Dik Filip

OVEK U VISOKOM DVORCU Prevod: Rajkovi Mirjana

Dick Philip K. MAN IN THE HIGH CASTLE, 1962.
KENTAUR 1977.
1.
Nedelju dana je gospodin Robert ildan zabrinuto motrio na potu. Ali dragocena poiljka iz drave
Roki Mauntins nije stigla. Kada u petak ujutru otvori radnju i na podu pored proreza sandueta za potu vide
samo pisma, pomisli, naljutie mi se muterija.
Poto je iz automata na zidu nalio sebi olju instant aja za pet centi, uze metlu i poe da isti; uskoro
je prednji deo Amerikih umetnikih rukotvorina Inc. bio spreman za radni dan, sve ucakljeno kao novo, sa
registar kasom punom sitnine, vazom sa sveim nevenima, i radiom koji je muzikom davao atmosferu.
Napolju su poslovni ljudi urili ulicom Montgomeri na putu u svoje kancelarije. U daljini; proe iara i
ildan zastade posmatrajui je sa zadovoljstvom. ene u svojim dugim svilenim haljinama raznih boja... i
njih je posmatrao. Onda zazvoni telefon. On se okrete da digne slualicu.
"Da", ree poznat glas na njegov odziv. ildan se presee. "Ovde gospodin Tagomi. Je li moj poster
od regrutacije iz Graanskog rata ve stigao, gospodine? Molim vas setite se; obeali ste ga negde prole
nedelje." Sitniav rezak glas, jedva utiv, tek u granicama pristojnog. "Zar vam nisam dao kaparu, ser,
gospodine ildane, sa tim uslovom? To treba da bude poklon, razumete. Objasnio sam. Re je o klijentu."
"Iscrpno traganje", zapoe ildan, "koje sam preduzeo o svom troku, gospodine Tagomi, milostivi
gospodine, u vezi sa obeanim paketom, koji kao to shvatate potie izvan ovog regiona i zato je..."
Ali gospodin Tagomi upade u re, "Znai nije stigao."
"Ne, gospodine Tagomi, ljubazni gospodine."
Ledeno utanje.
"Ne mogu ekati vie", ree Tagomi.
"Ne, gospodine." ildan se natmureno zagleda kroz izlog u sjajan topao dan i poslovne zgrade San
Franciska. "Onda neto drugo. ta preporuujete, gospodine ildan?"
Tagomi je namerno izgovorio ime sa pogrenim naglaskom; uvreda od koje ildanu jurnu krv u
glavu. Grozno srozavanje njihovog poloaja. Tenje i strepnje i muke Roberta ildana izbie na povrinu,
preplavie ga, zavezavi mu jezik. Mucao je, dok mu se ruka lepila za slualicu. Vazduh u radnji je mirisao
na neven; muzika je i dalje svirala, ali se on oseao kao da pada u neko daleko more.
"Pa..." uspe da promuca. "Mutilicu za puter. Mainu za pravljenje sladoleda negde iz 1900." Razum
mu je odbijao da misli. Samo kad zaboravi na to; samo kada pravi budalu od sebe. Imao je trideset osam
godina i seao se predratnih dana, drugih vremena. Franklina D. Ruzvelta i Svetskog sajma; preanjeg
boljeg sveta. "Da li bih mogao da donesem razne poeljne predmete tamo gde radite?" promrmlja.
Zakazali su za dva sata. Morau da zatvorim radnju, pomisli sputajui slualicu. Nema druge.
Moram da uvam dobru volju ovakvih muterija; posao zavisi od njih.
Stojei nesigurno na nogama, pojmi da je neko - jedan par - uao u radnju. Mladi i devojka, oboje
zgodni, dobro obueni. Idealni. On se smiri i poe ka njima profesionalno, lagano, smeei se. Oni su se
sagli da razgledaju izloene stvari i podigli su jednu divnu pepeljaru. U braku su, pogodi on. Stanuju tamo u
gradu Vainding Mists, u novim ekskluzivnim stanovima na Skajlajnu, koji gledaju na Belmont.
"Dobar dan", ree i oseti se bolje. Oni mu se nasmeie bez ikakve nadmonosti, samo ljubazno.
Njegovi eksponati - koji su zaista bili najbolji u svojoj vrsti na Obali - malo su im ulili strahopotovanje;
video je to i bio im zahvalan. Oni su se razumeli u stvari.
"Zaista odlini komadi, gospodine", ree mladi ovek.
ildan se spontano pokloni.
Njihove oi, tople ne samo iz humanosti ve i zbog podeljenog uivanja u umetnikim predmetima
koje je on prodavao, zbog zajednikog ukusa i zadovoljstva, poivale su na njemu; zahvaljivali su mu to
ima takve stvari koje mogu da vide, uzmu i razgledaju, da ih moda premeu po rukama a da ih ak i ne
kupe. Da, mislio je, oni znaju u kakvoj su radnji; ovo nisu turistike triarije, ne ploice od sekvoje sa
natpisima MJUIR VUDS, MARIN KAUNTI, P.A.D., ili smene znake ili prstenii, ili razglednice sa
Mostom. Naroito devojine oi, krupne, tamne. Kako lako bih, pomisli ildan, mogao da se zaljubim u
ovakvu devojku. Kako bi mi tragian ivot bio tada; kao da ve ionako nije dovoljno lo. Lepo ureena crna
kosa, lakom premazani nokti, probuene ui sa dugim viseim metalnim minuama rune izrade.
1

"Vae mindue", promrmlja. "Kupljene ovde, moda?"

"Ne", ree ona. "Kod nas."
ildan klimnu glavom. Nema savremene amerike umetnosti; samo prolost moe da se vidi ovde, u
ovakvoj radnji.
"Ovde ste na due?" upita. "Kod nas u San Francisku?"
"Ovde sam postavljen na neodreeno vreme", ree ovek. "U Istranoj komisiji za planiranje
ivotnog standarda ugroenih podruja." Lice mu se ozari ponosom. Nije vojna. On nije jedan od onih
grubijana regruta to vau gumu i imaju pohlepna seljaka lica, to bazaju Market Stritom zijajui u
burdeljske predstave, pornografske filmove, strelita, jeftine barove sa fotografijama sredovenih plavua
kako dre bradavice meu svojim zboranim prstima i pilje... prvarnice sa dezom koje uglavnom ine ravni
deo San Franciska, klimave uderice od lima i dasaka koje su iznikle iz ruevina jo pre nego to je pala
poslednja bomba. Ne - ovaj ovek pripada eliti. Kulturan, obrazovan, ak i vie nego gospodin Tagomi, koji
je na kraju krajeva visoki funkcioner u trgovinskoj misiji vieg ranga na Pacifikoj obali. Tagomi je bio
starac. Njegovi stavovi su se formirali u danima Ratne vlade.
"Jeste li eleli predmete amerike tradicionalne narodne umetnosti kao poklon?" upita ildan. "Ili
moda da dekoriete nov stan za va boravak ovde?" Ako je ovo drugo... srce mu zabrza.
"Tano ste pogodili", ree devojka. "Poinjemo da ureujemo. Malo smo neodluni. Da li biste
mogli da nas uputite?"
"Mogao bih da sredim da doem u va stan, da", ree ildan. "Da donesem nekoliko kutija koje
mogu da predloim u kontekstu, kada vi imate vremena. Naravno, to nam je specijalnost." Spusti pogled da
bi sakrio nadu. Moda bi pale hiljade dolara. "Dobiu sto iz Nove Engleske, javor izraen samo sa drvenim
klinovima, bez ijednog eksera. Ogromna lepota i vrednost. I ogledalo iz vremena rata 1812. A i originalnu
narodnu umetnost: zastirae od kozje dlake obojene biljnim bojama."
"Ja lino", ree ovek, "vie volim gradsku umetnost."
"Da", usrdno ree ildan. "ujte, gospodine. Imam jednu zidnu sliku iz potanskog perioda W.P.A.,
original, izraen na tabli, iz etiri dela, predstavlja Horasa Grilija. Dragocen kolekcionarski komad."
"Oh", ree ovek, i njegove tamne oi blesnue.
"I orman Viktrola iz 1920, prepravljen u bife."
"Oh."
"I, gospodine, ujte uramljenu potpisanu sliku Din Harlo."
ovek iskolai oi.
"Hoemo li da uredimo stvar?" ree ildan, doepavi se tog pravog psiholokog momenta. Izvue
pero i notes iz unutranjeg depa sakoa. "Zapisau vae ime i adresu, gospodine i gospoo."
Malo posle, dok je par izlazio iz radnje, ildan je stajao sa rukama iza lea, posmatrajui ulicu.
Divota. Kad bi svi poslovni dani bili kao ovaj... ali to je bilo i vie nego posao, uspeh njegove radnje. To je
bila prilika da se sa mladim japanskim parom sretne privatno, na osnovu toga to ga prihvataju kao oveka a
ne kao jenka Jenki; prim. prev. ili, u najboljem sluaju, kao trgovca koji prodaje umetnike predmete. Da, ti
novi mladi ljudi, iz generacije koja dolazi, koji nisu zapamtili dane pre rata ili ak ni sam rat - oni su bili
nada sveta. Razlika u mestu za njih nije imala znaaja.
To e proi, mislio je ildan. Jednog dana. Sama ta ideja mesta. Nee biti podreenih i vladajuih,
ve prosto ljudi.
A ipak je drhtao od straha, zamiljajui sebe kako im kuca na vrata. Pogleda zabeleku. Kasure.
Poito e ga pustiti u kuu, svakako e ga ponuditi ajem. Da li e uiniti pravu stvar? Znate pravi postupak
i re u svakom trenutku? Ili e se obrukati, kao ivotinja, nekim oajnim faux pas? Pogrean korak, greka
(franc.); prim. prev.
Devojka se zvala Beti. Sa takvim razumevanjem u licu, mislio je. Nene, saoseajne oi. Svakako,
ak i za kratko vreme u radnji osetila je njegova nadanja i poraze.
Njegove nade - odjednom oseti vrtoglavicu. Kakve aspiracije je imao, na granici bezumnog ako ne i
samoubilakog? Ali znalo se, odnosi izmeu Japanaca i jenkova, iako je to obino bilo izmeu Japanca i
janke. Ovo... zgri se od straha pri pomisli. A bila je i udata. Odagna iz glave prizor svojih nevoljnih misli i
poe urno da otvara jutarnju potu.
Otkri da mu ruke jo drhte. I onda se seti svog sastanka sa gospodinom Tagomijem u dva sata; na to
ruke prestadoe da mu drhte, i nervoza se pretvori u reenost. Moram da se pojavim sa neim prihvatljivim,
ree sam sebi. Gde? Kako? ta? Telefonski poziv. Izvori. Poslovna sposobnost. Iskopaj odnekud potpuno
2

restauriran Ford iz 1929, ukljuujui krov od platna (crn). Pun pogodak da se zauvek zadri zatitnik.
Zapakovan originalan nov novcat tromotorni potanski avion otkriven u ambaru u Alabami, itd.
Mumificiranu glavu gospodina B. Bila, sve sa lepravom belom kosom; senzacionalan predmet amerike
izrade. Napravio bih reputaciju u krugovima vrhunskih poznavalaca na celom Pacifiku, raunajui i Houm
Ajlends. Japan ('domovinska ostrva'); prim. prev. Radi inspiracije, zapali cigaretu od marihuane, odline
marke Lend-O-Smajls. Zemlja osmeha; prim. prev.
U svojoj sobi na Hejs Stritu, Frenk Frink je leao u krevetu mislei kako da ustane. Sunce je kroz
roletnu obasjavalo gomilu odee koja je pala na pod. I njegove naoare. Da ih ne nagazi? Da pokuam da
doem do kupatila drugim putem, pomisli. Da puzim ili se prevaljam. Glava ga je bolela, ali nije bio tuan.
Nikad se ne osvri za sobom, odluio je. Vreme? Koliko li je sati? Sat je na komodi. Jedanaest i trideset!
Gospode boe. Ali nastavi da lei.
Otputen sam, pomisli.
Jue je pogreio u fabrici. Skresao neto to nije trebalo gospodinu Vajndam-Metsonu, koji je imao
ulubljeno lice sa Sokratovim nosom, dijamantski prsten, patent - zatvara sa zlatnom muicom. Drugim
reima, vlast. Presto. Frinkove misli su oamueno lutale.
Jeste, mislio je, a sada e da me stave na crnu listu; moja kvalifikacija je beskorisna - nemam zanat.
Petnaest godina iskustva. Ode u vetar.
I sada e morati da se pojavi pred Komisijom za opravdavanje radnika, da bi mu revidirali radnu
kategoriju. Poto nikada nije bio u stanju da dokona odnos Vajndam-Matsona prema pinocima marionetskoj beloj vladi u Sakramentu - nije mogao da odmeri mo svog biveg poslodavca da utie na
prave vlasti - Japance. KOR su drali pinoci. Nai e se pred etiri ili pet sredovenih debeljukastih belih
lica, reda Vajndam-Matsona. Ako ne uspe da tu dobije opravdanje, uputie se u jednu od Uvozno-izvoznih
misija kojima se upravljalo iz Tokija, a koje su imale filijale po celoj Kaliforniji, Oregonu, Vaingtonu, i
delovima Nevade ukljuenim u Pacifike amerike drave. Ali ako ne uspe da se odbrani tamo...
Dok je leao u krevetu i gledao starinsku svetiljku na tavanici, kroz glavu su mu prolazili planovi.
Mogao bi, na primer, da se prebaci u drave Roki Mauntins. Ali one su bile povezane sa P.A.D., i moda bi
ga izruile. A Jug? Tre se. Uh. To ne. Kao belac bi imao puno mesta, u stvari vie nego to je imao ovde u
P.A.D. Ali... nije eleo takvo mesto.
I, to je jo gore, Jug je imao sijaset isprepletanih veza, ekonomskih, ideolokih, i jo bog zna kakvih
drugih, sa Rajhom. A Frenk Frink je bio Jevrejin.
Njegovo pravo ime bilo je Frenk Frink. Roen je na Istonoj obali, u Njujorku, i 1941. je bio
mobilisan u Armiju Sjedinjenih Amerikih Drava, odmah posle pada Rusije. Poto su Japanci zauzeli
Havaje, bio je poslan na Zapadnu obalu. Kada se rat zavrio, on se naao na japanskoj strani od linije
poravnanja. I tu je bio danas, posle petnaest godina.
Godine 1947. na dan Kapitulacije, bio je manje vie izbezumljen. Kako je mrzeo Japance, zakleo se
na osvetu; zakopao je svoje vojniko oruje deset stopa pod zemljom, u jednom suterenu, dobro zamotano i
podmazano, za dan kada se on i njegovi drugari dignu. Meutim, vreme je bilo veliki vidar, injenica koju
on nije bio uzeo u obzir. Kada je danas pomiljao na tu ideju, kupanje u krvi, istku pinoka i njihovih
gospodara, oseao se kao da ponovo razgleda jedan od onih zaprljanih godinjaka iz njegovih
srednjokolskih dana, i nailazi na prikaz svojih deakih tenji. Frenk 'zlatna ribica' Fink e biti paleontolog
i zavetuje se da e se oeniti Normom Praut. Norma Praut je bila razredna schnes MSdchen Lepotica; prim.
prev. i on se zaista zavetovao da e se njome oeniti. To je bilo tako neverovatno davno, kao sluanje Freda
Alena ili gledanje nekog filma V.C. Filds. Od 1947. godine verovatno se sreo ili razgovarao sa est stotina
hiljada Japanaca, i elja da izvri nasilje nad nekim od njih ili nad svima jednostavno se nije ostvarila, posle
prvih nekoliko meseci. Prosto vie nije imala znaaja.
Ali ekaj. Bio je jedan, neki gospodin Omuro, koji je zakupio jedan veliki kraj sa nekretninama za
izdavanje u samom gradu San Franciska, i koji je jedno vreme bio Frenkov stanodavac. Taj je bio kvaran,
pomisli on. Ajkula koja nikada nita nije opravljala, koja je pregraivala sobe na sve manje i manje delove,
podizala kirije... Omuro je peljeio siromahe, naroito one bive vojnike bez posla i gotovo bez prebijene
pare za vreme depresije poetkom pedesetih godina. Meutim, jedna od japanskih trgovinskih misija
odsekla je Omuru glavu zbog njegovog profiterstva. Danas se nije moglo uti o takvom krenju grubog,
krutog, ali pravednog japanskog graanskog zakona. To je bilo priznanje nepotkupljivosti japanskih
okupacionih funkcionera, naroito onih koji su doli posle pada Ratne vlade.
3

Kada se setio strogog, stoikog potenja Trgovinskih misija, Frinku se vrati pouzdanje. ak e i
Vajnama-Matsona da oduvaju kao muvu zunzaru. Bio ne bio vlasnik Korporacije V.M. U najmanju ruku,
nadao se. Mislim da zaista imam vere u taj Pacifiki savez za zajedniki prosperitet, ree sam sebi. udno.
Kada se setim onih prvih dana... tada je to izgledalo tako oigledna prevara. Prazna propaganda. Ali sada...
Die se iz kreveta i nesigurno se uputi u kupatilo. Dok se umivao i brijao, sluao je podnevne vesti
na radiju. "Nemojmo se podsmevati ovom naporu", govorio je radio kada on trenutno zavrnu toplu vodu.
"Ne, neemo", pomisli gorko Frink. Znao je koji to tano napor radio ima na umu. Ipak, bilo je na
kraju krajeva neeg humoristikog u tome, u slici neosetljivih, tupih, mrzovoljnih Nemaca kako se etaju po
Marsu, po crvenom pesku gde nijedan ovek do tada nije nogom stupio. Nanosei penu na obraze, Frink
poe da pevui satirine rei. Gott, Herr Kreisleiter. Ist dies vielleicht der Ort wo man das
Konzentrationslager bilden kann? Das Wetter ist so schn. Heiss, aber doch schn... Gospode, Her
Kreisleiter. Je li ovo moda mesto gde se moe sagraditi koncentracioni logor? Vreme je tako lepo. Vrue,
ali ipak lepo; prim. prev.
Radio ree: "Civilizacija zajednikog prosperiteta mora zastati i razmotriti da li u naoj tenji za
obezbeenjem uravnoteene pravinosti uzajamnih dunosti i odgovornosti povezanih sa nagraivanjem..."
Tipian argon vladajue hijerarhije, primeti Frink. "...nismo propustili da zapazimo buduu arenu u kojoj e
se odigravati poslovi oveka, bili oni nordijski, japanski, negroidni..." I to se tako nastavljalo bez kraja.
Dok se oblaio, sa zadovoljstvom je prevakavao svoju satirinu primedbu. Vreme je schn, tako
schn. Ali nema nita za disanje...
Meutim to je bila injenica; Pacifik nije nita uinio za kolonizaciju planeta. Umesto toga upetljao
se - zapravo zaglibio se - u Junoj Americi. Dok su se Nemci bavili teranjem ogromnih robotskih sistema po
vasioni, Japovi su i dalje spaljivali dungle u unutranjosti Brazila i podizali osmospratne stambene zgrade
od ilovae za bive lovce na ljudske glave. Dok Japovi lansiraju svoj prvi vasionski brod, Nemci e ve
smotati ceo sunani sistem. U stara vremena istorijskih knjiga Nemci su propustili priliku, dok je ostatak
Evrope zaokruavao svoje kolonijalne imperije. Ali, razmiljao je Frink, nee oni ovog puta biti poslednji;
nauili su se.
A onda je razmiljao o Africi, i nacistikom eksperimentu tamo. I krv mu stade u venama,
oklevajui, pa najzad krenu dalje.
Ta ogromna prazna ruevina.
Radio ree: "...moramo razmotriti sa ponosom, koliko god stavljali naglasak na fundamentalne
fizike potrebe naroda svuda u svetu, njihove podduhovne aspiracije koje moraju biti..."
Frink iskljui radio. Onda ga, ohladivi se, ponovo upali.
Isuse blagi, pomisli. Afrika. Za duhove umrlih plemena. Zbrisani da bi se stvorila zemlja - ega? Ko
zna? Moda ak ni glavni arhitekti u Berlinu nisu znali. Gomila automata koja je gradila i dirinila. Gradila?
Mlela i smanjivala. Ljudoderi na paleontolokoj izlobi, kako prave pehar od neprijateljeve lobanje, dok
cela porodica prvo marljivo vadi sadraj - sirov mozak - da ga pojede. Onda korisne alatke od kostiju
ljudskih nogu. tedljivo, da pomisli ne samo da jede ljude koji ti se ne sviaju, ve da ih ak jede iz
njihove sopstvene lobanje. Prvi tehniari! Preistorijski ovek u sterilnom belom laboratorijskom mantilu u
nekoj laboratoriji Berlinskog univerziteta, kako eksperimentie da bi utvrdio za ta se sve mogu upotrebiti
lobanje, koa, ui, salo drugih ljudi. Ja, Herr Doktor. Jedna nova upotreba nonog palca; pogledajte, od
zglavka se moe napraviti brz mehanizam upaljaa za cigarete. Sad, samo ako Herr Krup moe da ga
proizvodi u velikim koliinama...
Uasnu se od pomisli: drevni dinovski pred-ovek ljudoder koji je sada u cvetu, i opet vlada
svetom. Proveli smo milion godina beei od njega, mislio je Frink, a on se sada vratio. I to ne samo kao
protivnik... ve kao gospodar.
"...Moemo da alimo", govorio je radio, glas malih utotrba iz Tokija. Boe, pomisli Frink; i mi
smo ih nazivali majmunima, te civilizovane krivonoge raie koji ne bi postavljali gasne pei isto kao to ne
bi rastapali svoje ene u peatnom vosku. "...i esto smo u prolosti alili strano razbacivanje ljudi u
fanatinom stremljenju koje iroke mase ljudi stavlja potpuno van zakonske zajednice." Oni, Japovi su tako
vrsti u zakonu. "...Da citiramo jednog svima poznatog sveca sa Zapada: kakve koristi ima ovek ako
zadobije ceo svet, ali u tom poduhvatu izgubi svoju duu?" Radio zauta, zastade. Frink, vezujui kravatu,
takoe zastade. To je bio jutarnji obred pranja.

Morau da sklopim pakt sa njima ovde, shvati on. Bez obzira na to da li sam na crnoj listi ili ne, za
mene bi bila smrt da odem iz zemlje pod upravom Japanaca i pojavim se na Jugu ili u Evropi - bilo gde u
Rajhu.
Morau da se sporazumem sa starim Vajndam-Matsonom.
Poto je seo na krevet, sa oljom mlakog aja pored sebe, Frink uze svoj primerak I inga. Iz kone
futrole izvue etrdeset devet strukova hajduke trave. Razmiljao je sve dok nije ovladao mislima kako
treba i dok nije smislio pitanja.
Glasno ree: "Kako da priem Vajndam-Matsonu da bih doao do pristojnog sporazuma sa njim?"
Napie pitanje na tablicu, i onda poe da premee strukove hajduice iz ruke o ruku, sve dok ne dobi prvi
red, poetak. Jednu osmicu. Polovina od ezdeset etiri heksagrama ve eliminisana. Podeli strukove i dobije
drugi red. Ubrzo je, kako je bio vet, imao svih est redova; heksagram je leao pred njim, i nije mu bilo
potrebno da ga identifikuje pomou tabele. Prepoznao ga je kao Heksagram petnaest. 'ien. Skromnost. Oh.
Niski e se uzdii, visoki spustiti, mone porodice e se uniziti; nije morao da gleda tekst - znao ga je na
pamet. Dobar znak. Proroanstvo mu je davalo povoljan savet.
A ipak je bio malo razoaran. Bio je neeg uzaludnog u Heksagramu petnaest. I suvie prepodobno.
Naravno, treba da bude skroman. Moda je u tome ipak bila ideja. Na kraju krajeva, on nije imao nikakve
moi nad starim V.M. Nije ga mogao primorati da ga primi natrag. Sve to je mogao da uini bilo je da
prihvati stanovite Heksagrama petnaest; to je takav trenutak, kada ovek mora da moljaka, da se nada, da
oekuje sa verom. Nebo e ga u svoje vreme uzdii do njegovog starog posla, ili moda ak i do neeg
boljeg.
Nije imao nikakve redove da ita, nikakve devetke ili estice; stvar je mirovala. Znai, bio je gotov.
Nije prelo u drugi heksagram.
Onda novo pitanje. Namestivi se, glasno ree: "Da li u ikada opet videti Julijanu?"
To mu je bila ena. Ili bolje biva ena. Julijana se od njega razvela pre godinu dana, i mesecima je
nije video; u stvari, ak nije znao ni gde stanuje. Oigledno je otila iz San Franciska, Ili ak i iz P. A. D. Ili
se njihovim zajednikim prijateljima nije javila, ili mu o tome nisu govorili.
Hitro je premetao strukove hajduice, pogleda prikovanog za podeoke. Koliko je puta pitao o
Julijani, ovo ili ono? Evo pojavi se heksagram, izazvan pasivnim sluajnim delovanjem biljnih stabiljika.
Nasumce, pa ipak ukorenjeno u trenutku u kojem ivi, u kojem je ceo njegov ivot povezan sa svim drugim
ivotima i esticama u vasioni. Potrebni heksagram slikao je svojim razlomljenim i nerazlomljenim
redovima situaciju. On, Julijana, fabrika u Gof Stritu, Trgovinske misije koje upravljaju, istraivanje
planeta, hemijske gomile od milijardi u Africi koje sad ak vie nisu ni leevi, aspiracije hiljada Ljudi oko
njega u drvenim zearnicima San Franciska, ludake kreature u Berlinu sa svojim hladnim licima i
manijakim planovima - sve se to povezalo u ovom trenutku bacanja stabljiica hajduice da bi se odabrala
tano ona odgovarajua mudrost u knjizi zapoetoj u tridesetom stoleu pre n. e. Knjizi koju su kineski
mudraci stvarali hiljadama godina, proienoj, usavrenoj, toj uzvienoj kosmologiji - i nauci kodifikovanoj jo pre nego to je Evropa nauila deljenje velikih brojeva.
Heksagram. Srce mu stade. etrdeset etiri. Kou. Dolaenje u susret. Njegovo otrenjujue
rasudivanje. Devica je mona. Ne treba se eniti takvom devicom. Opet je to dobio u vezi sa Julijanom.
Oj vej, pomisli smirujui se. Znai nije bila za mene; to znam. Nisam to pitao. Zato proroanstvo
mora da me podsea? Moja zla srea to sam se sreo s njom i bio - i jesam - zaljubljen u nju.
Julijana - najlepa ena kojom se ikada oenio. Obrve i kosa crni kao gar: tragovi panske krvi
rasporeeni kao ista boja, ak i na usne. Gibak, neujan hod; nosila je sportske bele cipele zaostale iz
srednje kole. U stvari, sva njena odea bila je pohabana i navodila je na pomisao da je stara i isprana. On i
ona su toliko dugo bili tako siromani da je ona uprkos svom izgledu morala da nosi pamunu majicu,
platnenu jaknu sa patent zatvaraem, braon suknju od tvida, i soknice, i mrzela ga je, i to zato to je zbog
toga, kako je govorila, izgledala kao ena koja igra tenis ili (jo gore) sakuplja peurke po umi.
Ali iznad svega i izvan svega, on je najpre bio privuen njenim nekonvencionalnim izrazom; bez
ikakvog razloga, Julijana je strance pozdravljala zlokobnim, ubistvenim monalizinskim osmehom koji ih je
razapinjao izmeu dve reakcije - da li da kau dobar dan ili ne. A bila je toliko privlana da su oni ee
govorili to dobar dan, na ta bi Julijana samo promakla pored njih. U poetku je mislio da je stvar
jednostavno u slabom vidu, ali je najzad zakljuio da to otkriva tamno obojenu, inae skrivenu glupou u
njenoj sri. I tako mu je konano dosadilo to njeno treptanje iskosa na nepoznate, i nain na koji je dolazila i
odlazila, poput biljke, utei, kao da izvrava neki tajanstven zadatak. Ali ak i tada, pred kraj, kada su se
5

ve toliko svaali, on je ipak nije video drugaije nego kao sam boji izum, ubaen u njegov ivot iz razloga
koje on nikada nee saznati. I zbog toga - to je bila nekakva verska intuicija ili vera u vezi sa njom - on
nikada nije mogao da preboli to ju je izgubio.
Izgledala je tako blizu ba sada... kao da ju je jo imao. Taj duh, koji se i dalje kretao njegovim
ivotom, tapkajui po njegovoj sobi u potrazi za - za ime god je ve Julijana tragala. I bila je u njegovom
duhu kad god bi se prihvatio proroanskih knjiga.
Sedei na postelji, okruen usamljenikim neredom, spremajui se da izae i otpone svoj dan, Frenk
Frink se pitao ko je jo u golemom komplikovanom gradu San Franciska u tom istom trenutku pitao
proroanstvo za savet. I da li su svi oni dobijali isto tako mraan savet kao i on? Je li smisao Trenutka za
njih bio isto tako nepovoljan kao i za njega?
2.
Gospodin Nobusuke Tagomi je sedeo konsultujui boansku Petu knjigu Konfuijevske mudrosti,
Taoistiko proroanstvo stoleima nazivano I ing ili Knjiga promena. Tog dana u podne poeo je da se
brine zbog svog sastanka sa gospodinom ildanom, koji e se odigrati kroz dva asa.
Njegove kancelarije na dvadesetom spratu zgrade Nipon Tajmsa na Tejlor Stritu gledale su na Zaliv.
Kroz stakleni zid mogao je da posmatra brodove kako ulaze ispod mosta Golden Gejt. Ovog trenutka se
video teretni brod iza Alkatraza, ali gospodinu Tagomiju je to bilo svejedno. Priavi zidu on povue uzicu i
spusti zastore preko tog prizora. Velika centralna kancelarija se zatamni; nije morao da kilji zbog bletave
svetlosti. Sada je mogao jasnije da misli.
Nije bilo u njegovoj moi, zakljui, da zadovolji klijenta. Bez obzira na to ta gospodin ildan
doneo: klijent nee biti impresioniran. Pogledajmo tome u oi, rekao je sebi. Ali moemo bar da spreimo da
bude nezadovoljan.
Moemo da ga ne uvredimo bajatim poklonom.
Klijent e uskoro stii na aerodrom San Franciska novom modernom nemakom raketom, Mesermit
9-E.G. Tagomi se nikada nije vozio takvim brodom; kada se sretne sa gospodinom Bejnsom morae da se
pobrine da izgleda blazirano onoliko koliko raketa ispadne velika. A sada da vebamo. Stade pred ogledalo
na zidu kancelarije i napravi staloeno lice koje se pomalo dosauje, traei u svojim hladnim crtama neto
to bi ga izdalo. Da, prave veliku buku, gospodine Bejns, milostivi gospodine. ovek ne moe da ita. Ali
zato let od tokholma do San Franciska traje samo etrdeset pet minuta. Zatim moda koju re o nemakim
tehnikim neuspesima? Pretpostavljam da ste uli na radiju. Taj udes iznad Madagaskara. Moram da kaem,
stari avioni na klipove ipak vrede.
Bitno je izbegavati politiku. Jer nije znao gledita gospodina Bejnsa o glavnim aktuelnim pitanjima.
A ona bi se ipak mogla pojaviti. Poto je veanin, gospodin Bejns e biti neutralan. Ipak, izabrao je
Lufthanzu, a ne S.A.S. Oprezan manevar... Gospodine Bejns, milostivi gospodine, kau da je Herr Borman
jako bolestan. Da e Partaj ove jeseni izabrati novog Rajhskancelara. Jesu li to samo glasine? Toliko je
mnogo tajnovitosti, avaj, izmeu Pacifika i Rajha.
U fascikli na njegovom stolu, iseak iz Njujork Tajmsa sa nedavnim govorom gospodina Bejnsa.
Sada ga je gospodin Tagomi kritiki prouavao, saginjui se zbog neznatne greke u kontaktnim soivima.
Govor se morao odnositi na potrebu ponovnog traganja - devedeset i osmi put? - za izvorima vode na
mesecu. "Moda emo ipak reiti ovu razdiruu dilemu", citirali su gospodina Bejnsa. "Na najblii sused, i
do sada najnezahvalniji, osim za vojne svrhe." Sic! pomisli gospodin Tagomi, upotrebivi otmenu latinsku
re. Klju za gospodina Bejnsa. Gleda popreko na samo vojne stvari. Gospodin Tagomi se potrudi da to
zapamti.
Dodirnuvi dugme interfona, gospodin Tagomi ree: "Gospoice Efreikijan, eleo bih da donesete
svoj magnetofon, molim vas."
Spoljna vrata kancelarije skliznue u stranu, i pojavi se gospodica Efreikijan, danas prijatno nakiena
plavim cvetovima u kosi.
"Malo jorgovana", primeti gospodin Tagomi. Nekada je profesionalno gajio cvee kod kue, u
Hokaidu.
Gospoica Efreikijan, visoka, smeokosa Jermenka, se pokloni.
"Jeste li spremni sa magnetofonom?" upita gospodin Tagomi.
"Da, gospodine Tagomi." Gospoica Efreikijan sede, sa spremnim portabl magnetofonom na
baterije.
6

Gospodin Tagomi poe. "Pitao sam proroanstvo, da li e sastanak izmeu mene i gospodina ildana
doneti koristi i na moj uas dobio zlokobni heksagram Nadmonost velikog. Sleme se ugiba. I suvie mnogo
teine u sredini; sve je neuravnoteeno. Jasno odstupa od Taoa." Magnetofon je zujao.
Zastavi, gospodin Tagomi je razmiljao.
Gospoica Efreikijan ga je gledala sa oekivanjem. Zujanje prestade.
"Neka gospodin Remzi doe za trenutak, molim vas", ree gospodin Tagomi.
"Da, gospodine Tagomi." Podie se i spusti magnetofon; lupkajui potpeticama izae iz kancelarije.
Sa velikom fasciklom tovarnih listova pod mikom, pojavi se gospodin Remzi. Prilazio je, mlad, sa
osmehom, nosio je kitnjastu tanku kravatu, model U. S. Midvest Pleinz kariranu koulju i tesne farmerke bez
pojasa toliko cenjene meu onima koji prate modu. "'Bar dan, gospodine Tagomi", ree, "ba lep dan danas,
gospodine."
Gospodin Tagomi se pokloni.
Na to se gospodin Remzi naglo ukruti i isto tako pokloni.
"Konsultovao sam proroanstvo", ree gospodin Tagomi, dok je gospoica Efreikijan ponovo sedela
sa svojim magnetofonom. "Vi shvatate da se gospodin Bejns, koji kao to znate uskoro lino dolazi, dri
nordijske ideologije u pogledu takozvane Orijentalne kulture. Mogao bih da pokuam da ga omekam tako
to bih ga zasenio autentinim delima umetnosti kineskih svitaka ili keramike iz naeg perioda Tokugava...
ali na posao nije da preobraamo."
"Shvatam", ree gospodin Remzi; njegovo kavkasko lice se zgri od napete usredsreenosti.
"Zato emo se pobrinuti za njegove predrasude i umesto toga mu podmetnuti neki bezvredan
predmet amerike izrade."
"Da."
"Vi ste, gospodine, amerikog porekla. Iako ste se potrudili da potamnite svoju kou." Ispitivao je
gospodina Remzija. "Ten postignut kvarc-lampom", promrmlja gospodin Remzi. "Samo radi vitamina D."
Ali ga izraz ponienosti odade. "Uveravam vas da sam zadrao autentine korene sa..." Gospodin Remzi se
spoticao o rei. "Nisam prekinuo sve veze sa etnikim obiajima rodnog kraja."
Gospodin Tagomi ree gospoici Efreikijan: "Nastavite, molim." Magnetofon opet zazuja.
"Konsultujui proroanstvo i dobivi Heksagram Ta Kuo, Dvadeset osam, dalje sam dobio nepovoljan red
Devet na petom mestu. On glasi:
Svela topola procvetava.
Starija ena uzima mua.
Nema pokude. Nema pohvale.
To jasno pokazuje da gospodin ildan nee imati nita vredno da nam ponudi u dva sata." Gospodin
Tagomi zastade. "Budimo otvoreni. Ja ne mogu da se pouzdam u svoj sopstveni sud o predmetima Amerike
umetnosti. Zbog toga ste..." otezao je, birajui rei. "Zbog toga ste potrebni vi, gospodine Remzi, koji ste, da
li da kaem tako, ovde roeni. Oigledno moramo uiniti to najbolje moemo."
Gospodin Remzi nije imao odgovor. Ali uprkos naporima da to sakrije crte su mu odavale
uvreenost, ljutnju, osujeenu i nemu reakciju.
"Sad", ree gospodin Tagomi, "ja sam dalje konsultovao proroanstvo. Zbog politikih ciljeva ne
mogu da otkrijem vama, gospodine Remzi, pitanje." Drugim reima, njegov ton je znaio, ti i tvoja pinoka
vrsta nemate pravo da uestvujete u znaajnim stvarima kojima se mi bavimo. "Dovoljno je da kaem,
meutim, da sam dobio jako provokativan odgovor. Naterao me je na due razmiljanje."
I gospodin Remzi i gospoica Efreikijan su ga posmatrali sa napetom panjom.
"Re je o gospodinu Bejnsu", ree gospodin Tagomi. Oni klimnue.
"Moje pitanje u vezi sa gospodinom Bejnsom proizvelo je okultnim delovanjem Taoa Heksagram
eng, etrdeset est. Dobar sud. I redove est na poetku i Devet na drugom mestu." Njegovo pitanje je
bilo, da li u moi da se uspeno ponesem sa gospodin Bejnsom? I Devetka na drugom mestu ga je
uveravala da e moi. Glasila je:
Ako je ovek iskren,
Koristie mu ak i da donese malu ponudu
Nema pokude.
7

Oigledno e gospodin Bejns biti zadovoljan kakav god poklon mu via Trgovinska misija doturi
preko ljubaznog gospodin Tagomija. Ali je gospodin Tagomi, postavljajui pitanje, imao negde pozadi u
glavi jedno drugo pitanje, pitanje kojeg jedva da je i bio svestan. Kao to se tako esto dogaalo,
proroanstvo je primetilo to dublje pitanje, i odgovarajui na ono postavljeno, uzelo je na sebe da odgovori i
na podsvesno.
"Kao to znamo", ree gospodin Tagomi, "gospodin Bejns nam donosi detaljan prikaz novih
injekcionih kalupa koji se proizvode u vedskoj. Ako bismo uspeno potpisali sporazum sa njegovom
firmom, mogli bismo bez sumnje da mnoge sadanje metale, sasvim retke, zamenimo plastinim
materijama."
Ve godinama, Pacifik je nastojao da od Rajha dobije osnovnu sirovinsku pomo u oblasti sintetikih
materijala. Meutim, veliki nemaki hemijski karteli, posebno I. gospodin Farben, su zatitili svoje patente;
stvorili su, zapravo, svetski monopol u oblasti plastinih materija, naroito u razvoju poliestera. Time je
trgovina Rajha stalno bila za pedalj ispred pacifike trgovine, dok je u pogledu tehnologije Rajh isprednjaio
bar za deset godina. Interplanetarne rakete koje su polazile sa Festung Europe bile su uglavnom od
plastinog materijala otpornog na toplotu, veoma lakog, i toliko tvrdog, da su odolevale ak i udarcima
krupnih meteora. Pacifik nije imao nita od toga; koristila su se i dalje prirodna vlakna kao to je drvo, i
naravno, svuda prisutne slitine od olova i bakra. Gospodin Tagomi se sav skupi mislei na to; na sajmovima
je video neke moderne nemake proizvode, ukljuujui automobil izraen u potpunosti od sintetikih
materijala, D. S. S. - Der Schnelle Spuk Brza sablast (nem.); prim. prev. - koji se, u valuti P.A.D., prodavao
za oko est stotina dolara.
Ali njegovo pitanje koje je stajalo u osnovi stvari, ono koje nikada nije mogao otkriti pinocima koji
su se muvali po kancelarijama Trgovinske misije bilo je u vezi sa jednim aspektom gospodina Bejnsa
spomenutim u prvobitnom ifrovanom telegramu iz Tokija. Pre svega, ifrovani materijal nije dolazio esto,
i obino se odnosio na pitanja bezbednosti, a ne na trgovinske poslove. A ifra je bila tipa metafore i
koristila se poetska aluzija, koja je bila usvojena da bi se zbunili monitori Rajha - koji su mogli da
odgonetnu svaku doslovnu ifru, koliko god ona bila komplikovana. Znai jasno je da su vlasti u Tokiju
imale na umu Rajh, a ne kvazi-nelojalne klike u Houm Ajlends. Kljuna fraza "Obrano mleko je njegova
ishrana", odnosila se na Kecelju, na jezivu pesmu koja je izlagala doktrinu "...Stvari su retko kad ono to
izgleda da jesu. Obrano mleko maskira se kao pavlaka." I I ing, kada ga je gospodin Tagomi pitao za savet
potkrepi njegov sud. Komentar je glasio:
Ovde se pretpostavlja snaan ovek. Istina je da se ne uklapa u svoju okolinu, utoliko ukoliko je i
suvie nagao i obraa i suvie malo panje na formu. Ali poto je vrstog karaktera, on se susree sa
odgovorom...
Sud se, jednostavno, sastojao u tome da gospodin Bejns nije ono to izgleda; da stvarna svrha
njegovog dolaska u San Francisko nije bila da potpie ugovor za injekcione kalupe. Da je gospodin Bejns, u
stvari, pijun.
Ali za ivog boga gospodin Tagomi nije mogao da dokui kakav to pijun, za koga ili za ta.
U jedan i etrdeset tog popodneva, Robert ildan sa ogromnim unutranjim otporom zakljua
prednja vrata Amerikih umetnikih rukotvorina Inc.. Odvue svoje teke kofere do ivinjaka, mahnuvi
rukom pozva pedikeb, i ree inku da ga odveze do zgrade Nipon Tajmsa.
ink, Kinez - pogrdan naziv; prim. prev. upala lica, zguren i znojav, zinu u znak potvrde da je
shvatio o kojem je mestu re, i uze da utovaruje torbe gospodina ildana. Zatim, poto je samom gospodinu
ildanu pomogao da se smesti u sedite obloeno ilimom, ink ukljui pedimetar, pope se na svoje mesto i
potera vozilo na pedala, Montgomeri stritom, izmeu automobila i autobusa.
itav dan proveo je u traenju predmeta za gospodina Tagomija, i ildana gotovo preplavie gorina
i briga dok je posmatrao zgrade kako prolaze kraj njega. I najzad ipak trijumf. Neka izdvojena sposobnost,
izvan njega: naao je pravu stvar, i gospodin Tagomi e se umiriti, a njegov klijent e biti prezadovoljan, ko
god da je. Ja uvek dajem zadovoljenje, mislio je ildan. Mojim muterijama.
Bio je u stanju da dobavi, na udesan nain, gotovo netaknut primerak Prve sveske, broj jedan TipTop stripova. Poto je datirao iz tridesetih godina, predstavljao je odabrani primerak tipinog proizvoda
amerike kulture; jedan od prvih stripova, dragocen trofejni komad za kojim kolekcionari veito tragaju.
8

Naravno, poneo je i druge stvari sa sobom, da najpre njih pokae. Postepeno e voditi stvar sve do stripa koji
lei dobro zatien u konoj navlaci zapakovanoj u toalet papir u sredini najvee torbe.
Radio u pedikabu urlao je popularne melodije, nadmeui se sa radio-aparatima drugih kabova,
automobila, i autobusa. ildan nije uo; bio je navikao na to. Nije primeivao ni ogromne neonske firme
koje su neprestano svetlele reklamama, pokrivajui praktino cele fasade svih velikih zgrada. Na kraju
krajeva, i on je imao firmu; nou se ona palila i gasila zajedno sa svim ostalim firmama u gradu. Na koji
drugi nain se reklamiralo? ovek je morao da bude realan.
U stvari, urlanje radija, buka od saobraaja, reklame i ljudi su ga uljuljkivali. Brisali njegove
unutarnje brige. A prijalo mu je da ga vozi drugo ljudsko bie i da osea napinjanje inkovih miia
pretvoreno u pravilne vibracije; kao neka maina za oputanje, razmiljao je ildan. Da te vuku umesto da
mora da vue. I - da ima, makar i samo za trenutak, vie mesto.
Prenu se, sa oseanjem krivice. Ima i suvie mnogo da se planira; nema vremena za dremku u podne.
Da li je odeven apsolutno kako treba za zgradu Nipon Tajmsa? Moda e se onesvestiti u brzom liftu. Ali je
sa sobom poneo pilule za vonju, jedan nemaki preparat. Razni naini obraanja... znao ih je. Sa kime da se
ponaa ugladeno, s kime grubo. Budi grub prema portiru, lift-boju, oveku sa recepcije, vodiu, pazikui
svake vrste. Klanjaj se svakom Japancu, naravno ak ako mora da se pokloni i stotinu puta. Ali pinoci.
Nebulozna oblast. Pokloni se, ali gledaj pravo kroz njih kao da ne postoje. Prema tome, da li je time
obuhvaena svaka situacija? Kako je kad stranac dolazi u posetu? Nemci su se esto mogli videti u
Trgovinskim misijama, kao i neutralci.
A zatim, mogao bi da vidi i roba.
Nemaki ili Juni brodovi pristajali su u luci San Franciska sve vreme, i crnima su se povremeno
dozvoljavali kratkotrajni izlasci. Uvek u grupama manjim od trojice. I nisu mogli da budu napolju poto
padne no; ak i po pacifikom zakonu, morali su da se dre policijskog asa. Ali robovi su isto tako
istovarivali na dokovima, i ti su iveli stalno na kopnu, u udericama ispod kejova, nad vodom. Niko od njih
se nee nai u kancelarijama Trgovinske misije, ali ako doe do nekakvog istovara - recimo, da li on treba
sam da ponese svoje torbe do kancelarije gospodina Tagomija? Svakako ne. Morae se nai neki rob, pa ak
ako bude morao da eka i sat. ak i ako bi propustio sastanak. Nije dolazilo u obzir da dopusti da ga rob vidi
kako neto nosi; na to je morao jako da pazi. Takva greka bi ga skupo kotala; vie nikada ne bi imao
nikakvo mesto meu onima koji su videli.
Na neki nain, mislio je ildan, gotovo bih uivao da sam unesem svoje torbe u zgradu Nipon
Tajmsa usred bela dana. Kakav grandiozan gest. Nije u stvari nezakonit; ne bih otiao u zatvor. A pokazao
bih svoja stvarna oseanja, onu stranu oveka koja se nikada ne ispoljava u javnom ivotu. Ali...
Mogao bih to da uinim, mislio je, samo da nema ovih prokletih crnih robova to vrebaju unaokolo;
mogao bih da podnesem da oni iznad mene to vide, njihovu grdnju - na kraju krajeva, oni me grde i
poniavaju svakog dana. Ali da me oni ispod mene vide, da osetim njihov prezir. Kao to je ovaj ink to
okree pedala tu ispred mene. Da nisam uzeo pedikab, da me je video kako pokuavam da idem peice na
poslovni sastanak...
ovek je morao da krivi Nemce zbog te situacije. Tendenciju da odgrizu vie no to mogu da
savau. Na kraju krajeva, samo to su uspeli da dobiju rat, a ve su krenuli u osvajanje sunevog sistema,
dok su u zemlji donosili proglase koji... pa, bar je ideja bila dobra. I konano, uspeli su sa Jevrejima i
Ciganima i Prouavaocima Biblije. Dok su Sloveni bili odgurani dve hiljade godina unazad, u svoju
postojbinu u Aziji. Potpuno isterani iz Evrope, na olakanje svih. Vratili su se jahaim jakovima i lovu sa
lukom i strelom. I oni veliki sjajni asopisi koji su se tampali u Minhenu i razailjali svim bibliotekama i
prodavnicama novina... ovek je sam mogao da vidi slike u boji preko cele strane: plavooke, plavokose
naseljenike Arijevce koji sada marljivo obrauju zemlju, odabiraju stoku i useve, oru, i tako dalje u
prostranoj itnici sveta, Ukrajini. Ti tipovi su svakako izgledali sreni. I njihova imanja i kue bili su isti.
Vie niste videli slike pijanih tupavih Poljaka oklembeenih po ugnutim tremovima, ili kako na seoskoj
pijaci izvikujui prodaju aicu natrule repe. Sve je to pripadalo prolosti, kao i izrovane prljave ulice koje
su se nekada u kino doba pretvarale u blatnjave bare u kojima su se kola zaglibljivala.
Ali Afrika. Tamo su se jednostavno prepustili svom oduevljenju, i tome si morao da se divi, iako bi
ih promiljeniji savet bio upozorio da puste da to malo saeka dok se, recimo, ne zavri Projektovana
poljoprivredna zemlja. E, tamo su Nacisti pokazali genijalnost; tu se zaista iz njih ispilio umetnik.
Sredozemno more zaepljeno, isueno, pretvoreno u obradivu povrinu primenom atomske energije - kakva
9

smelost! Kako su bili poloeni na pleke potajni podsmevai, na primer izvesni trgovci na Montgomeri stritu
koji su se rugali. A injenica je da se sa Afrikom gotovo uspelo... ali u jednom takvom projektu, gotovo je
zlokobna re im se prvi put spomene. Rozenbergova poznata mona broura izdata 1958. godine; tada se ta
re prvi put pojavila. to se tie konanog reenja afrikog problema, gotovo smo postigli svoje ciljeve. Na
alost, meutim...
Ipak, bilo je potrebno dve stotine godina da se uklone ameriki domoroci, dok je Nemaka to gotovo
uinila u Africi za petnaest godina. Zato nikakva kritika nije po pravu bila u redu. ildan se nedavno
izraspravljao oko toga za rukom sa nekim od onih drugih trgovaca. Oni su oekivali uda, oigledno, kao
da su Nacisti mogli maijom da preoblie svet. Ne, to je bila nauka i tehnologija, i onaj basnoslovni talenat
za teak rad; Nemci nikada nisu prestajali da se svojski trude. A kada bi izvrili zadatak, izvrili su ga tano.
I na svaki nain, letovi na Mars odvratili su panju sveta sa nevolje u Africi. Tako da se sve opet
svelo na ono to je on govorio svojim kolegama vlasnicima trgovina; ono to Nacisti imaju a nama nedostaje
jeste - plemenitost. Divimo im se zbog njihove ljubavi prema radu ili efikasnosti... ali to je san koji pokree
oveka. Vasionski letovi najpre na Mesec, pa na Mars; pa sad, ako to nije najstarija enja oveanstva, naa
najtananija nada u slavu. Onda, Japanci s druge strane. Znam ih dosta dobro; najzad, sa njima poslujem, iz
dana u dan. Oni su - s time da se pomirimo Istonjaci. uti. Mi belci moramo da im se klanjamo zato to oni
dre vlast. Ali gledamo Nemaku; vidimo ta se moe uiniti tamo gde su belci pobedili, i to je neto sasvim
drugo.
"Blizu smo Nipon Tajmsa, gospodine", ree ink, dok su mu se grudi zadihano dizale od napornog
penjanja uz brdo. Sada je usporio.
ildan je pokuavao da sebi predstavi klijenta gospodina Tagomija. Jasno je da je ovek neobino
vaan; to je shvatio po tonu gospodina Tagomija preko telefona, po njegovoj ogromnoj uznemirenosti. U
glavi mu iskrsnu slika jednog od njegovih sopstvenih veoma znaajnih klijenata, bolje rei muterija, jednog
oveka koji je mnogo uinio da ildanu stvori reputaciju meu visokim linostima koje su ivele u oblasti
Zaliva.
Pre etiri godine, ildan nije bio trgovac retkim i poeljnim stvarima kao sada; vodio je malu i
prilino turo osvetIjenu antikvarnicu na Giriju. Susedne trgovine prodavale su polovan nametaj, ili
gvouriju, ili su bile perionice. To nije bila lepa okolina. Nou su se dogaale nasilnike pljake i ponekad
silovanja na ploniku, uprkos naporima policije San Franciska, pa ak i Kempeitaija, japanskih viih organa.
Na sve izloge sputale su se gvozdene reetke kad bi se zavrio radni dan, da bi se spreile provale. Ipak, u
taj kraj grada doao je jedan postariji penzionisani vojnik Japanske armije, major Ito Humo. Visok, tanak,
belokos, ukoenog hoda i dranja, major Humo je ildanu dao prvu predstavu o tome ta bi se moglo uiniti
sa trgovinom kao to je njegova.
"Ja sam kolekcionar", objasnio je major Humo. Proveo je itavo popodne pretraujui po gomilama
starih asopisa u radnji. Svojim blagim glasom objasnio je neto to ildan nije ba sasvim mogao da shvati
u to vreme: za mnoge bogate, kulturne Japance, istorijski predmeti amerike civilizacije bili su isto tako
interesantni kao i oni formalniji antikviteti. Zato je tako, ni sam major nije znao; on je posebno robovao
skupljanju starih asopisa koji su pisali o metalnoj dugmadi S.A.D., kao i same dugmadi uopte. To je bilo
kao sakupljanje novia ili maraka; za to se nije moglo dati nikakvo racionalno objanjenje. A bogati
kolekcionari plaali su visoke cene.
"Dau vam jedan primer", rekao je major."Znate li ta znae kartice 'Uasi rata'?" Gledao je ildana
sa pohlepom. Pretraujui po seanju, ildan se najzad doseti. U njegovom detinjstvu, kartice su se davale
sa vakaom gumom. Po jedan cent. Bila ih je itava serija, i svaka kartica predstavljala je drugaiji uas.
"Jedan moj dragi prijatelj", nastavio je major, sakuplja 'Uase rata'." Sada mu nedostaje samo jo
jedna. Potonue Panaija. Ponudio je znatnu sumu novca upravo za tu kartu."
"Kvrc-karte", odjednom ree ildan.
"Molim, gospodine?"
"Mi smo se kvrcali sa njima. Svaka karta je imala glavu i rep." Imao je oko osam godina. "Svaki je
imao po pil kvrc-karata. Stali bismo, po dvojica, jedan prema drugom. Svaki bi ispustio kartu tako da se
prevrne u vazduhu. Deak ija bi se karta spustila sa glavom na gore, onom stranom sa slikom, dobio bi obe
karte." Kako je prijatno seati se tih lepih dana, tih ranih srenih dana njegovog detinjstva.
Razmiljajui, major Humo ree: "uo sam kako moj prijatelj razgovara o svojim kartama ,Uasi
rata', i to nikada nije spomenuo. Moje je miljenje da on ne zna kako su se te karte zaista koristile."
10

Konano, u radnji se pojavio majorov prijatelj da uje ildanov istorijski prikaz iz prve ruke. Takoe
penzionisani oficir Imperijalne armije, taj ovek je bio fasciniran.
"Zapuai od boca!" uzviknuo je ildan bez upozorenja.
Japanac zamirka ne shvatajui.
"Sakupljali smo zapuae sa boca od mleka. Kao klinci. One okrugle zapuae na kojima je bio naziv
mlekare. Mora da je bilo na hiljade mlekara u Sjedinjenim Dravama. Svaka je tampala poseban zapua."
Oficirove oi se zacaklie instinktom. "Da li posedujete ita od svoje nekadanje zbirke, gospodine?"
Naravno, ildan nije imao nita. Ali... verovatno je jo mogue dobiti starinske, davno zaboravljene
zapuae iz onih dana pre rata kada je mleko dolazilo u staklenim bocama a ne u krutim kartonskim
kutijama koje se bacaju.
I tako je, korak po korak, postepeno, uao u posao. Drugi su otvarali sline radnje, koristei sve vee
ludovanje Japanaca za predmetima amerike izrade... ali je ildan uvek zadravao svoju prednost.
"Daete mi", ree ink izvlaei ga iz njegovog razmiljanja, "jedan dolar za vonju, gospodine." Bio
je istovario torbe i ekao.
ildan mu plati odsutnog duha. Da, sasvim je verovatno da klijent gospodina Tagomija lii na
majora Humoa; bar, mislio je ildan kiselo, sa moje take gledanja. Poslovao je sa toliko mnogo Japanaca...
ali mu je jo bilo teko da ih razlikuje jednog od drugog. Bilo ih je malih, zdepastih, graenih kao rvai.
Onda onih kao apotekari. Pa kao batovani to neguju drvee, iblje i cvee... on je imao svoje kategorije.
Zatim mladi, koji mu uopte nisu izgledali kao Japanci. Klijent gospodina Tagomija e verovatno biti
poslovan ovek otmenog dranja, i puie filipinsku cigaru.
I onda, stojei pred zgradom Nipon Tajmsa, sa torbama na trotoaru pored sebe, ildan odjednom
pomisli ohladivi se: a ako mu klijent nije Japanac! Sve u torbama je bilo odabrano prema njima, njihovim
ukusima...
Ali ovek je morao da bude Japanac. gospodin Tagomi je prvobitno poruio plakat za regrutaciju iz
Graanskog rata; svakako e samo Japanac mariti za takvo ubre. Tipino za njihovu maniju za trivijalnim,
opinjenost ljudi koji potuju zakon dokumentima, proglasima, oglasima. Seti se jednoga koji je svoje
slobodno vreme posveivao sakupljanju novinskih oglasa o amerikim patentiranim lekovima iz hiljadu
devetstotih godina.
Bilo je i drugih problema za reavanje. Neposrednih problema. Kroz visoka vrata zgrade Nipon
Tajmsa urili su mukarci i ene, svi lepo odeveni; njihovi glasovi dopree do ildanovih uiju, i on se
pokrenu. Baci pogled nagore, na velelepno zdanje, najviu zgradu u San Francisku. Zid od kancelarija,
prozora, udesan projekt japanskih arhitekata - i unaokolo vrtovi sa patuljastim zimzelenim drveem,
stenjem, pejzaom karesansui, sa peskom kao isuenim potokom koji vijuga pored korenja, meu
jednostavnim, pljosnatim kamenovima nepravilnog oblika postavljenim u nejednakim razmacima...
Vide da je crnac koji je nosio prtljag sada slobodan. "Nosa!" odmah pozva ildan.
Crni pouri ka njemu, osmehujui se.
"Na dvadeseti sprat", ree ildan svojim najgrubljim glasom. "Krilo B. Odmah." Pokaza torbe i
nastavi ka vratima zgrade. Naravno da se nije osvrtao.
Trenutak kasnije nae se u gomili koja ga ugura u jedan od ekspresnih liftova; oko njega su veinom
bili Japanci, njihova ista lica su odsjajkivala na blistavom osvetljenju lifta. Onda se lift podie velikom
brzinom izazivajui muku u stomaku, sa brzim kljocanjem spratova u prolazu; on zatvori oi, vrsto ukopa
stopala, molei se da se let zavri. Crnac je, naravno, torbe odneo teretnim liftom. Ne bi bilo blizu pameti
pustiti ga ovde. U stvari - ildan otvori oi i pogleda za trenutak - bio je jedan od malobrojnih belaca u liftu.
Kada ga je lift ispustio na dvadesetom spratu, ildan se ve u sebi klanjao, pripremajui se za susret
u kancelarijama gospodina Togomija.
3.
Na zalasku sunca, pogledavi u nebo, Julijana Frink vide svetlu taku na nebu kako opisuje luk i
nestaje na zapadu. Jedan od onih nacistikih raketnih brodova, ree za sebe. Leti na Obalu. Pun velikih
zverki. A ja sam ovde dole. Mahnu rukom, iako je raketni brod, naravno, ve bio otiao.
Sa Stenovitih planina su dolazile senke. Plavi vrhovi su se pretvarali u no. Jato spornih ptica, selica,
letelo je paralelno sa planinama. Tu i tamo neki automobil bi upalio prednja svetla; videla je po dve svetle
take du autoputa. I svetlost jedne benzinske pumpe. Kue.
Ve mesecima je ivela ovde u Kenon Sitiju u Koloradu. Bila je instruktor dudoa.
11

Njen radni dan se zavrio i spremala se da se istuira. Oseala je umor. Svi tuevi su radili, tuirale su
se muterije Rejove Gimnastike kole, i zato je ona stajala i ekala napolju na prohladnom, uivajui u
mirisu planinskog vazduha, miru. Sve to je sada ula bio je slab amor od kioska sa pljeskavicama dole niz
ulicu, pored autoputa. Parkirala su se dva ogromna kamiona dizelaa, i videlo se, u sumraku, kako se vozai
miu i navlae svoje kone jakne pre no to e ui u kiosk.
Pomisli: zar se Dizel nije bacio sa prozora svoje spavae kabine na brodu? Izvrio samoubistvo tako
to se udavio na jednom prekookeanskom putovanju? Moda bi ja trebalo to da uinim. Samo to ovde nema
okeana. Ali uvek ima nekog naina. Kao kod ekspira. Igla probodena kroz koulju u gradu, i zbogom
Frink. Devojka koja ne mora da se plai beskunika pljakaa iz pustinje. Hoda uspravljena, sa sveu o
mnogim mogunostima da se osedelom zabalavelom protivniku utine neki nerv. Umesto toga smrt, recimo,
umrkivanjem automobilskog izduvnog lonca u gradu kraj kojeg prolazi autoput, moda kroz dugu uplju
slamku.
Nauila je to, pomisli, od Japanaca. Upila je u sebe spokojan stav prema smrtnosti, zajedno sa
dudom koji donosi novac. Kako ubiti, kako umreti. Jang i Jin. Jang - U kineskoj filosofiji i umetnosti,
muki element, izvor ivota i toplote; Jin - enski element, koji predstavlja tamu, hladnou, i smrt; prim.
prev. Ali, to je sada ostalo iza nje; ovo je protestantska zemlja.
Dobro je bilo videti nacistike rakete kako preleu i ne zaustavljaju se, ne pokazuju nikakvo
interesovanje za Kenon Siti, Kolorado. Niti za Utah ili Vajoming ili istoni deo Nevade, ni za jednu od
otvorenih praznih pustinjskih drava ili panjakih drava. Mi nemamo nikakve vrednosti, ree ona za sebe.
Moemo da iivimo svoje siune ivote. Ako elimo. Ako nam je stalo.
Sa jednog od tueva zau se otkljuavanje vrata. Zatim oblik, velika gospoica Dejvis, istuirana,
obuena, sa tanom ispod mike. "Oh, jeste li ekali, gospoo Frink? Izvinite."
"Nita", ree Julijana.
"Znate, gospoo Frink, toliko mi koristi dudo. ak vie od Zena. Htela sam to da vam kaem."
"Steite kukove na zenovski nain", ree Julijana. "Izgubite kilograme bezbolnim satorijem. Satori rasvetljenje duha za kojim tee Zeo-Budisti; prim. prev. Izvinjavam se, gospoice Dejvis. Zamlaujem se."
Gospoica Dejvis ree: "Jesu li vas mnogo izmuili?"
"Ko?"
"Japovi. Pre negc to ste nauili da se branite."
"Bilo je strano", odgovori Julijana. "Vi nikada niste bili tamo, na Obali. Tamo gde su oni."
"Nikada nisam bila izvan Kolorada", ree gospoica Dejvis bojaljivo ustreptalim glasom.
"Moglo bi se to dogoditi ovde", ree Julijana. "Mogli bi da odlue da okupiraju i ovaj region."
"Ne sa ovolikim zakanjenjem!"
"Nikada ne znate ta e oni uiniti", odvrati Julijana. "Oni skrivaju svoje prave misli."
"ta - su vas terali da inite?" priljubljujui tanu uz telo obema rukama, gospoica Dejvis prie
blie, u veernjoj tmini, da bi ula.
"Sve", ree Julijana.
"Oh, Gospode. Ja bih se borila", ree gospoica Dejvis.
Julijana se izvini i poe ka slobodnom tuu; neka druga mu se pribliavala sa pekirom preko ruke.
Malo kasnije je sedela kod arlijeve ukusne prene pljeskavice; nemarno itajui jelovnik. Dukboks je svirao nekakvu sirovu melodiju; gitara, i tugovanka zaguena emocijama... vazduh je bio teak od
pregorele masti. Pa ipak, mesto je bilo toplo i svetlo, i razvedrilo ju je. Prisustvo vozaa kamiona kod tezge,
kelnerica, veliki Irac kuvar u beloj bluzi na registar kasi predstavljali su promenu.
Opazivi je, arli joj prie da je lino uslui. Otee cerei se: "Gospoica e aj?"
"Kafu", ree Julijana, podnosei kuvarev nemilosrdni humor.
"Ah, tako", ree arli klimnuvi glavom.
"I topao sendvi sa odreskom i sosom."
"Neete supu od pacovskog gnezda? Ili moda kozji mozak pren na maslinovom ulju?" Dvojica
vozaa kamiona se takoe rascerekae na dosetku, okreui se na svojim stolicama. I pored toga sa
zadovoljstvom primetie kako je privlana. ak i bez zadirkivanja kuvara videla bi da je vozai kamiona
odmeravaju. Meseci aktivnog bavljenja dudom dali su joj neobian miiav izgled; znala je kako se dobro
dri i ta to znai za njenu figuru.

