Blavatsky - TAJNA DOKTRINA 3 PDF

TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
italac se moe upitati zato uopte govorimo o zmajevima? Mi

odgovaramo: prvo, zato to je znanje o takvoj vrsti ivotinja dokaz
o ogromnoj starosti ljudske rase, a drugo, da bismo pokazali razliku
izmeu zoolokog, pravog znaenja reci "Zmaj", "Naga " i "Zmija",
i metaforikog, kad se ove reci simboliki upotrebe. Neupueni i
talac, koji ne zna nita o jeziku misterija, kad god naie na te reci,
sklon je da ih shvati bukvalno. Otuda, guipro quos* dolaze pitanja
i neopravdane optube. Bie dovoljno nekoliko primera za to.
Sed et serpens? A l i kakva je bila priroda zmije? Mistici intuitivno
u zmiji iz Postanja vide ivotinjski simbol i visoku duhovnu suti
nu, kosmiku superinteligentnu silu, "veliku palu svetlost", zvezdanog duha, vazdunog i zemljanog u isto vreme, "iji uticaj okruuje
planetu {qui circumambulat terram), kao to kae hrianski fa
natik bukvalnog smisla (de Mirvij), a koja se jedino ispoljava u ob
liku fizikog simbola koji je bio najpogodniji "u odnosu na njegove
moralne i intelektualne uvrnutosti", tj. u zmijskom obliku.
Ali, ta e hriani rei o Bakamoj Zmiji, "BOANSKOM ISCELITELJU, ako bi zmiju trebalo smatrati amblemom obmane i zla, samim
"Neastivim"? Kako se ikad moe postaviti granica ako se ona postav
lja u sektakom teolokom duhu. Jer, ako se sledbenici rimokatolicizma ue da su Merkur i Eskulap, i l i Asklepije, koji su uistinu jedno,
"avoli i avolovi sinovi", a njihov tap sa zmijom bio je "avolov
tap", staje onda sa Mojsijevom "Bakarnom Zmijom"? Svaki uenjak
zna da su ipaganski tap i jevrejska "zmija" jedno te isto, naime kaducej Merkura, sina APOLONA-PITONA. Lako je da se razume zato su
Jevreji usvojili zmijski oblik za svog "zavodnika". Kod njih je on bio
isto fizioloki ifaliki i ni sva sila cepidlakog mudrovanja rimokato
like crkve ne moe mu promeniti znaenje kad dobro prouimo jezik
misterija i kad se jevrejski svici proitaju numeriki. Okultisti znaju da
Zmija, Naga, i zmaj imaju sedmostruko znaenje; daje, na primer. Sun
ce bilo astronomski i kosmiki amblem dve suprotstavljene svetlosti i
dve gnostike zmije, dobre i zle; oni takoe znaju da, kada se uopte, i
nauni i teoloki zakljuci predstavljaju dve krajnje smene krajnosti.
Jer, kad nam kau da zmija potie od astroloke legende, koja je njen
primami izvor, i da, ukoliko elimo da imamo klju za sve naredne re
ligiozne dogme, ozbiljno meditiramo na Sunce, pobednika nad Pitonom,
* (Lat.) Kako i zato. (nap. prev.)
254
Stanca IX - Konana evolucija oveka

i na nebesku devicu iz Zodijaka, koja potiskuje prodirueg zmaja, la
ko je opaziti da, umesto da uoptavaju, oni naprosto imaju u v i d u h r i ansku religiju i Otkrivenje. To nazivamo j e d n o m krajnou. D r u g u
vidimo u ovome: kad, ponavljajui uvenu odluku Sabora u Trentu, te
ologija nastoji da uveri mase kako " o d ovekovog pada pa sve do asa
njegovog krtenja avo potpuno vlada ovekom i ima pravo da gaposeduje (diabolum dominationem et potestatem super homines habere
etjure eospossidere)." Na to okultna filozofija odgovara: najpre doka
ite postojanje avola kao bia, pa tek onda moemo da verujemo u
odgovarajue posedovanje. I sasvim malo posmatranja i poznavanja
ljudske prirode bilo bi dovoljno da pokae lanost te teoloke dogme.
Da u Satani ima b i l o kakve realnosti, u objektivnom, i l i makar u su
bjektivnom svetu (u crkvenom smislu), j a d n i avo bi otkrio daje hronino opsednut i posednut ravima, dakle veinom oveanstva. Samo
oveanstvo, a posebno svetenstvo, predvoeno oholom, beskrupu
loznom i netolerantnom r i m o k a t o l i k o m crkvom, zaelo je, rodilo i
odgajilo ljubav prema neastivom; ali, to je digresija.
Crkva je prekorila itav misaoni svet zbog njegovog oboa
vanja Zmije. itavo oveanstvo ju je "oboavalo, a istovremeno
i kamenovalo". Zend Avesta govori o njoj kao to to ini Knjiga
Kraljeva i Vede, zatim Eda i Biblija. (. . .) Svuda nalazimo svetu
Zmiju, Nagu, njen oltar i njenog svetenika; u Rimu su to vestalke,
koje pripremaju hranu za nju sa istom brinou sa kojom odra
vaju Svetu Vatru. U Grkoj, Eskulap ne moe da leci bez njene po
tpore, i njoj pripisuje svoje moi. Svi su uli za uvenog rimskog
ambasadora koga je Senat poslao bogu medicine, i njegovom po
vratku sa ne manje uvenom zmijom koja je svojom voljom i sa
ma od sebe krenula prema hramu njenog Gospodara, najednom od
ostrva na Tibru. Nijedna bakhantkinja nije bila bez zmije upletene
u svoju kosu, a nijedan augur nije propustio daje usmeno pita, ni
ti postoji grob bilo kog arobnjaka na kome se ona ne nalazi! Kainiti i ofiti je nazivaju Tvorcem iako prepoznaju, kao i eling, da
je Zmija "zla po svojoj supstanci i svojim otelovljenjima".^'
Uistinu, ovaj pisac je u pravu, a da bi ovek stekao potpunu pred
stavu o prestiu k o j i z m i j a u i v a do dana dananjeg, morao bi tu
29
Svete zmije, na str. 432 de Mirvijevih Podsetnika.

255
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
materiju da proui u Indiji i da naui sva verovanja koja su postojala

i jo uvek postoje o Nagama (kobrama) u toj zemlji. Takode bi trebalo
da poseti Afrikance iz Viadha, vudue iz Porto Prinsa i sa Jamajke,
meksike Nagale i kineske Ijude-zmije, Pa, itd. A l i , zato da se u
dimo to se Zmija "oboava", a u isto vreme proklinje, kad znamo
daje od samog poetka ona bila simbol?^" U svim drevnim jezicima
re Zmaj ima znaenje koje danas ima u kineskom (lang), tj, "bie bli
stave inteligencije'", a na grkom 5pdKov, i l i "onaj koji vidi i pazi".
A moe li se na ivotinju tog imena primeniti bilo koji od tih epite
ta? Zar nije oigledno, bez obzira dokle su praznoverice i zaborav
ljanje prvobitnog znaenja mogle da dovedu divljake danas, da su
pomenute karakteristike zapravo trebalo da se odnose na ljudske ori
ginale, iji su simboli bili zmije i zmajevi? Ti "originali", koji se i
danas u Kini nazivaju "Zmajevima Mudrosti" - bili su prvi uenici
anija, koji su b i l i njihovi uitelji; ukratko, prvobitni adepti Tre
e, a kasnije etvrte i Pete Rase. To ime je postalo univerzalno, i ni
jedan normalan ovek pre hrianskog doba nikad ne bi pomeao
oveka sa simbolom koji se na njega odnosi.
Simbol Knoufisa, i l i due sveta, kako pie ampolion:
(. . .) izmeu ostalih, predstavlja i ogromna zmija koja stoji na
ljudskim nogama; taj gmizavac, simbol dobrog Genija, zaista
je Agatodemon. esto se on prikazuje sa bradom. (. . .) Ova sveta
ivotinja, identina sa ofitskom zmijom, nalazi se urezana na broj
nim gnostikim ili bazilijanskim kamenovima (...) Ta zmija ima
razliite glave, ali uvek nosi natpis XNOYBIE. *
To je isto tako tano kao kad bi - kroz nekoliko milenijuma - fanatik neke
budue nove vere, koji bi namerio da proslavi svoju religiju na raun drevnog
hrianstva, rekao: "Svuda je bilo oboavano etvoronono jagnje. asna sestra
gaje, nazivajui ga Agnusom, privija na svoje grudi; svetenik gaje stavljao na
oltar. Ono se pojavljivalo u svakom pashalnom obroku i glasno se velialo u
svakom hramu. Pa ipak, hriani su ga se uasavali i mrzeli ga, jer su ga klali i
prodirali..." Pagani ni u kom sluaju ne jedu svoje svete simbole. Ne znamo ni
za koga ko jede zmije ili gmizavce, osim stanovnika hrianskih civilizovanih
zemalja, gde poinju sa abama i jeguljama, da bi neizbeno zavrili sa pravim
zmijama, kao to su poeli sa jagnjetom, a zavrili sa konjskim mesom.
31
Pantheon, 3.
256
Stanca IX Konana evolucija oveka
Agatodemon je bio obdaren "poznanjem dobra i zla", tj boan

skom Mudrou, jer |e bez ovog prvog ono drugo nemogue/^ Po
navljajui Jambliha, Sampolion pokazuje daje to "boanstvo zvano
'EiixSyv ( i l i Vatra nebeskih bogova - veliki Tot Hermes^^), kome
Hermes Trismegistos pripisuje daje izumeo magiju.^''
"Izum magije!" udan izraz, kao da se vene i stvarne misterije
prirode mogu izumeti\ Kao kad bi, kroz nekoliko hiljada godina,
profesoru Kruksu pripisali daje izumeo, umesto daje otkrio svetleu materiju. Hermes nije bio onaj koje izumeo, pa ak ni otkrio
magiju, jer, kao to je reeno u fusnoti, Tot-Hermes predstavlja
generiko ime, isto kao i Enoh (Enoichion, "unutranje, duhovno
oko"). Nebo, prorok i vidovnjak, itd. To nije pravo ime nijednog po
stojeeg oveka, ve zajedniko ime mnogih adepata. Simbolike
alegorije ih povezuju sa zmijama zbog toga to su oni prosvetljeni
od strane solamih i planetarnih bogova tokom prve intelektualne ra
se. Tree. Svi oni predstavljaju uzorne pokrovitelje Tajne Mudrosti.
Asklepije je sin boga Sunca, Apolona - a on je Merkur; Nebo je sin
Bel-Merodaha; Vaivasvata Manu, taj veliki Rii, sinje Vivasvata Sunca i l i Surje, itd., itd. I dok astronomski. Nage, kao i Riiji, Gandarve, Apsare, Gramani (ili Jake, nia boanstva), Jatudani i Deve
predstavljaju Suneve pratioce tokom dvanaest solamih meseci, u teogonijama, a takode i u antropolokoj evoluciji, oni su bogovi i ljudi
- kad se inkamiraju u donjem svetu. Neka se italac u tom pogledu priseti daje Apolonije u Kamiru susreo budistike Nage - koje ne pred
stavljaju ni zmije, zooloki, niti Nage, etnoloki, ve "mudre ljude".
Solami Knoufis, i l i Agatodemon, jeste gnostiki Hrist, kao to zna svaki
uenjak. On je blisko povezan sa sedam sinova Sofije (Mudrosti), sedam sino
va Aditi (univerzalne mudrosti), iji je osmi sin Martanda, Sunce, a drugih se
dam su sedam planetarnih vladara i l i Genija. Knoufis je bio duhovno Sunce
Prosvetljenja, Mudrosti, pa zato predstavlja pokrovitelja svih egipatskih Inicija
la, kao stoje Bel-Mardok (ili Bel-Belitanus) to kasnije postao kod Haldejaca.
Hermes, tanije Tot, generiko je ime. Abul-Feda u Preislamskoj istoriji
pokazuje pet Hermesa, kao i to da su imena Hermes, Nebo i Tot u raznim ze
mljama davana velikim Inicijatima. Tako je Nebo, sin Merodaha i Zarpa-nitu
(koga Herodot naziva Zevs-Belos), dao svoje ime svim velikim prorocima, vi
dovnjacima i Inicijatima. Svi su oni bili "zmije Mudrosti", poto su povezane
sa Suncem astronomski, a sa mudrou duhovno.
34
Pantheon, tekst 15.
257
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
Biblija, od Postanja pa do Otkrivenja, predstavlja samo niz istorijskih zapisa o velikoj borbi izmeu bele i crne magije, izmeu ade
pata desnog puta. Proroka, i adepata levog puta, Levita, svetenstva
brutalnih masa. ak i prouavaoci okultizma, iako neki od njih ima
ju vie drevnih rukopisa i direktnih pouavanja na koje mogu da se os
lone, uviaju da im je teko da postave otru granicu izmeu sodala
Desnog Puta i onih Levog. Veliki rascep koji se odigrao meu sinovima
etvrte Rase, im su pod vodstvom "Sinova Boijih" podignuti prvi
Hramovi i Dvorane Inicijacije, alegorijski je predstavljena u prii o
Jakovljevim sinovima. Daje bilo dve kole magije i da ortodoksni
Leviti nisu pripadali onoj svetoj, pokazuju reci koje izgovara Jakov
na samrti. Ovde bi bilo dobro da navedemo nekoliko sentenci iz Ra
zotkrivene Izie.
Jakov na samrti ovako opisuje svoje sinove: "Dan", kae on "bi
e zmija pored puta, guja na putu, koja ujeda konjske pete, da bi ja
ha pao unazad (tj. on e kandidate poduavati crnoj magiji) (. . .)
ekao sam na tvoje spasenje, O Gospode!" O Simeonu i Leviju pa
trijarh primeuje da su oni " ( . . .) braa; instrumenti okrutnosti su u
njihovim nastambama. O moja duo, ne ulazi u njihovu tajnu, u nji
hovu skuptinu"^^ U originalu, na mestu reci ''njihovu tajnu" stoji
"njihov SOD".^* A Sod je bio naziv za velike misterije Baala, Adonisa
i Baha, koji su bih Boiji Sinovi i iji simboli su bile zmije. Kabalisti
alegoriju o Vatrenim Zmijama objanjavaju tako to kau daje to ime
dato Levijevom plemenu, ukratko, svim Levitima, a daje Mojsije bio
poglavar Sodala^'' U misterijama bi trebalo potraiti izvorno zna35
Postanje, pogl. X L I X .
Danlap {Dunlap), u svom uvodu u Sod, Adonisove Misterije, objanjava
re "Sod" kao arkanu, religioznu misteriju, na osnovu indlerovog {Schindler)
Penteglott-a. "Tajna Gospodnja je kod onih koji ga se boje", kae Paslm XXV,
14. To je pogrean prevod hriana jer bi trebalo da stoji: "Sodihoh (misterije
Ihoha) su za one koji ga se plae" (Danlap, Misterije Adonisa, XI). " A l (El) je
uasan u velikom Sodu Kadeima ("kadeim" znai svetenici, sveti, inicirani)
Psalm LXXXIX, 7" (ibid.). Kadeim su bili daleko od svetog (vidi Deo II ove
Knjige, "Najsvetije od Svetih ").
Pripadnici kole za svetenike su nazivani Sodalama, kae Frojnov Latin
ski leksikon (IV, 448). "Sodaliti su nastali u Ideanskim Misterijama MoNE
MAJKE", pie Ciceron u De Senectute {Misterije Adonisa).
36
258
Stanca IX-Konana evolucija oveka

enje "Ubica Zmajeva", i o tom pitanju emo u potpunosti govoriti
kasnije.
U meuvremenu, ispada da ako je Moj sije bio poglavar Miste
rija, on je dakle bio njihov Hijerofant, a istovremeno mi nalazimo
kako proroci grme protiv "gnusnih dela" sinova Izrailja, koji su pri
padali dvema kolama. "Vatrene Zmije" su, dakle, naprosto bile epi
tet k o j i se odnosio na Levite svetenike kaste, nakon to su se
razili sa dobrim zakonom, tradicionalnim Mojsijevim uenjem, i na
sve one koji su sledili crnu magiju. Isaija, kada govori o "buntovnoj
deci" koja e svoja blaga morati da nose u zemlju iz koje je dola
"otrovnica i Vatrena letea Zmija''' ( X X X , 6), odnosno Haldeju i Egi
pat, iji su se inicijati u njegovo doba (700. godina pre nove ere) ve
bili u velikoj meri degenerisali, misli na arobnjake iz tih zemalja.^^
A l i , oni se moraju obazrivo razluiti od "Vatrenih Zmajeva Mudro
sti" i "Sinova Vatrene Magle".
U Velikoj knjizi Misterija stoji:
Sedam Gospodara stvorie Sedam ljudi; tri Gospodara (an Kohana ili Pitrija) behu sveti i dobri, etvorica manje sveta i puna
strasti. (. . .) Chaje (senke) Otaca behu kao i oni.
To objanjava razlike u ljudskoj prirodi, koja je podeljena na se
dam gradacija dobra i zla. Bilo je sedam obitavalita (hramova) spre
mnih da ih nasele Monade pod razliitim karmikim okolnostima.
Na toj osnovi Komentar objanjava lako irenje zla, im su ljudski
Oblici postali pravi ljudi. Neki drevni filozofi prenebregli su, u svo
j i m izvetajima o postanku, svih sedam i saoptili samo etiri. Tako
meksiko lokalno Postanje ima "etiri dobra oveka", opisana kao
etiri prava pretka ljudske rase, "koje nisu zaeli ni bogovi niti ih je
rodila ena", ali ije je stvaranje bilo udo koje su izvele tvorake
Moi, i koji su nainjeni tek poto su "tri pokuaja da se naine pro
pala". Egipani u svojoj teologiji imaju samo "etiri sina Boija",
dok je u Pimanderu reeno sedam ~ tako je izbegnuto da se bilo ta
kae 0 zloj ovekovoj prirodi iako su Seta, kad se od boga srozao na
38
Svetenici Baala koji su skakali preko vatri. Ali, to je bio jevrejski izraz,
lokalni. "Saraf' - "vatreni ili plameni otrov".
259
TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

Seta-Tifona, poeli da nazivaju " s e d m i m sinom". Odatle je, po svoj
p r i l i c i , nastalo verovanje d a j e " s e d m i sin sedmog sina" uvek ro
eni opsenar, iako se isprva m i s l i l o j e d i n o na arobnjaka. A P E P A ,
z m i j u k o j a z i m b o l i z u j e z l o , ubifa j e A k e r , Setova z m i j a ; ' ' ' zato
Set-Tifon ne moe predstavljati to zlo. U Knjizi mrtvih je naree
no (stih 13) da se poglavlje C L X I I I mora i t a t i u "psisustvu dvonoge z m i j e " , to bi znailo v i s o k o g Inicijata, Hijerofanta, j e r disk
i ovnujski rogovi,'*" k o j i krase njegovu " z m i j s k u " glavu u hijeroglifima naslova p o m e n u t o g poglavlja, to oznaavaju. Iznad " z m i j e "
predstavljena su dva mistika oka Amona, skrivenog "boga miste
rija".'** Taj pasus potvruje nae miljenje i pokazuje staje re " z m i
j a " znaila u antici.
A l i , to se tie Nagala i Nargala, odakle slinost imena indijskih
Naga i amerikih Nagala?
Nargal je bio haldejski i asirski poglavar Magija (Rab-Magi),
a Naga! je bio glavni arobnjak meksikih Indijanaca. Imena
obojice su potekla od Nergal-Serezera, asirskog boga i induskih
Naga. Oba poseduju iste sposobnosti i mo da imaju demona
slugu, sa kojim se potpuno poistoveuju. Haldejski i asirski Nargali su tog demona u obliku odreenih ivotinja, koje su se sma
trale svetim, drali u hramu; a indijanski Nagal dri ga gde moe
- u susednom jezeru, u umi i l i kui, u obliku neke domae
ivotinje.''^
Takva slinost ne moe se pripisati sluajnosti. O t k r i v e n j e n o v i
svet, a mi nalazimo daje, za nae pretke iz etvrte Rase, on ve bio
stari. Za A r d u n u , K r i n i n o g pratioca i elu* je reeno daje siao u
39
Knjiga mrtvih, X X X I X .
Isti ovnujski rogovi se nalaze na Mojsijevoj glavi, koja je bila prikazana
na izvesnim starim medaljonima koje je autorka ove knjige videla u Palestini,
od kojih jednu poseduje. Rogovi, koji ine deo sjajnog oreola Mojsijeve sta
tue u Rimu (Mikelanelo) su vertikalni, umesto da su savijeni nanie do uiju,
ali je amblem isti; otuda Bakarna Zmija.
A l i , vidi Harisove Magijski papirus, br. V i oveka koji na gmarskom
toku pravi Amona sa ovnujskim rogovima.
''^ Braser de Burbur, Meksiko, str. 135 i 574.
* Uenika (nap. prev.)
40
260
Stanca IX-Konana
evolucija oveka
Patalu, "antipode", i tamo se oenio sa Ulupi*^Nagom (tanije Nagini), erkom kralja Naga, Kaurave.'*''
A sada se moemo nadati d a j e objanjenje punog znaenja am
blema zmije dokazano. Taj amblem ne znai zlo, a jo manje avola,
ve je, zaista, K E M E K E I A A M A B A E A H ("veno Sunce-Abrasaks"),
sredinje duhovno Sunce kabalista, koje je na nekim dijagramima pred
stavljano k r u g o m Tifereta.
I na o v o m mestu, opet, moemo da citiramo iz naih ranijih dela
i uemo u dalja objanjenja:
Iz te oblasti neizmeme dubine (Bitos, Aditi, ekina, veo nezna
nog) emituje se krug sastavljen od spirala. To je Tiferet, to, na
jeziku simbolizma, znai " v e l i k i ciklus", sastavljen od manjih.
Sklupana unutra, kao da sledi te spirale, lei zmija - amblem
Mudrosti i Venosti - dvojnog Androgina: ciklus predstavlja Enoju, i l i boanski um (mo koja ne stvara, ali koja mora da asimiluje) i zmiju, Agatodemona, Ofisa, Senku Svetlosti (ne-venu, pa ipak
najveu boansku svetlost na naem nivou). Oboje su b i l i Logosi
ofita: i l i se jedinstvo Logosa ispoljilo kao dvostruki princip Dobra
i Zla.
D a j e to bila samo svetlost, neaktivna i apsolutna, ljudski um ne
bi mogao da je uvai, pa ak ni da je p o j m i . Senka je to to omo
guava svetlosti da se ispolji i daje j o j objektivnu realnost. Zato sen
ka nije zlo, ve je neophodan i nezamenljiv dodatak k o j i kompletira
Svetlost i l i D o b r o : ona je njen tvorac na Zemlji.
Prema pogledima gnostika, ta dva principa su neizmenljiva Sve
tlost i Senka, poto su Dobro i Z l o zapravo jedno i postojali su kroz
itavu venost, kao to e uvek nastaviti da postoje, sve dok postoje
ispoljeni svetovi.
43
Ulupi nosi potpuno atlantidanski peat. Kao i Atlantida, to nije ni grko

ni sanskritsko ime, ve podsea na meksika imena.
44
Mahabharata, Adiparva, sloka 7788, 7789. Bhagavata Purana, IX, XX, 31,
kao to objanjava Sridera, komentator, koji govori o Ulupi kao o erci kralja
Manipure; ali, pokojni pandit Dajanand Sarasvati, bez sumnje najvei indijski
autoritet za sanskrit i Purane o takvim pitanjima, lino je potvrdio daje Ulupi
bila erka kralja Naga u Patali, i l i Americi, pre 5.000 godina, i da su Nage bile
Inicijali.
261
TAJNA DOKTRINA
ANTROPOGENEZA
Taj simbol objanjava zato su gnostici oboavali Zmiju kao Spa

sitelja, obmotanu oko svetog hleba, i l i Tau, falikog amblema. Kao
Jedinstvo, Enoja i Ofis su Logos. Kad se odvoje, jedno je Drvo i
vota (duhovno), drugo Drvo Poznanja Dobra i Zla. Zato nalazimo
kako Ofis nagovara prvi ljudski par - materijalni proizvod Uda Baota, koji, meutim, svoj duhovni princip duguje Sofiji Ahamot - da
proba zabranjeno voe iako Ofis predstavlja boansku Mudrost.
Zmija, Drvo Poznanja Dobra i Zla i Drvo ivota su simboli pre
saeni sa indijskog tla. Arasa-Maram, banjan drvo, tako sveto kod
Indusa (poto se Vinu tokom jedne od svojih inkarnacija odmarao
u njegovoj monoj senci i tu uio ljude filozofiji i naukama), naziva
se Drvo Znanja i Drvo ivota. Pod zatitnikim liem tog kralja
uma Gurui ue svoje uenike prvim lekcijama o besmrtnosti i ini
ciraju ih u misterije ivota i smrti. U haldejskom predanju se kae
da je Java-Aleim i l i kola za svetenike nauila sinove ovekove
da postanu kao jedan od njih. Do dananjeg dana Foh-ou,''^ koji i
vi u Foh-Maeju, i l i hramu Bude, na vrhu "Kouin-long-sang",''* veli
ke planine, izvodi svoja najvea verska uda pod drvetom koje se
na kineskom zove Sung-Ming-u, i l i Drvo Znanja i Drvo ivota, jer
je neznanje smrt, a jedino znanje donosi besmrtnost. Ta udesna pred
stava se odvija svake tri godine, kad se ogromna svita kineskih bu
dista sakupi u hodoau na tom svetom mestu.
Sada postaje razumljivo zato su najraniji Inicijati i adepti, i l i
"Mudri Ljudi", za koje se tvrdilo da ih je u misterije prirode inicirao
UNIVERZALNI UM, koji predstavljaju najvii aneli, nazvani "Zmija
ma Mudrosti" i "Zmajevima", a takoe i zastoje materijalistiki duh
njihovog potomstva postepeno poeo da optuuje prve fizioloki
potpune parove - koje je u misteriju stvaranja ljudi inicirao Ofis,
ispaljeni Logos i androgin, poto su jeli plod poznanja - da su poi
nili greh time to nisu posluali "Gospoda Boga" nego su dopustili
da ih Zmija navede na iskuenje.
Tako su malo prvobitni hriani (koji su od Jevreja ukrali njiho
vu Bibliju) razumeli prva etiri poglavlja Postanja u njihovom ezo45
Foh-ou, bukvalno na kineskom znai Budin gospodar, odnosno uitelj

doktrina Buda-Foh.
Ta planina se nalazi na jugozapadu Kine, gotovo izmeu Kine i Tibeta.
262
terijskom znaenju, da nikad nisu opazili kako tom neposlunou

oni nisu nameravali da poine nikakav greh, ve daje zapravo "Zmija"
bila sam "Gospod Bog", koji je kao Ofis, Logos, i l i nosilac boanske
tvorake mudrosti, nauio ljude da, sa stvoje strane, postanu tvor
ci.'*^ Oni nikad nisu shvatili daje Krst predstavljao evoluciju u od
nosu na "drvo i zmiju" i zato ]Q postao spas oveanstva. Time on
postaje najosnovniji simbol Tvorakog uzroka, primenjen na geome
triju, brojeve, astronomiju, mere i ivotinjsko razmnoavanje. Prema
'kabdiVi, prokletstvo je palo na oveka kada je stvorena ena.^^ Krug
se odvojio od svog prenika.
Od dva p r i n c i p a koja su b i l a smetena u j e d n o m , a to je stanje
A n d r o g i n a , dolo je do odvajanja d u a l n i h principa, k o j i predstav
ljaju dve suprotnosti i ija sudbina je postala da od tada pa za navek tee da se sjedine u izvorno stanje Jednog. To prokletstvo se
sastojalo u sledeem: da priroda koja g o n i na tu potragu izbegne
eljeni rezultat tako to p r o i z v o d i n o v o bie, drugaije od p o n o v
n o g sjedinjenja i l i eljenog jedinstva, i m e e prirodna elja da se
o b n o v i izgubljeno stanje zauvek b i t i obmanula. Priroda i v i na os
n o v u t o g m u n o g procesa neprekidnog prokletstva."*'
(Vidi Krst i krug, deo U)
Podsetiemo itaoca da se u oharu, a i u svim drugim kabalistikim delima, smatra da " M e t a t r o n sjedinjen sa Sekinom" [ i l i ekina kao veo (milost)
Ain-Sofa], k o j i predstavlja Logos, jeste ba to Drvo Znanja dok amael - ta
m n i aspekt Logosa - zauzima samo koru tog drveta i poseduje znanje samo o
ZLU. K a o to kae L a k u r (Lacour), k o j i je u sceni Pada {Postanje, pogl. I I I )
video jedno zbivanje koje pripada egipatskoj inicijaciji:
Drvo Obogotvorenja, ili Znanja Dobra i Zla (. . .) je nauk Tsifona, Genija sumnje,
Tsi znai pouavati, /on, sumnja. Tsifon je jedan od Aleima; danas emo ga nai
pod imenom Nah, iskuavatelj.
(Les Oeloim, tom II, str. 218)
On je danas prouavaocima simbola poznat pod imenom Jekova.
To gledite su usvojili svi crkveni oci, ali to nije pravo ezoterijsko uenje.
Prokletstvo nije poelo ni sa formiranjem oveka ni sa formiranjem ene, jer
je njihovo razdvajanje pripadalo prirodnom toku evolucije, ve krenjem za
kona ( v i d i napred).
49
" O d ega (ljudska) priroda i v i " - ne ak ni ivotinjska, ve zavedena,

senzualna i iskvarena prirode, koju su stvorili ljudi, a ne priroda.
263
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
Alegorija o Adamu, koja je odvojena od "Drveta ivota", ezoterijski znai daje Rasa koja se tek razdvojila zloupotrebila i srozala
misteriju ivota na nivo animalnosti i zverstva. Jer, kako pokazuje
ohar, Matronetah (ekina, simboliki supruga Metatrona) "pred
stavlja put ka velikom Drvetu ivota, Monom Drvetu", a ekina je
boanska milost. Kao stoje objanjeno: to Drvo dosee nebeske Do
line i skriveno je izmeu tri planine (gornja Trijada principa u oveku). Od te tri planine. Drvo se uspinje navie (znanje adepta tei ka
nebu), a potom ponovo silazi dole (u adeptov Ego na zemlji). To drvo
je otkriveno danju, a skriveno tokom noi, tj. otkriveno je prosvetljenom umu, a skriveno za Neznanje, koje je no (vidi ohar, I,
172, a i b). "Drvo Poznanja Dobra i Zla raste iz korena Drveta i
vota" (Komentar). A l i , potom, takode:
(...) u kabali se jasno moe videti daje "to Drvo ivota" bilo
egipatski krst u svom seksualnom aspektu, a daje "Drvo Znanja"
predstavljalo to razdvajanje i ponovno spajanje da bi dolo do ko
bnog stanja. Da to pokaemo u brojevima, vrednosti slova koja i
ne re Oc {Otz) (2JJ?), drvo, su 7 i 9: sedam je sveti enski broj, a
devet je broj falike ili muke energije. Taj egipatski krst je simbol
egipatskog ensko-mukog, Izide-Ozirisa, semeni princip u svim ob
licima, zasnovan na prvobitnom ispoljavanju koje je primenljivo
u svim pravcima i u svim znaenjima. "
Takvi su pogledi na kabalu zapadnjakih okultista i oni se razli
kuju od istonjakih i arijevskih pogleda na tu problematiku, koji su
u veoj meri filozofski.' Razdvajanje polova je bilo u programu
prirode i prirodne evolucije; a stvaralaka sposobnost u mukarcu i
eni bila je dar Boanske mudrosti. itava antika, od plemikih fi
lozofa pa do najskromnije duhovno orijentisanog plebejca, verovala
je u tu istinu. I u nastavku emo moda uspeno dokazati da rela
tivna svest o istinitosti tih legendi, ako ne i njihovoj apsolutnoj tanosti - za koju jeme takvi intelektualni giganti kao to su Solon,
Pitagora, Platon i drugi - poinje da svie nekolicini savremenih
naunika. Oni su pometeni; oni su zapanjeni i zbunjeni pred dokazi
ma koji se svakodnevno gomilaju pred njima; oni oseaju da nema
50
264
Izvor mera.
Vidi u daljem tekstu, "Sedmostrukost" u Delu I I .

drugog naina da rese mnoge istorijske probleme, k o j i pilje u n j i h ,
osim da usvoje drevna predanja. Zato, kad kaemo da mi apsolutno
verujemo u drevne zapise i svima zajednika predanja, j e d v a da
moramo m o l i t i za oprotaj nepristrasnog itaoca, j e r drugi i daleko
ueniji pisci, medu onima k o j i pripadaju savremenim naunim ko
lama, oigledno veruju u isto ono u ta veruju i okultisti: t j . u "Zmaje
ve", ne samo simboliki, ve takoe i u njihovo stvarno postojanje
u n e k o m periodu.
Pre nekih trideset godina bio bi zaista smeo korak za bilo koga
da javno raspravlja o mnotvu pria koje se uobiajeno smatraju
izmiljenim, i da izjavi kako su one imale zaista realnu osnovu, i l i
da zagovara tezu da su prie, koje se smatraju drevnim fantazija
ma, istinske ijenice; i da bajke, legende, manje i l i vie iskrivljene,
u mnogim sluajevima predstavljaju opise stvarnih bia i dogaa
ja. Danas je to ve manje rizian poduhvat (. . .)
Eto uvoda u skoranje, izuzetno interesantno delo g. arlsa Goulda (Gould), Mitska udovita (1886). On smelo t v r d i da veruje u
najvei broj t i h udovita i iznosi sledee:
Mnoge od takozvanih mitskih ivotinja, koje su dugi niz vekova
kod svih naroda bila plodna tema bajki i legendi, zakonito ulaze u
opseg realnih injenica prirodne istorije i one se mogu smatrati ne
proizvodom bujne mate, ve stvorenjima koja su zaista nekad
postojala, ali su, na alost, kroz maglu vremena do nas najverovatnije dospeli samo njihovi veoma iskrivljeni, nesavreni i netani
opisi (. . .) Predanja o stvorenjima koja su nekad postojala naporedo sa ovekom, od kojih su neka toliko udnovata i strana da na
prvi pogled ne izgledaju mogua. Zmaj nije stvorenje koje je nasta
lo u mati pripadnika arijevske rase, koji je razmiljao o munjama
to su odbljeskivale u peinama u kojima je obitavao, kao to sma
traju neki mitolozi, ve zapravo ivotinja koja je nekad postojala,
vukla svoje glomazno zmijoliko telo, a moda i letela (. . .) Meni
postojanje jednoroga ne izgleda neverovatno, ve ak mnogo verovatnije od teorije koja njegovo poreklo pripisuje lunamom mitu^^
(. . .) Ja lino sumnjam u to da su mitovi proizali iz "kontem
placije o vidljivom delovanju spoljanje prirode". Lake mi je
Robert Braun junior, Jednorog: Jedno istraivanje mitologije.
265
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
da pretpostavim daje erozivni uticaj vremena izmenio te starinske

prie gotovo do neprepoznatljivosti, nego da su necivilizovani divlja
ci imali takvu matu i poetsku imaginaciju koja je daleko nadmaivala imaginaciju najuenijih naroda dananjice; lake mi je da
verujem da su sve te udesne prie o bogovima i polubogovima,
divovima i patuljcima, zmajevima i udovitima svih vrste izmenjeni oblici stvarnog, nego da verujem da su izmiljotine.
Isti taj geolog je pokazao daje ovek "ije tragove uspeno pra
timo do perioda koji se razliito procenjuju: od trista hiljada do milion
godina (. . .) postojao istovremeno sa ivotinjama koje su davno
izumrle (str. 20)". Te ivotinje, "udnovate i strane" bile su, da da
mo nekoliko primera: (1) "iz roda Cidastes, ije ogromne kosti i k i
ma pokazuju da su dostizale duinu od gotovo 70 metara..." Osta
tke takvih udovita, kojih ima bar deset, profesor Mar {Marsh) je
video u Mauvaisas Terres u Koloradu, posute po ravnicama; (2) Titanosaurus montanus, koji je dostizao 15 do 20 metara; (3) Dino
saurusi (u jurasikim podnojima Stenovitih planina), jo vei po
dimenzijama; (4) Atlantosaurus immanis, ija je samo bedrena kost
duga preko 2 metra, i koji bi, prema tome, bio dugaak 30 metara! Ali,
granica jo nije dostignuta i mi ujemo o otkriu kostura takvih di
vovskih razmera, ija je samo bedrena kost duga preko 4 metra (str.
37). Potom itamo o udovinom Sivaterijumu sa Himalaja, etvororogom jelenu, velikom kao slon, o divovskom Megatheriumu, o
divovskim leteim guterima, Pterodactylima, sa krokodilskim e
ljustima na paijoj glavi, itd., itd. Sva ona su postojala uporedo sa
ovekom, i najverovatnije ga napadala, kao to je i ovek napadao
njih; i od nas trae da verujemo da taj ovek nije bio vei nego to
je danas! Da li je mogue zamisliti da bi ovek mogao da preivi u
prirodi, okruen takvim udovinim stvorenjima, ukoliko i sam nije
bio div, dok su svi njegovi neprijatelji izumrli? Da li se on svojom
kamenom sekiricom domogao najboljeg pareta Siveterijuma i l i di
vovskih leteih gutera? Trebalo bi da uvek imamo na umu kako
bar jedan veliki naunik, de Kvatrfa, ne vidi nikakav jak nauni ra
zlog zato ovek "nije mogao da postoji, zajedno sa najstarijim sisarima, u prolosti sve do Sekundarnog perioda''.^'*
Mitska udovita, Uvod, str. 3 i 4.
Ljudske vrste, str. 52.
266

Konzervativni profesor Dukis pie:
Izgleda da su letei zmajevi iz romana zaista postojali u pretho
dnim periodima zemlje.^^
Z a t i m on nastavlja da se pita:
Da li pisana istorija oveka, koja obuhvata nekoliko hiljada godi
na, iscrpljuje itav period njegovog postojanja kao inteligentnog bia?
I l i u dugim mitskim dobima, koja su trajala stotinama hiljada go
dina, a zabeleena su u haldejskim i kineskim zapisima, mi zapravo
imamo maglovita seanja na oveka koja su se prenosila predanjem;
moda su ih na postojee kontinente prenela nekolicina preivelih
sa drugih kontinenata, koji su, poput bajkovite Platonove Atlantide,
moda bili potopljeni, i l i su bili poprite neke velike katastrofe koja
ih je unitila zajedno sa svim njihovim civilizacijama.
(str 17)
N e k o l i k o preostalih divovskih ivotinja, kao to su slonovi, ma
nji od svojih predaka mastodonta i hipopotama, predstavljaju jedine
preivele ostatke i njihov broj se iz dana u dan sve vie smanjuje. ak
i o n i su i m a l i nekoliko prethodnika svog budueg roda i smanjili su
se po v e l i i n i u istoj razmeri u kojoj se smanjio i ovek. Jer, naeni
su ostaci majunog slona {E. Falconeri) u peinskim sedimentima
na M a l t i , a isti pisac potvruje da su oni b i l i povezani i sa ostacima
majunog hipopotama, k o j i j e :
( . . . ) bio dugaak samo dve stope i est ini; i l i jo uvek postoje
eg Hipopotamusa (choeropsis) liberiensis, za koga g. Milne-Edvards rauna daje neto vii od dve stope.
Skeptici e se moda nasmejati i proglasiti nae delo istom be
smislicom i l i bajkom. A l i ako uine tako, oni e p o t v r d i t i mudrost
kineskog filozofa uang Cea, k o j i kae da se "broj stvari koje ovek
zna nikako ne moe uporediti sa brojem stvari koje su mu nepozna
te",^^ pa e se, stoga, smejati jedino sopstvenom neznanju.
57
Prirunik geologije, str. 301.

Istraivanja o sisarima, tabela I.
^
Predgovor udima Kopna i Mora {San Hai ing).

267
TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA
"Boiji SINOVI" I "SVETO OSTRVO"
Legenda kojaje ispriana u Razotkrivenoj Izidi, povezana sa o n i m

d e l o m nae planete za k o j i nauka danas smara d a j e b i o k o l e v k a
oveanstva - iako je on uistinu bio jedna od sedam k o l e v k i - u sa
etom o b l i k u , i ovde objanjena, glasi:
Predanje kae, a zapisi Velike Knjige {Knjige an) objanjava
ju daje, pre vremena Ad-ama i njegove radoznale ene He-ve, ta
mo gde danas postoje samo slana jezera i jalove ogolele pustinje,
postojalo veliko unutranje more, koje je prekrivalo Malu Aziju,
sever ponosnog lanca Himalaja i njegov zapadni produetak. Poslednji ostaci rase kojaje prethodila naoj naseljavali su jedno os
trvo koje po lepoti nije imalo premca u svetu.
"Poslednji ostaci" se odnosi na "Sinove Volje i Joge", k o j i su, uz
jo nekoliko plemena, preiveli v e l i k u kataklizmu. Jer Trea Rasa,
kojaje naseljavala v e l i k i Lemurijanski kontinent, b i l a j e ona kojaje
prethodila p r a v i m i p o t p u n i m ljudskim rasama - etvrtoj i Petoj.
Zato je u Izidi reeno:
Ta rasa je sa istom lakoom mogla da ivi u Vodi, Vazduhu i l i
Vatri, jer je bez ogranienja vladala tim elementima. To su bili "Si
novi Boiji", ne oni koji ugledae erke oveije, ve pravi Elohim,
iako u istonjakoj kabali oni nose drugo ime. Oni su ti koji su preneli najneobinije tajne Prirode oveku i otkrili mu venu, danas
izgubljenu "re".
Po verovanju, to " O s t r v o " postoji i danas, ali kao oaza okruena
zastraujuom d i v l j i n o m velike Pustinje G o b i - na i j i pesak "nije
zgazila noga otkad ovek p a m t i " .
Ta re, koja nije re, nekad je kruila svetom i jo uvek se zadr
ava kao daleki, umirui odjek u srcima nekih povlaenih ljudi. H i jerofanti svetenikih kola znali su za postojanje tog ostrva, ali je
ta "re" bila poznata samo Java-Aleimu (na drugom jeziku "Maha
Kohan"), i l i upravniku svake kole, o kojima govore i klasini pisci.
268

Nije postojala morska veza sa tim lepim ostrvom, ve podzemni
prolazi, koje su poznavali samo poglavari, to su vodili k njemu u
raznim pravcima.*^
Predanje potvruje, a arheologija prihvata istinitost legende da u
I n d i j i postoji nekoliko danas procvalih gradova k o j i su sagraeni na
nekoliko drugih gradova, k o j i na taj nain formiraju podzemni grad
visok est i l i sedam spratova. Delhi je jedan od njih; Alahabad je dru
gi - takvi p r i m e r i su naeni ak i u Evropi, npr. u Firenci, koja je
sagraena na nekoliko p r e m i n u l i h etrurskih i drugih gradova. Zato
onda ne bi Elora, Elefanta, K a r l i i Aunta m o g l i da budu podzemni
l a v i r i n t i i prolazi, kao to se tvrdi? Naravno, mi ne aludiramo na pe
ine koje su poznate svim Evropljanima, b i l o da su ih v i d e l i i l i u l i
za njih, uprkos njihovoj ogromnoj starosti, koju toliko osporava savremena arhologija. A l i injenica je, poznata svim iniciranim bramin i m a u I n d i j i , a posebno j o g i n i m a , da u toj zemlji ne postoji nijedan
peinski hram k o j i ne poseduje podzemne prolaze to vode u svim
pravcima, a te podzemne peine i beskrajni hodnici, sa svoje strane,
imaju sopstvene peine i hodnike.
Nastavili smo da pitamo:
Ko moe da kae da izgubljena Atlantida - koja se takoe pominje u Tajnoj Knjizi, ali, opet, pod drugim imenom, izgovorenim
na svetom jeziku - ne postoji jo i danas?
Ona je postojala sasvim sigurno, kao to je sigurno da se brzo
primicala dobu svoje slave i civilizacije u vreme kad je potonuo poslednji od kontinenata Lemurije.
Postoje arheolozi, kao npr. Dejms Ferguson, koji poriu drevnost svih
spomenika u Indiji. U svom delu Ilustracije na indijskim hramovima ureza
nim u steni taj pisac se usuuje da izrazi veoma neobino miljenje, naime da
"je Egipat prestao da postoji kao drava pre nego to je iskopan najstariji od
peinskih hramova u Indiji". Ukratko, on ne priznaje daje bilo koja od tih pe
ina postojala pre vladavine Aoke, i izgleda gori od elje da dokae daje naj
vei broj tih peinskih hramova bio izgaden tokom perioda nakon vladavine
tog pobonog budistikog kralja, sve do unitenja dinastije Andra iz Magade,
poetkom V veka. Mi mislimo daje ta tvrdnja potpuno proizvoljna. Dalja ot
kria e pokazati daje ona pogrena i neosnovana.
269

Veliki izgubljeni kontinent je, moda, bio smeten juno od Azi
je, i protezao se od Indije do Tasmanije?*' Ako ta hipoteza (u koju
se danas toliko sumnja, i koju nedvosmisleno poriu neki ueni
pisci, smatrajui je Platonovom alom) ikad potvrdi, onda e, mo
da, naunici poverovati da opis kontinenta koji su naseljavali
bogovi uopte nije bio bajka.*" A onda e oni moda opaziti da su
Platonovi uzdrani nagovetaji i njegovo pripisivanje te prie Solonu i egipatkim svetenicima b i l i samo mudar nain da se svetu
prenese ta injenica, i da se, lukavim kombinovanjem istine sa izmi
ljotinom, ogradi od te prie koju mu je obaveza preuzeta inicija
cijom branila da objavi.
Da nastavimo sa predanjem: moramo da dodamo daje klasa hijerofanata bila podeljena u dve odvojene kategorije:*' one koje su
poduili "Boiji Sinovi" sa ostrva, i koji su bili inicirani u boan
ska uenja istog otkrivenja, i ostale, koji su naseljavali izgublje
nu Atlantidu - ako se ona tako zvala - i koji, poto su pripadali
Drugoj Rasi (roenipolnim putem, ali od boanskih roditelja), bili
roeni sa vidom koji je obuhvatao sve ive stvari i nije zavisio ni
od udaljenosti ni od materijalnih prepreka. Ukratko, oni su bili Ceh'rta Rasa ljudi koja se pominje u Popol Vuhu, iji je vid bio neo
granien i koji su znali sve stvari odjednom.
D r u g i m recima, b i l i su to Lemuro-Atlantiani, prvi koji su imali di
nastiju DMAova-Kraljeva, ne od Mana i l i "duhova", kao to neki veruju ( v i d i Pneumatologiju), ve od stvarnih ivih Deva ( i l i polubogova,
odnosno Anela) k o j i su poprimili tela da bi njima vladali, i k o j i su i h ,
sa svoje strane, nauili umetnostima i naukama. Jedino to ti D a n i j i ,
poto su b i l i Rupa i l i materijalni D u h o v i , nisu uvek b i l i dobri. N j i h o v
kralj Thevetata bio je jedan od takvih, i p o d z l i m uticajem tog K r a Ija-demona rasa Atlantiana je postala narod ravih arobnjaka.
Kao posledica toga, objavljenje rat koji bi zahtevao isuvie prosto
ra da se ovde ispria; njegova sutina se moe nai u izoblienoj
59
Kad je otkrivena Amerika, neka domorodaka plemena su je zvala Atlanta.

Od tada se pojavila Donelijeva Atlantida, a uskoro e njeno stvarno po
stojanje biti nauna injenica.
Ona je na taj nain podeljena i do dana dananjeg, a teozofi i okultisti, ko
ji su nauili neto o okultnoj, ali neporecivoj moi Dugpa na svojoj koi, zna
ju to isuvie dobro.
60
270

alegoriji o Kainovoj rasi, divovima, i o Noju i njegovoj pravednoj po
rodici. Sukob se okonao potapanjem Atlantide, dogaajem koji je
podraavan u priama o Vavilonjanima i Mojsijevom potopu. Divo
vi i arobnjaci " ( . ..) i sve telesno je izginulo ( . . . ) i svi ljudi." Svi
osim Ksisutrusa i Noja, koji su sutinski isto to i veliki Otac Tlinkitian u Popol Vuhu, i l i svetoj knjizi Gvatemalaca, koji takoe pri
a kako se spasao u velikom brodu kao i induski Noje - Vaivasvata.
Ako uopte verujemo u to predanje, moramo da poverujemo i
kada pria dalje kae kako je od meovitih brakova potomaka hijerofanata sa ostrva i potomaka atlantidanskog Noja nastala meana
rasa pravednih i rdavih. Sa jedne strane je svet imao svoje Enohe,
Mojsije, razliite Bude, brojne "Spasitelje" i velike hijerofante; sa
druge strane, svoje "prirodne arobnjake", koji su, usled nedosta
tka obuzdavajue moi ispravnog duhovnog prosvetljenja (. . .)
svoje darove okrenuli u zle svrhe...
Ovo moemo da dopunimo n e k i m zapisima i predanjima. U Istoriji Devica: Narodi i Nestali kontinenti, pisac kae:
Jedna od najstarijih legendi u Indiji, koja se uva u hramovima
u usmenom i pisanom predanju, pria da je pre nekoliko stotina
hiljada godina u Pacifiku postojao ogroman kontinent kojeg je uni
tio geoloki poremeaj, a ije ostatke bi trebalo traiti na Madaga
skaru, Cejlonu, Sumatri, Javi, Bomeu i glavnim ostrvima Polinezije.
Visoki plato Hindustana i Azije, prema toj pretpostavci, u tom
periodu predstavljao je samo velika ostrva koja se granie sa cen
tralnim kontinentom (. . .) Po braminima, ta zemlja je imala viso
korazvijenu civilizaciju, a poluostrvo Hindustan, koje se uvealo
pomeranjem voda u vreme te velike kataklizme, samo je nastavi
lo lanac prvobitnih predanja koja su nastala na tom mestu. Narod
koji je naseljavao taj ogromni kontinent na polutani ova predanja
nazivaju Rute, dok je iz njihovog jezika nastao je sanskrit ( . . . ) A
indo-helensko predanje, koje je sauvao najinteligentniji narod
koji je emigrirao iz indijskih ravnica, takoe govori o jednom kon
tinentu i narodu, koji naziva Atlantis i l i Atlantida, i smeta ga u Atlanski okean, u sevemom delu tropa.
Po strani od te injenice, pretpostavka daje na tim irinama po
stojao drevni kontinent, iji se tragovi mogu nai u vulkanskim
ostrvima i planinskoj povrini Azora, Kanarskih ostrva i Kapo Verdea, nije liena geografske verovatnoe. tavie, Grci, k o j i se
271

nikad nisu usudili da izau van Herkulovih stubova, u svom stra
hu od tajanstvenog okeana, pojavili su se suvie kasno u antici sa
priom koju je sauvao Platon da bi ona mogla da bude bilo ta
drugo osim odjek indijske legende. I jo, kad bacimo pogled na
kartu, kad ugledamo ostrva i ostrvca koja su posuta od Malajskog
arhipelaga do Polinezije, od tesnaca Sunda do Uskrnjih ostrva,
nemogue je, ako imamo u vidu hipotezu o kontentinentima koji
su postojali pre ovih koje mi naseljavamo, da na tom mestu ne po
stavimo najvaniji od njih.
Religiozno verovanje, zajedniko Malaki i Polineziji, to jest,
dvema suprotnim krajevima Okeanije, potvruju da "su ta dva os
trva nekad inila dve ogromne zemlje, koje su naseljavali uti i cr
ni narod, uvek u meusobnom ratu; i da su bogovi, umomi od nji
hovih svaa, zaduili Okean da ih smiri; ovaj je progutao ta dva
kontinenta i od tada nije mogao da pusti svoje zatoenike. Jedino
su planinski vrhovi i visoke visoravni izbegli potop zahvaljujui mo
i bogova, koji su isuvie kasno opazili greku koju su poinili."
ta god da ima u tim predanjima i gde god daje bilo mesto na ko
me se razvila civilizacija drevnija od Rima, Grke, Egipta i Indije,
sigumo je daje ta civilizacija postojala, i izuzetno je vano da nau
ka nae njene tragove, ma koliko da su oni slabani i neuhvatljivi.
(str. 13-15)
O v o poslednje predanje potvruje ono koje je ispriano prema
"Zapisu Tajne D o k t r i n e " . Rat k o j i se pominje izmeu utog i crnog
naroda odnosi se na borbu izmeu "Sinova Bogova" i "sinova divo
va", odnosno stanovnika i arobnjaka Atlantide.
K o n a n i zakljuak autora, k o j i je lino posetio ostrva Polinezije
i posvetio godine prouavanju religije i jezika gotovo svih n j i h o v i h
naroda, glasi:
Tri vrha tog kontinenta, Sendvika ostrva. Novi Zeland, Uskr
nja ostrva, udaljena su jedna od dmgih hiljadu petsto do hiljadu
osamsto morskih milja, a grupe ostrva u sredini. Viti, Samoa, Tonga, Foutoma, Ouvea, Markiska ostrva, Tahiti, Pomutou, Gambieri,
i sama su udaljena od tih krajnjih taaka od sedamsto i l i osamsto
do hiljadu morskih milja.
Svi moreplovci se slau da te krajnje i centralne grupe nikad ne
bi mogle da komuniciraju zbog svog geografskog poloaja i zbog
272

nedostatka sredstava za to. Fiziki je nemogue prei toliko rastojanje kanuom (. . .) bez kompasa i putovati mesecima bez zaliha.
Sa druge strane, aboridini Sendvikih ostrva, Vitija, Novog Ze
landa, sredinje grupe, Samoe, Tahitija, itd., nikad nisu upoznali je
dni druge, biti su ikad uli jedni za druge pre dolaska Evropljana.
Pa ipak, svi ti narodi smatraju da su njihova ostrva nekad inila deo
ogromnog prostranstva koje se na Zapad prualo do Azije. 1 svi su,
kad su ih doveli u kontakt, uvideli da govore istim jezikom, imaju
isto ophoenje, obiaje, ista religiozna verovanja. I svi su na pitanje
"Gde je kolevka vae rase?" - davali isti odgovor, pruajui ruku
prema zalazeem Suncu.
(ibid. str 308)
Geografski se taj opis donekle kosi sa injenicama iz Tajnih Za
pisa, ali on pokazuje da takva predanja postoje, a to je jedino vano.
Jer, kao to nema dima bez vatre, tako se i predanje mora zasnivati
na nekoj priblinoj istini.
Na odgovarajuem mestu emo pokazati kako savremena nauka
u potpunosti potvruje ovo to smo malopre naveli, kao i predanja
iz Tajne Doktrine u pogledu dva izgubljena kontinenta. Uskrnja os
trva su, na primer, krajnje zapanjujui i krajnje reit spomenik o t i m
p r v o b i t n i m divovima. O n i su isto t o l i k o v e l i k i kao to su i tajanstve
ni i ovek bi trebalo samo da proui glave kolosalnih statua, koje su
na t i m ostrvima ostale neoteene, da bi u njima smesta prepoznao
crte tipa i karaktera koje se pripisuju d i v o v i m a etvrte Rase. Izgle
da da su o n i iste vrste, iako r a z l i i t i po crtama - odnosno izrazito
senzualnog tipa, kao to su Atlantidani (Daitje i Atlanani) prikaza
ni u ezoterijskim induskim knjigama. Uporedite ih sa l i c i m a nekih
drugih dinovskih statua u Centralnoj A z i j i ~ na primer, onima iz oko
line Bamijana - statuama-portetima Buda iz prethodnih Manvantara, kako kae predanje; onih Buda i junaka k o j i se p o m i n j u u budi
stikim i hinduistikim delima, kao ljudi divovskih razmera,*"^ dobra
i sveta braa svoje zle brae po roenju u celini, kao stoje Ravana,
d i v o v s k i k r a l j L a n k e b i o brat K u m b a k a r n e , k o j i s u svi, p o l i n i j i
Neto slino statuama u Bamijanu - takoe jedan Buda visok 70 metara
- naen je blizu ainskog naselja u Junoj Indiji, i izgleda da je jedini koji je
danas preostao.
273
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
Riija, potomci bogova, pa zato, poput "Titana i njegovog ogromnog

potomstva", "provorodeni neba". Te "Bude", iako esto narueni
simbolikim predstavljanjem velikih viseih uiju, ispoljavaju suge
stivnu razliku, koja se opaa smesta, u izrazu njihovih lica, u poredenju sa statuama sa Uskrnjih ostrva. Oni su moda pripadnici iste
rase - ali su ovi prvi (Bude) "Sinovi Bogova", a drugi (sa Uskrnjih
ostrva) porod monih arobnjaka. Svi oni su reinkarnacije i, po
strani od neizbenih preterivanja u narodnoj mati i predanju, oni
su istorijske linosti.^ Kada su oni iveli? Pre koliko vremena su
ivele dve rase. Trea i etvrta, i koliko vremena nakon toga su ra
zna plemena Pete Rase poela svoju borbu, ratove izmeu Dobra i
Zla? Orijentalisti nas uveravaju da su se obe hronologije beznadeno pomeale i da su besmisleno preuveliane u Puranama i dru
gim indij skim svetim spisima. Oseamo se prilino spremnim da se
sloimo sa tom optubom. Ipak, ako su arijevski pisci pustili svoje
hronoloko klatno da povremeno previe odleti u jednom pravcu, iza
zakonite granice injenica, kada se udaljenost tog odstupanja uporedi sa odstupanjem orijentalista u suprotnom pravcu, videe se da
su ipak bramini bili umereni. U krajnjem ishodu, uvidee se da su
panditi precizniji i blii istini nego sanskritolozi. Sigurno daje,
zbog skraivanja koje su uinili ovi drugi - ak i kada se pokae
da je to bilo iz line zabave - zapadnjako javno mnjenje to po
zdravilo kao ''oprezno prihvatanje injenica'', dok je pandite u tam
pi brutalno predstavilo kao lazove. Ne moraju svi na to da gledaju
u istom svetlu. Nepristrasni posmatra bi mogao da prosudi su
protno tome. On bi ak oboje mogao da proglasi nepotenim istoriarima, i l i , pak, da ih oboje opravda, svakog na svojoj sopstvenoj
osnovi, i kae: induski Arijevci su pisali za svoje Inicijate, koji i
taju istinu izmeu redova, a ne za mase. Ako su oni namerno pomeali dogaaje i pobrkali doba, to nije bilo da bi ikoga obmanuli,
ve da bi svoje znanje sauvali od radoznalog oka stranaca. Inae,
onome ko moe da broji generacije od Manua i nizove inkarnacija
ak i Vilson doputa da su Rama i Ravana bili linosti zasnovane na istorijskim injenicama: "Predanja June Indije bez razlike pripisuju svoju civi
lizaciju i naseljavanje civilizovanih Indusa (Pete Rase) Raminoj pobedi nad
Ravanom u Lanki." (Vinu Purana, I I I , str. 318) - pobedi "Boijih Sinova" nad
atlantianskim arobnjacima, glasi pravo predanje.
274
koje su naznaene za neke od junaka^* smisao i hronoloki poredak

u Puranama su veoma jasni. Sto se tie zapadnjakih orijentalista,
njima moramo oprostiti zbog njihovog nesumnjivog neznanja o
metodima kojima se slui istonjaki ezoterizam.
A l i , te predrasude morae da ustupe mesto i veoma brzo nestanu
pred svetlou novih okria. Ve omiljene teorije dr Vebera i prof.
Maksa Milera - naime, da pismenost nije bila poznata u Indiji ak
ni u doba Paninija (!); da su Indusi sve svoje umetnosti i nauke ak i Zodijak i njihovu arhitekturu (Ferguson) dobili od makedonskih
Grka, takvim i slinim besmislenim hipotezama prete arheoloka is
kopavanja. Duh drevne Haldeje doao je u pomo istini. U svom
treem Hibertpredavanju (1887.), profesor Sajs sa Oksforda govori
0 novootkrivenim asirskim i vavilonjanskim valjcima, koji iscrpno
izlau o Ei, Bogu Mudrosti, danas poistoveenom sa Berozovim
Oanesom, pola ovekom, pola ribom, koji je Vavilonjane poduio
kulturi / vetini pisanja. O tom Oanesu, kome je, zahvaljujui jedi
no biblijskom potopu, doputena starost od jedva 1.500 godina pre
nove ere, danas se govori na sledei nain:
Njegov grad bio je Eridu, koji se pre 6.000 godina uzdizao na
obalama Persijskog zaliva. To ime znai "dobri grad", posebno
sveto mesto, jer je to bilo sredite iz koga je najranija haldejska
civilizacija krenula na sever. Postoje bog kulture predstavljen ka
ko dolazi s mora, mogue je daje ta kultura, ije je sedite bio Eri
du, bila uvezena. Mi znamo daje u veoma davno vreme postojala
IcomuniJcacija izmeu Haldeje i Sinajskog poluostrva, kao i Indije.
Statue koje su Francuzi otkrili u Tel-lohu (koje datiraju minimum
4.000 godina pre nove ere) bile Su nainjene od krajnje tvrdog ka
mena, poznatog kao diorit, a natpisi na njima su kazivali da je taj
diorit donet iz Mazana - tj. sa Sinajskog poluostrva, kojim su tada
Tako nam je, na primer, prikazan jedan junak, isprva roen kao "nepra
vedni, ali hrabri vladar" (Purua) Daitja, Hiranjakasipu, koga je ubio Avatar
Nara-Singha (ovek-lav). Potom je on roen kao Ravana, kralj Lanke, a ubio
gaje Rama; nakon ega je roen kao Sisupala, sin radariija (kralja-riija) Damaghoe, kada gaje opet ubio Krina, poslednja inkamacija Vinua. Ovaj para
lelni razvoj Vinua (duha) sa Daitjom, ovekom, mogao bi da izgleda besmislen,
pa ipak nam on daje klju ne samo za odgovarajue periode Rame i Krine, ve
ak i za izvesnu psiholoku misteriju.
275

vladali faraoni. Poznato je da te statue u celini podseaju na Kefrenovu statuu od diorita (Kefren - graditelj druge piramide), dok
su, prema g. Petriju, jedinice mere, oznaene na planu grada, koji
jedna od figura iz Tel-loha dri u krilu, identine sa onima koje su
koristili graditelji piramida. Tikovina je naena u Mugeiru, ili haldejskom Uru, iako to drvo predstavlja specijalni indijski proizvod;
dodajte tome jedan drevni vavilonjanski spisak odee koji pominje
sindu, ili "musline", objanjene kao "biljna odea".
M u s l i n , k o j i je najbolje poznat kao aka muslin, u Haldeji je bio
poznat kao H i n d u (Sindu), dok je tikovina koriena 4.000 godina
pre nove ere; ipak Indusi, k o j i m a Haldeja duguje svoju civilizaciju
(kao stoje lepo pokazao p u k o v n i k Vans Kenedi) - nisu imali pisme
nost pre nego to su ih G r c i nauili svojoj azbuci - ako je verovati
orijentalistima!
276
STANCA X
ISTORiJA
ETVRTE RASE
(38) Roenje etvrte, Rase Atlantiana * (39) Pod-rase etvr

tog Coveanstva poinju da se dele i stapaju; one formiraju
prve meane rase razliitih boja * (40) Nadmo Atlantiana
nad ostalim rasama * (41) Oni upadaju u greh i zainju decu
i udovita * (42) Prvi zaeci antropomorfizma i polne reli
gije. Oni gube svoje "tree oko ".
38^ TAKO DVOJE PO DVOJE U SEDAM OBLASTI, TREA {Rasa) I Z

RODI ETVRTU {Rasu ljudi). BOGOVI POSTADOE NE-BOGOVI (Surepo-
stadoe a-Sure) (a).
39. PRVA {Rasa) u SVIM OBLASTIMA B I L A JE MESEEVE BOJE {Uto-bele); DRUGA, UTA KAO ZLATO; TREA, CRVENA; ETVRTA, BRAON,
TO POSTADE CRNO OD GREHA.' P R V I H SEDAM {ljudskih) IZDANAKA
Striktno govorei, tek od vremena Atlantiana, braon i utih divovskih

Rasa, trebalo bi govoriti o COVEKU, postoje tek etvrta Rasa bila prva potpuno
ljudska vrsta, ma koliko daje po dimenzijama bila vea od dananje. U knjizi
Covek (koji su napisala dvojica ela), sve to je reeno o Atlantidanima sa
svim je tano. Prevashodno je to da je ta rasa postala "crna od greha" koji je
boanskim imenima Asura, Rakasa i Daitji doneo lo glas i pokolenjima nji
hova imena preneo kao imena avola. Jer, kao to smo rekli, poto su se Sure
(bogovi) ili Deve inkamirali u mudrim ljudima Atlantide, Atlantidani su nazva
ni Asure ili Rakasi, a ta imena, zahvaljujui njihovim neprekidnim sukobima
277
BEHU SVI ISTE PUTI U POETKU. N A R E D N I H {sedam, pod-raSO) POEE
DA SE MEAJU {b).
(a) Da bismo razumeli stih 38, on se mora proitati zajedno sa

tri stiha iz Stance I X . Sve do ove take evolucija oveka pripada pre
metafizikoj nego fizikoj prirodi. Tek nakon takozvanog PADA rase
poinju da se brzo razvijaju u isto ljudski oblik. A da bismo mogli
ispravno da razumemo potpuno znaenje Pada, tako mistiko i tran
scendentalno u svom pravom smislu, prouavaocu se moraju odmah
saoptiti detalji koji su prethodili tom dogaaju, od kojih je savremena teologija stvorila okosnicu oko koje se vrte najtetnije i najbesmislenije dogme i verovanja.
Drevni komentari objanjavaju, a italac mora da ima na umu da
su od Jata Danija, na koje je doao red da se inkamiraju kao Ega be
smrtnih, ali na ovom nivou nesvesnih monada - neki "posluali"
(zakon evolucije) smesta, im su ljudi Tree Rase postali fizioloki
i fiziki spremni, tj. kad su se razdvojili na polove. Oni su bili ta
rano svesna bia, koja su, dodajui sada svesno znanje i volju svojoj
nasleenoj Boanskoj i?,iot\, pomou Krijaakti stvorili poluboanskog oveka, koji je na zemlji postao seme za budue adepte. Sa
druge strane, oni koji su, ljubomorni na njihovu intelektualnu slo
bodu (nesputanu, kakva je tada bila, okovima materije) rekoe: - " M i
moemo da izaberemo . . . mi imamo mudrost" (vidi stih 24) i inkarnirali se daleko kasnije - za njih je bila spremna njihova prva
karmika kazna. Oni su dobili tela (fizioloki) inferiorna njihovim
astralnim modelima, jer su njihove Chaje pripadale precima nieg
ranga od sedam klasa. to se tie "Sinova Mudrosti" koji su "odlo
i l i " svoju inkarnaciju do etvrte Rase, koja je ve bila uprljana (fi
zioloki) grehom i neistotom, oni su doveli do uasne posledice, iji
ih karmiki rezultat pritiska do dana dananjeg. On je nastao u nji
ma samima i oni su postali nosioci tog semena nepravde u buduim
eonima, jer su tela koja su morali da informiu postala uprljana zbog
njihovog sopstvenog oklevanja (vidi stihove 32, 36).
sa poslednjim ostacima Tree Rase i "Sinova Volje i Joge" dovela su do kasni
j i h alegorija o njima u Puranama.
Asura je bilo opte ime Atlantidana koji su bili neprijatelji duhovnih junaka Arijevaca (bogova).
(ovek, str. 97)
278
Stanca X-Istorija
etvrte Rase
To je bio "Pad anela" zbog njihove pobune protiv karmikog za

kona. " o v e k o v p a d " nije b i o pad, j e r on nije bio odgovoran. A l i ,
postoje "Stvaranje" u dualistikom sistemu bilo postavljeno kao "is
kljuivo Boija odgovornost", kao zakoniti atribut k o j i je teologija primenila u ime beskrajnog boanstva, koje je sama napravila, na tu mo
se moralo gledati kao na "satansku" i kao na uzurpiranje boanskih
prava. Zato se na takvo stvaranje, u svetlosti takvih uskih pogleda,
prirodno mora gledati kao na uasnu klevetu oveka, "stvorenog na
B o i j u s l i k u i p r i l i k u " , to je jo gore svetogre u samoj doslovnoj
dogmi. "Vaa doktrina", ve je reeno okultistima, " o d oveka, k o j i
je stvoren od praine na sliku i p r i l i k u Boiju, pravi avolovo oru
e, od samog poetka". "Zato ste od svog boga n a i n i l i avola - a
oba su, tavie, nainjena na vau sliku i prilikuT', glasi na odgo
vor. Ezoteriko tumaenje Biblije, meutim, dovoljno negira tu kle
v e t n i k u i z m i l j o t i n u teologije; Tajna D o k t r i n a m o r a j e d n o g dana
postati pravedna Karma crkava - vie antihrianska od najzakletijih
predstavnika materijalizma i ateizma.
Staro uenje o p r a v o m znaenju " P a l i h Anela", u njegovom an
tropolokom i evolucionistikom smislu, nalazi se u kabali, a obja
njava Bibliju. Ono se pre svega nalazi u Postanju, kad ga itamo u
duhu traganja za istinom, bez dogmatinog pogleda i bez unapred
stvorenih preferencija. To je lako dokazati. U Postanju ( V I ) " S i n o v i
Boiji" - B 'ne Aleim - zaljubljuju se u erke oveije, venavaju se
i otkrivaju svojim enama misterije koje su nezakonito stekli na nebu,
kako itamo kod Enoha; i to je "Pad Anela".^ A l i , staje, u stvarnosti.
U celini, takozvane ortodoksne hrianske zamisli o "Palim" Anelima i l i
Satani su isto tako izuzetne kao to su i bemislene. Moemo da navedemo tuce
ovakvih zamisli o najrazliitijim likovima, do detalja, i sve iz pera obrazova
nih pisaca, "univerzitetski obrazovanih" iz ove etvrtine naeg veka. Zato, pisac
Najranijih doba Zemlje, g. D. H. Pember, posveuje debeo tom tome da do
kae kako su teozofi, spiritualisti, metafiziari, agnostici, mistici, pesnici i svi savremeni pisci o istonjakim razmiljanjima, posveene sluge "Princa Vazduha"
i nepopravljivo prokleti. On opisuje Satanu i Antihrista na sledei nain:
Satanaje "Pomazani Heruvim" iz starine... Bog je stvorio Satanu, najlepe i najmu
drije stvorenje u ovom delu Njegovog Univerzuma, i uinio ga Princem Sveta i Moi
Vazduha. (...) On je bio smeten u jednom Edenu, Icoji jebio dalelco pre Edena iz Postanja (...) i sasvim drugaije i sutinskije prirode, nalili na Novi Jerusalim. Tako,
Satana, poto bese savren po mudrosti i lepoti, posedovae prostrano carstvo koje
279
sama Knjiga Enohova, iz koje tako obilato citira autor Otkrivenja, pa

ak i sv. Jovan u Jevaneljupo Jovanu (npr. stili 8, u poglavlju X, da
su svi oni koji su doli pre Hrista bili "razbojnici i pljakai")? To je
naprosto Knjiga Inicijacije, koja alegorijski i opreznim frazama izno
si program izvesnih arhajskih misterija koje su obavljane u unutra
njim hramovima. Autor Svetih Misterija meu Majama i Kviijima
veoma opravdano ukazuje da se takozvane "vizije" Enohove odno
se na njegova (Enohova) iskustva pri inicijaciji i na ono to je nau
io u misterijama, ali izraava sasvim pogreno miljenje da ih je
Enoh nauio pre nego to je bio preobraen u hrianstvo (!!); tavie, on veruje daje ta knjiga napisana "poetkom hrianskog do
ba kada su . . . obiaji i religija Egipana postali dekadentni"! To je
teko mogue, poto Juda u svom pismu citira iz Knjige Enohove
(stih 14); i zato, kao to primeuje nadbiskup Lorens, prevodilac
Knjige Enohove, etiopske verzije, "ona nije mogla biti delo pisca
koji je iveo nakon (. . .) i l i ak bio savemenik" pisaca Novog Zaveta ukoliko, zaista. Juda, Jevanelja i sve to sledi nisu takode bili
proizvodi ve formirane Crkve - za ta neki kritiari kau da nije mo
gue. A l i , nas sada zanimaju Enohovi "Pali Aneli", a ne sam Enoh.
U indijskom egzoterizmu, ti aneli (Asure) su takode optueni kao
"neprijatelji bogova", oni koji se suprotstavljaju rtvenom oboava
nju to se nudi bogovima. U hrianskoj teologiji o njima se u celini govori kao o "Palim Duhovima", junacima razliitih oprenih i
protivrenih legendi, sakupljenih iz paganskih izvora. Coluber tortuosus, "zmija kornjaa", opis za koji se kae daje potekao od Jebee naa zemlja, ako ne i itav Sunev sistem. (. . . ) Svakako nam nijedna druga an
eoska mo veeg, pa ak ni istog ranga nije bila otkrivena. Juda citira kako sam
Arhandeo Mihail ukazuje Princu Tame potovanje koje se odaje nadreenom, ma ko
liko daje ovaj zao, .sve dok Bog nije formalno naredio njegovu smenu". Tada nas
obavetava da je "Satana, od trenutka kad je stvoren, bio okruen kraljevskim obeleijima" (!!); daje "doao svesti kako bi uvideo daje vazduh ispunjen muzikom ra
dosti onih koje je Bog nairaenovao (. . . ) " Potom avo "prelazi od kraljevskog na
svoje sveteniko dostojanstvo" ( ! ! ! ) . "Satana je takode bio svetenikNajvieg", itd.,
itd. A sada - "Antihrist e biti otelovljeni Satana" (str 56-59). Pioniri dolazeeg Prin
ca Tame su se ve pojavili - to su teozofi, okultisti, pisci Savrenog puta. Razotkri
vene Izie, Misterije Eona, pa ak i SVETLOSTI A Z I J E ! ! Autor primeuje "otvoreno
poreklo (teozofije) od "silazeih anela", od " N e f i l i m " , i l i anela iz VI poglavlja
Postanja i Divova. On bi takode trebalo da zapazi svoje sopstveno poreklo od njih,
kao to dananja Tajna Doktrina nastoji da dokae - osim ukoliko ne priznaje da pri
pada savemenom oveanstvu.
280
Stanca X - Istorija etvrte Rase
vreja, imala je sasvim drugo znaenje pre nego to ju je izvitoperila

rimska crkva - izmeu ostalog, jedno isto astronomsko znaenje.
Smatralo se da "zmija" koja je pala sa visina, "deorsumfluens ",
poseduje Kljueve Carstva Mrtvih, poO Bavdiou ap^t], do onog
dana kada ju je Isus video "kako kao munja pada sa neba" {JevaneIje po Luki, X, 17, 18) uprkos suprotnom rimokatolikom tumae
nju cadebat utfiilgur; a to zaista znai da su ak i "avoli potinjeni
Logosu - koji je MUDROST, ali je, kao protivnik neznanja, istovre
meno Satana i l i Lucifer. To zapaanje se odnosi na boansku M u
drost koja, sputajui se kao munja, budi intelekte onih koji se bore
protiv avola neznanja i predrasuda. Do trenutka kada se Mudrost,
u obliku inkamiranih Duhova ( M A H A T A ) spustila sa visine da bi oivela i dozvala Treu Rasu u pravi svesni ivot, oveanstvo - ako
se ono moe tako nazvati u svom ivotinjskom, nesvesnom stanju bilo je, naravno, osueno kako na moralnu, tako i na fiziku smrt. O
anelima koji su uli u razmnoavanje metaforiki se govori kao o
Zmijama i Zmajevima Mudrosti. Sa druge strane, gledano u svetlu
LoGOSA, za hrianskog Spasitelja, isto kao i za Krinu, bilo kao oveka i l i kao Logosa, moe se rei daje spasao "od vene smrti" one
koji su verovali u tajna uenja, daje pobedio Carstvo Tame, i l i Pa
kao, kao to ini i svaki Inicijat. To se odvija u ljudskoj, zemaljskoj
formi Inicijata, a takoe i zato stoje Logos Hristos, onaj princip nae
unutranje prirode koji se u nama razvija u Duhovni Ego - Vie Ja
- postoje formiran iz nerazdvojnog sjedinjenja Budija (estog) i du
hovnog procvata Manasa, petog principa.'' "Logos je pasivna M u
drost na Nebu, a Svesna, Samodelatna Mudrost na Zemlji", tako nas
ue. To je Venanje "Nebeskog oveka" sa "Devicom Sveta" - Pri
rodom, kako je opisano u Pimanderu, iji je ruzultat njihov potomak
- besmrtni ovek. To je ono to se u Otkrivenju Jovanovom naziva
venanjem jagnjeta sa njegovom nevestom ( X I X , 7). Ta "supruga"
je danas poistoveena sa Rimskom crkvom, zahvaljujui proizvolj
nom tumaenju njenih pristalica. A l i , izgleda da oni zaboravljaju da
Nije ispravno da se o Hristu govori kao o estom principu u oveku, Budiju, kao to ine neki teozofi. Taj princip Je per se pasivan i latentan, duhovni
nosilac Atmana, nerazdvojan od ispoljene Univerzalne Due. Samo u sjedi
njenju i svezi sa Samosveu, Budi postaje Vie Ja i boanska, razlikujua Du
a. Hristos ]& sedmi princip, ako se bilo ta moe rei o njemu.
281
njeno rublje moe spolja da bude fino i belo (nalik na "okreeni

grob"), ali da trule kojom je ona iznutra ispunjena nije "pravednost
Svetaca" {ibid, V, 8), ve pre krv svetaca koje je "ona ubila na zemlji"
(pogl. X V I I I , 24.). Tako je opaska velikog Inicijata (u Jevanelju po
Luki, X, 18) - ona koja se alegorijski odnosi na zrak Prosvetljenja i
razum, koji se kao munja sputa sa visina u srca i umove preobrae
nika te stare religije mudrosti, koju je u tom trenutku, u drugom obliku
predstavio mudri galilejski Adept'' - bila iskrivljena do neprepoznavanja (kao i njegova linost) i prilagoena da se uklopi u najokrut
niju i najopasniju od svih religioznih dogmi (vidi kraj Stance X I ,
" M I T O V I O SATANI").
Ali, ako teologija Zapada jedina dri patent i kopirajt za SATANU

- u celokupnom dogmatskom uasu te izmiljotine - drugi narodi i
religije su poinili sline greke u svom pogrenom tumaenju tog
naela, koje moda najdublje predstavlja filozofsku i sublimnu
ideju drevne misli. Jer, oni su istovremeno i iskrivili ispravno zna
enje i ukazali na njega, u svojim brojnim alegorijama koje dodiruju
taj predmet. Pa ak ni poluezoterijske dogme puranikog hinduiz
ma nisu propustile da razviju veoma sugestivne simbole i alegorije
Da bismo ovo uinili jasnijim, svi koji proitaju nareeni pasus u Jevanelju
po Luki videe da ta primedba sledi nakon izvetaja o sedamdesetorici koji se ra
duju tome to su nam "ak i avoli (duhovi protivrenosti i rezonovanja, i l i
oprene moi, poto Satana znai naprosto 'protivnik'\\i oponent), podreeni
pomou tvog imena" {Jevandelje po Luki, X, 17). Sad, "tvoje ime" znai ime
Hrista ili Logosa, ili duha istinske Boanske Mudrosti, ukratko VIE JA. A kad
Isus na to odgovara daje "video Satanu koji kao munja pada sa neba", to je
naprosto izjava o njegovoj moi vidovitosti, koja obavetava da je on to ve
znao, i podseanje na inkarnaciju boanskog zraka (bogova i l i anela) koji/ada u razmnoavanje. Jer, od takve inkarnacije nipoto ne profitiraju svi ljudi,
ve kod nekih ta mo ostaje skrivena i mrtva itavog ivota. Uistinu, "Nije
dan ovek ne zna koje Sin, jedino Otac; a koje Otac, zna jedino Sin", kao to
na licu mesta dodaje Isus {ibid, V, 22) - a "Crkva Hristova" ponajmanje. Jedi
no Inicijal razume tajno znaenje izraza "Otac i Sin", i zna da se ono odnosi
na Duh i Duu na Zemlji. Jer Hristova uenja su bila okultna uenja, koja su
se mogla objasniti jedino prilkom inicijacije. Ona nikad nisu bila namenjena
masama, jer je Isus zabranio dvanaestorici da idu neznabocima i Samarianima {Jevandelje po Mateju, X, 8) i ponovio je svojim uenicima da su "mi
sterije Neba" jedino za njih, a ne za mnotvo {Jevandelje po Marku, IV, 11).
282
Stanca X- Istorija etvrte Rase
koje se odnose na buntovne i pale bogove. Purane njima obiluju, i

mi nalazimo direktno ukazivanje na istinu u estim aluzijama Parasare (Vinu Purana) na sve te Rudre, Riije, Asure, Kumare i Munije, koji moraju da se inkarniraju u svim dobima, da se reinkamiraju
u svakoj Manvantari. To je (ezoterijski) isto kao da kaemo da su se
PLAMENOVI roeni iz Univerzalnog Uma (Mahata), zahvaljujui ta
janstvenom delovanju Karmike Volje i impulsa Zakona Evolucije,
kao u Pimanderu ~ bez ikakvog postepenog prelaza - spustili na ovu
Zemlju, poto su ^Q probili kroz sedam Krugova Vatre i l i sedam po
srednih Svetova, ukratko reeno.
Postoji veni cikliki zakon ponovnih roenja, a taj niz u svakom
novom manvantarikom osvitu predvode oni koji su uivali u svom
odmoru od reinkamiranja, tokom nebrojenih Eona u prethodnim Kalpama - najviim i najranijim Nirvanama. Na te "Bogove" je doao
red da se inkarniraju u sadanjoj Manvantari; otuda njihovo prisu
stvo na Zemlji i pratee alegorije, a otuda, takode, i izvrtanje izvor
nog znaenja.^ Bogovi koji su. pali u razmnoavanje, ija je misija
bila da dovre boanskog oveka, kasnije su predstavljani kao De
moni, zli Duhovi i avoli, u razmiricama i ratu sa bogovima, i l i ne
odgovornim slubenicima jednog Venog zakona. A l i , u toj hiljadu
i jednoj arijevskoj alegoriji, nikakva zamisao takvih stvorenja kao
^ Tako je, na primer, u Puranama "Pulastja", jedan Pradapati, i l i sin Brame
- predak Rakasa i deda Ravane, velikog kralja Lanke (vidi Ramajanu) - u
prethodnim ivotima imao sina po imenu Datoli, "koji je danas poznat kao mu
drac Agastja", kae Vinu Purana. Samo ime Datoli ima jo est varijanti, ili
sedam znaenja. On se naziva i Datoi, Datali, Datoti, Datotri, Datobhri, Dambhobhi i Dambholi - a svih tih sedam varijanti imaju tajno znaenje i o njima
se govori u ezoterijskim komentarima na razne etnoloke klasifikacije, a tako
de i na fizioloke i antropoloke tajne prvobitnih rasa. Jer, sigurno je da Rakasi nisu demoni, ve naprosto primitivni i divlji divovi, Atlantiani, koji su
bili ratrkani po kugli zemaljskoj, kao stoje to danas Peta Rasa. Vasita jemi
za to, svojim recima upuenim Parasari, koji je pokuao da primeni malo JADUA (arobnjatva), koje on naziva "rtvom", radi unitenja Rakasa, ta god
oni bili. Jer, Vasita kae:
Neka se vie ne unitavaju ti neduni Duhovi Tame.
Vidi detalje u Adiparvanu, strofa 176, Mahabharata; takode i Linga Pura

na, Purvardha, strofa 64.
283
TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA

to su avoli i Satana hrianske, jevrejske i muslimanske religije
nije b i l o * ( v i d i "Pali Aneli" i "Mistiki Zmajevi" u D e l u I I ) .
Potpuni ezoteriki pogledi na "Satanu" i miljenje koje je o t o m
predmetu imala itava antika filozofija, izvrsno su izneti u dodatku
drugog izdanja Savrenog Puta, dr A. Kingsford, pod nazivom "Taj
na Satane". Bolja i jasnija ukazivanja na istinu od ovde navedenih
citata ne m o g u se ponuditi itaocu:
1.1 sedmog dana (sedmo stvaranje kod Indusa)^ iz Boije blizi
ne kiemx jedan moni Aneo, plameni i pun gneva, i Bog mu dade
upravu nad sferom na samoj povrini.
2. Venost rodi Vreme; Beskrajno rodi Ogranienje; Bia se spu
stie u razmnoavanje.
4. Meu Bogovima nijedan mu nije nalili, onome ijim su ruka
ma poverena carstva, mo i slava svetova.
5. Prestoli i carstva, dinastije kraljeva,10 pad naroda, roenje crkava, trijumf Vremena.
Mi imamo odlomak iz Uiteljevog pisma koji se direktno odnosi na te inkamirane anele. Pismo kae:
Sad, postoje, kao to i mora biti, greke u eterinim rasama mnogih klasa an K o hana, i l i Deva (naprednih entiteta iz prethodnog planetarnog perioda), kao i meu
ljudima. A l i , ipak, poto su te greSlie suvie uznapredovale i oduhovile se da bi silom
bile izbaene iz reda an Kohana u vrtlog nove prvobitne evolucije kroz nia Car
stva, dogaa se sledee. Tamo gde bi trebalo da se razvije novi solami sistem, o v i
an Kohani se raaju tako to stupaju "ispred" Elementala (Entiteta . . . koji bi tre
balo da se razviju u budue oveanstvo) i ostaju kao skrivena i l i neaktivna duhovna
sila, u auri sveta u nastajanju (. . .) dok se ne dostigne nivo ljudske evolucije. (. . ,)
Potom oni postaju aktivna sila i meaju se sa Elementalima, da bi malo po malo ra
zvili potpuni obrazac oveanstva.
To e rei, da se razviju u oveka i obdare ga Samosvesnim umom, i l i Manasom.

