O

,
. ,
(ma , mc , mv , mad).
( ):
- , :
3%
- , :
2%




!!
z

1
mva =
mak H k

100 =1

mv , doz

1
= mv
mak H k

100 k =1

H1
ma1,vl = ma1 (1 +
),
100
H2
),
ma 2,vl = ma 2 (1 +
100
H3
),
ma 3,vl = ma 3 (1 +
100
..................................,
maz ,vl

Hz
)
= maz (1 +
100



:
( , ):
- ,
- ,
:
- ,
- ,
- ,
:
- ,
-
( )



1
: k =
Vc + V a
mc=200 -500 kg/m3; ma=1750 -2000 kg/m3
c =1200 kg/m3; a =1600 kg/m3
Vc+Va = (0,17+1,25) (0,42+1,09)=1,42 -1,51 m3

1700 2000
200 500
3
Vc =

= 0,17 0,42 m Va =

= 1,09 1,25 m 3
1200 1200
1600 1600

1
1
k=
= 0.676 0,704 0,66 0,70
1,51 1,42




tc=tp+tm+tpr (min)

60
p1 = nc Vme (m3/h)
nc =
tc

Q
p=
k 1k2 (m3 / h)
nd , god n , d

p
m = ; m0 m
p1

pfak = m0 p1 -
Q planirana godinja proizvodnja
(m3/h)
nd,god broj radnih dana godinje
k1 =1,4 Koeficijent neravnomernosti korienja meali
k2=1,2 Koeficijent rezerve (sigurnosti)

(m3/h)




:
Q=30.000 m3/god, nd,god=240 dan/god, T=12 h/dan
tc=tp+tme+tpr=0,5+1,5+0,5=2,5 min, Vme=0,75 m3

60 60
nc =
=
= 24cik / h
tc
2,5

p1=ncVme=240,75=18 m3/h

Q
30.000
p=
k 1k 2 =
1,4 1,2 17,5m3 / h
nd , god n ,d
240 12
m = 17,5/18 = 0,972 m0 = 1, pfak = m0 p1 = 1 18 = 18 m3/h





, :
:
,
,

(
,)

(
) ,

.

:
!


:
- ( )
(
)

-
, ()
:
;
, ,

( )!


:
("")
("")
(""),
(, ,
, - .)
,
(),
K ( ),



Konsistencija
sveeg betona
izraena
merom sleganja

Sluaj podizanja

Sluaj sputanja

< 1 cm

300

150

1 4 cm

250

120

5 14 cm

200

100

> 14 cm

Maksimalni nagib transportne trake

Trake nisu pogodne za primenu !




-
:
-

K ( ): o 40 m3/h
( ,
): 40 50 m3/h
: 10 20 m3/h, : 6 8 bar-a

:
,
( )., .
,


: -

1 ()

2 ()
()

(m3/h)
2-3

(cm)

4-6

6 - 12

5 - 14

30 - 90

5 - 14

10 - 150

5 - 14





()

:

;
!
,

()!

: ()
(Self Compacting Conkrete SCC) !!


()

:


:
Uv=83a2f3=k a2f3

D (mm)
< 10

a (mm)
O,1 1,0

f (vib./min.)
10.000-20.000

10 50

1,0 1,5

3.500-9.000

50 - 70

1,5 3,0

< 3.500


()


()

()

()


():


():


()


(e)

F h0
U=
= 3600
ku
t v , p ( h)
t1 + t 2
Vb , p (m 3 )

(m3/h)

F (m2) - ,
h0 (m) 0,25 m - ()
t1 (s) - 1 ,
t2 (s) .
ku - (0,85),


(e)

:
- L=3,0 m b=15 cm,
: h0 = d = 20 cm,
t1 =40 s, t2 =45 s, F=L b=3,0 0,15=0,45 m2 , ku=0,85
U = 3600

