lektrotehniki fakultet, Beograd

Materijali u elektrotehnici

MAGNETICI

Magnetno ureenje se ne moe objasniti zonalnom strukturom i stepenom

zauzetosti valentne i provodne zone materijala.
Svi materijali imaju u izvesnom stepenu magnetna svojstva. Da bi objasnio
ovu injenicu, Amper je jo poetkom 19. veka pretpostavio da atomi
predstavljaju mikroskopske elementarne magnete.
Danas znamo i objanjenje postojanja elementarnih magnetnih momenata
atoma: oni su posledice kretanja elektrona po zatvorenim orbitama oko
jezgra atoma. Ovi elektroni formiraju elementarnu elektrinu struju, a ona
magnetno polje, odnosno orbitalni magnetni moment. Tome treba dodati
i magnetni moment spina elektrona, koji zajedno sa orbitalnim
momentom ini magnetni moment elektrona. Magnetni moment atoma
predstavlja vektorsku sumu magnetnih momenata elektrona.
Jezgro atoma takoe poseduje magnetni moment, ali je on znatno manji
od magnetnog momenta elektrona i moe da se zanemari pri razmatranju
magnetnih osobina materijala.

Sveukupnost atomskih magnetnih momenata, uzetih kao vektorska suma,

daje rezultujue magnetno polje u materijalu. Magnetno polje koje potie
od magnetnih momenata atoma u materijalu opisuje se vektorom
magnetizacije M, koji se definie kao srednji magnetni moment po jedinice
zapremine materijala.
Vektor jaine magnetnog polja H u nekoj taki materijala definie se kao:

gde je o magnetna permeabilnost vakuuma, dok je B vektor magnetne

indukcije.
Za magnetno linearan materijal vai M = mH i m m(H), odakle sledi:

B =0 ( H + m H ) =0 (1 + m ) H =0 r H = H

gde je m magnetna susceptibilnost, r relativna magnetna permeabilnost,

magnetna permeabilnost materijala.
Za linearan materijal m i r ne zavise od jaine magenetnog polja, u
homogenom materijalu vrednosti su im iste u svim takama, a u
izotropnom materijalu u svim pravcima.

U zavisnosti od stepena meusobne interakcije magnetnih momenata atoma, u

materijalima moe postojati slabo ili jako magnetno ureenje.
Slabo magnetno ureenje imaju dijamagnetici i paramagnetici.
Dijamagnetni materijali imaju atome sa nultim ravnotenim magnetnim momentom.
Magnetni moment se indukuje tek u prisustvu spoljanjeg magnetnog polja i ima
tenju da ga poniti (shodno Lencovom pravilu elektromagnetne indukcije), tj. smer
magnetnog dipola atoma suprotan je spoljanjem magnetnom polju, zbog ega
dijamagnetici bivaju istiskivani iz magnetnog polja.
Primer atoma helijuma:

Magnetna susceptibilnost dijamagnetika je negativna (m < 0) i temperaturno

nezavisna (m m(T))
Iako dijamagnetni efekat postoji u svim vrstama materijala, on najee biva
"zaklonjen" paramagnetnim ili drugim, jo izraenijim, magnetnim svojstvima
materijala.

Paramagnetni materijali imaju atome sa nenultim ravnotenim magnetnim

momentom atoma, koji meusobno slabo interaguju.
U odsustvu spoljanjeg magnetnog polja, magnetni momenti atoma su haotino
orijentisani, usled termikih uticaja, zbog ega je vektor magnetizacije jednak
nuli.
Kada je spoljanje magnetno polje prisutno, magnetni momenti atoma se
delimino usmeravaju u pravcu i smeru spoljanjeg polja. Zbog toga
paramagnetici tee ulasku u oblasti jaeg magnetnog polja (nasuprot
dijamagneticima). Ovom efektu se suprotstavlja toplotno haotino
preorijentisavanje magnetnih dipola, koje je utoliko izraenije ukoliko je
temperatura materijala via. Zato magnetna susceptibilnost paramagnetika
opada sa poveanjem temperature (T , m )

Magnetna susceptibilnost paramagnetika je mala (m ~ 107), mada za dva

reda veliine vea od susceptibilnosti dijamagnetika.

Dva dodatna magnetna efekta u metalima

Magnetna svojstva metala su uslovljena i prisustvom kvazislobodnih nosilaca
(provodnih elektrona). Pod dejstvom magnetnog polja dolazi do izvesnog
preusmeravanja njihovih spinskih magnetnih momenata u pravcu magnetnog
polja H, usled ega se ispoljava paramagnetni efekat provodnih elektrona. Ovo
je tzv. Paulijeva paramagnetna susceptibilnost.
Provodni elektroni metala smetenog u magnetno polje H indukovae i
dijamagnetnu susceptibilnost metala, zahvaljujui tome to e zbog Lorencove
sile projekcija trajektorije provodnih elektrona na ravan normalnu na polje H biti
kruna ciklotronska orbita. Shodno tome dobija se tzv. Landauova
dijamagnetna susceptibilnost provodnih elektrona.