Kad Je trebalo da se pojavi Zemlja sa svojim planetarnim lancem.
Naa Zemlja i plan fizike svesti.
Kad su ista, nebeska bia (an Kohani) i najvei Pitriji raznih klasa bili
ovlaeni -jedni da razviju svoje senke (haje) i od njih naine fizikog o
veka, drugi da ga informiu i obdare ga boanskom inteligencijom i razumevanjem Misterija Stvaranja.
"Dinastije kraljeva" koji sebe smatraju "pomazanima", koji vladaju " M i lou Boijom", dok, zapravo, oni vladaju milou materije, velike Iluzije, Ob
manjivaa.
284

Jer, kako je rekao Hermes:
Satana je vratar Kraljevog Hrama; on stoji na Solomonovom
tremu; on dri klju Svetilita, da ne ue nijedan ovek, osim Po
mazanog koji zna Hermesovu arkanu.
(V, 20 i 21)
O v i sugestivni i velianstveni stihovi su se k o d drevnih Egipa
na i drugih c i v i l i z o v a n i h naroda antike odnosili na tvoraku i radalaku svetlostLogosa (Horus, Brama, A h u r a Mazda, i t d . , i t d . , kao
prvobitna ispoljavanja veno neispoljenog Principa, npr. Ain-Sof,
Parabram, i l i Zervan Akarana - Bezgranino Vrcme-Kala), ali to zna
enje je danas degradirano u kabali. "Pomazani" k o j i poseduje tajne
i misterije Hermesa {Buda, Mudrost) i kome se jedino poverava klju
"Svetilita", Materice prirode, da bi oplodio i prizvao u aktivni i
vot i postojanje itav Kosmos, k o d Jevreja je postao Jehova, " B o g
razmnoavanja" na lunamoj planini (Sinaj, planina Meseca, "Sin ").
"Svetilite" je postalo "Najsvetije od Svetih", a arkana je bila antropomorfizovana ifalicizovana i zaista srozana u materiju. Otuda se
j a v i l a neophodnost da se naini " Z m a j M u d r o s t i " , Zmija iz Postanja
- svesni bog kome je bilo potrebno telo da zaodene svoju isuvie su
bjektivnu boanstvenost, Satana. A l i , "bezbrojne inkarnacije D u h a "
i "neprestani puls i tok elje" se odnose, prvo, na nau doktrinu o karm i k i m i c i k l i k i m reinkarnacijama, drugo - na E R O S A , ne poznijeg
boga materijalne, fizioloke ljubavi, ve boanske elje u bogovima,
kao i u itavoj p r i r o d i , da stvara i daje ivot B i i m a . To su Zraci je
dnog " t a m n o g " (zato to j e nevidljiv i nepojmljiv) P L A M E N A m o g l i
da postignu jedino tako to su i sami sili u materiju. Zato, u D O D A
T K U sledi:
12. Mnoga imena mu je Bog dao (Satani), imena misterije, skri
vene i strane.
13. Protivnik, jer se materija protivi Duhu. Vreme optuuje ak
i Svece Gospodnje.
28, 29, 31. Gaji strahopotovanje prema njemu i ne grei; izgo
varaj njegovo ime sa strepnjom. (. . .) Jer Satan je sudija Boije
Pravde (Karme); on nosi terazije i ma. ( . . . ) Jer njemu supovereni Teina, Mera i Broj.
285
U p o r e d i t e o v u poslednju reenicu sa o n i m to kae rabin, k o j i
objanjava kabalu princu Al-Kazariju u knjizi koja nosi njegovo ime,
i otkriete da su Teina, Mera i Broj u Sefer Jeciri atributi Sefirot
(tri Sefrima i l i brojke, cifre) k o j i obuhvataju itav skupni broj od 10,
a da Sefirot, kao skup, predstavlja A d a m a K a d m o n a , "Nebeskog
o v e k a " i l i Logos. Tako su Satana i pomazani u drevnoj m i s l i b i l i
identini. Zato:
33. Satana je slubenik Boiji, Gospodar sedam stanita Hada (...)
Odnosno, sedam, i l i Saptaloka, Zemalja k o d Indusa, jer je Had,
i l i Predvorje Iluzije, koje je teologija nainila oblau to se granii
sa Paklom, naprosto naa planeta, Zemlja, a Satana se zato zove:
33. (. . .) anelom ispaljenih Svetova.
"Satana je taj k o j i je bog na naoj planeti, i io jedini b o g " bez ika
kve aluzivne metafore na njegovu zlou i izopaenost. Jer, on je jedno
sa Logosom, " p r v i sin, najstariji od bogova'', u poretku mikrokosmike (boanske) evolucije; Satum (Satana), astronomski, predstavlja
"sedmog i poslednjeg u poretku makrokosmike emanacije, poto
predstavlja obod carstva ije je sredite Feb (svetlost mudrosti, takode i Sunce)". Gnostici su b i l i u pravu to su jevrejskog boga zvali
"anelom materije" i l i o n i m k o j i je udahnuo (svesni) ivot u Ada
ma, i o n i m ija je planeta Satum.
34.1 Bog je stavio pojas oko njegovih bedara (Satumovi prstenovi), a ime tog venca je Smrt.
U antropogoniji, taj "pojas" je ljudsko telo sa svoja dva nia prin
cipa; dok n j i h t r i u m i m , unutranji ovek je besmrtan. A sada se p r i
bliavamo "Tajni Satane".
37, 38, 39. (.. .) Samo je na Satani sramota razmnoavanja. On
je izgubio svoje deviansko stanje (kao i Kumara svojom inkarna
cijom): otkrivi nebeske tajne, uao je u ropstvo. (. . .) On obu
hvata vezama i ogranienjma sve stvari...
42, 43, 44. Dve su vojske Boije: na Nebu, Mihailovo jato, u
provaliji (ispoljeni svet) Satanine legije. Oni su neispoljeni i ispo286

Ijeni, slobodni i vezani (u materiji), devianski i pali. A obojica su
Sluge Oeve, koje ispunjavaju Boansku re. (. . .)
Zato:
55. Sveti je Sabat boiji: blagosloveno i sveto je ime Anela Havasa - (SATANE).
Jer, "Slava Satanina je senka Boija": Bog u ispoljenom svetu;
"presto Satanin je oslonac Adonaja" ~ poto je taj oslonac itav Kosmos (vidi Deo I I , "Da lije Pleroma Satanina jazbina? ").
Zato, kada crkva proklinje Satanu, ona proklinje kosmiki odraz
Boga; ona anatemie Boga koji se ispoljio u materiji i l i u objektiv
nom; ona proklinje Boga ili veno nepojmljivu MUDROST, koja se
otkriva kao Svetlost i Senka, dobro i zlo u prirodi, na jedini nain
koje je razumljiv ogranienom intelektu OVEKA.
To je istinsko, filozofsko i metafiziko tumaenje Samaela, i l i Sa
tane, "protivnika" u kabali; ista naela i duh nalaze se u alegorijskim
tumaenjima svih drugih drevnih religija. Meutim, ovaj filozofski
pogled se ne suprotstavlja istorijskim zapisima povezanim sa istim.
Kaemo "istorijskim", jer alegorijski i mitski ukrasi oko jezgra predanja ni na koji nain ne ponitavaju istinitost tog jezgra kao zapisa
istorijskih zbivanja. Zato je kabala, koja ponavlja drevna otkrivenja
nekad sveopte istorije nae planete i evolucije njenih rasa, ovu pred
stavila u obliku legende sainjene od razliitih zapisa koji su formi
rali Bibliju. U ovim pasusima Tajne Doktrine Istoka danas je saopten
njen istorijski osnov, ma koliko da je oblik u kome je to uinjeno
nesavren, i tako je alegorijsko i simboliko znaenje Zmije iz Posta
nja nalo objanjenje u "Sinovima Mudrosti" (ili anelima iz viih
sfera, iako svi oni i svaki pojedinano pripadaju Sataninom carstvu,
i l i Materiji) koji ljudima otkrivaju misterije Neba. Otuda, takoe, na
lazimo i da su svi takozvani mitovi induskog, grkog i jevrejskog
panteona zasnovani na injenicama i istini. Divovi iz Postanja i gr
ki Titani su istorijski Atlantidani sa Lanke.
Ko moe da zaboravi daje Troja nekad proglaavana mitom, a Ho
mer nepostojeom linou, i daje bilo poricano postojanje grado
va kao to su Herkulanum i Pompeja, koji su pripisivano pukim
bajkama? Pa ipak je liman dokazao daje Troja zaista postojala, a
287
pomenuta dva grada, iako su vekovima bila pokopana ispod lave Vezuva, doivela su svoje vaskrsnue i opet ive na povrini zemlje.
Koliko je tek drugih gradova i lokaliteta nazvanih "izmiljenim" na
spisku buduih otkria, koliko e jo linosti koje se smatraju mit
skim" jednog dana postati istorijske, jedino mogu rei oni koji ita
ju ukaze Sudbine u astralnoj svetlosti.
Meutim, kako su naela istonjakih uenja uvek uvana kao
tajna i kako se italac teko moe nadati da e mu biti pokazani iz
vorni tekstovi ukoliko ne postane inicirani uenik, neka se pozna
vaoci grkog i latinskog okrenu izvornim tekstovima hermetike
literature. Neka, na primer, paljivo proitaju uvodne stranice Pimandera, Hermesa Trismegistosa, i tada e videti da su u njemu
potvrena naa uenja, ma koliko daje njegov tekst zakukuljen.
Tu e takoe nai evoluciju Univerzuma, nae Zemlje (u Pimanderu zvane "Priroda"), kao i svega drugog, od "Vlanog Princi
pa" - i l i od velike Dubine, O C A - M A J K E - prve diferenciracije u
ispoljenom Kosmosu. Najpre "Univerzalni U m " , koga je pero hrianskog prevodioca u najranijim prevodima preobrazilo u Boga,
Oca; potom "Nebeski ovek",'^ koji je ukupni Zbir onog Jata An
ela, isuvie istog da bi stvaralo nie svetove i l i svetove ljudi na
naoj planeti, ali koje je svejedno palo u materiju posredstvom te
iste evolucije, kao drugi "Oev" Logos}^
Vidi Prvobitni Manui oveanstva.
"Nebeski ovek" - molim vas, zapazite opet tu re - jeste "taj Logos", ili
ezoterijski "Sin". Zato, kad se jednom ta titula primeni na Hrista (koji je pro
glaen Bogom i pukim Personalnim Bogom), hrianska teologija nije imala
izbora. Da bi podrala svoju dogmu o personalnom Trojstvu, ona je morala da
objavi, kao to je i uinila, da je jedino hrianski Logos stvaran, a da su Logosi svih ostalih religija lani, i samo su maskirali Zle Principe, SATANU. Sad
pogledajte kuda je to odvelo teologiju Zapada.
13
..
Jer Um, boanstvo kojim obiluju oba pola, poto predstavlja ivot i ivot, pomou
svoje Rei rodi drugi Um i l i Graditelja, koji, poto je bio Bog Vatre i Duh, uoblii i
formira sedam drugih Upravitelja, koji u svojim krugovima sadre Pojavni Svet, i ije
se rukovoenje naziva Udesom i l i Sudbinom.
(OdeljakIX, pogl. I, izd. 1579)
Ovde je oigledno da " U m " (prvobitna sveopta Boanska Misao) nije ni

Neznano Neispoljeno, poto ga ima u oba pola (muka je i enska), niti pak
288

Sintetiki, svaki T v o r a k i Logos, i l i " S i n k o j i je jedno sa O c e m "
u sebi je Jato Upravitelja Sveta. Cak i hrianska teologija od sedam
"Anela Prisustva" i n i Vrline, i l i otelovljene atribute Boga, k o j i su,
poto ih je on stvorio, kao to je Brama stvorio Manue, postali A r haneli. Sama r i m o k a t o l i k a teodikeja, u svom tvorakom Verbum
Princeps, prepoznaje poglavara t i h anela - caput angelorum - magni
consilii Angelus ( A n e o velike Skuptine), priznajui tako i d e n t i
nost Hrista sa t i m Anelima.
"Bogovipostadoe ne-Bogovi, Sure - A-sure", kae tekst, t j . , bo
g o v i postadoe avoli - SATANA, kad se ita doslovno. A l i , sada e
u uenju Tajne D o k t r i n e b i t i pokazano d a j e Satana alegorijski p r i
kazan kao Dobrota i rtvovanje, kao B o g M u d r o s t i , p o d r a z l i i t i m
imenima.
Kabala u i da su Ponos i Sujeta - dva glavna pokretaa Sebino
sti i Egoizma - uzroci k o j i su liili nebo jedne treine njegovih sta
novnika - m i s t i k i , a jedne treine zvezda - astronomski; d r u g i m
recima, te dve tvrdnje su: prva alegorina, druga stvarna. Ona prva
je, ipak, kako e b i t i pokazano, blisko povezana sa oveanstvom.
Rozenkrojceri, k o j i su b i l i dobro upoznati sa tajnim znaenjem
predanja, sa svoje strane su naprosto pouavali daje itava tvorevi
na nastala od, i bila posledica, onog legendarnog "Rata na N e b u " koji
su poveli pobunjeni aneli^'^ protiv tvorakog zakona i l i Demijurga.
Ta tvrdnja je tana, ali je njeno unutranje znaenje tajna do dana da
nanjeg. A k o bismo izbegli dalje objanjenje tog problema, poziva
j u i se na boansku m i s t e r i j u , i l i na to d a j e greh zabadati nos u
hrianski Otac, jer je ovaj muki i nije dvopolan. injenica je da su u prevodu Pimandera Otac, Sin i Covek beznadeno pobrkani.
Alegorija o Prometejevoj Vatri je jo jedna verzija pobune ponosnog Lu
cifera, koji je bio baen dole u bezdanu jamu, i l i naprosto na nau Zemlju, da
ivi kao ovek. Za induskog Lucifera, Mahasuru, takode se kae daje poeo
da zavidi Tvorevoj blistavoj svetlosti, i da se na elu niih Asura (ne bogova,
ve duhova) pobunio protiv Brame, zbog ega gaje iva bacio dole u Patalu.
A l i , kako filozofija u induskim mitovima ide ruku pod ruku sa alegorijskom
fikcijom, reeno je kako se avo pokajao i pruena mu je prilika da napreduje:
on je greni ovek ezoterijski i pomou jogike posveenosti moe opet da po
stigne îditai, jedinstva sa boanstvom. Herkul, Bog Sunca, silazi u Had (peinu
Inicijacije) da bi izbavio rtve od muenja, itd., itd. Jedino hrianska crkva
stvara vene muke za avola i proklete koje je ona izmislila.
289
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
Boiji posao - bilo bi kao da nismo rekli nita. To moe biti dovoljno
onima koji veruju u papinu nepogreivost, ali e teko zadovoljiti
filozofski um. Pa ipak, iako je najvei broj izvrsnih kabalista znao
istinu, niko od njih je nikad nije rekao. Svi kabalisti i prouavaoci sim
bolike su pokazivali krajnji otpor prema tome da provere prvobitno
znaenja Pada Anela. Takvo utanje je sasvim prirodno u hrianskom svetu. Nijedan kako alhemiar tako ni filozof nije smeo tokom
srednjeg veka da izgovori to'^ to bi u oima ortodoksne teologije izZato bi, na primer, Elifas Levi, veoma neustraiv i estit kabalista oklevao da otkrije takozvanu misteriju Palih Anela? Daje on znao tu injenicu i
pravo znaenje te alegorije - kako u njenom religioznom i mistikom, tako i
u fiziolokom smislu - dokazuju njegovi obimni spisi i este aluzije i nagovetaji. Pa ipak je Elifas, postoje u svojim prethodnim delima stotinama puta
aludirao na to, u svojoj najnovijoj Istoriji magije, str. 220, rekao:
Mi se svim svojim silama bunimo protiv vladavine i sveprisutnosti Satane. Mi ovde
ne polaemo pravo ni da potvrdimo ni da poreknemo predanje o Padu Anela ( . . . )
ali ako je tako, onda princ Aneoskih pobunjenika u najbolju ruku moe biti poslednji i najnemoniji medu osuenima - sada kada je odvojen od boanstva - koje je
vladalac svih moi (. . .)
T o j e d o v o l j n o m a g l o v i t o i z a o b i l a z n o , a l i , gledajte ta H a r g r e j v D e n i n g s
(Hargrave Jennings) pie svojim udnim, stakato stilom:

I Sveti M i h a i l i Sveti ore su tipovi. Oni su svete linosti, uzvieni heroji, i l i obogotvorene moi. Svaki od njih se predstavlja sa svojim odgovarajuim sposobno
stima i atributima. Oni su reprodukovani i umnoavani - razlikovani pod raznim
imenima u svim mitologijama (ukljuujui i hriansku) (. . .) Ideja o svakom od njih
je opta. Ta ideja i tipina predstava je predstava svemonog ampiona - nalik na dete u svojoj "devianskoj nedunosti" - tako monog da ta bogom ispunjena nedunost (Serafim "zna najvie", H e r u v i m " v o l i najvie") moe da uzdrma svet
(artikulisan, da tako kaemo - u magiji Lucifera, ali osuen) nasuprot artistikim
konstrukcijama (ovaj "sporedni ivot") velianstvenog apostate i monog pobunjeni
ka, ali istovremeno "Donosioca svetlosti", Lucifera, "Jutarnje Zvezde", "Sina Jutra"
- to je najvia titula "van neba", jer na nebu nje ne moe b i t i , dok je van neba ona
sve. U jednoj prividno neverovatnoj strani svog karaktera - osobine nemaju pol - taj
arhaneo. Sveti M i h a i l , je nepobediva, bespolna, nebeska "Energija" - da ga udo
stojimo njegovim velikim osobinama - nevidljivi "Devianski Borac", odeven (. . .)
u neprobojni oklop gnostikog "odbijanja da stvara" i istovremeno njime naoruan.
To je jo jedan (. ..) " m i t unutar mita" ( . . . ) ogromna "tajna nad tajnama", jer je tako
nemogua i protivrena. Neobjanjiva kao Apokalipsa. Nemogue ju je otkriti, poput
"Otkrivenja".
(str. 213)
Ipak, ta neobjanjiva misterija koju je nemogue otkriti sada e biti obja

njena i otkrivena pomou uenja Istoka. A l i , kao to veoma obrazovani, ali
290
Stanca X - Morija etvrte Rase
gledalo kao uasno bogohuljenje jer bi zbog toga, posredstvom Svete

Slube inkvizicije, bili odvedeni direktno na lomau i muilite. Ali, to
se tie naih savremenih kabalista i slobodnih mishlaca, sluaj je druga
iji. Kod ovih poslednjih, plaimo se, radi se jedino o ljudskom pono
su, tatini zasnovanoj na javno odbaenoj, ali isto tako neiskorenjivoj
praznoverici. Postoje crkva, u svojoj borbi protiv manihejaca, izmisli
la avola i, stavivi teoloki priguiva na sjajnog zvezdanog bogaZMcifera, "Sina Jutra", stvorila tako najvei od svojih paradoksa - crnu i
mranu svetlost - taj mit je toliko pustio korenje u tlo slepe vere da u
nae doba ne doputa da hrabro istupe i priznaju drevnost tog najsta
rijeg od svih predanja ak ni oni koji se ne pokoravaju njenim dogma
ma i smeju se njenom rogatom Satani sa kandama. Ukratko, radi se
0 sledeem: poluegzoteriki, "Prvorodenima" od Svemogueg - Fiat
Lux - i l i anelima prvobitne svetlosti, bilo je nareeno da stvaraju;
jedna treina se pobunila i odbila dok su oni "koji su posluali, kao
stoje uinio Fetahil - bili (naj oiglednije) neuspeni".
Da bismo shvatili to odbijanje i neuspeh u ispravnom fizikom zna
enju, moramo da prouavamo i razumemo filozofiju Istoka; mora
mo da se upoznamo sa osnovnim mistikim naelima vedantina, koji
tvrde kako je krajnje netano da se funkcionalna aktivnost pripisuje je
dnom beskrajnom i apsolutnom boanstvu. Ezoterika filozofija sma
tra da, tokom Sani, "Centralno Sunce" emituje tvoraku svetlost
- pasivno, da tako kaemo. Kauzalnost je skrivena. Tek tokom aktiv
nih perioda bia ona rada nepresunu bujicu energije iji vibrirajui
tokovi stiu sve vie aktivnosti i moi sa svakim stepenikom sedmostruke lestvice Bia niz koju silaze. Otuda postaje razumljivo kako
proces stvaranja, tanije uobliavanja organskog Univerzuma, sa svim
svojim elementima sedam carstava, zahteva inteligentna bia - koja
kolektivno postaju jedno Bie i l i tvoraki Bog - to su se ve dife
rencirala od apsolutnog Jedinstva, koje ne stupa u odnose sa uslovIjenom tvorevinom.'*
Danas vatikanski rukopis Kabale ~ za iju se jednu kopiju govo
rilo da ju je (u Evropi) posedovao grof od Sen ermena - sadri
Jo u veoj meri zbunjujui autor Falicizma kae, naravno, nijedan neinicirani
smrtnik nikad ne bi mogao da razume pravi smer njegovih opaski.
"Tvorevina" - od vene supstance pre postojanja, i l i materije, naravno, a
ta supstanca je, po naim uenjima, bezgranini, veno postojei prostor
291

najpotpunije izlaganje te doktrine, ukljuujui i posebnu verziju ko
ju su prihvatili luciferijanci'^ i drugi gnostici; a u tom pergamentu se
Sedam Sunaca ivota saoptavaju onim redom koji nalazimo u Saptasurji. Meutim, samo se etiri od njih pominju u izdanjima Kabale koja su dostupna u javnim bibliotekama, a i tu manje i l i vie
uvijenom frazeologijom. Pa ak i taj smanjeni broj je vie nego do
voljan da pokae identino poreklo, poto se odnosi na etvornu gru
pu an Kohana, i dokae da potie od Tajnih Doktrina Arijevaca.
Kao to je dobro poznato, kabala nije potekla od Jevreja, ve su
oni te ideje dobili od Haldejaca i Egipana.
Tako, ak i danas egzoterika kabalistika uenja govore o Sre
dinjem Suncu i o t r i sekundama sunca svakog sunevog sistema ukljuujui i na. Kao stoje pokazano u jednom vrednom, ali isuvie materijalistikom delu. Novi aspekti ivota i religije, koje pred
stavlja saetak pogleda kabalista u jednom aspektu koji je duboko
promiljen i usvojen:
Centralno Sunce ( . . .)jeza njih bilo (kao i za Arijevce) sredite
Mirovanja; sredite u odnosu na koje se mora meriti svo kretanje.
Oko tog centralnog Sunca (. . .) "prvo od tri sistemska Sunca (. . .)
okretalo se u polarnoj ravni ( . . . ) drugo u ekvatorijalnoj ravni" (. ..)
a jedino je tree bilo nae vidljivo Sunce. Ta etiri solama tela bila
su "organi od ijeg delovanja zavisi ono to ovek naziva stvara
njem, evolucijom ivota na naoj planeti. Zemlji". Kabalisti su sma
trali da su kanali kojima se prenosilo delovanje tih tela na zemlju
elektrini.
(str 287)
" ( . . .) Sjajna energija koja istie iz centralnog Sunca'* rodila je
Zemlju kao vodenu kuglu", ija je sklonost, "kao jezgra jednog plaLuciferijanci - sekta iz IV veka za koju se tvrdilo da je pouavala kako
je Dv&aputeno tela koje detetu prenosi njegov otac; a i druge religije, npr. je
dna jo ranija sekta iz drugog veka, Lucijanisti, koje su uile svemu tome, i
jo vie, da ivotinjska Dua nije besmrtna, filozofski su razmiljali na osno
vama pravih kabalistikih i okultnih uenja.
To "centralno Sunce" okultista, koje ak i nauka mora da prihvati, u as
tronomskom pogledu, jer ne moe da porekne prisustvo centralnog tela Mlenog Puta u zvezdanom prostoru, koje predsavlja nevidljivu i tajanstvenu taku,
292
\

netamog tela, bila da pojuri prema (centralnom) Suncu (. . .) unu
tar ijeg domena privlaenja je bila stvorena", "ali sjajna energija,
koja je podjednako elektrificirala oba, zadrala ih je na rastojanju,
i tako promenila kretanje ka centru u kretanje oko centra privlae
nja, koji je kruea planeta (Zemlja) tako teila da dosegne."
Vidljivo Sunce je nalo svoj odgovarajui obrazac u organskoj
eliji i pomou nje proizvelo ivotinjsko (dok je sazrevalo biljno)
Carstvo, i na kraju na njegovo elo postavila oveka od koga je,
oivljavajuim delovanjem tog Carstva, potekla psihika elija. A l i ,
ovek koji je tako postavljen na elo ivotinjskog carstva, bio je
ivotinja bez due, prolazni ovek. (. . .) Otuda je ovek, iako oi
gledno njegova kruna, svojim dolaskom obeleio kraj stvaranja
poto bi stvaranje, koje je doivelo vrhunac u njemu, njegovom
smru krenulo silaznom putanjom (. . .)
(str. 289)
Ovaj k a b a l i s t i k i pogled je naveden da bi se pokazala njegova
potpuna istovetnost sa d u h o m istonjakog uenja. Objasnite, i l i
upotpunite, uenje o sedam Sunaca p o m o u sedam sistema nivoa
bia, ija su " S u n c a " sredinja tela, i imaete sedam aneoskih
nivoa, ija su "Jata" b o g o v i , k o l e k t i v n o ( v i d i K o m e n t a r na Stancu
V I I , K n j . I ) . O n i predstavljaju Glavnu grupu koja j e podeljena n a
etiri klase, od bestelesnih do polutelesnih, a te klase su direktno
povezane sa naim oveanstvom - iako na veoma raznolike naine
u pogledu hotimine povezanosti i fiinkcija. Ima ih t r i , koje sintetizuje etvrta (prva i najvia), koja se naziva "Centralno Sunce" u nave
denom kabalistikom uenju. To je velika razlika izmeu semitske i
arijevske kosmogonije; jedna materijalizuje i humanizuje misterije
p r i r o d e , druga o d u h o v l j u j e m a t e r i j u i njena f i z i o l o g i j a j e u v e k
veno skriveno sredite privlaenja naeg Sunca i itavog sistema - to "Sun
ce" su oigledno videli istonjaki okultisti. Dok zapadnjaki i jevrejski kabalisti (pa ak i neki poboni savremeni astronomi) izjavljuju daje u tom Suncu
posebno prisutno Boanstvo - pripisujui mu voljne Boije postupke - isto
njaki inicijali smatraju da, postoje nadhoanska Sutina Neznanog Apsoluta
podjednaka u svim oblastima i mestima, "Sredinje Sunce" naprosto pred
stavlja sredite univerzalnog ivotnog Elektriciteta; rezervoar unutar koga se
fokusira to boansko zraenje, koje se ve diferenciralo na poetku svakog
stvaranja. Iako je jo uvekZ-a/'a, ili neutralno stanje, ono je ipakjedno sredite
ivota koje privlai, a takoe i neprestano emituje.
293
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
podreena metafizici. I zato, iako sedmi princip dosee oveka kroz

sve nivoe bia, ist kao neodeljen element i objektivno jedinstvo, on
prolazi kroz Centralno Duhovno Sunce (kabala ui da dolazi iz njega)
i grupie drugo {polarno Sunce), a ta dva ozrauju oveka njegovom
Atmom. Trea grupa (ekvatorijalno Sunce) povezuje Budi sa Atmanom i viim atributima Manasa, dok ga etvrta (duh naeg vidljivog
Sunca) snabdeva Manasom i njegovim nosiocem, Kama-rupom, i l i
telom strasti i elja, dvama elementima Ahamkare, koji razvijaju
individualizovanu svest - lini ego. Na kraju, duh Zemlje u svom tro
strukom jedinstvu gradi njegovo fiziko telo, privlaei u njega Du
hove ivota i stvarajui njegovo Linga arira.
Sad, kako se sve odvija cikliki, evolucija oveka, kao i evoluci
ja svega drugog, redosled kojim je on stvoren u potpunosti je opisan
u istonjakim uenjima dok je u kabali samo nagoveten. Knjiga
Dan, u pogledu iskonskog oveka koga su isprva projektovali bestelesni Tvorci "Bez kostiju", kae: "Najpreje STVOREN Dah, potom
Budi, iSenka-Sin (telo). Ali, gdeje bio stoer (sredinji princip, Manas)? Covekje predodreen. Kad su sami, neodeljeno (nediferenci
rani Element) i Vahan (Budi) - uzrok bezuzronog - otkidaju se od
ispoljenog ivota " "ukoliko ih ne slepi i ne povee sredinji prin
cip, nosilac line svesti D I V E " - objanjava Komentar. Drugim reci
ma, ta dva via principa ne mogu da imaju individualnost na Zemlji,
ne mogu da budu ovek ukoliko ne postoje {a) Um, Manas-Ego, da
spozna sebe, i (b) zemaljska lana linost, i l i telo egoistikih elja
i personalne Volje, da sve spoji u celinu, kao oko stoera (to on za
ista i jeste), u fiziki oblik ovekov. Peti i etvrti princip - Manas
i Kama-rupa sadre dvojnu linost: istinski besmrtni Ego (ako se on
utopi u dva via) i lanu, prolaznu linost, takozvanu majavi i l i astral
no telo, i l i ivotinjsko-ljudsku Duu - ovo dvoje se moraju stopiti
ra&\potpunog postojanja na zemlji. Inkamirajte Njutnovu Duhovnu
Monadu nakalemljenu na Monadu najveeg sveca na zemlji - u najsavrenijem fizikom telu koje moete da zamislite - tj. u telu sa
dva, i l i ak i tri principa^ sastavljenom od tula arire, prane (ivo
tnog principa) i Linga arire ~ ako mu nedostaju njegov srednji i
peti princip, i stvoriete idiota - u najbolju ruku divnu, bezdunu,
19/^,
etvrti i Peti odozdo poev od fizikog tela; Trei i etvrti, ako raunamo
od Atme.
294
praznu i nesvesnu pojavu. Cogito, ergo sum - nee imati mesta u mo

zgu takvog stvorenja, bar ne na ovom planu.
Meutim, ima prouavalaca koji su odavno razumeli smisao koji
stoji u osnovi alegorije o Palim Anelima - koju je tako izmrcvarila
i iskrivila rimokatolika crkva. "Carstvo Duhova i duhovnog delovanja koje tee od Volje Duha i predstavlja njegov proizvod, nalazi
se izvan Carstva (boanskih) Dua i boanskog delovanja, usled e
ga je u sukobu i protivrenosti sa njima."^" Kako stoji u tekstu:
Slino proizvodi slino i nita drugo na poetku stvaranja bia, a
evolucija sa svojim ogranienim, uslovljenim zakonima dolazi ka
snije. Samopostojei se nazivaju TvoREViNAMAy'er se pojavljuju
u Zraku Duha, ispoljenom posredstvom moi nasledene u njegovoj
NEROENOJ Prirodi, koja je van vremena i (ogranienog i l i uslovIjenog) Prostora. Zemaljski proizvodi, ivi i neivi, ukljuujui i
oveanstvo, pogreno se nazivaju tvorevinom i stvorenjima; oni
predstavljaju razvoj (evoluciju) diskretnih elemenata.
(Komentar XIV)
I opet:
Nebeski oblik (an Kohan) stvara (oveka) prema svom sopstvenom obliku; to je duhovna zamisao koja proishodi iz prve diferen
cijacije i buenja univerzalne (ispoljene) Supstance; taj oblik je
idealna senka Samog Sebe i to je OVEK PRVE RASE.
Da ovo izrazimo jo jasnije, ograniavajui objanjenje samo na ovu

Zemlju: dunost prvih "deferenciranih Ega" - crkva ih naziva Arhandelima - bila je da promu primordijalnu materiju impulsom evolucije
i da vode njene formativne moi prilikom uobliavanja njenih proiz
voda. To je ono na ta se odnosi iskaz i u istonjakoj i u zapadnja
koj tradiciji - "Anelima je zapoveeno da stvaraju''. Poto su nie
i materijalnije moi pripremile Zemlju, a njena tri Carstva ve uveli
ko poela da se "plode i mnoe", zakon evolucije je prinudio vie moi.
21
Novi aspekti ivota.
Aneoske, spiritualne Esencije, besmrtne u svom postojanju, jer su neuslovljene u Venosti; periodine i uslovljene u svojim manvantarikim mani
festacijama.
295
Arhanele i l i anije, da sidu na Zemlju kako bi konstruisali krunu nje

ne evolucije - OVEKA. Zato su "Samostvoreni" i "Samopostojei"
projektovali svoje blede senke, ali. Trea grupa, vatreni Aneli,/obunili su se i odbili da se pridrue svojim prijateljima Devama.
Induski egzoterizam ih predstavlja kao Jogine, ija pobonost ih je
nadahnula da odbiju da stvaraju, poto su eleli da veno ostanu
Kumare, "devianski Mladii", kako bi, ako je mogue, preduhitrili
svoje prijatelje u napredovanju ka Nirvani - konanom osloboenju.
A l i , prema ezoterijskom tumaenju, to je bilo rtvovanje sebe za
dobrobit oveanstva. "Pobunjenici" nisu hteli da stvore neodgovor
ne ljude liene volje, kao to su uinili "posluni" aneli, niti su mogli
da obdare ljudska bia samo privremenim odrazima svojih osobina,
jer bi ak i oni, iako pripadaju drugom i daleko viem nivou svesti,
ostavili ljude u neodgovornom stanju i tako omeli svaku mogunost
za njegov vii napredak. Nikakva duhovna i psihika evolucija nije
mogua na Zemlji - najniem i najmaterijalnijem planu - za onog ko
je, bar na tom nivou, uroeno savren i ne moe da stie ni vrline ni
mane. ovek koji bi ostao u bledoj senci inertnog, neizmenljivog i
nepominog savrenstva, negativnog i pasivnog atributa stvarnog Ja
sam onaj koji jesam, bio bi prinuen da proivi ivot na zemlji u
dubokom snu bez snova; otuda bi doiveo neuspeh na tom nivou.
Bia, i l i Bie, kolektivno nazvano Elohim, koje je prvo (ako je uopte) izgovorilo okrutne reci: "Eto ovek posta kao jedan od nas s
poznanja dobra i zla; ali sad da ne prui ruke svoje i ubere i s drveta
ivota i okusi, pa da do veka ivi. (. . . ) " mora da je zaista bio Uda
Baot, nazarenski Demijurg, pun besa i zavisti prema svojoj sopstvenoj tvorevini, iji je odraz stvorio Ofiomorfosa. U ovom sluaju
je sasvim prirodno - ak i iz perspektive doslovnog smisla - da na
Satanu, Zmiju iz Postanja gledamo kao na pravog tvorca i dobrodelatelja, Oca Duhovnog oveanstva. Jer on je taj koji je "Glasnik
Svetlosti", sjajni blistavi Lucifer, to je otvorio oi automatu kojeg
je stvorio Jehova, kako se tvrdi, i onaj koje prvi proaputao: "Kad
bude kuao sa njega, bie kao Elohim, znae dobro i zlo" - moe
se jedino smatrati Spasiteljem. Jehovin "Protivnik", "personalizujui duh", u ezoterijskoj istini on se i dalje smatra svevoleim "Gla
snikom" (anelom), Serafimom i Heruvimom, koji su dobro znali i
jo vie voleli, i koji su nam doneli duhovnu, umesto fizike besmrt296

nosti - ova poslednja je neka vrsta statike besmrtnosti koja bi oveka pretvorila u neumirueg "Veitog Jevrejina".
U K i n g o v i m Gnosticima stoji:
Uda Baot, koga je nekoliko sekti smatralo Mojsijevim Bogom,
nije bio isti duh, ve ambiciozan i ponosan, koji je odbacio duhov
nu svetlost iz srednjeg prostora to mu je ponudila njegova majka
Sofija Ahamot; on se dao na posao da stvori sopstveni svet. Uz
pomo svojih sinova, planetarnih duhova, on je izgradio oveka,
ali se to pokazalo neuspenim. Bilo je to udovite, bez due, ne
uko, koje je hodalo po zemlji na sve etiri kao materijalna zver. Uda
Baot je bio prinuen da zamoli za pomo svoju duhovnu majku.
Ona mu je prenela zrak svoje boanske svetlosti i tako oivela o
veka i obdarila ga duom. A sada je poelo neprijateljstvo Uda
Baota prema njegovom sopstvenom stvorenju. Pratei impuls te
boanske svetlosti, ovek se u svojim tenjama uzdizao sve vie i
vie; uskoro je poeo da lii ne na sliku svog tvorca Uda Baota,
ve pre na Svevinje Bie, "prvobitnog oveka", Enoju. Tada se
Demijurg ispunio gnevom i zaviu; i poto je upravio svoje lju
bomorno oko na ponor materije, njegovi pogledi, otrovani strau,
iznenada su se odrazili kao u ogledalu; taj odraz je postao iv i iz
ponora se digao Satana, zmija, Ofiomorfos - "otelovljenje zavisti
i obmane. On je spoj svega to je najnie u materiji, sa mrnjom,
zaviu i lukavou duhovne inteligencije".
Takav je egzoteriki prevod gnostika, a ta alegorija je, iako sektake
verzije, sugestivna i izgleda da odgovara stvarnosti. Ona predstavlja
prirodan zakljuak iz doslovnog teksta I I I poglavlja Postanja.
Otuda alegorija o Prometeju k o j i krade Boansku Vatru kako bi
ljudima omoguio da svesno nastave putem duhovne evolucije, pre
obraavajui na taj nain najsavreniju od ivotinja na Z e m l j i u po
tencijalnog boga i dajui oveku slobodu "da na silu osvoji carstvo
nebesko". Otuda je, takode, i Zevs prokleo Prometeja, a Jehova-Ilda
Baot svog " b u n t o v n o g sina", Satanu. H l a d n i , isti snegovi K a v k a
s k i h p l a n i n a i vene, aree Vatre i p l a m e n o v i neugasivog pakla:
dva pola, ali ista ideja; dualni aspekt prefinjenog muenja: onaj ko
ji proizvodi vatru - otelovljeni amblem 3>coa(j)6poq-a astralne vatre
i svetlosti u anima mundi (onog elementa za k o j i je nemaki ma
terijalistiki filozof Moleot rekao: "ohne phosphor kein gedanke",
297
tj. bez fosfora nema misli), koji gori u divljim plamenovima svojih
zemaljskih strasti; poar upaljen njegovom Milju, koja razlikuje
dobro od zla, ali je ipak rob strasti svog zemaljskog Adama; koji
osea leinara sumnje i pune svesti to mu izjeda srce - uistinu je
Prometej, jer je svesno, a otuda i odgovorno bie.'^^ Prokletstvo i
vota je veliko, pa ipak, koliko je malo ljudi, osim nekih induskih i
sufi mistika, koji bi zamenili sve muke svesnog ivota, sva zla od
govornog postojanja za nesvesno savrenstvo jednog pasivnog (obje
ktivno) bestelesnog postojanja, pa ak i za univerzalnu statiku
inerciju koju otelovljuje Brama tokom svog "nonog" odmora. Jer,
da citiramo sjajni lanak to ga je napisao jedan ovek koji je, po
brkavi nivoe postojanja i svesti, postao njihova rtva:^^
Satana, i l i Lucifer, predstavlja alitivnu, i l i , kako kae g. i l Besak {Jules Baissac), "Centrifugalnu Energiju Univerzuma" u kosmikom smislu. On je Vatra, Svetlost, ivot, Borba, Napor, Misao,
Svest, Napredak, Civilizacija, Sloboda, Nezavisnost. Istovreme
no, on je bol, koji predstavlja reakciju na zadovoljstvo delovanja i
smrt - koja predstavlja preokret ivota - Satana, koji gori u svom
sopstvenom paklu, to gaje proizvela estina njegovog sopstvenog
zamaha ~ iree razlaganje magline koja bi trebalo da se koncentrie u nove svetove. Na prigodan nain ga, stalno iznova, snano
udara vena inercija pasivne energije Kosmosa - neumoljivo "JA
JESAM" - kremen iz koga izbijaju iskre. Na prigodan nain su
on ( . . . ) i njemu privreni (. . .) povereni "moru vatre", jer to je
Sunce (koje ima samo jedan smisao u kosmikoj alegoriji), izvor
ivota u naem sistemu, gde se oni (ivoti) proiuju (dezintegriu)
22
Pria o Prometeju, Karmi i ljudskoj svesti nalazi se u daljem tekstu

Ubio gaje zabludeli genije jednog Engleza. Bio je sin protestantskog svetenika, preobratio se u muslimana, a nakon stoje sreo jednog uitelja. Gurua,
postao je mistik; potom je postao teozof, koji je sumnjao, u oajanju; zatim je
trampio belu magiju za crnu i pridruio se rimokatolikoj crkvi. Potom se opet
preobratio, bio anatemisan, opet postao ateista i umro proklinjui oveanstvo,
znanje i Boga, u koga je prestao da veruje. Iako je imao sve ezoterijske injeni
ce da napie svoj "Rat na nebu", on je od njega nainio napola politiki lanak,
brkajui Maltusa sa Satanom, a Darvina sa astralnom svetlou. Mir njegovoj
-Ljuturi. On je upozorenje za ele (uenike) koji ne uspeju. Njegov zaborav
ljeni grob se danas moe nai na muslimanskom groblju Dunagada, u Katijavaru, Indija.
23,
298

i komeaju da bi se preuredili za drugi ivot (vaskrsnue); Sunce
koje, kao izvor aktivnog principa nae Zemlje, istovremeno pred
stavlja Dom i Izvor Mundanog Satane (. . .)
Da bismo dalje pokazali tanost Besakove opte teorije (u avo
i Satana), poznato je da hladnoa ima "centripetalni" efekat.
Pod uticajem hladnoe sve se skuplja (. . .) Pod njenim uticaj e m ivot hibernira, i l i izumire, misao se stee i vatra se gasi.
Satana je besmrtan u svom sopstvenom M o r u Vatre ~ jedino u
"Niflhajmu" (hladnom paklu skandinavskih Eda), onoga "JA JE
SAM", on ne moe da postoji. A l i , uprkos svemu tome, postoji je
dna vrsta Besmrtnog Postojanja u Niflhajmu, a to postojanje mora
biti bez bola i spokojno, zato stoje nesvesno i neaktivno. U carstvu
Jekove (ako je taj bog uopte bio sve ono to su Jevreji i hriani
tvrdili za njega) nema Bede, nema Rata, nema enidbe i udadbe,
nema promene, nema individualne svesti. Sve je apsorbovano u
duhu Najmonijeg. To je izrazito carstvo Mira i lojalne Potinjenosti, kao to je carstvo "Vrhovnog Pobunjenika" carstvo Rata i
Revolucije. (. . .) Ono (prvo) je zapravo to to teozofija naziva
Nirvanom. A l i , potom teozofija ui da, kad jednom doe do od
vajanja od Prvobitnog Izvora, ponovno sjedinjenje se moe posti
i jedino Voljom - Naporom - koji je izrazito satanski u smislu
koji se koristi u ovom eseju.
On jeste "satanski" iz perspektive ortodoksnog katolicizma, j e r
potie od prototipa onoga to je t o k o m vremena postalo hrianski
avo - Sjajnih Arhanela, D a n Kohana, k o j i su o d b i l i da stvaraju,
jer su eleli da COVQ\^ postane svoj sopstveni tvorac i besmrtni bog
- da ljudi m o g u da dosegnu Nirvanu i pribeite nebeski boanskog
mira.
Da zakljuimo ovaj prilino dugi komentar: Tajna D o k t r i n a nas
u i da su Vatrene Deve, Rudre i Kumare, "devianski A n e l i " (u
koje spadaju i Arhaneli M i h a i l i Gabrijel), boanski "Pobunjenici"
- koje pozitivistiki Jevreji, to sve materijalizuju, nazivaju Naha, i l i
Autor govori o aktivnom, ratnikom, proklinjuem Jehovi, kao da je on
sinonim za Parabram! Citirali smo ovaj lanak da bismo pokazali gde se on
razilazi sa teozofskim uenjima; inae bi ga jednog dana upotrebili protiv nas,
kao to i ine sa svime to je objavljeno u Teozofu.
299
"Odbaeni" - vie voleliprokletstvo inkarniranja i duge cikluse ze

maljskog postojanja i ponovnih roenja nego da gledaju jad bia
(makar taj j a d bio i nesvestan), koja su kao senke razvijena od
njihove Brae, usled polupasivne energije njihovih isuvie duhov
nih Tvoraca. Ako "ovek ne bi trebalo da koristi ivot ni da bi animalizovao ni da bi spiritualizovao, ve da bi ooveio Sopstvo",^*
on mora da se rodi kao ovek, a ne kao aneo. Otuda, predanje po
kazuje kako nebeski Jogini prinose sami sebe na rtvu da bi izbavili
oveanstvo - isprva stvoreno kao bogoliko i savreno - i da bi ga
obdarili ljudskim bolovima i tenjama. Da bi to uinili, oni su mo
rali da se odreknu svog prirodnog statusa, i, siavi na nau planetu,
nasele se na njoj tokom itavog ciklusa Mahajuge, zamenjui tako
svoje impersonalne individualnosti individualnim linostima blaenstvo kosmikog ivota za prokletstvo zemaljskog ivota.
Tu dobrovoljnu rtvu Vatrenih Anela, ija je priroda bila Znanje
i Ljubav, egzoterijska teologija je protumaila kao neto to po
kazuje "da su pobunjeni aneli b i l i baeni sa neba u tamu pakla"
- nau Zernlju. Induska filozofija nagovetava istinu uei da Asure koje je iva bacio dole predstavljaju samo prelaznu fazu u ko
joj se one pripremaju za vie stepene proienja i spasenja iz svog
jadnog stanja; ali, hrianska teologija, koja izjavljuje daje izgra
ena na steni boanske ljubavi, milosra i pravde onoga na koga se
poziva kao na svog Spasitelja - izmislila je, da namemo pojaa
mo tu tvrdnju, zastraujuu dogmu o paklu, toj Arhimedovoj po
luzi rimokatolike filozofije.
to se tie rabinske mudrosti, koja u tom pogledu nije nita ma
nje pozitivna, materijalistika i l i grubo zemaljska, poto sve svodi
25
Objanjavajui kabalu, dr H. Prat kae:
Duh je za oveka (tanije, za jevrejskog rabina) bio bestelesno, neotelovljeno ili

nedostatno i degradirano bie i otuda je ideografski bio oznaavan kao Naha, "Od
baeni"; predstavljen kako se javlja ljudskoj rasi i zavodi je - mukarca pomou ene.
(...) U slici tog Nahaa, duh je predstavljen zmijom jer se na zmiju, zbog toga to nije
imala telesne udove, gledalo kao na nedostatno, izopaeno i degradirano stvorenje.
(Novi aspekti, str. 235)
Sto se tie simbola, postoje oni koji bi radije uzeli simbol zmije - simbol
mudrosi i venosti, lien udova, kao to i jeste, nego Jod ("^) - poetski ideograf Jehove u kabali - boga mukog simbola razmnoavanja.
300
Slanca X - Istorija etvrte Rase
na fizioloke misterije - ona ta bia naziva: " Z l i " , a kabalisti: Naha

- "Odbaeni", kao to je ve reeno, a takode i Duama koje su se,
nakon to su se na Nebu, na samom poetku svog postojanja, otu
ile od Svetoga, bacile u ponor i tako predvidele vreme kada e sii
na Zemlju {ohar, I I I , 61, C).
Dopustite mi jo jednom da objasnim da se mi ne sporimo sa o
harom i kabalom u njihovim ispravnim tumaenjima - j e r su takva
i naa - ve samo sa njihovim grubim, pseudoezoterijskim objanje
njima, posebno objanjenjima hrianskih kabalista.
"Naa zemlja i ovek", kae Komentar, "poto predstavljaju pro
izvod te tri Vatre", ija imena na sanskritu odgovaraju "elektrinoj,
Solarnoj i vatri proizvedenoj trenjem " - te tri Vatre su, objanjene
na kosmikom i na ljudskim planovima. Duh, Dua i Telo, tri velike
Korenske grupe, sa svoje dodatne etiri podgrupe. One se razlikuju
u zavisnosti od kole i postaju - prema njihovim primenama - upadhi i l i nosioci njihovih noumena. U egzoterikim priama, one su
personifikovane "trima sinovima nadnaravnog sjaja i raskoi" Agni
Abhimanima, najstarijeg sina Brame, Kosmikog LOGOSA, sa Svahom, jednom od Dakinih^* Keri. U metafizikom smislu "Vatra
trenja" znai sjedinjenje izmeu Budija, estog, i Manasa, petog prin
cipa, koji se na taj nain stapaju i ujedinjuju; peti se delimino utapa
u monadu i postaje njen deo; u fizikom, ona se odnosi na tvoraku
iskru i l i zametak koji oplouje i rada ljudsko bie. Te tri Vatre, kae
se (a njihova imena su Pavaka, Pavamana i Sui), Vasita, veliki mu
drac, svojom kletvom je osudio "da se stalno iznova raaju " (Bhagavata Purana, IV, 24, 4). To je dovoljno jasno.
Zato je za PLAMENOVE, ije su funkcije u egzoterijskim knji
gama pobrkane, i koje bez razlike nazivaju Pradapatijima, Pitrijima,
Daka, "inteligentni, sposobni". "To ime, generalno, u sebi nosi ideju tvorake mor. On je sin Brame i Aditi, i, prema ostalim verzijama, jedna Samorodena mo, koja je, poput Minerve, izrasla iz tela svog oca. On je poglavar
Praapatija - Gospodara Tvorevine i Bia. U Vinu Purani, Parasara kae o
njemu:
(...) u svakoj Kalpi (ili Manvantari) Daka i ostali se raaju i ponovo bivaju uniteni.
A.Rig Veda kae daje "Daka iznikao iz Aditi, a Aditi iz Dake", to se od

nosi na veni ciklus reinkarnacija iste boanske Sutine.
301
Manuima, Asurama, Riijima, Kumarama,^^ itd., itd., reeno da su se

lino inkamirali u Treoj Korenskoj Rasi i tako su se "stalno iznova
raali". U ezoterikoj doktrini oni se uopteno nazivaju Asurama,
i l i Asu-ra Devata i l i P/tor-Devata (bogovi), jer, kao to je reeno,
oni su bili prvo Bogovi - i to najvii - pre nego to su postali "e-bogovi" i od Nebeskih Duhova se srozali na Duhove Zemlje^* ~ egzoteriki, dobro zapamtite, u ortodoksnim dogmama.
Nijedan teolog, nita vie nego neki orijentalista, nikad ne moe
shvatiti genealogiju Pradapatija, Manua i Riija, niti njihovu di
rektnu povezanost - tanije uzajamnu vezu - sa Bogovima ukoliko
nema klju za staru, prvobitnu Kosmogoniju i Teogoniju, koja je u
poetku bila zajednika svim narodima. Sve te bogove i polubogo
ve nalazimo reinkarnirane na Zemlji, u raznim Kalpama, kao i u ra
znim linostima; tavie. Karma svakog od njih se odvojeno prati i
svaka posledica se pripisuje njenom uzroku.
Pre nego to preemo na objanjenje ostalih Stanci, apsolutno je
neophodno da pokaemo kako su "Sinovi Mudrosti", iako predsta
vljaju isto to i Arhaneli koje je teologija izabrala da zove "Palim",
isto tako boanski i isto tako isti, ak i vie nego svi Mihaili i Gabrijeli koji se toliko slave u crkvama. "Stara Knjiga" zalazi u razne
detalje astralnog ivota, koji bi u ovom trenutku itaocu bio sasvim
nerazumljiv. Zato ga moemo ostaviti za kasnija objanjenja, a o Pr
voj i Drugoj Rasi se ovde mogu izneti samo napomene. Nije tako sa
Treom Rasom - Korenskom Rasom koja se razdvojila na polove,
i koja je prva bila obdarena razumom. Ljudi koji su se razvijali naporedo sa planetom koja je "ovrsla" vie od sto miliona godina pre
toga - ta prva ljudska pod-rasa je ve poela da se materijalizuje, i l i
ovrava, da se tako izrazimo. Ali, kao to kae STANCA: "unutranji
11
Nijedan od t i h redova se ne razlikuje od Pitrija i l i Predaka, kao to kae

M a n u ( I I I , 284):
Mudri nae oeve nazivaju Vasuima; nae dedove po ocu Rudrama; nae pradedove
po ocu Aditjama, prema Vedama (ili "tako glasi veni tekst Veda", u drugom prevodu).
28
Kao to je otkrio pokojni D. Smit u literaturi sa vavilonjanskih valjaka,

isto je bilo i u haldejskoj teologiji. Itar, "najstarija na Nebu i na Zemlji". Is
pod njega Igaga i l i Nebeski Aneli, i Anunaki i l i zemaljski aneli. Ispod njih
opet razne klase Duhova i "Genija" zvanih Sadu, Vaduku, Ekimu, Galu - od
kojih su neki bili dobri, a neki zli (vidi Vavilonjansku mitologiju).
302
ovek (svesni Entitet) nije postojao". Taj "Svesni Entitet", kae okul
tizam, dolazi od, a u mnogim sluajevima i jeste sama kompletna
sutina i bie, visokih Inteligencija koje je nepokolebljivi zakon
karmike evolucije osudio da se reinkamiraju u ovoj Manvantari.
{b) Taj stih (trideset deveti) odnosi se iskljuivo na podelu rasa.
Striktno govorei, ezoterijska filozofija ui neto izmenjenoj poligenezi. Jer, dok oveanstvu pripisuje jedinstveno poreklo, u tom
smislu to su njegovi preci i l i "Tvorci" bili boanska bia ^ iako ra
zliitih klasa i l i stepena savrenstva u njihovoj klasi - ljudi su ipak
roeni u sedam razliitih sredita kontinenta tog perioda. Iako svi
imaju zajedniko poreklo, ipak su se, iz pomenutih razloga, njihove
mogunosti i mentalne sposobnosti, spoljanji i l i fiziki oblici i bu
due karakteristike veoma razlikovali. to se tie boje njihove
koe, postoji sugestivna alegorija u Linga Purani. Kumara - tako
zvani bogovi Rudre {vidi u daljem tekstu) opisani su kao inkarnacije
Sive, unititelja (spoljanjih oblika), nazvanog takode i Vamadeva.
Kao Kumara, ovaj "Veiti Neenja", edni devianski mladi, nie
iz Brame u svakoj velikoj Manvantari i "opet postaje etiri"; to se
odnosi na etiri velike podgrupe ljudskih rasa, to se tie boje koe
i tipa ~ i tri njihove glavne varijacije. Tako se u 29. Kalpi - u o\ c^r"sluaju je to pozivanje na preobraaj i evoluciju ljudskog obli a
koji Siva stalno unitava i periodino preoblikuje, sve do velike manvantarike prekretnice oko sredine etvrte Rase (Atlantidana) - u
29. Kalpi, dakle, iva, kao Svetalohita, korenski Kumara, od meseeve boje se menja u belog; u svom narednom preobraaju on je cr
ven (i u tome se e^zoterika verzija razlikuje od ezoterijskog uen' f,
u Treoj - ut; u etvrtoj - crn.
Ezoterizam sada klasifikuje tih sedam varijacija u njihove etiri
velike podgrupe, u samo tri razliite prvobitne rase - poto ne uzi
ma u obzir Prvu Rasu, koja nije imala ni tip, ni boju, a jedva da je
imala i objektivni oblik, mada je bio ogroman. Evolucija tih rasa,
njihovo formiranje i razvoj odvijali su se uporedo i paralelno sa
evolucijom, formiranjem i razvojem tri geoloka sloja, iz kojih je
29
Neke vie, neke nie, da bi se usaglasile sa Karmom raznih Monada koje

se reinkamiraju i koje ne mogu sve imati isti stepen istote u svojim poslednjim roenjima u drugim svetovima. To objanjava razliku medu rasama, in
feriornost divljaka i druge varijacije medu ljudima.
303
TAJNA DOKTRINA #
ANTROPOGENEZA
proizlazila boja ljudske koe onako kako je bila odreena klimom

u tim zonama. Ona te velike grupe naziva CRVENO-UTOM, CRNOM i
BRAON-BELOM.^" Na primer, Arijevska rasa, koja danas varira od ta
mno braon, gotovo crne i crveno-braon-ute, do najbelje krem boje
ipak predstavlja jednu te istu lozu ~ Petu Korensku Rasu - i potie
od jednog jedinog pretka, koji se u induskom egzoterizmu naziva ge
nerikim imenom Vaivasvata Manu; on je, setite se, bio generika
linost. Mudrac za koga se kae daje iveo pre vie od 18.000.000
godina, a isto tako i pre 850.000 godina - u vreme potapanja poslednjih ostataka velikog kontinenta Atlantide^' (vidi u daljem te
kstu "Korenske i semene Manue"), za koga se kae da jo i danas
ivi u svom oveanstvu (vidi na kraju ove Stance, PRVOBITNI M A NUi OVEANSTVA). Svetlouta je boja prve VRSTE ljudske rase, ko
ja se pojavila nakon sredinjeg perioda Tree Korenske Rase {nakon
njenog pada u razmnoavanje ~ kao stoje upravo objanjeno), do
nosei konanu promenu. Jer tek se u tom periodu odigrao poslednji
preobraaj, koji je doneo oveka ovakvog kakav je danas, samo mno
go veih dimenzija. Ta Rasa je izrodila etvrtu; "Siva" je postepeno
preobrazio taj deo oveanstva koji je "postao cm od greha" u crveno-ut (njihovi potomci su ameriki Indijanci i Mongoli) i na kra
ju u braon-bele rase - koje danas, uz utu rasu, sainjavaju veliku
veinu oveanstva. Alegorija iz Linga Purane je interesantna, po
to pokazuje veliko etnoloko znanje drevnih naroda.
Dok ita o "poslednjem preobraaju", neka italac u ovom trenu
tku uzme u obzir da, ako se on dogodio pre 18.000.000 godina, koliTopinar {Topinard) kae [englesko izdanje Antropologije, sa predgovo
r o m prof. Breke {Broca)]:
Postoje TRI osnovna elementa boje u ljudskom organizmu - naime, crvena, uta i
crna, koje, pomeane u raznim odnosima sa belinom tkiva, daju one mnogobrojne
nijanse koje vidimo u ljudskom rodu.
Ovde nauka i nehotino opet podrava okultizam.
M o r a se imati na u m u da se "poslednji ostaci", o kojima se ovde govon,
odnose na one delove "velikog kontinenta" k o j i su jo uvek preostali, a ne na
bilo koje od brojnih ostrva koja su postojala istovremeno sa t i m kontinentom.
Platonovo "ostrvo" je, na primer, bilo jedan od t i h ostataka; drugi su potonuli
u ranijim periodima. Jedno okultno "predanje" pouava da se takvo potapanje
dogaa kad god doe do pomraenja "duhovnog Sunca".
304
Stanca X Istorija etvrte Rase

koje tek miliona godina bilo potrebno da se dostigne to zavrno sta
nje? A ako se ovek, u svom postepenom ovravanju, razvijao uporedo sa Zemljom, koliko miliona godina mora daje prolo tokom
Prve, Druge i prve polovine Tree Rase? Jer, Zemlja je bila u rela
tivno eterinom stanju pre nego to je ula u svoja poslednje ovrslo
stanje; tavie, arhajska uenja nam kau daje tokom sredinjeg
perioda Lemuro-Atlantianske Rase, tri i po Rase posle stvaranja
oveka. Zemlja, ovek i sve drugo na planeti bilo jo grublje i materijalnije prirode dok su bia poput korala i nekih koljki jo uvek
bila u poluelatinoznom, astralnom stanju. Ciklusi koji su se od ta
da umeali ve su nas poneli jo dalje, na suprotni deo uspinjueg luka,
nekoliko koraka prema dematerijalizaciji, kako bi rekli nai spiritualisti. Zemlja, ovek i sve stvari su od tada omekali - da, ak i nai
mozgovi. A l i , neki teozofi su zamerili da se pria o eterinoj Zemlji,
ak ni pre nekih 15 i l i 20 miliona godina, ne slae sa geologijom, ko
ja nas ui da vetar duva, kia pada, talasi se razbijaju o obalu, pesak
se pomera i nagomilava, itd., itd, ukratko, da su svi prirodni uzroci
koji danas deluju bili i tada na delu, "M najranijim fazama geolokog
vremena, ak i u najstarijim paleozojskim stenama". Na to mi odgova
ramo na sledei nain. Najpre, koliku starost geologija pripisuje tim
"najstarijim paleozojskim stenama"? I drugo, zato vetrovi nisu mo
gli da duvaju, kia pada, a talasi {oigledno ugljene kiseline, kao to
izgleda da nauka ukazuje) ne bi mogli da se razbijaju o obalu jedne
poluastralne Zemlje, tj. viskozne? Re "astralna" u okultnoj frazeo
logiji ne znai nuno neto tako razredeno kao dim, ve pre "zvezdano", sjajno i l i prozrano, u raznovrsnim i brojnim gradacijama,
od sasvim providnog, do viskoznog stanja, kao to smo upravo primetili. A l i , dalje nam se zamera: kako je jedna astralna Zemlja mogla
da utie na ostale planete u tom sistemu? Zar se ne bi ceo proces okon
ao ako bi se iznenada uklonila privlana sila jedne planete? Ta opa
ska je oigledno neumesna, postoje na sistem sainjen od mladih
i starijih planeta, nekih mrtvih (kao Mesec), drugih u procesu for
miranja, mada astronomija tvrdi sasvim suprotno. A ona nije nikad
potvrdila, koliko mi znamo, da su sva tela u naem sistemu nastala
i razvila se istovremeno. Cishimalajska tajna uenja razlikuju se u
tom pogledu od indijskih. Induski okultizam ui daje oveanstvo
Vaivasvata Manua staro osamnaest i vie miliona godina. Mi kaemo,
305
jeste, ali samo ro se tie fizikog, i l i priblino fizikog oveka, koji

datira sa kraja Tree Korenske Rase. Pre tog perioda, OVEK, ili nje
gova providna slika, po svemu to znamo, moda je postojao 300 miliona godma, jer su nas uili brojkama koje jesu i ostae tajna Uitelja
Okultnih Nauka, kao to je ispravno reeno u Ezoterijskom budizmu.
tavie, dok induske Purane govore o jednom Vaivasvata Manuu,
mi potvrujemo da ih je bilo vie, postoje to opte (generiko) ime
(vidi napred).
Sada moramo da kaemo nekoliko reci o ovekovoj fizikoj
evoluciji.
ARHAJSKA UENJA U PURANAMA I POSTANJU.

FIZIKA EVOLUCIJA
Autorka ovog dela ne srne da saoptiprevê dokaza o tome daje

sistem kosmogonije i antropogonije, koji je opisan, zaista postojao,
da su njegovi zapisi sauvani i da njegove odraze nalazimo ak i u
savremenim verzijama drevnih svetih spisa.
Purane sa jedne strane, a jevrejski sveti spisi sa druge, zasnovani
su na istoj shemi evolucije za koju bi se, ako bi se itala ezoterijski
i izrazila savremenim jezikom, videlo daje isto toliko nauna kao i
mnogo toga to danas prolazi kao poslednja re nedavnih otkria.
Jedina razlika izmeu te dve sheme je da Purane, koje isto toliko, a
moda i vie panje posveuju uzrocima nego posledicama, aludi
raju u veoj meri na prekosmike periode, dakle, one pre stvaranja,
nego na periode takozvanog stvaranja, dok Biblija, koja saoptava
samo nekoliko reci o prethodnom periodu, odatle zaranja u materi
jalno stvaranje i, gotovo preskaui rase pre Adama, nastavlja sa svo
j i m alegorijama koje se odnose na Petu Rasu.
Sad, koliko god da se Poredak stvaranja napada u Postanju - a
njegov doslovni smisao svakako u zavidnoj meri pogoduje kritici
zmu - onome ko proita indijske Purane - uprkos njihovom alego32-
' Nesreni pokuaj g. Gledstona (Gladstone) da pomiri priu iz Postanja sa

naukom (vidi Devetnaesti vek, "Osvit Stvaranja" i "Uvod u Postanje", 1886.),
306
rijskom preterivanju - videe da se one sasvim slau sa prirodnim

naukama.
ak i ono to na prvi pogled izgleda kao savreno besmislena
alegorija o Brami koji poprima oblik Vepra da bi izbavio Zemlju is
pod voda, ima savreno nauno objanjenje u Tajnim Komentarima,
koje se odnosi na mnoga uzdizanja i potapanja i neprekidnu izmenu
mesta kopna i vode od najranijih do najpoznijih geolokih perioda
nae planete, jer Nauka nas ui daje devet desetina slojevitih forma
cija Zemljine kore postepeno izgraeno ispod vode, na dnu mora.
Misli se da drevni Arijevci nisu znali nita o prirodnoj istoriji, geo
logiji i tako dalje. Sa druge strane, jevrejsku rasu je ak i njen naje
i kritiar, beskompromisni protivnik Biblije (vidi Savremena nauka
i savremena misao, str. 337), proglasio zaslunom daje ideju o monoteizmu zaela "ranije, i vre ju je zadrala od bilo koje druge
manje filozofske i manje etike religije drevnog sveta ( ! ! ) " Samo, dok
u biblijskom ezoterizmu nalazimo simbolizovane seksualne misteri
je, i malo ega drugog (neto za staje potrebno veoma malo filozo
fije), u Puranama moemo da naemo najnauniji i najfilozofskiji
"osvit stvaranja", koji bi, ukoliko bi se nepristrasno analizirao, a nje
gove bajkovite alegorije prevele na jasan jezik, pokazao da su savre
mena zoologija, geologija, astronomija i gotovo sve grane savremenog
znanja anticipirane u toj drevnoj Nauci i bile poznate filozofima u optim crtama, ako ne u svim detaljima, kao i danas!
navukao je na sebe jupitersku grmljavinu g. Hakslija. Doslovni smisao nije oinoguavao takav pokuaj i njegov etverostruki poredak, i l i podela ive tvore
vine, pretvorio se u kamen, koji je, umesto da ubije muvu na obrvi zaspalog
prijatelja, ubio prijatelja. G. Gledston je zauvek pokopao Postanje. A l i , to ne
dokazuje da u njemu nema ezoterizma. injenica da su Jevreji i svi hriani,
kako savremeni, tako i njihove rane sekte, shvatali priu bukvalno tokom dve
hiljade godina, pokazuje jedino njihovo neznanje, ali i veliku domiljatost i
graditeljsku vetinu iniciranih rabina, koji su izgradili dve prie - elohistiku
ijehovistiku - ezoterijski i namerno pomeali znaenje glifovima bez samo
glasnika i l i znakova za reci u izvornom tekstu. est dana stvaranja - jom
(yom) - znai est perioda evolucije, a sedmi je period kulminacije savren
stva (ne odmora) i odnosi se na sedam Krugova i Sedam Rasa sa "razliitim "
stvaranjem u svakom, iako je upotreba reci boker, osvit i l i jutro, i krib, veer
nji suton - koje ezoterijski znae isto to i sandlija, suton na sanskritu - dove
la do optube za najgrublje neznanje o poretku evolucije.
307
ak je i Bentli pokazao daje astronomija iz Purana, sa svim svo

j i m namemim skrivanjima i brkanjima, sa ciljem da se neupueni
zavedu na sranputicu, prava nauka, a oni koji su verzirani u misteri
je induskih astronomskih rasprava pokazae daje savremena teorija
o postepenom kondenzovanju maglina, maglinastih zvezda i sunaca,
u najsitnijim detaljima postepenog razvoja sazveda - i to u daleko
tanijem obliku nego ova koju Evropljani danas imaju - (za upotre
bu u hronoloke i druge svrhe), bila savreno poznata u Indiji.
Ako se okrenemo geologiji i zoologiji, nai emo isto. ta predsta
vljaju svi ti mitovi o beskrajnom rodoslovu sedam Praapatija i njiho
vih sinova, sedam Riija i l i Manua, zatim njihovih ena i potomstva,
ako ne obiman i detaljan izvetaj o postepenom razvoju i evoluciji ivo
tinjske tvorevine, jedne vrste za drugom? Jesu li izuzetno filozofski i
metafiziki nastrojeni Arijevci - autori najsavrenijih filozofskih si
stema transcendentalne psihologije, etikih normi i takvih gramatika
kao stoje Paninijeva, zatim sankja i vedanta sistema, te moralnog za
kona (budizam), koga je Maks Miler proglasio naj savrenijim na Ze
mlji - takve budale, i l i deca da gube svoje vreme piui bajke, takve
bajke kakve na prvi pogled Purane izgledaju da jesu, za one koji ne
maju ni najmanju predstavu o njihovom tajnom znaenju? Staje baj
ka, rodoslov i poreklo Kajape, sa njegovih dvanaest ena, sa kojima
je imao brojno i raznovrsno potomstvo Naga (Zmija), gmizavaca i
svih vrsta ivih bia, koji je na taj nain bio otac svih vrsta ivotinja,
ako ne maskirana pria o poretku evolucije u ovom krugu? Do sada
nismo videli nijednog orijentalistu koji bi imao makar i priblinu
predstavu o istinama koje su sakrivene pod tim alegorijama i perso
nifikacijama. "Satapatha bramana", kae jedan od njih, "ne saoptava ba mnogo inteligentnu priu o Kajapinom poreklu. (. . .) On
je bio sin Marici, sin Brame, otac Vivasvata, otac Manua, predak oveanstva. (. . .) Postoje poprimio oblik kornjae, Pradapati je stvo
rio potomka. To stoje stvorio, uinio je akarot, otuda re kurma
(kornjaa). Kajapa znai kornjaa; zato ljudi kau: 'Sva stvorenja
su Kajapini potomci'", itd., itd. {Klasini renik hinduizma).
On je bio sve to; on je takode bio i otac Garude, ptice, "Kralja
krilatog plemena", koje potie od gmizavaca. Naga, i pripada istoj
lozi, ali kasnije postaje njihov smrtni neprijatelj -postoje on takode
ciklus, period vremena kada su tokom evolucije ptice koje su se raz308

vile od gmizavaca u svojoj "borbi za opstanak" - "preivljavanje
najspobnijih ", itd., itd., postale nadmonije od njih, da bi ih proidrale ~ moda podstaknute p r i r o d n i m zakonom, kako bi nainile
mesta za druge, savrenije vrste ( v i d i Deo I I , " S i m b o l i z a m " ) .
U zadivljujuem saetku Savremene nauke i savremene misli, g.
Gledston dri predavanje o prirodnoj istoriji, sa pogledima k o j i se
potpuno razlikuju od biblijskog. A u t o r primeuje da geologija koja
poinje od:
(. . .) najranijeg poznatog fosila, Eozoon Canadiense-a iz laurentijana, nastavljajui se u nizu, ije su sve karike vrsto povezane,
kroz silurijum, koji obiluje mekucima, Ijuskarima, crvolikim stvo
renjima i prvim indikacijama riba, zatim kroz devon, sa preovladavanjem riba i prvom pojavom gmizavaca; mezozoik, sa svojim
vodozemcima (ili porodicom aba); sekundar, u kome su preovladavali gmizavci u moru, na kopnu i vazduhu, a poeli da se pojav
ljuju prvi skromni oblici kopnenih kimenjaka; i, na kraju, tercijar,
u kome su se obilato razvili sisari, vrstu po vrstu, postepeno se di
ferencirali i specijalizovali, kroz eocen, miocen i pliocen, dok na
kraju nismo doli do ledenih praistorijskih doba i pozitivnih doka
za o postojanju oveka.
Isti poredak,/)/^ opis ivotinja nepoznatih savremenoj nauci, na
laze se u optim komentarima na Purane, a posebno u Knjizi an.
Jedina razlika, i to ozbiljna, bez sumnje, poto podrazumeva da su
ovekova duhovna i boanska priroda nezavisne od njegovog fizi
kog tela u o v o m svetu iluzija u kome je savremenoj psihologiji po
znata jedino njegova lana linost sa svojom modanom osnovom,
jeste sledea: poto je bio u svih takozvanih "Sedam stvaranja", koja
alegoriki predstavljaju sedam evolucionih promena, ilipodrasa, ka
ko bismo m o g l i da ih zovemo, Prve Korenske Rase Coveanstva,
OVEK postoji na Z e m l j i od poetka. Postoje proao kroz sva carstva
prirode u sva tri prethodna Kruga,^'' njegov fiziki oblik - prilagoen
Sledite zakon analogije" - pouavaju Uitelji. Atma-Budi je dvostruk, a
Manas je trostruk; u onoj meri u kojoj onaj prvi ima dva aspekta, a ovaj drugi
tri, tj. kao princip per se, koji u svom viem aspektu tei Atma-Budiju, a u svom
niem aspektu sledi Kamu, sedite zemaljskih i ivotinjskih elja i strasti. Sada
uporedite evoluciju Rasa, od kojih Prva i Druga imaju prirodu Atma-Budija,
309
TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA
toplotnim uslovima tih ranih perioda - bio je spreman da primi

boanskog Hodoasnika u prvom osvitu ljudskog ivota, t j . pre
18.000.000 godina. Tek u sredinjoj taki Tree Korenske Rase je
ovek bio obaren Manasom. Kad su se sjedinili, dva, a potom tri,
dali su jedno, jer iako su nie ivotinje, od amebe do oveka, dobile
svoje monade, u kojima su svi vii kvaliteti sadrani u obliku mo
gunosti, oni su morali da ostanu uspavani dok svaka od njih nije
stigla do ljudskog oblika, jer se pre tog stadijuma Manas (um) nije
razvijao u njima. * U ivotinjama su svi principi ukoeni, u stanju
nalik na fetus, osim drugog (vitalnog), treeg (astralnog) i zaetka
etvrtog {Kama, koji predstavlja elju, instinkt) iji se intenzitet i
stepen razvoja razlikuje od vrste do vrste. Materijalisti odanom Darvinovoj teoriji to e zvuati kao bajka, mistifikacija, a za onog ko
veruje u unutranjeg, duhovnog oveka, ova tvrdnja u sebi nee ima
ti nieg neprirodnog.
Na ovom mestu e se pisac svakako susresti sa onim to bi se
moglo nazvati potpuno opravdanim primedbama. Rei e nam da se
pravac embriolokog razvoja, postepeni razvoj svakog pojedina
nog ivota, i napredak, za koji se zna da se odigrao u sledu postup
nih stadijuma specijalizacije - sve to suprotstavlja ideji daje ovek
nastao pre sisara. ovek je poeo kao najneznatnije i najprimitivni
je crvoliko stvorenje, "od prvobitnog grumena protoplazme i elije
sa jezgrom od koje potie sav ivi svet", i "razvio se kroz faze iden
tine sa ribama, gmizavcima i sisarima, dok na kraju ta elija nije
dostigla visokospecijalizovani razvoj u etvororunim biima, \poslednjem od svih, u ljudskom tipu" (Leng, 335).
To je savreno nauno, i mi nemamo nita protiv toga, jer sve se
to odnosi na ovekovu ljuturu ~ njegovo telo, koje je u svom rastu.
njihovo pasivno duhovno Potomstvo, i Treu Rasu, koje predstavljaju t r i razli
ite podgrupe i l i aspekta, fizioloki i psihiki: najranija, bezgena, srednja, pro
buena za inteligenciju i trea, poslednja, nesumnjivo ivotinjska, t j . Manas
k o j i je podlegao iskuenjima Kame.
34
Ljudi su upotpunjeni tokom treeg, ka etvrtom ciklusu (rasi). Oni su uinjeni "bo
govima" za dobro i zlo, a odgovornim tek kada su se dva luka susrela (nakon tri i po
kruga prema Petoj Rasi); takvim su ih uinile Nirmanakaje (duhovni ili astralni ostaci)
Rudra-Kumara, '^prokletih da se iznova raaju na zemlji, u smislu - osuenih na rein
karnaciju svojim prirodnim redom u viem uzlaznom luku zemaljskog ciklusa.
(Komentar IX)
310
naravno, kao i svaka druga morfoloka jedinica (kako je jednom to

nazvano) podlona takvim preobraajima. Nau teoriju nee odbaci
ti oni koji pouavaju preobraaju mineralnog atoma putem kristaliza
cije - koja je ista funkcija i stoji u istom odnosu sa svojim neorganskim
(takozvanim) upadhijem (ili osnovom), kao i formiranje elija pre
ma njihovom organskom jezgru, preko biljaka, insekata i ivotinja u
oveka - nee je, dakle, odbaciti jer e ona konano dovesti do pre
poznavanja Univerzalnog Boanstva u prirodi, veno prisutnog, a takae i veno nevidljivog i nespoznatljivog, kao i m/ra-kosmikih
bogova, koji su bili Ijudi.^^
A l i , upitali bismo mi, kakvi dokazi nauke i njenih egzaktnih, da
nas aksiomatskih, otkria, stoje protiv nae okultne teorije? Oni koji
veruju u zakon evolucije i postepeni progresivni razvoj od elije (koja
je od vitalne postala morfoloka elija dok se nije probudila kao i
sta protoplazma) - svakako nee ograniiti svoje verovanje na jedan
pravac evolucije. Tipovi ivota su bezbrojni, a evolucija se, tavie,
ne odvija istim tempom za sve vrste. Sastav prvobitne materije u silurijumu - mi mislimo na naunu "primordijalnu" materiju - isti je
po svemu, osim po stepenu grubosti, kao i sastav primordijalne ive
materije danas. Takode, ako je dananja ortodoksna teorija evolucije
sasvim tana, mi ne nalazimo ono to bi trebalo da naemo, naime
stalni napredak koji se neprekidno odvija u svakoj ivoj vrsti. Umesto toga, ta vidimo? Dok posrednike grupe ivotinjskih bia sve
tee ka viem tipu, i dok se specijalizacije, as jedne, as druge vr
ste, odvijaju tokom geolokih doba, vrste menjaju formu, poprimaju
druge oblike, nastaju i nestaju kaleidoskopskom brzinom u opisima
paleontologa, od jednog perioda do drugog; jedina dva izuzetka od
tog opteg pravila su dva suprotna pola ivota, naime OVEK i nie
vrste ivih bia!
Izvesni izraziti oblici ivih bia postojali su tokom ogromnih
vremenskih perioda, i ne samo da su preiveli izmenu fizikih uslova, ve su i sami ostali potpuno nepromenjeni, dok su se drugi
oblici ivota pojavili i nestali. Takvi oblici se mogu nazvati "trajnim
itava nevolja sastoji se u sledeem: ni fiziolozi ni patolozi nee priznati
da su supstanca iz koje se razvija elija (citoblastema) i roditeljska ced iz koje
nastaju kristali u osnovi iste, samo to imaju razliite svrhe.
311
TAJNA DOKTRINA
ANTROPOGENEZA
tipovima" ivota, a primera za njih ima u izobilju kako u ivotinj

skom, tako i u biljnom svetu.
(Haksli, Protokoli Kralj. Inst., tom III, str 151)
Meutim, nije nam saopten nijedan jak razlog zato Darvin po
vezuje gmizavce, ptice, vodozemce, ribe, mekuce, itd., itd., kao
izdanke monerikog pretka. Niti nam je reeno zato su, na primer, gmizavci direktni potomci vodozemaca, vodozemci riba, a r i
be niih oblika - to svakako jesu. Jer, Monade su prole kroz sve
te oblike bia do oveka, na svim planetama, u ivi prethodna kru
ga, poto je svaki krug, kao i svaka sledea planeta, od A do G,
bio i jo uvek treba da bude poprite iste evolucije, samo svakog
narednog puta ponovljene na vroj materijalnoj osnovi. Zato je
na pitanje: "Kakav je odnos izmeu astralnih prototipova Treeg
Kruga i uobiajenog fizikog razvoja tokom nastanka organskih
vrsta pre sisara?" - lako odgovoriti. Ovi prvi su senoviti prototi
povi drugih, uvodne, slabo odreene i lelujave skice na platnu ob
jekata kojima je sueno da poprime konani i ivi oblik uz pomo
slikareve etkice. Riba se razvila u vodozemca - abu - u senkama jezera, a ovek je proao kroz sve svoje preobraaje na ovoj
planeti u Treem Krugu, kao to je to bio sluaj i u ovom, njego
vom etvrtom Ciklusu. Tipovi Treeg Kruga doprineli su formi
ranju tipova u ovom Krugu. Po strogoj analogiji, ciklus od Sedam
Krugova, u njihovom radu na postepenom formiranju oveka kroz
sva carstva prirode, ponavlja se u mikroskopskoj razmeri u prvih
sedam meseci sazrevanja budueg ljudskog bia. Neka prouavalac razmisli o toj analogiji i razradi je. Kao to neroenoj bebi od
sedam meseci, iako je sasvim spremna, treba jo dva meseca da
bi stekla snagu i konsolidovala se, tako oveku, koji je obavio svo
ju evoluciju tokom sedam Krugova, ostaju jo dva perioda u ma
terici Majke Prirode pre nego to se rodi, tanije, reinkarnira kao
Dani, jo savreniji no to je bio kada je kao Monada ubaen u no
vosagraeni lanac svetova. Neka prouavalac razmisli o toj miste
riji, a onda e lako ubediti sebe da, kao to postoje fizike veze iz
meu mnogih klasa, tako postoje i odreeni domeni u kojima se
astralno utapa u fiziku evoluciju. O tome nauka ne govori ni re.
ovek se razvio i evoluirao od majmuna, kae ona. A l i , pogledajmo
sad ovu protivrenost.
312

Haksli nastavlja da ukazuje na biljke, paprati, mahovine, od k o j i h
su neke generiki identine sa danas postojeim vrstama, koje sre
emo u dobu karbona, jer:
Konus oolitike Arucarie iedva da se razlikuje od danas posto
jeih vrsta. (. . .) Nia ivotinjska carstva pruaju iste primere.
Globigerina iz dubina Atlantika identina je sa krenjakim vrsta
ma istog roda (. . .) Klasifikivani korali silurijanskog perioda su
fantastino slini vodenim koralima iz naih sopstvenih mora. (. . .)
Arahnide, iju najviu vrstu, korpiju, u ugljenu predstavlja vrsta
koja se od njenih ivih srodnika razlikuje samo (. . .) po oima.
I tako dalje, i tako dalje; sve se to moe zakljuiti autoritativnom
izjavom dr Karpentera oforaminiferi. On kae:
Nema dokaza o bilo kakvoj sutinskoj promeni i l i napretku u
tipu foraminifera od paleozoika do dananjeg dana. (. . .) Foraminiferozna fauna naeg niza verovatno pokazuje vei opseg varije
teta nego stoje postojao u bilo kom prethodnom periodu; ali nema
indikacije bilo kakve tendencije ka pretvaranju u neki vii tip.
(Uvod u prouavanje foraminifera, str. XI)
Sad, ako nema indikacija neke promene k o d foraminifere, praivotinje najnie vrste, bez usta i oiju, osim to danas postoji vie
varijeteta nego ranije, ovek, k o j i predstavlja najvii v r h lestvice
bia, pokazuje jo manje promena, kao to smo v i d e l i ; utvreno je
da je kostur njegovog paleolitskog pretka ak u odreenim aspe
k t i m a savreniji od dananjeg kostura. Gde je onda ta uniformnost
zakona, apsolutno pravilo da se jedna vrsta pretapa u drugu i, nep r i m e t n i m prelazima, u v i i tip? V i d i m o da ser V i l j e m T o m s o n
doputa daje proteklo 400.000.000 godina istorije zemlje otkad je
povrina planete postala dovoljno hladna da dopusti prisustvo i
v i h bia,'' a samo t o k o m ogromnog vremenskog raspona oolitskog
perioda, "doba gmizavaca", mi nalazimo izuzetnu raznovrsnost i obi
lje o b l i k a gutera kada je t i p vodozemca dostigao vrhunac razvoja.
36
Zapisi Geolokog drutva iz Glazgova, tom I I I . Meutim, veoma je u

dno stoje on upravo promenio svoje miljenje. Sunce je, kae on, staro samo
15.000.000 godina.
313
U i m o o ihtiosaurusima i pleziosaurusima u jezerima i rekama i o
k r i l a t i m k r o k o d i l i m a i l i guterima k o j i lete kroz vazduh. A nakon
toga, u tercijaru:
(. . .) nalazimo da se vrsta sisara znatno razilazi sa ranije posto
jeim formama (. . .) mastodontima, megaterijumima i drugim
nezgrapnim stanovnicima drevnih uma i ravnica, i, shodno tome,
(primeen je) postepeni preobraaj jednog od ogranaka reda etvororukaca u ona bia od kojih se moda razvio i sam prvobi
tni ovek.
(Poeci ivota)
Moda, ali niko osim materijalista ne v i d i zato bi trebalo da bude
tako, poto ne postoji ni najmanja neophodnost za to, n i t i je takva evo
lucija zasnovana na injenicama, jer oni koji su najvie zainteresovani
da nau dokaze priznaju svoj potpuni neuspeh da nadu makar i jednu
injenicu koja bi podrala njihovu teoriju. Nema potrebe da bezbrojni
ivotni t i p o v i predstavljaju lanove jednog progresivnog niza. O n i su
"proizvodi razliitih i diferenciranih evolucionih razilaenja, koja se
odvijaju jedno u jednom pravcu, drugo u drugom". Zato je daleko opravdanije da se kae kako se majmun razvio u red etvororukaca, nego
da se prvobitni ovek, koji se nije menjao u svojoj ljudskoj specijali
zaciji od vremena kome pripadaju njegovi fosili u najstarijim slojevi
ma i iji varijeteti nisu naeni osim u pogledu boje i tipa lica, razvio
od istog pretka zajedno sa majmunom.
Kao i druge ivotinje i ovek potie od elije i razvija se "kroz
faze koje se ne mogu razlikovati od riba, gmizavaca i sisara sve dok
ta elija ne dostigne visokospecijalizovani razvoj etvororukaca i
najzad ljudskog tipa", to je o k u l t n i a k s i o m star h i l j a d a m a g o d i
na. K a b a l i s t i k i aksiom: " K a m e n postaje b i l j k a ; b i l j k a , ivotinja;
i v o t i n j a , ovek; ovek. B o g " d r i se v e k o v i m a . H e k e l , u s v o m
Schopfungsgeschichte daje d v o s t r u k i crte k o j i pokazuje dva em
briona - embrion psa star est nedelja i embrion oveka star osam
nedelja. O n i se, osim m a l i h razlika u glavi, koja je vea i ira u predelu mozga k o d oveka, ne m o g u razlikovati.
Zapravo, moemo da kaemo da sva ljudska bia prolaze kroz
fazu ribe i gmizavca pre nego to dospeju do sisara i na kraju o314

veka. Ako embrion posmatramo u naprednijoj fazi, kada je ve pro
ao kroz oblik gmizavca (...) znaajno dugo pravac razvoja ostaje
isti kao i kod drugih sisara. Rudimentarni udovi su potpuno slini,
pet prstiju i palevi se razvijaju na isti nain, a slinost izmeu
embriona oveka i psa, nakon prve etiri nedelje razvoja je tolika
da jedva moemo da ih razlikujemo. ak i u dobu od osam nedelja
embrionalni ovek predstavlja ivotinju sa repom koji je teko ra
zlikovati od repa embriona teneta.
(Savremena nauka, str. 117)
Zato, onda, ne bi ovek i pas poticah od zajednikog pretka, iU od
gmizavca - Nage, umesto to oveka spajamo sa etvororukcima?
Ovo bi moglo da bude isto tako logino kao i ono drugo, ako ne i
vie. O b l i c i i faze ljudskog embriona nisu se promeniU od istorijskih vremena, i ti preobraaji su b i l i poznati Eskulapu i H i p o k r a t u
isto k o h k o i g. Haksliju. Stoga, poto su kabalisti to p r i m e t i l i jo od
praistorijskih vremena, to nije novo otkrie. U Razotkrivenoj Izidi,
t o m I, str. 389, isto ovo je zapaeno i napola objanjeno.
Poto ovekov embrion u sebi nema vie odlika majmuna nego odUka bilo kog drugog sisara, ali u sebi sadri totalitet carstava prirode,
i poto izgleda da on predstavlja "nepromenljivi t i p " ivota, daleko
manje promenljiv ak i od foraminifere, isto je tako nelogino tvr
d i t i da se on razvio od majmuna, kao to bi b i l o nelogino t v r d i t i da
v o d i poreklo od abe iU psa. I okultna i istonjaka filozofija veruje
u evoluciju, k o j u su M a n u i Kapila^^ daleko bolje objasnili nego
b i l o k o j i dananji n a u n i k . N e m a potrebe da p o n a v l j a m o ono o
emu smo detaljno raspravljali u Razotkrivenoj Izidi, poto italac
te argumente i opise, na ijoj osnovi poivaju sva istonjaka uenja
0 evoluciji, moe da nae u naim prethodnim knjigama.^^ A l i , n i
jedan okultista ne moe da prihvati nerazumnu pretpostavku da sve
Otuda filozofija u alegoriji o sedam, deset i, na kraju, dvadeset i jednom
Pradapatiju, Riiju, Muniju, itd., za koje se govori da su oevi raznih stvari i
bia. Poredak sedam klasa i l i redova biljaka, ivotinja, pa ak i neivih stvari,
koji je sluajnim redom saopten u Puranama, u nekoliko komentara saopten
je ispravnim redom. Tako, Pritu je otac Zemlje. On je muze i ini da ona rada
svakovrsne itarice i povre, svo pobrojano i specifikovano. Kajapa je otac
svih gmizavaca, zmija, demona, itd., itd.
IO
Vidi Tom I, 151 i dalje o drvetu evolucije - "Drvo Sveta".

