Ekonomska kola Nada Dimi

TEMA
- Prihodi i rashodi-

Zemun, 25.08.2015.

Mirkovi Igor
1

SADRAJ

1. Uvod
1.1. Pojam i vrste prihoda
1.2. Primer
2. Finansijski rashodi
2.1. Primer
3. Bilans uspeha
3.1. Grafikoni
4. Literatura

1.
Uvod
Prihodi u privrednom subjektu predstavljaju prodajnu vrednost
prodatih proizvoda, trgovinske robe i materijala, kao i obavljenih usluga,
a dodaju se i neke druge vrednosti koje poveavaju poslovni rezultat u
odredjenom periodu.
Mogu se ralaniti na prihode od poslovanja, vanposlovne i vanredne
prihode.
Prihodi od poslovanja jednaki su prodajnoj vrednosti prodatih
proizvoda, trgovake robe, materijala i obavljenih usluga (osim onih
koje donose prihode od finansiranja). U vreme prodaje ili pri izradi
bilansa, njihova naplata mora biti realna ili se vre korekcije za stepen
ugroenosti koje su obavezne. Ovi prihodi se mere na osnovu faktura ili
drugih dokumenata i prodajnih cena navedenih u njima, ali umanjenim
za date opuste. Za priznavanje ovih prihoda moraju se ispuniti sledei
uslovi:
prodavac je preneo na kupca pravo svojine,
ne postoje neizvesnosti koje proizilaze iz prodaje, kao ni
mogunosti da se dogode dodatni trokovi koji se odnose na
prodaju.
Vanposlovni prihodi se pojavljuju u vezi sa dugoronim i
kratkoronim finansijskim ulaganjima a sastoje se iz kamata i dividendi
ili drugih oblika uea u dobitku drugih privrednih subjekata, pod
uslovom da nema znaajne neizvesnosti u pogledu merljivosti i
3

naplativosti. Oni su rezultat izdavanja poslovnog prostora, davanja

usluga koje nisu iz osnovne delatnosti preduzea i sl.
Vanredni prihodi obuhvataju neuobiajene stavke i stavke
prethodnog perioda koje u tekuem periodu predstavljaju dobitke i time
poveanje poslovnog rezultata redovnog poslovanja. Neuobiajenost
potie od dogadjaja ili transakcija koje nemaju direktne veze sa
redovnim poslovanjem i nisu bile predmet planiranja.
Vanredne prihode predstavljaju i vikovi prodajne vrednosti osnovnih
sredstava, iznad njihove neotpisane vrednosti.
Ukupni prihod predstavlja ukupnu vrednost prodatih proizvoda i
usluga preduzea koji su realizovani po prodajnim cenama. Ukupni
poslovni rezultat je razlika izmedju ukupnog prihoda i ukupnih stvarnih
trokova, odnosno rashoda proizvoda i usluga koji su uestvovali u
stvaranju ukupnog prihoda.

Pojam i vrste prihoda

Prihodi predstavljaju svako poveanje sredstava poslovanja
preduzea bez obaveze njihovog naknadnog vraanja, prihodi
predstavljaju vrednost realizovanih uinaka na tritu.
Prihode treba alocirati na onaj obraunski period u kome su uinci
proizvedeni i potvrdjeni na tritu. Prihodima odredjenog perioda se
smatraju samo oni prihodi koji su i naplaeni ime se nastoji obezbediti
likvidnost preduzea. U sluaju prihoda ne dolazi uvek do poklapanje
izmedju prihoda i primanja novca, odnosno primanje novca moe
prethoditi nastanku prihoda.
Prihodi ulaze u obraun rezultata odredjenog perioda na osnovu
principa realizacije, prema kome se pozitivni i negativni periodini
rezultati smatraju ostvarenim tek nakon to su kupoprodajom potvrdjeni
na tritu i koji omoguava utvrdjivanje veliine prihoda, kao i trenutka
kada je on prihvaen na tritu. Koristi se jo i princip impariteta koji
zahteva da se evidentni i mogui gubici iskau u bilansu uspeha,
nezavisno od toga da li su realizovani.
Prihodi mogu biti:
redovni prihodi od prodaje proizvoda, pruanja usluga, ostali
prihodi, finansijski prihodi koji su deo poslovnog plana ili budeta,
izvanredni prihodi nastali zbog neredovnih aktivnosti, trokovi
inventara, naplata potraivanja iz proteklih godina i dr. koji se ne
mogu planirati.
Pod prihodima se podrazumevaju prilivi koji potiu iz:
redovnih aktivnosti preduzea
prihodi povezani sa primanjima.
6

