Graanski rat

Decembra 1860. rat je zapoeo secesijom June Karoline, a do februara naredne godine otcepili
su se Florida, Dordija, Alabama, Misisipi, Lujzijana i Teksas. Oni su formirali Konfederaciju
Amerikih Drava sa Defersonom Dejvisom kao predsednikom. Ubrzo su im prili Tenesi,
Arkanzas i Severna Karolina, a kada im je prila Virdinija, sedite Konfederacije je postao grad
Rimond. Unija (Sever) nisu blagovremeno reagovali na ovu secesiju zbog smene predsednikog
kabineta (sa Bjukenanovog na Linkolnov).
Ratna groznica je zahvatila i Sever i Jug, pa se ubrzo javilo stotine hiljada dobrovoljaca. Treba
napomenuti da su na obe strane postojale jake anti-ratne manjine (tako se 1861. otcepio deo
Virdinije, koji je 2 godine kasnije postao drava Zapadna Virdinija). Sever je imao vie vojnih
obveznika, industrijski je bio moniji, a zadrao je i flotu. Ratni plan Severa je bio da iscrpe Jug,
uz vojno prodiranje preko Misisipija, Tenesija i ka Rimondu. Ipak, prve bitke je dobio Jug.
S druge strane, obe strane su morale da paze da ne isprovociraju evropske sile (mada su Britanci
i Francuzi bili naklonjeni Jugu, a Rusi Severu). Veoma opasna za Uniju je bila 1862. godina. U
zimu je stvorena jaka Potomaka vojska sa kojom je general Dord Maklelan planirao da
zauzme Rimond. Ali, on je suvie oklevao i junjaki general Robert E. Li ga je nadmudrio kod
Rimonda. U meuvremenu su junjaki komandanti Dekson i Stjuart napadali ka Vaingtonu i
unosili strah meu Severnjake. Krajem godine Li je krenuo na sever, ali je poraen kod Antitama
(ovom bitkom je spreeno priznanje Konfederacije od strane evropskih sila), uz velike
severnjake rtve. Ipak, naneo je poraz Uniji kod Frederiksburga u Virdiniji u decembru.
Na zapadu SAD-a, snage Unije su imale vie uspeha te godine. Budui predsednik Julisis S.
Grant je u maju odneo kljunu pobedu kod iloa (Tenesi), a u junu je zauzeo Memfis. U oktobru
je pobedio kod Perivila i zauzeo Kentaki. Severnjaka flota je u maju 1862. zauzela Nju Orleans.
Znaajna te godine je bila i pomorska bitka 2 parne oklopnjae (Monitor vs Merimak). To je
oznailo zastarevanje svih ostalih flota. Tokom 1862. Unija nije odnela presudnu pobedu, ali je
spreila katastrofu. Odmah posle Antitama, Linkoln je poeo sa oslobaanjem robova.
Prelomna godina rata je bila 1863. Prvo, tada je Unija poela da regrutuje crnce, koji su se dobro
iskazali u borbama, jer su estoko mrzeli Konfederaciju (mada su junjaci poeli sa
regrutovanjem crnaca jo aprila prethodne godine). Snage Unije su poetkom godine dole do
Viskburga na Misisipiju kojeg su drale pod opsadom, a na zapadu su odbranili Novi Meksiko i
Arizonu. S druge strane, Li je krenuo na sever, u maju pobedio severnjake kod anselorsvila, a
potom krenuo na Pensilvaniju. U julu je izbila velika pobuna (mahom Iraca) u Njujorku. Istog
tog meseca Unija je odnela veliku i odluujuu pobedu kod Getisburga. Istovremeno pada
tvrava Viksburg, ime su Arkanzas i Teksas su izolovani. Jug je pobedio kod ikamoge u
septembru, a Grant je dva meseca kasnije sauvao Tenesi pobedom kod atanoge. Grant je
postao vrhovni komandant Severa, ravan po vojnoj vetini Liju.

Tokom 1864. dolo je do opsada Rimonda i Pitersburga, u ijim odbranama se istakao Li. Tada
dolazi do krvavih bitaka kod Vildernesa, Spotsilvanija Kort Hausa, a severnjaci trpe velike
gubitke kod Kold Harbora. Rat je postao rovovski, a Sever gubi sve vie ljudi. Linkoln je
oajavao, ali je u septembru general erman zauzeo prestonicu Dordije, Atlantu. To je
pomoglo Linkolnu da bude reizabran u novembru. Unija je bila daleko nadmonija, sa 5 puta
vie vojnika, ali je Jug i dalje ostajao u ratu.