315

danas postojee forme, " o d bezobline amebe do oveka", predstav
ljaju direktne linearne potomke organizama k o j i su iveli m i l i o n i m a
godina pre roenja oveka, u presilurijanskim dobima, u moru i l i ko
pnenom m u l j u . Okultisti veruju u uroeni zakon postepenog razvo
ja^'' G. D a r v i n nikad u to nije verovao, kao to je sam rekao.
Na strani 145 Porekla vrsta nalazimo da on izjavljuje: poto " m i
kroskopskoj infuzoriji i l i crevnoj g l i s t i " (. . .) ne koristi (. . .) "da
postane visokoorganizovana", zato "prirodna selekcija", koja ne uk
ljuuje obavezno progresivni razvoj - ostavlja inflizoriju i glistu ("traj
ne tipove") na m i r u .
Ne izgleda ba da u takvom ponaanju Prirode postoji uniforman
zakon; on izgleda vie kao diskriminativno delovanje neke natpri
rodne selekcije. Moda onaj aspekt Karme, k o j i bi istonjaki okulti
sti nazvali "zakon retardacije", ima neke veze sa t i m .
A l i , postoje svi razlozi da posumnjamo da l i j e sam g. D a r v i n p r i
davao takvu vanost svom zakonu kakvu su mu danas pridali njego
vi ateistiki sledbenici. Znanje o raznim i v i m oblicima u p r o t e k l i m
geolokim periodima je veoma oskudno. Dr Bastijan (Bastian) na
v o d i za to veoma sugestivne razloge:
(1) Zbog nesavrenog vida u kome nekolicina oblika moe biti
predstavljena u slojevima koji pripadaju odreenom periodu, (2) zbog
krajnje ograniene prirode istraivanja obavljenih na tim nesavr
eno predstavljenim slojevima i (3) zato to su nam veliki delovi
zapisa apsolutno nedostupni - postoje gotovo sve silurijanske os
tatke zamrljalo vreme dok su dve treine Zemljine povrine u ko
jima bi trebalo nai ostale slojeve danas prekriveni morima.
Zato g. D a r v i n sam kae:
Sa moje strane, sledei Lajelovu metafora, ja na geoloki zapis
gledam kao na veoma nesavreno voenu hroniku, pisanu promenIjivim dijalektom; od te kronike miposedujemo samoposlednji tom,
koji se odnosi svega na dve i l i tri zemlje. Od tog toma, sauvano je
samo po neko kratko poglavlje tu i tamo, a o svake stranice, sa
mo ponegde po nekoliko redova.
39
Meutim, on je ogranien i izmenjen zakonom retardacije, koji namee

ogranienje napretku svih vrsta kada se pojavi Vii Tip.
316
Stanca X - Jstorija etvrte Rase

Svakako da na tako mravim podacima nauka ne moe da zasnuje svoju poslednju re. A ni okultizam ne porie da su svi prethodni
oblici ljudskog ivota bili nii od naeg na osnovu ljudskog ponosa
i l i nerazumne vere da ovek ovde na Zemlji (u naem periodu, mo
da) predstavlja najvii tip ivota, ve naprosto zato to "kariku koja
nedostaje", koja bi neporecivo dokazala postojeu teoriju, paleon
tolozi nikada nee nai. Poto mi verujemo da se ovek razvio od
najniih oblika svake vrste ivota na Zemlji, ivotinjske i biljne, i da
je proao kroz te faze, nema nieg uniavajueg u ideji daje orangu
tan predak naeg fizikog oblika; ba naprotiv, jer ona neodoljivo
potkrepljuje okultnu doktrinu u pogledu konanog razvoja svega
to postoji u zemaljskoj prirodi oveka. ovek se ak moe zapitati
kako to da biolozi i antropolozi, kad su jednom vrsto prihvatili teo
riju 0 poreklu oveka od majmuna - kako to, dakle, da se oni nisu po
zabavili buduom evolucijom postojeih majmuna u oveka? To je
samo logina posledica prve teorije, ukoliko nauka ne smatra da je
ovek povlaeno bie, a njegova evolucija bez presedana u prirodi,
tj., s&sviraposeban i jedinstven sluaj. A sve ovo vodi prirodne na
uke upravo tom zakljuku. Meutim, okultisti odbacuju darvinovsku,
a posebno hekelijansku hipotezu zato to je majmun, a ne ovek,
uistinu poseban i jedinstven primer. Covekoliki majmun je sluajna
tvorevina, iznueni rast, jedan neprirodan proces.
Okultno uenje je, po naem miljenju, loginije. Ono poua
va ciklinom, neizmenljivom zakonu u prirodi, koji nema linog,
"posebnog nacrta", ve deluje na uniformnom planu koji preovladuje tokom itavog perioda Manvantare i postupa sa crvom isto kao
i sa ovekom. Nijedan ni drugi nisu sami teili da nastanu, pa za
to oba podleu istom zakonu evolucije i oba moraju da napreduju
u skladu sa karmikim zakonom. Oba su poela od istog neutral
nog centra ivota i oba moraju da se ponovo utope u njega na za
vretku ciklusa.
Ne poriemo daje u prethodnim Krugovima ovek bio divovsko
majmunoliko stvorenje, a kad kaemo "ovek", moda bi trebalo da
kaemo grubi kalup koji se razvijao za ovekovu upotrebu samo u
ovom Krugu - srednjoj i l i prelaznoj taki koju tek to smo dostigli.
Niti je tokom dve i po Korenske Rase ovek bio ono stoje danas. Ovu
taku je dostigao, kao stoje ve reeno, tek pre 18.000.000 godina,
tokom sekundara, kako mi tvrdimo.
317
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
Dotle je on, prema predanju okultnog uenja, bio "bog na zemlji

koji je pao u materiju", i l i razmnoavanje. To se moe i l i ne mora
prihvatiti, jer se Tajna Doktrina ne namee kao nepogreiva dogma:
poto, bilo da se njeni praistorijski zapisi prihvate i l i odbace, ona ne
govori o problemu konkretnog oveka i njegove unutranje prirode
- Pad koji je pomenut nije ostavio izvorni greh na oveanstvu. A l i ,
0 svemu tome smo ve dovoljno rekli.
Stavie, ue nas da su preobraaji koje je ovek doiveo bili na
silaznom luku - koji je centrifugalni za duh, a centripetalni za ma
teriju - a da e oni za ije iskustvo se priprema, nadalje, na svom
uzlaznom putu obrnuti pravac te dve sile, odnosno materija e po
stati centrifugalna, a duh centripetalan - da svi ti preobraaji ekaju
takoe i ovekolike majmune, bar sve one koji su se gotovo pribli
ili oveku u ovom Krugu - i svi e oni biti ljudi u Petom Krugu,
ba kao to su dananji ljudi naseljavali majmunolike oblike u Tre
em, prethodnom Krugu.
Pogledajte, dakle, savremene stanovnike velikih uma na Suma
tri, degradirane {patuljaste primerke - "zamrljane kopije", kako ka
e g. Haksli - nas samih, kakvi smo b i l i (veina oveanstva) u
prvim pod-rasama etvrte Korenske Rase, tokom perioda onoga to
je nazvano "Padom u razmnoavanje". Majmun, kakvog mi znamo,
nije proizvod prirodne evolucije, ve sluajnosti - ukrtanja izmeu i
votinjskog bia, i l i oblika, i oveka. I kao stoje bilo pokazano u pret
hodnom tomu (antropogenezi), mutava ivotinja je prva zapoela
seksualne odnose, postoje najpre morala da se razdvoji na mujake
i enke. A Priroda nije planirala da ovek sledi primer ivotinja - to
pokazuje relativno bezbolno raanje ivotinjskih vrsta, dok je kod
ena ono rizino i uasno bolno. Majmun je, zaista, kao stoje zapa
eno u Razotkrivenoj Izidi (tom I I , 278), "oblik koji je najdirektnije
povezan sa ljudskom porodicom - hibridni ogranak nakalemljen na
njihovu sopstvenu lozupre nego stoje ona usavrena - misli se, ovekova. Majmuni su milionima godina mladi od ljudskih bia koja
govore i predstavljaju najmlae savremenike nae Pete Rase. Zato
je najvanije da se zapamti da su ega majmuna entiteti koje je Kar
ma prisilila da se inkarniraju u ivotinjskim oblicima, to je bila
posledica bestijalnosti najstarije Tree Rase i najranije etvrte. Oni
predstavljaju entitete koji su ve dosegli "ljudski nivo" pre ovog Kru318
Stanca X- Istorija etvrte Rase

ga. Shodno tome, oni predstavljaju izuzetak od opteg pravila. Bez
brojna predanja o Satirima nisu bajke, ve ona govore o izumrloj rasi
ivotinjskih ljudi. ivotinjske "Eve" bile su njihove pramajke, a ljud
ski "Adami" njihovi praoci, otuda kabalistika alegorija o Lilit ili
Lilatu, Adamovoj prvoj eni, koju Talmud opisuje kao bajnu enu sa
dugom valovitom kosom - tj. ivotinju sa enskom kosom, pripadnika
vrste koja je danas nepoznata, pa ipak ensku ivotinju, koja se u
kabalistikim i talmudskim alegorijama naziva enskim odrazom Samaela, Samael-Lilit, i l i sjedinjeni ovek i ivotinja, bie zvano Hajo Biat, Zver, i l i Zla Zver (ohar). Dananji majmuni potiu od tog
neprirodnog sjedinjenja. Oni su zaista "ljudi koji ne govore" i postae ivotinje koje govore (ili ljudi nieg reda) u Petom Krugu dok
se adepti pojedinih kola nadaju da e se neki od majmunskih ega
vie inteligencije ponovo pojaviti na kraju este Korenske Rase. Ka
kav e biti njihov oblik, od drugostepenog je znaaja. Oblik ne zna
i nita. Vrste i rodovi flore i faune, kao i najvia ivotinja, njihova
kruna - ovek - menjaju se i variraju u zavisnosti od okoline i k l i
matskih promena, ne samo sa svakim Krugom, ve takode i sa sva
kom Korenskom Rasom, kao i nakon svake geoloke kataklizme koja
okonava neku od rasa i l i dovodi do neke prekretnice u njoj. U e
stoj Korenskoj Rasi fosili orangutana, gorila i impanza e biti fosili
izumrlih etvororukih sisara, a novi oblici - iako manji broj i u ve
im razmacima, kako doba prolaze i pribliava se kraj Manvantare
- razvie se od "odbaenih" tipova ljudskih rasa, kako se one opet bu
du vraale na astral, iz kala fizikog ivota. Pre oveka ih nije bilo,
a izumree pre nego to se razvije Sedma Rasa. Karma e dovesti
monade nerazvijenih ljudi nae rase i smestiti ih u novorazvijene
ljudske oblike, nastale od pavijana, fizioloki regenerisanog na taj
nain (ali vidi Deo I I , "Dodatak").
To e se, naravno, dogoditi kroz milione godina. A l i , slika tog ci
klikog pomeranja svega to danas ivi i die na Zemlji je istinska,
i nije joj potrebno "posebno stvaranje" i l i udesno formiranje o
veka, ivotinja i biljaka ni iz ega.
Eto kako okultna nauka objanjava odsustvo svake veze izmeu
majmuna i oveka i pokazuje da se onaj prvi razvio od ovog drugog.
319
PANORAMSKI PREGLED R A N I H RASA
Period od nekoliko miliona godina protekao je izmeu Prve Rase

"bez uma" i visokointeligentnih i umnih poznih "Lemurijanaca", a
isto toliki period je protekao izmeu najranijih civilizacija Atlantidana i istorijskog perioda.
Ostalo je samo nekoliko nemih zapisa koji svedoe o Lemurijancima, u obliku tuceta oteenih kolosa i starih kiklopskih ruevina.
To je glupost, uveravaju nas neki, jer su "oni proizvod slepih priro
dnih sila", i l i su "sasvim savremeni" kako nam kau drugi. Skeptici
i materijalisti sa prezirom zaobilaze predanja, a isuvie revnosni svetenici ih podreuju Bibliji. Meutim, kad god se neka legenda ne
uklopi u nojevsku teoriju o "potopu", hrianski svetenici izjavlju
ju daje ona "nezdravi delirijumski glas neke stare prazno verice". At
lantidu poriu kada je ne pobrkaju sa Lemurijom i drugim nestalim
kontinentima, moda zato stoje Lemurija napola tvorevina savremene nauke, pa bi zato u nju trebalo verovati, dok Platonovu Atlantidu
najvei broj naunika smatra sanjarijom.
Oni koji veruju Platonu, esto tvrde da je Atlantida produetak Af
rike. Takoe se sumnja da je neki stari kontinent postojao na isto
noj obali. Jedino Afrika, kao kontinent, nikad nije bila nerazdvojni
deo ni Lemurije ni Atlantide, kako smo se sloili da zovemo Trei i
etvrti kontinent. Njihovi drevni nazivi nikad nisu pomenuti u Puranama niti na bilo kom drugom mestu. Ali, sa samo jednim ezoterijskim
kljuem u rukama, postaje lako da se ta nestala kopna poistovete sa
brojnim "zemljama bogova", Deva i Munija opisanim u Puranama,
sa njihovim Varama, Dvipama i zonama. Njihova Sveta Dvipa, to
kom ranih dana Lemurije, izdizala se kao divovski vrh sa dna mora,
postoje oblast izmeu planine Atlas i Madagaskara pokrivala voda,
otprilike do ranog doba Atlantide (nakon nestanka Lemurije), kada
se Afrika izdigla sa dna okeana, a Atlas je bio napola potonuo.
Naravno, ak i u okviru nekoliko tomova ne bi bilo mogue izneti hronoloki i detaljan izvetaj o evoluciji i napretku prve tri rase
- osim u obliku opteg pregleda, kao to emo sada i uiniti. Prva
Rasa nije imala sopstvenu istoriju. Isto se moe rei i o Drugoj Rasi.
320

Zato emo paljivo pratiti samo Lemurijance i Atlantidane pre nego
to se upustimo u istoriju nae sopstvene rase (Pete).
Staje poznato o drugim kontinentima osim naeg i ta istorija
zna i l i prihvata u pogledu ranih rasa? Sve to izlazi van okvira od
bojnih spekulacija materijalistike nauke, oklevetano je prezrivim
nazivom "praznoverica". Mudri ljudi dananjice ne veruju ni u ta.
Platonove "krilate" i hermafroditske rase i njegovo Zlatno doba Hekel je tiho vratio na njihovo novo mesto u prirodi; pokazano je da su
nae boanske rase potomci irokonosnih majmuna, a da je na pre
dak komad morske sluzi.
Meutim, kako kae Faber:
(. . .) otkrie se da matarije drevne poezije sadre odreenu dozu
istorijske istine.
Koliko god da su napori autora Misterije Kabira jednostrani napori koje je on uloio u svoja dva toma kako bi naterao klasine
mitove i simbole drevnog paganstva "da posvedoe o istini Svetog
Pisma" - vreme i dalja istraivanja su bar delimino rehabilitovali
tu "istinu" tako to su je razotkrili. Jer je, ba naprotiv, pametno adap
tiranje Svetog Pisma ono to svedoi o velikoj mudrosti arhajskog
paganstva. I to uprkos nerazmrsivoj pometnji u koju su istinu o Kabirima - najtajanstvenijim bogovima antike - bacile drske i protivrene spekulacije biskupa Kamberlenda (Cumberland), dr Sukforda
(Shuckford), Kadvorta, Valensija {Vallancey), itd., itd., a na kraju i
Fabera. Ipak svi ti uenjaci, od prvog do poslednjeg, morali su da
dou do neumitnog zakljuka koji je uokvirio Faber. On pie:
Nemamo razloga da mislimo kako je idolatrija mnogoboakog
sveta bila puko proizvoljno domiljanje; naprotiv, izgleda daje ona,
gotovo svuda, bila izgraena napriseanju ljudi na odreene stvarne
dogaaje. Ja smatram da ti dogaaji predstavljaju unitenje prve (e
tvrte u ezoterijskim uenjima) Rase oveanstva vodama Potopa.
(Pogl I str 9)
Uz to, Faber dodaje:
Ubeen sam daje preanje o potonuu ostrva Flegije isto to i
predanje o potapanju ostrva Atlantide. Meni izgleda da obe prie
321
aludiraju na jedan veliki dogaaj, naime, potonue itavog sveta
pod vode potopa, i l i , ako pretpostavimo daje svod sveta ostao na
istom mestu, podizanje nivoa vode iznad njega. G. Baji se u svom
radu o Platonovoj Atlantidi, iji je cilj oigledno bio da obezvredi
autoritet biblijske hronologije, zaista trudi da dokae kako su Atlantidani bili veoma star sevemi narod, daleko stariji od Indusa,
Feniana i Egipana.
(Jedna rasprava o Kabirima, str. 284)
U tome se Faber slae sa Bajiem, k o j i se pokazao kao ueniji i
i n t u i t i v n i j i od onih k o j i slede biblijsku kronologiju. A on nipoto ne
grei kad kae da su Atlantidani b i l i isto to i Titani i d i v o v i ( v i d i
Pisma o Atlantidi). Faber spremnije usvaja miljenje svog francu
skog sabrata,]er Baji pominje K o z m u Indikoplova, k o j i uva drev
no predanje o N o j u - daje " o n prethodno iveo na ostrvu A t l a n t i d i "
{ibid). Da l i j e to ostrvo b i l o "Posejdonija" koja se pominje u Ezoterijskom budizmu, i l i kontinent Atlantida, nije bitno. Predanje je tu,
a zabeleio ge je jedan hrianin.
Nijedan okultista nikad ne bi ni pomislio da l i i N o j a njegovih
privilegija ako se t v r d i d a j e on bio Atlantidanin, jer to bi naprosto
pokazalo da su Jevreji p o n o v i l i priu o Vaivasvata Manuu, Ksisutrusu, i m n o g i m drugim, i da su oni samo p r o m e n i l i ime, na ta imaju
pravo, kao i svi ostali narodi i l i plemena. Mi prigovaramo bukval
n o m prihvatanju biblijske hronologije, postoje ona besmislena i ne
slae se ni sa geolokim podacima ni sa zdravim razumom. Stavie,
ako je Noje bio Atlantidanin, onda je on bio Titan, div, kao to poka
zuje Faber; a ako je bio div, zato to nije reeno u Postanju?'*
Bajieva greka je bila u tome to je odbacio potapanje Atlantide
i to je Atlantiane zvao naprosto j e d n i m sevemimposlepotopskim
40
To je pokazao Faber, poboni hrianin, koji kae da je:
Nojeva porodica takoe (. . .) nazivana Atlantidanima i Titanima, a sam veliki patri

jarh je iz potovanja nazivan Atlasom i Titanom.
(Tom II, str. 285)
Ako je tako, onda prema Bibliji Noje mora da je bio potomak Sinova Bo
gova, Palih Anela i "erki oveijih koje behu lepe" (vidi Postanje, pogl. VI).
A zato ne, poto je njegov otac Lameh ubio oveka i bio, kao i svi njegovi si
novi i erke (koji su nastradali u Potopu) isto tako lo kao i ostatak oveanstva?
322

narodom, koji je, meutim, kako on kae, "svakako doiveo pro
cvat pre osnivanja indijskog, egipatskog i fenianskog carstva". Da
je samo znao za postojanje onoga to smo se mi sloili da nazovemo
Lemurijom, i u tome bi opet bio u pravu. Jer, Atlantiani jesu bili
poslepotopski narod u odnosu na Lemurijance, a Lemurija nije bila
poplavljena, kao to se dogodilo Atlantidi, ve ]Q potonula pod vo
du usled zemljotresa i podzemnih poara, kao to e se jednog dana
dogoditi i sa Velikom Britanijom i Evropom. Neznanje naih nau
nika, koji ne prihvataju ni predanje daje ve nekoliko kontineneta
potonulo, ni periodiki zakon koji deluje tokom manvantarikog
ciklusa - glavni je uzrok sve zbrke. A ni Baji ne grei kada nas uverava
da su Indusi, Egipani i Feniani doli nakon Atlantiana, jer su ovi
pripadali etvrtoj, dok su Arijevci sa svojim semitskim ogrankom
pripadnici Pete Rase. Dok ponavlja priu koju su egipatski svetenici ispriali Solonu, Platon namemo mesa dva kontinenta (kao to
bi uinio svaki Inicijat) i malom ostrvu koje je poslednje potonulo pri
pisuje sve dogaaje koji su se odnosili na dva ogromna kontinenta,
praistorijski i kontinent iz predanja. Zato on opisuje da ]Q prvi par,
od koga je naseljeno itavo to ostrvo, bio nainjen od Zemlje. Pod
tim on ne podrazumeva ni Adama ni Evu, niti pak svoje helenske
pretke. Njegov jezik je naprosto alegorian, pa govorei o "Zemlji"
on misli na "materiju", poto su Atlantiani zaista bili prva isto ljud
ska i zemaljska rasa - ona prethodna bila je boanskija i eterinija od
vrste ljudske rase.
Pa ipak, Platon mora daje znao, kao i svaki inicirani adept, za
istoriju Tree Rase nakon njenog "Pada" iako, kao neko ko se zakleo
na utanje, svoje znanje nikad nije objavio s previe reci. Meutim,
sada moe postati lake, nakon to smo se upoznali sa makar pribli
nim hronologijama istonih naroda - koje su bile zasnovane na
proraunima Arijevaca i dole su posle njih - da shvatimo koliko je
ogroman vremenski period morao proi od odvajanja polova, a da i
ne pominjemo Prvu, pa ak ni Drugu Korensku Rasu. Poto sve to
neminovno mora ostati van poimanja umova vinih zapadnjakoj
misli, beskorisno je da detaljno govorimo o Prvoj i Drugoj, pa ak
i Treoj Rasi u njenom najranijem periodu.'" Mora se poeti od one
41
. .
U sjajnoj DoneliJevoJ knjizi Atlantida, prepotopski svet, autor, koji govori

o arijevskim pridolicama sa Atlantide i o umetnostima i naukama - zavetanju
323
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
kasnije, kad je dostigla potpuno ljudsko stanje, ukoliko ne elimo da

beznadeno zbunimo neiniciranog itaoca.
TREA RASA JE PALA - i vie nije stvarala; ona je zainjala svoje
potomstvo. A l i , postoje u vreme razdvajanja jo uvek bila bez uma,
ona je, tavie, zainjala neprirodne potomke dok njena fizioloka
priroda nije usmerila svoje instinkte u ispravnom smeru. Kao i "go
spodari bogovi" iz Biblije, i "Sinovi Mudrosti", an Kohani, upo
zorili su ljude da ne diraju plod koji je Priroda zabranila: ali, to
upozorenje nije vredelo. Ljudi su shvatili nepodobnost - ne smemo
rei greh - toga to su uinili tek kad je bilo suvie kasno: nakon to
su se aneoske monade iz viih sfera inkamirale u njima i obdarile
ih razumevanjem. Do tog dana oni su bili samo fizika bia, kao i
ivotinje koje su rodili. Jer, u emu je razlika? Doktrina nas ui da
je jedina razlika izmeu ivih i neivih objekata na zemlji, zatim iz
meu ivotinjskog i ljudskog oblija u tome to su u jednima razli
ite "vatre" latentne, a u drugima su aktivne. Vitalne Vatre su u svim
stvarima i nijedan atom ih nije lien. A l i , nijedna ivotinja u sebi
nema probuena tri via principa; oni su naprosto potencijalni, la
tentni, pa zato ne-postojei. Aisko bi bilo i sa ivotinjskim oblijem
ljudi do dana dananjeg da su oni ostavljeni onakvim kakvi su izali
iz tela svojih Predaka, kao njihove senke, i da su ih razvile jedino
moi i sile uroene materiji. A l i , kao to je reeno u Pimanderu:
To je misterija koja je do dana dananjeg bila zapeaena i skri
vena. Priroda ^ u spoju sa ovekom''^ stvorila je izvanredno udo:
skladno stapanje sutine Sedam (Pitrija, vladalaca) sa svojom sopstvenom; Vatra, Duh i Priroda (noumen materije), koje (pomeavi se) zajedno rodie sedam ljudi suprotnih polova (negativnog i
pozitivnog) u skladu sa sutinama sedam vladalaca.
(Boanski Pimander, pogl. I, odeljak 16).
nae etvrte Rase - smelo objavljuje da "koreni dananjih institucija seu u
doba miocena". Za jednog savremenog uenjaka to je ogroman ustupak, ali,
civilizacija datira daleko pre miocenske Atlantide. Bie otkriven ovek sekundara, a sa njim njegova davno zaboravljena civilizacija.
Priroda je prirodno telo, senka Predaka.
ovEK je "nebeski ovek", kao stoje ve reeno.
324

Tako je govorio Hermes, triput veliki Inicijal,'*'' "Mo Boanske
Misli". Sv. Pavle, drugi Inicijat, nazvao je na svet "zagonetnim ogle
dalom iste istine", a sveti Grgur iz Nie potvrdio je Hermesa rekavi
da su "vidljive stvari samo senke i obrisi stvari koje ne moemo da vi
dimo". To je vena kombinacija, i slike se ponavljaju od viih stepenika lestvice bia pa sve do niih. "Pad Anela" i "Rat na Nebu"
su ponovljeni na svim planovima, a nie "ogledalo" iskrivljuje sliku
vieg ogledala i svako je ponavlja na svoj nain. Zato hrianske do
gme predstavljaju samo seanje na Flatonove paradigme; on je o tim
stvarima govorio oprezno, kao to bi uinio svaki Inicijat. A l i , sve
je kao to je izraeno u ovih nekoliko reenica Desatira*
Sve to to je na Zemlji, ree Gospod (Ormuzd) jeste senka ne
eg to postoji u viim sferama. Taj sjajni predmet (Svetlost, Vatra,
itd.) senka je neeg to je jo sjajnije od njega, i tako dalje, sve
dok se ne stigne do MENE, koji sam svetlost svetlosti.
Pimander iz naih muzeja i biblioteka predstavlja skraenu verziju jedne
od Knjiga Istine koje su napisali aleksandrijski platonisti. U I I I veku njega su
prema starim jevrejskim i fenianskim rukopisima preoblikovali jevrejski kabalisti i nazvali ga Enoiiovo Postanje. Ali, ak i izoblieni ostaci pokazuju koliko
je taj tekst u saglasnosti sa Arhajskom Doktrinom, kao to se vidi iz stvaranja
Sedam Tvoraca i sedam prvobitnili ljudi. to se tie Enoha, Tota i l i Hermesa,
Orfeja i Kadma, sve su to opta imena, grananja i izdanci sedam prvobitnih
mudraca (inkamiranih Dan Kohana i l i Deva u iluzornim, ne smrtnim telima),
koji su nauili Coveanstvo svemu to je znalo, a iji su prvi uenici uzeli ime
na svojih Uitelja. Taj obiaj je od etvrte prenet Petoj Rasi. Otuda identinost
predanja o Hermesu (kojih egiptolozi poznaju pet), Enohu, itd.; svi su oni iz
mislili pismo, niko od njih ne umire, ve je jo uvek iv i oni su prvi Inicijatori
i Osnivai Misterija. Enohovo Postanje ]Q meu kabalistima nestalo tek nedav
no. Gijom Postel (Guillome Postel) gaje video. Skoro sigurno je to bio prepis
iz Hermesovih knjiga, daleko stariji od Knjiga Mojsijevih, kao to Elifas Levi
kae svojm itaocima.
* Desatir (persijski) - staropersijsko delo izuzetne drevnosti, krasnoreivosti i poetskog izraza. Des-dir i l i Desatir sadri uenja koja su univerzalna i se
u u praskozorje ljudske istorije. Tako, na primer, prvo poglavlje ukazuje na
sedam svetih planeta (strofe 15-21); svaka zvezda i planeta poseduju inteli
genciju, duu i telo (strofa 23); kraljevstvo prirode na kosmikoj lestvici i
vota (strofe 54-60); reinkarnaciju (strofe 69-72); cikluse (strofe 101-112) i
ogromne periode i l i Manvantare i Pralaje (strofe 114-116). (nap. ured.)
325
U kabalistikim knjigama, pre svega u oharu, veoma je snano

izraena ideja daje sve to objektivno postoji na Zemlji, i l i u ovom
univerzumu, Senka - Djuknah - vene Svetlosti i l i Boanstva.
Trea Rasa je pre svega bila sjajna senka bogova, koji su, prema
predanju, prognani na Zemlju nakon alegorinog Rata na Nebu,
koji postaje jo alegoriniji na Zemlji, jer je to bio rat izmeu du
ha i materije. Taj rat e trajati sve dok unutranji i boanski ovek
ne prilagodi svoje spoljanje, zemaljsko sopstvo svojoj duhovnoj
prirodi. Do tada e mrane i divlje strasti zemaljskog sopstva biti u
neprekidnom sukobu sa svojim gospodarom. Boanskim ovekom.
A l i , ivotinja e jednog dana biti pripitomljena jer e njena priroda
biti promenjena i ponovo e zavladati sklad izmeu njih dvoje, kao
pre "Pada", kad su ak i smrtnog oveka, umesto da se rada, stva
rali Elementi.
Ovo je jasno postavljano u svim velikim teogonijama, posebno u
grkoj (vidi Hesiod i teogonija). Savremeni mitografi nikad nisu razumeli zastoje Kronos kastrirao svog oca Urana, osudivi ga tako
na impotenciju. Ipak, to je veoma jasno, a postoje svuda rasprostra
njeno (vidi fUsnotu), mora daje sadralo neku veliku apstraktnu i fi
lozofsku ideju, sada izgubljenu za savremene mudrace. To kanja
vanje u alegoriji zaista obeleava "jedan novi period, drugu fazu u
razvoju tvorevine", kao to opravdano primeuje Dearm (Decharme)
Uran je modifikovani Varuna, "Onaj koji sve obuhvata", sveobuhvatno i
jedno od najstarijih vedskih boanstava - PROSTOR, onaj koje nainio Nebo i
Zemlju, poto oboje predstavljaju ispoljavanja iz njegovog semena. Tek kasni
je Varuna postaje poglavica Aditja i neka vrsta Neptuna koji jae na Levijata
nu - Makari, danas najsvetijem i najtajanstvenijem od svih znakova Zodijaka.
Varuna, "bez koga nijedno stvorenje ne moe ak ni da trepne", bio je degradi
ran kao i Uran, i kao i onpaoje u razmnoavanje, poto su njegove funkcije,
"najvie kosmike funkcije", kako ih naziva Muar (Moir), srozane od nebeskih
do zemaljskih putem egzoterikog antropomorfizma. Kao to kae pomenuti
orijentalista: "Atributi koji se pripisuju Varuni (u Vedama) daju njegovom ka
rakteru moralnu uzvienost i svetost koje daleko prevazilaze one koje su pripi
sane bilo kom drugom vedskom boanstvu." A l i , da bismo ispravno razumeli
razlog njegovog pada, slinog Uranovom, moramo u svim egzoterikim reli
gijama da zapazimo nesavreno i greno delovanje ljudske mate, a takode i da
prouimo misteriju za koju se kae da ju je Varuna preneo Vasiti. Samo,
" ( . . .) njegove i Mitrine tajne nisu za to da se otkrivaju budalastima."
326
(Mitologija antike Grke, str. 71), koji, meutim, i ne pokuava da

je objasni. Uran je pokuao da omete taj razvoj, i l i prirodnu evolu
ciju, unitavajui svu svoju decu im bi se rodila. Uran, koji otelovIjuje sve tvorake sile Haosa (Prostor, i l i neispoljeno Boanstvo) zbog
toga je kanjen; jer te moi su nagnale Pitrije da oveka isprva razviju
iz sebe - kao to kasnije t i ljudi razvijaju svoje potomstvo - bez
ikakvog oseaja i l i elje za razmnoavanjem. Rad na razmnoava
nju, na trenutak zaustavljen, prelazi u ruke Kronosa, vremena,*^ ko
je se sjedinjuje sa Reom (u ezoterizmu Zemlja - materija u optem
smislu) i tako, nakon nebeskih, proizvodi - zemaljske Ti tane. Sav
taj simbolizam odnosi se na misteriju Evolucije.
Ta alegorija je egzoterika verzija ezoterijske doktrine koja je saoptena u ovom delu nae knjige, jer, u Kronosu mi vidimo istu pri
u koja sa iznova ponavlja. Kao to je Uran unitio svoju decu koju
je imao sa Geom (koja je u svetu ispoljavanja isto to i Aditi ili Ve
lika Kosmika Dubina), zakopavi ih u nedra Zemlje, Titeje, tako je i
Kronos, u drugoj fazi svog stvaranja, unitio svoju i Reinu decu - ta
ko to ih je proderao. To je aluzija na jalove napore Zemlje i l i Pri
rode da sama stvori pravog ljudskog oveka (vidi nae Stance I I I - X
i dalje, a takode i Berozovu priu o prvobitnom stvaranju). Vreme
prodire svoj sopstveni jalovi rad. Potom dolazi Zevs-Jupiter, koji
zbacuje svog oca sa prestola.''^ Jupiter, Titan, je u odreenom smislu
Prometej"^ i razlikuje se od Zevsa, velikog "Oca Bogova". On je,
kod Hesioda, "sin pun nepotovanja". Hermes ga zove "Nebeskim
ovekom" (Pimander), a nalazi se ak i u Bibliji pod imenom Adam,
Kronos nije samo Xpov6q, vreme, ve takoe, kao to Je Breal pokazao
u svom radu Herkul i Kakus (str. 57), ta re potie od korena Kar, "nainiti,
stvarati". Sumnjamo da su Breal i Dearm, koji ga citira, u pravu kad kau da
je u Vedama Kronan tvoraki bog. Breal je verovatno mislio na Karmu, tanije
Vivakarmana, tvorakog boga, "Sveradeeg" i "velikog Arhitektu sveta".
Borba Titana, bar u teogoniji, borba je za premo izmeu dece Urana i Gee
(ili Neba i Zemlje u apstraktnom smislu), rat Titana protiv Kronosove dece,
iji je poglavar Zevs. To je vena borba koja se i dan danas odvija izmeu unu
tranjeg oveka i oveka od mesa, u odreenom smislu.
Ba kao to "Gospod Bog" i l i Jehova, ezoterijski predstavlja Kaina, a ta
koe i "zmiju koja iskuava", muki deo hermafroditske Eve, pre njenog "Pa
da", enski deo Adama Kadmona, leva strana i l i Binah desne strane Hohmaha
u prvoj Trijadi Sefirot.
327
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
kasnije - transmutacijom - pod imenom Ham. Pa ipak, sve su to

personifikacije "Sinova Mudrosti". Neophodna potvrda da Jupiter
pripada isto ljudskom, atlantianskom ciklusu - ako nisu dovoljni
Uran i Kronos, koji mu prethode - moe se nai kod Hesioda, koji
nam kae da su Besmrtnici nainili oveka i stvorili Zlatno i Srebr
no doba (Prvu i Drugu Rasu) dok je Jupiter stvorio generacije od
Bronze (meavine dva elementa), Heroje, i ljude gvozdenog doba.
Nakon toga je po Pandori poslao svoj kobni poklon Epimeteju.'"
Hesiod taj poklon naziva "kobnim darom" ili prvom enom. Bila je
to kazna, objanjava on, poslata oveku "zbog krade Boanske tvorake Vatre". Njena pojava na zemlji je predznak svih zala. Pre nje
ne pojave ljudske rase su ivele sreno, liene bolesti i patnje - kao
to se u mazdeanskom Vendidadu kae da su te iste rase ivele pod
Jiminom vladavinom.
Dva potopa se isto tako mogu nai i u univerzalnom predanju ako
paljivo uporedimo Hesioda, Rig Vedu, Zend Avestu itd., dok se ni
u jednoj teogoniji, osim Biblije,^'^ ne p o m i n j e p m ovek. Svuda se
ovek nae rase pojavljuje nakon vodene kataklizme, posle koje
predanje pominje samo nekoliko obeleja kontinenata i ostrva koja
tonu pod vode okeana kroz odreeno vreme.*'
Hesiod kae:
Bogovi i smrtnici imaju zajedniko poreklo.
(Ibid, str. 108)
Pindar ponavlja njegovu tvrdnju {Nem. V I , 1). Deukalion i Pira,
k o j i su izbegli potop tako to su n a i n i l i barku slinu Nojevoj ( v i d i
Apolodor, 1,1, i Ovidije, Metamorfoze, 1, 260, 899), trae od JupiU egipatskoj legendi, koju je preveo g. Maspero, (bivi direktor Bulak
Muzeja), nazvanoj "dva brata", saopten je izvor Pandore. Noum, uveni
nebeski umetnik, stvara udesnu lepoticu, devojku koju alje Batuu, nakon
ega je njegova srea unitena. Ratuje Adam, a devojka Eva, naravno.
{Egipatske legende ser Masperoa, a takoe i Dearmova Mitologija antike
Grke).
Jima nije "prvi ovek" u Vendidadu, ve samo u teorijama orijentalista vidi u daljem tekstu.
Beotija, drevna Atina i Eleuzina su bile potopljene.
328

tera da ponovo o i v i ljudsku rasu k o j u je preplavio vodama Potopa.
U slovenskoj m i t o l o g i j i {Litvanske legende, G r i m , Nemaka mit.. I,
545), svi ljudi su potopljeni, i preostalo je samo dvoje staraca, jedan
ovek i njegova ena. Potom ih Pram-gimas ("gospodar svega") savetuje da sedam puta skoe sa stene na zemlju i rada se sedam no
vih rasa (parova), od k o j i h je poteklo sedam litvanskih plemena. Kao
to je dobro razumeo pisac Mitologije antike Grke - etiri doba
oznaavaju vremenske periode, a takoe predstavljaju i alegorijske
aluzije na rase. On kae:
Rase koje dolaze sledstveno bivaju unitene i zamenjene dru
gim bez ikakvog prelaznog perioda. U Grkoj su one okararakterisane imenima metala, da bi se izrazila njihova vrednost koja stalno
opada. Zlato, najsjajnije i najdragocenije od svih, simbol istote
(...) karakterie Prvu Rasu. (...) ovek Druge Rase, rase srebrnog
doba, ve je nii od prvog. Lenja i slaba stvorenja, itav njihov i
vot nije nita drugo do dugo i glupo detinjstvo. (. . .) Oni nestaju.
(. . .) Ljudi bronzanog doba su robusni i nasilni (Trea Rasa); nji
hova snaga je ogromna. Ruke su im nainjene od bronze, naseo
bine od bronze; koriste samo bronzu. Gvoe, crni metal, jo nije
bilo poznato.
(Op. atD. 143-155)
etvrta generacija (rasa) je k o d Hesioda rasa heroja, k o j i su p a l i
p o d T e b o m ( v i d i E s h i l , Sedmorica protiv Tebe), i l i p o d z i d i n a m a
Troje.
Stoga, poto se etiri rase pominju k o d najstarijih grkih pesnika,
iako vremenski veoma pobrkane, klasici opet potvruju nau doktri
nu. A l i , sve je to " m i t o l o g i j a " i poezija. ta bi savremena nauka ima
la da kae na takvo jedno tumaenje i storije u starim matarijama?
Nije teko predvideti sud. Zato moramo pokuati da odgovorimo tako
to emo anticipirati i dokazati da su te pomenute matarije empirijske
spekulacije u domenu iste te nauke, da niko od uenih ljudi nema ni naj
manjeg prava, sa tako v e l i k i m brvnom u svom oku, da pokazuje na trun
u o k u okultiste, ak i ako taj trun nije izmiljotina naeg protivnika.
329
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
STANCA
X - nastavak
40. POTOM SE {Trea i) ETVRTA {rasa) UZOHOLI. M I SMO KRA

LJEVI, ONI REKOE. MI SMO BOGOVI {a).
41. O N I UZEE SUPRUGE LEPE PO IZGLEDU. ENE " B E Z U M N I H " , USKOGLAVIH. O N I IZRODIE UDOVITA. Z L E DEMONE, MUKE I ENSKE,
TAKOE I K H A D O {Dakini), SA MALO UMA {b).
42. O N I IZGRADIE HRAMOVE LJUDSKOM TELU. M U K O I ENSKO

OBOAVAHU (C). TAD NJIHOVO TREE OKO PRESTADE DA DELUJE {).
{a) Takvi su bili prvi uistinu fiziki ljudi, ija je prevashodna oso
bina bila - ponos! Trea Rasa i divovski Atlantidani bili su ti na koje
se seanje prenosilo sa generacije na generaciju, sa rase na rasu, sve
do Mojsijevog doba, seanje iji su objektivni predloak predstav
ljali ti prepotopski divovi, ti strani veci i arobnjaci o kojima je
rimokatolika crkva sauvala tako ive, a, istovremeno, tako iskriv
ljene legende. Onaj koje paljivo itao i prouavao Komentare na
arhajsku doktrinu, u nekim Atlantidanima e lako prepoznati proto
tipove Nimroda, graditelja Vavilonjanske kule, Hamita i svih onih
"na koje je i uspomena prokleta", kako se o tome izraava teoloka
literatura: ukratko, onih koji su potomstvu posluili da stvori orto
doksni tip Satane. A to nas, prirodno, navodi da istraimo religioznu
etiku tih ranih rasa, koliko god da izgledaju mitske.
Kakva je bila religija Tree i etvrte Rase? U striktnom smislu
te reci, ni Lemurijanci, ni njihovi potomci, Lemuro-Atlantidani, ni
su imali nikakvu religiju, jer nisu znali za dogme niti su morali da
ita uzimaju na veru. im se ovekovo mentalno oko otvorilo za
razumevanje - Trea Rasa je osetila da je jedno sa veno prisutnim,
330

a ipak veno nespoznatljivim i nikad vidljivim SVIM, Jednim Uni
verzalnim Boanstvom. Obdaren boanskim moima i oseajui u
sebi unutranjeg Boga, svako od njih se oseao kao Covek-Bog po
svojoj prirodi, mada je po svom fizikom biu bio ivotinja. Borba
izmeu to dvoje poela je im su prvi put okusili plod sa Drveta Mu
drosti: borba na ivot i smrt izmeu duhovnog i fizikog, psihikog
i fizikog. Oni koji su pobedili nie principe ovladavi svojim telom, pridruili su se "Sinovima Svetlosti". Oni koji su podlegli svo
joj nioj prirodi, postali su robovi Materije. Iako su u poetku bili
"Sinovi Svetlosti i Mudrosti", zavrili su kao "Sinovi Tame". Oni su
pali u bici smrtnog protiv besmrtnog ivota i, svi oni koji su na taj
nain pali, postali su seme budueg pokoljenja Atlantidana.*^
U osvit svoje svesti, ovek Tree Korenske Rase nije, dakle, imao
verovanja koja bi se mogla nazvati religijom. To e rei, on isto tako
nije znao za "raskone religije, pune sveanosti i zlata", kao ni za
bilo kakav sistem vere i l i spoljanjeg bogosluenja. A l i , ako termin
"religija" definiemo kao neto to povezuje mase ujedan oblik du
bokog potovanja koje se odaje neemu za ta oseamo daje vie od
nas, oblik pobonosti - poput oseanja koje dete pokazuje prema svo
j i m voljenim roditeljima - onda su ak i najraniji Lemurijanci imali
religiju, najlepu moguu, od samog poetka njihovog intelektual
nog ivota. Zar oni nisu imali svoje blistave bogove elemenata svud
oko sebe i u sebi samima?*'' Zar njihovo detinjstvo nije prolazilo uz
one koji su im podarili ivot i dozvali ih u inteligentno, svesno bitisanje, uz one koji su ih negovali i mazili? Sigurni smo daje bilo tako
i verujemo u to. Jer, do evolucije duha u materiji nikad ne bi moglo
doi, niti bi ona mogla da dobije svoj poetni impuls da blistavi Du
hovi nisu rtvovali svoje nadeterine sutine kako bi oiveli oveka
od ilovae, dajui svakom od njegovih unutranjih principa deo, tanije odraz te sutine. aniji Sedam Nebesa (sedam planova Bia) pred
stavljaju NOUMENE sadanjih i buduih Elemenata, ba kao to Aneli
Taj naziv je ovde upotrebljen u smislu "vetaca" i predstavlja sinonim za
njih. Bilo je mnogo rasa Atlantidana i njihova evolucija je trajala milionima
godina; nisu svi bili loi. Oni su postali takvi pred kraj, kao to mi (Peta Rasa)
postajemo takvi sada.
"Bogovi Elemenata" nipoto nisu Elementali. U najboljem sluaju, oni
koriste Elementale kao svoje nosioce i materijal u koji se odevaju. (. . .)
331
Sedam Moi prirode - ije grublje posledice mi opaamo u onome

to nauka izvoljeva da naziva "nainima kretanja" - nemerljivim
silama i ime sve jo ne - predstavljaju vie noumene jo viih
Hijerarhija.
Bilo je to "Zlatno Doba" tih drevnih vremena, doba kada su "bo
govi hodali po zemlji i nesputano se druili sa smrtnicima". Od ta
da, bogovi su iezli (tj. postali nevidljivi), a kasnije generacije su
zabludele u oboavanju njihovih carstava - Elementala.
Atlantiani, prvi potomci poluboanskog oveka, nakon njego
vog razdvajanja na polove - i otuda, prvorodeni smrtnici od ljudi bili su ti koji su prvi poeli da "rtvuju" bogu materije. U dalekoj,
mutnoj prolosti, u dobima pre praistorije, oni stoje kao veliki sim
bol onoga na emu je sagraen lik Kaina,^"* kao prvog antropomorfiste koji je oboavao oblik i materiju. To oboavanje se uskoro
degenerisalo u samooboavanje, pa je otuda dovelo do falicizma,
onoga to do dana dananjeg vlada simbolikom svih egzoterijskih
religija rituala, dogmi i oblika. Adam i Eva. postali su materija, od
nosno stvorili su podlogu, Kaina i Avelja - ovaj poslednji je tlo koje
daje ivot, onaj prvi "ratar tog zemljita i l i polja".
Otuda su se prve rase Atlantiana, roene na kontinentu Lemurije, od svojih najranijih plemena razdvojile na pravedne i neprave
dne, na one koje su oboavale jedan nevidljivi Duh Prirode, iji zrak
ovek osea u sebi samom - i l i panteiste - i one koji su fanatino
oboavali Duhove Zemlje, mrane kosmike, antropomorfne Moi,
sa kojima su se udruili. To su bili najraniji Giborim, "moni ljudi,
slavni u t i m danima" {Postanje, V I ) koji su kod Pete Rase postali
Kabirim: Kabiri kod Egipana i Feniana, Titani kod Grka, a Rakasi i Daitje kod indijskih rasa.
Takvo je bilo tajno i misteriozno poreklo svih narednih i savremenih religija, posebno oboavanje plemenskog boga od strane
kasnih Jevreja. Istovremeno, ta seksualna religija je bila blisko po
vezana i stopljena sa, da tako kaemo, astronomskim pojavama. Le54
Kain je bio onaj koji je rtvovao, kao to je pokazano u pogljavlju IV
Postanja "plodove zemlje", iji je bio prvi ratar, dok je Avelj "davao prvence
svoga stada" Gospodu. Kain je simbol prvog mukog, Avelj prvog enskog oveanstva. Adam i Eva su tipovi Tree Rase (vidi Misteriju Kaina i Avelja).
"Ubistvo" je prolivanje krvi, ali ne oduzimanje ivota.
332
Stanca X-1 storija etvrte Rase
murijanci su gravitirali Sevemom polu, i l i Nebu njihovih Predaka

(hiperborejskom kontinentu), Atlantiani prema Junom polu, og
njitu, kosmiki i zemaljski - odakle Elementali, ije je on obitavalite, raspiruje vetar vrelih strasti u tajfune. Ta dva pola su drevni
narodi nazivali Zmajevima i Zmijama, otuda dobri i loi zmajevi i
zmije, a takoe i imena koja su data "Sinovima Bogova" (Sinovima
Duha i Materije)", dobri i loi arobnjaci. To je poreklo ove dvo
struke i trostruke prirode u oveku. Legenda o "Palim Anelima" u
svom ezoterijskom znaenju sadri klju za mnogostrane protivrenosti u ljudskom karakteru, ona ukazuje na tajnu ovekove samosvesti; ona je osovina oko koje se okree itav njegov ivotni ciklus
- istorija njegove evolucije i rasta.
Od dobrog poimanja te doktrine zavisi ispravno razumevanje ezoterijske antropogeneze. Ona daje klju za muno pitanje o poreklu
Zla i pokazuje kako sam ovek razdvaja JEDNO U razne suprotstav
ljene aspekte.
italac, zato, nee biti iznenaen to je u izloenim primerima
tako mnogo prostora posveeno pokuaju da se razjasni to teko i
nejasno pitanje. Neizbeno se mnogo toga mora rei o njegovom
simbolikom aspektu, jer, ako se tako uini, paljivom prouavaocu
dae se putokazi za njegovo lino istraivanje, i tako ukazae se na
vie svetlosti nego to bi se moglo ukazati tehnikim iskazima je
dnog formalnijeg, filozofskog izlaganja. Takozvani "Pali Aneli"
predstavljaju samo oveanstvo. Demon Ponosa, Poude, Pobune i
Mrnje nikad nije imao nikakvo bie pre pojave fiziki svesnog oveka. ovek je taj koji je zaeo i odgajio tog avola i dozvolio mu
da se razvije u njegovom srcu, i opet je on taj koji je uprljao boga
to boravi u njemu, povezujui isti duh sa neistim demonom ma
terije. I ako kabalistika izreka "Demon je nalije Boga" ima meta
fiziku i teorijsku potvrdu u dvostruko ispoljenoj prirodi, ona se
moe praktino primeniti jedino na oveanstvo.
Zato je sada postalo oigledno samo po sebi da ako tvrdimo, kao
to i inimo, {a) da se ovek pojavio pre ostalih sisara, pa ak i pre
doba ogromnih gmizavaca, {b) daje dolazilo do periodikih potopa
i ledenih doba usled karmikog poremeaja Zemljine ose i, glavno,
(c) da se ovek rodio od Viih Bia, i l i onog to bi materijalizam
nazvao natprirodnim Biima, iako su ona samo nadljudska, onda ima
333
n
malo anse da se naa uenja nepristrasno sasluaju. Dodajte ovome

tvrdnju da deo oveanstva Tree Rase - sve one ljudske monade
koje su dostigle najviu taku Zasluga i Karme u prethodnim Manvantarama - duguje svoju psihiku i racionalnu prirodu boanskim
Biima koja su se otelovila u njihovom petom principu, i Tajna Dok
trina mora da izgubi ugled ne samo u oima materijalizma, ve i u
oima dogmatskog hrianstva. Jer, im ono sazna da su njegovi An
eli isto to i njegovi "Pali" Duhovi, to ezoterijsko naelo bie pro
glaeno najstranije jeretikim i opasnim.^^ Boanski ovek se nase
lio u ivotinji i zato je, kada se odigralo fizioloko razdvajanje u pri
rodnom toku evolucije - kada je, takode, i itavo "ivotinjsko carstvo
bilo razvezano" i mujaci bili privueni enkama - njihova rasa pala
- ne zato to su jeli plodove Znanja i razlikovali Dobro od Zla, ve
zato to za bolje nisu znali. Nagnane bespolnim tvorakim nago
nom, rane podrase su razvile jednu posrednu rasu u kojoj su se, kao
to je nagoveteno u Stancama, inkamirali Dan Kohani.^* "Kad ut
vrdimo koliko je prostran Univerzum i saznamo sve to je u njemu,
umnoiemo nau rasu", odgovaraju Sinovi Volje i Joge svojoj brai
iste rase, koja ih pozivaju da ine kao i oni. To znai da e se veliki
Adepti i Inicijati "umnoiti", tj. jo jednom proizvesti Iz Uma Ro
ene devianske sinove - u Sedmoj Korenskoj Rasi.
Tako se tvrdi u Puranama: u Adi Parvanu (str. 115) i Brama Pu
rani, itd. U jednom delu Pukara Mahatmje, tavie, odvajanje po
lova alegoriki predstavlja Daka koji, videi da njegovi potomci,
iz volje roeni ("Sinovi pasivne Joge"), nee stvoriti oveka, 'preModa je, uzevi u obzir tu degradaciju najviih i najistijih Duhova, koji
su se probili kroz posrednike nivoe nie svesti (Pimanderovih "Sedam kru
gova Vatre"), kazano kako je sv. Jovan rekao da "ta Mudrost (u onginahxpsuche)
nije sila odozgo, ve je zemaljska, senzualna, avolska", a psuche je Manas,
"ljudska dua", postoje Duhovna Mudrost i l i Dua Budi. Pa ipak, Budi po se
bi, poto je tako blizu Apsoluta, predstavlja samo latentnu svest.
To je "rasa koja ne umire", kako se naziva u ezoterizmu, a egzoteriki ja
lova generacija prvih Dakinih potomaka, koji proklinje Naradu, boanskog
Riija, kome se pripisuje daje odvratio Hariasve i Sabalasve, Dakine sinove,
da ne razmnoe svoje vrste, recima: "Neka se rodi u materici; za tebe nee
biti mesta na kome e moi da se odmori u svim ovim oblastima", nakon e
ga se za Naradu, predstavnika te rase jalovih asketa, kae da se, kad umre u
jednom telu, odmah raa u drugom.
334
StancaK- Istorija etvrte Rase
tvara jednu polovinu sebe u enu sa kojom zainje erke", budue

ene Tree Rase, koje su rodile divove Atlantide, takozvanu etvrtu
Rasu. U Vinu Purani se naprosto kae daje Daka, otac oveanstva, ustanovio seksualne odnose kao sredstvo da se naseli svet.
Sreom po ljudsku rasu da je "Odabrana Rasa" ve postala no
silac za inkarnaciju (intelektualno i duhovno) najviih anija, pre
nego stoje oveanstvo postalo sasvim materijalno. Kada su poslednje podrase Tree Rase - izuzev nekih najniih - nestale sa velikim
kontinentom Lemurije, "seme Trojstva Mudrosti su ve saznali taj
nu besmrtnosti na Zemlji, tog dara koji istoj toj velikoj linosti omo
guava da iz jednog istroenog tela do u beskraj prelazi u drugo.
{b) Prvi rat koji se odigrao na Zemlji, prvo prolivanje ljudske krvi,
bilo je rezultat otvaranja ovekovih oiju i ula, koje mu je omogu
ilo da vidi da su erke njegove Brae lepe od njegovih sopstvenih,
a takode i njihove ene. Bilo je otmica i pre Sabinjanki, a Menelajima su otimane njihove Helene i pre nego to se Peta Rasa rodila.
Titani i l i divovi su bili snaniji, njihovi neprijatelji mudriji. To se
dogodilo tokom etvrte Rase - rase divova.
Jer, uistinu, "bilo je divova" u davnoj prolosti," a evolucioni niz
ivotinjskog sveta je garancija da se ista stvar desila i u okviru ljud
skih rasa. Na jo niem stupnju u tvorevini mi vidimo dokaze za to
u flori koja se razvija uporedo sa faunom u pogledu veliine. Ljup
ke paprati koje sakupljamo i suimo medu listovima naih omiljenih
knjiga predstavljaju potomke divovskih paprati koje su rasle tokom
perioda karbona.
Predanja svih zemalja i naroda ukazuju na tu injenicu. Doneli citira Anti
ku istoriju nove Spanije, oca Djurana iz 1885. godine, u kojoj jedan domoro
dac Colula, stogodinjak, pria o gradnji piramide iz Colule sledeim recima:
U poetku, pre nego to bese stvorena svetlost Sunca, ova zemlja (Colula) bila je u
mraku i tami., ali odmah nakon to se svetlost Sunca rodila na Istoku, pojavili su se
divovi (. . .) koji su izgradili pomenutu piramidu, nakon ega su njeni graditelji bili
razbacani po itavoj Zemlji.
Autor Atlantide
kae:
Veliki deo istorije Centralne Amerike je povezan sa delima jedne drevne rase divova
zvanih Kviani.
(str. 204)
335
Sveti spisi i odlomci filozofskih i naunih dela - ukratko, gotovo

svi zapisi koji su do nas dospeli iz antike - spominju divove. Niko
nee propustiti da Atlantidane iz Tajne Doktrine prepozna u Rakasima iz Lanke - protivnicima koje je pobedio Rama. Da li su te prie
samo proizvod dokone mate? Hajde da ovom predmetu posvetimo
malo panje.
D A L I S U D I V O V I IZMILJOTINA?
I ovde, opet, dolazimo u sukob sa naukom. Ona, zasad, porie da

je ovek ikada bio mnogo vei od proseno visokih i snanih mu
karaca kakve povremeno sreemo danas. Dr Henri Gregor odba
cuje takva predanja, kao zasnovana na loe shvaenim injenicama.
Izneti su primeri pogrenih prosuivanja. Tako su 1613. godine na
lokalitetu od pradavnih vremena, nazvanom "Polje Divova", u Do
njem Dofeneu (Francuska, est kilometara od Sen Romena), naene
dinovske kosti zakopane duboko u peskovitom tlu. One su pripisa
ne ljudima, pa ak i Teutobokusu, tevtonskom poglavici koga je ubio
Marije. A l i , kasnija Kivijeova istraivanja su dokazala da su to fo
silni ostaci Dinotherium giganteuma iz porodice tapira, dugakog 6
metara. Ukazivalo se na drevne graevine kao dokaz da nai najra
niji preci nisu bili vei od nas. Najvii ovek iz antike za koga mi
znamo bio je rimski car Maksimus, kau nam, visok samo 225 cen
timetara. Ipak, u nae savremeno doba, mi svakodnevno viamo lju
de vie od toga. Maar koji se pokazivao u Londonskom cirkusu
bio je visok skoro 270 centimetara; u Americi je bio prikazivan o
vek divovskog rasta od 285 centimetara; Crnogorac Danilo bio je vi
sok 257 centimetara. U Rusiji i Nemakoj esto se viaju ljudi iz
niih klasa vii od 210 centimetara. A poto je g. Darvin rekao onima
koji smatraju daje ovek nastao od majmuna da vrste ivotinja na
stale ukrtanjem "uvek pokazuju tendenciju da se vrate izvornom
tipu", trebalo bi da isti zakon primene i na oveka. Da divovi nisu
bili pravilo u drevnoj prolosti, danas ih uopte ne bi bilo.
Sve se to odnosi samo na istorijski period. A ako kosturi iz praistorijskih doba do sada nisu uspeli (stoje definitivno poreeno) da
336
U oima nauke nepobitno dokau ovde iznete tvrdnje, samo je pita

nje vremena kada e do toga doi. Stavie, kao to je ve reeno,
ljudska figura se malo izmenila od poslednjeg rasnog ciklusa. Svi
divovi iz drevnog doba sahranjeni su ispod okeana, a stotine i sto
tine godina neprekidnog trenja vode pretvorile bi u prah i bronzani,
a kamoli ljudski skelet. A l i , staje sa svedoanstvima dobro poznatih
klasinih pisaca, filozofa i ljudi koje inae nikad nije bio glas da la
u? Dalje, imajmo na umu da pre 1847. godine, kada je Bue de Pert
(Boucher de Perthes) to izneo pred oi nauke, gotovo nita nije bilo
poznato 0 fosilnom oveku, jer je arheologija samozadovoljno ignorisala njegovo postojanje. Od mudrih ljudi sa Zapada jedino je
Biblija govorila o tim Divovima koji su u drevnim vremenima " b i l i
na Zemlji", jer je Zodijak bio jedini pozvani svedok da potvrdi izja
ve o Atlasu i l i Orionu za koje se kae da svojim monim pleima po
dupiru Zemlju.
Pa ipak, ak ni " D i v o v i " nisu ostali bez svojih svedoka i mogu
e je dobro ispitati obe strane u tom pitanju. Tri Nauke - geolo
ka, zvezdana i skripturalna (ova poslednja u svom univerzalnom
karakteru) - mogu da nas snabdeju potrebnim dokazima. Da po
nemo od geologije: ona je ve priznala da to su iskopani skele
ti stariji, to je vea, via i monija njihova graa. Ovo je ve neki
dokaz u naim rukama. Frederik de Rumon (Rougemont), koji,
iako pobono veruje u Nojevu Arku i Bibliju, nije manje nauno nepristrasan, pie:
Sve te kosti, naene u departmanu Garda, u Austriji, Lijeu (...)
te lobanje koje nas podeaju na negroidni tip (...) i zbog toga bi se
mogle pobrkati sa ivotinjskim, sve su pripadale ljudima veoma vi
sokog rasta.
(Istorija Zemlje, str. 154)
Isto ponavlja Larte (Lartet), autoritet koji onima to su nastradali
u potopu (ne obavezno "Nojevom") pripisuje visok rast, a nii rast
rasama koje su ivele posle njih.
to se tie dokaza koje daju stari pisci, ne moramo da stanemo
kod Tertulijana, koji nas uverava da je u njegovo vreme u Kartagini
naen odreeni broj divova -jer, pre nego to bismo mogli da prihva
timo njegovo svedoenje, morao bi biti dokazan njegov sopstveni
337
identitet^* i to daje zaista postojao.* A l i , moemo se okrenuti nau
n i m asopisima iz 1858. godine, k o j i govore o sarkofagu divova
naenom te godine na lokalitetu Kartagine. to se tie antikih paganskih pisaca, imamo svedoenje Filostrata, k o j i govorio o divov
skom skeletu dugakom 10 metara, kao i o jo j e d n o m od 6 metara,
k o j i je on sam video u Sigeusu. Taj skelet moda nije pripadao, ka
ko je verovao Protesilaj, d i v u koga je A p o l o n ubio p r i l i k o m opsade
Troje, ali je, svejedno, pripadao divu, kao i onaj koji je otkrio Mesekrat iz Stira na Lemnosu, "stranog izgleda", prema Filostratu {Heroika, str. 35). Da l i j e mogue da e predrasude odvesti nauku dotle
da sve te ljude svrsta b i l o meu budale, bilo medu lazove?
Plinije g o v o r i o d i v u u kome je, po njegovom miljenju, prepo
znao Oriona, Efijaltovog sina (Prirodna istorija, t o m V I I , pog. X V I ) ,
a Pausanija j e m i da zaista postoje grobovi Asterije i Geriona, i l i H i la, H e r k u l o v i h sinova - k o j i su b i l i d i v o v i , Titani i m o n i l j u d i . Na
kraju, opat Pegi (Pegues) (citiran u de M i r v i j e v o j Pneumatologiji,
str. 48) u svom interesantnom delu Grki Vulkani potvruje da su:
( . . . ) u okolini vulkana na ostrvu Tera naeni divovi ije su ogro
mne lobanje sahranjene pod kolosalnim kamenjem, za ije bi podi
zanje bila potrebna divovska snaga, koju predanje u svim zemljama
povezuje sa idejama o divovima, vulkanima i magiji.
U i s t o m delu pomenutog opata Pegija, autor se u d i zato su i
u Bibliji i u predanju Giborim (divovi, moni), Refaim, i l i sablasti (fan
t o m i ) , Nefilim i l i pali {irruentes) prikazani identinima, "kao da su
ljudi, poto ih Biblija naziva p r v o b i t n i m i m o n i m " - t j . N i m r o d .
" D o k t r i n a " objanjava tu tajnu. Ta imena, koja istinski pripadaju je
dino etirima prethodnim rasama i najranijem delu Pete Rase, jasno
aludiraju na prve dve rase Senki (astralne rase), na palu - Treu i na
rasu atlantidanskih divova - etvrtu, nakon koje je "ovekov rast
poeo da se smanjuje".
Postoje kritiari koji su, poto ne nalaze dokaza o Tertulijanovom posto
janju, osim u spisima Euzebija "istinoljubivog", skloni da sumnjaju u njega.
* Tertulijan (143-230. godine), roen i iveo u Kartagini, dananji Tunis.
Urednik i izdava predmetnog dela proverio je ovu tvrdnju autorke u nekoliko
relevantnih izvora, ali ne moe daje podri, (nap. ured.)
338
Bosije (Uzdizanja, str. 56) uzrok sveopte idolatrije koja je dola

posle njih vidi u "izvornom grehu". " V i ete biti kao bogovi", kae
Zmija Evi u Postanju , stvarajui tako prvi zametak oboavanja la
nih boanstava. Otuda je, misli on, potekla idolatrija i l i kult i obo
avanje slika, antropomorfizovanih i l i ljudskih likova. A l i , ako se
idolatrija zasniva na tome, onda su dve crkve, pravoslavna, a pose
bno katolika, isto tako idolatrijske i paganske kao i sve druge reli
gije.^' Tek su u etvrtoj Rasi ljudi, koji su izgubili sva prava da
budu smatrani boanskim, pribegli oboavanju tela, drugim recima,
falicizmu. Do tada su oni uistinu bili bogovi, isto tako isti i boan
ski kao i njihovi preci, a izraz o alegorikoj zmiji se uopte, kao to
je dovoljno dokazivano na prethodnim stranicama, ne odnosi na fi
zioloki pad ljudi, ve na to to su oni stekli znanje dobra i zla, koje
im je dolo pre njihovog pada. Ne sme se zaboraviti daje tek nakon
njihovog prisilnog izgnanstva iz Edena "Adam poznao Evu, enu
svoju" (Postanje, I V ) . Neemo, meutim, proveravati "Tajnu Dok
trinu" doslovnim smislom Biblije, ve emo radije ukazati na njiho
ve velike slinosti kad se itaju u ezoterijskom znaenju.
Tek nakon to je napustio neoplatoniste, Kliment Aleksandrijski
je poeo re divovi da prevodi kao zmije, objanjavajui da "Zmije
i divovi oznaavaju Demone" (Postanje, pog. V).*"
I to uprkos formalnoj zabrani velikog Crkvenog Sabora u Elirusu 303. go
dine, kad je reeno da se " o b l i k Boga, k o j i je nematerijalan i nevidljiv, ne og
raniava likovima i l i o b l i k o m " . Godine 692., sabor u Konstantinopolju je na
slian nain zabranio "da se Isus slika i l i predstavlja Icao jagnje", a takoe i
da se " k l e i p r i m o l i t v i jer je to i n idolatrije". A l i , sabor u N i k e j i (787. g.)
vratio je tu idolatriju, dok je sabor u R i m u (883. g.) ekskomunicirao Jovana,
carigradskog patrijarha, zato to se otvoreno izjasnio protiv oboavanja slika.
Raspravljajui o kineskim zmajevima i kineskoj knjievnosti, g. arls
G o u l d u svojim Mitskim udovitima na strani 212 pie:
Njena mitologija, istorija, religije, narodne prie i poslovice vrve od pozivanja na
jedno tajanstveno bie koje je imalo fiziku prirodu, a duhovne atribute. Obdareno
prihvatljivim oblikom, koji je imalo mo da odbaci da bi preuzelo neki drugi, ono je
takoe moglo da utie na vreme, po volji izaziva sue ili plodonosne kie, ili da podie
i suzbija oluje. Od razbacanih legendi mogu se nainiti tomovi koji bi svuda obilovali
pomenutom temom. (. . .)
To "tajanstveno bie" je mitslii Zmaj, t j . simbol nekog istorijslcog, stvarnog
Adepta, majstora i profesora drevnih okultnih nauka. Ve je reeno da su njihovi
339
Moda e nam rei, pre nego to uspostavimo paralelu izmeu

naih i biblijskih naela, da moramo pruiti bolje dokaze o posto
janju divova etvrte Rase nego to je to njihovo pominjanje u Po
stanju. Mi odgovaramo da su dokazi koje mi pruamo u veoj meri
zadovoljavajui, i u najmanju ruku su bolje posvedoeni u literaturi
i nauci nego to e to ikad biti sluaj sa Nojevim potopom. ak su
i kineska istoriografska dela puna takvih priseanja na etvrtu Ra
su. U u-ingu (IV deo, pogl. X X V I I , str. 291), u francuskom pre
vedu, moe se proitati:
Kad je Miao-Ce ("ta prepotopska i izvitoperena rasa", objanja
va komentator, "koja se u drevnim vremenima povukla u kame
nite peine i za ije se potomke kae da se jo uvek mogu nai u
okolini Kantona"), prema naim starim dolcumentima, zahvalju
jui obmanama i-Jeua, dodijala celoj Zemlji, ona je postala puna
potomci velike "arobnjake" etvrte i Pete Rase uopte nazivali " Z m i j a m a "
i "Zmajevima". Sve to pripada hijerarhiji takozvanih "Vatrenih Zmajeva M u
drosti", a n Kohana, k o j i u celini odgovaraju Agnivata Pitrijima, Marutima
i Rudrama, p o s t o j e izvor R u d r i , njihov otac, poistoveen sa b o g o m Vatre.
Vie je reeno u tekstu. Sad, K l i m e n t je, kao inicirani neoplatonist, naravno
znao poreklo rei " Z m a j " , i zato su inicirani Adepti nazivani tako, kao stoje
znao i tajnu Agatodemona, Hrista, gnostike zmije od sedam samoglasnika.
On je znao da dogma njegove nove vere zahteva da se svi Jehovini rivali,
aneli za koje se m i s l i da su se pobunili protiv Elohima, kao to se Titan-Prometej pobunio protiv Zevsa, uzurpatora carstva svog oca, prikau u drugai
j e m svetlu, i d a j e " Z m a j " bio m i s t i k i naziv za "Sinove M u d r o s t i " ; od tog
znanja je dola njegova definicija, isto tako okrutna kao stoje bila i proizvolj
na, da " Z m i j e i D i v o v i oznaavaju Demone", tj. ne "Duhove", ve avole, re
eno crkvenim jezikom.
Sta biste rekli na nau tvrdnju daje Kinez - govorim o domaem, pravom Kinezu, ne
o hibridnoj meavini etvrte i Pete Rase koja sada vlada - domorodac koji pripada
nepomuenoj naciji potpuno i do poslednjeg ogranka etvrte Rase - dostigao vrhunac
svoje civihzacije kad Peta Rasa jedva da se i pojavila u Aziji,
(Ezoterijski budizam, str. 67)
A ta aica domaih Kineza su veoma visokog rasta. K a d bi se mogla naba
v i t i i ispravno prevesti veina rukopisa na L o l o jeziku (jezik kineskih domo
rodaca), b i l i bi naeni mnogi neprocenjivi dokazi. A l i , oni su isto tako retki kao
stoje i njihov jezik nerazumljiv. Do sada su samo jedan i l i dva evropska arhe
ologa bila u stanju da obezbede takve neprocenjive dokaze.
340

razbojnika. (...) Gospodar ang-ti (kralj boanske dinastije) video
je daje njegov narod izgubio poslednje ostatke vrline. Tada je on
naredio Tehongu i Liju (dva nia an Kohana) da preseku sva
ku vezu izmeu neba i zemlje. Od tada, nije vie bilo uspona i silazaka!
"Uspon i silazak" oznaavaju neometenu komunikaciju i odnos
izmeu ta dva sveta. Poto nismo u mogunosti da iznesemo potpu
nu i detaljnu istoriju Tree i etvrte Rase, sada moramo sakupiti ono
liko izolovanih injenica o njima koliko je dozvoljeno, posebno one
koje predstavljaju direktne potvrde, kao i posredne dokaze naene
u antikoj litaraturi i istoriji. Kako su ljudski "kaputi od koe" po
stajali sve deblji, a oni sve vie i vie padali u fiziki greh, odnos iz
meu fizikog i eterinog, boanskog, oveka bio je prekinut. Veo
materije izmeu ta dva plana postao je suvie gust da bi ak i unu
tranji ovek mogao da prodre kroz njega. Tajne Neba i Zemlje, ko
je su Treoj Rasi otkrili njeni nebeski uitelji u danima njene istote,
postale su velika ia svetlosti, iji bi zraci neminovno bili oslab
ljeni im bi se razili i prosuli po stranom, isuvie materijalnom tlu.
U masama oni su se egenirisali u vraanje, koje je kasnije poprimi
lo oblik obrednih religija, idolatrije pune praznoverica i oboavanja
ljudi i heroja. Samo je aica prvobitnih ljudi - u kojima je iskra bo
anske Mudrosti mono plamtela, i iji je intenzitet rastao kako je
iskra onih koji su je okrenuli u loe svrhe sa svakim dobom posta
jala sve mutnija i mutnija - ostala kao odabrani uvari Misterija koje
su oveanstvu otkrili boanski Uitelji. Meu njima je bilo onih
koji su od samog poetka ostali u svom stanju Kumare, a predanje
apue ono to tajno uenje tvrdi, naime, da su ti Odabrani postali za
metak hijerarhije koja od tog perioda vie nikad nije umirala:
"Unutranji ovek prve * * * jedino menja svoje teto s vre
mena na vreme; on je uvek isti, ne zna ni za odmor ni za Nirva
nu, odbacujui Devahan i ostajui stalno ne Zemlji radi spasa
Setite se iste tvrdnje u Knjizi EnohovoJ, kao i lestvice koju je Jakov video
u svojim snovima. "Dva sveta", naravno, znae "dvaplana Svesti i Bia". Vi
dovnjak moe da komunicira sa biima na nivou viem od Zemlje ne ustajui
iz svoje fotelje.
341
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
oveanstva. ( . . . ) " "Od sedam devianskih ljudi (Kumara) eti

ri se rtvovalo zbog grehova sveta, da bi pouilo neuke i da bi os
talo do kraja tekue Manvantare. Iako nevidljivi, oni su uvek
prisutni. Kad ljudi o jednom od njih kau "On je mrtav ", gle, on je
iv i ima drugi oblik. Oni su Glava, Srce, Dua i Seme besmrtnog
znanja (Gniana)* Nikad ne govori, o Lanu, o tim velikim [Maha
(. . .)] pred masama, spominjui njihova imena: jedino e mudri
to razumeti. " (. . .)
(Katehizam unutranjih kola)
U tih svetih "etiri", koji su alegoriki i simboliki predstavljeni
u Linga Purani, koja tvrdi da se Vamadeva (iva) kao Kumara po
novo raa u svakoj Kalpi (u ovom sluaju Rasi), kao etiri mladia
- etiri bela, etiti crvena, etiri uta i etiri crna i l i braon. Setimo
se daje iva prvenstveno i poglavito asketa, pokrovitelj svih Jogina
i Adepata, i ta alegorija e postati sasvim razumljiva. Sam duh Bo
anske Mudrosti i ednog asketizma je taj koji se inkamira u ovim
Izabranima. Tek nakon to se oeni i nakon to ga bogovi odvuku od
njegovog stranog asketskog ivota, Rudra postaje iva, bog induskog Panteona, ne ba mnogo edan i milostiv. Vie od ta "etiri" je
samo JEDNO kako na Zemlji, tako i na nebu -jo tajanstvenije i usamIjenije bie, opisano u Knjizi I.
Sada moramo da ispitamo prirodu "Sinova Plamena" i "Tamne
Mudrosti", kao i razloge za i protiv postojanja Satane.
Odlomci reenica kakvi se mogu proitati sa valjka koji Dord
Smit naziva "Kletva nakon pada" (vidi str. 81 njegove Haldejskepri
e o Postanju), naravno, alegorijski su, pa ipak oni potvruju ono
to se u naim knjigama ui o prirodi/aiia anela. Zato je u 12. re
du reeno da "Gospodar zemlje njegovo ime pozva, Oe Elu (Elohim)" i izgovori svoju kletvu, koju "Bog Hea u i njegova jetra se
razljuti jer je njegov ovek (Aneoski ovek) pokvario svoju istoVidi napred Komentare o etiri Rase - i o "Sinovima Volje i Joge", devianskim potomcima androgine Tree Rase.
* Gniana je isto to i Gjana, Dnana, Dana i znai duhovni uvid, znanje o
sutini i slino, (nap. ured.)
U kabali je izgovaranje neizrecivog imena od etiri slova "najsvetija arkana" - "tajna nad tajnama".
342
tu (14 15)", zbog ega Hea izrazi elju da "neka ga (oveka) Mu

drost i znanje neprijateljski povrede".
Ova poslednja reenica pokazuje direktnu vezu Haldejaca sa pri
om iz Postanja. Dok Hea pokuava da poniti mudrost i znanje ko
je je ovek stekao, a samim tim, zahvaljujui tim novosteenim i
svesnim sposobnostima, mo da i sam stvara [preuzevi tako mono
pol stvaranja iz ruku Boga (Bogova)], Elohim ini isto u treem po
glavlju Postanja, odnosno izgoni oveka iz Edena.
A l i , nije vredelo. Jer, postoje duh boanske Mudrosti bio nad ovekom i unutar oveka - uistinu Zmija Venosti i celokupnog Zna
nja, taj manasiki duh, koji mu je omoguio da naui tajnu stvara
nja na nain Krijaakti i razmnoavanja na zemaljskim planovima
- sasvim prirodno gaje doveo dotle da otkrije svoj put ka besmrtno
sti, uprkos ljubomori svih Bogova.
Rani Lemuro-Atlantidani bili su optueni da su za sebe (boan
skim inkarnacijama) uzeli ene od nie rase, naime, rase ljudi dotad
liene uma. Svi drevni sveti spisi sadre istu, manje i l i vie izoblie
nu legendu. Prvobitno, Pad anela, koji je "prvorodene" od Boga pre
tvorio u Asure, i l i u "paganskos" Ahrimana i Tifona (tj. ako se prie
saoptene u Knjizi Enohovoj,^ kod Hermesa, u Puranama i Bibliji
shvate bukvalno), kada se ezoteriki proita, znai naprosto sledee.
Reenice, poput: "U svojoj ambiciji on (Satana) podie svoju ru
ku protiv Svetilita Boga na Nebu", itd., trebalo bi da glase: "Nagnan
Vraajui se jo jednom na najvaniju temu u arhajskoj kosmogoniji, mo
e se rei da ak i u nordijskim legendama, u svetim svicima boginje Sage, na
lazimo daje Loki, brat po krvi sa Odinom (kao to su Tifon, Ahriman i druga
braa Ozirisa i Ormuzda), postao zao tek kasnije, poto se isuvie dugo druio
sa oveanstvom. Kao i svi drugi bogovi Vatre i l i Svetlosti ~ Vatra saie i uni
tava pored toga to greje i daje ivot - on je zavrio tako to je bio prihvaen
kao "Vatra" u njenom destruktivnom znaenju. Ime Loki, saznajemo {Asgard
i Bogovi, str. 250) izvedeno Je od stare reci "liedian ", prosvetliti. Ono dakle
ima isto poreklo kao i latinska re "lux, svetlost". Ali, iofa'Je Jo blie povezan
sa Prometejem, postoje prikazan kao privezan sa otru stenu, dok Je Lucifer,
poistoveen sa Satanom, okovan dole u paklu; okolnosti koje, meutim, nije
dnog od njih nisu spreile da deluje sa punom slobodom na Zemlji, ako pri
hvatimo teoloki paradoks u potpunosti. Loki Je dobronameran, velikoduan i
moan bog u poecima vremena i predstavlja princip dobra, a ne zla, u ranoj
skandinavskoj teologiji.
343
zakonom vene evolucije i Karme, aneo se inkamirao na Zemlji u

oveku, a kako su njegova Mudrost i Znanje jo uvek bili boanski,
iako je njegovo telo bilo zemaljsko, on je (alegorijski) optuen da
otkriva tajne Neba. On te dve stvari kombinuje i koristi u svrhe ljud
skog, umesto nadljudskog razmnoavanja." Otuda, "ovek e raati,
a ne stvarati''f'^ A l i poto, inei tako, on mora, kao sredstvo razmno
avanja, da upotrebi svoje slabo telo, ono e platiti kaznu za tu mu
drost, koja je sa neba doneta na Zemlju; otuda e kvarenje fizike
istote postati privremeno prokletstvo.
Srednjovekovni kabalisti su to dobro znali, poto se jedan od njih
nije plaio da napie:
Najpre je sam Bog odabrano drutvo Anela, koji su u raju for
mirali teozofsku kolu, pouavao kabali. Nakon PADA Aneli su kraj
nje milostivo ispriali tu doktrinu neposlunoj deci Zemlje, kako
bi pralikove snabdeli sredstvom da se vrate njihovoj prvobitnoj ple
menitosti i blagostanju.
(Iz Kabale citirao Kristijan Ginzberg)
To pokazuje kako su taj dogaaj - kad se Sinovi Bogova ene erkama ljudi i pouavaju ih Tajnama Neba, koji je alegorijski ispriao
Enoh, kao i esto poglavlje Postanja -protumaili hrianski kaba
listi. Na itav taj period se moe gledati kao na pre-ljudski period
Grki mit na koji smo ranije aludirali, naime kada Je Kronos osakatio svog
oca Urana u grkoj teogoniji, predstavlja aluziju na to to je Sin Zemlje i Ne
ba ukrao boansku tvoraku Vatru. Ako Je Uran, otelovljenje nebeskih Moi,
morao da prestane da stvara (kastrirao gaje Kronos, bog u vremenu), u egipat
skoj kosmogoniji je Tot, bog Mudrosti, onaj to regulie borbu izmeu Horusa
i Seta, koji je ovog prethodnog osakatio kao Uran Kronosa {Knjiga mrtvih,
pog. X V I I , V, 26). U vavilonjanskoj prii je bog Zu taj koji "oca bogova"
liava umsimija - idealnog kreativnog organa, a ne krune (!) kao to misli
g. Smit (vidi str U 5 i 116 u halejskoj prii). Jer, u fragmentu K. 3454 (Britan
ski Muzej) je veoma Jasno reeno a je Zu, poto Je liio "asnog sa Neba"
njegove elje, odneo umsimi bogova i tako spalio teroti (mo) svih ostalih bo
gova, "upravljajui na taj nain semenom svih anela" (15). Apoto je umsimi
bio na Belovom sedalu, to bi teko mogla biti "kruna". etvrta verzija je u Bi
bliji. Ham je halejski Zu, a obojica su prokleta zbog istog alegorijski opisa
nog zloina.
344
boanskog oveka, i l i , kako to danas tvrdi elastina protestantska

teologija -/re-adamovski period. A l i , ak i Postanje poinje svoju
pravu istoriju (poglavlje V I ) sa divovima iz " t i h dana" i "Sinovima
Bogova" koji se ene i pouavaju svoje ene - erke ljudi.
Taj period je onaj koji je opisan u Puranama i poto se odnosi na
dane izgubljene u arhajskim dobima, pa otuda praistorijske, kako
bilo koji antropolog moe da bude siguran u to da l i j e oveanstvo
tog perioda bilo i l i nije bilo isto kao ovo kakvo poznaje danas? itav
personal Bramana i Purana - Riiji, Pradapatiji, M u n i j i , njihove
ene i potomstvo - pripadaju tom preljudskom periodu. Svi su oni
seme oveanstva, da tako kaemo. Upravo je oko tih "Sinova Bo
gova", "Iz Uma Roene" astralne dece Brame izrastao na fiziki ob
lik i razvio se u oblik kakav imamo danas. Jer, prie iz Purana o svim
tim ljudima su prie o naim Monadama, u njihovim raznovrsnim i
bezbrojnim inkarnacijama na ovoj i drugim sferama, dogaaji koje
je opazilo "Oko Sive" drevnih vidovnjaka ("tree oko" iz naih Stan
ci) i alegorijski opisalo. Kasnije, oni su iskrivljeni zbog sektakih
ciljeva; osakaeni, ali i dalje ostavljeni sa znatnom dozom istine u
sebi. A to to su tako debelo prekrivene pokrivaem mate ne ini
alegorije u njima manje dubokim.
A l i , sa etvrtom Rasom mi stiemo do potpuno ljudskog perio
da. Oni koji su do tada bili poluboanska Bia, to su sama sebe za
toila u telima koja su bila ljudska samo po izgledu, fizioloki su se
izmenili i uzeli sebi ene koje su bile potpuno ljudske i lepe, ali u ko
jima su se inkamirala nia, materijalnija, mada ipak kosmika bia.
Ta bia, enska po obliku (u jevrejskom predanju njihov prototip je
Lilit) u ezoterijskim priama se nazivaju "Kado" (na sanskritu, Da
kini). Alegorijske legende poglavare tih Lilita nazivaju Sangje Ka
do (na sanskritu Buda Dakini); njima se pripisuje sposobnost da
"hodaju po vazduhu", kao i najvea dobrota prema smrtnicima, ali
ne i um, nego samo ivotinjski instinkt.*^
(c) To je poetak oboavanja kome je bilo sueno da se, vekovima kasnije, degenerie u falicizam i seksualno oboavanje. Ono je
To su bia ije Je legendarno postojanje posluilo kao osnova na kojoj je
izgraena rabinska Lilit, stvorenje koje bi oni to veruju u Bibliju nazvali prepotopskom enom, a kabalisti preadamskim rasama. One nisu izmiljotina to je sigurno, ma koliko daje fantastino postalo preterivanje o njima.
345
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
poelo oboavanjem ljudskog tela - "uda nad udima" kako ga

naziva jedan engleski pisac - i zavrilo se oboavanjem njegovih
odgovarajuih polova. Oboavaoci su b i l i divovi po veliini, ali i
divovi po znanju i uenosti, jer su im znanje i uenost dolazili la
ke nego oveku naeg savremenog doba. Njihova Nauka bila im
je uroena. Lemuro-Atlantidanima nije bilo potrebno da otkrivaju
i pamte ono to je njihov infomiui PRINCIP znao u trenutku ro
enja. Jedino vreme i veno rastua tupost materije u koju su se
Principi odenuli, mogla je, prvo, oslabiti seanje na njihovo prenatalno znanje, drugo, otupiti i ugasiti svaku iskru duhovnog i
boanskog u njima. Zato su oni, od poetka, podlegli svojoj ivo
tinjskoj prirodi i izrodili "udovita", tj. ljude drugaije vrste od one
kojoj su pripadali.
Govorei o divovima, Krojcer ih dobro opisuje kad kae da:
Ta deca Neba i Zemlje su roenjem bila obdarena Vladarskim
Moima, moima tvoraca njihovog bia, sa izuzetnim i moralnim
fizikim sposobnostima. Oni su zapovedali Elementima, znali taj
ne Neba i Zemlje, mora i itavog sveta, i itali budunost u zvezdama. (. . .) Izgleda, uistinu, da ovek mora, kad ita o njima, da
vodi rauna i o Duhovima i Elementima koji su iznikli iz nedara
Prirode i koji imaju punu mo nad njom. (. . .) Sva ta bia obelezena su igom MAGIJE i VRAANJA. (. . .)
A takvi su i bili ti (danas) legendami junaci praistorijskih, pa ipak
nekad stvarno postojeih rasa. Krojcer je bio mudar za svoje doba
jer nije optuio za namemu obmanu, glupost i predrasude, beskrajni
niz priznatih filozofa, koji su pominjali te rase i tvrdili da su ak i u
svoje vreme viali njihove fosile. Bilo je skeptika i u davnim vreme
nima - ne manje nego danas. A l i , ak i Lukijan, Demokrit i Epikur
su se drali dokaza injenica i pokazivali sposobnost razluivanja
zaista velikih umova, koji su bili u stanju da razlikuju izmiljotinu
od injenice i istinu od preterivanja i obmane. Antiki pisci nisu bili
gluplji od dananjih, jer, kako je dobro zapazio autor nekih Napo
mena uz Aristotelovu Psihologiju u odnosu na savremenu misao (u
asopisu Um):
Uobiajena podela istorije na savremenu i antiku je (. . .) po
grena. Grci iz IV veka p.n.e. su u velikoj meri bili savremeni (po346