F h
k u = 3600
t1 + t 2

0 , 09 m
= 3600
85

0 , 85 = 3 , 24 m 3 / h

0,15
5,40 100 5,40
0,85 = 5,40 m / h =
=
= 9,0 cm / mi
40 + 45
60
0,6
U
3,24
5,40 100 5,40
v pv =
=
= 5,40 m / h =
=
= 9,0 cm / min
L d 3,0 0,20
60
0,6

v pv = 3600

ili:

0 , 45 x 0 , 20
0 , 85 =
40 + 45


(e)
() -


(e)
() -


(e)
() -


(e)
() -


(e)
() -


(e)
() -


(e)
() -


(e)
() -


(e)
() -


(e)
() -


(e)
()
Rd2 (m 3 )
3600
2
=
U=
= 2 Rd d
ku
t v , p ( h)
tc
2 t v , p (h)
Vb, p (m 3 )

: U=60LRd2

(m3/h,)

(m3/h)

Rd - ,
d (m) - ,
tc= tr + tpr
(s)
tr - (20-40 s),
tpr - (cc 10 s),
ku - (0,85),
L (m) - () .


(e)
-
: Rd=0,35 m, L=0,60 m,
: d=0,30 m,
tc=30+10=40 s, ku=0,85,

3600
3600
2
U = 2 Rd d
ku = 2 0,35 0,30
0,85 5,60m 3 / h
tc
40
2

: U=60LRd2=600,600,352=4,41m3/h


(e)
()


(e)
()


(e)
-


- -

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH UOBIAJENIH

TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja: Temelji
Slabo armirani: h=13 cm; Jako armirani: h=36 cm
a) treba: 1,5 m; b), c) treba: >1,5 m (za h=46 cm: krai prekid (12 h)

1,5 m

1,5 m

1,5 m

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH UOBIAJENIH

TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja: Zidovi
Za zidove debljine > 35 cm:
h=46 cm
Za tanje i jae armirane zidove:
h=610 cm
Betoniranje zidova: u lamelama
(kampadama) duine 1012 m,
pri emu izmeu lamela treba
postaviti privremenu oplatu-sl.a)
(radna razdelnica-spojnica)
Za visine H<3 m: unoenje
betona u vie taaka, pomou
levkovavoica kao na sl. b), a ne
u 1 taku, pa razastirati beton
vibratorom (kao na sl. c)
Za zidove tanje od 30 cm, a posebno tanje od 15 cm i visine
H>3m: u lamelama i po visini
(kao na sl. d ili e)

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH UOBIAJENIH

TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja:Zidovi
Osim na nain prikazan na prethodnom slajdu, betoniranje zidova moe
da se izvodi i kontinualnim postupkom, kao na sl. a), odnosno b)
Sa betoniranjem se zapoinje u
jednoj taki zida (na sredini ili u jednom od uglova) i napreduje se u 2
pravca, nanoenjem betona u nekoliko slojeva po visini zida

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH UOBIAJENIH

TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja: Stubovi

Gusto armirani stubovi manjih preseka

(do 80/80 cm) sa betonom h=6-8 cm
U stubove visina manjih od 1,5 m beton u
oplatu, odnosno pervibrator, unose se odozgo
(kao na sl. a/)
Betoniranje se prekida na spoju sa gredama
(podvlakama), odnosno sa ploom iznad njih
Vrlo visoki stubovi, sa gustom armaturom i
uzengijama koje ih pregrauju, najefikasnije
se betoniraju kroz otvore u oplati, uz koje se
izvode i depovi (sl. c/) ili uz upotrebu oplatnih panela (kao na sl. d/)

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH

UOBIAJENIH TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja

Konstrukcije sistema proste grede po pravilu se betoniraju odjednom, a ako to iz

odreenih razloga nije mogue (npr. kod nosaa velikih raspona), postupak se moe
sprovesti i u dve faze. Prekidi betoniranja u tom sluaju treba da budu u srednjoj
treini raspona, pri emu faze betoniranja mogu da budu razdvojene i depovima.

