1

SPREGOVI I
UKRUENJA
5.11.2014.

Osnovne funkcije spregova i ukruenja

2

Prijem i prenos svih horizontalnih

dejstava(vetar, seizmike sile, sile usled
kretanja mostne dizalice);
Obezbeivanje stalnosti oblika
konstrukcije u toku ekspoloatacije i
montae;
Obezbeivanje stabilnosti pritisnutih
elemenata konstrukcije;

5.11.2014.

Stabilizacione ravni
3

Stabilizacione ravni u poprenom

pravcu (1kalkanska ravan, 2
meuravan);
b) Stabilizacione ravni u podunom
pravcu (1krovna ravan, 2ravan
podunog zida);
c) Stabilizacione ravni u podunom
i poprenom pravcu ( 1ravan
poprenog krovnog sprega, 2
ravan podunog krovnog sprega,
3ravan vertikalnog sprega u
podunom zidu, 4ravan
vertikalnog sprega u kalkanskom
zidu);
d) Stabilizacija krutim jezgrom.
a)

5.11.2014.

Elementi za ostvarenje stabilizacije hale

4

a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)

Ukljeteni stubovi
u jednom pravcu;
Ukljeteni stubovi
u dva pravca;
Zidna platna;
Kruta jezgra;
Spregovi;
Portalna
ukruenja;
Okviri na dva
zglova;
Ukljeteni okviri.

5.11.2014.

Popreni krovni spregovi

5

Popreni krovni spreg

je horizontalni
reetkasti nosa sa
paralelnim
pojasevima. Obrazuju
ga dijagonale koje
povezuju gornje
pojaseve susednih
glavnih krovnih
nosaa sa
ronjaama. Oslanja
se na vertikalne
spregove u podunim
zidovima.

5.11.2014.

Popreni krovni spregovi

6

Kada je rastojanje izmeu

glavnih nosaa vee od 6,0 m
uobiajeno je da se postavi
dodatni (umetnuti) pojas
poprenog krovnog sprega.

5.11.2014.

Popreni krovni spreg uz kalkanski zid

7

5.11.2014.

Funkcije poprenog krovnog sprega

8

Prijem horizontalnih uticaja usled dejstva vetra na

kalkanski zid;
Prostorno povezivanje susednih glavnih nosaa i
obezbeivanje potrebne krutosti krovne
konstrukcija za prijem horizontalnih sila upravnih
na ravan glavnog nosaa;
Smanjenje duine izvijanja pritisnutih pojasnih
elemenata krovnih nosaa van ravni glavnog nosaa;
Obezbeivanje pravilnog geometrijskog oblika i
olakavanje montae nosee eline konstrukcije.
5.11.2014.

Duina izvijanja pritisnutog pojasa glavnog nosaa u zavisnosti

od oblika ispune poprenog krovnog sprega
9

5.11.2014.

Ekscentrinost veze elemenata sprega

10

5.11.2014.

Popreni krovni spreg sistema ukrtenih dijagonala

11

1. Metoda prorauna
Zasniva se na podeli
sprega u dva nezavisna
sistema optereena
polovinama ukupnog
optereenja. Presene sile u
pojasnim elementima i
vertikalama se
superponiraju, a sile u
dijagonalama se odreuju
za svaki nezavisan sistem.

5.11.2014.

Popreni krovni spreg sistema ukrtenih dijagonala

12

2. Metoda prorauna
Zasniva se na pretpostavci
da su sve dijagonale
zategnute, a sve vertikale
pritisnute, tako da statiki
radi svaka druga
dijagonala u zavisnosti od
smera delovanja sila vetra.

5.11.2014.

Popreni krovni spreg sistema ukrtenih dijagonala

13

3.

Metoda prorauna

Dijagonale sprega su sposobne za

prijem samo sila zatezanja (nemaju
dovoljnu krutost za prijem sila
pritiska).

L
N
1,28 W i
2 120
Ni L2

)
max M (1,36 W
47 L 8

max Q

Ni
sila pritiska u gornjem pojasu
glavnih nosaa,
e
imperfekcija (ekscentricitet)
gornjeg pojasa.
5.11.2014.

Dispozicija Gerberovih ronjaa i poprenih krovnih spregova

14

Popreni spregovi se ne smeju predvideti u

poljima gde postoje zglobovi, jer bi spreg
onemoguio funkcionisanje zgloba.