Jako magnetno ureenje imaju feromagnetici, ferimagnetici i

antiferomagnetici.
Zbog postojanja znaajne interakcije nekompenzovanih magnetnih
momenata u materijalu dolazi do pojave spontanog magnetnog ureenja.
Antiferomagnetni materijali (b) nisu od praktinog znaaja, jer su susedni
magnetni dipoli atoma suprotno orijentisani i u sumi se meusobno
ponitavaju, pa ovi materijali nemaju spontanu magnetizaciju (Ms = 0).
Feromagnetni (a) i ferimagnetni (c) materijali imaju neiezavajuu
spontanu magnetizaciju (Ms 0), ak i u odsustvu spoljanjeg magnetnog
polja, zbog ega su od velikog praktinog znaaja.

Fero- i ferimagnetici pod dejstvom spoljanjeg magnetnog polja H ispoljavaju

nelinearno i ireverzibilno namagnetisavanje i razmagnetisavanje, to se
manifestuje nelinearnom zavisnou B od H (to znai da r zavisi od H r(H)) i
histerezisnom petljom zavisnosti B(H).
Na temperaturama viim od izvesne kritine temperature (Tkr), ovi materijali gube
jako magnetno ureenje i prelaze u paramagnetno stanje slabog magnetnog
ureenja.
Prema obliku histerezisne petlje B(H), magnetni materijali dele se na magnetno
meke (histerezisna petlja je uspravnija i manje povrine) i magnetno tvrde
(histerezisna petlja je poloenija i vee povrine).
B

Br

Br
(B H)m

(a)

Hc

Hc

(b)

Prikaz oblika histerezisne petlje a) magnetno mekih i b) magnetno tvrdih materijala,

sa naznaenim veliinama koercitivnog polja (Hc) i remanentne indukcije (Br), kao i
maksimalnog energetskog proizvoda (BH)m

Magnetno tvrdi materijali se koriste za izradu stalnih magneta, jer je povrina

histerezisne petlje srazmerna magnetnoj energiji materijla.
Najznaajniji parametar koji ih karakterie je energetski proizvod (BH)m, koji
odgovara taki u drugom kvadrantu zavisnosti B(H) sa maksimalnim proizvodom
BH.
Osim ovog proizvoda, vana je i veliina koercitivnog polja (Hc), odreena
presenom takom histerezisne petlje sa apscisom, kao i veliina remanentne
magnetne indukcije (Br), odreena presenom takom histerezisne petlje sa
ordinatom.
Magnetno meki materijali se koriste za izradu jezgara elektrinih maina kako bi
se minimizirali histerezisni gubici magnetne energije (takoe srazmerni povrini
uspravne i uske histerezisne petlje u toku jednog ciklusa namagnetisavanja
jezgara maina, gde se neprekidno vri namagnetisavanje i razmagnetisavanje).
Da bi se minimizirali i gubici usled vihornih struja indukovanih u jezgrima,
zahtevaju se to vee specifine elektrine otpornosti () magnetno mekih
materijala.
Znaajan parametar ovih materijala je i maksimalna relativna magnetna
propustljivost (rm), koja je utoliko vea ukoliko je histerezisna petlja uspravnija.
Magnetni materijali se uglavnom koriste u polikristalnoj formi, a ree u amorfnoj
formi.

TABELA 6.1 Redovi veliine karakteristinih i ekstremnih parametara magnetno mekih i magnetno tvrdih materijala
rm

Hc (A/m)

(BH)m (kJ/m3 )

(m)

Tkr (C)

Magnetno meki
materijali

103 106

10-7 106

100 600

Magnetno tvrdi
materijali

104 106

1 102

300 900

Ekstremne
vrednosti

1,5106
(Fe-Ni legure)

106
(Nd xFeyB1-x-y)

390
(Sm2 Co17)

106
(Ni-Zn feriti)

920
(Sm2 Co17)

