panije
- 156 -
RIMSKA FANTAZIJA
Sa ovim zavravamo upoznavanje sa "rimskim" vilama u paniji. Njih je

veoma mnogo u ovoj zemlji, ali pronai kvalitetnu i pouzdanu informaciju
je veoma teko. Sve to se moe nai na Internetu, mi smo izloili.
***
Paralelno sa potragom i analizom fotografija, koje su nas, u stvari,
navele na razmiljanje o slovenskom poreklu "rimskih" vila irom sveta,
mi prouavamo i radove raznih autora, koji se ne plae da krenu protiv
mutne struje ortodoksalne istorijske "nauke" i koji izvetavaju u svojim
knjigama ak i samo male mrvice informacija o stvarnoj prolosti naih
slavnih predaka. Pored injenice, da je sve to veoma zanimljivo i
informativno, mi i dalje elimo da pronaemo logino objanjenje za
veoma visok nivo znanja i vetina, koje su potrebne za izgradnju
ponekad vrlo sloenih inenjerskih konstrukcija, danas nazivanih optim
terminom "rimsko". U cilju sticanja nivoa znanja evolucionim putem,
neophodne su stotine hiljada godina nesmetanog razvoja. I, sudei po
ortodoksnoj istoriji, tih stotina hiljada godina na Zemlji nije bilo. Pa
kako se odjednom pojavilo ovo znanje i vetine kod primitivne
civilizacije, kakvu nam crtaju lukavi "naunici"? Osnovne informacije i
temelj za ove najvanije teme daju nam knjige akademika Nikolaja
Levaova. A pravi temelj je ve mnogo lake pronai kao delove ovog
mozaika u analima o moru zabluda, falsifikata i otkrivenih lai. Neto
interesantno smo nali u jednoj od knjiga Valerija Demina "Od
Arijevaca do Rusia", u poglavlju "ponovna kolonizacija slavenoarijevcima ruske ravnice i Evrope".
"Izvodi iz" Velesove knjige "," Joakimovski letopisi " i "Mazurinski
hroniar" za nas vane, jer nam omoguavaju da rekonstruiemo nau
istoriju, koja apsolutno ne odgovara akademskoj istorijskoj nauci.
Slaveno-Arijevci, predvoeni Slovenom, Rusom i Skitom, poeli su
kretanje od Junog Urala na zapad pre oko 4430 godina, i zbog male
naseljenosti ruske ravnice, relativno brzo, ve 2409. pne, osvojili
crnomorski region do Dunava, i osvojili semitsku - Tripoljsku
civilizaciju u Poddnjepru i na Dunavu. U ast kneza Skita Slaveno-
- 157 -
RIMSKA FANTAZIJA
Arijevci se sebe nazvali Skiti, a zemlju i dravu (plemenski savez)

nazvali Velika Skitija. Tu je realizovana velika slaveno-arijevska
tradicija, da se imenom svojih slavnih predaka nazve novoformirani
arijevski narod i zemlja.
Dalje, Slaveno-Arijevci su bili podeljeni na tri dela. Prvi deo na elu sa
Slovenom i Rusom, preselio se na sever i naselio u blizini jezera Ilmen i
na jugoistonoj obali Baltikog mora. Taj deo je sebe nazvao Slovenima
po imenu kneza Slovena. Zemlja i drava (rodovski savez) je nazvana
Slovenija. Glavni grad Slovenije je postao Slovensk (Veliki Novgrad).
Drugi deo Slaveno-Arijevaca, na elu sa sinom Skita Vendom, nastavio
je kretanje prema zapadu i severozapadu. Pobedniko kretanje
Slaveno-Arijevaca na zapad zavrilo se vladanjem nad skoro celom
Evropom "od mora do mora". To znai: do krajnjeg mora na zapadu i od
Skandinavije do Jadranskog mora. Zapravo, u tom trenutku su Kelti
postali podreeni slaveno-arijevcima. Izlaz slaveno-arijevaca na
Jadransko more zaustavilo je grke-ahajce da napreduju u pravcu
jugoistoka. Ovaj deo slaveno-arijevaca u ast kneza Venda se nazvao
vendima, a zemlja i drava su nazvani Venedija. Kasnije su se naselili u
Pomeraniji i poeli sebe da zovu pomorskim rusima (prusima). Glavni
grad Vendije je postao Stargrad na Labi (Elbi). Skandinavsko more je
preimenovano u Venedsko more.
Trei deo slaveno-arijevaca, koje je predvodio unuk Skita Kolom, ostao

je u Crnomorskom regionu ... Zapravo, u ast kneza Kola slavenoarijevci (skiti) su poeli da nazivaju sebe skoloti, odnosno slovenima
Kolo. Zemlja i drava (rodovni savez) po imenu kneza se zvao
Ruskolanja, to oznaava zemlju - Rusa i Kolo ... "
- 158 -
RIMSKA FANTAZIJA
Slavjano-Ariji, koji su doli na zapad iz Zauralja, bili su izvor znanja i

profesionalnih vetina, otpadnicima iz svog naroda koji su savladali
divlju i polupraznu Evropu pre nekoliko hiljada godina. I zapravo su
slaveno-arijevci gradili gradove, hramove, vijadukte, vile, puteve... Da bi
se ubedili u to, hajde da pogledamo "rimsko" carstvo u Portugalu.
- 159 -
RIMSKA FANTAZIJA
7. RIMSKO CARSTVO U PORTUGALIJI

Na Iberijskom poluostrvu, na teritoriji savremene Portugalije, "skraj
mora" (Atlantski okean) nalazi se jo jedan "rimski" grad Koinimbriga
(Coinimbriga), postojao je 6 vekova - od 1. pne, do 5. veka ne. On je
izgraen na mestu naselja gde su iveli Kelti od 9. veka pne. Grad se
prostire na povrini od 60 hektara i okruen je 4 metra visokim
zatitnim zidom.
"Rimski" gradGrad Koinimbriga (Coinimbriga), Portugalija
- 160 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Ri
mski" gradGrad Koinimbriga (Coinimbriga), Portugalija
- 161 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimski" grad Koinimbriga (Coinimbriga), Portugalija
- 162 -
RIMSKA FANTAZIJA
To je jedan od najbolje ouvanih "rimskih" gradova u Portugalu, ako ne i

najvei. Prema procenama arheologa, raskopano je samo 10% grada,
iako je njegovo postojanje bilo poznato jo od kraja pretprolog veka, a
neka iskopavanja su poela na poetku prolog. Ali, ono to je izalo na
svetlo dana, dostojno je najvieg divljenja - kue, prodavnice, pozorita,
forum, kupatila i velelepne urbane vile. Jedna od tih kua je tzv "Vila
fontana (La Casa dos Repuxos), ija veliina je 569 kvadrata Vrhunski
ouvani mozaici krase povrinu svih spratova
- 163 -
RIMSKA FANTAZIJA
.
"Rimska" vila Fontana (La Casa de los Repuxos, Coinimbriga), Portugalija
Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa de los Repuxos,

Coinimbriga), Portugalija
- 164 -
RIMSKA FANTAZIJA


- 165 -
RIMSKA FANTAZIJA

- 166 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hajde da vidimo jo neke mozaika sa slaveno-arijevskim simbolima.

Danas je ak mogue da virtuelno putovanje kroz "Vilu fontana" - na
internetu je otvoren poseban sajt za tu vilu (za punu funkcionalnost
ovog sajta, morate da skinete QuickTime softver kompanije Apple).
Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos,

- 167 -
RIMSKA FANTAZIJA

Coinimbriga), Portugalija (u rombovima je stilizovana svastika)
Slavenoarijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos, Coinimbriga),
Portugalija
- 168 -
RIMSKA FANTAZIJA

- 169 -
RIMSKA FANTAZIJA

Svoj naziv vila nije dobila tek tako. Arheolozi su raskopali sistem
kanalizacije i vodovoda, koji obezbeuje vodu sistemu veem od 500
fontana i esmi, od kojih su neki dovodile vodu u unutranji bazen kue.
- 170 -
RIMSKA FANTAZIJA

- 171 -
RIMSKA FANTAZIJA


Coinimbriga), Portugalija (u rombovima - stilizovana svastika)
- 172 -
RIMSKA FANTAZIJA


- 173 -
RIMSKA FANTAZIJA
Pored velianstvenih mozaika i arhitektonskih objekata, poraava i nivo

inenjerskih vetina, sa kojima su drevni "rimski" graditelji koristili
vodu. A vodu su koristili dosta - oko 500 litara po oveku dnevno, to,
generalno, nije iznenaujue, s obzirom na broj bazena u gradu i
privatnih kupki i fontana u domovima i na ulicama. Za poreenje prosean evropljanin danas koristi 140 litara vode dnevno. Ba kao i u
drugim "rimskim" gradovima, u Koinimbrigu, pored privatnih bazena,
grad je imao veliki banjski kompleks. Moemo pogledati vrlo zanimljiv i
ivopisan film, u kojem je prkazana 3D verzija ovog kompleksa u
predstavljanju savremenih strunjaka o ovim pitanjima. Jo jedan
zanimljiv podatak je: da se voda dopremala do grada akvaduktom sa
izvora duinom 3,5 km.
Gradsko kupatilo u "rimskom" gradu Koinimbriga (Coinimbriga), Portugalija
- 174 -
RIMSKA FANTAZIJA
Elementi banjskog kompleksa u privatnoj vili (La Casa de Cantamber, Coinimbriga),

Portugalija

Portugalija
- 175 -
RIMSKA FANTAZIJA

Portugalija

Portugalija
- 176 -
RIMSKA FANTAZIJA
Poslednje etiri fotografije pokazuju elemente livene kanalizacije i

kompleks sistema banjskog grejanja u drugom delu vile - La Casa de
Cantamber. Veliina kompleksa je 252 kvadratna metra i predstavlja
nekoliko tipinih, koje smo ranije pomenuli, kada smo opisivali vilu Tore
de Jauder, ali s obzirom na veliinu, i shodno tome na duinu kanala
kroz koje je cirkulisao topao vazduh, grejala se sa 4 pei.
Od interesa je sledea injenica: arheolozi su u Koinimbrigeu pronali
200 tabli sa natpisima ispisanim na njima, kao i sa imenima ljudi, na
kojima je "rimsko" ime napisano samo jednom. Koje je to ime, i zato se
smatra "rimskim" nije navedeno. Nije navedeno ni to, ija su imena
napisana na drugim tablama. Oigledno su, lokalni "naunici" smatrali da
to ne bi bilo interesantno za javnost ...
- 177 -
RIMSKA FANTAZIJA
8. RIMSKI AKVADUTI
Akvadukt (latinski Aquaeductus, od aqua - voda i duco - dovesti) je
vodovod za snabdevanje vodom naselja i sistema za navodnjavanje, sa
izvora koji se nalaze iznad njih na terenu. Akvadukt je takoe poznat
kao deo vodovoda u obliku lunog mosta preko klanca, reke, puta. Hajde
da pogledamo neke od najistaknutijih "rimskih" vodovoda - najlepa
uda arhitekture i inenjeringa. Drevni graditelji postavljali su
akvadukte kako pod zemlju, tako i na njenoj povrini. Gde je bilo
potrebno da se izgradi akvadukt preko klanca, reke, klisure, izgraeni
su luni prelazi, koji su imali mnogo nivoa, koji nisu samo izgledali lepo,
ve su i obezbeivali snagu i izdrljivost celog objekta.
Akvadukt Pont du Gard (bukvalno - "Most preko Garda") nalazi se u
gradu Nim u junoj Francuskoj. Njegova duina je 275 metara, visina 48 metara. Naunici nemaju jasan odgovor o vremenu izgradnje tog
akvadukta. Neki veruju da je sagraena u 19. god. p.n.e, a drugi - u
sredini 1. veka nove ere. Akvadukt je podignut od kamenih blokova, od
kojih su neki teki skoro 6 tona, nanizani jedni na druge, bez vezivne
smee. Skoro 50 kilometara te strukture se protezalo po veoma tekom
terenu (preko visokih brda i reka). Vodovod u delu, predastavljen na
slici se sastoji od 3 nivoa, jedan iznad drugog. Nii nivo se sastoji od
est lukova, visina svakog je do 20 metara. Srednji sloj ima 11 lukova, a
iznad njih je izgraeno 35. Nagib vodovoda je samo 34 cm po kilometru
(1: 3000), i on ima razliku od samo 17 metara vertikalno po celoj svojoj
duini od 50 km. U davna vremena, akvadukt je bio povezan sa
vodozahvatom prenika 6 metara. Transport vode samo zbog sile
gravitacije je bio veoma efikasan: kroz Pont du Gard je prolazilo 20
000 kubnih metara vode dnevno.
Zanimljivo je, da je akvadukt u 9. veku prestao da se koristi za ta je
namenjen i pretvoren je u most za saobraaj (on je bio u upotrebi
- 178 -
RIMSKA FANTAZIJA
"samo" 1000 godina!). Da bi propustio velika transportna vozila, deo

nosaa je probuen, tako da sada preti kolaps cele konstrukcije. 1747.
godine, u blizini je sagraen moderan most, a saobraaj na Pont du
Garou je postepeno zatvoren, a drevni spomenik po nareenju
Napoleona 3. je obnovljen.
Akvadukt Pont du Gard u Nimu (Nimes), na jugu Francuske
- 179 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 180 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 181 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 182 -
RIMSKA FANTAZIJA
Veoma poznat i neverovatno lep vodovod je sauvan u Segoviji