12

To je sve u vezi sa miiima ramena, mislila je susreui se sa njihovim pogledima. I igrai to rade.
Nema nikakve veze sa veliinom. Poaljite svoje ene u gimnastiku salu, i mi emo ih nauiti. I biete
daleko zadovoljniji u ivotu.
"Drite se dalje od nje", upozori kuvar kamiondije namignuvi im. "Ima da vas baci na stranjicu."
Ona ree mlaem od kamiondija: "Odakle si?"
"Iz Misurija", rekoe obojica.
"Jeste li iz Sjedinjenih Drava?" zapita ona.
"Ja jesam", ree stariji ovek, "iz Filadelfije. Imam tamo tri deteta. Najstarijem je jedanaest."
"Sluajte", ree Julijana, "je li lako - tamo dobiti dobar posao?"
Mlai voza kamiona ree: "Sigurno. Ako ima pravu boju koe." On sam je imao tamno zamiljeno
lice sa kovrdavom crnom kosom. Izraz mu je postao tvrd i gorak.
"On je Vop", Podrugljiv naziv za doseljenike iz june Evrope, posebno Italijane; prim. prev. ree
stariji ovek.
"Pa", ree Julijana, "zar Italija nije dobila rat?" Osmehnu se mladom kamiondiji, ali joj on ne
uzvrati osmeh. Umesto toga, njegove turobne oi jo jae zasjae, i on se odjednom okrenu od njih.
ao mi je, pomisli ona. Ali ne ree nita. Ne mogu da spasem ni tebe niti ikog drugog od toga to je
crnomanjast. Seti se Franka. Pitam se da li je ve mrtav. Rekao je pogrenu stvar; skrenuo sa linije. Ne,
mislila je. On nekako voli Japove. Moda se poistoveuje sa njima zato to su runi. Ona je uvek govorila
Franku da je ruan. Proirio pore. Veliki nos. Njena koa bila je fina, neobino fina. Je li umro bez mene?
Fink znai zeba, neka vrsta ptice. A kau da ptice umiru.
"Vraa li se na drum veeras?" zapita mladog vozaa Italijana.
"Sutra."
"Ako nisi zadovoljan u S.A.D., zato ne pree ovamo za stalno?" ree ona. "Ja ivim u Stenovitim
ve dugo, i nije tako loe. ivela sam na Obali, u San Francisku. I oni tamo imaju to s koom."
Sedei zguren uz tezgu, mladi Italijan baci kratak pogled na nju i ree: "Gospoo, dovoljno je loe
morati da se provede jedan dan ili jedna no u ovakvom gradu. iveti ovde? Isuse, kada bih mogao da
dobijem bilo kakav drugi posao i da ne moram da budem na drumu i da jedem na ovakvim mestima..."
Primetivi da se kuvar zacrveneo, prestade da govori i poe da pije svoju kafu.
Stariji kamiondija mu ree: "Do, ti si snob."
"Mogli biste da ivite u Denveru", ree Julijana. "Tamo je lepe." Znam ja vas Amerikance sa istoka,
mislila je. Vi volite provod. Sanjate svoje velike planove. Sitne su to stvari za vas - Stenovite. Ovde se nita
nije dogodilo jo od pre rata. Stari penzioneri, farmeri, glupi, spori, siromani... a svi bistri momci su otpirili
na istok do Njujorka, preli granicu legalno ili ilegalno. Zato, mislila je, to su tamo pare, velike pare koje
dolaze od industrije. Ekspanzija. Nemake investicije su mnogo uinile... nije im dugo trebalo da ponovo
izgrade S.A.D.
Kuvar ree grubim ljutitim glasom: "Drukane. Ja ne ljubim Jevreje, ali sam video neke od tih
jevrejskih izbeglica kako bee iz vaih S.A.D. etr'est devete, i neka ti budu tvoje S.A.D. Ako se tamo
mnogo gradi i ako ima puno slobodnog novca koji se lako moe zaraditi, to je zato to su ga ukrali od onih
Jevreja kada su ih utnuli iz Njujorka, po tom prokletom nacistikom Nirnberkom zakonu. iveo sam kao
dete u Bostonu, i ne marim naroito za Jevreje, ali nikada nisam mogao ni pomisliti da e u S.A.D. proi taj
nacistiki rasistiki zakon, ak i da smo izgubili rat. udi me to niste u Oruanim snagama S.A.D., i to se
ne spremate za invaziju na neku malu Junoameriku republiku kao front za Nemce, da bi mogli da jo
malice potisnu Japance."
Oba vozaa kamiona su bili na nogama, ukoenih lica. Stariji je dohvatio bocu keapa sa tezge i
drao je uspravno za grli. Ne okreui lea dvojici ljudi kuvar posee iza sebe dok prstima ne napipa jednu
viljuku za meso. Uze viljuku i zadra je.
Julijana ree: "Denver e dobiti jednu od onih pista otpornih na toplotu tako da e tamo moi da
sleu Lufthansine rakete."
Nijedan od trojice ljudi nije se pokrenuo niti progovorio. Ostale muterije su sedele utei.
Najzad kuvar ree: "Jedna je preletela negde oko zalaska sunca."
"Nije ila za Denver", ree Julijana. "Ila je na zapad, na Obalu."
Malo po malo, dvojica kamiondija ponovo sedoe. Stariji je mumlao. Uvek zaboravljam; ovde su
pomalo uti.
13

Kuvar ree: "Japovi nisu ubijali Jevreje, za vreme rata ili posle. Japanci nisu gradili pei za
spaljivanje."
"teta to nisu", ree stariji kamiondija. Ali se prihvati olje sa kafom i nastavi da jede.
uti, mislila je Julijana. Da, valjda je tako. Mi ovde volimo Japove.
"Gde ete noas odsesti?" zapita, obraajui se mladom vozau, Dou.
"Ne znam", odgovori on. "Samo to sam siao sa kamiona i uao ovamo. Ne dopada mi se cela ova
drava. Moda u spavati u kamionu."
"Motel Hani Bi Medna pelica; prim. prev. nije tako lo", ree kuvar.
"Dobro", ree mlai voza. "Moda u odsesti tamo. Ako nemaju nita protiv to sam Italijan."
Govorio je sa odreenim akcentom, iako se trudio da ga sakrije.
Posmatrajui ga, Julijana pomisli - ovako je ogoren zbog idealizma. Previe trai od ivota. Veito
u pokretu, nemiran i sa zavijanjem u stomaku. Ja sam ista takva; ne bih mogla da ostanem na Zapadnoj
obali, a na kraju neu moi da podnosim ni ovo ovde. Zar nisu oni stari bili takvi? Ali, mislila je, sada
granica nije ovde; to su druge planete.
Mislila je: on i ja bismo mogli da se prijavimo za neki od onih raketnih brodova za kolonizaciju. Ali
Nemci bi njega odbili zbog boje koe, a mene zbog moje crne kose. Oni bledunjavi mraviji nordijski S.S.
pederi u onim tvravama za obuku u Bavarskoj. Ovaj tip - Do kako li se preziva ak nema ni pravi izraz
lica; trebalo bi da ima onaj hladan ali nekako oduevljen izgled, kao da ne veruje ni u ta, a ipak ima neku
apsolutnu veru. Da, takvi su oni. Nisu idealisti kao Do i ja; oni su cinici koji veruju do krajnosti. To je neka
vrsta modanog defekta, kao lobotomija - ono osakaivanje koje su nemaki psihijatri vrili kao jadnu
zamenu za psihoterapiju.
Njihova njevolja je, zakljui ona, u seksu; neto su pogreno uinili s tim tamo negde tridesetih
godina, i stvar se pogorala. Hitler je to poeo sa njegovom - ta je ona bila? Njegova sestra? Tetka?
Neakinja? I u njegovoj porodici su se meusobno uzimali; otac i majka su mu bili brat i sestra od tetke. Svi
oni ine rodoskrvnue, vraajui se prvobitnom grehu poude za svojom sopstvenom majkom. Zato oni, ti
elitni pederi esesovci, imaju onaj aneoski budalasti samouvereni smeak, onu bebastu nevinost plavuana;
uvaju se za mamu. Ili jedan za drugog.
I ko je za njih Mama? pitala se. Voa, Herr Bormann, za koga se predpostavlja da je na samrti? Ili Bolesni.
Stari Afolf, za koga misle da je negde u sanatorijumu, koji proivljava svoj ivot senilne pareze.
Sifilis mozga, koji datira iz njegovih siromanih dana dok je bio skitnica u Beu... dugaak crni kaput, prljav
donji ve, otrcana svratita za lutalice.
Oigledno, to je bila zlurada boja osveta, tano kao iz nekog nemog filma. Taj strani ovek spren
paklenom prljavtinom, istorijskom kaznom za ovekovo zlo.
A ono strano je bilo u tome to je sadanja Nemaka imperija proizvod tog mozga. Najpre politika
partija, onda nacija, pa zatim pola sveta. I sami Nacisti su je dijagnosticirali, identifikovali; onaj nadri-travar
koji je leio Hitlera, onaj Dr. Morel koji je Hitleru propisivao patentni lek nazvan Antigasne pilule Dr.
Kestera - on je najpre bio specijalista za venerine bolesti. Ceo svet je to znao, a ipak je Voino truanje i
dalje bilo sveto, i dalje vailo kao Biblija. Ta gledita su do sada ve zarazila civilizaciju, i poput kunih
spora, slepe plave nacistike kraljice uzletale su sa Zemlje na druge planete, irei zatrovanje.
ta zaradi od rodoskrvne veze: ludilo, slepilo, smrt.
Brr. Strese se.
"arli", pozva kuvara. "Jeste li skoro gotovi sa mojom porudbinom?" Oseala se apsolutno sama;
podigavi se na noge prie tezgi i sede pored registar-kase.
Niko je nije primetio osim mladog vozaa Italijana; njegove tamne oi su bile prikovane za nju. Do,
tako mu je bilo ime. Do, i kako dalje? - pitala se.
Poto mu je sada bila blie, vide da nije tako mlad kao to je mislila. Teko je pogoditi; ta snaga u
njemu smetala joj je da prosudi. Stalno je provlaio rukom kroz kosu, terajui je unazad iskrivljenim, krutim
prstima. Ima neto naroito u ovom oveku, mislila je. Iz njega bije - smrt. To ju je uznemirivalo, ali i
privlailo. Sada stariji nae glavu i neto mu apnu. Onda su je obojica posmatrala, ovog puta pogledom koji
nije bio uobiajeno muko interesovanje.
"Gospoice", ree stariji. Obojica su sada izgledala veoma napregnuto. "Znate li ta je ovo?" Podie
pljosnatu belu kutiju, ne suvie veliku.
14

"Da", ree Julijana. "Najlon arape. Sintetiko vlakno koje proizvodi samo veliki kartel u Njujorku,
I. gospodin Farben. Vrlo retke i skupe."
"Morali ste da ga date Nemcima; monopol nije loa ideja." Stariji kamiondija prui kutiju svome
drugu, koji je laktom odgurnu du anka ka njoj.
"Imate kola?" zapita mladi Italijan, srkuui kafu. Iz kuhinje se pojavi arli; nosio je njen tanjir.
"Mogli biste da me odvezete na to mesto." Divlje, snane oi su je prouavale, i ona je postajala sve
nervoznija, a ipak sve zapanjenija. "Taj motel, ili gde ve to treba da prenoim. Je li tako?"
"Da", ree ona. "Imam kola. Jedan stari Studebeker."
Kuvar pree pogledom sa nje na mladog kamiondiju, onda stavi tanjir pred nju na ank.
Zvunik na kraju sredinjeg prolaza ree: "Achutung, meine Damen und Herren." Panja, moje dame
i gospodo; prim. prev. Na svom seditu, gospodin Bejns se prenu, otvori oi. Kroz prozor sa desne strane
mogao je da vidi, daleko dole, smeu i zelenu boju zemlje, pa zatim plavo. Pacifik. Raketa je, shvati on,
zapoela svoje dugo sporo sputanje.
Najpre na nemakom, zatim na japanskom, i najzad na engleskom jeziku, zvunik objasni da niko ne
sme da pui niti da se odvezuje sa svog tapaciranog sedita. Sputanje e, ree, trajati osam minuta.
Onda poee da rade zadnji mlazevi, tako iznenada i glasno, i tako estoko zatresoe brod, da jedan
broj putnika zinu. Gospodin Bejns se osmehnu, a na seditu uporedo sa njegovim preko puta prolaza jo
jedan putnik, mlai ovek sa kratko podianom plavom kosom, takoe se nasmei.
"Sie furchten dass..." Boje se da; prim. prev. zapoe mladi ovek. Ali gospodin Bejns smesta ree na
engleskom:
"ao mi je; ne govorim nemaki." Mladi Nemac ga je ispitujue gledao, zato on ponovi istu stvar na
nemakom.
"Ne nemaki?" ree mladi Nemac, zapanjen, na engleskom sa stranim akcentom.
"Ja sam vedanin", ree Bejns.
"Ukrcali ste se na Tempelhofu."
"Da, bio sam slubeno u Nemakoj. Moj posao me vodi u nekoliko zemalja."
Jasno je, mladi Nemac nije mogao da poveruje da neko u savremenom svetu, neko ko obavlja
poslove na meunarodnom nivou i leti - moe to sebi da priuti - najnovijom raketom Lufthanse, ne govori
ili nee da govori nemaki. Bejnsa upita: "U kakvom ste biznisu, mein Her?"
"Plastika. Poliesteri. Smole. Erzac - industrijske primene. Shvatate? Ne roba iroke potronje."
"vedska ima industriju plastinih materijala?" Neverovanje.
"Da, i to vrlo dobru. Ako mi date vae ime urediu da vam poalju brouru firme potom." gospodin
Bejns izvue pero i notes.
"Ne trudite se. To bi bilo proerdano. Ja sam umetnik, ne bavim se trgovinom. Nemojte se ljutiti.
Moda ste videli moje radove dok ste bili na Kontinentu. Aleks Loce." ekao je.
"Na alost, ne zanima me moderna umetnost", ree gospodin Bejns. "Dopadaju mi se stari predratni
kubisti i apstrakcionisti. Ja volim da slika neto znai, a ne samo da predstavlja ideal." Okrete se.
"Ali to je zadatak umetnosti", ree Loce. "Da razvija duhovnost oveka, iznad senzualnog. Vaa
apstraktna umetnost predstavljala je period duhovne dekadencije, duhovnog haosa, zahvaljujui raspadanju
drutva, staroj plutokratiji. Jevrejskim i kapitalistikim milionerima, meunarodnom drutvu koje je
podravalo dekadentnu umetnost. Ta vremena su prola; umetnost mora da ide dalje - ne moe da stoji u
mestu."
Bejns je klimao glavom, gledajui kroz prozor. "Jeste li ranije bili na Pacifiku?" zapita Loce.
"Nekoliko puta."
"Ja ne. Ima jedna izloba mojih dela u San Francisku, koju je organizovala kancelarija Dr. Gebelsa,
sa japanskim vlastima. Kulturna razmena u cilju razvijanja razumevanja i dobre volje. Moramo ublaiti
zategnutosti izmeu Istoka i Zapada, zar ne? Moramo vie saobraati, a to umetnost moe da uini."
Bejns klimnu glavom. Dole, izvan vatrenog prstena od rakete, sada se video grad San Francisko i
Zaliv.
"Gde se jede u San Francisku?" govorio je Loce. "Ja imam rezervaciju u hotelu Palas, ali sam uo da
se moe nai dobra hrana u internacionalnom delu grada kao to je ajnataun." Kineska etvrt San
Franciska; prim. prev.
"Tano", ree Bejns.
15

"Jesu li u San Francisku visoke cene? Na ovom putu sam na gubitku. Ministarstvo je veoma
tedljivo." Loce se nasmeja.
"Zavisi od kursa koji uspete da dobijete. Predpostavljam da nosite ekove Rajhsbanke. Savetujem
vam da odete u Tokijsku banku u Samson Stritu i da tamo promenite."
"Danke sehr", Veliko hvala; prim. prev. ree Loce. "Ja bih to inae uinio u hotelu."
Raketa se gotovo spustila na tle. Sada je Bejns mogao da vidi i sam aerodrom, hangare, parkiralite,
autoput iz grada, kue... veoma lep pogled, mislio je. Planine i voda, i nekoliko pramenova magle koji su se
uvlaili kod Golden Gejta.
"Kakva je to ogromna graevina dole?" zapita Loce. "Zavrena je do pola, na jednoj strani otvorena.
Pristanite za vasionske letelice? Mislio sam da Niponci nemaju vasionske brodove."
Sa osmehom, Bejns ree: "To je Stadion Golden Poppi Zlatna bulka; prim. prev. Teren za bezbol."
Loce se nasmeja. "Da, oni vole bezbol. Neverovatno. Poeli su da rade na toj velikoj graevini iz
razonode, iz sporta, da utroe vreme..."
Prekinuvi ga, Bejsn ree: "Zavrena je. To je njen konaan oblik. Otvorena je sa jedne strane. Nov
arhitektonski projekat. Oni se njime veoma ponose."
"Izgleda", ree Loce gledajui dole, "kao da ju je projektovao Jevrejin."
Bejns je posmatrao oveka neko vreme. Osetio je, iako za trenutak, neto neuravnoteeno, psihotinu
crtu, u nemakom umu. Da li Loce stvarno misli to to je rekao? Je li to bila istinski spontana opaska?
"Nadam se da emo se videti kasnije u San Francisku", ree Loce kada raketa dotae tle.
"Dosaivau se bez zemljaka za razgovor."
"Nisam ja va zemljak", ree Bejns.
"Ah, da; tako je. Ali u pogledu rase, sasvim ste blizu. U svakom pogledu isti." Loce stade da se
vrpolji na seditu, spremajui se da otkopa komplikovane pojaseve.
Da li sam ja po rasi srodan sa ovim ovekom? Pitao se Bejns i to toliko blisko da je to u svakom
smislu isto? Onda je ta psihotina ica i u meni. Psihotian je svet u kojem ivimo. Ludaci su na vlasti.
Koliko dugo to ve znamo? Suoeni smo s tim? I - koliko nas to zna? Ne Loce. Moda ako zna da si lud
nisi lud. Ili ti duh ozdravlja, konano. Budi se. Valjda je samo veoma mali broj svestan svega ovoga.
Izolovane osobe, tu i tamo. Dok iroke mase... ta one misle? Sve te stotine hiljada u ovom gradu, ovde. Da
li zamiljaju da ive u jednom zdravom svetu? Ili nagaaju, vide krajiak istine...?
Ali, mislio je, ta znai to, lud? Legalna definicija. ta ja time mislim? Oseam ga, vidim ga, ali ta
je to?
Mislio je: to je neto to ljudi ine, to jesu. To je njihova nesvesnost. Neznanje o drugima. Njihova
nesvesnost o onome to ine drugima, o razaranju koje su prouzrokovali i prouzrokuju. Ne. To nije to. Ne
znam; oseam to, intuicijom oseam. Ali - oni su surovi bez svrhe... je li to to? Ne. Boe, pomisli on. Ne
mogu da doem do toga, ne mogu da objasnim. Da li oni ignoriu delove stvarnosti? Da. Ali - ima tu i neto
vie. To su njihovi planovi. Da, njihovi planovi. Osvajanje planete. Neto ludako i slaboumno, kao to je
bilo njihovo osvajanje Afrike, i, pre toga, Evrope i Azije.
Njihovo gledite; kosmiko. Ne o oveku ovde, tamo o detetu, ve jedna apstrakcija: rasa, zemlja.
Volk. Land. Blut. Ehre. Narod. Zemlja. Krv. ast; prim. prev. Ne o asnim ljudima, ve o samoj Ehre, asti;
apstraktno je realno, stvarno im je nevidljivo. Die G_te, Dobrota; prim. prev. a ne dobri ljudi, ovaj dobri
ovek. To je njihovo oseanje prostora i vremena. Oni vide kroz ovde, kroz sada, gledaju u prostrano crno
duboko izvan, koje se ne menja. A to je fatalno za ivot. Zato to na kraju nee biti ivota; nekada su
postojale samo estice praine u vasioni, vreli vodonini gasovi, nita vie, i to e opet doi. Ovo je interval,
ein Augenblick. Trenutak; prim. prev. Kosmiki proces uri dalje, mrvei ivot ponovo u granit i metan;
toak se okree za celokupni ivot. On je sav privremen. A ti - ti ludaci - odgovaraju granitu, praini, enji
neivog; oni ele da pomognu Natur. Priroda; prim. prev.
I, mislio je dalje, znam ja zato. Oni ele da budu pokretai, a ne rtve, istorije. Poistoveuju se sa
bojom moi i veruju da su bogu slini. U tome je njihovo osnovno ludilo. Savladao ih je neki arhetip;
njihova ega su se psihotino rairila, tako da ne znaju gde poinju oni a prestaje boanstvo. To nije obest,
nije ponos; to je naduvavanje ega do krajnje granice - meanje onoga koji oboava i onoga to se oboava.
ovek nije pojeo Boga; Bog je pojeo oveka.
Ono to oni ne shvataju jeste ovekova bespomonost. Ja sam slab, mali, bez ikakvog znaaja za
vasionu. Ona me ne primeuje ja i dalje ivim neprimeen. Ali zato je to loe? Zar nije tako bolje? Bogovi
unitavaju onoga koga primete. Budi mali... i izbei e ljubomoru velikih.
16

Otkopavajui pojas, Bejns ree: "Gospodine Loce, ovo nikada nikome nisam rekao. Ja sam Jevrejin.
Razumete li?"
Loce se zagleda u njega sa saaljenjem.
"Ne biste pogodili", ree Bejns "zato to fiziki uopte ne izgledam kao Jevrejin; dao sam da mi se
izmeni nos, smanje moje masne pore, da mi se koa izbledi hemijskim putem, izmeni oblik lobanje. Ukratko
fiziki me ne mogu otkriti. Mogu da se kreem, i esto sam se i kretao u najviim krugovima nacistikog
drutva. Niko me nikada nee otkriti. I..." Zastade, stojei blizu, sasvim blizu Locea i uze da govori tihim
glasom, tako da je samo Loce mogao da ga uje. "I ima nas jo. ujete li? Nismo izumrli. I dalje postojimo.
ivimo i dalje, neprimeeni."
Posle jednog trenutka Loce zamuca: "Uprava bezbednosti..."
"Odeljenje bezbednosti moe da proelja moj dosije", ree Bejns. "Moete me prijaviti. Ali ja imam
veze na veoma visokim mestima. Neki od njih su Arijevci, neki opet drugi Jevreji na najviim poloajima u
Berlinu. Vaa prijava se nee uzeti u obzir, a onda u, ubrzo posle toga, ja prijaviti vas. I preko tih istih veza,
vi ete se nai u Zatitnom pritvoru." Nasmei se, klimnu glavom, i krenu sredinjim prolazom broda,
udaljujui se od Locea, da bi se pridruio ostalim putnicima.
Svi su se sputali rampom na hladan, vetrovit aerodrom. Dole se Bejns za trenutak jo jednom nae u
blizini Locea. "U stvari", ree Bejns hodajui uporedo sa Loceom, "ne dopada mi se va izgled, gospodine
Loce, i zato mislim da u vas prijaviti u svakom sluaju." Onda nastavi svojim putem, ostavivi Locea za
sobom.
Na drugom kraju aerodroma, na ulazu u ogromni hol, ekao je veliki broj ljudi. Roaci, prijatelji
putnika, neki su mahali, izvirivali, osmehivali se, izgledali zabrinuti, sa ispitivakim licima. Jedan temeljan
sredovean Japanac, lepo obuen u britanski kaput, imi plitke cipele, Oksford polucilindar, stajao je malo
ispred ostalih, sa jednim mladim Japancem pored sebe. Na reveru kaputa nosio je znaku vie Pacifike
trgovinske misije Imperijalne vlade. Eno ga, shvati Bejns. gospodin N. Tagomi, doao lino da me saeka.
Istupivi, Japanac pozva: "Her Bejns - dobro vee." I nagne malo glavu oklevajui.
"Dobro vee, gospodine Tagomi", ree Bejns, i isprui ruku. Rukovae se, zatim poklonie. Mlai
Japanac se takoe pokloni, sijajui.
"Malo hladno, gospodine, na ovom otvorenom polju", ree gospodin Tagomi. "U grad emo se
vratiti helikopterom Misije. Je li to u redu? Ili vam treba malo da se raskomotite, i tako dalje?" Zabrinuto je
ispitivao lice gospodina Bejnsa.
"Moemo odmah da krenemo", ree Bejns. "elim da se prijavim u hotelu. Moj prtljag, meutim..."
"Gospodin Kotomii e se pobrinuti za to", ree gospodin Tagomi. "On e ii za nama. Znate,
gospodine, na ovom terminalu za prtljag se eka u redu skoro itav sat. Due nego to ste putovali."
Gospodin Kotomii se ljubazno osmehnu.
"U redu", ree Bejns.
Gospodin Tagomi ree: "gospodine, imam jedan poklon za vas."
"Molim?" ree Bejns.
"Za vau ljubaznost." Gospodin Tagomi posegnu u dep kaputa i izvadi jednu kutijicu. "Odabrano
izmeu najlepih objets d'art Umetniki predmeti; prim. prev. Amerike koji se mogu nai." I prui mu
kutijicu.
"Pa", ree Bejns "hvala." Primi kutiju.
"Celo popodne su izabrani funkcioneri ispitivali mogunosti", ree gospodin Tagomi. "Ovo je
najautentiniji predmet umirue stare kulture S.A.D., redak sauvan artifakt sa obelejem prohujalih vedrih
bezbrinih dana."
Gospodin Bejns otvori kutijicu. U njoj je leao runi sat sa likom Miki Mausa, na jastuetu od crnog
somota.
Da li se gospodin Tagomi alio sa njim? Podie pogled i vide napregnuto, zabrinuto lice gospodina
Tagomija. Ne, nije bila ala. "Hvala vam najlepe", ree Bejns. "Ovo je zaista neverovatno."
"U celom svetu ima jako malo, moda samo desetak, autentinih satova Miki Maus iz 1938. godine",
ree gospodin Tagomi, prouavajui ga, upijajui njegovu reakciju, zahvalnost. "Nema ga nijedan
kolekcionar koga poznajem, gospodine."
Uoe u vazduhoplovni terminal i zajedno se popee na rampu.
Iza njih, gospodin Kotomii ree: "Harusame ni nuretsutsu yane no temari kana..."
17

"ta je to?" zapita gospodin Bejns gospodina Tagomija.

"Stara pesma", ree gospodin Tagomi. "Srednji Tokugava period."
Gospodin Kotomii ree: "Dok prolena kia lije, na krovu je krpenjaa pije..."
4.
Posmatrajui svog biveg poslodavca kako se gega hodnikom i ulazi u glavnu radnu prostoriju
Korporacije V. M., Frenk Frink pomisli. udna stvar kod Vajndama-Metsona je to to on uopte ne lii na
oveka koji je vlasnik fabrike. On izgleda kao burdeljski laf, lokma, koga su okupali, dali mu novo odelo,
obrijali, oiali, ubrizgali mu vitamine, i poslali u svet sa pet dolara u depu da trai novi ivot. Starac je
imao neki slabaan, prevejan, nervozan, ak i umiljat nain, kao da je u svakome video potencijalnog
neprijatelja jaeg od sebe, pred kojim mora da se uvija i da ga smiruje. "Uhvatie me", kao da je govorio
takvim svojim dranjem.
A ipak je stari V. M. bio stvarno veoma moan. Imao je glavne interese u raznim preduzeima,
pekulacije, nekretnine. Kao i Korporaciju V. M.
Idui za starcem, Frink gurnuvi otvori velika metalna vrata za glavni radni deo. Buka maina, koju
je toliko vremena svakodnevno sluao oko sebe - prizor ljudi za mainama, vazduh ispunjen bleskom
svetlosti, prainom od opiljaka, pokretima. Tu je starac iao. Frink ubrza korak.
"Hej, gospodine V. M.!" pozva on.
Starac je bio zastao kod radioninog predradnika maljavih ruku, Eda Makartija. Obojica digoe
pogled dok im je Frink prilazio.
Nervozno ovlaivi usne, Vajndam-Metson ree: "ao mi je, Frenk; ne mogu nita da uinim da te
ponovo primim. Ve sam zaposlio oveka na tvom mestu, mislei da se ne vraa. Posle onoga to si rekao."
Okrugle oice su mu plamsale neim to je Frenk poznavao kao gotovo naslednu sposobnost izvrdavanja. To
je starcu bilo u krvi.
Frink ree: "Doao sam po svoj alat. Nita drugo." Njegov sopstveni glas, uo je sa zadovoljstvom,
bio je vrst, ak i grub.
"Pa, da vidimo", promumla V. M., oigledno u nedoumici u pogledu statusa Frinkovog alata. Obrati
se Edu Makartiju: "Mislim da bi to bilo u tvome odeljenju, Ed. Moda moe ovde da sredi Franka. Ja
imam druga posla." Pogleda na svoj depni sat. "Sluaj, Ed. Kasnije u razgovarati o onoj fakturi; moram da
jurim." Pljesnu Eda Makartija po ruci i onda otkasa ne osvrui se.
Ed Makarti i Frink ostadoe zajedno.
"Doao si da se vrati na posao", ree Makarti posle nekog vremena.
"Da", ree Frink.
"Bio sam ponosan na ono to si jue rekao."
"I ja", ree Frink. "Ali, Hriste boe, ne mogu to da ostvarim nigde drugde." Oseao se poraen i
bespomoan. "Ti zna to." Njih dvojica su, u prolosti, esto razgovarali o svojim problemima.
Makarti ree: "Ne znam ja to. Ti si na onoj maini sa elastinim kablom dobar kao bilo ko na Obali.
Vidao sam te kako izbacuje komad za pet minuta, ukljuujui i glaanje crvenim superoksidom. Sve skroz
od grubog Krateksa. I osim zavarivanja."
"Nikada nisam rekao da umem da zavarujem", ree Frink.
"Jesi li ikada pomiljao da zapone samostalan posao?"
Frink, iznenaen, zamuca: "ta bih radio?"
"Nakit."
"Uh, gospodine Boe!"
"Tradicija, originalni komadi, ne komercijalna roba." Makarti ga prstom pozva u ugao radionice da
se izdvoje od buke. "Za oko dvesta hiljada somova mogao bi da otvori malu radnju u suterenu ili garai. Ja
sam nekada pravio nacrte za enske mindue i priveske. Sea se - pravi savremeni nakit." Uze hartiju i poe
da crta, polako, smrknuto.
Virei mu preko ramena, Fink vide nacrt za narukvicu, apstraktan crte sa razvuenim linijama. "Da
li postoji trite?" Sve to je on ikada video bili su klasini tradicionalni - ak antiki - predmeti iz prolosti.
"Niko ne eli savremene amerike stvari; takvo neto ne postoji, ne jo od rata."
"Stvori trite", ree Makarti uz ljutitu grimasu.
"Misli da sam prodajem?"
18

"Odnesi robu u radnje na malo. Kao to je ona - kako se zove? Na Montgomeri stritu, ona velika
otmena radnja sa umetnikim predmetima."
"Amerike umetnike rukotvorine", ree Frink. Nikada nije odlazio u takve pomodne, skupe
trgovine. Vrlo mali broj Amerikanaca je tamo iao; Japanci su imali pare za kupovinu na takvim mestima.
"Zna ta takvi trgovci na malo prodaju?" ree Makarti. "I od ega se bogate? Od onih bezveznih
srebrnih kopi za pojaseve iz Nju Meksika to prave Indijanci. Od tih turistikih triarija, sve tako. To je kao
domaa umetnost."
Frink je dugo posmatrao Makartija. "Znam ja ta oni jo prodaju", najzad ree. "A zna i ti."
"Da", odgovori Makarti.
Obojica su znali - zato to su bili neposredno umeani u stvar - i to ve dugo.
Zvanian legalni posao Korporacije V. M. sastojao se od proizvodnje stepenita, stepeninih ograda,
kamina, i ukrasnih elemenata od kovanog gvoda za nove stambene zgrade, sve u velikim serijama, po
standardnim nacrtima. Za jednu novu zgradu od etrdeset stambenih jedinica jedan isti komad bi se
proizvodio etrdeset puta u jednoj seriji. Naizgled, Korporacija V. M. je predstavljala livnicu. Ali se pored
toga bavila jo jednim poslom iz koga je izvlaila svoju stvarnu dobit.
Koristei komplikovan i raznovrstan alat, materijale, i maine, Korporacija V. M. je u neprekidnom
nizu izbacivala falsifikate predratnih predmeta amerike izrade. Ti falsifikati su se oprezno ali veto
isporuivali tritu umetnikim predmetima na veliko, da bi se zatim pridruili originalnim predmetima koji
su se sakupljali na celom kontinentu. Kao i u oblasti filatelije i numizmatike, niko ni sluajno nije mogao
proceniti koji je procenat falsifikata u prometu. A niko naroito trgovci i kolekcionari - nije to ni eleo.
Kada je Frink napustio posao, na njegovom radnom stolu ostao je do pola uraen kolt iz Graninog
perioda; on je sam bio napravio kalupe, izlio, i runo glaao komade. Za sitno oruje iz perioda Amerikog
graanskog rata i Granice postojalo je neogranieno trite; Korporacija V. M. je mogla da proda sve to bi
Frink mogao da proizvede. To je bila njegova specijalnost.
Priavi polako stolu, Frink uze jo rapavu i neobradenu arbiju revolvera. Jo tri dana i pitolj bi bio
zavren. Da, mislio je, dobar je to rad. Strunjak je mogao da vidi razliku... ali japanski kolekcionari nisu
bili autoriteti u pravom smislu rei, nisu imali standarde ili testove po kojima su mogli da prosude.
U stvari, koliko je njemu bilo poznato, njima nikada nije ni palo na pamet da se zapitaju da li su
takozvani istorijski umetniki predmeti koji su se prodavali po trgovinama Zapadne obale pravi. Moda e
se jednoga dana zapitati... i onda e pui tikva, i trite e biti uniteno ak i za autentine komade.
Greamov zakon: falsifikati e potkopati vrednost originalnih piedmeta. I zbog toga se bez sumnje, nije ni
potezala istraga; na kraju krajeva, svako je bio srean. Fabrike, ovde-onde po raznim gradovima, koje su
izbacivale te komade - one su zaraivale. Trgovci na veliko su ih proturali dalje, dok su ih trgovci na malo
izlagali i reklamirali. Kolekcionari su dreili kese i sreno nosili kui kupljene predmete, da impresioniraju
svoje saradnike, prijatelje, i ljubavnice.
Kao sa posleratnim papirnim novcem bilo je fino sve dok se ne zaaka stvar. Niko nije oteen - do
dana sraunavanja. A onda e svako, podjednako, biti uniten. Ali u meuvremenu, niko nije o tome
govorio, ak ni ljudi koji su zaraivali izraujui falsifikate; zatvarali su oi pred onim to prave, vezivali
panju za isto tehnike probleme.
"Koliko ima od kada si pokuavao da pravi originalne nacrte?" zapita Makarti.
Frink slee ramenima. "Godinama ve nisam. Mogu da kopiram u dlaku tano. Ali..."
"Zna ta mislim? Ja mislim da si ti prihvatio nacistiku ideju da Jevreji ne mogu da stvaraju. Da
mogu samo da imitiraju i prodaju. Posrednici." Uporno i nemilosrdno je ispitivao Frinka.
"Moda je tako", ree Frink.
"Pokuaj. Napravi koji originalan dizajn. Ili radi direktno na metalu. Igraj se malo. Kao to se dete
igra."
"Ne", ree Frink.
"Nema vere", ree Makarti. "Potpuno si izgubio veru u sebe - je li tako? To ne valja. Zato to znam
da bi ti to mogao." Onda se udalji od radnog stola.
Uopte ne valja, mislio je Frink. Ali je ipak istina. injenica. Ne mogu stei veru ili oduevljenje
time to elim. to odluim.

19

Taj Makarti je, razmiljao je dalje, mnogo dobar poslovoda. On ume da podstakne oveka na rad, da
ga natera da uloi najvei napor, da da sve od sebe uprkos sebi. On je prodorni voa; gotovo da me je
inspirisao, za trenutak, tamo. Ali - Makarti je ve bio otiao; napor je bio uzaludan.
Ba teta to nemam ovde moj primerak proroanstva, pomisli Frink. Mogao bih da ga pitam za savet
o ovome; da pred njega iznesem pitanje zbog njegovih pet hiljada godina mudrosti. Onda se seti da u salonu
poslovne kancelarije Korporacije V. M. ima jedan primerak J. inga. Zato se uputi iz radnog dela,
hodnikom, urno kroz poslovnu kancelariju pa u hol.
Sedei na jednoj od holskih stolica od hroma i plastike, ispisa svoje pitanje na poleini jednog
koverta: "Da li treba da pokuam da zaponem kreativni privatan posao koji mi je upravo opisan?" Onda
poe da baca novie.
Donja linija je bila sedmica, isto tako i druga, pa zatim i trea. Donji trigram je 'ien, shvati on. To je
izgledalo dobro; 'ien je kreativno. Zatim linija etiri, osmica. Jin. I linija Pet, takoe osam, linija Jin.
Gospode boe, pomisli uzbueno; jo jedna linija Jina i dobijam Heksagram jedanaest, T'ai, Mir. Vrlo
povoljan sud. Ili - ruke mu zadrhtae dok je zveckao noviima. Linija Jang, i otuda Heksagram Dvadeset
est, Ta 'u, Obuzdavajua snaga Velikog. I jedan i drugi donose povoljan sud, a mora da bude jedan ili
drugi. Baci tri novia.
Jin. estica. Mir.
Otvorivi knjigu, proita sud.
MIR. Mali odlazi,
Veliki se pribliava.
Dobra srea. Uspeh.
Znai treba da uinim kako mi kae Makarti. Da otvorim svoju radnjicu. Sada est na vrhu, moja
jedna pokretna linija. Okrete stranicu. Kakav je bio tekst? Nije mogao da se seti; verovatno povoljan, jer je i
sam heksagram tako povoljan. Ujedinjenje neba i zemlje - ali prva i poslednja linija su uvek bile izvan
heksagrama, tako da eventualno est na vrhu...
Oima izdvoji red, proita ga u trenu.
Zid pada nazad u opkop.
Sada ne upotrebljavaj vojsku.
Upoznaj svoj grad sa svojim nareenjima.
Istrajavanje donosi ponienje.
Propadam! uzviknu uasnut. I komentar.
Promena na koju se aludira u sredini heksagrama poela je da se zbiva. Zid grada tone nazad u opkop
iz koga je iskopan. Sudnji as je blizu...
To je, nesumnjivo, bio jedan od najoajnijih redova u celoj knjizi od preko tri hiljade redova. Pa ipak
je sud heksagrama bio dobar.
Koje je od ta tri trebalo da poslua?
I kako su mogli da se toliko razlikuju? Nikada mu se to ranije nije desilo, da u predskazanju
proroanstva dobra srea i sudnji as budu pomeani u jedno; kakva vanprirodna sudbina, kao da je
proroanstvo izgrebalo dno bave, hitnulo uvis sve mogue krpe, kosti i pogan tmine, pa se onda
preokrenulo i nalilo svetlost kao kuvar kad poaavi. Mora da sam pritisnuo dva dugmeta odjednom,
zakljui; zgurao stvari ujedno i dobio ovaj izlueni pogled na stvarnost. Samo za trenutak - sreom. Nije
trajalo.
Boga mu, pomisli, pa mora da bude jedno ili drugo; ne moe biti oboje. Ne moe istovremeno imati
dobru sreu i zlu kob.
Ili... moe?
Posao sa nakitom e doneti dobru sreu; sud se odnosi na to. Ali taj prokleti red on govori o neem
dubljem, o nekoj katastrofi u budunosti, koja verovatno i nema veze sa poslom sa nakitom. Neka zla
sudbina koja me eka u svakom sluaju.
20

Rat! pomisli. Trei svetski rat! Dve milijarde ljudi pobijeno, naa civilizacija zbrisana sa lica zemlje.
Hidrogenske bombe padaju kao grad.
Oh Gewalt! ta se dogaa? Jesam li to ja pokrenuo? Ili neko drugi neto spetljava, neko koga ak i
ne poznajem? Ili - svi mi zajedno. To je greka omh fiziara i one teorije sinhronosti, da je svaka estica
povezana sa svakom drugom; ne moe ni da prdne a da ne promeni ravnoteu u vasioni. Zato ivot ispada
kao vic kome nema ko da se smeje. Otvorim knjigu i dobijem izvetaj o buduim dogaajima koje bi ak i
Bog eleo da odloi u arhivu i zaboravi. A ko sam ja? Pogrena osoba; to mogu da kaem.
Treba da uzmem svoj alat, dobijem motore od Makartija, otvorim radnju, zaponem svoj posao sa
prkarijama, nastavim uprkos stranom stihu. Da radim, stvaram na svoj nain sve do samog kraja, da ivim
to bolje mogu, to aktivnije, sve dok se zid ne srui nazad u anac za sve nas, za celo oveanstvo. To mi
kae proroanstvo. Sudbina e nas na kraju u svakom sluaju dotui sekirom, ali ja u meuvremenu imam
svoj posao; moram upotrebljavati svoj mozak, ruke.
Sud je bio samo za mene, za moj rad. Ali stih; on je bio za sve nas.
I suvie sam mali, pomisli. Mogu samo da proitam ta je napisano, pogledam uvis, pa onda da
pognem glavu i batrgam se dalje kao da nisam ni video; proroanstvo ne oekuje da ja ponem da jurim
ulicama, i dreim i kukam na sav glas da bih privukao panju sveta.
Da li to iko moe da izmeni? pitao se. Svi mi zajedno... ili jedna velika figura... ili neko strateki
postavljen, koji je sluajno na pravom mestu. Prilika. Nesrean sluaj. I nai ivoti, na svet, vise o tome.
Zatvorivi knjigu, izae iz hola i vrati se u glavnu radnu halu. Kada primeti Makartija mahnu mu da
doe na jedan kraj gde su mogli da nastave razgovor.
"to vie razmiljam o tome", ree Frink, "sve mi se vie dopada tvoja ideja."
"Fino", ree Makarti. "Sad sluaj. Evo ta e da uini. Mora da dobije novac od VajndamaMetsona." Namignu, sporim, jakim uplaenim trzajem kapka. "Smislio sam kako. Ja u da ostavim posao i
da se uortaim s tobom. Moji nacrti, zna. ta fali? Ja znam da su dobri."
"Sigurno", ree Frink, pomalo oamuen.
"Vidimo se veeras posle posla", ree Makarti. "Kod mene u stanu. Doi oko sedam pa da veera sa
Din i sa mnom - ako moe da podnese klince."
"Vai", ree Frink.
Makarti ga pljesnu po ramenu i udalji se.
Daleko sam doterao, ree Frink samom sebi. Za poslednjih deset minuta. Ali nije bio zabrinut;
oseao je, sada, uzbuenje.
Svakako se brzo desilo, mislio je prilazei svom stolu i poevi da sakuplja alat. Tako se valjda
dogaaju te stvari. Prilika, kada se ukae.
Gelog ivota sam ekao na ovo. Kada proroanstvo kae 'neto se mora postii' - ono to i misli.
Vreme je istinski veliko. Koliko je sati, sada? Koji je ovo trenutak? esti na vrhu u Heksagramu Jedanaest
menja sve u Dvadeset est, obuzdavajui snagu Velikog. Jin postaje Jang; red se pokree i pojavljuje se nov
Momenat. A ja sam toliko otiao u stranu da ak nisam ni primetio!
Kladim se da sam zato dobio onaj straan stih; jedino na taj nain Heksagram Jedanaest moe da se
pretvori u Heksagram Dvadeset est, tom pokretnom esticom na vrhu. Zato ne treba toliko da izim.
Ali, uprkos svom uzbudenju i optimizmu, nije mogao da potpuno izbaci stih iz glave.
Meutim, mislio je ironino, pokuavam iz sve snage; do sedam sati veeras moda u uspeti da
zaboravim kao da se nikada nije ni desilo.
Mislio je, svakako se nadam. Zato to je ovaj sastanak sa Edom velika stvar. On ima neku ideju koja
uspeva u fasu; znam to. I ne nameravam da budem isputen iz toga.
Ovog trenutka ja nisam nita, ali ako to mogu da preokrenem, moda u moi da vratim Julijanu.
Znam ja ta ona eli - ona zasluuje da bude udata za oveka koji neto znai, za znaajnu linost u drutvu,
a ne za nekakvog meshuggenera. aavko, aknut (jevr.); prim. prev. Mukarci su bili mukarci, u staro
vreme; recimo, posle rata. Ali sve je to sada prolo.
Nije udo to luta iz mesta u mesto, od mukarca do mukarca, traei. I ak ni sama ne znajui ta je
to, ta je njenoj biologiji potrebno. Ali ja znam, i ovom epohalnom akcijom sa Makartijem - ta god da je - ja
u to postii za nju.
U vreme ruka, Robert ildan zatvori Amerike umetnike rukotvorine Inc.. Obino je iao preko
puta i jeo u kafani. U svakom sluaju ostajao je ne due od pola sata, a danas je otiao samo na dvadeset
21

minuta. Stomak mu je jo bio poremeen od seanja na muenje sa gospodinom Tagomijem i osobljem

Trgovinske misije.
Kad se vratio u radnju, ree sebi: moda da probam novu politiku neodlaenja na noge. Sav posao u
radnji.
Dva sata pokazivanja. Dugo i suvie. Sve u svemu gotovo etiri sata; prekasno da se opet otvori
radnja. Ode celo podne na prodavanje jedne stvarice, asovnika Miki Maus; skupa dragocenost, ali ipak...
Otkljua vrata radnje, podupre ih, ode pozadi da okai kaput.
Kada se opet pojavio u radnji vide da ima muteriju. Belca. Pa, pomisli. Iznenaenje.
"Dobar dan, gospodine", ree ildan lako se naklonivi. Verovatno pinok. Krhak, prilino
crnomanjast ovek. Lepo obuen, po modi. Ali nije oputen. Kao da se malo preznojava.
"Dobar dan", promrmlja ovek, i krenu po radnji da razgleda izloene stvari. Onda, sasvim iznenada,
prie tezgi. Posegnu u dep, izvue malu sjajnu konu navlaku za karte, spusti na tezgu viebojnu, kitnjasto
tampanu podsetnicu.
Na podsetnici, Imperijalni amblem, i vojne oznake. Mornarica. Admiral Harua. Robert ildan
razgleda karticu, impresioniran.
"Admiralov brod", objasni muterija, "lei u ovom trenutku u Zalivu San Franciska. Nosa Siokaku."
"Oh", ree ildan.
"Admiral Harua jo nikada nije bio na Zapadnoj Obali", nastavi muterija. "Ima mnogo elja dok
bude ovde, a jedna je da lino poseti vau uvenu radnju. Sve vreme u Houm Ajlendsu slua o Amerikim
umetnikim rukotvorinama Inc.."
ildan se pokloni sa velikim zadovoljstvom.
"Meutim", nastavi muterija, "zbog pritiska raznih obaveza, admiral ne moe lino da doe u posetu
vaoj cenjenoj radnji. Ali je poslao mene; ja sam njegov lini momak."
"Admiral je kolekcionar?" ree ildan dok mu je mozak radio najveom moguom brzinom.
"On je ljubitelj umetnosti. Poznavalac. Ali ne kolekcionar. Hoe neto to se moe pokloniti,
zapravo: eli svakom oficiru na svom brodu da pokloni po jedan dragocen predmet od istorijskog znaaja,
jedan primerak oruja koje se nosi o boku, iz epskog Amerikog graanskog rata." ovek zastade. "Ukupno
ima dvanaest oficira."
ildan uze da rauna u sebi. Dvanaest primeraka oruja iz Graanskog rata. Troak za kupca: gotovo
deset hiljada dolara. Zadrhta.
"Kao to je poznato", nastavi ovek, "vaa radnja prodaje takve dragocene antikvitete iz amerike
istorije. Koji, avaj, i suvie brzo iezavaju u tamnici vremena."
Jako pazei ta govori - nije mogao dopustiti sebi da ovo izgubi, da napravi jednu jedinu omaku ildan ree: "Da, tano je. Od svih trgovina u P.A.D., ja posedujem najlepe primerke oruja iz Graanskog
rata koji se mogu zamisliti. Bie mi drago da usluim Admirala Haruu. Da li da pokupim jednu izvanrednu
kolekciju takvog oruja i donesem je na Siokak? Eventualno danas popodne?"
ovek ree: "Ne. Pogledau ovde."
Dvanaest. ildan je izraunavao. Nije imao dvanaest - u stvari, imao je samo tri. Ali mogao bi da
dobavi dvanaest, ako ga srea poslui, raznim kanalima u roku od nedelju dana. Avio-ekspresom sa Istoka,
na primer. Pa onda lokalne veze sa trgovcima na veliko.
"Vi se, gospodine", ree ildan, "razumete u takvo oruje?"
"Manje-vie", ree ovek. "Imam jednu zbirku malog oruja, ukljuujui i siuni tajni pitolj koji je
napravljen tako da izgleda kao domina. Oko 1840. godine."
"Izvanredan komad", potvrdi ildan prilazei zakljuanom sefu da uzme nekoliko pitolja da bi ih
lini posluitelj Admirala Harue pregledao.
Kada se vrati, vide kako ovek ispunjava ek. ovek zastade i ree: "Admiral eli da plati unapred.
Kapara od petnaest hiljada dolara P.A.D."
ildanu se soba zavrte pred oima. Ali uspe da zadri miran glas; ak izvede tako da se pomalo i
dosauje. "Ako elite. To nije potrebno; ista poslovna formalnost." Poloivi kutiju od koe i filca, ree:
"Evo, ovo je izuzetan Kolt '44 iz 1860. godine." Otvori kutiju. "Crni barut i kugla. To je ilo Armiji
Sjedinjenih Drava. Mladii u plavim uniformama nosili su ih u, recimo, Drugu bitku kod Bul Rana." Potok
u SE Virdiniji gde su se odigrale dve bitke u Amerikom graanskom ratu, 1861. i 1862; prim. prev.
22

ovek je prilino dugo razgledao Kolt '44. Onda, podigavi pogled, hladno ree: "Gospodine, ovo je
imitacija."
"A?" uini ildan ne shvatajui.
"Ovaj komad nije stariji od est meseci. Gospodine ponudili ste mi falsifikat. Baen sam u sumnju.
Ali, pogledajte. Ovo drvo tu. Vetaki postarinjeno kiselom hemikalijom. Sramota." Onda spusti pitolj.
ildan uze pitolj i zadra ga meu akama. Nita mu nije padalo na pamet. Jednako premeui
pitolj, najzad ree: "Ne moe biti."
"Imitacija istorijski autentinog revolvera. Nita vie. Bojim se, gospodine, da ste prevareni. Bie
kakav beskrupulozni klipan. Morate ovo prijaviti policiji San Franciska." ovek se pokloni. "alosno.
Moda u radnji imate i druge imitacije. Mogue je, gospodine, da vi, vlasnik, trgovac ovakvim stvarima ne
umete da razlikujete falsifikate od pravih primeraka."
Zavlada tiina.
ovek pokupi poluispunjen ek koji je bio ispisivao. Vrati ga u dep, odloi pero, i pokloni se.
"teta, gospodine, ali jasno vam je da, na alost, posle svega ne mogu da zakljuim posao sa Amerikim
umetnikim rukotvorinama. Admiral Harua e biti razoaran. Ipak, vi shvatate moj poloaj."
ildan je blenuo u pitolj.
"Do videnja, gospodine," ree ovek. "Molim vas da prihvatite savet koji vam ponizno dajem;
unajmite nekog strunjaka da vam proveri robu. Vaa reputacija... Siguran sam da shvatate."
ildan sasvim tiho promuca: "Gospodine, ako biste molim vas..."
"Budite mirni, gospodine. Neu ovo nikome spomenuti. Rei u admiralu da je vaa radnja danas na
alost bila zatvorena. Na kraju krajeva," ovek zastade na vratima. "Obojica smo, na kraju krajeva, belci."
Jo jednom se pokloni i ode.
Ostavi sam, ildan je stajao i drao pitolj.
Nemogue, mislio je.
Ali mora da je tako. Boe blagi na nebu. Uniten sam. Ubio sam posao od petnaest hiljada dolara. Jo
i dobar glas ako se ovo otkrije. Ako taj ovek, posluitelj Admirala Harue, nije diskretan.
Ubiu se, zakljui. Izgubio sam se. Ne mogu dalje; to je injenica.
A s druge strane, moda je onaj ovek pogreio.
Moda je lagao.
Poslalo ga je Odeljenje Sjedinjenih Drava za predmete od istorijskog znaaja da me uniti. Ili
Ekskluzivni umetniki predmeti Zapadne obale.
U svakom sluaju, neki od mojih konkurenata.
Revolver je bez sumnje originalan.
Kako da saznam? ildan napregnu mozak. Da. Dau da se pitolj ispita u Odeljenju za penologiju
Kalifornijskog uverziteta. Tamo poznajem nekoga, ili sam bar nekada poznavao. Ovo se i ranije jednom
dogodilo. Navodna neautentinost starinske ostrague.
Uurbano telefonira jednoj od gradskih slubi za kurirske poslove i isporuke i ree im da odmah
poalju jednog oveka. Onda zamota revolver i napisa poruku Univerzitetskoj laboratoriji, traei da odmah
struno procene starost revolvera i odmah ga obaveste telefonom. Kurir stie; ildan mu dade poruku i
paket, adresu, i ree mu da ide helikopterom. ovek ode, a ildan poe da koraa po radnji, ekajui...
ekajui.
Univerzitet pozva u tri sata.
"Gospodine ildan", ree glas, "eleli ste da se proveri autentinost ovog oruja, ovog Armijskog
Kolta '44, model 1860." Onda utanje, dok je ildan zabrinuto stiskao slualicu. "Evo izvetaja laboratorije.
To je replika izlivena iz plastinih kalupa, izuzev orahovine. Svi serijski brojevi pogreni. Ram nije kaljen
cijanidnim procesom. I smee i plave povrine postignute modernom brzodelujuom tehnikom, ceo revolver
vetaki postarinjen, postupkom kojim se dobija izgled starosti i iznoenasti."
ildan rapavo izusti: "ovek koji mi ga je doneo na procenu..."
"Recite mu da su ga prevarili", ree tehniar Univerziteta. "I to dobro. Rad je dobar. Napravio ga je
pravi profesionalac. Vidite, autentinom revolveru davao se - znate, one plavo-metalne delove? Oni su
stavljani u kutiju od konih traka, zapeaeni, sa cijanidom, i zagrevani. I suvie je to komplikovano, danas.
Ali ovo je raeno u prilino dobro opremljenoj radionici. Otkrili smo estice nekoliko jedinjenja za glaanje
i finalnu obradu, nekih sasvim neobinih. Sad, mi to ne moemo da dokaemo, a1i znamo da postoji itava
industrija koja izbacuje te falsifikate. Mora da postoji. Toliko smo ih mnogo videli."
23

"Ne", ree ildan. "To su samo glasine. To vam mogu rei kao apsolutnu injenicu, gospodine."
Podie glas do pitanja. "A ja sam u mogunosti da znam. Zato mislite da sam vam ga poslao? Primetio
sam da je laan, jer imam dugogodinju praksu. Ovakav pitolj je retkost, neobinost. U stvari ala. Trik."
Prekide, zadihan. "Hvala vam to ste potvrdili moje opservacije. Ispostaviete mi raun. Zahvaljujem." I
odmah obesi slualicu.
Onda, ne zastavi, izvue svoje knjige. Poe da traga za revolverom. Kako je doao do njega? Od
koga?
Doao je, otkri on, od jednog od najveih snabdevaa na veliko u San Francisku. Udruena firma
Reja Kalvina na Van Nesu. Smesta im telefonira.
"Dajte mi gospodin Kalvina", ree. Glas mu je sada bio malo mirniji.
Kroz koji trenutak grub glas, veoma poslovan. "Da."
"Ovde Bob ildan. Iz A. U. R. Inc. u Montgomeriju. Rej, imam jednu delikatnu stvar. elim da se
sastanem sa tobom, privatno, negde danas u tvojoj kancelariji ili ve tako. Veruj mi, gospodine. Bolje da
saslua moju molbu." Sada shvati da ve urla u telefon.
"Okej", ree Kalvin.
"Nemoj rei nikome. Ovo je apsolutno poverljivo."
"etiri sata?"
"etiri", ree ildan. "U tvojoj kancelariji. Do videnja."
Tako besno zalupi slualicu da se ceo felefon srui sa tezge na pod; on kleknu, pokupi ga, i vrati na
mesto.
Imao je jo pola asa do polaska; imao je sve to vreme da koraa, bespomoan, i da eka. ta da
uini? Ideja. Telefonira urednitvu Tokio Heralda u San Francisku, na Market Stritu.
"Gospodo", ree, "molim vas kaite mi da li je nosa Siokaku u luci, i ako jeste, koliko ostaje. Za tu
informaciju bio bih zahvalan vaem cenjenom listu."
Razapinjue ekanje. Onda se devojka vrati.
"Prema naoj dokumentaciji, gospodine", ree kikotavo, "nosa Siokaku je na dnu Filipinskog mora.
Potopila ga je jedna amerika podmornica 1945. godine. Imate li jo pitanja, gospodine?" Oigledno da se
njima, u urednitvu lista, dopadala sva ta ega koja se terala s njim.
Okai slualicu. Nema nosaa Siokaku ve sedamnaest godina. Verovatno ne postoji ni Admiral
Harua. Onaj ovek je bio prevarant. A ipak.
ovek je bio u pravu. Kolt '44 je falsifikat. Nije bilo jasno.
Moda je ovek pekulant; pokuavao da izazove vetaku nestaicu na tritu oruja iz perioda
Graanskog rata da bi podigao cene. Strunjak. I prepoznao je falsifikat. Profesionalac nad profesionalcima.
Da bi znao mora da bude profesionalac. Neko ko to radi. Ne prosto kolekcionar.
ildan oseti malo olakanje. Onda gotovo niko drugi i nee primetiti. Moda niko drugi. Tajna je
sigurna.
Da se manem toga?
Razmiljao je. Ne. Moram da ispitam stvar. Najpre, da povratim investiciju; da naplatim od Reja
Kalvina. I - moram da dam sve druge predmete koje imam na lageru da se ispitaju u Univerzitetskoj
laboratoriji.
Ali - ako su mnogi od njih neautentini? Gadna stvar.
Jedini nain je ovaj, zakljui on. Oseao se muno, ak oajno. Otii Reju Kalvinu. Suoiti se s njim.
Nastojati da on istera stvar do izvora. Moda je i on nevin. Moda nije. U svakom sluaju, rei mu, nema
vie falsifikata, inae vie nikada neu kupovati preko njega.
On e morati da pokrije gubitak, rei ildan. Ne ja. A ako ne bude hteo, obratiu se drugim
trgovcima na malo, kazau im; upropastiu mu dobar glas. Zato da ja sam budem upropaen? Prebaciti to
na one koji su odgovorni, nazad, pa neka oni trljaju glavu.
Ali se to mora uiniti u najveoj tajnosti. Zadrimo stvar strogo meu nama.
5.
Telefonski poziv Reja Kalvina zbuni Vajndam-Metsona. Nije mogao da razazna o emu je re,
delimino zbog Kalvinovog brzog govora, a delimino zato to se u trenutku poziva - jedanaest i trideset
nou - Vajndam-Metson zabavljao sa jednom posetiteljkom u svom apartmanu u Hotelu Muromai.
24

Kalvin ree: "Sluaj, prijatelju moj, vraamo vam celu onu poslednju poiljku od vae firme. I vratio
bih i ono od ranije, ali smo sve platili izuzev ove poslednje poiljke. Va raun od osamnaestog maja."
Prirodno, Vajndam-Metson je eleo da zna zato.
"Drljavi falsifikati", ree Kalvin.
"Ali ti si to znao", zanemeo je. "Hou da kaem, Rej, da si ti oduvek bio svestan situacije." Baci
pogled unaokolo; devojka se nekamo izgubila, verovatno je otila u toalet.
Kalvin ree: "Znao sam da su falsifikati. Ne govorim o tome. Govorim o onom prljavom delu posla.
Vidi, mene zaista nije briga da li se neki pitolj koji nam ti poalje stvarno upotrebljavao u Graanskom
ratu ili ne; meni je samo stalo da to bude zadovoljavajui Kolt '44, artikal taj-i-taj u tvom katalogu. Mora da
zadovolji standarde. Sluaj, zna li ko je Robert ildan?"
"Da." Nejasno se seao, mada u trenutku nije mogao da tano odredi ime. Neko znaajan.
"Bio je danas ovde. U mojoj kancelariji. Zovem te iz kancelarije, ne od kue; jo se petljamo s tim. U
svakom sluaju, on je doao i odverglao jednu dugaku priu. Pobesneo je. Zaista je jako uznemiren. Kako
izgleda, nekakva njegova krupna muterija, neki japovski admiral doao u radnju, ili poslao svog oveka.
ildan je priao o porudbini od dvadeset hiljada dolara, ali to verovatno preteruje. U svakom sluaju, ono
to se desilo - a ja nemam razloga da sumnjam u taj deo prie - jeste da je Japanac doao u radnju, hteo da
kupi, bacio pogled na jedan od onih Koltova '44 koje vi isporuujete, video da je falsifikat, strpao pare nazad
u dep od pantalona, i otiao. Eto ti. ta kae na to?"
Vajndam-Metson nije mogao nita da smisli da kae. Ali smesta pomisli za sebe, to su Frink i
Makarti. Rekli su da e napraviti neto, i to je to. Ali - nije mogao da dokui ta su uinili; iz Kalvinove
prie nije mogao da shvati.
Obuze ga nekakav sujeverni strah. Ta dvojica - kako su mogli da falsifikuju stvar napravljenu
prolog februara? Pretpostavio je da e otii u policiju ili u novine, ili ak do pinoke vlade u Saku,
Sakramento; prim. prev. i naravno da se za sve to pobrinuo. Jezivo. Nije znao ta da kae Kalvinu; mumlao
je dalje bez kraja i najzad uspe nekako da zakljui razgovor i skine se s telefona.
Kada je spustio slualicu shvati, trgavi se, da je Rita izala iz spavae sobe i da je sluala ceo
razgovor; hodala je nervozno gore-dole, samo u crnom svilenom kombinezonu, dok joj je plava kosa padala
po nagim, malo pegavim ramenima.
"Kai policiji", ree.
Pa, pomisli on, verovatno bi bilo jeftinije ponuditi im dve hiljade ili tako neto. Primili bi; to je
verovatno i sve to trae. Takvi mali ljudi misle na malo; njima e to izgledati puno. Uloie pare u svoj
novi posao, izgubiti ih, i opet bankrotirati u roku od mesec dana.
"Ne", ree.
"Zato ne? Ucena je zloin."
Teko je bilo objasniti joj. Bio je navikao da plaa ljude; to je bio deo operativnih trokova
poslovanja, kao komunalije. Ako je suma dovoljno mala... ali imalo je smisla to njeno. Razmiljao je.
Dau im dve hiljade, ali u stupiti u kontakt sa onim momkom iz Gradskog centra koga poznajem,
onim policijskim inspektorom. Da oni zavire i u Frinka i u Makartija i vide da li ima neto od koristi. Pa
kada se vrate i opet pokuaju - moi u da ih sredim.
Na primer, mislio je, neko mi je rekao da je Frink iva. Promenio nos i ime. Imam samo da
obavestim nemakog konzula ovde. Rutinska stvar. On e traiti izruenje od Japovskih vlasti. Ima da ugue
dripca im ga prebace preko Demarkacione linije. Mislim da imaju jedan od onih logora u Njujorku. Onih sa
rernom.
"Iznenauje me", ree devojka, "da neko moe da ucenjuje oveka tvog formata." Posmatrala ga je.
"Pa, kazau ti", ree on. "Ceo taj biznis sa istorijskim znaajem je besmislica. Ti Japovi su oravi.
Dokazau to." Ustade, pouri u svoj kabinet, i odmah se vrati sa dva upaljaa za cigarete koje stavi na stoi.
"Pogledaj ove. Izgledaju isti, zar ne? E pa, sluaj. Jedan ima istorijski znaaj." Isceri se na devojku. "Uzmi
ih. Hajde. Jedan vredi etrdeset ili pedeset hiljada dolara na kolekcionarskom tritu."
Devojka paljivo uze dva upaljaa i razgleda ih. "Zar ga ne osea?" zadirkivao ju je. "Istorizam."
Ona zapita: "ta je istorizam?"
"Kada neka stvar nosi istoriju u sebi. Sluaj. Jedan od ta dva upaljaa bio je u depu Franklina D.
Ruzvelta kada je on bio ubijen. A drugi nije. Jedan ima istoriju u sebi, i te kakvu. Koliko je ikad ita imalo.
25

A drugi nema nita. Osea li? Ne. Ne ume da kae koji je koji. Nema nikakvog 'mistinog plazmatinog
prisustva', nikakve atmosfere oko njega."
"Joj", ree devojka sa strahopotovanjem. "Je li to stvarno tako? Da je on toga dana nosio jedan od
tih upaljaa sa sobom?" '
"Sigurno. I ja znam koji je taj. Vidi u emu je stvar. To je sve jedna velika muka; oni je sami sebi
prave. Hou da kaem, jedan pitolj proe kroz neku uvenu bitku, kao to je ona na Mer-Argon, i isti je kao
da i nije proao, osim ako ne zna. To je ovde unutra." Kucnu se po glavi. "U glavi, a ne u revolveru. Ja sam
bio kolekcionar. U stvari, tako sam uao u ovaj posao. Sakupljao sam marke. Stare britanske kolonije."
Devojka je sada stajala kraj prozora, sa prekrtenim rukama, i gledala u svetla San Franciska. "Moja
majka i tata su govorili da ne bismo izgubili rat da je on preiveo", ree.
"Okej", nastavi Vandom-Metson. "A sada recimo prole godine Kanadska vlada ili neko, ma ko
pronae ploe sa kojih su se tampale neke stare marke. I tamparsku boju. I jo..."
"Ne verujem da je ijedan od ta dva upaljaa pripadao Franklinu Ruzveltu", ree devojka.
Vajndam-Metson se zakikota. "To i hou da kaem! Morao bih da ti to dokaem nekim
dokumentom. Potvrdom o originalnosti. I tako ti je to sve falsifikat, jedno masovno zaluivanje. Hartija
dokazuje vrednost, a ne sam predmet!"
"Pokai mi papir."
"Svakako." Poskoi s mesta i uputi se nazad u kabinet.
Skide sa zida uramljenu potvrdu Smitsonove institucije; papir i upalja su ga kotali itavo
bogatstvo, ali su vredeli zato to su mu omoguivali da dokae da je u pravu, da re 'falsifikat' ne znai
zapravo nita, poto ni re 'autentian' ne znai nita u stvari.
"Kolt '44 je Kolt '44", doviknu devojci vraajui se urno u dnevnu sobu. "To ima veze sa kalibrom i
oblikovanjem, a ne sa vremenom kada je napravljen. To ima veze sa..."
Ona isprui ruku. On joj dade dokument. "Znai, pravi je", ree konano.
"Da. Ovaj." Uze upalja sa ogrebotinom sa strane.
"Pola bih sada", ree devojka. "Videemo se opet neke veeri." Spusti dokument i upalja i poe ka
spavaoj sobi gde joj je bila odea.
"Zato?" povika on uznemireno, idui za njom. "Zna da je savreno sigurno; moja ena se nee
vratiti jo nedeljama - objasnio sam ti celu situaciju. Odvojena duica."
"Nije zbog toga."
"ta je onda?"
Rita ree: "molim te pozovi pedikab za mene. Dok se obuem."
"Odveu te kui", ree on natmureno.
Ona se obue, i onda, dok je on vadio njen kaput iz ormana, uze utei da luta po apartmanu.
Izgledala je zamiljena, povuena, ak malo i deprimirana. Prolost rastuuje ljude, shvati on. Do avola;
zato sam morao to da iznosim? Ali majku mu, pa tako je mlada - mislio sam da e jedva znati ime.
Ona klee kraj ormana police sa knjigama. "Jesi li itao ovo?" zapita izvlaei jednu knjigu.
Piljio je kratkovido. Bledunjave korice. Roman. "Ne", ree. "To je moja ena donela. Ona mnogo
ita."
"Treba da je proita."
I dalje razoaran, zgrabi knjigu i pogleda je. Skakavac pritiska. "Da nije to jedna od onih knjiga to
su ih zabranili u Bostonu?" zapita.
"Zabranili su je u celim Sjedinjenim dravama. I u Evropi, naravno." Bila je otila do vrata od
predsoblja i sada je tu stajala i ekala.
"uo sam za tog Hotorna Abendsena." Ali u stvari nije uo. Sve ega se mogao setiti u vezi sa
knjigom bilo je ta? Da je upravo sada bila veoma popularna. Jo jedan krik mode. Jo jedno masovno
ludovanje. Sae se i ugura je nazad na policu. "Nemam vremena da itam popularnu beletristiku. I suvie
sam zauzet poslom." Sekretarice, pomisli kiselo, itajui to ubre kod kue uvee u krevetu. To ih stimulie.
Umesto prave stvari. Od koje se boje. Ali naravno, u stvari ude za njom.
"Jedna od onih ljubavnih pria", ree natmureno otvarajui vrata.
"Ne", ree ona, "pria o ratu." Dok su ili holom ka liftu, devojka nastavi: "On kae istu stvar. Kao
moji mama i tata."
"Ko? Taj Abotson?"
26

