Kratak Prirucnik Za ArcGIS Desktop

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA
UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA
GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
ESRI distributer za Srbiju
Strana 1 od 86
UVOD
ArcGIS predstavlja familiju softvera ArcMap, ArcCatalog i ArcToolbox, kao i jo neke module.
ArcCatalog se koristi za upravljanje podacima; ArcMap se primarno koristi za prikazivanje i rad
sa podacima, a ArcToolbox za menjanje i manipulaciju podataka. U ArcCatalog-u korisnici mogu
praviti, pregledati, brisati, itd. podatke i karakteristike podataka. ArcCatalog prikazuje informacije
kao to su format, izvor, prikaz karte (tabelarno i prostorno) i projekciju. ArcCatalog je va
manager podataka za ArcGIS. Pomou ArcMap-a, korisnici mogu prikazivati podatke, praviti ih,
odabirati i menjati, kao i njihove karakteristike, praviti analize i jo mnogo toga. ArcToolbox
omoguava pretvaranje, prostorne analize i statistike kao i druge produbljenije poslove koji se
tiu podataka.
Nakon inastaliranja programa ne moete pronai ikonicu na vaem desktopu jer ArcGIS ne
ostavlja ikonicu posle instaliranja. Da bi ste startovali program neophodno je da klinete na:
Start/All Programs/ArcGIS/ArcMap ili ArcCatalog
Kada se ArcMap pokrene prvi put kao i kad se otvara novi dokument, softver preko svog radnog
okruenja otvara izborni prozor u kome se moete opredeliti kako ete poeti. Opcije su:
1. da zaponete novi dokument.

2. da otvorite ablonski dokument.(koristi se kada se dokument moe iskoristiti vie puta)
3. da uitate projekat koji ste ve ranije zapoeli (ukoliko ste u prolosti radili vie projekata onda
e se u dijalog kutiji pojaviti svi projekti koje ste radili, izaberite klikom onaj koji hoete da
nastavite).
Takoe u okviru ovog prozora, ekiranjem polja, moemo da definiemo kako da se program
ponaa pri sledeem startovanju, pa prema tome treba ekirati sledea polja:
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 2 od 86
kada elimo da odmah uitamo podatke koje mi elimo
kada elimo da se ovaj prozor ne pojavljuje vie pri

startovanju programa
kada elimo da uitamo poslednji projekat koji smo radili
Mi emo izabrati opciju A new empty map i na taj nain otvaramo potpuno nov dokument, tada
se izborni prozor zatvara i mi se nalazimo u radnom prostoru. Poto je program tek instaliran
neophodno je radni prostor prilagoditi naim potrebama. Naravno u zavisnosti od toga ta emo
raditi na buduem projektu opredeljujemo se za alate koji e nam pomagati pa prema tome njih i
izbacujemo u prvi plan u vidu ploica sa alatkama. U ovom trenutku se u okviru radnog prostora
nalaze samo osnovni menii a to su Main Menu i Standard.
PODEAVANJE IZGLEDA RADNOG PROSTORA

Alatke za rad u ArcMap-u su smeetene na nekoliko razliitih toolbar-ova, tj. alatnih traka.
Zavisno od naih potreba, prilikom podeavanja radnog prostora prikazaemo one koje su nam
neophodne. Prikazivanja alatnih traka emo izvriti tako to emo kliknuti na meni View na
glavnom meniju prozora ArcMap-a, izabraemo opciju Toolbars i kliknuti na svaku alatnu traku
koja nam je potrebna. Broj alatnih traka, a samim tim i alata, zavisi od nivoa licence ArcGIS
Desktop-a (ArcView, ArcEditor, ArcInfor) i od broja dostupnih ekstenzija i dodataka. Alatne trake
koje emo koristiti u ovom uputstvu su dostupne u svakom nivou licenci.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 3 od 86
Alatna traka Tools je uvek ukljuena, a trake Editor i Georeferencing emo ukljuiti. Posle
ukljuivanja alatnih traka sa eljenim alatkama te iste trake moemo postaviti bilo gde u radnom
prostoru u zavisnosti od toga kako nama najbolje odgovara, to emo uraditi tako to emo kursor
mia postaviti u poloaj koji je prikazan na slici (dakle na ovu malu zamiljenu izboinu koju
svaka ploica sa komandama ima) pa kliknuti i zadrati prst na levom kliku mia,
u tom trenutku e se oko ploice sa komandama pojaviti crni okvir koji e se kako pomeramo
mia i on kretati, a zatim tako drei, povlaiti mi u eljeni poloaj bilo gde u radnom prostoru
(pokuati ovaj postupak i videti kako funkcionie).
Meutim postoji mala razlika u izgledu ploica sa komandama u zavisnosti gde se nalaze. Pa tako
kada se nalaze na sivoj podlozi onda se njihovo pomeranje vidi u obliku malopreanjeg crnog
okvira dok je izgled ploica sa komandama kada se nalazi na beloj pozadini u vidu prozora kao
to je prikazano na sledeoj slici pa se njihovo pomeranje vri kao i za svaki drugi prozor u
Windows operativnom sistemu stim to se umesto prozora pomera samo neto deblji ram od
predhodnog.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 4 od 86
ALATNE TRAKE STANDARD I TOOLS

Standard
- Novi dokument
- Ukljui ArcToolbox
- Otvori dokument
- ta je ovo
- Snimi dokument
- Pokreni ArcCatalog
- tampaj
- Ukljui alatnu traku Editor
- Dodaj podatak
Tools
- Uveliaj
- Cela slika
- Odaberi element
- Umanji
- Identifikuj
- Fiksirano umanji
- Pronai
- Fiksirano uveliaj
- Idi na koordinate
- Uhvati i pomeri
- Izmeri

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 5 od 86
GEOREFERENCIRANJE
Raster podaci su obino napravljeni od skeniranih karata, aero-foto ili satelitskih slika. Skenirane
karte obino ne sadre podatke koji govore o tome gde je oblast koja je predstavljena na karti
postavljena na zemljinoj povrini, podaci dobijeni sa aero-fotografije i satelita su esto
neadekvatani za vrenje analiza ili prikazivanja u odgovarajuem formatu sa drugim podacima.
Da bi smo koristili ove tipove raster podatakaka u vezi sa drugim prostornim podacima, esto je
potrebno
poravnati ih ili georeferencirati u kartu koja ima koordinatni sistem. Kada
georeferencirate raster, vi odreujete kako su podaci rasporedeni na koordinatama na karti. Ovaj
proces obuhvata i odreivanje koordinatnog sistema koji odreuje specifican poloaj podataka na
zemlji. Georeferencirani raster podaci mogu se pregledati, menjati i analizirati kao i kombinovati
sa drugim geografskim podacima.
Da bi se koristile stare karte one se moraju prethodno skenirati i eksportovati u neke od formata
koje ArcMap podrava (preporuuje se da to bude format TIF, rezolucije 300 dpi ili vie, ali
dolaze u obzir i GIF, JPG, BMP).
Kako bi imali realnu predstavu o tome gde se skenirane karte nalaze u prostoru i koordinatnom
sistemu, nepohodno je izvriti postupak georeferenciranja, tj. dovoenja u realne geografsku
lokaciju. Postupak georeferenciranja se obavlja na nain detaljno prikazan u sledeem tekstu.
Za Georeferenciranje emo koristit alatnu traku Georeferencing koja izgleda ovako:
Georeferenciranje zapoinje ubacivanjem karte koju elimo da digitalizujemo u radno

okruenje, kartu smo prethodno smestili u folder Primer. Pritiskom na ikonicu Add Data
(dodaj podatke) koja se nalazi u alatnoj traci Standard, otvara se aplikacija (prozor) Add
Data, navigacijom u okviru ovog prozora pronai folder Primer.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 6 od 86
Folderi se mogu otvarati duplim klikom ili prvo markirati kursorom ta elimo otvoriti pa zatim
kliknuti Add.
Na kraju kada doemo do traene karte, selektujemo je, kliknemo na komandu Add, prozor se
zatvara a mi smo na taj nain uneli sliku u radno okruenje.
U prozoru Add Data se nalaze jo neke ikonice:
- se koristi da se prilikom navigacije moemo vratiti za jedan nivo u nazad,
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 7 od 86
- se koristi kada hoemo da ArcMap zapamti poziciju naeg radnog foldera i svaki put kada
otvorimo prozor Add Data otvorie se na radni folder. Koristi se tako to se prvo selektuje
folder koji hoemo da zapamti i onda kliknemo na ikonicu.
- se koristi za pravljenje novog foldera.
- se koriste za prikazivanje podataka u folderu na 3 razliita naina, kao listu, sa
detaljima ili kao ikonice.
Nakon zavretka ubacivanja karte radni prostor bi trebao da izgleda ovako:
X=0, Y=0
Iznad, na slici, vidite skeniranu kartu geodetskog lista KO Prokuplje grad gde je plavom maskom
ozaena veliina karte. Kada se karta ubaci prvi put, u statusnoj traci se pojavljuju koordinate
koje su bliske X=0 i Y=0, ovo se deava zato to jo uvek karta nema geografskih podataka koji
utvruju njen poloaj i karta dobija koordinate X=0, Y=0 sa centrom koordinatnog sistema u
donjem levom uglu karte.
Za optimalan pogled na kartu se moe koristiti komanda Fit To Display koja se nalazi u
Georeferencing padajuem meniju, treba imati u vidu da se ova promena primenjuje na sloj koji
je izabran kao ciljni sloj u Georeferencing alatnoj traci.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 8 od 86
Sledee to treba uiniti, nakon unoenja karte, je definisanje koordinatnog sistema. Mi emo
koristiti koordinatni sistem TMYUG7, iji smo fajl predhodno kreirali i smestili (prekopirali) u
folder C:\Program Files\ArcGIS\Coordinate Systems. Ovaj projekcioni fajl (koordinatni
sistem) je prilagoen za uslove Srbije.
TMYUG7 koordinatni sistem je u stvari Gauss-Kruger koordinatni sistem (meunarodni naziv

Transverse Mercator) 7-me zone, sa parametrima:
- False Easting 7500000, gde je 7 oznaka zone;
- False Northing 0;
- Central Meridian - 21 meridijan 7 zone;
- Scale Factor 0.9999;
- Latittude of Origin 0;
- Geographic Coordinate System: GCS_Hermannskogel
- Angular Unit: Degree (0.017453292519943299)
- Prime Meridian: Greenwich (0.000000000000000000)
- Datum: D_Hermannskogel
- Spheroid: Bessel_1841
- Semimajor Axis: 6377397.155000000300000000
- Semiminor Axis: 6356078.962818188600000000
- Inverse Flattening: 299.152812799999990000