Invazija junjaka na Tenesi je propala u bici kod Nevila, a potom je erman zauzeo Savanu.
Rimond pada u aprilu, a Li se predaje Grantu 9. aprila u Apomotaksu, u Virdiniji. Linkoln je
ubijen u atentatu 14. aprila.
Posledice rata: Najoiglednija posledica je veliki gubitak ivota (oko 530 000 ljudi, vie nego
to su SAD izgubile u oba svetska rata zajedno). Jug je bio daleko vie razoren nego Sever.
Slomljena je politika mo junih drava, bar na neko vreme, a Republikanci su osigurali svoju
prevlast na politikoj sceni. Takoe, secesija nije vie bila u opticaju, a pospeen je razvoj
Zapada (Zakonima o naseljavanju i Pacifikoj eleznici).
1865-1917
U ovom periodu, SAD je postao kopnena imperija, a po industrijskom razvoju je pretekao
evropske sile. Ipak, karakteristika su bili klasni sukobi, politiko naselje, polarizacija bogatstva i
beda. Posle rata, Linkoln i njegov naslednik Endru Dekson su se zalagali za blagi tretman
drava Juga (da samo odreen procenat graana poloi zakletvu vernosti). S druge strane ovo je
bilo suvie blag tretman za radikalne republikance. Odmah po zavretku rata donesen je 13.
amandman koji je ukinuo ropstvo, a stvoren je Fridmanov biro (za zatitu crnaca). I pored toga
dolo je do pogroma crnaca na jugu, a ojaao je KKK. Od 1866. radikalni republikanci su
dominirali politikom. Oni su doneli XIV amandman koji je sve graane roene na tlu SAD
proglasio jednakim, a istovremeno je branio funkcionerima Konfederacije da obavljaju
odgovorne dunosti. Sledeim amandmanom je dravama onemogueno da ograniavaju pravo
glasa graanima. Takoe, Kongres je uveo vojnu upravu u june drave i raspisao nove izbore.
Predsednik Dekson je protivio ovim merama, te je protiv njega pokrenut postupak impimenta
(ipak nije opozvan). Zahvaljujui crnakim glasovima sa juga republikanci su dominirali u
kongresu, a Grant je postao predsednik posle Deksona. Republikanski reimi na jugu su poeli
da padaju 70-ih godina, kada se na vlast vraaju beli zemljoposednici. Belci na jugu su se
okupljali oko ektremnih anti-crnakih elemenata. Vrhunac je bio kada je Vrhovni sud 1883.
ukinuo Zakon o graanskim pravima (koji je crncima garantovao pristup u javne prostorije).
Ipak, na jugu se nije vratilo predratno stanje ponajvie zbog ekonomskog napretka, a bilo je i
politiara koji su se borili za naklonost crnaca. Nasuprot tome, 90-ih je dolo do ograniavanja
glasakog prava crncima (testovi pismenosti, segregacija). Te godine su bile vrhunac lina. To je
dovelo do migracija crnaca na sever posle 1900, to je kulminiralo tokom I Svetskog rata.
Takoe, javljaju se i prve crnake voe (Buker Vaington, V. Diboa, Markus Garvi).

Zapadna granica: Posle rata je nastavljeno naseljavanje na zapad, a 1889. i 1990. je primljen
vei broj drava (poslednje su bile Arizona i Novi Meksiko 1912). Naseljavanje na zapad je
dobijalo podsticaj administrativnim merama (Linkolnov Zakon o naseljavanju koji je jeftino
dodeljivao zemlju naseljenicima), razvojem pruga, veim prinosom itarica, nalaenjem ruda
zlata i srebra. Stvaraju se novi gradovi, i razvija se sistem raneva. Tada se stvaraju legende o
Divljem Zapadu (Bili Kid, Vajat Erp). Sve te legendarne linosti su mahom radili za razne
korporacije i u njihovo ime odstranjivali konkurenciju.
Sukob sa Indijancima: Naseljavanje belaca je dovelo do sukoba sa Indijancima, a Indijanci su
ak i odneli neke pobede. Sa izgradnjom eleznice i finansijskim krahom (poetkom 70-ih)
sukob dobija na intenzitetu, a beli komandanti sve vie razmiljaju o istrebljenju Indijanaca.