Neodijum

Samarijum

Fizike osnove i osobine jakog magnetnog ureenja

Jako magnetno ureenje karakterie interakcija nekompenzovanih magnetnih
dipolnih momenata atoma, koja dovodi do spontanog magnetnog ureenja,
kada materijal moe da ima spontanu makroskopsku magnetizaciju (Ms).
Jaka interakcija nekompenzovanih magnetnih momenata atoma moe izazvati
njihovu paralelnu orijentaciju (feromagnetici) ili antiparalelnu orijentaciju
(antiferomagnetici ili ferimagnetici). Kod ferimagnetika susedni magnetni
dipoli su nekompenzovani, za razliku od antiferomagnetika kod kojih je Ms = 0.
Fizika osnova jakog magnetnog ureenja je kvantnomehanika kulonovska
izmenska interakcija susednih magnetnih momenata, koja je elektrostatike
prirode ali je istovremeno i kratkodometna.
Elektrostatika energija interakcije dva elektrona (preko kojih se ostvaruje veza
izmeu susednih atoma) zavisi od orijentacije njihovih spinova!
Kvantnomehaniki se pokazuje da se minimum ove energije postie pri
specifinim meusobnim orijentacijama spinova elektrona (tzv. singletno i
tripletno stanje).
Kako je spin elektrona povezan sa njegovim magnetnim momentom, to
energija elektrostatike izmenske interakcije dva elektrona zavisi od orijentacije
njihovih magnetnih momenata. Uslov da je energija izmenske interakcije
minimalna odreuje paralelnu ili antiparalelnu orijentaciju magnetnih momenata
susednih atoma.

Varijante izmenske interakcije:

Superizmenska interakcija - magnetni joni razdvojeni nemagnetnim jonom,
izmeu kojih je ostvarena veza valentnim elektronima koji predstavljaju
nosioce izmenske interakcije.
Posredna izmenska interakcija - interakcija lokalizovanih 4f-elektrona
posredstvom kolektiviziranih 6s-elektrona, kod metala retkih zemalja sa
delimino zauzetim 4f-podljuskama.
Izmenska interakcija izmeu delokalizovanih elektrona - izmeu delimino
kolektiviziranih 3d elektrona kod prelaznih metala iz grupe gvoa sa
delimino popunjenom 3d-podljuskom.
Iako feromagnetici i ferimagnetici imaju nekompezovane susedne magnetne
dipole, ponekad se sluajno uzeti komad ovih materijala ini nenamagnetisan.
Meutim, oni interaguju sa spoljanim magnetnim poljem znatno jae od
paramagnetika i mogu da se namagnetiu ako im se priblii stalni magnet. Da
bi se ova pojava objasnila, neophodno je uzeti u obzir i magnetnu dipolnu
interakciju nekompenzovanih magnetnih dipola, koja je inae znatno slabija
od elektrostatike kvantnomehanike izmenske interakcije, ali je dueg
dometa.
Kao rezultat, magnetna konfiguracija makroskopskog uzorka moe biti
prilino sloena, poto pri ogromnom broju magnetnih momenata dipolna
energija postaje znaajna i njen uticaj moe znatno da promeni konfiguraciju
magnetnih dipola u odnosu na konfiguraciju koja je energetski pogodna sa
take gledita iskljuivo kratkodometne izmenske interakcije.

Konfiguracija sa homogenom magnetizacijom veoma je neekonomina sa take

gledita magnetne dipolne energije, koja moe znatno da se smanji pri podeli
uzorka na homogeno namagnetisane makroskopske magnetne domene,
tzv. Vajsove domene, sa razliitim smerovima magnetnih momenata.
Takva podela dovodi do izvesnog poveanja izmenske energije (samo u blizini
granice domena, jer je izmenska interakcija kratkodometna), ali do veeg
ukupnog smanjenja magnetne dipolne energije (zbog dugometne prirode
dipolne interakcije, koja se zato javlja izmeu svih momenata suprotnog smera
iz dva susedna domena).
Obrazovanje domena je, dakle, energetski povoljno, jer se za svaki magnetni
moment sniava njegova (mala) dipolna energija, a samo se za neke momente
(u blizini granice domena) poveava njihova (velika) izmenska energija.
Vajsovi magnetni domeni

Blohov zid

Unutranjost Blohovog
zida koji razdvaja
domene

Feromagnetni uzorci obino imaju polikristalnu strukturu sastavljenu od

monokristalnih zrna proizvoljne meusobne kristalografske orijentacije. Svako
kristalno zrno sastoji se od nekoliko domena, koji su veliine 102 - 103 cm.
Magnetni momenti unutar svakog domena orijentisani su do zasienja u pravcu
"lakog" namagnetisanja, ak i bez prisustva spoljanjeg magnetnog polja.
Obrazovanje otre granice domena dovelo bi do suvie velikog poveanja
izmenske energije sistema. Smanjenje energije domenskog Blohovog zida,
koji je debljine ~ 100 nm, ostvaruje se raspodelom promene smera magnetnih
momenata na vei broj njih (videti desnu sliku na prethodnom slajdu).
U prethodnom razmatranju izmenske interakcije smatrano je da ona poseduje
idealnu izotropnost, tj. da zavisi samo od ugla izmeu susednih magnetnih
momenata. Meutim, u realnom vrstom telu postoji i veza spinova sa
raspodelom elektronske gustine, uslovljena spin-orbitalnom interakcijom, usled
ega energija magnetnih momenata u izvesnom stepenu zavisi i od
njihove orijentacije u odnosu na kristalografske ose, a ne samo od
njihove uzajamne orijentacije. Zato je debljina Blohovog zida odreena i
ovom tzv. energijom anizotropije.
Sa energijom anizotropije povezano je i postojanje eksperimentalno uoenih
pravaca "lakog" i "tekog" namagnetisanja.