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 9 od 86
Sada taj isti koordinatni sistem moramo i aktivirati, a to emo uiniti tako to emo kliknuti na
padajui meni View a zatim izabrati komandu Data Frame Properties.
Nakon aktiviranja komande e se otvoriti prozor sa istim nazivom. Ako sa odmah po aktiviranju
ovog prozora ne nalazite na listiu Coordinate System jednostavno samo kliknite na njega i
uiete u eljeni prostor. U okviru donje dijalog kutije, Select a coordinate system, nalazi se
nekoliko foldera, jednim klikom na folder Predefined otvorie se dva podfoldera i fajl TMYUG7
koordinatnog sistema. Koordinatni sistem je Gauss-Kruger-ov za 7. zonu .
Ako su svi podaci koje elite prikazati na vaoj karti definisani istim koordinatnim sistemom - na
primer, ako upotrebljavate bazu podataka vae firme - moi ete dodati podatke bez bojazni da li
e se slojevi preklapati kako treba, hoe. Ako, meutim, pokuate da ubacite podatke iz drugih
izvora, moraete da proverite koji koordinatni sistem svaki podatak koristi i na taj nain osigurati
da e ArcMap moi prikazati sve njih zajedno.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 10 od 86
Nakon odabiranja koordinatnog sistema dijalog kutije bi trebalo da izgledaju ovako:
Komandom Add To Favorites (unosenje u favorite) nakon izabiranja koordinatnog sistema

obezbeujemo da nam se sledei put koordinatni sistem nalazi na poetnom prozoru u folderu
Favorites.
Nakon definisanja koordinatnog sistema a pre samog procesa georeferenciranja moramo podesiti
jo i merne jedinice. Kada se pokrene novi dokument prvi put, u status baru se moe oitati da
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 11 od 86
su jedinice mere nepoznate. Ova procedura se radi u istom prozoru kao i za koordinatni
sistem:
Nakon definisanja koordinatnog sistema u istom prozoru odabiramo listi General. U polje Name
umesto postojee rei Layer, radi lakeg snalaenja, unesemo re Slojevi, promena e se videti
u prostoru Table of Contents. Klikom na padajui meni Display pojavljuju se serija razliitih
vrsta mernih jedinica od kojih se mi opredeljujemo za metre, markiranjem ovog polja smo se
opredelili za metre i jo preostaje da sve promene potvrdimo klikom na OK.
Postupak georeferenciranja karte moe da pone. Obzirom da smo uneli samo jednu kartu u
radni prostor, u padajuem meniju Slojevi (Layers) se nalazi samo jedan ciljni sloj pa e ga
ArcMap automatski selektovati. U sluaju kada imamo vie karata moramo se uveriti da nam se u
tom prostoru nalazi ona karta koju hoemo da georeferenciramo.
, u tom trenutku kursor menja oblik i dobija

Na ploici Alatke (Toolbar) kliknemo na ikonicu
oblik ikonice (lupa). Ovu alatku emo koristiti da bi smo uveliali povrinu na kojoj hoemo da
postavimo kontrolnu taku. Kontrolna taka se postavlja u centar presecanja dve poznate
koordinate na karti. Kako bi smo uprostili dalji rad bilo bi dobro da pre nego ponemo da
postavljamo kontrolne take, na karti pronadjemo gde se nalaze take koje imaju poznate
vrednosti koordinata. Da bi smo to uinili kursor postavljamo u poziciju malo iznad prostora koji
treba uveliati, kliknemo levim klikom i drei dugme povlaimo mi dijagonalno od take gde
smo prvo postavili kursor. Kada napravimo eljeni kvadrat putamo dugme mia i eljeno polje e
se tog trenutka uveliati. Ukoliko nismo zadovoljni dobijenom rezolucijom ponavljamo postupak
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 12 od 86
dok se ne dobije traena rezolucija. Traena rezolucija je ona kada se georeferentna taka vidi u
krupnom planu.
Kliknuti
ovde
Taka koju
uveliavamo
Ovde se
nalaze
poznate
vrednosti za
XiY
koordinate
Klikom na ikonicu Add Control Point
koja se nalazi na ploici Georeferencing zapoinjemo
georeferenciranje karte. Kursor sada menja oblik i postaje crni krsti. Krsti postavljamo u
poziciju gde mislimo da se koordinate poznatih vrednosti (X i Y) presecaju. Kada smo sigurni da
smo ga postavili na tano mesto kliknemo levim klikom na miu. U tom trenutku e se crni krsti
pretvoriti u zeleni, neto vei, krsti koji ostaje nepomian u taki u kojoj smo kliknuli miem a
kursor moemo i dalje pomerati. U tom trenutku smo odredili taku kojoj emo sada dodeliti
vrednosti X i Y koordinate koje se nalaze upisane na karti koju georeferenciramo. Sada sa par
klikova na ikonicu Fixed Zoom Out
, koja se nalazi u ploici sa alatkama, smanjujemo
rezoluciju (odzumiramo) karte do trenutka kada jasno na karti oitavamo vrednosti koordinata.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 13 od 86
Spremni smo sada da unesemo vrednosti koordinata a to emo uraditi tako to kliknemo desnim
klikom mia kada je kursor u blizini kontrolne take i u tom trenutku se pojavljuje aplikacija sa
dve opcije. Opcija Cancel Point se koristi kada nismo zadovoljni gde smo postavili taku i elimo
da je izbriemo i ponovimo postupak. Input X and Y je opcija koju emo odabrati ako smo
zadovoljni kako smo postavili taku, a zatim uneti koordinate. Levim klikom mia na Input X and
Y se otvara aplikacija Enter Coordinates sa praznim poljima predvienim da se unesu vrednosti
koordinata.
Kada smo uneli odgovarajue vrednosti za X i Y koordinate, koje smo proitali sa karte ostaje
nam samo da potvrdimo unos sa jednim klikom na OK. Prozor nestaje i na mestu gde je naa
taka se pojavljuje crveni krsti.
Na ovaj nain smo odredili prvu taku u procesu georeferenciranja. Nekada se deava da nakon
postavljanja prve take nestane karta iz radnog prostora tada samo treba kliknuti na ikonicu
koja se nalazi na ploici Alatke i tada e se karta vratiti ali u poetnoj rezoluciji. Da bi
georferenciranje bilo zavreno, na ovaj nain se moraju odrediti jo minimum 3 take, ali se
preporuuje da ih bude vie, pa se po istom postupku odruje jo nekoliko taaka. Treba
napomenuti da kontrolne take moraju biti ravnomerno rasporeene po celoj povrini
rastera, naravno u zavisnosti od toga da li je to mogue jer se esto deava da se usled loijeg
crtanja karte, estog fotokopiranja i kvaliteta skeniranja na takama ne moe sa tanou odrediti
centar ili se ne mogu oitati vrednosti koordinata.
Nakon 4. odreene take dobijamo mogunost da proverimo greku georeferenciranih taaka.
Naravno, usled gore navedenih razloga pri izradi karte, nemogue je postaviti kontrolne take na
mesto gde one zaista pripadaju pa prema tome postoji izvesna greka u odnosu na njihov pravi
poloaj u prirodi. Ali mi moramo teiti da ta greka bude to je mogue manja. Kada
georeferenciramo taku na skeniranoj karti ArcMap ostavlja dva krstia, jedan je zelene boje koji
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 14 od 86
obeleava taku koju smo mi odredili a drugi je crvene boje koji softver sam dodeljuje i ona
predstavlja stvarnu poziciju take u odnosu na koordinatni sistem ArcMapa, krstii su povezani
plavom linijom.
Da bi smo proverili koliko je odstupanje (greka) koristiemo ikonicu View Link Table
koja
se takoe nalazi na alatnoj traci Georeferencing. Klikom na nju otvara se prozor Link Table u
ijoj dijalog kutiji se nalaze do tog trenutka definisane take. U koloni Link su redni brojevi
taaka po redu kojim ste radili, dakle 7. taka je poslednja taka koja je definisana. Kolone X i Y
Source predstavljaju koordinate definisinih taaka u odnosu na koordinatni sistem same karte
(sa centrom u donjem levom uglu skenirane karte) dok su kolone X i Y Map koordinate u odnosu
na koordinatni sistem TMYUG7. U koloni Residual se moe oitati razlika (greka) izmeu
pozicija definisanih taaka i stvarnih taaka, tj. izmeu crvenog i zelenog krstia. Ukupna greka
georeferenciranja se vidi u polju Total RMS Error a ona ne sme prei 5 metara.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 15 od 86
U sluajevima kada greka prelazi 5 metara neophodno je korigovati greku tako to emo
obrisati taku koja ima najveu greku i na drugom mestu ponovo odrediti poziciju kontrolne
take. Taku emo obrisati tako to emo je prvo selektovati miem a onda kliknuti na ikonicu
(nalazi se u gornjem desnom uglu predhonog prozora). Ovu
Delete Control Point
proceduru ponavljati dokle god ne dobijemo optimalan broj kontrolnih taaka a da je ukupna
greka pri tom ispod 5 metara.
Kada smo sigurni da smo definisali dovoljan broj kontrolnih taaka i da su u granicama dozvoljene
greke ostaje nam samo da zapamtimo (usvojimo) odraeno. To emo uiniti tako to kliknemo
na alatnu traku Georeferencing a zatim kliknemo na Update Georeferencing, zatim ponovo
Georeferencing pa Update Display i na kraju isti proces a onda Delete Control Points.
Nakon ovoga bi na karti trebalo da se izgube krstii i u statusnoj traci bi takoe trebalo doi do
promena. Iz lokalnih koordinata (
) u statusnoj traci se pojavljuju koordinate po
Gauss-Kruger-ovoj projekciji (
) koje smo predhonim postupkom
definisali (statusna traka se nalazi u donjem desnom uglu radnog okruenja).

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 16 od 86
KREIRANJE PROSTORNE BAZE PODATAKA (GEODATABASE) I NJEHIN ELEMENATA
Geodatabase je skup razliitih tipova geografskih podataka i predstavlja izvornu strukturu

skladitenja i upravljanja podacima u ArcGIS-u. Podrava sve tipove podataka koji se koriste u
ArcGIS-u, kao to su:
-
Feature klase: Predstavljaju skup homogenih prostornih obeleja koji imaju istu prostornu
predstavu. etiri najee koriene feature klase u ArcGIS-u su take, linije, poligoni i
anotacije. Na sledeoj slici prikazana su etiri niza podataka na istoj lokaciji: ahtovi kao
take, kanalizaciona mrea kao linije, parcele kao poligoni i nazivi ulica kao anotacije.
Tabele: Predstavljaju formu skladitenja atributa geografskih podataka. Tabelarni

podatak predstavlja osnovu za rad sa prostornim obelejima, jer omoguava vizualizaciju
podataka i sprovoenje razliitih upita i analiza nad podacima.
Rasteri: Predstavljaju formu skladitenja kontinuiranih geografskih podataka u dva

oblika: rasterska slika i rasterni podaci. Za oba oblika je karakteristina organizacija
podataka u mreu elija tzv. pixel-a, gde je svaki pixel nosilac informacije. Kod rasterskih
slika, pixel nosi informaciju o boji, dok kod rasterskih podataka moe nositi i druge
atributne vrednosti: nadmorsku visinu, ugao nagiba, ekspoziciju reljefa, talasnu duinu i sl.
Rasterske slike su sve fotografije (ukljuujui i aerofotografije) i skenirani dokumenti, dok
je najreprezentativniji primer rasterskih podataka satelitski snimak.
ArcGIS podrava tri osnovna tipa geodatabase:

-
Personal Geodatabase. uva se u Access-u. Veliina je ograniena na 2 GB, ali je

efektivna veliina od 250 do 500 MB po bazi. Koristi se iskljuivo na Windows platformi i
dostupna je jednom korisniku editoru i nekolicini korisnika readera istovremeno.
File Geodatabase. uva se u fajl folderu, i nema ogranienja u veliini (tabela moe
iamti do 256 TB). Radi na bilo kojoj platformi i dostupna je jednom korisniku editoru i
nekolicini korisnika readera istovremeno.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 17 od 86
Enterprise Geodatabase. uva se u RDBMS (Oracle, SQL Server, DB2, Informix).