Stanje se pogoralo sa pronalaskom zlata u Dakoti, na teritoriji koja je Lakota Indijancima bila
sveta. Znaajan dogaaj iz tog rata je bio kada su poglavice Ludi Konj i Bik Koji Sedi porazile
generala Kastera kod Litl Big Horna 1876. To je jo vie razjarilo belce koji sada masovno
oduzimaju zemlju Indijancima. Borbe su zavrene 1886, kada se predao poglavica Apaa
Deronimo. Oduzeta zemlja je podeljena individualnim posednicima, a na vikovima je
dozvoljeno slobodno naseljavanje. Zbog svega ovoga dolazi do mesijanskog pokreta meu
Indijancima, ali je to vojska suzbila. Simbolian kraj Indijanskih ratova je bio masakr Indijanaca
u decembru 1890. kod Ranjenog Kolena (Wounded Knee). Zapadni gradovi su bujali (Denver,
Portland, Los Aneles). U nekim dravama je postalo teko baviti se poljoprivredom zbog
smanjenih padavina. Mnogi smatraju da je naseljavanje na zapad imalo odluan uticaj na kulturu
Amerike.
Imperijalizam: Sa Graanskim ratom se videlo da SAD moe da regrutuje ogromnu vojnu silu,
a do kraja veka su postali i industrijska velesila. To je dalje vodilo u pretvaranje u imperijalnu
silu. Jedan od prvih koraka je bio kupovina Aljaske 1867. godine za 7 miliona dolara to je
izvrio dravni sekretar Vilijem H. Suard. Gradnjom transkontinentalne eleznice teilo se tome
da se kanadski zapad pripoji Americi, na ta je Britanija odgovorila stvaranjem dominiona
Kanada (1867, mada su se ove dve drave i kasnije konfrontirale). Imperijalistiko irenje Velike
Britanije i Francuske tokom 80-ih je podstaklo neke amerike krugove da i oni razmiljaju u tom
pravcu. Rezultat toga je bio rat voen protiv panije tokom 1898. (rat je bio podstaknut pisanjem
tampe o panskim zverstvima na Kubi i ekplozijom krstarice Mejn). SAD su dobile Kubu,
Filipine, Guam i Portoriko. tampa je preuznosila herojske poduhvate amerikih vojnika, dok
nije pominjala pobunu na Filipinima (1899-1902), surovo uguenu. Titulu svetske sile, SAD je
potvrdio aktivnom spoljnom politikom Teodora Ruzvelta, koji je unekoliko redefinisao
Monroovu doktrinu. On je posredovao u rusko-japanskom ratu, poslao flotu da oplovi svet i
pokae mo Amerike, stvorio dravu Panamu i prokopao kanal. Njegovi naslednici su okupirali
Nikaragvu, Haiti, Dominikansku republiku, i umeali su se u graanski rat u Meksiku. Vrhunac
je bio uee u Velikom ratu. Ovaj ameriki imperijalizam je imao i neke ideoloke posledice,
pre svega pojavu eugenetike, koja je bila blisko povezana sa rasizmom.

Industrijalizacija: Vrhunac je dostignut posle Graanskog rata. Tome je doprinelo uvoenje

zatitnih carina, kao i nemeanje drave u odnos poslodavac-radnik, to je omoguilo ogromnu
eksploataciju radnika. Sudovi su gotovo uvek bili na strani kompanija. Krajem veka dolazi do
piratskog kapitalizma, koji je doveo do pravih ulinih ratova izmeu korporacija.Vladini
zvaninici su bili duboko uglibljeni u korupciju. Ne treba smetnuti sa uma da je i sam Graanski
rat doveo do velikog razvoja nekoliko grana teke industrije. Velike koristi su doneli razni
pronalazai (Edison, Bel, braa Rajt, Ford, Tejlor). To je dalje dovelo do inovacija u prodaji,
reklamiranju, povenju tiraa novina, komercijalizacije sporta. Poetkom XX veka Amerika je
stala rame uz rame sa Britanijom i Nemakom.
Industrijski rast je doveo do stvaranje ogromnih korporacija (trustova, kartela, holdinga) koje su
imale monopole u svojim oblastima (Dipon, American Tobacco, Standard Oil). Vlasnici
korporacija su bili toliko moni da je bankarski magnat D. P. Morgan mogao da se cenjka sa
predsednikom na ravnoj nozi. Vlasnici ovih kompanija su postali nova aristokratija.
Masovno useljavanje: Ekspanzija industrije nije bila mogua da nije bilo jeftine radne snage u
obliku imigranata. Njihov broj se merio milionima (samo 1907. 1,2 miliona). Do 80-ih su
dominirali useljenici sa Britanskih ostrva i severa Evrope, a kasnije iz Istone i June Evrope.