(Segovia), koji se nalazi na severu panije. Njegova duina je 728 m,
visina 28 m. Osnovni segment nadzemnog dela vodovoda ima 18
kilometara i sastoji se od 166 lukova. Nagib akvadukta iznosi 1%.
Izgraen je, verovatno, u 1. veku n.e.
Akvadukt Segovija (Segovia), sever panije
- 183 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 184 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 185 -
RIMSKA FANTAZIJA
Nita manje velelepni ostaci kolosalnog akvadukta i dalje su sauvani u

gradu Merida (Merida), koji se nalazi na zapadu panije. Njegova
duina je 840 m, visina 25 m. Duina celog sistema vodosnabdevanja je
gotovo 12 kilometara, i do sadanjeg vremena sauvano je 73 stubova
razliitog stepena razruenosti .. Izgraen je, verovatno, na kraju 1.
veka n.e.
Akvadukt u Meridi (Merida), zapadna panija
- 186 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 187 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 188 -
RIMSKA FANTAZIJA
Kada vidimo takvu lepotu i monumentalnost, koja je sluila hiljadama

godina, odmah se postavlja pitanje: ko je mogao da dizajnira takav
sloeni kompleks, sa inenjerske take gledita, konstrukcije? Ko je
napravio potrebna, komplikovana merenja i proraune? Ko je stvorio
tehnologiju izrade? I ko je bio u stanju da izgradi sve to?! Otkuda
iznenada mnogo hiljada inenjera, poslovoa i radnika najvieg kalibra,
koji su mogli vrlo efikasno, precizno i pouzdano i neshvatljivo, da
izgrade objekte, koje mi danas nismo u stanju da izgradimo?
Prema savremenim istoriarima, ove su tri dinovske konstrukcije, koje
su na udaljenosti od hiljade kilometara, gradili praktino istovremeno. I
njih su izgradili, kako govore "naunici", robovi i legionari (vojnici).
Dakle, jeftino i veselo. Glavna stvar je dovesti to vie robova i
legionara, i najsloenije strukture rastu kao peurke posle kie!
U ovu verziju "naunika" moe da veruje samo onaj ko ne zna gotovo
nita, i nema ni o emu pojma, tj ovek neznalica, kome sve to nije
uopte zanimljivo! I itaoci koji nisu zaboravili kako da koristite svoj
razum, e odmah prepoznati da neto nije u redu! To nije tako !!
Ako je u prolosti bila kontinuirano divljina, kako nam je reeno od
strane istoriara, kako su nai 'divlji' preci mogli izgraditi neto, to je
radilo vekovima, i nije uniteno? I po emu mi, toliko pametni i
civilizovani, gradimo kue koje padaju u roku od nekoliko decenija? Ko
je stvarno lud i neobrazovan? Kako su "rimske" legije robova mole da
grade ogromne objekte koje stoje 2.000 godina, a mi imamo kolaps
brane za 30-40 godina? Ispostavilo se da su "rimske legije" (obinih
vojnika) tog vremena bile neuporedivo pametnije od dananjih
"docenta?"
I jo, javlja se jedno veliko pitanje: odakle sav taj novac? Koliko god da
je bilo veliko "rimsko" carstvo po priama istoriara, veoma je teko
- 189 -
RIMSKA FANTAZIJA
poverovati da je ono bilo u stanju da finansira izgradnju svega toga. Mi

itamo da su se "rimljani" sve vreme borili i navodno nekoga osvojili, a i
same takve aktivnosti su vrlo skupe! Meutim, kao to smo ve videli, u
isto vreme carstvo je izgradilo dosta kvalitetnih puteva, dobro
ustrojenih gradova sa kupatilima, fontanama, pozoritima i hramovima,
kao i vile za odmor, mostove i mnoge druge male i velike vodovode u
gotovo svim osvojenim zemljama. Odakle je stalno zaraena zemlja
mogla uzimati novac za izgradnju sveta?
Hajde da pogledamo jo neke akvadukte (odnosno, njihove nadzemne
delove), koji se nalaze kao to je reeno, u veini zapadnih pokrajina
"rimskog carstva". Vodovod u provinciji Granada, grad Nerha (Nerja),
Kordoba (Cordoba), Malaga (Malaga) na jugu panije.
Akvadukt u provinciji Granada, jug panije
- 190 -
RIMSKA FANTAZIJA
Akvadukt u provinciji Granada, jug panije
Akvadukt u gradu Nerha (Nerja), jug panije
- 191 -
RIMSKA FANTAZIJA
Akvadukt u grdu Kordoba (Cordoba), jug panije
- 192 -
RIMSKA FANTAZIJA
Akvadukt u gradu Malaga (Malaga), jug panije
Vrlo impresivni akvadukti su ostali u gradu Sevilji (Sevilla) na jugu

panije, u pokrajinama Ueska (Huesca) i Navara (Navarra) na severu
panije, i u gradu Plasencija (Plasencia) na zapadu panije.
- 193 -
RIMSKA FANTAZIJA
Akvadukt u gradu Sevilja (Sevilla), jug panije
Akvadukt u provinciji Hueska (Huesca), sever panije

- 194 -
RIMSKA FANTAZIJA
Akvadukt u provinciji Navara (Navarra), sever panije
Akvadukt u provinciji Navara (Navarra), sever panije
- 195 -
RIMSKA FANTAZIJA
Akvadukt u gradu Placensija (Plasencia), zapad panije
Akvadukt u gradu Toledo (Toledo) u centru panije, u Tarragoni

(Tarragona) i u provinciji Valensija (Valencia) na istoku panije, i
akvadukt u Portugalu.
- 196 -
RIMSKA FANTAZIJA
Akvadukt u gradu Toledo (Toledo), centar panije
Akvadukt u provinciji Valensija (Valencia), istok panije
- 197 -
RIMSKA FANTAZIJA
Akvadukt u gradu Taragona (Tarragona), istok panije
- 198 -
RIMSKA FANTAZIJA
Akvadukt u provinciji Valensija (Valencia), istok panije
Akvadukt u Portugaliji
- 199 -
RIMSKA FANTAZIJA
Ovde smo dali listu nekih divnih drevnih vodovoda (ne svih naravno),
koji se nalaze na malom delu "rimskog" carstva - samo na Iberijskom
poluostrvu, ne razmatravi Severnu Afriku ili Britaniju ili Balkan ili
Bliski Istok. A i tu su izgraeni akvadukti. Da, i jo kakvi! Na primer vodovod u Kartagini u Tunisu, ija je duina bila 132 km, a visina 20 m.
Prolazi kroz nekoliko dolina. Smatra se da je sagraen poetkom 2.
veka. Ili akvadukt Ajfel, koji se nalazi u Nemakoj i snabdeva vodom
grad Keln, koji je donosi sa planine na udaljenost od 130 km. Njega
datiraju u 1. vek nove ere (jo jedan mega-projekat 1. veka!).
Specifinost ovog vodovoda je da je skoro svom svojom duininom pod
zemljom. Kao i kod svih ostalih vodovoda, voda u njemu se kree zbog
gravitacije, bez ikakvih dodatnih ureaja (pumpi, jo nije bilo!).
Neverovatna inenjerska tehnika!
U skorije vreme, nemaki istraivai su otkrili jo jedan "rimski"
akvadukt u Siriji, koji je zapanjujui. Izgraen je na dubini od vie
desetina metara i prostire skoro 200 kilometara, a povezuje Siriju i
Jordan. Izgraen je za 120 godina (od 90. do 210. godine nove ere). U
najboljim vremenima kroz skrivene tunele po brdima je slao do 700
litara vode u sekundi. Naunici takoe kau da je za izgradnju
vodovoda postavljeno oko 600.000 kubnih metara kamena i zemlje, to
je jednako jednoj etvrtini Velike piramide, i da su se graevinske
ekipe verovatno sastojale od legionara (opet legionari! A ko se borio svo
to vreme? ).
- 200 -
RIMSKA FANTAZIJA
Akvadukt u Kartagini
ema izgradnje akvadukta u Siriji
- 201 -
RIMSKA FANTAZIJA
Tunis
- 202 -
RIMSKA FANTAZIJA
Ajfel akvadukt u Kelnu, Nemaka.
- 203 -
RIMSKA FANTAZIJA
ema gradnje akvadukta u Siriji
- 204 -
RIMSKA FANTAZIJA
Gledajui ove ogromne, sloene inenjerske konstrukcije, u glavi se

nevoljno ponovo postavlja sledee pitanje: Otkuda je uveno "rimsko
carstvo" crpilo finansijske, materijalne i ljudske resurse, za gotovo
istovremenu izgradnju grandioznih projekata u razliitim delovima
Evrope? Otkuda su skupili toliku hordu, prvo, kvalifikovanih strunjaka
- rukovodioca, inenjera, strunjaka srednjeg nivoa, kvalifikovanih
radnika, i, kao drugo, legionara i samih robova? Kakvu je "vojsku"
moralo da ima rimsko carstvo, da bi irom Evrope kontinuirano izvodilo
kolosalnu po sloenosti i obimu izgradnju!
"Naunici" su doli sa priom da su robovi bili lokalni naseljenici, koje
su rimljani bezono osvojili i zatim odveli na projekat veka. Recimo.
Onda sledee pitanje: ko i ime je hranio celu ovu hordu? Ko je uvao
robove, ako su legionari radili krampovima i lopatama? I zato bi
bezoveni osvajai, u takvom sluaju, ulagali herkulovske napore da
dramatino poboljaju uslove ivota u osvojenim zemljama: izgradili
akvadukte, puteve, pozorita i to na desetine hiljada mesta, javna
kupatila, kanalizaciju i druge pogodnosti civilizacije? Za koga su bila
predviena ta dobra, ako su svi lokalni naseljenici bili robovi? Za same
legionare? Za njihove porodice? Za "rimljane"? Oni su u Rimu ionako
iveli dobro!
Neto se ovde ne uklapa!
Osvajanje drugih zemalja "rimljanima" izgleda sasvim logino. Ali zato
troiti fantastine resure za izgradnju u ovim zemljama, drutvenih
objekata? Da li to rade normalni osvajai? Da li neko zna barem jedan
stvaran primer toga, da zavojevai grade puteve, mostove, gradove,
pozorita, plovne puteve, kupatila, kanalizaciju? Takvih primera nema!
Koliko drutvenih objekata su izgradili ameriki "ampioni demokratije"
posle osvanja Avganistana i Iraka? A u drugim zemljama, "usreenim"
amerikim prisustvom? Nita! Samo smrt i razaranje!
- 205 -
RIMSKA FANTAZIJA
Dakle, namee se jedinstven zakljuak: da to nisu gradili ni robovi, a ni