Dostupna je za vie korisnika editora i vie korisnika readera istovremeno. Koristi ArcSDE.
Sve podatke koje emo digitalizovati smestiemo u obliku feature klasa u personal geodatabase
koju emo prethodno kreirati u ArcCatalog-u. Napraviemo nekoliko foldera na Vaem raunaru
radi bolje organizacije podataka, kao npr. Baza i Podloge. Kada smo napravili predloene
foldere otvoriemo ArcCatalog (Start>All Programs>ArcGIS>ArcCatalog).
Sada emo u ArcCatalog-u ui u folder Baza koji smo napravili. To moemo uraditi u
navigacionom stablu ili u prostoru Contents.
Kada smo stigli na eljenu poziciju zapoeemo pravljenje personal geodatabase. Na praznoj beloj
povrini u folderu Baza desnim klikom na mi e se otvoriti kontekst meni u kome

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 18 od 86
izabiramo (postavljamo kursor na) opciju New, a zatim u New meniju koji se bude otvorio biramo
opciju Personal Geodatabase, i odmah zadajemo eljeno ime baze, npr. Lebane.
Prozor u ArcCatalogu bi trebalo da izgleda kao na donjoj slici.
U ArcCatalog-u se Feature klase koje dele isti koordinatni sistem mogu definisati u okviru
Feature dataset-a. Feature dataset omoguava da se takve Feature klase tematski i prostorno
integriu. Njihova prvenstvena namena ogleda se u tome to omoguavaju da se Feature klase
poveu u zajedniku kolekciju podataka radi formiranja topologije, geometrijske mree, Network
Dataset-a i Terrain Dataset-a. Nabrojane strukture mogue je formirati iskljuivo u okviru Feature
dataset-a.
Formiraemo Feature dataset Granica u okviru kojeg emo, kasnije, kreirati Feature klasu koje
e predstavljati granicu obuhvata plana.
U ArcCatalog-u u navigacionom stablu kliknemo desnim klikom na bazu koju smo kreirali
(Lebane) i otvara nam se kontekst meni gde izabiramo New, a a zatim u New meniju koji se
bude otvorio biramo opciju Feature Dataset.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 19 od 86
Otvara se prozor New Feature Dataset gde zadajemo ime Feature Dataset-a (Granice).
Kliknemo na Next.
U sledeem koraku potrebno je definisati koordinatni system za Feature dataset-a. Sve Feature
klase koje kreiramo u okviru ovog Feature dataset-a nasledie njegov koordinatni sistem. Biramo
koordinatni sistem TMYUG7 koji smo ve koristili u procesu georeferenciranja i kliknemo na
Next.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 20 od 86
U sledeem prozoru se moe definisati vertikalni koordinatni sistem. Kako nai podaci ne
zahtevaju vertikalni koordinatni sistem, ovaj korak emo preskoiti klikom na Next.
U prozoru koji sledi zadaje se x, y, z i m tolerancija. XY tolerancija predstavlja minimalnu
udaljenost koja razdvaja dve koordinate. Dakle, sve koordinate koje se nalaze na udaljenosti
manjoj od definisane tolerancije, smatrae se da koincidiraju. Tolerancija 10 puta vea od XY
rezolucije (numerika preciznost skladitenja x i y koordinata) u najveem broju sluajeva,
predstavlja optimalnu vrednost. To znai da, ako su nam koordinate zadate na etiri decimale tj.
0.0001 metar, xy tolerancija bi trebalo da bude 0.001 metar. To je i ponuena vrednost u ArcGISu, tako da emo je prihvatiti i, poto ne baratamo z i m vrednostima, klikom na Finish
zavravamo kreiranje Feature dataset-a Granice.
Sada emo u okviru Feature dataset-a Granica kreirati Feature klasu Granica. U ArcCatalog-u u
navigacionom stablu kliknemo desnim klikom na Feature dataset Granica i otvara nam se
kontekst meni gde izabiramo New, a zatim u New meniju koji se bude otvorio biramo opciju
Feature Class.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 21 od 86
U dijalog prozoru koji se otvara definiemo naziv Feature klase (Name), Alias, tip (Type), kao i
to da li nai podaci sadre Z i M koordinate (Geometry Properties).
Naziv Feature klase je njen jedinstveni identifikator. On ne moe sadrati blanko polja (space),
znakove interpukcije ili poinjati brojem. Takoe, treba izbegavati i naa slova: , , , , .
Najpopularniji nain imenovanja Feature klasa je spajanje naziva koji sadre vie rei u jednu re,
ili korienje donje crte. Na primer GranicaBlokova ili Granica_Blokova. U ovom sluaju u polju
Name za naziv upisujemo Granica.
Alias predstavlja alternativni naziv i to je obino naziv koji blie opisuje feature klasu. Za razliku
od stvarnih naziva kod kojih se mora voditi rauna o nainu zadavanja imena, Aliasi mogu
poinjati brojem, sadrati blanko polja, znake interpukcije, nae karaktere, te je pomou njih
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 22 od 86
jednostavnije opisati Feature klasu. Na primer, mogue je zadati alias Granica Bloka. Kada se
jednom definie Feature klasa, njen naziv se ne moe promeniti, ali se moe promeniti njen alias.
Kada se Feature klasa doda u ArcMap, ona se automatski prikazuje svojim aliasom, dok su u
ArcCatalogu Feature klase uvek predsatvljene svojim stvarnim imenom. U naem sluaju u polju
Alias upisujemo Granica.
Postoji nekoliko tipova Feature klasa. Od tipa podataka koje e sadrati Feature klasa zavisi i tip
Feature klase. Na primer, trafostanice e biti sauvane kao take (point feature klasa), vodovi
e biti sauvani kao linije (line feature klasa), a parcele kao poligoni (polygon feature klasa).
Postoje sledei tipovi Feature klasa:
Points - Take
Lines - Linije
Polygons - Poligoni
Annotation - Anotacije
Dimensions - Dimenzije
Multipoints - Multitake
Multipatches Trodimenzionalni poligoni
Najee se koriste take, multitake, linije, poligoni i anotacije, dok su ostali tipovi uskospecijalizovani. Ukoliko je neophodno da nai podaci imaju i teu koordanatu (visinu) tikliraemo
opciju Coordinate include Z values, a ukoliko je potrebno da podaci imaju i merljivost po liniji,
tikliraemo opciju Coordinate include M values.
Sledei korak predstavlja definisanje atributa koje emo unositi u atributnu tabelu. Atributi se
skladite u tabeli, gde je svaki atribut predstavljen zasebnom kolonom, dok svaki prostorni entitet
(svaka taka, linija, poligon) predstavlja zasebni red. Definisanje kolona sprovodimo tako to
emo u koloni Fields uneti inicijalno ime kolone, koje mora biti kreirano po istim pravilima kao i
Feature klasa. Kao i kod Feature klasa, i kod imena kolona je mogue definisati Alias .
U koloni Data type biramo koji emo tip podataka skladititi u svakoj koloni. Tip podataka zavisi
od atributa koje elimo da skladitimo, i shodno tome, postoje nekoliko tipova podataka:
-
Text: smetaju se teksutalne informacije i mogue je definisati duinu mogueg upisa slovnih
mesta (ukljuujui i prazna slovna mesta);
Short Integer: to je brojani tip polja u koji se smetaju celobrojne vrednosti u opsegu od
-32,768 do 32,767 i na osnovu koje je mogue izvravati matematike operacije;
Long Integer: to je brojani tip polja u koji se smetaju celobrojne vrednosti u opsegu od
-2,147,483,648 do 2,147,483,648 i na osnovu koje je mogue izvravati matematike
operacije;
Flaot (single precision): brojani tip polja u koji se smetaju brojevi sa decimalnim zapisom u
opsegu -3.4E38 do 1.2E38 (Napomena: decimalne zapise ne moete skladititi u
Integer poljima!);
Double (double precision): brojani tip polja u koji se smetaju brojevi sa decimalnim
zapisom u opsegu 2.2E308 do 1.8E308 (Napomena: decimalne zapise ne moete
skladititi u Integer poljima!);
Date: polje u koje je mogue skladititi datume i vremena u formatima mm/dd/yyyy
hh:mm:ss is a specifikacijom AM/PM;
BLOB: polje u kojem je mogue skladititi podatke kao dugaak niz binarnih brojeva;
Raster: polje u koje je mogue uskladititi rasterske slike.
Dakle, neophodno je voditi rauna o tome kakve atribute emo skladititi. Dakle ako elimo da
sprovodimo matematike operacije, neophodno je da izaberemo Integer ili Float/Double tipove, a
ako elimo da skladitimo tekst, onda je neophodno izabrati tip Text (String). Mi emo kreirati
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 23 od 86
kolonu u koju emo smetati broj parcele. Za tu svrhu emo iskoristiti tip Text (String), jer u
oznakama parcela ne uestvuju iskljuivo brojevi. Kolonu emo nazvati Br_Parcele, a kao Alias
dodeliemo naziv Broj Parcele. Duinu tekstualnog polja emo odrediti na 20, upisavi broj 20 u
red Lenght.
Tabele se kreiraju na slian nain kao i Feature klase, ali izvan Feature Dataset-a (dakle direktno
u geodatabase). Postupak se razlikuje samo u tome to tabele nemaju prostorno definiciju, tako
da ne dodeljujemo tip geometrije i koordinatne sisteme, ve samo naziv i Alias naziva i kolone.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 24 od 86
DIGITALIZACIJA
U prethodnim poglavljima smo nauili kako se kreira Geodatabase sa Feature Dataset-ovima i
Feature klasama. Nakon toga, nauili smo kako se georeferenciraju skenirane karte. Ovim
postupcima smo dobili osnovu za digitalizaciju podataka. Digitalizacija podataka predstavlja
prevoenje objekata sa rastera u vektore i dodeljivanje atributa tim vektorskim objektima. Ono
to sledi predstavlja primer kako upotrebiti ArcMap i alatnu traku Editor da bi smo predstavili
objekte sa karata u digitalnoj formi.
Pre nego to ponemo sa digitalizacijom, moramo ubaciti prethodno kreiranu Feature klasu
Granica u ArcMap, unutar koje emo iscrtavati (digitalizovati) objekte sa mape.
Nakon ubacivanja Feature klase Granice u ArcMap, moemo otpoeti proces digitalizacije. Pre
toga, na kratko emo se upoznati sa ploicom Editor.
Alatka Edit:
Omoguava nam
da izaberemo
neku od opcija
editovanja koje
se nalaze u
meniju.
Padajui meni Tool:

Koristimo ga kada
hoemo da iscrtamo
objekat za odabir
alatke kojom emo
se posluiti.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Padajui meni
Current Task:
U ovom meniju
odabiramo
zadatak koji
hoemo da
izvrimo i
direktno je vezan
za slojeve.
Padajui meni Target layer:

U njemu se nalazi ime sloja
koji trenutno koristimo.
Prilikom digitalizacije treba
voditi rauna da nam se u
ovom polju nalazi uvek onaj
sloj koji elimo da radimo da
ih ne bi smo pomeali.
Strana 25 od 86
Ske
Objekat (poligon)
ta je ske i ta se sa njime radi?

Ske predstavlja oblik koji mi crtamo (skup taaka), odnosno skicu objekta, i koji nam
omoguava izvravanje razliitih zadataka prilikom digitalizacije, kao to su dodavanje drugih
elemenata, menjanje elemenata i preoblikovanje objekata. Da bi smo digitalizovali neki objekat
moramo prvo napraviti ske. Zadaci koje moemo izvravati su izlistani u padajuem meniju
Current Task. Na primer, opcija Create New Feature koristi ske kako bi napravio novi
objekat. Ske ne predstavlja sam po sebi geometrijsku figuru, ve njenu skicu, tj. kako e ona
izgledati. Tek nakon dvostrukog klika na poslednjoj taki, ili pritiskom tastera F2 na tastaturi,
ske e postati geometrija upisana u bazu.
Kada digitalizujemo u ArcMap, onda digitalizujemo grupu istih objekata koji su prikazani na karti.
Sloj zapravo predstavlja grupu objekata istih osobina, na primer, grupa taaka (hidranti, npr.) ili
grupa poligona (granice parcela, npr.).
Proces digitalizacije zapoinjemo otvaranjem padajueg menija Editor a zatim se opredeljujemo
za komandu Start Editing, koja otpoinje sesiju editovanja.. U tom trenutku e se otkljuati
komande vezane za editovanje (digitalizaciju). Digitalizaciju moemo zapoeti od bilo kojeg
objekta Feature klase koja je ubaena u ArcMap. Ukoliko postoji vie Feature klasa koje potiu
iz razliitih baza, prilikom pokretanja sesije editovanja biemo upitani koju bazu elimo da
editujemo, jer je mogue editovati samo jednu bazu u vremenu. Mi emo mi krenuti od Feature
klase Granice koju smo ranije kreirali unutar Geodatabase Lebane. Dobro bi bilo, pre poetka
digitalizacije, uveliati (zumirati) kartu na poloaj koji nam odgovara a to e biti linija objekta koji
hoemo da digitalizujemo. To emo uraditi pomou ikonice Zoom In
(proces uveliavanja je
ranije objanjen u poglavlju Georeferenciranje). Kada smo uveliali kartu do eljene rezolucije
tako da liniju vidimo u razmeri kao to je prikazano na slici (naravno, zumiranje je subjektivna
stvar i zavisi od Vaeg vienja) kliknemo na alatku
i moemo poeti sa iscrtavanjem taaka.
Kursor sada dobija novi oblik u vidu mete.
Pokretanje sesije editovanja