:
sebno, mogli bismo da dodamo, po svojoj skepsi). Oni nisu bili sklo
ni da tako lako prihvate bajke (. . .)
Pa ipak "Lemurijanci" i Atlantidani, "ta deca Neba i Zemlje", za

ista nose peat AROBNJATVA jer ih Ezoterijska doktrina optuuje
upravo za ono to bi, ako bi se u to poverovalo, okonalo probleme
nauke u pogledu porekla oveka, tanije, njegovih anatomskih sli
nosti sa ovekolikim majmunom. Ona ih optuuje da su poinili (za
nas) gnusni zloin ukrtanja sa takozvanim "ivotinjama" i tako pro
izveli stvarne ovekolike vrste, koje su danas izumrle. Naravno, kad
bi se radilo o spontanom razmnoavanju - u koje Ezoterijska dok
trina veruje i kome pouava - ne bi postojala mogunost takvog ukr
tanja oveka i bilo kakve ivotinje. A l i , po strani od razmatranja da
u tim davnim danima, kao stoje ve primeeno, ni ljudski, atlantidanski divovi ni "ivotinje" nisu bili fizioloki savreni ljudi i sisari
kakvi su nam danas poznati. Savremeni pojmovi o tom pitanju - oni
koje su fiziolozi prihvatili - suvie su nesigurni i promenljivi da bi
dopustili da se takva mogunost apriori porekne.
Paljivo prouavanje Komentara navelo bi oveka da pomisli ka
ko je Bie sa kojim su se "novoinkarniranr sparili bilo nazivano
"ivotinjom" ne zato to nije bilo ljudsko bie, ve pre zato to je ono
fiziki i mentalno bilo veoma razliito od savrenijih rasa koje su se
fizioloki razvile u jednom ranijem periodu. Setite se Stance V I I i
onoga to se kae u prvom stihu (24) - da kada su se "Sinovi M u
drosti" prvi put inkamirali, neki od njih su se inkarnirali potpuno,
drugi su u te oblike uneli samo iskru, dok neke od senki nisu bile ni
ispunjene ni usavrene sve do etvrte Rase. Te rase, "liene znanja",
ostale su takve kakve su i bile, ak i posle prirodnog razdvajanja
polova. One su bile te koje su poinile prvo ukrtanje, da tako
kaemo, i izrodile udovita, a Atlantidani su izabrali svoje ene me
du njihovim potomstvom. Pretpostavlja se da su Adam i Eva, sa
Kainom i Aveljem, hili jedina ljudska porodica na Zemlji. Pa ipak,
mi vidimo kako Kain odlazi u zemlju Nod i tamo se eni. Oigle
dno, samo je jedna rasa bila dovoljno savrena da bi se nazvala
ljudskom; pa ak i danas, kada Singalezi smatraju Vedase iz svojih
dungli samo ivotinjama koje govore, deo engleskog naroda u svo
joj nadmenosti vrsto veruje da su sve druge ljudske porodice - po
sebno tamnoputi Indijci - nie rase. tavie, ima prirodnjaka koji su
347
ozbijno razmatrali problem da li se neka divlja plemena - na primer,

Bumani - uopte mogu smatrati ljudima. Komentar kae, opisujui
te vrste (ili rase) ivotinja, "lepih na izgled", kao dvonone: "Koje su
imale ljudski oblik, ali donje udove, od struka nanie, pokrivene dla
kom." Otuda, moda, predstava o rasi satira.
Ako su ljudi postojali pre dva miliona godina, oni su neminovno
morali - ba kao i ivotinje - da fiziki i anatomski budu sasvim
razliiti od svog dananjeg oblika - i oni su tada bili blii istom t i
pu sisara nego to su danas. U svakom sluaju, saznajemo da se i
votinjske vrste ukrtaju iskljuivo u okviru svoje vrste, tj. u skladu
sa vrstom i sojem ~ tek od pojave rase Atlantiana na ovoj zemlji. Kao
to je pokazao autor sjajne knjige Savremana nauka i savremena mi
sao, ta ideja o odbijanju ukrtanja sa drugim vrstama, i l i sterilitet
koji predstavlja rezultat takvog ukrtanja, "izgleda daje pre zaklju
ak na prvi pogled nego apsolutni zakon" ak i danas. On pokazuje
da "se razliite vrste, zapravo, esto meusobno ukrtaju, kao to
moemo da vidimo u poznatom primeru konja i magarca. Istina je
da je u tom sluaju mazga neplodna (. . .) ali to nije opti zakon i
nedavno je stvorena jedna nova ukrtena rasa, leporin, i l i zec-kuni,
koja je savreno plodna." Navodi se takode i potomstvo vuka i psa,
kao i nekoliko drugih domaih ivotinja (str 101): "zatim, lisica i
pas i savremene vajcarske krave, za koje je Rutimejer (Riitimeyer)
pokazao da potiu od tri razliite vrstre fosilnih bikova. Bos primigenius. Bos longifrons i Bosfroniosus". Pa ipak, neke od tih vrsta,
na primer porodica majmuna, koje jako lie na oveka po svojoj Jizikoj gradi imaju, kako nam kae, "bezbrojne ogranke, koji se po
stepeno pretapaju jedni u druge, ali iji se krajnji stupnjevi daleko
vie meusobno razlikuju nego to se ovek razlikuje od najviih
majmuna" - gorile i impanze, na primer (vidi "Dodatak").
Zato, opasku g. Darvina - i l i bolje rei Lineovu opasku -priro
da ne pravi skokove - ne samo da potvruje ezoterijsko uenje, ve
bi ona u mnogim sluajevima, ako ne i potpuno - kad bi samo bilo
anse da tu doktrinu prihvati neko drugi osim njenih direktnih pri
stalica - u mnogome pomirila savremenu teoriju evolucije sa inje
nicama, a takode i sa apsolutnim neuspehom antropologa da nadu
"kariku koja nedostaje" u geolokim formacijama naeg etvrtog
Kruga.
348

Na drugom mestu emo pokazati da savremena nauka, ma koli
ko da sama toga nije svesna, sopstvenim stavovima potvruje nae
teorije, i daje de Kvatrfa savreno u pravu kad u svom poslednjem
delu smatra kako je daleko verovatnije da e se otkriti daje ovekoliki vaa]rmxnpotomak oveka, nego da te dve vrste imaju zajedni
kog, izmiljenog pretka koji se nigde ne moe nai. Na taj nain bar
jedan istaknuti naunik potvruje mudrost sastavljaa drevnih Stanci,
a okultisti vie vole da veruju daje:
"( ) Covek bio prva i najvia ivotinja (sisar) koja se pojavila u
ovom (etvrtom Krugu) stvaranja. Potom su dole jo vee ivo
tinje, a nakon svih, tupi ovek koji je hodao na sve etiri". Jer,
Rakasi (divovi-demoni) i Daitje (Titani) "Bele Dvipe (kontinen
ta) pokvarili su njegove (tupog oveka) Oeve ".
(Komentar)
tavie, kao to vidimo, odreeni broj antropologa je nastanak o
veka postavio tako daleko u prolost da to rui prividnu barijeru koja
postoji izmeu hronologije savremene nauke i Arhajske Doktrine.
Istina je da su engleski naunici odbili da odobre ak i hipotezu o
oveku iz tercijara. Svi oni mere starost prvobitnog oveka u skladu
sa sopstvenim shvatanjima i predrasudama. Haksli se, zaista, usu
uje da razmilja o moguem oveku iz pliocena i l i miocena. Prof.
Simen (Seetnan) i g. Grant Alen (GrantAlen) su njegovu pojavu pro
gnali u doba eocena, ali, uopteno govorei, engleski naunici sma
traju kako nije bezbedno da idemo dalje u prolost od kvartara. Na
nesreu, injenice ne odgovaraju njihovoj prevelikoj uzdranosti. Fran
cuska kola antropologije, koja svoje poglede zasniva na otkriima
opata Buroa (Bourgeois), Kapelinija (Capellini) i drugih, prihvati
la je, gotovo bez izuzetka, uenje da se tragovi naeg pretka sigurno
mogu nai u miocenu, dok je g. de Kvatrfa danas sklon da tvrdi ka
ko ovek potie jo iz sekundara. Dalje emo uporediti te procene
sa ciframa koje su saoptene u braminskim egzoterikim knjigama,
koje su pribline naem ezoterijskom uenju.
(^d) (. . .) Potom, "tree oko vie nije delovalo", kae Stanca, jer
je COVEK potonuo suvie duboko u glib materije.
Sta znai ta udna i tajanstvena tvrdnja iz stiha 42 koja govori o
"treem oku Tree Rase koje je umrlo i vie nije delovalo"?
349

U pogledu ovog, kao i nekih drugih pitanja, mora se saoptiti jo
nekoliko okultnih uenja. Istorija Tree i etvrte Rase mora se izlo
iti sa vie detalja, kako bi se bacilo neto vie svetlosti na razvoj
naeg dananjeg oveanstva, i pokazalo da sposobnosti, koje okult
ni trening aktivira, vraaju oveku poloaj koji je prethodno zauzi
mao u odnosu na duhovnu percepciju i svest. A l i , najpre se mora
objasniti fenomen Treeg oka.
RASE SA " T R E I M O K O M "
Ta tema je toliko neobina, a putevi kojima se ide tako komplikovani, tako puni opasnih klopki koje su spremile protivnike te
orije i kritika, da mora da se saopti dobar razlog za svaki preduzeti
korak. Dok svetlou reflektora po imenu ezoterizam osvetljavamo
gotovo svaki centimetar okultnog terena koji smo proputovali, mo
ramo takoe njegovo soivo da upotrebimo kako bismo sa veom
objektivnou pogledali oblasti koje je istraila egzaktna nauka; a to
ne samo da bismo uporedili ovo dvoje, ve da bismo odbranili na
poloaj.**
Radi sugestija, preporuili bismo kratak lanak u Teozofu od avgusta 1887.
godine, Ezoterijska prouavanja. Autor tog lanka izlae u njemu jednu prilino
staru okultnu teoriju, iako novu ideju za svet: "napredak Monade poklapa se sa
nazatkom Oblika" (str. 666), tj. sa "opadanjem njegove formativne sile ". On kae:
Ko zna kakav je oblik nosio Ego u dalekim prstenovima (Krugovima i l i rasama?)
(. . .)? Zar ljudski tip nije mogao da bude nalik na majmune u svim njihovim varijete
tima? Zar nije mogue da se carstvo majmuna iz Ramajane zasniva na nekom davnom
predanju koje se odnosi na period kada je to bilo uobiajeno naslede, tanije aspekt
oveka?
Z a t i m razvija veoma mudro, mada suvie kratko, izlaganje svoje teorije re
kavi kako bi svaki pravi okultista potvrdio da:
Kod fiziko-eterinog oveka mora postojati/?ro!ma/e polova. Kako je reinkarna
cija fiziko-astralnog oveka zavisila od entiteta pod-ljudskih klasa (razvijenih od i
votinjskih prototipova) isto tako e fiziko-eterini ovek nai medu gracioznim,
uoblienim redovima koji potiu sa vazdunog nivoa, jedan ili vie njih koji e se razviti
radi svog sukcesivnog otelovljavanja kada mu budu dati oblici nastali razmnoavanjem
- proces koji e tek veoma postepeno ukljuiti itavo oveanstvo. (Pre?) adamovske
350
Moda e se italac poaliti daje u ovoj istoriji njihovog rasta i

evolucije isuvie malo reeno o fizikoj, ljudskoj strani izumrlih ra
sa. Mnogo vie bi se moglo rei sa ubeenjem da nas uobiajeno
razmiljanje nije navelo da zastanemo na pragu svakog novog otkri
venja. Saopteno je ono to u svetlosti otkria savremene nauke mo
e biti mogue i na ta postoje ukazivanja; sve ono o emu egzaktna
nauka ne zna nita i o emu nije u stanju da razmilja - pa ga prema
tome porie kao injenicu u prirodi - nije reeno.
A l i , ak i tvrdnje poput ove - tj. daje ovek bio najraniji od svih
sisara, daje on direktni predak majmuna, daje u drevnim vreme
nima postojala neka vrsta Kiklopa - bie ispitane, pa ipak naunici
nikad nee moi da dokau - osim da bi udovoljili sami sebi - da
nije bilo tako. N i t i oni mogu da prihvate da su prve dve rase ljudi
bile isuvie eterine i nalik na senke po gradi, organizmu i obliku da
bi se uopte mogle nazvati fizikim ljudima. Jer, ako to uine, uvideemo daje to jedan od razloga zato ne moemo oekivati da se
njihovi ostaci iskopaju zajedno sa drugim fosilima. Ipak, mi sve to
tvrdimo. ovek je, da tako kaemo, bio skladite semena celokupnog ivota za ovaj Krug, i biljaka i ivotinja.*' Kao stoje Ain-Sof "Je
dno, uprkos bezbrojnim oblicima koji su u njemu'' (ohar, I, 214),
tako je i ovek, na Zemlji, mikrokosmos makrokosmosa.
im se ovek pojavio, sve je bilo upotpunjeno (. . .) jer sve je
saeto u njemu. On sjedinjuje u sebi sve oblike.
(ohar, III, 48a)
Misterija zemaljskog oveka prati misteriju Nebeskog oveka.
(Ibid, II, 76a)
i post-adamovske rase bile su divovi; njihovi eterini parnjaci mogu biti Liliputanci divni, sjajni, prozrani - ali e svakako biti giganti po umu.
[str. 671, lanak vikonta de Fianijera (Visconde de Figaniere F.T.S.JJ
Moglo bi se prigovoriti daje ovo protivrenost. Da, ako se Prva Korenska

Rasa pojavila 300.000.000 godina nakon to se razvila vegetacija, seme bilj
nog ivota nije moglo biti u Prvoj Rasi. Mi kaemo daje moglo jer do pojave
oveka u ovom Krugu, vegetacija je bila sasvim dragaija nego to je danas,
sasvim eterina, iz prostog razloga to nikakva trava i l i biljka nije mogla da
bude fizika pre nego to su nastali ivotinjski i l i dragi organizmi da izdiu
ugljen dioksid koji biljke moraju da upiju da bi se razvile, hranile i rasle. Oni
su meuzavisni po svojim jizikim i steenim oblicima.
351
Ljudski model - takozvani, jer on je nosilac (u bilo kom obliku)

boanskog oveka - predstavlja, kako je veoma intuitivno primetio
autor Ezoterijskih prouavanja,^'* novi tip na poetku svakog Kruga,
"poto ovek nikad ne moe, pa otud nikad nije ni bio, ispoljen u
obliku koji u sutini pripada ivotinjskom carstvu". Autor nastavlja:
(. . .) on nikad nije pripadao tom carstvu. Izveden, jedino izveden,
od njihove najusavrenije klase, novi ljudski oblik uvek mora da
bude novi tip u tom ciklusu. Ljudski oblik u jednom prstenu (?), ka
ko zamiljam, postaje odbaeno odelo u narednom; on se tada daje
najviem redu u podreenim carstvima.
Ako ta ideja znai ono to mi mislimo - j e r "prstenovi" o kojima
se govori izazivaju izvesnu pometnju - onda je to ispravno ezoterijsko uenje. Poto se pojavio na samom poetku, i na elu osetnog
i svesnog ivota, ovek (astral, i l i "Dua", jer ohar, koji ponavlja
arhajsko uenje, kae daje "pravi ovek Dua, a njegov materijalni
okvir nije deo njega") - ovek postaje iva i ivotinjska CELINA, ije
"odbaene" odede odreuju oblik svakog ivota i svake ivotinje
u ovom Krugu.''
Tako je on vekovima stvarao insekte, gmizavce, ptice i ivotinje,
nesvestan toga, od svojih ostataka i relikata iz Treeg i evrtog Kru
ga. Ista ideja i uenje su takode nedvosmisleno izneti u mazdeanskom Vendidadu, kao i u haldejskoj i Mojsijevoj alegoriji o Nojevoj
barci, a sve te prie predstavljaju samo nacionalne verzije izvorne
legende saoptene u induskim rukopisima. One se nalaze u alegoriji
o Vaivasvata Manuu i njegovoj barci sa Sedam Riija, kao i u alego
riji o Riijima, od kojih je svaki prikazan kao otac i roditelj specifi
nih ivotinja, gmizavaca pa ak i udovita (vidi Vinu Puranu).
Otvorite mazdeanski Vendidad na Fargard U, stih 27 (73) i proitaj
te zapovest Ormuzda Jimi, duhu Zemlje, koji simbolizuje tri rase,
nakon to mu kae da ogradi Varu ("ograeni prostor", Argu i l i no
sioca). (. . .)
70
Visconde de Figaniere F.T.S. (Teozof, avgust 1887., str. 676.)

U oharu stoji da "primordijalne reci" (iskre) nisu mogle da se izraze jer
oveka jo nije bilo. "Ljudski oblik sadri sve postojee u sebi, ali poto ga jo
nije bilo, reci su morale da nestanu."
71
352

Tamo (u Varu) e doneti semena ljudi i ena, najveih, najbo
ljih i najfinijih na ovoj zemlji; tu e doneti i semena svih vrsta
stoke (. . .)
I stih 28 (74):
(. . .) sva ta semena e doneti, po dva od svake vrste, da bi se tu

drala neistroena sve dok ti ljudi budu ostali u Vari.
Ti "ljudi" u "Vari" su "Preci", nebeski ljudi i l i aniji, budua Ega
koji su naimenovani da informiu oveanstvo. Jer, "Vara" i l i "Bar
ka" (ili opet Nosilac) naprosto oznaava OVEKA.^^
Stih 30 kae:
(. . .) zapeatie Varu (nakon to ga napuni svim semenima), i
napravie vrata i prozor koji sam od sebe ija unutra.
To je Dua. A kad Jima pita Ahura Mazdu, kako da napravi tu
Varu, odgovara mu se (stih 31):
(...) Zdrobi zemlju (...) i umesi je svojim rukama, kao to gmar
mesi ilovau.
Egipatski bog sa glavom ovna pravi oveka od ilovae na grnarskom toku, a tako ga i u Postanju Elohim pravi od istog ma
terijala.
Dalje, kad "Tvorca materijalnog sveta" (Ahura Mazdu) pitaju ta
znai dati svetlost "Vari koju je Jima nainio", kae se da "Postoje
nestvorene svetlosti i stvorene svetlosti" i da " t u " (u Airjana Vaego,
gde je nainjena Vara) "zvezde, Mesec i Sunce se samo jednom
(godinje) vide da izlaze i zalaze" i godina izgleda kao samo jedan
dan (i no), to je jasno ukazivanje na "zemlju Bogova" i l i (danas)
polarne oblasti. tavie, u tom stihu postoji jo jedan nagovetaj:
izriita aluzija na "nestvorene svetlosti" koje osvetljavaju oveka
To je znaenje kada se alegorija i simbol otvore i itaju ljudskim kljuem,
i l i kljuem zemaljske antropozofije. To tumaenje simbolike "barke" ni naj
manje ne smeta njenom astronomskom, pa ak ni teogonijskom tumaenju,
niti bilo kom od ostalih est znaenja. A ono ne izgleda ni manje nauno od
savremenih teorija o poreklu oveka. Kao to je reeno, ona ima sedam klju
eva, kao i sve ostalo.
353

iznutra - njegove principe. Inae, nikakav smisao ni razlog ne bi se
mogao nai u odgovoru A h u r a Mazde (stih 40), iza koga sledi stih
41 k o j i kae da "Svake etrdesete godine, svakom paru (hermafroditu) dvoje se raa, muko i ensko^^ to je jasni odjek Tajne D o k t r i
ne, Stance koja kae:
"Po isteku svakih etrdeset (godinjih) Sunaca, na kraju svakog
etrdesetog Dana, dvostruko postaje etiri; muko i ensko u je
dnom, i u prvom, i u drugom, i u treem. (. . . ) "
Ono to je jasno, poto "svako Sunce" znai itavu godinu, ona
je tada sastavljena od jednog dana, kao to danas u arktikom krugu
postoje dva estomesena perioda. Prema starom uenju, Zemljina
osa postepeno menja svoj nagib u odnosu na e k l i p t i k u , a u periodu
0 kome se tu govori, taj nagib je bio takav da je polarni dan trajao
t o k o m itavog perioda Zemljine revolucije oko Sunca, kada bi nastao
veoma kratak suton; nakon toga bi polama zemlja ponovo zauzela
svoj poloaj direktno p o d Sunevim zracima. To je moda suprotno
astronomiji kakva se danas u i i razume, ali ko moe da kae da se
promene u kretanju Zemlje, kakve se ne dogaaju danas, nisu do
gaale pre nekoliko m i l i o n a godina?
Vraajui se jo j e d n o m na tvrdnju da Vara znai O V E K A etvr
tog Kruga, kao i Zemlju, Mesec tog perioda, pa ak i N o j e v u A r k u
- ako bi neko tako hteo - to je opet pokazano u dijalogu izmeu
Ahura Mazde i Zaratustre. Tako, kad ovaj drugi pita (stih 42):
O tvorce materijalnog sveta, o Sveti! K o j e taj k o j e doneo za
kon Mazde u Varu koju je nainio Jima?
Ahura Mazda je odgovorio:
Bila je to ptica Karipta, o sveti Zaratustro (. . .)
Ptica Karipta boravi na nebesima; da ivi na Zemlji, bila bi kralj
ptica. Ona donese Zend Avestu u Jiminu Varu i ispria ga na jeziku
ptica.
(Sveanj XIX i XXIV)
73
Vendidad Sadah, vidi takoe i sveanj XV i D. Darmteterov prevod Vendidada. Svete knjige Istoka.
354
To je opet jedna alegorija i simbol koji su pogreno razumeli je

dino orijentalisti, koji u toj ptici vide "inkarnaciju munje" i kau da
se esto mislilo daje njena pesma "re bogova i otkrivenje" i ta sve
ne. Karipta je ljudski um-dua, i njegovo boanstvo, iji je simbol
u drevnom zoroastrijanstvu ptica, kao to je kod Grka to leptir. im
je Karipta ula u Varu i l i oveka, on je razumeo zakon Mazde i l i
Boansku Mudrost. U Knjizi skrivene misterije se o drvetu, koje pred
stavlja drvo dobra i zla, kae:
U njegovim granama ptice se gnezde, ili tu Due i Aneli imaju
svoja stanita!^
Zato je kod kabalista to bio slian simbol. "Ptica" je bila haldejski, a postala je, takode, i jevrejski sinonim i simbol za Anela, Du
u, Duh i l i Devu, a "Ptije gnezdo" bilo je i Nebo, i l i Boija nedra
u oharu. Savreni Mesija ulazi u Eden:
(...) u to mesto koje se naziva Ptije Gnezdo.
(ohar, II 8b)
Kao ptica koja leti iz svog gnezda, to je Dua od koje se Sekina

(Boanska Mudrost ili milost) ne odvaja.
'
(ohar, III, 278a; Majerova Kabala, 217)
Komentar, mislei na Hansu, Pticu Mudrosti, kae:
Gnezdo vene ptice, iji lepet krila proizvodi ivot, beskrajni
je prostor.
Adam Kadmon, koji predstavlja drvo (Seflrot) je onaj koji posta
je "Drvo poznanja dobra i zla", ezoterijski. A to "drvo je oko sebe
imalo sedam kolona (sedam stubova) sveta, i l i Vladalaca"; isti "Pre
c i " i l i "Sefirot" opet "deluju kroz odgovarajue redove Anela u
sferama sedam planeta", itd., iji jedan red zainje divove (Nefilim)
na Zemlji.
itav antiki svet, pagani i hriani, verovali su daje najranije
oveanstvo bilo rasa divova. Izvesna iskopavanja u Americi, u
Vidi Razotkivenu Kabalu, ser Mekgregor Metersa {McGregor Mathers),
str. 104.
355
humkama i peinama, ve su u izolovanim sluajevima obezbedila

grupe skeleta visoke 2,7 i 3,6 metara.^* Ona pripadaju plemenima
rane Pete Rase, koja se danas degenerisala na prosenu visinu od
oko 1,5 do 1,8 metara. A l i , lako nam je da verujemo da su Titani i
Kiklopi iz starine zaista pripadali etvrtoj (atlantidanskoj) Rasi i da
su sve legende o tome naene u induskim Puranama, zatim kod Ho
mera i Hesioda, zasnovane na maglovitim seanjima na prave Titane
- ljude ogromne fizike snage, koja im je omoguavala da se brane
i dre na odstojanju divivska udovita mezozojskog i ranog kenozojskog perioda - i na prave Kiklope, trooke smrtnike.
Smotreni autori bi esto primeivali da "se poreklo gotovo sva
kog narodnog mita i legende bez razlike moglo nai u nekoj inje
nici Prirode".
U tim fantastinim tvorevinama preterane subjektivnosti uvek
postoji neki element objektivnog i stvarnog. Imaginacija masa, nedisciplinovana i loe kontrolisana, kakva ve moe da bude, nikad
ne bi ni iz ega mogla da zane i izgradi tolike udovine likove, ta
kvo bogatstvo izuzetnih pria, da u njihovom sreditu nisu bila ta
lebdea seanja, zamraena i nejasna, koja sjedinjuju izgubljene ka
rike u lancu vremena, da bi ih potom sklopila u tajanstveni snoliki
osnov nae kolektivne svesti.^*
Na dokaze o Kiklopima - rasi divova - bie ukazano u narednim
poglavljima o kiklopskim ruevinama, kako se one danas nazivaju.
Nauka takode prua indikaciju da je tokom svoje evolucije i pre
konanog prilagodavanja ljudskog organizma - koji je postao sa
vren i simetrian tek u Petoj Rasi - rana etvrta Rasa takode mogla
da bude trooka, a da pri tom nije neizbeno imala tree oko izmeu
obrva, poput legendarnih Kiklopa.
75-
Darvinistiki evolucionisti, koji su tako radi da se, ne bi li dokazali svoje

argumente, pozivaju na injenicu vraanja na izvorni tip - ije je puno znae
nje, u sluaju ljudskih udovita, obuhvaeno ezoterijskim reenjem embrio
lokog problema - dobro bi uinili kad bi ispitali one primere savremenih
divova koji su esto visoki po dva i po, tri, pa ak i tri i po metra. Takva vra
anja su nesavrena, pa ipak neporeciva ponavljanja izvornog divovskog
oveka pradavnih vremena.
Vidi Mitska udovita . Goulda, iz ijeg smo interesantnog naunog dela u daljem tekstu naveli nekoliko odlomaka.Vidi Okultni Svet g. Sineta, opis
peine u Himalajima pune ostataka ljudskih i ivotinjskih divovskih kostiju.
356
Stanca X - [storija etvrte Rase

Za okultiste, koji vemju da se duhovno i psihiko povlaenje odi
grava uporedo sa fizikom evolucijom, da su unutranja ula - uro
ena prvim ljudskim rasama - atrofirala tokom rasta rase i materijal
nog razvitka spoljanjih ula, za prouavaoca ezoterijske simbologije, konano, ta izjava ne predstavlja nagaanje i l i mogunost, ve
naprosto^zM zakona rasta, dokazanu injenicu, ukratko. Oni razumeju znaenje pasusa iz Komentara, koji kae:
i;
"U tim davnim danima muko-enskih (hermafrodita)/'OJto7a/a

su etvororuka ljudska stvorenja, sa jednom glavom, a ipak sa tri
oka. Ona su mogla da vide ispred i iza sebe. Jednu K A L P U ka
snije (nakon razdvajanja polova) poto su ljudi pali u materiju,
njihov duhovni vid postao je zamagljen i, shodno tome, tree oko je
poelo da gubi svoju mo. (. . .) Kad je etvrta (Rasa) dospela do
svog sredinjeg perioda, unutranji vidje morao da se probudi i
stekne vetakim stimulusima, procesom koji je bio poznat drev
nim mudracima (. . .) Tree oko koje je, slino tome, postepeno
postajalo OKAMENJENO, uskoro je nestalo. Ljudi sa dva lica po
stali su ljudi sa jednim licem, a to oko se uvuklo duboko u glavu i
danas je smeteno ispod kose. Tokom aktivnosti unutranjeg oveka (tokom transa i duhovnih vizija) to oko raste i iri se. Arhat
ga vidi i osea, i, shodno tome, regulie njegovo delovanje. (. . .)
Neuprljani Lanu (uenik, ela) ne mora se plaiti opasnosti; ono
me ko se ne dri istote (ko nije edan) 'boansko oko'nee pomoi. "
Odnosno, tree oko je bilo pozadi na glavi. Izjava daje najkasnije hermafroditsko oveanstvo bilo "etvororuko" najverovatnije reava misteriju svih
prikaza i kipova egzoterikih bogova u Indiji. Na akropolju Argosa postojao
je ,6avov, grubo izrezbarena drvena statua (pripisana Dedalu), koja je pred
stavljala trookog diva i bila je posveena Zevsu Triopasu (trookom). Glava tog
"boga" imala je dva oka na licu i jedno iznad njih, na vrhu ela. Ona se smatra
najstarijom od svih drevnih statua (Schol. Valic. Ad Eurip. Troad. 14).
Unutranji vid se od tada moe stei jedino pomou obuke i inicijacije,
osim u sluaju "prirodno roenih arobnjaka", ekstrasensa i medijuma kako
se oni danas nazivaju.
Taj izraz "okamenjeno" umesto "okotalo" je udan. Za "zadnje oko", ko
je, naravno, predstavlja pinealnu lezdu [epifizu (nap. ured.)], kako se danas
zove, malu poput zrna graka, lopticu sive nervne mase, zakaenu za zadnji
deo tree modane upljine, gotovo bez razlike se kae da sadri mineralne
konkremente i modani pesak (acervulus) i "nita vie" (vidi u daljem tekstu).
357
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
Na nesreu, i nee. Za veinu oveanstva "boansko oko" vie

ne postoji. Tree oko je mrtvo i vie ne deluje, ali, ono je za sobom
ostavilo svedoka svog postojanja. Taj svedok je danas PINEALNA
LEZDA. to se tie "etvororukih" ljudi, oni su postali prototipovi
etvororukih induskih boanstava, kao stoje pokazano u prethodnoj
fusnoti.
Takva je misterija ljudskog oka da su neki naunici, u svojim uza
ludnim nastojanjima da objasne i obrazloe sve tekoe koje okruuju
njegovo delovanje, bili prinueni da pribegnu okultnim objanjenji
ma. Razvoj ljudskog oka vie podrava okultnu antropologiju nego
materijalistiku fiziologiju. "Oi kod ljudskog embriona rastu iznu
tra ka spolja", iz mozga, a ne predstavljaju deo koe, kao kod insekata i sipa. Profesor Lankester (Lankester), mislei daje mozak udno
mesto za oko i pokuavajui da tu pojavu objasni darvinovskim shvatanjima, predlae interesentno gledite daje "na" najraniji predak-kimenjak hioprozrano stvorenje i otuda nije mnogo bitno gde su
bile oi! I ukoliko je ovek nekad bio "providno stvorenje", naa teorija
dobro stoji. A l i , kako se Lankesterova hipoteza uklapa u hekelijansko gledite daje oko kimenjaka nastalo promenama u epidermul
Ako je ono zapoelo iznutra, ta teorija ide u kantu za smee. A em
briologija je, izgleda, to i dokazala. tavie, neobina sugestija prof.
Lankestera - i l i bismo rekli priznanje? - za potrebe evolucionizma
je moda neophodna. Okultizam sa svojim uenjima u pogledu po
stepenog razvoja ula OD IZNUTRA KA SPOLJA, od astralnog prototipa,
daleko vie zadovoljava. Tree oko se povuklo unutra kada mu je
vreme isteklo -jo jedna poenta u korist okultizma.
Alegorijski izraz induskih mistika kada govore o "oku Sive",
Tri-boana ("trookog"), tako dobija opravdanje i raison d'etre* prenoenje pinealne lezde (nekad treeg oka) do ela predstavlja
njegovo egzoterijsko opravdanje. To takode baca svetlost na miste
riju - nekima nerazumljivu - o vezi izmeu neuobiajene, i l i Du
hovne Vidovitosti i fizioloke istote Vidovnjaka. esto se pita: "Zato
bi celibat i ednost bili sine qua non** pravilo i uslov da se postane
ela (uenik) i l i da se razviju psihike i okultne moi? Odgovor se
nalazi u Komentaru. Kad shvatimo daje "tree oko" nekad bilo
* (Franc.) Razlog svog postojanja, (nap. prev.)
** (Lat.) Neophodno, ono bez ega se ne moe. (nap. prev.)
358

fizioloki organ, a da je kasnije, usled postepenog iezavanja du
hovnosti i uveanja materijalnosti (postoje fizika priroda zatrla
duhovnu), postalo atrofirani organ, koji fiziologija razume isto tako
slabo kao i slezinu - kad to shvatimo, veza postaje jasna. Tokom
ljudskog ivota, najvea prepreka na putu duhovnog razvoja, a po
sebno sticanja jogikih moi, jeste aktivnost naih fiziolokih ula.
Poto je seksualna aktivnost blisko povezana, uzajamnim delovanjem, sa kimenom modinom i sivom masom mozga, nepotrebno
je davati bilo kakva druga objanjenja. Naravno, normalno i nenor
malno stanje mozga i stepen aktivnosti kimene modine mono
deluju na pinealnu lezdu, koja, zahvaljujui brojnim "centrima" u
tom regionu, kontrolie daleko najvei broj fiziolokih delovanja u
ekonomiji ivotinje, a takode, zahvaljujui njihovom bliskom susedstvu, kimena modina mora da veoma mono "podsticajno" deluje
na pinealnu lezdu.
Sve je to sasvim jasno jednom okultisti, ali veoma nejasno obi
nom itaocu. Njemu se, stoga, mora ukazati na mogunost daje
trooki ovek postojao u prirodi, u periodima kada je njegova grada
bila u relativno haotinom stanju. O takvoj mogunosti moe se pre
svega zakljuiti iz anatomskog i zoolokog znanja, a potom se ona
moe osloniti na pretpostavke same materijalistike nauke.
Na osnovu autoriteta nauke, a i na osnovu dokaza, koji ovog pu
ta nisu samo puke izmiljotine i l i teorijsko nagaanje, tvrdi se da
mnoge ivotinje - posebno meu niim vrstama kimenjaka - ima
ju tree oko, koje je danas atrofiralo, ali je svakako bilo aktivno u
poetku.*" Vrsta Hatteria, guter iz reda Lacertilia, koji je nedavno
80
K o d odreenih ivotinja su pronaene prave oi, smetene duboko u lobanji, pokri

vene debelim slojem koe i miia, oi koje ne mogu da vide.
Hekel takode kae:
( . . . ) Kimenjaci ( . . .) slepe krtice i poljski mievi, slepai i guteri ( . . . ) izbegavaju

dnevnu svetlost (. . .) boravei pod zemljom. Oni prvobitno nisu bili slepi ve su se
razvili od predaka koji su iveli na svetlosti i imali dobro razvijene oi. U svim fa
zama nasleivanja, kod t i h slepih bia moe se pronai atrofirano oko ispod neprovidne koe.
(Hekel, ulni organi)
A ako dva oka mogu toliko da atrofiraju kod niih ivotinja, zaSto ne bije
dno oko - pinealna lezda - tako atrofiralo kod oveka, koji je u svom fizi
kom aspektu samo via ivotinja?
359
otkriven na N o v o m Zelandu {zapazite, oblasti takozvane drevne Lemurije) tu posebnost ispoljava na krajnje izuzetan nain; i ne samo
Hatteria punctata, ve i kameleon, izvesni gmizavci, pa ak i ribe.
Isprva se t v r d i l o da to nije nita drugo do produetak mozga k o j i se
zavrava m a l o m izraslinom, zvanom epifiza, m a l o m kosti koja je od
glavne kosti odvojena hrskavicom i koju ima svaka ivotinja. A l i ,
uskoro je otkriveno daje to neto vie. Ona pokazuje - kao to svedoe njen razvoj i anatomska struktura - takvu analogiju sa okom,
da nije mogue da se smatra bilo i m drugim. B i l o je i jo uvek ima
paleontologa k o j i se oseaju ubedenim daje to "tree o k o " u poe
t k u fimkcionisalo, i oni su svakako u pravu. Jer, to je ono to se o
pinealnoj lezdi kae u Kvejnovoj (Quain) Anatomiji ( t o m I I , deve
to izdanje, str. 830-851, "Talamencephalon" - medumozak):
Iz tog dela, koji isprva ini jednu celinu, a potom zadnji deo pre
dnje primame modane kesice, u najranijoj fazi se razvijaju optike
kesice, a u vezi sa prednjim delom se formiraju modane hemisfe
re i pratei delovi. Thalamus opticus sa svake strane se formira lateralnim zadebljanjem zida modine, dok razmak izmeu, koji se
sputa prema osnovi, formira upljinu tree komore sa njenim pro
duetkom u infundibulumu. Siva komisura se potom protee kroz
komornu upljinu (. . .) zadnji deo krova se razvija posebnim pro
cesom, koji e biti opisan kasnije, u pinealnu lezdu, koja svojim
peteljkama sa svake strane ostaje spojena sa talamusom, a iza toga
se stvara povezujua traka sa zadnjom komisurom.
Lamina terminalis {lamina cinerea) nastavlja da zatvara treu
komoru spreda, ispod njega optika komisura formira potkomore,
a kasnije se pozadina infundibuluma sputa da bi se sjedinila u
sella turcica sa tkivom koje se spaja sa zadnjim renjem pinealnog tela.
Dva optika talamusa, koja se formiraju od zadnjeg i spoljanjeg dela zadnje komore, isprva se sastoje od jedne uplje kesice
nervne materije, ija upljina je povezana sa upljinom modanih
hemisfera u nastajanju, a iza toga sa srednje modanom kesicom
{corpora guadrugemina). Meutim, uskoro, kako se poveeno ta
loenje odvija u njihovoj unutranjosti, iza, ispod i sa strana, talamusi ovruju, a istovemeno se sa gornje strane izmeu njih
pojavljuje procep i l i fisura, i prodire dole do unutranje upljine,
koja se nastavlja, otvorena na zadnjem delu preko puta Silvijanovog akvadukta. Procep i l i fisura je trea komora. Iza, dva talamu360

sa se nastavljaju sjedinjena zaJ/'om komisurom, koja se moe ra
zlikovati na kraju treeg meseca, a takode i peteljkama pinealne
lezde (. . .)
U ranom periodu se ovi optiki traktovi, dok su jo uvek vezikulami, mogu prepoznati kao uplja produenja spoljanjeg dela zi
da talamusa. Ti traktovi se vidno oblikuju u etvrtom mesecu. Oni
se, potom, produavaju nazad, u spoj sa corpora guadrigemina.
Formiranje pinealne lezde i pinealnog tela predstavlja jedan od
najinteresantnijih fenomena koji su povezani sa razvojem Thalamencephalona.
O v o je posebno interesantno ako se setimo kako b i , da nema ra
zvoja zadnjeg dela m o d a n i h hemisfera, pinealna lezda b i l a savr
eno v i d l j i v a p r i uklanjanju parijetalnih kostiju. Takoe je veoma
interesantno zapaziti oiglednu povezanost koja se moe p r a t i t i iz
meu (prvobitno) upljeg optikog trakta i oiju spreda, sa pinealn o m lezdom i njenom peteljkom pozadi, zatim povezanost svega
toga sa o p t i k i m talamusom, tako da nedavno otkrie u pogledu tre
eg oka Hatteria punctate stoji u veoma vanom odnosu sa razvoj
n o m istorijom ljudskih ula i o k u l t n i m tvrdnjama u tekstu.
D o b r o je poznato (a o n i k o j i su prestali da veruju u postojanje be
smrtnog principa u oveku to smatraju izmiljotinom) d a j e Dekart
u pinealnoj lezdi video sedite Due. Iako je ona povezana sa s v i m
delovima tela, rekao je on, postoji jedan poseban deo tela u kome
dua ispoljava svoje fUnkcije na posebniji nain nego u bilo k o m dru
g o m . A poto ni srce ni mozak ne bi m o g l i da b u d u to "posebno"
mesto, on je zakljuio da bi se ta mala lezda povezana sa mozgom,
koja ipak deluje nezavisno od njega, lako mogla, pomou "ivotinj
skih Duhova^^ koji se kreu kroz upljine lobanje u svakom smislu",
pokrenuti na odreeni talasni nain.
M a d a u nae vreme egzaktnog znanja ovo moe izgledati nenauno, Dekart se daleko vie p r i b l i i o okultnoj istini od b i l o kog Hekela. Jer, kao stoje pokazano, pinealna lezda je daleko povezanija
sa D u o m i D u h o m od b i l o kog drugog ovekovog fiziolokog ula.
D a j e vodeim naunicima makar i na trenutak sinulo k a k v i su stvar
ni procesi koje koristi Impuls Evolucije i kakav je vijugavi cikliki
81
Nervni etar dr B. V. Riardsona - u okultizmu, nervna aura. "ivotinjski

duhovi" (?) su isto to i struje sloene nervno-aurike cirkulacije.
361
tok tog velikog zakona, oni bi znali, umesto da nagaaju, i b i l i bi,

na osnovu poznavanja njenih prethodnih oblika, sigurni kakav e
biti budui fiziki preobraaj ljudske vrste. Potom, kad bi videli
neistinitost i svu besmislenost svojih savremenih "slepih sila" i me
hanikih procesa u prirodi, na osnovu tog uvida shvatili bi da se, na
primer, pomenuta pinealna lezda na ovom planu naeg ciklusa je
dino mogla onesposobiti za. fiziku upotrebu. Ako je to jedno "oko"
u oveku danas atrofiralo, to dokazuje daje ono, kao i kod niih i
votinja, nekad bilo aktivno, jer priroda nikad ne stvara ni najmanji,
najbeznaajniji oblik bez nekog odreenog razloga i funkcije. Bio
je to aktivan organ, kaemo mi, na onom stupnju evolucije na kome
je duhovni element u oveku nadmono vladao nad tek roenim in
telektualnim i fizikim elementom. I kako se ciklus sputao ka pla
nu na kome su razvijena fizioloka ula, tekui uporedo sa rastom i
konsolidacijom fizikog oveka, sa beskrajnim preokrefima i nevo
ljama zoolokog ivota, da bi to sredinje "oko" na kraju atrofiralo
zajedno sa ranim duhovnim i isto psihikim karakteristikama o
veka. Oko je ogledalo, a takode i prozor due, kae narodna mu
drost,*^ a "Glas naroda je Boiji glas".
U poetku, sve klase i familije ivih bia bile su hermafroditske
i fiziki jednooke. Kod ivotinja, iji je oblik bio isto tako eterian
(astralno) kao i ovekov, pre nego to su njihova tela poela da ra
zvijaju kapute od koe, odnosno da od iznutra ka spolja grade debe
li prekriva fizike supstance i l i materije pomou svojih unutranjih
fiziolokih mehanizama, tree oko je, kao i kod oveka, prvobitno
bilo jedini organ vida. Dva fizika oka su se kasnije razvila*^ i kod
82
Setimo se da je u okultnim naukama Prva Rasa prikazana kao duhovna

iznutra, a eterika spolja. Druga, kao psiho-duhovna mentalno, a eteriko-fizika telesno, a Trea, i dalje liena intelekta na poetku, po telu je astralno-fizika i ivi unutranji ivot u kome psiho-duhovnom elementu jo uvek ni na
koji nain ne smetaju tek roena fizioloka ula. Njihova dva oka gledaju
ispred sebe, ne videi ni prolost ni budunost, ali, "tree oko" "obuhvata
VENOST".
Ali, na sasvim drugaiji nain od onog koji opisuje Hekel - kao "evoluciju
prirodnom selekcijom u borbi za opstanak" {ovekov pedigre, "ulni organi",
str. 335). Nema nikakvog smisla u tvrdnji daje puka "termika osetljivost ko
e" na hipotetike svetlosne talase mogla da dovede do prekrasne kombina-
362
StancaX- Istorija etvrte Rase
ivotinja i kod oveka, iji je fiziki organ vida, na poetku Tree

Rase, bio na istom mestu kao kod dananjih slepih kimenjaka,
tj. ispod neprovidne koe.*'' Samo to je stanje jednog, i l i prvo
bitnog oka kod oveka i ivotinja danas obrnuto, jer je ovek ve
zavrio tu ivotinjsku nerazumnu fazu u Treem Krugu i odmakao
ispred isto ivotinjske tvorevine za itav jedan nivo svesti. Zato,
dok je "kiklopsko" oko bilo, kao to jo uvek jeste, organ duhovnog
vida kod oveka, kod ivotinja je ono bilo organ fizikog vida. I to
oko, postoje obavilo svoj zadatak, tokom fizike evolucije bilo je
zamenjeno sloenijom tvorevinom u formi dva oka i zato gaje
priroda uskladitila i odloila za buduu upotrebu u eonima koji
dolaze.
To objanjava zato je pinealna lezda dostigla svoj najvii stepen razvoja u periodu kad je fiziko telo bilo najmanje razvijeno.
Kod kimenjaka je ono veoma istaknuto i objektivno, a kod oveka
je krajnje paljivo sakriveno i nedostupno, ak i anatomima. Time
je baeno isto toliko svetlosti i na budue fiziko, duhovno i intele
ktualno stanje oveanstva u periodima koji odgovaraju, paralelnim
linijama, ostalim proteklim periodima, uvek du pravca uzlazne i
silazne ciklike evolucije i razvoja. Zato, nekoliko vekova pre po
etka Kali Juge - mranog doba koje je zapoelo pre oko 5.000 go
dina, reeno je (parafrazirano razumljivim reenicama):
ije prilagodavanja kakvu predstavlja oko. tavie, ranije je bilo pokazano da
je "prirodna selekcija" isti mit kome se pripisuje poreklo varijeteta (vidi u
daljem tekstu, Deo I I I , O darvinistikom mehanikom stvaranju), poto se "pre
ivljavanje najsposobnijih" moe odigrati jedino nakon to se korisna varijan
ta va pojavila, zajedno sa ve poboljanim organizmima. Odakle je dola
"korisna varijanta" koja je razvila oko? Samo od " ( . . .) slepih sila (. . .) bez
cilja, bez plana"? Taj argument je detinjast. Pravo reenje te misterije mora se
nai u bezlinoj Boanskoj Mudrosti, u njenoj ZAMISLI - koja se odraava u
materiji.
Paleontologija je potvrdila daje kod ivotinja iz kenozoika - posebno gu
tera, kao to je prepotopski Labyrinthodon, ije lobanje imaju inae neobja
njivi otvor - tree, i l i jedno oko, moralo biti prilino razvijeno. Nekoliko
prirodnjaka, ukljuujui i E. Korelta (Korscheldt), ubeenoje daje to danas
nestalo ivotinjsko oko, koje je kod gmizavaca savremenog doba, uprkos neprovidnoj koi koja ga pokriva, u stanju da razlikuje svetlost od tame, bilo pra
vi organ vida.
363
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
"Mi (Peta Korenska Rasa) na prvoj polovini (naeg postojanja)

pa na dalje (na sada UZLAZNOM luku ciklusa) smo na sredinjoj
taki (ili izmeu) Tree i Druge Rase - koje silaze dole (tj., te rase
su tada bile na silaznom luku ciklusa). (. . .) Izraunaj sam, Lanu,
i vidi."
(Komentar XX)
Ako izraunamo onako kako nam je reeno, otkrivamo daje tokom
tog prelaznog perioda - naime, u drugoj polovini Prve Duhovne, eteriko-astralne rase - oveanstvo bilo lieno intelektualnog moda
nog elementa. A poto je bilo na silaznoj putanji, jer smo mi njemu
paralelni na uzlaznoj, mi smo zato lieni duhovnog elementa, koji je
danas zamenjen intelektualnim. Jer, dobro zapamtite, poto smo mi
u Manasa (umnom) periodu naeg rasnog ciklusa, odnosno Petog,
to znai da smo preli sredinju taku savrene usklaenosti Duha i
Materije - odnosno ravnotee izmeu modane intelektualne i duhov
ne percepcije. Meutim, moramo imati na umu jednu vanu stvar.
EVOLUCIJA KORENSKIH RASA U ETVRTOM KRUGU
MERIDIJAN RASA
364
StancaK- Istorija etvrte Rase

Mi smo tek u etvrtom krugu, a u Petom e konano biti posti
gnut potpuni razvoj Manasa, u vidu direktnog zraka iz Univerzal
nog M A H A T A - zraka neometenog materijom. Ipak, kao to svaka
podrasa i narod imaju svoje cikluse i faze razvojne evolucije, koje
se ponavljaju u manjem opsegu, tako mora biti i u sluaju nae Korenske Rase. Iz prethodnog se moe zakljuiti daje naa Korenska
Rasa prela sredinju liniju i kree se prema Duhovnoj strani; ali,
neke od naih podrasa se i dalje nalaze na senovitom silaznom luku
u svojim nacionalnim ciklusima, dok se, opet, neke - najstarije poto su prele svoju kljunu taku, jedinu koja odluuje o tome da
li e neka rasa, narod i l i pleme iveti i l i ieznuti, kao podrase nala
ze na vhuncu svog duhovnog razvoja.
Sad postaje razumljivo zato se "jedno oko" postepeno preobra
zilo u obinu lezdu, nakon fizikog Pada rase koju smo se sloili
da nazovemo "Lemurijancima".
Interesantno je da su se posebno kod ljudi razvile modane hemi
sfere i pobone komore, a da su optiki talamus, corpora guadriêmina i corpora striata glavni razvijeni delovi u mozgu sisara.
Stavie, tvrdi se da se intelekt bilo kog oveka u odreenom stepenu
moe meriti razvojem centralnih vijuga i prednjih delova modanih
hemisfera. Izgleda kao prirodan zakljuak iz prethodno reenog da,
ako se razvijenost i vee razmere pinealne lezde mogu smatrati
znakom astralnih sposobnosti i duhovnih sklonosti nekog oveka,
onda mora postojati odgovarajua razvijenost tog dela lobanje, i l i
se poveanje pinealne lezde mora odvijati na raun zadnjeg dela
modanih hemisfera. To je zanimljivo razmiljanje, koje e u ovom
sluaju biti i potvreno. Trebalo bi da vidimo, ispod i iza, mali mo
zak za koji se smatralo da predstavlja centar svih ivotinjskih na
gona ljudskog bia, a za koji nauka priznaje da predstavlja centar
svih fizioloki usklaenih pokreta tela, kao to je hodanje, jedenje,
itd., itd., zatim napred, u prednjem delu mozga - modanih hemisfe
ra - deo koji je posebno povezan sa intelektualnom razvijenou o
veka, i u sredini, razvijenu pinealnu lezdu, koja gospodari oboma,
a posebno ivotinjskim funkcijama, kod oveka na viem stupnju
evolucije, i l i duhovnog oveka.
Moramo imati na umu da su to samo fizike korespondencije, ba
kao stoje obian ljudski mozak organ koji belei pamenje, ali nije
samo pamenje.
365
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
Tree oko je, dakle, organ koji je bio osnov mnogih legendi i predanja, izmeu ostalih o ljudima sa jednom glavom, ali sa dva lica.
Pored toga to se pominju u haldejskim fragmentima, oni se mogu
nai i u nekoliko kineskih spisa. Osim u navedenom delu ~ an Hai
ing, koje je kompilirao kralj ia od natpisa na devet umi, koje je 2255.
godine pre nove ere naino kralj Ju, one se mogu nai i u drugom de
lu, nazvanom Bambusove knjige, i treem, Rh Ja - "koje je, po predanju, zapoeo ou Kung, ujak Vu Vanga, prvog cara dinasije Cou,
1122. godine pre nove ere", kae g. . Gould u svojim Mitskim udo
vitima. Bambusove knjige sadre drevne kineske anale, pronaene
279. godine, prilikom otvaranja grobnice kralja Singa od Vaija, koji
je umro 295. godine pre nove ere. Oba ta dela pominju ljude sa dva l i
ca na jednoj glavi - j e d n i m napred, a drugim pozadi (str. 27).
Sad, ono to bi prouavaoci okultizma trebalo da znaju, jesto to
da je "TREE O K O " NERASKIDIVO POVEZANO SA K A R M O M . TO naelo
je tako tajanstveno da je mali broj uo za njega.
"ivino oko" nije potpuno atrofiralo pre kraja etvrte Rase. Kad
su duhovnost, sve boanske moi i osobine boanskog oveka Tre
e Rase postali sluge novoprobuenih fiziolokih i psihikih strasti
fizikog oveka, umesto da bude obratno, to oko je izgubilo svoje
moi. A l i , takav je bio zakon evolucije i, striktno govorei, nije bilo ni
kakvog PADA. Greh se nije sastojao u upotrebi tih novosteenih moi,
ve u njihovoj zloupotrebi, u tome to je od hrama, sagraenog da
udomi boga, nainjena jazbina svakakvih duhovnih nepravdi. A kad
kaemo "greh", to je naprosto zato da bi svi razumeli ta mislimo, po
to bi u ovom sluaju bilo ispravno da se upotrebi termin Karma^^
dok itaoca koji se osea zbunjenim usled naeg korienja termina
"duhovna" umesto "fizika" nepravda, podseamo na injenicu da ne
moe biti fizike nepravde. Telo je naprosto organ bez odgovorno
sti, ovudepsihikog, ako ne i Duhovnog oveka. A l i , u sluaju Atlantiana, upravo je Duhovno bie inilo grehove, postoje element Duha
Karma je re koja ima mnogo znaenja, i postoje termini za gotovo sve
njene aspekte. Kao sinonim za greh, ona znai delovanje u cilju postizanja
neke svetovne, otuda sebine elje, koja neizbeno mora biti tetna po nekog
drugog. Karman je delovanje, Uzrok, a Karma je, opet, "zakon etike uzro6nosti", posledica nekog dela koje je uinjeno sebino, dok veliki zakon skla
da poiva na altruizmu.
366
Stanca X-1 storija etvrte Rase
u to vreme jo uvek bio "gospodarei" princip u oveku. Tako su u tom

periodu nae Monade stvorile najteu Karmu za nau Petu Rasu.
Poto ova reenica opet moe izgledati zbunjujue, bolje je daje
objasnimo zarad onih kojima su teozofska uenja nepoznata.
Stalno se postavljaju pitanja o Karmi \ponovnom raanju i izgle
da da u tim pitanjima postoji velika pometnja. Ponajvie su zbunje
ni oni koji su roeni i odgajeni u hrianskoj veri, koji su pouavani
ideji da Bog stvara novu duu za svako novoroeno dete. Oni pita
j u , da li je u tom sluaju broj Monada koje se inkamiraju na Zemlji
ogranien, na ta im se odgovara potvrdno. Jer, ma kako daje neizbrojiv, po naim predstavama, broj monada koje se inkamiraju ~
ak i ako uzmemo u obzir injenicu da se jo od Dmge Rase, kad je
njenih sedam gmpa bilo snabdeveno telima, u svakoj sekundi vre
mena koje je proteklo u prethodnim eonima, moglo odigrati nekoli
ko roenja i smrti, opet mora postojati granica. Reeno je da je
Karma-Nemezis, ija je sluavka Priroda, sve regulisala na najskladniji nain i da je zato priliv, i l i priticanje novih Monada prestalo
im je oveanstvo postiglo svoj puni fiziki razvoj. Od sredinje
take rase Atlantidana nije se inkamirala nijedna nova Monada, ako
imamo u vidu da, osim kod male dece i osoba koje su nasilno po
ginule u nekoj nesrei, nijedan Duhovni Entitet ne moe da se reinkamira pre nego to proe period od mnogo vekova, pa i sami takvi
prekidi moraju da pokau daje broj Monada neminovno konaan i
ogranien. tavie, i dmgim ivotinjama se mora dopustiti razuman
period za njihov evolucioni napredak.
Zato tvrdimo da mnogi od nas danas odrauju posledice loih karmikih uzroka koje smo proizveli u telima Atlantidana. Zakon K A R
ME je nedeljivo prepleten sa zakonom reinkarnacije.
Samo znanje o stalnim reinkarnacijama jedne te iste individue tokom
ivotnog ciklusa, uverenje da iste MONADE - meu kojima su i mnogi
an Kohani, i l i sami "Bogovi" - moraju da prou kroz "Krug Nuno
sti", u kojoj bivaju nagraeni i l i kanjeni odgovarajuom inkarnaci
jom za patnje koje su podneli i l i zloine koje su poinili u prethodnom
ivotu; da iste one Monade to su ule u prazne, nesvesne ljuture, iU
astralne likove Prve Rase, koje su emanirali Pitriji, jesu iste ove koje
su danas medu nama ~ zaista, moda ba mi sami; jedino to uenje,
kaemo mi, moe da objasni tajanstveni problem Dobra i Zla i da
367

oveka p o m i r i sa uasnom i prividnom nepravednou ivota. Jedino
ta izvesnost moe da smiri na ozlojeeni oseaj za pravdu. Jer, kad
ovek kome su nepoznata plemenita uenja pogleda oko sebe i zapazi
nejednakosti u roenju i srei, inteletku i sposobnostima, kad v i d i ka
ko se odaje poast budalama i raspikuama, koje je sudbina obasula
svojom naklonou, zahvaljujui samo njihovom roenju u odreenoj
porodici, a da njihov najblii sused, sa svom svojom pameu i pleme
n i t i m vrlinama - koji je na sve naine daleko zasluniji - umire od nematine i nedostatka ljudske solidarnosti, kad ovek, dakle, v i d i sve to,
mora da okrene glavu, nemoan da olaka nezasluenu patnju, i l i kad
mu u uima odzvanjaju vapaji bola, koje uje u svom okruenju, od
kojih mu se stee srce - j e d i n o ga blagosloveno znanje o K a r m i spre
ava da prokune ivot i oveka, kao i njihovog navodnog Tvorca.*^
Od svih uasnih bogohuljenja i optubi koje monoteisti praktino
upuuju svom Bogu, nijedna nije vea i manje oprostiva od one (goto
vo uvek) lane poniznosti, navodno "pobone" hrianske tvrdnje u
pogledu svakog zla i nezasluenog udarca, daje "takva Boija volja".
T i k v a n i i licemeri! B o g o h u l n i i opaki fariseji, k o j i u istom dahu
govore 0 beskrajnoj milosrdnoj ljubavi i b r i z i njihovog Boga i tvor
ca za bespomonog oveka, i o tome da B o g kanjava dobra, pa ak
i najbolja od svojih stvorenja, isisavajui im krv do smrti nalik na
nezasitog Moloha! Da li da na to odgovorimo K o n g r e j v o v i m recima:
A l i , ko e se usuditi da oglobi Venu Pravdu?
Logika i obini zdrav razum, odgovaramo m i ; ako nas navode da
verujemo u " p r v o b i t n i G r e h " , u jednom i v o t u , samo na ovoj Ze
m l j i , za svaku Duu, ali i u antropomorfho Boanstvo koje je, izgleda,
neke ljude stvorilo samo da bi uivalo u tome da ih osudi na venu
p a k l e n u v a t r u ( i t o bez obzira d a l i s u d o b r i i l i loi, kau o n i k o j i
veruju u predestinaciju*^), zato ne bi svaki ovek obdaren razumom
Oni koji bi hteli da prigovore uenju o Karmi trebalo bi da se sete inje
nice da je apsolutno nemogu pokuaj da se odgovori pesimistima na nekom
drugom osnovu. Pouzdano razumevanje principa Karmikog Zakona rui itav
osnov nametljive graevine koju su podigli uenici openhauera i fon Hartmana.
Uenje i teologija kalvinista. "Boiji cilj od pamtiveka u pogledu svih
dogaaja" (koji postaje fatalizam i ubija slobodnu volju i l i bilo kakav pokuaj
368
sa svoje strane osudio takvo opako Boanstvo? ivot bi postao ne

podnoljiv ako bismo morali da verujemo u Boga koga je stvorila
neista ljudska mata. Na sreu, on postoji samo u ljudskim dogma
ma i u nezdravoj imaginaciji nekih pesnika, koji veruju da su resili
problem obraajui mu se ovako:
Velika Tajanstvena Moi, koja si sputala
Ponos ljudske mudrosti da bi pomela
Smelo ispitivanje i dokazala veru
Tvojih drskih stvorenja! (. . .)
Zaista je jaka "vera" potrebna da bi se poverovalo u to da je "dr
sko" dovoditi u pitanje pravednost nekog ko stvara bespomonog,
malog oveka samo aro da bi ga "zbunjivao" i iskuavao "veru" koj o m je ta Mo, tavie, moda zaboravila, ako nije i namemo pro
pustila da ga obdari, kao to se ponekad dogaa.
Uporedite tu lepu veru sa filozofskim verovanjem u Karmu-Nemezis, i l i Zakon Zasluene Kazne, zasnovanom na svim razumnim
dokazima i ivotnom iskustvu. Taj Zakon - bilo daje svestan i l i nesvestan - ne odreuje unapred nita i nikoga. On postoji oduvek i u
Venosti, jer je on sama VENOST; i poto nijedno delo ne moe da
bude ravno venosti, za njega se, kao takvog,* ne moe rei da deluje, jer je on samo DELOVANJE. To nije Talas koji potapa oveka, ve
lino delovanje nekog jadnika, koji ga svesno obavlja, podleui na
taj nain bezlinom delovanju zakona koji upravlja kretanjem ita
vog Okeana. Karma ne stvara nita, niti ita planira. ovek je taj koji
planira i stvara uzroke, a zakon Karme prilagodava posledice; to prilagoavanje nije in, ve sveopti sklad, koji uvek nastoji da se vrati
u prvobitno stanje, kao grana koja se, kad je isuvie naglo saviju,
vraa u odgovarajui poloaj sa odgovarajuom estinom. Ako ona i
ai ruku koja je pokuala daje savije iz njenog prirodnog poloaja,
hoemo li rei da nam je grana slomila ruku, i l i da nas je sopstvena
glupost dovela do patnje? Karma nikad nije teila da uniti intelektu
alnu i individualnu slobodu, poput Boga koga su izmislili monote
isti. Ona nije smiljeno razvila svoje naloge u mraku da bi zbunila
da se ona upotrebi na dobro) (...) "je da oveku predodredi i l i unapred dodeli
venu srei i l i jad" (Katekizam). Kakvo plemenito i ohrabrujue uenje!
* Autorka ima na umu Zakon Karme. (nap. ured.)
369
j-
oveka, niti e ona kazniti onoga ko se usudi da istrai njene miste

rije. Naprotiv, onaj ko pomou prouavanja i meditacije otkrije nje
ne zamrene staze i baci svetlost na one mrane puteve, u ijem je
vijuganju tako mnogo ljudi, usled sopstvenog neznanja, nestalo u lavirintu ivota, radi za dobro svojih blinjih. K A R M A je Apsolutni i
Veni zakon u oblasti ispoljenog, i poto moe postojati samo jedan
Apsolut, kao Jedan veno prisutni Uzrok, oni koji veruju u Karmu
ne mogu se smatrati ateistima i l i materijalistima, a jo manje fatali
stima,*"* jer Karma je jedno sa Nespoznatljivim, iji aspekt ona pred
stavlja u svojim posledicama po pojavni svet.
Blisko, tanije nerazdvojno, sa Karmom povezan je zakon po
novnog roenja, i l i reinkarnacije iste duhovne individualnosti u duNeki teozofi, da bi uinili Karmu razumljivijom zapadnjakom umu, koji je
bolje upoznat sa grkom nego sa arijevskom filozofijom [vrlo je zanimljiva ova
autorkina distinkcija izmeu grke i arijevske filozofije, sa posebnim stilskim
akcentom na razliitosti (nap. ured.)], pokuali su da taj izraz prevedu kao Nemezis. Daje ona bila poznata neupuenima u antici, kao to su je razumeli Inicijali,
na taj prevod ne bi bilo primedbi. Ali, kako stvari stoje, grka mata ju je isuvie
antropomorfizovala da bismo mogli taj izraz da koristimo bez detaljnog obja
njenja. Kod ranih Grka, "od Homera do Herodota, ona nije bila boginja, ve pre
moralni oseaf, kae Dearm; prepreka zlu i nemoralu. Onaj ko tu prepreku pre
stupi, u oima Bogova ini svetogre i progoni ga Nemezis. Ali, vremenom je taj
"oseaj" bio obogotvoren, a njegova personifikacija postala je jedna veno fatal
na i kanjavajua boginja. Zato, ako hoemo da poveemo Karmu sa Nemezis,
to moramo da uinimo u njenom trostrukom karakteru, odnosno, kao Nemezis,
Adrasteja i Temida. Jer, dok je ova poslednja, boginja Univerzalnog Reda i Skla
da, koja je, poput Nemezis, ovlaena da osujeti svaki prestup, koja dri oveka
u granicama Prirode i pravednosti pomou strogih kazni, Adrasteja - "neizbena" - predstavlja Nemezis kao neizmenljivi zakon uzroka kojeg je stvorio sam
ovek. Nemezis, kao erka Dike, predstavlja pravednu boginju koja svoj gnev
uva samo za one koji izgube pamet od ponosa, egoizma i opaine (vidi Mesomed. Hymn. Nemes, V, 2, Brunch, Analecta I I , str 292; Mitologija antike Grke,
str. 304). Ukratko, dok Nemezis predstavlja mitoloku, egzoteriku boginju, i l i
Mo, iji su razni aspekti personifikovani i antropomorfizovam, Karma je krajnje
filozofska istina, krajnje plemeniti izraz prvobitne ovekove intuicije u pogledu
Boanskog. Ona je doktrina koja objanjava poreklo Zla i oplemenjuje nae
predstave o tome kakva bi trebalo da bude boanska vena Pravda, a ne degra
dira neznano i nespoznatljivo Boanstvo inei od njega udljvog, okrutnog ti
ranina, koga nazivamo Provienjem,
370
Stanca X-Istorija etvrte Rase

gom, gotovo beskrajnom nizu linosti. One su nalik na razne kosti
me i likove koje igra isti glumac, to se poistoveuje sa svakim od
njih, kao to ga poistoveuju i gledaoci tokom nekoliko sati. Unu
tranji i l i pravi ovek, koji otelovljuje te likove, sve vreme zna da
je on Hamlet samo tokom nekoliko kratkih inova, koji, meutim,
na nivou ljudske iluzije predstavljaju itav Hamletov ivot. I on zna
daje prethodne veeri bio kralj Lir, koji je to postao od Otela, koga
je igrao vee pre toga; ali spoljanji, vidljivi lik ne bi trebalo to da
zna. U stvarnom ivotu to neznanje je, na nesreu, isuvie stvarno.
Ipak, trajna individualnost je potpuno svesna te injenice, iako zbog
atrofije "duhovnog" oka u fizikom telu to znanje ne moe da se iz
razi na nivou svesti lane linosti.
Ljudi Tree Rase, reeno nam je, imali su zadovoljstvo da poseduju fiziko tree oko, gotovo do sredinjeg perioda Tree PoD-rase
etvrte Korenske Rase, kad je usled uvrivanja i usavravanja ljud
skog oblika ono nestalo iz spoljanjeg anatomskog sklopa oveka.
Meutim, psihiki i duhovno, njegova mentalna i vizuelna percep
cija trajala je gotovo do kraja etvrte Rase, kad je njegovo fiinkcionisanje, usled materijalnosti i izopaenosti oveanstva, potpuno
zamrlo, zajedno sa potapanjem glavnine kontinenta Atlantide. A sa
da moemo da se vratimo Potopima i njihovim brojnim "Nojima".
Prouavalac mora da ima na umu daje bilo mnogo potopa poput
onog koji se pominje u Postanju, i daje bilo mnogo vanijih, koje
emo pomenuti i opisati u odeljku posveenom praistorijskim kon
tinentima. Meutim, da bismo izbegli pogrena nagaanja u pogle
du tvrdnje da ezoterijska doktrina u sebi ima mnogo legendi koje se
nalaze u induskim svetim spisima, i da je njihova hronologija isto
to i njena - samo to je ona objanjava i ini jasnom i, na kraju, da
je verovanje daje "Vaivasvata Manu" (stoje zaista opte ime!) bio
arijevski Noje i njegov prototip, sve to, to takoe predstavlja i ve
rovanje okultista, u ovom trenutku zahteva novo objanjenje (vidi
Deo I I I , "Potopljeni kontinenti").
371
PRVOBITNI M A N U I OVEANSTVA
Oni koji su svesni da se "veliki Potop", koji se odnosio na pota

panje itavog jednog kontinenta - osim delova koji su se pretvorili
u pregrt ostrva - nije mogao dogoditi tako daleko u prolosti, pre
18.000.000 godina, i daje Vaivasvata Manu, indijski Noje, povezan
sa Matsja ( i l i riba) Avatarom Vinua, - moda e se oseati zbunjeni
tim neslaganjem injenica to su iznete i hronologije koja je pretho
dno saoptena. A l i , uistinu, tu nema neslaganja. Molimo itaoca da
nade primerak asopisa Teozof iz ]\\\a 1883. godine i, poto proui
lanak objavljen u njemu, Sedmostrukiprincip ezoterizma, sve e mu
biti jasno. Po tom objanjenju se, kako verujem, okultizam razlikuje
od braminskog uenja.
Meutim, zarad onih koji pri ruci nemaju taj broj Teozofa, citiraemo jedan i l i dva pasusa iz njega:
Koje bio Manu, sin Svajambhuve? Tajna Doktrina nam kae da
taj Manu nije bio ovek, ve predstavnik Prve ljudske Rase koja
je razvijena uz pomo Dan Kohana (Deva) u poetku prvog kruga.
Ali, u njegovim Zakonima (Knjiga I, 80) kae nam se da postoji
etrnaest Manua u svakoj Kalpi - odnosno intervalu od stvaranja
do stvaranja (itaj: intervalu od jedne manje Pralaje do druge^ ) Praiaja - re koja je ve objanjena - nije termin k o j i se odnosi jedino na
sve " N o i Brame", i l i razgradnju sveta koja sledi nakon svake Manvantare,
koja traje 71 Mahajugu. Takode, on se odnosi i na svako "pomraenje", pa ak
i na svaku kataklizmu koja, sa svoje strane, pomou Vatre i l i Vode, okonava
svaku Korensku Rasu. Izraz Praiaja ]Q isti kao i M a n u - opte ime za Site, ko
ji su u Puranama, pod nazivom Kraljevi, prikazani kao:
(. . .) spaeni od voda potopa zajedno sa semenima svih stvari u barci (ili od vatri u
optem vullcanskom poaru, iji poetak za nau Petu Rasu ve vidimo u stranim ze
mljotresima i erupcijama poslednjih godina, posebno ovoj sadanjoj) (, . .) koji se u
doba Pralaje iri itavim svetom (Zemljom).
(vidi "Predgovor", str. LXXXI Vilsonovoj Vinu Purani)
Vreme je samo oblik "Vinua" - uistinu, kao to kae Parasara u toj Purani.
U induskoj Juga K a l p i mi v i d i m o pravilno opadajui niz 4, 3, 2, ije se brojke
372

i da je u sadanjem boanskom dobu b i l o tek sedam M a n u a . O n i
k o j i znaju d a i m a sedam krugova, o d k o j i h smo m i p r o l i k r o z t r i ,
a sada smo u etvrtom, i k o j i su poueni da i m a sedam svitanja i
sedam sumraka i l i etrnaest Manvantara; da na poetku i na k r a j u
svakog K r u g a m e d u p l a n e t a m a p o s t o j i buenje za i v o t iluzije
i buenje za i v o t stvarnosti i da, tavie, postoje korenski M a n u i ,
kao i o n i koje smo mi nezgrapno p r e v e l i kao semeni M a n u i seme ljudskih rasa u krugu koji dolazi ( i l i Site - n a j p o s o b n i j i
p r e i v e l i ; ' " misterija koja se o t k r i v a samo o n i m a k o j i su s t i g l i do
treeg n i v o a inicijacije) - o n i k o j i su n a u i l i sve to bie spremniji
da razumeju znaenje o v o g to sledi. Sveti i n d u s k i spisi n a m kau
da j e p r v i M a n u proizveo est d r u g i h M a n u a ( u k u p n o sedam
p r i m a r n i h M a n u a ) , a svaki od n j i h je, sa svoje strane, proizveo
sedam drugih M a n u a {Brigu, I, 61-63) - u o k u l t n i m raspravama
s e n j i h o v nastanak p o j a v l j u j e k a o 7 x 7 . T a k o postaje j a s n o d a
prema potrebi mnoe u ezoterijske svrhe, ali ne, kao to to misle Vilson i drugi
orijentalisti, radi "sektakog kienja". Kalpa moe da bude doba, " D a n " Brame, i l i zvezdana Kalpa, astronomski i zemaljski. Te kalkulacije se nalaze u svim
Puranama, ali se neke razlikuju - kao na primer "godina sedam Riija 3.030
smrtnih godina, a godina Druve 9.090 u Linga Purani, koje su, opet, ezote
rijske i koje zaista predstavljaju stvarnu (tajnu) hronologiju. Kao to je ree
no u Bramd Vaivarti:
Hronolozi mnoe Kalpu ivotom Brame, dok su Manje Kalpe, poput Samvarte i os
talih, brojne.
Ovde "manje K a l p e " znae periode unitenja, kao to je dobro razumeo i
sam Vilson, k o j i ih objanjava na sledei nain:
(. . .) one u kojima deluje vetar Samvarta ili neki drugi razorni inilac.
(Vinu Purana, str. 54, tom I)
Intuicija i predoseaj o Sitama moe se nai u Ezoterijskom budizmu g. Sineta, peto izdanje. V i d i u napomenama - "Teorija o Nojevoj barci", str. 146, 147.
91 "
injenica da sam M a n u izjavljuje da ga je stvorio Vira, a da je on po

t o m proizveo deset Praapatija, doki su ovi opet proizveli sedam Manua, k o j i
su sa svoje strane izrodili sedam drugih Manua (Manu I, 33-36) odnosi se na
druge i jo davnije misterije, a istovremeno predstavi) a/varava u pogledu ue
nja o Sedmostrukom lancu u istovremenoj evoluciji sedam oveanstava, i l i
L J U D I . Meutim, ovo delo j e pisano prema zapisima Cis-Himalajskih Tajnih
Uenja i braminska ezoterijska filozofija se danas moda razlikuje po obliku,
kao to se razlikuje i kabala, ali, u davnoj prolosti, one su bile identine.
373

Manu - poslednji, predak naeg oveanstva etvrtog Kruga - mora
biti sedmi, poto smo m i u naem etvrtom Krugu, a postoji korenski Manu na planeti A i semeni Manu na planeti G. Ba kao to
svaki planetarni Krug poinje pojavom "Korenskog Manua" (an
Kohana) i zavrava se "Semenim Manuom", tako se i Korenski i
Semeni Manui pojavljuju na poetku i na zavretku ljudskog peri
oda na bilo kojoj posebnoj planeti.'^ Iz te tvrdnje e biti lako da
se vidi kako period Manu-antare znai, kao to sam taj izraz uka
zuje, vreme izmeu pojave dva Manua i l i an Kohana, pa otuda
manja Manvantara predstavlja trajanje perioda od sedam rasa na
bilo kojoj planeti, a velika Manvantara predstavlja period jednog
ljudskog kruga du Planetarnog lanca. Stavie, poto, kao to je
reeno, svaki od sedam Manua stvara 1^1 Manua, te otud na
sedam planeta tokom svakog Kruga postoji 49 Korenskih Rasa,
tada svaka Korenska Rasa ima svog Manua. Sadanji sedmi Manu
je nazvan "Vaivasvata" i u egzoterijskim tekstovima predstavlja
Manua koji u Indiji odgovara vavilonjanskom Ksisutrusu i jevrejskom Noju. A l i , u ezoterijskim knjigama nam kau da Manu Va
ivasvata, predak nae Pete Rase - koji ju je spasao od potopa to
je gotovo istrebio etvrtu (Atlantidane) - nije sedmi Manu, koji se
92
Pored ovoga postoji jo jedan ezoterijski razlog za to. Vaivasvata je sedmi

Manu, jer je ovaj na Krug, iako je etvrti, u pred-sedmostrukoj Manvantari,
a sam Krug je u svom sedmom stadijumu materijalnog i l i fizikog. Zavretak
njegove srednje rasne take odigrao se tokom etvrte Korenske Rase kad su
ovek i itava priroda dostigli svoje najnie stanje grube materije. Od tada, tj.
od isteka tri i po rase, oveanstvo i priroda su u svom rasnom ciklusu na uz
laznom luku.
93
Interval koji prethodi svakoj Jugi naziva se Sandja, i sastavljen je od isto

toliko vekova koliko ima milenijuma u Jugi, a ono to sledi za njom naziva se
Sandjamsa i slinog je trajanja, reeno je u Vinu Purani.
Interval izmeu Sandje i Sandjamse je Juga koja je nazvana Krita, Treta, itd., itd. Tih
(etiri) Krita, Treta, Dvapara i Kali sainjavaju veliko doba, ili zbir etiri doba: 1000
takvih zbirova ini Dan Brame i tokom tog perioda vladaju 14 Manua.
Sad, ako ovo shvatimo bukvalno, postojao bi samo jedan Manu na svakih
4.320.000.000 godina. Poto smo nauili daje dvama niim carstvima potre
bno 300.000.000 godina da bi se razvila, a daje nae oveanstvo staro samo
18 i jo neto miliona godina - gde su drugi Manui o kojima se govori, ukoli
ko ta alegorija ne znai ono to nas ui ezoterijska doktrina o 14 Manua, od ko
j i h se svaki mnoi sa 49.
374
Stanca X ~ Istorija etvrte Rase

porainje u nomenklaturi Korenskih, i l i prvobitnih Manua, ve je
dan od 49 Manua koji emaniraju iz tog Korenskog Manua.
Radi jasnijeg razumevanja, u donjoj tabeli vam saoptavamo ime
na 14 Manua redom, u odnosu prema svakom Krugu:
l.Krug
2. Kmg
3. Krug
4. Krug
5. Krug
6. Kmg
7. Kmg
11- (Korenski)
1. (Semeni)
"2.
(K)
2. (S)
3. (K)
13. (S)
4.
(K)
14. (S)
5. (K)
5.
(S)
^6. (K)
6.
(S)
7.
(K)
7. (S)
Manu na planeti A - Svajambhuva

Manu na planeti G - Svaroi (ili) Svarotia
Manu na planeti A -- Utama
Manu na planeti G - Thamasa
Manu na planeti A -- Raivata
Manu na planeti G -- akuska
Manu na planeti A -- Vaivasata (na predak)
Manu na planeti G - Savama
Manu na planeti A -- Daka Savama
Manu na planeti G - Brama Savama
Manu na planeti A -- Darma Savama
Manu na planeti G - Rudra Savama
Manu na planeti A -- Rouja
Manu na planeti G -- Boutja
Vaivasvata je, dakle, iako predstavlja sedmog u datom poretku,

zapravo prvobitni Korenski Manu naeg etvrtog Ljudskog Tala
sa (italac mora uvek imati na umu da Manu nije ovek, ve celokupno oveanstvo), dok je na Vaivasvata bio samo jedan od
sedam manjih Manua, koji predvode sedam rasa na ovoj naoj pla
neti. Svaki od njih mora da postane svedok jedne od periodinih
kataklizmi koje se stalno ponavljaju (Vatra i l i Voda) i koja zavra
vaju ciklus svake Korenske Rase. A taj Vaivasvata - otelovljenje
induskog ideala, nazivan Ksisutrasom, Deukalionom, Noj em i dra
gim imenima, alegorijski predstavlja oveka koji je spasao nau
rasu kada je gotovo itava populacija jedne hemisfere nestala pod
vodom, dok se druga hemisfera probudila iz svog privremenog
pomraenja.
94
Reci "stvaranje", "razgradnja", itd. ne prevode tano znaenje ni Manvantare ni Pralaje. Vinu Purana navodi nekoliko: razgradnja svih stvari je etvorostmka. Parasara je naveden da kae: - Naimitika (povremena), to je kad Brama
drema (njegova no, kada "Na kraju dana dolazi do ponovnog udisanja uni
verzuma, to se naziva Braminim sluajnim udisanjem", jer Brama je sam ovaj
univerzum); Prakritika (elementalna), to je kad se univerzum delimino i fi
ziki vraa svojoj izvomoj prirodi; Atjantika (apsolutna), to je poistoveenje
375
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
Tako je pokazano da nema pravog neslaganja kad govorimo o Vaivasvata Manvantari (Manu-antara, bukvalno "izmeu dva Manua)
pre 18.000.000 godina, kada se fiziki, i l i zaista ljudski ovek prvi
put pojavio u etvrtom krugu na ovoj Zemlji, a i o drugim Vaivasvatama, na primer, Manuu Velikog Kosmikog i l i zvezdanog Poto
pa (misterija) i l i opet Manuu Vaivasvati potopljene Atlantide, kada
je rasni Vaivasvata sauvao odabrano oveanstvo. Petu Rasu, od pot
punog unitenja. Postoje nekoliko (i to sasvim razliitih) dogaaja
u Vinu Purani i drugim Puranama namemo stopljeno u jednu pri
u, moda je u umu neupuenog itaoca preostalo jo poprilino zbu
njenosti. Zato, postoje potrebno stalno razjanjavanje, mora nam se
oprostiti to se esto ponavljamo. Paravani koji sakrivaju prave mi
sterije ezoterijske filozofije su veliki i zbunjujui, pa ak ni sada se
ne moe rei poslednja re. Taj veo se, meutim, moe malo podii
i revnosnim prouavaocima se mogu ponuditi neka objanjenja, ko
ja smo dosad odbijali da damo.
Kao to je primetio neko - pukovnik Vans Kenedi, ako se ne
varam - "prvi princip induske religiozne filozofije je Jedinstvo u
raznolikosti". Ako se svi ti Manui i Riiji nazivaju jednim optim
imenom, to je zato to svi oni predstavljaju ispoljene Energije je
dnog te istog Logosa, kako nebeske, tako i zemaljske glasnike i
permutacije onog Principa koji je uvek aktivan; svesni tokom pe
rioda Kosmike evolucije, nesvesni (iz nae perspektive) tokom
kosmikog odmora, poto Logos spava u nedrima TOGA to "ni
kad ne spava", niti je uvek budno - jer to je SAT i l i bivstvo, ne
neko Bie. Iz TOGA se pojavljuje veliki nevidljivi Logos, koji ra
zvija sve ostale Logose, prvobitni M A N U to raa sve ostale Manue, koji skupno emaniraju univerzum i sve u njemu i koji u svom
otelovljenog sa bestelesnim Svevinjim duhom - stanje Mahatme, bilo privre
meno i l i do naredne Maha-Kalpe, ali to je takode potpuno pomraenje - ita
vog planetarnog lanca, itd.; i Nitja (vena), Maha-Pralaja za Univerzum, jeste
smrt ~ za oveka, Nitja je gaenje ivota, nalik na gaenje lampe", takode "kao
u snu nou". Nitja Sargaje stalno i l i veno stvaranje", kao stoje Nitja Pralaja
"stalno i l i veno unitavanje svega stoje roeno". "Ono to se dogaa tokom
manje razgradnje naziva se prolaznim stvaranjem. (. . .) To je Samjama (pro
izvoenje, postojanje i razgradnja) {Vinu Purana, knj. I, pog. VII). Ova ma
terija je tako teka da smo prisiljeni da esto ponavljamo nae iskaze.
376

skupu predstavljaju ispaljeni Logos.^^ Otuda u Komentarima ui
mo da dok nijedan an Kohan, ak ni najvii, ne moe potpuno da
shvati "stanje prethodne kosmike evolucije", "Manui zadravaju
znanje o svojim iskustvima u svim kosmikim evolucijama kroz Venost". To je veoma jasno: prvi Manu se naziva Svajambhuva, "Samoispoljeni", sin neispoljenog OCA. Manui su tvorci tvoraca nae
Prve Rase - Duh oveanstva - to ne znai da sedam Manua nisu
bili prvi ljudi na Zemlji "pre Adama".
Manu izjavljuje da gaje stvorio Virad,'* i l i Vaisvanara (duh o
veanstva), to znai da njegova Monada emanira iz uvek aktivnog
Principa na poetku svake nove aktivnosti Kosmosa, daje Logos i l i
Univerzalna Monada (kolektivni Elohim), koji iznutra, iz samog se
be, zrai sve one Kosmike Monade koje postaju sredita aktivnosti
- preci bezbrojnih Sunevih sistema, kao i jo neizdiferenciranih
ljudskih monada planetarnih lanaca i svih bia na njima. Svaka Kosmika Monada je "Svajambhuva", KOJA SAMU SEBE RAA, koja po
staje Centar Sile iz ijeg se sredita pojavljuje neki planetarni lanac
(kakvih ima sedam u naem sistemu) i ija se zraenja, opet, pre
tvaraju u mnoge Manue-Svajambhuve (opte ime, tajanstveno i da
leko smislenije nego to izgleda), a svaki od njih postaje, kao Jato,
Tvorac sopstvenog oveanstva (vidi Manui i Manvantare prema
objanjenju jednog zapadnjakog mistika i matematiara).
to se tie etiri razliite rase oveanstva, koje su prethodile na
oj Petoj Rasi, u tome nema nieg mistinog, izuzev eterinih tela
prvih rasa; ali to je stvar legende, koja je ipak sasvim tana. Ta legen
da je sveopta, a ako je zapadnjakom uenjaku po volji da u tome
vidi samo bajku, to svejedno nita ne smeta. Meksikanci imaju predanje o etvorostrukom unitenju sveta Vatrom i Vodom, kao to su
ga imali i Egipani, i kao to ga do dananjeg dana imaju Indusi.
95
' Ali, vidite izvrsnu definiciju Parabrama i Logosa u Predavanjaima o

Bhagavad Giti g. Suba Roa, u prvim brojevima Teozofa iz 1887. godine, fe
bruar, mart, april i maj.
96
Vidi prethodnu fiisnotu.
97,
Vidi Manu /, 32, 33. Vaisvanara je, u drugom smislu, iva magnetska va
tra koja proima ispoljeni solami sistem. To je potpuno objektivni (za nas up
ravo obratno) i veno prisutni aspekt JEDNOG IVOTA, jer on je Vitalni Princip
(vidi Teozo/jul 1883., str. 249). To je, takode, Agnijevo ime.
377
Pokuavajui da objasni srodne legende iz davne prolosti - koje

postoje kod Kineza, Haldejaca, Egipana, Indijaca i Grka - i odsu
stvo bilo kakvog znaka civilizacije starije od 5.000 godina, autor
Mitskih udovita primeuje da:
(. . .) ne smemo biti iznenaeni ako smesta ne otkrijemo tragove
naroda od pre deset, petnaest i l i dvadeset hiljada godina. Ti ogro
mni gradovi, graeni od kratkotrajnog materijala (kao u Kini) mo
gli su, usled prirodnog propadanja, potpuno nestati iz pamenja za
nekoliko hiljada godina ( . . . ) i ta sve jo ne (. . .) ako su se do
gaale manje kataklizme, na primer, lokalni potopi, zemljotresi,
vulkanski pepeo, irenje peanih pustinja, unitenje ivota usled
smrtonosne kuge, zaraene atmosfere i l i isparenja sumpornih para.
(Mitska
udovita)
A k o l i k o je takvih k a t a k l i z m i promenilo povrinu itave zemlje,

moemo zakljuiti iz sledee Stance:
"Tokom prvih sedam krora Kalpe (70.000.000 godina), Zemlja
i dva njena carstva (mineralno i biljno), od kojih je jedno ve sti
glo do svog sedmog kruga, a drugo se tek rodilo, bili susjajni, polueterini, hladni, beivotni i prozrani. U jedanaestoj krori majka
{Zem[]di) postaje neprovidna, a u ETRNAESTOJ, odvijaju se patnje
98
Ovo se odnosi na period takozvanog Drugog stvaranja. O Prvom, kada je