"To je njegova teorija. Da ga je Do Cangara promaio, on bi Ameriku izvukao iz Depresije i

naoruao je, tako da..." Onda prekide. Stigli su do lifta, a tu su ekali i drugi.
Nastavi kasnije, dok su se vozili kroz noni saobraaj u Mercedes-Bencu Vajndama-Metsona.
"Abendsenova teorija je da bi Ruzvelt bio strano jak predsednik. Isto tako jak kao i Linkoln. To je
pokazao one godine kada je bio predsednik, svim onim merama koje je preduzeo. Knjiga je izmiljena. Hou
rei, ona je u formi romana. Ruzvelt nije ubijen u Miamiju; on ostane iv i biva ponovo izabran 1936.
godine, tako da bude Predsednik sve do 1940. godine, do rata. Zar ne shvata. On je jo predsednik kada
Nemaka napada Englesku i Francusku i Poljsku. I on sve to vidi. On jaa Ameriku. Garner je bio zaista
straan predsednik. Dosta od onoga to se dogodilo bila je njegova greka. I onda, 1940. godine, umesto
Brikera bio bi izabran demokrata."
"Kako kae taj Abelson", upade Vajndam-Metson. Baci pogled na devojku kraj sebe. Gospode,
proitaju knjigu, pomisli, pa onda nagvadaju bez kraja i konca.
"Prema njegovoj teoriji, umesto izolacioniste kakav je bio Briker, posle Ruzvelta bi za predsednika
1940. godine bio izabran Reksford Tagvell." Njeno glatko lice, na kojem su se odraavali semafori, sijalo je
ivotom; oi su joj se rairile, i ivo je gestikulirala. "I on bi veoma aktivno nastavio Ruzveltovu antinacistiku politiku. Tako bi se Nemaka bojala da 1941. godine pritekne u pomo Japanu. Ne bi potovali
njihov mirovni sporazum? Shvata?" Okrenuvi se na seditu prema njemu, zgrabi ga sa arom za rame i
ree: "I tako bi Nemaka i Japan izgubili rat!"
On se nasmeja.
Zagledana u njega, traei neto u njegovom licu - nije znao ta, a u svakom sluaju morao je da pazi
i na druga kola - ona ree: "Nije to smeno. Zaista bi tako bilo. S.A.D bi bile u stanju da sliste Japance. I..."
"Kako?" prekide je on.
"On sve to ima prikazano." Onda pouta. "Napisano je u knjievnoj formi", ree. "Naravno da ima
mnogo izmiljenog, mislim, mora da bude zabavna, inae je ljudi ne bi itali. Ima temu od ljudskog interesa;
ima to dvoje mladih, mladi je u Amerikoj armiji. Devojka - ali, u svakom sluaju, predsednik Tagvell je
stvarno bistar. On shvata ta Japovi nameravaju." Zabrinuto dodade: "o ovome se moe govoriti; Japovi su
dozvolili da se knjiga rastura po Pacifiku. Proitala sam da je mnogo njih ita. Popularna je na Houm
Ajlend. Izazvala je mnogo prie."
Vajndam-Metson ree: "Sluaj. ta kae on o Perl Harburu?"
"Predsednik Tagvell je toliko pametan, da je sve brodove poslao na more. Tako flota S.A.D. nije
unitena."
"Shvatam."
"Tako da u stvari i nema nikakvog Perl Harbura. Oni napadnu, ali dobijaju samo neke amie."
"Zove se 'Skakavac' kako bee?"
"'Skakavac pritiska'. To je citat iz Biblije."
"I Japan pretrpi poraz zato to nema Perl Harbura. uj. Japan bi ionako pobedio. ak i da nije bilo
Perl Harbura."
"Flota S.A.D. - u njegovoj knjizi - ih spreava da zauzmu Filipine i Australiju."
"Zauzeli bi ih oni u svakom sluaju; njihova flota je bila nadmona. Ja prilino znam Japance, i
njihova sudbina je bila da preuzmu dominaciju na Pacifiku. S.A.D. su bile u opadanju jo od prvog svetskog
rata. Svaka zemlja na strani Saveznika bila je unitena u tom ratu i moralno i duhovno."
Devojka tvrdoglavo ree: "A da Nemci nisu zauzeli Maltu, eril bi ostao na vlasti i odveo bi
Englesku u pobedu."
"Kako? Gde?"
"U Severnoj Africi - eril bi konano porazio Romela."
Vajndam-Metson prsnu u smeh.
"I kada su Britanci najzad potukli Romela, mogli su celu svoju vojsku da vrate kroz Tursku i da se
pridrue ostacima ruske Armije - u knjizi oni zaustavljaju nemako napredovanje na istok u Rusiju kod
nekog grada na Volgi. Nikada nismo uli za taj grad, ali on zaista postoji, jer sam ga potraila u atlasu."
"Kako se zove?"
"Staljingrad. I tamo Britanci okreu kormilo rata. Tako, u knjizi Romel se nikada ne bi bio povezao
sa onim nemakim armijama koje su dolazile iz Rusije, fon Paulusovim armijama; sea se? I Nemci nikada
27

ne bi bili u stanju da nastave za Srednji istok i dobiju potrebnu naftu, ili dalje do Indije kao to su uinili i da
se poveu sa Japancima. I..."
"Nikakvom strategijom na kugli zemaljskoj nije se mogao potui Ervin Romel", ree VajndamMetson. "I nikakvi dogaaji kao to to je taj tip sanjao, taj grad u Rusiji to se tako herojski zove
'Staljingrad', nikakva akcija zadravanja nije mogla postii nita vie nego da se odloi ishod; nije ga mogla
izmeniti. Sluaj. Ja sam se upoznao sa Romelom. U Njujorku. Kada sam tamo bio slubeno, 1948. godine."
U stvari, vojnog guvernera S.A.D. samo je video na jednom prijemu u Beloj kui, i to izdaleka. "Kakav
ovek. Kakvo dostojanstvo i dranje. Zato ja znam ta govorim."
"To je bilo grozno", ree Rita, "kada je General Romel razreen dunosti i na njegovo mesto
naimenovan onaj strani Lamers. Tada su u stvari zapoela ona ubijanja i oni koncentracioni logori."
"Oni su postojali kada je Romel bio vojni guverner."
"Ali..." ona uini gest. "To nije bilo zvanino. Moda su te stvari tada inile one esesovske
propalice... ali on nije bio kao ostali; on je vie liio na one stare Pruse. Bio je grub..."
"Kazau ti ja ko je stvarno neto dobro uradio u S.A.D.", ree Vajndam-Metson, "kome moe da se
zahvali za ekonomski oporavak. Albertu peru. Ne Romelu niti Organizaciji Tot. per je bio najbolji ovek
koga je Partaj postavila u Severnoj Americi; on je sve one biznise i korporacije i fabrike sve! - opet
pokrenuo, i to efikasno. Kad bismo mi to ovde imali - a ovako, imamo pet jedinica koje konkuriu jedna
drugoj u svakoj oblasti - i to sa stranim gubitkom. Nema nita gluplje od konkurencije u privredi."
Rita ree; "Ja ne bih mogla da ivim u onim radnim logorima, tamo u onim spavaonicama to ih
imaju na Istoku. Jedna moja prijateljica; ona je tamo ivela. Cenzurisali su joj potu - nije mogla to da mi
kae sve dok se nije opet preselila ovamo. Morali su da ustaju u pola sedam ujutru, uz vojnu muziku."
"Navikla bi se na to. Imala bi ist stan, odgovarajuu ishranu, rekreaciju, obezbeenu zdravstvenu
zatitu. ta ti eli? Pivce za ivce?"
Njegova velika kola nemake proizvodnje tiho su se kretala kroz prohladnu nonu maglu San
Franciska.
Na podu je sedeo gospodin Tagomi, sa nogama skupljenim ispod sebe. Drao je olju bez drke sa
ulong' Vrsta tamnog aja, podvrgnutog deliminoj fermentaciji pre suenja; prim. prev. ajem, u koju je
duvao s vremena na vreme osmehujui se na gospodina Bejnsa.
"Divno vam je ovde", ree Bejns. "Ima nekog mira tu na Pacifikoj obali. Potpuno je drugaije nego
- tamo." Ne ree odreeno gde to.
"Gospod se obraa oveku u znaku probuenja", promrmljao je gospodin Tagomi.
"Molim?"
"Proroanstvo. Izvinite. Onako mahinalno, iz glave." Zamlaivanje, pomisli Bejns. To on misli.
Osmehnu se za svoj raun.
"Mi smo apsurdni", ree gospodin Tagomi, "zato to ivimo prema knjizi staroj pet hiljada godina.
Postavljamo joj pitanja kao da je iva. Ona i jeste iva. Kao i hrianska Biblija; mnoge knjige su u stvari
ive. Ne metaforino. Duh te oivljava. Vidite?" Ispitivao je lice gospodin Bejnsa, oekujui njegovu
reakciju.
Paljivo slaui rei, Bejns ree: "Ja jednostavno - ne znam dovoljno o religiji. Ona ne spada u moju
oblast. Vie volim da se drim pitanja za koja sam unekoliko kompetentan." U stvari, nije bio siguran o
emu to gospodin Tagomi govori. Mora da sam umoran, mislio je gospodin Bejns. Od kada sam doao
ovamo veeras u svemu ima neeg... patuljastog. Neeg manjeg od prirodne veliine, sa klovnovskim
prizvukom. ta je ta pet-hiljada-godina-stara knjiga? asovnik Miki Mausa, sam gospodin Tagomi, krhka
olja u ruci gospodina Tagomija... i na zidu naspram gospodina Bejnsa, ogromna bizonova glava, runa i
pretea.
"ta predstavlja ta glava?" zapita on odjednom.
"To je", odgovori gospodin Tagomi, "nita manje nego stvorenje od koga su domoroci iveli u
prohujalim vremenima."
"Razumem."
"Da demonstriram umetnost ubijanja bizona?" gospodin Tagomi spusti olju na sto i die se na noge.
Ovde, uvee kod svoje kue, nosio je svileni halat, papue i belu kravatu. "Evo me na gvozdenom konju."
unu u vazduhu. "Na krilu, verna Vinesterka iz 1866. godine iz moje kolekcije." Upitno pogleda
gospodina Bejnsa. "Izmoreni ste od puta, gospodine."
28

"Bojim se da jesam", ree Bejns. "Sve ovo je malo i suvie za mene. Mnogo poslovnih briga..." A i
drugih briga, mislio je. Bolela ga je glava. Pitao se da li se oni dobri analgetici I.G. Farbena mogu dobiti
ovde na Pacifikoj obali; zbog svojih glavobolja od sinusa bio se navikao na njih.
"Svi moramo verovati u neto", ree gospodin Tagomi. "Ne moemo znati odgovore. Ne moemo,
sami, da vidimo budunost."
Gospodin Bejns klimnu glavom.
"Moda moja ena ima neto za glavu", ree gospodin Tagomi, videi ga kako skida naoare i trlja
elo. "Oni miii izazivaju bol. Oprostite." Poklonivi se, izade iz sobe.
Meni treba san, mislio je Bejns. Da se odmorim jednu no. Ili moda nisam dorastao situaciji?
Prezam, zato to je teka.
Kada se gospodin Tagomi vrati - nosei au vode i neku pilulu - gospodin Bejns ree; "Stvarno u
morati da se oprostim za veeras i da odem u hotel. Ali najpre neto elim da saznam. Moemo o tome dalje
da razgovaramo sutra, ako vam to odgovara. Jesu li vam kazali za treu stranu koja e nam se pridruiti u
razgovorima?"
Na licu gospodina Tagomija se za trenutak pojavi iznenaenje; onda iznenaenje ieze i on dobi
bezbrian izraz. "Nita nije bilo reeno u tom smislu. Ali - zanimljivo je, naravno."
"Sa Houm Ajlendsom."
"Oh", ree gospodin Tagomi. Ovog puta se iznenaenje ne pokaza uopte. Bilo je potpuno pod
kontrolom.
"Jedan stariji poslovan ovek u penziji", ree gospodin Bejns. "Koji putuje brodom. Na putu je sada
ve dve nedelje. Ima predubeenje prema putovanju vazduhom."
"udan stari", ree gospodin Tagomi.
"Zahvaljujui svojim interesima upuen je u trita na Houm Ajlendu. On e moi da nam prui
informacije, a ionako je dolazio u San Francisko na odmor. To nije strano znaajno. Ali e nam razgovori
biti precizniji."
"Da", ree gospodin Tagomi. "On moe da ispravi greke u vezi sa domaim tritem. Otiao sam iz
zemlje ima ve dve gospodine."
"Jeste li hteli da mi date tu pilulu?"
Gospodin Tagomi se tre, pogleda nanie, i vide da jo dri pilulu i vodu. "Oprostite. Ovo je jako.
Zove se zarakain. Proizvodi ga farmaceutska firma u Oblasti Kine." Ispruivi dlan, dodade, "ne stvara
naviku."
"Taj starac", ree gospodin Bejns spremajui se da uzme pilulu, "verovatno e se obratiti direktno
vaoj Trgovinskoj misiji. Napisau njegovo ime, tako da vai ljudi znaju da ga ne odbiju. Ja se nisam sa njim
upoznao, ali ujem da je nagluv i pomalo ekscentrian. Nipoto ga ne smemo ozlojediti." Gospodin Tagomi
je izgleda razumeo. "On voli rododendrone. Bie srean ako mu moete pribaviti nekog da sa njim
razgovara o njima oko pola asa ili tako neto, dok mi sredimo na sastanak. Njegovo ime. Napisau ga."
Uze pilulu, izvadi pero i zapisa ime.
"Gospodin Shindjiro Jatabe", proita gospodin Tagomi prihvativi cedulju. Sa dunom panjom je
odloi u svoj novanik.
"Jo jedna stvar."
Gospodin Tagomi je polako prihvatao ivicu olje i sluao. "Jedna delikatna sitnica. Stari gospodin to zbunjuje. Ima getovo osamdeset godina. Neki od njegovih poduhvata, pred kraj karijere, nisu bili uspeni.
Razumete?"
"Nije vie bogat", ree gospodin Tagomi. "A moda vue i penzije."
"Tako je. I penzija je bezobrazno mala. Zbog toga je on potkrepljuje tu i tamo raznim sredstvima."
"Krenje kakve sitnije odredbe", ree gospodin Tagomi. "Domaa vlada i njeni birokratski
zvaninici. Shvatam situaciju. Stari gospodin dobija naknadu od nas za konsultaciju, i o tome ne podnosi
izvetaj svom Penzionom zavodu. Zato ne smemo da otkrijemo njegovu posetu. Oni znaju samo da je on na
odmoru."
"Prepredenjak ste", ree gospodin Bejns.
Gospodin Tagomi ree: "Ta siiuacija se dogaala i ranije. Mi u naem drutvu nismo reili problem
starih ljudi kojih je sve vie, kako se zdravstvena sluba poboljava. Kina nas s pravom ui da potujemo
29

stare. Meutim, u poreenju s Nemcima nae zanemarivanje se izgleda pribliava pravoj vrlini. uo sam da
ubijaju stare."
"Nemci", mrmljao je Bejns, opet trljajui elo. Da li je pilula imala neko dejstvo? Oseao se pomalo
dremljivo.
"Poto ste iz Skandinavije, bez sumnje ste imali mnogo kontakata sa Festung Europom. Na primer,
ukrcali ste se u Tempelhofu. Moe li se zauzeti takav stav? Vi ste neutralac. Recite mi svoje miljenje ako
hoete."
"Ne razumem na kakav stav mislite", ree gospodin Bejns. "Prema starima, bolesnima, slabima,
ludima, beskorisnima u svim varijantama. Od kakve je koristi novoroene? poznato je da je pitao neki
anglo-saksonski filozof. Ja sam zapamtio tu izreku i razmiljao sam o njoj mnogo puta. Gospodine, nema
koristi, uopte uzev."
Gospodin Bejns neto promrmlja; neto u znak utivosti kojom se ne obavezuje.
"Zar nije tano", ree gospodin Tagomi, "da nijedan ovek ne treba da bude instrument za tue
potrebe?" Nae se napred sa urbom. "Molim vas dajte mi vae neutralno skandinavsko miljenje."
"Ne znam", ree gospodin Bejns.
"Za vreme rata", nastavi Tagomi, "imao sam jedan manji poloaj u Oblasti Kine. U angaju. Tamo, u
Hongkjuu, bilo se naselje Jevreja koje je trajno internirala Imperijalna vlada. Odravali su se u ivotu
ispomaui jedni druge. Nacistiki ministar u angaju traio je da masakriramo Jevreje. Seam se odgovora
mojih pretpostavljenih. 'Tako neto nije u skladu sa humanitarnim obzirima.' Odbili su zahtev kao varvarski.
To me je impresioniralo."
"Vidim", promrmlja gospodin Bejns. Da li on to pokuava da izvue neto iz mene? pitao se. Sada se
oseao budan. Kao da se sabirao.
"Jevreje su", ree gospodin Tagomi, "nacisti uvek opisivali kao Azijce i nebelce. Gospodine, to
znaenje nikada nije promaivalo kod linosti u Japanu, ak i u Ratnoj vladi. Ja nikada o tome nisam
razgovarao sa graanima Rajha sa kojima sam se sretao."
Gospodin Bejns ga prekide: "Pa, ja nisam Nemac. Tako da ne mogu da govorim u ime Nemake."
Ustade i uputi se ka vratima. "Nastaviu sutra razgovor sa vama. Molim vas izvinite me. Ne mogu da
mislim." Ali su mu se sada, u stvari, misli sasvim izbistrile. Moram da se izvuem odavde, shvatio je. Ovaj
ovek se preterano navrzao na mene.
"Oprostite gluposti iz fanatizma", ree gospodin Tagomi, smesta priavi da otvori vrata. "Uplitanje
u filozofiju zaslepilo me je za autentine ljudske injenice. Evo." Izusti neto na japanskom i glavna vrata se
otvorie. Pojavi se jedan mladi Japanac, lako se nakloni i pogleda gospodina Bejnsa.
Moj voza, pomisli gospodin Bejns.
Moda moje kihotske primedbe u Lufthansinom avionu, pomisli odjednom. Onom - kako se ono
zvae. Loceu. I sada ovo ovde sa Japancem. Ima neka veza.
Bolje da nisam ono rekao Loceu, mislio je. Sada se kajem. Ali kasno je.
Nisam ja prava osoba. Uopte ne. Ne za ovo.
Ali onda pomisli, vedanin bi to rekao Loceu. To je sasvim u redu. Nita se nije pokvarilo; preterano
sam skrupulozan. Prenosim postupke iz prethodne situacije u ovu sada. U stvari mogu vrlo mnogo toga
otvoreno da kaem. To je injenica kojoj se moram prilagoditi.
A ipak, bio je raspoloen apsolutno protiv toga. Krv u venama. Kosti, organi su mu se bunili. Otvori
usta, govorio je sebi. Kai neto. Bilo ta. Miljenje. Mora, ako hoe da uspe.
Ree: "Moda ih pokree neki oajniki podsvesni arhetip. U Jungovskom smislu rei."
Gospodin Tagomi klimnu glavom. "itao sam Junga. Razumem."
Rukovae se. "Telefonirau vam sutra ujutru", ree gospodin Bejns. "Laku no, gospodine." Nakloni
se, i gospodin Tagomi mu uzvrati naklon.
Mladi nasmeeni Japanac istupi napred i ree neto to gospodin Bejns nije mogao da razume.
"A?" ree Bejns, pokupi svoj kaput i izade na terasu.
Gospodin Tagomi ree: "On vam se obraa na vedskom, gospodine. Studirao je na Tokijskom
univerzitetu Tridesetogodinji rat, i fascinira ga va veliki heroj, Gustav Adolf." Gospodin Tagomi se smeio
sa simpatijama. "Meutim, jasno je da su njegovi pokuaji da ovlada jednim toliko tuim jezikom
beznadeni. Bez sumnje koristi jedan od onih gramofonskih kurseva; on je student, a takvi kursevi su
popularni meu studentima, poto su jeftini."
30

Mladi Japanac se pokloni i osmehnu, oigledno ne razumevajui engleski.

"Vidim", promrmlja Bejns. "Pa, elim mu sreu." Imam ja svoje sopstvene jezike probleme,
pomisli. Oevidno.
Blagi Boe - mladi student Japanac e bez sumnje celim putem pokuavati da razgovara s njim na
vedskom. Jezikom koji je gospodin Bejns jedva razumeo, i to samo kada se govorio na najformalniji i
najtaniji nain, svakako ne kada pokuava da ga govori neki mlad Japanac koji se trudi da ga naui na
gramofonskom kursu.
Nee uspeti da progovori sa mnom, mislio je gospodin Bejns. A pokuavae, poto mu je ovo prilika;
verovatno vie nikada nee videti veanina. Gospodin Bejns zajea u sebi. Kakvo e to biti muenje, za
obojicu.
6.
U rano jutro, uivajui u prohladnom vazduhu punom sunane svetlosti, pazarila je gospoa Julijana
Frink. Koraala je trotoarom sa dve kese od smeeg papira u rukama, zastajui kod svake radnje da
prostudira izlog. Nije se urila.
Zar nije trebalo neto da kupi u dragstoru? U nedoumici ue u radnju. Njena smena u koli dudoa
poinjala je tek u podne; ovo je danas bilo njeno slobodno vreme. Sede na stolicu uz ank, spusti svoje kese i
uze da prelistava razne asopise.
U novom Lajfu, dugaak lanak pod naslovom: TELEVIZIJA U EVROPI: POGLED U
SUTRANJICU. Zainteresova se za lanak i vide sliku jedne nemake porodice kako gleda televiziju u
svojoj dnevnoj sobi. Iz Berlina se ve, govorio je lanak, emituje po etiri asa televizijskog programa
dnevno. Jednog dana e u svim velikim evropskim gradovima biti televizijske stanice. A do 1970. godine
jedna e biti izgraena i u Njujorku.
lanak je pokazivao Rajhove inenjere elektroniare u Njujorku kako pomau lokalnom osoblju u
reavanju problema. Lako je bilo rei koji su Nemci. Oni su imali onaj zdravi, isti, energini, sigurni izgled.
Amerikanci, s druge strane - oni su jednostavno izgledali kao ljudi. Oni su mogli biti bilo ko.
Jedan od nemakih tehniara je neto nekud pokazivao. Valjda im je vid bolji od naeg, zakljui ona.
Bolje su se hranili u poslednjih dvadeset godina. Kao to su nam rekli; oni vide stvari koje niko drugi ne
moe da vidi. Moda vitamin A?
Pitam se kako li to izgleda sedeti kod kue u dnevnoj sobi i videti itav svet kroz malu sivu staklenu
cev. Ako ti nacisti mogu da preleu tamo-amo odavde do Marsa i nazad, zato ne bi mogli pokrenuti
televiziju? Mislim da bih vie volela to, da gledam one komedije, da vidim kako su Bob Houp i Durante
stvarno izgledali, nego da se etkam po Marsu.
Moda je u tome stvar, mislila je odlaui asopis nazad na policu. Nacisti nemaju smisla za humor,
pa zato bi trebalo da ele televiziju? U svakom sluaju, pobili su veinu zaista velikih komiara. Zato to su
uglavnom bili Jevreji.
Zapravo, shvati ona, poubijali su najvei broj zabavljaa. Pitam se kako se Houp provue sa onim to
on kae. Naravno mora da emituje svoje stvari iz Kanade. A tamo je malo slobodnije. Ali Houp stvarno kae
stvari. Kao onaj vic o Geringu... kad Gering kupuje Rim pa ga prenese u svoje planinsko odmaralite i tamo
ponovo podigne. I oivljava Hrianstvo tako da njegovi lavovi mezimci imaju ta da...
"Jeste li hteli da kupite taj asopis, gospoice?" sumnjiavo joj se obrati mali sasueni starac koji je
drao dragstor. Kao krivac spusti Riders Dajdest koji je poela da lista. Opet na trotoaru sa svojim kesama
od kupovine, Julijana je razmiljala. Moda e Gering biti novi Firer kada Borman umre. On izgleda nekako
razliit od drugih. Borman je uspeo jedino tako to se podmuklo uvukao kada se Hitler raspadao, a samo oni
koji su stvarno bili blizu Hitlera shvatali su koliko se on brzo gubi. Stari Gering je bio u svom planinskom
dvorcu. Trebalo je da Gering bude Firer posle Hitlera, jer je njegova Luftwafe razbila one engleske radarske
stanice i onda dokrajila R. A. F. Hitler bi bio naredio da bombarduju London, kao to su bombardovali
Roterdam.
Ali verovatno e Gebels dobiti, zakljui ona. Tako svi govore. Samo da ne doe onaj grozni Hajdrih.
Sve bi nas pobio. On je stvarno udaren.
Meni se dopada, mislila je, onaj Baldur von irah. On je jedini koji izgleda normalan, u svakom
sluaju. Ali on nema anse.
Skrenuvi, uspe se stepenicama do ulaznih vrata stare drvene zgrade u kojoj je stanovala.
31

Kada otkljua vrata svog stana vide Doa inadelu kako i dalje lei tamo gde ga je ostavila, nasred
kreveta, na stomaku, dok su mu ruke visile. Jo je spavao.
Ne, pomisli. Ne moe on jo biti ovde; kamion je otiao. Propustio ga je? Oigledno.
Ode u kuhinju i spusti kese na sto meu sudove od doruka.
Ali da li je nameravao da ga propusti? To se ja pitam. Kakav udan ovek... toliko se trudio oko nje,
nije prestajao gotovo celu no. A ipak je bilo kao da u stvari nije tu, kao da radi, ali da nikako nije svestan.
Mislio je na neto drugo, moda.
Po navici poe da odlae hranu u stari friider gospodin E. Onda uze da rasprema sto.
Moda je on toliko mnogo toga inio, zakljui ona. To je druga priroda; telo mu ini pokrete, kao i
moje sada dok stavljam ove tanjire i pribor u lavabo. Mogao bi to da ini i kad bi mu se odstranile tri petine
mozga, kao ona ablja noga na asu biologije.
"Hej", pozva ga. "Probudi se."
U krevetu, Do se promekolji, frknu.
"Jesi uo ou Boba Houpa preksino?" zapita. "Ispriao je jedan stvarno dobar vic, onaj kada
nemaki major intervjuie neke Marsovce. Marsovci ne mogu da podnesu rasnu dokumentaciju o tome da su
im dedovi bili Arijevci, zna. Onda major Nemac podnese izvetaj Berlinu da je Mars naseljen Jevrejima."
Ulazei u dnevnu sobu gde je Do leao na krevetu, ree: "i visoki su tridesetak centimetara, i imaju dve
glave... zna ve kako to Bob Houp nastavlja."
Do je bio otvorio oi. Nije rekao nita; buljio je u nju ne trepui. Brada mu se crnela od ekinja
koje su izrastale, oi tamne, nalivene bolom... onda i ona zauta.
"ta je?" najzad ree. "Boji se?" Ne, pomisli Frenk se boji. Ovo je - ne znam ta.
"Ode kamion", ree Do, sedajui u krevetu.
"ta e da uradi?" Sede na ivicu kreveta, briui ruke krpom za sudove.
"Uhvatiu ga kad se bude vraao. Nee on nita rei nikome; zna da bih i ja za njega isto uinio."
"Jesi li to radio i ranije?"
Do ne odgovori.
Znai, nameravao si da ga propusti, ree Julijana u sebi. Znam; odjednom znam.
"A ako nazad krene drugim putem?" ree.
"Uvek ide Pedeseticom. Nikada etrdeseticom. Jednom je imao udes na etrdesetici; neki konji su
izali na drum, pa je zaorao u njih. U Stenovitim." Uze odeu sa stolice i poe da se oblai.
"Koliko ti je godina, Do?" zapita, dok je on zamiljeno posmatrao svoje nago telo.
"Trideset etiri."
Onda, pomisli ona, mora da si bio u ratu. Nije videla nikakve oigledne fizike defekte; imao je, u
stvari, sasvim dobro, vitko telo, sa dugim nogama. Primetivi kako ga posmatra, Do se namrti i okrete od
nje. "Zar ne mogu da gledam?" zapita ona udei se zato da ne. Celu no je provela sa njim, a sada ova
stidljivost. "Jesmo li stenice?" ree ona. "Ne moemo da podnesemo da vidimo jedno drugo na dnevnoj
svetlosti - moramo da se uvlaimo u zidove?"
Kiselo gunajui, on krenu u kupatilo u gaama i arapama, trljajui bradu.
Ovo je moja kua, mislila je Julijana. Dozvoljavam ti da bude tu, a ti ipak nee da dopusti da te
gledam. Zato onda hoe da ostane? Poe za njim u kupatilo; on je putao toplu vodu u lavabo, da bi se
obrijao.
Na ruci mu vide istetovirano plavo slovo K. "ta je to?" zapita. "Tvoja ena? Koni? Karin?"
Umivajui se, Do ree: "Kairo."
Kakvo egzotino ime, pomisli sa zaviu. Onda oseti da je pocrvenela. "Zaista sam glupa", ree.
Italijan, star trideset i etiri godine, iz nacistikog dela sveta... bio je u ratu, jasno. Ali na strani Osovine. I
borio se u Kairu; tetovaa im je bila veza nemakih i italijanskih veterana iz te bitke - poraz Britanske i
Australijske armije pod Generalom Gotom, od strane Romela i njegovog Afrikog korpusa.
Izae iz kupatila, vrati se u dnevnu sobu i stade da nameta krevet; ruke su joj letele.
U uredno sloenoj gomili na stolici leale su Doove stvari, odea i mali kofer, line sitnice. Meu
njima primeti kutijicu obloenu somotom, pomalo nalik na futrolu za naoare; uze je, otvori i zagleda.
Svakako si se ti borio u Kairu, mislila je gledajui u Gvozdeni krst drugog reda, sa reima i datumom
- 10. juni 1945. ugraviranim na vrhu. Nisu svi ovo dobijali; samo hrabri. Pitam se ta si uinio... tada si imao
samo sedamnaest godina.
32

Do se pojavi u vratima od kupatila ba kada je ona podizala medalju iz somotske kutijice; ona ga
spazi i podskoi kao krivac. Ali on nije izgledao ljut.
"Samo sam ga gledala", ree Julijana. "Do sada ga jo nikad nisam videla. Je li ti ga Romel lino
prikaio?"
"Delio ih je general Bajerlajn. Romel je ve bio premeten u Englesku, da tamo zavri posao." Glas
mu je bio spokojan. Ali rukom opet poe monotono da prevlai po elu, dok su mu prsti prolazili kroz kosu
kao da eljaju, to je izgleda bio hronian nervni tik.
"Da li bi mi ispriao o tome?" zamoli Julijana dok se on vraao u kupatilo da nastavi brijanje.
Dok se brijao, i posle toga dugo tuirao toplom vodom, Do inadela joj ispria neto malo; nita ni
nalik na ono to bi volela da uje. Njegova dva starija brata sluila su u ratu u Etiopiji, dok je on sa trinaest
godina bio u jednoj organizaciji Faistike omladine u Milanu, svom rodnom gradu. Kasnije su njegova
braa stupila u artiljerijsku bateriju, bateriju Majora Rikarda Pardija, i kada je poeo drugi svetski rat Do je
mogao da im se pridrui. Borili su se pod Gracianijem. Oprema, posebno tenkovi, su im bili strani. Britanci
su ih upucavali, ak i vie oficire, kao zeeve. Za vreme bitke vrata od tenkova su pritiskali vreama sa
peskom da se ne bi otvarala. Major Pardi je, meutim, sakupljao rashodovanu artiljerijsku municiju, glaao
je i podmazivao, i ispaljivao; njegova baterija je zaustavila veliko oajniko napredovanje tenkova Generala
Vafela 1943. godine.
"Jesu li ti braa jo iva?" zapita Julijana.
Braa su mu bila ubijena etrdeset etvrte, icom su ih zadavili britanski komandosi, Grupa Long
Reind Dezert, koja je operisala iza linija Osovine i koja je postala posebno fanatina pred kraj rata kada je
bilo jasno da saveznici ne mogu pobediti.
"Kako si sada raspoloen prema Britancima?" zapita ona oklevajui.
Do ree: "Voleo bih da uine Britaniji ono to su inili u Africi." Ton mu je bio iskren.
"Ali prolo je - osamnaest godina", ree Julijana. "Znam da su Britanci naroito radili strane stvari.
Ali..."
"Priaju o stvarima koje su Nacisti inili Jevrejima", ree Do. "Britanci su radili gore stvari. U bici
za London." Onda se uuta. "Ono vatreno oruje, sa fosforom i uljem; video sam nekoliko njih iz nemakih
trupa, posle toga. Brod za brodom pretvaran je u pepeo. One cevi ispod vode pretvarale su more u plamen. A
onda na civilno stanovnitvo, ona masovna bombardovanja za koja je eril mislio da e u poslednjem
trenutku spasti rat. Oni teroristiki napadi na Hamburg i Esen i..."
"Ne govorimo o tome", ree Julijana. U kuhinji, poe da sprema unku; upali mali beli plastini radio
Emerson koji joj je Frenk dao za roendan. "Spremiu ti neto da pojede." Okretala je kazaljku da nae
kakvu laku, prijatnu muziku.
"Pogledaj ovo", ree Do. U dnevnoj sobi, sedeo je na krevetu sa svojim malim koferom kraj sebe;
bio ga je otvorio i izvukao iskrzanu, ispresavijanu knjigu na kojoj se videlo da se mnogo premetala po
rukama. Issceri se na Julijanu. "Dodi ovamo. Zna ta neko kae? Ovaj ovek..." pokae na knjigu. "Ovo je
vrlo udno. Sedi." Uze je za ruku i privue je da sedne kraj njega. "Hou da ti proitam. Pretpostavi da su
oni pobedili. Kako bi to izgledalo? Nemamo ta da brinemo; ovaj ovek je sve smislio umesto nas."
Otvorivi knjigu, Do uze polako da prevre strane. "Britanska imperija bi drala pod svojom vlau celu
Evropu. itav Mediteran. Italiju uopte ne. Ni Nemaku. A Bobiji i oni smeni mali vojnici u visokim
kapama od krzna, i kralj sve do Volge."
Julijana ree tihim glasom: "Zar bi bilo tako loe?"
"Proitala si knjigu?"
"Ne", priznade ona zavirujui da vidi korice. Ali je ula o njoj; mnogo ljudi ju je italo. "Ali Frenk i
ja - moj bivi mu i ja - esto smo razgovarali o tome kako bi bilo da su Saveznici dobili rat."
Izgledalo je da je Do ne uje; buljio je u knjigu Skakavac pritiska. "A ovde", nastavi, "zna ta bude
kad Engleska pobedi? Potue Osovinu?"
Ona zavrte glavom, oseajui kako u oveku kraj nje raste napetost. Sada je brada poela da mu
podrhtava; lizao je usne nanovo i nanovo, kopao po temenu... kada progovori, glas mu je bio rapav.
"Prema njemu, Italija izdaje Osovinu", ree Do.
"Oh", izusti ona.
"Italija prelazi na savezniku stranu. Pridruuje se Anglosaksoncima i otvara ono to on naziva
'mekim donjim trbuhom' Evrope. Ali za njega je prirodno da tako misli. Svi znamo kukaviku italijansku
33

Armiju koja je beala kad god bi videla Britance. Piju vino. Drutvo lako-emo, nije stvoreno za borbu.
Ovaj tip..." Do zatvori knjigu, okrete je da razgleda zadnju koricu. "Abendsen. Ja ga ne krivim. On pie iz
svoje mate, zamilja kakav bi bio svet da je Osovina izgubila. Kako bi inae mogli da izgube osim ako
Italija ne izda?" Glas mu je rendisao. "Due - on je bio klovn; svi to znamo."
"Moram da prevrnem unku." Skliznu od njega i pouri u kuhinju.
Idui za njom, i dalje nosei knjigu, Do nastavi: "Da, a S. A. D. stupaju u rat. Poto sliste Japove. I
posle rata, Britanija i S. A. D. podele svet. Tano kao to su to u stvarnosti uinili Nemaka i Japan."
Julijana ree: "Nemaka, Japan, i Italija." On je blenuo u nju.
"Izostavio si Italiju." Gledala ga je mirno. Jesi li i ti zaboravio? ree u sebi. Kao i svi drugi? Mala
imperija na Srednjem istoku... operetski Novi Rim.
Ubrzo mu postavi posluavnik sa unkom i jajima, tostom i marmeladom, kafom. On navali da jede.
"ta su vam davali da jedete u Severnoj Africi?" zapita sedajui i sama.
Do ree: "Crknutog magarca."
"To je odvratno."
Krivei lice, Do ree: "Asino morte. Konzerve sa govedinom su imale utisnuta slova A. M. Nemci
su to zvali Alter Mann. Stari ovek." Nastavi brzo da jede.
Volela bih to da proitam, pomisli Julijana i posegnu da uzme knjigu ispod Doovog pazuha. Da li
e se on toliko dugo zadrati? Knjiga je bila izmaena; stranice iskinute. Svuda tragovi prstiju. itali je
vozai teretnjaka na dugim drumskim vonjama, pomisli. Do kasno u no... Kladim se da sporo ita, mislila
je dalje. Kladim se da se mui sa ovom knjigom ve nedeljama, ako ne i mesecima.
Otvorivi nasumce knjigu, proita:
'... sada u starosti gledao je spokojstvo, carstvo za kojim bi oni iz starine udeli ali ga nisu shvatali,
brodove koji dolaze sa Krima u Madrid, i celu Imperiju, sve sa jednim istim novcem, jezikom, zastavom.
Veliki stari Union Dek se dizao i sputao od izlaska do zalaska sunca: ono se najzad ispunilo, ono o suncu i
zastavi.'
"Jedina knjiga koju nosim sa sobom", ree Julijana, "u stvari i nije knjiga; to je proroanstvo, I. ing.
Frenk me je upecao na nju i ja je stalno koristim kada hou neto da odluim. Nikada je ne isputam iz vida.
Nikada." Zatvori Skakavca. "Hoe da je vidi? Da je upotrebi?"
"Ne", ree Do.
Podupirui bradu sklopljenim rukama oslonjenim o sto i gledajui ga iskosa, ree: "Jesi li se ti ovde
uselio za stalno? I ta namerava?" Mozga nad uvredama, klevetama. Skamenim se od tebe, mislila je, sa
tom tvojom mrnjom prema ivotu. Ali - ima neto u tebi. Lii na neku ivotinjicu, ne znaajnu, ali
pametnu. Prouavajui njegovo usko, pametno tamno lice mislila je, kako sam uopte mogla da zamislim da
si mlai od mene? Ali ak je i to tano, detinjast si; jo si mlai brat, oboava dva starija brata i tvog majora
Pardija i generala Romela, dahe i preznojava se da se otme i doepa se Tomija. Britanski vojnik; prim.
prev. Da li su oni stvarno zadavili tvoju brau omama od ice? uli smo to, te prie o zverstvima i videli
fotografije koje su se objavljivale posle rata... Strese se. Ali britanski komandosi su ve odavno izvedeni na
sud i kanjeni.
Radio je prestao da svira; izgleda da su na programu bile vesti, kranje na kratkim talasima iz
Evrope. Glas se utia i izmea s neim. Dugaka pauza, uopte nita. Samo tiina. Zatim se zau denverski
najavljiva, vrlo jasno, sasvim blizu. Ona se pokrenu da okrene dugme, ali joj Do zaustavi ruku.
"...vest o smrti kancelara Bormana okirala je i zapanjila Nemaku koja je jo koliko jue
uveravana..."
Ona i Do skoie na noge.
"...sve stanice Rajha obustavile su predvieni program i sluaoci su uli sveane tonove hora S. S.
Divizije Das Rajh u Partajskoj himni Horst Vesel Lid. Kasnije, u Drezdenu, gde su vrilac dunosti
Sekretara Partaj i efovi ziherhajtsdinsta, nacionalne policije unutranje bezbednosti koja je zamenila
Gestapo posle..."
Do pojaa ton.
"...reorganizacije vlade na podsticaj pokojnog Rajhsfirera Himlera, Albert per i drugi, objavljena je
dvonedeljna narodna alost, i ve su zatvorene mnoge trgovine i ustanove, kako se javlja. Do sada jo nita
nije reeno o oekivanom sazivanju Rajhstaga, zvaninog parlamenta Treeg Rajha; ije je odobrenje
potrebno..."
34

"Bie Hajdrih", ree Do.

"Ja bih elela da bude onaj krupni plavi, onaj irah", ree ona. "Isuse, najzad je umro. ta misli, ima
li irah ansu?"
"Ne", kratko ree Do.
"Moda e sada da doe do graanskog rata", ree ona. "Ali ti tipovi su ve tako stari. Gering i
Gebels - svi ti stari partijci."
Radio je govorio: "...stigao u svoju rezidenciju u Alpima blizu Brenera..."
Do ree: "Bie onaj Debeli Herman."
"...rekao je samo da je bolno pogoen ne samo zbog gubitka vojnika i patriote i odanog voe Partaj,
ve, kao to je i do sada mnogo puta govorio, i linog prijatelja, koga je, setimo se, podravao u sporu oko
interregnuma ubrzo posle rata kada je jedno vreme izgledalo da elementi neprijateljski raspoloeni prema
usponu her Bormana ka vrhovnoj vlasti..."
Julijana iskljui radio.
"Samo trtljaju", ree. "Zato upotrebljavaju takve rei? O tim stranim ubicama se govori kao da su
kao i mi ostali."
"Oni jesu kao i mi", ree Do. Ponovo sede i nastavi sa jelom. "Nema nieg to su oni uinili to mi
ne bismo uinili da smo bili na njihovom mestu. Oni su spasli svet od komunizma. Da nije bilo Nemake,
sada bismo iveli pod Crvenom vlau. Bilo bi nam gore."
"Samo pria," ree Julijana. "Kao i radio. Lupeta."
"Ja sam iveo pod nacistima", ree Do. "Znam kako je to. Je li to samo pria, iveti dvanaest,
trinaest godina - jo due - gotovo petnaest godina? Imam radnu knjiicu O. T; radio sam za Organizaciju
Tot od 1947., u Severnoj Africi i u S. A. D. Sluaj . . ." Ukopa prst u nju. "Imam italijanski talenat za
zemljane radove; O. T. me je visoko cenila. Nisam nabacivao asfalt i meao beton za autoputeve; pomagao
sam u projektovanju. Inenjer. Jednog dana naie Doktor Tot da vidi ta radi naa radna grupa. Kae mi:
'Imate dobre ruke.' To je veliki trenutak, Julijana. Dostojanstvo rada; ne govore oni samo prazne rei. Pre
njih, nacista, svi su sa potcenjivanjem gledali na manuelne poslove; i ja sam. Aristokratski. To je okonao
Radni front. Po prvi put sam video svoje sopstvene ruke." Govorio je toliko brzo, da mu se sve vie
primeivao akcenat; imala je muke da ga razume. "Svi smo stanovali tamo u umi, u Gornjoj dravi Njujork,
kao braa. Pevali smo pesme. Marirali na rad. Duh rata, samo obnove a ne ruenja. To su bili najlepi dani,
obnova posle rata - fini, isti, dugi redovi javnih zgrada, blok za blokom, itav novi grad, Njujork i Baltimor.
Sada naravno toga rada vie nema. Sada drmaju Veliki karteli kao to su Nju Dersi Krup und Sohnen.
'...Krupp i Sinovi'; prim. prev. Ali to nisu Nacisti; to su samo stari evropski monici. Gori, uje li? Nacisti
kao to su Romel i Tot milion su puta bolji ljudi nego industrijalci kao Krup i bankari, svi oni Prusi; trebalo
je da ih pogue plinom. Svu tu gospodu u vestama."
Ali, mislila je Julijana, ta gospoda u vestima su na vlasti doveka. A tvoji idoli Romel i doktor Tot;
oni su samo nastupili posle rata da raiste kr, izgrade autobanove, pokrenu industriju. Oni su ak dozvolili
i Jevrejima da ive, sreno iznenaenje - amnestija, tako da bi Jevreji mogli da sarauju. Do etrdeset
devete, u svakom sluaju... a onda gud baj Tote i Romele, na penzijske jasle.
Zar ne znam? mislila je Julijana. Zar nisam to sve ula od Frenka? Ne moe ti meni nita vie da
kae o ivotu pod Nacistima; moj mu je bio - jeste - Jevrejin. Znam da je doktor Tot bio najskromniji,
najneniji ovek koji je ikada postojao; znam da je on samo eleo da obezbedi posao poten, dostojan posao
- za milione tunookih, oajnih Amerikanaca i Amerikanki koji su prebirali po ruevinama posle rata. Znam
da je eleo zdravstvene programe i odmaralita i odgovarajue stambene uslove za sve, bez obzira na rasu;
on je bio graditelj, a ne mislilac... i u veini sluajeva je uspevao da stvori ono to je eleo - zaista je
dobijao. Ali...
Jedna vana misao, pritajena negde u glavi, sada odluno izbi. "Do. Ta knjiga Skakavac, zar nije
zabranjena na Istonoj obali?"
On klimnu glavom.
"Pa kako onda moe da je ita?" Neto ju je tu uznemiravalo. "Zar vie ne streljaju ljude zbog
itanja..."
"Zavisi od rasne grupe. Od dobre stare trake oko ruke."
Tako je bilo. Slovenima, Poljacima, Portorikancima najvie se ograniavalo ta mogu da itaju, ine,
sluaju. Za Anglosaksonce je bilo mnogo bolje; za njihovu decu postojalo je javno obrazovanje, i mogli su
35

da idu u biblioteke i muzeje i na koncerte. Ali ak i tako... Skakavac nije bio samo klasifikovan; bio je
zabranjen, i to svima.
Do ree: "itao sam ga u klozetu. Sakrivao ga u jastuk. U stvari, itao sam ga zato to je
zabranjen."
"Veoma si hrabar", ree ona.
On odvrati sa sumnjom: "Kae to sarkastino?"
"Ne."
On se malo opusti. "Lako je vama ovde; vi ivite bezbednim ivotom bez svrhe, nita nemate da
radite, ni za ta da se sekirate. Van toka dogaaja, preostali iz prolosti; je li tako?" Oima joj se podsmevao.
"Ubija se", ree ona, "cinizmom. Tvoji idoli su ti oduzeti jedan po jedan i sada nema emu da
pokloni ljubav."
Prui mu viljuku; on je prihvati. Jedi, mislila je. Ili digni ruke ak od biolokih procesa.
Jedui, Do klimnu glavom prema knjizi i ree: "Taj Abendsen ivi negde ovde, kako pie na
koricama. U ejenu. Dobija pogled na svet sa tako bezbednog mesta, ta misli? Proitaj ta kau; proitaj
glasno."
Ona uze knjigu i proita zadnji deo omota. "On je bivi vojnik. U drugom svetskom ratu bio je u
Mornarikom korpusu S. A. D., ranjen je u Engleskoj, iz nacistikog tenka Tigar. Narednik. Kae se da ima
praktino tvravu u kojoj pie, sa pukama unaokolo." Sputajui knjigu, onda dodade. "Ovde ne piu, ali ja
sam ula kako neko ree da je gotovo neka vrsta paranoika; da je kua ograena bodljikavom icom pod
naponom, i da se nalazi u planini. Da je teko doi do nje."
"Moda je on u pravu", ree Do, "to tako ivi poto je napisao tu knjigu. Nemake velike zverke
skau do plafona kada je itaju."
"On je tako iveo i ranije; knjigu je tamo napisao. Kua mu se zove..." Baci pogled na omot knjige.
"Visoki dvorac. Tako joj tepa."
"Onda ga nee uhvatiti", ree Do brzo vaui. "Pazi on. Pametan je."
Ona ree: "Verujem da je vrlo hrabar kad je napisao tu knjigu. Da je Osovina izgubila rat, mi bismo
mogli da priamo i piemo sve to god hoemo, kao to smo i inili; bili bismo jedna zemlja i imali bismo
pravian zakonski sistem, isti za sve nas."
Na njeno iznenaenje, on na to klimnu glavom sa razumevanjem.
"Ne razumem te", ree ona. "U ta ti veruje? ta eli? Brani te monstrume, te nakaze koje su klale
Jevreje, a onda..." U oajanju, uhvati ga za ui; on iznenaeno zamiri od bola, dok se ona dizala na noge
povlaei ga za sobom.
Stajali su licem jedno prema drugom, itei, nijedno u stanju da progovori.
"Pusti me da zavrim ovaj obed to si mi spremila", ree najzad Do.
"Zar nee da kae? Nee da mi kae? Zna ti sam ta je to; razume i samo jede i dalje,
pretvara se kao da pojma nema ta ja to govorim." Pusti mu ui; bile su toliko stisnute, da su sada bile
jarko crvene.
"Prazna pria", ree Do. "Nema veze. Kao i radio, ono i to si rekla za njega. Zna stari
crnokouljaki naziv za ljude koji raspredaju filozofiju? Eierkopf. otka od jajeta. Zato to se te prazne
tintare tako lako razbijaju... u ulinim tuama."
"Ako tako misli o meni", ree Julijana, "zato ne ide dalje? Zbog ega ostaje ovde?"
Ohladi se od njegove zagonetne grimase.
Bolje da mu nisam dozvolila da poe sa mnom, pomisli. A sada je i suvie kasno; znam da ne mogu
da ga se otarasim - i suvie je jak.
Neto strano se dogaa, mislila je. Izvire iz njega. A ja to izgleda pomaem.
"U emu je stvar?" On isprui ruku, pogladi je ispod brade, pomilova po vratu, zavue prste ispod
koulje i neno joj stite ramena. "Raspoloenje. Va problem - analizirau vas besplatno."
"Nazvae te Jevrejin analitiar." Ona se slabo osmehnu. "Hoe da zavri u krematorijumu?"
"Ti se plai mukaraca. Je li tano?"
"Ne znam."
"To se moglo videti noas. Samo zato to sam ja..." Onda prekide reenicu. "Zato to sam se posebno
starao da primetim tvoje udnje."
"Zato to si iao u krevet sa toliko mnogo ena," ree Julijana, "to si krenuo da kae."
36

"Ali znam da sam u pravu. Sluaj; nikada te neu povrediti, Julijana. Tako mi pokojne majke - dajem
ti re. Biu posebno paljiv, i ako eli da od mog iskustva pravi pitanje - dopustiu ti to. Prestae da se
ivcira; sa mnom moe da se opusti i popravi, i to za kratko vreme. Ti jednostavno nisi imala sree."
Ona klimnu glavom i malo se razvedri. Ali je i dalje oseala hladnou i tugu, i ipak joj nije bilo
sasvim jasno zbog ega.
Gospodin Nobusake Tagomi zapoinjao je dan trenutkom samoe. Sedeo je u svojoj kancelariji u
zgradi Nipon Tajmsa i razmiljao.
Jo pre nego to je poao od kue u kancelariju, primio je Itoov izvetaj o gospodinu Bejnsu. Mladi
student uopte nije sumnjao; gospodin Bejns nije vedanin. Gospodin Bejns je sasvim izvesno nemaki
dravljanin.
Ali Itoova sposobnost da barata germanskim jezicima nikada nije impresionirala ni Trgovinsku
misiju niti Tokoku, japansku tajnu policiju. Budala valjda nije ieprkala nita o emu bi mogla da govori,
pomisli gospodin Tagomi za svoj gro. Nespretan entuzijazam, kombinovan sa romantinim uenjima.
Otkriva, uvek sumnja.
U svakom sluaju, konferencija sa gospodinom Bejnsom i postarijom osobom sa Houm Ajlends e
uskoro poeti, prema zakazanom vremenu, koje god nacionalnosti bio gospodin Bejns. A gospodinu
Tagomiju se ovek dopao. To je, zakljui on, osnovni talenat koji se moe zamisliti kod oveka na visokom
poloaju - kao to je i on sam. Da prepozna dobrog oveka kada ga sretne. Intuicija za ljude. Skratiti sve
ceremonije i spoljnu formu. Prodreti do srca.
Srce, zatoeno u dve Jin linije crne strasti. Zadavljeno, ponekad, a ipak, ak i tada, svetlost Janga,
treperenje u centru. Dopada mi se, ree gospodin Tagomi za sebe. Bio Nemac ili veanin. Nadam se da mu
je zarakain odagnao glavobolju. Moram se setiti da ga to zapitam kao prvo. Interfon na stolu zazvoni.
"Ne", ree on ustro u interfon. "Bez diskusije. Ovo je trenutak za Unutranju istinu. Poniranje u
sebe."
Iz siunog mikrofona zau se glas gospodina Remzija: "Gospodine, ba je stigla vest iz Pres servisa.
Kancelar Rajha je umro. Martin Borman." Remzijev glas zamue. Tiina.
Gospodin Tagomi stade da misli, otkai sve poslove danas. Die se od stola i poe brzo da koraa
gore dole stiskajui ruke. Da vidim. Odmah poslati zvaninu notu konzulu Rajha. To je manji posao; moe i
potinjeni da ga obavi. Duboko aljenje, itd. Ceo Japan se pridruuje nemakom narodu u ovom tunom
asu. Zatim? Prijem je od vitalnog znaaja. Moram biti u mogunosti da istog trenutka primam informacije
od Tokija.
Pritisnuvi dugme interfona, ree: "Gospodine Remzi, obezbedite vezu sa Tokijom. Recite
devojkama na centrali; budite budni. Ne smemo propustiti saoptenja."
"Da, gospodine", odgovori gospodin Remzi.
"Ja u od sada biti u svojoj kancelariji. Obustavite sve rutinske poslove. Odbijte svakog posetioca
koji dolazi uobiajenim poslom."
"Gospodine?"
"Moram imati slobodne ruke u sluaju da je potrebna iznenadna akcija."
"Da, gospodine."
Pola asa kasnije, u devet, doe poruka od najvieg funkcionera Imperijalne vlade na Zapadnoj obali,
japanskog ambasadora u Pacifikim dravama Amerike, uvaenog Barona L. B. Kelemakula. Forin Ofis je
sazvao vanrednu sednicu u zgradi Ambasade na Sater Stritu, i svaka Trgovinska misija treba da poalje
linost na visokom poloaju da prisustvuje sednici. U ovom sluaju, mislilo se na gospodin Tagomija lino.
Nije bilo vremena za presvlaenje. Gospodin Tagomi pohita ka ekspresnom liftu, sie u prizemlje, i
trenutak kasnije bio je ve na putu limuzinom Misije, crnim kadilakom model 1940. koji je vozio iskusan
uniformisani ofer Kinez.
Kod zgrade ambasade vide kola drugih dostojanstvenika parkirana unaokolo, sve u svemu oko
desetak. Videlo se kako se visoke glaveine, od kojih je neke poznavao dok su mu neki bili nepoznati, penju
irokim stepenitem ambasade i ispunjavaju njenu unutranjost. ofer gospodina Tagomija otvori i pridra
vrata, i on brzo izae stiskajui tanu; bila je prazna, jer nije imao da nosi nikakve hartije - ali bilo je bitno
da ne izgleda samo kao obian gledalac. Koraao je uza stepenice na takav nain kao da u zbivanjima igra
ulogu od ivotnog znaaja, iako mu u stvari nije bilo reeno o emu e se na sastanku razgovarati.
37

Linosti su se okupljale u grupice; predvorje je amorilo od razgovora. Gospodin Tagomi se pridrui

nekolikim pojedincima koje je poznavao, klimajui glavom i poprimajui - zajedno sa njima - svean izgled.
Ubrzo se pojavi slubenik ambasade i uputi ih u veliku salu. Stolice ve postavljene, na sklapanje.
Ulazili su jedan za drugim, sedali utei, izuzev nakaljavanja i ukanja. Razgovor prestade.
Jedan gospodin sa svenjem papira u rukama uputi se u prednji deo sale, ka malo izdignutom stolu.
Prugaste pantalone: predstavnik Forin Ofisa.
Nastade mala konfuzija. Druge linosti poee tiho da razgovaraju; glave su se naginjale jedna prema
drugoj. "Gospodo", ree ovek iz Forin Ofisa glasnim, zapovednikim glasom. Sada se sve oi upravie ka
njemu. "Kao to znate, sada je potvreno da je rajhskancelar umro. Imamo zvanino saoptenje iz Berlina.
Ovaj sastanak, koji nee dugo trajati - moi ete uskoro da se vratite u svoje kancelarije - sazvan je da bismo
vas obavestili o naoj proceni nekoliko suparnikih frakcija u nemakom politikom ivotu od kojih se sada
moe oekivati da istupe i zaponu borbu u kojoj nijedan zahvat nije zabranjen, za mesto koje je upranjeno
smru her Bormana.
Ukratko, evo tih poznatih linosti. Najistaknutiji, Herman Gering. Sasluajte poznate pojedinosti,
molim: debeljko, tako nazvan zbog svoje figure, najpre odvaan vazduhoplovni as u prvom svetskom ratu,
osnovao Gestapo i imao veoma moan poloaj u pruskoj vladi. Jedan od najnemilosrdnijih prvih nacista, ali
su kasniji epikurejski ekscesi doveli do zavaravajue slike o njegovoj prijatnoj vinopijskoj naravi, to vam
naa vlada trai da odbijete. Taj ovek, iako se za njega kae da je nezdrav, eventualno ak i morbidan u
pogledu apetita, vie lii na samozadovoljavajue cezare iz starog Rima, ija je mo vremenom rasla umesto
da opada. Bletava slika te linosti u togi sa lavovima mezimcima, sa ogromnim zamkom punim trofeja i
umetnikih predmeta nesumnjivo je tana. Za vreme rata su teretni vozovi vukli pokradene dragocenosti na
njegova privatna imanja. Naa ocena: taj ovek udi za ogromnom vlau, i sposoban je da je dobije.
Najsamozadovoljniji od svih nacista, i predstavlja izrazitu suprotnost pokojnom H. Himleru, koji je iveo u
oskudici sa malom platom. Her Gering je predstavnik pljakakog mentaliteta, koristi vlast kao sredstvo
sticanja linog bogatstva. Primitivan mentalitet, ak i prost, ali prilino inteligentan ovek, moda
najinteligentniji od svih nacistikih efova. Cilj njegovih akcija: slavljenje svoje linosti na nain starih
imperatora.
Sledei, her J. Gebels. U mladosti preleao poliomielitis. Poreklom katolik. Briljantan govornik,
pisac, elastian i fanatian duh, duhovit, uglaen, svetski ovek. Veoma aktivan kod ena. Elegantan.
Obrazovan. Veoma sposoban. Mnogo radi; gotovo bezuman nagon za upravljanjem. Kau da se nikada ne
odmara. Veoma potovana linost. Moe da bude armantan, ali kau da se odlikuje jarou kojoj nema
premca meu ostalim nacistima. Ideoloka orijentacija navodi na srednjovekovni jezuitizam pootren
postromantinim germanskim nihilizmom. Smatraju ga jedinim autentinim intelektualcem u Partaju. U
mladosti je imao ambicije da postane dramski pisac. Mali broj prijatelja. Potinjeni ga ne vole, ali je ipak
sjajan proizvod mnogih najboljih elemenata u evropskoj kulturi. U korenu njegove ambicije nije postizanje
zadovoljstva samim sobom, ve vlast isto radi njenog korienja. Organizacioni stav u smislu klasine
Pruske drave.
Her R. Hajdrih."
Funkcioner Forin Ofisa zastade, podie oi i pogleda po svima unaokolo. Onda nastavi.
"Mnogo mlaa linost od gore spomenutih, pomagao je prvobitnu Revoluciju 1932. godine.
Karijerista u elitnim S.S. Potinjeni H. Himlera, moda je odigrao neku ulogu u Himlerovoj jo ne u
potpunosti objanjenoj smrti 1948. godine. Zvanino je eliminisao ostale takmiare u politikom aparatu kao
to su A. Ajhman, V. elenberg, i dr. Za ovog oveka kau da ga se boje mnogi ljudi iz Partaja. Zaduen za
kontrolu nad elementima Vermahta po obustavljanju neprijateljstava u uvenom sukobu izmeu policije i
vojske koji je doveo do reorganizacije vladinog aparata, iz ega je N. S. D. A. P. izala kao pobednik. Sve
vreme podravao M. Bormana. Proizvod elitne obuke, ali ipak pre takozvanog S. S. Sistema zamka. Kau da
je bez afektivnog mentaliteta u klasinom smislu. Zagonetan u pogledu nagona. Moda se moe rei da ima
koncepciju drutva koja ljudsku borbu shvata kao niz igara: neobina kvazi-nauna izdvojenost koja se
nalazi i u izvesnim tehnolokim krugovima. Nije partner u ideolokim raspravama. Rezime: moe se nazvati
najmodernijim po mentalitetu; post-prosvetiteljski tip, raiava sa takozvanim potrebnim iluzijama kao to
je vera u Boga, itd. Naunici iz oblasti drutvenih nauka u Tokiju ne mogu izmeriti znaenje tog takozvanog
realnog mentaliteta, zbog toga ovog oveka moramo smatrati enigmom. Meutim, treba zapaziti slinost sa
propadanjem afektivnosti u patolokoj izofreniji."
Gospodin Tagomiju se smui dok je sluao.
38

"Baldur von irah. Bivi rukovodilac Hitlerove omladine. Smatraju ga idealistom. Privlane pojave,
ali smatra se da nije veoma iskusan niti sposoban. Iskreno veruje u ciljeve Partaja. Bio je zaduen za
isuivanje Mediterana i reklamaciju ogromnih povrina obradive zemlje. Takoe je ublaavao opaku
politiku rasnog istrebljenja u slovenskim zemljama poetkom pedesetih godina. Zaloio se direktno kod
nemakog naroda da se ostatku slovenskih naroda dozvoli egzistencija u zatvorenim regionima nalik na
rezervate u oblasti Hartlenda. Zalagao se za ukidanje izvesnih formi ubijanja iz milosrda i medicinskog
eksperimentisanja, ali u tome nije uspeo.
Doktor Sais-Inkvart. Bivi austrijski nacista, sada zaduen za kolonijalna podruja Rajha, odgovoran
za kolonijalnu politiku. Moda najomraeniji ovek na teritoriji Rajha. Pria se da je podsticao na veinu
ako ne i sve represivne mere prema pokorenim narodima. Saraivao sa Rozenbergom na ideolokim
pobedama najalarmantnijeg grandioznog tipa, kao to je pokuaj sterilizacije celokupnog ruskog
stanovnitva preostalog po okonanju ratovanja. O ovome nema pouzdanih injenica, ali se smatra da je
jedan od nekoliko odgovornih za odluku da se Afriki kontinent potpuno uniti plamenom, to je stvorilo
uslove genocida za crnako stanovnitvo. Verovatno po temperamentu najblii prvobitnom Fireru, A.
Hitleru."
Predstavnik Forin Ofisa prestade sa svojim suvim, sporim recitovanjem.
Gospodin Tagomi pomisli, ja u da pobesnim.
Moram da izaem odavde; dobio sam napad. Telo mi izbacuje stvari iz sebe izbljuvava ih - umirem.
S mukom se podie na noge, jurnu prolazom kroz sredinu pored drugih stolica i ljudi. Jedva je video. Da
stignem do klozeta. Trao je prolazom.
Nekoliko glava se okrenu. Videli su ga. Ponienje. Pripala mu muka na vanom sastanku. Izgubio se.
Protra dalje, kroz otvorena vrata koja je pridravao slubenik ambasade.
Panika odjednom prestade. Pogled mu vie nije bio zamagljen; opet je video predmete oko sebe.
vrst pod, zidove.
Napad vrtoglavice. Poremeaj srednjeg uha, bez sumnje.
Mislio je, diencefalon, staro drevno modano stablo, poinje da gnjavi.
Neki trenutni organski slom.
Misli sa samopouzdanjem. Seti se reda u svetu. emu prii? Religiji? Pomisli: a sada gavotu izvesti
umirujue. Sjajno oboje, sjajno oboje, lepo ste je uhvatili. Tano tako treba. Mala forma prepoznatljivog
sveta, Gondolijeri gospodin and S. Gilbert i Sullivan, engleski kompozitori; prim. prev. Zatvori oi, zamisli
trupu D'Uali Kart onako kako ih je video na turneji posle rata. Ogranieni, ogranieni svet...
Jedan slubenik ambasade, tu uz njega: "Gospodine, mogu li da vam pomognem?"
Gospodin Tagomi se pokloni. "Sada mi je dobro."
ovekovo lice spokojno, puno obzira. Bez podsmeha. Oni mu se svi smeju, verovatno? gospodin
Tagomi je mislio. Dole ispod?
Postoji zlo! Ono je stvarno, tvrdo kao cement.
Ne mogu da verujem u to. Ne mogu to da podnesem. Zlo nije gledite. Lutao je predvorjem, uo
saobraaj na Sater Stritu, predstavnika Forin Ofisa kako govori skupu. Cela naa religija je pogrena. ta da
uinim? pitao se. Ovde do ulaznih vrata ambasade; jedan slubenik ih otvori, i gospodin Tagomi sie niz
stepenice do staze. Parkirana kola. Njegova. oferi stoje.
To se sastoji u nama. U svetu. Izliveno na nas, prolazi nam skroz u tela, u duhove, srca, i u sam pod.
Zato?
Mi smo slepe krtice. Provlaimo se kroz zemlju, pipkamo gubicama. Nita ne znamo. To sam
primetio... Sada ne znam kamo u. Jedino da vritim od straha. Da pobegnem. alosno.
Smejte mi se, pomisli videvii ofere kako ga posmatraju dok prilazi kolima. Zaboravio sam torbu.
Ostavio je tamo, pored stolice. Sve oi su bile uprte u njega kada klimnu svom oferu. Vrata mu se
pridravaju; on se uvue u kola. Odvedi me u bolnicu, mislio je. Ne, vozi me nazad u kancelariju. "Nipon
Tajms", glasno ree. "Vozi polako." Posmatrao je grad, automobile, trgovine, visoke zgrade, veoma
moderne. Ljude. Sav taj svet koji ide svojim poslovima.
Kada je stigao u kancelariju dade nalog gospodinu Remziji da zove jednu drugu Trgovinsku misiju,
Misiju za obojene rude i da zamoli da mu se njihov predstavnik na sastanku u Forin Ofisu javi kada se vrati.
Malo pre podneva, ovek se javi.
"Verovatno ste primetili moju muku na sastanku," ree gospodin Tagomi u telefon. "Bilo je bez
sumnje uoljivo za sve, naroito kada sam onako odjurio."
39

"Nita nisam video," ree ovek iz Obojenih ruda. "Ali posle sastanka vas nisam video pa sam
mislio, ta bi sa vama."
"Taktini ste," tuno ree gospodin Tagomi.
"Nisam uopte. Siguran sam da su svi bili i suvie zaokupljeni predavanjem Forin Ofisa da bi
obraali panju na ma ta drugo. A to se tie onog to se deavalo posle vaeg odlaska - jeste li ostali do
kraja spiska aspiranata u borbi za vlast? To je bilo prvo."
"uo sam do onog dela o Doktoru Sais-Inkvartu."
"Posle toga, govornik je nairoko razvezao o ekonomskoj situaciji tamo. Houm Ajlends smatra, da
plan Nemake da stanovnitvo Evrope i Severne Azije svede na status robova - plus ubijanje svih
intelektualaca, buroaskih elemenata, patriotske omladine i koga sve ne - predstavlja ekonomsku katastrofu.
Spasla su ih samo fantastina tehnoloka dostignua nemake nauke i industrije. udesna oruja, tako rei."
"Da," ree gospodin Tagomi. Sedei za stolom, drei jednom rukom telefon, nasu sebi olju vrelog
aja. "Kao to su uinila i njihova udesna oruja Fau-jedan i Fau-dva i mlazni lovci za vreme rata."
"To je hokus-pokus biznis," ree ovek iz Obojenih ruda. "Uglavnom, primena atomske energije
zadrala je stvari u jednom komadu. I to njihovo cirkuzantsko putovanje raketom na Mars i Veneru. Istakao
je da i pored sveg njihovog uzbudljivog znaaja, takva putovanja nisu donela nikakve ekonomske koristi."
"Ali su dramatina," ree gospodin Tagomi.
"Njegova prognoza je mrana. On smatra da veina nacista na visokim poloajima odbija da se suoi
sa injenicama vis-a-vis njihovog tekog ekonomskog stanja. Time oni ubrzavaju tendenciju ka veim
avanturama tour de force, Podvig izvanredne snage ili vetine; prim. prev. manjoj predvidljivosti,
smanjivanju stabilnosti uopte. Ciklus manijakog entuzijazma, zatim straha, pa oajnikih odluka Partaj pa, objasnio je da sve to ima za tendenciju da na vrh dovede najneodgovornije i najbrzopletije aspirante."
gospodin Tagomi klimnu glavom.
"Zato moramo pretpostaviti da e doi do najgoreg, a ne najboljeg izbora. U ovom sukobu e
trezveni i odgovorni elementi pretrpeti poraz."
"Za koga je rekao da je najgori?" zapita gospodin Tagomi.
"R. Hajdrih. Doktor Sais-Inkvart. H. Gering. Prema miljenju Imperijalne vlade."
"A najbolji?"
"Eventualno B. von irah i doktor Gebels. Ali tu je bio manje eksplicitan."
"Je li bilo jo neto?"
"Rekao nam je da u ovom trenutku moramo vie nego ikada verovati u Imperatora i Kabinet. Da na
Dvor moemo gledati sa poverenjem."
"Je li bio minut utanja?"
"Da."
Gospodin Tagomi se zahvali oveku iz Obojenih ruda i spusti slualicu.
Dok je sedeo i pio aj, zazvoni interfon. Zau se glas Gospoice Efreikian: "Gospodine, eleli ste da
uputite poruku nemakom konzulu." utanje. "Jeste li eleli sada da mi je izdiktirate?"
Tako je, shvati gospodin Tagomi. Bio sam zaboravio. "Dodite u kancelariju," ree.
Ona uskoro ue, osmehujui mu se sa nadom. "Je li vam bolje, gospodine?"
"Da. Pomogla mi je injekcija." Razmiljao je. "Podsetite me. Kako se zove nemaki konzul?"
"Znam, gospodine. Freiher Hugo Rajs."
"Mein Her," zapoe gospodin Tagomi. "Stigla nam je potresna vest da je va vo, her Martin
Borman, preminuo. Oi mi se pune suzama dok piem ove rei. Kada se setim odvanih dela koja je izvrio
her Borman obezbeujui spas nemakog naroda od neprijatelja i u zemlji i u instranstvu, kao i impresivnih
strogih mera zavedenih prema zabuantima i izdajnicima koji bi izdali viziju kosmosa celog oveanstva, u
koji su sada plavokose i plavooke nordijske rase pohrlile posle eona u svojoj..." Zastade. Nije mogao da
zavri ni na koji nain. Gospoica Efreikian zaustavi svoj magnetofon, oekujui.
"Ovo su velika vremena," ree on.
"Da li da i to snimim, gospodine? Je li to poruka?" U nedoumici, ponovo pokrenu aparat.
"Obraao sam se vama." ree gospodin Tagomi.
Ona se osmehnu.
"Vratite traku da vidim ta sam rekao," ree gospodin Tagomi.