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 26 od 86
Postavljanjem taaka du izabrane linije pravimo poligone. Crtanje skea treba shvatiti kao
preslikavanje slike sa karte, dakle, pokuaemo da opiemo eljeni objekat postavljanjem taaka
po liniji, postavljamo prvu taku na crte levim klikom mia i to na liniju koja predstavlja granicu.
Kako bismo osigurali da su podaci prostorno konzistentni, tj. da nema preklapanja izmeu
susednih poligona (naroito kada se radi o iscrtavanju parcela), potrebno je koristitu set alata
Snapping. Njima pristupamo kroz meni Edit na alatnoj traci Editor i biramo opciju Snapping.
Tada nam se otvara prozor Snapping Enviroment unutar koje emo definisati opcije Snapovanja. Snap-ovanje nam omoguava preciznost i mogunost poklapanja sa takama i linijama
susednih objekata. Prilikom iscrtavanja granica parcela, nikada sa sigurnou ne moemo sa
preciznou iscrtati novi susedni poligon potujui granicu ve iscrtanog poligona. O korienju
Snap-ovanja bie rei tokom objanjavanja postupka digitalizacije.
Trudimo se da se taka postavi na sredinu linije to je preciznije mogue. Ukoliko nismo

zadovoljni preciznou jednostavno zumiramo sliku do te mere kada liniju vidimo dovoljno dobro
da moemo da postavimo taku precizno. Nastavljamo dalje, postavljajui sledeu taku. Zeleni
kvadratii u skeu predstavljaju ve postavljene take dok crveni predstavlja poslednju taku
koju smo postavili (ArcGIS pamti redosled iscrtavanja taaka i numerie ih poevi od broja 0).
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 27 od 86
Nastavljamo dalje, treu, etvrtu, ... Prilikom rada postojae potreba da pomeramo kartu u
prostoru. Postoji nekoliko naina kako moemo pomerati kartu u toku rada: pomou klizaa na
. Alatka Pan
prozoru (desni i donji), pomou strelica na tastaturi, ili korienjem alatke Pan
se moe aktivirati bilo pritiskom na samu ikonicu na Tools alatnoj traci, pri emu se iscrtavanje
prekida za trenutak i mogue ga je nastaviti ponovnim ukljuivanjem alatke Sketch Tool na
alatnoj traci Editor, ili pritiskom taster slova C na tastaturi i njegovim dranjem, pri emu se
iscrtavanje prekida za sve vreme dranja taster C, pa je tada mogue pomerati mapu. Isto vai i
za alatke Zoom In (taster slova Z) i Zoom Out (taster slova Y), s tim to tu moemo koristiti i
toki mia. Kada smo opisali celu liniju Granice i doli ponovo pred poetnu tau ske emo
zavriti tako to emo kursor postaviti na liniju blizu prve take i dvaput kliknuti levim klikom ili
pritisnuti F2 na tastaturi, na taj nain ske postaje poligon koji biva ispunjen bojom (boja je
automatski dodeljenja od strane ArcGIS-a, a kasnije e biti rei o simbologiji i menjanju boja).
Poslednja taka
Kursor
Poetna taka

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 28 od 86
im se ske zavri i postane geometrijska figura, on ostaje selektovan, i tada je mogue unositi
atribute. Kako bismo izbegli situaciju da prvo iscrtamo sve poligona pa tek naknadno da unosimo
njihove atribute, koristiemo Attribute Dialog prozor. U sesiji editovanja, atribute svakog
selektovanog objekta moemo videti ili kroz atributnu tabelu, ili kroz atributni dijalog. Atributnoj
tabeli pristupamo tako to kliknemo desnim klikom na eljeni sloj u Table of Contents i
izaberemo opciju Open Attribute Table, i tada nam se otvara atributna tabela, u kojoj moemo
pregledati sve dostupne atributne podatke za pomenuti sloj, a oni objekti na mapi koji su
selektovani bie plavom bojom oznaeni i u tabeli (atributna tabela i geometrijski objekti na mapi
ine jednu celinu). Prozor Attribute Dialog se otvara klikom na ikonicu Attribute Dialog u
alatnoj traci Editor, pri emu dobijamo prozor unutar kojeg je mogue videti samo atribute
selektovanog objekta. Te atribute moemo menjati.
Kada smo otvorili prozor atributnog dijaloga, u redu Broj Parcele emo uneti karakteristian broj
parcele oitan sa mape. Obzirom da je poligon koji smo napravili prekrio celu kartu i ne moemo
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 29 od 86
da vidimo ta se nalazi ispod poligona neophodno je promenimo procenat prozirnosti sloja

(transparentnost).
Da bi smo promenili procenat transparentnosti moramo prvo otvoriti prozor Layer Properties-a
to emo uiniti kada u prostoru Table of Contents kursor mia postavimo na sloj koji hoemo
da promenimo i kliknemo desnim klikom mia, otvara se meni koji nudi vie mogunosti, mi se
opredeljujemo za poslednju mogunost a to je Properties a zatim se otvara traeni prozor.
Klikom na jeziak Display dolazimo na traenu poziciju u kojoj se nalazi polje Transparent.
Kada prvi put posetimo ovu lokaciju u polju Transparent se nalazi broj 0 to nam govori da je sloj
trenutno potpuno neproziran, meutim, sve vrednosti iznad 0 poveavaju prozirnost sloja, na
vrednosti 100% sloj je potpuno proziran. Uneemo sada vrednost 30 i kliknuti OK a zatim
proveriti da li nam odgovara ta vrednost. Tada emo moi videti georeferenciranu kartu kroz
iscrtani poligon, to nam olakava digitalizaciju. Sada ve moemo bez problema proitati
karakteristini broj parcele i uneti ga u atributni dijalog.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 30 od 86
Sledee emo iscrtavati poligon koji je susedan ve iscrtanom poligonu. Kako bismo ispotovali
preciznost, potrebno je da ukluimo opcije Snap-ovanja. Kao to je ranije objanjeno,
pristupiemo Snapping Enviroment i ukljuiemo opcije Snap-ovanja za sloj Granice tako to
emo tiklirati kuice u kolonama Vertex i Edge (vertex je svaka taka skice, a edge svaka linija
koje povezuje dve take). To znai ta e se kursor mia pomeriti na blisku taku, odnosno liniju
susednog poligona prilikom iscrtavanja ukoliko se nae na odreenom rastojanju od njih. To
rastojanje se po default-u meri u pixel-ima i iznosi 7 pixel-a (mogue je promeniti jedinice i broj).
Tek tada moemo biti sigurni da e se take i linije susednih poligona poklapati.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 31 od 86
Koristei prethodno opisane akcije, iscrtaemo ostatak poligona, tj. parcela i uneemo njihove
atribute. Kada smo doli do kraja digitalizacije ili elimo da prestanemo sa digitalizacijom pre
kraja potrebno je da snimimo dosadanji rad. To emo uiniti kada klikom na padajui meni Edit
odaberemo opciju Save Edits a zatim ponovnim klikom na padajui meni Edit odaberemo opciju
Stop Edits.
Ukoliko iscrtavamo parcele sa podruja vie katastarskih optina (ili bilo koje druge poligone koji
su na viem nivou organizovani u neke kategorije), potrebno je da te parcele imaju atribut
pripadnosti katastarskoj optini. Zbog toga je potrebno kreirati novu atributnu kolonu u koju
emo upisivati pripadnost katastarskoj optini. Ranije smo videli postupak kreiranja kolona kroz
ArcCatalog. Sada emo kreirati kolonu kroz ArcMap, tj. atributnu tabelu. Otvoriemo atributnu
tabelu sloja Granice. U dnu prozora postoji dugme Options i klikom na njega moemo pristupiti
raznim opcijama rada sa tabelom. Tu postoji i opcija Add Field. Izborom te opcije, otvara nam
se novi prozor, u kojem emo izabrati koji tip kolone elimo, kako e se ona zvati, njen Alias, kao
i ostale parametre ukoliko su potrebni. Mi emo izabrati tip Text, kolonu emo nazvati KO, Alias
Katastarska Optina, a za duinu naziva uneemo 70. Pritiskom dugmeta OK, videemo da je
nova kolona dodata u nau tabelu.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 32 od 86
Sada moemo pristupiti unosu podataka za pripadnost katastarskoj optini. Jedna opcija je da
podatke unosimo pojedinano za svaku parcelu, a druga opcija je da to moemo uiniti za grupu,
to nam olakava posao. Zatvoriemo atributnu tabelu, i na naoj mapi, koristei alatku Select
Features
koja se nalazi u alatnoj traci Tools, selektovaemo (oznaiemo, markiraemo)
jedan ili vie poligona. Dovoljno je kliknuti bilo gde unutar poligona i na taj nain e on biti
selektovan, u to emo biti sigurni ako se oko njega pojavi plava linija.
Neselektovan poligon
Selektovan poligon
Takoe moemo selektovati vie poligona istovremeno bez obzira da li se dodiruju ili ne. Kada
smo izabrali alatku za selektovanje
dovoljno je da drimo stisnut taster Shift na tastaturi i
klikati na poligone koje hoemo da selektujemo, oni e se selektovati jedan za drugim. Koristei
prethodno opisan postupak, selektovaemo sve poligone koji pripadaju jednoj katastarskoj
optini.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 33 od 86
Nakon selektovanja, otvoriemo atributnu tabelu, i klinuemo na dugme Selected u dnu prozora,
koje nam daje mogunost da pregledamo samo selektovane objekte (svi su oznaeni plavom
bojom).
Kako bismo uneli naziv katastarske optine za selektovanu grupu objekata, kliknuemo desnim
klikom na naziv kolone Katastarske Optine i iz menija izabraemo opciju Field Calculator.
Field Calculator nam omoguuje da za odreenu kolonu koristei matematike operacije ili
odreene skripte moemo dodati atribute. Npr., ako imamo povrinu objekata u kvadratnim
metrima (to se kod poligona automatski dodeljuje u kolonu SHAPE Area) i znamo da je vrednost
kvadratnog metra recimo 100, u posebnoj koloni koju smo kreirali, npr., Vrednost, izraunaemo
vrednosti kroz Field Calculator uz pomo formule Vrednost = SHAPE_Area * 100.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 34 od 86
S obzirom da nama nije potreban matematiki proraun da bismo uneli podatke, mi emo koristiti
jedan mali skript kako bismo uneli podatke. U polju predvienom za definisanje operacije
kucaemo (npr.) Prokuplje grad. Gornji navodnici u stvari predstavljaju poetak i kraj
skripte pomou koje unosimo tekstualne atribute (dok kod matematikih operacija nema
navodnika), a u sama polja kolone se upisuje samo sadraj koji se nalazi izmeu navodnika.
Neophodno je da i na poetku i na kraju budu gornji navodnici, jer u suprotnom nee biti
mogue izvrtiti operaciju. Klikom na dugme OK, ArcGIS e automatski popuniti polja
selektovanih objekata sa atributom zadatim kroz Field Calculator (ukoliko ste van sesije
editovanja, program e vas upozoriti na tu injenicu, kao i da tu operaciju neete moi vratiti u
prethodno stanje undo ali da je svakako moete izvriti; samo potvrdite klikom na dugme
OK).