vojnici!
A ko je, onda, sve ovo napravio?
To su gradili oni, koji su bili jedini ljudi sa potrebnim znanjem,
tehnologijom, iskustvom, naukom, kolom, kadrovima, sredstvima i
drugim neophodnim komponentama za uspenu realizaciju takvih
projekata.
U svom lanku "ta je tu jo rimsko" Jevgenij Gabovi govori o
bavarskom istraivau Gernot Gaju, koji je izdao 1994. knjigu "Ko su
bili Rimljani zaista?", koji zakljuuje da su rimljani - najvie od svega obini korenski itelji Evrope: Kelti, Gali, ali Franci, koji nemaju veze ni
sa Italijom ili latinskom kulturom.
"... Brojni " rimski "akvadukti u Galiji i Nemakoj, takoe su svi, bez
izuzetka, runi rad jednih istih Etruraca: ispostavilo se da je monopol
na izgradnju takvih objekata bio vrsto u rukama etrurskih
graevinskih zadruga. G. Gaj veruje da su etrurski majstori
"akvedukskih poslova" bili poznati irom Evrope i pozivani su da grade
akvadukte na razliitim mestima ... "
Sve drave, za koje "naunici" navode da su ulazile u sastav "rimske"
imperiju, nisu bile u poziciji osvojenih robova, ve su bile ravnopravni
lanovi "Saveza slovenskih drava." Takav savez je stvarno postojao na
teritoriji, koja se pripisuje "Rrimskom" carstvu, posebno osmiljenom
da sakrije pravu sliku o prolosti nae civilizacije. O ovom savezu se
moe saznati itanjem zanimljive knjige ruskog naunika, akademika
Valerija udinova, "Hajde da vratimo Etruriju Rusiji", koji je mnogo
etrurskih natpisa deifrovao (u knjizi je detaljno analizirao 150
artefakta sa natpisima). Ispostavilo se da poznata fraza hetruscum
- 206 -
RIMSKA FANTAZIJA
non ligatur (etrursko se ne ita), kojom su hranili respektabilnu

publiku vekovima, nije tana.
Iz knjige sledi, da etrurci nisu nestali, ve su bili izloeni nasilnoj
asimilaciji, da je njihov jezik zabranjen, njihova istorija, svi dokumenti
u vezi sa njima su nestali ( najmanje 20 tomova knjige "Istorije
Etruraca - 8 tomova " Kartagke " i 12 tomova" Tirrenike " napisane od
Klaudija, koji je, pre nego to je postao car, bio oenjen etrurskom
princezom Urgulanile, i postepeno i sam " uao " u arenu istorije
hiljadama godina unazad.
Uverava nas, da su takvi procesi bili u stvarnosti. Upadljiv primer za to
su grozna dela koja se odvijaju u Ukrajini i u svim drugim zemljama
istone Evrope i pribaltikim dravama nakon prinudne
demokratizacije. Naalost, vladajua elita u Ukrajini, na ijem elu je
jevrejska finansijska mafija, ini sve mogue i nemogue da se zabrani
ruski jezik, da se obrie ruska istorija iz pamenja naroda, i da
nametne svoju judoedemokratiju, a sve pobede i dostignua Rusa
uutka, ili pripie iskljuivo sebi ...
Knjiga V. udinova takoe kae da su Etrurci iveli u ne samo u Etruriji,
nego i na Kritu i u Miziji, na Siciliji i u Grkoj, i da je u to vreme
postojao moan savez slovenskih naroda. Ukljuivao je u sebe podruje
savremene Rusije, Belorusije, Balkana, Pribaltika, Nemake, Apeninskog
poluostrva, takoe i Skitije, Sarmatije i Mizije (Rumunija).
Istovremeno, Sloveni ne samo da su imali vodeu ulogu u savezu, ve su
zidali gradove i cele drave, i uopte, odluivali o sudbini sveta. U
sluaju rata savez je okupljao ujedinjeni kontingent vojnika, u kojem su
uestvovali Etrurci (sa Kipra, Krita i Korzike), pribaltiki sloveni,
sloveni iz crnomorskih zemalja - Traani i Firgijci, kao i esi, Anti i
Rugi.
- 207 -
RIMSKA FANTAZIJA
Logino je pretpostaviti da je savez, pored toga to je bio politiki i

vojni, bio i ekonomski. U tom sluaju, pitanja o izvoru materijalnih i
ljudskih resursa za izgradnju velikog broja ogromnih objekata irom
Evrope otpadaju sama. A cilj izgradnje se smeta na svoje mesto: ljudi
su gradili za sebe, za svoju decu i unuke, a ne za tue robove! Zbog
toga su gradili da sve traje vekovima, milenijumima ...
- 208 -
RIMSKA FANTAZIJA
9.RIMSKO CARSTVO U SEVERNOJ AFRICI

Prema zvaninoj istoriji rimljani su doli do mediteranske obale
Severne Afrike nakon to su u sredini 2. veka pre nove ere (146 g)
slomili svog biveg saveznika - Kartaginu, visoko razvijenu finikijsku
dravu, postojeu na toj teritoriji skoro 7 vekova. Za to su, rimljani
navodno utroili stotinu trideset i dve godine ratova, koji su postali
poznati kao "punski".
Punamima su rimljani zvali stanovnike Kartagine.
Svi znaju njihovo grko ime - Feniani, sami sebe su nazivali
hanaancima. Kako nam govore istoriari, rimljani su bili uasno
ljubomorni na bogatstva Kartagine, i plaili su se njene ekonomske moi
- uprkos produenom ratu, u zemlji i gradu istog imena iznova i iznova
se ponovo uspostacljala njihova mo. Uzgred, Feniani su stekli svoje
bogatstvo svojim radom, a ne pljakajui i razbojnitvom. U osnovi
njihovog blagostanja leale su poljoprivreda (ratarstvo, vinogradarstvo,
gajenja maslina i smokava) i trgovina. Poznati su bili Feniani i kao veliki
moreplovci.
U principu, cela pria sa rimskim osvajanjem Kartagine je prilino
tamna, ima vie pitanja nego odgovora. Kako je, na primer, uspeo
osiromaeni Rim, koji u sredini 3. veka pre nove ere jo nije vlado ni
celim Apeninskim poluostrvom, u vie navrata da pobedi jaku, razvijenu
dravu, da je natera da plati znaajnu odtetu, i, na kraju, da je uniti?
Moda je cela stvar u tome da je glavni izvor informacija o punskim
ratovima - "Istorija od osnivanja grada" - Tita Livija, koja je bila
napisana i objavljena u Italiji u 15. veku?
- 209 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Kartagina mora biti uniten" - poznata je ova fraza senatora Katona

(po svemu sudei, uglavnom starijim osobama) iz kolskih udbenika.
Prema istoriarima Kartagina je dugi niz godina bila jedinstvena.
Mrnja i zavist rimljana je bila toliko velika, da ih ak ni povoljan
poloaj najbogatijeg hahaanskog grada za trgovinu i vojna luka i
njegova profitabilnost, tako rei geopolitiki poloaj, nije zaustavilo, i
oni su unitili grad i spalili ga do temelja, a potom preorali itav prostor
i zasejali ga solju, tako da nita ivo ne izraste na prokletoj zemlji.
Eto, zamislite sada nivo mrnje tih zamiljenih rimljana.
Stanovnitvo Kartagine je brojalo u to vreme oko 700 hiljada ljudi, sa
povrinom od oko 20 kvadratnih kilometara. Da, sve je to tzv Rim
izgradio. Svi ti pastuvi -latini za ceo svoj ivot ne bi mogli da naprave
sve to to tvrde nai istoriari. I najverovatnije nikad i nisu! Bila je to
izmiljena pria.
Vie vekova zemlja Kartagine je, navodno, stajala pusta, dok 29. godine
pre nove ere sveprisutnom Juliju Cezaru nije neto "palo na pamet", i on
je naredio da se na mestu Kartagine napravi ortodoksalni rimski grad sa
svim svojim pravim ulicama, amfiteatrima, forumima, kupatilima,
cisternama za skladitenje vode, vodovodima i ostalim inenjerskim
konstrukcijama visoke tehnologije, koje se sada na neki nain smatraju
znakom "rimske" civilizacije.
- 210 -
RIMSKA FANTAZIJA
Teritorija imperije Kartagine pred prvi punski rat 264.g. p.n.e
"Rimska" luka Kartagina
- 211 -
RIMSKA FANTAZIJA
Luka Kartagina
Amfiteatar u Kartagini
- 212 -
RIMSKA FANTAZIJA
Amfiteatar u Kartagini
Graditelji navodno nisu tedeli robove. Stubovi u amfiteatru bili su pola

metra u preniku, rezervoari za vodu su bili prenika do 9 metara, a
bilo ih je 65 komada, a akvadukt je mogao davati gradu do 32 miliona
litara dnevno (370 litara u sekundi). Pored toga, oni su navodno obnovili
kartaginsku luku, vratili staru luku strukturu, koja je izgraena jo u
3. veku pre nove ere. To je bila najvea "dvostruka" luka Mediterana,
jedan deo se smatra komercijalnim, drugi - vojnim. Zaliv je pregraen
branom, kroz koji su prolazila plovila do 30 metara irine. Ona je
odvajala od mora trgovaku luku sa dobro opremljenim marinama.
Uskim kanalom trgovaka luka se povezivala sa specijalno iskopanom
povrinom od oko 10 hektara, to je bila vojna luka. Ona je mogla da
primi 200-220 velikih ratnih brodova. Po obimu vojne luke bilo je
rasporeeno vie od dve stotine dokova. U centru luke je bilo nasuto
ostrvo.
- 213 -
RIMSKA FANTAZIJA
Ako samo jednim okom pogledamo kartaginsku luku, odmah postaje

jasno da su je njeni strunjaci izgradili na veoma visokom nivou,
zahtevala je vrlo ozbiljnu strunost i iskustvo. Izgraditi takav objekat,
a to je i danas veoma teko, a tek pre skoro 3.000 godina, bez
graevinskih maina, brodova, kompjutera, inenjera, kvalifikovanih
graditelja, potrebnog graevinskog materijala, je prosto nezamislivo!
Meutim, jeste, napravili su je! Pa ... tako su i luka i grad izgraeni, to
su bili ljudi koji su imali znanje, koje verovatno prevazilazi nae
sadanje! Jer su morali sve da grade RUKAMA. A to znai, da je u
pravu akademik N.V. Levaov, mi smo sada samo poludivlji potomci naih
velikih predaka slaveno-arijevaca, o emu on pie u svojoj knjizi "Rusija
u zakrivljenim ogledalima" ...
Meutim, jednom Kartaginom nai istoriari nisu bili zaudovoljni. Za
samo dva veka, rimljani, tvrde oni, izgradili su gomilu gradova u
"rimskoj" Africi, prostirui se od Atlantika do Crvenog mora na dve
hiljade kilometara. Sve su podveli pod staru "rimsku" kulturu visokokvalitetne iroke puteve, mostove, akvadukte, brane, rezervoaree
i vodovode, pozorita i forume, itd. Takav grad je postao Leptis Magna
(Leptis Magna), bivi fenianski grad, koji se nalazio na teritorije
sadanje Libije.
- 214 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimski" gradovi
"Rimski" grad Leptis Magna u Africi (Leptis Magna) - rekonstrukcija Leptis Magna
- 215 -
RIMSKA FANTAZIJA
Forum Leptis Magna (Leptis Magna)
Forum Leptis Magna (Leptis Magna)
- 216 -
RIMSKA FANTAZIJA
Slavoluk imperatora Septimius Severa
- 217 -
RIMSKA FANTAZIJA
U vreme vladavine cara Septimija Severa (2. vek ne) dostigla je

vrhunac veliina ovog grada. Njegova populacija je iznosila 100 hiljada
ljudi. Grad je ukraen sa monumentalnim lukovima i zgradama, ije
dimenzije poraavaju. Duina sale bazilike cara Septimija Severa,
izgraena je od asuanskog granita je160 metara, a irine - 69 metara.
Kolonada ulice 410 metara duine povezuje centar grada sa lukom.
Koloseum, iskopan u zemlji i izgraena 56. godine, ima 16 000 mesta.
Leptis Magna (Leptis Magna) - Bazilika cara Septimija Severa
- 218 -
RIMSKA FANTAZIJA
Leptis Magna (Leptis Magna) - javno kupatilo i palestra (gimnastika kola)