Histerezisni proces namagnetisavanja gvoa pod dejstvom primenjenog

spoljanjeg magnetnog polja H (pri T < Tkr) jeste proces pri kome se menjaju
forma i magnetizacija domena. Pre primene polja na do tada nenamagnetisavani
materijal, domeni su haotine orijentacije i meusobno kompenzovani (taka 1).
Dovoenjem spoljanjeg magnetnog polja, domeni se postupno orijentiu u pravcu
polja. Domeni koji su skoro usmereni u pravcu polja rastu na raun neorijentisanih
domena. Proces namagnetisavanja u slabim poljima je reverzibilan (tj. sa
ukidanjem spoljanjeg polja domeni dobijaju svoju prvobitnu formu i orijentaciju).
Sa daljim poveavanjem polja, domeni se lake orijentiu i rastu (taka 2),
nailazei pri tom i na defekte u kristalnom zrnu, koji se suprotstavljaju daljem
pomeranju granice domena. Da bi se nadvladao uticaj ovih defekata domenski zid
mora da dobije od spoljanjeg polja dovoljno veliku energiju.
Konano, neorijentisani domeni potpuno nestaju, to odgovara magnetizaciji
zasienja (taka 3).

Promena orijentacije i rast domena pri poveanju jaine

spoljanjeg magnetnog polja do stanja zasienja

Prvobitno namagnetisanje

a)

b)

c)

d)

Prikaz domenske strukture

a) u odsustvu magnetnog polja
b) u prisustvu slabog magnetskog polja
H1 koji dovodi do reverzibilnih promena
c) u prisustvu jaeg magnetnog polja H2
koje dovodi do ireverzibilnih promena
d) u prisustvu veoma jakog polja
zasienja Hs koje dovodi do potpune
orijentacije svih domena

Feromagnetna histerezisna petlja B(H), sa krivom

prvobitnog namagnetisanja (1-2-3), i ematskim izgledom
orijentacije i veliine domena u karakteristinim takama
(1-6). Nagib krive u taki 1 odgovara poetnoj relativnoj
magnetnoj permeabilnosti, a nagib u taki 2 maksimalnoj
relativnoj magnenoj permeabilnosti.

Posle ukidanja magnetnog polja H, defekti spreavaju povratak domenskih zidova

u prvobitni poloaj, tako da mnogi domeni ostaju orijentisani blisko prethodno
prisutnom polju, usled ega magnetik ima zaostalu, remanentnu magnetizaciju
Br (taka 4) i ponaa se kao stalni magnet.
Pri ponovnoj primeni polja H, ali suprotne orijentacije od prvobitne, domeni e
rasti i orijentisati se u suprotnom smeru. Polje pri kome se domeni ponovo
haotino orijentiu i meusobno ponitavaju (B = 0) je koercitivno polje Hc
(taka 5).
Dalji porast polja dovodi dozasiene orijentacije domena u suprotnom smeru
(taka 6).
Pri neprekidnoj (naizmeninoj) promeni smera polja H, take B(H) opisuju
histerezisnu petlju.
Veliina koercitivnog polja i remanentne indukcije, kao i sam oblik histerezisne
petlje, zavise od naina pripreme uzorka, jer od mehanike i termike obrade
zavisi broj defekata u uzorku.
Zbog nelinearne zavisnosti B(H), kao i M(H), definie se vie tipova magnetne
permeabilnosti: diferencijalna (d = dB/dH), poetna (ri) i maksimalna (dB/dH)max.
Lokalno polje Hlok (koje magnetni moment stvarno osea) znatno se razlikuje od
makroskopskog unutranjeg magnetnog polja H, koje se razlikuje od primenjenog
spoljanjeg poja H0. Za nalaenje veze izmeu H i H0 uvodi se koeficijent
razmagnetisanja, koji zavisi od geometrijskog oblika magnetnog uzorka.

Jako magnetno ureenje je ometano toplotnim haotinim zakretanjem

magnetnih momenata. Na temperaturama viim od kritine (Tkr) toplotna
pobuda atoma nadvladava jako magnetno ureenje i ovi materijali prelaze u
paramagnetno stanje.
Kod feromagnetika ta temperatura se naziva Kirijeva (TC), a kod ferimagnetika
Nelova (TN) temperatura.
1
m

c
d
a
b

TN TN TC

Temperaturska promena reciprone vrednosti magnetne susceptibilnosti

iznad kritine temperature kod a) paramagnetika, b) feromagnetika,
c) antiferomagnetika i d) ferimagnetika.