40

Prenosnik trake se zavrte. Onda je uo svoj glas, siuan i metalnog tona, iz zvunika. "...Izvrio her
Borman obezbeujui spas..." Sluao je cilikanje slino glasu insekta, kako se odvija bez veze i bez reda.
Lepetanje i izgrebavanje iz korteksa, pomisli.
"Imam zakljuak," ree kada prenosnik prestade da se okree. "Reenosti da se uzdignu i prinesu
sebe na rtvu, i time dobiju mesto u istoriji sa koga ih nijedan oblik ivota ne moe istisnuti, ma ta se
dogodilo." Zastade. "Svi smo mi insekti", ree gospoici Efreikian. "Batrgamo se prema neemu stranom
ili boanstvenom. Zar se ne slaete?" Pokloni se. Gospoica Efreikian, sedei sa svojim magnetofonom,
lako mu se nakloni za uzvrat.
"Poaljite to," ree joj. "Potpiite; i tako dalje. Obradite reenice, ako elite, tako da neto znae."
Dok je polazila iz kancelarije, on dodade: "ili tako da ne znae nita. Koje god hoete."
Ona ga radoznalo pogleda dok je otvarala vrata kancelarije.
Poto je otila, on poe da radi na dnevnim rutinskim poslovima. Ali gospodin Remzi je gotovo
smesta bio na interfonu. "Gospodine, trai vas gospodin Bejns."
Dobro, pomisli gospodin Tagomi. Sada moemo da zaponemo vaan razgovor. "Dajte mi ga", ree
uzimajui slualicu.
"Gospodine Tagomi", dopre glas gospodina Bejnsa.
"Dobar dan. Zbog vesti o smrti Kancelara Bormana morao sam neoekivano da izaem iz kancelarije
danas pre podne. Meutim..."
"Da li je gospodin Jatabe stupio u kontakt sa vama?"
"Jo ne", ree gospodin Tagomi.
"Jeste li vaem osoblju rekli da paze kada on doe?" ree gospodin Bejns. U glasu mu se oseala
uznemirenost.
"Da," ree gospodin Tagomi. "Uvee ga im doe." Podseti se da to treba da kae gospodin
Remziju do sada jo do toga nije stigao. Znai, neemo zapoeti razgovore sve dok se stari gospodin ne
pojavi glavom i bradom? Oseti oajanje. "Gospodine," poe. "Meni je stalo da ponemo. Hoete li nam
prikazati vae injekcione kalupe? Mada smo danas pometeni."
"Dolo je do promene", ree gospodin Bejns. "ekaemo gospodina Jatabea. Jeste li sigurni da nije
stigao? elim da mi date re da ete me obavestiti im vam se javi. Molim vas potrudite se, gospodine
Tagomi." Glas gospodina Bejnsa bio je napet, istrzan.
"Dajem vam re." Sada i on oseti uznemirenost. Bormanova smrt; to je izazvalo promenu. "U
meuvremenu," ree brzo, "bilo bi mi drago da se naem sa vama, moda danas za rukom. Poto jo nisam
ugrabio priliku da ruam." Improvizujui, nastavi, "iako emo ekati da kasnije razgovaramo o detaljima,
moda bismo mogli da razmiljamo o uslovima u svetu uopte, posebno..."
"Ne", ree gospodin Bejns.
Ne? - pomisli gospodin Tagomi. "Gospodine", ree, "danas se ne oseam dobro. Imao sam jedan
alostan incident; nadao sam se da u vam ga poveriti."
"ao mi je", ree gospodin Bejns. "Telefonirau vam kasnije." Telefon kljocnu. Naglo je spustio
slualicu.
Uvredio sam ga, pomisli gospodin Tagomi. Mora da je tano shvatio da sam zakasnio da obavestim
osoblje o starom gospodinu. Ali to je sitnica; pritisnu dugme interfona i ree: "Gospodine Remzi, molim vas
dodite u moju kancelariju." To mogu odmah da ispravim. Tu ima neto vie, zakljui on. Smrt tog Bormana
ga je uzdrmala.
Sitnica - a ipak govori o mom glupavom i nemarnom stavu. Gospodin Tagomi se oseti krivim. Ovaj
dan nije dobar. Trebalo je da pitam proroanstvo za savet, da otkrijem koji je to Trenutak. Odlutao sam
daleko od Taoa; Tao - (kineski) - Put, osnovni princip celokupne prirode; prim. prev. to je oigledno.
Po kojem od ezdeset etiri heksagrama, pitao se, ja radim? Otvori fioku svog radnog stola, izvue I
ing i stavi dva toma knjige na sto. Toliko mnogo treba pitati mudrace. Toliko je pitanja u meni koja jedva
mogu da sroim...
Kada gospodin Remzi ue u kancelariju, on je ve bio dobio heksagram. "Pogledajte, gospodine
Remzi." Pokae mu knjigu. Bio je heksagram etrdeset sedam. Ugnjetavanje - Iscrpljenje.
"Lo znak, sve u svemu", ree gospodin Remzi. "ta ste pitali, gospodine? Ako nije uvredljivo da
pitam."
"Pitao sam za Trenutak", ree gospodin Tagomi. "Trenutak za sve nas. Nema pokretnih redova.
Statiki heksagram." Onda zatvori knjigu.
41

U tri sata tog popodneva, Frenk Frink, koji je sa svojim poslovnim partnerom i dalje ekao na odluku
Vajndama-Metsona o novcu, odlui da se obrati proroanstvu za savet. Kako e stvari ispasti? zapita i baci
novie. Heksagram je bio etrdeset sedam. Dobi jednu pokretnu liniju, Devetku na petom mestu.
Nos i stopala su mu odseeni.
Ugnjetavanje od strane oveka sa purpurnim podvezicama.
Radost dolazi tiho.
oveku pomae da prinosi rtve i daje pomazanja.
Dugo vremena - bar pola asa - prouavao je stih i materijal povezan sa njim trudei se da dokona ta
bi to moglo da znai. Uznemiravao ga je heksagram, a posebno pokretna linija. Najzad preko volje zakljui
da novca nee biti.
"I suvie se oslanja na tu stvar", ree Ed Makarti. U etiri sata, pojavi se kurir iz Korporacije V. M. i
prui Frinku i Makartiju koverat od manile. U kovertu nadoe overen ek na dve hiljade dolara.
"Znai, nisi bio u pravu", ree Makarti.
Frink pomisli: onda proroanstvo mora da se odnosi na neku posledicu ovoga u budunosti. To je
ona nevolja; naknadno, kada se ve dogodilo, moe da pogleda unazad i da tano vidi ta je znailo. Ali
sada...
"Moemo da ponemo sa radionicom", ree Makarti.
"Danas? Odmah sada?" Oseao se umoran.
"Zato da ne? Imamo ispunjene narudbine; samo da ih gurnemo na potu. to pre to bolje. A
materijal koji moemo da dobijemo ovde podii emo sami." Oblaei jaknu, Ed krete ka vratima Frinkove
sobe.
Bili su nagovorili Frinkovog gazdu da im izda suteren zgrade. Sada se koristio kao ostava. Kada
izbace kutije, moi e da postave svoju radnu tezgu, sprovedu instalacije, svetlost, i ponu da montiraju
motore i kaieve. Napravili su skice, specifikacije, spiskove delova. Tako su u stvari ve bili poeli.
Uli smo u biznis, shvati Frank Frink. ak su se sloili i oko imena.
EDFRANK NAKIT PO PORUDBINI
"Najvie to moemo danas da uradimo." ree on, "je da kupimo drvo za tezgu, i moda elektrine
delove. Ali nita za nakit."
Onda odoe na stovarite drvene grae u junom San Francisku. Za jedan sat dobili su drvo.
"ta te mui?" zapita Ed Makarti dok su ulazili u gvodarsku radnju na veliko.
"Novac. Pritiskuje me. Finansirati stvari na takav nain."
"Stari V. M. razume", ree Makarti.
Znam, pomisli Frink. "Zato me to i mui. Stupili smo u njegov svet. Mi smo kao i on. Je li to prijatna
pomisao?"
"Ne gledaj unazad", ree Makarti. "Gledaj unapred. Gledaj na posao."
Gledam ja unapred, mislio je Frink. Pomisli na heksagram. Kakve rtve da prinesem, i kakva to
pomazanja? I kome?
7.
Krajem nedelje Robertu ildanu se javie telefonom Kasure, zgodan mladi japanski par koji je bio u
njegovoj radnji, i pozvae ga u svoj stan na veeru. On je ve ekao da mu se oni opet jave, i bio je
presrean.
Zatvori Amerike umetnike rukotvorine Inc. malo ranije, i uzme pedikab do ekskluzivne etvrti gde
su stanovali Kasure. Poznavao je taj kraj, iako tu nisu iveli belci. Dok ga je pedikab vozio vijugavim
ulicama sa travnjacima i vrbama, ildan je posmatrao moderne stambene zgrade i divio se eleganciji
projekata. Balkoni od kovanog gvoa, stubovi koji su hrlili uvis a ipak bili moderni, pastelne boje,
korienje raznovrsnih tekstura... sve je to inilo umetniko delo. Seao se vremena kada je tu bio sam ut iz
rata.
42

Mala japanska deca koja su se napolju igrala posmatrala su ga bez komentara, pa se onda vraala
svom fudbalu ili bezbolu; ali, pomisli on, ne i odrasli; dobro obueni mladi Japanci, koji su parkirali svoja
kola ulazei u stambene zgrade, primeivali su ga sa veim interesovanjem. Da li ovde stanuje? moda su se
pitali. Mladi japanski biznismeni koji se vraaju kui iz svojih kancelarija... ovde su stanovali ak i efovi
Trgovinskih misija. Zapazi parkirane Kadilake. Kako ga je pedikab dovozio blie cilju njegovog puta,
postajao je sve nervozniji.
Ubrzo zatim, penjui se stepenicama u stan Kasurinih, mislio je; evo me, i to nisam pozvan u
poslovnom kontekstu, ve kao gost na veeru. Naravno da se posebno potrudio oko odee; bar je mogao da
se pouzda u svoj izgled. Moj izgled, pomisli. Da, to je. Kako izgledam? Ne mogu nikoga zavarati; ne
spadam ovde. Na ovoj zemlji koju su belci raskrili i gde su izgradili jedan od svojih najlepih gradova, ja
sam autsajder u svojoj sopstvenoj zemlji.
Zastrtim holom doe do ulaznih vrata, zazvoni. Vrata se ubrzo otvorie. Pojavi se mlada gospoa
Kasura, u svilenom kimonu i obiju, irok pojas vezan u stilizovanu manu, koji nose Japanke; prim. prev. sa
dugom crnom kosom koja joj se u blistavoj pletenici sputala niz vrat, smeila se dobrodolicom. Iza nje, u
dnevnoj sobi, stajao je njen mu sa aicom u ruci i klimao glavom.
"Gospodine ildan. Uite."
On ue klanjajui se.
Do krajnosti ukusno. I - tako asketski. Vrlo malo nametaja. Svetiljka, sto, polica sa knjigama,
grafika na zidu. Neverovatni japanski oseaj za wabi. Na engleskom ne postoji ni ta misao. Sposobnost da se
u jednostavnim predmetima nae lepota iznad lepote komplikovanog ili kitnjastog. To ima i veze sa
rasporedom stvari.
"Hoete neto da popijete?" zapita gospodin Kasura. "Sko sa sodom?"
"Gospodine Kasura," zapoe on.
"Pol", ree mladi Japanac. Onda pokae na svoju enu. "Beti. A vi ste?"
"Robert," promrmlja, gospodine ildan.
Sedei na mekom ilimu sa svojim piem u rukama, sluali su koto, japansku harfu sa trinaest struna.
Plou je nedavno izdao japanski H. M. V., i bila je prilino popularna. ildan primeti da su svi delovi
gramofona skriveni, ak i zvunik. Nije mogao da razazna odakle dolazi zvuk.
"Poto nismo znali ta volite da jedete", ree Beti, "ili smo na sigurno. U elektrinoj rerni se pee
govei odrezak. Uz to imamo peeni krompir sa sosom od milerama i luka. Izreka kae: nee pogreiti ako
novom gostu prvi put poslui odrezak."
"Vrlo dobro", ree ildan. "Ba volim odrezak." I tako je bilo. Retko ga je jeo. Velika stovarita sa
Srednjeg zapada vie nisu mnogo slala na Zapadnu obalu. Nije se seao kada je poslednji put jeo dobar
odrezak.
Sada je bio trenutak da da svoj poklon.
Iz depa od kaputa izvadi mali zamotuljak od hartije. Diskretno ga poloi na nizak sto. Oni ga oboje
odmah primetie, te je morao da kae: "Sitnica za vas. Da pokae deli te oputenosti i zadovoljstva koje
oseam to sam ovde."
Njegova ruka odmota hartiju pokazujui im poklon. Komad slonovae koji su pre jednog veka
izrezbarili kitolovci iz Nove Engleske. Siuan ukraen umetniki predmet, rezbarija na kosti. Lice im zasja
poznavanjem rezbarije na kosti koje su stari pomorci izraivali u slobodno vreme. Ni jedna jedina stvar nije
mogla jae da izrazi staru kulturu S. A. D. utanje.
"Hvala" ree Pol. Robert ildan se pokloni.
Onda za trenutak zavlada mir u njegovom srcu. Ovo prinoenje rtve, ovo - kako to I ing ree pomazanje. Time je uinjeno ono to je trebalo da se uim. Poelo je da poputa neto od zabrinutosti i
pritiska koje je oseao u poslednje vreme.
Od Reja Kalvina je primio naknadu za Kolt '44, kao i mnoga pismena uverenja da se to vie nee
ponoviti. A ipak mu nije bilo lake oko srca. Samo je sada, u ovoj situaciji koja sa time nije imala nikakve
veze, za trenutak izgubio oseaj da stvari stalno odlaze ukrivo. Taj wabi oko njega, zraenje skladnosti... to
je to, zakljui on. Srazmera. Ravnotea. Oni su toliko blizu Taou, ovo dvoje mladih Japanaca. Zato sam ja
onda reagovao na njih. Osetio sam Tao preko njih. Video sam ga za jedan tren.
Kako bi to izgledalo, mislio se, zaista poznavati Tao? Tao je ono to najpre pusti svetlost unutra, pa
onda tamu. Upriliuje meusobnu igru dve prvobitne sile, tako da uvek postoji obnavljanje. Zbog toga se
sve to ne istroi. Vasiona se nikada nee ugasiti zato to se ba onda kada izgleda da je tama sve prekrila, da
43

je istinski preovladala, ponovo raa novo seme svetlosti u samim dubinama. To je Put. Kada seme padne,
pada u zemlju, u tle. I tamo dole, ispod, nevieno, oivljava.
"Ordevr", ree Beti. Kleknula je i pruila tanjir sa malim krekerima od sira, i drugim stvarima. On
uze dva sa zahvalnou.
"Meunarodne vesti su ovih dana vrlo aktuelne", ree Pol dok je srkutao pie. "Dok sam veeras
vozio kui sluao sam direktan prenos velikog spektakularnog dravnog pogreba u Minhenu, sa mitingom
od pedeset hiljada ljudi, zastavama, i tako tim. Mnogo su pevali "Ich hatte einen Kamerad." "Imadoh jednog
druga"; prim. prev. Sada je telo izloeno za sve vernice."
"Da, bilo je tuno", ree Robert ildan. "Ta iznenadna vest poetkom nedelje."
"Nipon Tajms kae veeras da pouzdani izvori izjavljuju da je B. fon irak u kunom pritvoru," ree
Beti. "Po nalogu Odeljenja bezbenosti."
"Loe", ree Pol, vrtei glavom.
"Vlasti bez sumnje ele da odre red", ree ildan. "Jer je fon irah poznat po brzopletim i
tvrdoglavim, ak nesazrelim akcijama. Mnogo slinosti sa R. Hesom u prolosti. Setite se ludakog bega u
Englesku."
"I ta jo donosi Nipon Tajms?" zapita Pol svoju enu. "Puno zbrke i intriga. Vojne jedinice se kreu
tamo-amo. Listovi su obustavljeni. Granini prelazi zatvoreni. Zaseda Rajhstag. Svi dre govore."
"To me podsea na fini govor doktora Gebelsa koji sam uo", ree Robert ildan. "Na radiju, pre
oko godinu dana. Mnogo duhovite grdnje. Drao je publiku u aci, kao i obino. Preao je itav spektar
emocija. Nema sumnje; poto je pravi Adolf Hitler otpao, doktor Gebels je prvi nacistiki govornik."
"Tano", sloie se Pol i Beti, klimajui glavama. "Doktor Gebels ima i finu decu i enu," nastavi
ildan. "Linosti veoma visoke klase."
"Tano", opet se sloie Pol i Beti. "Porodian ovek, nasuprot jednom broju drugih velikih mogula
tamo," ree Pol. "Sumnjivih seksualnih sklonosti."
"Ja ne bih pridavao znaaja glasinama", ree ildan. "Mislite na takve kao to je E. Rem? Stara
pria. Ve davno izbrisana."
"Mislim vie na H. Geringa", ree Pol, polako srkuui pie koje je paljivo zagledao. "Prie o
orgijama u stilu rimskih, sa raznim odabranim fantastinim stvarima. Da vas podiu marci kad samo
ujete."
"Lai", ree ildan.
"Pa, ne vredi o tome razgovarati", ree Beti taktino i pogleda ih obojicu.
Popili su pie, i ona ode da ponovo napuni ae.
"U politikim diskusijama uzavri mnogo krvi", ree Pol. "I to svuda. Bitno je sauvati bistru glavu."
"Da", saglasi se ildan. "Spokojstvo i red. Tako da se stvari povrate u uobiajenu stabilnost."
"Period posle smrti uvek je kritian u totalitarnom drutvu," ree Pol. "Nedostatak tradicije uz
institucije srednje klase." Prekide reenicu. "Moda bolje da ostavimo politiku." Nasmei se. "Kao u starim
studentskim danima."
Robert ildan oseti kako mu krv navali u lice i nae se nad svoje novo pie da bi se sakrio od oiju
domaina. Kako je strano poeo. Budalasto i glasno raspravljao o politici; bio je grub u svom neslaganju, i
jedino je domainov spretni takt bio dovoljan da spase vee. Koliko imam da uim, mislio je ildan. Oni su
tako draesni i uglaeni. A ja - beli varvarin. Istina je.
Jedno vreme zadovoljavao se srkutanjem pia, zadravajui na licu vetaki izraz uivanja. Moram
potpuno da ih pratim, ree sebi. Da se uvek slaem.
Ipak, pomisli u panici, pamet mi se pomutila od pia. Pa umor i nervoza. Mogu li ja to? Ionako me
vie nikada nee pozvati; ve je i suvie kasno. Oseti oajanje.
Beti, koja se vratila iz kuhinje, ponovo sede na ilim. to je privlana, opet pomisli Robert ildan.
Vitko telo. Figure su im tako nadmone; ne debele, ne okruglaste. Nisu joj potrebni ni prslue niti pojas.
Moram da sakrijem elju; to po svaku cenu. A ipak je s vremena na vreme kriom bacao poglede na nju.
Divne tamne boje njene koe, kose, i oiju. Mi smo polu-peeni u poreenju sa njima. Pustili nas iz pei pre
nego to smo bili gotovi. Stari domorodaki mit; istina, jeste.
Moram da odvratim misli. Da naem neku drutvenu temu, bilo ta. Pogledom je lutao unaokolo,
traei nekakav predmet. Tiina je teko odstupala, dok je u njemu strujalo od napetosti. Nepodnoljivo. ta
44

da kae, do avola? Neto bezopasno. Pogled mu pade na jednu knjigu na niskom crnom ormaniu od
tikovine.
"Vidim da itate Skakavac pritiska", ree. "ujem o njemu iz mnogih usta, ali zbog pritiska posla ne
mogu da posvetim panju." Podie se i krenu da uzme knjigu, paljivo ispitujui njihove izraze lica;
izgledalo je da potvruju taj gest drutvenosti, i zato nastavi. "Neka misterija? Oprostite mi zbog mog
bezdanog neznanja." Prevrtao je stranice.
"Nije misterija", ree Pol. "Naprotiv, interesantna forma fikcije, moda u anru naune fantastike."
"Ma ne." pobuni se Beti. "Nema tu nikakve nauke. Radnja nije smetena u budunosti. Nauna
fantastika se bavi budunou, posebno budunou u kojoj je nauka napredovala od ovog danas. Knjiga ne
zadovoljava nijednu premisu."
"Ali", ree Pol, "govori o alternativnoj sadanjosti. Ima mnogo takvih poznatih romana naune
fantastike." Onda objasni Robertu: "Oprostite to insistiram na ovome, ali kao to moja ena zna, dugo sam
se bio oduevljavao naunom fantastikom. Poeo sam sa tim hobijem jo u detinjstvu; imao sam samo
dvanaest godina. To je bilo u prvim danima rata."
"Shvatam," ree Robert ildan utivo.
"Da li biste hteli da pozajmite Skakavca?" zapita Pol. "Mi emo ga uskoro proitati, svakako za dan
dva. Poto mi je kancelarija u gradu, nedaleko od vae cenjene radnje, mogao bih sa zadovoljstvom da vam
ga donesem za vreme ruka." Zautao je, pa zatim - moda, pomisli ildan, zahvaljujui znaku od Beti nastavi: "Vi i ja, Roberte, bismo mogli tom prilikom zajedno da ruamo."
"Hvala", ree Robert. To je bilo sve to je mogao da kae. Ruak, u jednom od pomodnih restorana u
centru gde dolaze poslovni ljudi. On i ovaj uglaeni moderni mladi Japanac na visokom nivou. To je bilo i
suvie; oseti kako mu se muti pred oima. Ali nastavi da razgleda knjigu odobravajui glavom. "Da", ree,
"ovo zaista izgleda interesantno. Ba bih voleo da je proitam. Nastojim da budem u toku." Da li je bilo u
redu da to kae? Priznanje da ga knjiga interesuje zato to je u modi. Moda to nije bilo na nivou. Nije znao,
ali je oseao da nije. "Ne moe se prosuivati po tome to je knjiga bestseler", ree. "To svi znamo. Mnogi
bestseleri su strane gluposti. Ovo, meutim..." pokoleba se, obeshrabren.
Beti ree: "Nita tanije. Prosean ukus zaista za aljenje."
"Kao i u muzici", ree Pol. "Nikakav interes za autentini ameriki narodni dez, kao primer
Roberte, volite li recimo, Banka Donsona i Kid Orija i sline? Rani Diksilend? Ja imam zbirku ploa takve
stare muzike, originalna Denet produkcija."
Robert ree: "Na alost vrlo malo znam o crnakoj muzici." Nisu izgledali ba zadovoljni njegovim
odgovorom. "Vie volim klasinu muziku. Baha i Betovena." To je svakako bilo prihvatljivo. Sada pomalo
oseti mrnju. Je li trebalo da porekne velike majstore evropske muzike, veite klasike, u prilog deza iz Nju
Orleansa iz krmica i bistroa u crnakoj etvrti?
"Moda bih mogao da pustim izbor Kraljeva ritma Nju Orleansa", zapoe Pol polazei iz sobe, ali ga
Beti upozori pogledom. Oklevao je, pa slee ramenima.
"Veera je skoro gotova", ree ona.
Vrativi se, Pol opet sede. Promrmlja pomalo natumureno, kako se uini Robertu: "Dez iz Nju
Orleansa, najautentinija amerika narodna muzika to postoji. Nastala na ovom kontinentu. Sve drugo je
dolo iz Evrope, kao to su banalne balade sa lautama u engleskom stilu."
"Mi se stalno raspravljamo oko toga", ree Beti, osmehujui se na Roberta. "Ja ne delim njegovu
ljubav za originalni dez."
Drei i dalje knjigu Skakavac pritiska, Robert ree: "Kakvu to alternativnu sadanjost opisuje ova
knjiga?"
Beti, posle jednog trenutka, ree: "Sadanjost u kojoj su Nemaka i Japan izgubili rat."
Svi su utali.
"Vreme da se jede", ree Beti gipko se uspravljajui na noge. "Molim dodite, dva gladna gospodina
biznismena." Umiljavajui se dozva Roberta i Pola za sto, koji je ve bio postavljen, sa belim stolnjakom,
srebrnim priborom, porculanom, ogromnim salvetama od grubog platna sloenim, kako Robert prepoznade,
u kotane prstenove za salvete iz Ranog amerikog perioda. I srebro je, takoe, bilo ameriko. olje i tacne
su bile marke Rojal Gilbert, tamnoplave i ute. Veoma izuzetno; nije mogao a da ih ne pogleda sa
divljenjem profesionalca.
45

Tanjiri nisu bili ameriki. Izgleda da su bili japanski; ne bi znao da kae odakle su, poto je to bilo
izvan njegove oblasti.
"To je porculan Imari", ree Paul zapazivi njegovo interesovanje. "Iz Arite. Smatra se prvoklasnim
proizvodom. Japan."
Posedae.
"Kafu?" zapita Beti Roberta. "Da", ree on. "Hvala."
"Pred kraj obeda", ree ona odlazei po pokretni stoi za posluivanje.
Ubrzo su svi jeli. Robertu je obed bio izvrstan. Bila je izuzetna kuvarica. Posebno ga je zadovoljila
salata. Avokado, srce od artioke, neki preliv od plavog sira... hvala bogu da mu nisu posluili japanski
obed, jela od meanog zelenia i mesa, kojih se toliko najeo od rata.
I hrana iz mora bez kraja. Doao je do toga da vie nije mogao da podnese raie ili ma kakve druge
ljuskare. "Voleo bih da znam", ree Robert, "kako bi po njegovoj predpostavci bilo u svetu u kojem su
Nemaka i Japan izgubili rat."
Ni Pol ni Beti ne odgovorie neko vreme. Onda Pol najzad ree: "Vrlo komplikovane razlike. Bolje
proitati knjigu. Pokvarilo bi vam, moda, utisak da ujete."
"Ja imam vrsta ubeenja po tom pitanju", ree Robert. "esto sam o tome premiljao. Svet bi bio
mnogo gori." uo je kako mu glas zvui tvrdo bukvalno grubo. "Mnogo gori."
Izgledali su iznenaeni. Moda zbog njegovog tona. "Svuda bi vladao komunizam", nastavi Robert.
Pol klimnu glavom. "Autor, gospodin H. Abendsen, razmatra to pitanje, u vezi sa nezaustavljenim
irenjem Sovjetske Rusije. Ali isto kao i u prvom svetskom ratu, ak i na pobednikoj strani, drugorazredna,
najveim delom seljaka Rusija prirodno padne na stranjicu. Predmet podsmeha, kad se setimo Japanskog
rata sa njima, kada..."
"Morali smo da patimo, da platimo cenu", ree Robert. "Ali to smo uinili za dobru stvar. Da
zaustavimo poplavu slovenskog sveta."
Beti tiho ree: "Lino, ne verujem ni u kakve histerine prie o 'poplavi sveta' od bilo kog naroda,
slovenskog, kineskog ili japanskog." Blago je gledala u Roberta. Potpuno je vladala sobom, nije bila zaneta;
ali je nameravala da izrazi svoje oseanje. Na oba obraza izbila joj je boja, tamnocrvena.
Jedno vreme su jeli ne razgovarajui.
Opet sam zabrljao, obavesti sebe Robert ildan. Nemogue je izbei temu. Zato to se nalazi svuda,
u knjizi koju sluajno uzmem ili kolekciji ploa, u tim kotanim prstenovima za salvete - plen koji su
nagomilali osvajai. Pljakanje mog naroda.
Pogledajmo injenicama u oi. Ja pokuavam da se pretvaram da smo ovi Japanci i ja slini. Ali
pogledaj: ak i kada ja glasno izrazim zadovoljstvo to su oni dobili rat, a moj narod izgubio - ak i tada
nema zajednikog jezika. Meni rei znae jedno, njima drugo. Mozgovi su im drugaiji. I due isto. Vidi ih
kako piju iz engleskih porculanskih olja, jedu srebrnim amerikim priborom, sluaju muziku u crnakom
stilu. Sve je to na povrini. Bogatstvo i mo im to omoguuju, ali sve je to erzac k'o nita.
Pa ak i I ing, knjiga kojom su nas na silu nakljukali; kineska je. Pozajmljena bog te pita kada.
Koga oni prave budalom? Sebe? Kraduckaju obiaje levo-desno, nose se, jedu, razgovaraju, hodaju, kao to,
recimo, proidru sa uivanjem, peeni krompir sa pavlakom i lukcem, a to je staro ameriko jelo koje su
takoe prisvojili. Ali niko nije namagaren, mogu vam rei; a najmanje ja.
Samo su bele rase obdarene stvaralakom sposobnou, razmiljao je. A ipak ja, krvni pripadnik te
rase, moram da udaram elom o pod pred ovo dvoje. Kad pomislim kako bi bilo da smo mi pobedili! Smrvili
bismo ih da vie ne postoje. Ne bi danas bilo Japana, a blistava mo S.A.D. bi se jedina irila u celom svetu.
Pomisli: moram da proitam tog Skakavca. To mi je patriotska dunost, sudei po tome ta se pria.
Beti mu se tiho obrati: "Roberte, vi ne jedete. Je li hrana pogreno pripremljena?"
On odmah uze punu viljuku salate. "Ne", ree. "Zapravo ukusniji obed nisam jeo ve godinama."
"Hvala", ree ona, oigledno zadovoljna. "Trudim se to vie mogu da budem autentina... recimo,
paljivo pazarim u maleckim amerikim trnicama u Min stritu. ujem da je to pravi Makkoj."
Savreno kuva domau hranu, mislio je Robert ildan. Istina je ono to kau: vae sposobnosti
podraavanja su ogromne. Pita sa jabukama, koka-kola, etnja posle bioskopa, Glen Miler... mogli biste da
od lima konzerve i pirinanog papira sklopite itavu vetaku Ameriku. Papirnata mama u kuhinji, papirnati
tata koji ita novine. Papirno tene kraj njegovih nogu. Sve.
46

Pol ga je utei posmatrao. Robert ildan, primetivi odjednom ovekovu panju, prekide svoj lanac
misli i prionu na hranu. Moe li da mi ita misli? pitao se. Da vidi ta ja stvarno mislim? Znam da nisam
pokazao. Zadrao sam izraz kakav treba. Valjda ne bi mogao da pogodi.
"Roberte", ree Pol, "poto ste ovde roeni i odrasli, govorite idiomom S.A.D., moda biste mogli da
mi pomognete oko jedne knjige koja mi je zadala izvesne muke. Roman iz 1930-tih godina, od amerikog
autora."
Robert se lako nakloni.
"Knjigu", ree Pol, "koja je vrlo retka, i iji primerak nita manje nego posedujem, napisao je
Nataniel Vest. Naslov je Mis Lounliharts. Gospoica usamljena srca; prim. prev. Proitao sam je sa
uivanjem, ali ne shvatam u potpunosti ta N. Vest misli." Sa nadom je gledao u Roberta.
Robert ildan priznade: "Ja - bojim se da nisam itao tu knjigu." Nisam, pomisli, ak ni uo za nju.
U Polovom izrazu lica oseti se razoaranje. "teta. To je kratka knjiica. Pria o oveku koji vodi
rubriku u dnevnom listu; ima stalno probleme sa srcem, sve dok oigledno ne poludi od bola i uobrazi da je
Isus Hrist. Seate se? Moda ste davno itali."
"Ne", ree Robert.
"Daje udno gledite o pitanju", ree Pol. "Veoma originalan uvid u znaenje bola bez razloga,
problem sa kojim se nose sve religije. Religije kao to je hrianska esto tvrde da mora postojati greh kao
objanjenje bola. Izgleda da N. Vest dodaje obaveznije gledite o ovome, iznad starijih pojmova. N. Vest je
moda video da patnja moe postojati bez uzroka, zato to je bio Jevrejin."
Robert ree: "Da su Nemaka i Japan izgubili rat, danas bi Jevreji vladali svetom. Preko Moskve i
Volstrita." Dvoje Japanaca, ovek i njegova ena, kao da se zgrie.
Izgledalo je da blede, hlade se, tonu u sebe. I sama soba se ohladi. Robert ildan se oseti sam. Jeo je
sam, ne vie u njihovom drutvu. ta je sada uinio? ta su pogreno shvatili? Njihova glupa nesposobnost
da shvate tu jezik, misao Zapada. Umakao im je i to su mu uzeli za zlo. Kakva tragedija, mislio je jedui i
dalje. A ipak - ta bi se moglo uiniti?
Ranija jasnoa - od pre samo jednog trena - morala se potpuno iskoristiti. Pun opseg do sada se nije
video. Robert ildan se vie nije ba toliko loe oseao kao pre, jer je besmislen san poeo da mu se razilazi
iz glave. Pojavio sam se ovde sa takvim oekivanjem, podseti se on. Udarila mi u glavu mladalaka
romantina izmaglica dok sam se peo uz stepenice. Ali stvarnost se ne moe ignorisati; moramo odrasti.
A ovo je prava droga, ba ovde. Ovi Ljudi nisu ba tano ljudski. Oni oblae haljine ali su kao
nakinureni majmuni u cirkusu. Pametni su i mogu da ue, ali to je sve.
Zato im ja onda ugaam? Jedino zato to su pobedili? Ovaj susret otkriva veliki nedostatak u mom
karakteru. Ali tako to ide. Imam patetinu tendenciju da... pa, da tako kaemo nepogreivo odaberem manje
od dva zla. Kao krava kada ugleda valov; jurnem bez predumiljaja.
Ja sam se drao spoljnih znakova zato to je to bezbednije; na kraju krajeva, ovo su pobednici... oni
nareuju. A ja u tako nastaviti, valjda. Jer zato da sebe unesreujem? Oni itaju ameriku knjigu i ele da
im je objasnim; nadaju se da ja, beli ovek, mogu da im dam odgovor. I ja pokuavam! Ali u ovom sluaju
to ne mogu, iako bih, da sam je proitao, bez sumnje mogao.
"Moda u jednog dana pogledati tu Mis Lounliharts", ree on Polu. "Pa vam onda mogu objasniti."
Pol ovla klimnu glavom.
"Meutim, sada sam i suvie zauzet poslom", ree Robert. "Kasnije, moda... Siguran sam da mi
nee biti potrebno mnogo vremena."
"Ne", promrmlja Pol. "Vrlo kratka knjiga." I on i Beti izgledaju tuno, pomisli Robert ildan. Pitao
se da li i oni oseaju nepremostivi jaz izmeu sebe i njega. Nadam se, mislio je dalje. Zasluuju da ga osete.
teta - to ba moraju sami da ieprkaju poruku knjige.
Jeo je sa veim uivanjem.
Nikakvo dalje trvenje vie nije kvarilo vee. Kada je u deset asova odlazio iz stana Kasurinih,
Robert ildan je jo imao onaj oseaj poverenja koji ga je obuzeo za vreme obeda.
Silazio je u zaokretima stepenitem stambene zgrade uopte se ne obazirui na pojedine stanare
Japance koji bi, na putu u javna kupatila i nazad, mogli da ga primete i zablenu se u njega. Izade na mraan
veernji trotoar, onda rukom pozva jedan pedikab koji je prolazio. Zatim je bio na putu kui.
Uvek sam se pitao kako bi izgledalo da se sa nekim muterijama sastanem privatno. Na kraju
krajeva, nije tako loe. I, mislio je, ovo iskustvo mi moe i pomoi u mom poslu.
47

Deluje kao terapija, sastati se sa tim ljudima koji su te zastraili. I otkriti kakvi su u stvari. Onda vie
nema zaplaenosti.
Tako razmiljajui, stie u svoj kraj i najzad do svojih vrata. Plati inku vozau pedikaba i pope se
uz poznate stepenice.
Tamo je, u prednjoj sobi, sedeo ovek koga nije poznavao. Belac u kaputu, sedeo je na kauu i itao
novine. Dok je Robert ildan stajao zaprepaen u vratima, ovek spusti novine, die se natenane, i posegnu
u dep na grudima. Izvadi lisnicu i pokaza je.
"Kempeitai."
Bio je pinok. Slubenik Sakramenta i njegove Dravne policije koju su postavile japanske
okupacione vlasti. Strava! "Vi ste R. ildan?"
"Da, gospodine", ree on. Srce mu je udaralo da iskoi. "Nedavno", ree policajac, pogledajui po
spojenim papirima koje je izvukao iz tane na kauu, "vas je posetio ovek, belac, koji je rekao da
predstavlja jednog oficira Imperijalne mornarice. Naknadna istraga je pokazala da to nije tako. Nije postojao
takav oficir. Niti takav brod." Posmatrao je ildana.
"To je tano", ree ildan.
"Imam izvetaj", nastavi policajac, "o jednoj podvali u oblasti Zaliva. Taj tip je oigledno umean.
Da li biste ga opisali?"
"Mali, prilino tamnoput", zapoe ildan.
"Jevrejin?"
"Da!" ree ildan. "Sad, kad razmislim. Iako sam to tada prevideo."
"Evo fotografije." ovek iz Kempeitaia mu je dodade.
"To je on", ree ildan prepoznavi ga bez ikakve sumnje. Pomalo je bio zapanjen sposobnostima
Kempeitaia za otkrivanje stvari. "Kako ste ga pronali? Ja to nisam prijavio, ve sam telefonirao mom
posredniku, Reju Kalvinu, i rekao mu..."
Policajac ga uutka pokretom ruke. "Imam za vas jednu hartiju da potpiete, i to je sve. Neete
morati da se pojavite na sudu; ovo je zakonska formalnost kojom se zavrava vaa umeanost. Prui ildanu
hartiju i pero. "Ovo je izjava da vam se taj ovek obratio i da je pokuao da vas obmane lanim
predstavljanjem i tako dalje. "Proitajte." Policajac zavrnu manetnu i pogleda na sat dok je Robert ildan
itao hartiju. "Je li u sutini tano?"
Bilo je - u sutini. Robert ildan nije imao vremena da hartiji pokloni temeljnu panju, a u svakom
sluaju je bio pomalo zbunjen u vezi sa onim to se toga dana dogodilo. Ali je znao da se ovek lano
predstavio i da je bila u pitanju neka obmana; i, kao to ree ovek iz Kempeitaia, tip je bio Jevrejin. Robert
ildan baci pogled na ime ispod fotografije oveka. Frenk Frink. Roen Frenk Fink. Da, svakako je bio
Jevrejin. Svako je mogao pogoditi, kad se nosi ime kao to je Fink. A on ga je promenio.
ildan potpisa hartiju.
"Hvala", ree policajac. Pokupi svoje stvari, dotae se eira, poele ildanu laku no, i ode. Ceo
posao je trajao samo trenutak.
Rekao bih da su ga uhvatili, pomisli ildan. ta god da je smerao.
Veliko olakanje. Brzo rade, zaista.
ivimo u drutvu od reda i zakona, gde Jevreji ne mogu da isteruju svoje podmuklosti na nevinima.
Zatieni smo. Ne znam zato nisam prepoznao rasne karakteristike kada sam ga video. Oigledno da me je
lako prevariti.
Onda zakljui, ja jednostavno nisam sposoban za prevaru i zbog toga sam bespomoan. Da nema
zakona, bio bih im preputen na milost i nemilost. Mogao je da me ubedi u bilo ta. To je kao neka hipnoza.
Oni mogu da zavladaju itavim drutvom.
Sutra u morati da izaem i da kupim tog Skakavca, ree sam sebi. Bie zanimljivo videti kako autor
prikazuje svet kojim upravljaju Jevreji i komunisti, dok je Rajh u ruevinama, Japan bez sumnje ruska
provincija; u stvari, svet u kome se Rusija prostire od Atlantskog okeana do Pacifika. Pitam se da li on kako li se ve zove - slika rat izmeu Rusije i S.A.D? Zanimljiva knjiga. udno da se niko nije dosetio da je
ranije napie.
Razmiljao je: ona treba da nam pomogne da shvatimo koliko imamo sree. Uprkos oiglednih
nedostataka... moglo bi nam biti daleko gore. Ta knjiga istie veliku moralnu pouku. Da, ovde su na vlasti
48

Japovi, a mi smo poraena nacija. Ali mi moramo gledati ispred sebe; moramo graditi. Iz ovoga proizilaze
velike stvari, kao to je kolonizacija planeta.
Sada treba da budu vesti, seti se on. Sede i otvori radio. Moda je izabran novi kancelar Rajha.
Uzbudeno je oekivao. Meni najdinaminiji izgleda taj Sais-Inkvart. Po svoj prilici najsposobniji za
sprovodenje smelih programa.
Kad bih mogao da budem tamo, mislio je. Moda u jednog dana biti dovoljno bogat da otputujem u
Evropu i vidim sve to je uinjeno. teta da se propusti. Zaglibiti se ovde na Zapadnoj obali gde se nita ne
dogaa. Istorija nas zaobilazi.
8.
U osam sati izjutra frajher Hugo Rajs, Konzul Rajha u San Francisku, izae iz svog mercedes-benca
220-E i ustro se uspe uza stepenice konzulata. Iza njega su ila dva mlada slubenika Forin Ofisa. Vrata je
ve bilo otkljualo Rajsovo osoblje, i on proe unutra pozdravljajui dignutom rukom dve devojke na
centrali, vice-konzula her Franka, a zatim, u unutranjoj kancelariji, Rajsovog sekretara, her Pferdehufa.
"Frajhere", ree Pferdehuf, "sad je ba doao jedan ifrovani radiogram iz Berlina. Uvod Jedan."
To je znailo da je poruka hitna. "Hvala", ree Rajs skidajui kaput i dajui ga Pferdehufu da ga
okai.
"Pre deset minuta zvao je her Krojc von Mere. eleo bi da mu se vi javite."
"Hvala", ree Rajs. Sede za stoi kraj prozora, otkri svoj doruak, vide na tanjiru kiflu, kajganu i
kobasicu, nali sebi vruu kafu iz srebrnog loneta, onda razvi jutarnje novine.
Krojc von Mere je bio ef Ziherhajtsdinsta za oblast P.A.D; tab mu je bio smeten, pod lanim
imenom, na vazduhoplovnom terminalu. Odnosi izmeu Rajsa i Krojca von Merea su bili prilino nategnuti.
Nadlenosti su im se poklapale u bezbrojnim stvarima to je nesumnjivo bila namerna politika onih na
visokim poloajima u Berlinu. Rajs je imao poasnu dunost u S.S., rang majora, i zbog toga je tehniki bio
potinjeni Krajcu von Mereu. Dunost mu je bila dodeljena pre nekoliko godina, i u to vreme Rajs je ve
razaznao zato. Ali tu nita nije mogao da uini. Uprkos svemu, i dalje je besneo.
Novine, koje su dolazile avionom Lufthanze i stizale u est ujutru - bile su Frankfurter Cajtung. Rajs
paljivo proita prvu stranu. Fon irah u kunom pritvoru, moda ve i mrtav. Gadno. Gering boravi u bazi
za obuku Luftvafe, okruen iskusnim ratnim veteranima, svi odani Debeljku. Niko da se uvue k njemu.
Nema koljaa iz Slube bezbednosti. A ta je sa dr Gebelsom?
Verovatno je u srcu Berlina. Oslanja se kao i uvek na svoju sopstvenu pamet, sposobnost da se
reima izvue iz svega. Ako Hajdrih poalje odeljenje da ga ucmeka, razmiljao je Rajs, mali doktor e ne
samo da ih reima odvrati od toga, ve e ih verovatno ubediti da se okrenu nalevo krug. Napravie od njih
slubenike Ministarstva propagande i javnog prosveivanja.
Mogao je da zamisli doktora Gebelsa u tom trenutku, u apartmanu neke bajne filmske glumice, kako
prezire jedinice Vermahta koje dole tandru ulicama. Ni od ega se nije plaio taj Kerl. Momak (nem.);
prim. prev. Gebels bi se smeio svojim podrugljivim osmehom... nastavio da levom rukom gladi grudi divne
gospe, piui lanak za dnevni Angriff des...
Rajsove misli prekide kucanje sekretara. "Izvinjavam se. Na telefonu je opet Krojc fon Mere."
Rajs ustade, prie stolu i uze slualicu. "Ovde Rajs." Teak bavarski akcent efa lokalne Slube
bezbednosti. "uje li se ta o tom tipu iz Abvera?"
Zbunjen, Rajs pokua da shvati na ta Krojc fon Mere misli. "Hmm", promrmlja. "Koliko ja znam,
trenutno na Pacifikoj obali ima tri 'tipa' iz Abvera."
"Pitam za onoga koji je prole nedelje doputovao ovamo Lufthanzom."
"Ah", ree Rajs. Pridravajui slualicu izmeu uha i ramena, izvue tabakeru. "Ovde se nije
pojavio."
"ta on radi?"
"Gospode, ne znam. Pitaj Kanarisa."
"Voleo bih da zove Forin Ofis i trai da zovu Vrhovni sud i nau koga god mogu da se doepa
Admiraliteta i zahteva da Abver ili povue svoje ljude odavde ili nam objasni zato su ovde."
"Zar ne moe ti to da uini?"
"Opta je guva."
Potpuno su izgubili oveka iz Abvera, zakljui Rajs. Njima - lokalnoj Slubi bezbednosti - neko od
Hajdrihovih ljudi rekao je da motre na njega, a oni izgubili vezu. I sada hoe da ih ja vadim.
49

"Ako ue ovamo," ree Rajs, "narediu da se neko postara za njega. Moe se osloniti na to."
Naravno, bilo je vrlo malo ili nimalo anse da se ovek pojavi. I obojica su to znali.
"Bez sumnje koristi lano ime", rastrzao se dalje Krojc fon Mere. "Mi mu ga ne znamo, prirodno.
Izgleda aristokratski. Tako oko etrdeset godina. Kapetan. Pravo ime Rudolf Vegener. Jedna od onih
monarhistikih porodica iz Istone Pruske. Verovatno je podravao fon Papena u Sistemcajtu." Rajs se
udobno smesti za svoj sto dok je Krojc fon Mere brundao i brundao. "Jedini odgovor, kako ga ja vidim, tim
monarhistikim priipetljama jeste smanjiti budet Mornarice, tako da ne mogu da priute..."
Rajs konano uspe da se odvoji od telefona. Kada se vrati doruku, vide da je kifla hladna. Kafa je,
meutim, jo bila vrua; on je ispi i nastavi da ita novine.
Ovome nema kraja, mislio je. Ti ljudi iz slube bezbednosti dre nou deurnu smenu. Zvae te i u
tri ujutru. Sekretar, Pferdehuf, promoli glavu u kancelariju, vide da je on zavrio razgovor, i ree: "Sad je
ba zvao Sakramento, veoma uznemiren. Tvrde da ima jedan Jevrejin koji juri po ulicama San Franciska." I
on i Rajs se nasmejae.
"U redu", ree Rajs. "Kai im da se smire i poalju nam redovne materijale. Ima li jo neto?"
"Proitali ste poruke sauea."
"Ima li ih jo?"
"Nekoliko. Drau ih na mom stolu, ako ih elite. Ve sam poslao odgovore."
"Moram da govorim danas na onom sastanku", "ree Rajs. U jedan po podne. Onim biznismenima."
"Neu dozvoliti da zaboravite", ree Pferdehuf. Rajs se zavali u stolici. "Da li bi se kladio?"
"Ne na diskusije Partaja. Ako na to misli."
"Bie Delat."
Oklevajui, Pferdehuf ree: "Hajdrih je doterao najdalje to je mogao. Ti ljudi nikada ne prelaze pod
direktnu kontrolu Partaja zato to ih se svi plae. Partajske zverke bi dobile napad na samu pomisao. Imali
biste koaliciju u roku od dvadeset pet minuta im bi prva S.S. kola krenula iz Princalbrehttrase. Oni bi sve
one krupne ribe u privredi kao to su Krup i Tisen..." tu prekide. Priao mu je jedan od ifranata sa
kovertom.
Rajs isprui ruku. Sekretar mu prinese koverat.
Bio je to hitan ifrovan radiogram, deifrovan i iskucan. Kada je zavrio itanje vide da Pferdehuf
eka da uje. Rajs zguva poruku u velikoj keramikoj pepeljari na stolu, zapali je upaljaem. "Jedan
japanski general za koga se pretpostavlja da putuje ovamo inkognito. Tedeki. Bolje sii u javnu biblioteku i
uzmi jedan od onih zvaninih japanskih vojnih asopisa u kome bi trebalo da se nalazi njegova slika. Uini
to diskretno, naravno. Mislim da ovde nemamo nita o njemu." Krenu prema zakljuanom ormanu za akta,
pa se predomisli. "Pokupi ta moe od informacija. Statistike podatke. To bi sve trebalo da se nalazi u
biblioteci." Zatim dodade: "Taj general Tedeki je pre nekoliko godina bio naelnik taba. Da li se sea
iega o njemu?"
"Samo malo", ree Pferdehuf. "Pravi guta vatre. Sada treba da ima oko osamdeset godina. ini mi
se da se zalagao za neku vrstu prioritetnog programa za japansko osvajanje kosmosa."
"Tu je pretrpeo neuspeh", ree Rajs.
"Ne bi me zaudilo da dolazi iz zdravstvenih razloga", ree Pferdehuf. "Ima jedan broj starih
Japanaca iz vojske koji ovde koriste veliku U.C. bolnicu. Tako mogu da koriste nemaku hirurku tehniku
koju ne mogu da dobiju u zemlji. Naravno da o tome ute. Iz patriotskih razloga, znate. Zato bi moda
trebalo da neko motri za nas u bolnici, ako Berlin eli da ga dri na oku."
Rajs klimnu glavom. Ili je moda stari general upleten u trgovake pekulacije, kojih je bilo dosta u
San Francisku. Veze koje je napravio dok je bio aktivan mogu mu koristiti sada kada je u penziji. A da li je u
penziji? U poruci kau general, ne penzionisani general.
"im bude imao sliku", ree Rajs, "razdeli kopije naim ljudima na aerodromu i dole u pristanitu.
Moda je ve uao. Zna koliko im dugo treba da nam jave ovako neto." A naravno, ako je general ve
stigao u San Francisko, Berlin e se ljutiti na konzulat u P.A.D. Konzulat je trebalo da bude u stanju da ga
presretne - jo pre nego to su iz Berlina i poslali naredbu.
Pferdehuf ree: "Ja u udariti datum na ifrovani radiogram iz Berlina, tako da, ako se naknadno
postavi neko pitanje, moemo tano da pokaemo kada smo ga primili. Tano u sat."
"Hvala", ree Rajs. Oni u Berlinu bili su maheri da prebace brigu na drugoga, a on je bio umoran od
zaglavljivanja. To se dogodilo i suvie mnogo puta. "to je sigurno, sigurno", ree on, "mislim da je bolje da
50

odgovori na tu poruku. Kai, vaa uputstva nepovratno zakasnila. Ve javljeno da je osoba ovde. Na ovom
stupnju mogunost uspenog presretanja daleka. Sroi neto u tom smislu i poalji. Da bude dobro i nejasno.
Shvata."
Pferdehuf klimnu glavom. "Odmah u je poslati. I zavesti taan datum i as kada je poslata." I
zatvori vrata za sobom. Mora da se pripazi, razmiljao je Rajs, ili e za as da se nae kao konzul aici
crnja na nekom ostrvu uz obalu June Afrike. A sledee ti je da dobije kakvu crnu mamicu za ljubavnicu i
desetak crnia da te zovu tata.
Ponovo sedajui za sto od doruka zapali egipatsku cigaretu Simon Arct Broj 70, i paljivo zaklopi
metalnu kutiju.
Izgledalo je da ga sad jedno kratko vreme nee vie prekidati, zato izvadi iz tane knjigu koju je
itao, otvori je na obeleenom mestu gde je stao, udobno se smesti, i nastavi tamo gde je poslednji put bio
primoran da prekine.
...Da li je zaista hodao ulicama sa tihim automobilima kroz mir nedeljnog prepodneva u Tirgartenu,
tako daleko odavde? Jedan drugi ivot. Sladoled, ukus koji nikada nije mogao postojati. Sada su kuvali
koprivu i bili su sreni da je dobiju. Gospode, uzviknu on. Zar oni nee stati? Nailazili su ogromni britanski
tenkovi. Jo jedna zgrada, mogla je biti stambena zgrada, ili trgovina, kola ili poslovna zgrada; nije znao ta
- ruevine su se preturale, troile u parad. Ispod uta sahranjena jo jedna aica preivelih, ak i bez glasa
smrti. Smrt se svuda podjednako rasprostrla, preko ivih, povreenih, leeva - sloj po sloj, koji su ve
poinjali da zaudaraju. Smrdljiva, drhturava leina Berlina, sa jo uspravljenim bezokim kulicama, koja je
nestajala bez protesta kao ovo, ovo bezimeno svetilite koje je ovek nekada podigao sa ponosom.
Ruke su mu, primeti deak, pokrivene tankim finim slojem sivog, pepela, delimino neorganskog,
delimino sagorelog, kao prosejanog finalnog proizvoda ivota. Sve je to sada pomeano, shvati deak, i
izbrisa to sa sebe. Mnogo dalje nije mislio; druga jedna misao mu je zaokupila duh, ako je trebalo misliti o
vrisci i skakutanju rapnela. Glad. est dana nita nije jeo osim kopriva, a sada su i one nestale. Poljana sa
korovom je iezla u jedan jedini ogromni krater od zemlje. Na ivici kratera pojavljivale su se druge nejasne,
izmodene prilike kao i deak, utei stajale, i zatim odlazile. Jedna stara majka sa babukom vezanom oko
sede glave, sa korpom - praznom - preko ruke. Jednoruk ovek, sa oima praznim kao korpa. Devojka. Sada
se ponovo stopila sa krom od poseenog drvea u kojem se deak Erik skrivao.
A zmija je i dalje nailazila.
Da li e se to ikad svriti? zapita deak, ne obraajui se nikome. I ako se svri, ta onda? Da li e
napuniti svoje stomake, ti...
"Frajhere", zau se Pferdehufov glas. "Izvinjavam se to vas prekidam. Samo jednu re."
Rajs skoi, zatvori knjigu. "Svakako."
Kako taj ovek samo pie, mislio je. Potpuno me je zaneo. Kao stvarno. Pad Berlina, u ruke
Britancima, toliko iv kao da se zaista dogodio. Brr. Strese se.
udno je to, ta snaga fikcije, ak i jeftine popularne fikcije da izazove oseanja. Nije udo to je
zabranjena na teritoriji Rajha; i sam bih je zabranio. ao mi je to sam poeo da je itam. Ali suvie je
kasno; sad moram da zavrim.
Sekretar ree: "Neki mornari sa nemakog broda. Treba da vam se jave."
"Da", ree Rajs. Doskakuta do vrata i izae u prednju kancelariju. Tu su bila tri mornara u tekim
sivim demperima, svi sa gustom plavom kosom, snanih lica, pomalo nervozni. Rajs podie desnu ruku.
"Hajl Hitler." Uputi im kratak prijateljski osmeh.
"Hajl Hitler", promumlae mornari. Onda poee da mu pokazuju dokumenta.
im je potvrdio njihovu posetu konzulatu, pohita nazad u svoju linu kancelariju.
Kada se opet nae sam, ponovo otvori Skakavac pritiska. Pogled mu pade na scenu u kojoj je bio Hitler. Sada vie nije mogao da prestane; poe da ita scenu bez reda, dok mu je potiljak goreo.
Shvati da je re o suenju Hitleru. Po zavretku rata. Hitler u rukama Saveznika, blagi boe. I
Gebels, Gering, svi ostali. U Minhenu. Hitler je odgovarao amerikom tuiocu.
...crn, razgoreo izgledalo je da se duh starog za trenutak opet rasplamsava. Drhtavo, klimavo telo se
zatee uz trzaj; glava se podie. Sa usana koje su neprekidno balavile, kretavo polu-lajanje, polu-apat.
"Deutsche, hier steh' Ich." "Nemci, evo me stojim ovde"; prim. prev. Stresaju se oni koji gledaju i sluaju,
51

slualice se pritiskuju na ui, napregnuta lica Rusa, Amerikanaca, Britanaca, kao i Nemaca. Da, mislio je
Karl. Opet on ovde stoji... potukli su nas - i vie od toga. Ogolili su ovog supermena, pokazali ga u pravoj
boji. Samo...
"Frajhere." Rajs shvati da mu je sekretar uao u kancelariju. "Zauzet sam", ljutito ree. Zalupi knjigu.
"Pokuavam da itam ovu knjigu, za ime boga!"
Bilo je beznadeno. Znao je.
"Iz Berlina dolazi jo jedan ifrovan radiogram", ree Pferdehuf. "Bacio sam pogled kad su poeli da
ga deifruju. Re je o politikoj situaciji."
"ta kau?" procedi Rajs, trljajui elo palcem i prstima.
"Doktor Gebels je neoekivano govorio na radiju. Veliki govor." Sekretar je bio vrlo uzbuen. "Mi
treba da uzmemo tekst - sada ga prebacuju iz ifre - i obezbedimo da bude objavljen u tampi, ovde."
"Da, da", ree Rajs.
Istog trenutka kada sekretar opet ode, Rajs ponovo otvori knjigu. Jo jednom da virnem, uprkos
odluci koju sam doneo... uze da prelistava prethodni deo.
...u tiini, Karl je gledao u, zastavom prekriven, koveg. Tu on lei, i sada je nestao, zaista nestao. Ne
bi ga mogle povratiti ak ni demonske sile. ovek - ili da li je to na kraju krajeva bio nadovek - koga je
Karl slepo sledio, oboavao... do same ivice groba. Adolf Hitler je preao preko te ivice, ali Karl se drao
ivota. Neu za njim, aptao je Karlov mozak. Ja u da nastavim, iv. I da obnovim. I svi emo ponovo
graditi. Moramo.
Koliko daleko, koliko strano daleko ga je odvukla Voina magija. I ta je to bilo, sada kada je i
poslednja taka bila stavljena na tu neverovatnu istoriju, taj put nagore od zabaenog gradia u Austriji, iz
plesnivog siromatva u Beu, iz komarnog ispatanja sa brazgotinama na licu, preko politikih intriga,
osnivanja partije, do poloaja kancelara, do onoga to je za trenutak izgledalo blizu dominacije svetom?
Karl je znao. Obmana. Adolf Hitler ih je slagao. Vodio ih je praznim reima.
Nije jo suvie kasno. Shvatili smo tvoju prevaru, Adolfe Hitleru. I najzad te vidimo u pravoj boji. I
nacistiku partiju, stranu eru ubistava i megalomanske fantazije, onakvu kakva jeste. Kakva je bila.
Okrenuvi se, Karl se udalji od nemog kovega...
Rajs sklopi knjigu i ostade da sedi neko vreme. Bio je uznemiren uprkos sebi. Trebalo je izvriti vei
pritisak na Japove, ree sam sebi, da se onemogui ova prokleta knjiga. U stvari, oigledno je to namerno sa
njihove strane. Mogli su da uhapse tog - kako li se zove? Abendsena. Oni su vrlo jaki na Srednjem zapadu.
Ono to ga je uznemiravalo bilo je to. Smrt Adolfa Hitlera, poraz i unitenje Hitlera, Partaja, i same
Nemake, onako kako je bilo naslikano u Abendsenovoj knjizi... sve je to bilo nekako veliajnije, vie u
starom duhu nego stvarni svet. Svet nemake hegemonije.
Kako to moe biti? Pitao se Rajs. Je li to samo spisateljska sposobnost tog oveka?
Znaju oni milion caka, ti romanopisci. Recimo, doktor Gebels; tako je on poeo, pisanjem
beletristike. Obraa se niskim prohtevima koji se sakrivaju u svakome, bez obzira koliko bio dostojan
potovanja na povrini. Da, romanopisac zna ljude, i kako su bezvredni, pod vlau svojih testisa, voeni
kukavilukom, kako prodaju svaku stvar zbog svoje pohlepe - on samo ima da udari u dobo, i tu mu je
odgovor. A on se smeje, naravno, pokrivajui akom usta, efektu koji dobije.
Vidi kako je igrao na moja oseanja, razmiljao je her Rajs, ne na intelekt; a prirodno da e za to biti
plaen, novac je tu. Neko je oigledno Hundsfotta Nevaljalac; prim. prev. naveo na to, uputio ga ta da pie.
Napisae oni bilo ta ako znaju da e biti plaeni. Ispriaj gomilu kakvih god lai, i onda publika ozbiljno
uzima to smee kada joj se poslui. Gde je ovo tampano? Her Rajs razgleda knjigu. Omaha, Nebraska.
Poslednja predstraa nekadanje plutokratske izdavake delatnosti S.A.D., koja se nekada nalazila u
Njujorku, a izdravala se od jevrejskog i komunistikog zlata...
Moda je taj Abendsen Jevrejin.
Oni i dalje rade na tome, nastoje da nas otruju. Ta jiidisches Buch. Jevrejska knjiga; prim. prev. Sa
estinom zalupi korice Skakavca. Verovatno mu je pravo ime Abendtajn. Sluba bezbednosti je do sada bez
sumnje zavirila u tu stvar.
Nema sumnje, treba da poaljemo nekog preko u D.S.P. Drave Stenovitih planina; prim. prev. da
poseti Her Abendtajna. Pitam se da li je Krojc fon Mere dobio uputstva u tom smislu. Verovatno nije, pored
onolike zbrke u Berlinu. Svi su i suvie zauzeti unutranjim stvarima.
52

Ali, ova knjiga je opasna, mislio je Rajs.