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH

UOBIAJENIH TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja

Betoniranje meuspratnih konstrukcija

Glavne grede, sekundarne

nosae i ploe kod meuspratnih konstrukcija treba
betonirati zajedno, osim kada
su grede visine >80 cm
Betoniranje moe da se vri
u pravcu pruanja glavnih, ili
sekundarnih nosaa
Ukoliko nije mogue betoniranje odjednom, prekide
treba locirati saglasno
principima datim na sl. levo
Za betoniranje u tom
sluaju primenjivati beton sa
sleganjem od 6 8 cm

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH

UOBIAJENIH TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja
U sluaju dvojno
armiranih ploa,
posebno kada se beton
do mesta ugradnje
dotura kolicima ili
japanerima, betoniranje
se mora vriti sa
prenosnih panela.
Ako se transport betona obavlja putem kibli i
ako je gornja armatura
veeg prenika, ovi paneli mogu da izostanu.

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH UOBIAJENIH

TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja
Kod lukova raspona >20 m, betoniranje u lamelama
Kod dvozgl. i ukljet. lukova, broj lamela neparan; kod trozglobnihparan.
Betoniraju se najpre
oslonake lamele, a zatim
lamela (kod dvozgl. i klj.),
odnosno lamele (kod trozgl.
lukova) u temenu
Kod lukova sa zategama,
zatega se betonira po
uklanjanju oplate (skele),
kada se armatura u zatezi
aktivira. Prednapr. zatege
betonirati zajedno
Radi smanjenja tetnih po Oslonaki delovi dubokih lukova betoniraju se u pot- sledica skupljanja, kod
puno zatvorenoj oplati kada se beton unosi kroz
lukova i svodova treba
otvore na bonim povrinama ili kroz gornji, otvore- primenjivati beton sa
ni deo oplate
sleganjem h=1 3 cm

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH

UOBIAJENIH TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja

Cilindrine ljuske vee duine betoniraju se u lamelama duine 5

10 m, izmeu kojih se, putem privremene oplate, formiraju radni
prekidi (radne spojnice).

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH

UOBIAJENIH TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH UOBIAJENIH

TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH UOBIAJENIH

TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja

POSTUPCI IZVOENJA NEKIH UOBIAJENIH

TIPOVA KONSTRUKCIJA
Naini i faze betoniranja
Upravno na radne spojnice, odnosno prave dilatacione spojnice, treba izvesti i
sistem tzv. prividnih (lanih)
spojnica, ija je funkcija da
smanje tetne efekte skupljanja, temperaturnih promena
i neravnomernog sleganja
ugraenog betona.
Ove spojnice se izvode
pomou metalnih ili glatkih,
drvenih traka, irine 80100
mm, a debljine 410 mm.
Ove trake se utiskuju u
sve beton do cca 1/3 debljine ploe, ostaju u betonu 2040 min, nakon ega se vade.

PREKIDI I NASTAVCI BETONIRANJA

Radne razdelnice

PREKIDI I NASTAVCI BETONIRANJA

Radne razdelnice

PREKIDI I NASTAVCI BETONIRANJA

Radne razdelnice

PREKIDI I NASTAVCI BETONIRANJA

Radne razdelnice

PREKIDI I NASTAVCI BETONIRANJA

Radne razdelnice
Priprema mesta prekida i nastavak betoniranja
Mesto pekida betoniranja mora se na adekvatan nain pripremiti za
nastavak betoniranja
To podrazumeva uklanjanje ovrslog cementnog mleka sa povrine
betona (obino ne vie od nekoliko mm) i dobro ienje povrine
vazduhom ili vodom pod pritiskom (min 2 3 bar-a)
Umesto ovoga, jo je jednostavnije, bre i jeftinije, nakon prekida
saekati period kraja vezivanja cementa, pa tada mlazom vode pod
pritiskom ukloniti pomenuti sloj cementnog mleka
Na jedan, ili drugi nain oiena povrina u svakom sluaju mora se
neposredno pre nastavka betoniranja dobro nakvasiti, vodei rauna da
se na povrini starog betona ne zadri voda
Pre nastavka betoniranja elementa projektovanom betonskom meavinom,
potrebno je preko pripremljene povrine naneti sloj sitnozrnog betona
debljine 5 10 cm, dobijenog tako to se u mealicu ne dozira najkrupnija
frakcije agregata; ovaj sloj se ne vibrira posebno, ve zajedno sa odmah iza
toga unetim slojem normalne betonske meavine