Magnetno meki materijali. Kalemovi, transformatori i relea.

Karakteristike: zbog male povrine vertikalne histerezisne petlje vrlo lako
se namagnetiu i razmagnetiu, imaju malo koercitivno polje (Hc), veliku
remanentnu indukciju (Br), veliku maksimalnu relativnu magnetnu
propustljivost (rm), male histerezisne gubitke, i male gubitke usled vihornih
struja (to se postie poveanjem specifine elektrine otpornosti ovih
materijala).
Primena: u izradi magnetnih jezgara transformatora i elektrinih maina,
kalemova i relea, kao i magnetnih memorija.
Predstavnici: gvoe i legure gvoa (Fe-Si, Fe-Ni ...), meki feriti (feriti su
legure sa dominantnim udelom oksida gvoa, npr. Ni-Zn feriti, Mn-Zn
feriti...) i meki amorfni materijali (FexBySi1-x-y legure ...).
Monokristalno isto gvoe ima najbolja magnetno meka svojstva, ali je
nepraktino za masovnu tehnoloku primenu. Kako polikristalno gvoe
ima mnogostruko slabija svojstva, neophodno ga je legirati sa silicijumom
(Fe-Si legura, sa 0,15% Si) ili niklom (Fe-Ni legure, sa do 80% Ni).
Legure gvoa i silicijuma (Fe-Si) veoma su jevtine i dobrih svojstava,
pa zbog toga predstavljaju materijale koji se najvie primenjuju u izradi
limova za transformatore i elektrine maine. Legiranje silicijumom
smanjuje nekoliko puta snagu gubitaka nastalih usled vihornih struja u
odnosu na isto Fe.

Legure gvoa i nikla (Fe-Ni, feronikl legure) odlikuju se vrlo velikim r i

vrlo malim Hc. Poseban kvalitet ovih legura je velika poetna relativna
magnetna propustljivost (ri) pri malim magnetnim poljima, to je znaajno
za primene u raunarskoj tehnici, elektronici i telekomunikacijama.
Najpoznatije Fe-Ni legure imaju trgovake nazive permaloj, supermaloj,
-metal (mi-metal). Izvestan nedostatak ovih legura je osetljivost na
mehanika naprezanja, kao i visoka cena (zbog visokog sadraja skupog
nikla). Gotovo pravougaoni histerezisni ciklus male povrine omoguava
primenu ovih legura u kompjuterskim magnetnim induktivnim glavama,
magnetnim pojaavaima, impulsnim transformatorima itd.
Meki feriti (Ni-Zn feriti i Mn-Zn feriti) meavine su oksida gvoa (Fe2O3,
magnetit) i metalnih oksida NiO i ZnO, odnosno MnO i ZnO. Izrauju se
presovanjem izabrane smee, a potom sinterovanjem na pogodnoj i
relativno visokoj temperaturi, ime se zrna oksida stapaju u kompaktnu
vrstu polikristalno-amorfnu strukturu. Odlikuju se oko 106 puta veim od
Fe-Si i Fe-Ni legura, i zato veoma malim gubicima usled vihornih struja.
Imaju relativno veliko ri, zbog ega su pogodni za elektronske primene, pre
svega za izradu jezgara irokopojasnih transformatora (f =105109 Hz za
Ni-Zn, odnosno 103106 Hz za Mn-Zn ferite), kalemova, oscilatora i filtara,
kao i za transformatore snage. Mn-Zn feriti koriste se i za magnetne
memorije.
Amorfne magnetno meke legure (-FexBySi1-x-y) dobijaju se vrlo brzim
hlaenjem rastopljene mase u vidu tankih i uskih amorfnih traka, sa udelom
Si do 5%. Primenjuju se u magnetomernoj tehnici, za izradu pretvaraa,
senzora i konvertora, a potencijalna zamena Fe-Si ovim legurama u
mrenim transformatorima snage donela bi velike utede energije.