Ako bi Abendtajna nali jednog lepog jutra kako se klati sa plafona, to bi bilo otrenjujue
upozorenje svakome ko bi eventualno bio pod uticajem te knjige. Tako bi naa bila poslednja. Napisali
bismo postskriptum.
Za to bi bio potreban belac, naravno. ta li radi Skorceni ovih dana.
Rajs se zamisli, ponovo proita omot knjige. ivutin se zabarikadirao. Gore u svom Visokom zamku.
Nee da ga prave budalom. Ko god da ue i doepa ga se, nee se izvui nazad odande.
Moda je to glupo. Na kraju krajeva, knjiga se prodaje. Sada je i suvie kasno. A to je teritorija pod
japanskom dominacijom... Mali uti bi nadali strahovitu dreku.
Pa ipak, ako bi se to uinilo veto... ako bi moglo da se izvede kako treba...
Frajher Hugo Rajs napravi zabeleku u svom notesu. Pokrenuti pitanje kod S.S. generala Ota
Skorcenija, ili jo bolje kod Ota Olendorfa u Amtu Uprava, sluba (nem.); prim. prev. III
Reichssicherheitshauptamta. Glavna uprava bezbednosti Rajha (nem.); prim. prev. Zar Olendorf nije
naelnik Einsatzgruppe D? Udarna grupa (nem.); prim. prev.
I onda mu se, odjednom, bez ikakvog predznaka, smui od besa. Mislio sam da je s time gotovo, ree
sam sebi. Zar to mora da se veito nastavlja? Rat je zavren pre toliko godina. I mislili smo da je tada
okonan. Ali taj fijasko sa Afrikom, taj kreten Sajs Inkvart koji sprovodi Rozenbergove planove.
Taj her Houp ima pravo, mislio je dalje. Sa njegovim vicom o naim kontaktima na Marsu. Mars
naseljen Jevrejima. I tamo bismo ih sreli. ak i sa dve odvojene glave, i visinom od jedne stope.
Imam ja svoje rutinske dunosti, zakljui on. Nemam vremena za takve vetropiraste avanture, to
slanje Ajnzac komandosa na Abendsena. Imam pune ruke posla oko pozdravljanja nemakih mornara i
odgovaranja na ifrovane radiograme; neka neko sa vieg mesta da inicijativu za takav poduhvat - to je
njihov posao.
U svakom sluaju, razmiljao je dalje, ako bih to ja podstakao, pa se stvar okrene naopako, moe se
zamisliti gde bih se naao: Zatvoren u Istonoj Generalnoj upravi, ako ne i u komori prskan Ciklon B
hidrogen cijanidom.
Isprui ruku, paljivo sastruga zabeleku tako da ne ostane nita, a sam papir spali u pepeljari od
keramike.
Zau se kucanje, i otvorie se vrata kancelarije. Ue sekretar sa velikim svenjem papira. "Govor
doktora Gebelsa. U celini." Pferdehuf spusti hartije na sto. "Morate ga proitati. Dobar je; jedan od njegovih
najboljih govora."
Zapalivi jo jednu Simon Arct Broj 70, Rajs poe da ita govor doktora Gebelsa.
9.
Posle dve nedelje gotovo neprekidnog rada, Edfrank nakit po porudbini proizveo je svoju prvu
zavrenu kolekciju. Tu su leali komadi, na dve table pokrivene crnim somotom, a sve zajedno je ilo u
etvrtastu pletenu korpu japanske izrade. Ed Makarti i Frenk Frink napravili su podsetnice. Upotrebili su
izrezanu gumu za brisanje da naprave slova imena; sa toga su otiskivali crvenom bojom, pa onda zavrili
karte dejom rotacionom mainom za tampanje. Uzeli su kvalitetan obojen tvrd papir za boine estitke efekt je bio zadivljujui.
Bili su profesionalci u svim aspektima svog posla. Razgledajui nakit, podsetnice, i postavku, nisu
mogli da zapaze nijedan znak amaterizma. Zato bi ga i bilo? Obojica smo profesionalci, mislio je Frenk
Frink; ne u izradi nakita, ve u tom poslu uopte.
Na tablama je bio prilian broj razliitih komada. Narukvice od mesinga, bakra, bronze, ak i od
vrue kovanog gvoda. Privesci, uglavnom od mesinga, sa malim srebrnim ornamentima. Minue od
srebra. Igle-broevi od srebra ili mesinga. Srebro ih je dosta kotalo; ak ih je i srebrni lem unazadio. Kupili
su i neto poludragog kamenja za broeve: barokne bisere, spinele, ad, granice plamenog opala. I, ako
stvari dobro krenu, pokuae sa zlatom i moda sa petougaonim ili estougaonim dijamantima.
Na zlatu e tek stvarno da naprave pare. Ve su bili poeli da tragaju za izvorima zlatnih opiljaka,
pretopljenih antiknih komada bez umetnike vrednosti - to je bilo mnogo jeftinije od novog zlata. Ali ak i
tako, troak je bio ogroman. A opet, jedan prodat zlatan bro bi doneo vie od etrdeset mesinganih. Za
zaista dobro oblikovan i izraen zlatan bro mogli su na tritu da postignu svaku cenu... pod
pretpostavkom, kao to je Frink ve istakao, da im stvari uopte krenu.
53

U ovom trenutku jo nisu ni pokuali da prodaju. Reili su ono to su im izgleda bili osnovni tehniki
problemi; imali su tezgu sa motorima, elektrinu mainu sa nurom, osovinu za otrenje i tokove za
glaanje. Imali su u stvari kompletnu garnituru alata za finalnu obradu, poev od ianih etaka, preko
mesinganih etaka i Cratex tokova, do jastuia za glaanje od pamuka, lana, koe, jelenske koe, koji su
se mogli prevlaiti raznim smeama - od sitnozrnog korunda i plavca, pa do najfinijeg superoksida gvoda. I
naravno, imali su opremu za oksiacetilensko zavarivanje, posude, mere, creva, prstenaste navlake, maske.
I izvanredan juvelirski alat. Kletice iz Nemake i Francuske, mikrometre, dijamantske builice,
testerice, pincete, alatke za lemljenje, mengele, krpe za poliranje, makazice, rukom iskovane siune
ekie... redovi precizne opreme. Jo i ipke za lemljenje raznih promera, metalni lim, poleine za broeve,
karike, klipsevi za mindue. Potroeno je dosta vie od polovine onih dve hiljade dolara; sada su na svom
Edfrank raunu u banci imali samo dve stotine pedeset dolara. Ali su bili osnovani po zakonu; imali su ak i
dozvole P. A. D. Ostalo je samo jo da se prodaje.
Nijedan trgovac na malo, razmiljao je Frink razgledajui izloene stvari, ne moe da ih pregleda sa
veom strogou nego to smo to mi uinili. Svakako je izgledalo dobro, tih nekoliko odabranih komada, od
kojih je svaki paljivo proveravan da bi se otklonili nedostaci od slabog zavarivanja, neravne ili otre ivice,
mrlje od usijane boje... kontrola kvaliteta im je bila odlina. I najmanja zamuenost ili ogrebotina od iane
etke bili su dovoljan razlog da se komad vrati u radionicu. Ne moemo sebi dozvoliti da pokaemo grub ili
nezavren rad; jedna neprimeena crna takica na srebrnoj ogrlici - i s nama je gotovo.
Na spisku im je prva bila radnja Roberta ildana. Ali tamo je mogao da ide samo Ed; ildan bi se
sigurno setio Frenka Frinka.
"Mora najveim delom da prodaje sam", rekao je Ed, ali se pomirio s time da se sam obrati
ildanu; bio je kupio jedno dobro odelo, novu kravatu, belu koulju, da bi ostavio pravi utisak. Pa ipak,
izgledao je nervozan. "Znam da smo dobri", ree po milioniti put. "Ali - avola."
Najvei broj komada bio je apstraktan, navoji ice, petlje, oblici koje su istopljeni metali donekle
poprimali sami od sebe. Neki su bili fini kao paukova mrea, vazduasti; drugi su se odlikovali masivnom,
snanom, gotovo varvarskom teinom. Broj oblika bio je zapanjujui, s obzirom na to koliko malo komada
je lealo na plianim postoljima; a ipak bi jedna radnja, shvati Frink, mogla da kupi sve to smo ovde
postavili. Obii emo svaku radnju po jedanput - ako ne uspemo. Ali ako uspemo, ako ih pridobijemo za
nau robu, do kraja ivota emo se vraati po nove narudbine.
Njih dvojica zajedno smestie pliane table u korpu od prua. Neto bismo mogli da povratimo na
metalu, ree Frink u sebi, ako doe do najgoreg. Na alatu i opremi; moemo ih se otarasiti sa gubitkom, ali
emo neto dobiti.
Ovo je trenutak da se zapita proroanstvo. Pitaj, kako e Ed proi na ovom prvom trgovakom putu?
Ali bio je i suvie nervozan za to. Mogao bi da dobije lo predznak, a on se nije oseao sposobnim da se
suoi s njim. U svakom sluaju, kocka je bila baena; nakit je bio izraen, radnja osnovana - ta god bi sada
I. ing mogla da izbrbIja.
Ona ne moe da proda na nakit umesto nas... ne moe nam dati sreu.
"Prvo u da obradim ildanovu radnju", ree Ed. "Tu bismo mogli i da probijemo led. Pa onda ti
moe da proba koju. Ide i ti, je l' tako? U kamionu. Parkirau iza ugla."
Dok su se peli u svoj kamionet sa pletenom korpom sa poklopcem, Frink pomisli, bog zna kakav je
Ed prodavac, ili ja. ildanu se moe prodati, ali bie potrebna prezentacija, kako to kau.
Da je Julijana ovde, mislio je, mogla bi da ueta tamo i obavi stvar dok udari dlanom o dlan; ona je
lepa, ume da razgovara sa svakim na ovoj zemlji, i ona je ena. Najzad, ovo je enski nakit. Mogla bi da ga
unese na sebi u radnju. Zatvorivi oi, pokua da zamisli kako bi ona izgledala sa jednom od njihovih
narukvica. Ili jednom od velikih srebrnih ogrlica. Sa njenom crnom kosom i bledom koom, tunim,
ispitujuim oima... sa sivim vunenim sviterom, malo i suvie tesnim, dok srebro poiva na njenoj nagoj
puti, metal se die i sputa kako ona die.
Gospode, bila mu je kao iva u glavi, upravo sada. Svaki komad koji su napravili podizali su snani,
tanki prsti, ispitivali ga; zabacivala je glavu, dizala komad uvis. Julijana je probirala, uvek svedok onoga to
je on inio.
Najbolje bi za nju, zakljui on, bile minue. One sjajne to vise, naroito mesingane. Kada prikai
kosu nalom pozadi ili je skrati, tako da joj se vide vrat i ui. I mogli bismo da je fotografiemo za reklamu i
izlaganje. On i Ed su ve razgovarali o katalogu, da bi mogli da ga prodaju potom trgovinama u drugim
54

krajevima sveta. Izgledala bi strano... koa joj je lepa, veoma zdrava, nije oputena i nema bora, i boja joj je
lepa. Da li bi ona to radila, ako bih mogao da saznam gde je? Nije vano ta misli o meni; to nema veze sa
naim linim ivotom. Verovatno je strano sujetna kao i uvek. Veito je volela da je ljudi gledaju, da joj se
dive; bilo ko. Valjda su sve ene takve. Stalno ude za panjom. Vrlo su detinjaste kada je to u pitanju.
Mislio je dalje, Julijana nikada nije podnosila da bude sama; morala je da me ima kraj sebe sve
vreme, da joj dajem komplimente. Takvi su klinci; ako roditelji ne gledaju ta rade, oni misle da ono to ine
nije stvarno. Sigurno je sad ba neki momak merka. Kae joj kako je lepa. Njene noge. Gladak, ravan
stomak...
"ta je?" zapita Ed pogledavi ga. "Gubi ivce?"
"Ne", ree Frink.
"Neu ja tamo samo da stojim", ree Ed. "Imam nekoliko svojih ideja. I rei u ti jo neto: ne bojim
se. Nisam se uplaio samo zato to je to ugledna radnja i to moram da obuem ovo mondi odelo.
Priznajem da ne volim da se utoglim. Priznajem da se ne oseam ugodno. Ali to uopte nema veze. Ipak u
da uem tamo i pokaem tom dedaku."
Blago tebi, mislio je Frink.
"Boga mu, ako si ti mogao da ue kao to si uradio", ree Ed, "i da mu proda tos kako si lini
momak japovskog admirala, onda ja treba da budem u stanju da mu kaem istinu, da je ovo zaista dobar
originalan nakit mone izrade, da..."
"Runi rad", ree Frink.
"Jeste. Runa izrada. Hou da kaem, ui u i neu da izaem dok ga ne sredim za njegov novac. On
treba ovo da kupi. Ako ne kupi, stvarno je budala. Gledao sam ja; nema nigde nita slino da se prodaje.
Boe, kad pomislim kako moda gleda a ne kupuje - tako se razbesnim da mi doe da puknem."
"Vodi rauna da mu kae da nije prevueno", ree Frink. "Da bakar znai ist bakar, a mesing ist
mesing."
"Pusti ti mene da ja razradim svoj prilaz", ree Ed. "Imam neke stvarno dobre ideje."
Frink pomisli: evo ta ja mogu da uinim. Mogu da uzmem par komada - Ed nee zameriti - i da ih
spakujem i poaljem Julijani. Tako e da vidi ta radim. Pota e da joj ue u trag; poslau preporueno na
njenu poslednju adresu koju znam. ta e rei kada otvori kutiju? Treba da stavim i cedulju da objasnim da
sam to ja sam napravio; da sam ortak u jednom novom kreativnom draguljarskom poslu. Zapaliu joj matu,
ispriati joj tako da e poeleti da sazna neto vie, da e se zainteresovati. Priau o dragom kamenju i
metalima. O radnjama kojima prodajemo, mondi radnjama...
"Zar to nije tu negde?" ree Ed, usporavajui kamionet. Bili su u gustom gradskom saobraaju;
zgrade su zaklanjale nebo. "Bolje da parkiram."
"Jo pet blokova", ree Frink.
"Ima jednu marihuanu?" ree Ed. "Sad bi me ba smirila jedna cigareta."
Frink mu prui svoju paklicu T'ien-laisa, marke 'Nebeska muzika' koju je nauio da pui u
Korporaciji V. M. Znam da ivi sa nekim tipom, nastavi Frink da razgovara sam sa sobom. Spava sa njim.
Kao da mu je ena. Znam ja Julijanu. Ne bi ona mogla da preivi drugaije; znam kakva bude pred vee.
Kada zahladi i smrai se i svako je kod kue i sedi u dnevnoj sobi. Ona nije bila stvorena za usamljen ivot.
A ni ja shvati on.
Moda je momak stvarno dobar. Neki stidljivi student koga je pokupila. Ona bi bila dobra ena za
nekog mladog momka koji pre toga nikada nije imao hrabrosti da prie eni. Ona nije tvrda niti cinina. To
bi njemu mnogo dobro inilo. Nadam se, do avola, da nije sa nekim starijim. To ne bih mogao da
podnesem. Da je muva unaokolo neki iskusan podli tip, sa akalicom koja mu tri iz usta sa strane.
Osetio je kako poinje teko da die. Slika neke kosmate voline kako gazi Julijanu, unesreuje joj
ivot... Znam da e najzad da zavri samoubistvom, mislio je. To joj je pisano, ako ne nae pravog oveka a to znai zaista nenog, osetljivog, studentskog tipa koji bi bio u stanju da ceni sve te njene misli.
Ja sam bio i suvie grub za nju, mislio je. A ja nisam tako lo; ima sijaset tipova gorih od mene. Ja
sam mogao prilino dobro da pogodim ta ona misli, ta eli, kada se osea usamljena ili loe ili potitena.
Proveo sam puno vremena brinui se i uzrujavajui se zbog nje. Ali to nije bilo dovoljno. Ona je vie
zasluivala. Ona mnogo zasluuje, mislio je.
"Parkiram", ree Ed. Bio je naao mesto i terao kola unazad, osvrui se preko ramena.
"Sluaj", ree Frink. "Mogu li da poaljem koji komad svojoj eni?"
55

"Nisam znao da si oenjen." Usredsreen na parkiranje Ed mu je zamiljeno odgovarao. "Svakako,

samo da nisu od srebra."
Ed ugasi motor kamioneta.
"Tu smo", ree. Izdunu dim od marihuane, ugasi cigaretu pritisnuvi je o tablu sa instrumentima,
ispusti ostatak na pod kola. "Poeli mi sreu."
"Sreno", ree Frenk Frink.
"Hej, vidi. Na poleini ove paklice ima jedna od onih japovskih waka pesama." Ed proita pesmu
naglas, nadjaavajui buku saobraaja.
"Kukavicu kad uh ja,
Pogledah u pravcu
Odakle doe glas:
ta videh? Samo bledi mesec na nebu praskozorja."
Onda prui paklicu T'ien-lasa nazad Frinku. "Sad da ili bu!" ree, pljesnu Frinka po leima, stisnuto
se nasmeja, otvori vrata kamioneta, uze pletenu korpu sa poklopcem i izae iz kamiona. "Ostaviu te da
umetne deseticu u sat", ree odlazei trotoarom.
Za trenutak je nestao meu ostalim peacima.
Julijana, mislio je Frink. Da li si isto tako sama kao i ja? Izae iz kamioneta i stavi novi u sat za
parkiranje. Strah me je, pomisli. Ceo ovaj poduhvat sa nakitom. ta ako propadne? ta ako propadne? Tako
je proroanstvo reklo. Cviljenje, suze, propast.
ovek se suoava sa zatamnelim senkama svog ivota. Sa putom ka grobu. Kad bi ona bila ovde, ne
bi bilo tako loe. Uopte ne bi bilo loe.
Bojim se, shvati on. Pretpostavimo da Ed ne proda nita. Pretpostavimo da nas ismeju.
ta onda?
Na aravu na podu u prednjoj sobi svog stana, leala je Julijana drei Doa inadelu uza se. Soba
je bila topla i zaguljiva od popodnevnog sunca. Njeno telo i telo oveka u njenim rukama bilo je vlano od
znoja. Jedna kapljica, koja se skotrljala sa Doovog ela, zadra se za trenutak na njegovoj jagodici, i onda
joj pade na vrat.
"Jo kaplje", promrmlja ona.
On nita ne odgovori. Njegovo disanje, dugo, lagano, pravilno... kao okean, mislila je. U nama je
samo voda.
"Kako je bilo?" zapita.
On promumla da je bilo okej.
Mislila sam tako, pomisli Julijana. Znam. Sada oboje moramo da ustanemo, da se saberemo. Ili to ne
valja? Znak podsvesnog neodobravanja?
On se promekolji.
"Die se?" vrsto ga epa sa obe ruke. "Nemoj. Jo ne."
"Zar ne mora u vebaonicu?"
Ne idem u vebaonicu, ree Julijana u sebi. Zar ne zna? Ii emo negde; neemo ovde ostati jo
dugo. Ali to e biti mesto gde ranije nismo bili. Vreme je.
Oseti kako on poinje da se zabacuje unazad i uspravlja na kolena, oseti kako joj ruke skliznue niz
njegova vlana, klizava lea. Onda ga je ula kako odlazi tapkajui bosim nogama po podu. U kupatilo,
svakako. Da se istuira.
Gotovo je, pomisli. Pa, sad... Uzdahnu.
"ujem te", ree Do iz kupatila. "Kako jei. Uvek potitena, je l' tako? Briga, strah, i sumnja, zbog
mene i svega drugog na svetu..." Pojavi se za trenutak, prskajui sapunjavom vodom oko sebe, sa licem koje
je zrailo. "Kako bi ti se dopalo jedno putovanje?"
Srce joj bre zalupa. "Gde?"
"U neki veliki grad. ta kae na sever, u Denver? Izveu te; kupiu ti kartu za predstavu, onda u
dobar restoran, taksi, kupiu ti veernju haljinu ili ve ta ti treba. Okej?"
Jedva da je mogla da mu poveruje, ali je to elela; trudila se da poveruje.
"Hoe li moi da izdri taj tvoj tude?" viknu Do.
56

"Svakako", ree ona.

"Oboje ima lepo da se odenemo", ree on. "Da se zabavljamo, moda po prvi put u ivotu. To te dri
da ne poizi."
"Gde emo nai novac?"
Do ree: "Ja imam. Pogledaj u moj kofer." Onda zatvori vrata od kupatila. Od uma vode vie se
nisu ule rei.
Otvorivi komodu, ona izvue njegov ulegnuti, zaprljani koferi. I tano, nae koverat u jednom
uglu; u kovertu su bile novanice Rajhsbanke, koje su imale visok kurs i svuda dobro ile. Onda moemo
ii, shvati ona. Moda me ipak ne vue za nos. Samo bih elela da mogu da se uvuem u njega pa da vidim
ta ima tamo, mislila je prebrojavajui novac...
Ispod koverta omota nae ogromno cilindrino naliv-pero, ili je bar tako izgledalo; imalo je punja, u
svakom sluaju. Ali je bilo toliko teko. Oprezno, ona ga izvadi i podie, odvrte kapicu. Da, pero je bilo
zlatno. Ali...
"ta. je ovo?" zapita Doa kada se ovaj ponovo pojavi iz kupatila.
On ga uze od nje, vrati u kofer. Kako ga je paljivo stavljao... ona to primeti, zamisli se nad tim,
zbunjena.
"Jo morbidnosti?" ree Do. Izgledao je bezbrian, bezbriniji nego i jednom od kada ga je
upoznala; vritei od oduevljenja, dohvati je oko struka, onda je podie uvis, zaljulja je njiui je tamoamo, isputajui svoj topli dah na nju, steui je sve dok ona ne zavrea.
"Ne", ree ona. "Ja se jednostavno - sporo menjam." Jo uvek te se pomalo bojim, mislila je. Toliko
sam uplaena da ak ne mogu to ni da kaem, da ti priam o tome.
"Kroz prozor", uzviknu Do prikradajui se preko sobe sa njom u rukama. "Idemo."
"Molim te", ree ona.
"alim se. Sluaj - idemo na jedan mar, kao to je Mar na Rim. Sea se toga. Due ih je vodio,
mog ika Karla, na primer. Sad imamo jedan mali mar, manje znaajan, i nije zabeleen u knjigama iz
istorije. Je l' tako?" Sagnuvi glavu, poljubi je u usta, toliko snano da im se zubi sudarie. "to emo lepo
oboje da izgledamo, u novoj odei. A ti moe da mi objasni tano kako da govorim, kako da se drim; je l'
da? da me naui lepim manirima; je l' da?"
"Dobro ti govori", ree Julijana. "ak bolje od mene."
"Ne." Odjednom pade u mrano raspoloenje. "Ja govorim vrlo loe. Pravi izgovor makarondije.
Zar nisi primetila kada smo se prvi put sreli u kafeu?"
"Valjda jesam", ree ona; to joj nije izgledalo znaajno.
"Jedino ena poznaje drutvene konvencije", ree Do, odnese je natrag i ispusti je, tako da
strahovito odskoi na krevetu. "Da nema ena razgovarali bismo o trkakim kolima i konjima i priali masne
viceve; ne bi bilo civilizacije."
udno si raspoloen, mislila je Julijana. Nemiran i zamiljen, dok ne odlui da krene dalje; onda se
razigra. Da li me zaista eli? Moe da me se otarasi, da me ostavi ovde; to se i pre deavalo. Otresla bih
se ja tebe, mislila je, ako bih nastavila.
"Je li ti to plata?" zapita dok se on oblaio. "tedeo si je?" Bilo je toliko mnogo. Naravno, na Istoku
je bilo dosta novca. "Svi drugi vozai kamiona sa kojima sam razgovarala nisu nikad toliko..."
"Kae da sam voza kamiona?" upade Do. "Sluaj; ja sam vozio te karuce ne da bih vozio, nego da
ih branim od otmiara. Da izgledam kao voza koji drema u kabini." Skljoka se u jednu stolicu u uglu sobe i
zavali se pretvarajui se kao da spava, sa otvorenim ustima, i mlitavim telom. "Vidi?"
Najpre nije videla. A onda shvati da mu je u ruci no, tanak kao kuhinjski no za krompir. Majko
mila, pomisli. Odakle ga je izvukao? Iz rukava; iz samog vazduha.
"Zato su me iznajmili oni iz Folksvagena. Slubeno. Zatitili smo se od Haseldena, onih komandosa;
on ih je vodio." Crne oi su svetlucale; cerio se postrance na Julijanu. "ta misli, ko je uhvatio pukovnika,
tamo na kraju. Kada smo ih uhvatili na Nilu - njega i etvoricu iz njegove Dalekometne pustinjske grupe
mesecima posle kampanje na Kairo. Napali su nas jedne noi zbog benzina. Ja sam bio na strai. Haselden
se priunjao, bio je natrljan crnim po celom licu i telu, ak i po akama; nisu tada imali icu, samo bombe i
mainske puke. To je pravilo i suvie veliku buku. Pokuao je da mi prekine grkljan. Uhvatio sam ga." Sa
stolice Do skoi prema njoj, smejui se. "Hajde da se pakujemo. Kai onima u vebaonici da uzima
nekoliko dana odsustva; telefoniraj im."
57

Njegova pria je jednostavno nije ubedila. Moda uopte nije ni bio u Severnoj Africi, moda se ak
nije ni borio u ratu na strani Osovine, ili se uopte nije borio? Kakvi otmiari? pitala se. Nijedan kamion za
koji je znala nije proao kroz Kanon Siti sa Istone obale sa naoruanim profesionalnim bivim vojnikom
kao zatitom. Moda ak nije ni iveo u S. A. D., moda je sve izmislio od poetka; izmislio priu da je
uhvati u mreu, da je zainteresuje, da izgleda romantino.
Moda je ludak, pomisli. Ironija... Mogu stvarno da inim ono to sam se mnogo puta pretvarala da
inim; da primenim dudo u samoodbrani. Da spasavam svoje - devianstvo? ivot, pomisli. Ali verovatnije
je on samo neki jedan makarondija nie klase, tikvan koji rinta i gaji samoobmanu o slavi; eli da se baci u
veliki troak, potroi sav svoj novac, iivi se - i onda se vrati u svoju jednolinu egzistenciju. A za to mu je
potrebna devojka.
"Okej", ree ona. "Pozvau vebaonicu." Odlazei ka predsoblju razmiljala je, kupie mi skupu
odeu, pa e me onda odvesti u neki luksuzni hotel. Svaki ovek udi da ima stvarno dobro obuenu enu
pre nego to umre, ak ako mora i sam da joj kupi haljine. Ta terevenka je verovatno ivotna ambicija Doa
inadele. A on je prepreden; kladim se da je u pravu kada me analizira - ja se neurotino plaim mukog. I
Frenk je to znao. Zato smo on i ja prekinuli; zato ja sada jo oseam tu zabrinutost, to nepoverenje.
Kada se vrati iz govornice, nae Doa opet zanetog Skakavcem, namrgoenog, nesvesnog svega
drugog.
"Zar nisi hteo da mi da da to itam?" zapita ona.
"Moda dok budem vozio", ree Do ne diui pogled.
"Ti e voziti? Ali to su moja kola!"
On ne odgovori nita; samo nastavi da ita.
Kod registar kase, Robert ildan podie glavu i vide jednog vitkog, visokog, crnokosog oveka kako
ulazi u radnju. ovek je imao na sebi tek neto-manje-moderno odelo i nosio je veliku pletenu korpu sa
poklopcem. Trgovaki putnik. Ali ipak nije imao onaj razdragani osmeh; umesto toga, njegovo utavljeno
lice je imalo gadan, zlovoljan izgled. Pre lii na vodinstalatera ili elektriara, pomisli Robert ildan.
Kada je zavrio sa muterijom, ildan se obrati oveku: "Koga vi predstavljate?"
"Nakit Edfrank", promumla ovek u odgovor. Bio je spustio svoju korpu na jednu od tezgi.
"Nikad nisam uo za tu kuu." ildan je tumarao okolo dok ovek ne otkopa poklopac od korpe i ne
otvori je uz puno suvinih pokreta.
"Runi rad. Svaki je unikat. Svaki original. Mesing, bakar, srebro. ak i vrelo kovano crno gvode."
ildan baci pogled u korpu. Metal na crnom somotu, neobino. "Ne, hvala. Ne radim sa time."
"Ovo predstavlja ameriki umetniki rad. Savremeni."
Odmahnuvi glavom, ildan se vrati do registar kase. ovek je jedno vreme stajao petljajui oko
svojih somotskih postolja i korpe. Table nije ni vadio niti ih vraao nazad; izgledalo je da nema pojma ta
ini. Sa prekrtenim rukama, ildan je posmatrao, razmiljajui o raznim problemima toga dana. U dva je
imao zakazano da pokae neke olje iz ranog perioda. Onda u tri - jo jedan broj predmeta koji se vraaju iz
laboratorije, sa provere autentinosti.
Poslednjih nekoliko nedelja je davao sve vie i vie stvari na ispitivanje. Sve od onog gadnog
incidenta sa Kolotom '44.
"Ovo nije pobakreno," ree ovek sa pletenom korpom od prua, poduii narukvicu. "Sve je bakar."
idan klimnu glavom bez odgovora. ovek e jo malo tu da se muva, da premee svoje uzorke, ali
e najzad da se pokupi.
Zazvoni telefon. ildan die slualicu. Muterija pita za starinsku stolicu za ljuljanje, veoma vrednu,
koju je ildan dao na opravku za njega. Stolica nije bila gotova, i ildan je morao da ispria ubedljivu priu.
Zagledan kroz izlog u podnevni saobraaj, umirivao je i uveravao. Najzad muterija, unekoliko umirena,
zavri razgovor.
Nema sumnje, mislio je sputajui slualicu. Stvar sa Koltom '44 ga je poprilino uzdrmala. Vie nije
gledao na svoju robu sa onim istim dubokim potovanjem. Takvo saznanje ostavlja traga. Slino prvom
buenju u detinjstvu; injenice ivota. To pokazuje, premiljao je dalje, vezu sa naim ranim godinama: ne
samo ako je re o istoriji S.A.D., ve i o naoj linoj istoriji. Kad bi se, razmiljao je, postavilo pitanje
autentinosti nae krtenice. Ili impresije o Tati.
Moda se ja stvarno i ne seam F.D.R. kao primera. Sintetina slika destilovana iz odabranih
razgovora. Mit fino usaen u modano tkivo. Kao, pomisli, mit o Heplvajtu. Engleski stil nametaja, za
58

vreme vladavine Dorda III (nazvan tako po projektantu); prim. prev. Mit o ipendejlu Stil nametaja,
nazvan po projektantu; prim. prev. ili jo pre o tome kako je ovde jeo Abraham Linkoln. Upotrebljavao ovaj
stari srebrni no, viljuku, kaiku. To ne moe da vidi, ali injenica ostaje.
Kod druge tezge, i dalje baratajui oko svog nakita i korpe od prua, trgovaki putnik ree:
"Moemo da pravimo po narudbini. Kako naruite. Ako neke vae muterije imaju svoje ideje." Glas mu je
bio nekako zadavljen, proisti grlo, gledajui u ildana, pa zatim dole u nakit koji je drao u ruci. Oigledno
nije znao kako da ode.
ildan se osmehnu i ne ree nita.
Nije moja stvar. Njegovo je da se pokupi odavde. Bez obzira na to da li e sauvati mesto ili ne.
Muno, takva nelagodnost. Ali ne mora on da bude trgovaki putnik. Svi mi patimo u ovom ivotu.
Vidi mene. Po ceo dan gutam od Japova kao to je gospodin Tagomi. Samo malo da skrenem, i zabrljao
sam, upropastio ivot.
Onda mu pade na pamet jedna ideja. Momak oigledno nema iskustva. Pogledaj ga. Moda mogu da
uzmem neto u komision. Vredi pokuati.
"Hej", ree ildan.
ovek se prenu, zadra pogled.
Idui ka njemu, sa jo uvek prekrtenim rukama, ildan ree: "Ovo pola sata izgleda da nema guve
ovde. Ne obeavam nita, ali izvadite neto od tih stvari. Raistite one police sa kravatama."
Klimajui glavom ovek poe da raiava sebi mesto na vrhu tezge. Ponovo otvori korpu, jo
jednom poe da barata plianim tablama.
Sve e da izloi, znao je ildan. Da briljivo rasporeduje jo sledei sat. Da guna i doteruje dok sve
ne postavi. Nadajui se. Molei se. Motrei iskosa na mene svakog sekunda. Da vidi da li sam
zainteresovan. Da li sam uopte zainteresovan.
"Kada povadite stvari", ree ildan, "pogledau ako ne budem i suvie zauzet."
ovek je grozniavo radio, kao da ga je neko uboo.
Tada u radnju ue nekoliko muterija, i ildan ih pozdravi. Skrenu panju na njih i njihove elje i
zaboravi na trgovakog putnika koji se trudio oko svoje izlobe. Putnik, shvatajui situaciju, poe da radi
primirenim pokretima. inio se neupadljivim. ildan prodade lone za brijanje, gotovo prodade zastira
kukian rukom, uze kaparu za jedan avganistanski ilim. Vreme je prolazilo. Najzad muterije odoe.
Radnja je, osim njega i putnika, opet bila prazna.
Trgovaki putnik je zavrio. Ceo njegov izbor nakita leao je rasporeden na crnom somotu na
povrini tezge.
Pregledajui natenane, Robert ildan zapali jednu Lend-O-Smajls i stade klatei se napred-nazad na
petama, brundajui u po glasa. Putnik je stajao i utao. Nijedan nije nita govorio.
Najzad ildan isprui ruku i pokaza jedan bro. "To mi se dopada."
Putnik brzo ree: "Taj je dobar. Neete nai nijednu ogrebotinu od iane etke. Sve je ispolirano
superoksidom. I nee pocrneti. Naneli smo plastian lak koji ima da traje godinama. Najbolji industrijski lak
koji se moe dobiti."
ildan lako klimnu glavom.
"Mi smo tu", ree putnik, "prilagodili isporban i dokazan industrijski postupak na izradu nakita.
Koliko ja znam, to do sada jo niko nije radio. Bez kalupa. Sve metal na metal. Vareno i lemljeno." Zastade.
"Poleine tvrdi lem."
ildan uze dve narukvice. Onda bro. Zatim jo jedan bro. Zadra ih za trenutak, pa ih izdvoji na
jednu stranu. Putnikovo lice se trznu. Nada.
Zagledajui kartoni sa cenom na jednoj ogrlici, ildan poe. "Je li ovo..."
"Maloprodajna cena. Za vas je pedeset odsto od toga. I ako kupite, recimo, u vrednosti od oko sto
dolara ili tako neto, dajemo vam jo dva posto."
ildan izdvoji na stranu jo nekoliko komada, jedan po jedan. Kod svakog novog komada putnik se
sve vie uzbuivao; govorio je sve bre, konano se ponavljajui, ak i besmislice i gluposti, sve to
priguenim glasom i vrlo urno. On stvarno misli da e da proda, vide ildan. Svojim izrazom nije
pokazivao nita; nastavi igru odabiranja komada.
59

"Taj je naroito dobar", mleo je dalje putnik kada ildan izvue jedan veliki privezak i zastade.
"Mislim da ste uzeli najbolje. Sve nae najbolje komade." ovek se nasmeja. "Zaista imate dobar ukus." Oi
su mu igrale. Sabirao je u glavi ono to je ildan izabrao. Ukupnu prodaju.
ildan ree: "Sa robom koja nije probana, naa politika je da primimo na komision."
Nekoliko sekundi putnik nije shvatao. Prestao je da govori, ali je buljio ne shvatajui.
ildan mu se osmehnu.
"Komision," ponovi najzad trgovaki putnik kao odjek. "Da li biste vie voleli da ne ostavite?" ree
ildan.
Mucajui, ovek konano ree: "Mislite da ja to ostavim a vi mi platite naknadno kada..."
"Vi dobijate dve treine. Kada se stvari prodaju. Tako mnogo vie zaradite. Morate da ekate,
naravno, ali..." ildan slee ramenima. "Kako hoete. Mogu eventualno neto da stavim u izlog. I ako krene,
onda moda kasnije, za jedno mesec dana, kod sledee porudbine - pa, moda bismo videli moemo li
neto i smesta da kupimo."
Putnik je sada proveo ve dosta vie od sata pokazujui svoju robu, svhati ildan. I sve je izvadio.
Sve mu je bilo ispreturano i izrazdvajano. Bie mu potreban jo jedan sat da sve to sredi da nosi negde
drugde. Nastade utanje. Nijedan od njih dvojice nije govorio.
"Ti komadi koje ste izdvojili na stranu..." ree putnik tihim glasom. "To su ti to elite?"
"Da. Pustiu vas da ih sve ostavite." ildan odeta do svoje kancelarije u zadnjem delu radnje.
"Napisau cedulju. Tako ete imati zapisano ta ste ostavili kod mene." Vraajui se sa svojom knjigom
rauna dodade: "Shvatate da kada se roba ostavi na komision, radnja ne uzima na sebe obavezu u sluaju
krae ili oteenja." Imao je jedan mali formular izvuen na apirografu za trgovake putnike. Radnja nikada
nee morati da polae raun za ostavljene artikle. Prilikom vraanja neprodatog dela, ako neemu nije
moglo da se ue u trag - mora da je ukradeno, izjavi ildan u sebi. Uvek ima krae u radnjama. Naroito
kradu sitne stvari kao to je nakit.
Robert ildan nije mogao da izgubi ni na koji nain. Nije morao da plati nakit ovog oveka; nije
uloio nita u takav inventar. Ako se ita od toga proda, on ima zaradu, a ako ne, jednostavno vrati sve onoliko koliko moe da se nae - trgovakom putniku nekog neodreenog kasnijeg dana.
ildan ispuni list, navodei artikle. Potpisa i prui kopiju putniku. "Moete mi se javiti", ree, "tako
za jedno mesec dana. Da vidite kako ide."
Uzevi nakit koji je eleo, ode u dno radnje, ostavivi putnika da pokupi ono to mu je ostalo.
Nisam mislio da e pristati na ovo, pomisli. Nikad se ne zna. Zato uvek vredi pokuati.
Kada sledei put die pogled, vide da je putnik spreman da ide. Drao je svoju pletenu korpu pod
mikom, a tezga je bila raiena. Putnik mu je prilazio, pruajui neto.
"Da?" ree ildan. Bio je pregledao neku prepisku.
"elim da vam ostavim nau podsetnicu." Putnik spusti na ildanov sto malu etvrtastu kartu u sivoj
i crvenoj boji, neobinog izgleda. "Edfrank nakit po porudbini. Tu je naa adresa i broj telefona. U sluaju
da elite da nam se javite."
ildan klimnu glavom, utke se osmehnu, i vrati se svom poslu.
Kada je sledei put zastao u poslu i digao pogled radnja je bila prazna. Putnik je bio otiao.
Stavivi novi u automat na zidu, ildan uze olju vrueg instant aja i poe zamiljeno da ga
srkue.
Pitam se da li e se prodavati, pitao se. Nije verovatno. Ali je dobro napravljen. I ne via se nita
slino. Razgleda jedan od broeva. Zapanjujui dizajn. Svakako nisu amateri.
Promeniu etikete sa cenama. Naznaiu mnogo vie cene. Istai u runu izradu. I da su unikati.
Narueni originali. Male skulpture. Nosite umetniko delo. Ekskluzivnu kreaciju na vaem reveru ili ruci.
I jo jedna pomisao je kolala i narastala negde u glavi Roberta ildana. Kod ovih stvari, nema
problema oko autentinosti. A taj problem e jednog dana moda upropastiti industriju istorijskih predmeta
amerike izrade. Ne danas ili sutra - ali posle toga, ko zna.
Bolje je ne stavljati sve na jednu kartu. Ta poseta one jevrejske varalice; to bi mogao biti vesnik. Ako
ja istiha napravim zalihu neistorijskih predmeta, savremenog rada bez ikakvog istorijskog znaaja bilo
stvarnog ili zamiljenog, moda bih stekao prednost nad konkurencijom. A sve dok me to ne kota nita...
Nakrenuvi stolicu unazad tako da se osloni o zid srkutao je svoj aj i razmiljao.

60

Trenutak se menja. ovek mora da bude spreman da se menja s njim. Ili e ostati kao riba na suvom.
Prilagoditi se. Pravilo opstanka, mislio je. Motri situaciju oko sebe. Saznaj koji su zahtevi. I - ispuni ih. Budi
tamo i ini pravu stvar u pravo vreme.
Budi jinovski. Istonjak zna. Pametne crne jinovske oi...
Odjednom mu pade na pamet dobra ideja; od toga se smesta uspravi u stolici. Dve muve jednim
udarcem. Oh. Skoi na noge, uzbuden. Paljivo, zamotaj najbolje komade nakita (skinuti cenu, naravno).
Bro, privesak, ili narukvicu. Neto lepo, u svakom sluaju. Zatim - poto mora da ode iz radnje, zatvori u
dva - odetaj se do zgrade Kasurinih. Gospodin Kasura, Pol e biti na poslu. Meutim, gospoa Kasura,
Beti, e vrlo verovatno biti kod kue.
Predam poklon, ovaj nov originalan ameriki umetniki rad. Moji lini komplimenti, da bih video
reakciju sa visokog mesta. Tako se uvodi nov posao. Zar nije divno? U radnji imam itavu kolekciju;
navratite, itd. A ovaj komad je za vas, Beti.
Drhtao je. Samo ona i ja, podne u stanu. Mu na poslu. Sve bolje i bolje, meutim; sjajan izgovor.
Bez greke!
Uzevi jednu malu kutiju i hartiju za umotavanje poklona i traku, Robert ildan poe da priprema
poklon za gospou Kasura. Crnomanjasta, privlana ena, vitka u svojoj svilenoj orijentalnoj haljini, sa
visokim potpeticama, i tako dalje. Ili e danas moda imati pamunu plavu leernu pidamu u kuli stilu,
veoma laku i udobnu i neformalnu. Oh, mislio je.
A da nije to i suvie smelo; mu Pol se uznemiri. Pronjui i reaguje gadno. Moda ii sporije; odneti
poklon njemu, u njegovu kancelariju? Ispriati uglavnom istu priu, ali njemu. Onda neka joj on da poklon;
tu nema podozrenja. A onda, mislio je Robert ildan, ja pozovem Beti telefonom sutra ili sledeeg dana da
ujem ta kae.
Jo vie bez greke!
Kada Frenk Frink vide svog poslovnog partnera kako se vraa trotoarom, znao je da nije dobro
prolo.
"ta se desilo?" ree, uzimajui korpu od Eda i stavljajui je u kamion. "Isuse Hriste, pa zadrao si se
sat i po. Toliko mu je dugo bilo potrebno da kae ne?"
Ed ree: "Nije rekao ne." Izgledao je umoran. Ude u kamion i sede.
"Pa ta je onda rekao?" Otvorivi korpu, Frink vide da dosta komada nedostaje. Mnogi od najboljih.
"Uzeo je puno. U emu je stvar onda?"
"Komision", ree Ed.
"Dao si mu?" Nije mogao da veruje. "Razgovarali smo o tome..."
"Ne znam kako je to ispalo."
"Hriste", ree Frenk.
"ao mi je. Izvodio je tako kao da e da kupi. Mnogo je izdvojio. Mislio sam da kupuje."
Dugo su sedeli zajedno u kamionu; utei.
10.
Za gospodina Bejnsa to su bile dve strane nedelje. Iz svoje hotelske sobe zvao je Trgovinsku misiju
svakog dana u podne da pita da li se pojavio stari gospodin. Odgovor je uvek bio, ne. Glas gospodina
Tagomija je svakog dana postajao sve hladniji i zvaniniji. Dok se spremao da telefonira i po esnaesti put,
gospodin Bejns pomisli, kad-tad e mi rei da je gospodin Tagomi izaao. Da vie ne prima nikakve pozive
od mene. I to e biti to.
ta se dogodilo? Gde je gospodin Jatabe?
Bilo mu je prilino jasno. Smrt Martina Bormana je smesta izazvala veliku zabrinutost u Tokiju.
Gospodin Jatabe je bez sumnje ve bio na putu za San Francisko, dan-dva na okeanu, kada su ga sustigla
nova uputstva. Vratiti se na Houm Ajlends radi daljih konsultacija.
Loa srea, shvatao je gospodin Bejns. Moda je ak i fatalno.
Ali je morao da ostane tu gde jeste, u San Francisku. I dalje je pokuavao da organizuje sastanak radi
koga je doao. Za etrdeset pet minuta Lufthanzinom raketom iz Berlina, a sada ovo. udno neko vreme u
kome ivimo. Moemo da putujemo kamo god elimo, ak i na druge planete. A zbog ega? Da bismo
61

sedeli iz dana u dan dok nam moral opada a nada se gubi. Padamo u beskrajnu dosadu. A u meuvremenu,
drugi rade. Ne sede bespomono ekajui.
Gospodin Bejns rasklopi podnevno izdanje Nipon Tajmsa i jo jednom proita naslove.
Dr. Gebels naimenovan za Kancelara Rajha. Iznenaujue reenje Komiteta Partaja za problem
rukovodstva. Smatra se da je govor na radiju odluio. Gomile u Berlinu kliu. Oekuje se izjava. Gering
moe biti naimenovan za efa policije nad Hajdrihom.
Ponovo proita ceo lanak. Onda jo jednom odloi novine, uze telefon i dade broj Trgovinske
misije.
"Ovde gospodin Bejns. Mogu li da dobijem gospodina Tagomija?"
"Trenutak, gospodine."
Veoma dug trenutak.
"Ovde gospodin Tagomi."
Gospodm Bejns duboko udahnu i ree: "Oprostite zbog ove situacije koja je deprimirajua za nas
obojicu, gospodine..."
"Oh. Gospodine Bejns."
"Vae gostoprimstvo prema meni, gospodine, ne moe biti vee. Jednog dana znam da ete imati
razumevanja za razloge zbog kojih odlaem nau konferenciju dok stari gospodin..."
"Na alost, on nije stigao."
Gospodin Bejns zatvori oi. "Mislio sam moda od jue..."
"Na alost nije, gospodine." Gola utivost. "Izvinite, gospodine Bejns. Hitni poslovi."
"Do videnja, gospodine."
Telefon kljocnu. Danas je gospodin Tagomi prekinuo vezu ne rekavi ak ni do vienja. Gospodin
Bejns polako okai slualicu.
Moram preduzeti akciju. Vie ne mogu da ekam. Njegovi pretpostavljeni su mu veoma dobro
objasnili da ni pod kojim okolnostima ne treba da stupa u kontakt sa Abverom. Trebalo je jednostavno da
eka sve dok ne uspe da ostvari veze sa japanskim vojnim predstavnikom; trebalo je da konferie sa
Japancem, a onda je trebalo da se vrati u Berlin. Ali niko nije predvideo da e Borman umreti ba u ovom
trenutku. Prema tome...
Naredbe su se morale prevazii. Praktinijim savetom. Svojim sopstvenim, u ovom sluaju, poto
nije bilo nikog drugog koga bi mogao pitati.
U P.A.D. je radilo najmanje deset osoba iz Abvera, ali neki od njih - a moda i svi - bili su poznati
lokalnoj slubi bezbednosti i njenom sposobnom efu regiona, Brunu Krojc fon Mereu. Pre mnogo godina
on se nakratko sreo sa Brunom na jednom skupu Partaja. ovek je ve imao izvestan neslavan presti u
policijskim krugovima utoliko ukoliko je on bio taj koji je 1943. godine otkrio britansko-eku zaveru protiv
Rajnharda Hajdriha i za koga bi se prema tome moglo rei da je spasao Delata od ubistva. U svakom
sluaju, Bruno Krojc fon Mere je ve tada bio na usponu u Slubi bezbednosti. Nije bio samo policijski
birokrat.
Bio je, u stvari, prilino opasan ovek.
ak je postojala mogunost da je, uza sve mere predostronosti koje su preduzeli i Abver u Berlinu i
Tokoka u Tokiju, Sluba bezbednosti saznala za taj pokuaj sastanka u San Francisku, u kancelarijama
Visoke trgovinske misije. Meutim, to je na kraju krajeva bila zemlja pod japanskom upravom. SB nije
imala zvanino ovlaenje da se mea. Ona je mogla da se postara da nemaki ef - on lino u ovom sluaju
- bude uhapen im ponovo stupi nogom na teritoriju Rajha; ali teko da je mogla preduzeti akciju protiv
japanskog efa, ili protiv samog sastanka.
Bar se on tako nadao.
Da li je postojala mogunost da je SB uspela da zadri starog Japanca negde usput? Daleko je od
Tokija do San Franciska, naroito za osobu toliko staru i slabaku da ne moe da putuje avionom.
Ono to ja moram da uinim, znao je gospodin Bejns, jeste da saznam od onih iznad mene da li
gosoodin Jatabe ipak dolazi. Oni e znati. Da li ga je presrela i uhvatila SB ili ga je opozvala tokijska Vlada
- oni e to znati.
A ako su uspeli da stignu do starog gospodina, sigurno e doi i do mene.
Ipak situacija ak ni u tim okolnostima nije bila beznadena. Jedna ideja je pala na pamet gospodinu
Bejnsu dok je iz dana u dan ekao sam u svojoj sobi u hotelu Abhirati.
62

Bolje bi bilo da dam svoju informaciju gospodinu Tagomiju, nego da se vratim u Berlin praznih
aka. Bar e tako postojati ansa, makar i prilino mrava, da konano pravi ljudi budu informisani. Ah
gospodin Tagomi je mogao samo da slua; tu je bila greka u ideji. U najboljem sluaju, on je mogao da
uje, zapamti, i to je mogue pre slubeno otputuje na Houm Ajlends, dok je gospodin Jatabe bio na nivou
policije. On je mogao i da uje i - da govori.
Ipak, i to je bilo bolje nego nita. Vremena je bilo sve manje. Zapoeti sve ponovo, organizovati
briljivo, oprezno, mesecima jo jednom delikatan kontakt izmeu stranke u Nemakoj i stranke u Japanu...
To e svakako iznenaditi gospodina Tagomija, mislio je kiselo. Da se odjednom takvo saznanje svali
na njega. Daleko od podataka o injekcionim kalupima...
Moda bi pretrpeo nervni slom. Ili bi izlanuo informaciju nekome u svojoj okolini, ili se povukao;
pravio se, ak i pred samim sobom, da nije uo. Jednostavno odbio da mi poveruje. Podigao se na noge,
poklonio, i iziao uz izvinjenje iz sobe onog trenutka kada ja ponem.
Indiskretno. On to ne bi mogao da gleda na taj nain. On ne treba da uje takve stvari.
Tako lako, mislio je gospodin Bejns. Izlaz je toliko blizu, toliko pristupaan, za njega. Kada bi bio i
za mene.
A ipak, u krajnjoj liniji, nije mogue ak ni gospodinu Tagomiju. Nismo mi razliiti. On moe da
zatvori ui na vest onako kako ona dolazi od mene, kako dolazi u obliku rei. Ali kasnije. Kada to ne bude
stvar rei. Ako to mogu sada da mu objasnim. Ili ve sa kime god budem konano razgovarao...
Odlazei iz svoje hotelske sobe, gospodin Bejns sie liftom u hol. Napolju na trotoaru, zamoli portira
da mu pozove pedikab, i uskoro se vozio Market stritom dok je voza Kinez energino okretao pedala.
"Tamo", ree vozau kada razazna firmu koju je traio. "Priteraj uz ivinjak."
Pedikab se zaustavi kraj hidranta za poar. Gospodin Bejns plati vozau i otpusti ga. Izgleda da ga
niko nije pratio. Gospodin Bejns poe peice trotoarom. Trenutak kasnije, zajedno sa nekoliko drugih
kupaca, ue u veliku gradsku Robnu kuu Fuga.
Svuda su bili kupci. Tezga za tezgom. Prodavaice, veinom belkinje, sa po kojom Japankom kao
efom odeljenja. Galama je bila uasna.
Posle kraeg lutanja gospodin Bejns otkri gde se nalazi odeljenje muke konfekcije. Zaustavi se kod
stalka sa mukim pantalonama i poe da ih razgleda. Ubrzo mu pride slubenik, jedan mlad belac, i pozdravi
ga.
Gospodin Bejns ree: "Vratio sam se po par tamnosmeih vunenih pantalona koje sam jue gledao."
Susrevi se sa pogledom slubenika, ree: "Vi niste onaj ovek sa kojim sam razgovarao. On je bio vii. Rii
brkovi. Prilino vitak. Na jakni je imao ime 'Lari'."
Slubenik ree: "On je trenutno izaao na ruak. Ali e se vratiti."
"Otii u u kabinu da probam ove," ree gospodin Bejns skidajui par pantalona sa stalka.
"Svakako, gospodine." Slubenik pokaza na praznu kabinu i ode da uslui nekog drugog.
Gospodin Bejns ue u kabinu i zatvori vrata. Sede na jednu od dve stolice i poe da eka.
Posle nekoliko minuta zau se kucanje. Vrata kabine se otvorie i ue jedan mali sredovean
Japanac. "Vi niste iz drave, gospodine?" ree gospodinu Bejnsu. "I ja treba da vam potvrdim kredit? Da
vidim vae isprave." Zatvori vrata iza sebe.
Gospodin Bejns izvue novanik. Japanac sede sa novanikom i poe da razgleda njegov sadraj.
Zastade kod fotografije devojke. "Vrlo lepa."
"Moja erka. Marta."
"I ja imam erku Martu," ree Japanac. "Sada je u ikagu, studira klavir."
"Moja erka", ree gospodin Bejns, "je pred udajom." Japanac zatim, vrati novanik i ostade u stavu
oekivanja.
Gospodin Bejns ree: "Ovde sam ve dve nedelje i gospodin Jatabe se nije pojavio. Hteo bih da
znam da li e ipak doi. A ako ne, ta treba da radim."
"Vratite se sutra po podne", ree Japanac. Ustade, i gospodin Bejns se takoe die. "Do vienja."
"Do videnja", ree gospodin Bejns. Izae iz kabine, obesi pantalone natrag na stalak, i izae iz robne
kue Fuga.
Nije ba dugo trajalo, razmiljao je hodajui sa drugim peacima prometnim trotoarom u centru
grada. Da li stvarno moe da dobije informaciju do tada? Da stupi u vezu sa Berlinom, prenese moja pitanja,
ifruje i deifruje sve da uini svaki potreban korak?
Izgleda da moe.
63

Sad bih voleo da sam se ranije javio agentu. Utedeo bih sebi mnogo brige i oajanja. A oigledno da
nije re ni o kakvom krupnom riziku; izgledalo je da je sve glatko krenulo. Trajalo je u stvari samo pet-est
minuta.
Gospodin Bejns je lutao dalje, zagledajui u izloge radnji. Sada se mnogo bolje oseao. Ubrzo zatee
sebe kako posmatra izloene fotografije prvarnica - kabarea, prljave popljuvane muvama potpuno bele gole
ene ije su grudi visile kao polunaduvane lopte za odbojku. Taj prizor ga je zabavljao i on se tu zadra dok
su ljudi urno prolazili kraj njega idui za svojim poslovima Market stritom.
Najzad je neto uinio, najzad. Kakvo olakanje!
Julijana je itala, udobno oslonjena o vrata kola. Kraj nje, sa laktom isturenim kroz prozor, vozio je
Do sa jednom rukom ovla poloenom na volan i cigaretom zalepljenom o donju usnu; bio je dobar voza, i
ve su preli dobar deo puta od Kenon sitija.
Radio u kolima je svirao otunu kafansku narodnu muziku, orkestar harmonika je izvodio jednu od
bezbrojnih polki ili otia; nikada nije mogla da ih razlikuje.
"Ki", ree Do kada muzika prestade. "Sluaj, ja znam mnogo o muzici; kazau ti ko je bio veliki
dirigent. Verovatno ga se ne sea. Arturo Toskanini."
"Ne", ree ona itajui i dalje.
"Bio je Italijan. Ali nacisti mu nisu dozvolili da diriguje posle rata, zbog njegovih politikih stavova.
Sada je mrtav. Umro je on, ve. Ne volim onog fon Karajana, stalnog dirigenta Njujorke filharmonije.
Morali smo da idemo na njegove koncerte, naa soba. Moe misliti ta ja volim - poto sam makarondija."
Baci pogled na nju. "Dopada ti se ta knjiga?"
"Potpuno te obuzme."
"Ja volim Verdija i Puinija. Mi u Njujorku imamo samo tekog nemakog bombastikog Vagnera i
Orfa, i svake nedelje moramo da idemo na poneki od onih trogatelnih dramatinih spektakala nacistike
partije S.A.D. u Medison Skver Gardenu, sa zastavama i doboima i trubama i pucketanjem plamena.
Istorija gotskih plemena ili neke druge vaspitne trice, i to se peva umesto da se govori, da bi se zvalo
umetnost. Jesi li nekad bila u Njujorku pre rata?"
"Da", ree ona nastojei da ita.
"Zar nisu tada imali strano pozorite? Tako sam uo. Sada je to isto kao i filmska industrija; to je
sve jedan kartel u Berlinu. Za trinaest godina koliko sam proveo u Njujorku nije se pojavio nijedan dobar
novi mjuzikal ili komad, samo one..."
"Pusti me da itam", ree Julijana.
"A isto je i sa knjigama", ree Do, neuznemiren. "Sve je to kartel koji operie izvan Minhena. U
Njujorku samo tampaju; samo velike tamparske maine - ali pre rata, Njujork je bio centar svetske
izdavake industrije, bar tako kau."
Stavivi prste u ui, ona se usredsredi na stranicu koja joj je bila otvorena na krilu, iskljuivi njegov
glas. Stigla je u Skakavcu do dela koji opisuje bajnu televiziju i to ju je oaralo; naroito onaj deo o jeftinim
malim aparatima za zaostale u Africi i Aziji.
...samo su jenkijevsko umee i sistem masovne proizvodnje - Detroit, ikago, Klivlend, magijska
imena mogli da izvedu trik, da upute tu neprekidnu i gotovo nerazumno plemenitu poplavu jeftinih
televizijskih aparata od jednog dolara (kineskog dolara, trgovinskog dolara) u svako selo i mrtvaju Orijenta.
I kada je aparat sklopio neki mravi, grozniavi junoa u selu, izgladneo za ansom, za tim to su mu pruili
plemeniti Amerikanci, taj zveckavi mali instrument sa ugraenom energetskom jedinicom ne veom od
klikera poinjao je da prima. I ta je primao? uei ispred ekrana, mladii iz sela - a esto i stariji - videli
su rei. Uputstva. Najpre itanje. Zatim ostalo. Kako da iskopaju dublji bunar. Da zaoru dublju brazdu. Kako
da preiste vodu, izlee svoje bolesnike. Iznad glava, obrtao se ameriki vetaki mesec, iljui signal,
pronosei ga svuda... svim eljnim masama Istoka koje su oekivale.
"Jel' ita sve skroz?" zapita Do. "Ili preskae?"
Ona ree: "Ovo je divno; pie kako aljemo hranu i obrazovanje svim Azijatima, milionima njih."
"Socijalni rad u svetskim razmerama", ree Do.
"Da. Nju Dil pod Tagvelom; podiu nivo masa - sluaj." Uze da naglas ita Dou:
...ta je bila Kina? Patnja, jedan siromaan izmean ivot okrenut Zapadu, njegov veliki demokratski
predsednik ang Kai ek, koji je vodio kineski narod kroz godine rata, i sada ga vodi u godine mira, u
dekadu obnove. Ali za Kinu to nije bila obnova, ponovna izgradnja, jer je ta gotovo nadprirodno prostrana
64

ravna zemlja koja nikada nije ni bila izgraena, jo leala uspavana drevnim snom. Buenje; da, bie, din,
najzad je moralo da poprimi deo pune svesti, da se probudi u moderni svet sa njegovim mlaznim avionima i
atomskom energijom, autoputevima i fabrikama, i lekovima. A odakle e doi tresak groma koji e razbuditi
diva? ang je to znao, jo dok je trajala borba za pobedu nad Japanom. Doi e iz Sjedinjenih Drava. I, do
1950. godine, ameriki tehniari i inenjeri, nastavnici, doktori, agronomi, povrvee kao kakva nova forma
ivota u svaku provinciju, u svaki...
Do je prekide: "Zna ti ta je on uinio, zar ne? Uzeo je ono najbolje kod nacizma, socijalistiki
deo, Organizaciju Tot i ekonomski napredak koji smo postigli preko pera, i kome on sada odaje hvalu? Nju
Dilu. A izostavio je onaj loi deo, deo S.S.-a, rasnog istrebljenja i segregacije. To je jedna utopija! Ti
zamilja da su Saveznici pobedili da bi Nju Dil bio u stanju da oivi privredu i dovede do sveg tog
socijalistikog blagostanja kao to on kae? Ma, avola; on govori o jednom obliku dravnog sindikalizma,
o kolektivnoj dravi, kao to smo mi napravili pod Dueom. On pria: imali biste sve ono dobro a nita
od..."
"Pusti me da itam", ree ona besno.
On slee ramenima. Ali prestade da brblja. Ona nastavi sa itanjem, ali za sebe.
"...I ta Trita, bezbrojni milioni Kine, pokrenula su fabrike u Detroitu i ikagu na rad punom
parom; ta ogromna usta nikako se nisu mogla napuniti, tim ljudima nije se ni za stotinu godina moglo dati
dovoljno kamiona ili cigala, ili elinih ingota, ili odee, ili pisaih maina, ili konzerviranog graka, ili
asovnika, ili radio-aparata ili kapljica za nos. Ameriki radnik je, do 1960. godine, imao najvii ivotni
standard na svetu, i to sve zahvaljujui onome to su fino nazivali klauzulom 'najpovlaenije nacije' u
svakoj trgovinskoj transakciji sa Istokom. SAD vie nisu drale Japan pod okupacijom, a nikada nisu ni
okupirale Kinu; a ipak se nije mogla osporavati injenica: Kanton i Tokio, i angaj nisu kupovali od
Britanaca; kupovali su ameriku robu. A sa svakom prodajom, radni ovek u Baltimoru ili Los Anelosu ili
Atlanti doivljavao je dalji mali napredak.
Planerima, dalekovidim ljudima u Beloj kui, inilo se da su gotovo postigli svoj cilj. Istraivaki
raketni brodovi e uskoro oprezno krenuti u vasionu iz jednog sveta koji je najzad doiveo kraj svojih
vekovnih muka: gladi, kuge, rata, neznanja. U Britanskoj imperiji, iste mere u pravcu drutvenog i
ekonomskog napretka donele su slino olakanje masama u Indiji, Burmi, Africi, na Srednjem istoku.
Fabrike Rura, Manestera, Sara, nafta iz Bakua, sve je to teklo i uzajamno delovalo u jednom
komplikovanom ali efikasnom skladu; stanovnitvo Evrope se bakarilo u neemu to je izgledalo...
Ja mislim da oni treba da vladaju", ree Julijana zastavi u itanju. "Oni su uvek bili najbolji.
Britanci."
Do ne ree nita na to, iako je ona ekala. Najzad nastavi da ita.
...Ostvarenje Napoleonove vizije: racionalna homogenost raznovrsnih etnikih grupa koje su se
svaale i balkanizovale Evropu jo od pada Rima. Kao i vizija Karla Velikog ujedinjeno hrianstvo,
potpuno u miru ne samo sa samim sobom, ve i sa ostalim svetom. A ipak - jo je ostalo jedno dosadno
bolno mesto.
Singapur.
U Malajskim dravama bilo je brojno kinesko stanovnitvo, veina preduzimljive poslovne klase, i ti
krti, marljivi buruji su u amerikoj upravi nad Kinom videli jedan praviniji postupak sa onim to se
nazivalo 'domai'. Pod britanskom vladavinom, tamnije rase su bile iskljuene iz klubova, hotela, boljih
restorana; one su se nale, kao u stara vremena, vezane za odreene delove voza i autobusa i to je moda
gore od svega - ograniene u izboru mesta stanovanja u svakom gradu. Ovi 'domai' primeivali su i
konstatovali u svojim razgovorima za stolom i novinama, da je u SAD problem obojenih bio reen do 1950.
godine. Belci i Crnci iveli su, radili i jeli rame uz rame, ak i na Dalekom jugu; drugi svetski rat je okonao
diskriminaciju...
"Je li neto nije u redu?" zapita Julijana Doa.
On je gunao, pogleda prikovanog za put.
65

"Kai mi ta se dogaa", ree ona. "Znam da neu stii da je zavrim; biemo u Denveru dosta brzo,
da li Amerika i Britanija stupaju u rat, i jedna izlazi kao vladar sveta?" Do uskoro ree: "Na neki nain to
nije loa knjiga. On je razradio sve pojedinosti; SAD imaju Pacifik, neto slino naoj sferi zajednikog
prosperiteta Istone Azije. Podele Rusiju. To uspeva oko deset godina. Onda doe do nevolje - prirodno."
"Zato prirodno?"
"Zbog ljudske prirode", dodade Do, "prirode drava. Zbog sumnje, straha, gramzivosti. eril misli
da S.A.D. podrivaju britansku vladavinu u Junoj Aziji obraajui se velikom kineskom stanovnitvu, koje
je prirodno proameriki raspoloeno zahvaljujui ang Kai eku. Britanci poinju da osnivaju" - kratko se
isceri na nju - "ono to nazivaju pritvorskim rezervatima. Drugim reima, koncentracione logore. Za hiljade,
moda nelojalnih Kineza. Optuuju ih za sabotau i propagandu. eril je tako..."
"Ti misli da je on jo na vlasti? Zar on nema negde oko devedeset godina?"
Do ree: "u tome je prednost britanskog sistema nad amerikim. Svakih osam godina S.A.D. daju
nogu svojim liderima bez obzira na to koliko su sposobni, a eril ostaje i dalje. S.A.D. nema rukovodstvo
kao to je on, posle Tagvela. Samo beznaajne osobe. I to vie stari, to postaje sve vei autokrata i sve krui
- mislim eril. Sve do 1960. on je kao neki stari vojskovoa iz Centralne Azije: niko ne moe preko njega.
Na vlasti je ve dvadeset godina."
"Blagi boe", ree ona listajui poslednji deo knjige, traei potvrdu onoga to je Do govorio.
"Sa time se slaem," ree Do. "eril je bio jedini dobar lider koga su Britanci imali za vreme rata;
bolje bi im bilo da su ga zadrali. Kaem ti; drava je onakva kakav joj je voa. Princip firera - princip
rukovodstva, kao to kau nacisti. Oni su u pravu. ak i taj Abendsen mora s time da se suoi. Sigurno,
S.A.D. se iri ekonomski poto dobije rat protiv Japana, zato to imaju to ogromno trite u Aziji koje su
oteli od Japova. Ali to nije dovoljno; to nema spiritualnosti. Ne da ga Britanci imaju. I jedna i druga su
plutokratije, kojima vladaju bogati. Da su oni pobedili, mislili bi jedino o tome kako da steknu jo vie para,
ta via klasa. Abendsen, on nije u pravu; ne bi bilo nikakve socijalne reforme, nikakvih planova javnih
radova za opte dobro; anglosaksonski plutokrati to ne bi dozvolili."
Julijana pomisli, ovaj govori kao zaneseni faista.
Do je oigledno po njenom izrazu primetio ta ona misli; okrenu se ka njoj, usporavajui kola,
drei jedno oko na njoj, a drugo na kolima ispred sebe. "Sluaj, ja nisam intelektualac - faizmu to nije
potrebno. Delo se trai. Teorija se izvodi iz akcije. Ono to naa kolektivna drava zahteva od nas jeste
shvatanje drutvenih snaga - istorije. Razume? Kaem ti; znam ja, Julijana." Ton mu je bio ozbiljan, gotovo
preklinjui. "Te stare trule imperije kojima je upravljao novac, Britanija i Francuska i S.A.D., mada je ova
poslednja u stvari neka vrsta izroda, ne ba imperija, ali svejedno orijentisana na novac. Nisu imale due, i
zato nisu imale ni budunosti. Nije bilo razvoja. Nacisti gomila ulinih, koljaa; slaem se. Slae se? Je li
tako?"
Morala je da se osmehne; savladali su ga italijanski maniri u njegovom pokuaju da istovremeno
vozi i dri govor: "Abendsen govori kao da je veliko pitanje u tome da li konano pobeuju S.A.D. ili
Britanija. Blebetanje! Nema nikakve vrednosti, nikakve istorije u tome. upnuo malo odavde, malo odande.
Jesi li itala nekad ta je Due pisao? Imao nadahnue. Divan ovek. Divno pisao. Objanjava ono to je
stvarno u osnovi svakog dogaaja. Pravo pitanje u ratu je bilo: staro protiv novog. Novac - zato su nacisti
jevrejsko pitanje grekom uvukli u to - protiv komunalnog duha mase, protiv onoga to Nacisti nazivaju
Gemeinschaft - zajednitvo. Kao Sovjeti. Komuna. Je li tako? Samo, komunisti su u Sveslovensko carstvo
Petra Velikog uvukli ambicije zajedno s tim, i od socijalne reforme napravili sredstvo imperijalnih
ambicija."
Julijana pomisli, kao to je uinio Musolini. Tano tako. "Nacistiko koljatvo tragedija," mumlao je
dalje Do pretiui jedan spor kamion. "Ali promena je uvek gadna za onog koji gubi. Nita novo. Pogledaj
ranije revolucije kao to je francuska. Ili Kromvelova protiv Iraca. U germanskom temperamentu ima
mnogo filozofije; i mnogo teatra. Svi ti skupovi. Pravi faista nikada ne pria, on samo radi kao ja. Je li
tako?"
Ona ree, smejui se: "Boe, pa ti govori milju na minut."
On uzbueno uze da vie: "Objanjavam faistiku teoriju akcije!"
Nije mogla da odgovori; bilo je i suvie smeno.
Ali ovek pored nje nije mislio da je smeno; buljio je u nju namrteno, sa pocrvenelim licem. Vene
na elu su mu nabrekle i on opet poe da drhti. Ponovo je grevito prelazio prstima po temenu, naprednazad, ne govorei, samo buljei u nju.
66

"Nemoj da se ljuti na mene," ree ona.