rekonstrukcija
Leptis Magne (Leptis Magna) - javni toalet
- 219 -
RIMSKA FANTAZIJA
Leptis Magna (Leptis Magna) - Koloseum u Leptis Magni
(Leptis Magna) - deo gradske pijace
- 220 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hajde da vidimo jo neke velianstvene graevine: Hram Zevsa u Kireni

i pozorite u Sabrati u Libiji, pozorite u El Demu i cisterne u Dougi,
Tunis; i trijumfalna kapija u Volubilisu, Maroko.
Kirena (Cyrene), Hram Zevsa, Libija
Sabrata (Sabratha), teatar, Libija
- 221 -
RIMSKA FANTAZIJA
El Dem (El Jem), teatar, Tunis
Douga (Dougga), cisterne, Tunis
- 222 -
RIMSKA FANTAZIJA
Trijumfalna kapija, Maroko
Gradove su navodno sagradili rimljani, ne samo na mestu osvojenih

primorskih gradova, ve i u unutranjosti kontinenta, na podruju
savremenog Alira, na plodnim zemljitima sa razvijenom
poljoprivredom. Jedan od tih gradova je navodno bio Timgad, osnovao
ga je car Trajan u 100. godini, na lokaciji za razmetaj vojnih veterana
(!). U njemu su bili podignuti kapitoli, terme, pijace i kue. Glavna ulica
je bila nastavak puta koji je povezivao Timgad sa dva druga slina
gradova - Lambezis i Tevestoj. Ona je bila iroka oko 15 metara, imala
je trotoare i kolonade svom svojom duinom, i bila poploana pravilnim,
dijagonalno postavljenim kamenim ploama.
- 223 -
RIMSKA FANTAZIJA
Plan Timgada
- 224 -
RIMSKA FANTAZIJA
Timgad
Timgad
- 225 -
RIMSKA FANTAZIJA
Timgad
Timgad
- 226 -
RIMSKA FANTAZIJA
Veliki teatar Timgad dostizao je ezdeset tri metra u preniku i mogao

je da primi do 4 000 gledalaca. Fond biblioteke, koja je bila zgrada sa
dva sprata sa polukrunim niama za svitke, ormarima za knjige i ak
skladitem za knjige u dvoritu, bio je veliki ak i po savremenim
standardima - oko 25 000 knjiga. (Imajmo na umu, da su prema vreziji
istoriara, gotovo istovremeno, "rimljani" iz nekog razloga, u istom
kolosalnom obimu obnovljali paniju, Englesku i Francusku, sa istim
tempom.) Sa padom carstva, ovi gradovi su propadali. Klimatske
promene i zemljotresi su samo ubrzali propadanje. Voda je isuila, a to,
to je u rimsko doba izgledalo kao jednostavan inenjerski zadatak - da
se pronau novi izvori i da se sprovede jo nekoliko kilometara
vodovoda - na poetku srednjeg veka novim osvajaima Severne Afrike
vie nije bilo aktuelno.
Timgad
- 227 -
RIMSKA FANTAZIJA
Timgad
Lambezis
- 228 -
RIMSKA FANTAZIJA
Lambezis
I poto nije bilo vode u blizini, ljudi su se naselili pored ruevina i

pljakali dragocene ploe za svoje kue. Sahara, unitivi te gradove,
sauvala ih je za potomstvo. Zajedno sa njima su sauvani i
velianstveni mozaici sa slaveno-arijevskim simbolima. Ispod moemo
videti mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima iz grada Sabrata, Libija.
- 229 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Sabrata, Libija.
- 230 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Sabrata, Libija
- 231 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 232 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 233 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaici sa slaveno-arijevskim simbolima u gradu Leptis Magna (vila

Silina), Libija; Rabat, Maroko; Muzej Bardo, Tunis.
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima vila Silina, Libija
- 234 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, Rabat, Maroko
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima muzej Bardo, Tunis
- 235 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, El Dem, Tunis
- 236 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, Turburbo Madus, Tunis
Mozaici sa slaveno-arijevskim simbolima u gradu El Dem i Turburbo

Madusi u Tunisu i Volubilisu, Maroko.
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, El Dem, Tunis
- 237 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Turburbo Madus, Tunis
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, Volubilis, Maroko
- 238 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, Volubilis, Maroko
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Volubilis, Maroko
- 239 -
RIMSKA FANTAZIJA
Na alost, nismo uspeli da pronaemo na internetu informacije o

"rimskim" vilama u zemljama Severne Afrike. Ali kao to vidite, pronali
smo mnogo drugih, ne manje zanimljivih podataka koji potvruju, da su
civilizaciju i kulturu doneli tu slaveno-arijevci...
- 240 -
RIMSKA FANTAZIJA
10.RIMSKO CARSTVO NA BLISKOM ISTOKU

Nismo bili u mogunosti da pronaemo na imternetu informacije o
"rimskim" vilama na Bliskom istoku. Ali, u procesu traganja, pronali smo
veliki rezervoar, nita manje interesantnih informacija. Ove
informacija jo bolje govore o tome, da se pod "rimskom" kulturom i
"rimskim" graevinama, pokuavaju sakriti tragovi ogromne, napredne
civilizacije ljudi bele rase - Slaveno-Arija - koja je procvetala na
planeti pre mnogo stotina hiljada godina. Zapravo, ta civilizacija je bila
u stanju da izgradi, to to je stiglo do nas u obliku neverovatnih
objekata, od kojih veinu danas nismo u mogunosti da ponovimo.
Beskrupulozni istoriari nam tvrde, da je sve to, kako kau, podignuto
rukama robova. Ali kakve ruke je trebalo da imaju ti robovi, ako mi
danas, ak i sa naom tehnologijom nismo sposoban da im drimo ni
sveu ...
LIBAN
Liban je mala arapska zemlja, nalazi se na istonoj obali Sredozemnog
mora. Ljudi su se naselili u toj oblasti u antiko doba. Kako nam govore
ortodoksni istoriari, od 4. milenijuma pre nove ere postojali su i
procvetali foenikijski gradovu-drave Bibl, Tir i Sidon. Oni su bili
aktivni u pomorskoj i zemaljskoj trgovini i organizovali kolonije irom
Mediterana, od kojih je najpoznatija bila Kartagina u Severnoj Africi.
Najvei procvat finikijske civilizacije deava se od 12-8. veka p.n.e. U
6.veku p.n.e. Finikiju su osvojili persijanci, u 4. veku p.n.e. Aleksandar
Makedonski. Od 1. veka p.n.e. do 4. veka n.e. libanska teritorija je bila
pod rimskim carstvom. Zatim je postala deo Vizantijskog carstva. U 7.
veku n.e. nju su osvojili arapi, a od poetka 16. do poetka 20. veka. ona
se nalazila u sastavu Otomanskog carstva.
- 241 -
RIMSKA FANTAZIJA
Meutim, mi smo sada, naravno, zainteresovani za "rimski" period. Liban

nije izuzetak iz neubedljivog "rimskog" pravila, kojima kojima nas ue
istoriari. Oni pokuavaju da nas ubede da su hrabri "rimski" vojnici i
tamo izgradili ve postojeu, dobro nam poznatu i veoma izreklamiranu
"rimsku" infrastrukturu i napravili gomilu svega: gradove, puteve,
mostove, vodovode, kupatila, hramove i drugo.
Karta Libana
- 242 -
RIMSKA FANTAZIJA
Trijumfalna kapija
- 243 -
RIMSKA FANTAZIJA
hipodrom u Tiru
Akvadukt, Tir
- 244 -
RIMSKA FANTAZIJA
ruevine, Sidon
Arhitektonskih spomenika, ili bolje reeno ostataka "rimskog" perioda

u Libanu ima veoma mnogo, a ini se da bi ih i nee uskoro dovesti u red.
Ali, generalno, to nije iznenaujue. To je zemlja, koja se tek nedavno
oporavila od iscrpljujueg 15 godina dugog graanskog rata (19751990) izmeu hriana i muslimana, iniciranog od strane drugih, dobro
pripremljena za produeni sukob - izmeu Palestinaca i Izraelaca, i ne
moe se baviti sa "rimskim" ruevinama.
Rimske" ruevine, Tir
- 245 -
RIMSKA FANTAZIJA
"Rimske" ruevine, Tir
"Rimske" ruevine, Faira Vani, Bejrut
- 246 -
RIMSKA FANTAZIJA
Rimske" ruevine, Faira Vani, Bejrut
"Rimske" ruevine, Biblos
- 247 -
RIMSKA FANTAZIJA
Meutim, postoje drevne ruevine u Libanu, koje zaista zasluuju

panju i brigu. Govorimo o hramskom kompleksu, pred kojim ak i
egipatske piramide izgledaju prilino skromno. Nalazi se u malom, niim
poebnom libanskom gradu Baalbeku. Feniani su ga nazivali grad Vaala, a
Grci - grad Sunca. Grad se nalazi u centru doline Beka, 85 km
severoistono od glavnog grada Libana, Bejruta.
Hramski kompleks, Baalbek
- 248 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 249 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hramski kompleks, Baalbek rekonstrukcija
- 250 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hramski kopleks, za koji se veruje, da su ga rimljani podigli na mestu

antikogfinikijskog svetilita impresionira sa svojim kolosalnim
dimenzijama. Posebno smo pokuali da izaberemo slike sa ljudima u
pozadini ovih velikih objekata, tako da moe da se proceni njegova
veliina. Kompleks se sastoji od nekoliko zgrada, danas ih nazivaju iz
nekog razloga - hramovima. Danas se nazivaju hram Jupitera, hram
Bahusa i hram Venere. Kako su se oni stvarno zvali, danas mi jo uvek ne
znamo. Ulaz u kompleks se sastoji od 12 granitnih stubova, onda ide
estougaono dvorite, posle njega sledi veliko glavno dvorite veliine
134 x 112 metara, a iza njega - hram Jupitera, odnosno ono to je
ostalo od njega u obliku ogromnih 22 metara visokih stubova (visine,
otprilike, sedmospratne zgrade) sa prenikom od 2 metra. Od 54
stubova koji su okruivali hram u davna vremena, do danas je sauvano
svega 6. Dimenzije hrama su duina 91 metar i 52 m irine. Poreenja
radi, prema njemu, svetski poznati Partenon u Atini izgleda kao bedni
patuljak.
Hramski komplek,s Baalbek.
- 251 -
RIMSKA FANTAZIJA
Glavni ulaz u hramski kompleks, Baalbek
Hram Jupitera, hramski kompleks, Baalbek
- 252 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hram Bahusa, hramski kompleks Baalbek
. Hram Venere, hramski kompleks Baalbek
- 253 -
RIMSKA FANTAZIJA
Blizu hrama Jupitera su ruevine hrama Bahusa, koji je ouvan mnogo

bolje.Do ulaza u hram vodi 33 stepenika. Hram stoji postolju visine 5 m.
Okruen je sa 46 stubovia visine 17 m. Stubovi su postavljeni na sledei
nain: Bono po 15, na iroj strani i 8 po uoj. Ukraeni su sa
neverovatnom kamenom rezbarijom, portala vodi u zatvorenu
unutranjost hrama duine 27 metara i irine 23 metara.
- 254 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hram Bahusa, hramski kompleks Baalbek
Stepenice hramskog kompleksa, Baalbek. Hram Bahusa
- 255 -
RIMSKA FANTAZIJA
Ulaz sa svastonim ornamentima, hramski kompleks Baalbek
- 256 -
RIMSKA FANTAZIJA
hramski kompleks Baalbek. Hram Bahusa
- 257 -
RIMSKA FANTAZIJA
Za bolji utisak stvarnih dimenzija i da bi istinske veliine ovih

struktura postale jasnije, pogledajmo jo nekoliko slika. Oni su vredne
toga!
Hramski kompleks, Baalbek.