TABELA 6.2 Uporedne karakteristike vanijih tipova magnetno mekih materijlala, sa primenama

Fe-Si legure

Fe-Ni legure

Ni-Zn feriti

Mn-Zn feriti

-FexBySi1-x-y

rm

Br (T)

Hc (A/m)

(m)

3000 20000

0,8 1,2

3 120

10-7 10-6

transformatorski i
dinamo limovi

10-7 10-6

magnetne induktivne
glave, impulsni transformatori, magnetni
pojaivai

15000 1500000

10 10000

10000 100000

230000

0,4 1

0,1 0,4

0,4

1,2

0,2 30

16 1600

4 60

Tkr (C)

Primena

1 106

irokopojasni transformatori, transfor100 600 matori snage, kalemovi visokog Q-faktora (105109Hz)

10-1 10

irokopojasni transformatori, transformatori

100 200 snage, kalemovi visokog Q-faktora (103
106 Hz), memorije

10-6

400

transformatori snage
(50Hz; 400Hz), prigunice snage, multivibratori snage

Znaajna primena magnetno mekih materijala u elektronici je u kalemovima,

transformatorima i releima, ije su oznake date na slici.
Kalemovi su elementi elektronskih kola, ija "otpornost", tzv. reaktansa (XL),
zavisi ne samo od induktivnosti kalema (L), ve i od uestanosti ( f ) napona
koji je doveden na krajeve kalema: XL = 2fL. Zato se, slino kondenzatorima,
koriste u elektrinim kolima u kojima je potrebno da se od vie razliitih
uestanosti neke izdvoje, a neke potisnu: u oscilatorima, filtrima, radioprijemnicima, radio-predajnicima i sl.

2 5 4

(a)

(b)

(c)

(d)

(e)

(f)

Simboli u elektrinim kolima: (a) kalem bez jezgra; (b) kalem sa feritnim
jezgrom; (c) NF prigunica (sa jezgrom od gvozdenih limova);
(d) VF transformator; (e) NF (mreni) transformator; (f) rele.

Podela kalemova prema jezgru: kalemovi bez magnetnog jezgra i kalemovi

sa magnetnim jezgrom.
Podela kalemova prema obliku provodnog namotaja: gusto motani bez
koraka, sa korakom, vieslojni, samonosei, tankoslojni tampani spiralni,
debeloslojni ip-kalemovi na izolatorskoj podlozi.

ds

d0

d0

h
l

(a)

(b)

(c)
Spoljna
elektroda

(d)

(e)

(f)

Ferit

ematski prikaz kalemova: (a) namotanog gusto bez koraka; (b) sa korakom;
(c) vieslojnog; (d) samonoseeg; (e) tankoslojnog tampanog i (f) debeloslojnog
ip-kalema.

Fotografija vie tipova kalemova firme TDK

Transformatori su elementi elektronskih ureaja neophodni za

transformisanje ulaznog naizmeninog napona u izlazni naizmenini napon
iste uestanosti, a druge amplitude, putem induktivno spregnutih namotaja.
Transformatori koriste magnetna jezgra, jer je potrebno da postoji to jaa
induktivna sprega izmeu namotaja primara i sekundara.
Mreni transformatori se najee koriste u elektronskim ureajima (ulaznog
napona 220 V, za dobijanje nieg napona npr. 12 V, koji se dalje vodi na
ispravlja radi dobijanja odgovarajueg jednosmernog napona, neophodnog
za rad elektronskog ureaja), sa jezgrima od profilisanih limova Fe-Si legura
(na slici su EI i UI profili, debljine 0,35 i 0,5 mm).
Visokofrekventni transformatori se koriste u raznim pretvaraima, sa feritnim
jezgrima razliitih oblika.

Prikaz (a) EI i UI profilisanih limova mrenih transformatora i (b) razliitih oblika

feritnih jezgara visokofrekventnih transformatora firme TDK.

Fotografija tipova transformatora sa feritnim jezgrima firme Matsushita

Relea su komponente koje, pod dejstvom upravljakog elektrinog signala,

vre ukljuivanje i iskljuivanje u kolima, radi regulacije reima rada, daljinskog
upravljanja, automatske zatite i signalizacije. Zajedniko za sva relea je
elektro-mehaniko sprezanje nekog kontakta ili kontaktnih grupa pod dejstvom
magnetne sile elektromagneta.
Opta podela relea je na elektromagnetna relea i relea sa hermetizovanim
kontaktima (tzv. rid-relea).
Elektromagnetna relea imaju relativno teku kotvu od magnetnog materijala
koja se kree pod dejstvom elektromagneta i elastinog elementa. Postoje
elektromagnetna relea za jednosmernu i naizmeninu struju. Posebno
znaajnu ulogu u releima imaju kontakti, koji imaju malu kontaktnu otpornost i
obezbeuju pouzdani elektrini spoj. Na slikama je prikazan spoljanji izgled
nekoliko tipova elektromagnetnih relea.

(a)

(b)

Elektromagnetna relea za jednosmernu struju: (a) sa ugaonim i

(b) paralelnim pomeranjem kotve.