Za trenutak pomisli da e je udariti; on povue ruku unazad... ali onda zagrokta, isprui ruku i otvori
radio. Vozili su se dalje. Orkestarska muzika sa radija, smetnje.
Opet pokua da se usredsredi na knjigu.
"U pravu si", ree Do posle dueg vremena.
"U emu?"
"Malecka imperija. Imali klovna za vou. Nije udo to nita nismo izvukli iz rata."
Ona ga potapa po ruci.
"Julijana, sve je to mrak", ree Do. "Nita nije istina niti izvesno. Je li tako?"
"Moda je tako", ree ona odsutno, i dalje pokuavajui da ita.
"Britanija pobeuje", ree Do pokazujui knjigu. "Utedeu ti trud. S.A.D se smanjuju, Britanija
nastavlja da podbada i mea se i iri se, zadrava inicijativu. Zato ostavi knjigu."
"Nadam se da emo se zabavljati u Denveru", ree ona, zatvarajui knjigu. Tebi je potrebno da se
opusti. elim da to uini. Ako se ne opusti, mislila je, razletee se u milion komada. Kao kad pukne
feder. A ta e onda biti sa mnom? Kako da se vratim? I - da li da te jednostavno ostavim?
elim da se provedem kako si mi obeao, mislila je. Ne elim da budem prevarena; i suvie sam bila
obmanjivana u ivotu do sada, previe ljudi me je prevarilo.
"Zabavljaemo se", ree Do. "Sluaj." Prouavao ju je sa udnim, zatvorenim u sebe izrazom.
"Toliko si zavolela tog Skakavca; pitam se - ta misli da li ovek koji napie bestseler, pisac kao to je taj
Abendsen... da li mu svet pie pisma? Kladim se da mu puno ljudi hvali knjigu u pismima, da ga moda ak
i poseuju."
Ona odjednom shvati. "Do - pa to je samo jo stotinu milja!"
Oi mu zasjae; nasmei joj se, opet srean, bez crvenila i brige na licu.
"Mogli bismo!" ree ona. "Ti tako dobro vozi, mogli bismo da produimo do tamo kao nita, zar
ne?"
Lagano, Do ree: "Pa, sumnjam da jedan slavan ovek puta posetioce da svraaju. Verovatno ih
ima tako mnogo."
"Zato da ne pokuamo? Do..." Ona ga zgrabi za rame, uzbueno ga stisnu. "Sve to bi mogao da
uini je da nas otera. Molim te."
Duboko premiljajui, Do ree: "Kada se nakupujemo i nabavimo novu odeu, nalickamo se... to je
vano, napraviti dobar utisak. I moda ak da iznajmimo nova kola tamo u ejenu. To sigurno moe da
uini."
"Da," ree ona. "A ti treba da se podia. I pusti me da ti ja izaberem odelo; molim te, Do. Ja sam
Frenku uzimala odela; mukarac nikad ne ume da kupi sebi odelo."
"Ti ima dobar ukus u oblaenju", ree Do, opet se usredsredivi na drum ispred sebe, sa
natmurenim pogledom. "A i inae. Bolje ako ga ti pozove. Stupi u kontakt s njim."
"Urediu kosu," ree ona.
"Dobro."
"Ja se uopte ne bojim da odem i zazvonim", ree Julijana. "Hou da kaem, ivi se samo jedanput.
Zato da se plaimo? On je samo ovek kao i svi mi ostali. U stvari, verovatno bi mu bilo drago da uje da je
neko vozio toliko dugo samo zato da mu kae koliko mu se dopada njegova knjiga. Moemo da dobijemo
autogram na knjizi, na unutranjoj strani gde se oni potpisuju. Zar ne? Bolje da kupimo novu knjigu; ova je
sva zaprljana. Ne bi dobro izgledala."
"to god hoe", ree Do. "Dau ti da odlui o svim pojedinostima; znam da ti to moe. Lepa
devojka uvek svakog pridobije; kad bude video kakva si puka ima irom da otvori vrata. Ali sluaj; bez
vrdanja."
"Na ta misli?"
"Kazae da smo venani. Ne elim da se spana s njim - zna. To bi bilo strano. Unitilo bi ivot
svima; koja nagrada za putanje posetilaca u kuu, koja ironija. Zato se pazi, Julijana."
"Moe se raspravljati s njim", ree Julijana. "O onom delu kada Italija gubi rat time to ih izdaje;
reci mu ono to si meni rekao."
Do klimnu glavom. "Tako je. Moemo razgovarati o celoj stvari."
Vozili su brzo dalje.
67

U sedam sati sledeeg jutra, u P.A.D., gospodin Nobusake Tagomi se die iz kreveta, poe prema
kupatilu, onda se predomisli i ode pravo proroanskim knjigama.
Sedei prekrtenih nogu na podu svoje dnevne sobe, poe da barata sa etrdeset devet strukova
hajduice. Proganjao ga je oseaj da su njegova pitanja jako hitna, i grozniavo je radio sve dok najzad nije
imao est redova pred sobom.
ok! Heksagram, Pedeset jedan!
Bog se pojavljuje u znaku Probuenja. Grom i munja. Zvuci - bez svoje volje die ruke da pokrije
ui. Ha-ha! Ho-ho! Veliki prasak od koga se tre i zamirka. Guter juri a tigar urlie, a sam bog izlazi!
ta to znai? zagledao je po dnevnoj sobi. Dolazak - ega? Poskoi na noge i stade dahui,
oekujui.
Nita. Udaranje srca. Respiracija i svi somatski procesi, ukljuujui sve autonomne diencefalino
kontrolisane reakcije na krizu: adrenalin, pojaano lupanje srca, ubrzan puls, obilno luenje lezda,
paralisano grlo, iskolaene oi, utroba razvezana, i dr. U stomaku muka, seksualni instinkt potisnut.
A ipak, nita da se vidi; nita da telo uini. Trati? Sve pripremajui se za panini beg. Ali kuda i
zato? Pitao se gospodin Tagomi. Nema reenja: stoga nemogue. Dilema civilizovanog oveka; telo
mobilisano, ali opasnost neodreena.
Ode u kupatilo i poe da nanosi penu za brijanje na lice. Telefon zazvoni.
"ok", ree on glasno, sputajui brija. "Budi spreman." Izae brzo iz kupatila i vrati se u dnevnu
sobu. "Spreman sam," ree, i podie slualicu. "Ovde Tagomi." Glas mu je ciao, i on proisti grlo.
utanje. Zatim slab, suv, uketav glas, gotovo slian udaljenom utanju sasuenog lia, ree:
"Gospodine. Ovde indiro Jatabe. Stigao sam u San Francisko."
"Via trgovinska misija vas pozdravlja" ree gospodin Tagomi. "Tako mi je drago. Vi ste dobro, i
odmorni?"
"Da, gospodine Tagomi. Kada mogu da se sastanem sa vama?"
"Vrlo brzo. Za pola sata." Gospodin Tagomi se zagleda u sat u spavaoj sobi, pokuavajui da vidi
koliko je asova. "Jedna trea strana: gospodin Bejns. Moram da stupim u kontakt s njim. Mogue je
odlaganje, ali..."
"Da kaemo za dva sata, gospodine?" ree gospodin Jatabe.
"Da", ree gospodin Tagomi poklonivi se.
"U vaoj kancelariji u zgradi Nipon Tajmsa."
Gospodin Tagomi se jo jednom pokloni. kljoc. Gospodin Jatabe je okaio slualicu.
Bie zadovoljan gospodin Bejns, mislio je gospodin Tagomi. Ima da se raduje kao maka kad joj se
baci pare lososa, recimo lep debeo rep. Prodrma viljuku telefona, zatim urno okrete broj hotela Abhirati.
"Muenje zakljueno", ree, kada se zau pospan glas gospodina Bejnsa.
Glas smesta prestade da bude pospan. "Stigao je?"
"U mojoj kancelariji", ree gospodin Tagomi. "U deset i dvadeset. Do vienja." Obesi slualicu i
otra nazad u kupatilo da zavri brijanje. Nema vremena za doruak; neka gospodin Remzi posvrava stvari
poto se zavri dolazak u kancelariju. Sva trojica moda moemo da uivamo istovremeno - dok se brijao
planirao je u glavi jedan lep doruak za sve njih.
U pidami, gospodin Bejns je stajao kraj telefona, trljao elo i razmiljao. teta to sam popustio i
stupio u vezu sa onim agentom, mislio je. Da sam ekao samo jo jedan dan...
Ali verovatno nije uinjeno nikakvo zlo. Ipak je danas trebalo da se vrati u robnu kuu. A ako se ne
pojavim? Predpostavimo da se ne pojavim? To moe da pokrene lananu reakciju; pomislie da sam ubijen
ili tako neto. Pokuae da mi uu u trag.
Nije vano. Zato to je on ovde. Najzad. ekanje je zavreno.
Gospodin Bejns pouri u kupatilo i pripremi se za brijanje.
Ne sumnjam da e ga gospodin Tagomi prepoznati im ga vidi, zakljui on. Sad moemo da
ostavimo masku 'Gospodin Jatabe'. U stvari, moemo da skinemo sve maske, sva pretvaranja.
im se obrijao, gospodin Bejns skoknu pod tu. Dok je voda urlala oko njega pevao je punim
pluima:
"Wer reitet so spat,
Durch Nahct und Wind?
68

Es ist der Vater

Mit seinem Kind."
"Ko jezdi tako pozno/kroz no i vetar taj?/To otac s edom svojim/kroz pusti jae kraj." (Gete:
'Erlkonig', 'Bauk', u prepevu A. antia); prim. prev.
Verovatno je sada i suvie kasno da Sluba bezbednosti ita uini, mislio je. ak i ako saznaju. Zato
moda mogu da prestanem da brinem; bar onu trivijalnu brigu. Konanu, privatnu brigu o svojoj sopstvenoj
koi.
Ali to se tie ostaloga - moemo upravo da ponemo.
11.
Za konzula Rajha u San Francisku, frajhera Huga Rajsa, prvi posao upravo ovog dana bio je
neoekivan i alostan. Kada je stigao u svoju kancelariju nae jednog posetioca kako ve eka, krupnog
sredovenog oveka sa tekim vilicama, roave koe i smrknutog neodobravajueg pogleda od koga su mu
se spajale crne, zamrene obrve. ovek se die i pozdravi partijski, promrmljavi istovremeno 'hajl'.
Rajs ree: "Hajl." Jeknu u sebi, ali zadra poslovan zvanini osmeh. "Her Krojc fon Mere. Iznenaen
sam. Zar neete ui?"
Otkljua svoju unutranju kancelariju, pitajui se gde mu je vicekonzul, i ko je pustio efa Slube
bezbednosti da ue. U svakom sluaju, ovek je bio tu. Nita se nije moglo uiniti.
Idui za njim, sa rukama u depovima svog tamnog vunenog kaputa, Krojc fon Mere ree: "Sluajte,
frajhere. Otkrili smo ovog abverovca. Tog Rudolfa Vegenera. Pojavio se u jednom starom punktu Abvera
koji drimo pod prismotrom." Krojc fon Mere se zacereka, pokazujui ogromne zlatne zube. "I pratili smo
ga nazad do hotela."
"Fino", ree Rajs, primetivi da mu je pota na stolu. Znai, Pferdehuf je bio tu negde. Bez sumnje je
ostavio kancelariju zakljuanu da ef SB ne bi njukao za svoj gro.
"Ovo je vano", ree Krojc fon Mere. "Obavestio sam Kaltenbrunera. Najbitnije. Verovatno e vam
se sada javiti Berlin svakog trenutka. Osim ako oni Unratfressers Govnoderi; prim. prev. tamo u zemlji sve
ne zabrljaju." Sede na konzulov sto, izvadi smotuljak ispresavijanog papira iz depa od kaputa, te ga
briljivo razmota dok su mu se usne micale. "Lano ime je Bejns. Predstavlja se kao vedski industrijalac ili
trgovaki putnik ili neto u vezi sa proizvodnjom. Primio telefonski poziv jutros u osam i deset od japanskog
funkcionera u vezi sa sastankom u Japovoj kancelariji u deset i dvadeset. Sada nastojimo da otkrijemo
odakle je bio poziv. Verovatno e mu ui u trag za jo jedno pola sata. Javie mi ovde."
"Shvatam", ree Rajs.
"Sada moemo da pokupimo tog tipa", nastavi Krojc fon Mere. "Ako ga uhvatimo, naravno da emo
ga vratiti u Rajh sledeim Lufthanzinim avionom. Meutim, Japovi ili Sakramento e moda protestovati i
pokuati da blokiraju stvar. Protestovae kod vas, ukoliko budu protestovali. U stvari, mogu izvriti
ogroman pritisak. A doterae na aerodrom kamion onih Tokokinih grubijana."
"Ne moete ih spreiti da saznaju?"
"I suvie je kasno. On se ve uputio na taj sastanak. Moda emo morati da ga pokupimo ba tamo,
na licu mesta. Utrimo, zgrabimo ga, istrimo."
"To mi se ne dopada", ree Rajs. "ta ako se sastaje sa nekim strano visokim japovskim
funkcionerima? Moda je lini Carev predstavnik upravo sada u San Francisku. uo sam da se neto
govorka pre neki dan..."
Krojc fon Mere ga prekide. "To ne mari. On je nemaki dravljanin. Potpada pod zakon Rajha."
A mi znamo ta je zakon Rajha, mislio je Rajs.
"Ja imam spremno odeljenje komandosa," nastavi Krojc fon Mere. "Petoricu dobrih ljudi." Zacereka
se. "Izgledaju kao violinisti. Lepa asketska lica. Duevna. Neto kao studenti teologije. Oni e ui. Japovi e
misliti da su gudaki kvartet..."
"Kvintet", ree Rajs.
"Da. Doi e do samih vrata - obueni su ba kako treba."
Odmeravao je konzula. "Dosta slino vama."
Hvala, pomisli Rajs.
69

"Na oigled svima. U sred bela dana. Priu tom Vegeneru. Okupe se oko njega. Kao da konferiu.
Vana poruka." Brundao je dalje Krojc fon Mere, dok konzul poe da otvara svoju potu. "Bez nasilja.
Samo: her Vegener. Poite sa nama, molim. Shvatate." A izmeu kimenih prljenova iglica. Upumpati.
Gornje ganglije paralisane.
Rajs je klimao glavom.
"Sluate li?"
"Ganz bestimmt." Savim sigurno; prim. prev.
"Zatim napolje. Do kola. Natrag u moju kancelariju. Japovi dignu veliku galamu. Ali utivi do
kraja." Krojc fon Mere se svali sa stola da pantomimom izvede kako se Japanci klanjaju. "Jako prostaki to
ste nas prevarili, her Kroje fon Mere. Meutim, do vienja, her Vegener..."
"Bejns", ree Rajs. "Zar ne koristi svoje lano ime?"
"Bejns. Ba nam je ao to idete. Idueg puta emo moda mnogo vie razgovarati." Telefon na
Rajsovom stolu zazvoni, i Krojc fon Mere prestade sa ludiranjem. "Moda je za mene." Poe da uzme
slualicu, ali Rajs pride telefonu i uze je sam.
"Rajs ovde."
Jedan nepoznat glas ree: "Konzule, ovde Ausland Fernsprechamt Telefonska stanica za
inostranstvo; prim. prev. u Novoj kotskoj. Imate transatlantski telefonski poziv iz Berlina, hitan."
"U redu", ree Rajs.
"Samo trenutak, konzule." Slabe smetnje, pucketanje. Zatim drugi glas, telefonistkinja. "Kanzlei."
Kancelarija; prim. prev.
"Da, ovde Ausland Fernsprechamt u Novoj kotskoj. Poziv za Rajhsa Konzula H. Rajsa San
Francisko; imam konzula na liniji."
"Saekajte." Duga pauza, za to vreme Rajs nastavi, jednom rukom, da prebira po poti. Krojc fon
Mere je nemarno posmatrao. "Her konzul, izvinjavam se to vam oduzimam vreme." Muki glas. U
Rajsovim venama krv stade istog trenutka. Bariton, kultivisan, uglaen glas poznat Rajsu. "Ovde doktor
Gebels."
"Da, kancelaru." Preko puta Rajsa, Krojc fon Mere se polako nasmei. Oputena vilica prestade da
visi.
"General Hajdrih me je ba sad zamolio da vas pozovem. Ima jedan agent Abvera tamo u San
Francisku. Zove se Rudolf Vegener. Treba u potpunosti da saraujete sa policijom u pogledu njega. Nema
vremena da vam se daju detalji. Jednostavno im stavite svoju kancelariju na raspolaganje. Ich danke Ihnen
sehr dabei." Uz to Vam veoma zahvaljujem; prim. prev.
"Razumem, her kancelare", ree Rajs.
"Do videnja, konzule." Rajhskancelar spusti slualicu.
Krojc fon Mere je napregnuto posmatrao dok je Rajs sputao slualicu. "Jesam li bio u pravu?"
Rajs slee ramenima. "Nema spora."
"Ispiite ovlaenje za nas da tog Vegenera prinudno vratimo u Nemaku."
Uzevi pero, Rajs ispisa ovlaenje, potpisa, dodade ga efu SB.
"Hvala", ree Krojc fon Mere. "Sada, kada vas japovske vlasti pozovu i poale se..."
"Ako pozovu."
Krojc fon Mere ga pogleda. "Pozvae. Bie ovde petnaest minuta poto mi pokupimo tog Vegenera."
Vie nije imao svoj aljivi, klovnovski manir.
"Bez gudakog kvinteta", ree Rajs.
Krojc fon Mere ne odgovori. "Imaemo ga negde do podne, zato budite spremni. Moete rei
Japovima da je homoseksualac ili falsifikator, ili neto slino. Da ga u zemlji trae zbog nekog krupnog
zloina. Znate da oni ne priznaju devedeset pet od sto nacional-socijalistikog zakona."
"Znam to", ree Rajs. "Znam ta da radim." Oseao se razdraen i prevaren. Preao me, ree sam
sebi. Kao i obino. Stupio u kontakt sa Kancelarijom. Kopilad.
Ruke su mu drhtale. Poziv od doktora Gebelsa; je li to od toga? Strahopotovanje pred monikom?
Ili je to mrnja, oseanje da si opkoljen... do avola i ta policija, pomisli. Sve su jai. Ve su uhvatili i
Gebelsa da radi za njih; oni upravljaju Rajhom.
Ali ta ja mogu da uinim? ta iko moe da uini?
70

Mislio je rezignirano, bolje sarauj. Nije vreme stati ovom oveku sa pogrene strane; verovatno
moe da dobije to god hoe u zemlji, a to bi moglo ukljuiti i otputanje svakoga ko mu je neprijatelj.
"Vidim", glasno ree, "da niste preuveliali znaaj ove stvari, her Policajfirer. Oigledno da
bezbednost same Nemake zavisi od vaeg brzog otkrivanja ovog pijuna ili izdajnika ili ve ta je." U sebi
se zgri od rei koje je izabrao.
Meutim, Krojc fon Mere je izgledao zadovoljan. "Hvala, konzule."
"Moda ste nas sve spasli."
Krojc fon Mere mrano ree: "Pa, jo ga nismo uhvatili. Saekajmo to. eleo bih da me najzad
pozovu."
"Ja u se postarati za Japance", ree Rajs. "Imam prilino iskustvo, kao to znate. Njihove albe..."
"Ne trabunjajte", prekide ga Krojc fon Mere. "Moram da mislim." Oigledno ga je poziv iz
Kancelarije uznemirio; sada se i on oseao pod pritiskom.
Taj tip se eventualno izvue, i to e te kotati mesta, mislio je konzul Hugo Rajs. Mog mesta, tvog
mesta - obojica bismo mogli da se naemo na ulici u svakom trenutku. Ti nisi nita sigurniji od mene.
U stvari, moda bi vredelo videti kako bi malo oljarenja tu i tamo moglo da te zaglibi u tvojim
aktivnostima, her policajfireru. Neto negativno to se nikada ne bi moglo utvrditi. Na primer, kada Japanci
uu ovamo da se ale, mogao bih da izvedem tako da nagovestim kojim Lufthanzinim avionom tip treba da
bude odvuen... ili bez toga, da ih podbodem da se jo malo vie razbesne, recimo, samo lakim prezrivim
osmehom - kojim kaem da oni zabavljaju Rajh, da on ne uzima ozbiljno male ute ljude. Lako ih je acnuti.
I ako se dovoljno naljute, mogli bi to da prenesu Gebelsu.
Ima svakakvih mogunosti. SB zaista ne moe da izvue tog tipa iz P.A.D. bez moje aktivne
saradnje. Samo ako mogu da pogodim tano u ivac...
Mrzim ljude koji uspevaju preko mene, ree sam sebi frajher Rajs. To ne trpim u boju mater. Toliko
se iznerviram zbog toga da ne mogu da spavam, a kada ne mogu da spavam ne mogu da radim svoj posao.
Zato dugujem ja Nemakoj da ispravim taj problem. Mnogo bih se udobnije oseao nou, a i danju, ako je
do toga, kad bi ovaj sitni bavarski razbojnik bio u zemlji i pisao izvetaje u nekoj bednoj sreskoj policijskoj
stanici.
Muka je u tome to nema vremena. Dok ja pokuavam da odluim kako da...
Telefon zazvoni.
Ovog puta Krojc fon Mere posegnu za slualicom, i konzul Rajs mu ne stade na put. "Halo", ree
Krojc fon Mere u slualicu. Trenutak tiine dok je sluao.
Ve? pomisli Rajs.
Ali je ef SB pruao slualicu. "Za vas."
Potajno odahnuvi od olakanja, Rajs uze slualicu. "Neki uitelj", ree Krojc fon Mere. "eli da zna
da li mu moete dati postere Austrije za razred."
Negde pre jedanaest asova pre podne, Robert ildan zatvori radnju i uputi se, peice, u kancelariju
gospodina Pola Kasure.
Sreom, Pol nije bio zauzet. Uglaeno pozdravi ildana i ponudi mu aj.
"Neu vas dugo gnjaviti", ree ildan poto su obojica poeli da pijuckaju aj. Mada mala, Polova
kancelarija bila je moderna i jednostavno nametena. Na zidu jedna jedina izvanredna grafika: Mokeijev
Tigar, remek-delo s kraja trinaestog veka.
"Uvek mi je drago da vas vidim, Roberte", ree Pol, tonom, koji moda - pomisli ildan - ima
prizvuk ohole uzdranosti.
Ili je to moda bila njegova uobrazilja. ildan oprezno pogleda preko svoje olje. ovek je svakako
izgledao prijateljski. A ipak - ildan je oseao promenu.
"Vaa ena je", ree ildan, "bila razoarana mojim grubim poklonom. Moda sam je uvredio.
Meutim, kod neeg novog i neisprobanog, kao to sam objasnio kad sam vam ga dao, ne moe se napraviti
prava ili konana procena - bar to ne moe da uini neko ko je u samom biznisu. Svakako ste vi i Beti u
boljem poloaju da prosuujete nego ja."
Pol ree: "Nije ona bila razoarana, Roberte. Nisam joj dao nakit." Iz stola izvadi malu belu knjigu.
"Nije izaao iz ove kancelarije."
Zna, pomisli ildan. Pametan ovek. ak joj nije ni rekao. ta je, tu je. Sada se nadajmo da se nee
razbesneti na mene. Da mi tresne neku optubu da sam pokuao da mu zavedem enu.
71

Mogao bi me unititi, ree ildan u sebi. Paljivo je nastavio da srkue aj, sa spokojnim licem.
"Oh?" blago ree. "Zanimljivo."
Pol otvori kutijicu, izvadi bro i poe da ga zagleda. Drao ga je prema svetlosti, okretao ga i obrtao.
"Bio sam slobodan da ovo pokaem jednom broju poslovnih poznanika," ree Pol, "ljudima koji dele
moj ukus za amerike predmete od istorijskog znaaja i za predmete od opte umetnike, estetske
vrednosti." Posmatrao je Roberta ildana. "Niko od njih, naravno, nije nikada video neto ovakvo. Kao to
ste rekli, do sada nije poznat ovakav savremeni rad. Mislim, takoe, da ste rekli da ste vi jedini predstavnik."
"Da, tako je", ree ildan.
"elite da ujete njihovu reakciju?" ildan se pokloni.
"Te osobe su se", ree Pol, "smejale."
ildan je utao.
"Pa i ja sam se smejao pokrivajui se akom, da vi ne vidite", ree Pol, "pre neki dan kada ste se
pojavili i pokazali mi tu stvar. Naravno, da bih vam sauvao sang-froid, Hladnokrvnost, sabranost (franc.);
prim. prev. ja sam sakrio da me to zabavlja; kao to se bez sumnje seate, na izgled sam ostao manje-vie
ravnoduan."
ildan klimnu glavom.
Prouavajui bro, Pol nastavi. "Lako se moe shvatiti takva reakcija. Tu je komad metala koji je
istopljen dok nije izgubio oblik. Ne predstavlja nita. Niti ima bilo kakav smiljen dizajn. Prosto je
bezoblian. ovek bi mogao rei, to je sam sadraj, lien forme."
ildan klimnu glavom.
"Ipak", ree Pol. "Posmatram ga ve nekoliko dana, i ni iz kakvog loginog razloga oseam izvesnu
emocionalna sklonost. Zato je to tako? Mogu da pitam. Ja ak ni sada ne projektujem u tu grumuljicu svoju
psihu, kao u nemakim psiholokim testovima. I dalje ne vidim nikakve oblike niti forme. Ali to nekako ima
u sebi Tao. Vidite?" Pozva ildana pokretom ruke. "Uravnoteeno je. Sile u ovom komadu su stabilizovane.
U mirovanju. Da se tako kae, ovaj predmet se pomirio sa vasionom. Odvojio se od nje, i otuda je uspeo da
stigne do homeostaze."
ildan je klimao glavom, razgledao komad. Ali Pol nije obraao panju na njega.
"Nema vabi", ree Pol, niti bi mogao da ga ima. Ali..." Noktom dotae bro. "Roberte, ovaj predmet
ima vu.
"Verujem da ste u pravu," ree ildan, pokuavajui da se seti ta je vu; to nije bila japanska re bila je kineska. Mudrost, zakljui on. Ili razumevanje. U svakom sluaju, bilo je veoma dobro.
"Ruke majstora", ree Pol, "imale su vu, i omoguile su da se to vu prelije u ovaj komad. On sam
verovatno jedino zna da ovaj komad zadovoljava. Potpun je, Roberte. Razmiljanjem o njemu, sami
postiemo vie vua. Doivljavamo spokojstvo koje je povezano ne sa umetnou, ve sa svetou. Seam se
jednog ivota u Hiroimi u kome se mogla videti gnjat nekog srednjovekovnog sveca. Meutim, ovo je
izradila ljudska ruka, a ono je bila relikvija. Ovo je ivo u sadanjosti, dok je ono samo ostalo. Ovakvim
razmiljanjem, kojim sam se nadugako bavio od kada ste poslednji put bili ovde, doao sam do vrednosti
koju ovo ima nasuprot istorijata. Duboko sam dirnut, kao to vidite."
"Da," ree ildan.
"Nemati istorijat, a ni umetnike, estetske vrednosti, pa ipak nositi u sebi neku eterinu vrednost - to
je udo. Upravo zato to je ovo jadna, mala, naizgled bezvredna gromuljica; to, Roberte, doprinosi njenom
posedovanju vua. Jer injenica je da se vu obino nalazi na najneuglednijim mestima, kao u onom
hrianskom aforizmu, 'u kamenovima koje je graditelj odbacio'. ovek doivljava svest o vuu u takvim
otpacima kao to su stari tap ili zarala konzerva od piva kraj puta. Meutim, u tim sluajevima vu se
nalazi u posmatrau. To je religiozni doivljaj. Ovde je jedan majstor stavio vu u predmet, umesto da samo
posvedoi vu koji se tu nalazi." On die pogled. "Da li jasno govorim?"
"Da", ree ildan.
"Drugim reima, ovim se ukazuje na itav jedan nov svet. To se ne zove ni umetnost, jer nema
forme, a nije ni religija. ta je to? Neprestano sam razmiljao o tom brou, i ipak ne mogu da ga dokuim.
Oigledno nam nedostaje re za predmet kao to je ovaj. Zato ste vi u pravu, Roberte. Ovo je autentino
nova stvar na licu zemljinom."
Autentina, mislio je ildan. Da, svakako jeste. To sam uhvatio. Ali to se tie ostalog...
72

"Poto sam promislio u tom cilju", nastavi Pol, "opet sam pozvao ovamo one iste poslovne
poznanike. Uzeo sam na sebe, kao to sam ba sada uinio sa vama, da stavim ozbiljan prigovor, lien takta.
Ovaj predmet nosi u sebi mo koja primorava na naputanje prikladnosti, toliko je velika neophodnost
predavanja same spoznaje. Traio sam od tih linosti da sluaju."
ildan je znao da za Japanca kao to je Pol nametanje svojih ideja drugim osobama predstavlja
gotovo neverovatnu situaciju.
"Rezultat je", ree Pol, "bio estok. Bili su u stanju pod takvom prinudom da usvoje moje stanovite;
videli su ono to sam ocrtao. Znai, vredelo je. Poto sam to uinio, odahnuo sam. Nita vie, Roberte.
Iscrpljen sam." Poloi bro nazad u kutiju. "Moja obaveza je prestala. Stvar je obavljena." Gurnu kutijicu
prema ildanu.
"Gospodine, va je", ree ildan, oseajui zabrinutost; situacija se nije uklapala ni u jedan model
koji je ikada doiveo. Japanac na uglednom poloaju koji do neba hvali poklon koji mu je dat - pa ga onda
vrati. ildan oseti kako mu se tresu kolena. Nije imao pojma ta da uini; stajao je upkajui rukav,
pocrvenevi.
Hladno, gotovo grubo, Pol ree: "Roberte, morate pogledati stvarnosti u oi sa vie hrabrosti."
Pobledevi ustade, licem prema njemu. "Pazite. Zadatak je va. Vi ste jedini predstavnik za ovaj
komad i ostale od te vrste. Vi ste i profesionalac. Povucite se u izolaciju jedno vreme. Razmiljajte,
eventualno konsultujte Knjigu promena. Onda prouite ono to vam stoji u izlozima, vae reklame va
sistem trgovanja."
ildan je blenuo u njega.
"Videete ta treba da inite," ree Pol. "ta morate da preduzmete da od ovih stvari napravite modni
krik."
ildan je bio zabezeknut. ovek mi kae da sam duan da preuzmem moralnu obavezu za Edfrankov
nakit! Suludo neurotino japansko gledite: nita manje nego duhovni i poslovni odnos broj jedan sa
nakitom koji prolazi u oima Pola Kasure.
A najgore od svega je bilo to to Pol svakako govori sa autoritetom, upravo iz samog sredita
japanske kulture i tradicije.
Obaveza, gorko pomisli. Mogla bi da mu se nakai do kraja ivota, kad je jednom natovari. Sve do
groba. Pol se - na svoje sopstveno zadovoljstvo u svakom sluaju otresao svoje obaveze. Ali ildanova; ta
obaveza je, na alost, imala obeleje beskrajnog.
S uma su sili, ree ildan sam sebi. Primer: nee pomoi povreenom oveku da se podigne sa dna,
zbog obaveze koju to namee. Kako se to naziva? Rekao bih da je to tipino; ta bi i oekivao od rase koja
kada joj se kae da napravi kopiju britanskog razaraa uspe ak da iskopira i zakrpe na kotlu kao i...
Pol ga je napeto posmatrao. Sreom, zahvaljujui dugoj navici, ildan je automatski potiskivao svaki
znak istinskih oseanja. Imao je utiv, trezven izraz osobe koja se postavlja prema situaciji. Oseao ju je
tamo s druge strane, masku. Ovo je strano, zakljui ildan. Katastrofa. Bolje da je pomislio da pokuavam
da mu zavedem enu.
Beti. Sada vie nije bilo anse da ona vidi nakit, da se ostvari njegov prvobitni plan. Vu ne ide sa
seksualnou; vu je, kao to ree Pol, svean i svet, kao relikvija.
"Dao sam svakoj od tih linosti po jednu vau kartu", ree Pol.
"Molim?" ree ildan, obuzet mislima.
"Vae podsetnice. Da bi mogli da dou u radnju i razgledaju i druge primerke"
"Razumem", ree ildan.
"Jo jedna stvar," ree Pol. "Jedna od tih osoba eli da o svemu tome razgovara sa vama u svojoj
kui. Zapisao sam njegovo ime i adresu." Pol prui ildanu presavijenu cedulju. "eli da uju i njegovi
poslovni prijatelji." Pol dodade: "On je uvoznik. Uvozi i izvozi na veliko. Naroito u Junu Ameriku. Radioaparate, foto-aparate, doglede, magnetofone, takve stvari."
ildan spusti pogled na cedulju.
"On, naravno, trguje ogromnim koliinama," ree Pol. "Moda desetinama hiljada komada od svakog
artikla. Njegova kompanija upravlja raznim preduzeima koja proizvode za njega uz niske poslovne
trokove i sva su na Orijentu gde ima jeftinije radne snage."
"Zato je on..." zapoe ildan.

73

Pol ree: "Komadi kao to je ovaj..." Opet nakratko uze bro. Zatvorivi poklopac, vrati kutiju
ildanu. "...mogu se masovno proizvoditi. Bilo od metala bilo od plastike. Po kalupu. U svakoj koliini koja
se eli."
Posle nekog vremena, ildan ree: "A vu? Da li e to ostati u primercima?"
Pol ne ree nita.
"Vi mi savetujete da se vidim s njim?" ree ildan.
"Da", ree Pol.
"Zato?"
"Amajlije", ree Pol. ildan je blenuo.
"Amajlije za sreu. Da se nose. Da ih nosi relativno siromaan svet. Amuleti koji bi se prodavali po
celoj Latinskoj Americi i Orijentu. Najvei deo masa jo veruje u magiju, znate. ini. arobne napitke.
Kau mi da je to veliki biznis." Polovo lice bilo je bezizrazno, glas nije imao tona.
"Izgleda," ree polako ildan, "kao da bi tu palo dosta para."
Pol klimnu glavom.
"Je li to bila vaa ideja?"
"Ne", odgovori Pol. Zatim zauta.
Tvog poslodavca, mislio je ildan. Pokazao si nakit tvom pretpostavljenom, koji poznaje tog
uvoznika. Tvoj pretpostavljeni - ili neka uticajna osoba iznad tebe, neko ko ima vlast nad tobom, neko bogat
i veliki - stupio je u vezu sa tim uvoznikom.
Zato mi ga vraa, shvati ildan. Ti ne eli nita od toga. Ali zna ono to ja znam: da u otii na
ovu adresu i videti se sa tim ovekom. Moram. Nemam izbora. Dau nacrte pod zakup ili u ih prodati na
bazi procenta; neka pogodba e se sklopiti izmeu mene i te strane.
Izvukao sam ti se iz aka. Potpuno. Pokazao si lo ukus kad si preduzeo da me zaustavi ili se
raspravlja sa mnom.
"Ima jedna ansa za vas," ree Pol, "da se stranono obogatite." I dalje je stoiki gledao ispred sebe.
"Ideja mi se ini bizarna," ree ildan. "Praviti amajlije od ovakvih umetnikih predmeta; ne mogu
to da zamislim."
"Zato to to ne spada u va prirodan posao. Vi ste odani ukusu ezoterinog. I ja sam isti. A i te osobe
koje e uskoro doi u vau radnju, te koje sam spomenuo."
ildan ree: "ta biste vi uinili na mom mestu?"
"Ne potcenjujte mogunost koju predlae cenjeni uvoznik. On je jedna prepredena persona. Vi i ja mi nismo svesni koliko mnogo ima neobrazovanih. Oni iz identinih predmeta izraenih po kalupu mogu da
izvuku radost koja bi nama bila uskraena. Mi moramo pretpostaviti da imamo jedan jedini predmet od neke
vrste, ili bar neto retko, to poseduje veoma mali broj ljudi. I, naravno, neto istinski autentino. Ne maketu
ili kopiju." I dalje je gledao negde iza ildana, u prazan prostor. "Ne neto izliveno u desetinama hiljada
primeraka."
Da nije on nabasao na tanu predstavu, pitao se ildan, da su izvesni istorijski predmeti u radnjama
kao to je moja (a da i ne govorimo o mnogim predmetima iz njegove line kolekcije) imitacije? On kao da
neto nabacuje. Kao sa prizvukom ironije kae mi neto sasvim drugaije od onog to izgleda da jeste.
Dvosmislenost, kad se ovek spotakne u proroanstvu... osobina orijentalnog uma, kao to kau.
ildan se premiljao, on u stvari kae: koji si ti, Roberte? Onaj koga proroanstvo naziva
'inferiornim ovekom', ili onaj drugi kome su namenjeni svi dobri saveti? Mora odluiti, ovde. Moe da
stupi na jedan ili drugi put, ali ne na oba. Sada ti je trenutak da bira.
A kojim e putem krenuti nadmoni ovek? Zapita sam sebe Robert ildan. Bar prema miljenju
Pola Kasure. Jer ovo to imamo ovde pred sobom nije nikakva hiljadama godina sakupljana boanski
nadahnuta mudrost; to je samo miljenje jednog smrtnika - jednog mladog japanskog biznismena.
Pa ipak, ima tu neke sri. Vu, to bi Pol rekao. Vu ove situacije je u ovome: bez obzira na to to mi
lino ne volimo, sumnje nema da nas stvarnost vodi u pravcu uvoznika. Loe je po ono to smo nameravali;
moramo se prilagoditi, kao to kae proroanstvo.
I, na kraju krajeva, u mojoj radnji se jo mogu prodavati originali. Poznavaocima, kao to su, recimo,
Polovi prijatelji.
"Borite se sa sobom", primeti Pol. "Nema sumnje da u ovakvoj situaciji ovek vie voli da bude
sam." Uputio se ka vratima kancelarije.
"Ve sam odluio."
74

Polove oi zasveilucae.
Klanjajui se, ildan ree: "Posluau va savet. Sada u da odem da posetim uvoznika." Podie
presavijenu hartiju. Zaudo, Pol nije izgledao zadovoljan; samo neto proguna i vrati se svom stolu. Oni
zadravaju svoje emocije do kraja, pomisli ildan.
"Mnogo hvala za poslovnu pomo", ree ildan spremajui se da ode. "Jednog dana u, ako bude
mogue, uzvratiti. Zapamtiu."
Ali mladi Japanac i dalje nije pokazivao nikakvu reakciju. Vie je nego tano, pomisli ildan, ono
to smo govorili: oni su nedokuivi.
Dok ga je pratio do vrata, Pol je izgledao duboko zamiljen. Odjednom iz njega izlete: "Ameriki
majstori su ovaj komad napravili sve samim runim radom, je li tako? Njihov lini rad?"
"Da, od poetnog nacrta do konanog glaanja."
"Gospodine! Da li e se ti majstori sloiti? Rekao bih da su sanjali neto drugo za svoje delo."
"Smeo bih da tvrdim da bi se mogli ubediti", ree ildam, problem je, njemu, izgledao sitan.
"Da", ree Pol. "Pretpostavljam."
Neto u njegovom tonu natera Roberta ildana da se odjednom trgne. Neki nejasan i udnovat
akcenat. Onda mu sinu. Bez ikakvog kolebanja razlui dvosmislenost - sada je video.
Naravno. itava stvar je surovo odbacivanje amerikih napora, tu pred njegovim oima. Cinizam, ali
boe oprosti, progutao sam udicu, konac i teg za potapanje. Naveo me da se sloim, korak po korak, doveo
me finim putem do ovog zakljuka: proizvodi amerikih ruku nisu ni za ta drugo ve za to da poslue kao
modeli za triave amajlije.
Tako vladaju Japanci, ne grubo ve sa prefinjenou, pronicljivou, beskrajnom otroumnou.
Hriste! Mi smo varvari u poreenju s njima, shvati ildan. Mi nismo nita vie nego glupaci prema
ovakvom nemilosrdnom rezonovanju. Pol nije kazao - nije mi rekao da je naa umetnost bezvredna; naveo
me je da ja to kaem umesto njega. I, to je najvea ironija, bilo mu je ao to sam to rekao. Nejak,
civilizovan uglaen gest aljenja kada je uo istinu od mene.
Skrio me je, gotovo glasno ree ildan - sreom, meutim, uspe da zadri misao u glavi; kao i pre,
uvao je to u svom unutarnjem svetu, izdvojeno i potajno, za samog sebe. Ponizio je mene i moju rasu. A ja
sam bespomoan. Nema osvete za ovo; poraeni smo, i nai porazi su kao ovaj, toliko istanani, toliko fini,
da smo jedva u stanju da ih primetimo. U stvari, moramo da napravimo zarez u naoj evoluciji da bismo
znali da se to ikada dogodilo.
Kakav bi se vei dokaz mogao pruiti o japanskoj sposobnosti da vladaju? Doe mu da se nasmeje,
moda sa zahvalnou. Da, pomisli, to je to, kao kad ovek uje dobar vic. Moram da ga se setim, da ga
naknadno sladim, ak i ispriam. Ali kome? Problem, jeste. I suvie je lino za prianje.
U uglu Polove kancelarije korpa za otpatke. U nju! Ree sebi Robert ildan, u korpu s ovom
grumuljicom, s ovim nakitom koji ima vu.
Da li bih mogao to da uinim? Da ga odbacim? Okonam situaciju na Polove oi?
Ne moe ak ni da ga hitne, otkri stiskajui komad. Ne sme - kad pomisli da e se opet
pogledati u oi sa svojim japanskim drugarom.
Prokleti bili, ne mogu da se oslobodim od njihovog uticaja, ne mogu da popustim impulsu. Sva
spontanost unitena... Pol ga je paljivo posmatrao, nije mu bilo potrebno nita da kae; dovoljno je i samo
prisustvo oveka. Uhvatio mi je savest u mreu, provukao nevidljivo ue od ove gromuljice u mojim akama
uz ruku, sve do due.
Valjda ve i suvie dugo ivim u njihovoj blizini. Sada je prekasno da beim, da se vratim meu
belce i u ivot belih.
Robert ildan ree, "Pole..." glas mu je, primeti, promukao u munom nastojanju da se izmigolji;
bez kontrole, bez modulacije.
"Da, Roberte."
"Pole, ja... sam... ponien." Soba se okretala oko njega.
"Zato, Roberte?" ton zabrinutosti, ali na odstojanju.
"Pole. Trenutak samo." Opipavao je komad nakita, koji se ve lepio od znoja. "Ja - ponosan sam na
ovaj rad. Ne dolaze u obzir nikakve jeftine amajlije. Odbijam."
I opet nije mogao da proita reakciju mladog Japanca, samo paljivo uho, samo svest.
"Hvala vam, ipak", ree Robert ildan. Pol se pokloni.
Robert ildan se pokloni.
75

"Ljudi koji su ovo napravili", ree ildan, "su ponosni ameriki umetnici. Zato nas predlaganje
bezvrednih amajlija vrea, i ja molim za izvinjenje."
Neverovatno dugo utanje.
Pol ga je posmatrao. Jedna obrva mu se lako podie, na tankim usnama trzaj. Osmeh!
"Zahtevam", ree ildan. To je bilo sve, dalje nije mogao. Sada je samo ekao.
Nita se ne desi.
Molim te, mislio je. Pomozi mi.
Pol ree: "Oprostite mi zbog arogantnog nametanja." Isprui ruku.
"U redu", ree Robert ildan. Rukovae se.
U ildanovom srcu se slee spokojstvo. Preiveo sam i izvukao se, znao je. Skroz. Milou bojom;
postojala je u pravom trenutku za mene. Drugi put - bilo bi drugaije. Da li bih ikada smeo opet da se
usudim, da izazivam sreu? Verovatno ne.
Osetio je melanholiju. Kratak trenutak, kao da sam se podigao na povrinu, i video stvari bez
optereenja.
ivot je kratak, mislio je. Umetnost, ili neto to nije ivot, je dugo, protee se bez kraja, kao
betonska traka. Ravna, bela, neuglaana prolaenjem uzdu ili popreko. Stojim ovde. Ali vie ne. Uzevi
kutijicu, odloi komad Edfrankovog nakita u dep od kaputa.
12.
Gospodin Remzi ree: "Gospodine Tagomi, ovo je gospodin Jatabe." Povue se u ugao kancelarije, a
napred istupi vitak stariji gospodin.
Pruajui ruku, gospodin Tagomi ree: "Drago mi je da se upoznam sa vama, gospodine." Lagana,
krhka stara ruka skliznu u njegovu; on je protrese bez stiskanja i odmah pusti. Nita nije slomljeno, nadam
se, pomisli. Ispitivao je crte starog gospodina i to ga zadovolji. Takav strog, sreen, duh. Nezamagljen duh.
Svakako jasan nastavak svih stabilnih starih tradicija. Najbolje to je staro moglo da predstavlja... i onda
otkri da stoji licem u lice sa generalom Tedekijem, bivim naelnikom Generaltaba Imperije.
Gospodin Tagomi se duboko pokloni.
"Generale", ree.
"Gde je trea strana?" zapita General Tedeki.
"Sad e, samo to nije stigao", ree gospodin Tagomi. "Lino sam ga obavestio na sobu u hotelu." U
glavi mu je bila pometnja, povue se nekoliko koraka sve tako klanjajui se, jedva u stanju da ponovo
zauzme uspravan stav.
General sede. Gospodin Remzi, koji bez sumnje nije znao ko je starac, primae stolicu, ali bez
naroitog potovanja. Gospodin Tagomi oklevajui sede na stolicu preko puta.
"Besposliimo", ree general. "Za aljenje, ali neizbeno."
"Tano", ree gospodin Tagomi.
Proe deset minuta. Nijedan od dvojice ljudi ne progovori.
"Izvinite me, gospodine", ree najzad gospodin Remzi vrpoljei se. "Ja u da odem, osim ako nisam
potreban."
Gospodin Tagomi klimnu glavom, i gospodin Remzi se udalji.
"aj?" zapita Gospodin Tagomi.
"Ne, gospodine."
"Gospodine", ree gospodin Tagomi, "priznajem da se plaim. Oseam neto strano u ovom
susretu."
General nae glavu.
"Gospodin Bejns, sa kojim sam se upoznao", ree gospodin Tagomi, "i primio ga u svojoj kui,
izjavljuje da je veanin. Ipak, kada ovek paljivo osmotri, dolazi do ubeenja da je on u stvari Nemac na
nekom krupnom poloaju. Ja to kaem zato to..."
"Molim vas nastavite."
"Hvala. Generale. Na osnovu njegove uznemirenosti u vezi sa ovim sastankom ja zakljuujem da
postoji veza sa politikim prevratima u Rajhu." Gospodin Tagomi ne spomenu jo jednu injenicu: da je
svestan da general nije uspeo da se pojavi u oekivano vreme.
General ree: "Gospodine, vi sada pecate. Ne informiete." Njegove sive oi zasjae oinski. Bez
zlobe.
76

Gospodin Tagomi prihvati prekor. "Gospodine, da li je moje prisustvo ovom sastanku samo
formalnost da se zbune nacistika njukala?"
"Prirodno", ree general, "stalo nam je da odrimo izvesnu sliku. Gospodin Bejns je predstavnik TorAm Industrije iz Stokholma, isto poslovan ovek. A ja sam Siniro Jatabe."
Gospodin Tagomi pomisli: a ja sam Tagomi. To jeste tako.
"Nema sumnje, nacisti su motrili na kretanje gospodina Bejnsa", ree general. Poloio je ruke na
kolena, sedei pravo kao strela... kao da, pomisli gospodin Tagomi, njui miris kuvane govedine iz daljine.
"Ali da bi razbili tu sliku, moraju da pribegnu zakonskim merama. U tome je prava svrha; ne da se zavaraju,
ve da se u sluaju otkrivanja zahtevaju formalnosti. Vidite, na primer, da bi se doepali gospodina Bejnsa,
oni moraju da uine neto vie nego da ga samo ubiju... to bi mogli da uine kada bi on morao da putuje
kao - pa, da putuje bez tog verbalnog kiobrana."
"Razumem", ree gospodin Tagomi. Izgleda kao neka igra, zakljui on. Ali znaju oni nacistiki
mentalitet. Zato valjda vredi.
Interfon na stolu zazuja. Glas gospodina Remzija: "Gospodine, gospodin Bejns je doao. Da ga
poaljem unutra?"
"Da!" viknu gospodin Tagomi.
Vrata se otvorie i pojavi se gospodin Bejns, doteran, u savreno ispeglanom i majstorski skrojenom
odelu, sabranih crta lica.
General Tedeki se die da bi stao naspram njega. Die se i gospodin Tagomi. Sva trojica se
poklonie.
"Gospodine", ree gospodin Bejns generalu, "ja sam kapetan R. Vegener, iz Pomorske kontraobavetajne slube Rajha. Kao to se zna, ja ne predstavljam nikoga osim sebe lino i izvesnih privatnih
linosti koje neemo imenovati; nikakva odeljenja niti biroe vlade Rajha."
General ree: "Her Vegener, shvatam da vi ni na koji nain zvanino ne predstavljate bilo koji deo
vlade Rajha. Ja sam ovde kao nezvanina privatna stranka za koju se po njenom bivem poloaju u
Imperijalnoj armiji moe rei da ima pristupa krugovima u Tokiju koji ele da uju to god vi imate da
kaete."
Jeza od razgovora, pomisli gospodin Tagomi. Ali nije neprijatan. Ima neto gotovo muziki u tome.
Osveavajue olakanje, u stvari.
Sedoe.
"Bez uvoda", ree gospodin Bejns, "eleo bih da obavestim vas i one kojima imate pristupa da u
Rajhu postoji, u poodmaklom stadijumu, jedan plan koji se zove Lowenzahn. Maslaak."
"Da", ree general, klimajui glavom kao da je ve uo za to; ali, pomisli gopodin Tagomi, kao da
mu je jako stalo da gospodin Bejns nastavi.
"Maslaak se", ree gospodin Bejns, "sastoji od jednog incidenta na granici izmeu Drava
Stenovitih planina i Sjedinjenih Drava."
General je klimao glavom, osmehujui se.
"Trupe S.A.D. e biti napadnute i odvratie prelaenjem granice i angaovanjem regularnih trupa
D.S.P. koje su stacionirane u blizini. Trupe S.A.D. imaju detaljne mape vojnih postrojenja armije Srednjeg
Zapada. To je prvi korak. Korak broj dva se sastoji od izjave koju daje Nemaka u vezi sa konfliktom. Jedan
odred padobranaca Vermahta dobrovoljaca - bie upuen u pomo S.A.D. Meutim, to je dalja kamuflaa."
"Da", ree general, sluajui.
"Osnovna svrha Operacije maslaak", ree gospodin Bejns, "jeste ogroman nuklearni napad na
Houm Ajlends, bez ikakvog prethodnog upozorenja." Onda zauta.
"Sa ciljem unitenja kraljevske porodice, domae odbrambene armije, najveeg dela Imperijalne
mornarice, civilnog stanovnitva, industrije, bogatstava", ree General Tedeki. "Ostavljanje prekomorskih
poseda da ih apsorbuje Rajh."
Gospodin Bejns ne ree nita.
General upita: "I ta jo?"
Gospodin Bejns kao da je bio u nedoumici.
"Datum, gospodine", ree general.
"Sve je promenjeno", ree gospodin Bejns. "Zbog smrti M. Bormana. Bar pretpostavljam. Sada
nisam u kontaktu sa Abverom."
Malo zatim general ree: "Nastavite, her Vegener."
77

"Ono to mi preporuujemo jeste da se japanska vlada umea u unutranju situaciju Rajha. Ili bar, ja
sam doao ovamo da to preporuim. Izvesne grupe u Rajhu su za Operaciju Maslaak; neke druge nisu.
Postojala je nada da bi one koje su protiv mogle da dou na vlast posle smrti Kancelara Bormana."
"Ali dok ste vi bili ovde", ree general, "her Borman je umro i politika situacija je donela svoje
sopstveno reenje. Doktor Gebels je sada kancelar Rajha. Prevrat je zavren." Zastade. "Kako ta stranka
gleda na Operaciju Maslaak?"
Gospodin Bejns ree: "Doktor Gebels se zalae za Maslaak."
Neprimeen, gospodin Tagomi zatvori oi.
"Ko je protiv?" zapita General Tedeki.
Gospodin Tagomi zau glas gospodina Bejnsa. "General S.S. Hajdrih."
"Iznenaen sam", ree General Tedeki. "Sumnjam. Je li ovo legitimno obavetenje ili samo
stanovite koje zastupate vi i vae kolege?"
Gospodin Bejns ree: "Administracijom Istoka - to jest oblasti koju sada dri Japan - upravljao bi
Forin Ofis, Rozenbergovi ljudi, koji direktno sarauju sa Kancelarijom. To je pitanje oko koga su se
glaveine estoko raspravljale na mnogim sednicama prole godine. Imam fotokopije zabeleki. Policija je
traila vlast, ali je bila odbijena. Oni treba da upravljaju kolonizacijom vasione Marsa, Meseca, Venere. To
ima da bude njihova oblast. im je sreena ta podela vlasti, policija se svom svojom teinom stavila iza
vasionskog programa, a protiv Maslaka."
"Suparnitvo", ree General Tedeki. "Jednu grupu protiv druge nahukava voa. Tako on nikada ne
dolazi u pitanje."
"Tano", ree gospodin Bejns. "Zato su me i poslali ovamo, da molim za vau intervenciju. Jo je
mogue intervenisati; situacija je jo fluidna. Proi e meseci i meseci dok doktor Gebels ne uvrsti svoj
poloaj. Morae da slomi policiju, eventualno da pogubi Hajdriha i druge vrhovne lidere S.S. i S.B. Kada to
bude uinjeno..."
"Mi treba da damo podrku Ziherhajtsdinstu?" prekide general Tedeki. "Najzloudnijem delu
nemakog druva?"
Gospodin Bejns odgovori. "To je tano."
"Car", ree general Tedeki, "nikada ne bi tolerisao tu politiku. On na elitne korpuse Rajha, gde god
se nosi crna uniforma, gleda kao na smrt. Sistem tvrave - za njega je sve to zlo."
Zlo, mislio je gospodin Tagomi. Da, jeste. Da li treba da mu pomognemo da doe do vlasti da bismo
sauvali svoje ivote? Je li to paradoks nae situacije na ovoj Zemlji?
Nisam dorastao ovoj dilemi, ree sam sebi gospodin Tagomi. Taj ovek treba da deluje u takvoj
moralnoj dvosmislenosti. Tu nema puta; sve je zbrkano. Sve je haos svetla i tame, senke i materije.
"Vermaht", ree gospodin Bejns, "vojska, jedino u Rajhu poseduje hidrogensku bombu. Tamo gde su
je crnokouljai koristili, inili su to samo pod nadzorom Armije. Pod Bormanom. Kancelarija nikada nije
dozvolila da bilo kakvo nuklearno naoruanje ode policiji. U Operaciji Maslaak, sve e izvesti Vrhovna
komanda Armije."
"Znam to", ree general Tedeki.
"Moralna praksa crnokouljaa po zverstvu prevazilazi ono to radi Vermaht. Ali njihova mo je
manja. Treba da razmiljamo samo na osnovu stvarnosti, stvarne moi. Ne na osnovu etikih intencija."
"Da, moramo biti realni", glasno ree gospodin Tagomi. I gospodin Bejns i general Tedeki ga
pogledae. General se obrati gospodinu Bejnsu. "ta vi konkretno predlaete? Da mi uspostavimo kontakt sa
S.B. ovde u Pacifikim dravama? Direktno pregovaramo sa - ne znam ko je ovde ef S.B. Zamiljam da je
neki odbojan tip."
"Lokalna S.B. ne zna nita", ree gospodin Bejns. "Njihov ef ovde, Bruno Krojc fon Mere je
starovremenska partijska raga. Ein Altparteigenosse. Stari partijski drug (nem.); prim. prev. Imbecil. Niko u
Berlmu ne bi ni pomislio da mu ta kae; on samo obavlja rutinske poslove."
"ta onda?" General se ljutio. "Sa konzulom ovde, ili ambasadorom Rajha u Tokiju?"
Ovaj razgovor nee uspeti, mislio je gospodin Tagomi. Bez obzira na to ta je u pitanju. Ne moemo
ulaziti u udovinu izofreninu kaljugu nacistike ubilake zavere; na um se ne moe tome prilagoditi.
"Mora se raditi oprezno", ree gospodin Bejns. "Preko niza posrednika. Preko nekog bliskog
Hajdrihu ko je izvan Rajha, u nekoj neutralnoj zemlji. Ili nekog ko putuje izmeu Tokija i Berlina."
"Imate li nekoga na umu?"
78

"Italijanskog ministra spoljnih poslova, grofa ana. To je inteligentan, pouzdan, veoma hrabar
ovek, potpuno odan meunarodnom sporazumevanju. Meutim, on nema nikakav kontakt sa aparatom S.B.
Ali bi mogao da radi preko nekog drugog u Nemakoj, preko ekonomskih interesa kao to su Krupovi ili
preko generala pajdela ili eventualno ak i preko linosti iz Wafen-S.S. Wafen-S.S. je manje fanatina, vie
uklopljena u glavnu struju nemakog drutva."
"Vaa ustanova, Abver - bilo bi uzaludno pokuati da se doe do Hajdriha preko vas."
"Crnokouljai na nas bacaju drvlje i kamenje. Ve dvadeset godina pokuavaju da dobiju odobrenje
od Partaja da nas potpuno likvidiraju."
"Zar vama lino ne preti ovde velika opasnost?" ree general Tedeki. "ujem da su aktivni ovde na
Pacifikoj obali."
"Aktivni, ali nespretni - ovek iz Forin Ofisa, Rajs je vet, ali se suprotstavlja S.B." Slee ramenima.
General Tedeki ree: "eleo bih vae fotokopije. Da ih predam mojoj vladi. Sve materijale koje
imate u vezi sa tim razgovorima u Nemakoj. I..." Onda malo promisli. "Dokaz. Objektivne prirode."
"Svakako", ree gospodin Bejns. Posegnu unutranji dep sakoa i izvue pljosnatu srebrnu tabakeru.
"Videete da svaka cigareta predstavlja uplju futrolu za mikrofilm." Dodade tabakeru generalu Tedekiju.
"A sama tabakera?" ree general razgledajui je. "Izgleda i suvie dragocena da bi se poklonila."
Poe da premeta cigarete iz tabakere.
Smeei se, gospodin Bejns ree: "I tabakera."
"Zahvaljujem." Isto tako se smeei, general odloi tabakeru u dep svog sakoa.
Na stolu zazuja interfon. Gospodin Tagomi pritisnu dugme.
Zau se glas gospodina Remzija: "Gospodine, dole u holu je jedna grupa ljudi iz S.B; pokuavaju da
zauzmu zgradu. Tajmsovi uvari se nose sa njima." U daljini, zavijanje sirene, sa ulice ispod prozora
gospodina Tagomija. "Dolazi Vojna policija, a i San Francisko Kempeitai."
"Hvala, gospodine Remzi," ree gospodin Tagomi. "Dobro ste uinili to mirno izvetavate."
Gospodin Bejns i General Tedeki su sluali, obojica ukrueni. "Gospodo," ree im gospodin Tagomi, "bez
sumnje emo poubijati razbojnike iz S.B. pre nego to stignu na ovaj sprat." Zatim se obrati gospodinu
Remziju: "Iskljuite struju za lifotove."
"Da, gospodine Tagomi." Gospodin Remzi prekide vezu.
Gospodin Tagomi ree: "ekaemo." Otvori fioku svog stola i izvadi kutiju od tikovine; otkljua je i
izvue savreno ouvan Kolt '44 iz Amerikog graanskog rata, model 1860, dragocen kolekcionarski
primerak. Izvukavi kutiju sa barutom i municiju, poe da puni revolver. Gospodin Bejns i general Tedeki su
posmatrali irom otvorenih oiju.
"Iz line kolekcije," objasni gospodin Tagomi. "Mnogo straenog vremena u tatom uvebavanju
brzog potezanja, i pucanja, u slobodnim asovima. Priznajem da dobro prolazim na takmienjima sa drugim
entuzijastima. Ali do sada nije bio ozbiljno upotrebljen." Drei ispravno revolver, uperi ga u vrata
kancelarije. I tako je sedeo, ekajui.
Za tezgom u njihovoj radionici u suterenu, sedeo je Frenk Frink. Drao je poluzavrenu srebrnu
minuu uz pamunu glaalicu koja se brzo okretala; komadii fero-oksida su mu prskali po naoarima i
crnili nokte i ruke. Minua, oblikovana kao spirala pueve kuice, se zagreja od trenja, ali Frink je besno
jo vie pritiskao.
"Nemoj da je i suvie usija", ree Ed Makarti. "'Vataj samo izboene delove; udubljene moe
sasvim da ostavi." Frenk Frink zaguna.
"Srebro se bolje prodaje ako nije previe usjajeno", ree Ed. "Srebro treba da ima onu patinu."
Trite, mislio je Frenk Frink.
Nisu nita prodali. Osim komisiona u Amerikim umetnikim rukotvorinama, niko nije nita uzeo, a
obili su sve u svemu pet trgovina na malo.
Ne pravimo pare, ree Frink sam sebi. Pravimo sve vie nakita i samo gomilamo oko sebe.
Toak zakai pozadinu minue na zavrtanj, komad se ote iz Frinkovih ruku i odlete na titnik za
poliranje, onda pade na pod. On iskljui motor.
"Nemoj da pogubi te parie", ree Makarti kod plamenika za zavarivanje.
"Hriste Boe, pa nije vea od zrna graka. Ne moe je uhvatiti."
"Pa, digni je kako god zna."
Neka ide sve do avola, pomisli Frink.
79

"U emu je stvar?" ree Makarti, poto se on i ne pokrenu da nekako upeca minuu.
Frink ree: "Bacamo pare ni za ta."
"Ne moemo prodati ono to nismo napravili."
"Ne moemo mi nita prodati", ree Frink. "Pravili, ne pravili."
"Pet radnji. Drn-zvrn."
"Ali kako su krenule stvari", ree Frink. "To je dovoljno da se vidi."
"Ne pravi budalu od sebe."
Frink ree: "Ne pravim budalu od sebe."
"ta to znai?"
"To znai da je vreme da ponemo da traimo trite za materijal."
"U redu", ree Makarti, "onda ostavi."
"Ostavio sam."
"Ja u da nastavim sam." Makarti opet zapali plamenik. "Kako emo razdeliti stvari?"
"Ne znam. Ali nai emo neki nain."
"Otkupi moj deo", ree Frink.
"avola, neu."
Frink je raunao. "Plati mi est stotina dolara."
"Ne, uzmi polovinu od svega. Pola motora?"
Onda obojica zautae.
"Jo tri radnje", ree Makarti. "Pa emo onda razgovarati o tome." Spustivi masku, poe da lemi
jedan deo mesingane ipke u narukvicu.
Frenk Frink sie sa stola. Nae minuu - puevu kuicu - i stavi je u kutiju sa nezavrenim
komadima. "Idem napolje da popuim", ree, i ode preko suterena do stepenita.
Trenutak kasnije stajao je napolju na trotoaru, sa jednom Tien-lai cigaretom meu prstima.
Svreno je, ree sam sebi. Nije mi potrebno proroanstvo da mi kae. Prepoznajem trenutak. Tu
smrdi. Poraz.
A teko je stvarno rei zato. Moda bismo, teoretski, mogli da nastavimo. Od radnje do radnje, u
drugim gradovima. Ali - neto ne valja. I sav trud i dosetljivost nee to promeniti.
elim da znam zato, pomisli. Ali nikada neu znati.
ta je trebalo da radimo? ta da pravimo umesto ovoga? Ili smo protiv trenutka. Protiv Taoa. Uz
vodu, u pogrenom pravcu. I sada - razlaz. Raspadanje.
Jin nas ima u rukama. Svetlost nam je okrenula stranjicu, otila negde drugde. Moemo samo da
savijamo ipke.
Dok je tako stajao pod nadstrenicom zgrade, brzo uvlaei dimove marihuane i tupo posmatrajui
saobraaj kako prolazi, privue mu se jedan sredovean belac obinog izgleda.
"Gospodin Frink? Frenk Frink?"
"Pogodili ste", ree Frink.
ovek izvue presavijen dokument i predstavi se.
"Ja radim u Policiji San Franciska. Imam nalog za vae hapenje." I ve je uhvatio Frinka za ruku;
ve je bilo gotovo.
"Zbog ega?" zapita Frink.
"Obmana. Gospodin ildan, Amerike umetnike rukotvorine." aca silom povede Frinka
trotoarom; pridrui im se jo jedan policajac u civilu, sad su mu bili sa obe strane. Gurali su ga ka jednom
parkiranom Tojopetu bez oznake.
Vreme to zahteva od nas, pomisli Frink kada ga bacie na sedite kola izmeu dvojice policajaca.
Vrata se zalupie; kola, koja je vozio trei pajkan, u uniformi, uletee u saobraaj. To su ti dripci kojima
moramo da se pokoravamo.
"Ima advokata?" zapita ga jedan od aca.
"Ne", ree on.
"Dae ti spisak imena u stanici."
"Hvala", ree Frink.
"ta s' uradio s parama?" zapita ga jedan od njih kasnije dok su parkirali u garai policijske stanice u
Kerni Stritu.
80

Frink ree: "Potroio."