- 258 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 259 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hramski kompleks, Baalbek.
Meutim, na nau mata ne utie samo veliina stubova i samih

hramova, ve i terasu na kojoj stoje. To je gigantska platforma
izgraena od velikih kamenih blokova. Na primer, terasa na kojoj je
hram Jupitera, u jugoistonom zidu se sastoji od devet redova kamenih
blokova, svaki veliine 11h4,6h3,3 metara i teine od preko 300 tona. A
u zidu na severozapadnoj strani su tri najvea obraena monolita na
svetu. Oni se zovu Triliton ili udo tri kamena. Ti kamenovi imaju duinu
od 29 m, visinu 4 metra i debljinu 3,6 m. Teina svakog od tri velikana
je od 800 do 1000 tona! Osim toga, kamenje Triliton je tako uredno
sloeno i tako precizno meusobno povezano bez vezivnog tkiva, i
gotovo je nemogue ak zabiti iglu izmeu njih.
- 260 -
RIMSKA FANTAZIJA
Triliton, hramski kompleks Baalbek
- 261 -
RIMSKA FANTAZIJA
Triliton, hramski kompleks Baalbek
- 262 -
RIMSKA FANTAZIJA
Juni kamen, hramski kompleks, Baalbek.
hramski kompleks, Baalbek. Juni kamen
- 263 -
RIMSKA FANTAZIJA
Na veliini Trilitona moe se suditi po veliini velikog monolita,

poznatog kao "Juni kamen" - koji nije daleko, deset minuta hoda na
jugo-zapad. Dimenzije tog bloka kamenasu 23 m duine, 5,3 m irina i
4,55 m visina. On je teak oko 1000 tona - koliko i tri "Boinga -747".
Pa ko je mogao da izgradi tu gigantsku kamenu osnovu i ove ogromne
kamene strukture?
Verzija sveprisutnih rimljana otpada odmah, pri vie ili manje ozbiljnom
razmatranju.
Prvo, ne postoji prismeni dokaz o tome, da su rimljani ikada postojala u
obliku carstva, o kojem stalno govore iznova istoriari. Niti ima dokaza
da su oni izgradili radove ove veliine. To je veoma udno, jer je
izgradnja "zlatnog" dvorca Nerona u Rimu, koji je navodno izgraen u
isto vreme kao hram Jupitera u Baalbeku, veoma je dobro
dokumentovana.
Drugo, te zgrade, koje su podignute u Rimu - prestonici navodne
imperije - nisu pogodne da se grade na njenoj navodnoj periferiji.
Ukljuujui i gore spomenuti "zlatni" dvotac, koji je izgraena od
uobiajenih standardnih cigli.
Postoje dokazi da je svetilite u Baalbeku postojalo mnogo pre pojave i
rimljana, pa ak je bila i movara u tom brdskom podruju, oko koje su
ispasali stoku latinjani. Njegovo ime se pominje u vezi sa legendarni
kraljem Nimrodom, biblijskim Kainom, egipatskim svetenicima,
Finikijcima, Aleksandrom Velikim. Meutim, nijedan od izvora, trenutno
poznatih i uglavnom legendarnih, oigledno ne navodi kada i ko ga je
napravio. Oni samo kau da je to svetilite obnovljeno.
Na primer, Nimrod, koji je poslao gigante, da ga rekonstruiu posle
potopa, ili egipatski faraon Akhenaten, koji je poslao svetenike da ga
ustanove posle zemljotresa. Aleksandar Veliki je tu donosio poklone.
- 264 -
RIMSKA FANTAZIJA
Lokalni stanovnici nisu ubedljivi za ulogu autora ove megalitske

strukture. Feniani su bili veliki moreplovci i stanovnici doline Beka farmeri i pastiri. I, ako su imali vekovima staru tradiciju izgradnje
takvih objekata, njih bi trebalo da bude bar jo nekoliko. Meutim,
Baalbek kompleks je jedini te vrste u svetu uopte.
Odgovor na pitanje: "Ko je podigao ove velike zgrade," mogu dati dobro
ouvani simbole, kojima su one ukraene na mnogim mestima.
- 265 -
RIMSKA FANTAZIJA
Slaveno-arijevska svastika Hramski kompleks, Baalbek
Hramski kompleks, Baalbek. Slaveno-arijevska svastika
- 266 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hramski kompleks, Baalbek. Slaveno-arijevska svastika
- 267 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hramski kompleks, Baalbek. Slaveno-Arijevska svastika
Kao to sami moete da vidite, ti simboli su slaveno-arijevski. I to ne

iznenauje. Zapravo, slaveno-ariji su bili visoko razvijeni ljudi bele rase
- vladali su znanjima, tehnologijom i tehnikim mogunostima za
izgradnju ovakvih megalitskih objekata, pa ak i do nedavno. Dovoljno
je podsetiti na injenicu, da su u junom Uralu vajtmani sletali samo
jednu i po hiljadu godina ranije - u 5. veku nove ere! (Videti knjigu N.
Levaova "Pria o JasnomSokolu: Prolost i sadanjost"). Pored toga,
gradnje ovog arhitektonskog stila i istih kolosalnih dimenzija naene su
na Antarktiku, gde zloglasni "rimljani" sigurno nisu stigli, ak ni u
holivudskim delima. Pored toga, veliki stubovi su naeni u Antarktiku, na
zgradama, sa dobro ouvanim slikama slaveno-arijevskih runa.
- 268 -
RIMSKA FANTAZIJA
Tako, rimski vojnici zajedno sa robovima, prognanim iz okolnih sela,

nemaju veze sa izgradnjom tih velikih objekata. Gradili su ih nai daleki
Veliki Preci, jedini koji su bili u stanju da to urade. Oni su bili u stanju
da uspostave red u naem sunanom sistemu, a zatim da kolonizuju
prilagoene za to planete, ukljuujui i nau Midgard-Zemlju. I samo su
oni mogli da izgrade ove kolosalne objekte! Samo oni - nai preci - Rasi.
Obratimo panju: nije bilo rimskih vojnika sa robovima, dovoenih iz
okolnih sela, i ekskluzivnih profesionalaca sa takvim znanjima,
tehnologijom i mainama, do ijeg rasta imamo jo mnogo hiljada godina
PALESTINA I IZRAEL
Na teritoriji savremene Palestine i Izraela mogue je nai "rimske"
gradove, i shodno tome, vile. Njih nije ba mnogo, i njihovo stanje je
loe generalno, i to je razumljivo. Trenutno, u Palestini nema
arheolokih istraivanja njihovog sadraja, a izraelski arheolozi su
iskljuivo u potrazi za artefaktima iz Starog zaveta. Jedan od ovih
"rimskih" gradova je grad koji se danas naziva Bet - ean, na severu
Izraela. Danas je to nacionalni arheoloki park. To, to su arheolozi
iskopali do danas predstavlja samo 5% povrine drevnog grada, koji je
zauzimao 1.500 hektara (600 ha) i bio je uniten usred snanog
zemljotresa 749 n.e., zaliven je lavom i prekriven pepelom. U
takozvanom vizanitijskom periodu - od 4. do 7 veka. - stanovnitvo
grada je sastavljalo 40 000 ljudi.
- 269 -
RIMSKA FANTAZIJA
Skitopolis
Skitopolis
- 270 -
RIMSKA FANTAZIJA
Skitopolis
- 271 -
RIMSKA FANTAZIJA
Skitopolis
Skitopolis
- 272 -
RIMSKA FANTAZIJA
U ovom arheolokom parku nalazi se amfiteatar za 7 hiljada gledalaca,

pozorite za 8 hiljada gledalaca, hipodrom, terme i hramovi, stubovi u
glavnoj trgovakoj ulici (modernog naziva Paladius). Dimenzije
strukture su impresivne. Na primer, stubovi hrama su teki oko 250
tona svaki, a visina tzv hrama Bahusa je 15 m, to odgovara 4-5
spratova moderne zgrade. Zapanjuju arhitektonska i inenjerska
reenja drevnih graditelja. Dakle, u neposrednoj blizini hrama nalazi se
nimfeon - dvospratna polukruna fontana, ukraena sa skulpturama, sa
vodom koja pada uskom ulicom du koje se nalazi dekorativni bazen.
Bazen je obloen viebojnim mermerom, a iza njega se nalaze veliki
stubovi. Jo jedan hram, otprilike iste veliine, bio je posveen boginji
Persefoni. Hram je bio okruen fontanom i stubovima. U okviru ove
strukture, pod zemljom su bili izgraeni vetaki kanali za za odvod
vode u toku prolenih meseci da bi se izbeglo plavljenje grada.
Amfiteatar je bio eliptini i bio je ogroman - 100 m sa 50 m.
Skitopolis
- 273 -
RIMSKA FANTAZIJA
Skitopolis
Amfiteatar Skitopolis
- 274 -
RIMSKA FANTAZIJA
pozorite Skitopolis
nimfeon i Hram Bahusa, rekonstrukcija
- 275 -
RIMSKA FANTAZIJA
Kao graevinski materijal korieni su mermer i bazalt. Na primer,

prvih 14 redova pozorita je napravljeno od belog mermera, a galerija od bazalta. Ulice su takoe prekrivene bazaltnim ploama i mozaicima.
Mozaicima su ureeni i stambeni prostori, a i prodavnice. Ukupno je
iskopano oko 500 kvadrata razliitih mozaika, ukljuujui i one sa
slaveno-arijevskim simbolima. Fotografija pokazuje da su oni kasnije
sakriveni drugom pokrivkom - glatkim mermernim ploama.
Skitopolis. Glavna trgovaka ulica
- 276 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Skitopolis.
Glavna trgovaka ulica. Rekonstrukcija Skitopolisa
- 277 -
RIMSKA FANTAZIJA
Glavna trgovaka ulica. Mozaik sa slaveno-arijevskom simbolima Skitopolis
- 278 -
RIMSKA FANTAZIJA
Skitopolisa. Glavna trgovaka ulica. Rekonstrukcija.
Mermerna su bila i wc sedita u javnim toaletima, koja su rasporeena u

skladu sa higijenskim zahtevima tog vremena: voda protie lebom
ispod sedita i odmah odnosi sav otpadni materijal, a u centru
prostorije su se palila aromatina ulja i trave. U skladu sa "rimskim"
gostima su ureene i posete kupatilima, to je bilo sastavni deo
kulturne tradicije stanovnika grada. Kupatilo je imalo tri prostrane
dvorane i bazene sa hladnom, prohladnom i toplom vodom, kao i podno
grejanje i grejanje zidova. Kupatilo i sport su bili neraskidivo povezani.
U kupatilo se stizalo kroz gimnastiku salu, gde su posetioci mogli da se
bave gimnastikihm vebama. U sredini sale bio je mali bazen u kojem
se umivalo nakon vebanja. I tek onda se dolazilo u prvu salu kupatila.
Tamo su se nalazile masane i pedikir-manikir sobe. Javnih kupatila u
gradu je bilo nekoliko. Ova kulturna tradicija je potpuno zaboravljena, i
- 279 -
RIMSKA FANTAZIJA
na Istoku i na Zapadu sa dolaskom avramovske religije - judaizma,

hrianstva i islama.
Skitopolis. Javni toilet
Skitopolis. Javni toalet. Rekonstrukcija
- 280 -
RIMSKA FANTAZIJA
Jedan od bazena u kupatilu Skitopolis.
- 281 -
RIMSKA FANTAZIJA
Kupatilo Skitopolis
Mozaik sa svastikom na podu u kupatilu
- 282 -
RIMSKA FANTAZIJA
U principu, ak i sada kvalitet, zanatstvo i racionalnost, sa kojim je