Fotografija nekoliko tipova elektromagnetnih relea firme Lynnks

Armature = kotva, Coil = namotaj sa ulogom elektromagneta,

Spring = opruga, Yoke = ram

Relea sa hermetizovanim kontaktima (u gasno zatienom zatvorenom

kuitu, da bi se izbegla oksidacija kontakta) nazivaju se i rid-relea (eng.
reed relay). Kod ovih relea mehaniko kretanje je svedeno na minimum
(10-100 m) i sastoji se u savijanju kraja laganog magnetnog Fe-Ni jezika
(koji ovde ima dvostruku ulogu kotve i elastinog elementa) u magnetnom
polju solenoida obmotanog oko kuita. Fe-Ni jeziak se prevlai rodijumom
(Rh) kako bi se spreilo zavarivanje kontakta pri veim strujama. Ova relea
su veoma brza i dugotrajna (izdravaju oko 108 prekidanja tokom radnog
veka). Obino se smetaju u plastino kuite iji se otvori zatapaju epoksi
smolom, kroz koju su izvuene pozlaene izvodne ice.

Prikaz (a) poprenog preseka rid-relea, sa kalemom oko staklene cevice i

(b) fotografija nekoliko tipova rid-relea firme Meder.

Magnetno tvrdi materijali. Magneti i memorije.

Karakteristike: zbog poloenije histerezisne petlje velike povrine, imaju
veliko koercitivno polje (Hc), malu remanentnu indukciju (Br) i veliki
energetski proizvod (BH).
Primena: u izradi stalnih magneta, magnetnih memorija, magnetne
mikroelektronike...
Predstavnici: neke legure gvoa (elici, legure sa Al, Ni, Co...), tvrdi feriti
(Ba- i Sr-feriti...), jedinjenja i legure retkih zemalja (npr. samarijuma i
neodijuma) sa Co i Fe (SmCo5, Sm2Co17, NdxFeyB1-x-y ...), materijali sa
mehurastim magnetnim domenima (monokristalni ili amorfni).

Kriva razmagneenja za nekoliko

magnetno tvrdih materijala:
(1) NdxFeyB1-x-y, (2) Sm2Co17, (3) SmCo5,
(4) PtxCo1-x,(5) tvrdog ferita, (6) AlNiCo sa
velikim Hc, (7) AlNiCo sa malim Hc.

TABELA 6.3 Uporedne karakteristike vanijih tipova magnetno tvrdih materijala, sa primenama
Br (T)

Hc (A/m)

(BH)m (kJ/m3 )

AlNiCo legure

0,5 1,4

50000 100000

10 60

Ba-feriti

0,1 0,4

80000 250000

3 30

450

Stalni magneti (auto-industrija, mikrofoni; jevtini)

Sr-feriti

0,3 0,4

300000

25 30

450

Stalni magneti (auto-industrija, mikrofoni; skuplji)

725

minijaturni magneti (elektronika, merna tehnika, HIFI, automatika, avioindustrija; veoma skupi,
osetljivi na koroziju)

920

minijaturni magneti (elektronika, merna tehnika, HIFI, automatika, avioindustrija; veoma skupi,
osetljivi na koroziju)

300

minijaturni magneti (elektronika, merna tehnika, HIFI, automatika, avio-industrija; jevtini, mehaniki
bolji, osetljivi na koroziju)

SmCo5

Sm2Co17

NdxFeyB1-x-y

1,1

1,4

1,2

900000

500000

1000000

240

390

300

Tkr (C)

Primena

Stalni magneti (merna

750 900 tehnika; relativno skupi)

Stalni magneti. Najstariju grupu magnetno tvrdih materijala ine tvrdi elici sa znatnim
sadrajem ugljenika (0,81,5%), legirani sa W, Cr i Co. Meutim, znatno vei
energetski proizvod imaju tvrdi elici sa malim sadrajem C (ispod 0,03%), koji su
legirani sa Al, Ni, Co ili Cu, prema emu nose trgovake nazive AlNi, AlNiCo,
AlNiCoCu, a ponekad samo AlNiCo legure.
AlNiCo legure sadre oko 50% Fe i ostatak Al, Ni i Co, uz mali dodatak C. Ove legure
su relativno skupe, ali veoma solidnih magnetno tvrdih karakteristika. Kako su dosta
mehaniki tvrde, obrauju se bruenjem. Primenjuju se u izradi stalnih magneta koji se
koriste u mernoj tehnici.
Tvrdi feriti (Ba- i Sr-feriti...) meavine su oksida gvoa (Fe2O3) i metalnih oksida BaO,
odnosno SrO. Izrauju se na isti nain kao i meki feriti, ali se presuju u jakom
magnetnom polju sinterovanjem izabrane smee. Iako su im magnetne karakteristike
slabije od AlNiCo legura (osim to im je Hc nekoliko puta vee), mnogo vie se koriste
zbog nie cene. Primenjuju se u izradi mikrofona i statora automobilskih starter-motora.
Zbog vee trajnosti upisanih podataka, sve vie se koriste i za magnetne memorije
(Ba- i Co-feriti).
Jedinjenja i legure retkih zemalja (npr. Sm ili Nd sa Co ili Fe), relativno je nova grupa
magnetno tvrdih materijala, koji po svojim magnetnim svojstvima nadmauju AlNiCo
legure i tvrde ferite. Najee do sada primenjivana jedinjenja su SmCo5 i Sm2Co17,
koja su vrlo skupa jer sadre redak element samarijum (Sm). Meutim, nainjene su i
magnetne legure NdxFeyB1-x-y, gde je Sm zamenjen znatno jevtinijim neodijumom (Nd).
Prednost Nd-Fe-B legura je to to su znatno manje osetljive na udarce od Sm-Co
jedinjenja, a nedostatak im je znatno nie Tkr. Zajedniki nedostatak im je neotpornost
na koroziju, zbog ega se premazuju zatitnom bojom. Nd-Fe-B legure koriste se za
izradu minijaturnih i snanih magneta u elektronici, mernoj tehnici, HI-FI ureajima,
automatici, avio i kosmikoj industriji.