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 35 od 86
ISCRTAVANJE LINIJSKIH I TAKASTIH OBJEKATA

Nakon iscrtanih parcela, poeleemo da isrtavamo i neke druge objekta sa bilo koje druge
georeferencirane mape. Recimo, elimo da iscrtamo ose saobraajnica i temene take raskrsnica.
Za tu svrhu moraemo da kreiramo dve nove Feature klase: jednu linijsku u koju emo smetati
ose saobraajnica kao linijske objekte i temene take raskrsnica kao takaste objekte. Koristei
prethodno steena znanja, kreiraemo ta dva nova elementa baze u istom Feature Dataset-u kao
i granice parcela. Za ose saobraajnica, kreiraemo dve atributne kolone: jednu u koju emo
unostiti poduni nagib saobraajnice, a u drugu emo unositi duinu na koju se odnosi ta
vrednost nagiba. Za temene take raskrsnica, kreiraemo kolonu koja e oznaavati jedinstveni
broj take i nadmorsku visinu take. Kada smo uradili ove zadatke, ubaciemo Feature klase u
ArcMap i po istom principu kao i ranije sprovesti digitalizaciju i unos atributnih podataka.
Poto smo zavrili sa iscrtavanjem objekata i unosom atributa, trebamo da nau mapu uredimo
kako bi bila preglednija, funkcionalnija i kako bismo kasnije mogili da je tampamo. Prvo je
neophdono da pravilnim i funkcionalnim simbolima predstavimo nae objekte.
Temene take raskrsnica su predstavljene takama sa odreenom bojom koju ArcGIS automatski
dodeljuje, bez obzira ta te take predstavljaju. Mi emo za nae potrebe temene take raskrsnica
predstaviti crvenim simbolom mete odreene veliine. Promeni simbologije slojeva moemo
pristupiti na dva naina: kroz Properties svakog sloja zasebno kojim pristupamo desnim klikom
na eljeni sloj i izborom opcije Properties i kartice Symbology , ili direktnim klikom na simbol
koji elimo da promenimo u Table of Contents.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 36 od 86
U oba naina se pristupa Symbol Selector prozoru, koji sadri predefnisinu i ranije kreiranu
simbologiju, ali nam prua mogunost izmene postojee i kreiranja nove simbologije. Unutar
ArcGIS-a postoji preko 12000 predefinisanih, meunarodno i kartografski standardizovanih
simbola, koje je mogue koristiti, ili moemo kreirati nae sopstvene i distribuirati ih. Kako smo
ranije odredili, temene take raskrsnica emo predstaviti crvenim simbolom mete odreene
veliine. Kliknuemo levim klikom mia na simbol temenih taaka u Table of Contents i
automatski e nam se otvoriti Symbol Selector prozor. U Symbol Selector prozoru ete
primetiti mnotvo predefinisanih simbola, opciju za menjanje boja, veliine, ugla postavljanja, kao
i opcije za dodavanje drugih predefinisanih simbola i skladitenje novih. Automatski su uitani
samo default ESRI simboli, dok ostale predefinisane simbole morate dodati runo. U Symbol
Selector prozoru se tip simbologije razlikuje zavisno od tipa geometrije, tj. takasti simboli e biti
ukoliko smo pristupili podeavanjima takaste Feature klase, linijski ukoliko je linijska, a poligoni
simboli ukoliko je poligona. Klikom na dugme More Symbols moemo aktivirati ostale
predefinisane grupe simbola, tako to emo te grupe tiklirati.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 37 od 86
Kao to je reeno, promeni simbola moemo pristupiti i levim klikom na simbol koji elimo da
promenimo u Table of Contents. Ukoliko primenimo desni klik na isto mesto, pristupamo
meniju za promenu osnovne boje simbola.
Ukoliko elimo da kreiramo sopstvene simbole, koristiemo Style Manager, kojem se pristupa
preko Tools osnovnog menija, pa izborom opcije Styles i onda Style Manager. Kroz Style
Manager je mogue kreirati sopstvenu grupu simbola, boja i svih elemenata koji odravaju
vizuelni identitet mape.
Simbologiju je mogue definisati na razliite naine. Ukoliko elimo da grupiemo podatke po

kategorijama, u Symbology tabu izabraemo Categories opciju i u okviru nje nekoliko
podopcija koje se tiu grupisanja objekata u razliite kategorije, a prema jednom ili vie atributa
iz atributne tabele. Tako, npr., ukoliko imamo atribut pripadnosti parcela razliitim katastarskim
optinama, moemo svaku parcelu koja pripada jednoj katastarskoj optini automatski oznaiti
jednom bojom, dok bi druge parcele imale boju shodno pripadnosti katastarskoj optini. Ukoliko
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 38 od 86
imamo i atribut vieg ranga, tipa pripadnosti optini, i to moemo ukljuiti, pa e parcele imati
boje shodno pripadnosti optini i katastarskoj optini.
Ukoliko elimo da grupiemo brojane vrednosti u odreene klase, koristiemo opciju

Quantities, gde je mogue grupisati objekte po odreenim klasama a prema predefinisanim ili
samostalno kreiranim matematikim modelima. Mogue je definisati u koliko klasa elite, koje su
granine vrednosti klasa, interval klasa i sl. Takoe, moete grupisati objekte u klase tako da
dobijate mogunost graduisanja objekata kroz gradijente boja, veliine simbola ili proporcija
simbola.
Ukoliko elite da vae objekte i asocirane podatke predstavite kroz vizuelni izraajniji nain, to je
mogue uraditi kroz postavljanje grafikona i pitica. U Symbology tabu izabraemo Charts opciju
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 39 od 86
i pod njom pitice ili grafikone, horizontalne ili vertikalne. Grafikonima i piticama predstaviemo
atributne vrednosti kroz razliite boje i veliine.
Sve objekte nae mape moemo i tekstualno oznaiti, ukoliko imamo tekstualne atribute u
atributnim tabelama. ArcGIS prua mogunost irokog izbora predefinisanih opcija postavljanja
tekstualnih oznaka u odnosu na objekat koji elimo da oznaimo. Mogue je oznaiti bilo koji
objekat sa bilo kojim atributom iz atributne tabele. Tako emo take koje predstavljaju naselja
oznaiti nazivima naselja, ulice nazivima ulica, a poligone parcela brojem parcele. Opcijama
tekstualnog oznaavanja (ili labelisanja) pristupamo kroz Properties svakog sloja zasebno:
desnim klikom na eljeni sloj i izborom opcije Properties i kartice Labeling. Tu definiemo koji
atribut emo koristiti za oznaavanje, opcije postavljanja teksta (boju, stil, font i sl.), opcije
prostornog postavljanja teksutalnih oznaka prema poloaju objekta, kao i opseg razmere
prikazivanja labela.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 40 od 86
Kod takastih objekata, postoji mogunost postavljanja oznaka direktno na taku, ili na odreene
poloaje oko take: gore desno, desno, gore, levo, dole i sl. Mogue je definisati i prioritete
postavljanja na vie razliitih poloaja, vodei rauna o poloaju svih ostalih tekstualnih oznaka na
mapi. to se tie postavljanja oznaka linijskih objekata, labele je mogue postaviti direktno na
liniju, iznda ili ispod linije, paralelno s linijom, potujui zakrivljenost, upravno ili pod odreenim
uglom. Kod poligonih objekata, labele je mogue postaviti horizontalno unutar poligona, ili u
smeru u kojem je mogue ispisati itavu oznaku i sl. S obzirom da u mapi postoji vie slojeva i
svaki od tih slojeva moe imati ukljuene labele, ArcGIS automatski proraunava, a prema
psotavljenim zahtevima, najbolji poloaj za svaku oznaku, koliko god njih bilo ukljueno, i u bilo
kojoj razmeri. Naravno, potrebno je voditi rauna o tome koliko je labela ukljueno, jer to moe
usporiti rad sa mapom. U tu svrhu moemo koristiti Scale Range opciju, pomou koje moemo
definisati opseg razmere u kojem e se karakteristina labela prikazivati.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 41 od 86

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 42 od 86

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 43 od 86
SELEKTOVANJE PODATAKA
Selektovanje
omoguava identifikaciju i lake lociranje objekata na karti i predstavlja
nezaobilaznu radnju u procesu analize, editovanja podataka, sprovoenja upita nad podacima i
slino. Selektovanje je, takoe, efikasan nain izbora objekata nad kojima elimo da sprovedemo
razliite statistike operacije, promene atributa itd.
Pored interaktivnog selektovanja koje je ranije objanjeno (korienjem alatki Select Features
, Edit
, ili selektovanjem objekta direktno u tabeli sa atributima), objekte je mogue
selektovati i na osnovu atributa, lokacije i grafike.
Selektovanje na osnovu atributa (Select By Attributes)

Structured Query Language (SQL) je jezik za komunikaciju sa relacionim bazama podataka.
Pomou SQL izraza mogue je selektovati objekte ili zapise u tabeli koji figururaju u bilo kojem
formatu podranom od stane ArcMap. Format SQL izraza se, meutim, razlikuje u zavisnosti od
formata tj. tipa podataka.
Selektovanje na osnovu atributa se vri u Select By Attributes dijalog prozoru, koristei SQL
izraz. Ukoliko, na primer, elimo da selektujemo samo parcele koje imaju povrinu veu od
300m2, klikom na Selection u glavnom meniju, a zatim klikom na Select By Attributes,
otvaramo istoimeni dijalog prozor.
U prozoru Select By Attributes pod Layer biramo pomou strelice padajueg menija lejer u
okviru kog e se vriti selektovanje. U ovom sluaju treba izabrati lejer Parcele. Pod Method
moemo da biramo da li emo kreirati novu selekciju, ili e se, ako eventualno ve postoje neki
selektovani objekti, nova selekcija pridodati ili oduzeti od postojee selekcije. Klikom na strelicu
padajueg menija biramo Create a new selection. U prozoru u kom su navedena polja,
dvostrukim klikom na ime polja dodajemo polje u Expression prozor. U ovom sluaju, kliknemo
dvostrukim klikom na Shape_Area. Klikom na jedan od operatora biramo operator koji e
uestvovati u SQL izrazu. Kliknemo na >, i zatim upiemo 300. Select By Attributes dijalog
prozor bi sada trebalo da izgleda kao na sledeoj slici.
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 44 od 86
Klikom na dugme Verify moemo da proverimo da li smo koristili ispravnu SQL sintaksu ili da li
e na SQL izraz selektovati makar jedan objekat. Kliknemo na Apply. U statusnoj liniji bie
prikazan broj selektovanih objekata.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 45 od 86
Klikom na dugme Clear moemo da obriemo SQL izraz, klikom na dugme Save ili Load
moemo da sauvamo, odnosno da uitamo postojei SQL izraz.
Kada smo zavrili selektovanje objekata klikom na Close zatvaramo Select By Attributes
dijalog prozor.
Koristei SQL jezik i princip selektovanja objekata na osnovu atributa, na jednostavan nain smo
uspeli da selektujemo veliki broj parcela ija je povrina vea od 300m2.
Ukoliko elimo da dobijenu selekciju sauvamo kao Feature klasu ili Shape fajl, desnim klikom u
Table of Contents na lejer koji je uestvovao u procesu selekcije otvaramo kontekst meni, gde
izabiramo Data a zatim Export Data.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 46 od 86
Otvara se dijalog prozor Export Data.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 47 od 86
U padajuem meniju Export biramo opciju Selected features, ime obezbeujemo da samo
selektovane parcele sauvamo kao novu Feature klasu. Klikom na dugme Browse otvara se
prozor Saving Data. Pod Save as type izaberemo File and Personal Geodatabase feature
classes, u suprotnom emo nau selekciju sauvati kao Shape fajl ili SDE Feature klasu. Pod
Name upiemo ime Feature klase koju emo kreirati, i klikom na strelicu padajueg menija Look
in izaberemo lokaciju na kojoj emo snimiti nau Feature klasu.
Na ovaj nain smo kreirali novu Feature klasu koja e sadrati samo one objekte koje smo dobili
kao rezultat prethodnog selektovanja.
Selektovanje na osnovu lokacije (Select By Location)