izgraen taj grad, izazivaju divljenje i potovanje. U tom smislu, za nas
je od posebnog interesa drugo ime ovog grada - Skitopolis, odnosno
Grad Skita. On je ulazio u grupu od deset drevnih gradova izgraenih
na teritoriji savremene Sirije, Jordana i Izraela, kako govori
ortodoksalna istorija, u periodu od 4. do 1. veka p.n.e. Takvih gradova je
bilo deset (prema drugim izvorima do dvadeset), tako da su ih
istoriari nazvali Dekapolisima ili Dest gradova. Oni istiu, da gradovi
nisu formirali savez i nisu bili politiki ujedinjeni, ali da je to grupa na
osnovu jezika, kulture, lokacije i politikog statusa. I ta kultura, kako
nam je reeno od strane istoriara, bila je grko-rimska.
Samo ime Skitopolis, nekako bode oi. Vrlo je, po mnogima, neoekivano
"varvarsko" u poreenju sa suptilnim-helenistikim imenima drugih
gradova -. Pella, Dion, Hippos, Damaskus, Filadelfija, itd. "Pametni"
istoriari su izrazili po ovom pitanju vrlo originalnu hipotezu, kau, grad
je dobio ime jer su ga u grko-rimskom periodu naseljavali veterani
plaenici Skiti, i da su specijalno za njih rimljani izgradili svoju uvenu
rimsku infrastrukturu : puteve, pozorita, kupatila, cirkuse, hipodrome,
itd. Nisu samo koristili najnoviju nauku i tehnologiju, ve su i ukraavali
sloene mozaike i mermerne staze. Evo, kako je to dirljivo, kako su
rimljani brinuli o svojim plaenicima! Ne samo da su im plaali, ve su im
toliko bili zahalni za njihove usluge, da su se pobrinuli da plaenici ive
u svojoj penziji sa maksimalnom udobnou.
O cenama usluga Skita mogue je dobiti predstavu iz sledee
informacije. Poetkom 6. veka p.n.e. Skiti su se nalazili u javnoj slubi u
Atini kao strelci, pa ak i policijaci. Njihov broj je bio u razliitim
periodima od 300 do 1.000 ljudi. Plaano je mnogo novca za njihove
usluge u Atini. 300-1000 Skita su godinje kotali riznicu od 9 do 30
talenata, to je bilo od 0,5 do 3,2% godinjeg prihoda atinskog polisa.
- 283 -
RIMSKA FANTAZIJA
Skiti su uopte u mnogim mestima i u velikom broju uestvovali kao

plaenici. I za nezavisne akcije su bili dobro pripremljeni, meali su se u
poslove centralne Evrope. Skitski strelci u velikom broju su se nalazili
na mestu savremenog Berlina. Zanimljivo je , da je u 19. veku,
Francuska akademija nauka objavila knjigu "Epoha krstakih ratova" u
redakciji E.Lavissa i A.Ramboa, u kojoj u opisu ivota objavljuje planove
Dingis Kana da povrati drevnu Skitiju, koja se prostirala od Tihog
okeana do Atlantskog okeana tokom hiljada godina .
Pored toga, Crkveno Istorijski renik 19. veka, u redakciji protojereja
Leonid Petrova saoptava, da su "Skiti u Palestini, osnovali grad
Skitopolis ili Befsan (Bef-san, Bel-san) na obali reke Kion, pritoke reke
Don (sada Jordan) 730. godine pne. " Uzgred, judeo-hrianska Biblija
takoe potvruje i injenicu da su Skiti iveli u Palestini. Na primer, u
njoj se govori o gradu Skita, a Makabejske knjige pominju skitske
narode i obiaje. "Olofern, vojni upravitelj Nabukodonosora, se
utaborio izmeu Gavane i skitskog grada ..."
"Drevni istoriari kau da je graanski rat u skitskim stepama na
Crnom moru, doveo do toga, da se mnogo Skita vratilo u Aziju. Ovi Skiti
su osvojili Midiju i vladali njom 28 godina; Oni su takoe osvojili Asiriju
i stigli do Egipta, a na tom putu podigli u Maloj Aziji, grad Skitopolis ...
"Jegor Klasen iz lanka" Gde su nestali Skiti i Sarmati "(iz rada" Novi
materijali za drevnu istoriju slovena uopte i slaveno-rusa do
Rurjikovskog vremena posebno, i sa malim skicama istorije rusa do
roenja Hrista ", 1854).
Osim toga, poznato je da je u to vreme u Siriji postojao grad Rusos
(Rosos ili Rusopolis), koji nije bio daleko od Skitopolisa, i,
najverovatnije je, takoe, bio deo Dekapolisa. S obzirom na injenicu,
da su, prema naunicima, svi Dekapolisi imali zajedniki jezik i kulturu,
onda je zakljuak jedan - to je kultura slaveno-arijevska, a ne grko- 284 -
RIMSKA FANTAZIJA
rimska. Ovo je takoe potvreno i slaveno-arijevskim simbolima koji

krase ulice i zgrade Skitopolisa ...
Ovi simboli krase razliite zgrade, koje se nalaze s vremena na vreme
na teritoriji Palestine i Izraela, a pripisuju sa bilo kome - rimljanima,
vizantincima, grcima ili arapima. Samo ne onima koji su ih izgradili ...
Tako je nedavno na internetu bila vest o tome, da je u Jerihonu
otkriven najvei na Bliskom istoku mozaik, koji krasi velianstvenu
palatu. Jerihon se nalazi na teritoriji palestinske autonomije u Izraelu,
u blizini Jerusalima i poznat je kao najstariji grad u kojem su ljudi
iveli bez prekida 10 hiljada godina. U knjizi "Istorija Rusa. 40-5
hiljada. Pne. " J.D. Petuhov u poglavlju "Rusko doba" neolitska
revolucija. " 9-7 milenijuma pne. Jerihon. Dokeramiki period ", govori
da su prvi stanovnici Jerihona-Jariho, koji se nalazi na reci JordanJardon bili rusi. Prvo, oni su organizovali na tom mestu naselje, u kome
je ivelo ne manje od 3 hiljade ljudi.
"... Ali u punoj meri gradom Jariho - Jerihon je postao kroz nekoliko
generacija, nakon to su u steni, na kojoj je stajala tvrava, probili dva
metara duboki rov i ogradili Jariho kamenim zidom. Zid je bio irok vie
od pet metara i imao je visinu od etiri metra. Kasnije je zid izdignut
za jo jedan metar i postavljena su dva devet metara okrugla tornja sa
prenikom od sedam metara, sa unutranjim stepenitem. U tim danima
to je bio neuveni objekat.
Ali podsjeamo, da je mogue da su neotkopane strukture jo
grandioznije. Iskopati ih je zadatak arheologa u budunosti. Zato u
budunosti, a ne u sadanjosti? Jer se sva iskopavanja u poslednjih
nekoliko decenija na Bliskom istoku vode i finansiraju u okviru
"biblijske arheologije", to jest, prioritet je dat objektima arheologije i
istorije jevrejsko-izraelske etnike grupe. Poto istraivai otkrivaju
- 285 -
RIMSKA FANTAZIJA
gradove i sela indoevropljana, onda su iskopavanja zamrznuta, pa ak i

ve dobijene informacije nisu objavljivane je u naunoj tampi ... "
Na alost, zbog navedenih razloga, veini ljudi, ovaj grad je poznat
samo u vezi sa biblijskom legendom o trubama jerihonskim.
Jerihon. Hiam Palata
- 286 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 287 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hajde da se vratimo palati i mozaiku. Naunici utvruju, da je palatu

izgradio Hiam ibn Abdal Malik (691-742), jedan od kalifa iz dinastije
Omejada. Palata je zaista jedinstvena. Ona je veliine 60 hektara.
Tako da je sasvim mogue govoriti o mini-gradu. Pogotovo zato to se
tamo nalaze razne radionice i skladita. Kae se da je kalif ujedinio
arhitektonska dostignua Istoka i Zapada, u ovom drugom sluaju,
marljivo kopirajui sva "rimska" arhitektonska ostvarenja.
Dakle, arheolozi su otkrili, da na mestu, gde je bio izgraen grad, nije
bilo podzemnih izvora vode, a nju su "sproveli" sa severoistoka
izgradnjom tri kilometra dugog akvadukta kroz dve doline. To je
omoguilo gradu opremanje iroke podzemne kanalizacije, a na teritoriji
palate je izrastao bogat vrt, izgraen veliki banjski kompleks i raskoi
bazen sa fontanama.
- 288 -
RIMSKA FANTAZIJA

- 289 -
RIMSKA FANTAZIJA
Jerihon. Hiam Palata. Plan dvorca
- 290 -
RIMSKA FANTAZIJA
Ulaz u dvorski kompleks. Rekonstrukcija Jerihona
Hiam Palata. Fontana. rekonstrukcija
- 291 -
RIMSKA FANTAZIJA
Postoji nekoliko varijanti za rekonstrukciju ovih objekata. Svi su raeni

u stilu "rane muslimanske arhitekture." Kako su zapravo izgledali, sada
je teko zamisliti. Nakon to je palata unitena u zemljotresu 747.
godine, od tada nije obnavljana, a lokalnio stanovnitvo je uzimalo ciglu
po ciglu za svoje potrebe, dok je skoro u potpunosti nisu oistili. Da
nije bilo debelog sloja peska, koji je nanesen na ruevine, ne bi
verovatno nita preivelo.
Naunici ne mogu ni da postignu konsenzus o imenovanju pojedinih
prostorija. Kao to proistie iz opisa, od istonih dostignua u palati je
bila jedino damija. ta je bilo na mestu tih prostora zapravo, niko ne
zna. Na primer, Vikipedija utvruje, odnosei se na naunike, da je
kompleks kupatilo takoe sluio kao mesto gde su odravani prijemi i
banketi. Moda su pomeali omejadske kalife sa ruskim biznismenima i
politiarima?
Uzgred, kompleks kupatila je skoro jedini objekat, ija se svrha moe
precizno odrediti. Njegov zatitni znak je odreeni skup prostorija i
bazena sa razliitim temperaturama, rasporeenih u odreenom redu, a
standardna konstrukcija mu omoguava etano grejanje sa toplim
vazduhom. Obino pod kupatila ima dvostruki sloj, tako da se posetioci
ne bi pregrejavali. Na poetku su velike cigle, a zatim preko njih sloj
gline. Na vrhu, obino je pod ukraen sa predivnim mozaikom. Sve se to
dralo na malim zidanim stubovima, koji su postavljeni u ahovskom
poretku.
- 292 -
RIMSKA FANTAZIJA
. Rekonstrukcija Jerihona. Hiam Palata
- 293 -
RIMSKA FANTAZIJA
Kompleks kupatila. Rekonstrukcija prostorije, Jerihon. Hiam Palata.
- 294 -
RIMSKA FANTAZIJA
. Mozaika u sobi za rekreaciju, Jerihon. Hiam Palata.
- 295 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u sobi za odmor. Fragment
Uprkos injenici na to, kako nam govore, da je rezidencija pripadala

muslimanskim vladarima, ona je bogato ukraena statuama ljudi, to je
za muslimane veoma udno. Zato? Da, jer u islamu (kao i u judaizmu)
zabranjene su slike ivih bia. Ova zabrana se bazira na nekoliko izreka
koje se pripisuju proroku Muhamedu, na osnovu kojih su razvijeni
zakoni i principi, umetnost vladanja, naroito u problemu prikazivanja.
U jednoj od izreka kae: "Aneli ne ulaze u kuu u kojoj je pas u kui, i
gde je naslikan", to se tumai kao nepoeljnost bilo kakvih slika svih
ivih bia kao ometanje panje vernika.
A ta mi vidimo u palati Hiam? Slike ljudi - mukarci sa bradom, a
istraivai tvrde da je to kalif Hiam, i polugole ene (!) to je za islam
prosto nezamislivo. Dakle, ili Omajadski kalif nije bio musliman ili nije
izgradio grad, a ovek sa bradom i u kaftanu se zvao sasvim drugaije.
- 296 -
RIMSKA FANTAZIJA
Sada se te statue nalaze u Arheolokom muzeju Rokfelera u