Magnetne memorije. Glavna primena magnetnih materijala u elektronici i

raunarskoj tehnici je za izradu magnetnih memorija (nekada traka i disketa, danas
pre svega magnetnih hard diskova). Ranije se smatralo da su za magnetne
memorije pogodniji magnetno meki materijali, sa uskom histerezisnom petljom male
povrine (Fe2O3, CrO2, Mn-Zn feriti i Mg-feriti), zbog manje energije potrebne za
premagnetisavanje memorijskog sadraja. Meutim, vremenom je gledite
izmenjeno i koriste se uglavnom magnetno tvrdi materijali (Ba-feriti, Co-feriti, Fe-Co
legure, Co-Ni legure), iji vei energetski proizvod obezbeuje jae oitavake
signale u elektromagnetnoj glavi i bolji odnos signal/um, kao i veu gustinu zapisa.
Magnetne induktivne glave, sa jezgrom od magnetno meke Fe-Ni legure (permaloj i
sl.), nekada su koriene za upisivanje i oitavanje informacija sa magnetnog diska.
Struja u glavi magnetie (tj. orijentie) domene u disku tokom memorisanja, dok
domeni u disku indukuju struju u glavi tokom oitavanja podataka, pri emu smer
struje zavisi od lokalnog smera magnetnih domena u disku.

vrsta nemagnetna podloga

ematski prikaz upisivanja i oitavanja podataka sa magnetnog diska korienjem

magnetne induktivne glave, na principu elektromagnetne indukcije

U kasnijim hard diskovima za oitavanje podataka koriene su magnetno rezistivne

glave, realizovane na bazi Fe-Ni legura, kojima se elektrina otpornost menja za oko
2% pri promeni stanja magnetizacije tokom oitavanja memorisanog podatka. I dalje
je, meutim, neophodna zasebna induktivna glava za upisivanje podataka. Iako je
ovaj upisivako-oitavaki mehanizam sloeniji, on omoguava veu preciznost i
dvadesetostruko veu gustinu zapisa od klasinih.
U dananjim hard diskovima, glava za oitavanje podataka radi na bazi pojave
nazvane gigantska magneto-otpornost (eng. giant magnetoresistance). To je
kvantnomehaniki efekat koji se javlja u strukturi sastavljenoj od dva sloja
feromagnetnog materijala koji su razdvojeni tankim slojem (~ 3 nm) od dijamagnetnog
metala. Otpornost ove strukture je mala kada su magnetni domeni feromagnetnih
slojeva orijentisani paralelno, a znatno vea kada su antiparalelni, pri emu je
orijentacija domena u svakom od dva feromagnetna sloja glave odreena lokalnim
smerom magnetnih domena u disku. Razlika otpornosti paralelnog i antiparalelnog
stanja je znaajno vea nego kod magnetno rezistivnih glava (~ 10%). Upisivanje
podataka i dalje zahteva zasebnu induktivnu glavu.
Kritino je vano da zazor izmeu glave i diska bude to manji (kod novijih hard
diskova je ~ 10 nm), kako bi se minimizirale greke u memorisanju i oitavanju
podataka.
Magnetni diskovi se prave nanoenjem magnetnog sloja debljine ~ 10 nm na
nemagnetnu podlogu koja je mehaniki vrsta (otud naziv hard). Magnetni memorijski
diskovi su relativno spori (sa vremenima odziva ~ 10 ms) zbog mehanikog pristupa
koji zahteva pomeranje nosaa glave i rotaciju diska. Kod ranijih hard diskova
magnetni domeni su bili orijentisani horizontalno, tj. paralelno povrini diska (kao na
slici sa prethodnog slajda), dok su poslednjih godina oni normalni na povrinu diska,
to omoguava veu gustinu zapisa.