Zemlja bila u vlasti tri Elementalna Carstva, ne moemo da govorimo iz
mnogih razloga, a jedan od njih je to ovek, ukoliko nije veliki vidovnjak, i l i
nije obdaren prirodnom intuicijom, nee biti u stanju da shvati ono to se
nikad ne moe izraziti nijednim od postojeih termina.
Hipokrat kae da broj sedam "Svojim okultnim vrlinama tei dovrenju
svih stvari, ali i tome da raseje ivot i bude izvor svih njegovih promena".
ivot oveka on deli na sedam doba, jer, "poto Mesec menja svoje faze sva
kih sedam dana, taj broj utie na sva sublunama bia", pa ak i na Zemlju, kao
to znamo. Kod deteta se mleni zubi pojavljuju u sedmom mesecu, i ono ih
odbacuje kroz sedam godina; pubertet poinje u dva puta sedam; u tri puta se
dam razvijaju se sve nae mentalne i vitalne moi; u etiri puta sedam ovek
je u punoj snazi; u pet puta sedam njegove strasti su najrazvijenije, itd., itd.
Isto je i sa Zemljom. Ona Je sada u svojim srednjim godinama, pa ipak, ne ba
mnogo mudra za svoje godine. Tetragramaton, sveto ime Boanstva od eti
ri slova, moe se razreiti na Zemlji samo ako postane sedmostruko kroz
378

sazrevanja. Ta grenja prirode (geoloke promene) traju do njene
dvadesete krore godina, neprekidno, nakon ega postaju periodi
na, javljajui se posle dugih intervala.
Poslednja promena odigrala se pre otprilike dvanaest krora go
dina (120.000.000). Ali, Zemlja je, sa svim stoje na njenoj povri
ni, postala hladna, vrsta i stabilna eonima pre toga. "
(Komentar XXII)
Tako, ako verujemo ezoterijskom uenju, u poslednjih 120 m i
liona godina nije bilo sveoptih geolokih poremeaja i promena, a
Zemlja je, ak i pre toga, bila spremna da p r i m i svoje ljudsko sta
novnitvo. M e u t i m , do njegove pojave, u p u n o m fizikom razvoju,
kao to smo ve r e k l i , dolo je tek pre otprilike osamnaest m i l i o n a
godina, nakon prvog velikog neuspeha prirode da sama stvori bia,
bez p o m o i boanskih "Graditelja", nakon ega je dolo do evo
lucije prve t r i rase ( v i d i Stancu I I I i dalje). Stvarno trajanje prve dve
i po Rase znaju jedino vii Inicijati. Istorija Rasa poela je razdva
janjem polova kada je prethodna rasa androgina, koja je nosila jaja,
brzo iezla, a naredne Podrase Tree Korenske Rase se pojavile
kao jedna, fizioloki potpuno nova rasa. To "unitenje" se alegorijski
naziva v e l i k i m "Potopom Vaivasvata M a n u a " ; pria o njemu prika
zuje Vaivasvata Manua ( i l i "oveanstvo") kako ostaje samo na Ze
m l j i u Barci Spasenja k o j u nosi Vinu u o b l i k u udovine ribe, a sa
n j i m i Sedam Riija. Ta alegorija je veoma jasna.
U simbolici svih naroda " P o t o p " znai haotinu, nestabilnu ma
teriju - sam Haos, a Voda znai enski princip - " V e l i k u D u b i n u " . U
Parkherstovom Leksikonu grkog moe se nai:
'ApKT] (arka) odgovara hebrejskom izrazu razit i l i Mudrost
( . . . ) i (istovremeno) amblemu enske rasplodne moi, Arg i l i
Arka, u kome zametak prirode (i oveansJ:va) pluta i l i lebdi nad
velikom Provalijom voda, tokom intervala koji se odvija nakon sva
kog mundanog ( i l i rasnog) ciklusa.
ispoljeni Trougao k o j i proizlazi iz skrivenog Tetraktisa. Zato na o v o m n i
v o u moramo da usvojimo broj sedam. K a o to pie u Kabali, "Vea sveta
skuptina", V, 1161:
(. . .) zasigurno nema stabilnosti u tih est, izuzev (onog to dobijaju) od sedmog. Jer
sve stvari zavise od SEDMOG.
379
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
Koveg je takode mistiko ime za boanski duh ivota koji lebdi

nad haosom. Sad, Vinu je boanski Duh, kao apstraktni princip, a
takode i kao Odravalac i Tvorac, i l i Davalac ivota - trea linost
Trojstva koje sainjavaju Brama - Tvorac, iva - Unititelj i Vinu Odravalac. U toj alegoriji Vinu je prikazan kako u obliku ribe vodi
koveg (barku) Vaivasvata Manua kroz vode Potopa. Nema razloga
da se razglaba o ezoterikom znaenju reci riba (vidi Pejn Najta, Inmana, Deralda Mejsija, itd.). Njeno teoloko znaenje je faliko, ali
metafiziki ono je boansko. Isus se naziva "Ribom", a li tako se na
zivaju i Vinu i Bah: IHZ, "Spasitelj" oveanstva, nije nita drugo do
monogram boga Baha, zvanog IHGTS, riba.'*"' to se tie Sedam Riija u barci, oni simboliki predstavljaju sedam principa, koji su se u
oveku usavrili tek nakon to se on razdvojio i postao ljudsko, a ne
vie boansko stvorenje (za vie detalja vidi "Sedmi Manu ").
Nemamo takode ni mnogo detalja o potapanju kontinenta koji je
naseljavala Druga Korenska Rasa, ali, saoptena je istorija Treeg,
"Lemurije", kao i Atlantide, dok se na ostale samo aludira. Reeno
je daje Lemurija nestala 700.000 godina pre poetka doba koje
danas nazivamo tercijar (eocen),'"' a tokom tog potopa - ovog puta
stvarnog geolokog potopa - Vaivasvata Manu je opet prikazan
kako spaava oveanstvo (alegoriki je spaeno oveanstvo, od
nosno njegov deo. etvrta Rasa); on takode spaava i Petu Rasu
prilikom unitenja poslednjih Atlantidana, iji su ostaci iezli pre
850.000 godina,"" nakon ega nije bilo velikih potopa do perioda
Sv. Avgustin kae o Isusu:
Jer on je riba koja ivi usred voda.
Hriani su u svojim svetim misterijama sebe nazivali ribicama -pisciculi.
Tako mnogo riba izrodi u vodi i spase ih jedna velika riba, kae Tertulijan o
hrianima, Hristu i crkvi.
101
Ezoterijski budizam, str. 55.
102 .
' Taj dogaaj, unitenje uvenog ostrva Rute i manjeg ostrva Daitje, k o j i
se dogodio pre 850.000 godina, u kasnijem pliocenu, ne sme se pomeati sa
potapanjem glavnog kontinenta Atlantide tokom perioda miocena. Geolozi ne
mogu da smeste miocen u tako blisku prolost kao to je 850.000 godina pre
naeg doba; ta god da oni misle, taj period je bio nekoliko m i l i o n a godina pre
glavnog perioda Atlantide.
380

Platonove Atlantide, i l i Posejdonije, koji je bio poznat Egipanima
samo zato to se odigrao u relativno bliskoj prolosti.
Najinteresantnije od svega je potapanje velike Atlantide. O toj ka
taklizmi stari zapisi (vidi Knjigu Enohovu) kau da su se "krajevi Ze
mlje odvojili" i na toj osnovi su izgraene sve legende i alegorije o
Vaivasvati, Ksisutrusu, Noju, Deukalionu i svim koji su Izabrani da
budu spaeni. Predanje, koje ne uzima u obzir razliku izmeu zvezdanih i geolokih pojava, oba bez razlike naziva "potop". Pa ipak, postoji
velika razlika medu njima. Kataklizma koja je unitila ogromni konti
nent, iji je najvei ostatak dananja Australija, nastala je usled niza
podzemnih potresa i pucanja okeanskog dna. To stoje dokrajilo nje
nog naslednika - etvrti kontinent - izazvano je uzastopnim poremea
jima u rotaciji Zemlje. Proces je zapoeo tokom najranijeg tercijarnog
doba i, nastavljajui se tokom dugih perioda, postepeno je odnosio poslednje ostatke Atlantide sa izuzetkom, moda, Cejlona i jednog ma
log dela onoga to danas predstavlja Afriku. To je izmenilo lice zemlje
i nikakva uspomena na njene procvale kontinente i ostrva, na njene ci
vilizacije i istoriju nije preostala, izuzev u Svetim spisima Istoka.
Dakle, savremena nauka porie postojanje Atlantide. Ona ak po
rie i nasilno pomeranje Zemljine ose i razlog za klimatske promene eli da pripie drugim uzrocima. Ali, to pitanje je jo uvek otvoreno.
Ako dr Krol {Croll) kae da se sve te promene mogu objasniti os
cilacijama Zemljine ose i precesijom ravnodnevica, ima drugih lju
di od nauke, kao ser H. Dejms (Athenaum, avg. 1860.) i ser Din
Labok (Lubbock) (Ibid) koji su pre skloni da prihvate ideju da su one
nastale pomeranjem poloaja ose Zemljine rotacije. I opet, protiv to
ga se digla veina astronoma. S druge strane, ta sve oni dosad nisu
poricali i ta sve nisu osuivali samo da bi to prihvatili kasnije, kad
bi ta hipoteza postala neporeciva injenica?
Koliko se nai prorauni slau i l i ne slau sa savremenom nau
kom videemo u "Dodatku" ove knjige, gde se naa savremena geo
logija i antropologija paljivo porede sa istim disciplinama arhajske
nauke. U svakom sluaju, period koji je Tajna Doktrina pripisala
potonou Atlantide izgleda da ne odudara mnogo od prorauna savremene nauke, koja Atlantidu naziva "Lemurijom", kad god pri
hvati daje jedan takav kontinent potonuo. to se tie pre-ljudskog
perioda, sve to se u ovom trenutku moe rei jeste da Zemlja, ak
381
i pre pojave Prve Rase "bez uma", nije bila nenaseljena. Zapravo, sme
se rei jo vie: ono to nauka - koja priznaje samo fizikog oveka
- ima pravo da smatra pre-ljudskim periodom, moe se smatrati upra
vo periodom k o j i traje od Prve Rase do prve polovine atlantianske
rase, poto je tek tada ovek postao "potpuno organsko bie kakvo
je danas". A to znai da Adamovski ovek ne bi bio stariji od nekoli
ko m i l i o n a godina.'"^
A u t o r Kabale uistinu primeuje daje " o v e k danas, kao pojedi
nac, samo karika u lancu bivstvovanja prethodnog ljudskog ivota",
tanije reeno, niza ivota.
Prema kabali, iskre due koje je sadrao Adam (Riun), prele
su u tri glavne klase koje su odgovarale njegovim trima sinovima,
to jest, Hesed, Habelu, Ge-bu-ra Kvai-jinu i Rahmin Setu. Ove tri
su podeljene na sedamdest vrsta zvanih glavni koreni ljudske rase.
(str 442)
Ree rabi Jehuda: "Koliko je odedi (bestelesnog oveka) koje
su krunisane" (od dana kada je ovek "stvoren")? Ree rabi Eleazar:" Planine sveta (veliki ljudi generacija) diskutuju o tome, ali
ima ih tri: jedna da u sebe odene Ruah (duh), koji je u vrtu (Edenskom) na zemlji. Jedna koja je dragocenija od svih, u koju je odenuta Neamah u tom klupku ivota izmeu anela i Kraljeva ( . . . ) :
ijedna spoljanja odeda, koja postoji i ne postoji, vidljiva je i
nevidljiva. U tu odedu odenuta je Nefe i ona ide i leti u njoj, ta
mo amo po svetu."
(ohar I, 119b, stubac 475; Kabala, 412)
To se odnosi na rase (njihove "odede" i l i stepen materijalnosti),
zatim na t r i principa u oveku i na t r i njihova nosioca.
G. Haksli deli te rase na pet grupa - Australoide, Negroide, Mongoloide,
Ksantokroike i Melankroike - koji su potekli od hipotetikih antropoida. A opet,
dok se buni protiv onih koji kau "da su strukturne razlike izmeu oveka i
majmuna male i beznaajne", dodajui da "svaka kost gorile nosi beleg po ko
joj ju je mogue razlikovati od odgovarajue ljudske kosti" i da "u sadanjem
stanju stvaranja, u najmanju ruku, nikakvo posredno bie ne popunjava jaz ko
ji deli oveka od peinskih ljudi" - taj veliki anatom i dalje govori o majmun
skim karakteristikama u oveku! (vidi de Kvatrfa, Ljudske vrste, str. 113.)
382
STANCA X I
C I V I L I Z A C I J A I UNITENJE
ETVRTE I PETE RASE
(43) Lemuro-Atlantianipodiu gradove i ire civilizaciju. Po

etna faza antropomorfizma * (44) Njihove statue svedoe o
veliini Lemuro-Atlantiana * (45) Lemuriju unitava vatra,
Atlantidu voda. Potop * (46) Unitenje etvrte Rase i posle
dnjih prepotopskih udovita-ivotinja
43. O N I (Lemurijanci) IZGRADIE OGROMNE GRADOVE. O D RETKIH

ZEMALJA I METALA IZGRADIE IH. O D VATRI (lave) IZBLJUVANIH. O D BELOG PLANINSKOG KAMENA (mermero) i OD CRNOG KAMENA (podzem
nih vatri) ISKLESAE SOPSTVENE FIGURE, PREMA SVOJOJ VELIINI I
OBLIJU, I O B O A V A H U IH (a).
(a) Budui da nastavljamo sa istorijom prve dve ljudske rase poslednjih Lemurijanaca i prvih buduih Atlantiana - na ovom
mestu moramo da ih pomeamo i da neko vreme govorimo o obema
istovremeno.
Ovde su takode pomenute boanske Dinastije, za koje su Egip
ani, Haldejci, Grci, itd., tvrdili da su prethodile njihovim ljudskim
kraljevima; u njih jo uvek veruju savremeni Indusi i one su nabro
jane u njihovim svetim knjigama. A l i , o njima emo govoriti kad za
to doe vreme. Ono to ostaje da pokaemo jeste to da su nai savre
meni geolozi navedeni da prihvate mogunost postojanja potopljenih
kontinenata zaista postojali. A l i , priznati njihovo postojanje ne znai
383
i priznati da su oni bili naseljeni ljudima tokom ranih geolokih peri

oda' - da, ljudima i civilizovanim narodima, a ne samo paleolitskim
divljacima; ljudima koji su, pod vodstvom svojih boanskih Vladara
sagradili velike gradove, razvili umenosti i nauke i do savrenstva
znali astronomiju, arhitekturu i matematiku. Ta prvobitna civilizaci
ja nije, kao to bi se moglo pomisliti, dola odmah nakon njihovog
fiziolokog preobraaja. Izmeu konane evolucije i izgradnje prvog
grada prole su stotine hiljada godina. Ipak, mi nalazimo da Lemurijanci u estoj pod-rasi grade prve gradove od kamena i lave.^ Jedan
od tih velikih gradova primitivne grade bio je u potpunosti izgraen
To je razlog zbog koga savremeni enciklopedisti jedva dapominju ak i Us
krnja ostrva sa n j i h o v i m zapanjujuim divovskim statuama - reitim svedocima potopljenog kontinenta na kome je postojala civilizacija ljudi. Paljivo
se izbegava pomen na njih, osim u nekim putopisima; savremena nauka ima
neporecivu sklonost da kulturnoj publici namee hipoteze, izgraene na l i n i m
sklonostima, kao dobro utvrene injenice, da j o j nudi nagaanja umesto zna
nja i da ih naziva "naunim zakljucima". N j e n i strunjaci e razviti hiljadu i
jednu protivrenu pretpostavku radije nego da priznaju neku nezgodnu, samu
po sebi oiglednu injenicu - ve poznatu takvim strunjacima kakav je Hekel i njegovi engleski oboavaoci i istomiljenici. Pa ipak, " o n i su autoriteti"
- strogo nas opominju. Pa ta? Rimski Papa je takoe AUTORITET, i to nepogre
ivi - ali samo za njegove sledbenike, dok se izuzetna pogreivost naunih
razmiljanja periodino pokazuje sa svakom meseevom menom.
Nai najbolji savremeni romanopisci, koji nisu ni teozofi ni spiritualisti,
meutim, poinju da sanjaju veoma psiholoke i sugestivne okultne snove: g.
Luis Stivenson i njegov Doktor Dekil i gospodin Hajd, svedoe da nema velianstvenijeg psiholokog eseja na okultne teme. Da l i j e romanopisac u uspo
nu, g. Rajder Hagard, takoe imao proroke, tanije vidovite snove o prolosti,
pre nego to je napisao roman Onal Njegov carski Kor, v e l i k i grad mrtvih,
iji su preostali ivi ljudi zaplovili na sever, nakon stoje zaraza unitila gotovo
itav narod, u svojim optim obrisima izgleda kao daje izaao iz neprolaznih
stranica starih arhajskih zapisa. Ajea pretpostavlja "da bi ti ljudi k o j i su ot
p l o v i l i na sever mogli biti oevi prvih Egipana", a onda pokuava da saopti
sinopsis izvesnih pisama UITELJA citiranih u Ezoterijskom budizmu. Jer, ona
kae:
Doba za dobom ima svoje narode, i to bogate i mone, uene u vetinama, koji pro
laze, i bivaju zaboravljeni, tako da ne ostaje nikakvo seanje na njih. Ovaj (narod Kora)
samo je jedan od mnogih; jer vreme prodire dela oveka dok ih ovaj, poput naroda
Kora, ne zakopa u peine, a onda ih sluajno proguta more ili ih srui zemljotres. (. . .)
384
Stanca XI - Civilizacija i Unitenje etvrte i Pete Rase
od lave, oko trideset milja zapadno od mesta na kome se danas nala

zi majuni komad jalovog kopna Uskrnjih ostrva, a potpuno gaje
unitio niz vulkanskih erupcija. Svi najstariji ostaci kiklopskih grae
vina bili su delo Lemurijanaca poslednje pod-rase, pa se zato jedan
okultista ne udi kad uje da su kameni ostaci koje je na komadiima
kopna nazvanim Uskrnja ostrva naao kapetan Kuk "veoma slini
zidovima hrama Paakamak i l i ruevinama Tia-Huanakua u Peruu"
(Zemlje sveta, Robert Braun, tom IV, str. 43) i da su oni graeni u
KIKLOPSKOM STILU. Prvi veliki gradovi, meutim, pojavili su se u onoj
oblasti tog kontinenta koja je danas poznata kao ostrvo Madagaskar.
I u to vreme je bilo civilizovanih naroda i divljaka kao to ih ima i
danas. Evolucija je izvrila svoje delo usavravanja kod onih prvih,
Karma svoje delo unitenja na onim drugim. Australijanci i njima
slini predstavljaju potomke onih koji su, umesto da oive iskru
koju su u njih ubacili "Plamenovi", tu iskru ugasili dugim nizom
generacija meu kojima je vladala bestijalnost.' Arijevci svoje poreklo,
Pa ipak, mislim da ti narodi nisu potpuno uniteni. Nekolicina i l i je ostala u drugim
gradovima, jer je njihovih gradova bilo mnogo. A l i varvari (. . .) nagmue na njih i
uzee njihove ene za svoje i rasa Amahagera je danas nelegitimno potomstvo nekad
monih sinova Kora, i gle, ona poiva u grobovima sa kostima svojih otaca (. . .)
(str. 180, 181)
Izgleda da domiljati romanopisac ovde ponavlja istoriju svih danas degradiranih i srozanih rasa oveanstva. Geolozi i antropolozi bi hteli da na elo
oveanstva, kao naslednika Homoprimigeniusa, stave majmuna-oveka, iji
nam " F O S I L N I OSTACI JO U V E K NISU POZNATI", ali (koji) je VEROVATNO liio na
dananjeg gorilu i orangutana" (Hekel). Na njegovo "verovatno" okultisti od

govaraju ukazujui na drugu i veu verovatnost - onu koja je saoptena u ovom
delu ( v i d i napred).
V i d i Stancu I I , napred. To objanjava velike razlike i varijacije koje posto
je izmeu intelektualnih sposobnosti rasa, naroda i pojedinaca. Pri inkarnaciji,
M o i i l i Principi k o j i se inkamiraju, odnosno, u ostalim sluajevima samo i n formiu ljudske nosioce koje je razvila Prva Rasa bez mozga {bez Manasa),
morale su da izaberu izmeu raznih Monada i da uzmu u obzir njihovu prolu
Karmu, poto su morali da postanu karika koja povezuje tu K a r m u sa njihovim
telima. Pored toga, kao to je tano reeno u Ezoterijskom budizmu:
(. . .) peti princip, ili ljudska (intelektualna) dua kod veine ljudi ni danas jo nije
potpuno razvijena.
(str. 30)
385
preko Atlantiana, duguju duhovnijim rasama Lemurijanaca, u ko
jima su se "Sinovi Mudrosti" lino inkamirali.''
Prve civilizacije su zapoele sa dolaskom boanskih Dinastija. I
dok je u nekim oblastima Zemlje deo oveanstva vodio nomadski
i patrijarhalni ivot, a u drugim divlja plemena tek uila kako da
upale vatru i zatite se od Elemenata, njihova braa - kojima je
Karma bila naklonjena u veoj meri i kojima su pomagale boanske
inteligencije to su ih informisale - podizali su gradove i negovali
umetnosti i nauke. Ipak, i uprkos civilizaciji, dok su njihova seoska
braa uivala u udesnim moima steenim roenjem, oni, ti gradi
telji, sada su te moi mogli da stiu jedino postupno; a ak i te moi
su se u celini koristile za vladanje nad fizikom prirodom i u sebi
ne i bezbone svrhe. Civilizacije su uvek razvijale fiziki i inteleKrina, inkamirani Logos u Bhagavad Giti, kae:
Sedam velikih Riija, etiri prethodna Manua, koji imaju moju prirodu, roeni su iz
mog uma: od njih su ponikli (emanirali ili bili roeni) Ijudslia rasa i svet.
(Poglavlje X, stih 6)
Ovde se misli na sedam velikih Riija, sedam velikih Rupa hijerarhija ili kla
sa an Kohana. Setimo se da su Saptarii (sedam Riija) vladari sedam zvezda Velikog Medveda, pa su zato iste prirode kao i aneli planeta, i l i sedam
velikih Planetarnih Duhova. Svi su se oni inkamirali kao ljudi na zemlji u ra
znim Kalpama. Stavie, "etiri prethodna Manua" predstavljaju etiri klase bo
gova koji su izvorno Arupa - Kumare, Rudre i Asure, itd., za koje se takode
kae da su se inkarnirali. Oni nisu Pradapatiji, kao oni prethodni, ve njihovi
informiui principi - od kojih su se neki inkamirali u oveku, dok su drugi
od oveka nainili naprosto nosioca njihovih odraza. Kao to Krina istinito
kae - one reci koje je kasnije ponovio drugi jedan nosilac ili LOGOS:
Ja sam isti svim biima (. . .) oni koji me oboavaju (6. princip i l i intelektualnu
boansku Duu, Budi, koju je uinio svesnom, njen spoj, sa viim sposobnostima i l i
Manasom) Jesu u meni i Ja sam u njima.
(Ibid, 29)
Taj Logos, poto nije personalni, ve univerzalni princip, predstavljen je svim

boanskim Moima roenim iz njegovog uma - istim Plamenovima, i l i , kako
se nazivaju u okultizmu, "Intelektualnim Dahovima" - onim anelima za koje
je reeno da su sebe uinili nezavisnim, tj. preli iz pasivnog i nepokretnog u
aktivno stanje Samosvesti. Kad to shvatimo, postaje razumljivo staje Krina
hteo da kae. A l i , vidi izvrsna predavanja g. Suha Roua o Bhagavad Giti (Teozo/, april 1887., str. 444).
386
ktualno na raun psihikog i duhovnog. Ranom oveanstvu je

vladanje nad sopstvenom psihikom prirodom i upravljanje njom, ko
je danas glupi ljudi povezuju sa natprirodnim, bilo uroeno i prirodno
i ono je za oveka bilo isto tako spontano kao i hodanje i miljenje.
"Ne postoji magija", filozofira " O N A " , iji autor zaboravlja daje u tim
poecima "magija" jo uvek znaila veliku NAUKU MUDROSTI, i da Ajea nije mogla da zna nita o izvitoperenosti savremenog miljenja "iako postoji znanje o Tajnama Prirode" (str. 152). A l i , to su postale
"Tajne" samo za nau rasu, a bile su javna svojina Tree Rase.
Postepeno, ovekov stas se smanjivao jer je jo i pre pravog do
laska ertvrte Rase, i l i Atlantidana, veina oveanstva ogrezla u ne
pravdi i grehu, osim klase "Izabranih", sledbenika i uenika "Sinova
Volje i Joge" - kasnije nazvanih "Sinovima Vatrene Magle".
Potom su doli Atlantiani, ti divovi ija je fizika lepota i sna
ga, u skladu sa zakonom evolucije, dostigla vrhunac otprilike u sre
dnjem periodu njihove etvrte pod-rase. A l i , kao to kae komentar:
Poslednji ostaci ljupke dece Belog Ostrva (prvobitna Sveta Dvipa) nestali su vekovimapre toga. Njihovi odabrani (Lemurijanci)
nali su utoite na svetom Ostrvu (danas "legendama" Sambala,
u pustinji Gobi) dok su neke od njihovih prokletih rasa, koje su se
odvojile od glavnog stabla, ivele u dunglama i pod zemljom
("peinski l j u d i " ) , a zlatnouta rasa (etvrta) je "pocrnela od
grehova". Po trei put je Zemlja promenila svoje lice od pola do
pola, i nisu je vie naseljavali sinovi Sveta Dvipe, blagoslovene, i
Adbitanje, istok i zapad, prva, jedina i ista se iskvarila. ( . . .) Po
lubogove Tree zamenili su poludemoni etvrte Rase. Sveta Dvipa,
ije su severne krajeve, Tojambudi, prema egzoterikom predanju,
posetili sedam Kumara (Sanaka, Sananda, Sanatana, Sanat-Kumara, ata, Vodhu i Panaika) (vidi Utara Kandu Padma Purane;
tako&Q Azijska istraivanja, tom X I , str. 99, 100); Belo Ostrvoje
sakrilo svoje lice. Njegova deca su tada ivela na Crnoj zemlji, gde
su kasnije Daitje sedme Dvipe (Pukare) i Rakasi sedmog podne
blja zamenili sadue i askete Treeg doba, koji su im "doli iz dru
gih i viih oblasti. (. . .)
Oigledno je da Purane, kada se shvate doslovno, izgledaju kao

besmisleno bajkovito tivo. A l i , ako proitamo poglavlja I, II i I I I iz
Knjige II (tom II) Vinu Purane i doslovno prihvatimo njenu geografiju,
387
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
geodeziju i etnologiju, u pogledu sedam sinova Prijavrate, kojima

njihov otac deli sedam Dvipa (Kontinentalna Ostrva), i ako nastavi
mo da prouavamo kako je najstariji sin, kralj ambu Dvipe, Agnidra, razdelio ambu Dvipu devetoroci svojih sinova, a potom kako
je Nabi, njegov sin, koji je imao stotinu sinova, sve razdelio njima
- italac e verovatno baciti knjigu i izjaviti daje ona potpuno be
smislena. A l i , prouavalac ezoterije e razumeti daje u danima kada
svi Purane napisane, pravi smisao bio jasan jedino iniciranim braminima, koji su ta dela napisali alegorijski i nisu hteli da elu istinu
saopte masama. I on e objasniti orijentalistima, poev od pukov
nika Kliforda i profesora Vebera, koji su od toga napravili, pa i dalje
prave veliku zbrku, da se u prva tri poglavlja namemo brkaju sledee teme i dogaaji (vidi Vilsonov prevod Vinu Purane, knjiga II i
dalje):
I. Uopte nije uzet u obzir niz Kalpi i l i Doba (a takoe ni Rasa);
npr., dogaaji koji su se odigrali u jednoj od njih, stoje uporedo sa
onima koji su se odigrali u nekoj drugoj. Potpuno je ignorisan hronoloki red. To je pokazalo nekoliko sanskritskih komentatora, koji
objanjavaju nespojivost dogaaja i prorauna na sledei nain: "Gde
god da se zapaze bilo kakve protivrenosti u raznim Puranama, one
potiu od (. ..) razlika u Kalpama i slinog" (Vinu Purana i Bhagavata Purana).
I I . Preutano je nekoliko znaenja reci "Manvantara" i "Kalpa",
a sapteno je samo opte znaenje.
I I I . U genealogiji i geografiji Kraljeva i njihovih Vara (zemalja)
i Dvipa, doputeno je da se sve one smatraju zemaljskim oblastima.
Sad, istina je da lako i uverljivo, bez ulaenja u suvie tanane de
talje, moemo da pokaemo kako:
(a) Sedam Dvipa, koje su razdeljene sedmorici potomaka Prija
vrate, odnose se na nekoliko mesta: pre svega na na planetarni lanac,
a jedino ambu Dvipa predstavlja nau planetu Zemlju. To pokazuje
sama priroda alegorijskog i simbolikog opisa. ambu (Dvipa) 'je u
sreditu svih tih (takozvanih kontinenata) i okruena je morem slane
vode (lavana) dok su Plaka, Salmali, Kusa, Krauna, aka i Pukara
"okruene raznoliko - velikim morima soka od eerne trske, vina,
proienog putera, pavlake, mleka", itd., itd., i slinim metaforikim imenima (poglavlje I I , Knjiga I I ) . To dalje pokazuje:
388

(b) Baskara Aarja, k o j i u svom opisu zvezdanog poloaja svih
t i h D v i p a k o r i s t i izraze iz Tajne D o k t r i n e i n j e n i h k n j i g a : " m o r e
mleka i more pavlake", itd., to znai M l e n i Put i gomile raznih maglina, t i m pre to on naziva " z e m l j u j u n o od ekvatora Bur-loka,
onu na severu Bhuva-loka, Svar-loka, Mahar-loka, ana-loka i Satja-loka", kae:
Te Loke se postepeno dostiu uveavanjem religioznih zasluga
(tj. one predstavljaju razliite rajeve).
(Vidi Biblioteca Indica,
prev. Goladhyaye iz Siddhante-siromani III, 21-44)
(c) Da ta geografska podela sedam alegorijskih kontinenata, ostrva, planina i zemalja ne pripada samo naem K r u g u , pa ak ni na
im rasama [uprkos i m e n u Bharata-Vara ( I n d i j a ) ] , objanjava u
samom tekstu narator Vinu Purane. Jer, on prvo poglavlje zavrava
recima:
Bharata (sin Nabija, koji je dao svoje ime Bharata-Vari, i l i In
diji) predao je carstvo svom sinu Sumatiju ( . . . ) i umro u Salagrami. On se potom ponovo rodio kao religiozni bramin u porodici
istaknutih asketa (. . .) pod tim prinevima (Bharatinim naslednicima) Bharata-Vara je podeljena na devet delova, a njihovi naslednici su uspeno vladali tom zemljom tokom sedamdeset jednog
perioda skupa od etiri doba ( i l i vladavine Manua, to predstavlja
Mahajugu od 4.320.000 godina).
A l i , poto je to rekao, Parasara iznenada objanjava daje to bila
"tvorevina Manu-Svajambhuve, k o j i je naselio Z e m l j u kada je vla
dao prvom Manvantarom u K a l p i Varahe, t j . inkarnacije i l i Avatara
vepra. Sad, svaki bramin zna daje nae oveanstvo poelo na ovoj
Z e m l j i ( i l i Krugu) tek sa Vaivasvata Manuom. A ako zapadnjaki i
talac pogleda pododeljak "Prvobitni Manui oveanstva ", on e v i deti daje Vaivasvata sedmi od etrnaest M a n u a k o j i vladaju naim
planetarnim lancem t o k o m njegovog ivotnog ciklusa, t j . , d a j e on,
poto u svakom krugu predstavlja i l i znai dva M a n u a istovremeno
(Korenskog i Semenog Manua), Korenski M a n u etvrtog Kruga, da
kle sedmi. Vilson u tome nalazi samo "nepodudarnost" ( v i d i njegovu
Vinu Puranu, t o m I I , str. 108, fusnota) i razmilja daje "patrijarhalna
389
geologija starija od hronolokog sistema Manvantara i K a l p i " , pa je
zato "nespretno rasporeena na razne periode". Ne radi se ni o e
mu slinom. A l i , poto orijentalisti ne znaju nita o tajnom uenju,
oni e sve shvatiti doslovno, a p o t o m okrenuti list i klevetati pisce
dela koje nisu razumeli!
Te genealogije obuhvataju period od tri i po Kruga; one govore
o preljudskim periodima i objanjavaju silazak u stvaranje svakog
Manua - prve ispoljene iskre JEDNOG JEDINSTVA - i pokazuju, tavie, da se svaka od t i h ljudskih iskri deli, umnoavajui se na taj na
in prvo na Pitrije, ljudske pretke, a potom na ljudske Rase. Nijedno
bie ne moe da postane B o g i l i Deva, a da nije prolo kroz ljudske
cikluse. Zato Sloka kae:
Sreni su oni koji su roeni, ak i iz (latentnog) stanja bogova, kao
ljudi, u Bharata-Vari - j e r to je put (. . .) ka krajnjem osloboenju.
U a m b u D v i p i , Bharata se smatra njenim najboljim delom jer
je TO ZEMLJA DELATNOSTL Jedino e se u njoj "odigrati sled etiri Juge (doba), K r i t a , Treta, Dvapara i K a l i " ; zato, kad M a i t r e j a m o l i
Parasaru da "opie Z e m l j u " , a ovaj se opet vraa na nabrajanje istih
Dvipa sa istim morima, itd., kao to ih je opisao u Svajambhuva M a n vantari - to je naprosto paravan, pa ipak, za onog ko moe da ita
izmeu redova. etiri velike Rase su tu, kao i Peta, sa svojim podrasama, ostrvima i kontinentima, od k o j i h se n e k i nazivaju imenima
nebeskih L o k a i drugih planeta. Otuda zbrka.
Orijentalisti sve n j i h nazivaju " m i t s k i m " i " b a j k o v i t i m " ostrvima
i zemljama.^ Sasvim tano, neke i nisu na ovoj Zemlji, ali ipak po
stoje. " B e l o Ostrvo" i Atala nipoto ne predstavljaju m i t , poto su
o v i m poslednjim i m e n o m najraniji prethodnici Pete Rase prezrivo
nazivali zemlju greha - A t l a n t i d u , u celini, a ne samo Platonovo os
li jednom predavanju, profesor Pengeli, citirajui profesora Olivera, navo
di kako ovaj kae da "biljni svet dananjih ostrva u Atlanskom okeanu ne pru
a sutinski dokaz da je ranije bio direktno povezan sa kontinentom Novog
Sveta", ali sam dodaje daje istovremeno "u odreenom periodu tercijara, severoistona Azija bila spojena sa severozapadnom Amerikom, moda linijom
kojom se danas pruaju Aleutska ostrva". Zato jedino okultna nauka moe da
pomiri protivrenosti i oklevanja savremene nauke. tavie, argumenti koji go
vore u prilog postojanju Atlantide ne oslanjaju se samo na botaniku.
390

trvo, zato stoje ono bilo {a) Sveta Dvipa iz teogonije i {b) aka Dvipa i l i Atlantida (njeni najraniji delovi) u svojim poecima. To je bilo
kada je ona jo uvek imala "sedam svetih reka koje spiraju svaki
greh" i svojih "sedam oblasti u kojima nije bilo zanemarivanja vrli
ne, sukoba ni skretanja sa puta vrline", poto ih je tada naseljavala
kasta Magasa - kasta za koju su ak i bramini priznavali da nije nia
od njihove - i koja je bila kolevka prvog Zaratustre. Bramini su pri
kazani kako se savetuju sa Gauramukhom, po Naradinoj preporuci,
koji im je rekao da pozovu Magase za svetenike u hramu Sunca koji
je izgradio Samba, (uveni) sin Krine, koji, zapravo, nije imao si
nova. Po tome su Purane istorijske - uprkos alegoriji - a okultizam
potvruje te injenice.
itava ova pria je ispriana u Bhavija Purani. Tu je reeno daje
Samba, poto ga je Surja (Sunce) prokleo da ogubavi, podigao hram
Sunca i traio pobone bramine da u njemu obavljaju odgovarajue
rituale i primaju ponude upuene Bogu. A l i , Narada (devianski as
keta koga u Puranama nalazimo u svim dobima) posavetovao gaje
da to ne ini poto je Manu braminima zabranio da zarauju na obav
ljanju verskih rituala. On je zato uputio Sambu Gauramukhi (belom
licu), Purohiti i l i porodinom sveteniku Ugrasene, kralja Mature,
koji e mu rei koga da unajmi. Taj svetenik je uputio Sambu da po
zove Magase, Surjine oboavaoce, da obave tu dunost. Poto on ne
zna gde oni ive, sam Surja upuuje Sambu na aka DvipupreAro sla
ne vode. Potom Samba odlazi tamo uz pomo Garude (Vinuovog i
Krininog nosioca, velike Ptice) koji ga sputa medu Magase, itd.
Sad, Krina, koji je iveo pre 5.000 godina i Narada, koga nalazi
mo kako se iznova rada u svakom ciklusu (ili rasi), uz Garudu - ezoteriki simbol velikog ciklusa - pokazuju da se radi o alegoriji, pa
ipak su ti Magasi haldejski Magi, a njihova klasa i bogosluenje bili
su roeni na prethodnoj Atlantidi, u aka Dvipi, Bezgrenoj. Svi ori
jentalisti se slau u tome da su Magasi sa aka Dvipe preci Parsa koji
oboavaju Vatru. Nae neslaganje sa njima, kao i obino, poiva na to
me to oni smanjuju stotine hiljada godina na nekoliko vekova ovog
vremena; oni taj dogaaj - uprkos Naradi i Garudi - smetaju u vreme
bekstva Parsa u Guerat, to je naprosto besmisleno, jer se to odi
gralo u V I I I veku nae ere. Ipak se u Bhavija Purani kae da Magasi
jo uvek ive u aka Dvipi u doba Krininog sina iako su poslednji
391
od njih - sa Platonove "Atlantide" - nestali 6.000 godina pre toga.

Bilo je "zadocnelih" Maga aka Dvipe i oni su tada iveli u Haldeji.
To je ponovo namemo meanje pojmova.
Najraniji pioniri etvrte Rase nisu bili Atlantiani, niti pak ljud
ske Asure i Rakasi kakvi su postali kasnije. U tim danima su veliki
delovi budueg kontinenta Atlantide jo uvek bili deo okeanskog dna.
"Lemurija", kako smo nazvali kontinent Tree Rase, bio je tada di
vovska zemlja.* On je pokrivao itav prostor od podnoja Himalaja,
koji su ga odvajali od unutranjeg mora, to se talasalo tamo gde su
danas Tibet, Mongolija i velika pustinja Samo (Gobi), dakle, od itagonga, pa sve do Haridvara na zapad, a do Asama na istok. Odatle,
on se prostirao na jug, preko onoga to danas znamo kao Junu In
diju, Cejlon i Sumatru; potom, pruajui se na jug, obuhvatao je Ma
dagaskar, sa desne strane, a Australiju i Tasmaniju sa leve, sputajui
se nekoliko stepeni od antarktikog kruga; odatle se, od Australije, je
dan kopneni region Osnovnog Kontinenta u to vreme pruao daleko
u Pacifik, jo dalje od Rapa Nuija (Tipi, i l i Uskrnje ostrvo), koje
danas lei na geografskoj irini od 26 stepeni juno i duini od 110
stepeni zapadno (vidi "Dodatak" ovoj knjizi, odeljak "Dokazi o po
tonulim koninentima "). Izgleda da ovu teoriju potvruje nauka ~ ma
kar i delimino, jer, raspravljajui o poloaju kontinenata, pokazuje
da podarktike mase u celini naginju da se prue du meridijana, i tu
uopteno pominje nekoliko drevnih kontinenata iako samo na osnovu
Kao to je pokazano u Uvodu, razumljivo je da ni naziv Lemurija, pa ak
ni Atlantida, nisu stvarna drevna imena izgubljenih kontinenata, ve smo ih mi
usvojili zbog jasnoe. "Atlantida" je ime koje je date onim delovima potoplje
ne etvrte Rase koji su bili "iza Herkulovih stubova" i koji su se odrali iznad
vode nakon opte kataklizme. Njihov poslednji ostatak - Platonova Atlantida
i l i "Posejdonija" (jo jedna zamena, tanije, prevod pravog imena) bila je poslednje od njih pre nekih 11.000 godina. Najvei broj pravih imena zemalja i
ostrva oba kontinenta saopten je u Puranama, ali da bismo ih pomenuli svaki
ponaosob, onako kako se nalaze u nekim jo drevnijim delima, kao stoje Surja-Sidanta, bilo bi potrebno isuvie dugo objanjenje. Ako je u ranijim spisima
izgledalo da su one isuvie nejasno razgraniene, mora da je taj utisak nastao
usled nemarnog itanja i nedostatka razmiljanja. Ako se vekovima posle nas
o Evropljanima bude govorilo kao o Arijevcima, a italac ih bude meao sa Indusima, a Induse sa etvrtom Rasom, poto je ona ivela (neki njeni delovi)
u drevnoj Lanki - za to nee biti kriva autorka ove knjige.
392
zakljuivanja. Izmeu ostalih pominje se "Maskarenski kontinent",

koji je ukljuivao Madagaskar, pruajui se na sever i jug, kao i po
stojanje jo jednog drevnog kontinenta, koji se protezao od "picbergena do Lamana, dok je najvei deo Evrope bio okensko dno",
kako se ui.^ Ovo poslednje potvruje okultnu nauku, koja pokazuje
da su (danas) polarne oblasti najstarije od sedam kolevki Coveanstva i da su postale grob glavnine oveanstva tog regiona tokom
Tree Rase, kad je divovski kontinent Lemurije poeo da se deli na
manje kontinente. To se, prema objanjenjima iz Komentara, desilo
zbog smanjenja brzine Zemljine rotacije:
"Kad se Toak okree uobiajenom brzinom, njegovi krajevi (po
lovi) usklaeni su sa njegovim sredinjim krugom (ekvatorom); kad
se on okree sporije i ljulja se u svim pravcima, nastaju veliki po
remeaji na povrini Zemlje. Vode teku u pravcu dva kraja, a nove
zemlje se izdiu u srednjem pojasu (ekvatorijalna kopna) dok su one
na krajevima podvrgnute Pralajama usled potapanja (. . . ) "
I opet:
" ( . ) Tako je dah voda (plime) tog toka (Zemlje) potinjen Du
hu Meseca, koji ga regulie. Pred kraj doba (Kalpe) neke velike
(korenske) rase, vladari Meseca (Pitar oevi i l i Pitriji) ;)oa>z/M da
jae crpu i tako poravnavaju toak oko njegovog pojasa, tako da
on na nekim mestima splanjava, a na drugima bubri, i kako se te
izboine budu kretale prema krajevima (polovima), pojavie se no
ve zemlje, a stare e biti usisane ".
Sad bi trebalo samo da proitamo neka astronomske i geoloke

knjige da bismo veoma jasno shvatili znaenje ovog to je reeno.
Naunici (savremeni naunici) su potvrdili uticaj plime na geoloku
raspodelu kopna i vode na planeti, kao i na pomeranje okeana i odgo
varajue splanjavanje praeno izranjanjem kontinenata i novih zema
lja. Nauka zna, i l i misli da zna, da se to dogaa periodino.^ Profesor
Vidi lanak profesora Dejna American Journal of Science, I I I , 442-3, i
vot sveta, prof. Vinela i druga geoloka dela.
Govorei o periodinim izdizanjima i sputanjima ekvatorijalnih i polar
nih oblasti, i posledinih promena klime, prof. Vinel (profesor geologije na
Miigenskom univerzitetu) kae:
393
Tod {Todd) veruje kako taj niz osilacija moe da prati u prolost do
prvog ovravanja zemljine kore (vidi American Naturalist, X V I I ,
15 i dalje); zato izgleda lako da nauka potvrdi ezoterijske tvrdnje.
Mi predlaemo da ovo ire razmotrimo u "Dodatku " (vidi odeljke
V i VI).
Neki teozofi su pitali: "Kako e izgledati Atlantida kada se pono
vo izdigne?" Oni su iz nekoliko reci u Ezoterijskom budizmu razumeli da e se "stari kontinenti", koji su bili potopljeni, ponovo pojaviti.
Ovde, opet, postoji odreeno nerazumevanje. Kad bi se iste zemlje
Atlantide, koje su bile potopljene, ponovo pojavile, one bi, zaista, eonima bile puste. To to je dno Atlanskog okeana u ovom trenutku
pokriveno sa oko 1500 metara krede, a jo vie se formira - zapravo,
formiraju se novi krenjaki slojevi - ne znai da, kad doe vreme da
se pojavi neki novi kontinent, geoloki potresi i izdizanje dna nee
odbaciti tih 1500 metara krenjaka da bi neki planinski lanci od 1500
i vie metara dospeli na povrinu. Rasna kataklizma nije, kao Nojev
potop, trajala etrdeset dana - neka vrsta bombajskog monsuna.
Da periodino potapanje i ponovna pojava monih kontinenata,
koje savremeni pisci danas nazivaju Atlantida i Lemurija, nije sanja
rija, pokazaemo u odeljku u kome su sakupljeni svi dokazi za to.
Najstariji sanskritski i tamilski spisi obiluju ukazivanjima na oba ta
kontinenta. Sedam svetih Ostrva (Dvipa) se pominju u Surja-Sidanti, najstarijem astronomskom delu na svetu, i u delima Asuramaje,
atlantidanskog astronoma, za koga je prof. Veber tvrdio da se reinkamirao kao Ptolemej. Pa ipak, greka je nazivati ta "Sveta Ostrva"
Atlantianskim ~ kao to mi inimo jer, kao i sve drugo u induskim
svetim tekstovima, ona se odnose na nekoliko stvari. Naslee koje
je ostavio Prijavrata, sin Manu-Svajambhuve, sedmorici svojih si
nova - nije bila Atlantida, ak i ako su jedno i l i dva od tih ostrva
preivela potapanje onih drugih i eonima kasnije pruila utoite Atlantidanima, iji je kontinent bio takode potopljen. Kad ih Parasara
Poto su kretanja o kojima smo ovde razmiljali ciklika, isti uslovi e se stalno iz
nova vraati; i u skladu sa tim isti biljni svet se stalno iznova moe vraati u iste ob
lasti, koje je u meuvremenu naseljavao neki drugi biljni svet. Postepeno taloenje bi
sauvalo zapise o takvoj izmeni biljnog sveta; i tu bi bila prisutna pojava kolonija, po
novnog javljanja i drugih izmetanja faune u vertikalnom i horizontalnom rasporedu
fosilnih ostataka. Te pojave su dobro poznate studentu geologije
(Posledice astronomskih pramena)
394
Stanca XI Civilizacija i Unitenje etvrte i Pete Rase

prvobitno pominje u Vinu Purani, tih sedam ostrva se odnose na je
dnu ezoterijsku doktrinu koja e biti objanjena kasnije. Od svih se
dam ostrva, ambu Dvipa je jedino koje je zemaljsko, jer to je naa
planeta. U Puranama su sva pominjanja Severa u odnosu na Meru
povezana sa tim prvobitnim Eldoradom, sada Sevemim Polom, koji
je tada, kada su tamo gde mi danas vidimo samo beskrajne ledene
pustinje cvetale magnolije, bio kontinent. Nauka govori o jednom
drevnom kontinentu koji se prostirao od picbergena do Lamana.
Tajna Doktrina ui da su te oblasti u najranijim geolokim periodi
ma inile kontinent nalik na konjsku potkovicu, iji se jedan kraj,
istoni, pruao sevemije od Sevemog Komvola, ukljuujui i Gren
land, a drugi kontinent je u sebe ukljuivao Beringov moreuz kao
deo kopna i sputao se na jug, prirodno teei britanskim ostrvima,
koja u tom periodu mora da su bila tano ispod manje krivine tog
polukruga. Taj kontinent se izdigao istovremeno kad su potonuli ek
vatorijalni delovi Lemurije. Eonima kasnije, neki od ostataka Lemurije ponovo su se pojavili iznad Okeana. Zato, iako se moe rei,
a da se ne izrekne neistina, daje Atlantida spadala u Sedam velikih
ostrvskih kontinenata, poto je etvrta Rasa Atlantidana dobila ne
ke od ostataka Lemurije i, naselivi se na tim ostrvima, prikljuila
ih svojim zemljama i kontinentima, ipak se moe nainiti razlika i
pruiti objanjenje kad se tom pitanju pristupi potpunije i tanije, kao
stoje sluaj u ovom delu. Na isti nain su i Uskrnja ostrva zaposeli
neki Atlantidani, koji su se, izbegavi katakstrofu koja je pogodila
njihovu zemlju, naselili na tom ostatku Lemurije, samo da bi tu na
stradali kad ih je jednog dana unitila njegova vulkanska vatra i la
va. Neki geografi i geolozi ovo mogu smatrati matom; za okultiste,
to je istorija. ta nauka zna, a da je je suprotno ovome?
Sve dok se nije pojavila mapa, tampana u Bazelu 1522. go
dine, na kojoj se prvi put pominje ime Amerika, verovalo se daje
ona deo Indije (. . .) Nauka takoe odbija da prizna matovite hi
poteze da su, nekad, Indijski potkontinent u jednom pravcu, a Juna
Amerika u drugom bili povezani pojasom ostrva i kontinenata. In
dija praistorijskog doba (. . .) bila je dvostruko povezana sa dve
Amerike. Zemlja predaka onih koje Amijan Marcelin naziva "braminima gornje Indije" protezala se od Kamira daleko u (dana
nju) pustinju Samo. Peak je sa severa mogao da stigne - a da i
395

ne pokvasi noge - do poluostrva Aljaske, kroz Manduriju, zatim
kroz budui Tartarski zaliv, Kurilska i Aleutska ostrva, dok bi dru
gi putnik, koji ima samo jedan kanu, i koji bi poao sa juga, mo
gao da prepeai Sijam, prede ostrva Polinezije i dokopa se bilo
kog dela June Amerike (ali, vidi Pet godina teozofije. Stranice iz
ezoterike istorije, str. 338 i 340).
To j e napisano prema recima U I T E L J A - prilino sumnjivog au
toriteta za materijaliste i skeptike. A l i , ovde imamo jednog njihovog
pajtaa, pticu iz istog jata - Emesta Hekela, k o j i u svojoj podeli rasa,
gotovo doslovno ponavlja o v u tvrdnju:
(. . .) Izgleda da bi one oblasti zemljine povrine, na kojima se
odigrao razvoj prvobitnog oveka od NJEGOVIH BLISKIH ROAKA,
MAJMUNA SA IROKIM NOSOM (!!) trebalo traiti bilo u Junoj Aziji,

bilo u istonoj Africi (koja, uistinu, nije jo ni postojala kada je
Trea Rasa cvetala - H. P. B.) i l i u Lemuriji. Lemurija je drevni
kontinent koji je danas potonuo pod vode Indijskog okeana, a koji
se, postoje bio smeten na jugu dananje Azije, prostirao sajedne
strane do gornje Indije i ostrva Sund, a sa druge zapadno do Ma
dagaskara i Afrike (vidi napred i uporedi sa Pedigreom oveka,
str. 80-81).
U doba 0 kome mi g o v o r i m o , kontinent " L e m u r i j e " ve se b i o
rasparao na m n o g o delova i stvorio nove, odvojene kontinente.
Svejedno, tada nije b i l o ni A f r i k e ni A m e r i k e , a jo manje Evrope
- sve su one jo dremale na dnu okeana. A nije b i l o ni mnogo od
dananje A z i j e j e r su cishimalajske oblasti bile pokrivene m o r i m a ,
a iza n j i h su se p r u a l i " l o t o s o v i l i s t o v i " Sveta Dvipe, zemlje koja
se danas naziva Grenland, Istoni i Zapadni Sibir, itd., itd. Ogroman
k o n t i n e n t , k o j i je nekad gospodario I n d i j s k i m , A t l a n s k i m i Pac i f i k i m okeanom, sada se sastojao od v e l i k i h ostrva koja su po
stepeno nestajala jedno za d r u g i m , dok konani potres nije prekrio
i njihove poslednje ostatke. Uskrnje ostrvo je, na primer, pripadalo
najranijoj civilizaciji Tree Rase. Iako je bilo potopljeno kad i sve os
talo, vulkansko i iznenadno uzdizanje okeanskog dna izdiglo je taj
n e d i r n u t i , m a j u n i ostatak a r h a j s k i h doba, sa n j e g o v i m v u l k a
n o m i k i p o v i m a , t o k o m a m p l e n o v o g (Champlain) doba pota
panja sevemog pola, da ivo svedoi o postojanju Lemurije. Kae
396
se da su neka od australijskih plemena ostaci poslednjih potomaka

Tree Rase.
U ovome nas u izvesnoj meri opet podrava materijalistika nau
ka. Hekel, govorei o Blumenbahovoj (Blumenbach) braon i l i ma
lezijskoj rasi, zatim Australijancima i Papuancima, primeuje:
Postoji tolika slinost izmeu Malajaca, Papuanaca i aboridina Polinezije, tog ostrvskog sveta Australije, da izgleda kako je to
nekad bio divovski i neprekinuti kontinent.
[Covekov pedigre, str 82 (ali, vidi
prethodne fusnote i Dodatak)]
Zaista je i bio jer se u vreme Tree Rase prostirao istono i zapa

dno, sve do dananje Amerike; isto tako je dananja Australija bila
samo njegov deo, kao to su to i preivela ostrva, posejana tu i tamo
u Pacifiku, a takode mu je pripadao i veliki deo Kalifomije. Prilino
zabavno, Hekel u svom matovitom Covekovom pedigreu smatra:
(. . .) dananje Australijance direktnim potomcima, gotovo nepromenjenim (!?) te druge grane prvobitne ljudske rase (. . .) koja
se iz prebivalita ovekovog detinjstva rairila na sever, isprva uglav
nom u Aziju, i izgleda da predstavlja pretka svili drugih ljudskih
rasa sa pravom kosom. (. . .) Oni sa vunastom kosom delimino
su migrirali na zapad (. . .) (tj. u A f r i k u i severno prema Novoj
Gvineji, zemljama koje, kao stoje reeno, tada nisu postojale) (...)
drugi, sa pravom kosom, otili su dalje na severu Azije (. ) i na
selili Australiju (. . .)
(str 81)
UITELJ pie:
Gle, ostataka tog nekad velikog naroda (Lemurije Tree Rase)
koje ine neki od aboridina sa pravom kosom iz vae Australije
A l i , oni pripadaju poslednjim ostacima sedme pod-rase Tree

Rase. Profesor Hekel mora daje takode neto sanjao i jednom imao
istinsku viziju!
U tom periodu moramo da traimo prvu pojavu Predaka onih
koje mi nazivamo najstarijim narodima na svetu - danas zvanih
397
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
arijevskim Indusima, Egipanima, nastarijim Persijancima sa jedne,

a Haldejcima i Fenianima sa druge strane. Njima su vladale BO
ANSKE DINASTIJE, tj. kraljevi i vladari koji su imali samo oblik smr
tnih ljudi kakav je preovladivao u to vreme, ali su oni uistinu bili Bia
iz sfera viih i nebeskijih nego to e ova naa biti jo za mnogo,
mnogo Manvantara. Naravno, beskorisno je pokuavati da se u njiho
vo postojanje uvere skeptici. Oni se najvie ponose time to dokazuju
da su njihovi preci bili catarrhinides (majmuni), a tu injenicu nasto
je da dokau pomou Coccyx-a koji se nastavlja na njihova krsta {os
sacrum), tog rudimentarnog repa kojim bi oni, da je samo dovoljno
dug, neprekidno mahali od radosti u ast njegovog slavnog pronala
zaa. Oni e ostati vemi svom majmunskom pretku kao to su hriani
vemi bezrepom Adamu. Tajna Doktrina, meutim, reava ovo pitanje
za teozofe i prouavaoce okultne nauke.
Ako na Drugi ogranak Tree Rase gledamo kao na prve predstavni
ke istinski ljudskih rasa sa vrstim kostima, onda je Hekelova pretpo
stavka da se "evolucija prvobitnog oveka odigrala (...) bilo u Junoj
Aziji, bilo u Lemurij i" - A f r i c i , poto su zapad i istok van diskusije dovoljno, ako ne i potpuno tana. Meutim, da bismo bili zaista tani,
onda treba rei da kao to se evolucija Prve Rase (iz tela Pitara) odi
grala u sedam izrazito odvojenih oblasti (tada) jedinog kopna na Severnom polu - na isti nainje dolo i do preobraaja Tree Rase: on je
poeo u onim sevemim oblastima koje su opisane u prethodnom te
kstu, ukljuujui i Beringov moreuz i to na mestu koje je tada bilo
suvo kopno u centralnoj Aziji, kada je klima bila polutropska ak i u
arktikoj oblasti i najvie je odgovarala prvobitnim potrebama o
veka u nastajanju. Meutim, ta oblast je, od pojave oveka, nekoliko
puta bila ledena, pa tropska. Komentar nam kae daje Trea Rasa bi
la tek otprilike na sredinjoj taki svog razvoja kada:
"Osa Toka zadrhta. Sunce i Mesec nisu vie sijali nad glava
ma tog ogranka rase Iz ZNOJA ROENIH; ljudi upoznae sneg, led
i mraz, i, kao i biljke i ivotinje, smanjie se po veliini. Oni koji
nisu pomrli ostali su kao POLUODRASLE BEBE PO VELIINI I INTE
10
LEKTU. To je bila Trea Pralaja Rasa.
"Poluodrasla deca" u poredenju sa njihovom divovskom braom u drugim
oblastima. Toliko je nama poznato.
10
Odnosi se na Lemuriju.
398

to opet znai da e naa planeta doiveti sedam periodikih,/>o/punih promena koje se odvijaju pari passu sa rasama. Jer, Tajna
Doktrina ui da tokom ovog kruga mora biti sedam zemaljskih Pralaja, od kojih e tri biti izazvane promenom nagiba Zemljine ose. U
okultizmu se o tom neumoljivom zakonu govori kao o "velikom
PRILAGODIVAu". Nauka priznaje da ne zna ta dovodi do klimatskih
preokreta i tih izmena u poloaju ose, koji uvek izazivaju takve promene, a izgleda da nije sigurna ni da dolazi do promene poloaja
ose. Poto nije u stanju da ih protumai, ona je pre spremna da e
lu tu pojavu potpuno porekne, nego da prizna inteligentnu karmiku
ruku i zakon koji jedini mogu razumno da objasne te iznenadne pro
mene i njihove posledice. Nauka je pokuavala da ih objasni raznim
manje i l i vie fantastinim razmiljanjima; jedno od njih je ideja o
iznenadnom, a isto tako izmiljenom, sudaru nae Zemlje sa nekom
kometom [De Bupomova {De Boucheporn) hipoteza] kao uzroku
geolokih preokreta. A l i , mi vie volimo da se drimo naeg ezoterijskog objanjenja postoje FOHAT isto tako dobar kao i bilo koja ko
meta, a uz to ga jo vodi i univerzalna intehgencija.
I tako, otkad se Vaivasvata Manu pojavio na ovoj zemlji, ve su se
odigrala etiri takva poremeaja ose; kad su stare kontinente - izu
zev prvog - usisali okeani, pojavila su se druga kopna, a ogromni
planinski lanci uzdigli su se tamo gde ih ranije nije bilo. Lice Zemlje
bi se svaki put potpuno izmenilo; preivljavanje najsposobnijih na
roda i rasa bilo je osigurano pravovremenom pomoi, a nesposobni
- neuspeni - bili bi zbrisani sa lica zemlje. Takvo odabiranje i pro
mene ne dogaaju se od jutra do mraka, ve je potrebno nekoliko hi
ljada godina pre nego to se uredi nova kua.
Podrase podleu istom procesu ienja kao i poboni ogranci
(familije Rasa). Neka italac, koji dobro poznaje astronomiju i ma
tematiku, baci pogled unazad na sutone i senke prolosti. Neka posmatra, neka zabelei ono to zna o istoriji naroda i drava i uporedi
njihove odgovarajue uspone i padove sa onim to se zna o astro
nomskim ciklusima - posebno sa sideralnom godinom koja iznosi
25.868 naih solamih godina." Ako posmatra ima i zrnce intuicije.
Postoje, naravno, drugi ciklusi, ciklusi u ciklusima - i upravo je to ono to
toliko oteava da se proraunaju zbivanja sa rasama. Krug ekliptike se zavra-
399
otkrie koliko su blagostanje i jad itavih naroda blisko povezani sa

poetkom i krajem tog sideralnog ciklusa. Istina, neko ko ne pozna
je okultizam ne moe da se osloni na tako daleku prolost. Putem
egzaktne nauke on nije saznao nita o dogaajima koji su se desili
pre oko 10.000 godina, pa ipak se moe uteiti znanjem - i l i , ako mu
tako vie odgovara, pretpostavkama - o sudbini svakog od savremenih naroda za koje zna kroz otprilike 16.000 godina. Ono to
hoemo da kaemo je veoma jasno. Svake zvezdane godine tropi se
povlae od pola za etiri stepena pri svakoj revoluciji, od ekvinocijalnih taaka, kako ekvator krui kroz sazveda Zodijaka. Sad,
kao to zna svaki astronom, danas su tropi samo neto manje od dva
deset tri i po stepena udaljeni od ekvatora. Otuda on ima da prede
jo oko 2,5 stepena pre kraja Zvezdane godine, to oveanstvu u
celini, a posebno naim civilizovanim rasama, daje vreme od oko
16.000 godina.^^
Nakon Velikog Potopa Tree Rase (Lemurijanaca):
"Ljudslii rast se znaajno smanjio, isto talio i ivotni vek. Poto
je njihova boanstvenost opala, pomeali su se sa ivotinjsicim rasa
ma i dolo je do brakova izmeu divova i Pigmeja (smanjenih rasa
sa polova) (. . .) Mnogo ih je steklo BOANSKO, a jo vie NEZA
KONITO znanje i dobrovoljno sledilo LEVU STAZU. "
(Komentar, XXXIII)
Takvi su b i l i Atlantidani k o j i su se pribliavali svom unitenju.
K o l i k o e geolokih perioda b i t i potrebno da se odigra to etvrto
unitenje? Ko bi to mogao da kae. . . . A l i , reeno nam je da va za 25.868 godina. A to se Zemlje tie, izraunato je da se ekvinocijalne
take godinje vraaju pedeset minuta i deset sekundi. A l i , unutar toga ciklusa
postoji jo jedan ciklus. Kae se da "kako im se apsis kree u susret tempom
od jedanaest minuta i dvadeset etiri sekunde" (vidi lanak o astronomiji u
Enciklopedija Britanika), "time bi se revolucija dovrila za 115.302 godine.
Aproksimacija ravnodnevice i apsisa je zbir tih kretanja, ezdeset jedan minut
i trideset etiri sekunde, pa se zato ravnodnevica vraa u isti poloaj u odnosu
na apsis za 21.128 godine". Taj ciklus smo pomsnuliu RazotkrivenojIzidi, tom
I, u odnosu na druge cikluse. Svaki ima izrazit uticaj na nae savremene rase.
Vidi kraj ove stance, "O trajanju doba i ciklusa ".
400
(44) O N I {Atlantidani) IZGRADIE VELIKE KIPOVE, DEVET JATIA

VISOKE {9 metara), VISINE SVOG TELA (a). LUNARNE VATRE UNITIE ZEMLJU NJIHOVIH OTACA {Lemurijanaca). V O D A UGROZI ETVR
TU (Rasu) (b).
(a) Zaista vredi da primetimo kako je veina divovskih statua, ot
krivenih na Uskrnjim ostrvima, koja predstavljaju deo jednog nesumjivo potopljenog kontinenta - a takode i one koje su naene na
obodima pustinje Gobi, oblasti koja je bila potopljena tokom bezbroj
eona - visoka izmeu 7 i 10 metara. Statue koje je Kuk otkrio na
Uskrnjim ostrvima gotovo sve su bile visoke devet metara, a irina
ramena iznosila je gotovo tri metra (vidi odeljak "Kamenje, svedok
Divova ", na kraju ove stance). Pisac dobro zna da su savremeni ar
heolozi zakljuili da "te statue nisu mnogo stare", kao stoje izjavio
jedan od visokih slubenika Britanskog muzeja, gde se sada nalaze
neke od njih. A l i , to je jedna od proizvoljnih tvrdnji savremene nau
ke koje nemaju neku teinu.
Reeno nam je da su ljudi, nakon to su "Lemuriju" unitile pod
zemne vatre, poeli da se postepeno smanjuju - proces koji je zapo
eo ve nakon njihovog^zzA:og PADA - i da SU na kraju, nakon ne
koliko miliona godina, dostigli stas od oko 180 do 210 centimetara,
a sada taj stas jo opada (kao kod starih azijatskih rasa) na oko 150
centimetara. Kako pokazuje Pikering (Pickering), u malajskoj rasi
(podrasi etvrte Korenske Rase) postoji jedinstvena razlika u rastu;
lanovi polineanske familije (Tahiani, Samoanci i Tongoanci) su
vieg stasa od ostatka oveanstva, ali su indijanska plemena i sta
novnici Indokine izrazito ispod opteg proeka. To je lako objasniti.
Narodi Polinezije pripadaju veoma ranim od preivelih podrasa, a
ovi drugi veoma kasnim i prelaznim lozama. Kao to su Tasmanijci
danas potpuno istrebljeni, a Australijanci brzo izumiru, tako e us
koro proi i druge stare rase.
{b) Sad, kako su ti zapisi mogli da budu sauvani? - mogli bi nas
upitati. Nai dobri i ueni orijentalisti poriu da su Indusi znali ak
i za Zodijak - orijentalisti koji su zakljuili da arijevski Indusi nisu
401
nita znali o njemu pre nego to su to znanje Grci doneli u Indiju.

Tu neumesnu klevetu je tako uspeno pobio Baji, i to, tavie, ja
snim injeninim dokazima da dodatno pobijanje nije potrebno. Ka
ko Egipani u svom Zodijaku (vidi Denonov Put u Egipat, tom II)
imaju neporecivi dokaz zapisa koji obuhvataju vie od tri i po zvezdane godine - i l i oko 87.000 godina - induski kalendar pokriva
gotovo trideset tri zvezdane godine, i l i 850.000 godina. Egipatski
svetenici uveravali su Herodota da su se nekada Zemljin pol i pol
ekliptike podudarali. A l i , kao to je primetio autor Sfinksijade: " T i
jadni, zatucani Indusi su zabeleili astronomsko znanje o deset puta
25.000 godina od (poslednjeg lokalnog) Potopa (u Aziji), i l i Doba
uasa", u geografskoj irini Indije i oni poseduju beleke o posmatranjima iz vremena prvog Velikog Potopa u okviru istorijskog pam
enja Arijevaca - onog koji je potopio poslednje delove Atlantide,
pre 850.000 godina. Potopi koji su se odigrali pre toga su, naravno,
vie predanje nego istorija.
Tonjenje i preobraaj Lemurije poelo je otprilike u Arktikom
Krugu (Norveka), a Trea Rasa je zavrila svoj put na Lanki, tanije na onom stoje postalo Lanka kod Atlantiana. Maleni ostatak
danas poznat kao Cejlon predstavlja sevemo gorje drevne Lanke dok
je ogromno ostrvo, koje se tako zvalo u periodu Lemurije, bilo di
vovski kontinent koji je opisan u prethodnom tekstu. Kao to kae
UITELJ (vidi Ezoterijski budizam, str. 65):
Zato vai geolozi ne bi uzeli u obzir da ispod kontinenata koje
su oni istraili i izmerili (. . .) moda postoje skriveni, duboko u
neizmemom, tanije neizmerenom dnu okeana, drugi i daleko sta
riji kontinenti iji slojevi nikad nisu bili geoloki ispitani, a koji bi
jednog dana mogli potpuno da pokolebaju dananje teorije? Zato
da ne priznamo da su nai dananji kontinenti, kao i Lemurija i Atlantida, ve nekoliko puta bili potapani i da su imali dovoljno vre
mena da se opet pojave i nose svoje nove grupe oveanstava i
civilizacije, kao i to da e u prvom geolokom poremeaju pri na
rednoj kataklizmi, u nizu periodinih kataklizmi koje se javljaju
od poetka do kraja u svakom Krugu, nai ve ispitani kontinenti
potonuti, a Lemurija i Atlantida ponovo iskrsnuti?
Naravno, ne isti ti kontinenti.
402
A l i , na ovom mestu je potrebno dati objanjenje. Ne bi trebalo

da se javi neka zbrka u pogledu seveme "Lemurije". Produetak tog
velikog kontinenta u sevemi Atlantik ni na koji nain ne potkopava
veoma rairena miljenja o poloaju izgubljene Atlantide ijedno po
tvruje drugo. Mora se primetiti da Lemurija, koja je posluila kao
kolevka Tree Korenske Rase, ne samo da je obuhvatala ogromne
oblasti u Pacifiku i Indijskom okeanu, ve se u obliku potkovice pro
tezala pored Madagaskara, oko "June Afrike" (tada samo delia
kontinenta u procesu nastajanja), kroz Atlantik do Norveke. Veliki
Engleski slatkovodni nanos zvan Vajlden {Wilden) - koji svi geolozi
smatraju uem nekadanje velike reke ~ predstavlja korito glavne
struje koja je isuila Severnu Lemuriju u doba sekundara. Nekadanje
postojanje te reke je nauna injenica. Da li e njeni pobornici pri
znati nunost da se prihvati Severna Lemurija iz doba sekundara,
koju njihova injenica zahteva? Profesor Bertold Simen {Berthold
Seeman) ne samo daje prihvatio daje takav jedan moni kontinent
postojao, ve smatra Australiju i Evropu delovima jednog ranijeg
kontinenta - potvrujui tako itavu priu o "potkovici" koju smo
izneli. Ne moemo dati ubedljiviji dokaz naeg stava nego to je to
GREBEN u basenu Atlanskog okeana, visok 3.000 metara, koji se pru
a nekih tri do etiri i po hiljade kilometara na jug od jedne take bli
zu britanskih ostrva, uspinjui se najpre ka Junoj Africi, a potom
skreui gotovo pod pravim uglom da bi nastavio na JUGOISTOK pre
ma afrikoj obali, odakle nastavlja na jug prema Tristan D'Akunji.
Taj greben je ostatak atlanskog kontinenta i, ako bi se mogao pratiti
dalje, zaista bi se pokazalo da se pod vodom u obliku potkovice spa
ja sa afrikim kontinentom u Indijskom okeanu (karta na osnovu merenja dubine brodovima "elender" i "Delfin", iz knjige Atlantida,
prepotopski svet, g. Donelija).
Atlanski deo Lemurije bio je geoloka osnova za ono to je opte
poznato kao Atlantida. Na nju se, zaista, pre mora gledati kao na da
lji razvoj atlanskog produetka Lemurije nego na potpuno novu ma
su kopna koja se izdigla da bi zadovoljila posebne zahteve etvrte
Korenske Rase. Ba kao i kod evolucije Rasa, ni kod pomerenja i
smene kontinentalnih masa ne moe se postaviti otra granica gde
se zavrava jedan raspored, a poinje drugi. Kontinuitet se u priro
dnim procesima nikad ne prekida. Zato se etvrta Rasa Atlantiana
403
razvila iz jezgra l j u d i seveme Tree Rase Lamurijanaca, ije je sre
dite b i l o , grubo govorei, na kopnu koje se nalazilo usred dananjeg
Atlantskog okeana. N j i h o v kontinent je nastao spajanjem mnogih ostrva i poluostrva koja su se izdigla t o k o m vremena da bi na kraju
postala dom velike rase poznate kao atlantidanska. K a d se to j e d n o m
dogodilo, po tvrdnji najvieg " o k u l t n o g " autoriteta, sledi da:
(. . .) ne moemo rei da se Lemurija granii sa kontinentom
Atlantide, kao to ne moemo da kaemo da se Evropa granii sa
Amerikom.
Navedeni iskazi, k o j i dolaze iz krugova koje ortodoksna nauka
t o l i k o omalovaava, smatrae se, naravno, manje i l i vie srenom
izmiljotinom. ak i inteligentno Donelijevo delo koje smo pomen u l i je odgumuto u stranu, uprkos tome to su sve njegove tvrdnje
u granicama strogo naunih dokaza. A l i , mi piemo za budunost.
Otkria u t o m pogledu e opravdati tvrenja azijskih filozofa, k o j i
smatraju da su p r e p o t o p s k i n a r o d i , to su p o s t o j a l i nebrojeni n i z
vekova, upranjavali nauke - geologiju, etnologiju i istoriju. Budu
a otkria e p o t v r d i t i ispravnost dananjih opaanja takvih b r i t k i h
umova kao to su Tejn (Tain) i Renan. Ovaj p r v i pokazuje da su c i
vilizacije takvih starih naroda, kao to su Egipani, indijski Arijev
c i , Haldejci, K i n e z i i A s i r c i , rezultat prethodnih civilizacija koje su
trajale "bezbroj v e k o v a " , " a ovaj drugi ukazuje na injenicu da:
(. . .) se Egipat od poetka pojavljuje kao zreo, star i potpuno bez
mitskih i herojskih perioda, kao da ta zemlja nikad nije imala svo
ju mladost. Njegova civilizacija nema detinjstvo, a njegova umetnost
nema arhajski period. Civilizacija Stare Dinastije nije poela od detinjstva. Ona je ve bila zrela 14
Na to profesor Oven dodaje:
(.. .) zabeleeno je daje Egipat bio civilizovano i ureeno drutvo
pre Menesovog vremena.
13
404
Istorija engleske knjievnosti, str. 23.

Citirano u Atlantida, prepotopski svet, str. 132.

A Vinel dodaje {Pre-Adamiti, str. 120) da su:
(...) u doba Menesa Egipani ve bili civilizovan i brojan narod.
Maneto nam kae da je Atotis, sin prvog kralja Menesa, izgradio
palatu u Memfisu, daje bio lekar i daje ostavio knjige o anatomiji.
To je sasvim prirodno ako verujemo Herodotovim tvrdnjama ko
ji u Euterpe (CXLII) belei da pisana istorija egipatskih svetenika da
tira otprilike 12.000 godina pre njegovog doba. A l i , staje 12.000 i l i
ak 120.000 godina u poreenju sa milionima godina koje su prote
kle od doba Lemurijanaca? Meutim, nisu izgubljena sva svedoanstva 0 njima, uprkos njihovoj ogromnoj drevnosti. Potpuni zapisi o
rastu, razvoju, drutvenom, pa ak i politikom ivotu Lemurijana
ca sauvani su u tajnim analima. Na nesreu, malo je onih koji mo
gu da ih itaju, a oni koji bi to mogli ipak ne bi bili u stanju da razumeju njihov jezik ukoliko nisu upoznati sa svih sedam kljueva
njihove simbolike. Jer, razumevanje Tajne Doktrine se zasniva na razumevanju sedam nauka, a te nauke se izraavaju putem sedam razli
itih primena tajnih zapisa na ezoterijske tekstove. Zato se moramo
baviti sa sedam modela miljenja na potpuno razliitim nivoima Idealnosti. Svi tekstovi se odnose na jednu od sledeih perspektiva i
ravnaju se prema njima:
1. Realistiki nivo miljenja,
2. Idealistiki,
3. isto Boanski i l i Duhovni.
Drugi nivoi toliko prevazilaze prosenu svest, posebno materija
listikog uma, da bi mogli da budu ak i simboliki predstavljeni
obinim jezikom. Nema isto mitskog elementa ni u jednom od drev
nih religioznih tekstova, ali, model miljenja u kome su izvorno pi
sani mora da se otkrije i da se vrsto sledi tokom procesa tumaenja.
Jer, on je i l i simboliki (arhajski nain miljenja), amblematski (no
viji, iako veoma star nain miljenja), parabola (alegorijski), hijeroglifski, i l i pak logogramski - najtei od svih, poto svako slovo, kao
u kineskom jeziku, predstavlja itavu re. Tako je gotovo svako l i
no ime, bilo da se radi o Vedama, Knjizi mrtvih i l i Bibliji (u odre
enoj meri) sastavljeno od takvih logograma. Niko ko nije iniciran
u tajnu okultne religiozne logografije ne moe smatrati da zna ta ne
ko ime u bilo kom drevnom fragmentu znai pre nego to je pojmio
405
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
znaenje svakog slova od koga se ono sastoji. Kako moemo da oe

kujemo od isto svetovnog mislioca, ma koliko daje uen u orto
doksnom simbolizmu, da se tako izrazimo - tj. onom simbolizmu
koji nikad ne izlazi iz okvira solamog mita i seksualnog oboavanja
- da prodre u tajnu koja se krije iza tog vela. Onaj ko se bavi ma
hunom i l i ljuturom doslovnog znaenja i posveuje se jalovom kaleidoskopskom preureivanju pukih rei-simbola, nipoto ne moe
oekivati da e isplivati iz zastranjivanja savremenih mitologa.
Zato, Vaivasvata, Ksisutrus, Deukalion, Noje, itd., itd. - svi glav
ni likovi iz svetskih potopa, optih i deliminih - u samim svojim
imenima sadre zapis uzroka i posledica koje su dovele do tog do
gaaja, samo kad bismo mogli da ih u potpunosti proitamo. Svi ti
potopi su se odigrali usled zbivanja koja su se desila u prirodi i zna
e istorijske dogaaje, svejedno da li su oni bili zvezdani, geoloki
dogaaji, i l i pak naprosto alegorije etikih zbivanja na drugim i v i
im planovima bia. Verujemo da smo to u dovoljnoj meri pokazali
tokom opirnih objanjenja koje zahtevaju alegorijske Stance.
Govoriti o rasi visokoj devet jatisa, i l i devet metara, u delu koje
pretenduje da bude naunije od "Hrabrog krojaa", prilino je neo
bian poduhvat. "Gde su Vam dokazi?" - upitae autorku. U istoriji
i predanju, glasi odgovor. Predanja o rasi divova u drevnoj prolosti
postoje svuda; ima ih i u usmenom i u pisanom nasleu. Indija je
imala svoje Danave i Daitje, Cejlon svoje Rakase, Grka svoje Titane, Egipat svoje divovske Heroje, Haldeja svoje Izdubare (Nimrod), a Jevreji svoje Emime iz zemlje Moab sa uvenim divovima,
Anakim (Brojevi, X I I I 33). Mojsije govori o Ogu, kralju visokom
devet lakata (vie od 5 metara), irokom 1,25 metara {Ponovljeni
zakoni, I I I , 11), a Golijat je bio "visok est lakata i jedan pedalj" (ili
skoro 4 metra). Jedina razlika izmeu "otkrivenih Spisa" i svedoanstava koja nam pruaju Herodot, Diodor sa Sicilije, Homer, Plinije, Plutarh, Filostrat, itd., itd., je u sledeem: dok pagani pominju
samo kosture divova, koji su pomrli pre bezbroj godina, ije su os
tatke lino videli, tumai Biblije bestidno zahtevaju da geologija i
arheologija poveruju da su takvi divovi naseljavali nekoliko zema
lja u Mojsijevo doba, divovi prema kojima su Jevreji bili kao ska
kavci i koji su jo uvek postojali u doba Isusa (Navina) i Davida. Na
nesreu, njihova sopstvena hronologija im stoji na putu. Mora a se
406

odbaci i l i ona, i l i d i v o v i (ali, pogledajte Deo I I I , "Dodatak", zavr
no poglavlje).
Jo uvek se m o g u nai svedoanstva, iako malobrojna, koja ka
zuju 0 potopljenim kontinentima i d i v o v s k i m ljudima k o j i su ih na
seljavali. Arheogija poznaje nekoliko takvih na ovoj planeti iako,
osim to bi se upitala "ta bi to o n i m o g l i da predstavljaju", n i k a d
ozbiljno nije ni pokuala da otkrije tajnu. Pored statua sa Uskrnjih
ostrva, koje smo ve pomenuli, k o m dobu pripadaju divovske statue
u b l i z i n i Bamijana? Arheologija ih pripisuje p r v i m vekovima h r i anstva (kao i obino), i u tome grei, kao i u m n o g i m d r u g i m svo
j i m razmiljanjima. N e k o l i k o opisa e itaocu pokazati kakve su
statue na Uskrnjim ostrvima i u Bamijanu. U Zemljama sveta, od Roberta Brauna, t o m IV, str. 43 i dalje, kae se da:
Tipi, Rapa N u i , i l i Uskrnje ostrvo, predstavlja izolovanu taku
gotovo 3.500 kilometara od obale June Amerike (. . .) koje je
dugako oko 18 kilometara, iroko 6 ( . . . ) , a u njegovom sreditu
postoji ugaeni krater visok oko 350 metara. Ostrvo obiluje krate
rima vulkana ugaenim toliko dugo da nije ostala nikakva uspo
mena na njihovu aktivnost (. . .)
A l i , ko je nainio ogromne kamene statue koje su danas najvea
atrakcija za posetioce? Niko ne zna (. . .) Vie je nego verovatno da
su one ve bile tu kada su dananji stanovnici (aica polineanskih
divljaka) naselili ostrvo. (.. .) One su izraene majstorski (...) i veruje se da je rasa koja ih je sagradila bila u stalnom kontaktu sa sta
novnicima Perua, kao i stanovnicima drugih delova June Amerike.
(. . .) Jo u vreme Kukovog dolaska, neke od statua, koje su bile vi
soke 9 metara, a iroke tri u ramenima, leale su prevrnute, dok su
neke, koje su jo uvek stajale uspravno, izgledale mnogo vee. Jedna
od njih je bila toliko visoka daje senka koju je bacala mogla da za
kloni od Sunca trideset ljudi. Platforme na kojima su te divovske
skulpture stajale bile su dugake deset do dvanaest metara, iroke tri
do pet metara ( . . . ) sve izraene od kamena isklesanog u kiklopskom stilu, veoma nalik na zidove hrama Paakamak, /// na rue
vine Tia-Huanakua u Peruu (tom I I I , str. 310, 311).
Ovaj autor, dalje, ne objanjavajui kako bi drugaije one mogle
b i t i izraene, u k o l i k o ih nisu n a i n i l i d i v o v i k o j i su b i l i iste visine
kao i same statue, veoma sugestivno dodaje:
407

N E M A RAZLOGA DA SE VERUJE KAKO JE MA KOJA OD T I H STATUA B I
LA IZRAENA DEG PO DEO TAKO TO SU OKO NJIH BILE PODIZANE SKELE.
Jedna od najboljih ovih statua danas se nalazi u Britanskom

muzeju. Kipova na Ronoraraki - jedinih koji danas stoje uspravno
- ima etiri: tri duboko utonula u zemlju, dok se jedan oslanja na po
tiljak glave, kao ovek kad spava. Iako svi imaju izduene glave,
njihovi tipovi su razliiti: oigledno je da su ti kipovi predstavljali
portrete, poto se nosevi, usta i brade veoma razlikuju po obliku, pa
ak i njihove kape - neka vrsta ravnog kaketa sa komadom zakae
nim otpozadi, koji pokriva zadnji deo glave - pokazuju da predloci
za te portrete nisu bili divljaci iz kamenog doba. Zaista se moemo
pitati - " K o ih je nainio" - ali ni arheologija ni geologija nee na
to odgovoriti iako ova druga priznaje daje to ostrvo deo potopljenog
kontinenta.
A l i , koje isklesao statue u Bamijanu, jo ogromnije, najvie i najgigantskije u itavom svetu, za koje je Bartoldijev K i p Slobode (sa
da u 'Njujorka) patuljak kada se uporedi sa najveom od tih pet statua.
Bems i nekoliko uenih jezuita koji su posetili to mesto govore o pla
nini ''koja je izbuena kao sae divovskim elijama'' sa dve dinovske
statue isklesane u istoj steni. O njima se govori kao o savremenom
Miao-Ceu (vidi napred, citat iz Su-inga), poslednjem ivom svedoku Miao-Cea koji je "uznemiravao Zemlju"; jezuiti su u pravu, a
arheolozi, koji u najveoj od tih statua vide Budu varaju se. Jer, sve
te bezbrojne divovske ruevine, koje se jedna za drugom otkrivaju
u nae vreme, sve te ogromne avenije gigantskih ruevina koje se
nalaze u Americi du i preko Stenovitih planina, predstavljaju delo
Kiklopa, pravih i stvarnih Divova iz prolosti. "Gomile ogromnih
ljudskih kostiju" otkrivene su u "Americi, blizu Misortea", govori
nam jedan slavni, savremeni putnik, upravo na mestu na koje lokal
no predanje ukazuje kao na mesto iskrcavanja onih divova koji su
preplavili Ameriku u vreme kad ona tek to se bila izdigla iz voda
(vidi De La Vega, tom IX, pogl. IX).'^
Centralnoazijsko predanje kae isto o statuama iz Bamijana. ta
one predstavljaju i kakvo je to mesto na kome stoje bezbroj vekova,
prkosei kataklizmama oko sebe, pa ak i rukama oveka, na pri15
408
Vidi takode i Pneumatologie des Esprits, tom I I I , str. 55, de Mirvij.
mer Timurovim hordama i vandalskim ratnicima Nadir aha? Bamijan je mali, jadan, polurazrueni grad u Centralnoj Aziji, na pola
puta izmeu Kabula i Balka, u podnoju Kobhibabe, ogromne plani
ne koja pripada lancu Parapomisiajan ( i l i Hinduku) oko 3.000 me
tara nadmorske visine. U davnoj prolosti, Bamijan je bio deo drevnog
grada Duldula, koga je unitio i do temelja sruio Dingis Kan u
X I I I veku. itava dolina je oiviena ogromnim stenama, koje su pu
ne delimino prirodnih, a delimino vetakih peina i rupa, neka
danjih boravita budistikih monaha koji su u njima uspostavili
svoje vihare. Takve vihare je i dan danas mogue nai u izobilju u
indijskim hramovima urezanim u stene, kao i u dolinama Delalabada. Na ulazima u te vihare otkriveno je, tanije/?oovo otkriveno,
pet divovskih statua koje su se smatrale statuama Bude, budui da u
veni kineski putopisac Hiouen Cang govori o njima kada je posetio
Bamijan u V I I veku.*
Kad je reeno da na itavom svetu ne postoje vee statue, tu i
njenicu su lako potvrdila svedoanstva putnika koji su ih ispitali i
izmerili. Najvea od njih je visoka 60 metara, odnosno via je za
preko 20 metara od Kipa slobode u Njujorku, koji je visok samo 34
metra. Sam uveni Kolos sa Rodosa, izmeu ijih nogu su lako pro
lazili najvei brodovi tog doba, bio je visok samo 40 do 50 metara.
Druga statua, isklesana u steni kao i prva, visoka je samo 40 metara
(6 metara via od Kipa slobode)." Trea statua je visoka samo 30 me
tara, a ostale dve su jo manje; poslednja je samo malo via od prosene visine oveka nae rase. Prvi i najvei kolos predstavlja oveka
odevenog u neku vrstu toge; g. de Nadejlak {de Nadeylac) (vidi u da
ljem tekstu) misli da opti izgled te statue, crte na glavi, a posebno ve
like visee ui neporecivo ukazuju da bi ona trebalo da predstavlja
Budu. A l i , to nita ne dokazuje. Uprkos injenici da najvei broj
* Ove statue su 2000. godine unitili avganistanski talibani, na elu sa nji
hovim vodom Mula Omarom, uz obrazloenje da one nisu deo islamske tradi
cije, (nap. ured.)
Zajedniko za prvu i drugu, kao i za Bartoldijevu statuu je to to imaju
ulaz u podnoju, koji zavojitim stepenitem uklesanim u steni vodi do glave
kipova. Istaknuti francuski arheolog i antropolog, markiz de Nadejlak, u svom
delu opravdano primeuje da ni u antici ni u savremenom dobu nikad nije bilo
ogromnijih ljudskih figura nego to su to prva dva kipa.
409
TAJNA DOKTRINA
ANTROPOGENEZA
statua Bude koje danas postoje, prikazane u poloaju Samadija, ima

ju duge visee ui, to je kasnija inovacija i kasnija predstava. Prvobi
tna ideja potekla je od ezoterijske alegorije. Neprirodno velike ui
simbolizuju sveznanje mudrosti, i trebalo je da podseaju na mo Ono
ga ko zna i uje sve i ijoj dobronamemoj ljubavi i panji prema svim
stvorenjima nita ne moe da izmakne. "Milostivi Gospod, na Go
spodar, uje vapaj patnje manjeg od najmanjih, preko brda i dolina,
i hita da ga izbavi" - kae jedna Stanca. Gotama Buda bio je Indus,
Arijevac, a prikaz tako dugih uiju nalazimo jedino meu mongol
skim Burmancima i Sijamcima, koji ih, kao u Coinu, vetaki izobliavaju. Budistiki monasi, koji su peine Miao-Cea pretvorili u
vihare i elije, doli su u Centralnu Aziju u prvim vekovima hrianskog doba. Zato Hiouen Cang, kad govori o divovskoj statui, kae da
je u njegovo vreme "sjaj zlatnih ukrasa, koji su prekrivali kip, zaslepljivao oi", ali danas od tih ukrasa nije ostalo ni traga. Odea, za
razliku od samog kipa isklesanog u uspravnoj steni, nainjena je od
gipsa i oblikovana prema kamenom kipu. Talbot, koji ju je krajnje
paljivo ispitao, otkrio je da ta tkanina pripada daleko kasnijoj epo
hi. Sama statua bi se zato morala pripisati periodu mnogo drevnijem
od perioda budizma. ta onda ona predstavlja, moglo bi se zapitati?
Jo jedno predanje, koje potvruju pisani dokumenti, odgovara
na to pitanje i reava misteriju. Budistiki arhati i askete nali su tih
pet statua, i jo mnogo vie, koje su danas smrvljene u prah. Poto
su tri od njih stajale na ulazu u ogromne prostorije njihovog budu
eg prebivalita, oni su pokrili figure gipsom i preko starih uobliili
nove statue koje bi trebalo da predstavljaju Gospoda Tathagatu.*
Unutranji zidovi tih prostorija su i dan danas prekriveni svetlim
prikazima ljudskih figura, a u svakoj grupi se ponavlja sveta slika
Bude. Te freske i ukrasi - koje nas podseaju na vizantijski stil sli
karstva - nastale su iz pobonosti monaha asketa, isto kao i neki
drugi manji kipovi i ukrasi uklesani u steni. A l i , pet statua su ruko
tvorina Inicijata etvrte Rase, koji su nakon potapanja njihovog
kontinenta potraili utoite u utvrenjima i na vrhovima planinskih
lanaca Centralne Azije. tavie, tih pet statua predstavljaju nepro
lazni zapis ezoterijskog uenja o postepenoj evoluciji rasa.
* Misli se na Budu, Prosvetljenog. (nap. ured.)
410