Jerusalimu.
Jerihon. Hiam Palata. Statue
- 297 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 298 -
RIMSKA FANTAZIJA
Dakle, mozaik, koji je otkriven, nalazi se u sauni i prostire se na povrini

od oko 900 kvadratnih metara. On je pronaen 30-tih godina prolog
veka, ali osim arheologa njega tada niko nije video. On je prekriven
platnom i zasut zemljom. Govore, da ne bude podvrgnut vremenskim
uslovima. Sauna e, takoe, biti zatvorena na isti nain, jer Palestinci
nemaju novca ni da izgrade krov nad njom, a Izrael se nee baviti
iskopavanjima koja imaju bilo kakav odnos prema slaveno arijevcima ...
- 299 -
RIMSKA FANTAZIJA
Jerihon. Hiam Palata. Mozaik
Jerihon. Hiam Palata. Mozaik sa osmokrakom zvezdom
- 300 -
RIMSKA FANTAZIJA
Jerihona. Hiam Palata. Mozaik
- 301 -
RIMSKA FANTAZIJA
Hiam Palata. Mozaik
- 302 -
RIMSKA FANTAZIJA
zvezdom Jerihon. Hiam Palata. Sve prelepi mozaici
Na mozaiku su jasno vidljivi svastini simboli, slaveno-arijevski simbol

bogovnika i osmokraka zvezda, koja se u tradiciji starih vernika zove
"tit Dadboga" ...
Na teritoriji Izraela, na autoputu, koji prolazi izmeu grada Bet - ean
(Skitopolisa) i jordanske granice je kibuc Maoz Haim. 1974. su tamo
zapoeli izgradnju vojnog utvrenog punkta, usled ega su graditelji
otkrili ruevine nekih objekata. Pod je bio ukraen dobro ouvanim
mozaicima.
- 303 -
RIMSKA FANTAZIJA
Kibuc Maoz Haim. Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima
- 304 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 305 -
RIMSKA FANTAZIJA
Uprkos injenici da je podni mozaik gotovo u potpunosti pokriven

svastinim znacima, stigavi na mesto odmah, arheolozi su pripisali
strukturu sinagogi. Zato? Jer, kau, bila je jedna slika, na menori sedmokrake lampe - simbol judaizma. Tora kae da je Gospod zapovedio
svojim sledbenicima da naprave svenjak za ukraavanje svog prenosnog
hrama, posebno napravljenog u periodu od 40 godina, kada je on lino
uestvovao u prevaspitavanju jevreja u pustinji. Jevrejski rabini tvrde
da menora predstavlja "kontinuitet generacija jevrejskog naroda od
Mojsija."
Meutim, poznato je da su Jevreji kao narod vrlo mladi, i kao i svaki
mlad narod, skoro sve svoje simbole, "znanja" i neke filozofske
koncepte, pozajmili su od starijih i stoga vie razvijenijih naroda.
Kreativno su ih preradili i sada ih predstaljaju kao svoje, to se moe
- 306 -
RIMSKA FANTAZIJA
lako uvideti, ak i ako se samo proita u Starom Zavetu, knjiga

Postanka. I ultra-ortodoksni Jevreji smatraju, da grane ove menore
nisu zaobljene, vei prave.
U poslednje vreme pojavilo se dosta informacija koje dokazuju, da su
jedinstven izvor znanja i temelj zemaljske civilizacije - slavenoarijevci, kolonizrajui nau planetu pre vie od 500 hiljada godina.
Poznato je da je kod slaveno-arijevaca simbol - drvo ivota - osa sveta,
centar sveta i otelotvorenje svemira u celini. Drvo Sveta pokazuje
trojnu vertikalnu strukturu sveta - tri kraljevstva: Prav, Nav i Jav,
etvorostranu horizontalna strukturu (sever, zapad, jug, istok), ivot i
smrt (zeleno, cvetajue drvo i suvo drvo, drvo u kalendarskim
obredima), i tako dalje. Tako da je sasvim mogue, da tu sinagoga
nikada nije bila, a ako jeste, onda upotreba u toj koliini slaveno
arijevskih simbola u judaizmu, jo jednom potvruje, da savremena
karta sveta, koju nam popmee zvanina nauka ima vrlo malo veze sa
realnou.
Slavensko Drvo ivota
- 307 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 308 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 309 -
RIMSKA FANTAZIJA
Slaveno-arijevski simboli se mogu videti u palati rimskog guvernera

Judeje Iroda Velikog (73-74. god do 4. god. pne). Zapamtite ovo?
Njemu su pripisali zloglasni biblijski "masakr prvoroenih", iako je, ak
i prema zvaninoj istoriji, umro 4 godine pre roenja Hrista i, prema
tome, nije mogao da uradi ono to mu pripisuju "svete knjige". Irod je
bio idumej. Moda je cela stvar u tome da idumeji, najblae reeno,
nisu voleli Jevreje jer su ih istisnuli iz svog zaviaja - zemlje Hanaan?
I u svakoj prilici, oni su se svetili. Ovo poslednje se odnosi na Idumeje
sa jednakom mrnjom. Vila sa mozaicima sa slaveno-arijevskim
simbolima ima i u gradu Cezarija. Irod ga je navodno tako nazvo u ast
rimskog cara (cezara) Oktavijana Avgusta, koji je dao ovaj grad Irodu,
kao navodno ranije izgubljenu zemlju Jevreja.
Svastika u palati Iroda grad Cezarija
- 310 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u vreme Iroda
Mozaik u "rimskoj " vili grad Cezarija
- 311 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskoj" vili Cezarija vreme Iroda
Svastika grada Cezarija vreme Iroda
- 312 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaine slike, objekti, koji prema naunicima pripadaju drevnoj (do 7.

veka nove ere), vizantijskoj crkvi, koji se nalaze na teritoriji Izraela,
takoe sadre mnoge slaveno-arijevske svastine simbole.
Svastika u drevnoj vizantijskoj crkvi
- 313 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 314 -
RIMSKA FANTAZIJA
Drevni galilejski grad Sepforis, ili Seforija (trenutno Cipori), iji se

veliki deo nalazi pod debelim slojem zemlje, takoe sadri i "rimske"
vile i, shodno tome, "rimske" mozaike. Najpoznatija naena vila se sada
zove "Dionisova vila." Izgraen je na poetku nove ere u 3. veku. Sudei
po bogatstvu dekoracije i izgledu objekta, vila je pripada vladaru grada
ili pokrajine. Vila je dvospratna, izgraena najnovijom "rimskom"
tehnikom i sastojala se od mnogih zgrada, unutranjeg dvorita
okruenog stubovima, i imala je brojne podrume. Ali se ispostavilo da je
najimpresivniji sprat. Mozaik na podu prostorije (duine 6 m) prikazuje
pir Dionisa.
- 315 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik u "rimskoj" vili u Seforiji

- 316 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 317 -
RIMSKA FANTAZIJA
Da bi ga sastavili, majstori su iskoristili 1,5 miliona mozainog kamenja

u 28 boja. Preiveo je samo zato to je 363 godine, vila bila potpuno
unitena snanim zemljotresom a podni mozaik je sauvan pod
ruevinama. Veliki fragment na podu je uniten, od etiri enska lica na
ivicama, samo je jedan sauvan, i njega zovu Mona Liza iz Galileje zbog
izuzetne lepote. Ko je ona, nikada neemo saznati. Postoje
pretpostavke, da je majstor naslikao predivnu domaicu ovog prelepog
doma.
Godine 1996, Izrael je otkrio nekoliko lepih mozaika u "rimskoj" vili 3.
veka nove ere u drevnom gradu Lida (danas Lod). Ukupna povrina
mozaika 10 x18 metara.
Mozaik u "rimskoj" vili u Lodu
- 318 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 319 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 320 -
RIMSKA FANTAZIJA
Na mozaicima su prikazani tzv bestiari - slike raznih ptica, riba i

ivotinja. U centru se nalazi veliki osmougaonik, u kojem se takoe
nalaze ivotinje, ali divlje - lav i lavica, slon, irafa, nosorog, tigar i
divlji vo. Odvojeni mozaik je posveen morskim ribama, na njemu su
prikazana dva rimska trgovaka broda.
- 321 -
RIMSKA FANTAZIJA
11. RIMSKO CARSTVO U GRKOJ I NA KIPRU

Prema teoriji, koju nam daje ortodoksalna istorijska nauka, rimljani su
osvojili Grku, pobedivi je u bitci kod Korinta 146. godine pne i
nastavili da vladaju do 330. godine nove ere, kada je grad Vizantija
preimenovan u Konstantinopolj i postao prestonica Rimskog carstva.
Drugim reima, Rim je navodno vladao Grkom vie od 5 vekova. A do
tog trenutka, od 215. godine pne, rimljani su navodno imali stalne
ratove sa grkom za prevlast u Grkoj i Makedoniji.
Karta Grke
Trebala su tri makedonska krvava rata i 60 godina za kompletno

potinjavanje Grke. I gotovo istovremeno su bili takozvani Punski
ratovi sa Kartaginom, kojih je takoe bilo tri, i na njih je utroeno vie
od deset godina. A paralelno sa time, rimljani su imali druge manje
ratove i bavili se izgradnjom puteva ...
- 322 -
RIMSKA FANTAZIJA
Jo jednom smo se nali u nedoumici zbog takve "istorijske"

informacije. Da li je u mladosti, jo malo carstvo imalo monu
ekonomiju, a novac je izgleda rastao na drveu, da li ti ratovi mpda i
nisu bili ratovi, ve samo mali naleti na polja seljaka; da li je sve to je
fikcija koja postoji samo u mati istoriara koji su pisali istoriju Rima.
S tim u vezi, primeena je zanimljiva injenica. Jedan od iroko
priznatih istoriografa Rimskog carstva Teodor Momzen (1817-1903) nemaki istoriar, lingvista i advokat, dobio je Nobelovu nagradu za
knjievnost 1902. godine, za njegovo osnovno delo "Rimska istorija" u 5
tomova, uprkos injenici da je negirao etrurski uticaj na rimsku kulturu
i ne uzimajui u obzir arheoloke dokaze prilikom reavanja pitanja o
poreklu Rima.
Meutim, nigde nije oglaen podatak da je u pisanju svog rada koristio
rukopise iz Vatikana, Berlinske i Beke biblioteke. A onda su odjednom
ti rukopisi spaljeni u njegovoj kui u poaru 12. jula 1880.godine.
Ukupno je poar unitio 40 hiljada istorijskih izvora. I proveriti, da li
je pravilno ili ne prepisao Momsen, vie nije bilo mogue, iako injenica
da je dobio Nobelovu nagradu govori dosta toga.
Dakle, poto su osvojili Grku, govore nam vredni istoriari, pretvorivi
grke zemlje u rimsku provinciju u 2. veku pre nove ere, rimljani su
nemilosrdno pljakali siromanu zemlju vie od 200 godina, do 1. veka
n.e. Oni nita nisu doneli Grkoj, osim ekonomske propasti i kulturnog
osiromaenja. A i ta su mogli da donesu? Ako pogledamo istoriju Rima,
sastavljenu od ortodoksalnih istoriara, moemo videti da je u tom
trenutku i sam Rim bio u groznici. Rimljani su dosledno potisnuli ustanak
nekih robova, napadali su "varvarska" plemena, zemlja je bila rastrzana
graanskim ratom, a porobljene zemlje od Rima povremeno su
pokuavale da ostvare nezavisnost, to takoe znai rat.
- 323 -
RIMSKA FANTAZIJA
Zbog toga, govore nam istoriari, osvojivi Grku, Rimljani su isisavali

iz zemlje ne samo materijalna dobra koja je imala, ve i ljudski kapital.
Deavalo se, da tako kaemo, odliv mozgova i ruku. Grki robovi,
zanatlije, stvarali su za rimljane luksuzne tkanine, vaze, nametaj. Grci
su nauili rimljane da izgrade lepe vile, produavaju dalje neumorni
istoriari, i pokazali im kako da ive u luksuzu: uivaju, zavaljeni na
pozlaenim leajevima, jedu ukusnu hranu sa muzikom i plesom lepotica.
Grci su doneli u Rim pozorite i njihove bogove.
ini se, nastavljaju istoriari, rimska knjievnosti i umetnost, filozofija
i nauka, to je skoro potpuna imitacija svega grkog. Rimljani nisu
stvorili skoro nijedno originalno delo. Osim toga, oni i ne bi mogli da
dostignu savrenstvo grkih originala. Prvi rimski naunici i pisci su bili
Grci. Prvi rimski istoriar Polibije je bio Grk koji je napisao "Svetsku
istoriju" o dogaajima u Rimu, Grkoj, Makedoniji i Maloj Aziji, a grk
Enij napisao je na latinskom poemu o ratu sa Hanibalom, po ugledu na
Homerovu "Ilijadu". Pored toga, oduevljeno mataju istoriari, bogati
Rimljani su odlazili da ue u Atinu, Aleksandriju i Rodous. Tako se
desila udna metamorfoza - osvojeni su osvojili svoje osvajae brutalni tlaitelji i nemilosrdni eksploatatori su sami kulturno
porobljeni.
Nakon kontinuirane, nasilne trovekovne pljake, ekonomske i kulturne
eksploatacije Grke, rimljani su odjednom hitno poeli da grade na sve
strane "rimska" dostignua, kao dve kapi vode sline onima koje smo
opisali u prethodnom tekstu. Mi govorimo o "rimskim" vilama,
vodovodima, kupatilima i drugim, prilino sloenim inenjerskim
konstrukcijama, izgraenim isto za oko tri veka - od 1. do 3. veka nove
ere. Tj, "stranci rimljani" u Grkoj su uinili isto kao i u svim drugim
zemljama "Rimskog carstva", udaljenih meusobno na hiljade
kilometara.
- 324 -
RIMSKA FANTAZIJA
Ortodoksni istoriari crtaju nam uvek oskudnu sliku "rimskog"