Selektovanje na osnovu lokacije vri se u Select By Location dijalog prozoru. Objekti se
selektuju na osnovu njihovog relativnog poloaja u odnosu na druge objekte. Na primer, mogue
je selektovati samo one parcele koje se celom svojom povrinom nalaze u okviru granice plana.
Reavanje ovakvih problema postie se tzv. prostornim upitima. Kombinovanjem upita mogue je
reavati znatno sloenije probleme.
Postoji mnotvo metoda selektovanja tj. operatora pomou kojih se mogu selektovati take, linije
ili poligoni jednog lejera (Input lejer) koji se nalaze u blizini ili se preklapaju sa takama, linijama
ili poligonima istog ili drugog lejera (Selection lejer).
-
Intersect
Intersect je operator pomou kojeg se mogu selektovati objekti koji, geometrijski posmatrano,
dele zajedniki deo sa drugim objektima. Postoji nekoliko drugih operatora koji su identini, ili su
samo specijalan oblik operatora Intersect, kao na primer:
Are identical to, koji se koristi za uporeivanje takastih objekata. Objekti u Input lejeru e biti
selektovani ako su geometrijski identini objektima u Selection lejeru.
Are within a distance of, kada se zadaje buffer podruje. Objekti u Input lejeru e biti
selektovani ako se nalaze na zadatoj udaljenosti od objekata u Selection lejeru.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 48 od 86
Kada traimo objekte koji se presecaju sa takastim objektima
Kada traimo objekte koji se presecaju sa linijskim objektima
Kada traimo objekte koji se presecaju sa poligonalnim objektima
Na slikama iznad, markirani uti objekti su selektovani jer se presecaju sa crvenim objektima.
-
Are within a distance of
Ovaj operator kreira oko objekata iz Selection lejera buffer (podruje, zonu) zadate veliine, a
zatim selektuje sve objekte iz Input lejera koji presecaju buffer.
Tipina primena ovog operatora je, na primer, pronalaenje prodavnica koje se nalaze na
odreenoj udaljenosti od centra grada, ili pronalaenje naselja koja se nalaze na odreenom
rastojanju od reke i slino.
Kada traimo objekte koji se nalaze na odreenoj udaljenosti od takastih objekata
Kada traimo objekte koji se nalaze na odreenoj udaljenosti od linijskih objekata

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 49 od 86
Kada traimo objekte koji se nalaze na odreenoj udaljenosti od poligonalnih objekata
Na slikama iznad, markirani uti objekti su selektovani jer se nalaze na odreenoj udaljenosti od
crvenih objektima.
-
Completely contain
Da bi se smatralo da neki objekat u potpunosti sadri drugi objekat, potrebno je da svaka taka u
geometriji ulaznog objekta padne unutar geometrije ciljnog objekta, ne ukljuujui njegove
granice (ivice).
Ciljni objekat mora da bude poligon.
Kada traimo poligonalne objekte koji u potpunosti sadre druge takaste, linijske ili poligonalne objekte
Na slici iznad, markirani uti objekti su selektovani jer u potpunosti sadre crvene objekte.
-
Are completely within
Da bi se smatralo da se neki objekat u potpunosti nalazi u okviru nekog drugog objekta, potrebno
je da svaka taka u geometriji ciljnog objekta u potpunosti padne unutar geometrije ulaznog
objekta, ne ukljuujui njegove granice.
Ulazni objekat mora da bude poligon, ili se mora napraviti buffer oko take ili linije da bi se
koristio ovaj operator.
Kada traimo objekte koji se u potpunosti nalaze unutar drugih poligonalnih objekata
Na slici iznad, markirani uti objekti su selektovani jer se u potpunosti nalaze unutar crvenih
objekata.
-
Have their center in
Ciljni objekat e biti selektovan ukoliko se centar njegove geometrije nalazi unutar izvornog
objekta ili na njegovim ivicama.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 50 od 86
Kada traimo objekte iji se centar nalazi unutar takastih objekata
Kada traimo objekte iji se centar nalazi unutar linijskih objekata
Kada traimo objekte iji se centar nalazi unutar poligonalnih objekata
Na slikama iznad, markirani uti objekti su selektovani jer se njihov centar nalazi unutar crvenih
objekata.
-
Share a line segment with
Kod ovog operatora, smatra se da ulazni i ciljni objekat dele linijski segment ukoliko njihove
geometrije imaju najmanje dva zajednika susedna verteksa.
Ulazni i ciljni objekti moraju biti linije ili poligoni.
Kada traimo objekte koji dele linijski segment sa linijskim objektima
Kada traimo objekte koji dele linijski segmet sa poligonalnim objektima
Na slikama iznad, markirani uti objekti su selektovani jer dele linijski segment sa crvenim
objektima.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 51 od 86
Touch the boundary of
Ulazni i ciljni objekat moraju biti linije ili poligoni.

Ciljni objekat e biti selektovan ukoliko presek njegove geometrije sa geometrijom ulaznog
objekta nije prazan skup, ali je presek njihovih unutranjosti prazan skup. To je definicija tzv.
Clementini operatora. Medjutim, Touch the boundary of operator nije u potpunosti identian,
jer e i u sluaju da se linija ili poligon nalaze u potpunosti unutar drugog poligona takoe obaviti
selektovanje, ukoliko njihove geometrije dele linijske segmente, vertekse ili krajnje take
(endpoint) sa ivicama tog poligona.
Kada traimo objekte koji dodiruju ivicu drugog linijskog objekta
Kada traimo objekte koji dodiruju ivicu drugog poligonalnog objekta
Na slikama iznad, markirani uti objekti su selektovani jer dodiruju ivicu crvenog objekta.
-
Are identical to
Dva objekta se smatraju identinim ukoliko su njihove geometrije striktno jednake. Tipovi
objekata koji se uporeuju moraju biti isti, odnosno, mogu se uporeivati npr. linijski objekti, ali
ne i takasti sa poligonalnim objektima.
Kada traimo objekte koji su identini drugim objektima
Na slici iznad, markirani uti objekti su selektovani jer su identini crvenim objektima.
-
Are crossed by the outline of
Ovaj operator podrazumeva da ivice ulaznog i ciljnog objekta moraju imati najmanje jednu
zajedniku ivicu (edge), verteks (vertex) ili krajnju taku (endpoint) a da pritom ne dele linijski
segment.
Ulazni i ciljni objekti moraju biti linije ili poligoni.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 52 od 86
Kada traimo objekte koji su preseeni drugim linijskim objektom
Kada traimo objekte koji su preseeni drugim poligonalnim objektom
Na slikama iznad, markirani uti objekti su selektovani jer seku crvene objekte.
-
Contain
Ovaj operator se razlikuje od ranije opisanog Completely contain operatoru u tome to

geometrija ulaznog objekta mora da padne unutar geometrije ciljnog objekta ukljuuji njegovi
granice.
Ciljni objekat mora da bude poligon.
Kada traimo objekte koji sadre druge takaste objekte
Kada traimo objekte koji sadre druge linijske objekte
Kada traimo objekte koji sadre druge poligonalne objekte
Na slikama iznad, markirani uti objekti su selektovani jer sadre crvene objekte.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 53 od 86
Are contained by
Ovaj operator se razlikuje od operatora Are completely within po tome to geometrija ciljnog
objekta mora da padne unutar geometrije ulaznog objekta , ukljuujui njegove granice.
Kada traimo objekte koji su sadrani u drugim takastim objektima
Kada traimo objekte koji su sadrani u drugim linijskim objektima
Kada traimo objekte koji su sadrani u drugim poligonalnim objektima
Na slikama iznad, markirani uti objekti su selektovani jer su sadrani u crvenim objektima.
Sada emo, koristei odgovarajue operatore, selektovati sve parcele preko kojih treba da preu
projektovane saobraajnice. Pokreemo dijalog prozor Select by Location klikom na Selection
u glavnom meniju, pa klikom na Select by Location.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 54 od 86
Pod I want to moemo, pomou strelice padajueg menija, da biramo da li emo kreirati novu
selekciju iz odgovarajueg lejera, ili e se, ako eventualno ve postoje neki selektovani objekti,
nova selekcija pridodati ili oduzeti od postojee selekcije.
U prozoru gde su pobrojani lejeri, izaberemo lejere iji e objekti biti selektovani (Input lejeri), u
ovom sluaju samo lejer Parcele.
Pod That, pomou strelice padajueg menija, biramo metod, odnosno operator koji emo
koristiti. Izabraemo metod Intersect.
Pod the features in this layer, klikom na strelicu padajueg menija, biramo Selection lejer. U
ovom sluaju to je lejer Kolovoz.
Moemo, eventualno, ekirati opciju Apply a buffer to the features in <Layer>, i zadati
udaljenost u okviru koje e operator traiti objekte za selektovanje.
Dijalog prozor Select by Location bi sada trebalo da izgleda kao na donjoj slici.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 55 od 86
Kliknom na Apply ili OK sprovodimo selekciju po zadatim parametrima i na Close zatvaramo

dijalog prozor Select by Location. Selektovane su sve parcele preko kojih su projektovane
saobraajnice. Rezultat selekcije prikazan je na slici.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 56 od 86
Kombinovanjem selektovanja na osnovu atributa i selektovanja na osnovu lokacije, kao i

kombinacijom razliitih metoda selektovanja, mogue je, na jednostavan nain, reavati veoma
sloene prostorne probleme.
KONVERZIJA IZ CAD-A
CAD (Computer-aided design) crtei su popularan format uvanja vektorskih prostornih podataka.
Vrlo esto je potrebno CAD podatke konvertovati u shape fajlove ili feature klase i na taj nain ih
pripremiti za rad u ArcGIS-u.
CAD podacima se moe pristupiti direktno u ArcGIS-u. Oni obino sadre mnotvo lejera, od kojih
svaki predstavlja razliit tip geografskih obeleja. Na primer, mogu postojati razliiti lejeri za ulice,
vodovodnu mreu ili granice parcela. Drugi lejeri mogu predstavljati geografske podatke u obliku
taaka ili poligona, ili, pak, sadrati anotacije.
Svaki CAD fajl prikazan je u navigacionom stablu ArcCatalog-a pomou CAD feture dataset-a, koji
se predstavlja plavom ikonom. CAD feture dataset sadri pet CAD feature klasa (Annotation,
Multipatch, Point, Polyline, Polygon), koje se prikazuju standardnom ikonom za feature klase.
Pored toga, CAD feture dataset sadri i CAD drawing dataset, koji je predstavljen belom ikonom.
CAD feture dataset, dakle, slui kao kontejner za CAD feature klase i istovremeno odrava
prostornu referencu CAD crtea, tj. podatke o koordinatnom sistemu i projekciji. Meutim, vano
je istai da se informacije o koordinatnom sistemu CAD crtea ne uvaju u okviru CAD feture
dataseta, ve u posebnom tekstualnom fajlu. Sve CAD feture klase koje se nalaze u okviru istog
CAD feture dataseta imae istu prostornu referencu.
CAD feture klase predstavljaju homogene skupove CAD objekata iste geometrije, koji imaju
zajednike atribute. Sve CAD feture klase e biti sadrane u okviru CAD feture dataseta, ak iako
ne predstavljaju nijedan CAD objekat. CAD feture klase se ne mogu dodati CAD feture datasetu.
Kod CAD feature klasa mogue je promeniti simbologiju kojom se prikazuju objekti koje one
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 57 od 86
predstavljaju, pridruiti im atribute koji su smeteni u odvojenim tabelama i izabrati koji e objekti
biti prikazani na osnovu vrednosti njihovih atributa. Takoe, tokom editovanja u ArcMap-u, moe
se vriti snap-ovanje na CAD feature klase. Nad njima se mogu sprovoditi sve operacije kao i nad
geodatabase feature klasama, sa izuzetkom editovanja. Mogu se eksportovati, nad njima se mogu
sprovoditi upiti, vriti razliite analize, koordinatne transformacije, menjanje simbologije,
iskljuivanje i ukljuivanje lejera.
CAD drawing dataset predstavlja sve objekte CAD crtea i sve njegove lejere. Kada pogledamo
geografski prikaz (Geography preview) CAD drawing dataset-a, sve komponente crtea se
prikazuju simbologijom definisanom u samom crteu.
Prikaz CAD drawing dataset-a u ArcCatalog-u (Geography Preview)
Prikaz CAD crtea u jednom od CAD programa