Najvea predstavlja Prvu Rasu oveanstva; njeno eterino telo je
uklesano u vrstom, venom kamenu, da bi pouilo budue genera
cije jer seanje na njih inae nikad ne bi preivelo atlantianski po
top. Druga - visoka 40 metara - predstavlja Iz Znoja Roene, a trea
- visoka 20 metara - obesmruje rasu koja je pala i tako stvorila prvu
fiziku rasu, roenu od oca i majke, ije poslednje potomke predstav
ljaju k i p o v i naeni na Uskrnjim ostrvima; ali, oni su b i l i visoki samo
6 do 8 metara u doba kada je potopljena Lemurija, nakon to su je
gotovo potpno unitile vulkanske vatre. etvrta Rasa je bila jo ma
nja, iako divovska u poredenju sa naom dananjom Petom Rasom, i
niz kipova se konano zavrava Petom Rasom ( v i d i odeljak " K i k l o p ske ruevine i kolosalno kamenje kao svedoci o D i v o v i m a " ) .
To su, dakle, " D i v o v i " iz drevnosti, prepotopski i poslepotopski
Giborim iz Biblije. O n i su iveli i cvetali pre m i l i o n , a ne pre t r i i l i e- -^'
t i r i hiljade godina. Anakim Isusa N a v i n a , prema kome su njegove
vojske bile kao "skakavci", zaista predstavlja delo jevrejske mate,
u k o l i k o narod Izraela ne t v r d i da Isus N a v i n potie iz eocena, i l i bar
iz miocena, i pretvori " m i l e n i j u m e " iz svoje hronologije u " m i l i o n e "
godina.
U pogledu svega to se tie praistorijskog doba, italac bi trebalo
da ima na u m u mudre Montenjeve reci. V e l i k i francuski f i l o z o f je
rekao:
(. ..) Pijana je predrasuda prezirati i osuivati kao neistinu ono to
nama ne izgleda da lii na istinu; stoje uobiajena greka onih
koji smatraju sebe boljim od prostih ljudi.
(. . .) A l i , razum me je nauio da ako neku stvar odluno osudi
mo kao lanu i nemoguu, to znai da sebi pripisujemo privilegiju
da u aci drimo domete i granice Boije Volje i moi nae zaje
dnike Majke Prirode, a nema vee ludosti na svetu od toga da te
stvari svodimo na nivo naih sposobnosti i ogranienja, kao i na ni
vo naeg vrednovanja.
Ako te pojave nazovemo udovitima i l i udima koje na um
ne moe da shvati, k o l i k o takvih stvari danas ulaze u na v i
dokrug? Razmotrimo kroz kakvu maglu opaamo i koliko smo
slepi da spoznamo najvei broj stvari koje nam prolaze kroz ruke;
zaista emo uvideti da mi pre opaamo po navici nego nauno tu
njihovu zaudnost za nas, i da bi one stvari, koje nam se prvi put
411
predstave, bez sumnje trebalo da ocenimo kao manje i l i vie dru

gaije i neverovatnije od svih drugih.
(Eseji, pogl. XXVI) *
Uenjak k o j i m i s l i na poten nain b i , pre nego to porekne mo
gunost nae istorije i zapisa, trebalo da proui savremenu istoriju,
kao i univerzalna predanja rasuta u antikoj i savremenoj knjiev
nosti, kako bi potraio tragove t i h udesnih p r v i h rasa. M a l o sumnjala
moe ak i da pretpostavi kakvo obilje dokaza, k o j i to potvruju,
nalazimo razbacano i pohranjeno ak i u samom Britanskom muze
j u . M o l i m o itaoca da jo j e d n o m pogleda materiju k o j u obrauje
mo u poglavlju koje sledi:
KiKLOPSKE RUEVINE I KOLOSALNI K i P O V I

KAO SVEDOCI POSTOJANJA DiVOVA
U svom ogromnom delu Podsetnici upueni Akademiji nauka, de

M i r v i j , k o j i se poduhvatio toga da dokae da avo zaista postoji i da se
nastanio u svim drevnim i savremenim idolima, sakupio je nekoliko
stotina stranica "istorijskih dokaza" d a j e u vremenima uda ~ paganskih i biblijskih - kamenje hodalo, govorilo, izricalo proroan
stva, pa ak i pevalo. D a j e , na kraju, " H r i s t - k a m e n " i l i Hrist-Stena,
"duhovna stena" koja je pratila Izrael {Prva Pavlova poslanica Korinanima, X, 4), "postao Jupiterov kamen", koga je progutao njegov
otac Satum, "u o b l i k u kamena"'^ Neemo se zadravati oko toga da
diskutujemo o oiglednoj zloupotrebi i materijalizaciji biblijske me
tafore sa i s k l j u i v i m ciljem da se dokae satanizam idola iako se o
tome moe dosta rei.^^ A l i , ak i ako mi naem kamenju ne p r i p i * Miel de Montenj (28.02.1533.-13.09.1592.), francuski mislilac. Njegovi
Eseji su kod nas prevedeni i objavljeni samo delimino, kod nekoliko izdava
kih kua, ali nikad u celosti. (nap. ured.)
17
ivo kamenje koje govori, str. 283. Teologija kamenja, 270.
18 ,
' Satum je Kronos - "Vreme". Njegovo gutanje Jupitera-lapisa (kamena) se
jednog dana moe pokazati kao proroanstvo. "Petar {cephas, lapis) i^ kamen
na kome je sazidana rimska crkva", uveravaju nas. A l i , Kronos e "je sigurno
progutati, ba kao stoje progutao i Jupitera-lapisa, pa i vee linosti.
412

sujemo nikakvu sposobnost etnje sline etnjama peripatetiara,
i uroene natprirodne sposobnosti, ipak moemo da sakupimo sve
dokaze koji su nam pri ruci kako bismo pokazali: (a) da nisu po
stojali divovi koji su pomerali takve kolosalne stene nikad ne bi mo
glo biti Stounhenda, Kamaka (Bretanja) i drugih slinih kiklopskih
graevina i {b) da nije postojala MAGIJA, nikad ne bi moglo biti toli
ko svedoka koji potvruju da kamenje govori i prorie.
Vidimo da Pausanija u delu Achaica (str. 81) priznaje kako je, na
poetku svog rada, smatrao Grke potpunim idiotima "zato to obo
avaju kamenje". A l i , kad je stigao u Arkadiju, dodao je: "Sad raz
miljam na drugaiji nain". Zato, ak i ako ne oboava kamenje i l i
kamene idole i kipove, to je ista stvar - zloin za koji u svojoj glu
posti rimokatolika crkva optuuje pagane, iako sama radi to isto ovek moe sebi dopustiti da veruje u ono u ta su verovali toliki ve
liki filozofi i sveci, a da time ne zaslui da ga neki savremeni Pausa
nija nazove "idiotom".
Upuujemo itaoca na tom VI Academie des Inscriptionas (Podsetnici, str. 518 i dalje) ako bi hteo da proui razne osobine kamenja
i oblutaka iz perspektive magije i psihikih moi. U pesmi o Kame
nju, posveenoj Orfeju, to kamenje se deli na ofite i siderite, "zmijasto kamenje" i "zvezdano kamenje".
"Ojit" ]Q upav, tvrd, cm i ima dar govora; kad ovek hoe da
ga baci, on proizvodi zvulc slian plau deteta. Pomou takvog ka
menja je Helen predviao unitenje Troje, svoje domovine (. . .)
(Falkone)
Sanhoniaton i Filon Bibloski, govorei o tim predmetima, naziva
ju ih ''Oivljenim kamenjem". Fotije ponavlja ono to su Damaskin,
Asklepijad, Isidor i lekar Euzebije tvrdili pre njega. Ovaj poslednji
(Euzebije) nikad se nije odvajao od svojih ofita, koje je nosio u nedrima i od njih dobijao proroanstva, koja su izricana tankim glasi
em nalik na tiho zvidukanje}'^ Amobije (svetac, koji je "od paganina
postao jedno od svetila crkve", kau hriani svojim itaocima), pri
znaje da nikad ne bi mogao da naie na jedan takav kamen, a da mu
ne postavi pitanje, "na koje bi ovaj neki put odgovorio/a^'n/m i otrim
Isti, naravno, kao i "glasi" koji je Elije uo nakon zemljotresa na ulazu
u peinu.
413
TAJNA DOKTRINA
ANTROPOGENEZA
glasiem". U emu je razlika izmeu hrianskih i paganskih ofita,

pitamo mi?
Takoe je poznato daje uveni kamen u Vestminsteru, zvani liafail
- "kamen koji govori" - dizao svoj glas samo da bi rekao ime kralja
koji e biti izabran. Kambri (Keltski spomenici) kae da gaje video
dok je na njemu jo uvek stajao natpis:^"
"Ni fallat fatum, Scoti guocemgue locatum
Invenient lapidam, regnase tenentur ibidem " *
Na kraju, Suidas govori o izvesnom Herakliju, koji je na prvi po

gled mogao da razlikuje neivo kamenje od onog koje moe da se
kree, a Plinije pominje kamenje "koje bei kad mu se priblii ru
ka" (vidi Renik religija opata Bertrana, za reci Heraklije i Betil).
De Mirvij, koji nastoji da opravda Bibliju, veoma umesno pita za
to se udovino kamenje Stounhenda u starini zvalo kior-gaur [od
Cor, ples, odatle korea (chorea) i gaur, D I V ] , i l i ples divova? A onda
alje itaoca da odgovor nae kod biskupa od sv. Gilda. A l i , autor
dela Putovanje grofa de Korneja, tragom divova i raznovrsnih ue
nih dela o ruevinama Stounhenda,'^ Kamaka i Vest Hoedlija, daje
daleko bolje i pouzdanije informacije o tom pitanju. U tim oblasti
ma - pravim umama stena - nalaze se ogromni monoliti, "od kojih
Kamenje koje se ljulja i l i Loganovo kamenje nosi razna imena. Kelti su
imali svoj Iclaabrat, "kamen sudbine i l i presude"; Icamen koji predvia i l i
"kamen suda Boijeg", i kamen proroanstava; pokretno i l i oivljeno kame
nje Feniana; irsko grmee kamenje. Britanija je imala svoje "klatee kame
nje" u Hjuelgoatu. Ono se nalazi u Starom i Novom Svetu - na Britanskim
ostrvima, u Francuskoj, paniji, Italiji, Rusiji, Nemakoj itd., kao i u Sevemoj
Americi (vidi Hodsonova Pisma iz Severne Amerike, tom I I , str. 440). Plinije
govori o nekolicini takvih u Aziji [Prirodna istorija, knj. I, c, 96), a Apolonije
sa Rodosa nairoko govori o kamenju koje se ljulja i kae daje to "kamenje,
koje se stavlja na vrh humke, toliko senzitivno da moe da ga pokrene um"
(Akermanov Art indeks, str. 34.), to se nesumnjivo odnosi na drevne svetenike koji su sa razdaljine pomerali takvo kamenje snagom volje.
* (Lat.) - Da ne bi izneverili prorotvo, koti e ba na tom mestu pronai
kamen, i upravo onde uspostaviti vlast. (nap. prev.)
Vidite, izmeu ostalog, Istoriju paganstva u Kaledoniji, od dr Th. A. Wise,
akademika itd.
414

neki tee 500 tona" (Kambri). Veruje se daje to "ureeno kamenje"
ravnice Solzberija ostatak druidskog hrama. A l i , Druidi su bili istorijski ljudi, a ne Kiklopi i l i divovi. K o j e onda, ako ne divovi, mogao
da podigne tolike mase (posebno one u Kamaku i Vest Hoedliju),
poreda ih simetrinim redom tako da predstavljaju presek lopte u
ravni i postavi ih u tako udesnu ravnoteu da izgleda kao da jedva
dodiruje zemlju, podrhtavaju na najmanji dodir prsta, a ipak odolevaju naporima dvadeset ljudi da ih pomere?
Mi kaemo da najvei deo tog kamenja predstavlja spomenike
poslednjih Atlantidana. Odgovorie nam se kako svi geolozi tvr
de daje to kamenje prirodnog porekla. Da ono, kad "vene", tj. gu
bi listi po listi svoje supstance pod uticajem klime, poprima takav
oblik. Da su "hridine" udnog oblika u zapadnoj Engleskoj takode nastale na taj nain. Da e, konano, poto svi naunici sma
traju daje "kamenje koje se ljulja isto prirodnog porekla i da su
vetar, kia i slino doveli do razgradnje kamenja po slojevima" naa tvrdnja biti zaslueno pobijena, posebno "zato to vidimo ka
ko se taj proces modifikacije kamenja odigrava i danas u naoj oko
lini". Pa da vidimo.
Proitajte, meutim, ta ima da kae geologija i nauiete da e
sto te divovske mase ak i ne potiu iz zemalja u kojima su danas
postavljene, da njihovi geoloki srodnici pripadaju slojevima koji
su nepoznati u tim oblastima i mogu se nai samo preko mora. G.
Viljem Tuk {WiUam Tooke) (knjiga u prevodu na francuski, Tatarski
grobovi, Arch. V I I , str. 2227), razmiljajui o ogromnim blokovima
granita koji su posejani po Junoj Rusiji i Sibiru, kae itaocu da na
mestima gde se oni nalaze nema ni stena ni planina i da mora da su
doneti "sa ogromnih udaljenosti pomou izuzetnih napora". arton
(Charton) (Drevni i savremeniputnici, tom I, str. 230) govori o jednom
primerku takve stene "iz Irske", koji je analizirao jedan istaknuti
engleski geolog i tom kamenu pripisao strano poreklo, "najverovatnije afriko ".
To je udna koincidencija poto irsko predanje govori daje ok
ruglo kamenje u tu zemlju doneo jedan arobnjak iz Afrike. De Mirvij u tom arobnjaku vidi "prokletog Hamita".^^ Mi u njemu vidimo
22
Ham nije bio Titan ni Div nita vie nego to su to bili Sim i Jafet. Ili su svi
oni Titani iz Nojevog kovega, kao to Faber pokazuje, ili su mit.
415
tamnoputog Atlantianina, moda ak nekog poznijeg Lemurijanca,
k o j i j e preiveo do nastanka B r i t a n s k i h ostrva - D I V A U s v a k o m
sluaju.^^
K a m b r i prostoduno kae:
Ljudi nemaju veze sa tim (. . .) jer nikad ljudska mo ni trud ne
bi mogle da preduzmu nita slino. Jedino je sama priroda sve to
uradila (!!), a nauka e to jednog dana pokazati. (!!)
(str. 88)
Ipak, to je postigla ljudska, iako divovska mo, a nipoto sama p r i
roda, nita vie nego neki bog i l i avo.
" N a u k a " , koja se poduhvatila da pokae kako su ak i ljudski um
i D u h naprosto proizvod slepih sila, u stanju je da se takvog neeg
poduhvati. Ona moe da ieta napolje jednog lepog j u t r a i da otkrije
daje sama Priroda poredala divovsko kamenje Stounhenda, mate
matikom preciznou proraunala njegov poloaj, dala mu oblik kru
ga iz Dendere i znakova Zodijaka, i dopremila kamenje teko vie
od 500 tona koje je doletelo iz A f r i k e i Azije u Englesku i Irsku!
Istina je d a j e kasnije K a m b r i promenio miljenje. On kae:
Dugo sam verovao Aa. jedino Priroda moe da proizvede takva
udesa (. . .) a\\ poriem to (. . .) sluaj nije u stanju da proizvede
takve udesne kombinacije (. . .) oni koji su postavili pomenuto
kamenje u ravnoteu su isti oni koji su podigli pokretne mase je
zera Hjuelgoat, blizu Konkamoa. (. . .)
Dr D o n Votson {John JVatson), koga citira autor navedenog dela
Keltski spomenici, str. 99, govorei o pokretnom kamenju, i l i Kamenju
koje se ljulja, smetenom na padini Golkara ("arobnjak"), kae:
Zapanjujui pokreti tih masa postavljenih u ravnoteu naveli su
Kelte da ih porede sa bogovima. (. . .)
U Stounhendu Flindersa Petrija se kae daje:
Diodor sa Sicilije tvrdi da su u vreme Izie svi ljudi bili ogromnog rasta,
i Heleni su ih nazvali Gigantima. " 0 1 S'ev AiTUTiT |J,U9O?ÔYOOCTI K a i a TTIV
'Icn86q TiîKiav Y8yovEvai Tivac; 7T:o>ûa(D|iaxouq."
416

(. . .) Stounhend izgraen od kamenja iz te oblasti, crvenog peara, i l i "sarsen" kamena, koga u toj oblasti zovu "sivi ovnovi". A l i ,
neki od kamenova, posebno oni za koje se kae da su sluili u as
tronomske svrhe, doneti su izdaleka, verovatno iz Seveme Irske.
Da zakljuimo. Razmiljanja jednog oveka od nauke, u lanku

0 tom predmetu objavljenom 1850. godine u Arheolokoj reviji (str.
473), vrede da ih ovde navedemo. Taj lanak o kamenju koje se lju
lja kae:
Svaki kamen predstavlja blok ija bi teina namuila najmoni
je maine. Jednom reju, postoje mase, rasute po itavom svetu,
pred kojima re materijali postaje neshvatljiva, pri pogledu na ko
je mata ostaje zbunjena i koje se moraju nazvati kolosalnim, kao
i same graevine. Pored toga, ti ogromni ljuljajui kamenovi, zva
ni ponekad gonii - postavljani uspravno na neku od svojih strana
kao taku oslonca, a ija je ravnotea tako savrena da i najmanji
dodir moe da ih pokrene (. . .) pokazuju potpuno pouzdano po
znavanje statistike. Reciproni uravnoteujui pokreti, povrine,
ravni, konveksno i konkavno sa svoje strane (. . .) sve ih to pove
zuje sa kiklopskim spomenicima, o kojima se sa mnogo razloga
moe rei, ponavljajui De La Vegu, kako "izgleda da su demoni
radili na njima vie nego Ijudi".^''
24 t^
Krojcer pise:
Teko je da ne posumnjamo kako su u grai Tira i Mikene uestvovale planetarne

sile koje bi trebalo da pokreu planetarne moi, analogne uvenim Daktilima.
(Pelazgi i Kiklopi)
Do dana dananjeg nauka ne zna nita o Kiklopima. Pretpostavlja se da su

oni izgradili sve takozvane "kiklopske" graevine za iju bi izgradnju bile po
trebne ete divova i - njih je sve u svemu bilo samo sedamdeset sedam (Kroj
cer misli, sto). Oni se nazivaju "Graditeljima", a okultizam ih zove INICIJATORIMA,
koji su, inicirajui neke od Pelazga, postavili na taj nain kamen temeljac is
tinskog SLOBODNOG ZIDARSTVA. Hcroot povezuje Kiklope sa Persejem, "si
nom asirskog demona" ( I , V I . str. 54). Raul Rose {Raoul Rocliette) je otkrio
daje Palemonije, Kiklop kome je podignuto svetilite, "bio Herkul za narod
Tira". U svakom sluaju, on je izgradio svete stubove u Gadim, na kojima su
naslikane tajanstvene figure za koje je Apolonije iz Tijane jedini imao klju u
njegovo doba, a ti likovi se jo uvek mogu nai na zidovima Elore, divovskih
mevina hrama Vivakarmana, "graditelja i arhitekte Bogova".
417

Bar jedanput se slaemo sa naim koliko prijateljima toliko i dumanima, rimokatolicima, i pitamo kako bi paleolitski divljaci, peinski lju
di, neto vii od dananjeg oveka, ali ipak obini smrtnici kao to smo
i mi sami, mogli da izgrade takvo udo statike i ravnotee, sa masama
koje tee stotine tona. Nema smisla da se pozivamo na razna predanja
to su povezana sa kamenjem koje se ljulja. Ipak, bilo bi dobro prisetiti
se Giralda iz Kambrija, koji govori o takvom jednom kamenu na ostrvu
M o n a k o j i se uvek vraao na svoje mesto, uprkos svim naporima da se
negde premesti. U vreme kada je Henri II osvojio Irsku, grof Hjugo Sestrenzis {Hugo Cestrensis), koji je eleo da se uveri u tu injenicu, za
vezao je kamen iz M o n e za m n o g o vei kamen i bacio ga u more.
Narednog jutra ovaj je naen na svom uobiajenom mestu... Ueni V i Ijem od Solzberija potvruje tu injenicu time to je posvedoio o nje
g o v o m prisustvu u zidu crkve gde gaje video 1554. godine... To nas
podsea na ono stoje Plinije rekao o kamenu k o j i su Argonauti ostavili
u K i z i k u m u , a K i z i j a n c i stavili u Pritanej, "odakle je onpobegao ne
koliko puta, to ih je prisilio da ga zacementiraju" {Prirodna istorija,
X X X V I , str. 592). U iznetim primerima mi v i d i m o ogromno kamenje
za koje se u antici tvrdilo daje "ivo, kree se, govori i samo od sebe
seta". Izgleda daje to kamenje takoe moglo da natera ljude u bekstvo,
poto je nazivano goniima ("koje nagoni u beg"), a de M u s o {Des
Mousseaux) pokazuje daje sve to bilo proroko kamenje koje je na
zivano i ludim kamenjem ( v i d i njegovo delo Bog i Bogovi, str. 587).
Nauka je prihvatila kamenje koje se ljulja. Zato se ono ljulja,
zato je takvim nainjeno? ovek mora da bude lep kako ne bi
video daje to kretanje jedan nain proricanja, i daje to kamenje
ba zbog toga nazivano "kamenjem istine".
(De Mirvij, Fetiizam)
Kae se da su gospoda Riardson i Bart bih zapanjeni kad su u pustinji
Sahari naH iste trostruke, uspravne kamenove kakve su viali u Aziji, Kirgiziji, Etruriji i u itavoj sevemoj Evropi. G. Rive-Kamak {Rivett-Camac) iz Alahabada, istaknuti arheolog, pokazao je isto zaprepaenje kad je naao opise
oznaka nalik peharima na kamenju i stenama u Engleskoj, kotskoj i drugim
zapadnim zemljama (koje je objavio ser D. Simpson) i "koji izuzetno podseaju" na "oznake na sredinjim kamenovima koji okruuju nekropole u okolini
Nagpura" (grada Zmija). Istaknuti naunik je u tome video "jo jedan izuzetan
dodatak gomili dokaza (.. .) da je jedan ogranak nomadskih plemena, koja su
418

To je istorija, prolost praistorijskih vremena, koja je obezbeivala isto to i u kasnijim dobima. Drakontija, posveena Mesecu i Zmiji,
bila je jo drevnija "Stena Sudbine" starih naroda, ije je kretanje,
i l i ljuljanje, bilo ifra savreno poznata iniciranim svetenicima, koji
su jedini imali klju za to drevno itanje. Vormije {Vormius) i Oleus
Magnus (Olaiis Magnus) pokazuju da su prema nalozima proroita,
"iji je glas govorio kroz ogromne stene koje je podigla kolosalna
mo drevnih divova", birani kraljevi Skandinavije. Plinije kae:
U Indiji i Persiji je ona (persijska Oicoe) bila ta koju su morali
da konsultuju magi radi izbora kraljeva.
(Prirodna istorija, XCVI, pogl. LIV)
On opisuje (u poglavlju X X X V I I I , 1, II) stenu koja se nadnosila
nad Harpasom u Aziji, postavljenu na takav nain da "mali prst moe
da je pomeri, dok se na pritisak teine itavog tela opire." Zato
onda ne bi i Ijuljajue kamenje iz Irske i l i ono u Brinhamu, u Jorkiru, na isti nain sluilo za proricanje i l i proroku komunikaciju?
u davnoj prolosti protutnjala Evropom, takoe prodro i u Indiju". Mi kaemo
da su Lemurija, Atlantida i njeni divovi, kao i najranije rase Pete Korenske Ra
se, umeali svoje prste u izradu tog kamenja, monolita i "maginih" kameno
va uopte. Oznake u obliku pehara, koje je primetio ser D. Simpson, i "rupe
izdubljene na povrini" stena i kamenja, koje je otkrio g. Rive-Kamak "raznih
veliina, koje variraju od 15 centimetara do 3 centimetra u preniku, duboke
od 2,5 do 3,25 centimetara (...) u celini poredane u linijama meusobno nor
malnim, koje predstavljaju mnoge permutacije po broju i veliini tih pehara" predstavljaju naprosto/)/5ae BELESKE najstarijih rasa. Svako ko paljivo pro
ui crtee tih oznaka, objavljene u "Arheololcim belekama o drevnom Idesanju na stenama u Kumaonu, Indija, itd., " otkrie da je to krajnje prost nain
oznaavanja i l i beleenja; neto nalik na onaj koji su usvojili ameriki pronala
zai Morzeove azbuke, koja nas podsea na natpise u Agamu, kombinaciju kra
tkih i dugakih znakova, za koje g. Rive-Kamak kae da su "uklesani u pear".
vedska, Norveka i Skandinavija pune su tih pisanih zapisa, postoje ninsko
pismo dolo nakon oznaka nalik na pehare i dugakih i kratkih ureza. U "Sve
nju Johanesa Magnusa" vidimo prikaz poluboga, diva Staraterusa (Starkad,
uenik Kroarsgranija, arobnjaka) koji pod svakim pazuhom dri po jedan og
roman kamen prekriven ninskim pismom, a Starkad je, prema skandinavskoj
legendi, poao u Irsku i tamo izvrio udesna dela na severu i jugu, istoku i za
padu (vidi Asgard i bogovi).
419
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
Najvei od tih kamenova su oigledno spomenici Atlantidana; ma

nji, kao kameno vi iz Brinhama, sa nekoliko kamenova na vrhu koji
se vrte, predstavljaju kopije drevnijeg kamenja. Da srednjevekovni
biskupi nisu unitili sve planove Drakontija * kojih su mogli da se
doepaju, nauka bi znala vie o tome.^* Kako sad stvari stoje, mi
znamo da su one svuda koriene tokom praistorije i to u iste svrhe
- za proricanje i MAGIJU. E . Bio (Biot) lan Francuskog instituta, u
svojim Francuskim starinama, tom I X , objavio je jedan lanak koji
pokazuje daje Catamperamba (Polje M r t v i h , i l i drevno groblje
u Malabaru) identino sa starim grobovima u Karnaku - "Ispupenje i sredinji grob". On kae:
(...) U njima (grobovima) su naene kosti, a g. Hilvel nam poru
uje da su neke od njih ogromne. Domoroci (iz Malabara) naziva
ju te grobove boravitima Rakasa (divova).
Za nekoliko kamenih krugova, "za koje se smatralo da su dela

Pan Pandava (pet Pandava), poto su svi takvi spomenici veoma
brojni u Indiji", kad su po nareenju rade Vasaridija otvoreni, "ot
kriveno je da sadre veoma velike ljudske kosti" [T. A. Vajz (T. A.
JVise), Istorija paganstva u Kaledoniji, str. 36].
A opet, de Mirvij je bio u pravu u svom uoptavanju iako ne u
svojim zakljucima. Postoje ve dugo aktuelna teorija da su Drakontije uglavnom svedoanstvo "velikih, prirodnih geolokih poreme
aja" (arlton), i da predstavljaju "delo prirode" (Kambri) danas u
ekspanziji, njegove opaske su veoma opravdane.
Pre nego to izjavi da je takva teorija nemogua, savetujemo
nauci da razmisli (...) a pre svega da ne svrstava Titane i Divove
u primitivne legende; jer njihova dela su tu, pred naim oima i to
* Drakonti su hramovi posveeni zmaju; oni su amblemi Sunca, ivota, mu
drosti i ciklusa. U nekadanje vreme itava planeta bila je prekrivena njima.
Svi njihovi ostaci pokazuju kolosalne razmere uspravnih monolita, ili rekombinaciju istih, poput onih u Stounhendu i Karnaku. Oni svedoe o tajnama
nebeske i zemaljske zmije, a njihovi hramovi su korieni kao mesta prorica
nja od strane svetenika koji su imali razvijeno ulo za njihove poruke, (nap.
ured.)
26 ^
arton, pisac Drevnifi i savemenilt putovanja, koga citira de Mirvij.
420

kamenje koje se ljulja oscilovae na svojoj osnovi do sudnjeg da
na, kako bi joj pomoglo da jasnije vidi ijednom zauvek shvati da
ovek uopte nije kandidat za ludnicu ako veruje u uda koja po
tvruje itava antika.
(Fetiizam, str. 288)
To je upravo ono to nikad ne moemo dovoljno esto da pono

vimo, iako su i glas okultista i rimokatolika glasovi u pustinji. Ipak,
svi mogu da vide daje nauka, blago reeno, toliko nedosledna u svo
j i m savremenim nagaanjima, kao to je to bila srednjovekovna teo
logija u svom tumaenju takozvanog Otkrivenja. Nauka tvrdi da je
ovek potekao od ovekolikog majmuna - za taj preobraaj bili su
potrebni milioni godina - a ipak se plai da kae da je oveanstvo
starije od 100.000 godina! Nauka ui o postepenom preobraaju vr
sta, prirodnoj selekciji i evoluciji od najnieg do najvieg: od mekuca do ribe, od gmizavca do ptice i sisara, pa ipak ona odbija da
prihvati da je i ovek, koji fizioloki predstavlja samo vieg sisara i
ivotinju, imao takve preobraaje svog spoljanjeg oblika. A l i , ako je
udovini iguandon iz Valdena mogao da bude predak dananje ma
june iguane, zato ne bi udovini ovek iz Tajne Doktrine mogao
da postane savremeni ovek - karika izmeu ivotinje i Anela? Ima
li u toj teoriji neeg manje naunog nego stoje poricanje nauke da o
vek ima duhovni i besmrtni Ego, poricanje koja ga ini automatom, a
klasifikuje ga, istovremeno, kao posebnu vrstu u sistemu Prirode?
Moda su okultne nauke manje naune od dananjih egzaktnih nau
ka, ali su uprkos tome one u svojim uenjima loginije i doslednije.
Fizike sile i prirodno privlaenje atoma mogu biti dovoljni faktori
koji e biljku preobraziti u ivotinju, ali, potrebno je vie od puke me
uigre odreenih materijalnih agregata i njihove okoline da bi se dao
ivot potpuno svesnom oveku, ak i ako je on, zaista, samo jedan og
ranak "jadnih srodnika" iz reda etvororukaca. Okultne nauke, kao i
Hekel, doputaju daje (objektivni) ivot na naoj zemlji "logina posledica naune istorije prirode", ali dodaju da je poricanje iste takve
duhovne involucije, od iznutra ka spolja, i l i nevidljivog subjektivnog
ivota Duha - venog, koji predstavlja Princip Prirode - jo neloginije, ako je to uopte mogue, od iskaza da su Univerzum i sve u
njemu postepeno izgradile slepe sile koje su uroene materiji, bez
ikakve spoljanje pomoi.
421
Pretpostavimo daje neki okultista izjavio kako su prve velike or

gulje u nekoj katedrali nastale na sledei nain: najpre, dolo je do
progresivnog i postupnog razvoja organizovane materije u prostoru,
to je dovelo do nastanka oblika materije koji se naziva organska
BELANEVINA; potom, pod uticajem sluajnih sila, poto su t i oblici
dovedeni u stanje nestabilne ravnotee, oni su polako i velianstve
no evoluirali, stoje dovelo do novih kombinacija rezbarenog i poli
ranog drveta, mesinganih eksera i spajalica, koe i slonovae, cevi
i zvukova; nakon toga, poto su sve svoje delove sklopile u skladnu
i simetrinu mainu, orgulje su iznenada zagrmele Mocartov Rekvi
jem; zatim je sledila neka Betovenova sonata, itd., do u beskraj; nji
hove dirke su svirale same od sebe, a vazduh je duvao kroz cevi
sopstvenom uroenom silom i matovitou... ta bi nauka rekla na
takvu teoriju? Pa ipak, materijalistiki mudraci nam kau daje upra
vo na takav nain nastao Univerzum sa milionima svojih stanovni
ka i ovekom, svojom duhovnom krunom.
Kakva god daje istinska unutranja misao g. Herberta Spensera,
ono to on pie o postepenom preobraaju vrsta, ono to kae, od
nosi se na nau doktrinu.
Govorei u terminima evolucije, sve vrste bia su zaete pomou
neprimetnih postupnih izmena u stanju bia pre njegovog nastanka.
(Eseji o fiziologiji, str. 144)
Zato onda, u tom sluaju, istorijski ovek ne bi bio proizvod iz
mena na tipu oveka pre postojanja i pre istorije, ak i ako, diskusije
radi, pretpostavimo da u njemu nema niega to bi trajalo due i l i
ivelo nezavisno od njegove fizike strukture? A l i , nije tako! Jer,
kad nam kau da "su organske materije proizvedene u laboratoriji
pomou onog to bismo mogli doslovno da nazovemo veslakom
evolucijom" {Dodatak principima biologije, str. 482), mi tom istknutom engleskom filozofu odgovaramo da su alhemiari i veliki
Adepti uinili to, uistinu i daleko vie, pre nego to je hemija ak i
pokuala da "od disociranih elemenata izgradi sloene kombina
cije". Paracalzusovi Homunkuli* su injenica u alhemiji, a isto tako
* Ovaj momenat je nenadmano obradio Gete u drugom tomu Fausta. Upu
ujemo itaoca na ovo remek-delo svetske knjievnosti, (nap. ured.)
422

e postati i u hemiji, a tada emo na Frankentajna gospoe Meri Se
li morati da gledamo kao na proroko delo. A l i , nijedan hemiar, pa
ni alhemiar, nikad nee moi takvom "Frankentajnovom udovi
tu" dati bilo ta vie od ivotinjskog instinkta ukoliko ne uini ono
to se pripisuje "Precima", naime, ako ne ostavi sopstveno fiziko telo i ne inkamira se u tom "praznom obliku". A l i , ak i tada bi to bio
vetaki, a ne prirodni ovek, jer su nai Preci tokom veite evolu
cije najpre morali da postanu bogovi pre nego to su postali ljudi.
Ova digresija, ako je to uopte digresija, pokuaj je pravdanja
pred nekoliko mislilaca narednog veka koji bi ovo mogli da proita
ju. A l i , ona takode objanjava i zato najbolji i najduhovniji ljudi da
nanjice ne mogu vie da se zadovolje ni naukom ni teologijom i
zato vie vole bilo kakvu "parapsiholoku ludost" od dogmatske
tvrdnje istih, jer nauka i teologija mogu da ponude jedino lepu veru
na ime svoje nepogreivosti. Univerzalno predanje je, zaista, daleko
pouzdaniji vodi u ivotu. A univerzalno predanje pokazuje daje pr
vobitni ovek eonima Tveo sa svojim Tvorcima i prvim uiteljima
~ Elohim - u "Edenskom vrtu" sveta, i l i u "Blaenstvu". O Boan
skim Uiteljima emo raspravljati u Stanci X I I .
45. PRVE VELIKE VODE DOOE. O N E PROGUTAE SEDAM V E L I K I H

OSTRVA ( a ) .
46. SVI SVETI SPAENI, SVI GRENICI UNITENI. SA NJIMA NAJVEI

BROJ OGROMNIH IVOTINJA, NAINJENIH OD ZNOJA ZEMLJE {B).
{a) Poto o ovoj temi - etvrtom velikom potopu na naoj planeti

u ovom Krugu - u potpunosti govorimo u poglavljima koja dolaze
nakon ove Stance, bilo bi puko ponavljanje ako bismo sada govorili
neto o tome. Sedam velikih ostrva (Dvipa) pripadala su kontinentu
Atlantide. Tajna Uenja pokazuju daje "Potop" zadesio etvrtu, di
vovsku Rasu, ne zbog njene izopaenosti, i l i zato to je postala "cr
na od greha", ve naprosto zato to je to sudbina svih kontinenata
423

koji se - kao i sve drugo pod Suncem - raaju, ive, postaju oronuli
i umiru. Isto se desilo tokom detinjstva Pete Rase.
{b) Tako su divovi nestali - veci i arobnjaci, dodaje mata na
rodnog predanja, ali su "svi sveti spaeni", a samo "grenici unite
n i " . To se, meutim, takoe desilo zbog predvianja onih "svetih",
ije "tree oko" nije prestalo da funkcionie, kao i zbog Karme i
prirodnog zakona. Govorei o narednoj rasi (naem Petom Coveanstvu), komentar kae:
"Samo je aica onih Odabranih, iji su boanski Uitelji otili
da se nasele na onom Svetom Ostrvu 'odakle e doi poslednji
Spasitelj' - sauvala oveanstvo da jedna njegova polovina ne
istrebi onu drugu (kao to oveanstvo ini danas - H.P.B.) Ono
(oveanstvo) se podelilo. Dvema treinama vladale su Dinastije
niih, materijalnih Duhova zemlje, koji su zaposeli lako dostu
pna tela; jedna treina je ostala verna i zajedno sa Petom Ra
som u nastanku pridruila se Boanskim Inkarnacijama. Kad su se
Polovi premestili (po etvrti put) to nije pogodilo one koji su bili
zatieni i koji su se odvojili od etvrte Rase, kao stoje bilo u slu
aju Lemurijanaca - samo su neboanski Atlantiani iezli, 'i vi
e ih niko nije video'..."
424
STANCA X I I
PETA R A S A I NJENI BOANSKI U I T E L J I
47) Ostaci prve dve rase nestaju zauvek. Grupe razliitih Atlantidana spaene su od potopa zajedno sa precima Pete *
(48) Poeci nae dananje Rase, Pete. Prve boanske Dina
stije * (49)Najranija svetlucanja u Istoriji, danas vezana za ale
gorijsku kronologiju Biblije, / "optu" istoriju koja je ropski
sledi * Priroda prvih instruktora i civilizacija oveanstva
47. M A L O (ljudi) PREOSTADE: NEKI UTI, NEKI BRAON I CRNI, A NE

KI CRVENI PREOSTAE. O N I MESEEVE BOJE (prvobitnog Boanskog So
ja) ZAUVEK NESTAE (a).
48. PETA (Rasa) NASTALA OD SVETE LOZE

su V L A D A L I PRVI BOANSKI KRALJEVI.
(preostade);
NJOME
49. " Z M I J E " KOJE SU PONOVO SILE, KOJE SU SKLOPILE M I R SA PE

TOM (Rasom), KOJE SU JE OBRAZOVALE I PODUILE (b). . . .
(a) Ovaj stih (47) odnosi se na Petu Rasu. Istorija ne poinje od

nje, ali ivo predanje koje se stalno ponavlja poinje. Istorija - i l i
ono to se naziva istorijom - ne ide dalje od fantastinih poetaka
425
nae pete podrase, pre "nekoliko hiljada godina". Reenica - "Neki

uti, neki braon i crni, i neki crveni su preostali" - odnosi se na podgrupe nae Pete Korenske Rase. Oni "meseeve boje" (tj. Prva i Dru
ga Rasa) nestali su zauvek - da, ne ostavivi nikakvog traga; i to od
treeg "Potopa", Tree, Lemurijanske Rase, tog "Velikog Zmaja" iji
rep zbrie itave narode sa lica zemlje u tren oka. Ovo je pravo
znaenje tog stiha u KOMENTARU koji kae:
VELIKI ZMAJ potuje jedino "ZMIJE MUDROSTI", zmije ije su ru
pe pod trouglastim kamenjem, tj. piramide, koje se sada nalaze
irom sveta.
{b) Ovo nam jasno kae ono to je vie puta pomenuto u Ko

mentaru, naime, da Adepti i l i " M u d r i " ljudi triju rasa (Tree, e
tvrte i Pete) borave u podzemnim stanitima, uglavnom ispod neke
vrste piramidalnih graevina, ako ne i pod nekom piramidom. Jer,
takve piramide postojale su na svim stranama sveta i nipoto nisu bile
monopol zemlje faraona iako se, dok nisu pronaene rasute po ita
voj Americi, pod zemljom i nad zemljom, ispod i usred nedirnutih
uma, zatim u ravnicama i brdima, smatralo da su one iskljuiva
svojina Egipta. Ako se geometrijski pravilne piramide vie ne nala
ze u raznim oblastima Evrope, onda mnoge od hipotetikih neolit
skih peina, divovskih trouglastih, piramidalnih i kupastih menhira
u Morbihanu i Engleskoj uopte, mnoge od danskih humki, pa ak
i "divovski grobovi" sa Sardinije, sa njihovim nerazdvojnim pra
tiocima, nuraghima i jo mnogo toga, predstavljaju manje i l i vie
nespretne kopije tih piramida. Mnoge od njih su delo prvih naseljenika novoroenog kontinenta i ostrva Evrope, "utih, braon, crnih i
crvenih" rasa koje su preostale nakon potapanja kontinenata i ostrva
Atlantide (pre 850.000 godina), sa izuzetkom Platonovog ostrva, a
pre dolaska velikih arijevskih rasa, dok su druge izgradili najraniji
doseljenici sa Istoka. Naravno da e oni koji teko mogu da prihvate
kako je ljudska rasa starija od 57.000 godina, stoje starost koju je
dr Douler {Dowler) pripisao kosturu koji je naao u Nju Orleansu,
na obalama Misisipija, odbaciti te injenice. Mi moda moemo da
omalovaavamo budalast nain na koji Arkadijci veliaju sebe, na
zivajui se npoa'kr\voi ~ starijim od Meseca, i l i narod Atike, koji
je tvrdio daje postojao pre nego to se Sunce pojavilo na nebu, ali ne
426
Stanca XII Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

i njihovu neporecivu drevnost. Isto tako ne moemo da se jDodsmevamo ni sveoptem verovanju da su nai preci b i l i divovi. injenica
da su kosti mamuta i mastodonta, a u jednom sluaju i divovskog
salamandera, bile pogreno smatrane ljudskim, ne otklanja problem
koji se sastoji u tome to nauka od svih sisara jedino oveku ne
doputa mogunost da se smanjio, kao i svi drugi ivotinjski oblici,
od divovskog Homo diluvii do stvorenja visokog izmeu 1,5 i 1,8
metara, kakav je danas.
A l i , "Zmije Mudrosti" su dobro sauvale svoje zapise, a istorija
oveanstvaje zabeleena kako na nebu, tako i na podzemnim zido
vima. oveanstvo je neraskidivo povezano sa zvezdama, zbog in
teligencija koje njima upravljaju.
Savremeni tumai simbola e se moda mrtiti na sledee i nazi
vati ga "matom", ali "nesumnjivo je daje Potop u legendama nekih
istonih naroda povezivan ne samo sa piramidama, ve i sa sazveima", pie g. Stejnilend Vejk {Velikapiramida). "Stari Zmaj" je is
to to i "Veliki Potop", kae g. Proktor {Znanje, tom I, str. 243):
Mi znamo daje u prolosti sazvee Zmaja bilo na polu, ili vo
ru nebeske sfere. U stelamim hramovima (. . .) Zmaj predstavlja
najvie ili vladajue sazvee (...) neobino je koliko to sazvee
dobro (. . .) po redosleu i amplitudi uspona odgovara dogaajima
koji su zabeleeni o (biblijskom) Potopu.
Razlog za tu neobinost ]Q U ovom delu rasvetljen. A l i , on jedino
pokazuje daje bilo nekoliko potopa, koji su u pamenju i predanjima podrasa Pete Rase pomeani. Prvi veliki "Potop" bio je astro
nomski i kosmiki dok su nekolicina ostalih bili zemaljski. Pa ipak,
to nije spreilo naeg veoma uenog prijatelja g. Deralda Mejsija
{Gerald Massey) - istinski iniciranog u tajne Britanskog muzeja, ali
ipak oveka koji je sam sebe inicirao - da izjavi i insistira na tome
kako su potapanje Atlantide i Potop samo antropomorfizovane fanta
zije primitivnih naroda i daje Atlantida samo astronomska alegori
ja. Ipak, velika alegorija o Zodijaku je zasnovana na istorijskim
dogaajima i teko da jedno od to dvoje moe da zasmeta onom
drugom, a takode je logino da svaki prouavalac okultizma zna ta
znai astronomska i zodijaka alegorija. Smit pokazuje, u Epu o Nimrodu iz asirskih tablica, pravo znaenje dvanaest meseci u godini.
427
Njegovih "dvanaestpevanja " odnose se na kretanje Sunca kroz dva

naest meseci godine. Svaka tablica odgovara jednom posebnom mesecu i "sadri zaobilazno ukazivanje na ivotinjske oblike u znacima
Zodijaka" poto je jedanaesto pevanje "posveeno Rimonu, Bogu
oluja i kia, i slae se sa jedanaestim znakom Zodijaka -Akvarijusom, i l i Vodolijom" {Devetnaesti vek, 1882., str. 236). A l i , u starim
zapisima ak i tome prethodi/re-astronomski kosmiki POTOP, koji
je kasnije alegorijski i simboliki predstavljen u pomenutom zodijakom i l i Nojevom Potopu. A l i , to nema nikakve veze sa Velikim Zma
jem (sazvedem), "Zmajevima Mudrosti" i l i velikim Inicijatima Tree
i etvrte Rase i potopima na Nilu, koji su posmatrani kao boanski
podsetnik na veliki potop Atlantide. Meutim, kae se da su astro
nomski zapisi Opte Istorije poeli sa Treom Podrasom etvrte Korenske rase Atlantidana. Kad je to bilo? Okultni podaci pokazuju da
su se ak i od vremena kad su uspostavljeni redovni zodijaki pro
rauni, u Egiptu,/7otov/ triput preokrenuli.
Sada emo se jo jednom vratiti toj tvrdnji. Simboli poput onih ko
ji su predstavljeni znacima Zodijaka - injenica koja materijalistima daje oslonac na koji mogu da okae svoje jednostrane teorije i
miljenja - imaju isuvie dubok znaaj, a njihov uticaj na nae oveanstvo je isuvie vaan da bismo dopustili da budu skinuti sa dnevnog
reda u samo nekoliko reci. U meuvremenu, moramo da razmotri
mo znaenje tvrdnje koja pominje (stih 48) prvo boanske Kraljeve,
za koje se kae da su "ponovo sili", vodili i upuivali naa Petu Ra
su nakon poslednjeg potopa! Ovu poslednju tvrdnju emo razmotriti
iz istorijske perspektive u narednom odeljku, ali moramo prethodno
da zavrimo ovo, dodajui jo nekoliko detalja po pitanju "Zmija".
Okvirni komentari na arhajske Stance moraju da se okonaju ovde. Dalje razjanjenje zahteva dokaze koje pruaju antika, srednjovekovna i savremena dela koja su govorila o ovim temama. Svi
takvi dokazi sada se moraju skupiti, poredati i povezati na bolji nain,
kako bismo privoleli itaoca da svoju panju usmeri na to bogatstvo
istorijskih dokaza. A poto se mnogostruko znaenje neobinog sim
bola - o kome se tako esto govori i sugerie da on predstavlja "iskuavaa oveka" u ortodoksnom shvataiiju crkve - nikad ne moe
previe naglasiti, izgleda kako je poeljnije da tu temu iscrpimo i na
ovom mestu, sakupimo sve dostupne dokaze, ak i po cenu da se
428
Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

ponavljamo. Nai teolozi i neki poboni prouavaoci simbola su, bez
razlike, Titane i Kabire tako neraskidivo povezali sa grotesknom l i
nou zvanom avo, a svi dokazi koji govore suprotno su do danas
bili odbacivani i ignorisani, da okultisti ne smeju zanemariti nita
to bi moglo da opovrgne tu zaveru klevete. Predlaemo da teme o
kojima se govori u ovih nekoliko poslednjih stihova podelimo na ne
koliko grupa i u ovom poglavlju ih ispitamo onoliko paljivo i potpu
no koliko nam to prostor doputa. Zato emo optim svedoanstvima
iz antike dodati moda jo nekoliko detalja, o naelima okultizma i
Ezoterijske Doktrine koja su najee osporavana - iju emo glav
ninu nai u Delu II o Simbologiji.
ZMIJE I ZMAJEVI U RAZNIM SIMBOLIZMIMA
Re "Zmaj" se u Haldeji nije pisala fonetski, ve su je predstav

ljala dva monograma koja su, prema orijentalistima, verovatno zna
ila "krljutavi". Gospodin Smit veoma umesno primeuje:
Taj opis mogao se, naravno, odnositi kako na uvenog zmaja, ta
ko i na zmiju ili na ribu.
Mi bismo mogli da dodamo: "U jednom sluaju on se odnosi na
Makaru, zodijaki znak, koji na sanskritu znai nekog neodreenog
vodozemca, opte nazvanog krokodil, ali zapravo znai neto dru
go" (vidi Deo I I , "Misterije Hebdomada"). To je, dakle, praktino
priznanje da asirolozi, po svemu sudei, ne znaju nita pouzdano o
statusu "Zmaja" u drevnoj Haldeji, od koje su Jevreji dobili svoje
simbole, da bi ih kasnije od njih ukrali hriani, koji su od "krljutavog" nainili ivo bie i zlu mo.
Primerci zmajeva, "sa krilima i krljutima", mogu se videti u Bri
tanskom muzeju. Prema istom autoritetu (Smit), postoje takoe dve
figure koje predstavljaju priu o Padu: svaka sedi na po jednoj stra
ni drveta i prua ruke prema "jabuci", dok u pozadini "Drveta" stoji
Zmaj-Zmija. Ezoteriki, te dve figure su dva "Haldejca" spremna za
inicijaciju, a Zmija predstavlja "onog koji inicira", dok su ljubo
morni bogovi, koji proklinju drvo, egzoteriko profano svetenstvo.
429
Nema tu ba nekih "biblijskih zbivanja", kao to moe da vidi svaki

okultista.
"Veliki Zmaj potuje jedino Zmije Mudrosti", kae Stanca; time
dokazuje ispravnost naeg objanjenja dve figure i "Zmije".
"Zmije koje su ponovo sile (. . .) koje su pouile i uputile" Petu
Rasu. Koji normalan ovek danas moe da veruje da se tu govori o
pravim zmijama? Otuda postoji nagaanje, koje je danas postalo
gotovo aksiom meu ljudima od nauke, da su oni koji su u antici
pisali o raznim svetim Zmajevima i Zmijama b i l i i l i praznovemi i
naivni, i l i su resili da obmanu jo vee neznalice od sebe. Pa ipak,
od Homera pa nadalje, taj termin je podrazumevao neto to se skri
valo od neupuenih.
"Uasni su bogovi kada se ispolje" - oni bogovi koje ljudi nazi
vaju Zmajevima. A Elije (Ailianus), koji u svojoj De natura Animalum
raspravlja o tim zmijolikim simbolima, primeuje odreene stvari
koje pokazuju daje dobro razumeo prirodu tog najstarijeg meu sim
bolima. Zato on krajnje umesno objanjava navedeni Homerov stih:
Jer Zmaj, koji je svet i mora se oboavati, u sebi ima neto to
je jo boanskije i to je bolje (za druge?) i ne znati.
(Knjiga XI, pogl. 17)
Poto taj "Zmaj" ima sedmostruko znaenje, moe se saoptiti samo
najvie i najnie. Ono najvie je isto to i "Samoroeni", Logos (induski Aa). On je bio druga hnost Trojstva, SIN, kod hrianskih gnostika zvanih nazareni, i l i oboavaoci Zmije. Njegov simbol bilo je
sazvee Zmaja.^ Njegovih sedam "zvezda" predstavljaju sedam zvezda koje u Otkrivenju u svojim rukama dri "Alfa i Omega". U svom
krajnje zemaljskom znaenju izraz "Zmaj" se odnosio na Mudrace.
Taj deo antike religiozne simbolike je veoma teko pojmljiv i
tajanstven tako da e neupuenima moda ostati nerazumljiv. U na
e vreme, on toliko vrea ui hriana da, uprkos svoj naoj civilizovanosti, teko moe izbei da bude optuen za direktno blaenje najKao to je pokazao H. Lizerej (Lizeray) u Razotkrivenom lirianskom
Trojstvu (Trinite Chretienne Devoilee)- postavljen izmeu neizmenljivog Oca
(Pola, fiksirane take) i promenljive materije, Zmaj materiji prenosi uticaje
koje dobija od Pola, otuda i njegovo ime ~ Verbum.
430
dragocenijih hrianskih dogmi, i ta tema je, da bi se ispravno obra

dila, zahtevala pero i genije jednog Miltona, ija se poetska mata
danas ukorenila u crkvi kao otkrivena dogma.
Da lije alegorija o Zmaju i pretpostavljenim pobednicima nad njim
na Nebu potekla od sv. Jovana i njegovog Otkrivenja'? Izriito odgo
varamo - ne. Njegov "Zmaj" je Neptun, simbol atlantidanske magije.
Da bismo pokazali daje ovo negiranje tano, molimo itaoca da
proui simboliku Zmije i Zmaja u njihovim raznim apsektima.
ZVEZDANI I KOSMIKI G L I F O V I
Svaki astronom - osim okultiste i astrologa - zna da su, figura

tivno reeno, astralna svetlost, Mleni put, a takoe i putanja Sunca
po Rakovoj i Jarevoj obratnici, kao i krugovi zvezdane i l i tropske
godine, u alegorijskoj i mistikoj frazeologiji adepata uvek bili na
zivani "Zmijama".
I to kako kosmiki, tako i metaforiki. Posejdon je "Zmaj"; "Hosar,*
koga neupueni nazivaju Neptun" (peratski gnostici**); "Dobra i Sa
vrena Zmija", Mesija naasena,*** iji je simbol na Nebu Drako.
A l i , moramo razlikovati prirodu tog simbola. Na primer: zoroastrijanska ezoterija je identina sa ezoterijom Tajne Doktrine i kad.
* Hosar - dobra zmija i l i zmaj gnostike kole Naasena (vidi fusnotu nie),
(nap. ured.)
** Perati (lat. peratae) -jedno od gnostikih udruenja naasena i l i "zmij
skih gnostika", tako nazvanih zbog mistikog isticanja simbola zmije u svo
j i m ceremonijama i propisima. Gnostikim udruenjem su se nazivale kole
osnovane pored Iiufrata, koje su negovale astroloku nauku. Zbog uenja koje
su sledili, uenici ove kole su se zvali Peratae, odnosno Lutalice, u smislu da
se oznae kao oni koji su "s druge strane", tj. odvojeni od duha, jer ive na
ovoj zemlji, gde vlada iskuenje i patnja, pa su, stoga, "lutalice", daleko od ku
e, odnosno - duha. (nap. ured.)
*** Naaseni - Nassenians, Naassenes (od hebrejskog Nakash - zmija) - gnostika zmija, koja se odnosi na spiritualnog zmaja i l i zmiju iskupljujue moi,
kao simbol inteligencije kojom su Adam i Eva primili znanje o egzistenciji
vieg postojanja nego to je to njihov tvorac, (nap. ured.)
431
na primer, u Vendidadu itamo albe na " Z m i j u " iji su ujedi pretvorili
divno, veno prolee Airjana Vaego u zimu, stvorivi bolest i smrt,
naporedo sa mentalnim i psihikom rastrojstvom, svaki okultista zna
daje Zmija na koju se tu aludira Sevemi pol, a takode i pol neba.^ On
proizvodi godinja doba, u skladu sa uglom pod k o j i m stoji u odnosu
na centar Zemlje. Te dve ose nisu vie bile paralelne, otuda je veno
prolee Airjana Vaega na dobroj reci Daitji nestalo, i "arijevski magi
morali su da se presele u Sagdiani" - kae egzoterika pria. A l i , ezoterijsko uenje tvrdi daje pol preao preko ekvatora, i da je "zemlja
blaenstva" etvrte Rase, koju su nasledili od Tree, sada postala ze
mlja pustoi i jada. I sama ta injenica je dovoljna da poslui kao
neporecivi dokaz o ogromnoj starosti zoroastrijanskih spisa. N o v i A r i
j e v c i iz perioda posle potopa su, naravno, teko m o g l i da prepoznaju
planine na i j i m su se v r h o v i m a n j i h o v i preci sastajali jcre Potopa i
razgovarali sa istim "Jazatasima" (nebeskim duhovima Elemenata),
sa kojima su nekada delili ivot i hranu. Kao to je pokazao Ektajn
(Eckstein) {Arheoloka revija, 8. godina, 1885.):
(. . .) izgleda da Vendidad ukazuje na veliku promenu u atmosferi
Centralne Azije; snane erupcije vulkana i sleganje itavog pla
ninskog lanca u blizini Karakoruma.
Prema Euzebiju, Egipani k o j i su, eto, j e d n o m (za divno udo)
napisali istinu, simboliki su predstavljali Kosmos v e l i k i m vatrenim
krugom, i j i je prenik inila zmija sa glavom sokola.
Tu imamo Zemljin pol unutar ravni ekliptike, sa svim onim va
trenim posledicama koje moraju proizai iz takvog poloaja neba,
dok itav Zodijak, za 25.000 (dodatnih) godina, mora daje pocrveneo od Sunevog ognja, a svi znakovi mora da su bili vertikalni
u odnosu na polarne oblasti.
\yidi Mekejevu (Mackey) Sfinksijadu]
M e n i - obitavalite bogova - kao to smo ve objasnili, nalazila
se na Sevemom Polu, dok bi Patala, i l i paklena oblast, trebalo da bu
de na j u g u . Svi ti simboli u ezoterikoj filozofiji imaju, geografski.
Koji su Egipani simboliki predstavljali kao Zmiju sa glavom sokola.
432

sedam kljueva; Meru i Patala imaju jedno znaenje koje predstav
lja mesta, dok astronomski, oni imaju drugi smisao i znae "dva po
la", to se zavrilo time da se u egzoterikom sektatvu oni esto
prevode kao "Planina" i "Jama", i l i Raj i Pakao. Ako se, zasad, dri
mo samo astronomskog i geografskog znaenja, moda emo otkriti
da su drevni narodi znali topografiju i prirodu Arktika i Antarktika
bolje od bilo kog savremenog astronoma; oni su imali razloga, i to
dobrih, da jedan nazovu "Planinom", a drugi "Jamom". Kao stoje
ve citirani autor napola objasnio, Helion i Aheron su znaili goto
vo istu stvar:
Heli-onje Sunce u najvioj taki (Helios, Heli-on, "najvii"), a
Aheron je 32 stepena iznad pola, a 32 ispod njega, pa bi alegorij
ska reka trebalo da dodiruje zapadni horizont na geografskoj irini
od 32 stepena. Tu prostranu udubinu, koja je veno sakrivena od
naeg pogleda, i koja je okruivala Juni pol, zato su nazvali " J A
M O M " , dok bi prilikom osmatranja prema Sevemom polu uvek videli kako se pojavljivuje odreeni krug na nebu iznad horizonta i nazvali su ga Planinom. Postoje Meru visoko obitavalite Bogo
va, za njih se govorilo da se periodino uspinju i silaze; time se
mislilo (astronomski) na zodijake bogove, prelazak izvornog Sevemog pola Zemlje preko junog pola neba.
za
A u t o r tog zanimljivog dela, Sfinksijade, kao i Uranovog kljua,

Otkrivenje dodaje:
U to doba, u podne, ekliptika bi bila paralelna sa meridija
nom, a deo Zodijaka bi se sa Severnog pola spustio na severni
horizont, prelazei preko osam kolutova Zmije (osam zvezdanih
godina, i l i preko 200.000 solarnih godina), to bi izgledalo kao
zamiljena lestvica sa osam preki koja se od zemlje uzdie ka
polu, odnosno Jupiterovom prestolu. Tom lestvicom su se, da
kle, Bogovi, znakovi Zodijaka, uspinjali i silazili. (Jakovljeva
lestvica i aneli). (. . .) Proteklo je vie od 400.000 godina otkad
je Zodijak inio nagib te lestvice. (. . .)
To je d o v i t l j i v o objanjenje, ak i ako nije u potpunosti u skladu

sa o k u l t i z m o m . Pa i p a k je ono b l i e i s t i n i od m n o g i h n a u n i h , a
posebno teolokih objanjenja. K a o stoje upravo reeno, hriansko
433

Trojstvo je od poetka b i l o isto astronomsko, to je navelo Rutilija
(Rutilius) da kae - o onima k o j i su to euhemerizovali:*
Judaea gens, radix stultorum.**
A l i profani, a posebno hrianski fanatici, k o j i stalno trae naune
dokaze za bukvalno znaenje svojih spisa, uporno e u nebeskom po
lu gledati pravu Z m i j u iz Postanja, Satanu, neprijatelja oveanstva,
umesto onoga to ona zaista jeste - kosmiku metaforu. Kad je ree
no da su bogovi napustili Zemlju, to nije znailo jedino bogove, za
titnike i instruktore, va takode i nia boanstva - vladaoce znakova
Zodijaka. Pa ipak, o n i p r v i , kao stvarni i postojei E n t i t e t i k o j i su
r o d i l i , odgajili i pouavali oveanstvo od njegove rane mladosti,
pojavljuju se u s v i m svetim spisima, kako u zoroastrijanskim, tako
i u induskim jevandeljima. Ormuzd, i l i Ahura Mazda, "Gospod M u
drosti" predstavlja sintezu Amaspenda ( i l i Amea Spenta - "Besmrt
n i h Dobroinitelja"),'' a takoe i "Re", i l i Logos i njenih est najviih
aspekata u zoroastrijanstvu. Ti "Besmrtni D o b r i i n i t e l j i " su u Zamijadjat opisani kao:
Amea Spenti, sjajni, koji imaju delotvorne oi, velike, koje
pomau (. . .) vene i iste (. . .) svih sedam su jednakog uma, je
dnakog govora, jednako ine (. . .) koji su tvorci i unititelji stvo
renja Ahura Mazde, njihovi tvorci i nadzornici, njihovi zatitnici
i vladari (. . .)
Samo o v i h nekoliko redova ukazuju na dvojni, pa ak i trojni ka
rakter Amaspenda, naih a n Kohana i l i " Z m i j a M u d r o s t i " . O n i su
isto to i O r m u z d (Ahura Mazda), pa ipak odvojeni od njega. O n i su
takode hrianski A n e l i Zvezda - k o d zoroastrijanaca Zvezdani
Jazatasi - i l i , opet, sedam planeta (ukljuujui i Sunce) u s v i m reli* Euhemerizam - uenje kirenaika (pristalice Sokratovog uenika Aristipa
iz Kirene, koji su hedonizam smatrali za najvee dobro) Euhemerosa iz Mesene (oko 300. godine pre nove ere), po kojem su mitoloki bogovi prvobitno
bili samo heroji, odnosno, znatni i l i istaknuti ljudi uopte, a tek posle njiho
ve smrti ih je narodna mata proglasila bogovima, (nap. ured.)
** Jevrejski narod, pojam gluposti, (nap. prev.)
Dr V. Gajger {W. Geiger) ih je preveo kao "blaeni Besmrtnici", ali je prvi
prevod taniji.
434

gijama.'' Opis - "sjajni, koji imaju delotvome oi" - to dokazuje. To je
na fizikom i zvezdanom planu. Na duhovnom, oni su boanske moi
Ahura Mazde, ali, na astralnom, iU opet na fizikom planu, oni su "Gra
ditelji" i l i "nadzornici", Pitar (oevi) i prvi Uitelji oveanstva.
Kad smrtnici postanu dovoljno oduhovljeni, nee vie biti potrebe
da im se namee ispravno razumevanje drevne Mudrosti. Ljudi e
tada znati da nikad nije postojao nijedan veliki reformator sveta, ije
je ime dospelo do nas, a koji (a) nije bio direktna emanacija LOGOSA
(ili bilo kog dugog naziva pod kojim nam je poznat), tj, sutinska
inkarnacija jednog "od sedam", "boanskog Duha koji je sedmostruk" i (b) koji se nije pojavio ranije, tokom prethodnih Ciklusa.
Oni e tada prepoznati uzroke koji u istoriji i hronologiji dovode do
odreenih vekovnih zagonetki; razlog stoje, na primer, njima nemo
gue da odrede bilo kakvo pouzdano vreme ivota Zaratustre, koga
u Dabistanu nalazimo umnoenog u dvanaest i etrnaest predstava;
zato su Riiji i Manui toliko izmeani po redosledu i individual
nostima; zato Krina i Buda govore o sebi kao o reinkarnacijama,
tj. Krina se poistovetio sa Rii Narajanom, a Buda saoptava niz
svojih prethodnih roenja; i zato se ovaj prvi, posebno, iako je
"vrhunski Bramd ", ipak naziva Amamsavatar ~ samo "delom dela"
Svevinjeg na Zemlji. Na kraju, zastoje Oziris veliki Bog, a istovre
meno "princ na Zemlji", koji se ponovo pojavljuje kao Tot-Hermes,
i zastoje Isus iz Nazareta (najevrejskom, Joua) kabalistiki prepo
znat u Joui, Nunovom sinu, kao i u drugim linostima. Ezoterijska
doktrina to objanjava tako to su se svi oni (kao i mnogi drugi) is
prva pojavili na Zemlji kao jedna od sedam moi LOGOSA, individualizovanih kao neki Bog i l i "Aneo" (glasnik); potom, pomeani
sa materijom, oni su se ponovo pojavili kao veliki mudraci i uitelji,
koji su "pouili Petu Rasu", nakon to su pouili i dve prethodne
Rase, vladali tokom Boanskih Dinastija i na kraju se rtvovali da
bi se iznova raali u raznim okolnostima radi dobrobiti oveanstva
i radi njegovog spasenja u odreenim kritinim periodima, dok u svo
joj poslednjoj inkarnaciji nisu uistinu postali jedino "delovi dela"
na Zemlji, iako uistinu Jedan Svevinji u Prirodi.
Tih "sedam" su postali osam, Ogdoad, u kasnijim materijalizovanim reli
gijama, postoje sedmi ili najvii princip, koji nije vie predstavljao proima
jui Duh, Sintezu, postao antropomorfizovani broj, ili dodatna jedinica.
435
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
To je metafizika teogonije. I kako je svaka od tih SEDAM " M o i "

(kad se jednom individualizuje) odgovorna za jedan od elemenata
tvorevine i vlada nad njim,^ nastala su brojna znaenja svakog sim
bola, koja neizbeno, ukoliko se ne protumae ezoterijskim metodima, u celini vode do nerazmrsive zbrke.
Da li je zapadnjakom kabalisti - koji je u principu protivnik is
tonjakog okultiste - potreban dokaz? Neka otvori Moriju magije
Elifasa Levija (str. 53) i paljivo pogleda njegove Velike kabalistike simbole ohara. Na grafikama u knjizi on e videti belog mu
karca koji stoji uspravno i crnu enu obrnutu naglavce, tj. koja stoji
na glavi, dok joj noge prolaze ispod rairenih ruku muke figure i
pruaju se preko njegovih ramena, dok se njihove ruke spajaju pod
uglom sa obe strane. Elifas Levi to naziva Bog i Priroda, i l i Bog,
"svetlost", koji se obrnuto ogleda u "Prirodi i Materiji", tami. Kabalistiki i simboliki on je u pravu, ali samo u granicama amblematike kosmogonije. On nije izmislio taj simbol, kao to nisu ni
kabalisti; prema predanju su te dve figure od belog i crnog kamena
postojale u egipatskim hramovima od nezapamenih vremena, a
istorijski, od vremena kralja Kambiza, koji ih je lino video. Zato ti
simboli mora da postoje jo od pre 2.500 godina. Bar prema persijskom kralju, sinu Kira Velikog, koji je nasledio svog oca 529. godine
pre nove ere. Te figure predstavljale su dwa Kabira kojipersonifikuju suprotne polove. Herodot {Talija, br. 77) saoptava potomstvu da
je Kambiz, kad je uao u hram Kabirima, prsnuo u nezadriv smeh,
ugledavi pred sobom ono to je mislio da predstavlja uspravnog
mukarca i enu koja dubi na glavi. Meutim, to su bili polovi, a taj
simbol je trebalo da obelei "prelazak prvobitnog Sevemog pola
Zemlje preko junog pola neba", kao stoje zapazio Mekej.* A l i , oni
su takode predstavljali i obrnute polove, kao posledicu velikog nagi
ba Zemljine ose, to svaki put dovodi do pomeranja okeana, potapanja
polarnih zemalja i, kao posledica toga, izdizanja novih kontinenata
u ekvatorijalnim oblastima, i obrnuto. Ti " K a b i r i m " su b i l i bogo
vi "Potopa".
Ti elementi su: kosmiki, zemaljski, mineralni, biljni, ivotinjski, vodeni
i, na kraju, ljudski - u njihovim fizikim, duhovnim i psihikim aspektima.
Koji dodaje da su Egipani predstavljali anele Polova na razne naine. Ta
kode i u Perijevim (Peny) Razglednicama Levanta postoji "figura koja predstavlja
436
Ovo nam moe pomoi da naemo klju za naizgled beznadenu

pometnju mnogih imena i titula koja se odnose na jednog te istog
boga i na klase bogova. Faber je ve pokazao, poetkom ovog veka,
da su Koribanti, Kureti, Dioskuri, Anakteri, Dii Magni (Veliki Bo
govi), Idei (Idski) Daktili, Lari, Penati, Mani,^ Titani i Aleti isto to
i K A B I R I . A m i smo pokazali da su oni isto to i Manui, Riiji i nai
an Kohani, koji su se inkarnirali u Odabranima Tree i etvrte
Rase. Zato, dok su u teogoniji Kabiri-Titani predstavljali sedam ve
likih bogova, kosmiki i astronomski Titani su nazivani Atlantianima, jer su moda, kako kae Faber, bili povezivani sa (a) At-al-as,
"boanskim Suncem" i {b) sa tit "potopom". A l i , ako je to istina, to
je samo egzoterika verzija. Ezoteriki, znaenje tih simbola zavisi
od naziva i l i titule koja je upotrebljena. Sedam tajanstvenih, velikih
bogova koji izazivaju strahopotovanje - Dioskura^ boanstava ko
ja su okruena tamom okultne prirode - postala su Idei ( i l i idski
prsti)* kod adepata koji isceljuju metalima. Prava etimologija imena
Juni p o l Zemlje u sazvedu L i r e " , na kojoj se p o l o v i pojavljuju nalik na dve
prave ipke koje natkriljuju sokolova krila, ali su oni takode predstavljani i
kao zmije sa po jednom sokolovom glavom na svakom kraju.
Faber i biskup Kamberlend hoe sve njih da predstave kao kasnije paganske personifikacije, kako ovaj p r v i kae:
Nojevog kovega i nikog drugog do Patrijarha (Noja) i njegove porodice. (!)
(Kabiri, tom I, str. 136)
Jer, kau nam:
(. . .) posle Potopa, u znak seanja na taj dogaaj, poboni Noje ustanovio je versku
sveanost koju su kasnije pokvarili njegovi opaki potomci, demoni i heroji-bogovi, i
svuda je bestidna prostota prisvojila ime i odenula se odedom religije.
(tom I, str. 10)
Sad, to zaista znai staviti oglavinu ljudskom miljenju, ne samo u antici,
ve i danas. O b m i m o taj iskaz i objasnimo nakon "Noje i njegova porodica"
da je ono to se podrazumevalo pod t i m patrijarhom i njegovom porodicom
samo jevrejska verzija samotrake misterije Saturna ili Kronosa-Sadika i nje
govih Sinova, pa moemo da kaemo Amin.
K o j i su se k o d Grka kasnije ograniili samo na Kastora i Poluksa. A l i , u do
ba Lemurije, Dioskuri, " I z Jajeta Roeni", b i l i su Sedam an Kohana ( A g n i vata-Kumara) k o j i su se inkarnirali u Sedam Odabranih Tree Rase.
* Idei i l i D a k t i l i (od grkog 5dKxuA,oq - prst) - naziv za frigijske hijerofante Kibele. Za njih se kae da su b i l i magi, egzorcisti i iscelitelji. (nap. ured.)
437
lari (koje danas znai "duhovi") mora se potraiti u etrurskoj rei

"lars ", "putovoda", "voda". Sanhoniaton prevodi re Alet( kao oboavaoci Vatre, a Tabor {Tabor) veruje daje ona izvedena od "Al-Orit",
"Bog Vatre". Obojica su u pravu, jer se u oba sluaja ona odnosi na
Sunce (najvieg Boga) prema kome "gravitiraju" svi planetarni bo
govi (astronomski i alegorijski) i koga oboavaju. Kao Lari, oni su
istinska Solama Boanstva, iako Faberova etimologija, koja kae
daje "Lar" saeti oblik "El-ar", solamo boanstvo, nije ba tana. Oni
su "Lari", puto vode i vode oveanstva. Kao Aletce,* oni su bili se
dam planeta - astronomski, a kao Lari, njihovi regenti, nai zatitnici
i vladari - mistiki. U svrhe egzoterikog, i l i falikog bogosluenja,
a takoe i kosmiki, oni su bili Kabiri. Njihovi atributi u te dve fun
kcije prepoznaju se po imenima hramova koji su im bili posveeni,
kao i po imenima njihovih svetenika. Meutim, svi oni su pripadali
Sedmostrukoj tvorakoj i informiuoj grupi an Kohana. Sabeanci, koji su oboavali "regente sedam Planeta", kao to su Indusi
oboavali svoje Riije, smatrali su Seta i njegovog sina Hermesa (Enoha i l i Enosa) najviim od planetarnih bogova. Seta i Enosa su od Sabeanaca pozajmili, a potom izvitoperili Jevreji (egzoteriki), ah trag istine
o njima se i danas moe nai ak i u Postanju^ Set je "predak" onih
ranih ljudi Tree Rase u kojima su se inkamirali "Planetarni" aneli
- on sam je an Kohan koji spada u informiue bogove, a za Enosa
(Hanoha i l i Enoha) i l i Hermesa se kae daje njegov sin - j e r je to
bio opti naziv za rane Vidovnjake ("Enoihion"). Otuda to oboava
nje. Arapski pisac Sojuti kae da najraniji zapisi pominju Seta kao
osnivaa sabeanizma i zbog toga su piramide koje otelovljuju pla
netarni sistem, bile smatrane grobovima i Seta i Idrisa (Hermesa i l i
Enoha) [vidi Vize (Vyse), Delovanja, tom I I , str. 358]; odatle su Sabeanci polazili na hodoaa i pojali molitve sedam puta dnevno,
okreui se ka Severu (planina Meru, Kaf, Olimp itd., itd.) [vidi Palgrejv (Palgrave), tom I I , str 264]. Abd Alatif (Allatif) saoptava in
teresantne stvari o Sabeancima i njihovim knjigama; isto tako i Edin
* Aletce (fenianski, od Al-Ait - bog vatre) - oboavaoci vatre, sedam Kabira i l i Riija, Titani, sinovi Agruerusa i l i Kronosa. (nap. ured.)
Kliment Aleksandrij skije shvatio astronomsko znaenje poglavlja XXV, i
narednih, u Izlasku. Prema mojsijevskoj doktrini, on kae da sedam planeta
pomau u raanju zemaljskih stvari. Dva Heruvima, koja stoja ne dvema stra
nama svetog tetragramatona, predstavljaju Velikog i Malog Medveda.
438
Ahmed Ben Jahja (Eddin Ahmed Ben Yahya), koji je pisao 200 go
dina kasnije. Dok ovaj drugi smatra "da je svaka piramida bila
posveena nekoj zvezdi", Abd Alatif nas uverava "da je itao u sabeanskim knjigama daje jedna piramida bila grob Agatodemona, a
druga Hermesa" (Vize, tom I I , str 342). G. Stejnilend Vejk u Velikoj
piramidi (str. 57) dodaje:
Agatodemon nije bio nita drugo do Set, a, po nekim autorima,
Hermes je bio njegov sin.
I tako, dok su na Samotraci i u najstarijim egipatskim hramovi
ma oni bili veliki Kosmiki Bogovi (sedam i etrdeset devet Svetih
Vatri), u grkim svetilitima njihovi rituali su postali najveim delom
faliki, pa zato, za profane, opsceni. U ovom poslednjem sluaju bi
lo ih je 3 i 4 i l i 7 - mukih i enskih Principa (egipatki krst); ta podela pokazuje zato neki klasini pisci smatraju da ih je bilo samo
tri dok ostali navode etiri. A oni su se zvali - Kabiri - Aksier (u
svom enskom aspektu, Demetra), Aksiokersa (Persefona)," Aksiokers (Pluton i l i Had) i Kadmo i l i Kadmilo (Hermes - ne faliki
Hermes koga pominje Herodot ( I I , odeljak 1) ve "onaj iz svetih
legendi" koji se objanjavao samo tokom samotrakih misterija. To
poistoveenje do koga je, prema Sholiastu Apolonu {Rh. I, 217), do
lo Mnasejevom neopreznou, ne znai nita poto sama imena ne
otkrivaju mnogo. Opet, bilo je i drugih koji su pominjali, i na svoj
nain bili u pravu, da je bilo samo dva Kabira. Oni su, ezoteriki,
bili dva Dioskura, Kastor i Poluks, a egzoteriki, Jupiter i Bah; geodezijski, dva personifikovana pola Zemlje: astronomski, zemaljski
To je udna ideja - pa ipak, moda, ne suvie daleka od istine - ovakvo
razmiljanje Mekeja, samozvanog Adepta iz Norvia, koju nalazimo u nje
govoj Mitolokoj astronomiji. On kae da su Kabiri po imenu Aksier i Aksio
kersa svoja imena dobili od {a) Kab i l i Cab, mera, i Urim, nebesa; Kabirim
dakle znai "meru nebesa" i (b) da su se njihova pojedinana imena, koja podrazurnevaju princip razmnoavanja, odnosila na ljudske polove. Jer, "re seks
je ranije podrazumevana pod reju aiks, to se danas pretvorilo ( . . . ) u seks".
I on se poziva na Londinusovu enciklopediju za odrednicu "tenja". Sad, ako
Aksieru dodamo aspirovani zvuk, to bi bilo Saksier, a drugi pol bi bio Saksiokersa. Ova dva pola bi, dakle, postala tvorci drugih moi prirode - oni bi bili
roditelji, a otud, veoma moni bogovi.
439
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
i nebeski pol, a takode i fiziki i duhovni ovek. Priu o Semeli i

Jupiteru i o roenju Baha od dve majke, sa svim okolnostima koje
je okruuju, potrebno je samo proitati ezoteriki da bi se razumela
alegorija. Uloge koje u tom dogaaju igraju Vatra, Voda, Zemlja, itd.,
u brojnim verzijama, pokazae kako "otac bogova" i "veseli Bog vi
na" takode otelovljuju dva zemaljska pola. Pomou mnogih aluzija,
zemaljski, metalni, magnetski, elektrini i vatreni elementi predstav
ljaju reminiscencije na kosmiki i astronomski karakter tragedije
potopa. U astronomiji, ti polovi su zaista "nebeska mera" (vidi na
pomenu napred), a isto to su i Kabiri Dioskuri, kao to emo poka
zati, i Kabiri-Titani, kojima Diodor pripisuje/7roa/flza^ vatre^ i vetinu pravljenja gvozda. tavie, Pausanija pokazuje daje Prometej
izvorno bio kabiriko boanstvo ( I , I X , str 751).
A l i , injenica da su astronomski Titani-Kabirim bili takode i tvorci
i regulatori godinjih doba, a kosmiki, velikih Vulkanskih Energija,
zatim bogovi koji vladaju svim metalima i zemaljskim radovima, ne
smeta im da budu, u svojim izvornim boanskim karakterima, blago
nakloni Entiteti koji su, simboliki predstavljeni Prometejem, svetu
doneli svetlost i obdarili oveanstvo intelektom i umom. Oni su u
svim teogonijama - posebno indijskoj - prevashodno Svete boan
ske Vatre, 3, 7 i l i 49, u skladu sa zahtevima alegorije. Sama njiho
va imena to dokazuju, poto su oni u Indiji Agni-putra (Sinovi Vatre),
a u Grkoj i drugde Geniji Vatre sa brojnim imenima. VeUcer (JVelcker),
Mori (Maury) i sada Dearm pokazuju da njihovo ime Kabeiron, ko
je znai "moni posredstvom Vatre", potie od grke reci Kaico, "spa
liti". Semitski Kabirim, "snani, moni i veliki", to odgovara grkom
)a,8ydA,oi 8uvaxoi, predstavlja kasniji epitet. Njih su oboavali svu
da, a njihovo poreklo je izgubljeno u tami vremena. Pa ipak, bilo da
su ih potovali u Frigiji, Fenikiji, Troji, Trakiji, Egiptu, Lemnosu i l i
Siciliji, njihov kult je uvek bio povezan sa Vatrom, a njihovi hramovi
su graeni na izrazito vulkanskim lokacijama. U egzoterikom bogosluenju oni su pripadali htonikim boanstvima i zato ih je hrianstvo nainilo paklenim bogovima.
Re "guebra" potie od Kabiri, gabiri i znai drevne persijske poklonike
Vatre, i l i Parse. Kabiri su postali gabiri, a potom ostali kao naziv za zoroastrijance u Persiji (vidi Hajdov De Religio Persarum, pogl. 29).
440
Oni su uistinu "veliki, blagonakloni i moni Bogovi", kako ih zo

ve Kasije Hermon (vidi Macrob. Sat. /, I I I , pogl. 4, str 376). U Tebi,
Kora i Demetra, Kabirim, imali su svoje svetilite (Pausanija, I X ,
22; 5), a u Memfisu su Kabiri imali hram toliko sakralan da nikom,
izuzev svetenika, nije bilo doputeno da stupi na njihov sveto pod
ruje (Herodot, I, I I , c 37). A l i , isto tako, ne smemo da izgubimo iz
vida daje ime Kabiri zajedniko, da su Kabiri (moni bogovi, kao i
smrtnici) bili oba pola, a takoe i zemaljski, nebeski i kosmiki. Isto
tako, iako je linost tih vladara simbolizovala jednu isto geoloku
pojavu (kakvom se danas smatra) dok su u svojim kasnijim funkcija
ma oni Vladari zvezdanih i nebeskih moi, oni su, takode, u poetku
vremena bili vladari oveanstva. Kad su se inkamirali kao Kralje
vi "boanskih Dinastija", oni su dali prvi podstrek civilizacijama i
usmerili um kojim su snabdeli oveka ka pronalasku i usavravanju
svih umetnosti i nauka. Zato se kae da su se Kabiri pojavili kao do
broinitelji ljudi i kao takvi su u seanju naroda iveli eonima. Njima
- Kabirima i l i Titanima - pripisuje se pronalazak pisma (Devanagrija, i l i pisma i jezika bogova), zakona i prava, arhitekture, zatim,
raznih oblike takozvane magije i, konano, upotrebe biljaka u medi
cini. Hermes, Orfej, Kadmo, Asklepije, svi ti polubogovi i heroji
kojima je pripisano da su oveku otkrili nauke, i koje Brajant, Faber,
biskup Kamberlend i mnogi drugi hrianski pisci ele potomstvu
silom da predstave kao puke paganske kopije jednog jedinog proto
tipa, naime Noja ~ predstavljaju opta imena.
Kabirima se pripisuje da su otkrili veliku blagodet poljoprivrede,
tako to su proizveli kukuruz i l i penicu. Za ono stoje Izida-Oziris,
nekad iva Kabira, uinila u Egiptu, na Siciliji se kae daje uinila
Cerera; svi oni pripadaju istoj klasi.
Da su zmije uvek bile amblemi mudrosti i inteligencije, opet po
kazuje Merkurov tap (kaducej); Merkur je isto to i Tot, bog mu
drosti, zatim Hermes, i tako dalje. Dve zmije, uvijene oko njegovog
tapa, predstavljaju falike simbole Jupitera i drugih bogova koji su
se preobrazili u zmije da bi zaveli boginje - ali samo u pokvarenoj
mati profanih prouavalaca simbolike. Zmija je uvek bila simbol
za adepta i njegove moi besmrtnosti i boanskog znanja. Merkur u
svom psihopompnom karakteru, koji svojim tapom usmerava i vo
di due mrtvih u Had, i l i njime ak i oivljava mrtve, naprosto je
441
veoma providna alegorija. Ona pokazuje dvojnu mo Tajne Mudro

sti: crnu i belu magiju. Ona pokazuje kako ta otelovljena Mudrost
vodi Due posle smrti, kao i njenu mo da oivi ono to je mrtvo to je veoma duboka metafora ako razmislimo o njenom znaenju.
Svi narodi antike potovali su taj simbol, izuzev hriana, koji su
namemo zaboravili Mojsijevu Bakarnu Zmiju, pa ak i to da Isus
posredno priznaje veliku mudrost i inteligenciju Zmije: "Budite mu
dri kao zmije i neduni kao golubovi". Kod Kineza, jednog od naj
starijih naroda nae Pete Rase, Zmija je bila amblem njihovih Careva,
koji na taj nain predstavljaju degenerisane naslednike "Zmija" i l i
Inicijata, koji su vladali ranim rasama petog oveanstva. Carev presto je "Zmajevo sedite", a njegova carska odora je izvezena likovi
ma Zmaja. Stavie, aforizmi u najstarijim kineskim knjigama jasno
kau da je "Zmaj" ljudsko, mada boanska bie. Govorei o "u
tom Zmaju", poglavici ostalih, Tvan-jing-tu kae:
Njegova mudrost i vrlina su neizmeme (...) on ne ide u drutvu
i ne ivi u krdima (asketa je). On luta divljinama s onu stranu ne
besa. On odlazi i dolazi, ispunjavajui nalog (Karmu); ako se u
odreenom vremenu ispolji savrenstvo, on istupa, ako ne, ostaje
(nevidljiv) (. . .)
A Lu-lan pripisuje Konfiiiju sledee reci:
Zmaj se hrani istim vodama Mudrosti i igra se u istim voda
ma ivota.
N A I BOANSKI UITELJI
Sad, Atlantida i ostrvo Flegija nisu jedini preostali zapis o po

topu. U K i n i takoe postoje predanja i prie o jednom ostrvu, i l i
kontinentu, k o j i se tamo naziva Ma-li-ga-si-ma, a koju Kemfer
(Kcempfer) i Faber izgovaraju "Maurigosima", iz nekih svojih l i
nih, tajanstvenih fonetskih razloga. Kemfer, u svom Japanu {Do
datak, str. 13), iznosi sledee predanje: to ostrvo, usled nepravednosti
divova koji su ga nastanjivali, tone na dno okeana, a Peiru-un, nje442
gov kralj, kineski Noje, spaava se sa svojom porodicom, za

hvaljujui tome to su ga bogovi upozorili pomou dva idola. Taj
poboni princ i njegovi naslednici su naselili Kinu. Kinesko predanje govori o boanskim dinastijama Kraljeva, ba kao i predanja svih drugih naroda.
Istovremeno, ne postoji nijedan stari fragment koji ne iskazuje
veru u evoluciju mnotva oblika, pa ak i istovremeni nastanak ra
zliitih - duhovno, psihiki, intelektualno i fiziki - ljudskih bia,
ba kao to je reeno u ovom delu. Sada moramo da razmotrimo ne
kolicinu tih tvrdnji.
Nae rase - svi oni pokazuju - ponikle su od boanskih rasa, ka
ko god da su se one zvale. Bilo da se radi o indijskim Riijima i l i Pitrijima, kineskim Cim-nang i Cang-ju - njihovim "boanskim ljudima"
i polubogovima, akadskim Dingir i Mul-lil - tvorakom bogu i "Bo
govima sveta duhova", egipatskim Izidi-Ozirisu i Totu, jevrejskom
Elohimu, i l i , opet, Manko Kapaku i njegovim peruanskim potom
cima - prie su svuda iste. Svi narodi imali su ili sedam ili deset Riija-Manua i Praapatija, sedam i deset Ki-y, i l i deset i sedam
Amaspenda'^ (egzoteriki est), deset i sedam haldejskih Anedota,
deset i sedam Sefirot, itd., itd. Svi su oni izvedeni od provobitnih
an Kohana iz ezoterike doktrine, i l i "Graditelja" iz Stanci (knji
ga I ) . Od Manua, Tota-Hermesa, Oanesa-Dagona i Edrisa-Enoha,
pa do Platona i Panadora, svi nam govore o sedam boanskih Dina
stija, sedam lemurijanskih i sedam atlantidanskih podela Zemlje, o
sedam prvobitnih i dualnih bogova, koji su sili iz svog nebeskog
obitavalita" i vladali Zemljom, uei oveanstvo astronomiji, ar
hitekturi, i svim drugim naukama koje su se spustile do nas. Ta Bia
se isprva pojavljuju kao "bogovi" i Tvorci, potom se meaju sa lju
dima u nastajanju, da bi na krajupostali "boanski Kraljevi i Vla
dari". A l i , ta injenica je, potom, postepeno zaboravljena. Kao to
pokazuje Bozia (Bosuage), sami Egipani su priznali daje nauka procvetala u njihovoj zemlji tek nakon Izide-Ozirisa, koje nastavljaju
12
Amaspenda ima est ako se iskljui Ormuzd, njihov vladar i Logos. A l i ,

u Tajnoj Doktrini on je sedmi i najvii, ba kao to je Ptah sedmi Kabir meu
Kabirima.
13
U Puranama}e ono poistoveeno sa Vinuovom i l i Braminom Sveta Dvipom ili planinom Meru.
443
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
da oboavaju kao bogove, "iako su oni postali Prinevi u ljudskom

obliku". I on dodaje o Ozirisu-Izidi (boanskom androginu):
Kae sa da je taj Princ (Izida-Oziris) izgradio gradove u Egiptu,
prekinuo poplave Nila, izmislio poljoprivredu, korienje vina, mu
ziku, astronomiju i geometriju.
Kad Abul-Feda u svojoj Preislamskoj istoriji (Flajer, str. 16)
kae da su sabeanski jezik ustanovili Set i Edris (Enoh) - on pod
"sabeanskim jezikom" misli na astronomiju. \] Melelva Nohil (ru
kopis 47 u Nic. Cat.) Hermes se naziva uenikom Agatodemona.
A u drugoj jednoj prii (vidi II tom. Piramida u Gizi pukovnika
Vizea, str. 364, rukopis 785 Uri's Cat.), Agatodemon se pominje
kao "Kralj Egipta ". Selep Geraldin {Celepas Geraldinus) saoptava udno predanje o Henohu. On ga naziva "boanskim divom".
U Knjizi o raznim imenima Nila isti autor [istoriar Ahmed-Ben-Jusuf Eltifas {Ahmed-Ben-Yusouf Eltiphas)] pria nam o verovanju
medu semitskimArapima daje Set (Sit) (koji je kasnije postao egi
patski Tifon, Set) bio jedan od sedam anela ( i l i Patrijarha u Bi
bliji), potom je postao smrtnik i Adamov sin, nakon ega je preneo
dar proricanja i astronomske nauke Jaredu, koji gaje preneo svom
sinu Henohu (Enohu). A l i , Henoh (Idris):
(. . .) pisac trideset knjiga, po poreklu je bio Sabeanac (tj, pripa
dao je Sabi, "Jatu"); postoje uspostavio rituale i ceremonije prvo
bitnog bogosluenja, poao je na istok, gde je izgradio 140 gradova,
od kojih je najnevaniji bio Edesa, potom se vratio u Egipat gde
je postao njegov kralj.
Tako je on poistoveen sa Hermesom. A l i , bilo je pet Hermesa tanije, jedan - koji se pojavio, poput nekih Manua i Riija, u ne
koliko razliitih linosti. U Burham-i-Kali on se spominje kao "Hormig", stoje ime planete Merkura i l i Bude, a sreda je bila posveena
i Hermesu i Totu. Hermes iz orijentalnog predanja, koji je oboavan
u Fineati i za koga je reeno daje nakon Argusove smrti pobegao u
Egipat, civilizovao gaje pod imenom Tot. A l i , ma o kojoj linosti da
se radi, njoj se uvek pripisuje daje prenela sve nauke iz latentne u
aktivnu upotrebu, tj. daje prva pouavala magiju u Egiptu i Grkoj,
pre vremena Velike Grke, i kada Grci ak nisu ni bili Heleni.
444

Ne govori nam samo Herodot - "otac istorije" - o udesnim d i
nastijama bogova koje su prethodile vladavini smrtnika, nakon k o j i h
su vladale dinastije polubogova, heroja i na kraju ljudi, ve ga podr
ava itav niz klasika: Diodor, Eratosten, Platon, Maneto, i t d . , i t d . ,
ponavljaju to isto i nikad ne menjaju pomenuti red.
" T o je zaista tako", kako pokazuje Krojcer:
Iz sfera zvezda, u kojima borave bogovi svetosti, mudrost silazi
u nie sfere. ( . . . ) U sistemu drevnih svetenika (hijerofanta i adepata), sve stvari, bez izuzetka, Bogovi, Geniji, mani (due), itav
svet, zajedno su razvijeni u Prostoru i Vremenu. Piramida se moe
smatrati simbolom te velianstvene hijerarhije Duhova. (. . .)
Savremeni istoriari (uglavnom francuski akademici, poput Renana) isuvie su se potrudili da potisnu istinu, prenebregavajui drev
ne anale o boanskim kraljevima, da bi se to moglo smatrati asnim.
A l i , g. Renan nikad ne bi mogao b i t i manje voljan da prihvati tu nesvarljivu injenicu nego to je to bio Eratosten, 260. godine pre no
ve ere, pa ipak se ovaj poslednji oseao obaveznim da prihvati isti
nu. Zato danas ovog velikog astronoma njegove kolege posmatraju
sa v e l i k i m p r e z i r o m . Maneto je k o d n j i h postao "praznoverni svetenik, roen i odgajen u okruenju drugih laljivih svetenika u Hel i o p o l i s u " (Fere). Demonolog, de M i r v i j , opravdano primeuje:
Svi ti istoriari i svetenici, tako istinoljubivi kad bi ponavljali
priu o Ijudsliim kraljevima i ljudima, iznenada postaju Icrajnje su
mnjivi im se vrate nazad svojim bogovima. (. . .)
A l i , postoji sinhronistika tablica iz Abidosa, koja je, zahvalju
j u i Sampolionovom geniju, danas opravdala dobru veru egipatskih
svetenika (Manetovu iznad svega), kao i Ptolemejevu. U Turinskom
papirusu, najznaajnijem od svih, po recima egiptologa de Ruea
{de Rouge):
(. . .) Sampolion je, zaprepaen, otkrio da pred svojim oima ima
elu istinu. (. . .) Bio je to ostatak spiska dinastija koje obuhvataju
najdalja mitoloka vremena, i l i VLADAVINU BOGOVA I HEROJA. (. . .)
Poglavlje IV Egipta, str. 441.