Vrednovanje prihoda je vremenska alokacija i iskazivanje prihoda u

bilansu uspeha. U tu svrhu koriste se sledei principi:
vrednovanje prihoda na bazi proizvedenih uinaka (pretpostavlja
se da su u trenutku proizvodnje poznati prihodi),
vrednovanje prihoda na bazi naplate prodatih uinaka (prema
ovom principu, trenutak fakturisanja i isporuka proizvoda kupcima
nisu dovoljni za priznavanje prihoda),
vrednovanje prihoda na bazi prodatih uinaka (polazi od toga da je
za alociranje prihoda na obraunske periode dovoljno da su
proizvodi fakturisani i isporueni kupcima).
Klasifikacija prihoda cilj klasifikacije je da omogui utvrdjivanje
periodinog rezultata preduzea i odredjenih poslovnih odluka. Prihodi
preduzea se mogu klasifikovati prema:
1. Mestu nastanka ili aktivnosti preduzea, koji se dele na: prihode
proizvodnih, trgovinskih, saobraajnih, osiguravajuih, bankarskih
i drugih preduzea
2. Prema redovnosti i osnovi nastanka, koji se dele na: redovne
(poslovni i finansijski prihodi koji nastaju obavljanjem poslova
zbog kojih je preduzee i osnovano) i vanredne (prihodi koji nisu
neposredno vezani za poslovanje preduzea, ve koji nastaju usled
izuzetnih pogodnosti, povoljnih okolnosti i sluajnosti na ta
preduzee ne moe da utie)
3. Vremensko razgranienje prihoda po osnovu menica osim to
za izmirenje svojih obaveza prema dobavljaima preduzee izdaje
menice ono ih i prima od kupaca. Na ovaj nain se kratkorona
potraivanja od kupaca pretvaraju se u menina potraivanja, a
kako je rok naplata menice dui od roka naplate potraivanja, to
preduzee ima pravo na kamatu u toku vremenskog perioda.

Preduzee po ovom osnovu ostvaruje prihod od kamate po osnovu

menica.

2.
Finansijski rashodi

Finansijski rashodi nastaju u onim sluajevima kada

preduzee ne moe samo svojim sredstvima da obezbedi kontinuitet
rada, to su drugim reima trokovi pozajmljivanja.
Grupiu se kao :
- Finansijski rashodi iz odnosa sa povezanim pravnim
licima (najee se ovde evidentira kamata na kredite uzete od
povezanih pravnih lica, kada kaemo povezana pravna lica
podrazumevamo da su dva ili vie pravnih ili fizikih lica povezana tako
da jedno od njih ima uee u drugom pravnom licu).
-Rashodi kamata (ovde se evidentiraju kamate po
kreditimana na osnovu svih obaveza iz duniko poverilakih odnosa
osim gore navedenog, zatezne kamate).
-Negativne kursne razlike (ove razlike nastaju po osnovu
poslovnih dogaaja koji se iskazuju u stranim sredstvima plaanja a
knjienja se sprovode u dinarima RSD tj domaoj valuti.
Zbog toga ove razlike mogu nastati iz odnosa sa kupima u
inostranstvu a isto tako i sa dobavljaima iz inostranstva; npr ukoliko
preduzea ima devizno potraivanje i kurs strane valute u momentu
naplate ovog potraivanja padne na na tekui raun pristie manje
sredstava u dinarskoj protivrednosti ili npr ako imamo deviznu obavezu
prema dobavljau iz inostranstva a u momentu plaanja kurs strane
valute poraste sa naeg tekueg rauna potrebno je vie sredstava za
izmirenje ova obaveze, ove ovakve razlike iskazuju se i knjie na kontu
negativne kursne razlike)
9

3.
10

Bilans uspeha
Bilans uspeha je dvostrani pregled rashoda i prihoda u
odreenom vremenskom periodu. Ovaj raunovodstveni izvetaj se
sastoji od leve i desne strane (zbog toga je dvostrani pregled).
Na levoj strani se belee svi nastali rashodi poslovni (nastali kao
rezultat obavljanja redovnih poslovnih aktivnosti), finansijski (nastali
kao rezultat promena kursa, kamatnih stopa i sl.), vanredni (nastali kao
rezultat nepredvidivih okolnosti) i vanposlovni (nastali kao rezultat
obavljanja dodatnih, sporednih poslovnih aktivnosti), dok se na desnoj
strani belee svi poslovni, finansijski, vanredni i vanposlovni prihodi.
Sabiranjem stavki leve i desne strane bilansa uspeha dobijaju se ukupni
rashodi i ukupni prihodi. Ako su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda
ostvaren je dobitak, a obrnuto ostvaren je gubitak.

11

12

13

Literatura
- Knjiga za raunovodstvo IV godina
- Vikipedija
- Kamatica.com

14