"Sve?"
On ne odgovori.
Jedan od aca zavrte glavom i nasmeja se.
Dok su izlazili iz kola, jedan od njih mu ree: "Je li tvoje pravo ime Fink?"
Frinka obuze uas.
"Frink", ponovi aca. "Ti si iva." Izvue veliku sivu fasciklu. "Izbeglica iz Evrope."
"Roen sam u Njujorku", ree Frenk Frink.
"Ti si begunac od nacista," ree aca. "Zna ta to znai?"
Frenk Frink se otre i potra preko garae. Trojica aca zavikae, i on se na vratima nae pred
policijskim kolima sa uniformisanim policajcima koja mu prepreie put. Policajci mu se nasmeie, i jedan
od njih, drei puku, iskorai i kljocnuvi namae mu lisicu na ruku iznad lanka. Trzajui ga za lanak,
tanak metal mu je zasecao u meso, sve do kosti, aca ga povede nazad putem kojim je doao.
"Natrag u Nemaku", ree jedan od aca posmatrajui ga.
"Ja sam Amerikanac", ree Frenk Frink.
"Ti si Jevrejin", ree aca.
Dok su ga vodili uza stepenice, jedan od aca ree. "Hoemo li ga ovde zavesti?"
"Ne", ree drugi. "Zadraemo ga za nemakog konzula. ele da mu sude po nemakom zakonu."
Na kraju krajeva, nije bilo nikakvog spiska advokata.
Gospodin Tagomi je ostao dvadeset minuta nepomian za svojim stolom, drei revolver uperen u
vrata, dok je gospodin Bejns hodao po kancelariji. Poto je malo porazmislio, stari general je podigao
slualicu i pozvao Japansku ambasadu u San Francisku. Meutim, nije mogao da dobije barona
Kelemakulea; ambasador je, ree neki birokrata, izvan grada.
Sada je General Tedeki pokuavao da dobije transpacifiku vezu sa Tokijom.
"Konsultovau se sa Vojnom akademijom", objasni gospodinu Bejnsu. "Oni e se javiti Imperijalnim
vojnim snagama koje su ovde blizu stacionirane." Nije izgledao uznemiren.
Znai, smenie nas kroz nekoliko sati, ree sam sebi gospodin Tagomi. Moda japanski mornari sa
nekog nosaa, naoruani mainkama i minobacaima.
Delovanje preko zvaninih kanala je veoma efikasno u smislu konanog rezultata... ali se na alost
izgubi u vremenu. Dole ispod nas, crnokouljaki huligani mlate palicama sekretarice i inovnike.
Meutim, on lino nije mogao neto vie da uini.
"Pitam se da li bi vredelo pokuati da dobijemo nemakog konzula", ree gospodin Bejns.
Gospodin Tagomi zamisli sebe kako poziva gospoicu Efreikian sa njenim magnetofonom, da joj
izdiktira hitan protest her H. Rajsu.
"Mogu da pozovem her Rajsa", ree gospodin Tagomi. "Na drugoj liniji."
"Molim vas", ree gospodin Bejns.
I dalje drei svoj kolekcionarski primerak Kolta '44, gospodin Tagomi pritisnu jedno dugme na
svom stolu. Otkri se nezavedena telefonska linija, posebno instalirana za poverljive razgovore.
On okrenu broj nemakog konzulata.
"Dobar dan, ko zove?" ustar muki funkcionerski glas sa akcentom. Nesumnjivo podreeni.
Gospodin Tagomi ree: "Njegovu ekselenciju her Rajsa, molim. Hitno. Ovde gospodin Tagomi. Via
Imperijalna trgovinska misija, najvie mesto." Govorio je svojim tvrdim, neu-nikakve-gluposti glasom.
"Da, gospodine. Trenutak, ako hoete da saekate." Zatim, jedan dug trenutak. Nikakav zvuk u
slualici, ak ni kljocanje. On samo stoji tamo pored telefona, zakljui gospodin Tagomi. Izvlai se
tipinom nordijskom podmuklou.
Generalu Tedekiju, koji je ekao na drugom telefonu, i gospodinu Bejnsu, koji je koraao po sobi,
ree: "Naravno da odlau sa razgovorom."
Najzad se opet zau funkcionerov glas. "Izvinjavam se to ekate, gospodine Tagomi."
"Nita."
"Konzul je na razgovoru. Meutim..."
Gospodin Tagomi spusti slualicu.
81

"Trud uzaludan, u najmanju ruku", ree, oseajui se osujeen. Koga drugog da pozove? Takoka je
ve obaveten, kao i jedinice Vojne policije dole na obali; ne vredi telefonirati im. Da zove direktno Berlin?
Rajh kancelara Gebelsa? Imperijalni vojni aerodrom u Napi, da trai pomo iz vazduha?
"Pozvau efa S.B, her B. Krojca fon Merea", glasno odlui. "I gorko u se aliti. Nadau dreku i
vrisku." Poe da okree broj zvanino - ublaavajue - zaveden u telefonski imenik San Franciska kao
'Odeljenje za zatitu dragocenih poiljki Terminala Lufthanze'. Dok je telefon zvonio, on dodade: "Udariu u
grdnju i histeriju."
"Dobro odglumite", ree general Tedeki, osmehujui se. Jedan germanski glas ree u uvo gospodinu
Tagomiju: "Ko zove?" Glas jo-vie-od-mene-neu-nikakve-gluposti, pomisli gospodin Tagomi. Ali je
nameravao da nastavi. "Pourite", zahtevao je glas.
Gospodin Tagomi povika. "Nareujem hapenje i suenje vaoj bandi koljaa i degenerika koji
besomuno divljaju kao plave pobesnele zveri, to se ne moe ni opisati! Poznaje li me, Kerl? Mome;
prim. prev. Ovde Tagomi, Savetnik Imperijalne vlade. Pet sekundi, ili zanemarujemo zakon i nareujemo da
udarna Mornarika jedinica zapone masakr sa zapaljivim fosfornim bombama. Sramota za civilizaciju."
Na drugom kraju je ljigavko iz S.B. zabrinuto frfljao.
Gospodin Tagomi namignu gospodinu Bejnsu.
"...mi ne znamo nita o tome", govorio je ljigavko.
"Laove!" dreknu gospodin Tagomi. "Onda nemamo izbora." Zalupi slualicu. "To je svakako samo
pria", ree gospodinu Bejnsu i Generalu Tedekiju. "Ali ne moe da kodi, ni u kom sluaju. Uvek postoji
mala mogunost da ima izvesnih nervoznih elemenata ak i u S.B."
General Tedeki krenu da govori. Ali onda se zau ogromna graja na vratima kancelarije; on prestade.
Vrata se naglo otvorie.
Pojavie se dva krna belca, obojica naoruana pitoljima sa priguivaima. Primetie gospodina
Bejnsa.
"Da ist er", "Eno ga."; prim. prev. ree jedan. Uputie se ka gospodinu Bejnsu. Za stolom, gospodin
Tagomi uperi svoj starinski kolekcionarski primerak Kolta '44 i pritisnu okida. Jedan od ljudi iz S.B. pade
na pod. Drugi munjevito okrenu svoj revolver sa priguivaem ka gospodinu Tagomiju i uzvrati vatru.
Gospodin Tagomi nije uo okidanje, video je samo siuan pramiak dima iz revolvera, pritiskao je oroz
Kolta, iznova i iznova.
Vilica oveka iz S.B. se rasprsnu. Po vazduhu se razletee komadii kosti, mesa, krhotine zuba.
Pogodak u usta, shvati gospodin Tagomi. Grozno mesto, naroito ako zrno ide nagore. U oima oveka iz
S.B. bez vilice jo je tinjao nekakav ivot. Jo me primeuje, mislio je gospodin Tagomi. Onda oi izgubie
sjaj i ovek se preturi, ispustivi revolver uz neljudsko krkljanje.
"Da ti se smui", ree gospodin Tagomi.
Na otvorenim vratima se vie nisu pojavljivali ljudi iz S.B. "Mogue da je gotovo", ree general
Tedeki posle pauze. Gospodin Tagomi, zabavljen munim trominutnim poslom ponovnog punjenja
revolvera, zastade da pritisne dugme interfona na stolu. "Dovedite hitnu pomo", naloi on. "Grozno
povreen razbojnik je ovde."
Nikakav odgovor, samo zujanje.
Sagnuvi se, gospodin Bejns je pokupio revolvere oba Nemca; dodade jedan generalu, zadravi
drugi za sebe. "Sad emo ih pokositi", ree gospodin Tagomi, ponovo sedajui sa svojim Koltom '44 kao i
pre. "Straan trijumvirat, u ovoj kancelariji."
Iz hola pozva jedan glas: "Nemake vucibatine, predajte se!"
"Ve su sreeni", odvrati gospodin Tagomi. "Lee mrtvi ili ve umiru. Doite i potvrdite empirijski."
Jedna grupa slubenika Nipon Tajmsa se pojavi sa preteranom opreznou, nekoliko njih sa
opremom za sluaj nereda u zgradi, sekirama, pukama, i bombama sa suzavcem.
"Cause celebre", uveni sluaj (franc.); prim. prev. ree gospodin Tagomi. "Vlada P.A.D. u
Sakramentu bi bez oklevanja mogla da objavi Rajhu rat." Zakoi svoj revolver. "U svakom sluaju, svrili
smo s tim."
"Porei e sauesnitvo", ree gospodin Bejns. "Standardna tehnika. Koriena bezbroj puta." Poloi
pitolj sa priguivaem na sto gospodina Tagomija. "Made in Japan."
Nije se alio. Bilo je istina. Japanski nianski pitolj odlinog kvaliteta. Gospodin Tagomi ga
razgleda.
82

"I nisu nemaki dravljani", ree gospodin Bejns. Bio je uzeo lisnicu jednog belca, onog mrtvog.
"Graanin P.A.D. ivi u San Hozeu. Ni po emu se ne moe povezati sa S.B. Zove se Dek Sanders." Hitnu
novanik na pod.
"Prepad", ree gospodin Tagomi. "Motiv: na zakljuani podrum. Bez politikih aspekata." Podie se
drhtavo na noge.
U svakom sluaju, pokuaj ubistva ili otmice koji je uinila S.B. je propao. Bar ovaj prvi. Ali jasno je
da su znali ko je gospodin Bejns, a bez sumnje i po to je doao.
"Prognoza je", ree gospodin Tagomi, "mrana."
Pitao se da li bi u ovom sluaju proroanstvo uopte koristilo. Moda bi moglo da ih zatiti. Da ih
upozori, zakloni svojim savetom.
Drhtavim rukama poe da vadi etrdeset devet strukova hajduice. Cela situacija je zbunjujua i
nenormalna, zakljui on. Nijedan ljudski mozak ne bi mogao da je odgonetne; tu se jedino moe primeniti
hiljadugodinji zajedniki um. Nemako totalitarno drutvo lii na neku pogrenu formu ivota, goru od
prirodne. Goru u svim svojim meavinama, u svom potpuriju besmislenosti.
Ovde, mislio je, lokalni ef S.B. deluje kao instrument policije, potpuno posvaan sa efom u
Berlinu. Gde je smisao u tom sloenom biu? Ko je zapravo Nemaka? Ko je ikada bila? Gotovo kao
komarna parodija problema koji se obino sreu u ivotu.
Proroanstvo e prodreti u to. ak je i jeziva vrsta zverke kao to je nacistika Nemaka shvatljiva za
I ing.
Videi kako gospodin Tagomi rastrojeno premee po rukama pregrt biljnih stabljiica, gospodin
Bejns shvati koliko je duboko oajanje tog oveka. Za njega, mislio je gospodin Bejns, ovaj dogaaj, to to
je morao da ubije i unakazi ova dva oveka, nije samo straan; neobjanjiv je.
ta mogu da kaem to bi ga moglo uteiti? Pucao je u moje ime; moralna odgovornost za ta dva
ivota je prema tome moja, i ja je prihvatam. Ja to tako gledam.
Priavi gospodinu Bejnsu general Tedeki ree tihim glasom: "Vidite koliko je ovek oajan. On je,
znate, bez sumnje odgajan kao Budista. ak i ako ne formalno, uticaj je bio tu. Jedna kultura u kojoj se ne
oduzima niiji ivot; svi ivoti su sveti."
Gospodin Bejns klimnu glavom.
"Povratie on ravnoteu", nastavi general Tedeki. "Vremenom. Ovog asa on nema nikakvo
stanovite na osnovu koga moe da sagleda i shvati svoj in. Ta knjiga e mu pomoi, jer mu daje spoljanji
okvir obavetenja."
"Shvatam", ree gospodin Bejns. Pomisli - jo jedan okvir obavetenja koji bi mu mogao pomoi
bilo bi Uenje o prvobitnom grehu. Pitam se da li je ikada uo za njega. Svima nam je sueno da izvravamo
postupke svireposti, ili nasilja, ili zla. To nam je sudbina, zahvaljujui starim uzrocima. Naa karma.
Budistiko uenje o odgovornosti za svoje postupke u svim inkarnacijama, ime se objanjava dobra i zla
srea; slobodno: kob, sudbina (Sanskrit); prim. prev.
Da bi spasao jedan ivot, gospodin Tagomi je morao da oduzme dva. Logian, uravnoteen um to ne
moe da shvati. Blagorodan ovek kao to je gospodin Tagomi bi mogao poludeti od implikacija takve
stvarnosti.
Ipak, mislio je dalje gospodin Bejns, odluujua taka ne lei u sadanjosti, ni u mojoj smrti niti u
smrti dvojice ljudi iz S.B; lei - pretpostavimo - u budunosti. Ono to se ovde dogodilo opravdava se, ili se
ne opravdava, onim to se dogaa kasnije.
Moemo li moda da spasemo ivote miliona, ceo Japan u stvari.
Ali ovek koji je baratao stabljiicama nije ni pomiljao na to; sadanjost, stvarnost, bila je i suvie
opipljiva, mrtav i umirui Nemac na podu njegove kancelarije.
General Tedeki je bio u pravu; vreme e dati perspektivu gospodinu Tagomiju. Ili to, ili e se moda
povui u tminu mentalne bolesti, odvratiti pogled zauvek, zbog beznadene pometenosti.
I mi se stvarno ne razlikujemo od njega, mislio je gospodin Bejns. Suoeni smo sa istom
pometenou. Zbog toga na alost ne moemo pruiti pomo gospodinu Tagomiju. Moemo samo da
ekamo, nadajui se da e se on konano oporaviti ili podlei.
13.

83

U Denveru su nali ik, moderne radnje. Odea je, mislila je Julijana, zapanjujue skupa, ali Do se
izgleda nije brinuo zbog toga ili ak nije ni primeivao; prosto je plaao ono to je izdvojio, i onda bi urili
dalje u sledeu radnju.
Ona glavni dobitak - posle mnogo isprobavanja haljina i mnogo otegnutog predomiljanja i odbijanja
- pribavi pred kraj dana: svetloplavi italijanski originalni model sa kratkim, lepravim rukavima i
bezobrazno dubokim dekolteom. U jednom evropskom modnom asopisu bila je videla manekenku sa
takvom haljinom; smatrana je najlepim krojem godine, i kotala je Doa gotovo dve stotine dolara.
Uz haljinu, bila su joj potrebna tri para cipela, vie najlon arapa, nekoliko eira, i nova crna kona
tana - runi rad. I, otkri jo i to da dekolte italijanske haljine zahteva nove prsluie koji pokrivaju samo
donji deo dojki. Gledajui se u velikom ogledalu u radnji, oseti se preterano razgoliena i pomalo nesigurna
ako bi se sagla. Ali prodavaica ju je ubeivala da novo poluprslue vrsto stoji na svom mestu uprkos tome
to nema bratele.
Tek toliko da pokrije bradavicu, mislila je Julijana zagledajui se u samoi svoje sobe, i ni milimetar
vie. I prslue je prilino kotalo; isto tako uvezeno, objasnila je prodavaica, i runi rad. Prodavaica joj je
pokazala i sportsku odeu, orc i kupae kostime, i haljinu za plau od frotira; ali Do se odjednom
uznemiri. Zato odoe dalje.
Dok je Do tovario pakete i kese u kola, ona ree:
"Zar ne misli da u strano da izgledam?"
"Da", odvrati on preokupiranim glasom. "Naroito ona plava haljina. Nju e da obue kad budemo
ili tamo, Abendsenu, razume?" Poslednju re izgovori odseno kao da nareduje: ton je iznenadi.
"Nosim broj dvanaest ili etrnaest", ree ona kad uoe u sledeu radnju sa odeom. Prodavaica se
ljupko nasmei i odvede ih do stalkova sa haljinama. ta joj je jo potrebno? pitala se Julijana. Bolje da
uzme to je vie mogue dok moe; oima obuhvati odjednom sve, bluze, suknje, pantalone, kapute. Da,
kaput.
"Do", ree ona, "moram da imam dugaak kaput. Ali ne kaput od tofa."
Sloie se oko jednog kaputa od sintetikog vlakna iz Nemake; bio je trajniji od prirodnog krzna, a
manje skup. Ali ona je bila razoarana. Da bi se razvedrila poe da razgleda nakit. Ali to je bila alosna
starudija, bez mate i originalnosti.
"Moram da uzmem neki nakit", objasni ona Dou. "Makar minue. Ili bro - za plavu haljinu."
Povede ga trotoarom do jedne juvelirske radnje. "A tvoje odelo", seti se, sa oseanjem krivice. "Moramo da
pazarimo i za tebe."
Dok je ona traila nakit, Do se zadra u berbernici da se podia. Kada se pojavio kroz pola asa,
bila je zapanjena; ne samo da je kosu skratio to je vie mogao, nego ju je i ofarbao. Jedva da bi ga
prepoznala; sada je bio plav. Dobri boe, mislila je, buljei u njega. Zato?
Slegnuvi ramenima, Do ree: "Dosadilo mi da budem makarondija." To je bilo sve to je hteo da
kae; odbi da o tome razgovara kada udoe u radnju sa odeom za mukarce i poee da kupuju za njega.
Kupili su mu lepo skrojeno odelo od jednog od Diponovih novih sintetikih materijala, Dakrona. I
nove arape, ve, i par mondi imi cipela. ta sada? - mislila je Julijana. Koulje. I kravate. Ona i prodavac
odabrae dve bele koulje sa francuskim manetnama, nekoliko francuskih kravata, i par srebrnih dugmadi
za manetne. Bilo je potrebno samo etrdeset minuta da se pokupuje sve za njega; iznenadilo ju je koliko je
to lako u poreenju sa njenom kupovinom.
Odelo, mislila je, treba da mu se prepravi. Ali Do se opet uzvrpolji, platio je raun novanicama
Rajhsbanke. Znam ja jo neto, zakljui Julijana. Nova lisnica. Tako ona i prodavac izdvojie za njega jednu
lisnicu od crne krokodilske koe, i taka. Izaoe iz radnje i vratie se do kola. Bilo je pola pet, i kupovina je
- bar to se tie Doa - bila zavrena.
"Nee da ti se malo suzi u struku?" zapita ona Doa kada se on ukljui u saobraaj u centru
Denvera. "Na tvom odelu..."
"Ne", tre je njegov glas, odsean i bezlian.
"ta nije u redu? Jesam li i suvie mnogo kupila?" Znam da je to, ree sama sebi, potroila sam preko
svake mere. "Mogla bih da vratim neke suknje."
"Hajde da veeramo", ree on.
"Oh, Boe", uzkinu ona. "Znam ta nisam uzela. Spavaice."
On se zagleda u nju krvolonim pogledom.
"Zar ne eli da uzmem neku lepu novu pidamu?" zapita ona. "Pa da budem sva svea i..."
84

"Ne." Odmahnu glavom. "Pusti to. Trai gde da jedemo."

Julijana ree vrstim glasom: "Najpre emo otii da se prijavimo u hotelu. Da moemo da se
presvuemo. Pa emo onda da jedemo." I bolje da to bude stvarno fini hotel, inae otpada sve. ak i ovako
kasno. A u hotelu emo ih pitati gde se u Denveru najbolje jede. I za neki dobar bar gde moemo da vidimo
predstavu kakvu vidi jednom u ivotu, ne neki lokalni talenat ve neka krupna imena iz Evrope, kao Elinor
Perez ili Vili Bek. Znam da takve velike zvezde dolaze u Denver, jer sam videla reklame. I neu ni za ta
manje ni da ujem.
Dok su traili neki dobar hotel, Julijana je pogledavala oveka kraj sebe. Sa kratkom i plavom
kosom, i u novom odelu, ne lii na onu istu osobu, mislila je. Da li ga vie volim ovako? Teko je bilo rei.
A ja, kad budem doterala kosu - biemo dve sasvim druge osobe. Stvorene ni iz ega, ili bolje rei, novcem.
Ali ja samo moram da uredim kosu, ree za sebe.
Naoe jedan veliki impozantan hotel u poslovnom centru Denvera sa uniformisanim vratarom koji
se postara da im se parkiraju kola. To je ona elela. I hotelski deko - zapravo odrastao ovek ali u
tamnocrvenoj uniformi - brzo doe i ponese sve njihove pakete i prtljag, ne ostavivi im nita drugo da rade
nego da se popnu irokim zastrtim stepenicama, ispod nadstrenice, prou kroz vrata od stakla i mahagonija
i uu u hol.
Radnjice sa obe strane hola, cvearnice, pokloni, slatkii, mesto za telegrafisanje, za rezervaciju
avionskih karata, muvanje gostiju oko deska i liftova, ogromne biljke u saksijama, a pod nogama zastira,
debeo i mek... oseala je miris hotela, mnotva ljudi, metea. Neonski natpisi su oznaavali u kom su pravcu
hotelski restoran, salon za koktele, snek-bar. Jedva da je sve to mogla da zapazi dok su prelazili hol i najzad
stigli do pulta za rezervacije.
Bila je tu ak i knjiara.
Dok se Do potpisivao u knjigu, ona se izvini i pouri u knjiaru da vidi da li imaju Skakavca. Jeste,
bio je tu, u stvari itava sjajna hrpa primeraka, sa karticom na kojoj je pisalo kako je knjiga popularna i
znaajna, i naravno, da je verboter Zabranjena (nem.); prim. prev. u regionima pod nemakom upravom.
Uslui je nasmeena sredovena ena veoma bakinskog dranja; knjiga je kotala gotovo etiri dolara, to je
Julijani izgledalo mnogo, ali je plati novanicom Rajhsbanke iz svoje nove tane i onda odskakuta nazad da
se pridrui Dou.
Idui napred sa prtljagom, momak ih odvede do lifta, pa zatim gore na drugi sprat - tih i topao i zastrt
ilimom do njihove uzvieno lepe sobe od koje je zastajao dah. Momak im otkljua vrata, unese sve unutra,
namesti prozor i svetla; Do mu dade napojnicu i on ode zatvorivi vrata za sobom.
Sve se odvijalo tano onako kako je ona elela. "Koliko emo ostati u Denveru?" zapita ona Doa,
koji je zapoeo da otvara pakete na krevetu. "Pre nego to produimo za ejn?"
On ne odgovori; bio se udubio u sadraj svog kofera.
"Jedan ili dva dana?" zapita ona skidajui svoj novi kaput. "ta misli, da li bismo mogli da
ostanemo tri?"
Podigavi glavu, Do odgovori: "Idemo dalje veeras."
Najpre nije shvatila; a kada je shvatila nije mogla da mu veruje. Blenula je u njega, a on je blenuo u
nju sa mranim, gotovo ujedajuim izrazom, dok mu je lice bilo stisnuto od ogromne napetosti, vee nego
to je videla kod ijednog oveka u svom ivotu. Nije se pokrenuo; izgledao je kao paralisan, sa rukama
punim odee iz kofera; presavijenog tela.
"Poto jedemo", dodade.
Nita nije mogla da smisli da kae.
"Zato obuci tu plavu haljinu koja je toliko mnogo kotala", ree on. "Onu koju voli; onu stvarno
dobru - razume?" Onda poe da otkopava koulju. "Ja u da se obrijem i dobro se istuiram vruom
vodom." Glas mu je zvuao mehaniki, kao da govori sa nekog mesta miljama odatle, preko nekakvog
ureaja; okrenu se i poe ka kupatilu krutim, cimavim korakom.
Ona sa mukom uspeo da izusti: "Veeras je i suvie kasno."
"Nije. Zavriemo sa veerom negde oko pola est, est najkasnije. Do ejna moemo stii za dva,
dva i po sata. To je tek pola devet. Recimo, najkasnije devet. Moemo odavde da telefoniramo, da kaemo
Abendsenu da dolazimo; da objasnimo situaciju. To e da napravi utisak, meugradski razgovor. Recimo
ovo - idemo avionom za Zapadnu obalu; u Denveru smo samo veeras. Ali toliko nas je oduevila njegova
knjiga da emo voziti do ejna i nazad, da bismo samo imali priliku da..."
Ona upade: "Zato?"
85

Suze joj navree na oi, i ona oseti kako stiska pesnice sa palevima unutra kao to je inila kao dete;
oseti da joj podrhtava brada, i kada progovori, glas joj se jedva uo. "Ne elim da idem da ga posetim
veeras; ja ne idem. Uopte ne elim, ak ni sutra. elim samo da obiem mesto ovde. Kao to si mi
obeao." I dok je govorila, ponovo se pojavi strah i lee joj na grudi; onaj udni slepi strah koji jedva da je
poputao, ak i u najveselijim trenucima sa njim. Strah izbi na povrinu i uze je pod svoje; oseala je kako
joj titra na licu i otkriva se, tako da je on mogao lako da ga primeti.
o ree: "ibnuemo se tamo, pa onda posle kada se vratimo - onda emo ovde da obilazimo."
Govorio je razumno, a ipak i dalje sa ukoenim mrtvilom kao da recituje.
"Ne", ree ona.
"Obuci tu plavu haljinu." Preturao je po paketima sve dok ne nae haljinu u najveoj kutiji. Paljivo
skloni uzicu, izvadi haljinu, poloi je na krevet preciznim pokretima; nije se urio. "Okej? Bie bomba.
Sluaj, kupiemo bocu skupog viskija da ponesemo. Onaj vat 69."
Frenk, pomisli ona. Pomozi mi. Zapala sam u neto to ne shvatam.
"To je mnogo dalje", odgovori ona, "nego to misli. Pogledala sam na mapi. Bie zaista kasno kad
stignemo tamo, neto oko jedanaest, ili posle ponoi."
On ree: "Obuci haljinu ili u te ubiti."
Zatvorivi oi, ona poe da se kikoe. Moja obuka, pomisli. Na kraju krajeva, bilo je istina; sad emo
da vidimo. Moe li on da me ubije, ili ja da mu pritinem jedan nerv u ledima i obogaljim ga za ceo ivot?
Ali on se borio sa onim britanskim komandosima; on je to ve proao, pre mnogo godina.
"Znam da moda moe da me baci na pod", ree Do. "A moda i ne moe."
"Ne da te bacim", ree ona. "Nego da te trajno unakazim. Stvarno mogu. ivela sam na Zapadnoj
Obali. Japovi su me nauili, tamo u Sietlu. Idi ti dalje za ejn ako eli, a mene ostavi ovde. Ne pokuavaj
da me prisili. Ja te se bojim i pokuau." Glas joj se prekide. "Pokuau da te sredim ako nasrne na mene."
"Ma hajde - obuci tu prokletu haljinu! ta je sada? Mora da si aava kad govori tako o ubijanju i
unakazivanju samo zato to elim da skokne u kola posle veere i provoza se autoputom sa mnom i vidi
tog tipa ija knjiga ti..."
Na vratima se zau kucanje.
Do se priunja do vrata i otvori ih. Jedan uniformisan momak na hodniku ree: "Zvali ste,
gospodine."
"Ah, da", ree Do prilazei krevetu; pokupi nove bele koulje koje je kupio i odnese ih do momka.
"Moete li da ih vratite za pola sata?"
"Samo da se ispeglaju presavijena mesta", ree momak razgledajui koulje. "Bez ienja. Da,
siguran sam da mogu da stignu, gospodine."
Dok je Do zatvarao vrata, Julijana ree: "Kako si znao da nova bela koulja ne moe da se nosi dok
se ne ispegla?"
On ne ree nita; slee ramenima.
"Ja sam zaboravila", ree Julijana. "A ena treba da zna... kada ih izvadi iz celofana sve su
zguvane."
"Kada sam bio mlai oblaio sam se i dosta izlazio."
"Kako si znao da hotel ima rum servis? Ja to nisam znala. Jesi li zaista odsekao i ofarbao kosu?
Mislim da ti je kosa uvek bila plava, i da si nosio periku. Zar nije?"
On opet slee ramenima.
"Ti mora da si iz S.B.", ree ona. "Preruen u makarondiju, vozaa kamiona. Nikad se nisi borio u
Severnoj Africi, je li tako? Znam da jeste. Mislim da sam prilino glupava." Oseala se sasuena, uvela.
Poutavi, Do ree: "Sigurno da sam se borio u Severnoj Africi. Moda ne u Pardijevoj artiljerijskoj
bateriji. Sa Brandenburanima." Dodade: "Vermaht komando. Infiltrirao se u britanski tab. Ne vidim kakva
je tu razlika; imali smo dosta akcije. I bio sam u Kairu; zaradio sam medalju i pohvalu za dranje na bojnom
polju. Kaplar."
"Je li ono penkalo oruje?"
On ne odgovori.
"Bomba", shvati ona odjednom, izgovorivi nagkas: "Bomba zamka, koja ima icu tako da
eksplodira kada je neko dotakne."
"Ne", ree on. "To to si videla su odailja i prijemnik od dva vata. Tako da mogu da budem u
radio-vezi. U sluaju promene plana, s obzirom na razvoj politike situacije u Berlinu iz dana u dan."
86

"Proveri kod njih neposredno pre nego to uini. Da bude siguran."

On klimnu glavom.
"Ti nisi Italijan; Nemac si."
"vajcarac."
Ona ree: "Moj mu je Jevrejin."
"Ba me briga ta ti je mu. Sve to elim to je da obue tu haljinu i dotera se da moemo da idemo
na veeru. Uredi nekako kosu; kad bi mogla da ode do frizera! Moda je hotelski salon jo otvoren. To bi
mogla da uradi dok ja ekam koulje i istuiram se."
"Kako e ga ubiti?"
Do ree: "Molim te obuci novu haljinu, Julijana. Ja u da telefoniram dole da pitam za frizera."
Prie sobnom telefonu.
"Zato sam ti ja potrebna?"
Okreui brojeve, Do ree: "Imamo obavetenje o Abendsenu i izgleda da ga privlai izvestan tip
crnomanjaste, pohotljive devojke. Specifian srednjoistoni ili mediteranski tip."
Dok je on razgovarao sa hotelskim osobljem, Julijana ode do kreveta i lee. Zatvori oi i stavi ruku
preko lica.
"Imaju frizerku", ree Do poto je obesio slualicu. "I moe odmah da te primi. Idi dole u salon; u
mezaninu je."
Neto joj je pruao; otvorivi oi vide jo novanica Rajhsbanke. "Da joj plati."
Ona ree: "Pusti me da leim ovde. Hoe li, molim te?"
Posmatrao ju je sa izgledom jake radoznalosti i zabrinutosti.
"Sietl je kao to bi bio San Francisko", ree ona, "da nije bilo velikog poara. Sa pravim starim
drvenim zgradama i ponekom od cigle, i brdovit kao i S.F. Tamo je bilo Japova jo mnogo pre rata. Imaju
celu poslovnu etvrt i kue, radnje i sve, vrlo staro. To je luka. Taj mali stari Jap koji me je uio - otila sam
tamo sa jednim momkom iz Trgovake mornarice, i dok sam bila tamo poela sam da uzimam te asove.
Minoru Iojasu; nosio je prsluk i kravatu. Bio je okrugao kao jo-jo. Pouavao je na spratu u jednoj japovskoj
poslovnoj zgradi; imao je onaj staromodan natpis sa zlatnim slovima na vratima, i ekaonicu kao kod
zubara. Sa National Geographics." Naziv starog geografskog asopisa; prim. prev.
Sagnuvi se preko nje, Do je uhvati za ruku i podie u sedei poloaj; pridra je i podupre. "ta je?
Ponaa se kao da si bolesna." Zagledao joj je u lice, pretraujui joj crte.
"Umirem", ree ona.
"To je samo jedan napad zabrinutosti. Zar ih nema sve vreme? Mogu da ti donesem neki sedativ iz
hotelske apoteke. ta kae na fenobarbiton? A nismo ni jeli jo od jutros u deset. Bie ti dobro. Kada
stignemo do Abendsenove kue, ti ne mora nita da ini, samo da stoji sa mnom; ja u da razgovaram.
Samo se smei i budi prijatna sa mnom i sa njim; ostani sa njim i vodi razgovor, tako da on ostane sa nama i
ne ode. Kada te bude video u toj italijanskoj haljini sa velikim izrezom siguran sam da e nas pustiti unutra.
I ja bih te pustio kada bih bio na njegovom mestu."
"Pusti me u kupatilo", ree ona. "Muka mi je. Molim te."
Ote se od njega. "Pripada mi muka - pusti me."
On je pusti, i ona se uputi preko sobe u kupatilo; zatvori vrata iza sebe.
Mogu ja to da uinim, pomisli. Kvrcnu prekidaem; zaseni je svetlost. Ona zamiri. Mogu da ga
naem. U ormaniu za lekove, paketi noia za brijanje sapun, zubna pasta. Ona otvori nov paketi noia
za brijanje. Sa jednom otricom, da. Odmota nov gladak plavo-crni noi za brijanje.
Iz tua potee voda. Ona ue pod tu - blagi Boe; bila je obuena. Propast. Haljina joj se obesi. Sa
kose je curila voda. Prestraena, spotae se, skoro pade, pokuavajui da napipa izlaz. Voda joj je prskala iz
arapa... poe da plae.
Do je nae kako stoji kroj olje. Bila je skinula svoju mokru unitenu haljinu; stajala je gola,
podupirui se jednom rukom, naslonjena i oputena. "Isuse Hriste", ree mu kada shvati da je on tu. "Ne
znam ta da radim. Kostim od erseja mi je uniten. Od vune je." Pokaza rukom; on se okrete i vide hrpu
raskvaene odee.
Veoma spokojno - ali lice mu je bilo potreseno - on ree: "Pa, to ionako nisi htela da nosi." Obrisa
je mekim belim hotelskim pekirom, odvede je iz kupatila natrag u toplu glavnu sobu zastrtu ilimom.
"Obuci ve - stavi neto na sebe. Rei u da frizerka doe ovamo; mora, i taka." Opet podie slualicu i
okrenu broj.
87

"Kakve pilule si mi nabavio?" zapita ga ona kada je zavrio sa telefoniranjem.

"Zaboravio sam. Zvau dole apoteku. Ne, ekaj; imam ja neto. Nembutal, ili tako neki avo."
Pouri do kofera i poe da pretura po njemu.
Kada joj prui dve ute kapsule, ona ree: "Hoe li me unititi?" - i nespretno ih primi.
"ta?" zapita on sa zgrenim licem.
Da mi istruli stomak, pomisli ona. Isui prepone. "Mislim", ree oprezno, "da mi ne oslabi
koncentraciju?"
"Ne - to je neki proizvod A. gospodin Hemie koji dobijamo tamo u zemlji. Ja ih uzimam kad ne
mogu da zaspim. Doneu ti au vode." I otra.
Noi, mislila je. Progutala sam ga; sada mi see slabine zauvek. Kazna. Udata za Jevrejina, a
spanala se sa gestapovskim ubicom. Oseti kako joj na oi naviru suze, vrele. Za sve to sam poinila.
Propala sam. "Hajdemo", ree, podiui se na noge. "Frizerka."
"Ti nisi obuena!" Povede je, namesti je da sedne, pokua da joj navue gaice, bez uspeha. "Moram
da ti sredim kosu", ree oajnikim glasom. "Gde je ta Hur, Die Hure (nem.) - kurva, drolja; prim. prev. ta
ena?"
Ona uze da govori, polako i sa mukom: "Kosa pravi kosu koja sklanja rosu. Kriri, kou o kuku ne
kaiti. Kuka od boga. njur, dur Hur." Pilule razjedaju. Verovatno terpentinska kiselina. Svi su se sakupili, i
odredili najkorozivniji rastvor da me zauvek izjede.
Buljei odozgo u nju, Do preblede. Mora da me ita, pomisli ona. ita mi mozak svojom mainom,
mada ja ne mogu da je naem.
"Te pilule", ree ona, "zbunjuju i stvaraju pometnju."
On ree: "Nisi ih uzela." Pokaza na njenu stisnutu pesnicu; ona otkri da ih jo uvek dri u ruci. "Ti si
duevno bolesna", ree on. Postao je teak, trom, kao neka nepokretna masa. "Jako si bolesna. Ne moemo
ii."
"Neu lekara", ree ona. "Bie mi dobro." Pokua da se osmehne; posmatrala je njegovo lice da vidi
da li je uspela. Odraz iz njegovog mozga, uhvatio mi misli u raspadanju.
"Ne mogu te voditi Abendsenovima", ree on. "Ne sada, nikako. Sutra. Moda e ti biti bolje.
Pokuaemo sutra. Moramo."
"Mogu li opet u kupatilo?"
On klimnu glavom, napregnutog lica, jedva ju je uo. Zato se ona vrati u kupatilo; opet zatvori vrata.
U ormaniu jo jedan noi koji uze u desnu aku. Opet izae.
"Baj-baj", ree.
Dok je otvarala vrata od hodnika on uzviknu i divlje je zgrabi.
Zviz. "Strano je", ree ona. "Oni siluju. Treba da znam." Spremna sam za otimaa tani; razne
none skitnice, sa njima sigurno mogu da iziem na kraj. Gde se ovaj izgubio? Da ga pljesnem po vratu,
malo zaigram. "Pusti me da proem", ree ona. "Ne zapreuj mi put, osim ako nee da ti odrim lekciju.
Meutim, samo ene." Drei noi uzdignut, nastavi da otvara vrata. Do sede na pod, pritiskajui rukama
vrat sa strane. Poza izgorelog od sunca. "Do vienja", ree i zatvori vrata za sobom. Topao zastrt hodnik.
Jedna ena u belom mantilu, zujkajui i pevuei, gurala je kolica hodnikom, sa pognutom glavom.
Zjakala je u brojeve na vratima, i stie pred Julijanu; ena podie glavu, iskolai oi i ostade otvorenih usta.
"Oh, duo", ree ona, "stvarno si se nacugala; treba tebi mnogo vie nego frizer - vrati se pravac u
sobu i obuci se dok te ne izbace iz hotela. Gospode Boe." Otvori vrata iza Julijane. "Neka te tvoj ovek
istrezni; rei u da ti poalju vruu kafu u sobu. Molim te sada, ulazi u sobu." Gurnuvi Julijanu nazad u
sobu, ena zalupi vrata za njom i buka od njenih kolica se izgubi u hodniku.
Frizerka, shvati Julijana. Pogledavi nadole, vide da nema nita na sebi; ena je imala pravo.
"Do", ree, "nee da me puste." Nae krevet, pronae svoj kofer, otvori ga, prosu odeu iz njega.
Ve, zatim bluzu i suknju, par cipela sa niskim potpeticama. "Naterala me da se vratim", ree. Poto pronae
ealj brzo se oelja, onda ietka kosu. "Kakav doivljaj. Ta ena je upravo bila napolju, spremala se da
zakuca." Podie se i ode da nae ogledalo. "Je li ovako bolje?" Ogledalo u vratima plakara; okreui se,
posmatrala je sebe, izvijajui se, uspinjala se na prste. "Tako sam zbunjena", ree traei ga pogledom
unaokolo. "Jedva znam ta inim. Mora da si mi dao neto; ta god da je bilo, od toga mi se samo smuilo
umesto da mi pomogne."
88

I dalje sedei na podu, pritiskujui vrat sa strane, Do ree, "Sluaj. Vrlo si dobra. Presekla si mi
aortu. Arteriju u vratu."
Kikoui se, ona se udari akom po ustima. "Oh, Boe takvo si udovite. Mislim, rei si sve
pobrkao. Aorta ti je u grudima; ti misli na karotidu."
"Ako pustim", ree on, "iskrvaviu za dva minuta. To zna. Zato mi dovedi neku pomo, dovedi
doktora ili ambulantna kola. Razume me? Jesi li to nameravala? Oigledno. Okej - pozvae ili otii da
dovede nekoga?"
Poto je promislila, ree: "Nameravala sam."
"Pa", ree on, "kako god, dovedi mi ih. Mene radi."
"Idi sam."
"Nisam je potpuno zatisnuo." Krv mu se probijala kroz prste, videla je, i curila niz zglavak. "Ne
usudujem se da se pomaknem. Moram da ostanem ovde."
Ona obue svoj novi kaput, zatvori novu konu tanu runi rad, pokupi kofer i to je vie mogla
paketa koji su bili njeni; posebno se uveri da je uzela kutiju i plavu italijansku haljinu paljivo naguranu u
nju. Otvorivi vrata od hodnika osvrnu se na njega. "Moda mogu da im kaem na recepciji", ree, "dole."
"Da," ree on.
"U redu", ree ona. "Kazau im. Ne trai me onde u stanu u Kenon sitiju, zato to se ne vraam tamo.
I imam veinu onih novanica Rajhsbanke tako da sam u dobroj formi, uprkos svemu. Do vienja. Izvini."
Zatvori vrata i pouri hodnikom to je bre mogla, cimajui kofere, pakete.
Kod lifta, pomogoe joj jedan postariji poslovan ovek i njegova ena; ponee joj pakete, i dole u
holu ih predadoe momku umesto nje.
"Hvala", ree im Julijana.
Poto joj je momak odneo kofer i pakete preko hola i napolje pred izlaz, ona pronae hotelskog
slubenika koji joj objasni kako da dobije kola nazad. Ubrzo je stajala u hladnoj betonskoj garai ispod
hotela i ekala da posluitelj doveze Studebakera do nje. U tani nae svakakve sitnine; dade posluitelju
napojnicu, i zatim se poveze uz uto osvetljenu rampu, pa na ulicu u mraku sa njenim svetlima,
automobilima, neonskim reklamama.
Uniformisani vratar hotela lino joj je natovario prtljag i pakete u prtljanik, bodrei je tako srdanim
osmehom, da mu ona dade ogromnu napojnicu pre nego to se odveze. Niko ne pokua da je zaustavi, i to je
zaudi; niko ne podie ni obrvu. Valjda znaju da e on platiti, zakljui ona. Ili je moda ve platio kada nas
je prijavljivao u hotelu.
Dok je ekala sa ostalim kolima da se promeni svetlost na semaforu, seti se da nije rekla onima na
recepciji da Do sedi na podu u sobi i da mu je potreban lekar. Jo eka tamo gore, eka da sada pa do kraja
sveta, ili dok se ne pojavi istaica sutra u neko doba. Bolje da se vratim, odlui ona, ili da telefoniram. Da
stanem kod neke javne govornice.
To je tako blesavo, mislila je dok je vozila dalje traei neko mesto da parkira i telefonira. Ko bi
pomislio pre jedan sat? Kada smo se potpisali u hotelsku knjigu, kada smo se zaustavili... gotovo smo
krenuli dalje, obukli se i izali na veeru; moda bismo ak stigli i u bar. Opet poe da plae: suze su joj
kapale sa nosa, na bluzu, dok je vozila. Ne valja to nisam pitala proroanstvo; ono bi znalo i upozorilo me.
Zato nisam? Mogla sam da pitam u svakom trenutku, na svakom mestu na putu ili ak i pre nego to smo
poli. Poe nehotice da jei; uasan zvuk, zavijanje koje nikada ranije nije ula da izlazi iz nje, ali nije mogla
da ga suzbije iako je vrsto stisnula zube. Avetinjsko pevuenje, pevanje, cviljenje, izbijalo je gore kroz nos.
Parkirala je i ostala da sedi sa upaljenim motorom, drhtei, sa rukama u depovima kaputa. Hriste,
ree sebi ojaeno. Pa, valjda se takve stvari dogaaju. Izae iz kola i izvue kofer iz prtljanika; otvori ga na
zadnjem seditu i uze da kopa meu haljinama i cipelama sve dok ne dohvati dve crne knjige proroanstva.
Tu, na zadnjem seditu kola, sa upaljenim motorom, poe da baca tri novia koristei svetlost iz izloga
jedne robne kue. ta u uiniti? Kai mi ta da uinim; molim.
Heksagram etrdeset dva, Poveanje, sa pokretnim redovima na drugom, treem, etvrtom i gornjem
mestu; zato se pretvara u Heksagram etrdeset tri, Proboj. Pohlepno je ispitivala tekst, hvatajui znaenje sa
stupnja na stupanj, sakupljajui ga i shvatajui; Isuse, tano je naslikalo situaciju - opet udo. Sve to se
dogodilo, tu pred njenim oima, detaljan plan, shematski:
Pomae oveku
da preduzme neto.
89

Pomae oveku da pree veliku vodu.

Na put, da ode i uini neto znaajno, ne da ostane ovde. Sada redovi. Usne su joj se pokretale,
traei...
Deset pari kornjaa ne mogu mu se suprotstaviti.
Stalna istrajnost donosi dobru sreu.
Kralj ga predstavlja bogu.
Sada est u treem. Dok je itala, zavrte joj se u glavi;
ovek se obogauje nesrenim dogaajima.
Nema krivice, ako si iskren i hoda po sredini,
I javi se sa peatom princu.
Princ... mislio je na Abendsena. Peat, nov primerak njegove knjige. Nesreni dogaaji proroanstvo je znalo ta joj se dogodilo, uas sa Doom ili ve ko je bio. Proita esticu na etvrtom mestu:
Ako hoda po sredini
I javi se princu,
On e posluati.
Moram da odem tamo, shvati ona, ak ako Do i doe za mnom. Prodra poslednji pokretni red,
devet na vrhu:
On nikome ne donosi poveanje.
Zaista, nego ga ak udara.
On ne dri svoje srce u stalnoj postojanosti.
Nesrea.
Oh, Boe, pomisli ona; to znai ubica, Gestapovci, kae mi da e Do ili neko kao on, neko drugi
stii tamo i ubiti Abendsena. Brzo se okrenu Heksagramu etrdeset tri. Sud:
Stvar se mora odluno objaviti
Na kraljevskom dvoru.
Mora se saoptiti istinito. Opasnost.
Potrebno je obavestiti svoj grad.
Ne pomae pribegavati oruju.
Dobro je da ovek preduzme neto.
Znai ne vredi vraati se u hotel i uveravati se o njemu; beznadeno je, zato to e poslati druge. A
opet proroanstvo kae, jo naglaenije: stii do ejena i upozoriti Abendsena, koliko god to bilo opasno po
mene. Moram mu otkriti istinu. Onda zatvori knjigu.
Vrativi se za upravlja kola, ponovo se ukljui u saobraaj. Za kratko vreme pronae put iz
poslovnog centra Denvera, pa onda na glavni autoban ka severu; vozila je najveom brzinom kojom su kola
mogla da idu, a od neobine lupe motora tresao se upravlja i sedite i sve je zveketalo u pregradi za sitnice.
Bogu hvala za doktora Tota i njegove autobanove, ree za sebe dok je kloparala kroz mrak, videi
samo svoja prednja svetla i linije koje su oznaavale trake.
U deset asova te veeri zbog nezgode sa gumom jo nije bila stigla u ejen, tako da nije ostajalo
nita drugo nego da skrene s druma i potrai prenoite.
Na znaku za izlaz sa autobana ispred nje stajalo je GRILI PET MILJA. Sutra ujutru u krenuti dalje,
ree za sebe posle nekoliko minuta dok je lagano vozila glavnom ulicom Grilija. Videla je nekoliko motela
sa upaljenim znacima da imaju slobodne sobe, tako da nije bilo problema. ta moram da uinim, zakljui
ona, to je da veeras pozovem Abendsena i kaem da dolazim.
90

Kada je parkirala izae umorno iz kola, sa olakanjem to moe da protegne noge. Ceo dan na
drumu, od osam sati ujutru. Nedaleko niz ulicu mogao se videti dragstor otvoren preko cele noi; sa rukama
u depovima kaputa poe u tom pravcu, i ubrzo je bila zatvorena u samoi telefonske kabine i traila ejen
od telefoniste.
Njihov telefon je - hvala bogu - bio u registru. Ona ubaci novac i telefonista joj dade vezu.
"Halo", uskoro se zau enski glas, energian, prilino prijatan glas mlade ene; ene otprilike njenih
godina.
"Gospoa Abendsen?" ree Julijana. "Mogu li da razgovaram sa gospodinom Abendsenom?"
"Ko je to, molim?"
Julijana ree: "Proitala sam njegovu knjigu i vozila sam ceo dan od Kenon Sitija iz Kolorada. Sada
sam u Griliju. Mislila sam da bih mogla da stignem do vas veeras, ali ne mogu, pa elim da znam da li
mogu da ga posetim sutra u neko doba."
Poutavi, gospoa Abendsen ree i dalje prijatnim glasom: "Da, sada je i suvie kasno; mi rano
leemo. Jeste li imali ikakav - poseban razlog zato elite da se sretnete sa mojim muem? On upravo sada
veoma mnogo radi."
"elela sam da razgovaram s njim", ree ona. Njen sopstveni glas joj je u uima zvuao jednolino i
drveno; buljila je u zid kabine, nesposobna da pronae ta dalje da kae; telo ju je bolelo, a usta su joj bila
suva i puna gadnog ukusa. Iza telefonske kabine mogla je da vidi gazdu kod anka sa bezalkoholnim piima
kako slui napitak od mleka i sladoleda etvorici tinejdera. eznula je da bude tamo; jedva da obrati panju
dok je gospoa Abendsen odgovarala. udela je za sveim, hladnim mlekom i sendviem sa salatom od
piletine uz to.
"Hotorn udljivo radi", govorila je gospoa Abendsen svojim veselim, ivahnim glasom. "Ako se
dovezete ovamo sutra ne mogu vam nita obeati, zato to bi mogao biti zauzet ceo dan. Ali ako to shvatite
pre nego to preduzmete put..."
"Da", upade ona.
"Znam da e mu biti drago da proaska sa vama nekoliko minuta ako moe", nastavi gospoa
Abendsen. "Ali molim vas ne budite razoarani ako ne moe da napravi dovoljno dug prekid da razgovara,
ili ak i samo da se vidi sa vama."
"itali smo njegovu knjigu i dopala nam se", ree Julijana. "Nosim je sa sobom."
"Razumem", dobroudno ree gospoa Abendsen. "Zaustavili smo se u Denveru i ili u kupovinu, pa
smo izgubili mnogo vremena." Ne, pomisli; sve se promenilo, sve je drugaije. "Sluajte", ree,
"proroanstvo mi je reklo da doem u ejen."
"A, tako", ree gospoa Abendsen kao da zna za proroanstvo, ali da ipak situaciju ne uzima
ozbiljno.
"Dau vam redove." Bila je ponela proroanske knjige sa sobom u telefonsku govornicu; uspravivi
knjige na polici ispod telefona, s mukom je okretala stranice. "Samo trenutak." Nae stranicu i najpre proita
zakljuak pa redove gospoi Abendsen. Kada stie do devetke na vrhu - u kako gospoa Abendsen
uzviknu. "Molim?" ree Julijana, zastavi.
"Nastavite", ree gospoa Abendsen. Ton joj je, pomisli Julijana, sada bio budniji, zaotreniji.
Poto Julijana proita zakljuak etrdeset treeg Heksagrama, sa reju opasnost, nastade utanje.
Gospoa Abendsen ne ree nita i Julijana ne ree nita.
"Pa, onda vas oekujemo sutra", ree najzad gospoa Abendsen. "I hoete li mi rei vae ime, molim
vas?"
"Julijana Frink", ree ona. "Najlepe hvala, gospoo Abendsen." Telefonista sa centrale je, sada, ve
upao glasno negodujui to je vreme ve isteklo; zato Julijana obesi slualicu, pokupi tanu i proroanske
knjige, izae iz govornice i ode prema anku sa bezalkoholnim piima u dragstoru.
Poto je poruila sendvi i koka-kolu, i sedela puei cigaretu i odmarajui se shvati u nastupu uasa
sa nevericom da nije gospoi Abendsen nita rekla o Gestapovcu ili oveku iz S.B. ili ve ta god da je bio,
taj Do inadela koga je ostavila u hotelskoj sobi u Denveru. Prosto nije mogla da veruje. Zaboravila sam!
ree za sebe. Potpuno mi je izalo iz glave. Kako je to moglo da bude? Mora da sam aknuta, mora da sam
strano bolesna i glupa i udarena.
Trenutak je preturala po tani, pokuavajui da nae sitninu da jo jednom pozove. Ne, zakljui
polazei da se digne sa stolice. Ne mogu ih opet zvati veeras; pustiu to prosto je i suvie kasno. Ja sam
umorna, a oni sada verovatno ve spavaju.
91

Pojede svoj sendvi sa piletinom, popi koka-kolu, i onda se odveze do najblieg motela, iznajmi sobu
i uvue se drhtei u krevet.
14.
Gospodin Nobusake Tagomi je razmiljao: nema odgovora, nema razumevanja. ak ni u
proroanskim knjigama. Pa ipak moram i dalje da ivim iz dana u dan na svaki nain.
Otii u i nai malo. iveti neprimeen, u svakom sluaju. Do nekog kasnijeg vremena kada...
U svakom sluaju rekao je svojoj eni do vienja i otiao od kue. Ali danas nije otiao u zgradu
Nipon Tajmsa kao obino. Kako bi bilo da se malo opusti? Da se odveze do Parka Golden Gejt gde su
zooloki vrt i ribe? Da vidi mesta gde bia koja ne umeju da misle ipak uivaju.
Vreme. To je dug put za pedikab, i tako dobijam vie vremena za opaanje. Ako se tako moe rei.
Ali drvee i zooloki vrt nemaju nita lino. Moram se hvatati za ljudski ivot. Od ovoga sam se
pretvorio u dete, iako bi to bilo dobro. Mogao bih da uinim da bude dobro.
Voza pedikaba je pumpao Kerni stritom, ka poslovnom delu San Franciska. Da se provozam
iarom, odjednom pomisli gospodin Tagomi. Srea u najistijem putovanju, koje ti gotovo nateruje suze,
objekt koji je trebalo da iezne jo 1900. godine, ali za udo jo postoji.
Otpusti pedikab, poe trotoarom do najblie iare. Moda, pomisli, nikada i neu moi da se vratim
u zgradu Nipon Tajmsa, sa njenim zadahom smrti. Karijeru sam zavrio, ali nema veze. Odbor za delatnosti
trgovinskih misija moe da nae zamenu. Ali Tagomi i dalje hoda, postoji, sea se svake pojedinosti. Tako
nita nije postignuto.
U svakom sluaju e rat, operacija Maslaak, sve da nas zbrie. Bez obzira na to ta radili u tom
trenutku. Na neprijatelj, uz koga smo se borili u prolom ratu. Kakvo dobro nam je to donelo? Trebalo je da
se borimo protiv njih, moda. Ili da ih pustimo da izgube, da pomognemo njihovim neprijateljima,
Sjedinjenim Dravama, Britaniji, Rusiji.
Beznadeno, kuda god ovek pogleda.
Proroanstvo zagonetno. Moda se u alosti povuklo iz ovekovog sveta. Mudraci odlaze.
Stupili smo u trenutak kada smo sami. Ne moemo dobiti pomo, kao ranije. Pa, mislio je gospodin
Tagomi, moda je i to dobro. Ili se moe uiniti da bude dobro. ovek ipak mora da nastoji da nae put.
Ukrca se u iaru u Kalifornijskoj ulici, odveze se sve do kraja linije. ak iskoi napolje i pomoe da
se kabina iare okrene na svom drvenom postolju. To je, od svih zabava u gradu, njemu obino najvie
znailo. Sada je efekt usahnuo; jo jae oseti prazninu, zato to se stvar pokvarila ba tu, a ne drugde.
Naravno da se odveze natrag. Ali... formalnost, shvati dok je posmatrao ulice, zgrade, saobraaj kako
sada prolaze u obrnutom smeru.
U blizini Stoktona se podie da sie. Ali mu na stanici, kada je poeo da silazi, kondukter mahnu.
"Vaa torba, gospodine."
"Hvala." Bio ju je ostavio na iari. Prui ruku uvis i prihvati torbu, onda se pokloni kada iara
krenu dalje tandrui. Veoma vredan sadraj torbe, mislio je. Unutra je dragocen kolekcionarski primerak
Kolta '44. Sada ga stalno drim na domaku ruke, u sluaju da osvetoljubivi huligani iz S.B. pokuaju da mi
naplate kao pojedincu. Nikad se ne zna. A ipak - gospodin Tagomi oseti da je ovaj nov postupak, uprkos
svemu to se dogodilo, neurotian. Ne bi trebalo da popustim, opet ree za sebe hodajui sa torbom u ruci.
Prinudno-opsesivna fobija. Ali nije mogao da se oslobodi.
Ona dri mene, a ja nju, mislio je.
Da li sam tada izgubio svoje radosno raspoloenje? zapita se. Da li se sav instinkt izopaio od
seanja na ono to sam uinio? Sve sakupljanje ugroeno ne samo stav prema ovom primerku? Glavni
oslonac mog ivota... oblast, avaj, u kojoj sam boravio sa takvom slau.
Mahnuvi pedikabu, uputi vozaa u Montgomeri Strit, do radnje Roberta ildana. Da saznamo.
Ostao je jo jedan koni koji me vee za dobrovoljno. Moda bih mogao da ublaim svoje zabrinuto
raspoloenje lukavstvom: da zamenim pitolj za neku stvar koja ima potvreniji istorijat. Ovaj revolver, za
mene, ima i suvie mnogo subjektivne istorije... i to sve pogrene. Ali to se zavrava sa mnom; niko to vie
ne moe doiveti od ovog revolvera. Samo u mojoj psihi.
Da ga se oslobodim, uzbueno zakljui. Kada ode revolver, sve odlazi, oblak prolosti. Jer nije to
samo u mojoj psihi; to je - kao to se oduvek govori u teoriji o istorijatu - i u samom revolveru. Izmeu nas
je znak jednakosti!
92

Stie do radnje. Gde sam toliko dolazio primeti dok je plaao vozau. I poslovno i privatno. Nosei
torbu brzo ue. Tu, kod kase, gospodin ildan. Trljao je nekakav pred met tkaninom.
"Gospodine Tagomi", ree ildan uz naklon.
"Gospodine ildan." On se takoe pokloni.
"Kakvo iznenaenje. Duboko sam dirnut." ildan spusti predmet u tkaninu. Prie zaobiavi oko
tezge. Uobiajeni ritual, pozdravljanje, i tako dalje. Ipak, gospodin Tagomi oseti da je ovek danas nekako
drugaiji. Prilino - priguen. Poboljanje, zakljui on. Uvek je bio pomalo glasan, piskav. Skakutao
uzbueno unaokolo. Ali ovo bi mogao da bude i lo znak.
"Gospodine ildan", ree gospodin Tagomi stavljajui svoju torbu na tezgu i otvarajui patentzatvara, "elim da zamenim jedan primerak kupljen pre nekoliko godina. Vi to radite, koliko se seam."
"Da", ree gospodin ildan. "Zavisi od stanja, na primer." Budno je gledao.
"Revolver Kolt '44", ree gospodin Tagomi.
Obojica su utala, gledajui u revolver koji je leao u otvorenoj kutiji od tikovine, sa kutijom
delimino potroene municije.
Gospodin ildan se ohladi za nijansu. Ah, shvati gospodin Tagomi. Pa, neka bude tako. "Niste
zainteresovani", ree gospodin Tagomi.
"Ne, gospodine", ree gospodin ildan krutim glasom. "Neu navaljivati." Uopte nije oseao snagu.
Poputam. Jin, prilagodljiv, prijamiv, nadvladava u meni, bojim se...
"Oprostite mi, gospodine Tagomi."
Gospodin Tagomi se pokloni, vrati revolver, municiju, kutiju u svoju torbu. Sudbina. Moram da
zadrim ovu stvar.
"Izgledate - sasvim razoarani", ree gospodin ildan.
"Primeujete." Bio je uznemiren; da li je svoj unutranji svet izloio pogledu svih? Slegnu ramenima.
Svakako.
"Jeste li imali neki poseban razlog to ste eleli da zamenite taj predmet?" ree gospodin ildan.
"Ne", ree on, jo jednom saskrivi svoj lini svet; kao to i treba da bude.
Gospodin ildan je oklevao, zatim ree: "Ja - pitam se da li je to poteklo iz moje radnje. Ja ne drim
taj artikl."
"Siguran sam", ree gospodin Tagomi. "Ali nije vano. Prihvatam vau odluku nisam uvreen."
"Gospodine", ree ildan, "dozvolite mi da vam pokaem ta smo dobili. Imate li vremena za
trenutak?" Gospodin Tagomi oseti u sebi stari nemir. "Neto od uobiajenog interesa?"
"Doite, gospodine." ildan ga povede preko radnje; gospodin Tagomi poe za njim.
U zakljuanoj staklenoj vitrini, na postoljima od crnog somota, leali su mali metalni zavijuci, oblici
pre jedva nagoveteni nego stvarni. Gospodina Tagomija obuze udno oseanje kada stade da ih razgleda.
"Bez milosti ih pokazujem svakoj svojoj muteriji", ree Robert ildan. "Gospodine, znate li ta je
ovo?"
"Nakit, izgleda", ree gospodin Tagomi, primetivi jedan bro.
"Ovo su stvari amerike izrade. Da, naravno. Ali, gospodine. Nisu stare."
Gospodin Tagomi die pogled.
"Gospodine, ovo su nove stvari." Belo, pomalo sumorno lice Roberta ildana bilo je uzbueno
patnjom. "Ovo je novi ivot moje zemlje, gospodine. Poetak u obliku siunog neunitivog semena.
Semena lepote."
Sa dunim interesovanjem, gospodin Tagomi natenane razgleda nekoliko komada uzevi ih u ruke.
Da, ima neto novo to daje duu ovim komadima, zakljui on. Tu se potvruje Zakon Taoa; kada je Jin
svuda, odjednom u najtamnijim dubinama oivljava prvi traak svetlosti... svima nam je poznato; videli smo
kako se to dogaa i pre, kao to ja ovde vidim sada. A ipak su za mene to samo komadii. Ja ne mogu da se
ushitim kao ovaj gospodin ildan. Na alost, po nas obojicu. Ali, takav je sluaj.
"Sasvim lepo", promrmlja sputajui komade.
Gospodin ildan ree energinim glasom: "Gospodine, to se ne dogodi odmah."
"Molim?"
"Novo gledanje u vaem srcu."
"Vi ste preobraeni", ree gospodin Tagomi. "eleo bih da sam i ja. Nisam." Zatim se pokloni.
"Drugi put", ree gospodin ildan, pratei ga do ulaza u radnju; nema nameru da pokae ma ta
drugo, primeti gospodin Tagomi.
93

"Pouzdajete se u sumnjiv ukus", ree gospodin Tagomi. Kao da se nezgrapno namee.