445
Na samom poetku tog interesantnog papirusa mi smo primorani
da poverujemo kako su, bar do perioda Ramzesa, ta mitska i heroj
ska predanja bila ba onakva kakva nam ih je preneo Maneto; mi
vidimo kako u njima, kao kraljevi Egipta, figuriraju bogovi Seb,
Oziris, Horus, Tot-Hermes i boginja Ma, pri emu je vladavina
svakog od njih trajala dugi niz vekova.
Manetove sinhronistike tablice, uprkos injenice da ih je iskri
v i o Euzebije u neasne svrhe, n i k a d nisu dospele u ruke d r u g i h .
K r o n o l o g i j a boanskih Kraljeva i Dinastija, kao i perioda oveanstva, uvek je bila u rukama svetenika, i uvana je kao tajna od neu
puenog mnotva.
A f r i k a , kao kontinent, reeno je, pojavila se pre Evrope, ali ka
snije od Lemurije, pa ak i najranije Atlantide. Znamo, prvenstveno
preko Herodota, Strabona, Plinija i svih drugih Grka, a p o t o m i pre
ko geologije, d a j e ela oblast dananjeg Egipta, kao i pustinja, ne
kad bila pod morem. Abisinija je nekad bila ostrvo, a delta je bila prva
zemlja koju su zauzeli p i o n i r i emigranti k o j i su tu stigli sa svojim bo
govima sa severoistoka.
K a d je to bilo? Istorija o tome u t i . Sreom, i m a m o Z o d i j a k iz
Dendere, k r u g na plafonu jednog od najstarijih egipatskih hramova,
k o j i je zabeleio taj dogaaj. Taj Z o d i j a k , sa svoje t r i tajanstvene
Device (Virgo) izmeu Lava (Lion) i Vage {Libra), naao je svog Edi
pa, k o j i je razumeo zagonetku t i h znakova i opravdao istinoljubivost
onih svetenika k o j i su Herodotu r e k l i da: {a) su se p o l o v i Zemlje i
ekliptika ranije poklapali i {b) da su od vremena kad su poeli n j i
h o v i p r v i zodijaki zapisi, p o l o v i triput b i l i u ravni ekliptike, kao to
su u i l i Inicijati.
Baji nema reci da izrazi svoje iznenaenje istovetnou svih t i h
predanja o boanskim rasama. On uzvikuje:
ta su, na kraju, sve te vladavine indijskih Deva i persijskih Perijal (...) I l i , one vladavine i dinastije iz kineskih legendi; vladavine
Tien-hoanga i l i Nebeskih Kraljeva, sasvim drugaije od Ti-hoanga,
kraljeva na Zemlji i Gin-hoanga, kraljevih ljudi, a ta razlika se sa
vreno slae sa onom koju prave Grci i Egipani nabrajajui svoje
dinastije Bogova, polubogova i smrtnika.
15
AA6
Istorija drevne astronomije.

Panador kae:
Pre tog vremena (Menesa) sedam bogova su vladali svetom. To
je bilo tokom perioda kada su ti dobroinitelji oveanstva sili na
Zemlju i nauili ljude da izraunaju putanju Sunca i Meseca po
mou dvanaest znakova Ekliptike.
Skoro pet stotina godina pre nove ere, egipatski svetenici su po
kazali Herodotu statue ljudskih kraljeva i Pontifis-/7i>omw (nad-proroka i l i M a h a K o h a n a hramova), koji su rodili jedan drugog (bez
posrednitva ene) i k o j i su vladali pre Menesa, njihovog prvog ljud
skog kralja. T i kipovi, kae on, b i l i su ogromni d i v o v i od drveta, uku
pno trista etrdeset pet na broju, od kojih je svaki imao ime, svoju
istoriju i svoje anale. I oni su uverili Herodota'* (ukoliko ovog najistinoljubivijeg od svih istoriara, "oca istorije", ne optue za izmilja
nje upravo u ovom sluaju) da nijedan istoriar n i k a d ne bi mogao
da razume i l i napie izvetaj o t i m nadljudskim Kraljevima u k o l i k o
nije prouio i nauio istoriju tri dinastije koje su prethodile ljudskoj
- naime, DINASTIJE BOGOVA, polubogova i Heroja, i l i divova.' Te " t r i
dinastije" su t r i Rase.
Prevedeno na j e z i k ezoterijske doktrine, te t r i dinastije bi bile d i
nastija Deva, K i m p u r u a , Danava i D a i t j a - drugaije, bogova.
Vidi takode Podsetnike Akademiji, itd., od de Mirvija, tom I I I , koji sadri
masu dokaza.
17
U Vinu Purani, knjiga I I , poglavlje I I I , IV, i dalje, ako se paljivo ita,

mogu se nai mnoge potvrde za ovo. Carstva bogova, niih bogova i ljudi su
nabrojana u opisima sedam Ostrva, sedam mora, sedam planina, itd., itd., ko
jima su upravljali Kraljevi. Za svakog kralja bez razlike se kae da je imao
sedam sinova, stoje aluzija na sedam podrasa. Jedan primer e biti dovoljan.
Kralj Kusa Dvipe }e imao sedam sinova (slede njihova imena):
(. . .) po kojima je nazvano sedam delova (Vara) tog ostrva. Trojica su vladala lju
dima zajedno sa Daitjama i Danavama, kao i sa duhovima Neba (Gandarvama, Jakama, Kimpuruama, itd.) i bogovima.
(poglavlje IV)
Postoji samo jedan izuzetak, u sluaju kralja Prijavrate, sina prvog Manua,
Svajambhuve - koji je imao deset sinova. Ali, trojica od njih - Medha, Agnibahu i Putra su postali askete i odrekli se svog dela. Tako je Prijavrata opet
podelio zemlju na sedam kontinenata.
447
nebeskih duhova i divova i l i Titana. "Sreni su o n i k o j i su se r o d i l i ,
ak i iz sveta bogova, kao ljudi, u Bharata-Vari" i z j a v i l i su sami i n k a m i r a n i bogovi t o k o m Tree Korenske Rase. Bharata je Indija, ali
u o v o m sluaju ona je znaila izabranu zemlju tog vremena i sma
trala se najboljim delom a m b u D v i p e , jer je to bila zemlja aktiv
nog (duhovnog) rada par exellence, zemlja inicijacije i boanskog
znanja.
Da l i j e mogue da ne priznamo Krojceru sjajnu i n t u i c i j u kad je,
ne znajui gotovo nita o arijevskoj induskoj filozofiji, koja je u nje
govo vreme bila malo poznata, napisao:
M i , savremeni Evropljani, oseamo se iznenaeni kad ujemo
kako se govori o duhovima Sunca, Meseca, itd. A l i , opet ponav
ljamo, prirodni zdrav razum i poten sud drevnih naroda, sasvim
stran naim potpuno materijalistikim idejama o nebeskoj mehani
ci i prirodnim naukama (. . .) nije mogao u zvezdama i planetarna
da vidi samo ono to mi vidimo, naime, naprosto masu svetlosti i l i
neprozirnih tela koja krue u zvezdanom prostoru, usled zakona
pukog privlaenja i odbijanja; ne, on je u njima video iva tela,
oivljena duhovima, koje su takode videli i u svim carstvima pri
rode. (. . .) Ta doktrina o duhovima, tako doslena i primerena
prirodi, iz koje je ona izvedana, stvorila je veliku i jedinstvenu
zamisao, u kojoj su se fiziki, moralni i politiki aspekti stopili svi
ujedno (. . .)
(Egipat, str 450-455)
Jedino takve predstave m o g u dovesti do ispravnih zakljuaka o
poreklu i stvaranju svega u U n i v e r z u m u - Neba i Zemlje, sa ovek o m kao i v o m k a r i k o m izmeu njih. Bez takve psiholoke karike i
bez oseanja d a j e ona prisutna, nijedna nauka uopte ne moe da
napreduje, a o b i m znanja se mora ograniiti samo na analizu fizike
materije.
Okultisti veruju u "duhove" j e r oseaju (a neki i vide) da su nji
ma okrueni sa svih strana.'* Materijalisti to ne oseaju. O n i ive na
Okultisti su bili optueni da oboavaju bogove ili avole. M i to poriemo.
Meu nebrojenim jatima duhova - koji behu ljudi i onih koji e postati ljudi
- ima onih koji su beskrajno superiorniji od nae ljudske rase, vii i svetiji od
najvieg sveca na Zemlji, i mudriji od svih smrtnika, bez izuzetka. A opet, ima
448

ovoj zemlji ba kao to u svetu insekata, pa ak i riba, neka stvore
nja ive okruena milijardama stvorenja sopstvenog roda, a da ih ne
vide, pa ak i ne oseaju."
Platon je prvi meu klasicima koji nairoko govori o boanskim
Dinastijama i smeta ih na prostrani kontinent koji naziva Atlantida. Baji nije ni prvi ni poslednji koji u to veruje, a otac Kirhner mu
je prethodio i nagovestio njegove teorije. Taj ueni jezuita pie:
Priznajem, dugo sam sve to (boanske dinastije i Atlantidu) sma
trao istom bajkom (meras nugas) do dana kada sam, nauivi bo
lje jezike Istoka, procenio da sve te legende, nakon svega, mora da
predstavljaju samo razradu jedne velike istine. (. . .)
(CEdipus Aigipticus, tom I, str. 70)
i onih koji nisu nita bolji od nas, kao to ima i nekih koji su daleko gori i nii
od najprimitivnijeg divljaka. Ba ove poslednje klase su najspremnije za komunkaciju sa Zemljom, opaaju nas i oseaju, a njih opaaju i vide vidoviti
ljudi. Na nesreu, bliskost naih prebivalita i nivoa opaanja pogoduje takvoj
meusobnoj komunikaciji, poto su oni uvek spremni da se umeaju u nae
poslove, na nau korist i l i tetu. Ako nas upitaju kako to da jedino ljudi osetIjive i histerine prirode, neuropati i psihopati vide i povremeno razgovaraju sa
"Duhovima", mi odgovaramo na to pitanje nizom drugih pitanja. Mi pitamo:
znate li vi ta su halucinacije po prirodi i moete li da defmiete njihov fiziki
proces? Kako moete da kaete da su te vizije potekle naprosto od fizikih
halucinacija? ta vas navodi da mislite kako mentalne i nervne bolesti, dok pre
krivaju velom naa (takozvana) normalna ula, ne otkrivaju istovremeno vidi
ke nepoznate zdravom oveku, irom otvarajui vrata koja su obino zatvorena
za vau naunu percepciju? I l i da psiho-duhovna sposobnost smesta ne nado
knauje gubitak i l i privremenu atrofiju isto fizikih ula? Bolest i l i viak nervnih fluida proizvodi fenomene medijuma i vizija - halucinacije, kako ih vi zovete.
A l i , ta nauka zna ak i o medijumima? Kad bi zaista postojao neki savremeni
Sarko koji bi se pozabavio delirijumom svojih pacijenata vie iz psihike perspekti
ve, nauka, a posebno psihologija, mogla bi imati vie koristi od toga nego to
je ima sada, a istina bi imala ire polje za delovanje u oblasti naunog znanja.
19
Po pravilu, danas, kada je priroda unutranjeg oveka postala isto tako

lepa kao i njegova spoljanja priroda, ovek na ovoj planeti egzistira kao
amjioksus u okeanu: okruen jatima i milionima drugih riba i stvorenja koja
ga vide, dok on nema ni mozak ni druga ula koja imaju ostale vrste i uopte
ih ne vidi. Ko zna, moda su, u skladu sa Darvinovom teorijom, te "branhiostome" direktni preci naih materijalista.
449
K a o to de R u m o n pokazuje, k o d Teopompa, u delu Meropis,
svetenici iz Frigije i M a l e Azije govore isto kao svetenici iz Saisa
k o j i su Solonu o t k r i l i i s t o r i j u i sudbinu A t l a n t i d e . Prema Teopompu, bio je to jedinstveni kontinent neodreene veliine i sadravao je
dve zemlje naseljene dvema rasama - j e d n o m borbenom, ratnikom,
i jednom pobonom, meditativnom rasom/" Teopomp ih je simbolizovao p o m o u dva grada.^' P o b o n i " g r a d " su stalno poseivali
bogovi; ratoborni " g r a d " su naseljavala razna bia gvodem nera
njiva, koja je b i l o mogue smrtno raniti jedino kamenjem i l i drvetom.'^'^ De R u m o n to smatra i s t o m i z m i l j o t i n o m Teopompa
(Primitivni narodi, t o m I I I , 157), pa ak i u tvrdnjama svetenika iz
Saisa v i d i obmanu {supercherie). " D e m o n o l o z i " su to optuili kao
nelogino. Po recima de M i r v i j a :
Supercherie koja je bila zasnovana na verovanju, proizvod je
verovanja itavog antikog sveta; pretpostavka koja je ipak dala
svoje ime itavom planinskom lancu (Atlas) i koja je sa velikom
preciznou odredila topografsku oblast (smetajui neke od nje
nih zemalja na malu udaljenost od Kadiza i tesnaca Kalpetus) i
prorekla, 2.000 godina pre Kolumba, velikoprekoolceansko kopno
smeteno izmeu te Atlantide i onoga to "doseu", kako je ree
no, "ostrva neblagoslovenih, ali zato dobrih duhova su5ai|a6via
(naih "Iles Fortunatees ") - takva pretpostavka nikad ne moe bi
ti opta matarija.
(Zapis o Atlantidi, str 29)
Sigurno je da su, bilo da se radi o "matariji" i l i stvarnosti, sve
tenici iz itavog sveta to d o b i l i iz jednog te istog izvora: univerzal
nog predanja o treem v e l i k o m kontinentu k o j i je potonuo pre oko
To su bili rani Arijevci i veliki deo etvrte Korenske Rase - ovi prvi su
bili poboni i meditativni (joga-kontemplacija), a ovi drugi, ratnika rasa a
robnjaka koja se brzo degenerisala usled svojih nekontrolisanih strasti.
21
Sevemi i juni deo Lemuro-Atlantide: Hiperboreja i Ekvatorijalne zemlje

ta dva kontinenta (vidi odeljak o Lemuriji i Atlantidi u istoriji).
To je okultno i odnosi se na svojstvo gvozda koje, kad ga privuku ma
gnetski elementi, postaje odbojno za druge elemente, koji su pomou jednog
okultnog procesa uinjeni nepristupanim za njega kao to je voda za udarac.
450

850.000 godina.^^ Kontinent koji naseljavaju dve razliite rase, ra
zliite fiziki i moralno, obe duboko upuene u provobitnu mudrost
i tajne prirode, meusobno neprijateljske u svojim nastojanjima, to
kom procesa i napretka njihove dvostruke evolucije. Odakle ak i K i
nezima uenje o tome ako je u pitanju samo fantazijal Zar nisu oni
zabeleili postojanje nekadanjeg Svetog Ostrva s onu stranu Sunca
{eou), iza koga su bile smetene zemlje besmrtnih ljudi (vidi de Rumona, ibid.)l Zar oni jo uvek ne veruju da su ostaci tih besmrtnih
ljudi - koji su preiveli kada je Sveto Ostrvo pocmelo od greha i pro
palo - nali utoite u velikoj pustinji Gobi, gde jo uvek borave, ne
vidljivi, i gde ih od posetilaca brane itave vojske duhova?
Veoma skeptini Bulane (Boulanger) pie:
Ako bismo oslunuli tradiciju, (...) ona kae da su pre Kraljeva
vladali Heroji i polubogovi, a jo ranije, uz sve bajkovitosti Zla
tnog doba, vladali su bogovi. ( . . .) ovek osea zaprepaenje to
su sve te toliko interesantne anale odbacili gotovo svi nai istoriari. Pa ipak, ideje koje oni prenose nekad su bile opteprihvaene
i potovali su ih svi narodi, a ne mali broj ih potuje i danas, i one
ine osnovu njihovog svakodnevnog ivota. Takve okolnosti
zahtevaju da se o njima ne sudi tako brzopleto. (. . .) Drevni naro
di, od kojih smo dobili ta predanja, koja vie ne prihvatamo zato
to ih vie ne razumemo, mora da su imali razloga da veruju u njih
usled toga to su vremenski bili blii prvobitnim dobima, dok mi
za to nemamo motiva usled velike vremenske distanca koja nas od
njih deli. ( . . . ) U svojoj etvrtoj knjizi Zakona Platon kae daje
davno pre izgradnje prvih gradova Satum na Zemlji uspostavio
izvestan oblik vladavine pod kojom su ljudi b i l i sreni. Poto go
vori o Zlatnom dobu, odnosno o vladavini bogova koja se tako
proslavlja u drevnim bajkama (. . .) hajde da pogledamo kakve on
ideje ima o tom srenom dobu i zbog ega je morao da unese te
hajke u jednu raspravu o politici. Prema Platonu, da bismo stekli
jasne i odreene predstave o kraljevanju, njegovom poreklu i mo
i, moramo da se vratimo na prve principe istorije i predanja. Ve
like promene, kae on, odigrale su se u davnim danima, na nebu i
na zemlji, a dananje stanje stvari je jedna od njihovih posledica
23
Prvi kontinent, i l i ostrvo, ako vie volite, "kapa Sevemog pola", nikad ni
je propao, a i nee, do kraja svih Sedam Rasa.
451

(Karma). Naa predanja nam govore o mnogim udima, o promenama putanje Sunca, o vladavini Satuma i o hiljadama drugih stva
ri koje su preostale razbacane u pamenju ljudi; ali mi nikad ne
ujemo o ZLU koje su proizvele tepromene niti o zlu koje je sledi
lo odmah nakon njih. Pa ipak (. . .) to Zlo je princip o kome mora
da se govori kako bismo mogli da raspravljamo o kraljevanju i poreklu moi. (. . .)
(Vladavina Bogova, uvod)
To zlo Platon izgleda v i d i u istovetnosti i l i identinoj sutini vlada
laca i podreenih; on kae da je davno pre nego to su ljudi izgradili
svoje gradove, u Zlatnom dobu postojala samo srea na zemlji, jer nije
postojala potreba. Zato? Zato to je Satum, znajui da ljudi ne mogu
da vladaju jedni drugima a da nepravda ne ispuni itav univerzum
usled njihovih udi i tatine, nije doputao da neki smrtnik stekne mo
nad svojim sunarodnicima. Da bi to postigao, taj bog se posluio istim
sredstvima kojima se mi sluimo kad upravljamo naim stadima. Mi
ne postavljamo bika i l i ovna nad bikovima i l i ovnovima, ve im da
j e m o vodu, pastira, t j . bie drugaije vrste i superiorno po prirodi.
Upravo je to uinio Satum. On je voleo oveanstvo i nije mu posta
v i o za vladara nekog smrtnog kralja i l i princa ve - "Duhove i Ge
nije (Saipovsc;) ija je boanska priroda bolja od ovekove".
Tako je Bog, Logos (sinteza Jata) k o j i je vladao Genijima, postao
p r v i pastir i voda Ijudi.^'' K a d je takva vladavina svetom prestala i ka
da su se bogovi povukli, "divlje zveri proderale su deo oveanstva".
Kada je oveanstvo ostavljeno da se oslanja na sopstvene sna
ge i napor, meu ljudima su se jedan za drugim pojavili pronalaza
i i otkrili vatru, ito, vino, a zahvalnost naroda ih je obogotvorila
(...)
(O zakonima, 1, IV, u Kritiji i Politici)
I oveanstvo je b i l o u pravu jer je vatra koja se dobija trenjem
bila prva misterija prirode, prvo i glavno svojstvo materije koje je
otkriveno oveku.
24 r
Tajna Doktrina objanjava i tumai to to govori Platon, jer ona ui da su

ti "pronalazai" bili bogovi i polubogovi (Deve i Riiji) koji su se - neki volj
no, a neki prisiljeni Karmom - inkamirali u ljude.
452

? Komentar kae:
"Voe i ito, koji su do tada bili nepoznati Zemlji, doneli su "Go
spodari Mudrosti" za dobrobit onih kojma su vladali - iz drugih
Loka (sfera). . ."
Sad:
Prvi pronalasci ljudi (?) bili su najudesniji od svih do kojih je

ta rasa ikad dola. (...) Prva upotreba vatre i otkrie naina na ko
ji ona moe da se upali; pripitomljavanje ivotinja, a iznad svega,
naini na koji su razvijene prve itarice od nekih divljih trava (?)
- sve su to otkria sa kojima, po genijalnosti i znaaju, ne moe da
se meri nijedno od narednih. Sva su ona nepoznata istoriji - sva
izgubljena u svetlosti jednog BLISTAVOG SVITANJA.
[Argil
(Argyll),
Jedinstvo prirode]
Naa ohola generacija e sumnjati u to i poricati. A l i , ako izjavi

mo da ne postoje itarice i voe koji nisu poznati na Zemlji, m o g l i
bismo podsetiti itaoca da penica nikad nije naena u divljem ob
liku: ona nije proizvod Zemlje. Prvobitna stanja svih drugih itarica
se m o g u prepoznati u r a z n i m vrstama d i v l j i h trava, a l i je penica
dosad odolela naporima svih botaniara da o t k r i j u njeno poreklo.
Imajmo na u m u , u t o m pogledu, k o l i k o je ova itarica bila sveta me
du egipatskim svetenicima, d a j e ito stavljano ak i pored njiho
v i h mumija, i da ga nalazimo hiljadama godina kasnije u n j i h o v i m
kovezima. Setite se:
.5
Sluge Horusove pabire ito u polju Aanroo (. . .) ito visoko

sedam lakata.
(Knjiga mrtvih, pogl. XCIX, 33 i CLVI, 4)^^
To je direktno pozivanje na ezoteriku podelu ovekovih principa koju simbolizuje boansko ito. Legenda koja se nalazi na treem registru papirusa (po
glavlja CX Knjige mrtvih) tvrdi: "To je oblast Mana (bestelesnih ljudi) sedam
lakata visokih" - odnosno: onih koji su tek preli i trebalo bi da su jo uvek sedmostruki, sa svim svojim principima; ak su im i tela predstavljena astralno
u Kama-loki, i l i Hadu, pre njihovog odvajanja (. . .) "i tu ima ita tri lakta vi
sokog za mumije u savrenom stanju (tj. one koji su se ve razdvojile, ija su
tri via principa u Devahanu), "kojima je dozvoljeno da ga pabire". Ta oblast
453
itaoca upuujemo na Stancu V I I , stih 3, K n j i g a I, gde se taj stih
objanjava u s v o m d r u g o m znaenju, a takode i na Knjigu mrtvih
(pogl. C I X , stihovi 4 i 5).
Egipatska Izida kae:
Ja sam kraljica tih oblasti. Ja sam smrtnicima prva otkrila mi
sterije ita i kukuruza. (. . .) Ja sam ona koja se die u sazvedu
Psa (...) (Psea zvezda) (...) Raduj se, o Egiptu, ti koji si bio mo
je dojene!
(Knjiga I, pogl. XIV)^^
Sirijus je ndizivanpseom zvezdom. B i l a je to zvezda M e r k u r a i l i
Bude, k o j i je nazvan v e l i k i m uiteljem oveanstva, pre ostalih Buda.
Kineska knjiga Ji ing pripisuje pronalazak poljoprivrede "uputstvima koja su ljudima dali nebeski G e n i j i " .
Jao, jao ljudima koji ne znaju nita, ne primeuju nita, niti e ita
videti ( . . . ) svi su oni slepi,^^ jer ne znaju koliko je svet pun razno
vrsnih i nevidljivih stvorenja kojima vrve ak i najsvetija mesta.
(ohar, deo I, col 177)
" S i n o v i Boiji"/>o^to7e oduvek. Od indijskih Bramdputri i Manasaputri (Sinovi Brame i Iz uma roeni sinovi), pa sve do B 'ne-aleima
iz jevrejske Biblije, vekovna vera i univerzalno predanje prisiljava
ju razum da prizna te dokaze. Sta znai takozvana nezavisna kritika
i l i "unutranji dokaz" (obino zasnovan na odgovarajuim hobijima
(Devahan) se naziva "zemljom reinkarniranih bogova" i prikazuje se kao da
u njoj borave u, Tefnut i Seb. "Oblast Mana sedam lakata visokih" (poto jo
nisu savrene mumije) i oblast za one "u savrenom stanju " koji "pabire ito
tri lakta visoko" je kristalno jasna. Egipani su imali istu ezoteriku filozofiju
kakvoj danas pouavaju cishimalajski adepti, po ijim telima se, kad ih sahra
njuju, posipaju kukuruz i penica.
Ima nekih egiptologa koji pokuavaju Ozirisa da poistovete sa Menesom,
stoje potpuno pogreno. Bansin pripisuje Menesu period 5.867 godina p.n.e.,
i zbog toga ga hriani optuuju. A l i , "Izida-Oziris" je vladala Egiptom pre no
to je Zodijak iz Dendere naslikan na plafonu tog hrama, a to je bilo pre
75.000 godina!
27
U tekstu, "iskrivljeni" i l i "uvrnuti".
454

t i h kritiara) pred l i c e m sveopteg svedoenja, koje se t o k o m istorijskih ciklusa nikad nije izmenilo? Proitajte, ezoteriki, esto po
glavlje Postanja, koje ponavlja tvrdnje Tajne Doktrine, menjajui
donekle jedino njihov o b l i k i izvodei drugaije zakljuke, k o j i su
u k o l i z i j i ak i sa oharom.
Bilo je divova na Zemlji u t i m danima, a takode i nakon to su
"Boiji Sinovi" (B'ne-aleim) doli erkama ljudskim, i one im rodie decu, koja postae moni ljudi iz starine, ljudi koji behu u
veni (odnosno divovi).
ta ta reenica: "a takode i nakon to su" znai, u k o l i k o ne ovo
to je objanjeno: " B i l o je divova na zemlji PRE, t j . pre bezgrenih
sinova Tree Rase, a takode i nakon to su drugi Sinovi B o i j i , n i i
po pri ro di, uve li seksualne odnose na Z e m l j i (kao to je uinio Daka kada je video da njegovi Manasaputra nee da nasele Zemlju)"?
A potom, u t o m estom poglavlju Postanja, izmeu stihova 4 i 5, do
lazi dugaka pauza. Jer, svakako, nije usled iskvarenosti t i h " m o n i h
l j u d i " (. . .) slavnih l j u d i , m e d u koje je svrstan i N i m r o d , " m o n i
lovac pred G o s p o d o m " , " B o g video da je iskvarenost ljudi veli
ka"", n i t i zbog graditelja Vavilona, j e r je to b i l o nakon Potopa, ve
zbog potomstva d i v o v a k o j i su stvorili monstra gucedam de genere
giganteo,* udovita od k o j i h su ponikle nie rase l j u d i , koje danas
na Z e m l j i predstavljaju samo nekoliko j a d n i h plemena u izumiranju
i ogromni o v e k o l i k i majmuni.
A ako nas t e o l o z i p o z o v u na odgovornost, b i l o protestanti, i l i
r i m o k a t o l i c i , potrebno je samo da ih uputimo na njihove sopstvene
spise u doslovnom znaenju. Stihovi koje smo citirali b i l i su oduvek
dilema, ne samo za naunike i prouavaoce Biblije, ve i za svetenike. Jer, kako kae veleasni otac Perone {Peronne):
I l i su oni {B 'ne-aleim) b i l i dobri aneli, a u tom sluaju, kako
su mogli da padnu? I l i su b i l i loi (aneli), a u tom sluaju ne bi
se mogli nazivati B 'ne-aleim, "Sinovima Boijim".
(Prcelectiones theol. pogl. II)
28
Postanje, V I , stih 4.
(Lat.) - udovita nastala od roda divova, (nap. prev.)
455
Biblijska zagonetka - "ije pravo znaenje nijedan pisac nikad

nije razumeo", kao stoje iskreno priznao Furmon (Fourmont),^^ mo
e se objasniti jedino okultnom doktrinom, zapadnjacima preko o
hara, a istonjacima preko Knjige an. Videli smo ta ona kae, a
ohar nam kae sledee: B 'ne-aleim je bilo zajedniko ime za Malahim (dobre Glasnike) i za Iin ("nie anele") {rabin Para).
Za dobro demonologa, mogli bismo da dodamo daje njihov Satana,
"protivnik", u Knjizi o Jovu ukljuen u Sinove Boije i l i B 'ne-aleim
"koji poseuju svog oca" (poglavlje I ) . A l i , o tome kasnije.
Sad, ohar kae da Iin, divni B 'ne-aleim, nisu bili krivi, ve da
su se pomeali sa smrtnim ljudima zato to su bili poslani na Zemlju
da tako ine {Knjiga o Ruti i Sada; fol. 63, kol. 3, amsterdamsko izda
nje). Na drugom mestu, isto delo pokazuje da ti B'ne-aleim pripa
daju desetoj podgrupi "Prestola" {ohar, deo I I I , kol. 113; ali vidi
takode 1. tom, 184). To takoe objanjava zato Iin, "Ijudi-duhovi",
viri spirituales, sada kad ljudi vie ne mogu da ih vide, pomau a
robnjacima da primenom njihove nauke proizvedu homunkule, koji
nisu mali ljudi, ve "ljudi manji (u smislu inferiorniji) od oveka". I
jedni i drugi se pokazuju u obliku koji su Iin tada imali, tj. gasovitom i eterinom. Njihov poglavar je Azazel.
A l i , Azazel, koga bi crkvena dogma povezala sa Satanom, nije
nita slino. Azazel je misterija, kao stoje objanjeno na drugom
mestu, a tako je predstavljen i kod Majmonida, In More Nevochim
(pogalavlje X X V I , str 8).
U prii o Azazelu postoji nepojmljiva misterija.
A tako i jeste, jer Lanci {Lanci), vatikanski bibliotekar i ovek ko
ji bi trebalo da to zna, kae - ve smo ga citirali ranije - da je:
(. . .) to asno boanske ime {nomo divine e venerabile), kroz pi
sanje biblijskih uenjaka, postalo avo, divljina, planina i jarac.
(Sagra Scrittura)
Zato ne izgleda pametno da se to ime izvodi, kao to ini Spenser, od Aal (odvojen) i El (Bog), dakle "onaj koji je odvojen od Bo29
456
Kritika razmiljanja o porelclu drevnih naroda.
ga", AVO. U oharu, Azazel je pre obredna rtva nego "formalni

Jehovin protivnik", kako misli Spenser ( I I , str. 14, 29).
Zaista je neverovatno sa koliko zlonamemog izmiljanja je obasu
to to "Jato" od strane raznih fanatinih pisaca. Azazel i njegovo "jato"
su naprosto jevrejski "Prometeji" i trebalo bi da se posmatraju iz tog
ugla. ohar pokazuje daje Iin alegorijski okovan za planinu u pu
stinji, to naprosto ukazuje na to da su ti "duhovi" vezani za zemlju
tokom ciklusa inkarnacija. U Knjizi Enohovoj Azazel ( i l i Azaziel) je
jedan od poglavara "prestupnikih" anela, koji se, poto su sili na
Ardis, vrh planine Armon, obavezuju zakletvom na uzajamnu vernost. Reeno je da je Azaziel nauio ljude da prave maeve, noeve,
titove i da izrauju ogledala (?), kako bi ovek mogao da vidi ono
stoje iza njega (dakle, "magina ogledala"). Amazarak ih je uputio
u arobnjatvo i travarstvo, Amers ih je uputio u magijske rastvore,
Barkajal ih je pouio astrologiji, Akibil, znaenju predskazanja i zna
kova, Tamal astronomiji, a Asaradel ih je pouio kretanju Meseca.
"Njih sedam su bili prvi uitelji etvrtog oveka" (tj. etvrte Rase).
A l i , zato bismo alegoriju uvek shvatali kao da znai ono to izraava
njen doslovni smisao?
U pitanju je simbolika predstava velike borbe izmeu Boanske
Mudrosti, Nous, i njenog zemaljskog odraza. Psihe, i l i izmeu Du
ha i Due, na Nebu i na Zemlji. Na Nebu - zato to je boanska M o NADA sebe voljno izgnala odande da bi, radi inkarnacije, sila na nii
nivo i tako preobrazila ivotinju od ilovae u besmrtnog boga. Nai
me, kako kae Elifas Levi, "aneli tee da postanu ljudi, jer je savr
eni ovek, ovek-bog, vii ak i od anela". Na Zemlji - zato to je
Duh, im je siao, bio zarobljen u stisku materije.
Za divno udo, okultno uenje obre karaktere; u ovom sluaju antropomorfiii aneli kod hriana, a ovekoliki Bog kod Indusa, pred
stavljaju materiju, a Zmaj i l i Zmija, Duh. Okultna simbolika prua
klju za tu misteriju; teoloka mistika je jo vie sakriva. Jer, ona prva
objanjava mnoge izreke iz Biblije, pa ak i Novog Zaveta, koje su
dosad ostale nerazumljive, dok je ova druga, zahvaljujui svojoj do
gmi 0 Satani i njegovoj pobuni, unizila karakter i prirodu svog navo
dno beskonanog, apsolutno savrenog boga i stvorila najvee zlo i
prokletstvo na Zemlji - verovanje u personifikovanog avola. Ta mi
sterija se otvara kljuem metafizike simbolike koji smo na ovom
457
mestu obnovili dok teoloko tumaenje prikazuje bogove i arhandele

kao simbole doslovnih i l i dogmatskih religija, postrojene u bojnom
poretku protiv istih istina Duha, ogoljenih i neukraenih matom.
U Razotkrivenoj Izidi smo dali mnoge nagovetaje u ovom pravcu,
a jo vie ukazivanja na reenu misteriju moe se nai razbacano u
ovim tomovima. Da uinimo ovo jasnim jednom za svagda: ono na
ta svetenstvo svih dogmatskih religija - pre svega hrianske ukazuje kao na Satanu, neprijatelja Boga, u stvarnosti je najvii bo
anski Duh (okultna Mudrost na Zemlji) - u svom prirodno neprija
teljskom karakteru prema svim svetovnim, prolaznim iluzijama,
ukljuujui i dogmatske i l i crkvene religije. Zato rimokatolika cr
kva, netolerantna, zatucana i okrutna prema svima koji nee da budu
njeni robovi, crkva koja sebe naziva Hristovom nevestom, a istovre
meno je opunomoenica Petrova, kome je Uitelj opravdano uputio
grdnju " i d i od mene, Satano" i, opet, protestantska crkva, koja, dok
sebe naziva hrianskom, paradoksalno zamenjuje Novi Poredak
starim "Mojsijevim Zakonom" koji je Hrist otvoreno grdio, obe te
crkve se bore protiv boanske Istine kada kude i kleveu Zmaja ezoterijske Mudrosti (zato stoje boanska). Kad god anatemiu gnostikog solamog Hnoufisa - Agatodemona - Hrista, i l i teozofsku Zmiju
Venosti, pa ak i Zmiju iz Postanja - njih pokree isti duh mra
nog fanatizma koji je pokretao i fariseje da prokunu Isusa recima:
"Zar neemo rei da si ti avo?"
Proitajte priu o Indri (Vajuu) u Rig Vedi, okultnoj knjizi za primer o arijevskoj religiji, a potom je uporedite sa istom u Puranama
- njenom egzoterikom verzijom i namemo preruenom priom o
pravoj Religiji Mudrosti. U Rig Vedi Indra je najvii i najvei od Bo
gova, a njegovo ispijanje Some je alegorija o njegovoj visokoduhovnoj prirodi. U Puranama Indra postaje razvratnik, redovno pijan
od Some, na zemaljski nain. On je pobednik nad "neprijateljima bo
gova" - Daitjama, Nagama (zmijama), Asurama, svim Zmijama
bogovima i nad Vritrom, Kosmikom Zmijom. Indra je Arhanel
Mihail induskog Panteona - poglavica borbenog Jata. Ako se okre
nemo Bibliji, mi nalazimo Satanu, jednog od "Sinova Boijih" {Knji
ga o Jovu, I, 6) kako u egzoterikom tumaenju postaje avo i
Zmaj u njegovom paklenom zlom aspektu. A l i , u kabali {Knjiga bro
jeva), pokazuje se daje Samael, koji je Satana, isto to i sveti Mihail,
458
Stanca XH - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

ubica Zmaja. Kako to? Jer, reeno je da Tselem (slika) odraava pod
jednako Mihaila i Samaela, koji su jedno. Obajiotiu, kako se ui,
iz Ruaha (Duh), Neamaha (Dua) i Nefea (ivot). U haldejskoj
Knjizi brojeva, Samael je skrivena (okultna) Mudrost, a Mihail je naj
via zemaljska Mudrost, pri emu obojica emaniraju iz istog izvora,
ali se nakon tog izlaska iz mundane due, koja je na Zemlji Mahat
(intelektualno razumevanje), i l i Manas (sedite Intelekta) oni razi
laze. Razilaze se jer na jednog (Mihaila) utie Neamah dok na
drugog (Samaela) ona ne utie. Dogmatski duh crkve izokrenuo je
ovo naelo; taj dogmatizam, nesklon nezavisnom Duhu na koga ne
utie spoljanji oblik (pa otuda ni dogma), nainio je od Samaela-Satane (najmudrijeg i najduhovnijeg od svih duhova) - protivnika antropomorfnog Boga i ulnog fizikog oveka, AVOLA!
POREKLO MITA O SATANI
Hajde da jo podrobnije ispitamo tu tvorevinu patristike mate

i da naemo njen prototip kod pagana. Poreklo novog mita o Satani
je lako nai. Predanje o Zmaju i Suncu odjekuje u svim delovima sve
ta kako u civilizovanim, tako i u poludivljim oblastima. Ono se rodilo
meu profanima iz aputanja o tajnim incijacijama i uspostavljeno
je svuda u nekad sveoptim religijama oboavanja Sunca. Nekad je
itav svet bio pokriven hramovima posveenim Suncu i Zmaju, ali taj
kult se danas uva uglavnom u Kini i budistikim zemljama.
Bel i Zmaj se svuda pojavljuju zajedno, a svetenik ofitske reli
gije isto tako svuda uzima ime svoga Boga.
(Arheologija, tom XXV, str 220, London)
U religijama iz prolosti, njeno poreklo na Zapadu moramo da po
traimo u Egiptu. Ofiti su usvojili svoje rituale od Hermesa Trismegistosa, a religije oboavanja Sunca, sa svojim Sunevim bogovima,
iz Indije su prele u zemlju faraona. U bogovima Stounhenda mi
prepoznajemo boanstva Delfa i Vavilona, a u njima Deve vedskih
naroda. Bel i Zmaj, Apolon i Piton, Krina i Kalija, Oziris i Tifon
459
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
su svi jedno isto sa drugaijim imenima - poslednji od ovih parova

su sv. Mihail i Crveni Zmaj i sv. orde i njegov Zmaj. Mihail "kao
Bog", i l i njegov "Dvojnik" u zemaljske svrhe, isto je to i Elohim,
borbeni aneo: on je naprosto permutacija Jehove. Kakav god daje
kosmiki i l i astronomski dogaaj koji je posluio kao osnov za ale
goriju o "Ratu na Nebu", njeno zemaljsko poreklo bi trebalo potra
iti u hramovima Inicijacije i drevnim kriptama. Naveemo sledee
dokaze:
Nalazimo da (a) svetenici uzimaju ime boga kome slue, (b) da su
"Zmajevi" u itavoj antici bili simboli Besmrtnosti i Mudrosti, tajnog
Znanja i Venosti, (c) da su se hijerofanti Egipta, Vavilona i Indije obi
no odevali kao "Sinovi Zmaja" i "Zmije"; time je potvreno uenje
Tajne Doktrine.
Postojale su brojne katakombe u Egiptu i Haldeji, od kojih su ne
ke bile veoma prostrane. Najuvenije meu njima bile su podzemne
kripte Tebe i Memfisa. One u Memfisu poinjale su na zapadnoj oba
li Nila, pruale se prema libijskoj pustinji i bile poznate kao Zmijine
katakombe, i l i prolazi. Tu su izvoene svete misterije kuklos anagkes, "Neizbenog Ciklusa", optije poznatog kao "kruga nunosti":
neumoljivog udesa koji je ekao svaku duu nakon telesne smrti
kada joj bude sueno u oblasti Amentija.
U de Burburovoj knjizi, Votan, meksiki polubog govori o svo
joj ekspediciji, opisuje prolaz koji se prua ispod zemlje, a zavrava
se u korenu neba, dodajui daje taj prolaz bio zmijska rupa, "un
agujero de colubra " i da je bio puten u njega zato to je on "sin
zmija" i l i zmija sama {Die Phoinizier, 70).
To je, zaista, veoma sugestivno jer njegov opis zmijine rupe je
opis drevne egipatske kripte koju smo pomenuli. tavie, hijerofan
ti kako Egipta, tako i Vavilona, odevali su se kao "Sinovi Boga Zmi
ja" i l i "Sinovi Zmaja" tokom misterija.
"Asirski svetenik uvek nosi ime svog boga", kae Mover. Dru
idi keltsko-britanske oblasti takoe su sebe nazivali zmijama. "Ja sam
Zmija, ja sam Druid" - uzvikivali su oni. Egipatski Kamak je bli
zanac bretanjskog Kamaka, poto ovaj drugi Kamak znai "zmijina
planina". Drakontije su nekad pokrivale itavu zemlju, a ti hramovi
su bili posveeni Zmaju samo zato stoje on bio simbol Sunca, koje
je, sa svoje strane, bilo simbol najvieg boga - fenianskog Elona iU Eh460

ona, koga je Avram priznavao kao El Eliona?^ Pored prezimena zmi
ja, njih su zvali i "graditelji", "arhitekti", zbog ogromnosti njihovih
hramova i spomenika, koja je bila takva da ak i njihovi dananji
smrvljeni ostaci "zastrauju matematike proraune naih savremenih inenjera", kae Talijesin (Taliesyn).^
De Burbur nagovetava da su veina imena Votan, Kvecal-Koatl
i l i Zmijsko boanstvo Meksikanaca, potomci Hama i Kanaana. "Ja
sam Hivim", kau oni. "Poto sam Hivim, ja sam od velike rase Zma
ja (Zmije). I sam sam zmija, jer sam H i v i m " (Cartas, 51; Razotkri
vena Izida, tom I, 553 i dalje).
Dalje, pokazano je da je "Rat na Nebu", u jednom od svojih zna
enja, podrazumevao i odnosio se na onu uasnu borbu koja je e
kala kandidata za adepta, izmeu njega i njegovih (pomou magije)
personifikovanih ljudskih strasti, kada je unutranji prosvetljeni ovek morao i l i da ih ubije, i l i da propadne. U prvom sluaju, postao
bi "Ubica Zmaja", poto bi sreno prevaziao sva iskuenja, i "Sin
Zmije", ali i sama Zmija, poto bi odbacio svoju staru kou i rodio
se u novom telu, postavi Sin Mudrosti i Besmrtnosti u Venosti (vidi
Deo I I , M i t o Satani).
Set, uveni predak Izraela, samo je jevrejski oblik Hermesa, i ' :
ga Mudrosti, zvanog takode i Tot, Tat, Seth, Set i Satan. On je takode Tifon - isto to i Apofis, zmaj koga je ubio Horus, jer se Tifon
takode zvao Set. On je naprosto tamna strana Ozirisa, njegovog
brata, kao stoje Angra Mainju crna senkaAhura Mazde. Zemaljski,
sve te alegorije bile su povezane sa iskuenjima adeptstva i inic''
ije. Astronomski, one su se odnosile na pomraenja Sunca i Me,,uca, ije mitsko objanjenje i dan danas nalazimo u Indiji i na Cejlonu,
gde se mogu prouavati alegorijske prie i predanja koja su ostala
neizmenjena tokom mnogih milenijuma.
Rahu je mitoloki Daitja - div, polubog, iji se donji deo tela za
vrava zmajevim i l i zmijskim repom. Tokom bukanja okeana, kada
su bogovi proizveli amritu - vodu Besmrtnosti - on je ukrao odre
enu koliinu i, popivi je, postao besmrtan. Sunce i Mesec, koji
su ga opazili prilikom njegove krade, odali su ga Vinuu, koji gaje
30
31
Vidi Sanhoniatona u Euzebije, pr. E. 36; Postanje, XIV.

"Drutvo antikvara Londona", tom XXV, str. 220.
461
postavio u zvezdane sfere, tako da gornji deo njegovog tela predsta

vlja Zmajevu glavu, a donji (Ketu) Zmajev rep; to su uzlazni i sila
zni vor. Od tada Rahu iskaljuje svoj osvetniki gnev prema Suncu
i Mesecu tako to ih povremeno proguta. A l i , ta bajka ima jo jedno
mistiko znaenje, poto Rahu, Zmajeva glava, igra istaknutu ulogu
u misterijama Suneve (Vikartana) inicijacije u kojoj se kandidat
odsudno bori sa Zmajem.
Peine Riija, kao i prebivalita Tiresije i grkih mudraca, bile su
uobliene prema boravitima Naga - induskih Kraljeva-Zmija koji
su boravili u upljinama stena ispod zemlje. Od See, zmije sa hilja
du glava na kojoj sedi Vinu, pa do Pitona, zma]Q\?kQproroke zmije,
sve ukazuje na tajno znaenje tog mita. U Indiji ovu injenicu nalazi
mo u najstarijim Puranama. Deca Surase su "moni Zmajevi". Vaju
Purana, koja "Surase" (iz Vinu Purane) zamenjuje Danajama i l i
Danavama - potomcima Danua preko mudraca Kajape - i onih
Danava koje su bili divovi ( i l i Titani) to su ratovali protiv bogova,
pokazuje da su oni isto to i "Zmajevi" i l i "Zmije" Mudrosti.
Ako jednostavno uporedimo Suneve bogove u svim zemljama,
moemo otkriti da se sve alegorije savreno meusobno slau, a to
je alegorijski simbol okultniji, to se vie slae sa odgovarajuim sim
bolom drugih sistema. Tako, ako iz ovih sistema, koji se naizgled me
usobno veoma razlikuju - stari arijevski, antiki grki i savremeni
hrianski - nasumice izaberemo nekoliko sunevih bogova i zmaje
va, videemo da su oni kopije jedni drugih.
Uzmimo Agnija, boga Vatre, Indru, boga Neba, i Kartikeju od
Indusa, grkog Apolona i Mihaila, "Anela Sunca", prvog od Eona,
koga su gnostici nazivali "spasiteljem - i poimo redom.
(1) Agni - bog Vatre - u Rig Vedi se naziva Vaisvanara. Sad, Vaisvanara je jedan Danava - div-demon,^^ sa ijim je erkama, Pulomom i Kalakom, Kajapa^^ izrodio nebrojene Danave (30 miliona).
On je, dakle, imenovan i stavljen na spisak Danava u Vaju Purani; ko
mentator Bhagavad Gite naziva ga sinom Danua, ali to ime takode znai "Duh
Coveanstva".
Kajapa se naziva Sin Brame i on je "Samoroeni" kome se pripisuje ve
liki deo rada na stvaranju. On je jedan od sedam Riija; egzoterijski, sin Mariija, sina Brame, dok Atharva Veda kae: "Samoroeni Kajapa ponikao je
od Vremena", a ezoteriki - Vreme i Prostor predstavljaju oblike Jednog ne-
462

i ivi u Hiranjapuri, "zlatnom gradu ", koji lebdi u vazduhu. Tako je
Indra, na neki nain, pastorak njih dvojice, kao sin Kajape, a Kajapa je, u tom smislu, identian sa Agnijem, bogom Vatre i l i Sunca
(Kajapa-Aditja). Istoj grupi pripada Skanda i l i Kartikeja (bog Ra
ta, dok je astronomski, planeta Mars sa est lica), jedan od Kumara
i l i devianskih mladia, koga je rodio Agni^"* da bi unitio Taraku,
Demona Danavu, unuka Kajape, od Hiranjake, njegovog sina,^^ i
je su (Tarakine) jogike pokore bile tako izuzetne daje postao pretnja bogovima, koji su se plaili takvog rivala po moi.^* Dok Indra,
blistavi bog Neba, ubija Vritru, ( i l i Ahija), Demona-Zmiju - podvig
zbog koga je nazvan Vritra-han, "unititelj Vritre", on takode pred
vodi jata Deva (anela i l i bogova) nasuprot drugih bogova koji se
bune protiv Brame, zbog ega je nazvan Dinu, "predvodnik ne
beskih Jata". Kartikeja nosi istu titulu. Zato stoje ubio Taraku, Danavu,
on je Taraka-dit, "Unititelj Tarake",^' "Kumara Guha", "tajanstveni
spoznatljivog Boanstva. Kao jedan od Aditji, Indra je sin Kajape, kao i Vaivasata Manua, naeg pretka. U primerima navedenim u tekstu, on je Kajapa-Adi
tja, Sunce i Bog Sunca, od koga su roeni svi "kosmiki" demoni, Zmajevi (Na
ge), Zmije i l i bogovi Zmija i Danave, divovi. Znaenje ove alegorije je isto
astronomsko i kosmiko, ali e posluiti da pokae identinost svega.
Sve te prie se razlikuju u egzoterijskim tekstovima. U Mahabharati, Kar
tikeja, "Mars sa est lica", sinje Rudre i l i Sive, Samoroden bez majke, od semena koje je iva bacio u Vatru. Ali, Kartikeja se uopte naziva Agnibu, "roen
iz Vatre".
Hiranjakaje vladar i l i kralj jcefe oblasti Patale, bog zmija.
Elohim se takode plaio da e Adam spoznati Dobro i Zlo i zato se pri
kazuje kako ga isteruje iz Edenskog vrta, i l i kako ga duhovno ubija.
Pria kae da je Taraka (zvani takode i Kalabhana) zahvaljujui svojim
izuzetnim jogikim moima stekao svo boansko znanje joga-vidje i okultnih
moi bogova, koji su se zaverili protiv njega. Ovde vidimo kako "posluno" Ja
to Arhanela i l i niih bogova kuje zaveru protiv (buduih) Palih Anela, koje
Enoh optuuje za veliki zloin to su svetu odali '''tajne stvari koje su nainjene
na nebu". Mihail, Gabrijel, Rafael, Urijel i Surgal su oni koji su optuili svoju
Brau pred Gospodom Bogom da su zavirivali u boanske misterije i njima
uili ljude; na taj nain su sami izbegli slinu kaznu. Mihail se posvetio borbi
protiv Zmaja, a takode i Kartikeja, u drugaijim okolnostima. Obojica su "vo
de nebeskih Jata", obojica devianski, obojica "vode Svetaca", "oni koji nose
koplje" (Saktidhara), itd., itd. Kartikeja je original Mihaila i sv. ora, kao
to je isto tako sigurno da je Indra prototip Kartikeje.
463
devianski mladi". "Sidha-Sena " - "predvodnik Sidha" i aktidhara

- "onaj koji dri koplje".
(2) Sad uzmite Apolona, grkog boga Sunca, i vidite da li on, po
mitologiji, odgovara Indri, Kartikeji, pa ak i Kajapa-Aditji, a is
tovremeno i Mihailu (kao aneoskom obliku Jehove), "anelu Sun
ca" koji je "kao" "jedno sa Bogom". Kasnija dovitljiva tumaenja,
u monoteistike svrhe, koja su bila uzdignuta na nivo crkvene do
gme koje se ne smeju dovoditi u pitanje, ne dokazuju nita, osim
moda zloupotrebu ljudskog autoriteta i moi.
Apolon je Helios (Sunce), Feb (Foibos)-Apolon ("svetlost ivota
i Sveta"),''* koji se rodio iz pehara sa zlatnim krilima (Sunca); otuda
je on tipini bog Sunca. U trenutku svog roenja Apolon trai luk da
ubije Pitona, Demonskog Zmaja, koji je napao njegovu majku pre
nego to se on rodio,^' i za ije je unitenje ovlaen od boanstva
- slino kao i Kartikeja koji se rodio da ubije Taraku,previe svetog
i mudrog demona. Apolon je roen na zvezdanom ostrvu zvanom
Asterija, "ostrvo zlatne zvezde", "zemlji koja lebdi u vazduhu", to
je indijska zlatna Hiranjapura; "on se naziva istim, k'fvoc,, Agnus
Dei (indijski Agni, kako misli dr Kinili), a u prvobitnom mitu on je
"osloboen svake ulne ljubavi" {Knjiga Boga, str. 88). Zato je on
Kumara, poput Kartikeje, kao to je bio i Indra u svom ranijem i
votu i biografijama. tavie, Piton, "crveni Zmaj", povezuje Apo
lona sa Mihailom, koji se bori protiv apokaliptikog Zmaja to eli
da napadne enu prilikom poroaja (vidi Otkrivenje, X I I ) , kao to Pi
ton napada Apolonovu majku. Da li je mogue da se ne uvidi iden
tinost? Daje veleasni V. E. Gledston (Gladstone), koji se ponosi
uenou u grkom jeziku i razumevanjem duha Homerovih alego
rija, ikad stvarno bio naklonjen ezoterikom znaenju Ilijade i Odi
seje, on bi bolje razumeo Otkrivenje Jovanovo, pa ak i Petoknjije.
Jer, put do Biblije vodi preko Hermesa, Bela i Homera, kao to put
do njih vodi preko indijskih i haldejskih religioznih simbola.
"ivot i svetlost" materijalnog/jzi'fog sveta, ushienje ula - a ne due.
Apolon je prevashodno ljudski bog, bog emocionalnog, u rasko zaljubljenog
crkvenog ritualizma, sa osvetljenjem i muzikom.
Vidi poglavlje X I I Otkrivenja u kome nalazimo kako Apolonovu majku
progoni taj Piton, Crveni Zmaj, koji je takoe i Porjirion, skerletni i l i crveni
Div
464

Ponavljanja o v i h drevnih predanja nalazimo u Otkrivenju Jovanovoin i ono, van svake sumnje, potie od vavilonjanskih legendi,
mada je vavilonjanska pria potekla od Arijevaca. Odlomak k o j i je
preveo p o k o j n i Dord Smit ( v i d i Haldejska pria o Postanju, str.
304) dovoljan je da protumai X I I poglavlje Otkrivenja. Evo ga u
o b l i k u u kome gaje izneo taj istaknuti asirolog:
Na (. . .) odlomak se odnosi na stvaranje oveanstva, zvanog
Adam; kao (ovek) u Bibliji on je uinjen savrenim (...) ali se na
kon toga pridruuje zmaju Dubine, zveri Tijamat, Duhu Haosa i
grei protiv svog boga, koji ga proklinje i svaljuje na njegovu gla
vu sva zla i nevolje oveanstva.'"'
Nakon toga sledi rat izmeu zmaja i moi zla, i l i haosa sa jedne
strane i bogova sa druge.
Bogovi imaju oruja koja su nainjena za njih'*' i Merodah (arhandel Mihail u Otkrivenju) se poduhvata da povede nebeske voj
ske protiv zmajeva. Taj rat, koji je opisan sa puno duha, zavrava
se, naravno, pobedom principa Dobra. (. . .)'^
Rat bogova protiv m o i Dubine odnosi se, takode, u svom poslednjem i zemaljskom aspektu, na borbu arijevskih adepata Pete Rase
u nastajanju protiv arobnjaka Atlantide, Demona Dubine, OstrvIjana okruenih vodom, k o j i su nestali u Potopu ( v i d i poslednje stra
nice toma I, Razotkrivene Izie, o A t l a n t i d i ) .
Simboli zmajeva i "Rata na N e b u " imaju, kao to smo ve r e k l i ,
vie znaenja, poto su religiozna, astronomska i geoloka z b i v m j a
Nijedan "bog" koji proklinje svoje (navodno) delo, zato to ga nije uinio
savrenim, ne moe da bude Bog beskrajne apsolutne mudrosti, bilo da ga zo
vu Bel i l i Jehova.
U indijskoj alegoriji o Tarakamaji, ratu izmeu bogova i asura, koje pred
vodi Soma (Mesec, kralj Biljaka), Vivakarman, arhitekta bogova, kuje oruje
za njih, isto kao i Vulkan (Tubal-Kain).
Na drugom mestu smo rekli da je "trudna ena" iz Otkrivenja (XII) bila
Aime, velika majka i l i Binah, trea Sefira, "ije je ime Jehova", a "Zmaj" koji
nastoji da prodere njeno dete koje se rada (Univerzum) je Zmaj apsolutne
Mudrosti - one Mudrosti koja, prepoznajui ne-razdvojenost Univerzuma i
svega u njemu od Apsolutnog SVEGA, vidi u njemu samo veliku Iluziju, Mafiamaju, pa otuda i uzrok bede i patnje.
465
ukljuena u jednu zajedniku alegoriju. A l i , ona je takode imala i

kosmoloko znaenje. U Indiji se pria o Zmaju, u jednoj od va
rijanti, ponavlja kao bojevi Indre sa Vritrom. U Vedama se o tom
Ahi-Vritri govori kao o Demonu Sue, uasnom vrelom vetru. Indra
se prikazuje kako stalno ratuje protiv njega i uz pomo svog groma
i munje taj bog prisiljava Ahi-Vritru da prospe kiu na Zemlju, a
potom ga ubija. Otuda se Indra naziva Vritra-Han i l i "ubica Vritre",
kao to se Mihail naziva Pobednikom i "ubicom Zmaja". Oba ta "Pro
tivnika" su, dakle, "Stari Zmaj" koji se survava u dubine Zemlje, u
tom znaenju.
Amaspendi iz Zend Aveste su Jato koje predvodi voda nalik na
sv. Mihaila i, kad itamo Vendidad, oni izgledaju identini sa Nebe
skim legijama. Tako u Fargard, X I X , II 13 (42) Ahura Mazda kae
Zaratustri da "prizove Amea Spenta koji vlada nad sedam Karvara Zemlje"/'' a te Karvare se u svojih sedam znaenja odnose pod
jednako na sedam sfera naeg planetarnog lanca, na sedam planeta,
sedam nebesa, itd., prema tome da li se odnose na fiziki, supra-mundani, i l i naprosto zvezdani svet. U istom Fargard( ( I I i I I I ) , u svom
prizivu protiv Angra Mainjua i njegovog Jata, Zaratustra im se obra
a sledeim recima: "Prizivam sedam blistavih Srava sa njihovim
sinovima i njihovim jatima" (42 \endidad Sada). "Srava" - re od
koje su orijentalisti odustali, kao od "nepoznate" - znai iste te Amaspende, ali u njihovom najviem okultnom znaenju. "Srave" su
noumeni pojavnih Amaspenda, due i l i duhovi tih ispaljenih moi,
a "njihovi sinovi i jata" odnose se na planetarne anele i njihova ja
ta zvezda i sazveda. "Amaspend" je egzoteriki izraz koji se koristi
samo u zemaljskim kombinacijama i stvarima. Zaratustra se stalno
obraa Ahura Mazdi sa " T i , tvorce materijalnog sveta". Ormuzd je
otac nae zemlje (Spenta Armaiti), a o njoj se govori, kada je personifikuju, kao o "lepoj keri Ahura Mazde" {Fargard, X I X , I I ) , koji
je takode i tvorac Drveta (okultnog i duhovnog znanja i mudrosti)
O "Sedam Karvara Zemlje" - sedam sfera naeg planetarnog lanca, se
dam svetova - koji se takode pominju u Rig Vedi - podrobno se govori na dru
gom mestu. Postoji takode i est radama (svetova) iznad pnft'v/ - Zemlje, i l i
"ovog" (idam), suprotstavljenog onome to je tamo (est planeta na tri draga
nivoa) (vidi Rig Vedu, I, 34, I I I , 56, V I I , 10411 i V, 60, 6; vidi odeljak o Kro
nologiji).
466

od koga je uzeta mistina i tajanstvena Karezma. A l i , okultno ime tog
blistavog Boga nikad nije izgovoreno van lirama.
Samael i l i Satana, zavodnika Zmija iz Postanja i jedan od pr
vobitnih anela koji su se pobunili, jeste ime za "Crvenog Zmaja".
On je aneo Smrti, poto Talmud kae da su "Aneo Smrti i Satana
jedno te isto", i poto ga je ubio sv. Mihail, jo jednom ga ubija sv.
ore, koji je takode Ubica Zmaja; ali, pogledajte ovaj preobraaj:
Samael je isto to i Simum, vrui pustinjski vetar, i l i , opet, isto to i
vedski demon sue, Vritra; ''Simum se zove Atabutos" - i l i Diabolos, avo.
Tifona, i l i Zmaja Apofisa - Tuilac u Knjizi mrtvih - savlauje
Horus, koji probada glavu svog protivnika kopljem, a Tifon je razor
ni pustinjski vetar, buntovni element koji pravi opti haos. Kao Set
- on je tama noi, ubica Ozirisa, koji je svetlost dana i Sunce. Arheo
logija pokazuje daje Horus isto to i Anuhis,''" iji je portret otkri
ven najednom egipatskom spomeniku, sa oklopom i kopljem, nalik
na sv. Mihaila i sv. ora. Anubis se takoda prikazuje kako ubija zma
ja koji ima zmijsku glavu i rep [vidi Lenuarov {Lenoire) rad O zmaju
iz Mea}.
Dakle, kosmoloki, svi Zmajevi i Zmije koje pobeduju njihove
"Ubice" po poreklu su vrtloni, zbrkani principi Haosa, koje dovo
de u red Sunevi bogovi i l i tvorake moi. U Knjizi mrtvih ti princi
pi se nazivaju "Sinovima Pobune" (vidi takode Egipatski panteon,
str. 22, 23).
U toj noi, protivnik, ubica Ozirisov, nazvan inae lukavom zmi
jom (stih 54) (. . .) poziva Sinove Pobune u Vazduh, a kad oni sti
gnu na Istok Nebesa, nastaje Rat na Nebu i u itavom Svetu.
(Knjiga mrtvih, XVII, st. 49)
U skandinavskim Edama, "Rat" Asa protiv Hrimtursa (ledenih
divova) i Asatora protiv Jotuna, Zmija i Zmajeva i "vuka" koji do
lazi iz "Tame" predstavlja ponavljanje istog mita. "Zle duhove",''^
44
Stih 62, poglavlje X V I I , Knjige mrtvih: Anubis je Horus to se rastvara u

njemu koji je bez oiju.
Ti "zli Duhovi" se ni na koji nain ne mogu poistovetiti sa Satanom i l i
Velikim Zmajem. To su Elementali koje je zaelo neznanje - kosmike i ljud
ske strasti - i l i Haos.
467
koji su u poetku bili samo simbol Haosa, predrasuda svetine je pre

tvorila u opipljive entitete, dok na kraju nisu stekli pravo graanstva
meu najcivilizovanijim i najuenijim rasama na svetu - od njego
vog postanka, kako se tvrdi - a kod hriana su postali dogma. Ka
ko kae Dord Smit:
Zli principi (duhovi), amblemi Haosa (u Haldeji, Asiriji i Egip
tu, kao to vidimo) odolevaju toj promeni i zapodevaju rat na Mesecu, najstarijem Belovom sinu, privukavi na svoju stranu Sunce,
Veneru i atmosferskog boga Vula.
(Asirska otkria, str. 403)
To je samo druga verzija induskog "Rata na Nebu" izmeu Some,
Meseca i bogova - poto je Indra atmosferski Vul, to jasno poka
zuje daje to i kosmoloka i astronomska alegorija, utkana u najra
niju teogoniju i izvedena iz nje, kako se ui u Misterij ama.
U religioznim uenjima gnostika najbolje se moe videti pravo
znaenje Zmaja, Zmije, Jarca i svih tih simbola moi koji se danas
nazivaju Zlom, jer oni su u svojim uenjima razotkrili ezoterijsku
prirodu jevrejske zamene za AIN-SOF, o ijem pravom znaenju hriani ne znaju nita, dok su ga rabini prikrili. Svakako daje Isus iz
Nazareta teko mogao savetovati svoje apostole da budu mudri kao
zmija daje zmija bila simbol Neastivog, a ni ofiti, ueni egipatski
gnostici "Bratstva Zmija", ne bi u svojim ceremonijama potovali i
vu zmiju kao amblem MUDROSTI, boanske Sofije (i kao prototip
dobra, a ne zla) daje taj gmizavac bio tako blisko povezan sa Satanom.
injenica je da kod obinih ofita to nikad nije bio dvojni simbol, a
Zmaj je uvek bio jedino simbol ispoljenog Boanstva u njegovoj
velikoj Mudrosti. Drao volans, letei Zmaj drevnih slikara, mogao
bi biti prenaglaena slika neke stvarne prepotopske ivotinje, ali oni
koji veruju u okultna uenja takode veruju da su u davnoj prolosti
postojala stvorenja nalik na leteeg Zmaja, i l i neku vrstu pterodaktila, i da su ti divovski letei guteri posluili kao prototip za Mojsijevog Serafa i njegovu veliku Bakarnu Zmiju.''* Jevreji su i sami
Vidi Knjigu brojeva, X X I , 8-9. Bog nareuje Mojsiju da napravi Bakarnu
Zmiju "Sarafa"; sam pogled na nju leci one koje su ujele Vatrene Zmije. Ove
poslednje su Serajimi, od kojih je svaki, kako pokazuje Isaija (VI, 2) "imao est
krila"; oni su simboli Jehove i svih drugih Demijurga koji stvaraju po est sli-
468
Stanca XTI - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

oboavali taj idol, ali su se posle verskih reformi Jezekiija okrenuli
za sto osamdeset stepeni i nazvali taj simbol Vieg Boga svih drugih
naroda avolom, a svog sopstvenog uzurpatora-"Jedinim Bogom"/^
Naziv Sa'tan, na hebrejskom sdtdn, "protivnik" [od glagola atana (shatana), "protiviti se", progoniti] pravedno pripada prvom i
najokrutnijem "protivniku svih ostalih bogova " - Jehovi, a ne Zmi
j i , koja govori jedino reci saoseanja i mudrosti, i u najgorem sluaju
je, ak i u dogmi, "protivnik ljudi". Ta dogma, zasnovana, takva ka
kva je, na I I I poglavlju Postanja, isto je toliko nelogina i neprave
dna koliko je i protivrena. Jer, koje prvi stvorio tog izvornog i otad
univerzalnog iskuavaa ovekovog - enu? Svakako ne zmija, ve
sam "Gospod Bog", koji, rekavi: "Nije dobro da ovek bude sam"
stvori enu i "dovede je oveku" (8-22). Ako se na neprijatni, sitni in
cident, koji je sledio, gledalo, pa se i dalje gleda, kao na "prvobitni
greh", onda on zaista prikazuje Tvorevu boansku mo predvia
nja u jadnoj svetlosti. Za prvobitnog Adama (iz poglavlja I) daleko
bi bolje bilo daje bio ostavljen ili kao "muko-ensko", i l i "sam". Oi
gledno je Gospod Bog bio pravi uzrok itavog nestaluka, "izazi
vaki agens", a Zmija - samo prototip Azazela, "rtvenog jarca za
grehe (Boga) Izrailja", jadni Tragos (jarac) koji je morao da plati ka
znu za greku svog Gospodara i Uitelja. Ovo je, naravno, upueno
samo onima koji prihvataju poetna zbivanja u Postanju u njihovom
doslovnom smislu. Oni koji ih itaju ezoterijski ne zadovoljavaju se
matovitim nagaanjima i hipotezama; oni znaju kako da itaju sim
boliku koja je tu sadrana i ne mogu da se prevare.
Zasad nema potrebe da se ovde bavimo mistikim i mnogo
strukim znaenjem imena Jehova u njegovom apstraktnom smislu,
koji je nezavisan od Boanstva/>ogrejô nazvanog tim imenom. Taj
nih sinova - Sedam sa njihovim Tvorcem. Tako je Bakama Zmija Jehova,
poglavar "Vatrenih Zmija". A ipak, u Drugoj knjizi Kraljeva, X V I I I , pokazano
je da je kralj lezekija, koji je, poput Davida i njegovog oca, "inio ono to je
pravo u oima Gospodnjim" - "slomio na komade zmiju koju je nainio Mojsije ( . . . ) i nazvao je Nehutan", ih pare bakra.
A Satana se pobunio protiv Izrailja i naveo Davida da popie Izrailj (Prva
linjiga letopisa, X X I , 1). "Gnev Gospoda lehove se podigao protiv Izrailja" i
on je naveo Davida da kae: "Idi, prebroj Izrailj" {Knjiga Samuilova, XXIV, 1).
Njih dvojica su, dakle, identini.
469
paravan su namemo stvorili rabini i tu tajnu su desetostruko bolje

uvali nakon to su im hriani ukrali to Boije ime, koje je bilo nji
hova svojina/* A l i , reeno je sledee: linost koja se u prva etiri po
glavlja Postanja razliito naziva "Bog", "Gospod Bog" i naprosto
"Gospod" nije jedna te ista linost, a to svakako nije Jehova. Postoje
tri razliite klase i l i grupe Elohima, u kabali zvanih Sefirot, a Jehova
se pojavljuje jedino u poglavlju IV, u ijem prvom stihu je nazvan
Kainom, a u poslednjem je preobraen u oveanstvo - muko-enski
Jah-veh/' tavie, "Zmija" nije Satana, ve blistavi aneo, jedan od
Elohima zaogmutih sjajem i slavom, koji je, obeavi eni da ako njih
dvoje probaju zabranjeno voe, "sigurno neete umreti", odrao obe
anje i uinio oveka besmrtnim u njegovoj nepropadljivoj prirodi.
On je lao iz Misterija, poglavar androginih tvoraca ljudi. Poglavlje I I I
govori (ezoteriki) o skidanju vela neznanja koji je prekrivao per
cepcije Aneoskog oveka, nainjenog na sliku i priliku bogova "bez
kostiju", i otvaranje njegove svesti za njegovu pravu prirodu; i tako
reeno poglavlje pokazuje sjajnog anela (Lucifera) kao onoga koji
daje Besmrtnost i kao "onoga koji prosvetljuje" dok bi za pravim pa
dom u razmnoavanje i materiju trebalo tragati u poglavlju IV. Tu
moemo videti da Jehova-Kain, muki deo dualnog Adama, koji se
odvojio od Eve, stvara u njoj "Akcija", prvu prirodnu enu,^^ i proliva deviansku krv. Sad, postoje Kain prikazan kao identian sa Jehovom, na osnovu ispravnog itanja stiha 1 (poglavlje IV, Postanje)
u izvomom hebrejskom tekstu, i poto rabini ue daje ''Kin (Kain),
Zlo, bio sin Eve od Samaela, avola koji je zauzeo Adamovo mesto", a Talmud dodaje da su Satana, " z l i Duh, i Samael, aneo smrti,
isto" (Baba batra, 16) - postaje lako da se vidi da su Jehova {ove
anstvo, ili "Jah-Hovah") i Satana (odatle zmija koja iskuava) jedno
te isto u svakom detalju. Ne postoji avo, ni Zlo van oveanstva
Desetine najuenijih pisaca prebirali su po raznovrsnim znaenjima ime
na J'hovah (sa i bez dijakritikih znakova) i pokazali njegove raznovrsne im
plikacije. Najbolje od tih dela je Izvor mera, Jevrejska egipatska misterija.
U tom delu (str. 233, "Dodatak") stih 26 iz IV poglavlja Postanja je is
pravno preveden "ljudi poee sebe da zovu Jehova", ali je, moda, malo sla
bije objanjen, poto bi tu re trebalo napisati Jah (muko) i Hovah (ensko)
da bi se pokazalo daje od tog vremena poela rasa odvojenih mukaraca i ena.
50
Radi objanjenja, vidi izvrsne strane dodatka V I I u pomenutom delu.
470

koje bi proizvelo avola. Zlo je neophodno u ispoljenom univerzu
mu i predstavlja jedan od fenomena koji ga odravaju. Zlo je neopho
dno radi napretka i evolucije, kao to je no neophodna da bi nastao
dan, a Smrt radi ivota - da bi ovek mogao da ivi veno.
Satana metafiziki naprosto predstavlja nalije polarnih supro
tnosti svega u prirodi.^' On je, alegoriki, "protivnik", "ubica" i veli
ki Neprijatelj svega, jer u itavom univerzumu ne postoji nita to
nema dve strane - nalija iste medalje. A l i , u ovom sluaju, svetlost, dobrota, lepota, itd., mogu se nazivati Satanom sa istim pravom
sa kojim se tako naziva i avo, poto su oni protivnici tame, zloe
i runoe. A sad, filozofija i zajedniki imenilac izvesnih ranih hrianskih sekti - zvdimhjeretikim i sramotom svog vremena - sada e
postati razumljiviji. Sada moemo da razumemo kako su sekte SATANISTA postale degradirane i bile anatemisane bez, ikakve nade u re
habilitaciju u budunosti, jer su svoja naela drale u tajnosti. Po
istom principu su degradirani K A I N I T I , pa ak i (Jude) ISKARIOTI, po
to pravi karakter tog izdajnikog apostola nikad nije ispravno pred
stavljen pred sudom Coveanstva.
Kao direktna posledica prethodno izloenog, naela gnostikih sekti
su takode postala jasna. Sve te sekte je osnovao neki Inicijat, a njihova
naela su bila zasnovana na ispravnom znanju o simbolici svih naroda.
Tako postaje jasno zato su mnogi od njih smatrali Uda Baota za Mojsijevog Boga, i zato su ga smatrali ponosnim, ambicioznim i neistim
duhom, koji je zloupotrebio svoju mo uzurpirajui mesto najvieg
Boga, iako nije bio nita bolji, ve u nekim aspektima ak i gori od
svoje brae Elohima, a oni predstavljaju sveobuhvatno, ispoljeno bo
anstvo samo zbirno, poto su bili uobliavaoci prvih diferencijacija
primame kosmike supstance za pojavni Univerzum. Zato su gnostici
Jehovu nazivali Tvorcem Zmije, Satane, i l i ZLA, i smatrali ga jednim
sa Ofiomorfom (vidi Razotkrivenu Iziu, 11,184). Oni su uili da su
lurbo i Adonai bila "imena Jehove, koji predstavlja emanaciju Uda
Baota" {Codex Nazarenus; vidi i Deo I I , "Pali Aneli"). U njihovom
U demonologiji, Satana je voda opozicije u paklu, iji je vladar bio Belzebub. On pripada petoj vrsti ili klasi demona (kojih po srednjovekovnoj demo
nologiji ima devet) i na elu jevetica i vetaca. Ali, vidi u tekstu pravo znaenje
Bafometa, Satane sa kozijom glavom, koji je isto to i Azazel, nevaljali jarac Iz
raela. Priroda je bog PAN.
471
jeziku to je bilo isto kao ono to su govorili rabini, kada su, na zaobilazniji nain, rekli da "je Kaina stvorio Samael i l i Satan".
U svim drevnim sistemima Pali Aneli su prototipovi/?///; ljudi
- alegoriki, a samih tih ljudi - ezoteriki. Tako je Elohim iz asa
stvaranja postao "Bene-Elohim", Sinovi Boiji, medu kojima se na
lazio i Satana - u semitskom predanju; rat na nebu izmeu Traetaona
i Ai-dahake, ruilake zmije, prema Bumovu, zavrava se na Zemlji,
u borbi pobonih ljudi protiv moi Zla, "Iranaca protiv arijevskih
bramina Indije". A sukob bogova sa Asurama se ponavlja u Veli
kom Ratu - Mahabharati. U najnovijim hrianskim religijama su
svi borci, bogovi i demoni, protivnici u oba tabora, danas pretvoreni
u Zmajeve i Satane, naprosto da bi povezali otelovljeno ZLO sa
Zmijom iz Postanja i tako dokazali novu dogmu.^^
NOJE JE BIO K A B I R , PA ZATO MORA DA JE BIO D E M O N
Nije mnogo bitno da li su Izida, Cerera - "Kabirije" - i l i pak Kab i r i , nauili ljude poljoprivredi, ali je veoma vano da se spree
fanatici da prisvoje sve injenice iz istorije i legendi i sva svoja is
krivljavanja istine, istorije i legende podmetnu jednom oveku. Noje
je i l i mit kao i svi drugi, i l i jedna od figura o kojima je legenda
stvorena na osnovu predanja o Kabirima i l i Titanima, kao to se ui
lo na Samotraki, pa stoga nemaju prava da ga monopolizuju ni Jevreji
ni hriani. Ako je, upotrebivi ogromnu uenost i istraivanje, Faber pokuao da pokae daje Noje Atlantidanin i Titan, a njegova
porodica Kabiri i l i poboni Titani, itd. - onda biblijska hronologija
pada pod sopstvenom teinom, zajedno sa svim svojim patrijarsi
ma, prepotopskim i preatlantianskim Titanima. Kako je danas
otkriveno i dokazano, Kain je Mars, bog moi i razmnoavanja, kao
i prvog (seksualnog) krvoprolia.^^ Tubal-Kain je Kabir, "uitelj svih
52
Vie detalja vidi u "Mit o Satani", Deo I I , Simbolizam, u ovoj knjizi.