5.11.2014.

Konstrukcijsko reenje vora poprenog krovnog sprega

15

5.11.2014.

Poduni krovni spregovi

16

Formira se od venanice
i prve meuronjae uz
dodavanje dijagonalnih
(i vertikalnih) elemenata
ispune.
Poloaj fasadnog stuba u
podunom zidu treba da
se poklapa sa vorom
podunog krovnog
sprega.
Ako u podunom zidu
nema fasadnih stubova
ovaj spreg ima
konstruktivni karakter.
5.11.2014.

Bona deformacija konstrukcije usled lokalnog optereenja

17

Obezbeuju sadejstvo
svih glavnih nosaa u
prijemu i prostornoj
preraspodeli optereenja
usled lokalnih dejstava
(mostne dizalice).
Znatno se smanjuju
deformacije glavnih
nosaa i bitno poboljava
poprena krutost
objekta.
5.11.2014.

Poduni krovni spregovi

18

5.11.2014.

Montani krovni spregovi

19

Obezbeuju stabilnost krovne konstrukcije tokom

montae, povezuju sve elemente krovne konstrukcije u
prostornu celinu i dre ih u projektovanom
geometrijskom poloaju.
Dimenzioniu prema uslovu doputene vitkosti: < 250.
Ukoliko spreg ima samo funkciju stabilizacije pritisnutog
pojasa, bez prijema uticaja od vetra, potrebno ga je
kontrolisati na uticaje usled ekvivalentnog stabilizujueg
optereenja.
Ukupno ekvivalentno stabilizujue optereenje je suma
stabilizujueg optereenja za sve elemente koji se
pridravaju.

5.11.2014.

Ekvivalentno stabilizujue optereenje

20

m 0,5 1

e0 mL / 500
qd NEd 8

e0 q
L2

NEd MEd / h

m broj elemenata koji se

pridravaju,
q deformacija sprega u
ravni usled bilo kog
drugog optereenja.
5.11.2014.

Vertikalni krovni spregovi

21

Poveavaju
prostornu krutost
hale (posebno u
toku montae
konstrukcije).
Po irini hale se
moe postaviti
jedan ili vie
vertikalnih
podunih spregova.

5.11.2014.

Vertikalni krovni spregovi

22

Ako je krovni reetkasti

nosa konstruisan tako da je
mogu nasatian pad
krovnog nosaa neophodno
je postavljanje vertikalnog
sprega u cilju stabilizacije.
Da bi se izbeglo postavljanje
vertikalnih krovnih
spregova krovna reetka se
konstruie tako da joj teite
bude ispod oslonaca
(autostabilna reetka).
5.11.2014.

Oblik ispune vertikalnih krovnih spregova

23

5.11.2014.

Stabilizacija donjeg pojasa reetkastog krovnog nosaa

24

5.11.2014.

Vertikalni krovni spregovi

Konstrukcijsko oblikovanje vertikalnog krovnog sprega
25

5.11.2014.

Vertikalni krovni spregovi konstrukcijsko oblikovanje

26

5.11.2014.

Horizontlani spreg uz kalkanski zid

27

Za visine hala preko 8,0 m statiki sistem proste grede

za fasadne stubove je neekonomian, pa se postavlja
meuoslonac horizontalni spreg uz kalkanski zid.

5.11.2014.

Vertikalni spregovi u podunim zidovima

28

Funkcija vertikalnog sprega u podunim zidovima

je stabilizacija nosee eline konstrukcije hale u
podunom pravcu.
Postavljaju se u krajnjim poljima ili u srednjem
polju. Uvek se postavlja u polju gde se nalazi
popreni krovni spreg.
Vertikalni spreg u podunom zidu je statiki
reetkasti konzolni nosa iji su pojasevi glavni
stubovi ili glavni i fasadni stubovi.
Nagib dijagonala prema horizontali treba da bude
oko 45, izuzetno do 60, kako bi se tapovi sprega
aktivirali u najveoj moguoj meri.
5.11.2014.

Poloaji vertikalnog sprega u podunom zidu

29

5.11.2014.

Vertikalni spreg u podunom zidu konstrukcijsko oblikovanje

vora
30

5.11.2014.

Prijem horizontalnih sila koje deluju na konstrukciju kalkana

31

5.11.2014.

Dispozicija vertikalnog sprega u podunom zidu

32

5.11.2014.