PREKIDI I NASTAVCI BETONIRANJA

Radne razdelnice

NEGA BETONA
Nega betona sastoji se u:
Spreavanju isparavanja vode, ili
Kvaenju povrina vodom.
Nega betona ima za cilj:
Da sprei gubitak vode iz betona, neophodne
za odvijanje hidratacije cementa,
Da eliminie tetne posledice skupljanja
betona - pojavu prslina u vremenu kada beton
jo nije u stanju da podnese vea unutranja
naprezanja.

NEGA BETONA
U uslovima normalnih temperatura (50C T 300C) sa negom
betona treba poeti vrlo rano - ve posle 3-6 sati nakon
ugraivanja
Duina nege zavisi od veeg broja faktora (atmosferski uslovi,
sastav betona, zahtevani kvalitet i dr.), pri emu mora da traje
najmane 7 dana, ali ne manje od vremena potrebnog da beton
postigne 60% predviene marke betona
Za negu betona mora se koristiti voda istog kvaliteta kao za
njegovo spravljanje
Morska voda ne sme se koristiti!
Odmah posle betoniranja, povrine betona moraju biti
zatiene od:
-

Prebrzog isuivnja
Brze izmene toplote izmeu betona i vazduha,
Padavina i tekue vode,

Visokih i niskih temperatura,

Vibracija

NEGA BETONA

NEGA BETONA
Kontinualna nega betona stuba jednog vodotornja u Kuvajtu

NEGA BETONA

Kontinualna nega
betona ljuske
(ae) istog
vodotornja u
Kuvajtu

NEGA BETONA

NEGA BETONA

NEGA BETONA (Dovde, Sr. 26.11.08.-V sem.)

ROKOVI SKIDANJA (DEMONTAE)

OPLATE
U VREME SKIDANJA OPLATE VRSTOA BETONA NE SME
BITI NIA OD:

30% propisane marke, kod stubova, zidova i

vertikalnih delova oplate greda,
70% propisane marke, kod ploa i donjih delova
oplate greda.
U tu svrhu, kao i radi utvrivanja najmanje duine negovanja
betona, pri betoniranju se uzima vei broj uzoraka sveeg betona,
koji se uvaju u uslovima gradilita.
Ovi uzorci ispituju se na 1 dan, na 2 dana, 3 dana, itd., sve dotle dok
se ne dostigne propisani nivo vrstoe za prestanak nege, odnosno
za uklanjanje oplate.
Isto tako, moe se primeniti i neki od nedestruktivnih postupaka
ispitivanja, pri emu je posebno uspena metoda ultrazvuka!

SANIRANJE POJEDINIH DEFEKATA

REGISTROVANIH POSLE SKIDANJA OPLATE

Saniranje defekata na mestima nekvalitetno ugraenog betona

najbolje je izvriti odmah nakon uklanjanja oplate razlike skupljanja
osnovnog betona i betona dodatog saniranjem bie najmanje

SANIRANJE POJEDINIH DEFEKATA

REGISTROVANIH POSLE SKIDANJA OPLATE

Postupci saniranja prslina u betonu putem injektiranja epoksidnim smolama

a) Gravitaciono injektiranje, ulivanjem smole u prslinu kroz buotinu koja je preseca
b) Injektiranje pod pritiskom, putem ulivaka i injektora sa pritiskom 56 bar-a