Kao to je takode i Vulkan i l i Vul-kain, najvei bog kasnijih Egipana i
najvei Kabir. Bog vremena bio je Kium u Egiptu, i l i Satum, i l i Set, a Kium
je isto to i Kain.
472

zanata sa bakrom i gvoem", i l i - ako vam to vie prija - on je isto
to i Hefest i l i Vulkan; Jovil je uzet od Kabira - uitelja poljopri
vrede, "kako da se gaji stoka", a Juval je "otac svih onih koji ruku
ju harfom", on, i l i oni koji su napravili harfu za Kronosa i trozubac
za Posejdona.^''
Istorija i l i "bajke" o tajanstvenim Telhinima ^ bajke u kojima od
zvanjaju svi arhajski dogaaji iz naih ezoterijskih uenja - daju nam
klju za izvornu genealogiju Kaina (Postanje, pogl. I I I ) ; oni saoptavaju razlog zbog koga rimokatolika crkva poistoveuje "pro
kletu krv" Kaina i Hama sa arobnjatvom, i optliuje ih za Potop.
Zar nisu Telhini - tvrdi se - tajanstveni metalurzi sa Rodosa; oni su
prvi podigli kipove bogovima, snabdeli ih orujem, a ljude magij
skim vetinama? I zar nisu oni uniteni tokom potopa na Zevsovu
zapovest, kao to su Kainiti na Jehovinu?
Talhini su naprosto Kabiri i Titani u drugom obliku. Oni su takode i Atlantidani. Dearm kae:
(. ..) poput Lemnosa i Samotrake, i Rodos, domovina Telhina, ostrvo je vulkanskog porekla.
(Geniji Vatre, str. 271)
Ostrvo Rodos se iznenada izdiglo iz mora, nakon to gaje pretho
dno bio progutao okean, kau predanja. Kao i Samotraka (Kabirija),
ono je povezano sa seanjem ljudi na legende o Potopu. Meutim,
postoje o tome ve dovoljno reeno, zasad ga moemo ostaviti po
strani.
A l i , mogli bismo da dodamo nekoliko reci o Noju, k o j i je jevrejski predstavnik gotovo svih paganskih Bogova u ovom i l i onom
vidu. Homerovi epovi u poetskom obliku sadre sve kasnije bajke
o Patrijarsima, koji predstavljaju sideralne, kosmike i numeri
ke simbole i znake. Jalovi pokuaji da se razdvoje ta dva genea
loka stabla - Setovo i Kainovo^^ - i drugi pokuaji da se pokae
Vidi Strabona, koji ih poredi sa Kiklopima - XIV, str. 653 i dalje (Caliim
in Del, 31, Stat, Silo IV, 6, 47 itd, itd.).
Nema nezgrapnije i detinjastije stvari, kaemo mi, od jalovih napora da
se razdvoje genealogije Kaina i Seta, ili da se sakrije identinost tih imena pi
sanih na drugaiji nain. Tako, Kain ima sina Enoha, a Set takode ima sina Eno473
k a k o su o n i stvarni, istorijski ljudi samo su d o v e l i do o z b i l j n i j i h
istraivanja o davnoj prolosti i do o t k r i a koja su zauvek naudila
m o g u e m otkrivenju. Na primer, poto je N o j e poistoveen sa
M e l h i z e d e k o m , takoe je dokazano i da je M e l h i z e d e k , i l i Otac
Sadik, isto to i Saturn-Kronos.
Lako se moe pokazati da je tako. To ne porie nijedan od h r i anskih pisaca. Brajant ( v i d i Analiza drevne mitologije, t o m II str.
760) se slae sa svima k o j i misle d a j e Sidik, i l i Sadik, bio patrijarh
N o j e (kao i Melhizedek), a da to ime k o j i m je nazvan, i l i Sadik, od
govara karakteru k o j i mu je pripisan u Postanju (pogl V I , 9).
On je bio i T ' l S , Sadik, PRAVEDAN ovek i savren u svom vre
menu. Sve nauke i korisne vetine se pripisuju njemu, a preko nje
govih sinova prenesene su potomstvu.
[vidi Novu Enciklopediju,
odAbrahama Risa (Abraham Rees)j
Sad, Sanhoniaton je saoptio svetu da su K a b i r i b i l i sinovi Sidika
i l i Zedeka (Melhizedeka). Istina, na tu informaciju koja je do nas do
prla preko Euzebija (Eusebius) (Preparatio Evangelica), moe se gle
dati sa izvesnom dozom sumnje, postoje vie nego verovatno daje
ovaj postupio prema Sanhoniatovom delu isto kao i prema Manetov i m (Manetho) sinhronistikim tablicama. A l i , pretpostavimo da je
poistoveenje Sidika, K r o n o s a i l i Saturna sa N o j e m i Melhizede
k o m zasnovano na j e d n o j od Euzebijevih p o b o n i h pretpostavki.
Prihvatimo ga kao takvo, zajedno sa karakterizacijom N o j a kao po
bonog oveka, i njegovog pretpostavljenog dvojnika, tajanstvenog
Melhizedeka, Kralja Salema, i svetenika visokog boga "u njegovoj
h i j e r a r h i j i " ( v i d i Poslanicu Jevrejima, p o g l . V, 6 i V I I , 1 i dalje);
i na kraju, poto smo v i d e l i ta su o n i b l i d u h o v n o , astronomski.
ha (Enos, Ch 'anoh, Hanoh; - moemo da uradimo ta hoemo sa jevrejskim
imenima bez samoglasnika). U rodu Kainita, Enoh rada Irada (Gaidada), Trad
Mahudaela (Maleleila), ovaj METUSALA, a Metusal Lameha. U rodu Setita,
Enoh (Enos) rada Kainana, a on MALELEILA (varijanta Mehuaela), koji rada
Jareda (ili Irada), a Jared Enoha (broj 3), koji proizvodi Matusala (od Metu
sal) i na kraju spisak zavrava Lameh. Sad, (kabalistiki) sve su to simboli solamih i lunamih godina, astronomskih perioda i fizikih (falikih) flinkcija, kao
i u svim dmgim paganskim simbolikim verama. To je dokazao veliki broj autora.
474

p s i h i k i i k o s m i k i , v i d i m o sada ta su postali rabinski i l i
KABA-
LISTIKI.
Govorei o A d a m u , K a i n u , Marsu, i t d . , kao opersonifikacijama,

mi nalazimo da autor Izvora mera u svojim kabalistikim istraiva
njima objavljuje sama naa ezoterijska uenja. Tako, on kae:
Sad, Mars je bio gospodar raanja i smrti, razmnoavanja i
unitenja, zemljoradnje, gradnje, vajarstva, obrade kamena, ariiitekture (. . .) svih (. . .) UMETNOSTI. On je bio prvobitni princip,
koji se razloio u oblik dva pola radi proizvoenja. Onje i astro
nomski^* zauzimao rodno mesto dana i godine, mesto svog uvea
nja snage, Ovna {Aries), a isto tako mesto svoje smrti. korpije (Scorpio). Onje zauzimao kuu Venere, kao i kuu korpije (Scorpio).
Kao roenje, onje bio dobro, kao Smrt, bio je Zlo. Kao dobro, bio
je svetlost, kao zlo, bio je no. Kao dobro, bio je ovek, kao zlo,
bio je ena. Drao je kardinalne take, i kao Kain, i l i Vulkan, i l i
Otac Sadik, i l i Melhizedek, bio je gospodar Ekliptike, i l i ravno
tea, i l i linija prilagoavanja, pa je zbog toga bio PRAVEDNIK.
Drevni narodi su smatrali da postoji sedam planeta, koje rastu iz
osme, a Otac Sadik, Pravedni i Pravi, bio je gospodar te osme,
koja je bila Majka Zemlja.
(Izvor mera, str. 186-170)
To i n i n j i h o v u funkciju dovoljno j a s n o m nakon to su o n i b i l i
degradirani i uspostavlja identitet.
Eolsko ime Marsa bilo je "Apeu(;, a grko Ares, "Apr^^, je ime nad ijim
znaenjem filolozi i indolozi, grki i sanskritski uenjaci uzlud razbijaju glavu
do dana dananjeg. Veoma udno, Maks Miler povezuje imena Mars i Ares sa
sanskritskim korenom mar, odakle izvodi njegove derivacije, od kojih, kako on
kae, dolazi ime Maruti (bogovi oluje). Meutim, Velker daje ispravniju eti
mologiju (vidi Griech Gotterlehre, I, 415). Kako god bilo, etimologije samih
korena i reci nikad nee doneti potpuno ezoterijsko znaenje iako mogu po
moi da se postave korisne pretpostavke.
57
K a o to p o k a z u j e i s t i a u t o r (str. 278):
Samo ime Vulkain pojavljuje se pri itanju; jer u prvim recima (poglavlja IV Po
stanja, 5), nalazimo V'ellcain i l i V u l k a i n , u zavisnosti od naglaenog u slova vau.
Zbog njihovog neposrednog dodira, ono bi se moglo itati kao "; bog Kain " i l i Vul
kain. Ako, meutim, bilo ta nedostaje da se potvrdi ta ideja o Kainu-Vulkanu, Fuerst
kae: " \''p,Kain, metalni vrh koplja, kova, pronalaza orih metalnih orua i kovakog zanata."
475
Poto Nojev potop, onako kako je bukvalno opisan i u okviru bi

blijske kronologije, kao to smo pokazali, nije postojao, pobona, ali
veoma proizvoljna pretpostavka biskupa Kamberlenda moe da ode
jedino u zemlju mate. Zaista, svakom nepristrasnom posmatrau
izgleda prilino nastrano da se kae kako su postojale "dve razliite
rase Kabira", od kojih se prva sastojala od Hama i Mesraima, za ko
je on zamilja da su b i l i Jupiter i Dionis iz Mnazeje, a druga, "deca
Simova, su Kabiri Sohonistona, dok je njihov otac Sidik dosledno
Sim iz Svetog Pisma''' {Dodatak o Kabirima, sp. Orig. gent. str. 364,
376 i kasnije tvrdnje na str. 357).
Kabirim, "moni", isto su to i nai prvobitni Dan Kohani, telesni i bestelesni Pitriji, i svi vladari i graditelji prvobitnih rasa, o ko
jima se govori kao o Bogovima i Kraljevima boanskih Dinastija.
NAJSTARIJA PERSUSKA PREDANJA O

POLOVIMA I POTOPLJENIM KONTINENTIMA
Legende koje smo nasledili nisu mogle toliko da iskrive injenice

da bi one postale neprepoznatljive. Izmeu predanja Egipta i Grke sa
jedne, a Persije sa druge strane - pri emu su ove dve zemlje meu
sobno stalno ratovale - ima toliko slinosti u likovima i brojkama da
bi takvo podudaranje bilo puki sluaj. To je dobro pokazao Baji. Zastanimo na ti'enutak da prouimo ta predanja iz svih dostupnih izvora,
da bolje uporedimo predanja Magija sa takozvanim grkim "bajkama".
Te legende su se danas pretvorile u narodne prie, persijski folklor,
kao to su mnoge prave izmiljotine nale svoj put u nau sveoptu
istoriju. Prie o kralju Arturu i njegovim vitezovima Okruglog stola
su takode, po svemu sudei, bajke, pa ipak su zasnovane na inje
nicama i pripadaju istoriji Engleske. Zato i iranski folklor ne bi
bio deo i komad istorije i praistorijskih zbivanja na Atlantidi? To na
rodno naslee kae sledee:
Pre stvaranja ^t/ama dve rase su ivele i nasledile jedna drugu na
Zemlji: Devi koje su vladale 7.000 godina i Periji (Izedi) koji su vlada
li samo 2.000 godina, tokom postojanja onih prethodnih. Devi su bili
divovi, snani i opaki; Periji su bili manji rastom, ali mudriji i bolji.
476

Ovde prepoznajemo atlantianske divove i Arijevce, i l i Rakase
iz Ramajane i decu Bharata-Vare, odnosno Indije; prepotopske i poslepotopske ljude iz Biblije.
Gjan (tanije Gnan,* prava i l i okultna mudrost i znanje), takoe
zvani i Gian-Ben-Gian ( i l i Mudrost, sin Mudrosti), bio je kralj Perija.^^ Imao je tit isto tako uven kao i Ahilov, samo stoje on, umesto da titi od neprijatelja u ratu, titio od crne magije, arobnjatva
Deva. Gian-Ben-Gian je vladao 2000 godina kada je Iblisu, avolu,
Bo^ dopustio da pobedi Deve i protera ih sve do drugog kraja sve
ta. Cak ni magini tit, koji je bio nainjen po principima astrologi
je i unitavao ini, opsene i loe arolije, nije mogao da zatiti od
Iblisa, koji je bio agent Sudbine (ili Karme). Oni su doiveli deset
kraljeva u svojoj poslednjoj prestonici zvanoj Khanoon, a za dese
tog, Kajmurata, govore daje isto to i jevrejski Adam. Ti kraljevi
odgovaraju desetorim poslepotopskim generacijama, kako ih saoptava Beroz.
ak i u ovako iskrivljenom obliku, teko moemo a da te le
gende ne poistovetimo sa haldejskim, egipatskim, grkim, pa ak i
jevrejskim predanjima. Ova poslednja, koja u svojoj iskljuivosti
preziru da govore o preadamovskim rasama, ipak doputaju da se
jasno zakljui kako su one postojale tako to alju Kaina -jednog
od jedina dva preivela oveka na Zemlji - u zemlju Nod, gde se on
eni i zida grad {Postanje, IV) itd.
Sad, ako uporedimo 9.000 godina koje pominju persijske prie
sa 9.000 godina za koje Platon kae da su protekle od potapanja poslednje Atlantide, postaje oigledna veoma udna injenica. Baji ju
je primetio, ali ju je svojim tumaenjem iskrivio. Tajna Doktrina
* Gjan i l i Gnana je isto to i sanskritski Gjana i l i nana. (nap. ured.)
Neki tu re izvode od Para, to daje Pars, Persija, Parsi; ali, ona se isto
tako moe dobiti od Pitar ili Pitriji, to su indijski preci Pete Rase - Oevi Mu
drosti i "Sinovi Volje i Joge" - koji su nazivani "Pitar", kao i boanski Pitriji
Prve Rase.
Pogledajte ova predanja u Zbirci persijskih legendi na ruskom, gruzij
skom, jermenskom i persijskom, Abeloove (Habelot) Persijske legende. Ori
jentalna biblioteka, str. 298, 387, itd. i Danvijove {Danville) Memoare. Mi ovde
saeto iznosimo ono to je rasuto u stotinama tomova na evropskim i azijatskira jezicima, kao i u usmenom predanju.
477
bi m o g l a t i m brojkama da v r a t i n j i h o v o pravo znaenje. U Kritiji
itamo:
Pre svega, moramo se setiti da je 9.000 godina prolo od rata
naroda koji su iveli iznad i iza Herkulovih stubova i onih koji
naseljavaju zemlju na ovim prostorima.
U Timeju Platon kae to isto. Poto Tajna D o k t r i n a izjavljuje da
je najvei broj kasnijih ostrvskih Atlantidana nastradao u periodu
izmeu 850.000 godina pre nove ere i 200.000 godina pre nove ere
i da su A r i j e v c i b i l i stari 200.000 godina kada je prvo veliko "ostrv o " i l i kontinent bilo potopljeno, izgleda teko daje mogue uskla
d i t i t e dve cifre. A l i , zapravo, t o j e mogue. Poto j e P l a t o n b i o
Inicijat, morao je da k o r i s t i uvijeno izraavanje Svetilita, a isti je
sluaj bio i sa M a g i m a Persije i Haldeje, u i j i m su egzoterikim ot
krivenjima persijske legende sauvane i prenete potomstvu. I tako,
nalazimo da Jevreji nedelju nazivaju "sedam dana", a "nedeljom go
dina" kada svaki njen dan predstavlja 360 solamih godina, dok itava
"nedelja" zapravo traje 2.520 godina. O n i su i m a l i sabatsku nede
l j u , sabatsku godinu, i t d . , i t d . , a n j i h o v Sabat je trajao neodreeno
i l i 24 asa i l i 24.000 godina - u tajnim proraunima Soda.* U da
nanje vreme, mi j e d n o doba nazivamo vekom. P l a t o n o v i savremenici, u svakom sluaju bar inicirani pisci, pod m i l e n i j u m o m nisu
podrazumevali 1.000, ve 100.000 godina. Indusi, k o j i su u najve
oj m e r i b i l i nezavisni, nisu uopte ni skrivali svoju hronologiju. I
tako, kad se kae 9.000 godina, Inicijati e proitati 900.000 godina
- t j . period u kome su arijevske rase, od svoje pojave u vremenu kada
su pliocenski delovi nekad velike Atlantide poeli postepeno da to
nu,'" a da se na povrini pojavljuju drugi kontinenti, pa sve do ko
nanog nestanka m a l o g Platonovog ostrva A t l a n t i d e , neprekidno
ratovale sa potomcima p r v i h divovskih rasa. Taj rat je trajao gotovo
do zavretka doba koje je prethodilo K a l i Jugi, i zapravo je to bio
rat iz Mahabharate, t o l i k o uven u indijskoj istoriji. Takvo stapanje
* Sod (hebrejski) - Izvorno znaenje te reci je mesto, temelj; potonje znaenje
je grupa, odnosno ljudi koji se okupljaju ili udruuju na nekom mestu da bi oba
vili odreeni posao i l i izvrili dunost. Iz ovoga proizlazi tajna i l i okultna za
jednica, i l i drutvo pojedinaca ujedinjenih radi nekog posebnog cilja. (nap. ured.)
60
Glavni kontinent ja nestao u doba miocena, kao to smo ve rekli.
478

dogaaja i epoha i svoenje stotina hiljada godina na hiljade godina
ne utie na broj godina koje su protekle od unitenja poslednjeg dela Atlantide, sudei po onome to su egipatski svetenici r e k l i Sol o n u . Tana b r o j k a b i l a je 9.000 godina. Ovaj p o s l e d n j i dogaaj
nikad nije dran u tajnosti, jedino to je izbledeo iz pamenja Grka.
Egipani su i m a l i potpune zapise poto su b i l i izolovani; jer, budui
da su b i l i okrueni morem i pustinjom, nisu ih uznemiravali drugi
narodi do otprilike nekoliko hiljada godina pre nove ere.
BCroz Herodota, istorija po p r v i put na trenutak sagledava Egipat
i njegove velike misterije, ako ne raunamo Bibliju i njenu nastranu
hronologiju.*' A k o l i k o je malo Herodot mogao da nam saopti, p r i
znao je sam, govorei o tajanstvenom grobu jednog Inicijata u Saisu, u svetom M i n e r v i n o m okrugu. On kae da tamo:
(. . .) iza kapele (. . .) postoji grob Onog ije ime smatram da nije
pobono otkriti. (.. .) Unutar ograenog prostora stoji obelisk, ok
ruen okruglim kamenim zidom. U tom prostoru oni svake noi
prikazuju doivljaje te osobe, koje nazivaju Misterij ama: ali, o
tim stvarima, iako sam tano upoznat sa njihovim detaljima, mo
ram da se dtrim zavela utanja.
(II, 170)
Sa druge strane, dobro je da znamo kako drevni narodi nijednu taj
nu nisu t o l i k o dobro uvali i potovali kao tajnu svojih ciklusa i pro
rauna. Od Egipana pa do Jevreja, smatralo se da je najvei greh
o t k r i t i b i l o ta to se tie tanog merenja vremena. Zbog razglaavanja Boijih tajni je Tantal baen u paklene oblasti, a uvarima sve
t i h Sibilinih knjiga pretila je smrtna kazna ako saopte makar i jednu
re iz njih. Sigalioni (slike Harpokrata) stajale su u svakom hramu
- posebno u hramovima Izie i Serapisa - i na svakoj je on drao prst
na ustima dok su Jevreji u i l i da bi otkrie tajni kabale, nakon i n i c i
jacije u rabinske misterije, b i l o slino kuanju sa Drveta Znanja kanjivo smru.
Od Bedea (Bede) pa nadalje svi crkveni hronolozi se meusobno razli
kuju ijedan drugom protivree. "Hronologija jevrejskog teksta bila Je znatno
izmenjena, posebno u periodu odmah nakon potopa" - kae Vajston (Whiston)
(Stari Zavet, str. 20).
479
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
Pa ipak mi, Evropljani, prihvatamo egzoteriku kronologiju Jevreja! Nikakvo udo to je ona uticala na nas i obojila sve nae poj
move o nauci i trajanju stvari!
Persijska predanja, dakle, vrve narodima i rasama koji su, kako
neki misle, danas potpuno izumrli; u stvari oni su samo preobraeni. Ta predanja stalno govore o i opisuju planine Kaf (Kafaristan?)
u kojima se nalazi galerija koju je izgradio div Argeak, a u kojoj su
sauvane statue drevnih ljudi u njihovom pravom obliku. Oni ih na
zivaju Sulimani (Solomoni), i l i mudri kraljevi Istoka i nabrajaju se
damdeset dva kralja koja nose to ime.''^ Trojica meu njima vladali
su svaki po 1.000 godina (Herbelot, str. 829).
Siameka, voljenog sina Kajmurata (Adama), njihovog prvog kra
lja, ubila su njegova braa ~ divovi. Otac je zapalio venu Vatru na
njegovom grobu, u kome se nalazio njegov pepeo; odatle potie obo
avanje Vatre, po miljenju nekih orijentalista.
Potom je doao Huenk, pametan i mudar. Njegova dinastija je
ponovo otkrila metale i drago kamenje koje su Devi i l i D i v o v i
sakrili u utrobi zemlje; otkrila je kako da obraduje bakar, kopa
kanale i pobolja poljoprivredu. Kao i obino, opet je Huenk taj
kome se pripisuje daje napisao delo pod nazivom Vena Mudrost,
pa ak i da je podigao gradove Luz, Vavilon i Isfahan, iako su oni
sagraeni milenijumima kasnije. A l i , kao to je savremeni Delhi
izgraen na est drugih gradova, tako su moda i navedeni gra
dovi podignuti na nalazitima drugih gradova ogromne starine. Do
dana dananjeg, o tome se jedino moe zakljuivati iz druge je
dne legende.
U istom predanju, mudrom princu se pripisuje daje zaratio sa di
vovima jaui na konju sa dvanaest nogu, koji se rodio iz ljubavi
krokodila i enke nilskog konja. Taj dvanaestonoac ]Q otkriven na
"suvim ostrvima" novog kontinenta; bilo je potrebno mnogo napora
i lukavstva da bi se pripitomila udesna ivotinja, ali im ju je Hu
enk uzjahao, mogao je da pobedi svakog neprijatelja. Nijedan div
nije se mogao suprotstaviti njegovoj ogromnoj moi. Uprkos tome,
62 ,
Otud potie kralj Solomon, koga ne nalazimo nigde van Biblije, a ije su
velianstvene palate opisane Icao u persijslcim bajkama, iako su one bile nepo
znate svim paganskim putnicima, pa ak i Herodotu.
480

tog kralja nad kraljevima ubila je ogromna stena k o j u su d i v o v i ba
c i l i na njega sa v e l i k i h planina Damavenda.''^
Tahmurat je trei kralj Persije, taj iranski sveti orde, vitez k o j i
je uvek imao najbolje osobine i ubijao Zmajeve. On je v e l i k i neprija
telj Deva k o j i su u njegovo vreme b o r a v i l i u planinama K a f i povre
meno napadali Perije. Stare francuske hronike persijskog f o l k l o r a
nazivaju ga Dev-bend, pobednik nad divovima. 1 njemu se, takode,
pripisuje d a j e osnovao V a v i l o n , N i n i v u , Diarbek, i t d . , i t d . K a o i
njegov deda Huenk, Tahmurat (Tajmuraz) je takode imao pastuva,
samo daleko rede sorte i breg - pticu zvanu Simorg-Anke. U i s t i n u
udesnu pticu, inteligentnu, koja govori mnogo jezika, pa je ak i
veoma pobona ( v i d i Orijentalnu zbirku, I I , 119). ta kae taj persijski Feniks? On se ali na svoju starost, j e r je roen ciklusima i
ciklusima pre A d a m o v o g vremena (Kajmuratovog). Gledao je proticanje dugih vekova. Video je roenje i kraj dvanaest ciklusa, svaki
od po 7.000 godina, to nam, kada se ezoterijski p o m n o i , daje
84.000 godina*"* (Orijenalna zbirka, I I , 119 i dalje). Simorg je roen
p r i l i k o m poslednjeg potopa p r e - A d a m s k i h rasa, kae "romansa o
Simorgu i dobrom k a l i f u " {Prie iz Derbenta)\
ta kae Knjiga brojeva? Ezoteriki, A d a m Riun je l u n a m i D u h
(u odreenom smislu Jehova, i l i Pitriji) a njegova t r i sina - K a - j i n ,
Habel i Set ~ predstavljaju t r i rase, kao to je ve objanjeno. Noje-Ksisutrus, sa svoje strane, predstavlja ( p r i itanju kosmogeolokim
kljuem) razdvojenu Treu Rasu, a njegova t r i sina, njene poslednje
t r i rase; tavie. H a m simbolizuje onu rasu koja je otkrila "goloti
nju" Roditeljske Rase, i " O n i h lienih uma", t j . poinila greh.
Na svom k r i l a t o m pastuvu (Ahrimanu) Tahmurat poseuje plani
ne K o h - K a f i l i Kaf. On tamo nalazi Perije koje zlostavljaju d i v o v i ,
i ubija Argena i diva Demrua. Potom oslobaa dobrog Perija, dev o j k u Mergianu,** k o j u je D e m r u drao kao zarobljenicu, i v o d i
Istonjaliapredanja, str. 454; vidi takode Bajiova Pisma o Atlantidi.
Setite se da rabini ue da e biti sedam sukcesivnih obnavljanja nae plane
te i da e svako trajati 7.000 godina, ukupno 49.000 godina (vidi "toak" rabina
Pare (Parciia), Knjiga Boga, str. 176). To se odnosi na 7 Krugova, 7 Korenskih
Rasa i podrasa, to su istinski okultni brojevi, mada alosno pobrkani.
Pokazuje se daje Mergain, i l i Morgana, lepa sestra kralja Artura, istonja
kog porekla.
481
je na suvo ostrvo, tj. novi kontinent Evropu.** Posle njega je doao

Giamid koji je izgradio Esikekar, i l i Persepolis. Taj kralj je vladao
700 godina i u svom velikom ponosu je verovao daje besmrtan i da
zasluuje boanske poasti. Sudbina ga kanjava, on luta svetom 100
godina pod imenom Dulkamajn, "dvorogi". A l i , taj epitet nema veze
sa "dvorogim" gospodinom sa kopitom. "Dvorogi" je naziv koji je
nastao u Aziji, dovoljno necivilizovanoj da bi ita znala o atributima
avola onih osvajaa koji su potinili svet od Istoka do Zapada.
Potom dolazi uzurpator Zohak, a Feridan, jedan od persijskih juna
ka, pobeduje uzurpatora i zatvara ga u planinama Damavenda. Potom
slede mnogi junaci, sve do Kaikobada, koji je osnovao novu dinastiju.
Takva je legendama istorija Persije i mi moramo daje analizira
mo. Da ponemo od toga ta su to planine Kaf7
Sta god da su one, geografski gledano, bilo da su to Kavkaske i l i
centralnoazijske planine, legenda smeta Deve iPerije daleko iza
njih na sever; oni su daleki preci Parsa i l i Farsa. Istonjako predanje
stalno govori o neznanom ledenom, tamnom moru i o mranoj obla
sti u kojoj su, meutim, smetena Srena Ostrva, odakle od poetka
ivota na Zemlji izbija izvor ivota (Herbelot, str. 593; Jermenske
bajke, str. 35). A l i , ta legenda, tavie, tvrdi daje jedan deo prvog
suvog ostrva (kontinenta) preostao od tog doba, poto se otkaio od
glavnog kopna, iza planina Koh-kaf, "kamenog pojasa koji okruu
je svet". Onaj ko poseduje "Solimanov prsten", ukoliko tokom se
dam meseci nastavi da putuje na sever, pravo kao kad ptice lete,
stii e do tog "Izvora". Dakle, putovanje iz Persije pravo na sever du
ezdesetog meridijana, drei se zapada, dovodi oveka do Nove
Zemlje, a put sa Kavkaza do venog leda, s onu stranu Arktikog
kruga, putnika bi dovelo izmeu 60 i 40 stepeni geografske duine,
i l i izmeu Nove Zemlje i picbergena. Naravno, ukoliko on ima Huenkovog konja sa dvanaest nogu i l i Tahmuratovog ( i l i Tajmurazovog) krilatog Simorga, na kojima bi preao Sevemi ledeni okean.*'
Gde je mi, zaista, i nalazimo u Velikoj Britaniji, u romansi o vitezovima
Okruglog stola. Odakle ta identinost imena i lepote, ukoliko obe heroine ne
simbolizuju isti istorijski dogaaj koji je preao u legendu?
Do dananjeg dana domoroci sa Kavkaza govore o svojim planinama kao
o Kap-kaz, koristei suglasnik p umesto uobiajenog v (Kavkaz). A l i , njihovi
482
Meutim, lutajui pevai iz Persije i sa Kavkaza do dana dana

njeg smatraju da se iza snegom pokrivenih vrhova Kapa, i l i Kavka
za, nalazi veliki kontinent koji je skriven od svih. Do njega mogu da
stignu samo oni koji sebi mogu da obezbede usluge dvanaestonogog potomka krokodila i enke nilskog konja, ije noge po volji
postaju dvanaest krila,^^ i l i oni koji imaju strpljenja da ekaju na
dobru volju Simorg-anke koja je obeala da e pre svoje smrti svi
ma otkriti skriveni kontinent i jo jednom ga uiniti vidljivijim i do
stupnijim pomou mosta koji e Okeanski Devi izgraditi izmeu
tog dela "suvog ostrva" i njegovih odseenih delova. To se, narav
no, odnosi na Sedmu Rasu, postoje Simorg manvantariki ciklus.
Veoma je interesantno daje Kozma Indikoplov, koji je iveo u VI
veku, uvek smatrao da je ovek nastao i isprva boravio u zemlji s
onu stranu Okeana, za ta mu je u Indiji dokaz dao jedan ueni Haldejac [Kozma Indikoplov (Cosmas Indicopleustes), u Collect. Nova
Patrum, tom I I , str. 188; takode vidi Putovanje naunika, dodatak
1707, str. 20]. On kae:
Zemlje u kojima mi ivimo okruene su okeanom, ali s onu stra
nu tog okeana postoji jo jedno kopno koje dodiruje zidove nebe
sa; u toj zemlji je ovek stvoren i iveo je u raju. Tokom potopa,
Nojeje u svom kovegu odnet u zemlju koju danas naseljava nje
govo potomstvo.
(ibid.)
Huenkov konj sa dvanaest nogu naen je na tom kontinentu, na

zvanom suvo ostrvo (vidi str. 188).
bardi kau daje potrebno sedam meseci da se na brzom konju stigne do "ko
pna" iza Kafa, pravo na sever, ne skreui ni na jednu stranu.
Baji misli daje taj konj sa dvanaest nogu znaio brod sa dvanaest vesala.
Tajna Doktrina ui daje rana Trea Rasa gradila brodove i flote pre nego to je
izgradila kue. A l i , taj "konj", iako je mnogo kasnija ivotinja, ipak je u svom
prvobitnom znaenju okultniji termin. Krokodil i nilski konj su se smatrali sve
tim i predstavljali su boanske simbole i kod drevnih Egipana i kod Meksi
kanaca. Posejdon je, kod Homera, Bog Konja i poprima taj oblik da bi udovoljio
Cereri. Arion, njihov potomak, jedan je od aspekata tog "konja", koji, zapravo,
predstavlja ciklus.
69
Odseeni delovi mora da su Norveka i druge zemlje u okolini Arktikog

kruga.
483
Dobro je poznata "hrianska topografija" Kozme Indikoplova i

njene zasluge, ali, ovde taj dobri otac ponavlja sveopte predanje
koje je sada, tavie, potvreno injenicama. Svi putnici na Arktik
pretpostavljaju da se s onu stranu granice venog leda nalazi "suvo
ostrvo". Moda e sada znaenje narednog pasusa iz Komentara po
stati jasnije.
"Uprvim poecima (ljudskog) ivota, jedina suva zemlja bila
je na Desnom kraju sfere, gdeje ona (sfera) nepokretna. ita
va zemlja bila je jedna ogromna vodena pustinja i vode su bile
mlake. (. . .) Tu je ovek roen u sedam oblasti besmrtne, neuni
tive Manvantare. Tu je vladalo veito prolee u tami. A l i ono to
je za dananje ljude tama, za oveka u njegovom poetku bila je
svetlost. Tu su se bogovi odmarali i Fohat je vladao od davnina.
(. . .) Zato mudri oevi kau da se ovek rodio u glavi svoje majke
(Zemlja) a da su njena stopala i levi kraj stvorili (zaeli) zle vetrove koji su duvali iz usta nieg Zmaja. (. . .) Izmeu prve i druge
(rase) vena sredinja (zemlja) bilajepodeljena vodama ivota.
Ona tee unaokolo i oivljava telo (svoje majke). Jedan njen kraj
izlazi iz njene glave; on postaje zagaen kod njenih stopala (Juni
pol). On se proiuje (na povratku) njenom srcu - koje kuca pred
Dva pola se nazivaju desnim i levim krajem nae planete - desni je Severni pol - odnosno glavom i stopalima Zemlje. Sva povoljna (astralna i kosmika dejstva) dolaze sa Sevemog, svi smrtonosni uticaji sa Junog pola. Oni su
veoma povezani sa magijom "desne" i "leve" ruke i utiu na nju.
71 "
Sto se vie primieno polovima, manje se osea rotacija; na samim/lo/ovima dnevna revolucija je sasvim neutralisana. Otuda izraz daje ta sfera "ne
pokretna".
72
u okultizmu je potvreno daje kopno i l i ostrvo koje krunie Sevemi pol,

kao okrugla kapica, jedina koja odoleva tokom itave Manvantare naeg "Kru
ga". Svi sredinji kontinenti i zemlje e se sa svoje strane mnogo puta podii
sa morskog dna, ali se ta zemlja nikad nee promeniti.
Imajte na umu da se Fohat u Vedama i Avesti naziva Apam-Napat. U Avesti, on stoji izmeu Vatrenih i Vodenih Jazatasa. Bukvalno znaenje je "Sinovi
Voda", ali te "vode" nisu tenost kakvu mi znamo, ve Etar - plamene vode pro
stora. Fohat je "Sin Etra", u svom najviem aspektu, Akaa, Majka-Otac prvo
bitnih Sedam i Zvuk ili LoGOS. Fohat je njegova svetlost. Vidi Knjigu I .
Ta "voda" je krv i l i fluid ivota koji oivljava Zemlju, koja se ovde poredi
sa ivim telom.
484

stopalima svete Sambale koja tada (u poetku) 705 nije bila roe
na. Jer, u pojasu u kome ovek obitava (zemlja) lei sakriven ivot
i zdravlje svega to postoji i die. Tokom njene prve i druge (ra
se) taj pojas je bio pokriven velikim vodama. (Ali) velika majka je
radila pod talasima i novo kopno se pridruilo onom prvom koje
nai mudraci zovu pokriva za glavu (kapa). Ona se vie potrudila
za treu (rasu) i njen struk i pupak su se pojavili iznad vode. Bio
je to pojas, sveti Himavat, koji se protezao oko sveta. Ona se rasparala prema zalazeem Suncu od svog vrata nanie (ka jugo
zapadu) na mnoge zemlje i ostrva, ali vena zemlja (kapa) se nije
rasparala. Kopno je pokrilo lice tihih voda na sve etiri strane sve
ta. Sva su ona nestala (kad im je doao red). Potom se pojavilo pre
bivalite grenih (Atlantida) Vena zemlja se sada sakrila, jer su
vode postale vrste (zamrznute) pod dahom iz njenih nozdrva i zlim
vetrovima iz Zmajevih usta ", itd., itd.
To pokazuje daje Severna Azija stara koliko i Druga Rasa. ak

se moe rei i daje ona stara koliko i ovek, poto je od samog
75
Okultno uenje potvruje narodna predanja koja kau da postoji izvor i

vota u utrobi Zemlje i na Sevemom polu. To je krv Zemlje, elektromagnetski
tok koji krui kroz sve arterije i za koji se veli da se nalazi pohranjen u "pu
pku" Zemlje.
Okultizam ukazuje da su Himalaji taj "pojas" i smatra da on, ispod i l i iz
nad vode, okruuje Zemlju. Opisano je Aî^pupak smeten ka zalazeem Sun
cu i l i na zapadu od Himavata u kome lee koreni Merua, a ta planina je na severu
od Himavata. Meru nije "legendama planina u pupku i l i centru Zemlje", ve
su u tom pupku njeni koreni i osnov, iako je ona sama daleko na severu. To je
povezuje sa "sredinjom" zemljom "koja nikad ne propada"; zemljom u kojoj
"dan smrtnika traje est meseci, a njihova no narednih est meseci". Kako ka
e Vinu Purana: "za sever Merua je, zato, uvek no kada je dan u drugim
oblastima, jer Meru je sever svih Dvipa i Vara" (ostrva i kontinenata) (Knji
ga I I , pogl VIII). Zato Meru nije ni Atlas, to misli Vilford, niti je, kako je Vilson pokuavao da pokae: "apsolutno u sreditu zemljine kugle", samo zato
to je to "relativno za stanovnike nekih delova za koje je Istok ona strana na
kojoj se prvo pojavljuje Sunce".
77 "
Cak se ni komentari ne libe istonjakih metafora. Zemljina kugla je uporeena sa telom ene, "majke Zemlje". Od njenog vrata nanie, znai od unu
tranjeg mora, koje se sada nalazi iza neprelazne barijere leda. Zemlja je, kako
kae Parasara, "majka i dojilja, proirena svim stvorenjma i njihovim osobi
nama, ono to obuhvata sve te svetove".
485
poetka ljudskog ivota njegov korenski kontinent, da tako kaemo,

ve postojao; jedino stoje onaj deo sveta koji danas znamo kao Azi
ju bio kasnije odseen od njega i podeljen vodama ledenog doba.
Ako smo, dakle, ispravno razumeli uenje, prvi kontinent koji je
nastao prekrio je Sevemi pol kao jedna neprekinuta kora i ostao ta
kav do dana dananjeg, s onu stranu untranjeg mora koje je izgle
dalo kao nedohvatljiva opsena nekolicini arktikih putnika koji su
ga opazili.
Tokom Druge Rase vie kopna je izronilo iz voda kao nastavak
"glave" na vratu. Poevi na obe hemisfere, na pravcu iznad najsevemijeg dela picbergena,^^ po Merkatorovoj projekciji sa nae stra
ne, ono je moda ukljuivalo, sa amerike strane, oblasti koje sada
zauzima Bafinov zaliv i okolna ostrva i poluostrva. Tamo je ono je
dva doseglo, ka jugu, sedamdeset stepen irine; ovde - formiralo je
kontinent nalik na potkovicu o kome govore komentari, ija su dva
kraja ukljuivala Grenland, sa produetkom koji je prelazio pedeseti
stepen malo ka jugozapadu, a drugi Kamatku, a ta dva kraja su sje
dinjena onim to danas predstavlja sevemi obod obala istonog i za
padnog Sibira. To kopno se razlomilo i nestalo. U ranom periodu
Tree Rase - nastala je Lemurija (vidi napred). Kad je ona bila uni
tena, pojavila se Atlantida.
ZAPADNJAKA RAZMILJANJA ZASNOVANA NA

GRKIM I PURANIKIM PREDANJIMA
Zato je sasvim prirodno to vidimo daje, ak i sa tako mravim

podacima, vedski naunik Rudbek (Rudbeck) jo pre dva veka poJer Stance taj lokalitet nazivaju terminom k o j i je u komentarima preve
den kao inesto bez irine (Niraka), prebivalite bogova. Kako kae uenjak
iz Surja-Sidante:
Iznad toga (Sida) odlazi Sunce kad je postavljeno u ravnodnevicu; ono nema ni
ekvinocijalnu sanku ni uzdizanje pola (Akonati, st. 42). U oba pravca od te take posto
je dve zvezde sevemjae (Di-uvatara) fiksirane usred neba; za one koji su smeteni u mestu bez irine (Niraka) obe se nalaze na horizontu. Otuda (u toj zemlji) nema uzdiza
nja polova, poto su dve zvezde sevemjae na njenom horizontu, ali njihove kolatitude
(Lumbaha) iznose 90 stepeni; na Meruu su stepeni irine {Aka) isti brojevi (43 i 44).
486
kuao da dokae daje vedska bila Platonova Atlantida. On je ak

mislio daje u izgledu drevne Upsale naao odnose i mere koje je gr
ki mudrac saoptio za glavni grad "Atlantide". Kao stoje pokazao
Baji, Rudbek se prevario; ali, prevario se i Baji, i to jo vie. Jer,
vedska i Norveka su bile sastavni deo drevne Lemurije, a takode
i Atlantide sa evropske strane, ba kao to su joj pripadali i istoni
i zapadni Sibir i Kamatka sa azijske strane. Samo, jo jednom, ka
da je to bilo? To bismo mogli priblino da saznamo jedino proua
vanjem Purana ako ne elimo ita da imamo sa Tajnim uenjima.
Prolo je ve sedamdeset pet godina otkako je kapetan (sada pu
kovnik) Vilford izneo svoje matovite teorije da su Britanska ostrva
bila "Belo Ostrvo", Atala iz Purana. To je bila puka besmislica, po
to je Atala jedno od sedam Dvipa, i l i ostrva kojâ pripadaju niim Lokama, jedna od sedam oblasti Patale (antipoda). Stavie, kako pokazuje
Vilford,^' Purane]Q smetaju "u sedmu zonu i l i sedmu k l i m u " - tanije, na sedmi podeok vreline: to je postavlja izmeu 24 i 28 stepeni seveme irine. Tada bi je trebalo traiti na istom stepenu kao
Rakovu obratnicu dok Engleska lei izmeu 50 i 69 stepeni irine.
Vilford govori daje ona Atala, Atlantida, Belo Ostrvo. A u tomu V I I I
asopisa za azijska istraivanja, str. 280, njen neprijatelj se naziva
"Belim avolom", demonom uasa. Jer on kae:
U njihovim (induskim i muslimanskim romansama) vidimo ka
ko Kai-caus odlazi na planine 'As-burd, u ijem podnoju Sunce
zalazi, da bi se borio protiv Dev-Sefida, ili Belog avola, Taradaitje
iz Purana, ije je prebivalite bilo na sedmom stupnju sveta, to
odgovara sedmoj zoni budista, ili Belom Ostrvu.
Sad, ovde su se orijentalisti suoili, i jo uvek se suoavaju, sa
sfinginom zagonetkom: ako bije pogreno resili, to bi zauvek uni
tilo njihov autoritet, ako ne i njihove linosti, u oima induskog
uenjaka, ak i onih neiniciranih. Jer, u Puranama ne postoji
79
Vilford mnogo grei. On, na primer, poistoveuje Sveta Dvipu (Belo Os

trvo) "ostrvo u sevemom delu Tojambudija" sa Engleskom, a potom pokuava
da nju poistoveti sa Atalom (donjim oblastima) i Atlantidom. Sad, ono ostrvo
je obitavalite Vinua, ezoterilii, a Atalaje pakao. On je takode smeta na Euksinu i l i Iu (Crno) More, a potom izgleda daje, na drugom mestu, povezuje
sa Afrikom i Atlasom.
487
nijedna tvrdnja - o p r o t i v r e n i m detaljima na k o j i m a je V i l f o r d
zasnovao svoja razmiljanja - k o j a nema n e k o l i k o znaenja i ne
odnosi se na fizike i metafizike svetove. A k o su stari Indusi ge
ografski p o d e l i l i lice sveta na sedam zona, k l i m a , D v i p a i na sedam
paklova i sedam rajeva, a l e g o r i k i , ta mera - sedam - ne odnosi
se u oba sluaja na iste lokalitete. Sevemi p o l , zemlja " M e n i " je se
d m i deo i on odgovara S e d m o m p r i n c i p u ( m e t a f i z i k i e t v r t o m )
okultnih prorauna, j e r on predstavlja oblast A t m e , iste due, i D u
hovnosti. Otuda je Pukara prikazana kao sedma zona i l i D v i p a ,
koja obuhvata Okean Kira i l i Okean m l e k a (veno zaleenu b e l u
oblast) u Vinu Purani i d r u g i m Puranama ( K n j i g a I I , p o g l . I V ) .
A Pukara, sa svoje dve Vare, lei direktno u podnoju Merua. Jer,
reeno j e :
(. . .) da su dve zemlje sevemo i juno od Merua uobliene Icao luk
(. . .) (i da je) jedna polovina povrine Zemlje na jugu od Meru, a
druga polovina na severu od Meru - iza koje se nalazi polovina
Pukare
(Vinu Purana, Azijska istraivanja, itd.)
Geografski j e , dakle. Pukara A m e r i k a , Severna i Juna, a ale
gorijski ]& ona produetak a m b u Dvipe*", u ijoj sredini stoji M e
r u , j e r t o j e z e m l j a k o j u naseljavaju b i a to i v e deset h i l j a d a
godina, koja ne pate ni od bolesti ni od slabosti, gde nema ni v r l i
ne ni poroka, ni kaste ni zakona, j e r ti l j u d i su "iste prirode kao i
B o g o v i " {Vinu Purana, knjiga I I , pogl. I V ) . V i l f o r d j e sklon d a u
p l a n i n i Atlas v i d i M e r u i da tu takode smesti i Loka-lokas. Sad, ka
ko nam je reeno, M e r u , koja je Svar-loka, prebivalite Brame, i l i
Vinua, i O l i m p indijske egzoterike religije, geografski je opisa
na kao da:
Svako ime u Puranama mora se ispitati iz najmanje dva aspekta: geograf
skom i metafizikom, u njegovim alegorijskim primenama; npn Nilu (plavu) pla
ninu koja predstavlja jednu od granica na severu Meru, geografski bi trebalo
traiti u planinskom lancu Orise, i, opet, u jednoj planini koja je sasvim dru
gaija od ostalih (u Zapadnoj Africi), ambu Dvipa, Vinuovo carstvo - svet
koji Je u Puranama ogranien na nau planetu, region u kome se nalazi jedino
Meru - ipak je podeljen tako kao da sadri Bharata-Varu (Indiju) kao svoj naj
bolji i najlepi deo, kae Parasara. Slino je i sa Pukarom i svima drugima.
488

(. ..) prolazi kroz sredite zemljine kugle i produava se na drugu
stranu.
[Surja-Sidanta, V, 5, Vitnijev (Whitney) prevod]
Na njenom gornjem delu su bogovi, a donji (Juni pol) je prebi
valite demona (paklovi). Kako onda Meru moe da bude planina
Atlas? Pored toga, Taradaitja, demon, ne moe da se smesti u sedmu
zonu ako se ona poistoveuje sa "Belim Ostrvom", koje je Sveta Dvipa, iz razloga koji su saopteni u fusnoti (vidi u daljem tekstu).
Vilford optuuje savremene bramine "da su ih (ostrva i zemlje)
pobrkali" (Azijska istraivanja, I I I , 300); ali, on ih je pobrkao jo vi
e. On veruje da su, kao to Bramanda Purana i Vaju Purana dele
stari kontinent na sedam dvipa, za koje je reeno da su okruene
prostranim okeanom iza koga lee oblasti i planine Atale (ibid.),
tako i "Grci najverovatnije podelili narod Atlantide, za koju su, po
to joj se gubi trag nakon stoje otkrivena, pretpostavili daje unite
na nekom prirodnom katastrofom".
Poto nam je malo tee da verujemo kako su egipatski svetenici, Platon, pa ak i Homer, sve svoje predstave o Atlantidi izgradili
na Atali - donjem regionu smetenom na Junom polu - vie voli
mo da se drimo tvrdnji izreenih u tajnim knjigama. Mi verujemo
u sedam "kontinenata", pet koji jo uvek postoje i dva koja e se po
javiti u budunosti. Mi verujemo da svi oni nisu kontinenti u strikt
nom dananjem smislu te reci, ve da se sva ta imena, od ambu do
Pukare,^' odnose na geografska imena data (a) kopnima koja po
krivaju itavu planetu tokom perioda neke Korenske Rase u celini,
zatim (b) onome stoje od njih ostalo nakon geoloke (rasne) Pralaje
- kao na primer "ambu" i {c) onim lokalitetima koji e, nakon
buduih kataklizmi, ui u sastav novih univerzalnih "kontinenata",
poluostrva i l i Dvipa*^ - poto je, u odreenom smislu, svaki konti
nent manji i l i vei komad kopna okruen vodom. Tako, ma kakvu
"zbrku" da ta nomenklatura predstavlja za neupuene, za onog ko
ima klju, nema nikakve zbrke.
** ambu, Plaka, Salmali, Kusa, Krauna, aka i Pukara.
Kao to su, na primer, aka i Pukara, koje jo ne postoje, ali u iji e sa
stav ui neki delovi Amerike, Afrike i Centralne Azije, sa oblau Gobi. Se
limo se da Upadvipe znae "Icorenska " ostrva, ili uopte kopna.
489
Tako, mi verujemo da znamo kako iako dva "ostrva" iz Purana esti i sedmi kontinent - tek treba da se pojave, ipak je bilo zemalja,
i l i sada postoje zemlje koje e ui u sastav buduih kopna, n o v i h
zemalja i j i e geografski izgled b i t i potpuno izmenjen, kao to je
bio i u prolosti. Zato u Puranama nalazimo da aka D v i p a jeste ( i l i
e b i t i ) k o n t i n e n t , a d a j e Sankha D v i p a , kako je pokazano u Vaju
Purani, samo "manje ostrvo", jedan od devet delova (kojima Vaju Pu
rana dodaje jo est) Bharata-Vare. Poto su Sankha D v i p u naselja
vali "mleasi (neisti stranci) k o j i su oboavali hinduska boanstva",
oni su b i l i povezani sa Indijom.^^ To objanjava Sankhasuru, kralja
jednog dela Sankha D v i p e , koga je ubio Krina, tog kralja stoje sedeo u palati "koja je bila okeanska koljka, i i j i su podanici takoe
i v e l i u koljkama", kae V i l f o r d .
Na obalama Nila^'' (?) odvijali su se esti sukobi izmeu Devata (boanskih bia, polubogova) i Daitja (divova); ali, postoje ovo
drugo pleme prevladalo, njihov kralj, Sankhasura, koji je stolovao
u Okeanu, vrio je este none prepade.
(Azijsica istraivanja, tom III, str. 225)
Te bitke su se odvijale ne na obali Nila, ve na obalama Zapadne
A f r i k e , na ijem j u g u se danas nalazi M a r o k o . N e k a d je itava Sahara bila more, p o t o m kontinent plodan kao delta, a kasnije, tek po
sle jo jednog privremenog potapanja, ona je postala pustinja slina
onom drugom bespuu, pustinji Samo i l i G o b i . To pokazuje pria iz
Purana, jer na strani k o j u smo c i t i r a l i dalje stoji:
Narodje bio izmeu dve vatre; jer, dok je Sankhasura harao je
dnom stranom tog Kontinenta, Krauna (ili Krakaa), kralj Kraune, pustoio je drugu; obe vojske (...) su na taj nain jednu veoma
plodnu oblast pretvorile u divlju pusto.
Sigurno je d a j e E v r o p i prethodilo ne samo poslednje ostrvo A t lantide, o kome govori Platon, ve i jedan v e l i k i kontinent, najpre
podeljen, a p o t o m razlomljen na sedam poluostrva i ostrva (zvanih
Oni su nazvani demonima, Asurama, divovima i udovitima zbog njiho
ve grenosti i zato je ta zemlja uporedivana sa Atalom - paklom.
Svakako ne na reci N i l , ve blizu planine Nile iz lanca Atlasa.
490

Dvipe). O n j e pokrivao elu oblast Sevemog i Junog Pacifika, i imao
ostrva ak i u Indijskom okeanu (ostatke Lemurije). To miljenje po
tvruju indijske Purane, grki pisci i azijsko, persijsko i muslimansko
predanje. V i l f o r d , k o j i je katastrofalno pobrkao induske i musliman
ske legende, ovo, m e u t i m , jasno pokazuje ( v i d i t o m V I I I , X i I X
Azijskih istraivanja), a njegove injenice i citati iz Purana daju d i
rektne i posredne dokaze da su arijevski Indusi i drugi drevni na
r o d i b i l i stariji moreplovci od Feniana, k o j i m a se danas pripisuje
da su b i l i p r v i p o m o r c i to su se pojavili uposlepotopskom dobu. To
je saopteno u asopisu Azijskog drutva, I I I , str 325 i dalje:
U svom jadu, nekoliko naroda koji su preiveli (u ratu izmeu
Devata i Daitja) podigli su ruke ka Bhagavanu: "Neka onaj ko moe
da nas spase (. . .) bude na Kralj", izgovorivi re I ' T {magijski
izraz, koji Vilford oigledno nije razumeo) koja je odjeknula ita
vom zemljom.
Potom nailazi divlja oluja, vode Kali su se udno uzburkale:
(. . .) kad iz talasa izroni (. . .) ovek, kasnije nazvan I ' T , na elu
brojne vojske, rekavi abajan, ne bojte se (. . .) (i rasturi neprija
telja). Kralj I ' T (objanjava Vilford) je podreena inkarnacija
M'rire (Mrida, verovatno oblik Rudre?) koji je ponovo uspostavio
mir i prosperitet u itavoj Sankha Dvipi, u Barbadesi, Hisastanu i
arapskom Avastanu (. . .) (it., it.)
Svakako, ako su induske Purane opisale ratove na kontinentima
i ostrvima smetenim sa o n u stranu Zapadne A f r i k e u A t l a n s k o m
okeanu i ako n j i h o v i pisci govore o Barbarasima i d r u g i m narodi
ma kao to su A r a p i - pisci k o j i su pripadnici naroda za k o j i se n i
kad nije ulo d a j e p l o v i o niti preao Kalapani (crne vode Okeana)
u vreme kada su Feniani p l o v i l i - onda njihove Purane mora da
su starije od fenianskih (koje su datirane i z m e u 2.000. i 3.000.
godine pre nove ere). U svakom sluaju, mora da su ta predanja starija^^ jer, kako pie j e d a n adept: "U t i m priama Indusi govore o
Vilford kae o poeli Atlantide i Bharate i l i Indije, meajui te dve prie
i Prijavratu sa Medatitijem:
491

tom ostrvu kao postojeem i veoma monom zato ono mora da je
postojalo pre vie od jedanaest hiljada godina.'"
A l i , druga jedna kalkulacija mogla bi predoiti veliku starost tih
indijskih Arijevaca koji su znali za poslednje preostalo ostrvo Atlantide (jer su nekad tamo boravili) i opisali ga - tanije onaj ostatak
istonog dela tog kontinenta koji je nestao ubrzo nakon izdizanja dve
Amerike,*** dve Vare Pukare. tavie, to bi se moglo demonstrirati
pomou astronomskog prorauna jednog adepta koji kritikuje V i l forda. Da bi nas podsetio ta su orijentalisti izneli u pogledu planine
Asburd "u ijem podnoju Sunce zalazi", gde se odigrao rat izmeu
Devata i Daitja,^ on kae:
Kasnije emo razmotriti geografsku irinu i duinu izgubljenog
ostrva i planine Asburd. Ono je bilo u sedmom stanju sveta, tj. u se
dmoj zoni (koja se nalazi izmeu 24 i 28 stepeni seveme irine).
(. . .) To ostrvo, erka Okeana, esto je opisivano kao da lei na
Zapadu, a Sunce je predstavljano kako zalazi u podnoju njegove
planine (Asburd), Atlas, Tenerife i l i Nila (ime nije vano) i bori se
protiv Belog avola sa "Belog Ostrva".
Sad, razmotrivi ovo tvrenje iz astronomskog aspekta i znaju
i daje Krina inkarnirano Sunce (Vinu), solarni Bog i kako je
za njega reeno daje ubio Dev-Sefida, belog diva - moguu perPodelu je nainio Prijavrata ( . . . ) On je imao deset sinova, i nameravao je da na toliko
delova podeli itav svet. Talco je Neptun podelio Atlantidu na svojili deset sinova. ( . . . )
Jedan od njih je imao (. . .) udove Atlantide (to je) verovatno stari Icontinent. (. . .)
Atlantidu je preplavio potop (. . .) i izgleda da bi pod Atlantidom trebalo da podrazumevamo prepotopsku zemlju u kojoj se rodilo deset prineva Icoji su vladali, prema za
padnjakoj mitologiji (a takode i istonjakoj), ali ih je samo sedam selo na presto ( . . . )
(tom III, str. 236)
Neki takode misle da je od sedam Dvipa est unitio potop (tom VITI, str.
367). Vilford smatra da su to "Gade, ukljuujui i paniju" - ali, to je pre bilo
Platonovo ostrvo.
Zato je Amerika, "novi" svet, neto starija, iako ne mnogo, a ipak jeste sta
rija od Evrope, "starog sveta".
Ako je Divovo i l i Dev-Sefidovo (Taradaitjino) prebivalite bilo na se
dmom stupnju, to je zato stoje on doao iz Pukare, Patale (antipoda) Indije,
i l i iz Amerike. Ona je dodimula zidine Atlantide, da se tako izrazimo, pre ne
go stoje ova potonula. Re Patala znai i zemlje antipode i paklene oblasti, i
tako postaje sinonim po idejama i atributima, kao i po imenu.
492

sonifikaciju drevnih stanovnika u podnoju Atlasa - moda K r i na tu predstavlja jedino vertikalne zrake Sunca? Te stanovnike
(Atlantidane), kao to smo videli, Diodor je optuio da svako
dnevno jcroA:///' Sunce i stalno se bore protiv njegovog uticaja.
A l i , sada emo dokazati da su Sankhasura i Sankha Dvipa, kao i
itava njihova istorija, geografski i etnoloki Platonova "Atlantida" u induskom ruhu.
Ispravno je zapaeno da, poto u priama iz Purana to ostrvo
jo uvekpostoji, ti zapisi mora da su stariji od 11.000 godina, koli
ko je proteklo otkad je Sankha Dvipa, i l i atlantidanska Posejdonija
nestala. Zar nije oigledno i mogue da su Indusi morali da znaju
za to ostrvo jo ranije? Okrenimo se astronomskim ukazivanjima
koja to ine sasvim oiglednim ako, prema pomenutom adeptu,
pretpostavimo da "u vreme kada je letnji tropski kolur* prolazio
kroz Plejade, kada bi cor-Leonis** bilo nad ekvatorom i kada je
Leo (Lav) bio vertikalan na Cejlon u smiraj Sunca, Taurus (Bik) bi
bio vertikalan u odnosu na Atlantidu u podne".
To moda objanjava zato se Singalezi, naslednici Rakasa i D i
v o v a Lanke, i d i r e k t n i p o t o m c i Singhe, i l i Lava, dovode u vezu sa
Sankha D v i p o m i l i Posejdonijom (Platonovom Atlantidom). Samo,
kao to pokazuje M e k e j e v a Sfinksijada, to m o r a da se desilo pre
o k o 23.000 godina, astronomski, kada nagib ekliptike mora daje bio
znatno vei od 27 stepeni, i, shodno tome, Taurus ( B i k ) mora d a j e
proao preko " A t l a n t i d e " i l i "Sankha D v i p e " . A jasno je pokazano
d a j e b i l o tako.
Komentar kae:
"Sveti bik Nandi doveden je iz Bharate u Sanhu da se susretne
sa Riabhom (Taurus) u svim Kalpama. Ali, kada su se stanovnici
Belog Ostrva (koji su izvorno potekli sa Sveta Dvipe), koji su se
* koluri - zamiljeni krugovi koji prolaze kroz ekvinocijalne i solsticijalne
take ekpliptike i seku se pod pravim uglom na polovima, (nap. prev.)
** (Lat.) - srce Lava (nap. prev.)
Ni Atlantida ni Sankha Dvipa nikad nisu nazivane "Belim Ostrvom". Kad
predanje kae da je "Belo Ostrvo pocmelo zbog grehova ljudi", to se jedino
odnosi na stanovnike "Belog Ostrva" i l i Sidapure, i l i Sveta Dvipe, koji su kao
potomci Tree i etvrte Rase preli na Atlantidu "da bi je informisali i koji su,
poto su se inkamirali, pocrneli od greha" - stilska figura. Za sve Vinuove
493
pomeSali sa Daitjama (divovima) iz zemlje nepravde pocrneli su

od Greha dok je Nandi zauvek ostao na "Belom Ostrvu " ( i l i Sveta
Dvipi). "Pripadnici etvrtog Sveta (rase) izgubili su OM. "
Asbur ( i l i Azburd), bilo da je to vrh Tenerifa i l i ne, bio je vul
kan kada je zapoelo tonjenje "zapadne Atale" ( i l i pakla), a oni koji
su se spasli ispriali su tu priu svojoj deci. Platonova Atlantida je
nestala izmeu Vode odozdo i Vatre odozgo; velika planina je sve
vreme bljuvala vatru. "Jedino je 'udovite koje bljuje vatru' pre
ostalo od ruevina tog nesrenog ostrva".
Da li su Grci, koje optuuju da su ukrali tu indijsku priu (o Atali) i od nje nainli drugu (o Atlantidi), mogu takode biti optueni da
su svoje geografske pojmove i broj sedam dobili od njih? (Vidi u
Delu I I , nekoliko odeljaka o SEDMOSTRUKOSTI U prirodi.)
Proklo kae:
uvena Atlantida vie ne postoji, ali jedva da moemo sumnjati
daje ona nekad postojala, jer Marcelin, koji je napisao uvenu istoriju Etiopije, kae daje takvo veliko ostrvo nekad postojalo i da
to svedoe oni koji su sastavljali istorije to se odnose na spoljanje more. Jer, oni priaju daje u to vreme u Atlantskom okeanu bi
lo sedam ostrva posveenih Prozerpini, a pored toga, tri ogromna,
posveena Plutonu (. . .) Jupiteru (.)! Neptunu. A pored toga,
stanovnici ovog poslednjeg ostrva (Posejdonije) sauvali su seanje na ogromnu veliinu atlantskog ostrva, o kome su priali nji
hovi preci, i o tome daje ono tokom dugih razdoblja vladalo svim
ostrvima u Atlantskom okeanu. Sa tog ostrva moglo se prei na
jo jedno veliko ostrvo iza njega, koje nije daleko od kopna, blizu
koga je pravo more.
Sam Vilford pie ( X I , 27):
Tih sedam Dvipa (netano prevedeno kao ostrva), prema Marcelinu, sainjavaju telo uvene Atlantide (. . .) Tako oigledno po
kazuju daje Atlantida stari kontinent. (. . .) Atlantida je unitena
nakon strane oluje (?); to je dobro poznato u Puranama od kojih
Avatare se kae da su izvorno doli sa Belog Ostrva. Po tibetanskom predanju,
Belo Ostrvo je jedino mesto koje ne deli sudbinu ostalih Dvipa i ne mogu ga
unititi ni Vatra ni Voda jer ono je "Vena Zemlja".
494

neke potvruju da su kao posledica uasnih prirodnih potresa est
Dvipa nestale (. . .)
Saopteno je dovoljno dokaza da udovolje i najveim skeptici
ma. Meutim, dodati su takode i direktni dokazi zasnovani na eg
zaktnoj nauci. Mogu se napisati tomovi, ali to nee nita vredeti
onima koji niti vide niti uju, osim pomou uiju i oiju onih koji za
njih predstavljaju autoritete.
Otuda uenje rimokatolikih sholastika daje planina Hermon, u
zemlji Mizpeta - to znai "anatema", "unitenje" - isto to i plani
na Armon. Kao dokaz tome esto se citira Josif, koji potvruje da
su jo u njegovo vreme svakodnevno na njoj otkrivane ogromne kosti
divova. A l i , to je bilo u zemlji proroka Balaama, koga je "Gospod ve
oma voleo"; i linosti i injenice su toliko pobrkane u umovima
pomenutih sholastika da su oni, povodom objanjenja iz ohara da
"ptice" koje su inspirisale Balaama zapravo znae "zmije", to jest,
mudrace i adepte u ijim je kolama on nauio misteriju proricanja
- opet iskoristili priliku da pokau kako je planina Hermon "bila na
stanjena krilatim zmajevima Zla, iji je poglavar Samael" (jevrejski
Satana).
rtveni jarac Izraela, koji je uzeo ime jednog od njih (Azaz(i)el),
bio je poslat upravo tim neistim duhovima vezanim za planinu Her
mon u pustinji.
(Spenser)
Mi kaemo da nije tako. ohar na sledei nain objanjava ma
gijsku praksu koja se na hebrejskom zove nehaim, i l i "Zmijina Dela". On kae (deo I I I , red 302):
Ona se zove nehaim jer je delovanje arobnjaka (praktinih kabalista) okrueno svetlosu prvobitne zmije, koju oni opaaju na ne
bu kao blistavu oblast sastavljenu od milijarda malih zvezda (. . .)
To naprosto znai okrueno astralnom svetlosu, koju tako zovu
martinisti, Elifas Levi i savremeni okultisti (vidi odeljak o tome).
495
'PROKLETSTVO" IZ FILOZOFSKE PERSPEKTIVE
Prethodna uenja TAJNE DOKTRINE, kojima je dodato sveopte predanje, mora da su pokazala kako su Bramane i Purane, Jate i ostali
mazdeanski spisi, sve do Egipana, Grka i Rimljana imali isto po
reklo. Nijedan od njih ne predstavlja besmislenu i neosnovanu priu
izmiljenu da zavede neoprezne i neupuene: sve predstavljaju ale
gorije smiljene da prenesu, pod manje i l i vie fantastinim velom,
velike istine skupljene sa istog polja praistorijskog predanja. Pro
stor nam ne doputa da u ova dva toma ulazimo u nove i tananije
detalje u pogledu etiri Rase koje su prethodile naoj. A l i , pre nego
to prouavaocu saoptimo istoriju psihikog i duhovnog razvoja na
eg Petog (Arijevskog) oveanstva, i pre nego to pokaemo kako
se ona odrazila na sve druge pobone grane izrasle iz istog stabla,
moramo da razjasnimo jo nekoliko injenica. Na osnovu svedoenja itave antike literature i intuitivnih razmiljanja mnogih filozo
fa i naunika kasnijih vremena, pokazano je da su u gotovo svim
sluajevima naela nae Ezoterijske Doktrine potvrena posrednim
i neposrednim dokazima. Da ni "legendami" divovi, ni izgubljeni kon
tinenti, niti pak evolucija prethodnih rasa ne predstavljaju dokone
bajke. U Dodatku kojim se zavrava ovaj tom, nauka e videti sebe
u vie situacija u kojima nee biti u stanju da prui odgovor; ona e,
nadajmo se, na kraju odustati od svih skeptikih primedbi u pogledu
svetog broja u prirodi i naih prorauna u celini (vidi odeljak o Sedmostrukosti).
U meuvremenu, jedan zadatak nije ispunjen: da se otarasimo najtetnije od svih teolokih dogmi - PROKLETSTVA, za koje se tvrdi da
je baeno na oveanstvo jo od tobonje neposlunosti Adama i Eve
u Edenskom stanitu.
Tvorake moi u oveku bile su dar Boanske Mudrosti, a ne re
zultat greha. To je jasno naglaeno u protivrenom ponaanju Jehove koji isprva, proklinje Adama i Evu (ili oveanstvo) za tobonji
zloin koji su poinili, a potom blagosilja svoj "odabrani narod", re
kavi: "Budite plodni, mnoite se i napunite Zemlju" (Postanje, I X ,
1). To prokletstvo na oveanstvo nije navukla etvrta Rasa jer je
496
relativno bezgrena Trea Rasa, jo ogromniji prepotopski divovi, ne

stala na isti nain; otuda Potop nije bio kazna, ve naprosto rezultat
periodinog i geolokog zakona. A to nije bilo ni prokletstvo K A R
ME baeno na njih zato to su teili prirodnom sjedinjenju, kao to
ini sav ivotinjski svet lien uma kad mu doe vreme, ve zbog
zloupotrebe tvorakih moi, zbog obesveenja boanskog dara i tra
enja ivotne esencije jedino na ivotinjsko udovoljavanje sebi. Ako
ga razumemo, videemo da se tree poglavlje Postanja odnosi na
Adama i Evu sa zavretka Tree i poetka etvrte Rase. U poetku,
zaee je, kao i za itav ivotinjski svet, bilo lako za ene. Priroda
nikad nije nameravala da ene raaju svoje potomstvo "u mukama".
Meutim, od tog perioda, tokom evolucije etvrte Rase, dolo je do
neprijateljstva izmeu njenih potomaka i "Zmijskih", potomaka i l i
proizvoda Karme i Boanske Mudrosti, jer su potomci ena i l i po
ude/ovreî/// glavu potomaka plodova mudrosti i znanja, tako to
su svetu misteriju razmnoavanja pretvorili u ivotinjsko zadovo
ljavanje; otuda je zakon Karme "podmetnuo nogu" rasi Atlantiana,
menjajui postepeno fizioloki, moralno, fiziki i mentalno celokupnu prirodu etvrte Rase oveanstva,^' sve dok, od zdravog Kralja
ivotinjske tvorevine u Treoj Rasi ovek nije u Petoj, naoj Rasi,
postao bespomono, krofulozno bie i, u dananje vreme, najboga
tiji naslednik telesnih i genetskih poremeaja, takoe i najsvesnije i
najinteligentnije bestijalan od svih ivotinja na svetu.'"
^' Kako su mudri i veliki, kako dalekovidi i moralno korisni Manuovi za
koni o branom ivotu kad se uporede sa slobodom koja je preutno odobrena
oveku u civilizovanim zemljama. To to su ti zakoni bili zanemareni tokom
poslednja dva milenijuma ne spreava nas da se divimo njihovoj domiljato
sti. Bramin je bio grihata, porodini ovek, do odreenog doba u ivotu, kada
bi, nakon to zane sina, prekinuo sa branim ivotom i postajao edni Jogin.
Sam njegov brani ivot regulisao je njegov astrolog-bramin, u skladu sa nje
govom prirodom. Zato, u zemljama poput Penaba, na primer, gde je kobni
uticaj muslimanske, a kasnije evropske popustljivosti, jedva dotakao te orto
doksne arijevske kaste, i dalje nalazimo najlepe ljude na itavoj planeti - bar
to se tie stasa i fizike snage, dok su u Dekanu, a posebno u Bengalu, moni
ljudi iz davnine zamenjeni ljudima ije generacije sa svakom stoleem (a go
tovo i svakom godinom) postaju sve manje i slabije.
90
Bolesti i prenaseljenost su injenice koje se nikako ne mogu porei.
497
To je pravo PROKLETSTVO iz fizioloke perspektive, gotovo jedi

no koga spominje ezoterizam kabale. Iz te perspektive, prokletstvo
je neporecivo jer je oigledno. Intelektualna evolucija, koja je na
predovala ruku pod ruku sa fizikom, svakako je bila prokletstvo a
ne blagoslov - dar koji su probudili "Gospodari Mudrosti", koji su
na ljudski Manas izlili svezu rosu sopstvenog duha i sutine. Boan
ski Titan je, dakle, uzalud patio i gotovo bi moglo da se poali to
je uinio tu rtvu za oveanstvo, to je tako ivopisno opisao Eshil
u svom Okovanom Prometeju, kada je na kraju doba Titana (doba
koje je sledilo nakon eterikog oveka, pobonog Kandua i Pramloe)
fiziko oveanstvo u nastajanju, jo uvek bez uma i (fizioloki) nesvesno, bilo kao u sledeim stihovima:
Gledajui, oni uzalud gledahu;
Sluajui, uli nisu, ve kao slike iz sna
Tokom dugih perioda sve te stvari su sluajno brkali.
Nai Spasitelji, Agnivata i drugi boanski "Sinovi Plamena M u
drosti" (koje su Grci personifikovali u Prometeju)" mogu isto tako,
u nepravednosti ljudskog srca, ostati neprepoznati i nenagradeni.
N j i h bismo mogli, u naem neznanju istine, indirektno prokleti za
U delu Eshilove drame, ge Ane Svenvik {Swanwicl<), o Okovanom Pro
meteju se kae (tom I I , str. 146, 147) da Prometej u njemu zaista izgleda:
(. . .) kao prvak i dobroinitelj oveanstva, ije je stanje (. . .) opisano kao krajnje
slabo i jadno. (. . .) Zevs je, kae se, predloio da se unite ti bedni smrtnici i da se
umesto njih na Zemlji poseje nova rasa.
Mi v i d i m o da Gospodar Bia ini to isto i istrebljuje p r v i proizvod prirode
i mora u Stancama V i dalje
(. . .) frovaste] predstavlja sebe kao nekog koje osujetio taj plan, i koga je povredila
bezobzirna Zevsova okrutnost. Tako, imamo Titana, simbola ogranienog razuma i slo
bodne volje (intelektualnog oveanstva, ili vieg aspekta Manasd) opisanog kao uz
vienog ovekoljupca, dok je Zevs, vrhtmsko boanstvo Helade, naslikan kao okrutni
i okoreli tiranin, a takav karakter posebno vreda oseanja Atinjana.
Zato je tako, objanjeno je kasnije. "Vrhunsko boanstvo", kao i u svim drev
n i m panteonima - ukljuujui i jevrejski - ima dvojni karakter, sastavljen od
svetlosti i senke.
498

Pandorin poklon, ali, suvie je teka K a r m a da "Njega", " k o j i se je
d i n i usudio" - kad je Zevs arko udeo da ugasi itavu ljudsku rasu
- da tu "rasu smrtnika" sauva od propasti - prokunu svetenici, ti
Z L I ; Titan k o j i pati kae:
Da potonem spren u tminu Hada,
Ta mi je strana muka namenjena
Bolan da patim, alostan za pogledati,
Ja, koji sam se smilovao na smrtnike! (. . .)
H o r v r l o umesno primeuje:
Ogroman si dar dao smrtnicima (. . .)
V
Prometej odgovara:
Da, a pored toga ja sam im dao Vatru.
Imaju li sada ta kratkovena stvorenja Vatru plamenog oka?
Prometej: Da, i pomou nje irnioge e vetine nauiti (. . .)
Hor:
A l i , zajedno sa vetinama. Vatra koja je primljena preobrazila se u

najvee prokletstvo: taj ivotinjski element i ovekova svesnost da
ga poseduje preobrazila je njegov periodini instinkt u kroninu animalnost i ulnost.'^ To je ono to visi nad oveanstvom kao teki mr
t v a k i pokrov. Tako se j a v l j a odgovornost slobodne volje, titanske
strasti koje predstavljaju oveanstvo u njegovom najmranijem as
pektu; "nespokojna nezadovoljenost n i i h strasti i elja kada, sa samouverenom drskou, one prkose ogranienjima zakona".'^
P o s t o j e Prometej, prema Platonovom Protagori, obdario ljude
onom "mudrou koja slui fizikoj dobrobiti", ali je n i i aspekt M a
na^' te ivotinje {Kama) ostao netaknut, umesto "neuprljanog uma,
najboljeg nebeskog dara" (Eshil), stvorenje leinar veno nezadovoIjene elje, aljenja i razoaranja udvostruenog " s n o l i k o m slabou
ivotinjski svet, poto ima instinkt koji ga vodi, ima svoje periode pare
nja, a polovi su neutralisani tokom ostatka godine. Zato se slobodna ivotinja
razboljeva samo jednom u ivotu - pre nego to ugine.
93
Uvod u Okovanog Prometeja, str. 152.
499
TAJNA DOKTRINA *
ANTROPOGENEZA
koja okiva lepu rasu smrtnika" (str. 556) do dana kada Prometeja oslo
baa njegov od neba ovlaeni izbavitelj, Herkul.
Sad, hriani, a posebno rimokatolici, pokuali su da tu dramu pri
kau kao proroanstvo o dolasku Hrista. Teko da moe biti vee
greke od ove. Pravi teozof, onaj koji sledi Boansku Mudrost i oboa
va APSOLUTNO savrenstvo - neznano boanstvo koje nije ni Zevs ni
Jehova - odbacie takvu ideju. Ukazujui na prolost, on e dokazati
da nikad nije postojao izvorni greh, ve jedino zloupotreba fizike
inteligencije - poto je psihiko bilo vodeno ivotinjskim, a oba su
isterala svetlost duhovnog. On e rei: "Svi vi koji moete da itate iz
meu redova, prouite drevnu mudrost u starim dramama ~ indijskim
i grkim; paljivo proitajte ovu koju smo upravo pomenuli, tu koja je
izvoena u atinskim pozoritima pre 2.400 godina, odnosno. Okova
nog Prometeja." Taj mit ne pripada ni Hesiodu ni Eshilu, ve je, kao
to kae Bansin, "stariji od samih Helena", jer on uistinu pripada os
vitu ljudske svesti. Raspeti Titan je otelovljeni simbol kolektivnog
Logosa, "Jata", i "Gospodara Mudrosti" ili NEBESKOG OVEKA, koji se
inkamirao u oveanstvu. tavie, poto njegovo ime Pro-me-teus
znai "onaj koji vidi ispred sebe", odnosno u budunost, pokazuje'''
Od 7ip6 |J.f|Tiq, "predvianje". U pomenutom delu, Eshilove drame, stoji:
Profesor Kun smatra daje ime tog Titana izvedeno od sanslcritske rei Pramanta, to je
instrument koji se koristi za paljenje vatre. Koren mand i l i mant podrazumeva rotaciono
kretanje, a re manthami (koriena da imenuje proces paljenja) stekla je sekundarno
znaenje - oteti; tako nalazimo jo jednu re istog korera, pramatha koja znai krau.
To je veoma domiljato, ali moda ne sasvim ispravno; pored toga, u tome

postoji veoma prozaian element. Nema sumnje da se u fizikoj prirodi vii ob
l i c i mogu razviti od niih, ali teko daje tako u svetu misli. A poto nam je re
eno daje re manthami prela u grki jezik i postala re manthana, u i t i , to
e rei, usvajati znanje, otuda dolazi prometheia, predznanje, predvianje; ako
traimo, moemo nai poetinije poreklo "donosioca Vatre" od onoga koje se
javlja u sanskritskom originalu. Svastika, sveti simbol i instrument za paljenje
Svete Vatre moe ga bolje objasniti. Autorka nastavlja:
Prometej, donosilac Vatre, otelovljena Pramanta, svoj prototip ima u arijevskom
Matarisvanu, boanskoj (. . .) linosti, koja je blisko povezana sa bogom Vatre u Vedama, Agnijem. (. . .)
M a t i , na sanskritu, znai "razumevanje", i sinonim je za M A H A T i Manas i
mora da na neki nain objanjava poreklo tog imena: Promati je sin Fohata,
k o j i takode ima svoju priu.
500

da medu vetinama koje je izumeo i njima nauio oveanstvo psi
holoki u v i d nije bio na poslednjem mestu. Jer, kako se ali erkama Okeana:
Proroanstva raznih vrsta uspostavio sam
I meu snovima prvi izdvojio
Istinite vizije ( . . . ) i smrtnike vodio
Tajanstvenoj vetini
Sve vetine smrtnicima od Prometeja dooe (. . .)
Ostavljajui na trenutak glavnu temu, zaustavimo se i pogledaj
mo ta moe b i t i skriveno znaenje te najdrevnije, a i najsugestivni
je od svih tradicionalnih alegorija. Poto se ona odnosi na rane rase,
to zapravo nee b i t i prava digresija.
Tema te Eshilove drame (ostala dva dela trilogije su izgubljena)
poznata je s v i m obrazovanim itaocima. Polubog krade bogovima
( E l o h i m u ) n j i h o v u tajnu - misteriju Tvorake Vatre. Z b o g tog sve
togrdnog pokuaja, njega obara K R O N O S ' ^ i isporuuje Zevsu, o c u i
tvorcu oveanstva, koje je on eleo da zadri u stanju intelektual
nog slepila i nalik ivotinjama, tom personalnom boanstvu, koje ne
b i htelo da v i d i OVEKA "kao jednog od nas". Zato j e Prometej, "do
nosilac Vatre i S v e t l o s t i " o k o v a n na p l a n i n i K a v k a z u i osuen na
muke. A l i , t r o l i k a je Sudbina (Karma) ije naloge, kako kae Titan,
slua ak i Zevs:
ijim nalozima ni on ne moe a Izbegne . . .
Ona odreuje da e te patnje trajati samo dok se ne rodi Zevsov sin:
Da, sin koji je snaniji od svog oca (787)
Jedan od tvojih (Ijinih) sopstvenih potomaka on mora biti . . .
(791)
Taj sin e izbaviti Prometeja (oveanstvo koje pati) od sopstvenog kobnog dara. Njegovo ime je "Onaj k o j i mora da doe..."
Kronos je "vreme", pa tako alegorija postaje veoma sugestivna (vidi za
vrne delove ovog poodeljka).
501

Dakle, na osnovu t i h nekoliko redova k o j i se, kao i b i l o koja dru
ga alegorika reenica, m o g u i s k r i v i t i u b i l o koje znaenje, naime,
na osnovu reci koje izgovara Prometej, obraajui se I j i , erci Inaha,
k o j u je proganjao Zevs, neki k a t o l i k i pisci su iskonstruisali itavo
proroanstvo. Raspeti Titan kae:
I kobno drevno znamenje, hrastovi koji govore
K o j i su potpuno jasno, ne u zagonetnim recima
Najavili te kao sjajnu suprugu Zevsovu
(stih 853)
. . . . milujui te
Samo dodirom neuznemiravajue ruke;
Tada e crnoputog Epafosa roditi, ije ime
Sadri njegov sveti rod . . . . (870)
To je nekoliko fanatika - meu njima de M u s o (Mousseaux) i de
M i r v i j - iskonstruisali u jasno proroanstvo. Ija - "je majka Boja",
kau nam o n i , a "crnoputi Epafos" - Hrist. A l i , ovaj poslednji nije
svrgnuo svog oca sa prestola, izuzev metaforiki, ako pod t i m " O c e m "
moramo da smatramo Jehovu; n i t i j e hrianski Spasitelj bacio svog
Oca u ponor Hada. Prometej kae, u stihu 930, da e Zevs tek b i t i po
nien, kao i on sam:
. . . . takav brak on sprema
K o j i e ga sa njegovog prestola moi u nitavilo
Sunovratiti; tako e biti potpuno ispunjena
Kletva njegovog oca Kronosa . . . . '^
. . . . Neka ga, nek' sedi
Pouzdajui se u svoju uzvienu grmljavinu
I maui obema rukama svojom vatrenom munjom;
Jer one mu nee pomoi, nego e on pasti,
Pasti neasno, nepodnoljivo . . . . (stih 980).
" C r n o p u t i Epafos" bio je Dinois Sabazije, sin Zevsa i Demetre u
sabazijanskim misterijama, t o k o m k o j i h "otac bogova", p o p r i m i v i
oblik zmije, zainje sa D e m e t r o m Dionisa i l i solarnog Baha. I j a je
Mesec, a istovremeno i Eva. jedne nove rase, kao stoje to i Demetra
96
502
Za objanjenje te kletve, vidi poslednje stranice ovog pododeljka.

- u ovom sluaju. M i t o Prometeju je zaista proroanstvo, ali, on se
ne odnosi ni na jednog od ciklikih spasitelja koji su se periodino
pojavljivali u raznim zemljama i medu raznim narodima u njihovim
prolaznim fazama evolucije. On ukazuje na poslednju od misterija
ciklikog preobraaja, tokom kojih e oveanstvo, postoje prelo
od eterikog u vrsto fiziko stanje, sa duhovnog na fizioloko raz
mnoavanje, b i t i poneto napred na suprotni kraj ciklusa, ka onoj
drugoj fazi njegovog prvobitnog stanja u kome ena nije znala za
mukarca, dok se ljudsko potomostvo stvaralo, a ne zainjalo.
Ta faza e se vratiti oveku i itavom svetu kad on bude otkrio i
zaista potovao istine koje lee u osnovi tog ogromnog problema
polova. To e biti kao "svetlost koja nikad dosad nije obasjala ni mo
re ni kopno" i ljudima je dola preko Teozofskog drutva. Ta svetlost
e voditi do istinske duhovne intuicije. Tada (kako je reeno u pismu
jednom teozofia) ''svet e imati rasu Buda, rasu Hrista, jer e otkriti
da pojedinci mogu po svojoj volji da raaju ili budoliku decu ili de
mone". "Kad to znanje doe, sve dogmatske religije, a sa njima i
demoni, e izumreti."
Ako razmislimo o procesu razvoja u toj alegoriji i karakteru nje
nih junaka, moemo odgonetnuti misteriju. KRONOS je, naravno, "vreme" u svom ciklikom toku. On prodire svoju decu - ukljuujui
i Personalne Bogove egzoterikih dogmi. Umesto Zevsa, on je pro
gutao njegov kameni kip, ali, taj simbol je rastao i u ljudskoj mati
se razvijao samo onako kako se oveanstvo kretalo ka svojom isklju
ivo fizikom i intelektualnom - ne duhovnom - savrenstvu. Kad ono
isto tako uznapreduje u svojoj duhovnoj evoluciji, Kronos vie nee
biti obmanut. Umesto njenog kamenog kipa, on e prodrati samu tu
antropomorfnu izmiljotinu. Jer, Zmija Mudrosti, koju u sabazijanskim misterijama predstavlja antropomorfizovani Logos, jedinstvo
duhovnih i fizikih Moi, u Vremenu (Kronosu) e zaeti potom
stvo - Dionisa-Baha i l i "crnoputog Epafosa", "monog", koji e ga
zbaciti. Gde e se on roditi? Prometej njegovo poreklo i mesto roe
nja u svom proroanstvu nalazi u I j i . Ija je Meseeva boginja raz
mnoavanja - j e r ona je Izida i ona je Eva, velika majka."^ Ona prati
97
Prevodilac Okovanog Prometeja i eseja o njemu alio se da u tim lutanji

ma Ije "nema saglasnosti sa naim poznavanjem geografije" (str 191, tom II).
503

Blavatsky - TAJNA DOKTRINA 3 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Blavatsky - TAJNA DOKTRINA 3 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TAJNA DOKTRINA *

italac se moe upitati zato uopte govorimo o zmajevima? Mi

Stanca IX - Konana evolucija oveka

Svete zmije, na str. 432 de Mirvijevih Podsetnika.

materiju da proui u Indiji i da naui sva verovanja koja su postojala

Stanca IX Konana evolucija oveka

Agatodemon je bio obdaren "poznanjem dobra i zla", tj boan

Pantheon, tekst 15.

Stanca IX-Konana evolucija oveka

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

Ulupi nosi potpuno atlantidanski peat. Kao i Atlantida, to nije ni grko

Taj simbol objanjava zato su gnostici oboavali Zmiju kao Spa

Foh-ou, bukvalno na kineskom znai Budin gospodar, odnosno uitelj

Stanca IX - Konana evolucija oveka

terijskom znaenju, da nikad nisu opazili kako tom neposlunou

" O d ega (ljudska) priroda i v i " - ne ak ni ivotinjska, ve zavedena,

Stanca IX - Konana evolucija oveka

da pretpostavim daje erozivni uticaj vremena izmenio te starinske

Stanca IX - Konana evolucija oveka

Prirunik geologije, str. 301.

Predgovor udima Kopna i Mora {San Hai ing).

"Boiji SINOVI" I "SVETO OSTRVO"

Legenda kojaje ispriana u Razotkrivenoj Izidi, povezana sa o n i m

Stanca IX - Konana evolucija oveka

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

Kad je otkrivena Amerika, neka domorodaka plemena su je zvala Atlanta.

Stanca IX Konana evolucija oveka

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

Stanca IX - Konana evolucija oveka

Riija, potomci bogova, pa zato, poput "Titana i njegovog ogromnog

Stanca IX Konana evolucija oveka

koje su naznaene za neke od junaka^* smisao i hronoloki poredak

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

(38) Roenje etvrte, Rase Atlantiana * (39) Pod-rase etvr

38^ TAKO DVOJE PO DVOJE U SEDAM OBLASTI, TREA {Rasa) I Z

stadoe a-Sure) (a).

Striktno govorei, tek od vremena Atlantiana, braon i utih divovskih

(a) Da bismo razumeli stih 38, on se mora proitati zajedno sa

To je bio "Pad anela" zbog njihove pobune protiv karmikog za

sama Knjiga Enohova, iz koje tako obilato citira autor Otkrivenja, pa

Stanca X - Istorija etvrte Rase

vreja, imala je sasvim drugo znaenje pre nego to ju je izvitoperila

njeno rublje moe spolja da bude fino i belo (nalik na "okreeni

Ali, ako teologija Zapada jedina dri patent i kopirajt za SATANU

Stanca X- Istorija etvrte Rase

koje se odnose na buntovne i pale bogove. Purane njima obiluju, i

Vidi detalje u Adiparvanu, strofa 176, Mahabharata; takode i Linga Pura

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA

To e rei, da se razviju u oveka i obdare ga Samosvesnim umom, i l i Manasom.

Stanca X - Istorija etvrte Rase

Stanca X - Istorija etvrte Rase

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

Ovde je oigledno da " U m " (prvobitna sveopta Boanska Misao) nije ni

Stanca X - Istorija etvrte Rase

(Hargrave Jennings) pie svojim udnim, stakato stilom:

Ipak, ta neobjanjiva misterija koju je nemogue otkriti sada e biti obja

Stanca X - Morija etvrte Rase

gledalo kao uasno bogohuljenje jer bi zbog toga, posredstvom Svete

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

Stanca X - Istorija etvrte Rase

podreena metafizici. I zato, iako sedmi princip dosee oveka kroz

Stanca X - Istorija etvrte Rase

praznu i nesvesnu pojavu. Cogito, ergo sum - nee imati mesta u mo