Vertikalni spregovi u podunim zidovima

33

5.11.2014.

Vertikalni spregovi u podunim zidovima

34

5.11.2014.

Vertikalni spreg u podunom zidu sa ukrtenim dijagonalama

35

5.11.2014.

Konstrukcijsko reenje vora vertikalnog sprega u podunom zidu

36

5.11.2014.

Veza tapova vertikalnog sprega i stuba

37

5.11.2014.

Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima

38

Postavlja se kada se uz kalkanski zid ne nalazi

glavni nosa. Ponekad se ugrauje i pri postojanju
glavnog nosaa uz kalkanski zid radi poveanja
krutosti kalkanskog zida, naroito u seizmiki
aktivnim oblastima.
Ukoliko je montanog karaktera slui da odri
pravilan geometrijski oblik konstrukcije
kalkanskog zida u fazi montae. Pojasni tapovi
ovoga sprega su fasadni stubovi u kalkanskom zidu,
vertikale fasadne rigle, a dodaju se dijagonalni
elementi ispune.

5.11.2014.

Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima

39

5.11.2014.

Reenje konstrukcije kalkanskog zida na strani koja nije predviena

za produenje
40

5.11.2014.

Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima

41

5.11.2014.

Spregovi za prijem bonih udara

42

Prima bone udare dizalice najee se izvodi od rebrastog lima

debljine 5 do 8 mm sa jednim pojasom od UPN (UPE) profila ili
ugaonika. Drugi pojas predstavlja gornji pojas kranske staze.
Ako je razmak pojaseva sprega protiv bonih udara manje od
1,0 m ovakav sistem je racionalan.

5.11.2014.

Spregovi za prijem bonih udara

43

Ako je spreg protiv bonih udara iri od 1,0 m ovaj

spreg se projektuje u reetkastoj izradi.
Izvodi kao reetkast nosa sa paralelnim pojasevima
i ispunom od dijagonala ili dijagonala i vertikala.

5.11.2014.

Postavljanje horizontalnih spregova

44

Za manji razmak glavnih stubova, za spoljanji pojas sprega obino se

usvaja UPN profil ili ugaonik, a kod veih razmaka glavnih stubova
mora se izvesti poseban pojas u vidu lakog reetkastog nosaa, koji se
javlja kao poseban nosa paralelan kranskoj stazi, sa kojom je povezan
poprenim ukruenjima.
Kod kranskih nosaa iji su rasponi vei od 12,0 m izmeu donjih
pojaseva postavlja stabilizirajui horizontalni spreg.
Kod visokih limenih nosaa (preko 2.0 m visine) treba postaviti po
jedan horizontalan spreg u ravni gornjeg i donjeg pojasa.

5.11.2014.

Razliiti sistemi horizontalnih spregova

45

5.11.2014.

Uticaji u elementima sprega za bone udare

46

5.11.2014.

Merodavni presek za kontrolu nosivosti kod sprega za bone udare od

rebrastog lima
47

1 ,Ed max M y ,Ed /W y1 M z ,Ed /Wz1

1 ,Ed max f y / M 0

5.11.2014.

Konstrukcijsko reenje sprega protiv bonih udara

48

5.11.2014.

Zatitna ograda revizione staze

49

5.11.2014.

Spregovi za koenje
50

Glavni stubovi hala ukljeteni su najee samo u

poprenom pravcu, dok su u podunom pravcu
pendel stubovi, tako da u svakom delu hale
izmeu dilatacionih spojnica (najbolje u sredini)
mora da postoji jedan spreg za koenje.
Spreg se dimenzionie na dejstvo sile koenja Hk.
Izvodi se u vidu reetkaste konstrukcije, ili u vidu
punog okvira.

5.11.2014.

Statiki sistemi spregova za prijem sila koenja

51

5.11.2014.

Mogui poloaji sprega za koenje

52

5.11.2014.

Ekscentrian poloaj sprega za koenje

53

5.11.2014.

Spregovi za koenje
54

5.11.2014.

Spregovi za koenje
55

5.11.2014.

Spregovi za koenje
56

5.11.2014.

Spregovi za koenje
57

5.11.2014.

Meoviti sistem hale sa deliminim vertikalnim spregom

58

5.11.2014.

Uticaj dilatacionih spojnica na raspored spregova

59

5.11.2014.

Raspored spregova kod hala sa dilatacionom spojnicom

60

5.11.2014.