Gospodin ildan ne savi kimu. "Oprostite mi", ree. "Ali ja sam u pravu. Tano oseam u ovim
stvaricama zapretenu klicu budunosti."
"Neka bude tako", ree gospodin Tagomi. "Ali ne svia mi se va anglo-saksonski fanatizam." Ipak,
oseti da mu se malo obnavlja nada. Njegova nada, u samom sebi. "Do vienja." Pokloni se. "Opet u doi
ovih dana. Moda da prouimo vae predskazanje."
Gospodin ildan se pokloni bez rei.
Nosei svoju torbu sa Koltom '44, gospodin Tagomi se oprosti. Izlazim kao to sam i uao,
razmiljao je. I dalje traim. I dalje bez onog to mi je potrebno da bih se vratio svetu. A ta da sam kupio
jednu od onih udnih, neodreenih stvarica? Da sam je drao, pregledavao, razmiljao... da li bih potom,
kroz nju, naao put povratka? Sumnjam.
Te stvari su za njega, ne za mene.
Pa ipak, ak ako i jedna osoba pronae svoj put... to znai da put postoji. ak ako je lino i ne uspem
da ga se domognem.
Zavidim mu.
Okrenuvi se, gospodin Tagomi poe nazad ka radnji. Tamo, u vratima, stajao je gospodin ildan i
posmatrao ga. Nije se vratio u radnju.
"Gospodine", ree gospodin Tagomi, "kupiu jednu od onih stvarica, koju god odaberete. Vere
nemam, ali se trenutno hvatam i za slamku." Ponovo poe za ildanom kroz radnju, prema staklenoj vitrini.
"Ja ne verujem. Nosiu je sa sobom i gledati u pravilnim razmacima. Svaki drugi dan, na primer. Posle dva
meseca ako ne vidim..."
"Moete je vratiti i dobiti novac nazad", ree gospodin ildan.
"Hvala", ree gospodin Tagomi. Oseao se bolje. Ponekad ovek mora da pokua bilo ta, zakljui
on. Nije sramota. Ba naprotiv, to je znak mudrosti, shvatanja situacije.
"Ovo e vas umiriti", ree gospodin ildan, i pripremi mali srebrni trougao ukraen upljim
kapljicama. Crn sa donje strane, odozgo sjajan i ispunjen svetlou.
"Hvala", ree gospodin Tagomi.
Gospodin Tagomi se odveze pedikabom do Portosmut skvera, malog otvorenog parka na padini
iznad Kerni Strita, naspram policijske stanice. Sede na jednu klupu na suncu. Golubovi su se etkali po
poploanim stazama u potrazi za hranom. Odrpani ljudi itali su novine ili dremali na ostalim klupama.
Drugi su leali tu i tamo na travi, gotovo zaspali.
Izvadivi iz depa papirnu kesu sa firmom R. ildana, gospodin Tagomi sede drei kesu obema
rukama i poe da se greje. Onda otvori kesu i podie svoje novo vlasnitvo da ga razgleda u samoi, tu u
tom travnatom parkiu staraca, ispresecanom stazama.
Drao je andrmolju od srebra. Odraz podnevnog sunca, kao sitna inuva u obliku itnog zrna na
poklopcu kutije u uveliavajuem ogledalu. Ili - zagleda se dole u bro. Om, kao to kau Bramini. Saeta
taka u kojoj je sve uhvaeno. I jedno i drugo, bar nagovetajem. Veliina, oblik. Revnosno nastavi da
ispituje.
Hoe li se desiti, kao to je predskazao gospodin Robert ildan? Pet minuta. Deset minuta. Sedim
dokle god mogu. Vreme e nas, avaj, naterati da dignemo ruke. ta je to to ja drim, dok jo ima vremena?
Oprosti mi, pomisli gospodin Tagomi u pravcu andrmolje. Uvek neki pritisak da se dignemo i
delamo. Sa aljenjem, poe da smeta stvaricu nazad u kesu. Jo jedan konaan pogled sa nadom - i opet je
paljivo posmatrao svime to je imao. Kao dete, ree za sebe. Podravam nevinost i veru.
Na morskoj obali, pritiskam uz glavu sluajno naenu koljku. U njenom romorenju ujem mudrost
mora.
To inim, uho sam zamenio okom. Ui u mene i obavesti me ta je uinjeno, ta to znai, zato.
Spoznaja sakupljena u jednu konanu triariju.
Trai se i suvie, pa se tako ne dobije nita.
"Sluaj", ree on andrmoljici sotto voce. Tiho (muziki termin); prim. prev. "Garancija prilikom
prodaje je mnogo obeavala."
Kad bih je estoko protresao, kao stari sat koji nikako da proradi. To i uini, gore-dole. Ili kao
kockicu kod kritinog bacanja. Da razbudim ono boanstvo unutra. Pribogu sniva. Ili je na putu. Uzbudljiva
94

teka ironija proroka Ilije. Gospodin Tagomi jo jednom estoko protrese srebrnu didu u stisnutoj pesnici.
Da ga glasnije pozovem. Onda opet uze paljivo da je posmatra.
Ti triarijo, prazna si, mislio je.
Psuj je, ree sam sebi. Zaplai je. Prepadni je.
"Strpljenje mi je pri kraju", ree on sotto voce.
I ta onda? Zavrljaim te u slivnik? Duvaj na nju, tresi je, duvaj. Pobedi.
Zasmeja se. Ludaenje tu na toplom suncu. Prizor za svakog ko proe. Sad zveranje unaokolo, kao
krivac. Ali niko nije video. Starci dremaju. Moe se malo odahnuti, znai.
Pokuao sve, shvati on. Molio, premiljao, pretio, nadugako filozofirao. ta se jo moe uiniti?
Kad bih samo mogao da ostanem ovde. To mi je uskraeno. Prilika e se moda opet ukazati. A ipak,
kao to kae V. S. Dilbert, takva prilika se nee opet ukazati. Je li tako? Oseam da jeste.
Kada sam bio dete mislio sam kao dete. Ali sada sam ostavio svoje stvari iz detinjstva. Sada moram
traiti u drugim carstvima. Moram odgonetati ovu stvar na neki nov nain.
Moram to nauno da radim. Da loginom analizom iscrpim svaki prilaz. Sistematski, na nain
klasine Aristotelove laboratorije.
Stavi prst u desno uvo, da bi iskljuio saobraaj i svu ostalu buku koja smeta. Onda jako pritisnu
srebrni trougao, kao koljku, na levo uvo.
Nikakav zvuk. Nema urlanja lanog okeana, u stvari unutranje buke koju stvara krvotok - ak ni
toga.
Pa kojim bi se drugim ulom onda dokuila tajna? Sluh ne koristi, oigledno. Gospodin Tagomi
zatvori oi i poe da opipava deli po deli povrine predmeta. Dodir ne, prsti mu ne rekoe nita. Miris.
Priblii srebro nosu i udahnu. Slab miris metala, ali ne izrazi nita. Ukus. Otvorivi usta uvue u njih srebrni
trougao, uturi ga kao kreker, ali se, naravno, uzdra od vakanja. Nikakav smisao, samo gorka tvrda hladna
stvar.
Onda je opet podra na dlanu.
Najzad se vrati ulu vida. Najviem od svih ula: grka skala prvenstva. Okretao je srebrni trougao
na sve strane; gledao ga iz svih moguih uglova.
ta vidim? pitao se. Zahvaljujui dugom strpljivom i munom prouavanju. ta je klju istine koja
stoji preda mnom u ovom predmetu?
Popusti, ree srebrnom trouglu. Iskalji skrivenu tajnu. Kao aba izvuena iz dubina, pomisli.
Stisnuta u pesnicu, nareeno joj da iskae ta lei dole u vodenom ambisu. Ali ovde se aba ak i ne ruga;
gui se utei, pretvara se u kamen ili u ilovau ili mineral. Nepokretna. Vraa se, u krutu materiju u njenom
grobnom svetu.
Metal dolazi iz zemlje, mislio je razgledajui bro. Odozgo: iz tog carstva koje je najnie, najgue.
Zemlje trolova Trol - u skandinavskom folkloru, din; kasnije - dobar, ali esto davolast patuljak; prim.
prev. i peina, ubitano vlane, veito mrane. Iz sveta Jina, u njegovom najsumornijem vidu. Sveta leeva,
raspadanja i propasti. Faecesa. Izmet (lat.); prim. prev. Svega to je umrlo, skliznulo nazad u dubinu i
raspalo se sloj po sloj. Demonskog sveta neizmenjivog; vremena-koje-je-bilo.
Pa ipak, srebrni trougao je svetlucao na suncu. Odbijao je svetlost. Vatra, pomisli gospodin Tagomi.
Nije to uopte vlaan niti taman predmet. Nije teak niti zamoren, ve pulsira ivotom. Uzvieno carstvo,
vid Janga: na najviim nebesima, vazduast. Kao to prilii umetnikom delu. Da, to je posao umetnika: da
uzme stenu iz mrane utljive zemlje i preobrazi je u sjajan oblik sa neba koji od sebe odbija svetlost.
Mrtvog je, oiveo. Le pretvorio u plameni prizor; prolost se predala budunosti.
Koje si ti? zapita srebrnu inuvu. Mrani mrtvi Jin ili blistavi ivi Jang? Na njegovom dlanu,
srebrna dida zaigra i zaslepi ga; on zamiri, videi sada jedino igru vatre.
Telo Jina, dua Janga. Metal i vatra sjedinjeni. Spoljno i unutarnje; mikrokosmos na mom dlanu.
Kakav je to svemir o kome ovo govori? Vertikalan uspon. Na nebo. Vremena? U svetlost-svet
promenljivog. Da, ova stvar je povratila svoj duh: svetlost. I panja mi je prikovana; ne mogu da odvratim
pogled. Zaaran sam hipnotiuom svetlucavom povrinom kojom vie ne mogu da vladam. Vie nisam
slobodan da je odbacim.
Govori mi sada, obrati se on trouglu. Sada kada si me uhvatio u zamku. elim da ujem tvoj glas
kako izlazi iz zaslepljujue jasne bele svetlosti, onakve kakvu oekujemo da vidimo jedino u zagrobnom
postojanju Bardo Thodola. Ali ja ne moram da ekam smrt, razlaganje svoje due dok luta u potrazi za
95

novom utrobom. Sva zastraujua i milostiva boanstva; zaobii emo ih, kao i zadimljene svetlosti. I
parove u snoaju. Sve osim ove svetlosti. Spreman sam da se suoim sa njom bez straha. Primeuje da ne
uzmiem.
Oseam kako me teraju vreli vetrovi karme. Ipak ostajem ovde. Moja obuka je bila ispravna: ne
smem ustuknuti pred jasnom belom svetlou, jer ako ustuknem, ponovo u ui u ciklus raanja i smrti, ne
spoznavi slobodu, ne dobivi oprotaj. Veo maje Maya (sansk.) - obmana, iluzija; materijalni svet kao
varljiv i nestvaran; prim. prev. e opet pasti ako ja...
Svetlosti nestade. Drao je samo nezanimljiv srebrni trougao. Senka je zaklonila sunce; gospodin
Tagomi die pogled. Visok policajac u plavom odelu, stoji kraj njegove klupe, osmehuje se.
"A?" ree gospodin Tagomi, prepadnut.
"Samo sam vas gledao kako radite sa tom igrakom." Policajac krenu stazom.
"Igraka", ponovi gospodin Tagomi kao odjek. "Nije igraka."
"Zar to nije jedna od onih igrakica to morate da ih rastavljate? Moj mali ih ima sijaset. Neke su
teke." Policajac proe dalje.
Gospodin Tagomi pomisli, pokvarila se. Moja ansa za nirvanu. Nestala. Prekinuo ju je taj beli
varvar Neandertalac, jenk. Taj podovek koji je pretpostavio da rastavljam deju igraku.
Ustavi sa klupe naini nekoliko nesigurnih koraka. Moram se smiriti. Strane niske ovinistike
rasistike pogrde, nedostojne mene.
U grudima mi se sukobljavaju neverovatne strasti koje ne donose spas. Krenu kroz park. Samo se
mii, ree sebi. Katarza u kretanju.
Stie do kraja parka. Trotoar, Kerni Strit. Veliki buan saobraaj. Gospodin Tagomi zastade kod
ivinjaka.
Nema pedikaba. Zato poe trotoarom; pridrui se gomili. Nikad ga ne uhvati kada ti treba.
Boe, ta je to? Zaustavi se, zablenu se u groznu stvar nakaznog oblika na horizontu. Kao komar od
malog voza u luna-parku, koji visi u vazduhu i zaklanja vidik. Ogromna graevina od metala i cementa u
vazduhu.
Gospodin Tagomi se okrete jednom prolazniku, tankom oveku u izguvanom odelu. "ta je to?"
zapita pokazujui rukom.
ovek se iskezi. "Strano, je li? To je Embarkadero Fri vej. Mnogi misle da je upropastio vidik."
"Nikad ga nisam video do sada", ree gospodin Tagomi.
"Sreni ste", ree ovek i produi.
Ludaki san, mislio je gospodin Tagomi. Moram se probuditi. Gde su danas pedikabi? Ubrza korak.
Ceo vidik ima mutan, zadimljen grobni izgled. Miris paljevine. Nejasne sive zgrade, trotoar, udan otar
tempo meu ljudima. A ipak nema pedikaba.
"Kab!" vikao je hitajui dalje.
Beznadeno. Samo kola i autobusi. Automobili kao brutalne velike drobilice, svi nepoznatog oblika.
Izbegavao je da ih vidi; drao pogled uperen pravo ispred sebe. Deformacija moje optike percepcije
posebno mranog karaktera. Poremeaj orijentacije. Iskrivljena linija horizonta. Kao smrtni astigmatizam
koji udara bez upozorenja.
Moram da dobijem odmor. Napred, jedan prljavi bife. Unutra samo belci, svi veeraju. Gospodin
Tagomi otvori drvena vrata gurnuvi ih. Miris kafe. Groteskni du-boks u uglu arlaue; on se tre i uputi ka
anku. Sve stolice zauzeli belci. Gospodin Tagomi uzviknu. Nekoliko belaca die pogled. Ali nijedan ne
napusti svoje mesto. Niko mu ne ustupi svoju stolicu: samo nastavie da jedu.
"Insistiram?" glasno ree gospodin Tagomi prvom belcu; vikao je oveku u uvo.
ovek spusti svoje lone sa kafom i ree: "Pazi se Tojo!" Tojo Hideki (1884-1948) - japanski
general i dravnik, predsednik vlade od 1941-1944; prim. prev.
Gospodin Tagomi se okrete ostalim belcima; svi su ga gledali sa neprijateljskim izrazom lica. I
nijedan se ne pomae. Egzistencija Bardo Thodola, mislio je gospodin Tagomi. Teraju me vreli vetrovi ko
zna gde. Ovo je vizija - ega? Moe li dua ovo da izdri? Da, Knjiga mrtvih nas priprema: posle smrti
izgleda da za tren vidimo druge ali svi izgledaju neprijateljski raspoloeni prema nama. ovek stoji
izdvojen. Nema potpore, kamo god se okrene. Strano putovanje - i uvek su tu carstva patnje, ponovnog
roenja, spremna da prime izbegliki, demoralisani duh... Zablude.
urno se udalji od anka. Vrata se sklopie za njim; opet je stajao na trotoaru.
96

Gde sam? Izvan svog sveta, svog prostora i vremena. Srebrni trougao me je dezorijentisao. Istrgao
sam se iz svog sidrita i eto stojim ni na emu. Dobio sam lekciju zauvek. ovek se trudi da porekne svoje
percepcije - zato?
Da bi mogao da luta potpuno izgubljen, bez putokaza i bez vodia?
Ovo dremeno stanje. Sposobnost panje smanjena, tako da se dolazi u stanje sumraka; svet se vidi
samo u simbolinom arhetipskom vidu, potpuno izmean sa nesvesnim materijalom. Tipino za
somnambulizam izazvan hipnozom. Moram zaustaviti ovo grozno jedrenje kroz senke; ponovo se
usredsrediti i tako povratiti centar egoa.
Opipa po depovima da nae srebrni trougao. Nema ga. Ostavio ga na klupi u parku sa tanom.
Katastrofa. Poguren, trkom se vrati trotoarom do parka.
Dremljive skitnice su se iznenaeno zagledale u njega dok je urio stazom. Eno je, klupa. I jo uvek
prislonjena uz nju, njegova tana. Od srebrnog trougla ni traga. Uze da ga trai. Da. Pao u travu; leao je
delimino skriven. Tamo gde ga je zavitlao u jarosti.
Ponovo sede, zadihan.
Usredsredi se jo jednom na srebrni trougao, ree sebi kada je doao do daha. Paljivo ga posmatraj i
broj. Na deset, izusti neto za prepadanje. Erwache, Probudi se (nem.); prim. prev. na primer.
Idiotsko sanjarenje u stilu fuge, mislio je. Nadmetanje vie tetnih aspekata adolescencije, umesto
bistre prastare nevinosti autentinog detinjstva. Ba ono to ionako zasluujem.
Sve je moja greka. Nema tu nikakve namere gospodina R. ildana ili umetnika; kriva je moja
sopstvena pohlepa. Ne moe se shvatati na silu.
Brojao je polako, glasno, i onda skoi na noge. "Prokleta glupost", ree otro.
Jesu li se magle razile?
Zverao je unaokolo. Izmaglica se povukla, po svoj prilici. Sada ovek shvata izbor britkih rei sv.
Pavla... kroz staklo viena u tami ne metafora, ve prepredeno ukazivanje na optiku iskrivljenost. Mi zaista
vidimo astigmatski, u fundamentalnom smislu: na prostor i nae vreme su tvorevine nae sopstvene psihe, i
kada one trenutno posrnu - to je kao akutni poremeaj srednjeg uva.
Povremeno se zanesemo u stranu, izgubljen je sav oseaj ravnotee.
Opet sede, odloi srebrnu dranguliju u dep od kaputa, i tako je sedeo sa tanom na krilu. ta sada
moram da uinim, ree sebi, to je da odem i vidim da li je ona opaka graevina - kako je ono nazva onaj
ovek? Embarkadero Fri vej. Da li je jo opipljiva.
Ali plaio se da ode.
A ipak, mislio je, ne mogu samo da sedim ovde. Moram da grbaim, kako to kau stari Amerikanci.
Poslovi ekaju. Dilema.
Dva kineska deaka dooe stazom buno poskakujui. Jato golubova se uzlepra u vazduh; deaci
zastadoe. Gospodin Tagomi ih pozva: "Vi, mladii." Zavue ruku u dep. "Hodite ovamo."
Dva deka se oprezno pribliie.
"Evo desetak." Gospodin Tagomi im hitnu novi; deaci stadoe da se otimaju o njega. "Otidite do
Kerni Strita i vidite da li ima neki pedikab. Vratite se da mi kaete."
"Hoete li nam dati jo jedan desetak?" ree jedan od deaka. "Kada se vratimo?"
"Da", odgovori gospodin Tagomi. "Ali da mi kaete istinu."
Deaci odjurie stazom.
Ako nema, mislio je gospodin Tagomi, bilo bi pametno da se povuem na neko usamljeno mesto i
ubijem se. Stisnu tanu. Jo imam oruje; prema tome nema problema.
Deaci se vratie upajui se. "est!" zaurla jedan. "Izbrojao sam est."
"Ja sam izbrojao pet", zinu drugi deak.
Gospodin Tagomi ree: "Sigurni ste da su bili pedikabi? Videli ste jasno vozae kako teraju?"
"Da, gospodine", rekoe uglas deaci.
On svakome dade po deseticu. Oni mu zahvalie i otrae.
Nazad u kancelariju i na posao, mislio je gospodin Tagomi. Die se na noge, vrsto drei ruicu
svoje tane. Dunost zove. Jo jedan uobiajeni dan.
Ponovo je iao stazom, pa do trotoara.
"Kab!" pozva.
97

Iz saobraaja se pojavi pedikab; voza se zaustavi uz ivinjak, uzano tamno lice mu se sijalo, grudi
dizale i sputale. "Da, gospodine."
"Odvezite me do zgrade Nipon Tajmsa", naredi gospodin Tagomi. Uspe se na sedite i udobno se
smesti.
Besno gazei pedale, voza pedikaba se umea meu ostale pedikabe i automobile.
Bilo je neto pre podneva kada gospodin Tagomi stie do Nipon Tajmsa. Iz glavnog hola naloi
telefonisti da mu da vezu sa gospodinom Remzijem.
"Ovde Tagomi", ree kada se veza uspostavi.
"Dobar dan, gospodine. Sada mi je laknulo. Poto se niste pojavili, brinuo sam se pa sam telefonirao
na kuu u deset sati, ali vaa ena mi ree da ste otili u nepoznatom pravcu."
Gospodin Tagomi ree: "Je li se raistio nered?"
"Nije ostalo ni traga."
"Sigurno?"
"Dajem vam re, gospodine."
Zadovoljan, gospodin Tagomi obesi slualicu i ode da uhvati lift.
Gore, dok je ulazio u kancelariju, dozvoli sebi trenutnu istragu. Krajikom oka. Nikakvog traga, kao
to je obeano. Oseti olakanje. Ko nije video ne bi mogao znati. Istorijat uzidan u najlonsku oblogu poda...
Unutra ga saeka gospodin Remzi. "Vau hrabrost kuju u zvezde dole u Tajmsu", zapoe. "Jedan
lanak opisuje..." Primetivi izraz gospodina Tagomija, prekide da govori.
"Odgovarajte o hitnim stvarima", ree gospodin Tagomi. "General Tedeki? To jest, bivi gospodin
Jatabe?"
"Vraa se briljivo prikrivenim avionom za Tokijo. Trag je zavaran." Gospodin Remzi ukrsti prste,
izraavajui nadu.
"Molim vas ispriajte o gospodinu Bejnsu."
"Ne znam. Dok ste bili odsutni pojavio se na kratko, ak kriom, ali nije razgovarao." Gospodin
Remzi je oklevao. "Moda se vratio u Nemaku."
"Za njega je daleko bolje da ode na Houm Ajlends", ree gospodin Tagomi, uglavnom za sebe. U
svakom sluaju, njihova zainteresovanost, znaajna, odnosila se na starog generala. I to je izvan moje
oblasti, pomisli gospodin Tagomi. Izvan mene, mog poloaja; iskoristili su me ovde, to je naravno bilo
ispravno i dobro. Bio sam im - kako se to smatra? Paravan.
Ja sam maska, koja skriva stvarno. Iza mene, skrivena, nastavlja se stvarnost, zatiena od oiju koje
vrebaju. udno, mislio je. Da je ponekad od ivotnog znaaja biti samo fasada od kartona, kao kutija. Ima tu
malo satorija, Satori - rasvetljenje duha kojem tee Zen-budisti; prim. prev. ako bih mogao da ga se
dokopam. Svrha u sveukupnom sistemu zavaravanja, ako bismo samo mogli da je izmerimo. Zakon
ekonomije: nita se ne baca. ak ni nestvarno. Kakav uzvien proces.
Pojavi se gospoica Efreikian, uzbuena. "Gospodine Tagomi. Poslali su me sa centrale."
"Budite spokojni, gospoice", ree gospodin Tagomi. Struja vremena nas odnosi, pomisli.
"Gospodine, tu je nemaki konzul. eli da razgovara sa vama." Prelazila je pogledom sa njega na
gospodina Remzija i nazad, neprirodno bledog lica. "Kau da je bio ovde u zgradi i, ranije, ali su znali da
vi..."
Gospodin Tagomi je uutka pokretom ruke. "Gospodine Remzi. Molim vas podsetite me kako se
zove konzul."
"Frajher Hugo Rajs, gospodine."
"Sad se seam." Pa, pomisli, gospodin ildan mi je uinio uslugu, na kraju krajeva. Time to je
odbio da opet primi pitolj.
Nosei svoju tanu, izae iz kancelarije u hodnik. Tamo je stajao suvonjav, dobro obuen belac.
Kratko podiana riasta kosa, sjajne crne cipele od evropske koe na niranje, uspravno dranje. I
feminizirana mutikla od slonovae. Bez sumnje on.
"Her H. Rajs?" ree gospodin Tagomi.
Nemac se pokloni.
"injenica je", ree gospodin Tagomi, "da smo vi i ja u proteklo vreme obavljali poslove potom,
telefonom, i tako dalje. Ali do sada se jo nikad nismo videli licem u lice."
"ast mi je", ree her Rajs, prilazei mu. "ak i s obzirom na ove razdraujui nesrene okolnosti."
98

"Pitam se", ree gospodin Tagomi. Nemac podie jednu obrvu.

"Izvinite me", ree gospodin Tagomi. "Mo saznavanja mi se zamaglila zbog tih navedenih
okolnosti. Slabost bia od ilovae, moglo bi se rei."
"Strano", ree her Rajs i zavrte glavom. "Kada sam prvo..."
Gospodin Tagomi ree: "Pre nego to ponete sa litanijom, dozvolite mi da govorim."
"Svakako."
"Ja sam lino pucao na vaa dva oveka iz S. B.." ree gospodin Tagomi.
"Pozvala me je policija San Franciska", ree her Rajs, obavijajui ih obojicu ljutim dimom cigarete.
"Satima sam bio dole u stanici na Kerni Stritu i u mrtvanici i preitavao izjave koje su vai ljudi dali
istranim policijskim inspektorima. Apsolutno je strano, ovo, od poetka do kraja."
Gospodin Tagomi ne ree nita.
"Meutim", nastavi her Rajs, "tvrenje da su vucibatine povezane sa Rajhom nije dokazano. to se
mene tie, cela stvar je bezumna. Siguran sam da ste postupili apsulutno kako treba, gospodine Tagomi."
"Tagomi."
"Evo ruke", ree konzul, pruajui ruku. "Da sklopimo dentlmenski sporazum da zaborammo ovo.
Nedostojno je naroito u ovim kritinim vremenima kada bi svaki glup publicitet mogao da zapali gomilu,
na tetu interesa obe nae zemlje."
"Krivica je ipak na mojoj dui", ree gospodin Tagomi. "Krv se, her Rajse, ne moe izbrisati kao
mastilo."
Konzul je izgledao zabezeknut.
"Ja vapim za oprotajem", ree gospodin Tagomi. "Vi mi ga, meutim, ne moete dati. Moda niko i
ne moe. Nameravam da proitam uveni dnevnik starog svetenika iz Masausetsa, Gudmena K. Matera.
Govori, kau mi, o krivici i paklenom ognju i drugom."
Konzul je brzo puio svoju cigaretu, pomno prouavajui gospodina Tagomija.
"Dozvolite mi da vam saoptim", ree gospodin Tagomi, "da e se vaa nacija srozati u veu
gnusnost nego ikada. Znate heksagram Ambis? Kao privatno lice, ne kao predstavnik zvaninih tela Japana,
izjavljujem: srce je bolesno od groze. Kupanje u krvi se ne moe ni sa im uporediti. Ipak se jo i sada borite
za nekakav mravi samoivi dobitak ili cilj. Preli ste suparniku frakciju, S. B., a? Dok vi saterujete her
Krojca fon Merea u kripac..." Nije mogao da nastavi. Steglo ga je u grudima. Kao u detinjstvu, pomisli.
Astma kada se naljuti na staru gospou. "Ja patim," ree her Rajsu koji je sada bio ugasio cigaretu. "Od
bolesti koja se razvijala kroz ove duge godine, ali koja je dobila virulentnu formu onog dana kada sam,
bespomoan, uo kako se recituje o obesnim podvizima vaih voa. U svakom sluaju, terapijskih
mogunosti nema. Ni za vas, gospodine. Jezikom Gudmena K. Matera, ako se tano seam: pokaj se!"
Nemaki konzul suvo ree: "tano se seate." Klimnu glavom, pripali novu cigaretu drhtavim
prstima.
Iz kancelarije se pojavi gospodin Remzi. Nosio je formulare i papire. Obrati se gospodinu Tagomiju,
koji je stajao utei i pokuavao da udahne bez stezanja u grudima. "Dok je on ovde. Rutinska stvar u vezi
sa njegovom funkcijom."
Gospodin Tagomi uze pruene formulare. Baci pogled na njih. Formular 20-50. Zahtev Rajha preko
predstavnika u P. A. D. konzula frajhera Huga Rajsa, za izruenje zloinca sada zatvorenog u Policijskom
odeljenju San Franciska. Jevrejina pod imenom Frenk Finko, - po zakonu Rajha dravljanina Nemake,
retroaktivno juna 1960. Radi stavljanja u pritvor po zakonu Rajha, itd. Paljivo jedanput pregleda formular.
"Pero, gospodine", ree gosrodin Remzi. "Time se zakljuuje posao sa nemakom vladom sa
dananjim datumom." Gledao je konzula sa odvratnou dok je pruao pero gospodinu Tagomiju.
"Ne", ree gospodin Tagomi. Vrati formular 20-50 gospodinu Remziju. Onda ga zgrabi natrag,
nakraba pri dnu, Osloboditi. Via trgovinska misija, V. Vojni protokol 1947. Tagomi. Prui jednu kopiju
nemakom konzulu, a ostale zajedno sa originalom gospodin Remziju. "Do videnja, her Rojs." Pokloni se.
Nemaki konzul se takoe pokloni. Jedva da se potrudio da pogleda u papir.
"Molim vas ubudue obavljajte poslove preko posrednog mehanizma, kao to je pota, telefon,
telegraf", ree gospodin Tagomi. "Ne lino."
Konzul ree: "Vi me smatrate odgovornim za opte uslove izvan moje nadlenosti."
"Sranje", ree gospodin Tagomi. "To je moj odgovor."
99

"Civilizovane osobe ne vode poslove na ovakav nain", ree konzul. "Vi sve ovo inite gorkim i
osvetoljubivim. Gde treba da bude ista formalnost bez uplitanja ijedne linosti." Baci cigaretu na pod
hodnika, zatim se okrete i ode.
"Ponesite gadnu smrdljivu cigaretu za sobom", ree Tagomi slabim glasom, ali konzul je ve zaao
za ugao. "Detinjasto ponaanje samo po sebi", ree gospodin Tagomi gospodin Remziju. "Bili ste svedok
odbojnog detinjastog ponaanja."
Nesigurno se uputi nazad u kancelariju. Sada mu se dah potpuno prekide. Bol mu potee niz levu
ruku, i istovremeno mu veliki otvoren dlan ruke spljoti i stisnu rebra. Ispred njega, nikakav ilim, ve samo
kia varnica koje se diu uvis, crvene.
Upomo, gospodine Remzi, ree. Ali ne pusti nikakav glas. Molim. Prui se napred, posrnu. ak
nema ni za ta da se uhvati.
Dok je padao vrsto je u svom kaputu drao srebrnu trouglastu stvaricu koju mu je gospodin ildan
utrapio. Nije me spasla, pomisli. Nije pomogla. Toliki trud.
Telo mu tresnu o pod. Na akama i kolenima, otvorenih usta, nosom u ilim. Gospodin Remzi stade
da tri unaokolo kukumavei. Drati ravnoteu, pomisli gospodin Tagomi.
"Imam mali srani napad", uspe da kae gospodin Tagomi.
Nekoliko osoba se sada muvalo oko njega, prenosili su ga na kau. Jedan je govorio: "Budite mirni,
gospodine."
Uskoro u zvuk ambulantnih kola. Zavijanje sa ulice. Jo i silnu uurbanost. Ljude kako dolaze i
odlaze. Preko njega je stavljeno ebe, sve do pazuha. Skinuta kravata. Olabavljen okovratnik.
"Sad je bolje", ree gospodin Tagomi. Leao je udobno, ne pokuavajui da se pomakne. Sa
karijerom je svreno, u svakom sluaju, zakljui. Nemaki konzul e bez sumnje nadati dreku na viim
nivoima. alie se na neuljudnost. U pravu je da se ali na to, moda. Bilo ta bilo, stvar je uinjena. Koliko
god ja mogu, moj deo posla. Ostalo zavisi od Tokija i stranaka u Nemakoj. Borba je izvan mene, u svakom
sluaju.
Mislio sam da je re samo o plastinim masama, pomisli. Da je vaan trgovaki predstavnik za
kalupe. Proroanstvo je pogodilo i dalo reenje, ali...
"Skinite mu koulju", ree jedan glas. Bez sumnje lekar zgrade. Veoma autoritativan ton; gospodin
Tagomi se osmehnu. Ton znai sve.
Da li bi ovo, pitao se gospodin Tagomi, mogao biti odgovor? Misterija telesnog organizma, njegovog
sopstvenog poznavanja. Vreme da se ode. Ili vreme za delimino odlaenje. Svrha kojoj se moram
povinovati.
ta je proroanstvo reklo poslednji put? Na njegovo pitanje u kancelariji dok su ona dvojica leala na
samrti ili ve mrtva. ezdeset jedan Unutranja istina. Svinje i ribe: najmanje su inteligentne od svih; teko
ih je ubediti. To sam ja. Knjiga misli na mene. Nikada neu potpuno shvatiti; to je priroda takvih stvorenja.
Ili je ovo sada Unutarnja istina, ovo to mi se dogaa?
ekau, Videu. Ko je to.
Moda je i jedno i drugo.
Te veeri odmah posle veernjeg obeda, jedan policijski oficir doe do elije Frenka Frinka, otkljua
vrata, i ree mu da ode i pokupi svoje stvari.
Uskoro, on se nae napolju na trotaru pred Stanicom u Kerni Stritu, meu mnogim uurbanim
prolaznicima, autobusima i automobilima koji trube sirenama i razvikanim vozaima pedikebova. Vazduh je
bio hladan. Ispred svih zgrada pruale su se duge senke. Frenk Frink postoja jedan trenutak, i onda se
automatski utopi u grupu ljudi koji su prelazili ulicu na peakom prelazu.
Uhapen ni iz kakvog stvarnog razloga, mislio je. Bez ikakve svrhe. A onda su me na isti nain i
pustili.
Nita mu nisu rekli, jednostavno su mu vratili njegovu vreicu sa odelom, novanikom, satom,
naoarima, linim stvarima, i okrenuli se svom sledeem poslu, postarijem pijancu koga su doveli sa ulice.
udo, mislio je. Da su me pustili. Neka luda srea. Po pravu bi trebalo da budem u avionu za
Nemaku, predvien za istrebljenje.
Jo nije mogao da veruje. Nita od svega, hapenje, pa sada ovo. Nestvarno. Lutao je dalje pored
zatvorenih radnji, koraajui preko kra koji je nanosio vetar.
100

Nov ivot, mislio je. Kao ponovo roen. Malo sutra. Ali jeste.
Kome da se zahvalim? Molim, moda?
Da se molim emu?
Kad bih mogao da razumem, govorio je za sebe prolazei prometnim veernjim trotoarom, pored
neonskih firmi pored ulaza u barove na Grantovoj aveniji iz kojih je urlala muzika. elim da shvatim.
Moram.
Ali je znao da nikada nee shvatiti.
Samo budi zadovoljan, mislio je. I teraj dalje.
U nekom krajiku mozga javi mu se misao - a onda natrag Edu. Moram da naem put nazad u
radionicu, tamo u onom suterenu. Da nastavim tamo gde sam napustio, da pravim nakit, koristim svoje ruke.
Da radim i ne mislim, ne diem pogled i ne pokuavam da shvatim. Moram stalno da budem zauzet. Moram
izbacivati komade.
Blok za blokom kua, urio je kroz grad na koji se sputao mrak. Trudio se da se to pre vrati na
utvreno, shvatljivo mesto na kome je bio.
Kada stie tamo nae Eda Makartija kako sedi za tezgom i veera. Dva sendvia, termos sa ajem,
banana, nekoliko kolaia. Frenk Frink stade u vrata, zijajui.
Ed ga najzad u i okrete se. "Imao sam utisak da si mrtav", ree. vakao je, ritmino gutao, jo
jednom zagrize. Pored tezge, Ed je bio upalio njihovu malu elektrinu grejalicu; Frenk joj prie i unu da
zagreje ruke.
"Radujem se to si se vratio", ree Ed. Lupi Frenka dva puta po ledima, onda se vrati svom sendviu.
Vie ne ree nita; ulo se jedino zujanje ventilatora grejalice i Edovo vakanje.
Poloivi kaput preko stolice, Frenk pokupi pregrt poluzavrenih srebrnih segmenata i odnese ih do
osovine. Navrte vuneni kolut za glaanje na vreteno, pusti motor u rad; obloi kolut smeom, stavi masku da
bi zatitio oi, i onda sedei na stolici poe da skida vatrenu krljut sa komada, redom.
15.
Kapetan Rudolf Vegener koji je trenutno putovao pod lanim imenom Konrad Golc, trgovac
medicinskim materijalom na veliko, virio je kroz prozor raketnog broda Lufthanze Meg-E. Ispred njega je
Evropa. Kako brzo, pomisli on. Sleteemo na Tempelhof za oko sedam minuta.
Pitam se ta sam postigao, mislio je posmatrajui masu zemlje kako se poveava. Zavisi od generala
Tedekija, sada. Od onoga to on moe da uini na Haum Ajlendsu. Ali smo im bar preneli informaciju.
Uinili smo to smo mogli.
Mislio je, ali nema razloga za optimizam. Verovatno Japanci ne mogu nita da uine da promene
kurs nemake unutranje politike. Na vlasti je Gebelsova vlada, i verovatno e ostati. Poto se konsoliduje,
opet e se prihvatiti ideje Maslaka. I jo jedan veliki deo planete bie uniten, sa svojim stanovnitvom,
radi jednog sumanutog, fanatinog ideala.
A ako je najzad oni, Nacisti, razore celu? Satru je u sterilni pepeo? Mogli bi to oni; imaju
hidrogensku bombu. I nema sumnje da bi hteli; miljenje im je usmereno ka onom Gotterdammerungu.
Sumrak bogova (nem.); prim. prev. Moda oni za tim i ude, i nastoje da postignu, konaan pokolj za sve.
I ta e to ostaviti za sobom, to Tree svetsko ludilo? Da li e okonati celokupan ivot, svake vrste,
svuda? Kada naa planeta postane mrtva planeta, unitena naim sopstvenim rukama?
Nije mogao da poveruje u to. ak ako i sav ivot na naoj planeti bude uniten, mora da negde
postoji drugi ivot o kome nita ne znamo. Nemogue je da je na svet jedini svet; mora da postoji svet za
svetom koji mi ne vidimo, u nekoj oblasti ili dimenziji koju jednostavno ne opaamo.
ak iako to ne mogu da dokaem, ak ako i nije logino - ja to verujem, ree za sebe.
Iz zvunika se zau: "Meine Damen und Herren. Ac htung, bitte." "Moje dame i gospodo. Panja,
molim." (nem.); prim. prev.
Pribliavamo se trenutku sletanja, ree za sebe Kapetan Vegener. Gotovo sigurno e me saekati
Ziherhajtsdinst. Pitanje je: koja e policijska frakcija biti zastupljena? Gebelsovci? Ili Hajdrihovci? Pod
predpostavkom da je General S.S. Hajdrih jo iv. Dok sam ja bio na ovom brodu, mogli su ga skleptati i
ubiti. U totalitarnom drutvu, u prelaznom periodu stvari se brzo dogaaju. Postojali su, u nacistikoj
Nemakoj, otrcani spiskovi imena nad kojima su ljudi ve mozgali...

101

Nekoliko minuta kasnije, kada je raketni brod pristao, on se nae na nogama, kreui se ka izlazu sa
kaputom preko ruke. Iza i ispred njega, zabrinuti putnici. Ovog puta nema nikakvog mladog nacistikog
umetnika, seti se Vegener. Nema nikakvog Locea da me jedi svojim kretenskim stanovitem.
Jedan uniformisani slubenik vazduhoplovnog saobraaja - obuen, primeti Vegener, kao sam maral
Rajha - pomagao im je svima da, jedan po jedan, siu rampom na tle. Tamo je, kraj prolaza za putnike,
stajala grupica crnokouljaa. Za mene? Vegener poe polako da se udaljuje od parkiranog raketnog broda.
Na drugom mestu su mukarci i ene ekali, mahali, zvali... ak i nekakva deca.
Jedan od crnokouljaa, plav ovek pljosnatog ukoenog lica, sa oznakama S.S. - Vafen, pristupi
ustro Vegeneru, zvecnuvi sastavi pete svojih izama i salutira. "Ich bitte mich zu entschuldigen. Sind Sie
nicht Kapitan Rudolf Wegener, von der Abwehr?" "Molim vas da me da me izvinite. Da niste Vi Kapetan
Rudolf Vegener, iz Abwehra?" (nem.); prim. prev.
"ao mi je", odgovori Vegener, "ja sam Konrad Golc. Zastupam Medicinski materijal A.G.
Hemikalien." Onda krenu da proe.
Druga dva crnokouljaa, takoe S.S. Vafen, pooe prema njemu. Trojica od njih mu se postavie sa
strane, tako da je, iako nastavi ravnomernim korakom u istom pravcu, odjednom i stvarno bio pod straom.
Dvojica od S.S. Vafenovaca su nosili mainke ispod ogrtaa.
"Vi ste Vegener", ree jedan od njih dok su ulazili u zgradu.
On ne ree nita.
"Imamo kola", nastavi Vafen-esesovac. "Naloeno nam je da saekamo va raketni brod, stupimo u
kontakt sa vama, i odmah vas odvedemo Generalu S.S. Hajdrihu koji je sa Sep Ditrihom u tabu Odreda
telesne garde. Posebno ne smemo da dozvolimo da vam se priblie osobe iz Vermahta ili Partaja."
Znai nee me ubiti, ree za sebe Vegener. Hajdrih je iv, i na sigurnom mestu, i nastoji da pojaa
svoju poziciju prema Gebelsovoj vladi.
Moda e Gebelsova vlada ipak pasti, mislio je dok su ga uvodili u S.S. Daimler sedan koji ih je
ekao. Odred S.S. Vafen smenjen iznenada nou; straari u Rajhskancelariji osloboeni dunosti, zamenjeni.
Berlinske policijske stanice odjednom bljuju naoruane esesovce u svim pravcima, iskljuene radio stanice i
struja, Tempelhof zatvoren. Tutnjava tekih topova u tami, na glavnim ulicama.
Ali zar je to vano? ak i ako se doktor Gebels ukloni sa poloaja a operacija Maslaak otkae? Oni
e i dalje postojati, crnokouljai, Partaj, zavere, ako ne na Orijentu, onda negde drugde. Na Marsu i Veneri.
Nije udo to gospodin Tagomi nije mogao dalje, mislio je. Strana dilema naih ivota. to god se
dogodi, zlo je neuporedivo. Onda, zato se boriti? Zato birati? Ako su sve alternative iste...
Oigledno da napredujemo kao to smo uvek inili. Iz dana u dan. U ovom trenutku radimo protiv
Operacije Maslaak. Kasnije, u jednom drugom trenutku radiemo da potuemo policiju. Ali ne moemo
sve to uiniti odjednom; to ide redom. Proces koji se odvija. Jedino izborom na svakom koraku moemo
upravljati krajem.
Mislio je - samo se moemo nadati. I pokuavati.
Na nekom drugom svetu, moda je drugaije. Bolje. Postoje jasno odreene dobre i loe mogunosti.
Ne ove opskurne meavine, ovi spojevi, bez pravog alata kojim bi se razmrsili sastavni delovi.
Nemamo idealan svet, onakav kakav bismo eleli, gde je moralnost laka zato to je spoznaja laka.
Gde ovek moe da ini pravo bez ikakvog napora zato to moe da otkrije oigledno.
Daimler krenu, sa kapetanom Vegenerom na zadnjem seditu, po jedan crnokoulja sa svake strane,
mainka na krilu. Za volanom crnokoulja.
A ta ako je prevara ak i sada, mislio je Vegener dok se u sedan kretao velikom brzinom kroz
berlinski saobraaj. Ne vode me generalu S.S. Hajdrihu u tab Odreda telesne garde; vode me u partajski
zatvor, da me tamo ubogalje i konano dotuku, ali ja sam izabrao; izabrao sam da se vratim u Nemaku;
izabrao sam da rizikujem da me uhvate pre nego to stignem do ljudi iz Abvera i dobijem zatitu.
Smrt u svakom trenutku, jedan put koji nam je otvoren u bilo kojoj taki: mi je konano biramo,
uprkos sebi. Ili diemo ruke i namerno je prihvatamo. Gledao je berlinske kue kako promiu. Moj
sopstveni Volk, Narod (nem.); prim. prev. pomisli; ti i ja, opet zajedno.
Trojici esesovaca ree: "Kako stoje stvari? Ima li odskora neto novo u politikoj situaciji? Nekoliko
nedelja sam izvan zemlje, zapravo od pre Bormanove smrti."
ovek sa desne strane odgovori: "Ima, naravno, histerine podrke rulje malom doktoru. Gomila ga
je popela na poloaj. Meutim, nije verovatno da e trezveniji elementi, kada preovladaju, eleti da
podravaju bogalja i demagoga koji zavisi od zapaljivanja mase svojim laima i zaaravanjem."
102

"Razumem", ree Vegener.

Nastavlja se, mislio je. Ubilaka mrnja. Moda je seme tamo, u tome. Oni e najzad pojesti jedan
drugog, i ostaviti nas ostale tu i tamo po svetu, ive. Dovoljno nas da opet gradimo i nadamo se i napravimo
nekoliko jednostavnih planova.
U jedan sat po podne, Julijana Frink stie u ejen u Vajomingu. U poslovnom delu grada, preko puta
ogromnog starog eleznikog depoa, zaustavi se kod jedne trafike i kupi dva podnevna lista. Parkirana uz
ivinjak, traila je sve dok najzad ne nae vest.
Odmor se zavrio fatalnim kasapljenjem.
Traena radi sasluanja u vezi sa kobnim iskasapljenjem njenog mua u njihovim besnim sobama u
hotelu predsednik Garner u Denveru, gospoa Do inadela iz Kenon Sitija je, prema reima slubenika
hotela, otila odmah posle onoga to mora da je predstavljalo tragini vrhunac brane svae. Noie za
brijanje u sobi, koje, kakva ironija, hotel stavlja za upotrebu svojih gostiju, verovatno je upotrebila gospoa
inadela, opisana kao crnomanjasta, privlana, lepo obuena i vitka; oko trideset godina, da bi prerezala
grlo svom muu, ije je telo naao Teodor Feris, hotelski nametenik koji je uzeo koulje od inadele samo
pola asa ranije i vraao ih kao to mu je naloeno, da bi naiao na jezivu scenu. U apartmanu su se,
izjavljuje policija, videli tragovi borbe, to ukazuje na to da je estoka svaa...
Znai mrtav je, pomisli Julijana savijajui novine. I ne samo to, nego nemaju moje pravo ime; ne
znaju ko sam, niti ita o meni.
Sada mnogo manje zabrinuta, vozila je dalje dok nije nala pogodan motel; tu sredi za sobu i unese
svoje stvari iz kola. Od sada pa nadalje ne moram da urim, ree sebi. Mogu ak i da ekam do veeri pa da
odem do Abendsenovih; tako e moi da nosim moju novu haljinu. Ne bi vredelo da se pojavim u njoj preko
dana - takva sveana haljina prosto se ne oblai pre veere.
A mogu i da zavrim knjigu.
Udobno se smesti u sobi, upali radio, dobi kafu iz motelskog restorana; sede naslonjena na uredno
nameten krevet, sa novim neitanim istim primerkom Skakavca koga je kupila u hotelskoj knjiari u
Denveru.
U est i petnaest uvee zavri knjigu. Pitam se da li je Do stigao do kraja knjige? mislila se. U njoj
ima toliko mnogo vie od onoga to je on shvatio. ta je to Abendsen eleo da kae? Nita o svom kobajagi
svetu. Jesam li ja jedina koja zna? Kladim se da jesam; niko drugi stvarno ne razume Skakavca osim mene samo zamiljaju da razumeju.
Jo se pomalo tresui, odloi knjigu u kofer pa zatim obue kaput i izae iz sobe da potrai gde da
veera. Vazduh je dobro mirisao, a firme i svetla ejena izgledali su posebno uzbudljivi. Ispred jednog bara
svaale su se dve lepe, crnokose indijanske prostitutke - ona uspori hod da bi ih gledala. Mnogo automobila,
blistavih, jurilo je ulicama; itav prizor odisao je svetlou i oekivanjem, nadom da e se dogoditi nekakav
srean i vaan dogaaj, a na razmatranjem prohujalog... prolog, mislila je, ustajalog i sumornog,
iskorienog i odbaenog.
U jednom skupom francuskom restoranu - gde je ovek u belom parkirao kola gostiju, i na svakom
stolu gorela svea u ogromnoj ai za vino, a puter se sluio ne u kockicama ve ulupan u okrugle blede
loptice - pojede veeru sa uivanjem, i onda, poto je imala jo puno vremena, odeta nazad do motela.
Novanice Rajhsbanke su ve gotovo nestale, ali nju nije bilo briga; to nije imalo znaaja. Ispriao nam je o
naem sopstvenom svetu, mislila je otkljuavajui vrata svoje motelske sobe. O ovome to nas sada
okruuje. U sobi, opet otvori radio. On eli da ga vidimo onakvog kakav jeste. I ja ga i vidim, i to svakog
trenutka sve vie.
Izvadivi plavu italijansku haljinu iz kutije, poloi je briljivo na krevet. Nije uopte bila oteena;
bilo je potrebno samo da se temeljno ietka da se skinu konii i dlaice. Ali kada otvori ostale pakete otkri
da nije ponela nijedan od novih polu-prsluia iz Denvera.
"Boga mu boijeg", ree skljokavi se u stolicu. Zapali cigaretu, i jedno vreme je sedela i puila.
Moda bi mogla da je nosi sa obinim prsluetom. Smaknu bluzu i suknju, i navue haljinu. Ali
Bretele su se videle, kao i gornji deo korpica, znai to nee ii. Ili moda, mislila je, mogu da idem i bez
prslueta... Ve godinama to nije probala... to je podseti na stare dane u srednjoj koli kada je imala veoma
103

malu bistu; onda se ak i brinula zbog toga. Ali dalje sazrevanje i dudo uinila su da nosi veliinu trideset
osam. Ipak, proba haljinu bez prslueta, stojei na stolici u kupatilu da bi se videla u ogledalu na ormaniu.
Haljina je izgledala zapanjujue, ali blagi boe, bila je suvie riskantna. Trebalo je samo da se nagne
da ugasi cigaretu ili uzme pie - i eto nesree.
Bro! Mogla bi da nosi haljinu bez prslueta i da prikupi prednji deo. Izruivi sadraj svoje kutije sa
nakitom na krevet, rasprostre broeve, uspomene koje je uvala godinama, koje joj je dao Frenk ili drugi
mukarci pre njihovog venanja, kao i novi bro koji joj je Do dao u Denveru. Da odgovarao bi mali
srebrni bro iz Meksika, u obliku konja; nadje mu tano mesto. Tako najzad moe da nosi haljinu.
Drago mi je da imam bilo ta sada, mislila je za sebe. Toliko mnogo se pokvarilo; ionako je tako
malo ostalo od divnih planova.
Dugo je etkala kosu, tako da joj je pucketala i sijala se, i posle toga je samo trebalo da odabere
cipele i minue. Zatim obue svoj novi kaput, uze konu tanu - runi rad, i poe.
Umesto da vozi stari Studebaker, zamoli vlasnika motela da joj telefonom pozove taksi. Dok je
ekala u kancelariji motela, odjednom joj doe da pozove Frenka. Zato joj je to palo na pamet nije mogla
da dokui, tek ideja je bila tu. Zato da ne? zapita se. Mogla bi da poniti optube; mogla bi da se oslobodi
trokova; bio bi duboko dirnut kada mu se javi, i srean da plati.
Stojei iza stola u kancelariji, drala je slualicu na uvu, sluajui sa radou razgovor telefonista na
meugradskim linijama koji su pokuavali da joj uspostave vezu. ula je telefonistu iz San Franciska, iz
daljine, kako dobija informaciju za broj, zatim puno krckanja i pucketanja, i najzad sam telefon kako zvoni.
Dok je ekala, pogledala je da li dolazi taksi; trebalo bi da bude ovde svakog asa, mislila je. Ali nee imati
nita protiv da saeka; oni s tim raunaju.
"Vaa stranka ne odgovara", ree joj najzad ejenski telefonista. "Obnoviemo poziv opet kasnije
i..."
"Ne", ree Julijana, vrtei glavom. To je ionako bio samo jedan hir. "Neu biti ovde. Hvala." Obesi
slualicu - vlasnik motela je stajao u blizini da pazi da mu se ne naplati nita grekom - i brzo izae iz
kancelarije, na prohladnu, mranu ulicu, da tamo stoji i eka.
Iz saobraaja se izdvoji sjajan nov taksi, pritera uz ivinjak i stade; vrata se otvorie, voza iskoi i
pouri oko kola. Trenutak kasnije, Julijana se vozila u raskoi u zadnjem delu taksija, preko ejena ka kui
Abendsenovih. Abendsenova kua je bila osvetljena, i iz nje su se uli muzika i glasovi. To je bila
jednospratna kua od tukoa sa mnogo iblja i prilino velikom batom uglavnom od rua puzavica.
Prolazei stazom od kamenih ploa, mislila je, zar sam stvarno tu? Je li ovo Visoki dvorac? A glasine i
prie? Kua je bila obina, dobro odravana, bata negovana. ak je na dugoj cementnoj stazi za kola bio
parkiran deji tricikl.
Moda je pogreni Abendsen? Adresu je uzela iz ejenskog telefonskog imenika, ali se ona slagala
sa brojem koji je predhodne veeri pozvala iz Grilija.
Stupi na trem sa ogradom od kovanog gvoa i pritisnu zvonce. Kroz poluotvorena vrata mogla je da
vidi dnevnu sobu, jedan broj ljudi kako stoje unaokolo, roletne na prozorima, klavir, kamin, police sa
knjigama... lepo nameteno, pomisli. Prijem? Ali nisu bili sveano obueni.
Deak, razbaruen, od oko trinaest godina, u majici i farmerkama, naglo irom otvori vrata. "Da?"
Ona ree: "Da li je - gospodin Abendsen kod kue? Je li zauzet?"
Obraajui se nekom iza sebe u kui, deko pozva: "Mama, ona hoe da vidi tatu."
Pored deka se pojavi ena crvenkasto-smee kose, moda od trideset pet godina, sa tvrdim sivim
oima i osmehom tako potpuno merodavnim i neumoljivim da Julijana vide da se nalazi licem u lice sa
Karolinom Abendsen.
"Ja sam zvala sino", ree Julijana.
"Oh da, naravno." Osmeh joj postade iri. Imala je savrene pravilne bele zube; Irkinja, zakljui
Julijana. Samo irska krv moe toj vilici dati takvu enstvenost. "Dajte mi vau tanu i kaput. Vrlo dobro to
ste doli sada; tu nam je nekoliko prijatelja. Kakva divna haljina... Kua Kerubini, je l' te?" Povede Julijanu
preko dnevne sobe do jedne spavae sobe gde poloi Julijanine stvari sa ostalim stvarima na krevet. "Moj
mu je tu negde. Potraite visokog oveka sa naoarima, pije staromodno pie." Inteligentna svetlost u
njenim oima izli se na Julijanu; usne joj zadrhtae - izmeu nas je toliko mnogo razumevanja, shvati
Julijana. Zar to nije udesno?
"Dugo sam vozila", ree Julijana.
104

"Da, jeste. Sad ga vidim." Karolina Abendsen je povede nazad u dnevnu sobu, ka jednoj grupi ljudi.
"Dragi", pozva, "doi ovamo. Ovo je jedna od tvojih itateljki koja jako eli da ti kae nekoliko rei."
Jedan ovek iz grupe se pokrenu, izdvoji i prie nosei svoje pie. Julijana vide ogromnog visokog
oveka sa crnom kovrdavom kosom; koa mu je, isto tako, bila tamna, a oi su izgledale crvenkaste ili
smee, veoma tople boje iza naoara. Nosio je po meri iveno, skupo odelo od prirodnog vlakna, moda od
engleske vune; odelo je poveavalo njegova iroka robusna ramena, nemajui svoje linije. U svom ivotu
nikada nije videla ba takvo odelo; zagleda se, fascinirana.
Karolina ree: "Gospoa Frink je vozila svoje od Kenon Sitija iz Kolorada, samo da s tobom
razgovara o Skakavcu."
"Mislila sam da stanujete u tvravi", ree Julijana. Sagnuvi se da je pogleda, Hotorn Abendsen se
zamiljeno osmehnu. "Da, stanovali smo. Ali smo morali da se penjemo do nje liftom, pa sam dobio fobiju.
Bio sam prilino pijan kada sam dobio fobiju ali koliko se ja seam, a i priaju; odbio sam da stojim u liftu
jer sam rekao da kabl lifta vue Isus Hristos, a mi idemo skroz. I bio sam reen da ne stojim."
Ona ne shvati.
Karolina objasni: "Hot govori, od kada ga znam, da e sesti kada konano vidi Hrista; nee stajati."
Himna, seti se Julijana. "Tako ste digli ruke od Visokog dvorca i preselili se nazad u grad", ree.
"Hteo bih da vam sipam pie", ree Hotorn.
"Vai", ree ona. "Ali ne starinsko." Ve je pogledom uhvatila sto sa nekoliko boca viskija, hors
d'oeuvres, aama, ledom, mikserom, trenjama i krikama pomorande. Krenu ka stolu, Abendsen sa njom.
"Samo I. V. Harpera na ledu", ree ona. "To uvek volim. Znate li proroansku knjigu?"
"Ne", ree Hotorn pripremajui joj pie.
Zapanjena, ona ree: "Knjigu promena?"
"Ne znam, ne", ponovi on. Prui joj pie.
Karolina Abendsen ree: "Nemoj je zadirkivati."
"Proitala sam vau knjigu", ree Julijana. "U stvari, zavrila sam je veeras. Kako ste znali sve to, o
drugom svetu o kojem ste pisali?"
Hotorn ne ree nita; trljao je zglavkom gornju usnu, zagledan negde pored nje i namrten.
"Jeste li koristili proroanstvo?" zapita Julijana.
Hotorn je okrznu pogledom.
"Ne elim da se zavitlavate ili alite", ree Julijana. "Ispriajte mi ne pravei duhovitost od toga."
Grizui usnu, Hotorn je gledao u pod; obavi ruke oko sebe, stade da se klati napred-nazad na petama.
Ostali u blizini u sobi su bili zautali, i Julijana zapazi da su promenili ponaanje. Nije ih obradovalo, sada,
to to je ona rekla. Ali ona ne pokua da to povue ili zamaskira; nije se pretvarala. Stvar je bila i suvie
znaajna. A ona je prela predug put i uinila previe mnogo da bi od njega prihvatila ita manje od istine.
"Na to pitanje je - teko odgovoriti", najzad ree Abendsen.
"Ne, nije", ree Julijana.
Sada su svi u sobi zautali; svi su gledali u Julijanu koja je stajala sa Karolinom i Hotornom
Abendsenom.
"ao mi je", ree Abendsen, "ne mogu tako odmah da odgovorim. Moraete to da prihvatite."
"Zato ste onda napisali knjigu?" zapita Julijana.
Pokazujui svojom aom, Abendsen ree: "ta znai taj bro na vaoj haljini? Odbija opasne due duhove nepromenljivog sveta? Ili samo prikuplja i pridrava sve?"
"Zato menjate temu?" ree Julijana. "Izvrdavate odgovor na ono to sam vas pitala i pravite ovakvu
besmislenu opasku? To je detinjasto."
Hotorn Abendsen ree: "Svako ima - tehnike tajne. Vi imate vae; ja svoje. Trebalo bi da proitate
moiju knjigu i prihvatite sve onako kako stoji, ba kao to i ja prihvatam ono to vidim..." Opet pokaza
aom na nju. "Ne pitajui da li je ona ispod prava je l' te, ili napravljena sa icama i ipkama i sunerastom
postavom. Zar to nije u sklopu verovanja u prirodu ljudi i u ono to vidite uopte?" Izgleda pomisli ona,
iznerviran i uzrujan, ne vie uglaen, ne vie domain. A Karolina je, primeti ona krajikom oka, imala izraz
napete ozlojeenosti; usne su joj bile stisnute, i potpuno je prestala da se smei.
"U vaoj knjizi ste", ree Julijana, "pokazali da postoji izlaz. Zar niste to mislili?"
"Izlaz", ponovi on sa ironijom kao odjek.
Julijana ree: "Uinili ste mnogo za mene; sada vidim da nemam ega da se bojim, nemam ta da
elim ili mrzim ili izbegavam, ovde, ili od ega da beim. Ili ta da postiem."
105

Gledao ju je, njiui svoju au, prouavajui. "Ima mnogo toga na ovom svetu to se ne isplati, po
mom miljenju."
"Razumem ta se deava u vaoj glavi", ree Julijana. Za nju je to bio stari poznati izraz na licu
mukarca, ali je ne uznemiri to ga je tu videla. Vie se nije oseala kao nekad. "U dosjeu Gestapoa je stajalo
da vas privlae ovakve ene."
Abendsen ree, tek malice promenivi izraz, "Gestapoa nema od 1947."
"Onda S. B... ili ve ta je."
"Da li biste objasnili?" ree Karolina ustrim glasom.
"elim da objasnim", ree Julijana. "Dovezla sam se do Denvera sa jednim od njih. Oni e se
konano ovde pojaviti. Treba da odete negde gde ne mogu da vas nau, umesto to drite ovako otvorenu
kuu i dozvoljavate svakom da ueta, kao to sam ja uinila. Sledei koji doe dovde - nee biti nikoga kao
to sam ja da ga zaustavi."
"Kaete 'sledei' ", ree Abendsen posle kratkog utanja. "ta se desilo sa onim sa kojim ste se
dovezli do Denvera? Zato se on nee ovde pojaviti?"
Ona ree: "Prerezala sam mu vrat."
"To je ba neto", ree Hotorn. "Da ti to kae jedna devojka, devojka koju nikada pre u ivotu nisi
video."
"Zar mi ne verujete?"
On klimnu glavom. "Sigurno." Nasmei joj se stidljivo, neno, beznadeno. Izgleda da mu ak nije ni
padalo na pamet da joj ne veruje. "Hvala", ree.
"Molim vas, sakrijte se od njih", ree.
"Pa", ree on, "to smo pokuali, kao to znate. Kao to ste proitali na omotu knjige... o svem oruju
i ici pod naponom. I dali smo da se to napie da bi izgledalo kako i dalje preduzimamo mere
predostronosti." Glas mu je bio izmoren, suv.
"Mogao bi bar da nosi neko oruje", ree njegova ena. "Znam da e te jednog dana neko koga
pozove u kuu da pria s njim ubiti, neki nacistiki strunjak, da ti se osveti; a ti e ba ovako filozofirati.
Predviam to."
"Mogu te uhvatiti", ree Hotorn, "ako hoe. Bila ica pod naponom i Visoki zamak ili ne."
Takav si fatalista, pomisli Julijana. Pomiren sa svojim sopstvenim unitenjem. Da li i to zna, onako
kako si poznavao svet u svojoj knjizi?
Julijana ree: "Proroanstvo je napisalo vau knjigu. Zar nije?"
Horton ree: "elite li istinu?"
"elim je i imam pravo na nju", ree ona, "zbog onoga to sam uinila. Zar nije tako? Znate da
jeste."
"Proroanstvo je", ree Abendsen, "bilo u dubokom snu sve vreme dok se pisala ta knjiga. U
dubokom snu u uglu kancelarije." Oi mu nisu izraavale veselje; umesto toga, lice mu je izgledalo
izduenije, turobnije nego ikad.
"Kai joj", ree Karolina. "Ona je u pravu; ima pravo da zna, zbog onoga to je uinila za tebe."
Obrati se Julijani: "Onda u vam ja rei, gospoo Frink. Hot je odabirao reenja. Hiljade reenja. Pomou
redova. Istorijski period. Temu. Likove. Zaplet. Bile su mu potrebne godine za to. Hot je ak pitao
proroanstvo kakav uspeh e knjiga imati. Reklo mu je da e doiveti veoma veliki uspeh, prvi stvarni uspeh
u njegovoj karijeri. Bili ste u pravu. Mora da i sami dosta koristite proroanstvo kada ste znali."
Julijana ree: "Pitam se zato bi proroanstvo napisalo roman. Jeste li ikad pomislili da ga to pitate? I
zato roman o tome kako su Nemci i Japanci izgubili rat? Zato ba tu priu a ne neku drugu? ta je to to
ono ne moe da nam kae direktno, kao to je pre uvek govorilo? Ovo mora da je drugaije, zar ne mislite
tako?"
Ni Hotorn ni Karolina ne rekoe nita.
"Ono i ja smo", ree najzad Hotorn, "davno postigli sporazum oko autorskih prava. Ako ga ja pitam
zato je napisalo Skakavca, zavriu time to u mu predati svoj deo. To pitanje znai da ja nisam uradio
nita osim kucanja, a to nije ni istina ni poteno."
"Ja u ga pitati", ree Karolina, "ako ti nee."
"To nije pitanje koje postavlja ti", ree Hotorn. "Neka ona pita." Julijani ree: "Vi imate natprirodan um. Jeste li svesni toga?"
106

Julijana ree: "Gde je va primerak? Moj je u kolima, kod motela, doneu ga ako mi ne dopustite da
koristim va."
Okrenuvii se, Hotorn poe. Ona i Karolina pooe za njim, kroz sobu punu sveta, ka jednim
zatvorenim vratima. Kod vrata ih ostavi. Kada se opet pojavi, svi su videli dve jednake knjige sa crnim
koricama.
"Ja ne upotrebljavam strukove hajduice", ree Julijani. "Ne mogu da im uhvatim smisao; Stalno ih
isputam." Julijana sede za stoi u uglu. "Moram da imam hartiju za pisanje i olovku."
Jedan od gostiju joj donese hartiju i olovku. Ljudi u sobi prioe i napravie krug oko nje i
Abendsenovih, da sluaju i gledaju.
"Moete pitanje rei glasno", ree Hotorn. "Ovde nemamo tajni."
Julijana ree: "Proroanska knjigo, zato si napisala Skakavac pritiska? ta treba da saznamo?"
"Postavljate pitanje na uznemirujue praznoveran nain", ree Hotorn. Ali unu da bi pratio bacanje
novia. "Hajdete", ree; prui joj tri kineska novia od mesinga, sa rupama u sredini: "Ja obino
upotrebljavam ove."
Ona poe da baca novie; oseala se spokojna i veoma prisebna. Hotorn je zapisivao redove umesto
nje. Kada je bacila novie est puta, zagleda se dole i ree:
"Sunce na vrhu. Tui pri dnu. Prazno u centru."
"Znate li koji je to heksagram?" ree ona, "a da ne upotrebite tablicu?"
"Da", ree Hotorn.
"To je ung Fu", ree Julijana. "Unutarnja istina. I ja znam bez tablice. I znam ta to znai."
Digavi glavu, Hotorn stade da je posmatra. Sada je imao gotovo divlji izraz. "To znai, je li tako, da
je moja knjiga istinita?"
"Da," ree ona.
Razljuen, on ree: "Nemaka i Japan su izgubili rat?"
"Da."
Hotorn onda zatvori obe knjige i podie se na noge; ne ree nita.
"ak ni vi neete to da vidite", ree Julijana.
On je razmiljao jedno vreme. Pogled mu je postao prazan. Okrenut u sebe, shvati ona. Preokupiran,
sobom... i onda mu se oi opet razbistrie; zaguna, tre se.
"Ni u ta nisam siguran", ree on.
"Verujte", ree Julijana. On odreno zavrte glavom.
"Zar ne moete?" ree ona. "Jeste li sigurni?"
Hotorn Abendsen ree: "elite li da vam potpiem primerak Skakavca?"
Ona se takoe podie. "Ja bih da poem", ree. "Najlepe vam hvala. Izvinite, ako sam vam
pokvarila vee. Ljubazno od vas to ste me pustili da uem." Prolazei pored njega i Karoline, uputi se kroz
krug ljudi, iz dnevne sobe pa u spavau sobu gde su joj bili kaput i tana.
Dok je oblaila kaput, Hotorn se pojavi iza nje. "elite li da znate ta ste?" Okrenu se Karolini koja
je stajala pored njega. "Ova devojka je demon. Mali htonini Koji pripada zemlji, podzemni (grki); prim.
prev. duh koji..." Podie ruku i protrlja obrvu, pomerivi malo naoare sa njihovog mesta. "Koji neumorno
luta licem zemlje." Vrati naoare na mesto. "Ona postupa po instinktu, jednostavno izraavajui svoje bie.
Ona nije mislila da se ovde pojavi i uini zlo; to joj se jednostavno desilo, kao to nas zadesi vreme. Drago
mi je to je dola. Nije mi ao to sam ovo saznao, ovo otkrie koje je ona doivela kroz knjigu. Ona nije
znala ta e ovde raditi ili saznati. Mislim da smo svi mi sreni. Nemojmo se ljutiti zbog toga; okej?"
Karolina ree: "Ona je strano, strano razorna."
"Takva je i stvarnost", ree Hotorn. Prui ruku Julijani. "Hvala za ono to ste uinili u Denveru",
ree.
Ona se rukova s njim. "Laku no", ree. "Uinite kao to kae vaa ena. Nosite bar neko malo
oruje."
"Ne", ree on. "Odluio sam to jo davno. Neu dozvoliti da me to uznemirava. Tu i tamo mogu da
se oslonim na proroanstvo, ako me zaista uhvati nervoza, naroito kasno nou. To nije loe u takvoj
situaciji." Osmehnu se. "U stvari jedina stvar koja me jo brine je to to znam da sve te propalice to stoje tu
unaokolo sluajui i sve shvatajui ispijaju sve pie u kui dok mi razgovaramo." Zatim se okrete i ode,
nazad do stola da nae sveeg leda za svoje pie.
107

"Gde ete sada kad ste zavrili ovde?" ree Karolina.

"Ne znam." Problem je nije muio: mora da sam mu pomalo slina, mislila je; neu dopustiti da me
brinu izvesne stvari ma kako bile znaajne. "Moda u se vratiti svom muu Frenku. Pokuala sam veeras
da mu telefoniram; moda u opet probati. Videu kako se budem oseala kasnije."
"Uprkos toga to ste uinili za nas, ili to kaete da ste uinili..."
"eleli biste da nikada nisam dola u ovu kuu", ree Julijana.
"Ako ste spasli Hotornov ivot strano je od moje strane, ali ja sam tako uznemirena; ne mogu sve to
da shvatim, to to ste vi rekli i to je Hotorn rekao."
"to je to udno", ree. "Nikada ne bih pomislila da e vas istina naljutiti." Istina, mislila je. Strana
kao smrt. Ali tee ju je nai. Ja imam sree. "Mislila sam da ete biti isto tako zadovoljni i uzbueni kao to
sam i ja. To je nesporazum, zar ne?" Ona se nasmei, i gospoa Abendsen, poutavi, uspe da joj uzvrati
osmeh. "Pa, sad, laku no."
Trenutak kasnije; Julijana je ponovo gazila svojim stopama nazad stazom od kamenih ploa, ulazei
u mrlje svetlosti koje su dolazile iz dnevne sobe, zatim u senke iza travnjaka oko kue, dok ne izae na crni
trotoar.
Ila je dalje ne osvrui se na Abendsenovu kuu, traei ulicama neki taksi ili kola, u pokretu, svetla
i iva, da je vrate u njen motel.

108