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 58 od 86
Meutim, nad CAD drawing dataset-om nije mogue sprovoditi mnoge operacije koje je mogue
sprovoditi nad CAD feature klasama, to je prikazano u sledeoj tabeli.
Operacija
CAD feature klase CAD drawing dataset
Identifikacija (Identify)
Da
Da
Tabele sa atributima (Attribute tables)
Da
Ne
Selekcije (Selections)
Da
Ne
Promena simbologije (Symbology changes)
Da
Ne
Efekti prikaza (Display effects)
Da
Da
Editovanje (Editing)
Ne
Ne
Snap-ovanje (Snapping)
Da
Ne
Eksport (Export)
Da
Ne
Dodavanje CAD podataka u ArcMap

Poto editovanje CAD feature klasa u ArcMap-u nije mogue, potrebno je izvriti konverziju tih
podataka u shape fajl ili geodatabase feature klasu. Prvi korak ka tome je dodavanje CAD
podataka u ArcMap.
, otvara se istoimeni prozor u kome navigacijom
U ArcMap-u kliknemo na ikonicu Add Data
preko strelice padajueg menija pronaemo eljene CAD podatke.
Kada selektujemo CAD feature dataset i kliknemo na Add, podaci, odnosno CAD feature klase e
automatski biti organizovane u grupni lejer u tablici sadraja (Table of Contents). Naziv grupnog
lejera e odgovarati nazivu CAD feature dataset-a, plus GroupLayer kao sufiks.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 59 od 86
Da bi se video sadraj CAD feature dataset-a, odnosno njegove CAD feature klase, potrebno je
kliknuti na krsti pored imena lejera.
Slino, da bi se prikazala simbologija CAD feature klasa, neophodno je kliknuti na krsti pored
imena CAD feature klase.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 60 od 86
Ukoliko elimo da dodamo pojedinane CAD feature klase ili CAD drawing dataset potrebno je da
u prozoru Add Data najpre dvaput kliknemo na CAD feature dataset. Tada e se prikazati sadraj
CAD feature dataset-a, tj. njegove klase i odgovarajui CAD drawing dataset.
Kliknemo na eljenu CAD feature klasu ili CAD drawing dataset i dodamo ga u ArcMap klikom na
dugme Add.
Sledei primer e pokazati kako izvriti konverziju CAD feature klase u shape fajl, odnosno feature
klasu.
Ulazni podatak je CAD crte na kojem je predstavljena mrea elektrinih instalacija i gasovoda za
optinu Vlasotince. Cilj je da se napravi feature klasa koja e predstavljati gasovodnu mreu.
U navigacionom stablu ArcCatalog-a nadjemo odgovarajui CAD feature dataset. Dvostrukim
klikom na krsti pored imena CAD feature dataset-a otvara se njegov sadraj. Kliknemo na
odgovarajui CAD drawing dataset i u prostoru Preview pogledamo geometriju, tj. izgled
celokupnog crtea.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 61 od 86
utom bojom predstavljen je gradski gasovod. Zumiramo proizvoljno na liniju gasovoda i alatkom
Identify
kliknemo na liniju gasovoda.
U prozoru Identify uoimo da je gasovod predstavljen Polilinijom (Polyline) i da je iscrtan u

lejeru gas.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 62 od 86
Zbog toga emo u ArcMap dodati samo CAD feature klasu koju ine polilinije. U ArcMap pomou
alatke Add Data dodamo odgovarajuu CAD feature klasu.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 63 od 86
Objekti CAD crtea su predstavljeni simbologijom koja je definisana u samom crteu i simbologija
je, nakon dodavanja lejera u ArcMap, postavljena na osnovu tipa linije. Radi preglednijeg izgleda i
lakeg snalaenja, moe se promeniti simbologija dodatom lejeru, tako da objekti budu prikazani
na osnovu lejera u kome su iscrtani.
U tablici sadraja, dvostrukim klikom na ime lejera otvara se dijalog prozor Layer Properties.
Klikom na karticu Symbology otvara se prozor u kome se definie simbologija lejera. Pod Show
kliknemo na Categories, a zatim na Unique values. Pod Value Field pomou strelice
padajueg menija izaberemo Layer i zatim kliknemo na dugme Add All Values.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 64 od 86
Odmah moemo promeniti simbologiju svim objektima, na osnovu lejera u kom su iscrtani. Poto
je, u ovom sluaju, od interesa jedino lejer gas, pored naziva lejera kliknemo na njegov simbol i
promenimo ga u crvenu boju, debljina linije 2.
Klikom na OK zatvaramo prozore Symbol Selector i Layer Properties. Sada su objekti iscrtani
u lejeru gas lako uoljivi na displeju.
Sada emo, koristei selekciju na osnovu atributa, selektovati sve objekte koji su iscrtani u lejeru
gas.
CAD entiteti, odnosno CAD objekti imaju svoje karakteristine osobine. Te sobine pruaju
informacije o CAD objektima, kao npr. informacije o geometriji, metapodacima, korisniki
definisanim atributima itd. ArcGIS tretira CAD osobine kao atribute CAD feature klasa. Zbog toga
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 65 od 86
se u tabeli sa atributima CAD feature klase nalazi veliki broj polja, tj. kolona. Jedna od kolona nosi
naziv Layer i u njoj se nalaze informacije o lejeru u kom je objekt iscrtan.
Otvorimo dijalog prozor Select By Attributes. Uverimo se da je pod Method izabrano Create
new selection. U prozoru u kojem su pobrojani nazivi polja, kliknemo dvostrukim klikom na
polje Layer i na taj nain ga dodamo u Expression prozor. Kliknemo na operator =, ili ga
unesemo pomou tastature. Kliknemo na dugme Get Unique Values, ime e se u prozoru
iznad prikazati sve vrednosti koje se nalaze u polju Layer. Pomou skrol dugmeta pronaemo
lejer gas i dvostrukim klikom ga dodamo u polje Expression. Isto bi uradili i da smo u polje
Expression nakon "Layer" = upisali 'gas' (pod znacima navoda, jer tako zahteva SQL sintaksa).
Dijalog prozor Select by Attributes bi trebalo da izgleda kao na sledeoj slici.
Kliknemo na Apply i zatim na OK. Sada su selektovani svi linijski objekti koji su iscrtani u lejeru
gas. Rezultat selekcije je prikazan na sledeoj slici.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 66 od 86
Sada emo eksportovati selektovane objekte. Desni klik na naziv lejera u tablici sadraja otvara
kontekst meni u kome, najpre, kliknemo na Data, pa zatim na Export Data.
Otvara se dijalog prozor Export Data. Uverimo se da je pod Export izabrano Selected
features, pod Use the same coordinate system as ostavimo this layer source data i
kliknemo na dugme Otvori fajl
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
(Browse).
Strana 67 od 86
U prozoru koji sledi biramo lokaciju na kojoj emo sauvati selektovane objekte. Pod Save as
type u ovom sluaju izaberemo shapefile. Pod Name zadamo ime shape fajlu, npr. Gasovod.
Kliknemo na Save, ime smo sauvali selektovane objekte kao shape fajl na eljenoj lokaciji.
Dijalog prozor se zatvara. Kliknemo na OK da bismo zatvorili i dojalog prozor Export Data.
Program e nas upitati da li elimo da dodamo sauvani shape fajl u ArcMap. Kliknemo na OK.
U tablici sadraja se pojavio lejer Gasovod. Radi bolje preglednosti, iskljuimo lejer koji
predstavlja CAD feture klasu.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 68 od 86
Na desnoj strani displeja moe se uoiti linijski objekat koji je predstavljao deo legende kreirane u
CAD programu. Poto ne predstavlja prostorni objekat, moemo ga izbrisati. Prvo moramo
ukljuiti alatnu traku Editor
. Na alatnoj traci Editor kliknemo na Editor/Start Editing.
Poto se nad CAD feature klasama ne moe vriti editovanje, kao ciljni (Target) lejer, odnosno
lejer koji emo editovati, ve je izabran Gasovod.
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 69 od 86
oznaimo objekte koje elimo da obriemo i na tastaturi pritisnemo

Alatkom za editovanje
Delete. Kliknemo na Editor/Stop Editing i kad nas program upita da li elimo da sauvamo
promene usled editovanja, kliknemo na Yes.
Kada otvorimo tabelu sa atributima lejera Gasovod, uoavamo da se u njoj nalaze svi atributi koje
je imala i CAD feature klasa od koje smo, selekcijom, formirali ovaj shape fajl. Da bi se oslobodili
mnotva nepotrebnih podataka, moemo u ArcCatalog-u ili ArcMap-u brisati neeljena polja,
jedno po jedno. Mi emo, u ovom sluaju, formirati feature klasu koja e sadrati samo one
atribute koji su nam neophodni.
U okviru geodatabase emo kreirati feature klasu Gasovod, u koju emo, preko Simple Data
Loader u ArcCatalog-u, uitati potrebne podatke iz Shape fajla koji smo upravo kreirali. Na ovaj
nain mogu se uitati podaci u praznu feature klasu ili tabelu, ili se dodati feature klasi ili tabeli
koje ve sadre podatke. Moe se uitati coverage, shape fajl, CAD ili geodatabase feature klasa
u postojeu feature klasu, odnosno podaci iz INFO, dBASE ili geodatabase tabele u postojeu
tabelu.
Za posmatrani gasovod imamo dva tipa atributa, tip gasovoda i pritisak gasovoda. U
odgovarajuoj geodatabase formiramo novu linijsku feature klasu Gasovod, zadamo odgovarajui
koordinatni sistem, i formiramo dva tekstualna polja Tip i Pritisak.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 70 od 86
Kada smo formirali feature klasu Gasovod, pokreemo Simple Data Loader. U navigacionom
stablu desnim klikom na naziv feature klase otvaramo kontekst meni, u kojem biram Load/Load
Data.
Otvara se Simple Data Loader prozor sa poetnim informacijama. Kliknemo na Next.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 71 od 86
Otvara se prozor u kojem je potrebno definisati podatke koje emo uitati u feature klasu.
Pod Input data klikom na ikonicu Otvori fajl

(Browse) navigacijom pronaemo sauvani
shape fajl Gasovod, kliknemo na njega, a zatim na dugme Open.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 72 od 86
Dijalog prozor Open Geodatabase se zatvara i u prozoru Simple Data Loader kliknemo na
dugme Add. Dva puta kliknemo na Next.
U sledeem koraku mogue je definisati da li e se sadraj odgovarajuih polja (kolona) iz ulaznih
podataka (u ovom sluaju shape fajl) upisati u odgovarajua polja (kolone) ciljne feature klase tj.
tabele. Na primer, ako bi, u ovom sluaju, shape fajl sadrao kolonu koja bi nosila podatke o
pritisku u gasovodu, pod Matching Source Field bismo izabrali naziv tog polja (kolone), a pod
Target Field odgovarajue polje (kolonu) u novoformiranoj feature klasi Pritisak. Kako u ovom
primeru nema atributa iz shape fajla koje je potrebno upisati u feature klasu, polje Matching
Source Field ostavljamo prazno, odnosno biramo opciju <None>. Kliknemo na Next.
U sledeem koraku mogue je definisati da li emo uitati sve ulazne podatke, ili emo, koristei
Query Builder pomou SQL izraza, zadati neki kriterijum na osnovu kog e se ulazni podaci
upisivatu u nau feature klasu. U ovom sluaju emo uitati sve podatke, tj. biramo prvu opciju i
kliknemo na Next.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 73 od 86
Prozor koji sledi omoguava nam pregled svih opcija i podeavanja koja smo postavili u okviru
Simple Data Loader. Ukoliko smo neto propustili, moemo se vratiti na prethodne korake
klikom na dugme Back. Ako smo zadovoljni postavljenim parametrima, klikom na dugme Finish
zavravamo proces uitavanja podataka iz shape fajla Gasovod u istoimenu feature klasu.
Sada emo u ArcMap-u pregledati feature klasu Gasovod i njene atribute.