osvajanja: provalili su u neku zemlju, opljakali je do kostiju, a onda su
poeli hitno da je oplemenjuju na svoj visokotehnoloki "rimski" manir, i
iz nekog razloga, koristili kao dekoraciju slaveno-arijevske simbole, a i
ne samo njih. Ni Grka nije izuzetak. Mozaici sa slaveno-arijevskim
simbolima su prisutni u vilama razbacanim na celoj teritoriji kopna
Grke i ostrva koje je okruuju: na Kikladskom ostrvu Delos, u gradu
Eretrija na ostrvu Evija, na ostrvu Kefalonija, na ostrvu Kipar u gradu
Pafos.
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima na ostrvu Delos
- 325 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima na ostrvu Eubeja.
. Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima na ostrvu Kefalonija.
- 326 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Atini
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima u Atini
- 327 -
RIMSKA FANTAZIJA
Trenutno, najvei broj obnovljenih "rimskih" vila u Grkoj je na ostrvu

Kipar, u malom gradu Pafos. Postoji vila Dionisa, povrine 556
kvadratnih metara, koja se sastoji od 14 soba, iji su podovi u
potpunosti pokriveni sa prekrasnim mozaicima. Vila datira iz 2. veka n.e.
Vila Tezej, za koju se veruje da je bila rezidencija guvernera Kipra,
sastoji se od 100 soba, koje su takoe ukraene sa velianstvenim
tematskim mozaicima sa mitolokim temama kao to su "Tezej ubija
Minotaura" i "Roenje Ahila."
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima na ostrvu Kipar, Pafos
- 328 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 329 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima na ostrvu Kipar, Pafos.
- 330 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 331 -
RIMSKA FANTAZIJA
Vila Orfej - kraj 2. poetak 3. veka n.e. Kao to se jasno vidi iz njenog
modernog naziva, jedna od glavnih sala vile je ukraena mozaikom, koji
prikazuje Orfeja meu ivotinjama. Jo jedna soba je ureena sa
mozaikom "Herkules i Nemejski Lav" i "Amazonka na konju". Vila "etri
godinja doba" (prva polovina 3. veka nove ere), nazvana je tako zbog
mozaika, koji prikazuje ljude koji predstavljaju ta ista etiri godinja
doba. Ogromna veina mozaika je uokvirena prelepim platnom slavenoarijevskih simbola.
- 332 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 333 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 334 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slaveno-Aarijevskim simbolima na ostrvu Kipar, Pafos
Slike ljudi - heroja i bogova na drevnim mozaicima su od posebnog

interesa. Sasvim je neuobiajeno da dananji Grci imaju crnu kosu, crne
oi, nizak rast i tamnu kou, odnosno, imaju karakteristike svojstvene
mediteranskoj podrasi belih ljudi. Na mozaicima su prikazani ljudi
dobro graeni, plavokosi, svetle koe i svetlih oiju. Razlog za ovakvu
situaciju je jednostavan. Grci su bili pridoli narod Mediterana. Pre njih
na teritoriji Mediterana iveli su narodi drevnog i velikog roda Pelazgi, Trojanci i Etrurci pre 3-4 hiljada godina. A onda, kada su se
Pelazgi smeali sa Grcima, oni su bili jo dugo vremena njihovi bogovi,
heroji i vladari.
- 335 -
RIMSKA FANTAZIJA
Mozaik sa slikama ljudi, heroja i bogova
- 336 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 337 -
RIMSKA FANTAZIJA
- 338 -
RIMSKA FANTAZIJA
Na pitanje, ko je, po svoj prilici, mogao izgradi sve "rimske" vile i druge
objekte, "rimske arhitekture", govorili smo u odeljku "rimski
akvadukti." Sve ove mega strukture na tako velikoj teritoriji drava
lanica su izgradili narodi "Saveza slovenskih drava", koje je postojalo
na teritoriji koja se pripisuje "rimskom" carstvu, specijalno
osmiljenom, da bi se sakrila prava slika o prolosti nae civilizacije. O
ovom savezu je pisano je u knjizi ruskog naunika, akademika Valerija
udinova, "Hajde da vratimo Etrurce Rusima".
- 339 -
RIMSKA FANTAZIJA
12. RIMSKO CARSTVO U SRBIJI I NA BALKANU

Ovo poglavlje e biti najkrae, iako zasluuje da bude najopirnije od svih
prethodnih. Tie se direktno naeg porekla, nae istorije i stvarnosti. Nai
ortodoksni istoriari, kolovani na zapadu i po zapadnjakoj verziji istorije,
idu dalje od samog zapada. Svuda ete uti to je rimsko, tu su iveli
rimljani..Nikada od njih neete uti to je iz rimskog vremena. Ne, za njih
ne postoji narod koji je naseljavao to podruje i pre rimske uprave. A sami
mu pripadaju. Valjda ni oni sami ne postoje. Pitanje je kime su to upravljali?
Sami sobom? Sve prethodno, opisano i ilustrovano, nalazi se istovetno i kod
nas. Nema razlike. Ni u emu. Rimska uprava, dola je na teritorije gde su ve
postojali izvanredni arhitektonski podvizi naih predaka, koristila za svoje
potrebe i verovatno joj nikada nije ni palo na pamet da to pripie sebi. Ne. To
su uinili nai istoriografi po ugledu na zapadnu kolu, gde ne postoji istorija
slaveno arijevaca, rodnog naroda i zaetnika civilizacije na planeti Zemlji.
Deo tog naroda smo i mi. Moramo biti ponosni na nae pretke, ija se umea,
znanja i vetine pripisuju svima, samo ne njima.
Ko se ne slae ili ima jo uvek nekih nedoumica, neka sprovede svoje
samostalno istraivanje na teritoriji na kojoj ivi, gde ima rimskih objekata.
To i jeste sutina. Istraujte, uporeujte i sklapajte mozaike, koje je daleko
lake sklopiti od svih vienih mozaika, koje su slagali nai preci i u koje su
ugraivali svoje simbole. To su simboli vremena i trajanja i govore nam vie od
bilo koje lai ortodoksnih istoriara. Govore nam priu, koju je tako divno
sluati.. Govore nam ko smo
Duan Mitrovi
- 340 -

Rimska Fantazija - Dmitrij Bajda, Elena Ljubimova

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rimska Fantazija - Dmitrij Bajda, Elena Ljubimova

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Knjiga je zasnovana na istraivanju Dmitrija Bajde i Elene Ljubimove

Beograd 2016. godine

Carstvo postojalo u stvarnosti, su narativni, opisni, epski, ili

Dobro pogledajmo datu kartu Rimskog carstva, kao ilustraciju ka lanku

injenica, da je taj kartograf priznat i visoko cenjen od strane

Tu se zanimljivi kola ispekao. U srednjem veku, posle Velike Tartarije

Uzgred, tokom iskopavanja Pompeje, koja je nestala navodno poetkom

6. Amrij 12 godina - Valentinijan - 11 godina (364-375)

Sada je vreme da postavimo davno nereivo pitanje: kome i zato je sve

Danas, pouzdan odgovor na ovo pitanje je ve poznat: to je bilo

se pravilno zvali - Miravingli (Mi-Ra-u-Inglija, Mi, deca Ra, koja nose

2.Izvori znanja o Rimskom Carstvu....

Karta centra Rima za vreme Rimskog carstva

Kritika istine (del vero) je bila za Vika u prouavanju univerzalnih

ideju, da je tradicionalna istorija Rima liena stvarnih fakata: po

autora. Nije ni udo da su mu pripisivali istoriari poseban njuh,

vidljivo, da se prvo svedoenje pomraenja sunca u analima odnosi na

Nibura je o ranoj annalistici kod rimljana vegler je usvojio. Iz te

istoriarima literarnog doba, on nije preuzeo dunost da istrai

one mogu da se testiraju eksperimentima. On insistira dalje na

ploicama, koje su napravljene 20 godina ranije. Iz slubenih spisa

3. Zaboravljeno izgubljeno znanje .

uvani u biblioteci u Carigradu. Ova centralizacija je bila pogubna:

Razlog za neuspeh, je dobro poznat: pri graenju hrianskih crkvi

smanje trokove izgradnje za skoro 10 puta - od utede kamena i

4. RIMSKO CARSTVO U BRITANIJI

Mapa Britanije sa rimskim objektima

Mapa rimskih puteva u Britaniji

Impresivno, zar ne?

A evo ta kau neke zvanine statistike. Tokom ovog perioda, "rimljani"

Rimski put u okolini Manestera (Blackstone Edge, near Manchester)

Pored puteva, na svakih 10-15 km izgraene su du "rimskih" puteva

Rimski stub na putu

Svaki normalan ili ak samo racionalan ovek e shvatiti da su izgradnju

Rimski zimni vojni logor

Rimski akvadukt (most) u Lankasteru

"Rimski" svetionik u Doveru, Kent

Rimska banj u rimskom gradu Bat (Bath).

Karta prikazuje zidove Adrijana i Antonina

Osim puteva, "rimski okupatori" su uspeli da izgrade jo i vojne

oni su se jednostavno distancirali od njih, u nadi da e im se vratiti

duhom bez presedana !!!... Sve je zapravo vrlo jednostavno: potrebno je

Basildon, Berkir, juna Engleska (Basildon, Berkshire), Bat, Somerset,

Mozaik u "rimskoj" vili u Oldborou, grofovija Nju Jorkir, severoistok Engleske

Rekonstrukcija mozaika u "rimskoj" vili u Oldborou, grofovija Nju Jorksir,

Mozaik u "rimskom" gradu Bat, Somerset, jugozapad Engleske (Bath, Somerset)

Mozaik u "rimskom" gradu Livingston, grofovija Kent, jugo-zapad Engleske

Mozaik u "rimskom" dvorcu u Fibournu, grofovija zapadni Saseks, Jugoistona

Mozaik u "rimskoj" vili u edvortu, Glosterir, jugo zapad Engleske (Chedworth,

Mozaik u "rimskoj" vili u edvortu, Glosterir, jugo zapad Engleske (Chedworth,

Mozaik u "rimskoj" vili Norsli, Oksford, juna Engleska (North-Leigh, Oxfordshire)

Mozaik u "rimskoj" vili u Kolesteru, grofovija Eseks, jugoistok Engleske

Mozaik u "rimskoj" vili u Doresteru, Okfordir, jug Engleske (Dorchester,

Mozaik u "rimskoj" vili u Doresteru, Okfordir, jug Engleske (Dorchester,

Mozaik u "rimskoj" vili u Litlkot, grofovija Viltir, jugozapad Engleske

Mozaik u "rimskoj" vili u Vinesteru, grofovija Hempir, jug Engleske (Winchester,

Mozaik u "rimskoj" vili u Vinesteru, grofovija Hempir, jug Engleske (Winchester,

Poslednji mozaik je nedavno potpuno obnovljen.

Mozaik u "rimskoj" vili u Vinesteru, grofovija Hempir, jug Engleske (Winchester,

Mozaik u "rimskoj" vili u Vinesteru, grofovija Hempir, jug Engleske (Winchester,

Mozaik u "rimskoj" vili u Vinesteru, grofovija Hempir, jug Engleske (Winchester,

Mozaik u "rimskoj" vili u Vinesteru, grofovija Hempir, jug Engleske (Winchester,