Oni su se useljavali u industrijske gradove severa, u siromane etvrti. Za njih su izlazile novine
na njihovom jeziku, a politika mainerija im je pomagala da se snau, u zamenu za glasove.
Gradovi su se poveali to je dovelo do razvoja sredstava masovnog saobraaja. Takoe podela
izmeu bogatih i siromanih se zaotrila, a smrtnost (veinom siromanih) je bila velika.
Rad i kapital: Industrijalizacija i urbanizacija su dovele do velike socijalne napetosti. Posle
Graanskog rata dolazi do sindikalnog organizovanja i radnikih trajkova. Ovome su se snano
opirali i dravne vlasti i korporacije. Bilo je tolerisano stvaranje paravojnih formacija od strane
velikih kompanije, koje su guile radnike trajkove veoma nasilno. Dve decenije posle rata su
obeleene krvavom borbom radnika za svoja prava. Deavalo se da se demonstracije pretvore u
otvorenu pobunu, kao to se deavalo i da se na radnike udari Gatlingovim topom (mitraljezom).
Radnike organizacije (Zapadna federacija rudara, Amerika federacija rada, Industrijski
radnici sveta) su imale velike uspehe i unele su strah u politike elite koje su odgovarale
represijom.
Napredak i reakcija: Republikanci su vladali Belom kuom gotovo neprekinuto do Vudroa
Vilsona. Preivljavali su i politike skandale i radnike trajkove. Dodue, i u njihovom taboru je
bilo neslaganja i sukoba. Ipak, meu narodom su demokrate i republikanci imali podjednaku
podrku, ali su zbog amerikog izbornog sistema republikanci pobeivali. 90-ih se javlja
populizam i radikalizam u predsednikim kampanjama. 90-ih je ekonomsko stanje bilo teko, to
je omoguilo pojavu i jaanje Socijalistike stranke.
Progresivci: To su socijalni reformatori nastali pod uticajem strahova za ameriku budunost.
Smatrali su da je drutvena reforma jedini nain da se izbegne propast drutva. Jedan od njihovih

prvih uspeha je reforma korumpirane policije i zamena dravnom policijom. Progresivisti nisu
bili jedinstven pokret, delovali su pojedinano, esto preko pisane rei, otkrivajui razne
zloupotrebe. I pojedini politiari su bili progresivisti (Tom Donson, Teodor Ruzvelt). Neki su
koristili poloaj guvernera da pokrenu neke reforme, ali tek sa dolaskom Ruzvelta na mesto
predsednika, progresivizam je dobio stvarnu podrku. On se uz veliki publicitet upustio u
rasturanje velikih trustova kompanija i posredovanje u radnikim trajkovima. Ruzvelta je u
tome nadmaio njegov naslednik Vilijem Taft, za ije vlade su donesena dva ustavna
amandmana: XVI koji je predviao prikupljanje poreza direktno od prihoda i XVII kojim su
uvedeni neposredni izbori za senatore. Republikanska stranka se podelila po pitanju
progresivizma, to je omoguilo Vilsonovu pobedu. On je nastavio sa progresivistikim
reformama.
enska prava: Ovo pitanje je dolo na dnevni red krajem veka. Sa davanjem prava glasa
crncima 1896, porastao je feministiki radikalizam. Znaajne feministkinje su bile Elizabet Kedi
Stenton i Suzan B. Entoni. One su formirale Nacionalno ameriko udruenje za ensko pravo
1890. Neke zapadne drave uvode ensko pravo glasa da bi privukle stanovnitvo, ali je tek
1920. uvedeno ensko pravo glasa na nivou drave. Paralelno se vodi borba za linu
emancipaciju (kontrola raanja).
Kultura i religija: Uticaj novih socijalnih pokreta video se i u knjievnosti. Tada se javljaju
Mark Tven, Henri Dejms, Dek London. Neka dela imaju i notu socijalnog radikalizma. U
verkom pogledu, protestantizam je bio zahvaen nevienim talasom verske liberalizacije. S
druge strane, ovo je dovelo do pojave sekti koje su doslovno tumaile Bibliju i do verskog
fundamentalizma. Javilo se milenaristiko uenje, pentakostalni pokret (prvo meu crncima),
nove denominacije (Jehovini svedoci, Crkva Nazarena, Boija zajednica, Crkva Boija). Sukob
izmeu reformatora i verskih fanatika se ogledao i kao sukob sela i grada.