Startujemo ArcMap i dodamo feature klasu Gasovod. Vidimo da ona sadri sve linijske objekte
koje je sadrao i shape fajl ije smo podatke uitali.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 74 od 86
Otvoriemo tabelu sa atributima feature klase Gasovod.
Kako smo formirali novu, praznu feature klasu, nema vie suvinih polja koja su postojala u
shape fajlu. Sada se tu nalaze samo polja OBJECTID, SHAPE i SHAPE_Length koja je program
automatski kreirao, i polja Tip i Pritisak, koja smo definisali u ArcCatalogu. Poto u njima nema
nikakvih vrednosti, zapoeemo editovanje i popuniti polja odgovarajuim atributima (svi objekti
su elementi gradskog gasovoda pritiska 12 bara).
U polju SHAPE_Length, koje nosi informaciju o duini linijskih objekata, moe se uoiti nekoliko
objekata ija je duina jednaka nuli. Ti objekti su posledica greaka nastalih pri crtanju u CAD
programu u kojem je raen crte. Tako emo, osim popunjavanja tabele odgovarajuim
podacima, obrisati i bespotrebne objekte u tabeli.
Ukljuimo alatnu traku Editor
. Na alatnoj traci Editor kliknemo na Editor/Start Editing. U
tabeli sa atributima feature klase Gasovod , drei dugme ctrl na tastaturi, oznaimo jedan po
jedan objekat sa vrednostima atributa jednakim nuli u polju SHAPE_Length.
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 75 od 86
Pritisnemo delete na tastaturi, ime briemo selektovane objekte.

Kada smo obrisali suvine objekte, moemo da sraunamo atribute za polja Tip i Pritisak. U tabeli
sa atributima feature klase Gasovod kliknemo desnim klikom na zaglavlje (naziv) polja Tip i iz
kontekst menija koji se pojavi izaberemo Field Calculator.
Otvara se prozor Field Calculator, pomou kojeg moemo uneti vrednost atributa za sve
objekte istovremeno, ili, u sluaju da postoji selekcija objekata, samo za selektovane objekte. S
obzirom da bi svi objekti za polje Tip trebalo da imaju vrednost atributa Gradski gasovod,
mnogo je jednostavnije na ovaj nain uneti tu vrednost, nego je upisivati za svaki pojedinani
objekat.
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 76 od 86
Za vrednost polja Tip, upiemo Gradski gasovod. Vrednost upisujemo pod znacima navoda, jer
se radi o polju sa tekstualnim tipom podataka. Kliknemo na OK.
Isto ponovimo za polje Pritisak, samo za vrednost upiemo 12 Bara.
Tabela sa atributima za feature klasu Gasovod, sada bi trebalo da izgleda kao na sledeoj slici.
Na alatnoj traci Editor kliknemo na Editor/Stop Editing, i kad nas program upita da li elimo da
sauvamo promene nastale usled editovanja, izaberemo Yes.
Ovim smo, konano, formirali feature klasu Gasovod sa ispravnom geometrijom i atributima od
interesa.
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 77 od 86
KREIRANJE IZGLEDA (LAYOUT) KARTE

Izbor naina na koji emo prikazati podatke na karti moe biti jedan od najvanijih odluka koje
emo doneti u toku rada. Na nekim kartama, recimo, elimo samo da prikaemo osnovne
podatke. Na drugim opet elemente bazirane na atributima ili karakterisikama koje ih oslikavaju.
Layout je jedan od dva naina pregleda karte i on se koristi za kreiranje izgleda gotove karte za
tampu. Kad se kreira izgled karte, araniraju se razni elementi karte, kako geografski podaci,
tako i razne informacije kao to su naziv, legenda, razmera itd.
Layout pogled se odabira u osnovnom meniju View/ Layout View ili klikom na ikonicu u dnu
ArcMap radnog prostora
.
Date view
Layout view
Refresh view
Pause drawing
Poto smo prebacili pogled na Layout view prei emo na ubacivanje elemenata karte kao to
su vrednost razmere, legenda, razmernik, naziv karte, oznake za orijentaciju,
Elementi karte
Elementi karte predstavljaju dodatne informacije vezane za kartu. Cilj dodavanja elemenata karte
je da ona bude atraktivnija i itljivija za korisnika. Meutim, treba voditi rauna da previe
elemenata moe opteretiti kartu. Elementi karte su u sutini grafiki objekti. Naslovi i tekstovi su
obini tekstualni simboli, dok legende, razmera i oznaka za orijentaciju zavise od geografskih
podataka.
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 78 od 86
Kao to smo rekli, sve ove opcije imaju mogunost promene u toku rada i prilagoavanje naim
eljama i potrebama, mogu se pomerati i menjati oblik i veliinu. Da bi smo mogli da izmenimo
neki od ovih elemenata dovoljno je da kliknemo duplim klikom preko njih i zatim e se otvoriti
prozor u kome, u zavisnosti od elementa, moemo izmeniti odreene aspekte. Takoe, prilikom
rada u ovom modu emo se posluiti i ploicom sa alatkama Layout Toolbar.
Layout Toolbar
- Uveliaj na 100%
- Uveliaj
- Fiksirano uveliaj
- Kontrola uveliavanja
- Fiksirano umanji
- Uveliaj celu stranu
- Umanji
- Prebaci na skiciranje
- Uhvati i pomeri
- Fiksiraj aktivni Data frame
- Promeni pregled
Pomeranjem objekata sa alatkom
koja se nalazi u ploici sa alatkama Tools, e se pomerati
samo karta u okviru rama. Meutim sa komandom

, se pomera ceo ram i sav sadraj u njemu.
Isto vai i za ostale alatke u okviru ove ploice sa alatkama. Treba napomenuti da sve izmene
koje napravimo u jednom od dva naina pregleda e se odraziti u drugome.
Klikom na padajui meni Insert dobijamo mogunost da ubacimo sve navedene elemente karte.
Dodaj novi ram

Dodaj naslov
Dodaj tekst
Dodaj boju pozadine iza karte
Dodaj legendu
Dodaj oznaku za orijentacije
Dodaj razmernik
Dodaj vrednost razmere
Dodaj sliku
Dodaj objekat

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 79 od 86
Da bi smo dodali naslov i tekst izabraemo opcije Title i Text i oni e se tada pojaviti na karti
spremni da se popuni pojle sa eljenim tekstom.
Ali kada se duplim klikom klikne na ovaj objekat otvara se prozor Properties u kojem dobijamo
mogunost da formatiramo tekst koji e se nalaziti u naslovu ili u pomonom tekstu. Moemo
menjati boju teksta, veliinu, poziciju, font, simbole, ...
U ovom polju se
takoe moe uneti
tekst
Dodavanje legende se vri biranjem opcije Legend. Prilikom dodavanja legende, pojavie se
Wizard (arobnjak, u svetu raunara predstavlja seriju aplikacija pomou kojih se podeavaju
razni parametri) za kreiranje legende, gde e se definisati izgled legende i koji e slojevi biti
ukljueni u legendu.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 80 od 86
U prvoj aplikaciji Legend Wizard-a dobijamo mogunost da izaberemo koji emo od slojeva
prikazati na legendi i karti tako to emo u levom polju selektovati slojeve koji su nam potrebni a
onda klikom na strelicu > prebaciti na desnu stranu, polje. Ali ako elimo da prebacimo sve
slojeve odjednom onda emo bez selektovanja kliknuti na duplu strelicu >>. Ako pak elimo da
izbacimo neki sloj sa legende uradiemo sve isto ali emo ovog puta koristiti strelice u kontra
smeru <, <<.
Kada smo sigurni da smo uradili sve to smo eleli kliknuemo na komandu Next i tada prelazimo
na sledeu aplikaciju Legend Wizard-a.
U ovom prozoru moemo menjati naziv legende, recimo ako je ona vezana za neki poseban deo
karte ili samo ostaviti re Legenda. Takoe moemo menjati i formatirati tekst koji e se odnositi
na legendu. Po zavretku nastavljamo dalje.
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 81 od 86
U ovom koraku moemo podesiti da li e se videti i koliko e biti iroka linija okvira oko karte,
zatim boja i stil pozadine na kojoj e legenda leati kao i eventualnu senku radi lepeg izgleda
karte kao i legende. Nastavljamo dalje.
Unutar ovog prozora moemo podeavati simbole za svaki sloj unutar legende kao i linije koje e
se u njoj nalaziti. Klikom na Next prelazimo na poslednji korak.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 82 od 86
U poslednjem prozoru moemo podesiti razliite vrste razmaka izmeu delova legende, tj.
uspostaviti odnose izmeu njih.
Da bi karta bila potpuna moramo dodati jo par elemenata koji e upotpuniti kartu a to su
pokaziva severa, razmernik i razmera karte. Procedura je identina, padajui meni Insert a
zatim opcija po elji.
U ArcMapu se moe pronai zaista veliki izbor oblika pokazivaa severa ije se karakteristike
mogu podeavati u prozoru koji se otvori kada se klikne na komandu Properties. Moe se
menjati font, ugao pod kojim e biti orijentisan pokaziva, boja, simbolizacija,
Ubaciemo jo razmernik kao i razmeru karte. Takoe je obezbeen veliki broj modela
razmernika, a mi emo se opredeliti za onaj koji nama najvie odgovara. Kada selektujemo eljeni
razmernik moemo menjati njegove osobine i to klikom na komandu Properties, kada se otvara
nova aplikacija. Ovde moemo promeniti jedinice mere, broj podeoka i podpodeoka, razmak
meu podeocima, poziciju brojeva, font, veliina slova i brojeva
Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 83 od 86
Skoro na identian nain se podeava i polje razmere karte. Nakon to smo izabrali eljeni nain
prikazivanja razmere moemo izmeniti njegove parametre.
Takoe, moe se izabrati i predefinisani Layout karte. Klikom na alatku

koja se
nalazi u ploici sa alatkama Layout, otvara se prozor u kome moemo izabrati unapred definisani
prikaz karte, bilo da se on nalazi u arhivi ArcMap-a ili je to ranije sauvan korisnikov Layout.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 84 od 86
Kada se svi eljeni parametri podese, legenda, detalji, dodatni opisi i td. karta u konanom obliku
izgleda kao na sledeoj slici.

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 85 od 86

Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718
Strana 86 od 86

Kratak Prirucnik Za ArcGIS Desktop

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kratak Prirucnik Za ArcGIS Desktop

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

Start/All Programs/ArcGIS/ArcMap ili ArcCatalog

1. da zaponete novi dokument.

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

kada elimo da odmah uitamo podatke koje mi elimo

kada elimo da se ovaj prozor ne pojavljuje vie pri

kada elimo da uitamo poslednji projekat koji smo radili

PODEAVANJE IZGLEDA RADNOG PROSTORA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

ALATNE TRAKE STANDARD I TOOLS

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

Georeferenciranje zapoinje ubacivanjem karte koju elimo da digitalizujemo u radno

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

TMYUG7 koordinatni sistem je u stvari Gauss-Kruger koordinatni sistem (meunarodni naziv

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

Nakon odabiranja koordinatnog sistema dijalog kutije bi trebalo da izgledaju ovako:

Komandom Add To Favorites (unosenje u favorite) nakon izabiranja koordinatnog sistema

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

, u tom trenutku kursor menja oblik i dobija

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

KREIRANJE PROSTORNE BAZE PODATAKA (GEODATABASE) I NJEHIN ELEMENATA

Geodatabase je skup razliitih tipova geografskih podataka i predstavlja izvornu strukturu

Tabele: Predstavljaju formu skladitenja atributa geografskih podataka. Tabelarni

Rasteri: Predstavljaju formu skladitenja kontinuiranih geografskih podataka u dva

ArcGIS podrava tri osnovna tipa geodatabase:

Personal Geodatabase. uva se u Access-u. Veliina je ograniena na 2 GB, ali je

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

Enterprise Geodatabase. uva se u RDBMS (Oracle, SQL Server, DB2, Informix).

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

Padajui meni Tool:

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd