Taka razlaza

Br. 16
Helsinke SVESKE
TAKA RAZLAZA
povodom polemike
voene na stranicama lista Vreme
od 1. avgusta do 21. novembra 2002.
IZDAVA:
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji
ZA IZDAVAA:
Sonja Biserko
***
UREIVAKI KOLEGIJUM:
Latinka Perovi
Sonja Biserko
Seka Stanojlovi
PRELOM:
Neboja Tasi
KORICE:
Ivan Hraovec
TAMPA:
"Zagorac", Beograd 2003.
TIRA: 500

ISBN - 86-7208-068-8
Zahvaljujemo se fondaciji Heinrich Bell
na pomoi za objavljivanje ove knjige

Olivera Milosavljevi

Taka razlaza
Povodom polemike voene na stranicama lista Vreme
od 1. avgusta do 21. novembra 2002.

"Mislim, naime, da smo ovde uveliko

raspravljali o neemu nejasnom, nedovoljno
odreenom, a ne mnogo znaajnom".
(S. Cerovi, Vreme,
14. novembar 2002)
"... tema koja je ovde otvorena je
tema kojom e se ovo drutvo jo dugo, dugo
baviti. Ona je neizbena ako iz svog iskustva
treba ita da nauimo".
(S. Popovi, Vreme,
7. novembar 2002)

Polemika u listu Vreme zapoela je lankom urednika u broju od

1. avgusta 2002, a nastavljena je u Poti i Reagovanjima i trajala je
neprekidno punih petnaest nedelja. Urednitvo je oglasilo njen kraj u broju
od 28. novembra 2002, objanjavajui da pisama ima jo, ali samo onih
kojima itaoci podravaju ureivaku politiku lista.
U polemici je objavljeno 78 pisama (ukljuujui i tekst urednika D.
arkovia), koje je napisalo 50 autora. Urednik i lanovi redakcije su imali
8 priloga (arkovi - 1, Stefanovi - 2, Miloevi - 1, Cerovi - 4) i jednu
intervenciju u broju od 3. oktobra, u osmoj nedelji polemike, kada su
naveli da oseaju nelagodnost "zbog usamljene pozicije g. Popovia u
njegovom naporu da odri razgovor o jednoj od najvanijih tema srpskog
drutva".

Helsinke SVESKE

Sa druge strane, najvei broj tekstova (9) napisao je Sra

Popovi, osniva lista Vreme. Od ukupnog broja uesnika polemike,
desetoro se javilo po dva puta, a etvoro tri, odnosno etiri puta, to znai
da je 43 pisama napisalo 15 autora, dok je ostalih 35 javljanja bilo od 35
drugih autora.
"Na strani" Vremena i "na strani" oponenata objavljen je precizno
jednak broj tekstova. Uz polemiku, urednitvo je objavilo i nekoliko
"priloga": dva intervjua Sre Popovia data drugim novinama, jedan apel
iz 1999. upuen NATO-u i jedno privatno pismo iz 1999. upueno Sonji
Biserko, koje se, po navodu poiljaoca, "vrtelo" na nekoliko veb-sajtova.
Polemika je zapoela tekstom glavnog urednika lista Vreme
Dragoljuba arkovia Dehelsinkizacija gospoe Biserko kao odgovor na
njene kritike upuene listu a sadrane u citatu navedenom u tekstu treeg
autora u drugim novinama. U poetku je izgledalo da e se na napadu i
odbrani Sonje Biserko lino, polemika i zavriti. To se, meutim, nije
desilo. Teite je sa linosti Sonje Biserko preneto na njene stavove, i u
okosnicu polemike izdiglo se pitanje da li su stavovi - da srpska elita preko
nezavisnih medija (B92 i Vreme) ini sve da zloin ne samo relativizuje
ve i deetnifikuje - tani ili ne. Vrlo brzo i vrlo jasno kristalizovale su se
dve opcije, jedna koju je zastupala pozicija (u ovom sluaju list Vreme i
branioci) sa tezom da je izvetavanje lista objektivno a da zloine treba
deetnifikovati jer je njihova etnifikacija isto to i "kolektivna krivica naroda",
i druga koju je zastupala opozicija, koja je smatrala da list relativizuje
zloine jer se ne moe "deetnifikovati" etniko ienje, to ne
podrazumeva "kolektivnu krivicu naroda" ve moralnu odgovornost
drutva.
Nus-produkti osnovnog pitanja (uloga nezavisnih medija i
"deetnifikacija" zloina) bile su i sledee teme: izvetavanje novinara lista
Vreme iz Haga, Haki tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i
finansijeri... Vreme je otvorilo i pitanje "likova i dela" oponenata.
Uvek je najtee prepriati neija stanovita, posebno ako su u
pitanju autori koji umeju jasno i ubeeno u svoje miljenje, da ih
prezentiraju. Zato e u ovom uvodniku stanovita dve strane, uslovne
pozicije i opozicije, biti navedena njihovim reima. Iako su postojale
izvesne razlike u stepenu radikalnosti pojedinaca u okviru dve
suprotstavljene opcije, one ipak nisu bile sutinske, pa njihove svedene
teze pokazuju osnovnu liniju razgranienja uesnika u polemici. Pri tom,
nema se utisak da su u pitanju "dve kole miljenja", kako su pojedinci
voleli da naglaavaju. Re je o dva meusobno iskljuujua odnosa
prema bliskoj prolosti, konkretnije, prema poinjenim zloinima i znaaju
njihovog rasvetljavanja za sadanjost i budunost srpskog drutva.

Taka razlaza

O emu se vodila polemika?

Pozicija: pobuda urednika lista Vreme da odgovori Sonji Biserko
bila je odbrana javnog interesa zbog gadljivosti na teme koje pokree
Helsinki odbor, budui da je Biserko i urednika i itaoce svrstala u
zloince. Radi se o napadu na nezavisne medije i celokupni demokratski
potencijal drutva, o neistinama o delovanju Vremena i B92, pa u polemici
nije re o sporu sa itaocima ve o odbrani medija od optubi nekoliko
osoba. Na kraju polemike nee se znati o emu se radilo na poetku.
Polemika je poela o pitanju kolektivne krivice i deetnifikacije. Ovo nije
spor sa itaocima, jer su se meu kritiarima hakog izvetavanja javljali
uglavnom ljudi koji su u ovom procesu najavljeni kao svedoci tuilatva. U
polemici je re o srpskoj kolektivnoj krivici, oponenti tvrde da Srbe kao
genocidan narod treba denacifikovati, oni veruju da je otpor
Miloevievom reimu bio marginalan i da su Srbi u veini dali legitimitet
zloinakoj politici, to je netano. U polemici se raspravljalo o neemu
nejasnom, nedovoljno odreenom, a ne mnogo znaajnom. Svi se slau
oko individualnih krivica i niko ne veruje u kolektivne, pa oponenti
smatraju da protiv kolektivne odgovornosti treba neto da se radi, ali ne
zna se ta je to. Osnovna neslaganja u polemici su oko pitanja zato je
izbio rat na teritoriji Jugoslavije, ko su rtve a ko zloinci, ko ima pravo da
uestvuje u raspravama...
Opozicija: urednik Vremena zlonamerno mea krivicu i moralnu
odgovornost. Kod nas i polemike o strunim pitanjima karakterie
arogancija koja se granii sa linom, a klju neslaganja je u shvatanju
vanosti (de)etnifikacije odgovornosti za zloine. U polemici nema
odgovora na kritike, ve na sporedna pitanja. Uvek postoji margina
slaganja, niko od uesnika u polemici nije poinio zloin u ratovima, nije
pisao u zloj nameri, nije lagao svesno. Treba se baviti samom stvari a
stvar je: slepo, uporno i iracionalno negiranje zloina koje je ovde "izraz
kolektiva". Nema svedoka tuilatva meu uesnicima u polemici. Druga
strana netano tvrdi da je re o kolektivnoj krivici. Gde je tu re o
kolektivnoj krivici? U polemici je re o zloinima, nema spora da su zloini
poinjeni, dilema je kad, kako i da li o tome raspravljati. Polemika je
poela oko pitanja odgovornosti za rat i potovanja ljudskih prava, kao i
prava na izdvojeno miljenje. Nije sigurno da se na kraju polemike nee
znati o emu je bila re. Razlog polemike je cinino podmetanje da oni
koji insistiraju na odgovornosti za zloine govore o kolektivnoj krivici
naroda, o tome govore ustvari oni koji se zalau za "deetnifikaciju"
zloina, jer da bi se obavila "deetnifikacija", zloin se pre toga mora
entifikovati, to je teza zloinaca a ne rtve. U polemici je jedna pozicija

Helsinke SVESKE

konzervativna, druga je kritika, a argumenti prve su meusobno

protivreni. Rasprava je poela zamenom teze urednika, a teza Sonje
Biserko se na kraju pokazala kao sutinski tana. Polemika nije najgora
stvar koja se mogla desiti, to je mogao da bude i zaborav zloina.
Polemika je izazvala oseanje duboke tuge zbog sporednih pitanja na
uveseljenje publike, a na nedostojan i nepristojan nain, zbog zahteva da
se zloini "deetnifikuju", da se sve to malo zaboravi. Niko nije odgovorio
na pitanje kako se moe "deetnifikovati" etniko ienje, umesto toga
vrila se zamena teza i lini napadi. Rasprava nije imala smisla za one sa
iracionalnim emocijama prema odgovornosti, ali zbog onih drugih je
vredelo, jer je tema neizbena.

"Deetnifikacija" i zloin
Pozicija: deetnifikacija zloina je nuna, jer je etnifikacija isto to i
optuivanje itavog naroda za zloin. Vreme se prepoznaje u tvrdnji da
eli da deetnifikuje zloin, jer zloinci imaju ime i prezime, a totalitaran je
nain miljenja koji je spreman da itav jedan narod optui za zloin. Kraj
rata je prilika da se nekome pokae dobra volja, da se oprosti to se
oprostiti moe, da se ispolje saoseanje i milosre, a ne samo osvetniki
bes. Tei se da se Srbiji nametne brza polarizacija izmeu dobrih i loih,
to je kratkovida i nerazumna opcija, to je uterivanje kolektivne krivice u
Srba, a srbijanska sredina je prezasiena uterivaima krivice. Naprotiv,
drutvu treba vremena da pone da ivi normalno, pa e tek onda moi da
se preispituje prolost. Kod genocida je u pitanju etnicitet rtava a ne
zloinaca, jer je za zloince nacionalnost nebitna, oni mogu biti iste
nacionalnosti kao rtve, dok suprotna tvrdnja predstavlja tvrdoglavu
selekciju injenica, odbijanje da se misli o bilo emu izvan srpske krivice.
Kao da nije vano, ni ta je bilo pre, ni posle, ni ta je radio bilo ko drugi.
To je stanovite da su samo Srbi neto radili, svi ostali su nebitni. Zloin
mora biti prepoznat a zloinci kanjeni, ali iskljuivo delanje putem
pravosua nigde nije donelo reenje za ozdravljenja drutva. U Srbiji
vlada vrsta istraiteljske histerije, kao da zemlja vrvi od ratnih zloinaca,
Srbija je jo opasana zidom kao kuno mesto, pa iritaciju izaziva glas koji
govori iskljuivo o krivici, padu, paktiranju sa nacionalistima. Pogoeni
Srbi odbojno reaguju na diskriminirajue stavove, poto su i oni stradali, a
vikanje "pokaj se" moe imati samo suprotan efekat. Ogromna veina
Srba eli da uje da ti "uvari istine" najzad progovore o njihovim
protivnicima. Sa stanovita katarze, nikada nee biti kasno za osveenje,
za pokajanje je potrebna dobra volja, taktinost. Ima onih koji su inili
zloine u ime Srba, ali ima mnogo vie onih koji su ih inili u ime

Taka razlaza

komunizma. Samo neko ko ne zna kako ljudi ovde ive moe da veruje da
apeli na savest izazivaju drugu reakciju osim psovke. Bavljenje ratnim
zloinima i odgovornou drutva nije najvanija obaveza svih nas,
uostalom, Miloevia vie nema, pa govor koji zvui kao optuba priziva
ono protiv ega je uperen. Drutvo se bavi zloinima, ratovima i krivicama
koliko moe i ume. Svako mora svakome da se izvini zato to su svi
odgovorni. Graane ne treba optuivati ve obrazovati, a rtve i zloince
treba prebrojati i razvrstati i poto ive na razliitim stranama treba
istovremeno pokretati postupak u svim bivim republikama, pa krivce
goniti po pravnim merilima, a ne zato to su ove ili one nacionalne
pripadnosti. Nije isto etnifikacija zloinaca i etnifikacija zloina, izvinjenjem
bi krv s ruku realnih zloinaca bila rasporeena na ruke celog naroda a to
je teza Miloevia da je njegov rat bio optenarodni rat. Zato se onda ne
sudi narodima?
Opozicija: u Srbiji se vri uoptavanje i relativizacija zloina,
srpska elita ini sve da se zloin, ne samo ralativizuje, ve i deetnifikuje,
umesto suoavanja se iznosi teza da svaki zloin ima svoju prolost i
budunost. Da li je i holokaust imao svoju prolost kako bi se njime
opravdalo est miliona ubijenih Jevreja? Prisutan je nedostatak politike
volje da se zloin sankcionie. Pria o "deetnifikaciji" je parodija, a
reagovanje i na neopravdanu izjavu o suoavanju sa istinom - s barikada i
preko niana - nenamerno se pretvara u relativizaciju nasilja. Nekoliko
ena odbija da navijaki uestvuje u poturenoj utakmici Miloevi-Albanci,
trai vraanje dostojanstva rtvama, dok je u Srbiji pria o zloinima
trajala samo koliko je bilo potrebno da Miloevi bude isporuen Hagu.
Pristajanje na korekciju seanja je sauesnitvo u ve poinjenim
zloinima. "Nesree" o kojima druga strana govori su zloini nad nevinim
ljudima, ispoljava se ravnodunost prema rtvama i ljudsko razumevanje
za zloince, na delu je generalna amnestija. Milosre za zloine znai
prihvatanje zloinaca za "svoje", a to je kolektivna krivica. Zloini su bili
etniki, pa ih nije mogue "deetnifikovati", motivi uinilaca imali su etnika
obeleja, objekt je imao etnika obeleja, genocid ne moe ni da se
definie bez utvrivanja etnike pripadnosti zloinca i rtve. Postoje tri
vrste odgovornosti - krivina, moralna, politiko-istorijska, a poslednja je
"prilino kolektivna" i traje dok traje i kolektivno poricanje zloina. Optubu
o kolektivnoj nacionalnoj krivici niko nije izgovorio. Drugo je masovno i
kolektivno izbegavanje da se zloin osudi, to jeste zloin, ali moralni. Da
li e neki beogradski sud u narednih 100 godina da prozove Miloevia za
neki od ratova? Kako je srbijanska sredina prezasiena uterivaima
krivice kada se odgovornost masovno i kolektivno negira, a samo
pojedinci o njoj govore? iji gubici i rane su jo svei i kakve to rane imaju
zloinci? Da li moe da pone da se ivi normalno dok se zloinci etaju
meu nama, a cela nacija im jatakuje? Kako da ivimo normalno u

10

Helsinke SVESKE

drutvu koje teke zloine previa, zabauruje? Gde e biti zloinci za

nekoliko decenija, i ta dotle da rade rtve? Da li bi otkrivanje istine
stvorilo kolektivnu krivicu Srba? Da li to druga strana tvrdi da su Srbi
kolektivno krivi ali da tu istinu ne treba otkrivati? To je paternalistiki
odnos prema beslovesnoj veini. Kako se moe iveti meu ljudima sa
takvim prezirom prema njima? Da li ljudski dignitet biva ugroen time to
meu pripadnicima iste nacije ima i zloinaca? ta je s ljudskim
dignitetom i oseanjima rtava? Da li je mogue ispitati sluaj hladnjaa
bez uoptenih, teoretskih uporeenja s drugim grupama? Ko to tvrdi da su
Srbi najgori? Razgovor o zloinima koji su poinjeni u ime srpskog naroda
od strane raznih psihopata, baraba, lopova, nije razgovor o srpskoj krivici,
upravo suprotna strana to izjednaava, a to je zamena teze. Ovde je re o
tekim krivinim delima iji se poinioci opiru razgovoru o svojoj krivici, jer
bi to navodno bio razgovor o srpskoj krivici, "nai" zloinci su u naoj
jurisdikciji, goniti zloince je u naem interesu. Nemamo naina da
kanjavamo "njihove" zloince, i njima prebacuju da se bave samo
"njihovom" krivicom. Lokalni diskurs o zloinima ide od apriornog
negiranja, preko relativiziranja i prelazi u hroninu fazu utanja. Da li i za
Jasenovac vredi princip "deetnifikacije"? Zahtev da se zloin "deetnifikuje"
je izraz nelagode to je drava imala sve vreme podrku. Pozivanje na
oprez u objanjavanju ratnih zloina je dokaz koliko "umereniji" branitelji
preziru gomilu. Radi se o "deetnifikaciji" genocida, pa se kod nas politiki
ispravnim smatra iskazivanje divljenja ratnim zloincima. Zloin je teka
mora za Srbiju, a stanovite o "deetnifikovanju" zloina svodi srpski
identitet na ideologiju organske nacije. I predsednikim kandidatima je
sugerisano da ne pominju ratne zloine. Ako je kritiki odnos prema ovoj
poziciji radikalizam, ta je suprotno njemu? Suvie se uti o zloinima,
prethodnu etnifikaciju zloina nisu obavile rtve, nego delati,
"deetnifikcija" zloina je njegova racionalizacija i manipulacija,
zamagljivanje razlike izmeu krivice i odgovornosti. Sa stanovita rtve
nema treeg puta kojim bi zajedno delat i rtva. Kolektivna krivica ne
postoji. Navodno je nacionalni interesa da zloine poriemo, a upravo je
svest o odgovornosti razlog poricanja zloina. Moralni "deetnifikatori" se
zalau za princip etnike ravnotee, oni bi da se bave tuim zloinima, za
takve hrvatski zloin ostaje hrvatski, samo je srpski zloin taj koji treba da
izgubi entiku karakteristiku. Nema moralnog oienja sredine dok se
ona ne suoi sa zloinima u svom okruenju, jer svako bavljenje tuim
zloinima je relativizovanje i pravdanje, stavovi o "deetnifikciji" zloina su
na samom pragu istorijskog revizionizma.

Taka razlaza

11

Izvetavanje Vremena:
... iz Haga
Pozicija: posao novinara nije da navijaju za Miloevia, ali nije ni
da navijaju za Karlu del Ponte, novinari su samo donosioci poruke iz
Haga, nisu odgovorni za promaaje tuilatva, za cinizam optuenog, za
pomanjkanje istinoljubivosti svedoka. Zato bi nefascinacija radom
tuilatva automatski morala da bude protumaena kao fascinacija
Miloevievom predstavom u sudnici? Novinari su duni da izveste o
glavnim takama oba dela ispitivanja svedoka. Nije posao novinara da
konstatuju da je Miloevi zloinac, posao novinara je da ponude na uvid
sve relevantne injenice, novinari nemaju pravo da uskrauju informacije
koje im se ne sviaju. Postoji pretpostavka o nevinosti optuenog sve dok
mu se ne dokae krivica. Potencijalni haki svedoci ne moraju da imaju
uvek identina vienja kao novinari, kritiari mogu da budu agitatori i
pristrasni ali nemaju pravo da od izvetaa trae da se prilagodi njihovim
modlama, pa se sa svedocima, aktivistima i agitatorima ne eli dalja
rasprava. Vreme je uzor savesnog izvetavanja, Vreme maksimalno
objektivno prenosi iz suda, izvetavanje Vremena je vrlo profesionalno,
nepristrasno i analitiki odmereno.
Opozicija: mediji su u avoljem savezu sa Miloeviem,
izvetavanje Vramena iz Haga je prepriavanje uz isticanje uspenosti
Miloevia da svedoke predstavi kao laove, izveta Vremena podrava
Miloevia u nainu i sadraju njegove odbrane, jer zbivanja u sudnici
svodi na anegdote, bivi naelnik DB-a je fascinirao izvetae svojom
odanou Miloevicu, neki novinari su rodoljubivo stali na stranu
Miloevia, izveta Vremena je izvrio krivino delo kada je optuio
svedoka iz Haga, dok za Miloevia eka ta e rei sud, koristi duple
standarde. U poslednje vreme je dolo do izvesnih promena nabolje u
izvetavanju u medijima.

... tokom polemike

Pozicija: Vreme nije smelo da se upusti u polemiku sa Biserko jer
je Vreme institucija a Biserko pojedinac, nije jasno ta je to urednik svojim
tekstom tako strano zgreio, Vreme nikada nije ugaalo rulji, prisutna je
apsolutna ispravnost pozicije koju dri Vreme, napadi na Vreme su
neosnovani, ono to se zamera Vremenu za itaoce je razlog da ga itaju,
Vreme je nekada bilo jednoznanije to je nekim itaocima ilo na ivce.

12

Helsinke SVESKE

Stojan Cerovi argumentovano analizira suprotna gledita, ima plemenita

razmiljanja. Zato bi Cerovi postao nacionalista?
Opozicija: tekst urednika Vremena je paskvila napisana iz line
sujete, umesto tolerantnog dijaloga upuuju se udarci u donji stomak pa
urednik koristi list kao linu priju. Njegove teze su bljutave, to je jeftino
podmetanje koje vie dolukuje utoj tampi, to je ogled iz makijavelizma.
Onaj ko napada neprijatelje koje naznai drava nema vie nezavisnost,
ve postaje peva apologetskog hora. Otkuda nervoza Vremena, otkuda
neodmereno polemisanje sa itaocima? Vreme bi se moralo stideti nekih
odbrana, Vreme je preko volje pristalo na pokretanje teme o suoavanju
sa zloinima, redakcijski komentar o usamljenoj poziciji Popovia je
zloban, Vreme nije imalo snage da uljudnu kritiku primi s dostojanstvom,
Vreme je u polemici strasno branilo ideju da zloin nema nacionalnost,
trailo je poravnanja, izvrilo zloupotrebu rubrike Pisma italaca, jer su se
javljali novinari prerueni u itaoce, urednik je lamentirao nad injenicom
da su kritiari Vremena usamljeni, Vreme je zamenjivalo teze, napadalo
argumentima ad hominem, uvredama, netrpeljivou, nervozom. Nije
dobro za Vreme to objavljuje uvredljiva pisma. Kasni prelazak je najgori,
jer znai vea ponienja, suen izbor saveznika. Nezavisna tampa je
podlegla pomodarstvu stvorivi vrstu novogovora krcatog eufemizmima u
cilju ouvanja kolektivne paraamnezije. Vreme je nekad bilo meu retkima
koji su imali hrabrosti da prihvate rizik slobodnog govora, Vreme je
najbolje kod nas. Vreme kombinuje elemente demagogije, optih mesta i
ispraznog populizma. Zato je Vreme reilo da se utabori u demagokom
populizmu i ugaanju rulji? Opcija Vremena je konzervativna, a njeni
glavni argumenti su logiki neodrivi. Vreme predstavlja bastion i
epicentar relativizacije i deetnifikacije zloina danas, recidivisti sede u
redakciji Vremena, a to su i oni koji su za zabaurivanje zloina. Ko se to
od bombardovanja promenio i u kom pravcu? Stojan Cerovi je bio protiv
isporuke Miloevia, on podmee da se u polemici govorilo o kolektivnoj
srpskoj krivici, kod njega, vrsnog novinara, sada je u pitanju podmukla
bolest koja se zove nacionalizam, od Kalajia, oga, Noga i Kapora ulo
bi se isto to i od Cerovia, samo u jo otrijoj formi, ali ti nacmeni za
sada ute, da ne pokvare posao neoekivanim saveznicima. Ceroviev
pomirljiv stav po pitanju ratova izaziva razoaranje, on misli da mu njegov
antiratni stav daje za pravo na neku vrstu ekstremne umerenosti, misli da
je on uklonio Miloevia s vlasti.

Taka razlaza

13

... za vreme NATO-intervencije

Pozicija: Vreme se za vreme bombardovanja borilo protiv
cenzure, bila bi bruka da Vreme tada nije izlazilo, jer ako su se
suprotstavljali domaoj neobuzdanoj sili, morali su i onoj veoj, oni imaju
samilosti za sve rtve pa i za nae, za vreme bombardovanja Vreme nije
izlazilo zbog nametnute radne obaveze ve zbog graanske,
profesionalne i patriotske dunosti, ratno Vreme je bilo utoite od
prostatva i oaza normalnosti, ratno Vreme je dokaz da postoje ljudi koji
vide istovetnosti u metodima primenjenim od stane NATO i Miloevia.
Opozicija: Vreme je palo tokom bombardovanja kada je izlazilo u
bednom obliku a sada se sasvim kompromitovalo, pod okupacijom sme
da se mesi hleb, ali nije dozvoljeno da novinari podravaju diktatora koji
vodi rat protiv celog sveta, kao to je radila redakcija Vremena. La i
falsifikat je tvrdnja da su se Vreme i ANEM borili protiv cenzure u vreme
NATO intervencije.

Haki sud
Pozicija: sme li da se podri suenje u Hagu, ali i da se kae da
tuilatvo deluje vie politiki nego pravno? Ko je zabranjivao svedocima
do sredine aprila da otvoreno govore o OVK, otkuda provala iskrenosti
ba od sredine aprila? Dosadanji tok suenja ne dostie uvek najvie
pravnike standarde. Sud i tuiteljka nikako da steknu masovnu podrku u
Srbiji, tu ne bi mogla da pomogne ni eta najpristrasnijih izvetaa,
zabeleen je izvestan rast simpatija za Miloevia. Sa tim sudom neto
nije u redu, za Srbiju je Haki sud instrument istih sila koje su bacale
humanitarne bombe, a oponentsko razumevanje hakog pravosua je
manjkavo. Tribunal "kriminalizuje istoriju", ko ne razume zato ljudi ovde
nisu oduevljeni Hakim sudom, neka najpre ozbiljno porazgovara sa
samim sobom, tuilatvo je nepripremljeno, svedoci oigledno lau,
tuilatvo je navelo priu na temu o krivici naroda, suenja poput ovog u
Hagu nee pomoi da se doe do istine, zasluga je Hakog procesa ako
se poneko okrenuo opet Miloeviu.
Opozicija: suenje je strog i fer pravni postupak u kojem sud
ocenjuje da li je tuba doista u stanju da dokae da je zloina bilo, da je
Miloevi za njih znao, da ih je naredio, ili barem nije pokuao da ih
sprei. Miloevi je zloinac uhvaen na delu, posao suda je vie da
potvrdi nego da utvrdi krivicu Miloevia.

Helsinke SVESKE

14

NATO intervencija
Pozicija: da li je trebalo objasniti narodu da mora da voli NATO
bombe? Trebalo je potpisati apel intelektualaca upuen NATO-u.
Bombardovanje je bilo ratni zloin. Sme li da se bude i protiv Miloevia i
protiv NATO? Demokratiju ne mogu doneti NATO bombe, SAD i NATO su
unazadili razvoj demokratskih odnosa, bez NATO bombi ne bi bilo
egzodusa Albanaca, NATO bombe proizvode masakre, omoguavaju
zloine, Miloevi je mali igra u opakoj militaristikoj igri, a militarizam
koji se nadvio nad nae i njegovu glavu gori je od njegovog. Krivci su i oni
koji su bombardovali i oni koji su ih nagovarali da bombardovanje
produe, NATO je poinio zloine nad Srbima, alijansa je nanela Srbiji
ogromne tete.
Opozicija: NATO bombardovanje je stiglo u pogreno vreme i iz
potpuno pogrenih razloga, nikako nezaslueno. Rasprava se skree na
najomiljeniju temu NATO intervenicije. Da li ona retroaktivno opravdava
zloine? Kakve veze ima NATO intervencija sa zloinima u Bosni,
Hrvatskoj, na Kosovu? Nakon NATO intervencije zaustavljen je egzodus
Albanaca, spreeno je etniko ienje. Pismo NATO-u trebalo je uputiti
prvo Miloeviu.

5. oktobar 2000.
Pozicija: oponenti tvrde da je cela Srbija za Miloevia i da i nova
vlast sve ini da istina ne izae na videlo, da se zloini prikriju i da se
ostvari Velika Srbija. Oni nisu 5. oktobra proslavili, oni omalovaavaju
veliku narodnu pobedu, peti oktobar je bio kruna dugogodinjeg
masovnog otpora znatnog dela srpskih elita i srpskih masa zloinakom
reimu. Zato se zaboravlja istorija srpskog otpora koji je sruio
Miloevia?
Opozicija: mediji su posle 5. oktobra krenuli da oblikuju javno
mnjenje na nain Miloevia i njegovih medija, 5. oktobra je umesto Kurte
doao Murta, koliko god pokuavali da retuiramo sliku 5. oktobra ona
ostaje daleko od idiline, prividna samoosveenost masa bila je odraz
uslovnog refleksa oajnika, nacionalni duebrinici su neugodnu temu
"legalistiki" sklonili sa javne scene i prebacili je Komisiji za istinu i
pomirenje koja se trudi da unapred izbalansira buduu "dijagnozu" u
skladu sa saznanjima o tome ta je druga strana inila, nove vlasti se
bave zabaurivanjem od 5. oktobra.

Taka razlaza

15

Pare i finansijeri
Pozicija: oponenti dobijaju neku podrku jer je na Zapadu ostalo
neto novca u fondovima predvienim za ruenje Miloevia pa im je
zajedniki interes da se sprei irenje zablude da se 5. oktobra neto
dogodilo, oni su na platnom spisku, pa im je kritika posao, njihova kritika
je iz take egzistencijalno uslovljene pozicije, u sluaju neispunjavanja
zadatka nestaje i razlog njihovog angamana. Da nema finansiranja
moralnih inkvizitora iz inostranstva ko bi se bavio Sonjom Biserko i
produktima njenog uma? U nevladinom sektoru sve se vrti oko para. Oni
imaju finansijsku podrku, oni su od nesrea udobno iveli i hoe da ive
zauvek, Biserko sipa optube i uvrede da bi zadovoljila sponzore, oni su
antiratni profiteri, ko bi znao da postoji Biserko da nije naih muka i
"njenih" para, to su profesionalni budioci savesti. Deo nevladinih
organizacija ne bi se mogao svrstati ni u nepristrasne ni u neprofitne
institucije, a od njih se oekuje da su iste i u moralnom i u finansijskom
pogledu, neko mora da nad Srbijom stvara mrak kako bi i dalje ostao
zvezda, odnosno titio svoje politike i finansijske interese, negativ zavisi
od originalne slike i od finansijera.
Opozicija: insinuacija je pria o velikim sumama novca kao motiv
rada nevladinih organizacija. Da li je i Vizental bio antiratni profiter?

Sonja Biserko, Nataa Kandi,

Sra Popovi i ostali oponenti
Pozicija: Sonja Biserko je "poslednji Mohikanac" koji se zalae za
denacifikaciju svih preivelih Srba, ona hoe da otvori alter za prodaju
indulgencija, kandiduje se za aktivnog lana SPS koji tvrdi da se sudi
celom srpskom narodu, ona sve uture svrstava u zloince kanjavajui
nevine. Za nju bi najmraniji scenario bio kada bi se stabilizovala
ekonomija, porastao standard. Gde je bila Sonja Biserko za vreme
bombardovanja? Ona je za vreme bombardovanja napisala grozan tekst,
iz bezbedne pozicije je delila savete onima koji nas ubijaju - da nas
porobe, ona e u Srbiji biti Nedi, ona koristi izraz "Srbijanci", ona je
jednostrana, ona ima zle namere kada neistinito predstavlja rad Komisije
za istinu i pomirenje. Krivica to su zloinci meu nama je do sudova,
politiara i Sonje Biserko iji je put pljuvanje i kritikovanje. Biserko je
impresivnija da se vidi nego da se uje na TV ekranima. Koje kole ima
Sonja Biserko? Postoji li razlika u pristupu izmeu nacionalista i Natae
Kandi? Kandi zahteva samo od Srba priznanje i preuzimanje krivine

16

Helsinke SVESKE

odgovornosti, ona je jednostrana, zbog njenog renika nije partner

Vremena za polemiku. Nisu Kandi i Biserko dve beogradske vetice ve
bi neke druge ene mogle da ponesu to ime, one bi prvo trebalo da rade
na svom enskom indentitetu i da pojave u drutvu vide u enskoj
politikoj perspektivi, a one to ne rade. Sra Popovi je siao sa javne
scene u najgorem trenutku, Popovi je jednostran, Popovi bestidno
ogovara Vreme, Popovi se u ratnim danima epurio po zapadnim
salonima i delio lekcije kako je bombardovanje dobro za Srbiju to je liilo
na cinino podlaganje nae lomae. Da li Popovi misli da nas je sve
trebalo pobiti? Nain na koji razmilja Popovi nije straan, ve stravian.
Vreme se boji Popovia, Popovi je nepoznat javnosti, odnosno, poznatiji
je kao bivi mu, Popovi eli da se ogradi od lista koji je osnovao poto
je stvorio udovite, za Popovia je NATO intervencija irelevantna tema.
Polemika se privodi kraju, jer Popovi hoe da iz nje izae a ne pojavljuje
se niko drugi da prihvati tafetu, vajda polemike je u tome to je Popovi
dobio priliku da se izrazi, Popovi je objavio da je pobedio u polemici.
Oponente niko nije muio ni hapsio, oni preziru drutvo u kojem ive,
veruju da su prosveena elita koja treba da nametne sutinske promene,
uporno nastoje da celo drutvo u Srbiji optue za kolektivno uee u
ratnim zloinima, oni se slau sa Miloeviem, SPS i radikalima o
masovnoj krivici obinih graana, po njima je Miloevi toboe bio samo
eksponent jedne unisone politike iji su koreni jo u XIX veku, njihova
uverenja su nova teorija zavere, njihovo mesijanstvo je jalovo, oni nemaju
samospoznaju i racionalnost, nemaju znanje i sposobnost da struno i
objektivno analiziraju medije, njihova agresivnost i ignoracija izazivaju
gaenje, ono to rade je glupost i malicioznost, oni su puni mrnje i
prezira, oni govore gluposti, to su postmoderni informbirovci, oni oseaju
drutveni pritisak i odbaenost, to to ih Srbija ne razume i ne prihvata
uzimaju kao dokaz dubine socijalne patologije, oni su za masovni
egzorcizam, oseaju se moralno podobnim da to lino obave, prenemau
se nad nesreama za koje vie nama leka, sebe smatraju strunjacima za
moralna pitanja. Za njih mediji ire lai da za Srbiju moda ipak ima neke
nade, oni su moralni fundamentalisti, oni su "mievi u boci", a rasprava s
takvim "autoritetima" bi spadala u nehumanu upotrebu mozga, njihov glas
je glas ostraenih, a svest skraena, oni su "Volterova kopilad" mukog i
enskog pola, oni su frustrirane, pohlepne i guzate babe, neki od njih su i
buljavi, oni su sablasti, njihovi stavovi pokazuju politiku nepismenost,
ostraenost, nevaspitanje i nekulturu, oni su deurni kritizeri drave i
drutva, oni su eleli ordenje, pa kako ga nisu dobili, oseaju se izdanim i
mrze najvie one kojima do tapanja po ramenu nije stalo, oni su
istrivijalizovali i izbanalizovali stvar, njihovo pljuvanje je besmisleno i
banalno, njihovi zahtevi su sadistiki i nekrofilni, njihove optube su
klevetanja, perfidne i bestidne lai.

Taka razlaza

17

Opozicija: napisana je paskvila protiv ene koja je glavna meta

pljuvanja onih koji su protiv sagledavanja istine o zloinu, koja nije sebi
dozvolila nijednu udvaraku, nepotrebno umerenu ili deplasirano
neutralnu izjavu, njen glas je danas stotinu puta usamljeniji nego pre 15
godina, tuilaka revnost Biserko s pravom nema granica, novinarima
Vremena niko nije rekao "mar iz Srbije", ali Sonji jeste, njena kritika
medija je ispravna, ona je bila vrlo blaga kada je pomenula Vreme.
Biserko i Kandi su godinama ive mete onih koji misle da bi svet bolje
video Srbiju da nema "izdajnika", to je izraz inferiornosti.
Omalovaavanje, poniavanje i napadi na nekoliko ena prelivaju se u
"nezavisne" medije i zvue kao hajka protiv neprijatelja, ozbiljnost modi
ruenja nekolikih ena daje lave iz medija koji su vaili za nezavisne,
angaovanje na utvrivanju odgovornosti poinilaca zlodela izaziva povike
"spalite vetice". Nekoliko ena izloeno je stalnom poniavanju i
pretnjama, one su od oktobra 2000. jo vie stigmatizovane nego to su
bile pre, izloene su najgorem vreanju, poniavanju i otvorenim
pretnjama u ouvanoj eliji reimskoga faistikoga diskursa. Potreba za
postojanjem ovih rtvenih jaraca svedoi o licemerju elite, oni oznaavaju
dozvoljeno podruje isfrustriranoga divljanja za bilo koga. Kandi obavlja
istraivanja kojih se nisu sposobne latiti velike dravne institucije, Biserko
pokazuje ta moe da kae usamljeni aktivistiki glas, Lukovi ismejava, i
to samo one najodvratnije. Zato oni, bez ikakve drutvene moi, izazivaju
tako furiozne i netolerantne reakcije? Drutvo treba da bude ponosno na
takve glasove. Uvredljiva pouka je upuena mudrim, asnim i vrlo hrabrim
enama od neprikosnovenog intelektualnog i moralnog integritera, a koje
su optuene i za egzorcizam, pa se ve osea dim u vazduhu, a prve
vatrice ve plamsaju na lomai. Nije tano da Sra Popovi nema
istomiljenika, ve je vee zadovoljstvo njegove tekstove itati nego i sam
uzimati re, Popovi i istomiljenici su za nas ono to je za Nemce bio
Man ili Brant.
***
Znaaj polemike, pored osnovnih tema koje je pokrenula i
ispoljena dva dijametralno suprotna moralna stanovita o poinjenim
zloinima, je i u sastavu uesnika u njoj. Veina njih bili su nekadanji
istomiljenici iz jezgra "druge Srbije", malobrojne, usamljene i tokom
Miloevievih ratova, od veine prokazane grupacije. Polarizacija meu
njima pokazala je da je prevladalo uverenje da "druga Srbija" mora da
nestane da bi se ono veinsko (i jedino) to opstane prikazalo kao
ostvarenje i njenih ideala, odnosno, da bi se dananja postmiloevievska
Srbija oslobodila balasta kritikog miljenja. "Druga Srbija" je bila sinonim
otpora nacionalizmu, zloinu i ratu. Da li je dananja Srbija zaista svega

18

Helsinke SVESKE

toga osloboena? Rata vie nema, ali zloini i nacionalizam su i dalje

prisutni - zato to nijedan ratni zloin nije sankcionisan i zato to se
"iskreni" nacionalizam, za razliku od Miloevievog "neiskrenog", jo
jednom ustoliio u vladajuu ideologiju. Glas protiv malobrojnog kritikog
miljenja trai da tako i ostane.
Da je reakcija urednika lista Vreme (i branilaca) bila tek usamljena
prozivka konkretnih pojedinaca i nevladinih organizacija, mogue je da bi
prola manje zapaeno ili da bi bila protumaena samo kao eksces. Kako
je njom meutim, dugogodinje osporavanje Helsinkog odbora za ljudska
prava i Fonda za humanitarno pravo i od strane bive i sadanje vlasti,
zavisnih medija, zavisnih i nezavisnih intelektualaca, dobilo neoekivanu
podrku od jedino preostalih, nezavisnih medija, uporan dugogodinji rad
na njihovoj diskreditaciji dobio je punu satisfakciju. Podrani su oni koji
danas za ratove i zloine proglaavaju odgovornim jednog oveka, a koji
se ve spremaju da sutra i njega odbrane. Sadrina diskreditacije oslikava
nepromenjeno miljenje vladajue elite i pre i posle 5. oktobra u odnosu
na predmet aktivnosti dve nevladine organizacije. Pokazalo se da su
njihovo nemirenje sa relativizacijom zloina, sa relativizacijom aktuelne
snage nacionalizma i sa relativizacijom odgovornosti drutva za deceniju
besaa, jedini stvarni motivi, konano se moe rei, frontalnog napada
pozicije. Prividni motivi tipa "oni koji nisu bili tu za vreme
bombardovanja...", "oni koji ive ili su u protekoj deceniji iveli u
inostranstvu...", "oni koji koriste pojam Srbijanci...", a koji su korieni kao
"krunski dokazi" za opravdanost diskvalifikacije njihovog miljenja o
potrebi suoavanja sa istinom o poinjenim zloinima, najbolje svedoe o
mnogo puta u polemici pomenutim "duplim standardima" i "zamenama
teza". Jer, takvih je bilo i na strani pozicije, samo to niko od oponenata
nije smatrao za argument.
U polemiku se nisu ukljuili prozvani Sonja Biserko, Petar Lukovi
i B92.

POLEMIKA

Vreme, 604
01.08.2002.

Slabosti jakih rei:

Dehelsinkizacija gospoe Biserko

Odgovorno tvrdim da se "Vreme" ne moe prepoznati ni u jednoj
od kvalifikacija kojima Sonja Biserko opisuje stanje duha u Srbiji, osim to
sebe prepoznajemo u nastojanju da deetnifikujemo zloin
Recimo da se Sonji Biserko dogodi da odvali neto glupo, a da ja
napiem da je to odvalio itav Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji.
Loe bih se oseao zbog toga. Moja bi obaveza bila da dehelsinkizujem tu
glupost. Isto valjda vai i za zloine, mada nemam nameru da jednaim
glupave izjave sa zloinima, niti gospou Biserko sa zloincima, ali je ona
umeala "Vreme" u tu priu kritikom ureivake politike, koja, po noj,
relativizuje i deetnifikuje zloin. Radimo to, opet po gi Biserko, na
totalitaran nain, ali da ja ne bih, potovani itaoci, zapao u zamku
pristrasnog prepriavanja, citirau njenu izjavu, objavljenu u jednom od
poslednjih brojeva zagrebakog "Ferala":
"elim da ukaem na dva problema s kojima se suoavamo skoro
svakodnevno: jedan je uoptavanje i relativizacija zloina i drugi je odnos
prema Hakom tribunalu. Kako zloin postaje sve oigledniji i kako su
dokazi sve dostupniji, srbijansko drutvo, ili da budem preciznija, njegova
elita, sve organizovanije ini napor da se zloin ne samo relativizuje ve i
deetnifikuje. Nain na koji se ta nova Istina plasira naroito preko tzv.
nezavisnih medija, kao to su B92 ili Vreme jednako je totalitarna kao i
nacionalizam koji je svojevremeno pokrenuo ratnu maineriju. Totalitarni
nain miljenja je, naalost, u srbijanskom drutvu sada glavna
opstrukcija demokratizaciji drutva, to se najbolje vidi kroz interpretaciju
bliske prolosti. Sada se govori o graanskom nacionalizmu, o kulturnom i
nekulturnom nacionalizmu, a svaki pokuaj da se otvori pitanje ratnih
zloina se tretira kao revolucionarna pravda. Zato se umesto suoavanja,
zahteva argumentovana javna refleksija koja treba da pokae ta se u
stvari desilo. Jer svaki zloin, kako kae jedan lan dravne Komisije za
istinu i pomirenje, ima svoju prolost i budunost. Postavlja se pitanje da
li je i holokaust imao svoju prolost kako bi se njime opravdalo est
miliona ubijenih Jevreja..."
Odgovorno tvrdim da se "Vreme" ne moe prepoznati ni u jednoj
od kvalifikacija kojima Sonja Biserko opisuje stanje duha u Srbiji, osim to
sebe prepoznajemo u nastojanju da deetnifikujemo zloin. Mi radimo u

22

Helsinke SVESKE

najboljem uverenju da zloinci imaju ime i prezime i da je totalitaran svaki

nain miljenja koji je spreman da itav jedan narod optui za zloin.
Tako se, verovatno brzopleto dajui podosta konfuznu izjavu,
Sonja Biserko predstavila kao Poslednji Mohikanac one kole miljenja
koja se zalagala za denacifikaciju svih preivelih Srba, gazei, recimo,
moje ljudsko pravo da budem nevin dok ne dokae da sam kriv.
Da sam zloban, rekao bih da iza ovoga stoji elja gospoe
Biserko da otvori alter na kome bi se prodavale indulgencije, a te
oprotajnice mogli bismo samo kod nje da pazarimo i u globalnim
tokovima pravde bio bi neduan samo onaj kome to uverenje bude
overeno peatom Helsinkog odbora. Do tada imam da budem kriv i ima
da mi je nejasno, kao to izgleda nije jasno Sonji Biserko, zato se u
Hagu onoliko lomataju oko Miloevia dokazujui njegovu krivicu umesto
da su ga odmah streljali a potom obesili. ta se s nama zavitlavaju tuioci
i sudije, jer ako su svi Srbi krivi onda je Miloevi najkrivlji. Usput, Sonja
Biserko se ozbiljno kandiduje za aktivnog lana i glavnog ideologa SPS-a
ije tvrdo krilo, uz eeljeve radikale, tvrdi da se u Hagu sudi celom
srpskom narodu, dok se Karla del Ponte, svako malo ih demantujui, ubi
od pokuaja da zloin konkretizuje i sauva od etnifikacije istog.
"Vreme" se ne bi ni sada mealo u poslove Sonje Biserko ak i
kad se bavi nama, ali uvek postoji taka kad javni interes nadvlada
gadljivost na predmet teme. Helsinki odbor za ljudska prava, ak i u
Srbiji, trebalo bi da titi moja ljudska prava, kao i vaa, potovani itaoci, a
nikako da nas ovako uture svrstava u zloince, kanjavajui nevine i
ometajui da u umi naemo drvo o koje je neko nekog obesio.
Takav nain miljenja ve je, ruku na srce, ogadio ljudima
Helsinki odbor pa bi i centrala mogla da se zapita ta joj radi filijala i ko
od "tree korpe" pravi kavez.
Dau vam i jedan konkretan primer. Kad je onaj Miodrag Popov,
nekad s RTS-a a sada na Pinku, tuio nedavno Petra Lukovia, traei
milionsku odtetu, Sonja Biserko je dala javnu izjavu da nieg od toga ne
bi bilo da je ovde bilo lustracije.
A injenice stoje ovako. Popov je tuio Lukovia zato to je ovaj
napisao da je Popov u Dnevniku RTS-a rekao da Hrvati prave ogrlice od
oiju srpske dece. Popov jeste ureivao te monstruozne dnevnike i vodio
te TV dnevnike, ali, izgleda, nikada to nije rekao. Lukoviu se omaklo.
Kakve veze ima sad lustracija s tim?
Nema nikakve, osim ako Sonja Biserko ne misli da lustracija znai
sledee:
1) gubitak graanskih prava, pa i prava na aktivnu sudsku zatitu;
2) 3) kazna streljanjem pa nek se posle ali sudu. 4) Sa stanovita
ljudskih prava, lustracija bi najdalje mogla da ode do zabrana obavljanja
delatnosti kojom se ovek nedolino bavio i da ta zabrana vai samo u

Taka razlaza

23

javnom sektoru. To nikako ne znai da Miodrag Popov nije mogao da

nastavi da se bavi novinarstvom kod privatnika eljka Mitrovia, te kao
takav titi svoja ljudska i profesionalna prava, kao to niko mene ne bi
mogao da sprei da zaposlim Sonju Biserko ukoliko to bude obostrana
elja.
Neki put se na malim stvarima najbolje prikazuju veliine principa.
Makar i o ljudskim pravima da je re.
D. .

Vreme, 605
08.08.2002.

Udarac u donji stomak

"Dehelsinkizacija gospoe Biserko"; "Vreme" br. 604
Potovani gospodine Dragoljube arkoviu:
ao mi je to moram da konstatujem da, kao to vlast kvari ljude,
tako valjda oveka kvari i to kad je predugo glavni urednik, i to, izgleda,
debelo teti njegovom listu. A kad je neko i u upravnom odboru i v.d.
direktor, tj., kad gomila funkcije, to, izgleda, vai na kvadrat.
Jedan sam od vernih italaca "Vremena", od njegovog osnivanja.
Moja deca su odrasla na tom tivu i njegovim stavovima. Meutim, pali ste
u mojim oima prvi put tokom bombardovanja kada ste nastavili da
izlazite, i to u onom bednom obliku, objavljujui samo ono to je prolo
cenzuru.
Sada ste se, konano, sasvim kompromitovali, bar kod ovog
itaoca tu zaista ne govorim profesionalno, mada bih mogla i to, ve i
etikog stanovita.
Vai glavni kolumnisti, i novinarske perjanice neu ih nabrajati,
kao to neu nabrajati ni izuzetke, kojih, dakako, takoe ima koji su
nekada bili predvodnici u borbi za demokratiju i slobodnu re sada "niti
smrde, nit miriu".
Sada mi je jasno zato (mada sam to pretpostavljala i ranije)
zato to je to (i u tom miljenju ga Biserko nije sama) rezultat vae
ureivake politike.
Trebalo je dobro da razmislite pre nego to ste objavili vau,
upotrebiu termin dosada rezervisan samo za Politikino pisanje "paskvilu"
protiv ene koja je glavna meta pljuvanja za ljude s kojima do sada niste
bili u istom taboru.

24

Helsinke SVESKE

Da li je injenica da je kritiki i u prolazu spomenuto i "Vreme",

dovoljna za barazni i sasvim subjektivni napad na tivo s kojim biste se
inae sloili, da nije, kaem ponovo, lina sujeta u pitanju? A ako nije lina
sujeta, ve vae stvarno ubeenje, to da je "Vreme" i dalje pobornik
otkrivanja istine o zloinima i na braniku naprednih ideja onda je neko
od nas debelo u krivu. Jer, to svakako nije ono "Vreme" koje itam od 5.
oktobra naovamo, a to onda bar po mom skromnom miljenju
viestruko potvruje navode ge Biserko.
Ono to vam zameram je: to god da je objektivna istina, trebalo
je da se do nje doe tolerantnim dijalogom a ne udarcima u donji stomak:
trebalo je da, ili prenesete ceo lanak "Ferala", i onda objavite
kontraargumente s primerima, ili da svoje "pismo italaca" poaljete
"Feralu", ili "Danasu" ili nekom drugom, treem, ali neutralnom glasilu, a
ne da svoj list i svoj poloaj glavnog urednika zloupotrebite i koristite kao
linu priju. Sasvim nalik na obraun brae Kari s Dinkiem, ili eljka
Mitrovia s edomirom upiem, vi ste svoju uvreenu sujetu zadovoljili
time to ste plotun iz svih cevi ispalili na enu na koju e u ovom drutvu
da pljune svako ko je protiv sagledavanja prave istine o zloinu. Lepo ste
drutvo, i to sasvim sami, gospodine arkoviu, izabrali.
Ne mogu da odolim a da ne citiram deo vaeg stava: "Da sam
zloban, rekao bih da iza ovoga stoji elja gospoe Biserko da otvori alter
na kome bi se prodavale indulgencije, a te oprotajnice mogli bismo samo
kod nje da pazarimo i u globalnim tokovima pravde bio bi neduan samo
onaj kome to uverenje bude overeno peatom Helsinkog odbora", i tako
dalje, sve u istom tonu, bljutavo da se podneti ne moe.
Gospodine arkoviu, kao dobrom novinaru, emu vam ti jeftini
tosovi: "da sam zloban, rekao bih"... pa rekli ste, odmah u nastavku,
nairoko i nadugako, znai, zlobni ste, zar ne?
A evo pasusa ge Biserko, kako ste ga vi citirali, koji je izazvao
svu tu u, jed i gorinu: "Kako zloin postaje sve oigledniji i kako su
dokazi sve dostupniji, srbijansko drutvo ili, da budem preciznija, njegova
elita, sve organizovanije ini napor da se zloin ne samo relativizuje ve i
deetnifikuje. Nain na koji se ta nova istina plasira naroito preko tzv.
nezavisnih medija, ili kao to su B92 ili "Vreme" jednako je totalitaran
kao i nacionalizam koji je svojevremeno pokrenuo ratnu maineriju.
Sam nain na koji reagujete (totalitarno, tj., netolerantno),
potvruje navode tog pasusa. Istina boli, zar ne?
U lanku vi namerno, odnosno zlonamerno meate krivicu i
moralnu odgovornost. Citiram vae rei: "Vreme" se ne bi ni sada mealo
u poslove Sonje Biserko ak i kada se bavi nama, ali uvek postoji taka
kad javni interes (sic!) nadvlada gadljivost (?) na predmet teme. Helsinki
odbor... ne bi trebalo da nas ovako uture svrstava u zloince..." itd, itd.
O tempora, o mores!

Taka razlaza

25

Ja bih volela da vidim da vi argumentovano, primerima, (a ne

pljuvainom i jeftinim podmetanjima koji vie dolikuju utoj tampi)
pobijete tvrdnju ge Biserko. A ja mogu, ako elite, takoe
argumentovano i analitiki da vam je dokaem, i to konkretno, na polju
kojim se ja lino bavim: a to je nain na koji pokrivate deavanja u
Hakom tribunalu.
Iz vaeg lanka takoe razbiram da ste i protiv zakona o lustraciji.
Vera Rankovi,
urednik RTS-a i lan Foruma za meunarodne odnose

Vreme, 606
15.08.2000.

Reagovanja:

Moj odgovor njima

Udarac u donji stomak; "Vreme" br. 605
Morali bismo, pre svega, rekonstruisati ne samo o emu je ovde
re nego i redosledu poteza i glavne uesnike. Kao prvo, Pera Lukovi
objavljuje u "Feralu" tekst u kojem otvoreno napada nezavisne medije u
Srbiji dosledno ih nazivajui tzv. nezavisnim medijima izraz patentiran u
vreme eelja, Daia i Gorana Matia zbog: kolaboracije s novom
vlau u Srbiji, odnosno podrke novo-starom srpskom nacionalizmu,
prikrivanja zloina poinjenih u vreme Miloevievog reima na prostorima
bive Jugoslavije i zloupotrebe donatorskog novca (pominju se sume
kojima su operisali Goran Mati, Nenad Ceki i slino drutvo). Na kraju,
pozivaju se donatori i velike sile da prekinu da ulau u Srbiju, a pogotovo
u tzv. nezavisne medije ili civilno drutvo jer: sve je to jedna velika laa i
prevara. Potom, kao zakljuak ovog ogorenog pisma stoji citat iz usta
Sonje Biserko koji bi svemu ovome trebalo da d posebnu teinu
moralnu i intelektualnu.
Veran Mati, koji je, zajedno sa RTV B92, bio izloen najveem
napadu kao monopolista, tajkun, lopua, laov i prevarant svetskog glasa,
napie odgovor "Feralu". "Feral" u svome sledeem broju objavljuje
Matiev odgovor u rubrici "Pisma", dok sarajevski "Dani" objavljuju
odgovor komentar Pere Lukovia na Matievo pismo "Feralu" u asu kad
pismo jo nije objavljeno. Opet gomila sasvim linih gadosti i lai, s
posebnom tendencijom da Bosancima ogadi svako pominjanje RTV B92

26

Helsinke SVESKE

njih, otprilike, boli k.... za rtve Bosanaca, oni samo hoe na tome da
profitiraju.
A onda Dragoljub arkovi odgovara otro, ali bez psovki i
optubi da neko krade, vara ili hoe da profitira, Sonji Biserko. Ona se,
mada guru Pere Lukovia, ni jednim gestom ne ograuje od svoga
uenika. Moda je Dragoljub arkovi pogreio to je krenuo tako
"visoko". to se nije bavio svojim bivim kolegom? Tada bi cela stvar
ostala u ionako prljavim novinarskim vodama.
Stvar je, meutim, daleko prozainija napad na nezavisne
medije, na one medije koji su se godinama dosledno i hrabro
suprotstavljali Miloevievom reimu istovremeno je napad na celokupni
demokratski potencijal i energiju ovog drutva koje Sonja Biserko od
nedavno uporno naziva "srbijanskim drutvom". (Mene taj izraz, moram
da priznam, iritira jer sadri onu istu anahronu konotaciju kao i izrazi
"vlastan i svekoliki". Pridev "srbijanski" obilato koriste ne samo hrvatski
nego i srpski nacionalisti u Srbiji koji se zalau za izolacionizam i
samodovoljnosti Srbije.) Osim toga, ako ve govorimo o politikim i
drugim elitama u Srbiji, danas one sigurno nisu samo srpske ukoliko je
ta vrsta etnofilizma uopte potrebna.
ta je glavni uzrok ovakve iznenadne provale sasvim line
netrpeljivosti i ogorenja? Nestrpljenje i nezadovoljstvo postignutim,
nezadovoljstvo sopstvenom pozicijom, strah od sveopte katastrofe,
najava oslobaanja Slobodana Miloevia i njegovog trijumfalnog
povratka u zemlju? Ili, moda jo straniji scenario: stabilizacija ekonomije
i poetak velikih investicija u Srbiji, porast standarda, buenje optimizma i
vere u reforme i modernizaciju zemlje, najzad masovna podrka takvom
reformskom kursu? Najzad, nije li, moda, u pitanju strepnja da e
smirivanjem situacije u ovom delu sveta doi i do objektivnijeg i zrelijeg
sagledavanja odgovornosti za sve ono to se deavalo. Ne znam koji
scenario deluje mranije za Peru Lukovia i Sonju Biserko?
Pre vie od godinu dana u "Vremenu" je objavljen moj tekst pod
naslovom "Kivni" u kojem nisam spomenuo nijedno ime. Raunao sam da
e se i Pera Lukovi i Sonja Biserko, ali ne samo oni, lako prepoznati.
Raunao sam, takoe, da e saveznici iz tekih, olovnih vremena umeti
da racionalno i dosledno podnesu izazove i tekoe Srbije posle
Miloevievog pada. Pokazalo se da nisam bio u pravu.
Ima, meutim, u tvrdnji Vere Rankovi, urednice RTS-a, jedna
stvar koja otvara ono to smo, na neki nain, eleli da potisnemo. Re je o
onome ta je ko radio u vreme svakako najteeg izazova tokom 1999.
godine i intervencije NATO-a. Poto sam u Srbiji bio sve vreme, i svakog
dana odlazio na posao, paljivo sam pratio ta je koji medij tada radio.
Posebno "tzv. nezavisni mediji". Izgleda da neki ili nisu paljivo itali
"Vreme" iz tog perioda ili ga uopte nisu itali. Ja jesam. I vrlo dobro znam

Taka razlaza

27

kako se "Vreme", i ne samo "Vreme" nego i ceo ANEM, a posebno Radio

Panevo, borilo protiv cenzure, kako su korak po korak otvarali vrata
istine i otpora. Znam, takoe, koliko je internet pomogao stotinama hiljada
ljudi da ne izgube zdrav razum i nadu. Sonja Biserko to nije mogla da
iskusi iz vrlo jednostavnog razloga: tada nije bila u Jugoslaviji.
O dranju pred "klasnim neprijateljom" napisane su knjige i knjige.
Najsnanije i najbolje knjige napisali su oni koji su sami bili direktne rtve
takvih sistema. Ne znam linu istoriju Vere Rankovi da li je bili
hapena, muena, ucenjivana. Mislim da ni Pera Lukovi, ni Sonja
Biserko ne bi mogli da se svrstaju u neke ozbiljne muenike i rtve.
Obino, oni koji su podneli najvie imaju najvee razumevanje za one koji
su ih muili i progonili. U naim uslovima takvi su bili Milovan Djilas, Adem
Demai i Mihajlo Mihailov. Ali, ovde vie nije re o progoniteljima i
muiteljima, o onima koji su bili poluge moi, terora i nesree na ovim
prostorima, ve o onima koji su se tome suprotstavljali.
Koja frustracija! Koje ludilo!
Veoma mi je dobro poznat sistem analize i etiketiranja koji, bar
kad su u pitanju nezavisni mediji, sprovodi Helsinki odbor za ljudska
prava. Pratim "to" ve prilino dugo. Veoma mi je dobro poznata
"metodologija" analize sadraja koja je primenjivana. To nije samo jedna
krajnje impresionistika metodologija i sistem "istrgnutih konteksta i
montae atrakcija" nego i potpuno nepoznavanje prirode i sutine
delovanja medija. Seam se jednog "istraivanja" Helsinkog odbora o
pojavama govora mrnje u medijima u Srbiji iz 1994. U tom su istraivanju
mediji kao to su: "Naa Borba", "Vreme" i Radio B92 bili optueni za
irenje govora mrnje izmeu ostalog i zbog toga jer nisu koristili izraz tzv.
svaki put kad se spomene Republika Srpska ili neka njena institucija. Da
su sastavljai takvog istraivanja znali bar osnove funkcionisanja medija,
takve gluposti ne bi mogli da napiu. Izmeu ostalog, mogli su da se
informiu i o tome da najvee svetske agencije poput Rojtera, APP-a ili
AFP-a nigde ne upotrebljavaju izraz kakav je so call. Odnos prema
medijima ljudi iz naeg Helsinkog odbora ne razlikuje se mnogo od
onoga koji je postojao u jednopartijskim, komunistikim sistemima.
Zanimljivo bi bilo uporediti i kako Helsinki odbor za ljudska prava iz
Hrvatske prilazi ovom problemu daleko racionalnije i objektivnije. Kritika
govora mrnje pretpostavlja veliko poznavanje prirode medija, kao i
ozbiljnu, naunu metodologiju istraivanja. Ta kritika je svakako
neophodna, ali se ona danas mora proirivati i na fenomene
manifestovanja politike nekorektnosti koja se sve vie javlja u medijima.
Da bi ta kritika imala autoritet i snaniji uticaj ne samo na medije nego i na
ire javno mnjenje, ona mora biti nauno i profesionalno utemeljena, a ne
da se svodi na impresionistike i voluntaristike zahteve kakvi mediji
moraju biti. No, va ideal nije ozbiljan uticaj na javnost i medije, ve

Helsinke SVESKE

28

brutalni zahtev da se mediji moraju funkcionalizovati prema konkretnim

zahtevima politike elite. Vi, u stvari, prezirete drutvo u kojem ivite i
njegovu unutranju kompleksnost i dinamiku. Ista je stvar i s
demokratskim procesima. Vae ubeenje da ste upravo vi onaj deo
prosveene elite koja bi jedina mogla da nametne sutinske promene u
ovom drutvu vie je nego oigledno. Tome u prilog idu i vaa uporna
nastojanja da se celo drutvo u Srbiji ("srbijansko drutvo") optui za
kolektivno uee i podrku mnogobrojnim ratnim zloinima. Ono u emu
se slaete i s Miloeviem, i s SPS-om, i s radikalima, to je sveopta,
masovna krivica obinih graana. Miloevi je, toboe, bio samo
eksponent jedne unisone politike iji su koreni jo u XIX veku. Tako jedna
teorija zavere zamenjuje druge teorije zavera u kojima su Vatikan,
masoni, Jevreji, komunisti ... imali samo jedno na pameti: da zatru Srbe.
Pretpostavljam da vam nije lako: biti Mesija i "otkriva" tajnih znakova iz
istorije u vreme interneta deluje prilino jalovo.
No, jedna od prvih pretpostavki prosveenosti svakako je
samospoznaja i racionalnost. Vi nemate ni jedno ni drugo. A, sudei
prema analizama medija, koje s vremena na vreme pravite, i aljete po
svetu, vi nemate ni osnovno znanje i sposobnost da to uradite na struan i
objektivan nain.
Jednostavno: zgaen sam agresivnou i ignorancijom, bez
obzira na kojoj strani, i iz kojih motiva nastaju. Mogao bih o vaim
glupostima i malicioznostima, s vrlo oiglednim primerima, da napiem
desetine stranica. Naalost, svestan sam da vi iz toga ne biste izvukli
nikakvu pouku. Zato ovo piem za normalne ljude koji svoje lino
nezadovoljstvo i teak svakodnevni ivot ne pretvaraju u velike ideoloke i
politike prie prepune mrnje i prezira prema svemu to ne mogu da
kontroliu, ve pokuavaju da sauvaju zdrav razum i skepsu, ali i izvesnu
nadu u vremena koja dolaze.
Velimir urgus Kazimir

Reagovanja:

ive mete
"Dehelsinkizacija gospoe Biserko"; "Vreme" br.604
Potovani gospodine arkoviu,
Kao i sve vae tekstove u "Vremenu", sa panjom sam proitala i
tekst "Dehelsinkizacija gospoe Biserko" u broju od 1. avgusta 2002.
godine.

Taka razlaza

29

Nije me iznenadila estina s kojom ste govorili o predsednici

Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. Ona je, zajedno s
predsednicom Fonda za humanitarno pravo, ve godinama iva meta.
Nije lako odoleti atmosferi verbalnog lina to, valjda i jeste njen smisao.
Upijamo je neosetno i prikljuujemo joj se s lakoom. ak i polemike o
strunim, da ne kaem, naunim pitanjima karakterie arogancija koja se
granii s linom. Uzela sam, dakle, slobodu da vam se obratim povodom
vaeg teksta "Dehelsinkizacija gospoe Biserko", pre svega, zato to me
je on naterao da se zapitam:
1. ta zapravo znai dehelsinkizacija? (Kakva grozna re da
ovek jezik polomi!) Zaobilaenje mesta sveih zloina; zatvaranje vrata
hiljadama izbeglica i dizanje ruku od njihovog povratka; prenebregavanje
poloaja manjina koje ine treinu stanovnitva Srbije; preutkivanje
antisemitizma koji je svoj najnoviji trag ostavio na leima spomenika Moi
Pijadi u centru Beograda, pred Politikom; zatvaranje oiju pred irokom
lepezom pojava socijalne patologije u Srbiji; ostavljanje u tami animalnih
uslova u zatvorima? Sve je ovo domen Helsinkog odbora za ljudska
prava u Srbiji.
Ili bi, moda, dehelsinkizacija imala da znai obustavljanje
izdavake delatnosti Helsinkog odbora o naoj neposrednoj prolosti. Da
se na nju ne gleda jednostrano, govori i sam broj edicija: Svedoanstva,
Ogledi, Prevodi, Helsinke sveske, Helsinka povelja.
2. Da li dehelsinkizaciji, to god ona znaila, podleu i autori
pomenutih edicija: Milan ahovi, Milivoje Maksi, Ljubivoje Aimovi,
Bogdan Bogdanovi, Miodrag Stanisavljevi, Novak Pribievi, Slobodan
Ini... I, da ne zaboravim, pokreta "Vremena" Sra Popovi? Ili, moda,
po trei put, treba lustrirati netragom nestalog biveg predsednika
Republike Srbije Ivana Stambolia?
3. Da li se moe govoriti o relativizovanju zloina? Na osnovu
brojnih susreta s ljudima u Srbiji, sa sigurnou mogu da kaem da se
zloin relativizuje i iz oajanja. Ali, to ne treba meati s nedostatkom
politike volje da se zloin sankcionie. ta, inae, znai natezanje sa
svetom oko Hakog tribunala? ta zatita optuenih za zloine u
Vukovaru i Srebrenici? U Foi? Danima drim na stolu lanak don Branka
Zbutege "Kako je zloinac svom zloinu podigao lingvistiki spomenik.
Srbinje nad uasom Foe", koji je objavljen u listu "Danas" 20. juna 2002.
"Ja najmanje pozvan", kae Don Zbutega, "ipak kad je foanskosrbijansko pitanje u pitanju svoju rekoh. A zapravo ne rekoh nego
izbljuvah, propitah, kako ne bih urliknuo. A urlie mi se odavno i od
samog poetka. I to ne zbog nauenih i osvjedoenih saznanja o ljudskoj
prirodi, nego zbog bolnih utnji cijelog jednog kolektiviteta, koji sebe, bar u
Srbiji, manje voli nego to sam ga ja bilo kada najmanje voleo".

30

Helsinke SVESKE

Ne naputa me oseaj da je don Branko Zbutega meni lino

napisao pismo na koje ja nisam odgovorila. ta da mu otpiem? Da se
lino ne oseam ni odgovornom ni krivom?
Bilo je ljudi koji su jo pre deset godina predviali da e dani mira
biti veoma dramatini. Ljubia Raji je rekao: "Znam da nije popularno
rei, ali, po svemu sudei, moraemo da zaponemo sa sudskim
procesima. Ako elimo dravu u kojoj e vladati pravo i kakva-takva
pravda, onda e na sud morati da se izvedu razni pljakai, ratni zloinci
koji su ih na zloine obodravali i davali im pokrie za njih".
A Slobodan Stojanovi je, 1992. godine, napisao: "Da je sree,
pameti, znanja i dobrote, morali bismo i mi sastaviti istoriju sramote, greha
i beaa ovog rata i prvog dana mira pristupiti njenom pisanju.
Ali, ova spasonosna istorija ne bi smela nikako! da izvrda
suenje i kanjavanje zloinaca. Ako svaki, i najmanji zloinac ne bude
priveden pravdi, rat e se vraati i vraati".
Na sadanji trenutak nije, dakle, bio ni nezamisliv ni neoekivan.
Samo, izgleda da se u brutalnom ratu moglo biti radikalniji nego u
varljivom miru. To je razumljivo. Danas nije dovoljno govoriti, valja i initi.
Vi ete mi, potovani gospodine arkoviu, moda rei da ste
reagovali na jednu konkretnu izjavu predsednice Helsinkog odbora za
ljudska prava u Srbiji. Ali, reagovanje na svaku, pa ak i neopravdanu
primedbu na proces suoavanja s istinom o poinjenim zloinima s
barikade i preko niana odvaja se od povoda i, verujem nenamerno,
pretvara u relativizovanje nasilja.
4. Da li vi, zaista, mislite da centrali, odnosno Meunarodnoj
helsinkoj federaciji za ljudska prava u Beu, treba odavde javiti ko je
predstavlja u Srbiji? Stvarno verujete da ona nije imala pojma o linosti
koju je izabrala za lana svog Upravnog odbora? Oprostite, ali to
stanovite je druga strana onog stanovita prema kome bi svet Srbiju
video u mnogo povoljnijem svetlu da u ratu i izolaciji nije bilo pacifista i
globalista. I danas, kada Srbija prolazi kroz bolno ali neizbeno
preispitivanje svoje neposredne prolosti, svet bi ne samo razumeo nego i
opravdao sve to je u njeno ime uinjeno da nema unutranjih izdajnika,
sikofanta, denuncijanata. Svet, dabome, nije savren. Ali, dovoljno je
racionalan da u ovome stanovitu vidi izraz nae inferiornosti. U sutini,
nae ravnodunosti prema vlastitoj sudbini. Tako ovdanje ive mete za
svet postaju lakmus.
S potovanjem,
Latinka Perovi

Taka razlaza

31

Reagovanja:

Ama sam Srbin, dakle kriv

"Dehelsinkizacija gospoe Biserko"; "Vreme" br. 604
Nije mi jasno ta je ga Biserko htela da kae ustajui protiv
"deetnifikacije" zloina. Ako zloin nije deetnifikovan, kako da se vode
procesi u Hagu? Moda optuenici treba da budu oznaeni kao Srbin 01,
Srbin 02 itd., to bi doprinelo ionako prilinoj konfuziji u nareenom
holandskom gradu. Ono to me plai jeste sledee: ako je zloin i dalje
etnifikovan, da li to znai da moju malenkost, dok etam Knez
Mihailovom, moe da uhapsi naa ili ina policija i da me uhapsi zbog
zloina koji nisam poinio na, recimo Kosovu ili u Srebrenici? Nema
nikakvih dokaza da sam poinio zloin niti sam na Kosovo ili u Srebrenicu
nogom kroio, ama sam Srbin, dakle kriv. Molim da ovo pismo ne shvati
kao totalitarno/netolerantno; samo sam pissed off.
S potovanjem,
Karlo Danilovi

Reagovanja:

Zamerke zbog krenja ljudskih prava

SS-ovaca
"Dehelsinkizacija gospoe Biserko"; "Vreme" br. 604
U sjajnom ogledu iz makijavelizma, g. arkovi je nadmaio
sopstvena ostvarenja koja je uz svesrdnu pomo g. Miloevia
(akademika, ne hakog uhapenika!) plasirao kroz dui vremenski period
u jednoj nedavno ugaenoj emisiji na Studiju B. Tamo je nemilosrdno
verbalno amarao na sve strane, i tzv. levicu i tzv. desnicu, i G17 Plus, i
anka, i Karie, i Batia, i sve redom (rukovodei se valjda slavnim
marksistikim biserom o "krtici svega postojeeg"), a sad se okrenuo ve
omiljenoj temi, o kojoj, hvala Miloeviu (ovaj put uhapeniku) i svim
njegovim udbaima, postoji preobiman press-clipping: Sonji Biserko.
Svojevremeno je esterton rekao (po seanju): "im vidim da
neto svi ogoreno napadaju, znam da u tome mora biti neeg dobrog."
Recimo da g. arkovi u tu mudrost ne mora verovati. Meutim, on je i
dalje duan da odgovori na dva sutinska pitanja u pasusu koji je citirao iz
izjave ge Biserko: 1. da li se u Srbiji otvoreno govori o prolosti?, te 2.
ima li holokaust prolost, tj. koji je to nivo zloina na kome sva, pa i

32

Helsinke SVESKE

istorijska, opravdanja prestaju da budu validna? Umesto da nam prui

neke odgovore na ova naalost, kao to svi iz svakodnevice vidimo jo
uvek uglavnom retorika pitanja, on se pozabavio jednom nesrenom
formulacijom o "deetnifikaciji" i od nje napravio itavu parodiju, uz
neprikrivenu elju da se uini duhovit (sintagme poput "streljali, a potom
obesili", itd.).
Tako, recimo, g. arkovi govori u prolom vremenu o "koli
miljenja" koja se zalagala za denacifikaciju svih preivelih Srba, izgleda
potpuno lien uvida da ga taj podmukli dodatak "svih preivelih" stavlja u
otprilike istu ravan diskursa kao Matiju Bekovia i njegov "ostatak
zaklanog naroda". Meutim, ta je sa denacifikacijom Nemaca?
Pretpostavljam da g. arkovi ima duboke i teke zamerke na raun
krenja ljudskih prava SS-ovaca i inih uvara konc-logora u posleratnom
periodu? Recite sasvim otvoreno, g. arkoviu: jesu li se po vaem
miljenju krila ljudska prava Geringa, Ribentropa i ostalih nirnberkih
zlikovaca? Pa mnogi od njih koji su streljani ili osueni na duge zatvorske
kazne nikada nisu prekrili nijedan zakon ili pravni propis. Ili: da li ste
svesni da su na tom istom suenju (kojeg je, naalost, sadanji haki
spektakl samo bledunjava senka) itave organizacije proglaene
zloinakim, poput SS-a i Nacistike partije, te da je samo pripadanje
njima bilo dovoljno da se krivino odgovara, a da pri tom nije bilo potrebno
bilo ta vie dokazivati? Ah, ah, kakvo surovo krenje ljudskih prava i
graanskih prava sve mi neto suze idu na oi...
I kakav je va problem sa idejom da bi dokazane ratne zloince
trebalo osuditi na smrt? Naime, ako ovek provali u porodinu kuu, pa
zatekne porodicu sa malim detetom i izmasakrira je da bi se doepao
njihove uteevine, te sve to prizna i dokae se na sudu, onda vrlo malo
ljudi ima toliko skrupuloznog shvatanja ljudskih prava da kae da smrtna
kazna ili doivotna robija nisu u redu. A sa ljudima za koje sad vidimo da
priznaju i znatno stranije zloine (da su zatvorili petnaestak civila u kuu i
zapalili je, recimo) treba da se ponaamo kao prema primabalerinama, i
treba da u zatvoru imaju lap-topove i sluaju muziku?!?!
I na kraju o Popovu i Lukoviu. G. arkoviu, zamislimo
hipotetinu situaciju, sasvim nevano zvala se ona lustracija,
revolucionarna pravda ili kako god kome drago: g. Popov dospe u zatvor
(recimo, po optubama za raspirivanje meunacionalne i verske mrnje,
kao i javnu sablazan, te irenje lanih vesti, i jo itav niz tekih krivinih
dela). Lukovi zatim (i tu je bitan vremenski sled dogaaja!) napie to to
je napisao. Pa zar vi zaista mislite da bi se pitomac CZ-a u pokuaju da
zaslui "dobro vladanje" bavio aktivnom sudskom zatitom? Koliko se
seam, Rudolf Hes je decenijama tamnovao u zatvoru Spandau. Da li
moete da zamislite Rudolfa Hesa kako podnosi tubu nekom optinskom

Taka razlaza

33

sudu SR Nemake zato to su ga, na primer, u ovoj ili onoj dokumentarnoj

seriji, filmu, knjizi ili lanku nazvali "monstrumom"?
Da, izgleda da je razlika izmeu ge Biserko i vas u tome to vi to
moete.
Dr Milan M. irkovi, Beograd

Iskrivljivanje dogaaja
iz hake sudnice*
"Sea li se, Radomire"; "Vreme" br. 602
U poslednjem broju "Vremena", kao antrfile uz tekst o suenju
Slobodanu Miloeviu ("Sea li se, Radomire?"), Nenad Stefanovi
osvre se na deo mog komentara u "Politici", objavljenog 19. jula, u kom
kaem da su mediji i komentatori u Beogradu preutali da su od sredine
aprila svedoci Albanci postali otvoreniji u svojim odgovorima o OVK. Va
novinar daje sledei kontraargument: "U otvorenost govorenja o OVK
spada verovatno svedoenje ukrija Buje, komandanta operativne zone
Nerodimlje, koji je u sudnici tvrdio da nije ubio samo one vojnike i
policajce koji mu nisu bili na nianu."
Naprosto je injenica, meutim, da su svedoci Albanci od sredine
aprila bili otvoreniji u svojim odgovorima o OVK. Nekoliko primera: efet
Zogaj je 24. aprila 2002. godine svedoio da se OVK nalazilo u selima
Pecan, Sudencan i Doberdolan, na dan kada su borbe poele i kad su
civili napustili to podruje. Gani Haradinaj je 1. maja rekao sudu da se u
selu Dubnica OVK nalazio izmeu vojske i civila, od kojih je petoro
stradalo od minobacaa. Fedrije Dafa je 2. maja svedoila da se OVK
nalazio u selu Cecelija, relativno blizu (sedam kilometara) od sela u kom
se poetkom maja 1999. godine Fedrije nalazila sa ostalim izbeglicama.
Abdulah Salihu je 9. maja odgovorio da je u septembru i oktobru 1998.
godine OVK bio u blizini ireza i da su njeni pripadnici, zaista, maltretirali
dvojicu metana. Avdiu Bilal je 30. maja svedoio da se uoi dogaaja u
Raku grupa pripadnika OVK nalazila na tom podruju osmatrajui selo.
Oigledno je, koliko i lako dokazivo, da su albanski svedoci dali
ovakva svedoenja, za koja bi se moglo tvrditi da su relevantna za
*

Ovo pismo nije objavljeno u okviru zapoete polemike, ali je po temi direktno
vezano za razloge njenog otpoinjanja. Uvrstili smo ga ovde i zbog toga to su
naredne reakcije na ovo pismo objavljivane u okviru strana posveenih polemici, a
i sam autor se u nju ukljuio (prim. ur.).

Helsinke SVESKE

34

Miloevievu odbranu. Ako va novinar istrajava da porie tu injenicu,

onda se radi o jo jednoj ilustraciji nedostatka objektivnosti, koji spreava
niz komentatora u Beogradu da adekvatno predstave realnost
Miloevievog suenja.
Ostaje da se vidi da li e Miloevi biti proglaen krivim za dela
koja mu se stavljaju na teret. O tome e odluku doneti sud. Ali, svoj sud
e doneti i stanovnici Srbije, kojima mediji ne ine uslugu ako iskrivljeno
prikazuju dogaaje u sudnici.
Bogdan Ivanievi,
istraiva u Human Rights Watchu za bivu Jugoslaviju

Vreme, 607
22.08.2002.

Reagovanja:

Neprijatelj u Srbiji otvorenost, snaga

i integritet nekoliko ena
"Dehelsinkizacija ge Biserko"; "Vreme" br. 604
"Moj odgovor njima"; "Vreme" br. 606
Tekst urednika "Vremena" Dragoljuba arkovia protiv Sonje
Biserko, u broju od 1. avgusta 2002. godine, i dosoljavanje u istom smislu
iz pera njegovog saradnika u broju od 15. avgusta ne doputaju mi da i
dalje trpeljivo preutkujem bezobrazluke koji se svakodnevno uju po
Srbiji, daleko jae posle oslobaanja od Slobodana Miloevia. Sa ulice i
iz "zavisnih" medija omalovaavanje, nipodatavanje, poniavanje, pretnje
i napadi na nekoliko ena u Srbiji prelivaju se u "nezavisne" medije i
zvue kao hajka protiv neprijatelja. Ton toj modi ne daju vie Radiotelevizija Srbije i "Politika", kao u nedavna ratna vremena, nego ulica i
"slobodni" mislioci rodoljubive provinijencije, koji se die nezavisnou
sebe i svojih medija, sada i oduvek.
Nisu najmunije redovne anonimne pretnje bombama, paljevinom
ili bejzbol palicama, jer njihovi autori pripadaju "tamnom vilajetu" u kojem
raspadajue vojske i paravojske u samrtnom ropcu pokuavaju da uz
svoja grupna i lina imena zadre barem atribut rodoljubivosti, svodei
svoj dananji rat na napor da prikriju svoj i dravni zloin. Pravu ozbiljnost
modi ruenja nekolikih ena daje lave iz medija koji su vaili za
nezavisne od politike Slobodana Miloevia.

Taka razlaza

35

Smatrajui se najzaslunijima za svrgavanje cara (koji je ve

uveliko, svima vidljivo, bio go, ali se malo njih usudilo da to proapue), ti
mediji polau pravo, a ulau i vidljivo velik napor da ga odbrane, na
iskljuivo tumaenje prolosti i budunosti. Najvie zbog toga im toliko
smeta svako zalaganje za suoavanje s prolou i za preuzimanje
odgovornosti za nedela prethodne vlasti. Zanimljivo je da im ne smeta
otro i nezavisno pero u sopstvenim redovima, kakvo je, recimo, Teofil
Pani ili Ljubomir ivkov. Zasmeta im, mnogo ih zapee, jedino kad se
neko usudi da prozove njih same, njihov sveti Medij, ureivaku politiku
sada i tada i, ponajvie, njihovu profesionalnu i ljudsku savest. Na kritiku
koja im se ne dopada, kakva je miljenje Sonje Biserko o ureivakoj
politici radija B92 i magazina "Vreme" izreeno u hrvatskom nedeljniku
"Feral Tribune", reaguju poput vlastodraca ili pomenutih anonimnih
pretilaca, koji e u ime navodnog javnog interesa da se obraunaju sa tom
enom i sa svima "njima". Ako treba, u ime javnog interesa kako ga oni
vide, lagae, a i jesu, svesno. U ruenju Sonje Biserko otili su tako
daleko da su napali sve koji se usuuju da kau da u vreme NATO
intervencije nije bilo razlike u izvetavanju B92 (do zatvaranja), lista
"Vreme" i RTS-a. Jedini izuzetak bili su list "Republika" i Radio Panevo,
to se lako utvruje ve sasvim povrnom analizom sadraja. La i teak
falsifikat injenica je tvrdnja, bez obzira na to koliko glasno i esto
izricana, da su se "Vreme" i Anem borili protiv cenzure u vreme
intervencije NATO-a. U vezi sa tom borbom kojom su "korak po korak
otvarali vrata istine i otpora", urednik lista "Vreme" Dragoljub arkovi je
na skupu novinara u Miloeru u Crnoj Gori u septembru 1999. godine
rekao: Javljali smo se (cenzorima, prim. autora) svakog jutra, da se
dogovorimo o tekstovima koje emo objaviti. U poetku smo im nosili
tesktove, a kasnije smo se dogovarali i sve reavali telefonom. ivela
nezavisnost medija!
Iako ovo pitanje preosetljivosti na istinu ima i vanije aspekte, nije
beznaajno da je nekoliko ena u Srbiji stalno izloeno vreanju,
poniavanju i pretnjama upravo zbog toga to pokuava da pokrene
proces pomirenja preko utvrivanja istine, priznanja i preuzimanja
odgovornosti. Da ponovim, ne mislim na pretnje onih koji se plae da
pokau lice na svetlosti dana. Njihove pretnje su oekivane i svedene na
puko nasilje, bez velikog potencijala da zbune i zavedu. Najvie me brinu
promene u Srbiji do kojih je dolo posle pada Miloevia. elela sam da
budem svedok otrenjenja i da naiem na opte razumevanje da prioritet
nove vlade i nas graana mora da bude da svako preuzme svoj deo
odgovornosti za nedela prethodne vlasti prema drugima, te da time
stvorimo osnovu da zapone proces pomirenja. Mediji su, naprotiv,
zduno krenuli, a u tome su veoma aktivni nekadanji "nezavisni", da
oblikuju javno mnjenje na nain Miloevia i njegovih medija, a, bogami, i

36

Helsinke SVESKE

u istom pravcu. Hako suenje predstavljaju kao utakmicu jednako asnih

i nepristrasnih timova, ne skrivajui da su Miloevievi navijai. Miloevi
cinino i bezobrazno koristi sudski postupak da rtvama u lice govori da
lau, to je sitna ogavna farsa za lokalnu upotrebu u ovoj sve uoj Srbiji i
nema nikakve pravne posledice po injeninu snagu tih svedoanstava, a
nai novinari hrabro i nezavisno izvetavaju kako je Miloevi po ko zna
koji put dokazao da albanski svedoci lau. Za razliku od takvih novinara i
otprilike jednako takve politike javnosti u Srbiji, nekoliko ena odbija da
navijaki uestvuje u poturenoj utakmici MiloeviAlbanci, ve trai
vraanje ljudskog dostojanstva rtvama i objavljivanje nedela izvrenih
nad njima, od ubijanja, spaljivanja tela i uklanjanja dokaza o poinjenom
zloinu, do odbijanja da se istina prizna i da rtve budu obeteene,
moralno i materijalno. To se ne uklapa u priu koju nude nai novinari, te
im zato mnogo smeta to nekoliko ena koje godinama ponavljaju iste rei
o pravdi, odgovornosti i pomirenju.
Meu tim enama na meti je i ena koja nije potpisala famozno
pismo 27 intelektualaca koji su od meunarodne zajednice zahtevali da
prestane sa zloinom bombardovanja SR Jugoslavije. Nekoliko pozvanih
da potpiu pismo, Ivan olovi, Filip David i ja, na primer, odbili smo jer
smo smatrali da to pismo ima smisla samo ukoliko bude adresovano na
Slobodana Miloevia, jer on je i prvenstveno odgovoran za izazivanje i
ima mo da zaustavi bombardovanje zemlje, jednako lako kao to je
potpisao, a zatim raspotpisao sporazum u Rambujeu. Meutim, potpisnici
tog pisma, meu kojima su urednici radija B92 i lista "Vreme", smatrali su
da bombardovanje zemlje prejudicira osudu Miloevia, ili ve tako neto,
nejasno i netano. Tako su nai nezavisni mediji de facto podrali
Miloevia i uli sa njim u avolji savez, jo uvek neraskinut.
Nije raskinut ni 5. oktobra 2000. godine, a ni danas. Miloevi nije
svrgnut zbog odgovornosti za bombardovanje zemlje i ratnih zloina
poinjenih u ime ujedinjenja "srpskih prostora". Svi njegovi prononsirani
protivnici i kritiari bili su saglasni da ratni zloini ne smeju da budu
pominjani u vreme izborne kampanje za promenu vlasti, navodno zbog
toga to obini graani ne mogu da podnesu istinu o zloinima. Nove
vlasti su samo jednom prilikom suenje u Hagu i privoenje optuenih
meunarodnoj pravdi dovele u vezu sa odgovornou za zloine. Bilo je to
uoi predavanja Miloevia Hakom tribunalu, 28. juna 2001. godine.
Ministar policije je za tu priliku obznanio postojanje tajnih masovnih
grobnica u Srbiji i, u prilog odgovornosti Miloevia, pomenuo neke
sastanke kod biveg predsednika SRJ na kojima je doneta odluka o
uklanjanju dokaza o poinjenim zloinima na Kosovu ("asanacija"). Ta
pria je trajala samo koliko je bilo potrebno da Miloevi bude isporuen u
Hag. Ni godinu dana kasnije, kada je pred meunarodnim tribunalom
svedoio visoki policijski inspektor Karleua, nije iznet nijedan nov

Taka razlaza

37

podatak koji bi opovrgao raireno uverenje javnog mnjenja u Srbiji da su

tajne grobnice izmiljotina koja je posluila novim vlastima da savladaju
strah od predaje Miloevia Hagu. Na pitanje Miloevia "kako je mogue
da ni posle godinu dana nadleni organi u Srbiji nisu utvrdili ko su ti ljudi
iji su ostaci naeni u ekshumiranim grobnicama u Srbiji", Karleua je
odgovorio da "on ne zna i to nije posao policije".
O avoljem savezu "antimiloevievaca" sa Miloeviem jasno
govore izvetaji medija o svedoenju biveg naelnika Dravne
bezbednosti Srbije Radeta Markovia krajem jula 2002. godine. Svi su
klicali "Rade Markovi nije priznao", to treba da znai da nije izdao svog
efa. Bivi naelnik DB-a fascinirao je izvetae lista "Vreme" i radija B92,
a i brojnih drugih medija, svojom odanou Miloeviu. Nikoga od njih, a
ni druge, Markovievo svedoenje nije podstaklo da upita o tim malo
poznatim sastancima na kojima je doneta odluka o premetanju tela
ubijenih kosovskih Albanaca ili da konstatuje da je Rade Markovi lagao
pred sudom kad je rekao da nije znao da su ostaci ubijenih sakriveni u
grobnicama na terenu SAJ iji je on ef. Desetine imena policajaca, oficira
i predstavnika srpske vlasti pomenute su na sudu, a to nije dalo povoda
novinarima da te ljude javno upitaju o njihovoj ulozi u zloinima na
Kosovu. Svi ti na sudu pomenuti nalaze se u Srbiji ili u Crnoj Gori (bivi
komandanti Crvenih beretki, bivi gradonaelnik akovice, komandanti
vie garnizona, generali Pavkovi i Lazarevi, i mnogi drugi). Niko nije
zatraio od generala Lazarevia, biveg komandanta Pritinskog korpusa,
da objasni likvidaciju 250 albanskih civila u selu Meje 27. aprila 1999.
godine i prebacivanje njihovih tela na policijski teren u Batajnici. Svedok,
bivi oficir Vojske Jugoslavije, Albanac po nacionalnosti, izneo je i druge
uasne stvari o dogaajima u akovici, ali je to ostalo bez odjeka u
medijima koji tvrde da se bave "istinom i odgovornou".
Omraene ene trae javnu raspravu i utvrivanje odgovornosti
poinilaca i naredbodavaca zlodela zbog kojih je Srbija postala sklonite
za ubice i grobnica za njihove rtve. To strpljivo i istrajno angaovanje na
uspostavljanju vrednosti na kojima treba da poiva demokratsko drutvo u
Srbiji i Crnoj Gori izaziva povike "spalite vetice" i prezir, a i gnev, autora
raznih zlobnih tekstova. Izdrale su te ene punu meru Miloevievog
adeta i nijedna od njih nije smatrala da joj pripadaju posebne zasluge za
njegovo svrgavanje. Ostale su na istim poslovima, izmeu nove vlasti koja
trai blanko podrku za sve to kae i radi i civilnog drutva zaglibljenog u
movaru politikih partija, obuzetog sujetom koja se hrani sitnim dobitima
koje proistiu iz bezopasnog angaovanja u novom politikom miljeu.
Mislim da je runi i primitivni odnos prema enama, svim,
posebno prema ovim nekolikim razliitim, u vezi sa klimom u Srbiji gde je
zavladao govor zla kao prirodan oblik kimuniciranja. U takvoj klimi
integritet, doslednost i hrabrost nisu vrednosti na ceni. Proizvodnja lai i

38

Helsinke SVESKE

falsifikata, pojava univerzalnih mudraca koji svima dre lekcije, blate i rue
sve to nije po volji njihovih mentora i opsena hajka na neprijatelje iz
kruga ena koje se bave ljudskim pravima snano obeleavaju medije u
Srbiji posle Miloevia.
Na brojne rune komentare, poput javnog protesta profesora
Nikole Miloevia protiv lista "Politika" zbog toga to je mojim reima dato
vie prostora nego ostalim uesnicima ankete o njihovom vienju Srbije
pod novom vlau, nemam ta da kaem jer oni govore o autorima vie
nego o nama napadnutima. Meutim, imam nekoliko pitanja za sve te koji
se ne obaziru na tue ljudsko dostojanstvo:
Gde ste Vi lino bili kada su Vojvodinom harali radikali uz
blagoslov vlasti, primoravajui lokalne Hrvate da napuste svoje kue, kako
bi u njih bile smetene srpske izbeglice iz Hrvatske? Ja sam svakodnevno
bila u Hrtkovcima, Golubincima, Bau ili Platievu. Ako ste bili protiv tog
oiglednog faizma, zato ste utali?
Gde ste, recimo, bili kada su Srbi iz zapadne Slavonije i Krajine
stizali u kolonama na granicu Srbije? Nikoga od vas nisam videla ni na
granici ni u Sremskoj Mitrovici dok je policija izdvajala mukarce i vraala
ih natrag. Jo jedna ena (Branka Novakovi) i ja donele smo mleko i hleb
i bespomono smo plakale zbog demonstrativne bezoseajnosti
Beograda i Srbije. "Jedinstven bratski narod na svim naim prostorima",
seate se?
Da li ste za vreme rata u Bosni ikad probali da preete iz Srbije u
Republiku Srpsku u drutvu sa Muslimanom, da mu pomognete da stigne
do svoje kue u Bijeljini ili Janji? Radila sam to i najtee mi je padalo to
je u Beogradu bilo malo ljudi koji su bili u stanju da shvate zato se
poniavam i izlaem opasnosti zbog nekog ije ime govori da nije ba
sasvim ovek kao mi, nego neto manje vredno i manje vano. Ako
mislite da ti ljudi nisu (vie) manje vredni od Vas, zato to ne kaete
barem sada, ako ve niste smeli/umeli onda?
Da li me je neko od vas tada pitao ta radim na Kosovu za vreme
bombardovanja i ta se tamo dogaa? Pisala sam o tome vie puta, ali
niko od vas to nije hteo/smeo da objavi. Jedan od vas mi je tada rekao da
je plakao dok je itao moj izvetaj, ali da ne sme da ga objavi jer e
cenzor da mu zabrani novine. Moe li moda sada neto od toga da bude
objavljeno? Samo nemojte opet da se rasplaete, molim Vas.
Na kraju, ne traim da ene o kojima je re, ukljuujui mene,
odjednom ponete da cenite, potujete i hvalite. Molim vas samo da
prekinete sa kaljanjem naeg ljudskog dostojanstva. Ne samo zbog nas
nego i zbog vas samih.
Nataa Kandi

Taka razlaza

39

Reagovanja:

Neprijatelji nezavisnih medija?

"Dehelsinkizacija ge Biserko"; "Vreme" br. 604
"Moj odgovor njima"; "Vreme" br. 606
Polemika koja se razvila izmeu urednika, saradnika i italaca
"Vremena", povodom pisanja Petra Lukovia i izjave Sonje Biserko
zasluuje panju ve zbog nedavno objavljenoga, dugo oekivanoga
duega teksta iz pera glavnog urednika Dragoljuba arkovia. Drugi
povod bilo bi pismo pod naslovom "Moj odgovor njima", u "Vremenu" br.
606, po emu bi se moralo zakljuiti da se autor, zajedno s Dragoljubom
arkoviem, hrabro odupire nekoj monoj veini. Ne ulazei u pitanje
promene anra kod oba autora, pitanje osnovnog dobrog graanskoga
ponaanja jeste da se kae da nije re o monoj veini, ve o bednome
broju od dve javne linosti koje su od oktobra 2000. jo vie
stigmatizovane nego to su bile pre, i neuporedivo vie nego bilo ko drugi
iz nekadanje opozicije srpskome reimu. Svi su se ostali uspeno
umerili, umirili, umorili, urazumili, zanemarili, i sve ostalo to podrazumeva
uestvovanje i prilagoavanje u javnome govoru. Zato ba oni a
dodajem im i Natau Kandi, ne samo zbog ubedljivosti tipologije?
Odgovor se moe promaiti samo s loom namerom: ovo troje ljudi
uporno je izloeno najgorem vreanju, poniavanju i otvorenim pretnjama,
u savreno ouvanoj ivoj eliji reimskoga faistikoga diskursa od
pisama italaca koji zahtevaju da se Nataa Kandi i Sonja Biserko spale
kao vetice, preko bogatoga spiska fizikih i psihikih kazni za Petra
Lukovia, do uvreda kojih se u medijima ne libe ni ugledni lanovi najvie
srpske elite, i anketa za ispitivanje dubine neznanja i gluposti srpskog
akademskoga podmlatka... Potreba za postojanjem ovih triju rtvenih
jaraca svedoi o licemerju elite, i mnogo ozbiljnije, o njenom ueu u
stvaranju javnoga mnjenja, nita boljeg od onoga zaetog u "Politikinoj"
rubrici "Odjeci i reagovanja", daleke 1988. Rezultat toga kontinuiteta
sastoji se u tome da ova tri imena danas oznaavaju dozvoljeno podruje
isfrustriranoga divljanja za bilo koga, i bilo kada, umesto da se, bez obzira
na mogune nesaglasnosti i nepopularnost, upravo na ovim ljudima
pokae kako treba da izgledaju nova tolerancija, graanski dijalog i
pokretanje nezgodnih tema od najvee vanosti, kao to je odgovornost
za rat ili reimske pozadinske i poratne zloine. Niega neoekivanoga
nema u tome to su mnogi otri kritiari postali dravotvorni laskavci,
prosvetitelji ljigavi monarhisti, zafrkanti pijani mudraci, faisti trendseteri,
a nacionalisti umnoeni nacionalisti: demokratizacija naprosto donosi
trivijalizaciju i razvodnjavanje, po mogustvu to dosadniju svakodnevicu,
i ljude svedene na realne dimenzije. Oito je upravo to uzrok najveim

40

Helsinke SVESKE

traumama. Malice vie licemerja, i srpska elita bi pustila ovo troje ljudi, i
druge koje inae temeljito cenzurie i iskljuuje, da, ako ve hoe,
obavljaju drutveno koristan posao koji im ne donosi ni prednosti ni
simpatije. Nataa Kandi obavlja istraivanja kojih se nisu sposobne latiti
velike dravne institucije, Sonja Biserko pokazuje ta moe da kae
usamljeni aktivistiki glas, a Petar Lukovi ismejava, i to samo one
najodvratnije.
Kao satiriar, Petar Lukovi je mogao, a nije, nainiti greku da
zbrie i nekoga potpuno nevinoga; to to u svojim tekstovima ponekoga
strelja ili vea spada u anr i praksu karnevalizacije. U kulturi u kojoj je
polemika tradicionalno proirena kletva, a protivnik se po pravilu alje u
zaborav, smrt i/ili iskljuenost, shvatati satiriara doslovce znak je neeg
ozbiljnijeg od kulturnog nesporazuma. Sa stanovita protivnika smrtne
kazne koji je doiveo da ukidanje postane evropski pravni standard, ini
mi se da nemam pravo da satiriarevu slobodu izraavanja povezujem s
politikom korektnou sve dok je satiriar dobar i usamljen. Pravo,
kako izgleda, prisvajaju oni koji se nisu posebno isticali ni u borbi protiv
smrtne kazne, ni u politikoj korektnosti, a ni u hvaljenju riskantnih
satiriara.
Kao aktivistkinja evropski i graanski orijentisane organizacije,
Sonja Biserko je uspela da u najmanje naklonjenoj javnosti u
postsocijalistikome svetu i u takorei potpunoj drutvenoj izolaciji
organizuje rad, objavljivanje, i bdenje nad ljudskim pravima. Za razliku od
voa drugih, manje uspenih ogranaka ove organizacije drugde, nije sebi
dozvolila nijednu udvaraku, nepotrebno umerenu ili deplasirano
neutralnu izjavu. U drutvu u kojem ve sumnjivo nacionalno poreklo
znai iskljuenost, Sonja Biserko je kritiki glas koji je, na sramotu
dananje srpske kulture, danas stotinu puta usamljeniji nego pre 15
godina, a da se "scena", bar po imenima, nije kljuno promenila. Stoga
Sonja Biserko ima pravo, vie od drugih, da u svojoj kritici bude precizna.
Kao beskompromisni istraiva injenica, Nataa Kandi govori
najmanje, a kada progovori, eksplozivni podaci maksimalno su
neutralizovani, odmereno formulisani, uvek ispod granice oekivanih
emocija. Sem stilskoga zahteva da stravu ne treba pojaavati, Nataa
Kandi sebi ne dozvoljava da poveruje bilo emu to nije vie puta i
unakrsno potvreno, to znai da rauna s ispravkama svih vrsta: ona se
ne izjednauje sa stvarima koje zastupa. Taj deo posla, neophodnog za
budunost srpskoga drutva, odnosno taj stepen ispoljavanja graanske
dunosti, jo je veoma daleko od javnoga prihvatanja.
Kako je moguno da ovako razliiti lini pristupi i nastupi, bez
meusobne povezanosti i bez ikakve drutvene moi, izazovu tako
furiozne i netolerantne reakcije? Naveu nekoliko razloga, premda ih

Taka razlaza

41

svakako ima vie: korekcija seanja, totalitarni mentalitet, provincijalna

improvizacija. Svi ovi pojmovi su eufemistiki formulisani.
Korekcija seanja, bilo da je re o sakrivanju, menjanju i
izmiljanju podataka, potpomaganju zaborava ili spreavanju neeljenih
glasova, uvek je jednostavna prevara, ija je ubedljivost mala: zato je
neophodno temeljito prestraiti publiku, ako se ve ne moe potkupiti, iz
krtosti ili siromatva, svejedno. Zastraivanje se moe nastaviti sve do
fizikog uklanjanja. Ve samo zbog takvih sluajeva, svako pristajanje na
korekciju seanja je sauesnitvo u ve poinjenim zloinima, posebno
protiv ljudi koji su govorili. No pravi smisao korekcije seanja zapravo je
magijski, tanije, to je magija po analogiji: popravke na linome nivou (bio
sam heroj opozicije) prenose se na ozbiljnije kolektivne korekcije seanja
(nismo/svi su odgovorni za Vukovar, Sarajevo ili Kosovo). Naalost, kada
se intimna, javno neiskazana mrnja prema Miloevievom reimu i ratu
a bilo je dosta upravo takve pokua prikazati kao javna zasluga, onda je
poloaj svih koji su utali izjednaen ne sa novopeenim herojem, nego s
onima koji sada veselo tvrde da su sve vreme imali pravo! Korekcija
seanja jednostavno nije fer prema sugraanima, niti iz njih moe da
izvue neto bolje recimo, istinoljubivost. Superprodukcija heroja i
trgovina zaslugama imaju razorno dejstvo na ono to bismo nazvali
javnim rasuivanjem. Oblik korekcije seanja je i "lokacijska zasluga",
odnosno isticanje da je korektor seanja u vanome trenutku, za razliku
od nekoga drugoga, "bio" na znaajnome mestu. ta to zapravo znai u
pojedinom sluaju obino se ne raspravlja, jer je zamagljivanje eljeni
efekat.
Totalitarni mentalitet prepoznaje se u ovome sluaju (Sonja
Biserko i Petar Lukovi kritikuju nezavisne medije) u pretpostavci da je
podruje informacija i kulture jo uvek "totalitet". A avo je, oekivano, u
detaljima: odgovor Verana Matia potie izvesno iz drugoga sveta u
poreenju s odgovorom Dragoljuba arkovia. Nesporazum je potpun
kada autor pisma "Moj odgovor njima" povee ova dva u totalitarni front
protiv dvoje koji valjda ugroavaju blistave i trajne uspehe duha pobune...
Uspeh medija moe se meriti koliinski, prodajom i publikom: moda bolje
da na tome ne insistiramo. Moe se meriti odjecima u intelektualnoj
javnosti, dakle, i ueem elite u stvaranju medija: ni tu ne bi trebalo
insistirati. Konano, moe se meriti najubedljivijim uticajem, menjanjem
javnoga mnjenja ako doprinosi graanskim vrednostima. Moda su reeni
mediji objavljivali dovoljno, moda vie od drugih, moda najvie to je
mogue o odgovornosti za rat: rezultati su, naalost, oajni. To bi znailo
da kritika Sonje Biserko i Petra Lukovia otvara vrlo vano pitanje, kako
za javnost, tako i za medije, o nameravanom, planiranom i ostvarenom.
Takva kritika moe biti samo dobrodola. Ona istovremeno znai da nita

Helsinke SVESKE

42

nije podrazumevano, dakle, ponitava totalitarni mentalitet. Gledano iz tog

ugla, jedino odgovor Verana Matia ostavlja otvorena vrata.
Provincijalna improvizacija se prepoznaje u izmiljanju i
recikliranju "motiva" drznika koje treba iskljuiti iz nae samozadovoljne
javnosti: novac, niska lina korist, frustracije, mrnja prema "pravim
vrednostima", zavist, histerija, pol, runoa, starost, nacionalna
pripadnost, porodina pria, antiratno profiterstvo... sve smo to ve
nebrojeno puta uli. Problem je u tome to optuba uglednika/urednika
moe zazvuati kao reciklirani urlik svakodnevnoga govora, jer je,
naalost, "narod prihvatio" govor mrnje i omalovaavanja. Tu nema
oprotaja jer se krug indukovanja gluposti zatvorio, a provincijalna
improvizacija ugrizla sebe za rep.
Ako mediji, posebno nezavisni, nisu uspeli da spree govor
mrnje koji se s Turaka, Hrvata, Cigana, iptara ili Jevreja "smanjio" na
sad uistinu aicu neprijatelja, koji nose sav teret zato to istrajno trae
preispitivanje odgovornosti za masovno ludilo, onda je sva prilika da tema
nisu troje ili vie omraenih, nego nezavisni mediji. Ne bi li bilo pametno
uraditi neto zbog ega mediji i postoje pozvati kritiku inteligenciju, ne
samo Sonju Biserko i Petra Lukovia, pozvati i manje kritiku inteligenciju,
i dati mogunost da se pitanje ozbiljno iznese?
Svetlana Slapak

Vreme, 608
29.08.2002.

Reagovanja:

Tuilaka revnost
"ive mete"; "Vreme" br. 606, "Neprijatelj u Srbiji: otvorenost,
snaga i integritet nekoliko ena"; "Vreme" br. 607, "Neprijatelji
nezavisnih medija"; "Vreme" br. 607
Kladio bih se da se na kraju ove polemike nee znati o emu se
radilo ni ko su tano strane u sporu, a ve je jako vidljiv napor da se
sakrije i zaboravi ko je i kako ovo zapoeo. To znai da ovek ni
neprijatelju ne bi savetovao da se u takav razgovor ukljuuje, pogotovu
kad nije direktno prozvan.
Meutim, za mene je ovo stvar nune samoodbrane. Niko me nije
pomenuo, ali mnogo toga to su rekle Latinka Perovi, Nataa Kandi i
Svetlana Slapak, to ve dosta dugo govore Sonja Biserko, Petar
Lukovi i jo poneko, navodi me na suoavanje sa svojom prolou i na

Taka razlaza

43

preispitivanje mojeg delovanja u ratnim, Miloevievim godinama kad sam

s pomenutim osobama bio "na istoj strani". Svi oni su advokati sveopteg
suoavanja pa oekujem da razumeju moju elju da proverim da li je
mogue da sam neto uasno greio u ono vreme kad smo se slagali.
Ako mislim da oni sad govore gluposti, da li su i ono onda bile iste gluposti
i da li moram da priznam da sam se tek naknadno (prekasno?) opametio?
ini mi se da je ovaj spor poeo oko pitanja kolektivne,
nacionalne krivice na kojoj insistira Sonja Biserko (i oni koji je brane)
optuujui "Vreme" i B92 za "deetnifikaciju zloina". Da li je, dakle, trebalo
da se sloimo sa Slobodanom Miloeviem kad nas je ubeivao da je on
isto to i Srbija i da su svi njegovi neprijatelji antisrpski zaverenici? Da
smo to onda govorili, Miloevi bi imao razloga da nam bude beskrajno
zahvalan. Da smo svi dokazivali da je ondanja opozicija ista ili gora od
reima, 5. oktobar se ne bi dogodio.
Da li je trebalo da objanjavamo zatucanom narodu da mora da
voli NATO bombe? Da li smo morali da verujemo kako su svi oni mostovi
porueni iz razloga pedagokih, da bi Srbi nauili lekciju iz demokratije? Ili
iz medicinskih, jer to je lek za bolesnog oveka to je bomba za lud
narod? I da li je uopte palo dovoljno bombi?
Da li je moda moralo da bude mnogo vie rtava, jer narod u
stvari nije ozdravio, jer ovi "postmoderni informbirovci" tvrde da se nita
bitno nije promenilo, osim moda nagore, jer Srbija nije denacifikovana,
ne priznaje, nee da se suoava, itd.?
Da li je, najzad, neko ko ne misli ba ovako, enomrzac ili
agresivni patrijarhalac, kao to bi tvrdila Nataa Kandi, koja oigledno
veruje da svaki odgovor na optube Sonje Biserko predstavlja brutalni
napad na enski rod? Eto ti sad, a skoro bih se zakleo da se u "enskom
pitanju" radilo o ravnopravnosti a ne o zahtevu da se prizna kako su one
po definiciji u pravu.
Ali, da li su oni zaista rtve kao to kau? Pa, recimo, samo
pomenuti Petar Lukovi je u poslednjih godinu dana ne znam koliko puta
objanjavao sluaj moje izdaje, svakome ko je hteo da ga slua, i nije mu
bilo teko da uvek pronalazi najnie motive mog ponaanja, a da ja dosad
nisam uzvratio nijednom reju. Moda on jeste neija rtva, ali moja nije.
Isto toliko su i Sonja Biserko i ostali/e rtve "Vremena" i B92.
Znam da svi oni zaista oseaju drutveni pritisak i odbaenost,
to ih verovatno samo jo vie uverava da su u pravu, da pogaaju pravu
temu, da su napipali bolno mesto i da moraju da istraju. To to ih Srbija ne
razume i ne prihvata uzimaju kao dokaz dubine socijalne patologije i
argument u prilog neophodnosti temeljne denacifikacije. Nikad se nee
umoriti od ponavljanja da je priznavanje nacionalne krivice za ratne
zloine prvi i najvaniji posao koji se mora obaviti da bi se Srbija vratila u

44

Helsinke SVESKE

svet. Pri tom se oigledno ne misli samo na suenja pojedincima nego na

neki masovni egzorcizam.
Nisam u stanju ni da zamislim kako bi to izgledalo, ali vidim da se
pomenute osobe uglavnom oseaju moralno podobnim da to lino obave i
rekao bih da su malo uvreene to im se ne priznaje pravo na to. Ne
elim da se bavim svakim/om od njih, ali sve ih dosta dobro poznajem i
mogu samo da im savetujem da povremeno posvete malo vremena sebi,
da provere vlastitu poziciju i prestanu da se prenemau nad nesreama
za koje vie nema leka.
Nema, naravno, ni prevencije. Nikakvo ritualno ienje od greha,
nikakav kolektivni egzorcizam, nita vas ne ini imunim na istoriju, na
ratove, zloine i nesree. A upravo to je kljuna, oito mistina, religiozna
misao ovih osoba koje inae potiu s levice i slabo mare za crkvu. To to
oni/e sebe smatraju strunjacima za moralna pitanja, ne znai da su ovi
laiki iscelitelji koji prete Stranim sudom i viu "Pokaj se!" sve to treba
Srbiji na putu u Evropu.
Iz nekog razloga oni/e zamiljaju da je ostatak sveta uglavnom
nastanjen anelima i da bi tamo svako razumeo i podrao njihovu
plemenitu i svetu misiju koja se sastoji u rtvovanju za spas ove
balkanske Sodome. Istina je da neku podrku jo dobijaju poto je na
Zapadu ostalo neto novca u fondovima predvienim za ruenje
Miloevia, a ostalo je i neto institucija osnovanih u istu svrhu. Tu se
negde nalazi njihov zajedniki interes da se sprei irenje zablude da se
5. oktobra dvehiljadite u Srbiji neto dogodilo.
Dakle, to se njih tie, Miloevi je jo tu, ako nije utoliko gore (to
jest bolje, na neki njihov nain), poto se on samo razmnoio, poto i dalje
preti svakome okolo, poto je cela Srbija za Miloevia, odnosno za ove
nove koji, meutim, sve ine da istina ne izae na videlo, da se zloini
prikriju i da se ipak nekako ostvari Velika Srbija. Deo nekadanjih
nezavisnih medija ivcira ih najvie zato to priznaju da se desila
promena, ak im se to dopada i jo ire lai da za Srbiju moda ipak ima
neke nade.
Znam biografije veine ovih moralnih fundamentalista i nikom ne
bih priznao da je uradio/la vie od mene u protivljenju zlu. Ali, da li su oni
5. oktobra odahnuli i proslavili neto? Sonja Biserko je rekla da je izgubio
ratni zloinac, a pobedio faista. Da li su oni ljudi koji su glasali za DOS,
koji su tog dana gutali suzavac, "otporai" koji su trpeli policijske
brutalnosti, da li su svi oni podrali faizam? Da li Zapad grei to
normalizuje odnose s Beogradom? Latinka Perovi potpisala je apel
Zapadu da ne odbija nezavisnost Crne Gore. ak i Evropa dobija
opomenu ako se sluajno u neemu sloi s Beogradom. Kakav smo mi
mrak! I kakva je to usamljena svea!

Taka razlaza

45

Nema sumnje da je problem ratnih zloina teak i da posle

onakvih ratova mora da bude posla za sudove. Takoe, nije sporno da taj
deo istorije valja poteno ispriati. Meutim, kraj rata nije samo prilika da
se neko kazni i osudi. To je takoe prilika da se nekome pokae dobra
volja, da se oprosti to se oprostiti moe, da se ispolje saoseanje i
milosre, a ne samo osvetniki bes. Zato svi oni/e hoe da budu samo
strogi tuioci?
Ta tuilaka revnost ih je na kraju i dovela dotle da krenu da
igou "Vreme" i B92. Ne znam dokle e stii, ali bojim se da niko vie ne
moe da ih zaustavi. Pa, zbogom gospoe i gospodine Lukoviu. Znam
da nas neete zaboraviti i da ete se javiti.
Stojan Cerovi

Reagovanja:

Pravo na tree miljenje

"Neprijatelji u Srbiji: otvorenost, snaga i integritet nekoliko
ena"; Vreme br. 607, "Neprijatelji nezavisnih medija"; Vreme br. 607
Pisma Natae Kandi i Svetlane Slapak u odbranu Sonje
Biserko i, neposredno ili posredno, svoju sopstvenu, sadre i nekoliko
naelnih problema, koja su vredna rasprave.
Pripadnici neke manjinske grupe ene, invalidi, etnika ili
nacionalna grupa, homoseksualci, pripadnici neke verske zajednice ili bilo
ko drugi mogu i moraju uivati zatitu ako im se uskrauju neka prava.
Meutim, ne mogu i ne smeju biti zatieni od kritike svojih stavova ili
postupaka. Ni Nataa ni Sonja se ne smeju pozivati na to da su ene i
time sebe tititi od kritike koja se upuuje njihovim stavovima i
postupcima. Pa ak i ako je neko ugnjeten, to moe biti objanjenje za
neki pogrean stav ili postupak, ali ne moe i ne sme biti opravdanje. To
to su, na primer, Albanci u Preevu, Bujanovcu i Medvei (ne svi, nego
jedan njihov deo) bili ugnjetavani ne znai da samim tim moraju biti
zatieni od bilo kakve kritike svojih postupaka, izmeu ostalog i oruane
pobune. Postojali su i postoje i drugi naini reavanja politikih problema.
Drugo, ako je neko, na primer, kritikovao deo Srba koji se u
Krajini digao na oruanu pobunu, mora ista merila primenjivati i na druge
odgovarajue sluajeve. Ja ne vidim na osnovu ega bi oruana pobuna
dela Srba u Krajini zasluivala drugaija merila od oruane pobune dela
Albanaca na Kosovu, Metohiji, pomenute tri optine i Zapadnoj
Makedoniji.
To je ujedno i pitanje prava na sopstveno miljenje i kritiku. Imam
li pravo da smatram i javno kaem da su Muslimani u Bosni i Hercegovini

46

Helsinke SVESKE

kao narod bili izloeni proganjanju, od obine pljake i zakidanja osnovnih

prava do genocida, ali i da su Alija Izetbegovi i SDA svojom politikom u
velikoj meri doprineli tome. Mogu li, na primer, da osudim postupke
Radovana Karadia ili rukovodstva Srba u Krajini, ali i da kaem da su
obini Srbi u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj imali dovoljno razloga za
strah od veinske vlasti u tim dravama ako one postanu nezavisne?
Imam li prava da kaem da bi Tuman trebalo da sedi odmah do
Miloevia u Hagu ili to pravo ima samo Riard Holbruk? Da ne nabrajam
dalje, jer primera ima dovoljno za ceo broj "Vremena". Pitanje je da li
smem da zauzmem neki trei stav, ili postoje autorizovane istine i
monopoli na njihovo iskazivanje?
Posebna pria je bombardovanje. Da su me pitali, ja bih s velikim
zadovoljstvom potpisao pismo intelektualaca koje Nataa Kandi kritikuje.
Ja i dalje smatram tri stvari: bombardovanje je bilo protivpravan in, ono je
bilo ratni zloin i ono nije imalo nikakve veze s humanou, ve s
interesima Sjedinjenih Amerikih Drava i NATO-a. Smem li da budem i
protiv Miloevia i protiv OVK i protiv NATO-a? Smem li uopte da
kritikujem SAD i NATO, ili se to smatra svetogrem? Smemo li uopte
kritiki da razmatramo istorijske procese, vojne sukobe, ekonomske i
politike interese ili je to dozvoljeno samo nekima?
Smem li da podrim suenje optuenima za ratne zloine, ali da
kaem i da se tuilatvo Hakog tribunala ponaa kao strana u sporu i da
deluje vie politiki nego pravno? Mogu li da osudim zloine nad
Albancima, ali da smatram da je i rukovodstvo OVK krivo za sline zloine
nad nealbancima? Da li postoji razlika izmeu albanskih i nealbanskih
izbeglica?
Na osnovu ega Nataa Kandi tvrdi da je kritika NATO-a de
facto podrka Miloeviu? Na osnovu ega ona, Sonja Biserko ili Svetlana
Slapak smatraju da neko mora da bude izuzet iz kritike? Na osnovu ega
smatraju da uopte postoji neko ili neto to se ne sme kritiki
preispitivati? Zato ne bih smeo da kritikujem Zapad a da odmah ne
budem svrstan meu nacionaliste, ili da kritikujem nacionaliste a da
odmah ne budem svrstan u izdajnike srpstva? Dakle, opet isto pitanje:
postoji li pravo na neko tree stanovite? I postoji li uopte razlika u
pristupu tome izmeu nacionalista i Natae Kandi ili Svetlane Slapak?
Ili su stavovi i postupci Sonje, Natae, Svetlane izuzeti iz kritike? I ako
jesu, ijom odlukom i na osnovu ega?
Pitanja tipa gde smo mi bili za vreme bombardovanja i slina, po
meni, spadaju u neukus. Bilo bi mnogo svrsishodnije postaviti pitanje gde
je bila Sonja Biserko.
Ljubia Raji

Taka razlaza

47

Reagovanje:

injenice i trezvenost
"Neprijatelj u Srbiji: otvorenost, snaga i integritet nekoliko
ena"; "Vreme br. 607
Postoje dve kole miljenja o tome je li posao novinara da
svedoe na procesima za ratne zloine: Deki Rouland s BBC-ja misli da
joj je to dunost, dok Robert Fisk iz londonskog "Independenta" smatra da
nije posao novinara "da se pridruuje tuilatvu". Ne znam ni za jednu
kolu miljenja (a kamoli novinarstva) koja od izvetaa sa suenja
unapred trai da stane na stranu bilo odbrane ili optube. Nadam se da
moje kolege u Hagu, koje injenino i trezveno izvetavaju s procesa na
kojem Miloevieva eventualna krivica tek treba da bude pravno
dokazana i odmerena, nee posle kritike Natae Kandi ("Vreme" broj
607) promeniti nain rada. Njihov posao svakako nije da navijaju za
Miloevia, kao to njihov posao ne moe biti ni da navijaju za Karlu del
Ponte. Kao politiki aktivista i humanitarni radnik, Nataa Kandi slobodna
je da u hakoj sudnici za svoju izabere stranu na kojoj sedi Karla del
Ponte. Reporteri nemaju ni pravo ni obavezu da joj se na toj strani
pridrue, pa makar ih ona zbog toga i pred Bogom i pred svetom
optuivala da su "u avoljem savezu" s Miloeviem.
Za ljude iz brane to su valjda elementarne stvari, ali u interesu
javnosti treba razmotriti konkretne primedbe Natae Kandi na izvetae
lista "Vreme" i Radija B92, a i brojnih drugih medija. Kandieva je
ogorena to niko od njih nije konstatovao da je Rade Markovi lagao
pred sudom kad je rekao da nije znao da su ostaci ubijenih sakriveni u
grobnicama na terenu SAJ-a, iji je on ef. Tu postoji nekoliko problema,
od kojih najvei nije taj to Kandieva negoduje kad "Miloevi cinino i
bezobrazno koristi sudski postupak da rtvama u lice govori da lau, to je
sitna ogavna farsa za lokalnu upotrebu u ovoj sve uoj Srbiji... " Jedan
broj albanskih svedoka je u hakoj sudnici proteklih meseci zaista
izbegavao da kae istinu o bitnim detaljima kosovske ratne drame.
Miloevi se time u unakrsnom ispitivanju besomuno i obilato koristio, to
s aspekta procesa nije nikakva "sitna ogavna farsa", ve jedno od
temeljnih prava odbrane. Tuilatvu sve to nije moglo biti milo, i tuilac
Defri Najs se i sam krajem maja poalio sudijama da neki njegovi
svedoci "zaziru" od istine. to se Radeta Markovia tie, Defri Najs je u
julu na raspolaganju imao najmanje dva naina da ospori delove iskaza
svog krunskog svedoka, odnosno da "konstatuje da lae", to bi rekla
Nataa Kandi. Mogao je da ga ironino podseti na to da je pod
zakletvom (to bi bio diskretniji nain), a mogao je i da se okrene
sudijama i od njih zatrai dozvolu da sopstvenog svedoka tretira kao

Helsinke SVESKE

48

laova ("permission to treat as hostile"). Nije uinio ni jedno ni drugo. Da

jeste, jugoslovenski novinari bi i o tome izvestili itaoce. Sa suenja su tog
dana izvetavali brojni svetski listovi i televizijske stanice. Dopisnici
"Njujork tajmsa", "Gardijana" i BBC-ja takoe u izvetajima nisu tog dana
"konstatovali" da Rade Markovi lae. Jesu li i ovi mediji, poput
"Vremena", Radija B92 i mnogih drugih koje Nataa Kandi tako teko
optuuje, isto u nekom "avoljem savezu" s Miloeviem? Jesu li njihovi
novinari lakoverni i glupi ili moda pokvareni i podmitljivi? Naravno da
nisu. Je li im palo na pamet da Rade Markovi moda ne govori istinu i
samo istinu? Naravno da jeste.
Sve to ne znai da ne delim Nataino ogorenje zbog Srbije neme
i neosetljive na uklanjanje tragova zloina, i da ne potujem njeno
nastojanje da se rtvama vrati ljudsko dostojanstvo, da se otkriju poinioci
nedela i osude njihovi naredbodavci. Razumem i frustraciju aktivista za
ljudska prava zbog toga to hako suenje Slobodanu Miloeviu ne tee
onako kako su se oni nadali, i ne proizvodi uinak koji su oni oekivali. Ali
novinari su samo donosioci poruke iz Haga. Nisu odgovorni za promaaje
tuilatva, za cinizam optuenog, za pomanjkanje istinoljubivosti svedoka.
Malo se toga u vezi s njihovom profesijom moe utvrditi "ve sasvim
povrnom analizom sadraja" o kojoj govori Nataa Kandi.
Pretpostavljam da isti princip vredi i u humanitarnom radu, i da ni tamo
povrnost ne uspeva.
Nataa Kandi moe da se ljuti na novinare zbog toga to ne dele
njene ideje i politika uverenja, moe da se s njima politiki i idejno spori,
ali valjda u aru borbe za ljudsko dostojanstvo ne bi smela da njihov hleb
naziva "laveom" i "proizvodnjom lai i falsifikata", a njih same
Miloevievim "avoljim saveznicima".
Ljiljana Smajlovi

Reagovanja:

S puno ara i na brzinu

"Iskrivljavanje dogaaja iz hake sudnice"; "Vreme" br. 606,
"Neprijatelji u Srbiji: otvorenost, snaga i integritet nekoliko ena";
"Vreme" br. 607
Po povratku s odmora (neposredno pred zakljuenje ovog izdanja
"Vremena"), kolege iz redakcije skrenule su mi panju da je u nekoliko
poslednjih brojeva, u rubrici "Reagovanja" bilo i komentara na "hako
izvetavanje" naeg lista. S obzirom na to da izvetavanje iz Haga u
"Vremenu" spada uglavnom u moj posao, duan sam da, ovako na brzinu,

Taka razlaza

49

pomenem nekoliko stvari. Pri tom se zbog nedostatka vremena ne bih

osvrtao na sudove o hakom izvetavanju "raznih mieva u boci" to se
danas najednom javljaju kao svedoci svega i svaega, ili "haka
razmiljanja" nekih iznebuha promovisanih novinara koje malo ko poznaje
i u kuama u kojima rade. Rasprava s takvim "autoritetima" ionako bi
spadala u nehumanu upotrebu mozga.
U izdanju "Vremena" od 15. avgusta u tekstu pod naslovom
"Iskrivljavanje dogaaja iz hake sudnice", Bogdan Ivanievi, istraiva
Human Rights Watcha za bivu Jugoslaviju, zamera mi da istrajavam
(dodue, ne samo ja ve i ostali komentatori iz Beograda) u poricanju
injenice da su odgovori mnogih albanskih svedoka o OVK od sredine
aprila postali otvoreniji i zatim navodi nekoliko primera tih, po njemu,
"otvorenijih" svedoenja. Gospodin Ivanievi, meutim, ne odgovara na
sutinu moje primedbe izreene na jedan njegov nedavni tekst u "Politici",
a ona bi se mogla svesti na pitanja ko je svedocima do sredine aprila
zabranjivao da otvoreno govore o OVK, ko im je (i da li je) savetovao da
preute ili slau ak i to da su im sinovi pripadali ovoj organizaciji, otkuda
ta provala "iskrenosti" ba od sredine aprila, a ne ranije ili kasnije, ima li u
tome zasluga i sugestija tuilatva, ili bi se sve to moglo dovesti u vezu s
tvrdnjom sudija koji vode ovaj proces da su pitanja o NATO paktu i OVK
sasvim relevantna za dalji tok suenja. Ili sve to ima veze s naknadnim
priznanjem tuioca Defrija Najsa da su se mnogi svedoci ustezali da
govore istinu ili lagali kada su pominjali OVK. Ne smatram da to to neki
svedoci priznaju kako se Oslobodilaka vojska Kosova nalazila u sedam
kilometara udaljenom selu spada u "otvorenije" svedoenje o ulozi
organizacije koja je po tvrdnjama veine tzv. meunarodnih svedoka i
verifikatora bila teroristika. Nadam se, inae, da emo se gospodin
Ivanievi i ja lako sloiti da bi u jednom ovako vanom procesu, za koji
su ljudi iz hakog tuilatva na poetku govorili da bi trebalo da oznai
"zvezdane trenutke meunarodnog pravosua", svi zloini i svaiji
neasni tragovi morali da budu osvetljeni i pomenuti. I da tako neto
takoe spada u "adekvatno predstavljanje Miloevievog suenja".
Slinu nadu mogao bih da izrazim komentariui i deo pisma
gospoe Natae Kandi iz prolog broja "Vremena". Mene zaista
impresionira njena sposobnost da tako veto, lako i superiorno prepozna
"avolji savez" raznih antimiloevievaca s Miloeviem (mnogi aneli
bave se poslednjih meseci iskljuivo tim poslom) i da kao primer za to
odabere upravo izvetaje beogradskih medija (pre svih "Vremena" i B92)
o hakom svedoenju biveg naelnika Resora dravne bezbednosti
Radeta Markovia. Neto manje sam impresioniran opisima koje gospoa
Kandi pri tom upotrebljava (naelnik DB-a je "fascinirao" novinare svojom
odanou Miloeviu, a oni su "klicali" to Rade Markovi "nije izdao"), jer
taj viak opisa obino pokriva nedostatak argumenata kojima se

50

Helsinke SVESKE

raspolae. Bojim se, zapravo, da gospoa Kandi nije ba najpaljivije

itala i sluala ono o emu pie jer u mojim izvetajima iz Haga nema ni
fascinacije, niti klicanja, ili, ne daj boe, graktanja. Ima samo onoga to se
tih dana zbivalo u sudnici, a to je, izmeu ostalog, ipak prevashodni
posao onih koji iz sudnice izvetavaju. Da je paljivije itala, gospoa
Kandi bi svakako naila na tvrdnju da je u Markovievom svedoenju bilo
mnogo oiglednih pukotina, selektivnog pamenja i neloginosti, koje
indisponirani tuilac Defri Najs tog dana prosto nije umeo da iskoristi. Ne
vidim zato bi nefascinacija radom tuilatva automatski morala da bude
protumaena kao fascinacija Miloevievom predstavom u sudnici,
njegovom esto bezobzirnom odnosu prema rtvama i svedocima, ili
svedoenjem biveg efa RDB-a.
Uostalom, sa ovog suenja izvetavaju mnogi ugledni svetski
mediji koji su direktnije nego beogradski izvetai primetili kako tuilatvo
od Radeta Markovia nije dobilo ono to je oekivalo, ili koji sve ee
primeuju da dosadanji tok suenja (pogotovo ako se govori o radu tima
Karle del Ponte), uz sve razumevanje za objektivne tekoe sa
svedocima, ne dostie ba uvek najvie pravnike standarde koje bi
ovakav jedan proces morao da ima. A bez potovanja takvih najviih
pravnikih standarda, teko da e ovo i slina haka suenja previe
pomoi da se u Srbiji povea stepen podnoljivosti na istinu o sopstvenim
zloinima, stepen upornosti da se otkriju zloinci, ili bolje osvetli period u
kome su nacionalne ekstaze donele toliko mnogo rtava. Bilo je, dodue, i
tekstova i izvetaa koji su u sudnici "uli" i "videli" kako je bivi ef RDB-a
svojom iskrenou zakucao poslednje eksere u mrtvaki koveg
Miloevieve odbrane, ali su ti tekstovi oito pisani pre nego to se
dogaaj u sudnici zaista desio i ne verujem da bi ih Nataa Kandi ikome
preporuila kao obrazac hakog izvetavanja.
Gospoa Kandi sasvim sigurno ne spada u one kojima bi se
smelo zameriti nepoznavanje hake materije jer je godinama vredno
radila na rasvetljavanju mnogih zloina. U pojedinim njenim javnim
nastupima (takoe i nekih njenih saradnika), uinilo mi se da ponekad s
prilino ara govori o stvarima koje kao da nije do kraja proitala, ili je to
moda uinila na brzinu. ini mi se, inae, da dobar deo sporenja oko
Haga i izvetavanja iz tamonjih sudnica sve vie proistie iz dve razliite
kole miljenja. Jedne koja izgleda dri do toga da ono to je
najverovatnije nemogue odbraniti i ne zasluuje nikakvu odbranu i druge
koja bi pre kazne da saslua sve argumente optube i odbrane.
Stvari s hakim izvetavanjem mogle bi se znaajno popraviti na
prilino jednostavan nain. Mogue je, pre svega, ukinuti direktne TV
prenose suenja u Hagu, za koje ovdanje vlasti ionako tvrde da
podseaju na jeftine sapunske opere, i narodu saoptiti samo krajnji
ishod. Mogue je takoe oformiti i jedno optenacionalno telo koje bi svim

Taka razlaza

51

potencijalnim izvetaima iz Haga prethodno odmerilo pamet, znanje,

dobronamernost, podobnost ili stepen line denacifikovanosti, na osnovu
ega bi se kasnije izdavali sertifikati za ulazak u tamonje sudnice.
Nenad Lj. Stefanovi

Komunistiki trag
"Dehelsinkizacija ge Biserko"; "Vreme" br. 604
Polemika povodom kritika g. arkovia upuenih gi Biserko
otvara neka naelna pitanja. Kada se suoeni stavovi uproste, ini se da
je klju neslaganja u shvatanjima vanosti (de)etnifikacije odgovornosti za
zloine. Ova tema prisutna je i u drugim zemljama. U Rumuniji je
rehabilitovan maral Antoanesku odgovoran za smrt velikog broja Jevreja.
U Maarskoj je rehabilitovan general Sombathelj, glavnokomandujui u
ajkakoj raciji. U Srbiji je general Nedi dvokratno oficijelno uvren u
spisak sto najznaajnijih Srba u istoriji ovog naroda. Nemaka prednjai u
oba suprotstavljena ekstrema, od Kolovog i Reganovog istovremenog
klanjanja esesovcima i njihovim rtvama na groblju u Bitburgu, do iroke
podrke Goldhagenovom stigmatizovanju obinih Nemaca kao Hitlerovih
dobrovoljnih delata.
Etnifikovanje odgovornosti sledi trag komunistikog naela o
neophodnosti borbe protiv nacionalizma vlastite grupe kao prioritetnog
neprijatelja. Vredi podsetiti na Lenjinove rei da se komunisti bore protiv
svog, a ovinisti protiv tueg nacionalizma. Pomenuti politiar (prema
nekima i sam jedan od najveih zloinaca XX veka) upozoravao je da je
dovoljno zagrepsti komunistu pa da se pojavi velikoruski nacionalista.
Obe suprotstavljene strane zalau se za demokratiju i za
respektovanje ljudskih prava. No, da li na Balkanu demokratija znai
istovremeno i obraun s etnonacionalizmom ili ovo drugo jeste
pretpostavka onoga prvog? Komunisti, koji nisu bili demokrati u danas
prihvaenom smislu rei, uspeli su da ouvaju interetniki mir znatno due
nego i jedna druga politika opcija. Njihovo je vreme nepovratno prolo.
Danas su funkcionalnu ulogu nekadanjeg SKJ-a na planu hlaenja
balkanskih nacionalizama i tribalizama u velikoj meri preuzeli Sjedinjene
Drave i NATO pakt. Amerikanofilstvo ge Biserko u tom smislu ne znai
radikalan diskontinuitet s njenom komunistikom prolou, nezavisno od
svih zamerki koje se mogu uputiti politici amerike vlade. Nema prostora
za opisivanje pokuaja oslanjanja pojedinih frakcija dananje vlasti,
mahom sastavljene od Miloevievih i Karadievih doskoranjih

Helsinke SVESKE

52

saveznika, na evropske sile u protivstavu prema amerikoj supersili.

Moda je dovoljno podsetiti na takozvanu aferu Perii.
Dve kratke napomene. G. arkovi se poziva u kritici stavova ge
Biserko na Meunarodnu helsinku federaciju kao na autoritet. Vredelo bi
ispitati pouzdanost i validnost izvetaja i analiza ove organizacije; no, to bi
bilo zanimljivije za stranog nego za domaeg itaoca. Osim toga,
arkovieva kritika ge Biserko moe na svetskom "tritu nevladinih
organizacija" doneti iste efekte kao i ona koju je poetkom septembra
prole godine objavio prof. dr Ljubia Raji u "Danasu". Za neke ciljne
grupe ovo je najbolja mogua reklama koja gu Biserko predstavlja kao
jedinog doslednog borca protiv srpskog nacionalizma u Srbiji. A kritika
"vlastitog nacionalizma" jeste drutveno funkcionalna i istorijski
produktivna, pa makar je zagovarao i Lenjin ili sile Zapada.
Vladimir Ili, Zrenjanin

Vreme, 609
05.09.2002.

Kapitulacija pred zloinom

Dragi Stojane, kada smo pravili "Vreme", nisam mogao ni zamisliti
da u se jednog dana dopisivati sa tobom preko ovih stranica. ta ti i ja
traimo meu pismima italaca? Zar ti (i Nenad i are) nisi imao ivaca i
pouzdanja da saeka da tebe (i "Vreme") brane verni itaoci? Da oni
kau da si ti "najvie uradio u protivljenju zlu" (tj. "niko vie od tebe")? Da
oni potvrde da "Vreme" objektivno izvetava iz Haga? Otkuda ta nervoza,
otkuda to neodmereno polemisanje sa itaocima (od kojih se ivi)? Sea
li se: "Mi emo izvetavati, a itaoci neka sami prosuuju?" Pa, evo,
prosuuju. Neki. Neki drugi moda misle drugaije. Pa, zar to nije u redu?
Zato se ljuti?
A ljuti se! Ljuti se, jer su ti itaoci po tvom miljenju "moralni
fundamentalisti", "postomoderni informbirovci", koji "neku podrku jo
dobijaju poto je na Zapadu ostalo neto novca u fondovima", "tu se
negde nalazi njihov zajedniki interes" (ha! plaenici!). Oni "priaju
gluposti". I to sve samo zato to se u neemu ne slau sa novinarem,
tobom, koji si uinio najvie u protivljenju zlu! ini mi se to
neprofesionalno i svakako arogantno.

Taka razlaza

53

Pa piem ovo sa zebnjom, ta li e mi se sruiti na glavu kada ti

kaem da se ni meni ne dopada nain na koji Nenad izvetava iz Haga, a
ne slaem se ni sa onim to sam u tvom "pismu itaoca" proitao?
Ne slaem se, naime, sa tvojim osnovnim stavom da bi trebalo
"prestati da se prenemaemo nad nesreama za koje vie nema leka" i da
treba umesto toga "da pokaemo dobru volju, da se oprosti to se oprostiti
moe, da se ispolje saoseanje i milosre, a ne samo osvetniki bes".
Prvo prevod: "nesree za koje vie nema leka" to su, naravno,
zloini poinjeni nad nevinim ljudima. emu taj eufemizam "nesree"?
(Tako je govorio Miloevi: Tragedija!) "Za koje vie nema leka", znai
"pojeo vuk magarca!" Nije li to malo cinino? Kako li to itaju tvoji itaoci
koji su u tim "nesreama" izgubili oeve, majke, sinove, keri? Ili ti
rauna samo na "nae" itaoce? Neke nae itaoce. Ubili, spalili, oterali,
silovali, pa ta, nema leka! Lek je u civilizovanom svetu sud, koji restituie
ono to je mogue restituisati, a to je pre svega da rtvi bude vraeno
ljudsko dostojanstvo (nisu poklani prasii!), a da preiveli dobiju makar
moralnu satisfakciju u saznanju da drutvo u kome ivimo osuuje zloin.
Ti na to kae nema veze, "nita vas ne ini imunim na istoriju, ratove,
zloine i nesree". Pa onda, da kapituliramo?
Moda me ovo ini moralnim fundamentalistom, ali takva
kapitulacija u mom shvatanju upravo ohrabruje "istoriju, ratove, zloine i
nesree". Jesmo li mi aktivni uesnici te "istorije" ili njeni cinini i duhoviti
posmatrai? Kome se onda ostavlja kreiranje "istorije"?
Kolikogod pokazuje ravnodunosti prema rtvama (Miloevi:
"Dobro to to su vam pobili itavu porodicu, ali da li vam je poznato koliko
je to selo udaljeno od onog sela?"), toliko pokazuje i "ljudskog
razumevanja" za zloince, prema kojima bi trebalo pokazati "saoseanje i
milosre" ("da se oprosti to se oprostiti moe", a ta moe? Sarajevo,
Srebrenica, Vukovar, reci nam bar). Ovako je to nekakva generalna
amnestija u koju moe svako da se uvercuje. Naime, zloinci, naravno,
misle da se sve moe oprostiti. I tako te i itaju. Mislim i ja, i u praksi sam
to esto traio, da i zloinac bude shvaen kao ovek, ali tek kada ga
stigne pravda. Tek onda kada se rehabilituju rtve. Saoseanje prvo ide
rtvama, zloincu, ako neto ostane.
Bojim se da tvoji stavovi, bar ovako kako sam ih ja razumeo,
sasvim nepotrebno vode upravo u ono za ta ti optuuje kritiare
"Vremena" u kolektivnu krivicu. Ti nisi nareivao zloine, nisi ih ni inio,
osuivao si ih ("najvie od svih"), ali kada se sada zalae da se ne
prenemaemo nad zloinima (jer nas se u stvari ne tiu, makar bili
poinjeni i u nae ime) i kada trai (pre i bez suenja) saoseanje i
milosre za zloince, ti ih naknadno sankcionie, prihvata za svoje, pa
si za njih i kriv i uvlai u tu kolektivnu krivicu i druge. Ili si se ti ispisao iz

54

Helsinke SVESKE

"naroda", isto onako kako si se ispisao iz istorije? Bojim se da to nije

mogue.
Konano samo par rei o "deetnifikaciji" zloina. Zloini o kojima
govorimo bili su "etniki". Niti ima potrebe da se oni "etnfikuju" niti ih je
mogue "deetnifikovati". Motivi i umiljaj uinilaca imali su "etnika"
obeleja, tzv. napadni objekt imao je etnika obeleja. Genocid, na
primer, ne moe uopte ni da se definie bez primene utvrivanja etnike
pripadnosti zloinca i rtve jer je napad na pripadnike "neke nacionalne,
etnike ili verske grupe" ugraen u samu zakonsku definiciju tog krivinog
dela. Zalud je govoriti "zloin nema nacionalnost", ovaj se ne moe uopte
zamisliti bez "nacionalnosti".
I najzad, to se tie odgovornosti uopte. Postoje tri vrste
odgovornosti za ove zloine: prva, obuhvata naredbodavce i izvrioce, i
ona je krivina. Postoji druga odgovornost, odgovornost onih kreatora
javnog mnjenja (tzv. elita) koji su te zloine podsticali, opravdavali ih,
zatakavali ih, branili ih, bagatelisali ih, relativizovali ih. Ta odgovornost je
moralna: neizbrisiva krmaa na tim biografijama, njihova trajna fusnota.
Postoji i trea vrsta odgovornosti, politiko-istorijska: to je odgovornost
onih koji su nekoliko puta birali zloinaku vlast, nosali okolo slike
Miloevia kada je ve bilo jasno o kome se radi, s cveem ispraali
tenkove, irili "rodoljublje" i onih koji danas nose majice sa slikama Ratka
Mladia i Radovana Karadia (Mladi-heroj, Svi smo mi Radovani), a ta
je, bojim se, "prilino kolektivna" i trajae dok traje i kolektivno poricanje,
pravdanje i zatakavanje tih zloina u koje si se, naalost, nepotrebno,
zakasnelo i tuno upustio i sam. Eh, Stojane!
Sra Popovi

Bombardovanje za nae dobro

Povodom vaeg totalnog rata sa nekoliko slobodnomisleih ena
Srbije:
Reimi i sistemi se mijenjaju, a tampa ostaje ista. Partijska.
itam i ne mogu da vjerujem. Ako Cerovi & Co. ovako razmiljaju, onda
nema nade za bilo kakve promjene. ta onda misle neobrazovani,
neprosvijeeni, nevaspitani? Po meni, Srbija nema ni politikih niti
ekonomskih problema. Problem Srbije je bio i ostao kulturni. Pod kulturom
naravno ne podrazumijevam samo pjesmice nego pristojno ophoenje,
odnos prema zakonu, kulturu dijaloga, integritet diskursa, respekt prema
injenicama... Vaa argumentacija protiv "par gospoa i Lukovia" jedna
je obina onanija nedostojna ozbiljnih novina. Priznati da ponekad nismo

Taka razlaza

55

bili u pravu ili da smo se drali podaniki, kukaviki itd... nikad nije bio
balkanski manir. Falsifikovanje injenica uvijek jeste!
Svako drutvo sa makar malo samopotovanja bilo bi ponosno da
ima glasove poput onih od gospoa Perovi, Slapak, Kandi i Biserko...
Obratite panju, kljuna rije ovdje je samopotovanje... Na primjer, va
osniva Sra Popovi odavno je smatrao da je bombardovanje
neophodno za vae vlastito dobro. On nije usamljen u tome. NATO
bombardovanje je, naravno, stiglo u pogreno vrijeme i iz potpuno
pogrenih razloga. Nikako nezaslueno. Razlika u ovim gleditima je
obina refleksija linog morala. To je, po meni, poruka koju "gospoe"
pokuavaju, uzaludno, da objasne.
Miroslav Vii

Otrovna znaenja
Pre nego to sam iitao vau polemiku sa Sonjom Biserko,
Nataom Kandi, Bogdanom Ivanieviem, Petrom Lukoviem, Latinkom
Perovi, Verom Rankovi i Svetlanom Slapak (a verujem da e ta lista da
naraste) inilo mi se da znam ta podrazumeva sueljavanje stavova u
tampi: neko nekoga napadne, a ta osoba izravno odgovori na takve
napade i ponekad doda neke sa svoje strane. Kod vas to izgleda drukije,
originalno. Ne odgovaraju prozvani, nego neki zatitnici i zastupnici.
Nema odgovora na kritiku, nego na neka sporedna i uzgredna, esto
neizreena pitanja. Formalno preovlauje smiren i civilizovan ton, to je
za svaku pohvalu. No, taj ton udno odudara od otvoreno otrovnih
znaenja tih tekstova.
***
Tako g. Raji ita tekst ge Kandi kao a priori apologiju ena,
bez pokria u svakodnevici. Vidite, g. Rajiu, desnica kod nas glasno
poziva na spaljivanje vetica, a ne vetaca. Sve ene koje se usude da se
upuste u ovdanju politiku, od Vesne Pei do Mirjane Markovi, bivaju
prvenstveno ismejane i poniene jer su ene. Do preispitivanja njihovih
uverenja i akcija obino i ne dolazi, jer mi se enskom politikom ne
bavimo. Kod nas su to muka posla. ene su u Srbiji tradicionalno bia
manje vrednosti. ovek, to je mukarac. ena nije ovek. Znam da Vi
lino ne mislite tako. Ni Va tekst to nigde ne kae. No, Vi previate, i to
metodino, preovlaujui nasilniki maizam ove arije.

Helsinke SVESKE

56

to se tie Vaeg resentimana u vezi sa intervencijom NATO-a

protiv policije i vojske Slobodana Miloevia, dravne propagandne
maine njegovog reima i infrastrukture od znaaja za rat, Vae pravo je
da Vam se to ne dopada. Znaajno je, meutim, to kaete da ono
famozno pismo niste potpisali samo zato to Vam to nije ponueno. Taj
spisak uglednih ljudi ove arije ostaje trajno otvoren dokument o tome ko
je drao iju stranu u ratu zloinca Miloevia protiv slobodnog sveta.
Nikad nije kasno za pridruivanje takvim spiskovima.
***
Moj uvaeni kolega Stefanovi je jedini stvarno prozvani u ovoj
raspravi koji se odazvao i jedini koji se drao teme nastojei da odgovori
na kritiku da je njegovo izvetavanje iz Haga pristrasno i netano. Poto
ne uvia u emu je problem s tim izvetavanjem, da pokuam da iskaem
to svojim reima, iako su neki od ranijih uesnika ove polemike to ve
uradili, mislim sasvim jasno.
Izvetaji Vam se esto svode na prepriavanje dogaaja iz
sudnice u maniru prenosa sportskih utakmica, uz redovno isticanje
uspenosti Miloevievih nastojanja da rtve svojih zloina predstavi kao
laove i da protivoptubama zbuni tuioce, sudije i gledaoce. Meutim, to
suenje nije nikakva sportska utakmica, ve strog i fer pravni postupak u
kojem sud ocenjuje da li je tuba doista u stanju da dokae da je zloina
bilo, da je Miloevi za njih znao, da ih je naredio ili barem nije pokuao
da ih sprei. to se ovih ciljeva tie, ne vidim ta tu tuioci nisu ostvarili.
Ako pak na to gledamo kao na TV-ou, optueni doista deluje mangupski
superiorno. No, 7000-8000 ljudi koje je dao pobiti i 850.000 koje je
proterao (samo sa Kosova, o Bosni, Krajini i Slavoniji tek emo da
ujemo) nisu neto na ta bi "jeste li uli za UK" bilo odgovor od nekog
pravnog ili moralnog znaaja. Vi ste pobrkali velika prava koja optueni u
hakoj proceduri uiva pri unakrsnom ispitivanju svedoka, nepoznata u
pravnoj tradiciji Balkana, sa njegovim dirljivo bednim izgledima da
opovrgne dokaze. On je zloinac uhvaen na delu. Posao suda je vie da
potvrdi nego da utvrdi njegovu krivicu. Vi ga podravate u nainu i
sadraju njegove odbrane time to zbivanja u sudnici svodite na
anegdote, a prenebregavate pravno i istorijsko znaenje tog procesa koje
je, valjda, prvenstveno vano. Ne kaem da ste miloevievac, verujem
da niste.
***
O tekstu svog prijatelja Stojana Cerovia malo mogu da kaem jer
to tivo prevazilazi moje skromne mogunosti razumevanja pisane rei.

Taka razlaza

57

Vidim da misli da je Miloevia uklonio s vlasti upravo on i da se tom

prilikom mnogo nagutao suzavca. Ne gledam na te dogaaje istim oima,
no svejedno, alim zbog suzavca.
to se tie kolektivne nacionalne krivice za zloine, takvu optubu
Stojan nije mogao uti ni od Sonje ni od bilo koga zdrave pameti.
Masovna pojedinana odgovornost ljudi i ustanova je druga stvar, ta
odgovornost je nesumnjiva. Takoe, masovno, a i kolektivno, izbegavanje
da se zloin osudi jeste zloin, ali moralni, a ne krivino delo.
teta to Stojan nije odoleo porivu da insinuira uivanje velikih
suma novca kao motiv dosadanjeg i strepnju u odnosu na odrivost
budueg rada nevladinih organizacija koje su prema ocenama spoljnog
sveta (jedine relevantne ocene) uradile najvie od sviju ovde na
rasvetljavanju i objavljivanju zloina diljem bive Jugoslavije. Njima, a ne
vama, za vratom je stalno bila finansijska i sve ostale policije. Poslovne
knjige su im javne, za krae i pronevere u tim organizacijama nismo uli
do sada. Ako su u ponekoj od njih plate vee od vaih, a nisam uveren u
to, upitajte se ko to kome koliko i za ta plaa i zato to radi.
Sloio bih se sa Stojanovom ocenom da se tota promenilo u
odnosima meu ljudima koji su nekad blisko saraivali, a sada se slau u
sasvim malo stvari. Nedostaje mi tu, ipak, ocena ko se to od
bombardovanja naovamo promenio i u kom pravcu. Nismo svi... Voleo bih
da mogu da zaboravim da se Stojan u jednom od svojih komentara
objavljenih pre isporuivanja Miloevia u Hag zduno zalagao da to
nipoto ne bude uraeno. Argument: ipak je on predsednik. Hoe li moda
neki beogradski sud u narednih 100 godina da prozove Miloevia za neki
od ratova koje je izazvao za ta, uostalom, Haki sud i nije nadlean? Ili
da saekamo da se Sloba pokaje i ode u manastir kao pokojni Mitrofan?
Glup sam, ne razumem za ta se Stojan zalae tokom poslednje tri
godine.
***
Gospoa Ljiljana Smajlovi brani nezavisnost i nepristrasnost
svojih kolega koji su, kao i ona, rodoljubivo stali na stranu Miloevia u
njegovom ratu protiv sveta.
Kad bilo ko krene da bezrezervno napada neprijatelje koje tih
dana naznai njegova/njena drava, makar to inio/la iz najiskrenijih
uverenja, nezavisnosti tu vie nema. Takva osoba/medij postaje peva
apologetskog hora, zavrtanj u propagandnoj maini. Svugde, ne samo u
Srbiji. Kad neko prihvati cenzuru, svejedno iz kojih motiva, postaje i sam
cenzor. Vae pravo je da to branite, ali nemojte se, molim Vas,
predstavljati kao nezavisni i nepristrasni profesionalac visokih standarda.

Helsinke SVESKE

58

***
Nema razloga da troimo ivot i mastilo na bezizgledne rasprave.
Uvek postoji margina slaganja, to je osnov svake diplomatije i
sporazumevanja. Hajde da se sloimo da niko od uesnika u ovoj
polemici nije poinio nikakav zloin u nedavnim ratovima, da nije pisao u
zloj nameri ili protiv svojih uverenja i da nije lagao svesno. Verujem da
bismo se i u mnogo emu drugom lako sloili. Time postaje mogue da
ivimo zajedno i da ne radimo jedni protiv drugih, bez obzira na oigledne
razlike u verovanjima i razumevanju ove sve manje planete. Tolerancija
nije beznaajna stvar, verujte. Ovaj poslednji pasus smatram, inae,
najvanijim to sam hteo da kaem ovom prilikom. No, mislim da on ne bi
bio razumljiv, a moda ni proitan da nema prethodnih stranica.
Zahvaljujem na prostoru i panji i s potovanjem vas pozdravljam.
Lazar Stojanovi

Podmazivanje razgovora
Moda e ovaj sluajno naeni citat korisno podmazati razgovor o
gi Sonji Biserko.
Govorei o politikoj korektnosti, Doris Lesing (za neupuene:
ena, pisac, protivnica rasne i ostalih diskriminacija, biva lanica KPVBa), kae:
"Na svakog oveka koji se smotreno i senzibilno slui ovom
idejom da bi razotkrio predubeenja dolazi po dvadeset hukaa iji
stvarni motiv jeste elja za vlau nad drugim. injenica da oni sebe vide
kao antirasiste, feministkinje ili neto tree ne ini ih manje hukaima."
Branko Vuievi, prevodilac, Beograd

Srbi, Nemci i Holanani

Prolo je nekoliko leta od trenutka kada sam u "Vremenu" objavio
tekst "Popovi u mantiji i bez nje". Ukratko, u njemu sam pokuao da
ukaem na jedan specifian fenomen koji prati postjugoslovensku
kulturnu, a delimino i antiratnu scenu obezbeenje line egzistencije
naglaenim zastupanjem ideologije koja je rado prihvaena od strane

Taka razlaza

59

zapadnoevropske kulturne i politike elite. Zato, ne bi bilo posebnog

razloga za ovo reagovanje. Moje se stanovite od tada nije promenilo.
Ova polemika proiruje diskurs i, u odnosu na trenutak sredine na koju se
odnose, ini se vanom izvan okvira ko i ta je kada rekao. Reene
ideologije se oigledno propagiraju i od strane dela intelektualaca
izmetenih iz okvira prostora i dohvata lokalnog sistema (politikog,
sudskog, policijskog) o kojima govore i od strane onih koji delaju u tim
sredinama a u slubi nevladinih organizacija. Da ne bi bilo dileme ovde
se ne evociraju stereotipovi "plaenika", "izdajnika" i "pete kolone". U
prvom sluaju se radi o emigrantima (kojima i sam pripadam), a u drugom
o predstavnicima zapadnoevropskih organizacija u novostvorenim
dravama bive YU. I jedna i druga pozicija je zamisliva i pitanje je izbora
pojedinca, njegovog ukusa i procene svrsishodnosti u borbi za ciljeve
kojima se posvetio. Njihov doprinos u istraivanju procesa i dogaaja je
tokom proteklih ratova bio znaajan a doprinos promeni toka stvari mnogo
manji ili nikakav, odgovarajue kritinoj masi sledbenika anacionalne ili
antiratne opcije. Problem, meutim, nije u tome. Problem je u etabliranoj
ili profesionalizovanoj ulozi koja proizilazi iz reenih injenica: a) da je
kritiar van domaaja sistema koji kritikuje a zavisan od
(zapadnoevropske) sredine gde se sklonio, b) da je kritiar na "platnom
spisku", odnosno da mu je kritika posao. U tom kontekstu(ima) se izmeu
propovedi odreene dogme (popovi) i progona "tamo ve neeg" (policija)
razlike uveliko ponitavaju. Kritiku smatram vanom osnovom napretka ili
korekcije postojeeg. Iz tog razloga imam duboko potovanje prema
ozbiljnim i istrajnim kritiarima biveg koliko i sadanjeg sistema, stanja
duha i politike i smatram ih sutinski vanim za oporavak i napredak jedne
moralno i etiki duboko erodirane sredine. Meutim, imam odreeno
podozrenje prema osudama donetim iz take jedne odreene etablirane i
(bar delimino) egzistencijalno uslovljene pozicije. Neko e rei da i
novinari, pa radili oni i za nezavisne medije, takoe pripadaju istoj vrsti
plaenih monitora. Ovo pre kada je re o nezavisnim medijima koji ne bi
preiveli jednu teku i munu deceniju bez pomoi inostranih fondova i
organizacija. Ali, to je samo donekle tako. Novinari teko mogu da biraju
teme kojima e se baviti, rad im je po definiciji javan i ive od trita
informacija, odnosno zavise od prodaje novina. U tom pogledu kritiar ima
komforniji poloaj od novinara poto rauna na organizaciju sa budetom.
Naravno, ni njihov poloaj nije bez rizika. Praktian problem sa kojim se
suoavaju jeste da u sluaju neaktivnosti, odnosno neispunjavanja
zadatka nestaje i razlog njihovog angamana. U tom sluaju moe doi do
gaenja predstavnitva ili pada interesa centrale za interesni region. Zbog
ovog praktinog problema moe se posumnjati u uvek objektivnu procenu
stanja stvari i uloge pojedinca od strane kritiara. Jer, kritiareva je
obaveza i posao da kritikuje. Ovo je jedna strana problema. Na drugoj

60

Helsinke SVESKE

strani, u sredini gde je javni glas PROTIV tako redak i gde su

demokratske institucije jo slabane, institucionalizovani kritiar u domenu
svog diskursa stie status neprikosnovenog sudije. U tom sluaju, u
sluaju kvalifikacije, osude ili presude, ne moe se nainiti jasna
distinkcija izmeu linog mnjenja kritiara i stava organizacije kojoj
pripada. Da li je S. Biserko ocenu o delanju B92 i "Vremena" donela kao
slobodna, "nezavisna" linost ili kao Helsinki odbor sm? Da li se to ve
automatski podrazumeva? Struktura nevladinih organizacija u Srbiji danas
onemoguava distinkciju izmeu linosti i organizacije. Stanovite
predstavnika organizacije zato deluje definitivno i, kao to se vidi iz
reakcija jednog dela italaca, neprikosnoveno je, nepodlono sumnji ili, ne
daj boe, argumentovanom negiranju. U tom sluaju, ne samo u sluaju
novina, novinara i glavnih urednika, mogu se koristiti atributi gvozdenih
vremena i autokratske strukture. Novine su kolektivan in i kada ih
ureuje samo Glodur ili prekraja Cenzor. Uz sve to, one podleu oceni
italaca i javnog mnjenja. Izgleda da na strani kritiara srpske politike i
kulturne scene vlada sasvim suprotan princip. Jedna osoba ini
organizaciju, zvala se ona S. Biserko ili N. Kandi, te je istovremeno
njihovo miljenje i stav cele organizacije. O takvom nainu funkcionisanja
na planu politikog sistema i istine zna se dovoljno, a Srbija ne oskudeva
u iskustvu. U tome lei deo problema politike, kulturne i javne scene
uopte u Srbiji danas. On je izraeniji jer su okolnosti (sreom) manje
dramatine nego tokom rata i vladavine prethodnog reima. Da su
nevladine organizacije strukturalno drugaije postavljene, kao izraz
kolektiva a ne kao ekspozitura koja poiva na pojedincu ili uskoj grupi i
paualne ocene delanja inih, kao i neodmerene izjave na ivici dobrog
ukusa bile bi zamenjene konstruktivnim dijalogom i argumentima. Srbija i
danas kao i pre tri godine, kao i pre deset godina, funkcionie na principu
iskljuivosti i konfrontacije. Ovde nedostaje vizija jer je debelo zaputena
kultura dijaloga. Da je stanje stvari drugaije, do eksplozije jednostranih
reakcija (ta je ko radio i gde je bio za vreme bombardovanja, ene vs
ostali itd.) verovatno ne bi dolo jer bi kultura dijaloga zamenila kulturu
buke. Niti je S. Biserko ostala na nivou svoje uloge niti je D. arkovi
uspeo da svojim odgovorom diskusiju preusmeri. Prepucavanje izmeu
onih koji su vie inili od drugih i onih koji su samo inili, u nemoguim
uslovima, ima za posledicu ponitavanje uloge i delanja ljudi i organizacija
iz istog, vlastitog bloka. Ono trenutno okupira prostor u kome bi trebalo da
se javi dijalog usmeren na traenje izlaza iz postojee krize drutva.
Najzad, tenja da se Srbiji nametne brza i jasna polarizacija izmeu
dobrih i loih, izmeu krivih i pravih ini se kratkovidom i nerazumnom
opcijom. Pre nekog vremena sam prvi put u Beograd doveo prijatelja iz
Holandije. Svojski se trudio da razume lokalnu kulturu i posvetio joj se
kritiki. Jedini sukob miljenja ticao se ba problema krivice. Pitao se moj

Taka razlaza

61

prijatelj da li mladi koje via po gradu dovoljno znaju o ratu i ulozi svojih
roditelja u tom vremenu. Smatrao je da je otkrivanje istine neophodna
stepenica u daljem razvoju drutva. Zalagao se za to da se time bave
mediji i obrazovne ustanove. Nisam se mogao sloiti, kao ni u ovom
pokuaju uterivanja kolektivne krivice u Srba. Ovo ne zato to mislim da
saznanje o proteklom vremenu treba ostaviti kao sivu mrlju. Radi se o
drugaijem shvatanju znaaja istorijske istine u razvoju jednog drutva i
strategije kojom se do nje dolazi. Ono proizilazi iz oseaja da je srbijanska
sredina prezasiena uterivaima krivice. Iz tog razloga dodatne lekcije
ovde deluju kao "jo aa rakije", a u sluaju kada je ona usmerena na
retke i usamljene enklave neega to se u Srbiji u poslednjih deset godina
uopte i moglo zvati nezavisnim medijem neprimereno je. U oba sluaja je
ona kontraproduktivna. Gubici i rane su jo svei a potreba za odbranom
ljudskog digniteta veini onemoguava suoavanje sa faktima bez
preteranih emocija. Pored toga, mladim generacijama je dosta iskustva
Sveta preko tv-spotova i krpica kupljenih kod vercera. Njima kao i
drutvu u celini treba prostora i vremena da udahnu. Da opet ponu da
ive normalno, da uoblie vlastito iskustvo o svetu oko sebe i da to
saznanje iskoriste kao arin za merenje i vrednovanje vlastite sredine.
Onda e moi da se preispituje njena prolost. Ostaje nada da e mnogi
saveremeni heroji potonuti, da e se mitovi razodenuti i da e neke
stvarne vrednosti dobiti odgovarajue mesto. Za one koji, kao i moj
sagovornik tada, ne mogu da prihvate ovo shvatanje ponudiu dva
pouna primera iz zemalja sa demokratskom tradicijom. Moj sagovornik ih
je razumeo. Prvi je posleratna Nemaka u kojoj se krajem etrdesetih nije
uilo o pogromu i zloinima koje su poinile generacije roditelja. Ta se
tema javila tek nekoliko decenija kasnije, paralelno sa stvaranjem
osobenog knjievnog domena koji je otkrivao prolost predaka. Drugi
proizilazi iz holandske kolonijalne istorije. Pedesetih godina su kaznene
ekspedicije u Indoneziji zbrisale cela sela. O tome se jo uvek govori
malo, oprezno i "politiki korektno". Svaka neodmerena izjava ili in koji
rehabilituje "izdajnike", one koji nisu dovoljno zalegli ili su prebegli na
stranu indoneanskog otpora, izaziva burnu reakciju savremenika, bivih
boraca. Uspomene i neposredni protagonisti jo ive. Ipak, to e pitanje
doi na red kao to je i jevrejsko pitanje u Holandiji dolo na red
devedesetih, skoro etiri decenije po pogromu. U svetlu ovih iskustava,
glas koji danas u Srbiji insistira na crno-belom principu podele jeste glas
daleko od svesti o cilju vlastite borbe. Glas koji istie vlastitu ulogu iznad
uloge drugih odaje neshvatanje uloge principa dobra u celini.
Milo Bobi, Amsterdam

Helsinke SVESKE

62

Vreme, 610
12.09.2002.

Pismo pod bombama

aljem vam, kao svoj prilog polemici, tekst pisma koje sam
napisala Sonji Biserko u vreme bombardovanja. Pismo je podrala YU
akcija grupa aktivista NGO i Sindikata "Nezavisnost" koja se sve vreme
bombardovanja okupljala u prostoru Nezavisnosti. Ono izraava moj stav,
ali i stavove tridesetak ljudi koji su tada mislili da je bolje da ga potpie
pojedinka, a da se kao grupa oglaavamo o principijelnim pitanjima. Sonja
je pismo dobila, mada nikada na njega nije odgovorila. Pismo se vrtelo na
nekoliko veb-sajtova koji su se odnosili na situaciju u Jugoslaviji.
Ne slaem se s Nataom Kandi da su njih dve beogradske
vetice (valjda je sladak ukus pet zagrebakih vetica koje su dobile spor
s hrvatskom dravom). Neke sasvim druge ene u Beogradu mogle bi da
ponesu to ime. Potrebno je raditi najpre na svom enskom identitetu i
pojave u drutvu videti u enskoj politikoj perspektivi, a to ni Sonja ni
Nataa ne mogu za sebe rei. Ipak se, dragi moji, i u nevladinom sektoru
sve vrti oko para.
Nadeda Radovi
Beograd, 12. maj 1999. godine,
oko ponoi, pod uzbunom
Draga Sonja,
Ve nekoliko dana od naih zajednikih prijatelja
sluam da si napisala 'sraman', 'grozan', 'odvratan'... tekst.
Veeras sam konano dobila iz Pariza preko e-maila tekst
koji se zove "Balkanski kraj" skinut sa www.iwpr.net. Dajem ti
precizna obavetenja o izvoru jer se u dnu due jo nadam
da ovo ti nisi napisala i ovako pljunula na decenijski napor
ljudi iz demokratske alternative.
Iz bezbedne pozicije bez bombi, sklonita,
nematine, bez straha od moguih posledica za ono to
govori, ti deli savete onima koji nas ubijaju, predlae im
da nas dokraje, stave pod protektorat, porobe. U kakvoj vezi
su ovi tvoji predlozi sa zatitom ljudskih prava?
Tano si rekla da e unitavanje koje je NATO
izazvao skupo kotati Srbiju, da e ponititi napore nekoliko
generacija. I to je jedina istina koju si rekla.

Taka razlaza

Tvoje spekulacije o politici u regionu su "ide Mara

posred sela 30% nevesela". Ono to se dogaa u tvom
narodu (ako ovaj narod smatra svojim) ne moe se shvatiti
na meunarodnim konferencijama, ni u lobijima i salunima.
Treba deliti sudbinu vlastitog naroda da bi ga razumela.
Za mene je legitimno da si se uplaila bombi, imala
dovoljno novca da ode i ostane tamo gde nema rata i otila
si. Ali, svoj izbor ne mora pravdati katastrofinim
lamentacijama i pljuvanjem po svima koji su ostali.
Kae: "Koncerti i druge demonstracije u stvari
otkrivaju odbijanje naroda da se suoi sa zloinima koji se na
Kosovu ine u njegovo ime." To prosto nije tano. Koncerti su
odbijanje ljudi da prihvate memljive, vlane, smrdljive
podrume i sklonita kao jedini izbor, usud.
Ti zna da sam od prvih antiratnih demonstracija
organizovanih jo 1991. ispred Skuptine SR Srbije aktivna u
antiratnom pokretu i suprotstavljena reimu. U to vreme ti si
Sonja jo primala platu u Saveznom ministarstvu inostranih
poslova i nisi ni pomiljala da bude aktivna u nevladinom
sektoru. E vidi, i ja sam kao feministkinja i pacifistkinja
izala na prvi koncert na Trgu republike da razbijem u sebi
strah od sirena i nonih udara bombi.
Osim koncerata, kojima su se pridruili mnogi
konano bombe se tiu svih nas organizuje se i nevladin
sektor. Naravno da se plaimo. Ne znamo da li emo i kada
emo doi pod udar vlasti, hoe li jo neko od nas zavriti
kao Slavko. Ali, ipak se sastajemo, piemo proglase, aljemo
ih preko interneta (dok ga ne ukine Amerika).
Srbiji i Jugoslaviji demokratiju ne mogu doneti NATO
trupe, niti bi protektorat unapredio ljudska prava Albanaca i
Srba. Do demokratije se moe doi samo mukotrpnim,
strpljivim radom, graenjem elija demokratskog drutva,
pravila i procedura demokratskog odluivanja. SAD i NATO
su unazadili razvoj demokratskih odnosa, obezvredili
decenijski napor nevladinih organizacija, obesmislili
gandijevski otpor albanskog stanovnitva prema kome gajim
duboko potovanje.
Naalost, rasplet nepriznavane, potiskivane i guene
(sredstvima dravne represije) dugogodinje krize izgleda
tragino i mimo je volje mnogih ljudi. Takav rasplet ovdanjoj
vlasti omoguili su upravo SAD i NATO. Bez NATO bombi ne
bi bilo egzodusa Albanaca. Udari bombi proizvode masakre,

63

Helsinke SVESKE

64

pokrivaju i omoguavaju zloine i dre u strahu sve ljude. To

nije bilo nemogue predvideti.
Kad ve hoe da se bavi politikim analizama,
zapitaj se zato su deus ex machina u Kleberu postavljeni
zahtevi Jugoslaviji koje nijedna drava ne bi prihvatila, za
koje nisu znali ni lanovi parlamenata zemalja koje nas
bombarduju. Zato humanitarne organizacije nisu Albancima
davale pomo da popravljaju oteene kue i zato su
govorili o ratu koji e poeti na prolee?
Miloevi ne uiva moje simpatije. Dosta papira sam
utroila kritikujui njegov reim. Ali, Miloevi je mali igra u
opakoj militaristikoj igri, u kojoj smo svi mi samo pokusni
kunii. I ti Sonja. Militarizam koji se nadvio nad nae i
njegovu glavu gori je od njegovog. Biti u slubi tog
militarizma za mene je potpuno neprihvatljivo. Ovim to si
napisala ponitila si prijateljstvo s ljudima koje naziva
"zanemarljivom demokratskom alternativom" (mnogo nas je
vie no to procenjuje, Sonja, seti se zime 97).
Ako, na nau nesreu i Srba i Albanaca dospemo
pod protektorat i ti bude neki potonji Nedi, ne bih ti bila u
koi. Niko ne zavreuje tako bednu ulogu. Uz to u Srbiji ti je
to pozicija glinenog goluba.
Molim te Sonja, izvini se svojim drugovima i prestani
da lupeta. Ti to moe.
Pozdrav
Nadeda.

Plamsaju prve vatrice

Uvaeni gospodine urednie, povod je jedna vaa strogo izreena
pouka, krajnje nepravino i uvredljivo upuena mudrim, asnim i vrlo
hrabrim enama. Znam ne mogu ne znati da je u paraepskim
drutvima distribucija prava na ojstvo i junatvo gotovo iskljuivo muka
privilegija, ak i onda kad muevna hrabrost i te kako alosno moe da
izostane. No kako je pravilo da u Srbiji uvek sve mora biti pobrkano,
omaklo se jednom od pratilaca u vaem poduhvatu da ene od
neprikosnovenog intelektualnog i moralnog integriteta optui, izmeu
*

Iz originalne verzije pisma izbaena je reenica u kojoj autorka saoptava da je

"bolje biti na strani Miloevia nego na strani Klintona" (prim. ur.).

Taka razlaza

65

ostalog, i za egzorcizam. ta e ko od te izreene optube razumeti ne

znam. Ali mi je i ao i krivo to jedan, nekada briljantan politiki esejist,
Stojan Cerovi, dozvoljava sebi ba toliko olaku i krajnje netanu stilsku
figuru. Ta vie benava no uvredljiva slika protivrena je ve u pridevu.
Egzorcisti su bili samo nii, pa i najnii, prezreni redovnici, muke barabe
uvek spremne da iz zbunjenih, uplaenih dua enskih isteruju seme
avolovo. enskih egzorcista, bar koliko je meni poznato, nije bilo.
I tako, gospodine urednie, iako sam moda malo i zamoran, ipak
vas svesrdno molim da se opomenete jo i injenice da su u Zagrebu, pre
nekoliko godina, simbolino spaljivane hrvatske vetice, pa bi moglo
ispasti da na Beograd ba i nije mnogo originalan. Ukoliko se, razume
se, velianstveni auto-da-f ne animira i prizorom ponekog veca. Bojim
se da se ve pomalo osea dim u vazduhu, a prve vatrice ve plamsaju
na lomai koja se priprema valjda za dragog i hrabrog Peru Lukovia, a i
za druge koji tek ekaju na red.
S potovanjem,
Bogdan Bogdanovi, Beograd

"Volterova kopilad" i Katarinina krzna

Ljeta Gospodnjeg 1768. (ve tada!), kad je Katarina Velika
poslala vojsku u Poljsku u znak podrke izboru njena "favorita" Stanislasa
Ponjatovskog za kralja Rzeczpospolite, Volter je estitao slavodobitniku,
Stanislasu-Augustu, sljedeim rijeima:
"Ruska carica nije samo uspostavila sveopu toleranciju na
golemom prostranstvu svoje drave, ve i poslala vojsku u Poljsku, prvu
armiju mira u povijesti ovjeanstva, koja druge zadae nema osim da
brani prava graana i da pred njom drhte svi njihovi neprijatelji".
Volterovo oduevljenje za "prvu armiju mira u povijesti
ovjeanstva" i ostale kurzivom istaknute carstvujue vrijednosti
objanjava se vid. Chamfortove Maksime isporukama "sjajnoga
krzna", koje su "stigle u pravi as", jer je Volteru "bilo hladno".
"Volterova kopilad" da se uteknemo izrazu amerikoga esejista i
knjievnika Johna Saula mukog ili enskog spola, svejedno, ostaje
brojna te i dalje zimogrozna.
Frano Cetini, Pariz

Helsinke SVESKE

66

Tvrdoglava selektivnost
Ovo nikad nisam radio. Izgleda da je svako svakog povukao za
jezik i sad bi trebalo da sa Srom Popoviem i Lazarom Stojanoviem u
naim novinama raspravljam o neemu to ve godinama ne uspevamo
da raspravimo u privatnim razgovorima. Pa, dobro, ta je tu je. Neko e se
valjda i ovome radovati.
Ne znam zato je Sra izabrao formu otvorenog linog pisma. To
je kao da mi neto apue, ali da svi uju. A apnuo mi je da poriem,
pravdam i zatakavam zloine. I jo nekoliko takvih stvari, ali sve na uvo i
prijateljski. I Lazar je, na svoj nain doao do istog efekta: najpre je
nabrojao sve prestupe, grehove i pristrasnosti jedne strane u polemici,
mene opisao kao hvalisavca i nekoga ko je od bombardovanja malo
skrenuo s uma, a zatim objavio da sve to nije tako vano i pozvao na
saradnju i toleranciju. I on me smatra prijateljem. Kakvi primeri ljudske
irine.
Mora da sam ja gori ovek, jer nekako nisam siguran ta e od
prijateljstva ostati posle svega. Ali, evo, pokuau da se ne bavim njima
lino, nego samo da pobrojim u emu se to mi razlikujemo.
Prvo, ovo nije spor s itaocima (kao to tvrdi Sra), niti prepad na
ene (Lazar dokazuje da ene u Srbiji uvek imaju pravo da govore o sebi,
ma o emu inae bila re). Ovo je poelo samo kao odbrana medija
("Vreme" i B92) od optubi nekoliko osoba koje jesu itaoci i preteno
ene, ali su ta svojstva za ovu priliku sasvim nebitna. Re je o
istomiljenicima iju sam poziciju pokuao da opiem na ovom mestu pre
dve nedelje i koje Sra i Lazar sad uzimaju u zatitu.
Kad sam govorio o opratanju, saoseanju i milosru nisam mislio
na ratne zloince kao to je Sra shvatio pa se opirno zgraao nad
mojim cinizmom i moralnom ravnodunou. Mislio sam samo da je
udno i udovino to to neko eli da optunicu proiri i na nedune
("Vreme" i B92), a oekivao bih da se posle rata i posle Miloevievog
pada postupi obrnuto. Zar je milosre zaista tako strana re?
Oigledno, jako se razlikujemo u gledanju na Haki sud i na
izvetavanje otuda. Za mene je Nenad Stefanovi uzor savesnog i
skrupuloznog izvetaa. I on i Ljiljana Smajlovi ve su objasnili sve o
tome. Tano je, meutim, da taj sud i glavna tuiteljka gospoa Del Ponte
nikako da steknu masovnu podrku u Srbiji. Ali, tu ne bi mogla pomoi ni
eta najpristrasnijih izvetaa. Ovde se mnogo vie ljudi obavestilo o radu
tog suda u televizijskim prenosima nego iz tampe, pa je zabeleen
izvestan rast simpatija za Miloevia. Dakle, za onoga kojeg je isti narod
prethodno motkama oterao. Moj zakljuak je da s tim sudom i/ili
tuilatvom neto nije u redu.

Taka razlaza

67

Nema sumnje da dobar deo objanjenja lei u injenici da je za

Srbiju Haki sud instrument onih istih sila koje su ovuda bacale
humanitarne bombe. Za Lazara je to bio rat "zloinca Miloevia protiv
slobodnog sveta". (Uh! Ovako neto nisam uo jo od vremena
legendarnog Grge Zlatopera i zlatnih hladnoratovskih dana Glasa
Amerike.) Bojim se da ostatak Srbije jo dugo nee ovo ovako razumeti,
to znai da ni poverenje u Haki sud nee uskoro da poraste.
Tu je, zatim, pitanje kolektivne krivice i "deetnifikacije". Na tu temu
Sra je ponudio tumaenje da zloini o kojima on govori, posebno
genocid, ne mogu biti "deetnifikovani" poto je napad na "neke
nacionalne, etnike ili verske grupe" ugraen u samu definiciju tog
krivinog dela. Mislim, meutim, da je u pitanju etnicitet rtava a ne
zloinaca. Za zloince je nacionalnost nebitna i ak mogu biti iste
nacionalnosti kao rtve. Ovde Sra pokazuje volju da ide mnogo dalje od
gospoe Del Ponte koja stalno ponavlja da se tamo sudi pojedincima.
Po svemu sudei ovde imamo posla s jednom tvrdoglavom
selekcijom injenica, s odbijanjem da se misli o bilo emu izvan "srpske
krivice". Nije vano ni ta je bilo pre ni posle, ni ta je radio bilo ko drugi.
Prema toj teoriji, samo su Srbi neto radili, svi ostali su nebitni, ukljuujui
i velike sile. Ovo je, naravno, samo nalije prie o "nebeskom narodu".
to se mene tie, savreno me ne zanima nikakva rasprava o Srbima kao
najboljem, odnosno najgorem narodu. Neka to meu sobom ree patrioti i
antipatrioti.
Finansiranje naih moralnih inkvizitora iz inostranstva ne bih
pominjao, upravo zato da ne zvui kao pria o stranim plaenicima (Sra
me, naravno, odmah ulovio), ali da toga nema, ko bi se bavio Sonjom
Biserko i produktima njenog uma? Za mene je pravi problem u tome to u
svetu jo ima mnogo onih koji nastavljaju politiku "ruenja" reima u
Beogradu. To je prosto tetno, a mnogo puta sam se uverio da nije nimalo
beznaajno. I nije u pitanju samo finansiranje nego neobino velika
medijska i politika panja i podrka domaim glumcima spremnim da na
"bis" u nedogled pruaju otpor diktaturi, nacionalizmu, faizmu i ostalim
mrakovima.
Mislio sam da je Miloevi na veliki problem i da u ono vreme
nismo morali da pitamo ko nam i zato pomae da ga se reimo. Sad
ispada da nita nije reeno, da je problem Srbija i svako od nas, to jest da
tek sad dolazi najvei posao. Pa, prijatelji, ja ne nameravam da ratujem
protiv svoje line karte. Takva je kakva je. Ako ta drugo ima da se
popravi, eto mene.
Stojan Cerovi

Helsinke SVESKE

68

Malo o ljudskom dignitetu

Prvo, da zadovoljim kriterijume g. Miloa Bobia za uestvovanje
u ovoj polemici: (1) u domaaju sam sistema ("politikog, sudskog,
policijskog") to bi po sopstvenoj logici g.Bobia ve u startu trebalo da
mi da veu kredibilnost od njegove i (2) nisam plaenik, tj., reima g.
Bobia ("nisam na platnom spisku").
Ipak, moram da priznam da ne zadovoljavam trei uslov
kredibiliteta koji postavlja g. Bobi, moja miljenja nisu "izraz kolektiva", tj.
ja sam, opet po reima samog g.Bobia, samo "jedna osoba". Naime, u
tome, po g. Bobiu, "lei deo problema politike, kulturne i javne scene
uopte u Srbiji danas" (kurziv S.P.). Iznose se miljenja "jedne osobe",
koja nisu "izraz kolektiva".
alu na stranu, smatram da se ovim "kriterijuma" g. Bobia
zemenjuje teza: govori o govornicima, a ne o onome to oni govore.
Pojava poznata kao argumentum ad hominem. Ako govornik govori istinu,
nije vano da li je samo "jedna osoba" ili plaenik "van domaaja nae
policije". I obratno. Moemo li da se bavimo samom stvari? A stvar je:
slepo, uporno i iracionalno negiranje zloina, koje je ovde "izraz
kolektiva". Ovde, "u sredini gde je javni glas PROTIV tako redak" (g.
Bobi).
Radi se, takoe, i pre svega, o g. Bobievom "drugaijem
shvatanju znaaja istorijske istine u razvoju jednog drutva i strategije
kojom se do nje dolazi".
Prema miljenju g. Bobia, (1) "srbijanska sredina je prezasiena
uterivaima krivice";
(2) "gubici i rane su jo svei"; (3) kada opet ponu da ive
normalno(...) onda e moi da se preispituje(...) prolost" (posleratnoj
Nemakoj je trebalo "nekoliko decenija"); (4) "preuranjeni" zahtev za
otkrivanje istine predstavlja pokuaj uterivanja kolektivne krivice u Srba";
(5) "a potreba za odbranom ljudskog digniteta veini onemoguava
suoavanje s faktima bez preteranih emocija"
Poimo redom:
(1) Kako je to "srbijanska sredina prezasiena uterivaima krivice"
kada se odgovornost masovno i "kolektivno" negira (za ta g. Bobi ak
ima razumevanja), a samo pojedinci ("jedna (dve) osobe") o njoj govore?
"U sredini gde je javni glas PROTIV tako redak"? Kako te "osobe"
prezasiuju srbijansku sredinu koja se "kolektivno izraava" protiv njih? Tu
se g. Bobi neto zapetljao.
(2) "Gubici i rane su jo svei". iji gubici i ije rane? Kakve to
rane imaju zloinci? Kakve gubitke? Pre e biti da se radi o njihovim

Taka razlaza

69

rtvama i porodicama tih rtava. A te rane i ti gubici trae da se pravda

izvri brzo. Spora pravda je loa pravda.
(3) Da li ovde moe da se pone da "ivi normalno" dok se
zloinci etaju meu nama, a cela nacija im jatakuje? Svrha kanjavanja
zloina (izmeu ostalog) jeste restitucija naruenog ljudskog poretka.
Kako da ivimo "normalno" u drutvu koje teke zloine previa,
zabauruje, opravdava, relativizuje, ponekad ak slavi (Mladi heroj)?
Gde e biti zloinci "za nekoliko decenija", koliko po primeru
Nemake i preporuci g. Bobia, treba jo da priekamo? ta treba dotle
da rade rtve? ta je s njihovim "ljudskim dignitetom"?
(4) Da mi se ne bi prebacilo da ovde g. Bobia citiram "van
konteksta", evo celog pasusa:
Izvesni prijatelj g. Bobia (Holananin) "smatrao je da je
otkrivanje istine neophodna stepenica u daljem razvoju drutva. Zalagao
se za to da se time bave mediji i obrazovne ustanove. Nisam se mogao
sloiti, kao ni u ovom pokuaju uterivanja kolektivne krivice u Srba".
Reenica je pomalo nezgrapna, pa i nejasna, da li sam ja to
dobro razumeo: da bi otkrivanje istine stvorilo kolektivnu krivicu Srba? Da
li to g. Bobi tvrdi da su Srbi kolektivno krivi, ali da tu istinu jo ne treba
otkrivati ? Ja ne mislim tako. Kako su se to ovde stanovita preokrenula?
(5) Na otkrivanju istine o zloinima, po g. Bobiu, ne treba
insistirati iz jo jednog, stvarno zanimljivog razloga: "potreba za odbranom
ljudskog digniteta veini onemoguava suoavanje s faktima bez
preteranih emocija"!
Zato je ovaj argument posebno zanimljiv? Zato to implicira itav
niz diskutabilnih stavova.
Prvo, implicira postojanje, a onda i povlaivanje plemenskoj svesti
"veine". Dirnete li u zloinaku aktivnost neklog Srbina, dirnuli ste u
dignitet celog plemena. Dirnete li u jednog (ma kakve uasne zloine on
poinio), dirnuli ste u sve i svakog pojedinano. Postojanje te plemenske
svesti je tano uoeno (mada ja ne znam da li je re o veini, ta
pretpostavka nigde nije testirana, testiramo je upravo mi ovde, u ovoj
polemici).
Po g. Bobiu, ovoj svesti treba povlaivati, nju ne treba izazivati,
ne treba tu plemensku svest izlagati "preteranim emocijama".
Drugo, nije jasno otkuda se tu naao "ljudski dignitet". Da li moj
ljudski dignitet biva ugroen time to meu pripadnicima moje nacije ima i
zloinaca? Pa zatvori su oduvek bili puni Srba osuenih za razna krivina
dela. Kako to ugroava moj ljudski dignitet? Ali ne, odgovara g. Bobi,
naravno da ne ugroava, ali tako osea i misli beslovesna "veina" u
svom "kolektivnom izrazu", pa u ime strategije, tu beslovesnu "veinu" ne
treba samo dalje razjarivati. To je pitanje taktike.

Helsinke SVESKE

70

Tu je ve na delu jedan paternalizam. G. Bobi koji zna i razume

ipak ima razumevanja prema beslovesnoj "veini" i zna kako s njom treba
da bi se privela pameti. Polako i izokola.
Ne razumem taj stav. Kako se moe iveti meu ljudima s takvim
prezirom prema ljudima? Meni se ini da bi se ovek morao obesiti ako
tako vidi svoje sugraane, onda nita nema smisla. Ni ova polemika.
Onda treba zatvoriti oi i ui i utati. I kada bi svi tako radili onda se istina
ne bi otkrila ni za "nekoliko decenija". I u Nemakoj je neko morao prvi da
pone.
U odgovoru Stojanu to sam ve napisao: jesmo li mi posmatrai i
dijagnostiari slepila veine ili moemo svojim delovanjem manjinu da
pretvorimo u veinu? Kako emo to uiniti ako preporuujemo da joj se
povlauje i tede njena "oseanja"?
Konano i po stoti put: ta je s ljudskim dignitetom i oseanjima
rtava, pa makar oni bili Bonjaci, Hrvati, Albanci?
Sra Popovi

Svesni i nesvesni
Pismo Lazara Stojanovia budi u meni nadu da od ove polemike
jo moe biti vie koristi nego tete. Ton je ve neto uljudniji, barem kad
je re o pogrdama na raun izvetaa iz Haga koje su me i navele da se u
prepisku ukljuim. Na poetku polemike beogradsko je nezavisno
novinarstvo nazvano "laveom" i "proizvodnjom lai i falsifikata"; gospodin
Stojanovi umesto toga bira umerenije izraze kao to su "peva
apologetskog hora" i "zavrtanj u propagandnoj maini", valjda u duhu
tolerancije kojoj, kako veli, tei. Doputa ak i mogunost da niko od
uesnika polemike "nije lagao svesno".
No Stojanovi izgleda ne prihvata da je novinarstvo profesija, a ne
drutveno-politiki rad u kome neki novi uvari politike korektnosti
novinare opet dele na svesne i nesvesne laove. (Valjda zato ne uvia
ironiju u tome da kolegu koji za hleb zarauje kao novinar, u istom dahu
proglaava "uvaenim", ali i "netanim i pristrasnim".) Njegovo je poimanje
novinarstva prevazieno, a njegovo razumevanje hakog pravosua
manjkavo.
Suenje Slobodanu Miloeviu u Hagu odvija se unutar
takozvanog adversarijalnog sistema zapadne jurisprudencije. To znai da
u procesu postoje dve strane, da postoji direktno ispitivanje svedoka od
strane optube, a zatim i unakrsno ispitivanje odbrane. Novinari su duni
da izveste o glavnim takama i jednog i drugog dela ispitivanja svedoka.

Taka razlaza

71

Sastavni deo sistema je i pretpostavka o nevinosti optuenog, sve dok mu

se ne dokae krivica. Nije posao novinara u Hagu da svakog dana
konstatuju da je Miloevi "zloinac uhvaen na delu", niti je posao suda
"vie da potvrdi nego da utvrdi njegovu krivicu", kako bi to Lazar
Stojanovi hteo. (Uzgred, trolano sudsko vee koje vodi proces
Miloeviu u Hagu neprijatno bi se iznenadilo da od Stojanovia uje da je
ono tek orue optunice, koje umesto da "utvrdi" treba samo da "potvrdi"
krivicu.) Posao je novinara da itaocima ponude na uvid sve relevantne
injenice koje im mogu pomoi da stvore sud o nekom dogaaju ili neijoj
krivici, odnosno o uinku neije optube ili odbrane. Nemaju pravo da
uskrauju informacije koje im se ne sviaju.
Sve su ovo na Zapadu (u "spoljnom svetu" koji Stojanovi smatra
"jedino relevantnim") elementarne stvari. Sa Zapada uostalom potie i
poreenje sudskog procesa s utakmicom (nad kojim Florans Artman i
drugi toliko negoduju). Jer na utakmici, kao ni na sudu, ishod sueljavanja
dveju strana nije unapred poznat osim ako utakmica nije nametena.
"Ne vidim ta tu tuioci nisu ostvarili", kritikuje Lazar Stojanovi i
samu pomisao da bi se tuiocima mogla uputiti neka kritika. Moda bi
onda trebalo da otvori svoj laptop i napie pismo "ikago tribjunu" iji se
novinar Tom Handli 29. avgusta usudio da ustvrdi da tuilatvo jo nije
proizvelo "pitolj koji se pui", odnosno dokaz koji bi Miloevia direktno
doveo u vezu sa zloinima poinjenim na Kosovu. ta bi tek u gnevu
mogao da napie "Vaington tajmsu", iji urednik Doua Kuhera pre tri
dana veli da je "suenje Miloeviu dokaz nekompetentnosti tribunala"...
Bi li ga nazvao svesnim ili nesvesnim laovom?
Moda Stojanovi smatra da srpskim novinarima nije doputeno
ono to amerikim jeste? Lepo je od njega to ponekog novinara ovde
oslobaa sumnje da je "miloevievac"; moda nas zove i laovima iz
najplemenitijih pobuda. Ali valjda je doao as da ovde u Beogradu
kaemo da je od ideoloke provere Lazara Stojanovia ipak bolji sistem u
kome se novinarski rad procenjuje na osnovu univerzalnih kriterija
profesije koji vae i u Beogradu i u Vaingtonu. Ja se, na primer, s
gospodinom iz "Vaington tajmsa" u pogledu kompetentnosti tribunala
(tribunala, a ne tuilatva) ne slaem, u to se lako uveriti u mojim
tekstovima u "NIN-u", ali traim da se moj novinarski rad meri istim
profesionalnim arinom kojim se meri njegov. Profesionalnim, a ne
ideoloko-politikim.
Ljiljana Smajlovi

Helsinke SVESKE

72

Svedoci i izvetavanje
Nenad Stefanovi smatra da u pismu "Vremenu" (br. 606) nisam
odgovorio na sutinu njegove primedbe izreene na moj nedavni tekst u
"Politici". A sutina je, ako ga dobro razumem, u tome da je tuilatvo
Hakog tribunala na poetku suenja Slobodanu Miloeviu "zabranilo"
svedocima kosovskim Albancima da iskreno govore o OVK, da bi ih onda
od sredine aprila instruisalo da budu otvoreniji.
Jedini razlog zato se ovim nisam bavio u pismu "Vremenu" je u
tome to nisam bio siguran, kao to ni sada to nisam, ta Stefanovi u
stvari tvrdi. Izgleda da on sada prihvata ono to sam napisao u "Politici", a
potom i potkrepio primerima u pismu "Vremenu": da su od aprila albanski
svedoci na Miloevievom suenju otvoreniji u odgovorima na pitanja o
OVK. Ono to nastavlja da ga preokupira je pozadina ovakvog razvoja
dogaaja. Iako to ne kae eksplicitno, on sugrerie da je tuilatvo najpre
reklo svedocima da ne govore o OVK, a onda ih je instruisalo da budu
otvoreniji. Ali Stefanovi ne nudi nikakve argumente za takvu tvrdnju, niti
objanjava motive zbog kojih bi tuilatvo postupalo na ovakav nain.
Hoe li da kae da tuilatvo simpatie OVK? Ili da se plailo da bi
iznoenje informacija o OVK oslabilo navode iz optunice protiv
Miloevia? Na osnovu ega misli to to misli?
Ono to, u nedostatku jasnog argumenta druge strane, mogu
generalno da primetim je sledee: Eventualna Miloevieva odgovornost
ne bi bila manja ako bi se utvrdilo da su devet meseci, ili samo dva sata,
pre pogubljenja ili proterivanja albanskih civila, ili sistematskog paljenja
njihovih kua, pripadnici OVK delovali ili ak inili zloine, na dotinom
podruju. Pravila meunarodnog humanitarnog prava su tu jasna:
oruane akcije suprotne strane, ukljuujui akcije protivne pravu, nikada
ne opravdavaju pogubljenja, napade na civile, unitavanje njihove imovine
i ostale zloine koji se Miloeviu stavljaju na teret. Moda albanski
svedoci, televizijska publika i neki izvetai misle drugaije, ali oni su u
tom sluaju prosto u krivu.
Stoga, tuilatvo nema razloga da manipulie istinom o delovanju
OVK. Ako je, u nekom trenutku, postalo jasno da su, iz straha ili
"patriotizma" albanski svedoci krti u odgovorima o OVK i da to ne
ostavlja dobar utisak, mogue je mada o tome nemam nikakvih
saznanja da im je tuilatvo naglasilo da treba da budu iskreniji kad je to
u pitanju. Iz toga, meutim, ne sledi da ih je prethodno instruisalo da ne
iznose informacije o OVK.
Da bi uklonili svaku sumnju u pravinost suenja, sudije
dozvoljavaju Miloeviu da postavlja pitanja kakva ne bi dozvoljavali
profesionalnom braniocu. To to Miloevi mnogo vremena troi na

Taka razlaza

73

pitanja o delovanju OVK ne znai da su pitanja naroito, ili uopte,

relevantna. Kada je 16. jula 2002. godine Miloevi ispitivao jednu
Albanku o akcijama OVK iz prolea 1998. godine, sudija Mej je izgubio
strpljenje: "Nema sumnje da vi pokuavate da skrenete panju s dokaza
koje je svedokinja iznela na zloine za koje tvrdite da ih je poinila OVK.
Ali, treba da razumete sledee: to to su oni moda poinili zloine ne
opravdava zloine za koje se u ovoj optunici tvrdi da su se desili".
Informacije o OVK oslabile bi tuioev sluaj jedino ako bi podrile
dokaze o zloinima za koje tuilatvo tereti Miloevia. Takav sluaj bi
postojao ako bi se, na primer, pokazalo da su civilne rtve i razaranja
civilnih objekata bili kolateralna teta u borbi snaga bezbednosti i OVK, ili
da poginula lica nisu bila civili, ve pripadnici OVK koji su uestvovali u
borbi, a uniteni objekti nisu obine kue ili damije, ve, recimo,
mitraljeska gnezda OVK.
Ali u veini sluajeva Miloevieva pitanja o OVK ne odnose se
na ovakvu vezu te formacije s dogaajima navedenim u optunici.
Miloevi postavlja niz pitanja o dogaajima koji su se desili u vremenu, a
esto i prostoru, udaljenom od vremena i mesta zloina iz optunice.
S Nenadom Stefanoviem se, naravno, slaem da svi zloini
treba da budu osvetljeni i pomenuti. Za osvetljivanje zloina poinjenih od
strane OVK suenje onim njenim pripadnicima koji su krili odredbe
humanitarnog prava bie povoljniji kontekst mnogo povoljniji nego to je
suenje Slobodanu Miloeviu, u kome je optueni, zaista, Slobodan
Miloevi.
Takoe, nije sporno da je na jugoslovenskim novinarima da sami
odlue na koji nain e da izvetavaju o suenju Miloeviu. Ali neto je
neobino s tim izvetavanjem ako se najpre mesecima neumorno dovodi
u pitanje uverljivost svedoka, a onda, kako su to nedavno uinile
Stefanovieve koleg(inice)e sa viemesenim staom izvetaa iz Haga,
usledi zakljuak da je tuilatvo uverljivo dokazalo da su na Kosovu
poinjeni zloini prema albanskim civilima.
O tome, pak, da li je dokazana i veza izmeu tih zloina i
Miloevia, rano je govoriti. Miloevi tek treba da ponudi svoje dokaze. I,
mi jednostavno ne znamo kako e sudsko vee vrednovati dokaze kojima
tuilatvo nastoji da dokae Miloevievu komandnu odgovornost. Nije
rano, meutim, za to da se izrazi nada da e u ovdanjim medijima
izvetavanje o daljem toku suenja biti izbalansiranije nego to je to do
sada bio sluaj.
Bogdan Ivanievi,
Human Rights Watch

Helsinke SVESKE

74

Teoretiar zavere
"Ugnjetavanje Albanaca je ono to ostaje kad se oduzima ono
ega su svi ostali pripadnici drutva bili izloeni. Vie su ugnjeteni nego
Srbi, ali manje nego Romi",
Ljubia Raji
u norvekom nedeljniku "Dag og Tid", 14.05.1999.
Gospodin Raji je ve niz godina prisutan u norvekim medijima
nudei svoja objanjenja alosnih dogaaja u zemljama bive Jugoslavije.
Za nas u Norvekoj, Rajievo "tree stanovite" je dobro poznato:
gospodin Raji je uvek bio prepun pravednosti i kritike, ali je nudio jako
malo predloga kako se u praksi moe stati u kraj zloinakom reimu.
Gore navedena izjava je tipini primer naina na koji je gospodin Raji
norvekoj javnosti objanjavao ratove devedesetih: "Svi su jednako patili i
svi su jednako krivi".
Meutim, ako su svi bili jednako ugnjeteni, kako insinuira
gospodin Raji, ostaje pitanje zato su Albanci, a ne Srbi ili Romi,
dovezeni u hladnjaama s Kosova, pa zavrili u Dunavu ili pod zemljom
na poligonima vojske i policije, stotine kilometara severnije od mesta na
kojem su ubijeni. To su uradile strukture vlasti, a valjda gospodina Rajia
zanima ko je sve to organizovao i izveo, i zato. To bi ga trebalo zanimati i
zbog toga to osoba koje su organizovale ovakve bolesne projekte i
poduhvate ima jo meu onima koji danas upravljaju njegovim drutvom.
Valjda je mogue ispitati ove konkretne odnose bez onih uoptenih,
teoretskih uporeenja s drugim grupama.
Ishodite zanimljive rasprave u ovom asopisu je pojam
"deetnifikovanja zloina". Raji predstavlja dobar primer problematinosti
ovog pojma. Nakon "deetnifikovanja zloina" vie ga zanima ono ta su
radili pripadnici drugih etnosa. Deetnifikovanje mu slui da se odve lako i
s previe zadovoljstva okrene od nekih jako problematinih stvari u svojoj
neposrednoj sredini te da se posveti kritici Muslimana u BiH, Albanaca,
NATO-a, zapadnoevropskih drutava i tako redom.
Raji tvrdi kako sve jednako kritikuje, ali iz primera koje nudi, vidi
se da on smatra da su pre svega drugi krivi. U lanku iz kojeg je poetni
citat, Raji tvrdi da su graani ibenika palili gume. Bombardovanja i
napada na taj grad valjda nije bilo. Ako je re o etvorogodinjoj opsadi
Sarajeva, Raji e odmah uzvratiti: "Ne zna se otkuda je dola granata
koja je ubila civile na Markalama", ako je re o Kosovu: "Raak moe biti
nametaljka". A znamo ishodite tih teorija zavere, i znamo kome su one
bile korisne. A onako, sluajno, Raji zaboravlja da nije sporno koja je

Taka razlaza

75

vojska razorila Sarajevo, i da se na Kosovu naao prilian broj ubijenih

civila pokraj tragova gusenica Miloevievih tenkova.
Nije teko tvrditi da je svet pun paradoksa i nepravednosti, ali od
ovakvog sveobuhvatnog kukanja nema koristi. Ako je gospodin Raji
nezadovoljan stanjem stvari, zato se ne zalae da se pone s nekim
konkretnim sluajevima? to se tie zloina nad civilnim stanovnitvom,
moglo se, na primer, poeti s Mladiem jer nema valjda veeg delata iz
prethodnih ratova. Sada Mladi eta ulicama Beograda, slobodan kao da
nita nije bilo. Moe pozdraviti Rajia ako se sretnu u etnji.
U Norvekoj je gospodin Raji bio koristan reimu. U stvari, ni da
mu je Miloevi platio, ne bi imao boljeg predstavnika od Rajia: "pustite
nas na miru pa e se razviti demokratija", "naa vojska mora ostati na
Kosovu", "vie su krivi drugi" itd. Gospodin Raji dosledno relativizuje
zloin. To nije samo beznaajno, intelektualno pitanje: zadnjih desetak
godina ratovi su ono to je definisalo drutvene odnose. Miloevievom
reimu je upravo bilo potrebno shvatanje da su neki drugi krivi za
nesretno stanje u Srbiji i ostalim zemljama bive Jugoslavije.
Raji tvrdi kako jednostavno trai svoje pravo da bude kritian
prema svima koji su bili umeani u ratove proteklih desetak godina.
Istovremeno, on se trudi da nae racionalne argumente za ono to je
jedan destruktivni reim uradio. Kako inae tumaiti Rajievu tvrdnju da
su Alija Izetbegovi i SDA doprineli genocidu nad Muslimanima? Na
kakve postupke ili stavove pokolj poput Srebrenice moe biti racionalan
odgovor? ta uopte moe dovesti do toga da jedan general i jedna
organizovana vojska postroje vie hiljada ljudi pa ih hladnokrvno pobiju?
Ti poduhvati su bili iskljuivo destruktivni. Nije tamo bilo prihvatljivih
razloga osim za jedan bolestan reim koji je tu nalazio svrsishodnost.
Trudei se da objasni neku logiku (koju je inae i sam bivi reim
propagirao) gospodin Raji pokazuje gde se nalazi njegovo "tree
stanovite". To "tree stanovite" je isuvie blisko stanovitima koja
poznajemo iz izlaganja Miloevievih ljudi. Da li to predstavlja neko tree
ili to da ne etvrto, peto ili esto stanovite vie nije ni vano. Vidi se
gde stoji.
Ovdje gospodin Raji sigurno osea potrebu da kae kako se on
umnogome protivio Miloeviu. No univerzitetska politika nije ono to je
odluilo sudbinu toliko ljudi u bivoj Jugoslaviji. Odluio je rat i shvatanje
rata. I to se tie rata i odnosa s drugim narodima, teko je uoiti po emu
je Rajievo stanovite toliko udaljeno od Miloevievog.
Raji je u svojim lancima za norveke novine i asopise
naglaavao kako je sve jako komplikovano, kako svet ne treba da se
mijea. Raji je govorio na nain koji opravdava verovanje da e sve biti
dobro ako se nita ne preduzme. A svi znamo da ovakav stav nikako nije
smetao Miloeviu.

Helsinke SVESKE

76

Rajieva tvrdnja kako je bio i protiv Miloevia i OVK-a i NATO-a

je retoriki smokvin list. Izjednaavanjem svih i svaeg, Raji je dosledno
izbegavao dati odgovor na pitanje kako je verovao da se moe stati na
kraj krvavim postupcima reima. I taj odgovor je bilo ono to je najvanije,
zar ne?
PS. Oni iz Norveke koji poznaju gospodina Rajia malo e se
iznenaditi njegovom uzdrljivou u vezi s dokazano represivnim
reimom. Gospodin Raji suoen s norvekim drutvenim prilikama bio je
lan maoistike partije (AKP-ml) koja se zalagala za ovdanju oruanu
pobunu.
Jon Kvaerne, Oslo

Vreme, 611
19.09.2002.

A ta su radili drugi ?
Dragi Stojane, moram ti priznati da sam ekao da se u ovoj
polemici pojavi popularni argument Komisije za istinu: A ta su radili
drugi? U tekstu "Tvrdoglava selektivnost", "Vreme" br. 610, pie:
"Po svemu sudei ovde imamo posla sa jednom tvrdoglavom
selekcijom injenica, s odbijanjem da se misli o bilo emu izvan srpske
krivice. Nije vano ni ta je bilo pre ni posle, ni ta je radio bilo ko drugi.
Prema toj teoriji, samo su Srbi neto radili, svi ostali su nebitni, ukljuujui
i velike sile. Ovo je, naravno, samo nalije prie o nebeskom narodu. to
se mene tie, savreno me ne zanima nikakva raprava o Srbima kao
najboljem, odnosno najgorem narodu."
Jedino ne razumem zato o tome uopte govorimo. S kim se oko
toga spori? Slaem se takoe da bi tvrdnja da su "Srbi najgori" bila samo
nalije prie o "nebeskom narodu". Ali ko to tvrdi?
Da proistimo stvar dalje: za utvrivanje istorijske istine, kojom
se ni ti ni ja ne bavimo, naravno da je vano i ta je bilo pre i ta je bilo
posle i ta su radili drugi, ukljuujui i velike sile.
Razgovor o zloinima koji su poinjeni u ime srpskog naroda od
strane raznih psihopata, baraba, lopova i vlastoljubivih demagoga NIJE
razgovor o "srpskoj krivici". Upravo ti (siguran sam nesvesno) ova dva
razgovora izjednaava kada uvodi u ovu polemiku pojam "srpske
krivice" o kojoj nije ni bilo rei.
U polemikom argonu ovo bi se nazivalo zamenom teze.

Taka razlaza

77

Jer, ovde je re o neem drugom. Radi se o tekim krivinim

delima (esto vrenim iz koristoljublja) uinilaca sa imenom i prezimenom.
Ti ljudi se etaju meu nama, sede po kafanama, vozikaju se
automobilima, neki se bave svojim "biznisom". I, naravno, opiru se
razgovoru o svojoj krivici (jer bi to navodno bio razgovor o "srpskoj
krivici"). I mi tome treba da nasedamo!
Istorijske istine utvrdie istorije na osnovu svih raspoloivih izvora
(ukljuujui i istinu o tome ta su drugi radili).
Sada tek dolazimo do glavne teme: zato se baviti samo naim
zloinima, a ne i "njihovim"? (Treba uzgred napomenuti da se ova tema
pojavila tek kada je postalo apsolutno nemogue generalno poricati
postojanje bilo kakvih zloina na "naoj strani"). Na to se moe dati vie
odgovora, naveu dva:
(1) "Nai" zloinci nalaze se u naoj jurisdikciji u domaaju
policijskih i pravosudnih organa nae drave (one koja ti je izdala linu
kartu). Mi imamo pravo i dunost da insistiramo da "naa" drava goni
"nae" zloince u naem interesu (koji se, recimo, sastoji u tome da
stvorimo pravnu dravu, to je uslov za dolazak stranih investitora, da ne
pominjemo interes naih graana da ive u drutvu u kome se zloin
kanjava).
Mi nemamo naina da ishodimo kanjavanje "njihovih" zloina.
Time se, recimo, bavi Helsinki odbor u Hrvatskoj, a time se obilato bavi,
recimo, i "Feral tribune" (pogledaj poslednji broj!). Inae, njima tamo
takoe prebacuju da se bave samo "hrvatskom krivicom".
Dakle, uinimo neto da ti zloini budu kanjeni tamo gde
moemo a to je ovde.
(2) Slika ove zemlje u svetu, njen meunarodni identitet, tokom
godina Miloevievih ratovanja izgraen je gotovo iskljuivo na osnovu
slika koje su dolazile iz Sarajeva, iz Vukovara, iz Dubrovnika, iz
Srebrenice. Svet je dotle malo znao o nama. Kada je Miloevi pao,
stvorena je prilika da se ova slika izmeni, da se tome svetu pokae da se
Miloevi lano sakrivao iza "naroda", da zloine koje je inio i poricao u
ime "srpskog naroda" mi ne prihvatamo za svoje i nemamo razloga da ih
poriemo. Postoji dravni interes da se to uini jasnim. Ako ne
namerava "da ratuje protiv svoje line karte" (kako nas uverava), onda
bi trebalo da interes te drave samo podri.
Sra Popovi
P.S. Hajde da o privatnim stvarima priamo privatno, a o javnim
javno. U ovoj polemici se ne radi o nama i naem prijateljstvu. Radi se o
onome to javno zastupamo. Nema smisla da zabavljamo ovu gadnu
ariju.

Helsinke SVESKE

78

Umorni od jada
aljem prilog vaoj polemici na levici i govoriu samo iz svog
linog iskustva i o svojim oseanjima:
Seam se, dobro, da je moje prvo razoaranje i prva tuga u borbi
za "nau stvar", pre mnogo, mnogo, mnogo godina bilo to to je Sra
Popovi otiao iz zemlje. Bila sam uverena, a i sada tako mislim, da bi
takav ovek bio dragocen i nezamenljiv (kao i toliki drugi dobri ljudi koji su
otili) i kao putokaz i moralni stoer koji bi mogao puno da doprinese...
Koji bi dao specifinu teinu svemu to smo radili i pokuavali da uradimo
kako smo znali i umeli i mogli sa datim i raspoloivim snagama. Sra
Popovi je izabrao da sie sa nae javne scene u najgorem trenutku.
Pogled iz domovine je drugaiji i javna re izgovorena ovde i
odavde ima sasvim drugaiji odjek i znaenje. Moda nije fer da se sada
napadaju neki od nas koji smo se, moda, i umorili od jada, bede, tuge,
alosti i sramote a poele su da sustiu i boletine i prerane smrti najboljih
meu nama.
Mi koji smo ovde ostali nismo imali nimalo predaha pa su nam
sada, mislim, neke greke u procenama i povremen nedostatak elana u
"borbi neprestanoj" dozvoljeni. Moda bismo i mi voleli za promenu da
malo ivimo i da mislimo na obine stvari a ne stalno i veito, zato to
smo ostali ovde, da nosimo breme istorije i to mi, a ne dravne
institucije i ministarstva koje smo valjda zbog toga i izabrali.
Gordana Radoevi, slikar-grafiar, Beograd

Dupli standardi
Uvaavajui u potpunosti stav kolege Lazara Stojanovia kako
"nema razloga da troimo ivot i mastilo na bezizgledne rasprave",
obeavam da se povodom kritika mog "pristrasnog i netanog" hakog
izvetavanja vie neu oglaavati. inim to delom da bi se ipak sauvala
kakva-takva "margina slaganja" koju u svom pismu pominje kolega
Stojanovi, a vie zbog uverenja da zaista ne bi trebalo u nedogled
objanjavati ono to je davno ve objanjeno. Pogotovo u udbenicima
tipa "novinarstvo za poetnike".
U tim udbenicima pie da novinari izvetai sa nekog dogaaja
(u ovom konkretnom sluaju suenja) ne mogu i ne smeju da se
poistovete sa onima koji su aktivni uesnici tog dogaaja (suenja).
Moda je sve to trebalo rei jo na samom poetku ove polemike da

Taka razlaza

79

itaoci "Vremena" ne bi eventualno bili u zabludi (pretpostavljam da nisu)

kako se ovde oko izvetavanja sa suenja Slobodanu Miloeviu spore
navodno "osporeni" izvetai i navodno neki "nepristrasni" itaoci. Ovo
nije spor sa itaocima.
Uz nekoliko izuzetaka, meu kritiarima hakog izvetavanja u
"Vremenu" (to nikako nije zabranjeno) javljali su se uglavnom ljudi koji su
u ovom procesu najavljeni kao svedoci tuilatva, ili posmatrai ovog
sudskog procesa iz organizacija (poput Human Rights Watch) iji su
lanovi aktivno uestvovali u pripremanju optunice i na razliite naine
saraivali sa timom Karle del Ponte. Jedan od vanih svedoka na
dosadanjem suenju Miloeviu bio je, na primer, Fred Abrahams iz
HRW-a iji su i-mejlovi, redovno slani na adresu optuenog jo od 1996.
godine, uzeti kao vaan dokazni materijal tuilatva da je bivi predsednik
SRJ na vreme bio upozoren da se na Kosovu deavaju razne gadosti i
zloini. Svedok Abrahams je, izmeu ostalog, izjavio "naa (HRW)
podrka Tribunalu je konzistentna s naim mandatom". Svedok Abrahams
je, takoe, za potrebe Tribunala kasnije pripremao za pojavljivanje pred
sudom svedoka Ibrahima Rugovu. U svemu tome, naravno, nema nieg
to je sporno. Ali, itaocima je svakako jasno da potencijalni haki svedoci
i aktivisti HRW-a i slinih organizacija koji se poslednjih nedelja
oglaavaju kroz ovu polemiku, ne moraju da imaju o svemu ovome ba
uvek identina vienja kao i novinari (osim ako se ne radi o novinarima
svedocima). Haki izvetai morali bi da imaju pravo da u svom poslu
ostave i izvesnu marginu za neto drugaije vienje od bilo kog aktivnog
uesnika u ovim procesima.
Svi svedoci, ili saradnici optube, mogu na razliite naine
doprineti da se u hakom "procesu stolea" doe do istine. Pravila tog
procesa predviaju, meutim, da se do istine dolazi tako to se obema
stranama prua prilika da iznesu to je mogue vie tvrdnji ili argumenta u
svoju korist, da bi se na taj nain dobila to je mogue celovitija slika
svakog dogaaja. U svemu tome moda su Miloevievi izgledi i napori
da opovrgne dokaze tuilatva zaista "dirljivo bedni", kako tvrdi kolega
Stojanovi, ili su njegove anse da "pobedi" jednake onima koje je imao
kada je pokuavao da pobedi NATO. To valjda ne znai da optueni
nema pravo da primeti kako jedan od svedoka tvrdi da su "srpski avioni
pobili na desetine nedunih civila", iako je NATO jo pre tri godine
preuzeo odgovornost za taj konkretan dogaaj i "kolateralnu greku". Na
izvetaima je da i tako neto registruju. I po tome su njihov posao i
pozicija nuno razliiti od pozicije aktivnih uesnika u ovom procesu.
Aktivnim uesnicima procesa i sve aktivnijim kritiarima hakog
izvetavanja svako svedoenje i argument optube mogu se uiniti kao
neoborivi i ubedljivi, a svako Miloevievo pitanje kao besmisleno i
idiotsko. Meni kao izvetau ne mora. Njihovo je pravo da u svemu tome

80

Helsinke SVESKE

imaju ulogu agitatora ili da budu pristrasni, ali nemaju pravo da od

izvetaa trae da se prilagodi njihovim modlama i pretvore u njihove
agitatore. U Tribunalu radi dovoljno onih koji su sasvim dobro plaeni za
taj posao.
U jednom trenutku tokom dosadanjeg suenja Miloeviu, tuilac
Najs je ak predlagao da se do istine doe i tako to bi sud, na primer,
umesto itave grupe svedoka sasluao jednog od njegovih istraitelja.
Poto su se neki svedoci ustezali da govore sve to znaju, Najs je
rezonovao da bi njegov istraitelj umesto njih uverljivije mogao da
prepria one delove svedoenja koji nisu sporni ili su sasvim tani. Sudija
Mej je, naravno, odbio ovaj pokuaj da se na tako vanom suenju na
ovakav nain "ekonomie" s vremenom i istinom. Nije zabeleeno da je
iko od aktivnih posmatraa reagovao na ovakav pokuaj tuilatva makar i
zapaanjem da tako neto bitno odudara od standarda koje bi morao da
ima proces nazvan "kamenom meaem u istoriji meunarodnog
pravosua". Pa ak i da se na ovom sudskom procesu samo neto
potvruje, a ne i utvruje, takvo svedoenje istraitelja bilo bi krajnje
problematino.
Kada se u sudnici, na primer, pojavi zatieni svedok K-41,
nekadanji vojnik VJ, i ispria potresnu priu sa mnogo uverljivih detalja o
streljanju civila meu kojima su bile i bebe, moj posao izvetaa je da to
prenesem itaocu. Ali, moja je dunost da pri tom pomenem i injenicu da
je isti svedok samo koji mesec pre svedoenja pred Hakim tribunalom
opljakao svoju nepokretnu roaku, staricu, oteo joj svu uteevinu, a
zatim pobegao iz Crne Gore u RS jer je za njim raspisana poternica. I
onda postao svedok. Time ni najmanje ne tvrdim kako je pria K-41 lana
ili izmiljena (naprotiv, kriminalci su igrali znaajne uloge u minulim
ratovima), ve samo pokuavam da itaocima objasnim na kakve e sve
dileme nailaziti trolano sudsko vee kada bude odluivalo o svakom
konkretnom svedoenju, to emo saznati tek kada budemo uli njihovo
obrazloenje presude.
Svima nama na kraju, vama kao aktivnim uesnicima procesa i
meni kao izvetau, zajedniko naravno mora biti nastojanje da svakog
zloinca u Hagu ili bilo gde drugde stigne zasluena kazna. Pre svega
one zbog kojih se i danas po raznim uglovima Srbije sapliemo o
masovne grobnice i leeve nedunih rtava. To to ovde (i ne samo ovde)
niko, izgleda, nije ozbiljno pomiljao da sudi ratnim zloincima ne znai
istovremeno da se Hakom sudu (pre svega tuilatvu) ne sme poneto
zameriti.
Ugledni britanski pravnik Defri Robertson, autor knjige Zloini
protiv humanosti, u kojoj inae zduno podrava osnivanje i rad Tribunala,
u najvee slabosti ovog suda ubraja upravo nedostatak kritike javnosti
koja bi pratila tamonje sudske procese, naroito one najvanije.

Taka razlaza

81

Robertson tvrdi da nema dovoljne javne i kritike procene rada glavnih

aktera, ponajvie zbog toga to razni lobisti za ljudska prava
(prilagoavajui se valjda zahtevima "human rights industrije") nekritiki
podravaju sve to se u Hagu zbiva i tako nameu duple standarde,
preutkujui ono to ne valja.
to se mene tie, kako sam i obeao, ja se o hakom
izvetavanju sa svedocima, aktivistima i agitatorima vie neu raspravljati
na stranicama "Vremena", pa makar se oni svake nedelje iznova
predstavljali kao obini itaoci. Nemam inae nita protiv da se u nekoj
pauzi suenja sretnemo, popriamo i zajedno popijemo pie. Moe i u
kafiu "Lani svedok" koji se poetkom oktobra otvara nedaleko od
zgrade Tribunala.
Nenad Lj. Stefanovi

Zatvor Srbija
Poeu od optih mesta i onog to "itaoci" "Vremena", a
posebno beogradska arija, najvie vole od odgovora na elaboraciju
moje intelektualne malenkosti od strane cenjenog gospodina Sre
Popovia, a obznanjene u 2 (dve) plus 5 (pet) taaka. Moj odgovor sadri
Predgovor dve take, Uvod etiri take i Temu jedna taka.
Predgovor
a) Zamena teze koja mi se pripisuje sasvim logino proizilazi iz
teksta g. Popovia. Kao svaki dobar advokat, g. Popovi gradi
konstrukciju koja perfektno dri njegovu graevinu. Ja sam, pak, po
obrazovanju graevinar i cenim konstrukcije koje stoje, ali ako su na
pravom mestu i odgovaraju sadraju. Zato, da podsetim ova rasprava
poinje time sto je S. Biserko (Helsinki odbor?) iznela neprimerenu i
proizvoljnu ocenu delanja B92 i "Vremena". S obzirom na to da svojim
tekstom negiram da je reeni "govornik" govorio istinu, ne moe se ni
primeniti kvalifikacija argumentum ad hominem. Dakle, ja se bavim
reenim. Diskusija "linosti govornika" i moguih posledica njegovog
govora sledi iz pokuaja pronicanja u govornikove motive da ne govori
istinu. Zato je od povoda izgovorene neistine o delovanju "Vremena" i
B92 u tekstu g. Popovia dolo do pogrenih zakljuaka o mom odnosu
prema zloinu (moe se pomisliti da se diskusija odnosi na "zloinako
Vreme" i "zloinaki B92"!) za mene e ostati tajna. Ipak, verujem da se
g. Popovi ovde nije "neto zapetljao", ve da je to uradio svesno kako bi

Helsinke SVESKE

82

temu prebacio na sebi (a meni?) vane teme zloina, zloinaca i drutva u

kome ostaju neprepoznati. Time je spasao ovu raspravu od nivoa
arijske zabave i, uz zahvalnost za tu njegovu mudrost, njima u se
posvetiti na kraju i posebno. b) Nevladine organizacije koje obavljaju
monitorsku funkciju u Srbiji mahom su bazirane na jednoj linosti. One
nemaju uobiajenu strukturu koja podrazumeva savete, bordove i druge
mehanizme ("kolektiv") iji je zadatak da spree voluntarizam i
uspostavljanje "kulta linosti". Iako je izricanje linog stava pravo svakog,
postoje odreene norme koje se tiu izjava linosti sa licencom
organizacije. Ukratko, ne moe direktor Eriksona u svoje ime javno izjaviti
da mobilni telefoni ugroavaju sluh i centar za ravnoteu, a da pri tom vodi
kampanju za irenje proizvodnje. To ne moe!
Uvod
1) Srbijanska sredina jeste, po mom miljenju, prezasiena i
uterivanjem i uterivaima krivice. Ja pri tom mislim na sve desetogodinje
pritiske, a pre svega na mere koje su iz njih proizilazile, poevi od
dugogodinjih ("niim nezasluenih") sankcija i bombardovanja (moda za
dobro a svakako na sramotu graana Srbije, a moda shvaeno i kao
boja kazna, koja gotovo prirodno mora da se srui s neba), na jo
postojee (spoljne?) zidove embarga koji Srbiju razdvajaju od Sveta, na
nemogunost dobijanja viza i optu restriktivnu politiku Zapada, to sve
naravno nije bilo i jo "nije usmereno protiv graana Srbije". Moda neko
sve ovo nije primetio, iako je u "domaaju sistema", odnosno u Srbiji.
Zanimljivo? 2) Gubici i rane su, sloili ste se ipak i posredno, jo svei "pa
makar oni bili Hrvati, Bonjaci, Albanci". Neto mi govori da po toj logici
malo rana i gubitaka pada i na Srbe. Ili se s tim moda ne slaete jer su ih
oni zasluili? Moda su rane samo na drugoj strani, to se po
dokumentima Hakog tribunala, izjavama zvaninika tokom i posle ratova
ne da zakljuiti.
3) Vie od deset godina u Srbiji se ne ivi normalno. Nenormalno
je zapravo postalo prirodno stanje. Sa skoro sedamdeset procenata
unitene privrede, enormnim zaduenjima, tranzicijom privrede u toku i,
da ne zaboravimo: unitenom socijalnom, zdravstvenom i ostalom
infrastrukturom, uz ve nabrojane "zidove" u Srbiji ne moe biti rei o
ivotu koji se svodi pod definiciju normalnog. Moda i ovo nije primeeno?
Pogled odozgo esto vara. Meni lino, izvan domena legendi, nije poznat
primer koji bi potkrepio tvrdnju da je jedan osiromaen narod u izboru
izmeu hleba (preivljavanja) i crkve (istine) pojurio ka inoj. 5) Da, ja
mislim da svako ljudsko bie ima vlastiti dignitet. Posebno kada je ono
utopljeno u "veinu", u koju neko prema sopstvenom ukusu moe da
uvrsti i zloince. A radi se o veini jer se ovde govori o nainu stvaranja

Taka razlaza

83

(pridobijanja) kritine mase na strani istine i razuma ("pretvaranje manjine

u veinu"). O dignitetu i oseanjima rtava s kojima saoseam, ovom
prilikom i ovde nije bilo rei. Mislim da su bar itaocima "Vremena" moji
stavovi o rtvama rata, "pa makar bili oni Hrvati, Bonjaci, Albanci", dobro
poznati. Takoe su im dobro poznati moji stavovi o srbijanskoj strani i niko
u njima nije prepoznao "povlaivanje" ili "tednju oseanja". Naprotiv. Da
okonam ovaj zabavni deo polemike i relativizujem svoj paternalizam.
Smatram ga nita manjim od paternalizma nekog ko javno obraanje
poinje sa "Dragi Stojane, (seas li se?) kada smo pravili...". Sloiete se,
gospodine Popoviu, da smo svi mi pomalo paternalisti a da ostanem u
duhu ove polemike u kojoj je tedro zastupljena polna segregacija mi
mukarci posebno.
Tema
Za kraj sam ostavio najvanije, ono to smatram esencijalnim za
ovu polemiku i sutinom razmimoilaenja gledita g. Popovia i mojih, a to
je pitanje "strategije istine" (4). Diskusiju o "kolektivnoj krivici" ostavio bih
po strani jer nas ne bi daleko odvela. Nju prepoznaju gnostici. Koliko sam
upoznat, tu ne postoji jedinstveno gledite eksperata drutvenih nauka a
pravna nauka je ne prepoznaje. Radije u se usredsrediti na taku u kojoj
se naa gledita poklapaju, a to je da zloin mora biti prepoznat a zloinci
kanjeni. To je minimum saglasnosti koji omoguava razuman dijalog i
sueljavanje razliitih vienja strategije kojom se stie do istine. U tekstu
gospodina Sre Popovia prepoznajem uverenje da iskljuivo sudstvo,
zakon i policija prestavljaju osnov procesa potrage za istinom. Njihova je
funkcija da drutvo oiste od kukolja, sankcionisanjem zloina,
kanjavanjem zloinaca. Oni bi trebalo da povrate dignitet rtava. Mogu li
oni i da pridobiju reenu kritinu masu? Koliko se vidi iz dosadanjeg toka
dogaaja, pravda je spora ali dostina. Ipak, nemam utisak da sve ide ba
najbolje i da do sada postignuto ostavlja neke efekte na "veinu".
Naprotiv, pre bih rekao da otpor prema reenim osnovama procesa raste.
Ukratko: eveningen se puni a predsedniki kandidati i dalje forsiraju
nacionalistiku retoriku. Mogue je da antropogeografske analize
akademika Jovana Cvijia rasvetljavaju jednu stranu ovog fenomena.
Ipak, verujem da uzrok problema lei na drugom mestu. Prvo u domenu
generalne strategije ozdravljenja drutva i otkrivanja istine, tog nepobitno
vanog dela procesa revitalizacije drutva. Strategija koja se bazira
iskljuivo na reenim iniocima zapostavlja injenicu da se svako drutvo
pored osnova drave (sudstvo, policija...) formira i funkcionie kroz
odreenu drutvenu infrastrukturu. Pored svega drugog, nju ine i lokalna
istorija norme i pattern-i. Homoseksulaci, na primer, negde uivaju status
svete krave, drugde su prokaena fukara. to u drutvu ima vie

84

Helsinke SVESKE

nepismenih to je i znaaj ovih normi vei, odnosno "plemenska svest" je

prisutnija. U Srbiji je poetkom devedesetih bilo vie od 15 odsto
nepismenih dok ih u Holandiji danas ima etiri odsto. Sukob lokalnih normi
i optih zakona zato nije niti nepoznat niti je lokalna pojava i ne moe biti
negiran. Taj je sukob, po mom miljenju, izraeniji prilikom tumaenja
zloina koje su poinili pripadnici jedne etnike grupe nad drugom.
Iskljuivo delanje putem pravosua zato nigde, osim privremenog mira,
nije donelo reenje pomenutog raskoraka niti ozdravljenje drutva. Tito,
ne zaboravimo, nije radio "izokola" (srpski: na kvarnjaka), ve je uklonio
ostale zloince, uveo demagogiju bratstva i jedinstva kojom je eleo da u
drutvo utera neke opte ljudske vrednosti i norme. Sve to nije spreilo
krvoprolie devedesetih. Oevici kau da je ono po neastivosti i surovosti
bilo stranije od onog iz etrdesetih.
Drugo, iskljuivo oslanjanje na pravosudne mehanizme
podrazumeva izolaciju drutva. Srbija je u toj viziji, kao i u proteklih deset
godina, veliki istrani zatvor. U njemu se istrauje ko je ta inio, koliko je
ko zalegao, gde je bio kad je ono grmelo i, uopte, vlada vrsta
istraiteljske histerije. Pri tom, novi uvari, i kad bi hteli, ne mogu sunjima
da daju mnogo vie od prethodnih jer nema novca za sledovanje. Jedino
ne tuku. Srbija je jo opasana zidom kao svako kuno mesto. U njemu su
zato zajedno zatoeni zloinci, rtve, "glasovi protiv" i "veina". Da, i
zloinci etaju Srbijom. U njoj je ikona Velimir Ili. Otuda bi po logici
razuma morala da proizae dilema u pogledu traenja svrsishodnog
naina. Izbor izmeu a) Srbije istranog zatvora ili b) strategije (nikako
"taktike"!) dosezanja i prihvatanja istine, drugaije od oigledno
nedelotvornog uterivanja? Ja bih se priklonio stavu biveg efa izraelske
obavetajne slube J. Hakabija: "Kada nestane movare, nestae i
komaraca." Sistematska i ozbiljna rekonstrukcija uputene ili unitene
drutvene infrastrukture, od kolstva, medija, kulture ponaanja i govora,
do organizacija za brigu o porodici i, da ne zaboravim: respekta prema
onim retkim zagovornicima stava PROTIV, linosti kao i "kolektiva",
morala bi da ini paralelni tok delovanju pravosua. Ozdravljenje i
rehabilitacija pojedinca, jo manje celog drutva, ne postie se u zatvoru.
Zatvor stvara nove prestupnike. Iskljuiva usredsreenost na lov na
"greke" i "grenike", zahtevi za revidiranje pripadnika vlastitog bloka i
odravanje atmosfere istranog zatvora moe biti da je i u funkciji osude
zloinaca. Nikada svih i nikada u kratkom periodu. Zar Vizentalov biro nije
itavih pet decenija tragao za protagonistima holokausta? Konano, pod
pretpostavkom velikog uspeha strategije koja u prvi plan stavlja
kanjavanje zloinaki komarci bie eliminisani. Ostae, meutim,
movara. Dodatni rizici su: a) komarci mogu da se vrate, b) mogu nestati i
abe. Kao to vidite, moju iritaciju izaziva glas koji jo uvek, kao i pre
deset i pet godina, govori iskljuivo o krivici, padu, paktiranju s

Taka razlaza

85

nacionalistima (vlau?) i poziva na progon bez vizije totaliteta. Poto je

uloga moralnog sudije rezervisana za Boga, jer on je kako poruuje
Biblija jedan, ispadne da je ovo u meuvremenu postao glas
ostraenih. Ovog puta, prozivajui "Vreme" i B92, on je za moj ukus
otiao predaleko. Moja reakcija je posledica tog fakta, pokuaj upozorenja
skraenoj svesti.
Milo Bobi

Legitimno osporavanje
Burna diskusija koju je izazvao kritiki osvrt glavnog urednika
"Vremena" Dragoljuba arkovia ("Vreme" br. 604, 1. avgust 2002) na
izvesne stavove predsednice Helsinkog odbora za ljudska prava Srbije
Sonje Biserko ne ostavlja ravnodunim ni Srbe u dijaspori. ta je to D.
arkovi tako strahovito zgreio to je izazvalo otre reakcije i osude
poznatih linosti: Latinke Perovi, Natae Kandi, Svetlane Slapak kao i
jo nekih koji su preli na nivo za javnost irelevantnih rasprava.
D. arkovi odbija tvrdnju S. Biserko da takozvani nezavisni
mediji, npr. "Vreme" i B92, "relativizuju i deetnifikuju zloine Srba" u
jugoslovenskim sukobima zadnje decenije, citirajui njene izjave za
hrvatski "Feral Tribune", kritikuje njenu tezu o neophodnosti denacifikacije
Srba ili kako bi S. Biserko rekla Srbijanaca kao i svojatanje
kompetencija za ljudska prava i u ime Helsinkog odbora iji je ona
predsednik. D. arkovi opominje da bi Helsinki odbor, odnosno S.
Biserko "trebalo da titi" i njegova ljudska prava kao i prava itaoca "...a
nikako da nas ovako uture svrstava u zloince". Uostalom, ne znam ko bi
na takve optube dobrovoljno odustao od sline primedbe.
Time je D. arkovi sasvim nedvosmisleno i razumljivo formulisao
sutinu konfliktnih situacija oko S. Biserko i njenih slinomiljenika, iz
ega i proizilaze uzroci i posledice istih.
Problem S. Biserko nekih nevladinih organizacija i linosti koje se
bave raznim humanim aktivnostima lei u injenici da su to inili i ine
preteno jednostrano, postupajui tako kao da izuzev Srba niko nije
uslovljavao, poinjao i vodio ratne sukobe u bivoj Drugoj Jugoslaviji.
Onda ne bi smelo da iznenauje kada pogoeni Srbi odbojno reaguju na
diskriminirajue stavove onih koji se bore za pravdu i potovanje ljudskih
prava kao univerzalnih kategorija civilizacije, poto je na optu alost i
njima Srbima pripao znatan udeo u besmislenom stradanju i patnji.
Simptomatino je da su i ostale kritike D. arkovia pisane u
smislu gore navedenog, i da niko od autora istih nije ni pomenuo, a kamoli

86

Helsinke SVESKE

pokuao da moda kritiki preispita razloge svakako reprezentativnih

konfrontacija sa S. Biserko, to sigurno nee doprineti oekivanom
"suoavanju s prolou i preuzimanje odgovornosti za nedela prethodne
vlasti", kao to to i Nataa Kandi kategoriki zastupa u svom optem
napadu na D. arkovia ("Vreme" broj 607).
Tako, npr., i Latinka Perovi, "zgraavajui" se nad izrazom D.
arkovia "dehelsinkizacija", prelazi u nediferencirani napad na istog,
branei i napadajui pozicije koje on nije ni pominjao.
Meutim, "dehelsinkizacija" ne podrazumeva nita drugo nego
legitimno osporavanje monopola na ljudska prava i njihovu upotrebu od
strane ve pominjanih linosti i organizacija. D. arkovi ne osporava
zasluge S. Biserko i "domene" Helsinkog odbora, pa je odbrana istih od
strane L. Perovi, kao i pitanja o "relativizovanju zloina", potpuno suvina
i poseduje karakter neosnovane optube. Slino mudruje i dr Milan
M.irkovi ("Vreme" broj 606), koji na primeru nemakih SS-ovaca
pokuava pouavajuu diskusiju o ljudskim pravima i pita D. arkovia
"kakav je va problem s idejom da bi dokazane ratne zloince trebalo
osuditi na smrt?" Neverovatno.
Nataa Kandi ("Vreme" broj 607) ne moe van svojih stereotipa
koji joj donose opravdane kritike, a nikako pretnje i slino. Zahteva samo
od Srba priznanja i preuzimanja krivine odgovornosti (ova konstatacija se
odnosi samo na njen pomenuti lanak u "Vremenu" broj 607), prebacuje
Slobodanu Miloeviu "bezobrazluk da rtvama (albanskim svedocima) u
lice govori da lau", trai "vraanje dostojanstva rtvama i objavljivanje
nedela izvrenim nad njima" (pretpostavljam da N. K. podrazumeva
albanske rtve). Sve je to, naravno, i tano i humano, ali N. Kandi ini i
dalje fatalne greke ostajui u bitnim pozicijama jednostrana. Ona s
pravom proziva generale Pavkovia i Lazarevia, a gde su Adem eku,
Haim Tai i ostale albanske vojskovoe, kao i plodovi njihovog vojevanja
i nedela uinjenih posle okupacije Kosova? Za N. Kandi su podle lai
Albanaca u svedoenju protivu "naeg" biveg predsednika u Hagu
naravno da niko ne tvrdi da su svi lagali "sitna ogavna farsa za lokalnu
upotrebu", to po miljenju N. Kandi i tako nee imati uticaja na oekivani
ishod sudskog procesa, pa verovatno moe svako da lupeta ta hoe.
Ovde smem da navedem jednu malu alu koja je u vreme neprekidne
antisrpske kampanje u Nemakoj prepriavana: "Pitao neki tata svog
malog sina ta eli da bude kad poraste? Odgovor glasi: Srbin. A zato?
Zato to su Srbi besmrtni".
Svetlana Slapsak ("Vreme" broj 607) nastavlja "bitku"
upozoravajui kritiare S. Biserko na "osnovno dobro graansko
ponaanje" da bi u daljem izlaganju nastavila brutalnim jezikom
optuivanja za "isfrustrirano divljenje", "ljigave monarhiste", "faistike
trendsetere" i udi se "kako je moguno" da oni koje ona brani (S.

Taka razlaza

87

Biserko, N. Kandi, Petar Lukovi) "izazovu tako frustrirane i netolerantne

reakcije?" Svoje dalje komentare obuhvata podnaslovima koji dovoljno
govore o svom sadraju: "Korekcije seanja" verovatno samo srpskog,
"Totalitarni mentalitet" pripisuje onima koje kritikuje.
"Provincijalna improvizacija" sadri izmeu ostalog primere
"govora mrnje (Srba) koji se s Turaka, Hrvata, Cigana, iptara (valjda
misli na etnike Albance) ili Jevreje smanjio na aicu neprijatelja koji
nose sav teret... preispitivanja za masovno ludilo"...! Opet ista pria s
prepoznatljivom instrumentalizacijom kompetencija.
Najzad predsednik upravnog odbora i lan redakcije "Vremena"
Stojan Cerovi ("Vreme" broj 608) diferencirano i argumentovano analizira
i kritiki komentarie najvanija sporna gledita prethodnih rasprava iako
nije direktno pominjan. Neke neistomiljenike smatra "moralnim
fundamentalistima", protivurei neosnovanim tvrdnjama da se posle
srpske oktobarske revolucije 2000. godine u Srbiji navodno "nita nije
promenilo"(!) i odbija nadlenost utvrivanja i deljenja pravde od strane
gore spomenutih osoba. Dalje tematizuje centralne probleme
meuljudskih sukoba, kao to su, npr., njihovo spreavanje, postupanje s
krivcima, mogunost spremnosti za pratanjem "to se oprostiti moe" i za
"saoseanje i milosre a ne samo osvetniki bes".
Naravno da takva u sutini plemenita razmiljanja u jednoj jo vrlo
razdraenoj i sveim dogaajima i seanjima bremenitoj atmosferi, mogu
pre da deluju provokativno nego to je njihov autor oekivao.
Za opravdanost nagovetene sumnje potrudio se bivi saborac S.
Cerovia, Sra Popovi ("Vreme" broj 609), estoko reagujui na itav niz
dogaaja i napomena delimino tretiranih i u lanku za "Vreme" broj 608.
Postavljajui pitanje zloina i S. Popovi operie jednostrano ve
tradicionalnim srpskim toponimima: Sarajevo, Srebrenica, Kosovo,
Slobodan Miloevi, Radovan Karadi, Ratko Mladi, koje niko ne moe
da porekne ili ak opravda, to i S. Cerovi ne ini.
Neslavni kraj kritika u "Vremenu" broj 609 ini krabanje izvesnog
Miroslava Viia, ije primitivno-agresivno baratanje pojmovima izricanje
kolektivnih klevetanja i opomena Srbima, kao i isticanja svog nekakvog
"linog morala", ne zasluuje panju javnih medija. Redakcija "Vremena"
bi trebalo da ovom "dalekovidom mudracu" ponudi prostor za pismeno
izvinjenje zbog svoje neobuzdane drskosti.
Dr ivojin Daci,
za Forum Srba u Nemakoj

Helsinke SVESKE

88

2084.
Beograd, 13. septembar 2084. godine,
oko ponoi, pod bensedinima (na recept)

Taka razlaza

89

Eto, to bi otprilike bilo ono najvanije. Bez bojazni da ovo pismo

moda nee biti objavljeno, srdano te pozdravljam. Ti dobro zna da smo
uvek bili na istoj strani, na strani istine i pravde. Uz sva metodoloka
razmimoilaenja, neka tako i ostane. Voli te
Tata

Dragi sine,
Prolo je ve 40 godina od tvog odlaska u Evropu, 20 godina od
prestanka nae nezvanine komunikacije i tano deset godina od
objavljivanja tvog poslednjeg pisma u rubrici "Reagovanja" (v. "Vreme" br.
4354, 12.9.2074) u kome nagovetava prestanak i ovog vida
komunikacije sa mnom (polemika povodom teksta "Dehelsinkizacija
gospoe Biserko" pokrenuta poetkom veka u "Vremenu"). Iako sam se s
tom tvojom odlukom tada sloio, danas, kada se polemici po svoj prilici
nazire kraj, oseam potrebu da ti prenesem ta se dogodilo s kljunim
akterima (naime, znam da je "Vreme" zbog drastinog pada interesovanja
italaca ukinulo svoje internet izdanje pre osam godina, pa verovatno nisi
upoznat s podacima koji slede).
Krenimo od sudbine samog, nekad nam omiljenog lista. "Vreme"
danas ima 260 strana (u koloru), od ega 256 ini rubrika "Reagovanja"
(ta rubrika se, kao to zna, ranije zvala "Pota"). One etiri preostale
strane su, pogaa, dva lista naslovnice. Ulazak Srbije u Afriku uniju
(AU) pre dve godine izazvao je galopirajuu inflaciju, tako da "Vreme"
danas kota 21 afro.
Sonja Biserko, Nataa Kandi i Svetlana Slapak su, naalost,
preminule istog dana (na Veliki petak, 2078). Sve tri su na samrtnikoj
postelji primile hrianstvo, spalj... kremirane su, a njihov pepeo se nalazi
u hramu Svetog Save (ovih dana treba da ponu radovi na postavljanju
fasade). Opelo je odrao Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Ilarion
(sigurno se sea prote arka Gavrilovia). Bog da im duu prosti. Iz te
grupe hrabrih ena pretekao je samo Petar Lukovi, danas urednik
kulturnog programa TV Pink.
Stojan Cerovi je, nakon to je dobio Nobelovu nagradu za
knjievnost (2076. za jedno od pisama Sri Popoviu), naalost, takoe
preminuo. Bista s njegovim likom nalazi se u aleji velikana tik uz poprsje
S. Basare i, to bi njegov novi komija rekao, golubovi su ve poeli da
seruckaju po njemu.
Sra Popovi je, nakon kratkog angamana u "Nacionalu", postao
ministar unutranjih poslova Srbije (na tom mestu je zamenio Ljiljanu
Smajlovi).

Dejan Vukeli, Novi Beograd

Vreme, 612
26.09.2002.

Babe i tiha revolucija

Ve neko vreme poizdalje pratim urnebesnu svau koja se vodi
na stranicama "Vremena". Akteri stari, provereni, izgleda nepromenljivi.
Dobro je za "Vreme", a i za buduu Srbiju to to se sve to odvija u
pismima italaca, ne na udarnim stranicama. Pa kad je na periferiji, ajde,
raunam, da se i ja ukljuim.
Pitam se: da li emo biti svedoci tihe revolucije frustriranih,
pohlepnih i guzatih baba? S njima se donekle slaem: tano je da smo
kao nacija, bez pristanka line volje veine populacije, nainili mnotvo
odvratnih stvari. Simplifikacije imaju izvesnog smisla; da ste bili odluniji,
hrabriji, vae voe ne bi mogle da vas navedu na sve ono to se sada
trpa u jednu jedinu (previe) zbirnu imenicu, ne znam joj ime, babe znaju,
dodue, ne umeju da artikuliu. Oseam udeo line krivice u
nepoinstvima ije sam posledice (za razliku od baba) svojim oima video
na drinskim sprudovima. Bilo ih je svukuda. Neka Bog d da sva izau na
videlo. Neka Bog d da smognemo snage da zatraimo oprotaj od sviju
koje smo, hteli-ne hteli, zavili u crno. Meutim, ne vidim nijedan razlog da
za to pokajanje padamo na kolena pred Biserko, Kandi, Slapak i buljavi
Likovi (padei namerni) koji su od tih nesrea udobno iveli i hoe da
ive isto tako zauvek. Ako nemamo bolju savest od tih sablasti, bolje da
nas nije.
Svetislav Basara,
Nikozija

Helsinke SVESKE

90

Biciklisti nisu krivi

Ova polemika privodi se kraju, sudei barem po tome to je Sra
Popovi oito voljan da iz nje izae i napusti poetnu temu, a ne pojavljuje
se niko drugi da tu tafetu prihvati.
Sra tvrdi da nije bilo rei o "srpskoj krivici" i da sam ja otvorio
razgovor o tome zamenivi tezu, a teza je da postoje pojedinani zloini i
zloinci koji "etaju meu nama, sede po kafanama, vozikaju se
automobilima..." i da ih treba pokanjavati. Pa, ako mu to neto znai,
totalno sam saglasan s kanjavanjem zloinaca, ali ne vidim ta o tome
ima da se pria i kako ja mogu da doprinesem tom poduhvatu. Moda da
ubudue malo vie obratim panju na te to etaju, sede po kafanama i
vozikaju se.
Ispada, naime, iz ovog opisa, da ovaj grad (cela zemlja?) prosto
vrvi od ratnih zloinaca. Da li to Sra veruje da ovde svako svakome treba
da bude sumnjiv? Da li da izuzmemo makar najmlae i najstarije?
(Naravno, posle svega neu pomenuti nikakvo izuzimanje ena ni iz
ega.)
Sra kae da naa drava treba da goni nae zloince. Ja sam,
valjda, negde rekao neto suprotno. Da mi hapsimo njihove, a oni nae?
A ako mi ve nudi pozitivne primere delovanja hrvatskog Helsinkog
komiteta i "Feral tribjuna", mogao bi da se upita i zato je hrvatska vlada
upravo odbila da izrui generala Bobetka Hagu. Zbog odbijanja da se
suoi sa zloinima? Pa, mislim da je stvar sloenija i da deo problema lei
na strani samog Tribunala koji zaista pomalo "kriminalizuje istoriju".
Ne samo da jeste bilo rei o "srpskoj krivici", odnosno o
kolektivnoj, odnosno o etnifikaciji i deetnifikaciji zloina, nego je od toga
ova polemika zapoela i bez toga je ne bi ni bilo. Sam Sra Popovi
govorio je o tome u najveem delu svojeg prvog javljanja.
Neu da kaem da tu nema niega i da tema uopte ne postoji.
Mislim, na primer, da ima mnogo smisla raspravljati o tome kako se
dogodilo da neko kao Slobodan Miloevi u jednom trenutku zadobije
gotovo jednodunu, oduevljenu podrku naroda. Ili o tome ko je sve kako
i zato ratovao u bivoj Jugoslaviji. Ili kako je Beograd bio uspeo da se
sukobi s celim svetom. Ali, ovakve teme ne otvaraju se onako kako to radi
Sonja Biserko, prosto sipajui optube i uvrede eda bi zadovoljila
sponzore. Niko ne pristaje da razgovara pod tim uslovima.
Ko krene tim putem sasvim je sigurno da e dobiti potvrdu svoje
polazne pretpostavke: da Srbija (srpska elita?) odbija da prizna bilo kakvu
odgovornost. Ko ne razume zato ljudi ovde nisu oduevljeni Hakim
sudom, ko to uzima za dokaz kolektivne moralne zaostalosti taj neka
najpre ozbiljno porazgovara sa samim sobom.

Taka razlaza

91

Najzad, moram da kaem da se ne oseam odgovornim ako se

arija malo zabavila ovom polemikom. Sra je protiv toga i trai da "o
privatnim stvarima priamo privatno, a o javnim javno", ali on je taj koji se
javnim putem meni privatno obraao. Ko e spreiti ariju da malo seiri u
ovakvoj prilici? A i ta je naroito loe u tome?
Stojan Cerovi

Dupli standardi i utanja

U svom poslednjem (drugom) odgovoru na (jedno) pismo Lazara
Stojanovia, va novinar Nenad Lj. Stefanovi konstatuje da ova polemika
"nije spor s itaocima". (Ja mislim da sam italac: otiao sam na kiosk,
platio 80 dinara, proitao "Vreme"; mislim da me to ini itaocem, ne
znam koji drugi uslov jo treba da ispunim da to postanem.) Ne, veli g.
Stefanovi, u polemici se javljaju "uglavnom ljudi koji su u ovom procesu
najavljeni kao svedoci tuilatva ili posmatrai ovog sudskog procesa. Koji
su to svedoci tuilatva? Ne prepoznajem nijednog meu uesnicima
polemike. S druge strane, ne razumem ni zato se posmatraima suenja
odrie svojstvo italaca. Jedini koji sigurno u ovoj polemici nije italac je g.
Stefanovi. On je pisac, novinar "Vremena", koji je naravno pristrasan jer
govori pro domo sua, iz istog i jasnog interesa. Stvarno, dupli standard.
Ali "dupli standard" se jo bolje primeuje kada g. Stefanovi
ispravno uoava da e o krivici Miloevievoj svoju re na kraju dati sud,
"to emo saznati tek kada budemo uli njihovo obrazloenje presude", a
onda sebi dozvoljava sledeu reenicu:
"Ali moja je dunost da pri tom pomenem i injenicu da je isti
svedok (koji je ispriao potresnu priu s mnogo uverljivih detalja o
streljanju civila meu kojima su bile i bebe S.P.) samo koji mesec pre
svedoenja pred Hakim tribunalom opljakao svoju nepokretnu roaku,
staricu, oteo joj svu uteevinu, a zatim pobegao iz Crne Gore u RS..."
ta je to sad? Gde je sada prezumpcija nevinosti? Je li neki sud
dao "svoju re na kraju", je li neki sud doneo presudu kojom se utvruje to
to g. Stefanovi tvrdi kao "injenicu" (da je svedok opljakao nepokretnu
staricu)? Pa, kako onda?
Ne samo da nije "dunost" g. Stefanovia kao sudskog izvetaa
da iznosi ovakve "injenice", nego je to njemu zabranjeno. I ne samo to
mu je zabranjeno nego to predstavlja krivino delo klevete. tavie,
predstavlja krivino delo klevete ak i ako bi nekada, kasnije, svedok
stvarno bio osuen za to delo. Istinitost tvrdnje da je neko uinio krivino
delo moe se dokazivati samo i jedino pravosnanom presudom krivinog

92

Helsinke SVESKE

suda. Jedina uspena odbrana g. Stefanovia bi mogla biti da je bio u

zabludi, da je pogreno mislio da takva presuda postoji. Ali to jasno nije
sluaj, g. Stefanovi zna da takvo suenje nije odrano, to je oigledno iz
njegovog roenog teksta.
Pa sada se postavlja pitanje da li g. Stefanovi, kao sudski
izveta ne zna da je upravo izvrio krivino delo (a onda kako da
verujemo u njegovo izvetavanje o jednom sudskom postupku), ili g.
Stefanovi to odlino zna (a onda primenjuje "dupli standard", tj. onda je
pristrasan, pa kako da verujemo u njegovo izvetavanje o jednom
sudskom postupku)?
U odnosu na ovu polemiku u celini, dozvolite mi da primetim
upadljivo odsustvo nekih uesnika, pravnika, strunjaka za ljudska prava
i Haki sud, koji inae rado javno iznose svoja miljenja o raznim temama.
Da li se to meni ini, ili lokalni "diskurs" o zloinima od prvobitnog
apriornog negiranja (to je nespojivo sa "samim biem srpskog naroda"),
preko relativiziranja (a ta su radili drugi?), prelazi u hroninu fazu
utanja?
Sra Popovi

injenice, pravo i izvetavanje

U nedostatku odgovora na sutinu mog argumenata o suenju
Slobodanu Miloeviu, Nenad Stefanovi se opredelio za napad na mene,
moju organizaciju Human Rights Watch i druge "aktiviste". Zaogrnuvi se
mantijom svoje (novinarske) profesije, ustvrdio je da je njegovo
izvetavanje gotovo po definiciji objektivno, dok su gledita ovih drugih
nuno pristrasna.
Naravno, bilo koji konzument medija u Srbiji zna da novinari
nemaju ovakav monopol na objektivnost.
Kao dokaz navodne pristrasnosti HRW-a, Stefanovi ukazuje na
to da je bivi istraiva u HRW-u Fred Abrahams bio svedok tuilatva u
suenju Miloeviu. "Pristrasnost" HRW-a zaista postoji i sastoji se u
tome to se zalaemo da se ustanovi individualna odgovornost za ratne
zloine u ratovima na podruju bive Jugoslavije. U tom cilju,
dokumentovali smo povrede koje su poinile sve strane u sukobima i taj
materijal stoji na raspolaganju tribunalu kako bi lake mogao da doe do
istine o neijoj odgovornosti. Ovo ne znai da nismo u mogunosti da
objektivno procenjujemo postupke koji se vode pred tribunalom. Nita ne
bi moglo vie na nakodi nastojanju da vidimo pravdu na delu u Hagu,
nego nepravina suenja. Stoga pratimo suenje Miloeviu i javno smo

Taka razlaza

93

kritikovali one postupke tuilatva i sudskog vea za koje smo smatrali da

bi mogla ograniiti Miloevievo pravo na odbranu. Nita u naem
delovanju u vezi s tribunalom ne ini nas ni manje ni vie kvalifikovanim
od novinara da objektivno analiziramo suenje.
Nadam se da itaoce interesuje kvalitet argumenata, a ne da li je
osoba koja ih iznosi novinar ili radi u organizaciji za ljudska prava. Ono to
nalazim da je sporno kod Stefanovia su njegovi argumenti, a ne to to
kao novinar iznosi i kritike na rad tuilatva. Kritike su dobrodole kao
oblik kontrole nad radom tribunala ako imaju osnova i ako novinar sa
slinim elanom kojim kritikuje tuilatvo prilazi i drugim aspektima
suenja. U suprotnom, radi se o pristrasnom i loem novinarstvu.
Problem je upravo u tome to su argumenti kritiara tuilatva i
suda najee neosnovani. U ovoj polemici radilo se o Stefanovievoj
tvrdnji da tuilatvo eli da izbegne temu zloina koje su poinili pripadnici
OVK. Moj argument je bio da e pravo mesto za raspravu o delovanju
OVK biti suenje njenim pripadnicima optuenim za ratne zloine (Karla
del Ponte je pre neki dan najavila podizanje optunica do kraja godine), ali
da ni u postupku protiv Miloevia tuilatvo nema razloga da od te teme
zazire. Osnovne norme humanitarnog prava, kao i praksa samog
tribunala, nalau ovakav zakljuak. Kao to je tribunal utvrdio u presudi u
sluaju Kupreki, "optuenog ne oslobaa krivice ako pokae da je i
drugi poinio slian zloin, bilo pre, bilo posle zloina koji je poinio
optueni".
I ostale kritike na rad tuilatva, koje iznose neki izvetai, po
pravilu pate od iskrivljivanja injenica ili nepoznavanja prava. Kritiari tako
ukazuju na navodnu tvrdnju jednog albanskog svedoka da su srpski avioni
pobili na desetine nedunih civila iako je NATO jo pre tri godine preuzeo
odgovornost za taj konkretan dogaaj. Tako i Stefanovi, po drugi put u
osvrtu na moje tekstove, pominje ovo svedoenje iz jula 2002. godine.
Onda naglaava, kao da neko tvrdi suprotno, da je pravo Miloevia da
skrene panju na takvu izjavu svedoka, a dunost novinara da to
registruje.
Problem nije u registrovanju, ve u tome to ovakva tvrdnja
svedoka, kad bi je i bilo, nije pravilo, a iz izvetaja veine jugoslovenskih
izvetaa sticao se utisak da albanski svedoci po pravilu govore neistinu.
No, stvar je jo gora: kritiari su esto krivotvorili ono to je u
sudnici stvarno reeno. Ovo je sluaj i s famoznim iskazom o
bombardovanju albanskih civila.
NATO je 14. aprila 1999. godine bombardovao kolonu albanskih
izbeglica na putu izmeu Deana i akovice, a dan kasnije preuzeo je
odgovornost za bombardovanje. Ovaj dogaaj je u svom svedoenju od
16. jula ove godine pomenula Merfideta Selmani. Miloevi je pitao
Selmanijevu da li zna koliko je civila tog dana izgubilo ivot u NATO

Helsinke SVESKE

94

bombardovanju. Sudija Mej je primetio da pitanje podrazumeva da je

NATO izveo bombardovanje i upitao je svodokinju da li zna ko je bio
odgovoran. Ona je odgovorila da ljudi u koloni nisu mogli da vide da li se
radi o NATO-u ili nekim drugim avionima. Mej je na tom mestu okonao
raspravu o avionima.
Da Mej to nije uinio, moda bi Selmanijeva rekla da je naknadno
saznala da se radilo o avionima NATO-a. Moda bi rekla neto drugo. To
ne znamo. U svakom sluaju, ona nije "tvrdila da su srpski avioni pobili na
desetine nedunih civila". Uprkos svemu reenom, elim da primetim da
je u poslednje vreme dolo do izvesnih promena nabolje u izvetavanju u
jugoslovenskim medijima. U meri u kojoj je polemika u "Vremenu" tome
doprinela, ona nije bila troenje mastila na bezizgledne rasprave.
Bogdan Ivanievi

Prozivka tribalnog lidera

Povodom prozivke i provokacije od strane jednog tribalnog lidera
iz dijaspore, elim da saoptim sljedee: moj e-mail, oigledno upuen
redakciji (a ne rubrici pisma italaca), u vezi s polemikom Cerovi-Biserko,
osvanuo je potpuno nezaslueno na stranicama "Vremena". U normalnim
profesionalnim okolnostima, urednik rubrike bi provjerio identitet
poiljaoca, namjenu poruke i eventualno editovao sadraj. U ovom sluaju
to je izostalo. Ve se jednom ranije desilo da novinarka "Vremena" objavi
moju privatnu poruku na stranicama dnevnog lista.
Naalost, to nije jedini razlog zato smatram da zemlja nema ni
politike, ni ekonomske probleme. Ma kako to paradoksalno zvualo,
jedini realni problem zaista je bio i ostao kulturni.
Miroslav Vii

Kada mete "raspamete"...

Svaka iskljuivost ili preterana generalizacija generie i perpetuira
stereotipe, prejudiciranje, predrasude, diskriminaciju, segregaciju,
rasizam, nacionalizam, kultur-rasizam, ovinizam, istke, lin, pogrom i
tome slino. Valjda i zato postoje izmiljotine kao to su, npr.,
individualizacija zloina i kazne, pretpostavka nevinosti, objektivno

Taka razlaza

95

postojanje krivinog dela... Pravnike izmiljotine o kojima neto vie

znaju pravnici.
Kada shvatimo da preterane generalizacije i iskljuivosti (koje
generiu i perpetuiraju sve gore pobrojano i tome slino) nisu privilegija
samo "onih drugih" (ma koji da smo "mi prvi"), moda potom otkrijemo i
razloge zbog kojih je, na primer, onaj podui spisak osnivaa Fonda za
humanitarno pravo, koji je ulivao strahopotovanje kompetentnou pre
svega pravnih, ali i drugovrsnih eksperata, spao na... Sasvim je mogue
da se razlozi "erozije spiska" unekoliko podudaraju s obrazloenjem dr
Vladana Vasilijevia za naputanje Komisije za genocid Milana Bulajia
poetkom devedesetih.
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji? To je... lokalno
registrovana nevladina organizacija ije organe upravljanja biraju sami
lanovi, zar ne? Zamislimo nezamislivo: da beogradski Helsinki odbor,
na primer, "kolektivno poludi" i zane promociju, recimo, istrebljenja
manjina u Srbiji?! Tada bi Meunarodna helsinka federacija za ljudska
prava iz Bea mogla da im ta? Oduzme licencu? Da ih tui
Meunarodnom sudu pravde u Hagu? Ma, dajte... Ne bi mogla nita, zar
ne? Odbor je "zatien zakonom", zar ne? Federacija moe da izda
saoptenje, moe da podri drugu lokalnu nevladinu umesto Odbora, ali
pravo beogradskog Helsinkog odbora da se, ma ta radio, ba tako
zove, zatieno je onim istim aktuelnim nelegitimnim "legalizmom" koji
(zar ne?) odrava i ponekog "po-zakonu-potpuno-nevinog" sudiju na istom
poloaju od 5. oktobra do dana dananjeg... Izgleda da je
"dehelsinkizacija" neizvodljiva. Kvaka 22.
Legitimna je bilo ija elja da se, s pozicije nevladine organizacije
koja je, po nazivu, usko specijalizovana za pravna pitanja, bavi, pre svega
i iznad svega, politikim uticajem na javno mnjenje u Srbiji... Ali moe li
ikada biti delotvorno, ako ve ne moe biti efikasno, nastojanje da se taj
uticaj vri pristupom: "Sluaj 'vamo, ti i svi tvoji ste apsolutna ubrad, a
Svi Ostali su preteno aneli kojima se nema ta mnogo zameriti"?
Pokuajte da ubedite veinu graana Srbije da su g. Tuman ili g.
Izetbegovi ili g. Tai bili lideri manjinskih versko-etnikih zajednica iji su
pripadnici elita "krivi" jer su vetiji u biznisu od pripadnika elite veinske
zajednice koji su, iz nemoi, zavisti i zlobe, tu "krivicu" "projektovali" u
"etnogenetski defekt" cele manjinske zajednice. Ako vam to uspe, onda
ete lako objasniti da su, recimo, velikosrpski hegemonizam i
imperijalizam iskljuivi uzronici starogradikog ili jasenovakog logora...
Je l' neko zaista misli da se do istine, odgovornosti, pomirenja i katarze
dolazi ubeivanjem javnog mnjenja Srbije da se svaki "slobistiki"
(para)novinar(i) moe i mora izjednaiti s Rudolfom Hesom?!
Jedino je nefleksibilnim umovima potreban stereotip "istorije koja
se ponavlja"... A takvi su umovi u veini. To je jedan od razloga zbog kojih

96

Helsinke SVESKE

preskupe agencije za politiko lobiranje koriste takve stereotipe kada pred

veinom politikog javnog mnjenja moraju legitimisati klijenta koji
predstavlja "potpuni profesionalni izazov". Agenciji Ruder-Fin klijenti,
izgleda, vie nisu vlade Slovenije, Hrvatske, BiH, Republike Kosovo (tako
im se, valjda, "Vlada" predstavila), ali jeste, izmeu ostalih, Vlada
Belorusije. Lukaenko, zar ne? Miloevi je, valjda, bio prevelik "sukob
interesa" da bi ikada postao "izazovni klijent".
"Postpostmoderni"
svet.
Politika
injenica
moe
biti
meunarodno legitimisana ako je onaj kome je do toga stalo angaovao
dovoljno dobru agenciju za politiki PR i diplomatsko lobiranje. Moda se i
na taj nain postie i da eventualni zloini (eventualni, jer nema optunica,
a kamoli pravosnanih presuda) budu amnestirani kao "oekivane osvete"
(predsednik Klinton o serijskim i kolektivnim ubistvima nealbanaca posle
dolaska Kfora). Problem nastaje kada se javno saopten stav predstavlja
kao emanacija objektivnosti i nepristrasnosti, a u stvari (taj stav) ima
upotrebnu vrednost tek za rad pomenutih agencija, nipoto kao dokaz na
sudu.
Da li se moe oekivati da e takvi pristupi izmeniti nae javno
mnjenje i stvoriti drutvo u kojem e izdane donacije za promenu
drutvene svesti postati nepotrebne? Hm, pre e biti da je u pitanju samo
jo vie iskljuivosti i preteranih generalizacija koje i pukom iritantnou
generiu i perpetuiraju... paljivo itateljstvo zna zavretak reenice. Eto
stanja za jo koji izvetaj donatorima o "nacifikovanosti Srbijanije" i jo
malo donacija za "promaenu temu" i lo pristup! Pravilo da mora raditi
ono to ume da ne bi propao vai samo u drutvima u kojima ne postoje
postboljeviki monopolistiki klanovi spremni na tota zarad ouvanja
svojih monopola u "svojim" oblastima.
Puna je kapa fascinacije injenicom da u etnikim sukobima
poinioci zloina em imaju linu karakteristiku etnikog opredeljenja (ko bi
rek'o!), em tvrde da ine to to ine u ime i za raun te svoje line
karakteristike Ako je zloin "etnifikabilan", onda novinari, mediji i drugi
predvodnici i kreatori "svog" javnog mnjenja na svom jeziku ne smeju biti
optuivani za irenje mrnje i netrpeljivosti i za manipulaciju i
indoktrinaciju, jer su pripadnici njihove "ciljne grupe" ve "kontaminirani
iznutra", linim etnikim opredeljenjem ili oseanjem etnike pripadnosti
Ma, proitajte ve jednom tu "treu korpu Helsinkija"! Neka vam je
neko objasni! Neki pravnik. Pravi pravnik.
Za kraj, nekoliko moguih "pojanjenja" za postboljevike
ljubitelje "crno/belosti":
1. injenica da neki stav saoptava ena ne ini taj stav
"odbranjenim-po-sebi".
2. injenica da je neki stav saopten hrabro ne ini taj stav
"dokazanim-po-sebi".

Taka razlaza

97

3. Napad na stav ne znai "po sebi" napad na osobu koja je

izrekla taj stav, niti "po sebi" znai napad na bilo koju linu karakteristiku
te osobe.
4. Miloevi ovde vie nije na vlasti, pa nema ni situacije
"za/protiv". Ma u emu.
5. "Stekli su se uslovi" stalnih pokuaja kontrole ili bar uticaja na
medije od strane "bar etiri Srbije": a) "kriminogeni turboreformisti"; b)
inertni "naciolegalisti"; c) "apriorni apostoli" "globalne politike
korektnosti"; d) eksperti operisani od lokalnog mentaliteta i ovdanjeg
poimanja politike.
6. Ono to izmeu lavira pod nazivom "nezavisni mediji" najmanje
je loe od mogueg.
7. Sada kada su "diljem tiska" udarne teme esto potpisane
redakcijskim skraenicama, a dobar deo pisama italaca potpisan
pseudonimom, teko je ostvariti ita bolje.
8. Istraivako novinarstvo ne znai ni neproraunatu hrabrost ni
seenje grane na kojoj jedva sedi dok ne ue u raspodelu frekvencija, u
haustor ili u svoj automobil. Pogotovu ako su te "kriptoketmanski"
"istomiljenici" ve ostavili "na vetrometini".
Miroljub Todorovi, Beograd

Kako sam poeo da navijam

za Miloevia
Sticajem okolnosti imao sam prilike da on-line sluam veliki deo
direktnog prenosa suenja Miloeviu. Moram da priznam da sam
poetak suenja saekao s prikrivenom zluradou da je napokon naiao
na igrae jae od sebe i da e dobiti ta je zasluio (uostalom ja i dalje
mislim da je on najvei krivac, mada ne i jedini, zbog toga to sam ja
apatrid a moje dete odrasta na tuem jeziku). Meutim, kako je suenje
odmicalo, polako sam menjao miljenje. Smetala mi je nepripremljenost
tuilatva, svedoci koji oigledno lau (a pri tome ih niko ne poziva na
odgovornost), oite kontradiktornosti, to je otilo toliko daleko da posle
cele prie i izvoenja dokaza vie nisam siguran da li je Raak zaista
masakr ili se radi o vetoj montai.
I onda se i to desilo. Negde nakon tri meseca suenja ja sam s
mukom priznao najpre svojoj supruzi, a onda i svojim prijateljima:
"Poinjem da navijam za Miloevia". Naravno, ne u pravom smislu te
rei, ali poelo je da mi se ini da u svemu tome neto debelo ne tima, a

98

Helsinke SVESKE

on je uprkos svojoj neosetljivosti, cininosti i dranju politikih govora,

uspevao da koristi svoju neosporno visoku inteligenciju da zapetljava
svedoke, da postie poene, i to ne samo kod svojih simpatizera.
S druge strane, tuilatvo je, iako je nespretno pokuavalo da
navede da je ovo primer individualizacije zloina, u nekoliko poteza
navelo priu na temu o krivici naroda. Da li u tome gospoda iz ove
polemike vide dodatni razlog za svoje tvrdnje da Srbe kao genocidan
narod treba denacifikovati.
I konano, svedoenje Radeta Markovia kao svedoka optube je
bilo potpuni fijasko. Ne ulazim sada u to da li je on govorio istinu, ali
pitanje je kako bi na sve ovo reagovala porota da je ona ta koja odluuje u
ovom postupku. (Napominjem da anglosaksonsko pravosue poznajem
samo iz amerikih filmova, a u njima se, kada takve stvari koje brane
optuenog iznese jedan od kljunih svedoka optube, suenje prekida.)
Pri svemu tome imam jako malo sumnji da Miloevi jeste kriv (ne
samo prema srpskom narodu kako to spoitavaju oni koji su zagovornici
teze da mi treba da mu sudimo, nego pre svega prema drugim narodima),
niti (kao verovatno on sam i veina posmatraa) imam dilemu da e biti
osuen. Ono to se meni namee kao dilema je to to ozbiljna uzrona
povezanost izmeu njega i nesumnjivih zloina nije dokazana, a takoe ni
neki zloini koji su posluili kao okida za neke kasnije dogaaje nisu
potpuno razjanjeni, pa ak ni dokazani.
Upravo stoga mislim da su i "Vreme" i B92 maksimalno objektivno
preneli ono to se deavalo u Hakom sudu proteklih sedam meseci.
Koliko se to nekome svia drugi je problem.
Istovremeno dovoditi takvo pisanje u vezu s time da je i taj medij
postao nacionalistiki ili, jo gore, nacistiki i promiloevievski pokazuje
elementarnu politiku nepismenost, potpunu ostraenost a takoe i
prilian nivo nevaspitanja i nekulture u nainu komunikacije.
Gospodo koja se zalaete za denacifikaciju celog naroda, s
potpunom i svesnom namerom da vam na nimalo prijatan nain neke
stvari stavim do znanja, elim da vam kaem da smo u stravinim
dogaanjima poslednjih deset godina na tlu bive Jugoslavije svi strano
puno izgubili. Neki su izgubili dravu, neki krov nad glavom, neki zaviaj,
neki su postali apatridi, neki invalidi, neki izgubili duevni mir, a neki, to
je i najstranije, i jedino nenadoknadivo: svoje najblie kojih vie nema. U
ime svih njih, potovana gospodo, istina, koja nije crno-bela, mora da se
sazna i krivci moraju da budu kanjeni, ali svi i bez izuzetaka, a za mene
su krivci i oni koji su bombardovali moje dete i oni koji su ih nagovarali da
to bombardovanje produe. Jer, da li je ivot moje koleginice, koja je u
osmom mesecu trudnoe poginula na pijaci u Niu, samo kolateralna
teta ili moda i njena porodica, ili porodica mog kolege iji je otac
poginuo u istom napadu, takoe treba da bude denacifikovana kao

Taka razlaza

99

delati. Ne gospodo, oni su rtve, kao i muslimani Srebrenice, kao graani

Sarajeva, kao Albanci, a zatim i Srbi na Kosovu. Odgovornost ima ime i
prezime, ali se plaim da suenja poput ovog u Hagu nee pomoi da se
do prave istine uskoro doe. A tome e jo manje pomoi pljuvanje po
onima koji se trude da o tom suenju, kao i o gomili stvari pre toga, piu
objektivno.
Gore navedoh da smo u proteklih deset godina svi strano puno
izgubili. Greka, nismo svi. Postoje i oni koji su dobili. To su ratni profiteri
za koje svi znamo. Plaim se da se u ovim ratovima na naim prostorima
stvorila jo jedna kategorija ranije nepoznatih ratnih dobitnika: antiratni
profiteri.
Ko razume shvatie, onim drugima nita ne moe pomoi, osim
Boga moda.
Jovan P. Antovi, Stokholm

Vreme, 613
03.10.2002.
"... U osmoj nedelji polemike objavljujemo i dva priloga
polemici, najpre zbog upoznavanja sa ocenama o samoj polemici i
predmetu polemike izreenoj u dva intervjua koja je Sra Popovi
dao bosanskim "Danima" (deo intervjua objavljen u dnevniku
"Danas") i crnogorskom "Monitoru", odnosno Petru Lukoviu i Milki
Tadi-Mijovi.*
Redakcija podsea na bojazan izreenu u pismu Sre
Popovia ("Dupli standardi i utanje"; "Vreme" br. 612) da upadljivo
odsustvo iz javne rasprave nekih strunjaka "prelazi u hroninu fazu
utanja". "Vreme" je spremno da o temama koje su dotaknute u ovoj
dugoj polemici ohrabri dalje sueljavanje miljenja, prvenstveno
ekspertske javnosti, ali i italaca. Ukoliko ih, naravno, bude.
Iskreno, oseamo nelagodnost zbog usamljene pozicije g.
Popovia u njegovom naporu da odri razgovor o jednoj od
najvanijih tema srpskog drutva"
(Urednitvo)
*

Navedene intervjue objavljujemo u integralnoj verziji u dodatku ove

knjige (prim. ur.).

Helsinke SVESKE

100

Dosta je bilo muljanja

to rekao Stojan Cerovi, "da se vratimo na poetnu temu", a to
su objektivnost i verodostojnost "Vremena" u pisanju o itavom kompleksu
pitanja koja se tiu ratnih zloina.
Nije dobro ovo emu je pribegao Stojan Cerovi u svom
poslednjem odgovoru meni. On, naime, netano tvrdi da sam ja "u svom
prvom javljanju" govorio "o srpskoj, odnosno kolektivnoj krivici". To sasvim
jednostavno nije istina.
Cerovi me tera da mu ponovo naglas proitam ta sam rekao na
tu temu u "svom prvom javljanju" na koje se poziva (valjda se razumno
nadajui da su to itaoci zaboravili):
"Postoje tri vrste odgovornosti za ove zloine: prva obuhvata
naredbodavce i izvrioce i ona je krivina.
Postoji druga odgovornost... tzv. elita koje su te zloine
podsticale, opravdavale, zatakavale... Ta odgovornost je moralna.
Postoji trea vrsta odgovornosti, politiko-istorijska: to je
odgovornost onih koji su nekoliko puta birali zloinaku vlast, nosali
okolo slike Miloevia kada je ve bilo jasno o kome se radi, s cveem
ispraali tenkove, irili "rodoljublje" i onih koji danas nose majice sa
slikama Ratka Mladia (Mladi-heroj, svi smo mi Radovani), a ta je, bojim
se, prilino kolektivna."
To sam napisao, a evo kako je to Cerovi izabrao da me
kategorino citira:
"Ne samo da jeste bilo rei o srpskoj krivici, odnosno o
kolektivnoj, odnosno o etnifikaciji i deetnifikaciji zloina, nego je od toga
ova polemika zapoela i bez toga je ne bi bilo. Sam Sra Popovi govorio
je o tome u najveem delu svojeg prvog javljanja."
Ne mogu da verujem da Cerovi ne razume razliku izmeu
krivino-pravnog pojma krivice (ratnih zloinaca) koja je po zakonu
uvek individualna i pojma politike odgovornosti svih onih koji su
makar i posredno doprineli (makar svojim glasom datim u trenutku kada
se znalo da se radi o zloincima, makar naknadnim pravdanjem ili ak
glorifikovanjem njihovih zloina) da ti zloini budu poinjeni, odnosno
da ostanu nekanjeni. Ta politika odgovornost svih takvih ljudi je
"prilino kolektivna", jer je efikasnost tog doprinosa zavisila od brojnosti
tih ljudi. A oni su bili "prilino brojni". Dovoljno brojni da je vlast mogla
tvrditi da su i ona i njena zloinaka politika legitimne. Zar nije tako bilo?
(Pri emu ne poriem da je jedan, svakako manji broj asnih ljudi zbog
toga bio godinama oajan. Meutim, to ne menja sutinu da je pozivanje
reima na legitimnost, naalost, imalo opravdanje.)

Taka razlaza

101

Ali, gde je tu re o kolektivnoj srpskoj krivici? Nije dobro to mi

Cerovi podmee ove stavove. Nije dobro ni za "Vreme" ni za sliku
njegove profesionalnosti, objektivnosti i verodostojnosti (o bilo emu da je
re) kada doputa da njihov elitni novinar na stranicama tog lista koristi
ovakvu metodologiju, pa makar to inio u odbranu lista.
(Uzgred, po mom miljenju nije dobro za "Vreme" ni kada
objavljuje uvredljivo pismo u kome Njegova ekselencija gospodin
Svetislav Basara naziva vae itateljke, uesnice u ovoj polemici,
"frustriranim, pohlepnim i guzatim babama" (teko je to i ponoviti !). Da li
su se te uvrede vaem uredniku posebno dopale, budui da tom pismu
daje u prelomu prominentno mesto (da te bisere itaoci sluajno ne
propuste)? Da li je "Vreme" svesno da se radi o krivinom delu uvrede? I
ako jeste, kakva je to ureivaka politika i kakvo to novinarstvo "Vreme"
promovie? Zar urednitvo "Vremena" nije imalo snage da uljudnu kritiku
italaca na svoje pisanje primi s malo vie profesionalnog dostojanstva?
***
Dobro je to Stojan uzvraa i na pitanje "etnifikacije", odnosno
"deetnifikacije" zloina, jer je stvarno ona odatle i potekla, kada je glavni
urednik "Vremena" Dragoljub arkovi zamerio Helsinkom odboru i
gospoi Biserko da pominjanjem nacionalnosti rtava i uinilaca zloina
navodno optuuju "sve nas".
To je miljenje koje deli i Stojan Cerovi, a to je "teorija" i
Kotuniine Komisije za istinu, iji portparol prof. Mirjana Vasovi takoe
smatra da "nije dozvoljeno nikakvo razvrstavanje zloina (rtava i
zloinaca) po etnikoj pripadnosti..." ("Danas", 21. jun 2002, str. 6)
Ve u prvom odgovoru Stojanu Ceroviu istakao sam da u sluaju
genocida to naprosto nije mogue, jer je etnika pripadnost rtava
konstitutivno obeleje samog dela. Nemogue je to delo definisati i opisati
da se ne utvrdi nacionalnost rtava.
Sledei put Stojan Cerovi mi odgovara da je to tano, ali se, bar,
ne mora pominjati etnika pripadnost zloinaca. Dakle, u tom grmu
lei zec!
Ali, pitao bih Stojana Cerovia kako bi se uopte mogao razumeti
kao konkretan dogaaj, kao tzv. radnja krivinog dela, koja je nuan deo
optunice, recimo Jasenovac. Kako bi se moglo rei ta se tamo
dogaalo, a da se ne pomene Nezavisna Drava Hrvatska, ili ustae kao
pripadnici ultranacionalistike hrvatske organizacije?
Da li i tu vredi princip deetnifikacije? Zloin je zloin, nacionalnost
nije vana? Nisam nikada video da se Stojan Cerovi pobunio protiv
"hrvatskih" i "srpskih" atributa koji se redovno vezuju za Jasenovac,
njegove zloince i njegove rtve. Naravno, to i nije mogue.
Moe li se govoriti o genocidu nad Jevrejima u Treem Rajhu, a
da se ne pominju ni Jevreji ni Trei Rajh ? Moe li se govoriti o genocidu

102

Helsinke SVESKE

nad Jermenima, a da se ne pominju ni Jermeni ni Turska? Kako bi

izgledala "deetnifikacija" tih zloina? To je toliko apsurdno da ne znam
zato uopte moramo o tome da govorimo.
U svim ovim sluajevima radilo se o jednoj dravnoj politici, o
politici drave koja uvek ima (etniko) ime i prezime. To je gotovo
neizbeno: razmere pojedinih zloinstava koja tek u svojoj sumi tvore
genocid takve su da se on ne moe izvriti u "domaoj radinosti". Za to su
potrebni velika sila, plan, organizacija, ljudstvo, logistika. U sluaju
"etnikog ienja" (valjda ga Stojan Cerovi nee negirati, a i kako bi
kada je o njemu sm najvie pisao) trebalo je sve te civilne rtve pobiti,
snajperima, jednu po jednu, trebalo je sve te kue zapaliti i opljakati,
trebalo je sve te stotine hiljada ljudi isterati iz njihovih domova, sela i
gradova, trebalo je ispaliti dva miliona granata na Sarajevo (ak i kada bi
oprostili onu jednu ispaljenu na Markale)! Posao je to! I najzad, kako da
"deetnifikujemo" etniko ienje? Moda jednostavno, vojnikim
jezikom, da ga pretvorimo u "ienje terena". Ili moda "asanaciju"?
Nemogui zahtev da se ovaj zloin "deetnifikuje" izraz je prosto
nelagode to je drava (i reim koji je predstavljao) imala sve to vreme
podrku, ne samo lumpen-proletarijata nego i znatnog dela birakog tela i
vanih nacionalnih institucija, pre svega Vojske, ali i mnogih drugih. Ali, tu
sada vie nema pomoi!
S druge strane, da zavrim na optimistikoj noti, za mene je silno
ohrabrenje da se na mitingu jednog predsednikog kandidata, prvi put,
javno, na trgu, pred desetinama hiljada ljudi, usred Beograda, uo poziv
biraima da se suoe sa svojom prolou. Bilo je to na mitingu Miroljuba
Labusa 26. septembra 2002. godine.
(Ovaj burno pozdravljeni poziv bio bi nezamisliv u nastupu
njegovog glavnog protivkandidata, predsednika SRJ Vojislava Kotunice,
prema ijem "umivenom nacionalizmu" Stojan Cerovi i "Vreme" dre kurs
tobo mudre i benevolentne neutralnosti. A radi se o kandidatu koji
kalkulie da e pobediti u drugom krugu uz pomo biraa Vojislava
eelja, oveka koji izlazi na izbore kao alter ego Slobodana Miloevia.
Vojislav Kotunica, ovek kontinuiteta.)
Zar nije dosta tog muljanja? Zar Stojan Cerovi odjednom vie ne
ume da nazove stvari pravim imenima? I dalje odbijam da u to poverujem.
P.S. Jo samo o Bobetku. Ja sam dao pozitivan primer "Feral
Tribuna" i zagrebakog Helsinkog odbora koji uspeno otkrivaju zloine
nad Srbima i piu o njima, na pamet mi ne bi palo da u sluaju saradnje s
Hagom uzimam nama za primer hrvatsku vladu!
Sra Popovi

Taka razlaza

103

Ljubazna ratna dopisnica

za g. Popovia
Potovani gospodine urednie, kolebao sam se da li da
podseam vas i itaoce da smo kolorit ove rasprave opisali unapred i to
objavili 26. juna 1999, u tekstu "uvar doivotnog mandata u prelaznom
periodu", u trinaestom vanrednom, poslednjem ratnom (cenzurisanom),
broju "Vremena", koje je na naslovnoj strani imalo veliki naslov "Gotovo".
Molim vas ipak da objavite reprint uvodnih pasusa tog teksta jer u njima
su svi nai junaci na sceni:
"Srbija iz ratnog stanja ulazi u stanje politikog previranja i
preispitivanja svog poloaja, a i svi u njoj. Ve vidimo kako se roje pitanja:
gde je bio onaj va; ko je pobegao a ko ostao ovdje jer sunce tueg neba
nee te grijat' ko to ovo grije; ko je, to kau Rusi, "molal", ko je pevao,
a ko je, opet, bio primoran da peva; ko ima modrice na prsima junakim,
od busanja; ko je promukao od komandi; ko je izdavao neovlaene
komande; ko je bio zabrinut, ko je, zabrinut, pobegao u panonske daljine
m'glene i kalne, a ko je golim grudima jurnuo na drugu stranu, da se mui
na mediteranskom suncu u tekoj, praktino arkanskoj bici za nau stvar;
ko je bio ogoren a ko egzaltiran, ko se preterano junaio; a ko je prvi
rekao dosta; ko nije osudio bombardovanje zato to bi to znailo "podrati
Slobu", ko je osudio i NATO i Slobu, a ko se vadio na to da mora utati jer
u ratu je istina kastrirana; ko je juriao na NATO, a ko mu je iao u susret;
ko je u ratu inio podvige, a ko nepoinstva; ko je mudrovao, a ko srao; ko
je krvario, a ko krao...
Samo su ratne rtve ugroenije od nas ivih ljudi jer njihove e
kosti ponovo prekopavati radi izgradnje spomen-kosturnica i radi pisanja
optunica.
Rat obino uskomea i najbolje i najgore ljudske osobine i ostavi
teka zamrena pitanja, naizgled razreiva samo u sledeem ratu.
Poneko od ljudi iz Crkve preporuuje da se najpre proe period
epitimije, posta i kajanja, utanja i preispitivanja. Idite, blago meni, u crkvu
Ruicu na Kalemegdanu, to je vojnika crkva, i upalite sveu za mrtve.
U osnovi, iza te mentalitetske, reimske i disidentske, pacifistike
i militaristike meavine u narednim mesecima videe se ta je posle
bombardovanja ostalo od politike Srbije, da li e se odrati politike
institucije, ta e ostati (a va hroniar sluti da nee ostati mnogo) od
predratnih "istonih", i "zapadnih", ideologija, od nade u "istoni bratski
zagrljaj", od formula "NATO krila tite ljudska prava" i "ruenje Drezdena,
plus Maralov plan, plus denacifikacija jednako nemako privredno

104

Helsinke SVESKE

udo". Da li e razoreno socijalno tkivo posle rata ovde proizvesti neki

racionalniji jezik?
Ove redove, kao i osnovnu priu u ratnoj hronici, glavnu temu
koja saima zamrena i tragina zbivanja u tom periodu, u svim ratnim
brojevima, uz saradnju veeg broja lanova redakcije, neprimoran, pisao
sam ja, dolepotpisani novinar "Vremena" Milan Miloevi, ni od koga
nagovaran, i ponosan na ono to sam u tim okolnostima napisao, a ini mi
se da bih u slinim okolnostima pisao na isti nain. Ja, za razliku od g.
Popovia, smatram da bi ostala bruka doveka da tada "Vreme" nije
izlazilo. Ako smo se suprotstavljali domaoj neobuzdanoj sili, morali smo i
onoj veoj. Uostalom, prole godine, posle 11. septembra boravio sam i ja
u Americi i video tamonji kovitlac svakakvih emocija i obaveznih pitanja
da li su novinari prvo novinari ili prvo Amerikanci. Nisam primetio da je u
tim okolnostima prestao da izlazi "Njujork tajms".
Ne bih potezao te "ratne uspomene" da ne prepoznajem etiki
prekraj i linu uvredu u onome to u "Poti Vremena" pie i to, irei
polemiku na druge medije i pretvarajui je ipak u bestidno ogovaranje, u
"Bosanskim danima" sada govori "italac Popovi". On, na primer, kae
da je izlaenje "Vremena" u ratnom periodu doiveo "kao kad bi ti se
kerka prostituisala!" i to pojaava jednim: "Strano!" Sad ovek treba da
bude fin pa da izbegne izraze koji bi precizno i veoma slikovito opisali ono
ponaanje suosnivaa i vlasnika ovog lista koji se u ratno vreme epuri po
zapadnim salonima i blinjem zarubeu i poput onog "ako nemaju hleba
nek jedu kolae" deli lekcije kako je bombardovanje u stvari dobro za
Srbiju. Da, to je bilo zaista strano. Liilo je na cinino podlaganje nae
lomae. Nije buknula, jer je i tako uskovitlana javnost shvatila da mi svoj
posao radimo iskreno i dosledno s dignitetom i sa samilou za sve rtve
pa i, za razliku od njega, i nae. Moda neki sada ale to lomaa nije
buknula! Napisali bi sjajno saoptenje, a bogami, dali bi i nekoliko
zapaenih intervjua. Ulo bi i u crnu knjigu o medijskom nasilju.
Neko je izgleda pogreno obavestio g. Popovia, a on javnost, da
je "Vreme" u ratnom periodu izlazilo zbog nametnute radne obaveze i
zbog toga da bi porodice novinara imale od ega da ive (ovo poslednje je
svima smeno). Ko hoe da trai izgovore u reimu Slobodana Miloevia
neka ga trai. Meni to nije potrebno, ja sam taj posao i u tom traginom
periodu radio po svom najboljem zanju i uverenju i s oseanjem
graanske i profesionalne dunosti. I patriotske. Tu re neki ljudi sada
isuvie lako proskribuju. Neija deca su ginula u vojsci, neija na mostu u
Varvarinu, neija u Drenici. Mi smo, najbolje to smo umeli, pravili novine
jer su one u tekim vremenima ljudima potrebne. Neki su tada, bogami,
napisali svoje najbolje tekstove. S ovim to je do sada (a i tada) izalo
ispod moje ruke mogu mirno pred boga i pred svog uitelja novinarstva
Sergija Lukaa.

Taka razlaza

105

Da se, dakle, upustimo opet u to zamreno pitanje iz Simovievog

Pozorita opalovi: Da li se "pod Nemcom" sme mesiti hleb, sme li da
radi pozorite, da li ljudi treba da itaju novine?
Iz do sada napisanog u toj polemici i izreenog okolo moe se
zakljuiti da je reimska propaganda od 1990. do 1999. neopravdano
povezivala "Vreme" s g. Popoviem, s njegovom aktivnou u Americi, s
njegovim izjavama, potpisima na peticije za bombardovanje Srba u Bosni,
ocenama da je bombardovanje Srbije u stvari dobro za Srbiju, itd.
Zahvalio bih g. Popoviu na tom razjanjenju, mada mu zameram
to to ipak nije uinio onda kada je sve moglo tragino da se zavri po
nae ivote i kada je njegova javna delatnost znatno oteavala nau
komunikaciju s javnou u Srbiji, koja je bila zahvaena nesreom i
kontroverzama graanskog rata, slomom vrednosti, talasom agresije,
ratnom propagandom i razarajuim emocijama.
Moglo bi se rei da je g. Popovi postupao fer to se do sada nije
meao u ono to mi u to vreme radimo, kao to smo mi iz "Vremena" (ako
za tu grupu individualaca moe da se upotrebi zamenica "mi") postupali
fer kad se nismo meali u ono to je on lino, esto predstavljan i slavljen
kao osniva vlasnik "Vremena", radio dok je bio u emigraciji, koja je oito
bila gorka i traumatina, ali mnogo komfornija od ivota u ovoj razorenoj i
ratom uzburkanoj sredini. Sad posle svega izjavljuje kako je on jo
onomad, 1998. primetio da smo svi mi u Srbiji, pa i "Vreme" "potonuli u
antialbanski rasizam". Kad se ve afirmisao kao zagovornik NATO
intervencije kao korisnog leka, potpisnik peticija itd. kad izgore od
doslednosti, to jo 1999. ne dade nau adresu tamo gde treba, pa da i mi
zavrimo kao oni u Aberdarevoj!
Uopte mi ne pada na pamet da sad objanjavam kome smo se
mi i kako i kada suprotstavljali, koga igosali, na ta ukazivali, koliko dugo
sam ja lino izvetavao o nacionalistikoj pobuni kosovskih Albanaca,
njenim istorijskim, socijalnim, ekonomskim i politikim uzrocima, kada sam
i kako slikao "dogaanje naroda" i kako je narod kriv to nas nije
posluao. Nije.
Uopte se ne oseam krivim to neko ne moe da postane
Tomas Man. Ne moe. S veselom ironijom gledam kako su neki pomeali
Helsinki odbor s Centralnim komitetom. Ipak, samo zbog odbrane linog
digniteta moram ipak da poruim g. Popoviu da, ako ve ne moe da nas
zaobie, neka bira rei.
Milan Miloevi, novinar "Vremena"

106

Helsinke SVESKE

Netrpeljivost prema usamljenom glasu

Polemika koja je poela oko kljunog pitanja odgovornosti za rat i
potovanja ljudskih prava i, posredno, oko prava na izdvojeno i izolovano
miljenje u javnosti potvruje da je kasni prelazak najgori i da je laika i
racionalistika inteligencija u Srbiji danas ugroena vrsta. O tome svedoi
nekoliko stvari. Prvo, hajka se automatski iri i na one koji se zalau za
pravo usamljenog kritikog glasa: tako delim uvrede i lomau s enama
kojima se divim, ali nemam njihove zasluge. U toj arenoj grupi veinskih
pravednika ima svega, u rasponu od ego-tripa Nadede etkovi, preko
nekih mnogo ljutih ali malo zaboravnih prilikom citiranja, zatim lovaca na
vetice i pokrstitelja, pa sve do analno-deviznih fantazmi Svetislava
Basare. "Vreme" bi se moralo stideti ovakve odbrane. No ako Stojan
Cerovi moe da u podgorikom "Monitoru" izjavi kako su njegovi
protivnici podlegli zapadnoj propagandi, onda je u punoj meri zasluio
takve branitelje, ukljuujui i uspenijega kolegu-ambasadora. Kasni
prelazak znai vea ponienja, suen izbor saveznika, i nii kvalitet
"okruenja": hajka kota. Drugo, naknadno dokazivanje da je podivljala
gomila uvek bila u pravu na ta se svodi svako pozivanje na razumnost,
senzibilitet, oprez, vreme, u objanjavanju, kanjavanju i pamenju ratnih
zloina zapravo je dokaz koliko "umereniji" branitelji preziru tu istu
gomilu, i koliko su nespremni da uloe u njeno obrazovanje. Ali su
spremni da od gomile neto dobiju, ak i po cenu povampirenja "Odjeka i
reagovanja" u "Vremenu". Svako odlaganje obrazovne i kulturne akcije
suoavanja s bliskom prolou, koju vlast ne moe da odbije, znai
samo povlaivanje i pre nego to je zatraeno, podaniko klanjanje pre
datoga znaka. Tree, opasno se zaputa evropska intelektualna i
racionalistika tradicija negovanja nia slobodnoga miljenja pod bilo
kojim uslovima. utanje zbog opasnosti ili zbog udobnosti mora da ima
protivteu u ovakvim niama, zbog stalne dinamike izlazaka, ulazaka i
prelazaka: mogu da razumem radost onih koji su izali ali da li nie
zaista zbog toga treba zabetonirati? etvrto je povlaivanje prosenosti,
gde na kraju puta vreba samo glupost: ovijalno prizivanje arije, suzno
podseanje na to koliko smo "mi ovde" patili, pa je red da zaboravimo,
nijansiranje i poravnavanje krivica, mudrost kolonijalizovanoga, mentalitet
ereta, ivijaka filosofija. Kada se proitaju stavovi da su ene manjina,
da stav nije odbranjen kada ga izgovara ena to su ve bleskovi sa
kraja puta... Peto, i moda najgore je to to svi ovi postupci ukazuju na
izrazito nedemokratski, i u pravome smislu totalitarni duh. Tu nee pomoi
jeftin obrat da oni koji zahtevaju razgovor (i odgovarajue delovanje) o
krivici zastupaju totalitarni duh: njihov poloaj jeste drugaiji zato to su
manjina, zato to su hrabri, i zato to iza sebe nemaju nacionalnu,

Taka razlaza

107

ekonomsku, socijalnu, ili kulturnu veinu. Zato to rade, traumatino je

pitanje za ostale (veinu), ne za njih. Otuda i potreba ambasadora,
kraljevskih savetnika, direktora konsultantskih firmi i slinih, da se stalno,
manje ili vie neutivo, zapitkuju otkuda usamljenicima sredstva, kada su
ona ve podeljena u njihovome svetu, i gde su bili kada (sada) izgleda da
je trebalo biti: sve su to jasni znaci pravog totalitarnog duha, koji ne moe
bez glajhaltovanja, i koji ne trpi usamljeni glas. Najloiji znak toga stanja
je netrpeljivost prema kritici.
to se Nenada Stefanovia tie, mogu samo da kao obini italac
"Vremena" kaem kako odgovornu obradu riskantne teme, sa trunkom
korozivne ironije, traim nad potpisom Miloa Vasia.
Ne mislim da je polemika u "Vremenu" izgubljena, naprotiv
samo je krajnje vreme da se pree na drugi nivo, u kojem prilozi nee biti
samo dobar materijal za analizu prilika, ve sama dobra analiza
materijala, kako to dosledno radi Sra Popovi.
Svetlana Slapak

Kratko pamenje dugaak jezik

Zanimljivo je to u dosadanjoj polemici na stranicama "Vremena"
samo lanovi, zastupnici i branioci ljudskih i ostalih prava "posrbljavaju"
raspravu postavljanjem onih epskih, guslarskih pitanja gde je ko i kada
bio, ko je vjera, a ko li nevjera, te ko je i kada "izdao". Uzdranost lanova
redakcije da na tu vrstu "preispitivanja" odgovore busanjem u "grudi
junake" slui im na ast. Verujem da itaoci "Vremena", naroito oni koji
ga prate od prvog broja, dobro pamte.
Jer, pamenje je vano, a njegovo "funkcionalno skraivanje"
simptomatino. Imam u vidu pismo g. Bogdana Ivanievia iz Human
Rights Watcha (injenice, pravo i izvetavanje, "Vreme" br. 612 od 26.
septembra 2002). Raspravljajui o izvetavanju "Vremena" sa suenja
Slobodanu Miloeviu, g. Ivanievi, tvrdei da novinari nemaju monopol
na objektivnost uprkos zaogrtanju "mantijom svoje (novinarske) profesije"
(?), brani Human Rights Watch od optube za "pristrasnost" koju je
pronaao u tekstovima novinara Nenada Lj. Stefanovia i drugih
beogradskih izvetaa sa suenja.
Dobar deo naelnih argumenata koje g. Ivanievi opirno izlae
potpisala bi, verujem, veina italaca sve do trenutka u kome, gotovo
usput, on doslovno kae: "NATO je 14. aprila 1999. godine bombardovao
kolonu albanskih izbeglica na putu izmeu Deana i akovice, a dan
kasnije preuzeo je odgovornost za bombardovanje". Da li je to istina?

Helsinke SVESKE

108

Vest o bombardovanju izbeglike kolone objavili su ekipa agencije

AP i ("srpski") Medija centar u Pritini istog dana, u sredu 14. aprila 1999,
a Pres centar Vojske Jugoslavije u dnevnom biltenu za 14/15. april
precizira da je napad NATO aviona na kolonu izvren u etiri naleta
izmeu 13 i 15 sati. U prvi mah objavljeno je da su u napadu poginula 64,
da bi taj broj sutradan bio povean na 79 mrtvih i 43 ranjena (albanska)
civila. Pre nego to e "preuzeti odgovornost" tako to je dopustio
mogunost da je jedan F-16 jednom raketom gaao jedno vojno vozilo u
koloni NATO i Pentagon su u opticaj pustili sledee (dez)informacije: (1)
kolonu je bombardovao jugoslovenski mig-29, (2) jugoslovenski avion, (3)
artiljerija VJ, (4) vojnici iz tenkova i oklopnih transportera maskirani u
izbegliku kolonu, (5) srpska policija koja je pratila kolonu, (6) helikopteri
JRV-a, (7) vojnici iz pogoene vojne kolone, ljuti zbog NATO
bombardovanja... Sve do izjave (preuzimanja odgovornosti?) od strane
portparola NATO-a Dejmija ija: "Ako smo ih i pobili, barem ih nismo pre
toga silovali i opljakali!"
Do neke vrste "preuzimanja odgovornosti" dolo je tek posle
petodnevne istrage u Ratnom vaduhoplovstvu SAD; kao i uvek,
bombardovanje kolone bilo je "greka" i "kolateralna teta". U
meuvremenu su emitovani razliiti snimci komunikacije pilota s centrima
za navoenje iz kojih se nita nije moglo zakljuiti, osim da su piloti bili
zadovoljni uinkom napada. Ali, pria se tu jo ne zavrava. Nekim
"sticajem okolnosti", na dan kada je u ime RV SAD general Den Lif
priznao greku (jedno vozilo u koloni je bilo "legitimni vojni cilj", "moda je
bilo civilnih rtava", "komplikovan scenario", "nikada neemo moi da
utvrdimo sve detalje", itd.), "Glazgov Herald" objavljuje priu o tome da su
albanske izbeglice kod akovice rtve neuspele tajne operacije CIA-e,
kao i da su dvojica britanskih pilota vizuelno proverila cilj i, nesigurni da je
re o vojnoj koloni, odustali od bombardovanja. Dvojica njihovih amerikih
kolega donela su drukiju odluku.
Sve pomenute injenice i sumnje odavno su objavljene (u
"Vremenu" takoe) i poznate. Nekome ko govori u ime Human Rights
Watcha ili kao njegov aktivista trebalo bi da su takoe poznate. Inae,
imamo posla sa skraenim pamenjem i dugakim jezikom.
Vojislav Stojanovi, Beograd

Taka razlaza

109

Vreme, 614
10.10.2002.

Kotuniina komisija"
U ovoj polemici u nekoliko navrata spomenuta je Komisija za
istinu i pomirenje, iji sam lan od osnivanja Odlukom predsednika
Savezne Republike Jugoslavije u martu prole godine i koordinator od
zvaninog poetka njenog rada u februaru ove godine. Komisija je u
polemici, uvek kad je bila spomenuta, nazvana "Kotuniina", premda ova
Komisija za istinu i pomirenje nije ni Kotuniina ni bilo kojeg drugog
politiara.
Ono to razlikuje dve strane u ovoj polemici jeste ocena znaaja
otpora u Srbiji zloinakom miloevievsko-eeljevskom reimu. Jedna
strana smatra da je taj otpor bio marginalan, politiki beznaajan, da su
Srbi, u velikoj veini ("od 95 odsto"), dali legitimitet zloinakoj politici
miloevievsko-eljevskog reima. Mislim da je ta ocena netana.
Omalovaavanje jedne velike narodne pobede, to po mom miljenju
jeste bio 5. oktobar, doivljavam kao linu uvredu, zato to sam u toj borbi
uestvovao i toj velikoj pobedi dao svoj mali doprinos. Peti oktobar bio je
kruna tog dugogodinjeg masovnog otpora znatnog dela srpskih elita i
znaajnog dela srpskih masa jednom zloinakom reimu. Moemo se ne
slagati u svim tim stvarima, ali predlaem da umesto polemike nabijene
emocijama, koje nosi dugogodinje prijateljstvo medju uesnicima
polemike, zaponemo razuman dijalog, uz izbegavanje atributa i
(dis)kvalifikacija.
Verujem da za taj dijalog nema boljeg mesta od Komisije za istinu
i pomirenje. U maju ove godine, nekoliko meseci pre nego to je i
zapoela ova polemika, govorei u uvodnom izlaganju na Okruglom stolu
o programu Komisije, kao koordinator Komisije, igrom sluaja kao da
sam anticipirao ovu polemiku i njene teme izrekao sam miljenje o svim
pitanjima koja su u polemici pokrenuta. Za ovu pirliku, ilustracije radi,
samo u rei da sam po pitanju kolektivne krivice rekao da srpska
kolektivna krivica i odgovornost, naravno ne u krivino-pravnom ve u
smislu kako je shvata i Srdja Popovi u moralnom i politikom smislu,
jesu polazna osnova za rad Komisije, osnovna tema kojom se Komisija
bavi. tavie, smatram da moramo odmah otvoriti i pitanje
gradjanskopravne odgovornosti nae drave za naknadu tete rtvama
zloinakog miloevievsko-eeljevskog reima, to je tema koja je do
sada potpuno ignorisana. Govorio sam i o svojoj linoj krivici i
odgovornosti, s kojima se intimno suoavam svaki dan otkako sam
pobegao iz Srbije u oktobru 1991. godine, vrsto reen da ne budem

110

Helsinke SVESKE

mobilisan za jedan rat protiv kojeg sam bio svim svojim biem: "Mislim,
dakle, da je naa kolektivna nezainteresovanost za dugogodinje
stradanje Sarajeva ili nedovoljna angaovanost na spreavanju toga
najtamnija mrlja na savesti svakog od nas pojedinano. Nita se sa
stradanjem Sarajeva ne moe meriti, i nita nam tu ogromnu fleku na
savesti ne moe oprati, to je ono u ta lino verujem."
U Komisiji za istinu i pomirenje nemaju svi isto miljenje o svim
pitanjima. Medjutim, nisam usamljen u svojim stavovima. Kao to se moe
videti iz transkripta Okruglog stola objavljenog na veb-sajtu Komisije
(www.komisija.org/transkript.html), lanovi Komisije prisutni na tom
okruglom stolu nisu govorili suprotno onome to sam ja govorio. lan
Komisije Svetlana Velmar Jankovi (koja je uzgred budi reeno
podrala kandidaturu Miroljuba Labusa za predsednika Srbije, a to nije
smetalo izbornom tabu tog kandidata da besmisleno proziva Kotunicu
za navodni nerad Komisije) u pauzi mi je estitala na dobro odranoj
uvodnoj rei. Drugi lan Komisije i izvestilac Komisije prof. Mirjana
Vasovi, koja je govorila posle mene, dala je vaan doprinos temi
kolektivne krivice i kolektivne odgovornosti. Govorila je o prethodnoj i
naknadnoj autorizaciji zloina od strane velikog broja pripadnika
intelektualnih elita kao bitnom elementu kolektivne krivice i odgovornosti.
Trei lan Komisije prof. Svetozar Stojanovi uao je u dijalog s mojom
osnovnom tezom, smatrajui da sam ja namerno napravio reductio ad
absurdum i usprotivio se pojmu kolektivne odgovornosti. Miljenje Svete
Stojanovia na Zapadu je preovladjujue, veina je onih koji smatraju kao
Sveta Stojanovi tj. da se ne moe govoriti o kolektivnoj odgovornosti.
Medjutim, od svega ovoga to su rekli lanovi Komisije, Petar Lukovi u
svom tekstu "Nema rata ispred srpskih vrata" nita ne uzima u obzir, kao
ni moje uvodno i druga izlaganja lanova Komisije, i pogreno citirajui
predstavlja kao da se ja, kao i cela Komisija, zalaem za zabaurivanje
srpskih zloina, a mene i druge lanove Komisije naziva "kripto
nacionalistima" ili "salonskim faistima".
Moda greim, ali mislim da znam zato Petar Lukovi, Sonja
Biserko, Srdja Popovi i drugi uesnici ove polemike neistinito
predstavljaju namere i rad lanova Komisije za istinu i pomirenje. Ne
mislim da to rade iz zle namere. Osim moda u sluaju Sonje Biserko,
mislim da su upali u jednu veliku greku, koja nije odlika demokrata.
Naime, oni preziru osnivaa Komisije Vojislava Kotunicu i njegovu
politiku. Po tom pristupu, ta god takav politiar preduzme ili uradi to mora
biti iskljuivo tetno i s time se ne moe nita ozbiljno uraditi. Problem je
to svaka takva iskljuivost dovodi do tetnog politikog slepila. Naime,
ak i kad neko s ijom se politikom nimalo ne slaemo uini neto to je
korisno, tetno je za jedno drutvo kao celinu da to to je korisno i dobro
ne bude podrano.

Taka razlaza

111

U stvari, do sada je iznet samo jedan argument vredan dijaloga u

vezi sa Komisijom. To je zaista velika tema za dijalog. Ona glasi: "Da li
srpska Komisija sme da se bavi i zloinima drugih". Komisija je bila na
stanovitu ne samo da sme ve da mora, a razloge sam pokuao da
objasnim u onom uvodnom izlaganju. Verujem da je neophodno
uspostaviti saradnju sa slinim telima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i
na Kosovu i uraditi sledee dve stvari: tanu hronologiju dogadjaja i
potpun spisak rtava (poginulih, ranjenih, zarobljenih i zlostavljanih civila i
zarobljenika).
Uveren sam da e Komisija za istinu i pomirenje ispuniti svoj
program i da e pomoi da budu ostvareni ciljevi zbog kojih je osnovana:
moralna osuda i eliminacija politike koja je dovela do ratnih sukoba,
stvaranje svesti o neophodnosti krivinog gonjenja onih koji su
sprovodjenjem te politike poinili krivina dela i pomirenje uklanjanje
mogunosti da kao posle Drugog svetskog rata propovednici
samoviktimizacije u nerasvetljenim zloinima, neizvrenom suoavanju sa
zloinima, odsustvu osude zloina dobiju plodan teren za poziv na osvetu.
Naravno, mogue je da Komisija nije ispravno sainila svoj plan
rada. O tome je uvek mogue povesti razuman dijalog. Ovo to smo do
sada uli, sa izuzetkom priloga Vere Rankovi u julskom broju
Republike", bila je neargumentovana galama. Komisija je u vie navrata
pokuavala da takav dijalog pokrene, ali su se svi takvi pokuaji odbijali o
zid politike iskljuivosti. Zato, dok kao rezultat tog dijaloga ne bude
promenjen plan Komisije, Komisija e nastaviti s radom po programu koji
je sada na snazi. Verujem da e Komisija uspeti, uprkos svim
neopravdanim pokuajima njene diskreditacije.
Aleksandar Lojpur

Dve zanimljive teme

Potovani gospodine urednie, tekst vaeg novinara M.
Miloevia iz poslednjeg broja "Vremena" jednim delom je sasvim lian, a
u celini se uopte ne odnosi na temu polemike u okviru koje ste ga
objavili. Meutim, on ima tu dobru stranu to otvara dve vane teme o
kojima bi moda stvarno mogla da se vodi sadrinska polemika, kada ova
tekua bude jednom okonana.
Prva je tema vojne intervencije NATO snaga, naroito s obzirom
na to da nam takorei neposredno predstoji ulazak u Partnerstvo za mir i
NATO. Fenomen je zanimljiv jer s jedne strane na javnoj sceni nema
nijednog glasa koji bi se tom ulasku protivio, a s druge strane se

112

Helsinke SVESKE

intervencija te iste alijanse gotovo jednoduno osuuje kao ratni zloin

(nai sudovi doneli su ak i presudu kojom se odgovorni funkcioneri
NATO-a, u odsustvu, osuuju na teke zatvorske kazne). Neki, opet, tvrde
da smo tu alijansu pobedili, pa nije jasno ta imamo od toga da joj
naknadno pristupamo (general Pavkovi pobednik). Oigledno je da se
tu neto mora razjasniti.
Tema je vana i zato to je ova zbrka, kao to sa zbrkom uvek
biva, u javnosti uzrok jednog vrlo emotivnog i prilino iracionalnog
antizapadnog stava i jednog novog paradoksa. Prema ispitivanju javnog
mnjenja, graani Srbije u 61 odsto sluajeva ele ukljuivanje u Evropsku
uniju (to podrazumeva donoenje ili izmenu gotovo itavog naeg
zakonodavstva u cilju usklaivanja sa evropskim), a sa druge strane ti isti
graani o toj istoj Evropi ("koja nas je bombardovala") izraavaju
najnegativnija oseanja i kritikuju Vladu koja navodno radi po dikatatu
Zapada. Na jednoj strani se o toj Evropi izriu najotrije optube, a na
drugoj strani se ekaju investicije i zahteva ukidanje viza. Na jednoj strani
se pristaje na znaajno odustajanje od suvereniteta (naroito u oblasti
zakonodavstva), a na drugoj se on apsolutizuje. Kritikuju se evropsko
drutvo i njegove vrednosti, a eli se postati delom toga drutva (drutvo
se definie zajednikim vrednostima), ali se njegova pravda ne prihvata
itd. To su sve nespojivi stavovi, a oni neretko paralelno i bez problema
koegzistiraju u istim glavama.
Druga vana tema koju va novinar inspirie jeste tema kulture
dijaloga. Zato intelektualni spor oko nekog odreenog pitanja ovde tako
lako prerasta u svau i argumente ad hominem, ime spor gubi svaki
smisao i svaku drutvenu relevantnost, stvara dosadu i gaenje kod
javnosti, pa tako obino i zamire pre nego to je uopte stvarno i poeo?
Zato vladaju takva netrpeljivost, nervoza i nestrpljenje svakoga ko se
suoi sa drugaijim miljenjem ili ne daj boe kritikom svoje javne
delatnosti? I ne radi se samo o politiarima. Meni se lino ini da je takvo
stanje zapoelo s antologijskom izjavom onog uesnika Osme sednice
(imena mu se ne seam) koji je odgovorio na pozive za razumom i
hladnom glavom uvenom reenicom "Naprotiv, nama sad trebaju vrue
glave!".
Sra Popovi

Taka razlaza

113

"Patriote" i "Rodoljubi"
Polemika je kod nas gadna stvar. Prilepe ti uvek neto: na primer,
"frustrirane, pohlepne, guzate babe"; a ako niste to, onda ste antiratni
profiter, izdajnik, plaenik ili, u najmanju ruku, antisrbin to ukljuuje i
sve prethodno. Uz rizik da me teievskim jezikom nazovu "anonimnim
piskaralom", ja u se ipak ukljuiti u ovu polemiku.
Dobro, nema nikakve sumnje da je veina uesnika u ovoj
polemici (kao i u Srbiji uopte) na suprotnoj strani od one koju ine
"antiratni profiteri", "frustrirane pohlepne babe", "moralni fundamentalisti",
"plaenici" i jo poneko. Da li je i Simon Vizental bio antiratni profiter? Ili
se moda obogatio na holokaustu?
Ali, da se ne zaboravi, u ovoj polemici re je o zloinima. Re je o
groznim, masovnim zloinima koje su poinili vojska, policija, parapolicija,
paravojska i razni "savesni" dobrovoljci, re je dakle o zloinima nad
civilnim stanovnitvom, preteno enama, deci, starim ljudima
nenaoruanim licima. A re je i o neubedljivoj elji da se o rtvama,
zloinima i poiniocima govori otvoreno. Objanjenje je prilino
jednostavno i odraava stav vlasti, jer nema ozbiljne promene javnog
mnjenja dok vlast svojim stavom, a naroito institucijama, ne prione vrsto
i odluno na rasvetljavanje mrane prolosti i nae uloge u njoj. Pa i onda
e se mnogi izvui.
S pravom se pita prijatelj M. Bobia "da li mladi koje via po gradu
dovoljno znaju o ratu i ulozi svojih roditelja u tom vremenu". Prijatelj, dalje,
smatra da je otkrivanje istine neophodna stepenica u daljem razvoju
drutva. Zalae se da se time bave mediji i obrazovne ustanove. I ta je tu
sporno? Da se radilo (i radi) na takav nain, moda ne bi sto hiljada
mladih klicalo Arkanu na nedavnom koncertu Svetlane Ranatovi, i to
ba na desetu godinjicu od napada Arkanovih Tigrova na Bijeljinu i
stravinog progona i ubijanja stanovnitva. Niti bi se masovno nosile
majice sa likovima Karadia i Mladia (i jedan republiki poslanik
pojavljivao se u parlamentu u takvoj majici) niti bi ceo grad i Srbija bili
ispisani grafitima Obraza. Niti bi se u crkvi na Frukoj gori prodavala
knjiga Protokoli sionskih mudraca. Ovako nam, izgleda, ostaje da nam
mlade vaspitavaju Obraz i sline rasistike organizacije, tipa Samo
Srpkinja Srbina spasava, Krv i ast, Sveti Justin Filosof.
Nakon to su o holokaustu napisane mnoge knjige, Danijel Jona
Goldhagen je objavio Dobrovoljne Hitlerove delate Obini Nemci i
holokaust (knjiga se pojavila i kod nas 1998. godine). U est poglavlja
Goldhagen opisuje kako je bilo mogue na najzverskiji nain muiti i pobiti
est miliona Jevreja samo zato to su bili Jevreji. "Antisemitizam je
nagnao na hiljade 'obinih' Nemaca a nagnao bi i milione drugih da su

114

Helsinke SVESKE

se nali na odgovarajuem mestu da ubijaju Jevreje." Pa dalje: "Na

sistematsko i nemilosrdno ubijanje hiljada nenaoruanih, bespomonih
jevrejskih mukaraca, ena i dece Nemce nisu nagnale privredne tekoe,
sredstva prinude totalitarne drave, drutvenopsiholoki pritisak niti
nepromenljive psiholoke sklonosti, ve predstave o Jevrejima koje su u
Nemakoj bile sveprisutne, i to decenijama."
Od poetka ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini sluali smo
prie raznoraznih "patriota" i "rodoljuba" (oni su neiji roditelji, gospodine
Bobiu!) o njihovim hrabrim pohodima na gradove i sela preko Dunava i
Drine. Gledali smo i sluali njihova hvalisanja na najmanje dve televizije
na dravnoj (pesmom "Uini bar jedan pogrean korak" srpski oficir eli
Hrvatima "srean" prelazak preko minskog polja) i na NTV Studio B (koji
je jedno vreme prenosio "Dnevnik" sa Pala). Setiemo se da je, sada ve
biva urednica Studija B a danas na jednoj velikoj privatnoj televiziji,
dovela u studio borca iz Slavonije (Srbina), koji je otvoreno ispriao kako
je upao u jednu hrvatsku kuu gde su ukuani veerali, rekao im da im je
to poslednja veera i pobio ih. Osvetio se, kae; ne poiniocima zloina
nad svojim ukuanima, ve sasvim drugim i pre svega nevinim, ljudima. U
"Nonim razgovorima" Radija Slobodna Evropa, jedan novinar gost
svedoio je o grozotama u logorima Omarska i Manjaa, rekavii da mu
sluaoci ne bi poverovali kada bi ispriao ta je video. Na insistiranje
novinara ipak je rekao: "Pa, mislim na spaljene leeve, mislim na pojedine
delove tela, koji vise u punici za suenje mesa i slino. Zaista mislim da
je ovo dovoljno gadno da ne bismo ili dalje." Novine su pisale i o
rezervisti iz Vranja koji je priznao da je ubio oko 70 bosanskih Muslimana.
Bilo je malo uznemirenja oko te prie, ali je na koncu ipak zakljueno da je
re o ludaku. Ni danas se ne zna da li je "ludak" stvarno pobio te ljude.
Otkud ludaci iz Srbije na hrvatskim i bosanskohercegovakim ratitima?
Otkud bilo ko odavde tamo? Zato je Vueli bio ministar inostranih
poslova, ili ta god, kod Vuurevia (koji je trebalo da izgradi "lepi i stariji
Dubrovnik")? Zato su streljani Hrvati iz vukovarske bolnice? Taman da
su svi od reda bili "zenge" i "ustae", a nisu, zar ih nije trebalo uhapsiti
(zarobiti) i suditi im?
Setite se koliko ima javno optuenih? Jedan od njih je nedavno
imao vrlo poseenu promociju knjige "o sebi". A poto nije bilo zgodno da
se optueni tako javno slika, na predsednik drave poruio mu je da se
zbog sebe i zbog nas malo pritaji jer mu se Hag od devete rupe na svirali
prinudno pomakao ka napred. Nabrajanje svega to smo uli i ime su se
vrlo diili i hvalili poinioci, a mediji izvetavali irei "istinu" o "naoj"
pravednoj borbi, moglo bi da ispuni desetine i stotine stranica. Ali emu
"obini" Srbi to ionako znaju. Od njih smo i sluali o svim tim grozotama.
Suenje Miloeviu samo po kosovskoj optunici sasvim precizno
pokazuje da su ljudi (stari, mladi, ene, deca pa ak i fetus od osam

Taka razlaza

115

meseci) sve Albanci bili zverski mueni, ubijani i pokopani u Srbiji.

Dve godine je prolo od otkrivanja ovog monstruoznog zloina i jo se ne
zna ko je kriv ili odgovoran, kako vam je drae.
I na kraju, ta uraditi? Prestati sa akademskim raspravama i
krenuti u konkretne akcije. Uvesti ok-terapiju u "konjskim" dozama. Vrteti
na svim programima i u isto vreme ista svedoenja i filmove, kao u
Junoafrikoj Republici. Svaki dan. Ne samo povremeno, da se narod ne
uznemirava, negde iza ponoi kao to NTV Studio B radi sa "Hakom
hronikom", na primer, ili B92 sa pola sata "Katarze" subotom u pola deset
ujutro, kad ljudi spavaju ili su na pijaci. Podizati optunice i suditi
osumnjienim za ratne zloine ne bi li se ova ravnoduna sredina
uznemirila, poela da se stidi, tako da joj postane tesna vlastita koa. Da
zamisle taj bol, tu fiziku patnju, ponienja, strah rtava koje ekaju smrt.
Da se zapitaju kako je fetus dospeo u hladnjau. Kako, ljudi? Kako to
moe? Ko to moe? Ili je sve beznadeno.
U ovoj polemici bar nema spora da su zloini poinjeni. Ima,
izgleda, dilema kad, kako i da li o tome raspravljati. Da li se dovoljno i
objektivno pie o zloinima? Moemo li mi koji uestvujemo u ovoj
raspravi da se sloimo da reim nije uradio ni ono to je mogao? Da, na
primer, privodi i sasluava poznate uesnike "Dubine 2". Moemo li mi
(svi su dobrodoli) da zajedniki napiemo zahtev kome treba (Vladi,
tuiocu, policiji itd. znai onima koji to mogu) a kojim traimo da se
osumnjieni procesuiraju? Ili ni to ne moemo? I da prestanemo da se
vredjamo.
P.S. Od svih kvalifikacija koje dobijaju uesnici ove polemike od
drugih uesnika jedino je tano to da smo frustrirani (ja jesam), jer pravda
nije zadovoljena i ini se da nee biti, bar ne za ivota preivelih rtava i
poinilaca.
Jasna Bogojevi, Beograd

Hitler je bio diletant

Stie se utisak da je redakcija "Vremena" nekako preko volje, iz
isto odbrambenih razloga, prihvatila baenu rukavicu i pristala na
pokretanje teme o suoavanju sa ratnim zloinima, sve u nadi da e se
uzburkani talasii srpskog Mrtvog mora veoma brzo slegnuti. Propratni i
pomalo zloban redakcijski komentar (br. 613) o "usamljenoj poziciji g.
Popovia" jako podsea na performativan iskaz, self-fulfilling prophecy, ili
ono narodsko "to je babi milo...".

116

Helsinke SVESKE

U naoj patriotskoj tampi ve je isuvie prostora bilo ustupljeno

omalovaavanju ili izrugivanju nekim pojmovima stranim srpskom biu,
poput lustracije i denacifikacije. S druge strane, gotovo da je prolo
nezapaeno kako je i nezavisna tampa podlegla istom pomodarstvu,
stvorivi neku vrstu novogovora krcatog eufemizmima, a sve u cilju
ouvanja kolektivne paraamnezije zamagljivanja oiglednog i
zatakavanja neugodnog. Poslednji primer iz ovog lingvistikog arsenala
predstavlja logiki oksimoron "deetnifikacija" (genocida). Iz datog
primera moe se videti kako politika korektnost nije neka osobenost
zapadnih demokratija. Jedina razlika je u tome to se politikom
korektnou na Zapadu ispoljava (licemerna ili ne) briga za diskriminisane
i marginalizovane drutvene grupe, dok se kod nas (i balkanske nam
brae po zloinu) politiki ispravnim smatra iskazivanje divljenja ratnim
zloincima.
Iz datog primera bi se, takoe, mogao izvesti logian zakljuak da
je Hitler ispao obian politiki diletant kada je odluio da podigne ruku na
sebe. Umesto toga, u asu kada je situacija na frontu krenula nizbrdo,
trebalo je da raspie izbore, izgubi na njima sa tesnim rezultatom, preda
vlast nekom "moralno neukaljanom" Nemcu, isposluje sopstvenu
nepovredivost i uklanjanje kompromitujue dokumentacije u "interesu
naroda", a zatim se povue u anonimnost... ili, u najgorem sluaju, u
komfornu nirnberku eliju za ijim je okriljem i obiljem tada verovatno
eznula veina njegovih sunarodnika. Ipak... A ta emo sa zloinima?
upitao bi neki usamljeno pozicionirani glas. Zloinima? namrtio bi se
urednik. Zar treba da vas podseam na bombardovanje Drezdena? A
Jevreji? primetio bi onaj veiti nezadovoljnik. No, ekajte malo, lepo smo
se dogovorili o naelu deetnifikacije. Zbog ega bi bila vana nacionalnost
rtava? Uostalom, da li Jevreji uopte imaju nacionalnost kada im (1945)
nedostaju neke od bitnih odrednica nacije? Eto zanimljive teme za neki od
okruglih stolova u naem pres-klubu... Ali, zaboga pobunio bi se onaj isti
antiratni huka ali, ta emo sa ubicama? Opet vi iznervirao bi se s
pravom urednik. Zar moram da vam ponavljam da sa ubicama stoji isto
kao i sa rtvama. Delati i rtve, to je svejedno, odnosno, jedno je jedno a
drugo je drugo, nazovimo ih A i B, da li ste sada zadovoljni? U redu
uzdahnuo bi skrueno huka. Samo mi jo recite ko je A?
Ovo postmoderno itanje istorije nije onako veselo kao to zvui,
naroito ako se iitava iz pozicije rtava. Kao va bivi italac seam se
"Vremena" kada smo s nestrpljenjem iekivali lanke g. Cerovia. Seam
se, takoe, kako smo uoi izbora izraunavali koliko se penzionera iz
opravdanih razloga nee pojaviti na birakim spiskovima i koliko e mladih
stei pravo glasa, nalazei u tome neku osnovu za optimizam. No,
viegodinje povlaivanje populizmu i socijaldarvinizmu ostavilo je trajnije
posledice nego to bismo eleli da priznamo. Poslednja istraivanja,

Taka razlaza

117

izgleda, pokazuju da mladi koji stiu pravo glasa u potpunosti dele

politika ubeenja najstarije populacije, opredeljujui se za desni
ekstremizam. Za takvu tempiranu bombu na kojoj svi sedimo odgovornost
velikim delom snosi intelektualna elita koja je akademski utala, u
pauzama dolivanja ulja na vatru. Izlino je da se vi na to podseate jer ste
svojevremeno bili meu retkima koji su imali hrabrosti da prihvate rizik
slobodnog govora. Ako ste danas odluili da zautite, zamurite i zapuite
ui, mogue je da ste upoznati s neim to je vaim itaocima promaklo.
(Srpskim projektom 3 majmuna, moda?) U tom sluaju bilo bi politiki
korektno da i nas upozorite, kako ne bismo, voeni najboljim namerama,
srljali Tamo gde ne treba.
Miodrag Markovi, Beograd

NATO, ipak, dan posle

"Vreme" je u prolom broju odvojilo stubac i po za pismo Vojislava
Stojanovia koje je irelevantno u odnosu na polemiku koju smo prethodno
na ovim stranicama vodili Nenad Stefanovi i ja. U toj polemici, koja se
odnosila na suenje Slobodanu Miloeviu i predstavljanje tog suenja u
ovdanjoj javnosti, osvrnuo sam se na iskaz jednog svedoka o NATO
bombardovanju kolone albanskih izbeglica 14. aprila 1999. godine, i
uzgred sam naveo da je NATO preuzeo odgovornost za bombardovanje
dan kasnije, 15. aprila. Gospodin Stojanovi tvrdi da je NATO preuzeo
odgovornost tek pet dana nakon dogaaja.
Za polemiku o suenju Slobodanu Miloeviu potpuno je nebitno
da li je NATO preuzeo odgovornost jedan ili pet dana nakon
bombardovanja. Ako je podugako pismo g. Stojanovia na temu tanog
datuma ipak objavljeno, to je, pretpostavljam, uinjeno zato da bi se
doveo u pitanje moj kredibilitet.
Ovakvo nastojanje potcrtano je urednikom opremom pisma,
naime stavljanjem u naslov uvredljivih rei na moj raun ("Kratko
pamenje dugaak jezik").
Meutim, ne samo da je tvrdnja g. Stojanovia irelevantna nego je
i netana. Kako pokazuje transkript NATO konferencije za tampu od 15.
aprila 1999. godine (http://www.nato.int/kosovo/press/p990415a.htm),
NATO je zaista ve dan nakon bombardovanja preuzeo odgovornost.
Portparol Jamie Shea je tom prilikom izjavio: "Jue je pilot NATO-a
delovao na podruju zapadnog Kosova.
... Pilot je izvrio napad na ono to je mislio da su vojna vozila u
konvoju.

Helsinke SVESKE

118

... NATO bomba je unitila vozilo na celu kolone, za koje sada

verujemo da je bilo civilno vozilo. Ponovo naglaavam, NATO duboko ali
zbog gubitka ivota u ovom traginom dogaaju." General Giuseppe
Marani je potom pojasnio da su u stvari dva aviona ispustila bombe na
konvoj. Shea i Marani su na ponovljena novinarska pitanja odgovorili da
iskljuuju mogunost da su avioni Vojske Jugoslavije odgovorni za
bombardovanje. Narednih dana NATO je dopunjavao, a delom i menjao,
objanjenje ovog dogaaja, o emu se detalji mogu proitati u izvetaju
Human Rights Watcha "Civilne rtve NATO bombardovanja", iz februara
2000. godine izvetaja u ijoj sam izradi uestovao. Ali, ostaje injenica
da je ve 15. aprila 1999. godine NATO definitivno priznao da su njegovi
avioni, a ne neko drugi, prethodnog dana izazvali pogibiju Albanaca iz
izbeglike kolone.
Ako ulazim u razjanjavanje ove injenice, to inim zato da bih
istom prilikom naglasio da pokuaj dovoenja mog kredibiliteta u pitanje
ne treba da skrene panju sa sutine prethodne polemike sa Nenadom
Stefanoviem. Izvetai iz Haga su u dobroj meri pogreno predstavljali
suenje Miloeviu publici u Beogradu, iskrivljujui deavanja u sudnici da
bi diskreditovali svedoke i tuilatvo i, jednako vano, ignoriui priu o
zloinima na Kosovu koja se u sudnici odmotavala svakim novim
svedoenjem.
Bogdan Ivanievi

Sazrela potreba drutva

Dvomesena polemika na stranicama nedeljnika "Vreme", u
rubrici "Pota", a zatim "Reagovanja", potvruje pravilo da svaka sazrela
potreba drutva uvek nae i povod i nain da se izrazi. Sasvim je nevano
kako uesnici u ovoj polemici vide jedni druge, kako se etiketiraju. To je,
da kaemo, stvar stila. Ali, za razliku od Stojana Cerovia (broj 608),
nisam sigurna "da se na kraju ove polemike nee znati o emu se radilo".
Glavni urednik "Vremena" smatra da je u polemici re "o jednoj od
najvanijih tema srpskog drutva" (br. 613). Prethodno, Sra Popovi je tu
temu precizirao: "zloini poinjeni nad nevinim ljudima" (broj 609), koje je
oznaio kao "pitanje svih pitanja ove zemlje" (broj 673).
Zloini poinjeni u poslednjim ratovima u Jugoslaviji, kao i svi
slini zloini, imaju vie dimenzija: moralnu, pravnu, istorijsku, filozofsku.
O jednom takvom fenomenu teko je, razume se, voditi polemiku na
stranicama bilo kog lista, ak i kad bi je on sa svojih poslednjih stranica
prebacio na prve i sredine stranice. Istina o zloinima je pitanje itavih

Taka razlaza

119

nauka. Ali, mediji najire dopiru i najbre utiu. Otuda je njihova uloga
nezamenljiva u uspostavljanju redosleda. Neposredno, to je
sankcionisanje zloina, odnosno saradnja drave sa Meunarodnim
sudom u Hagu. Dugorono, to je osvetljavanje one nacionalne ideologije i
politike koje su vodile u zloin.
Zloin je, ipak, teka mora za Srbiju. Otuda i potreba za
analogijom. Tako se moe razumeti i veliki napor B92 da objavi nemake
autore. Primer je pouan: iluzija je da se ispod prolosti moe podvui
crta. Nemci su utali sve do 1960. godine. A zatim su usledili: "svaa
istoriara", koja je postavila pitanje o odnosu prema tradiciji; Gelghagen
sa knjigom Hitlerovi dobrovoljni delati; Filkentajn sa knjigom Holokaust
industrija; Velzar debata... To je uvek preispitivanje. Ili, kako bi rekao
jedan od vodeih nemakih istoriara Jirgen Koka, onaj stalni oprez "da
se moe ponovo kliznuti u varvarstvo". Prema Koki, seanje na nacistike
zloine "moe delovati mobilizatorski; a takvo seanje moe biti temelj
demokratskog identiteta" (citat prema Todor Kulji, Prevladavanje
prolosti u tampi).
O ovom poslednjem jeste danas u Srbiji re. Promene 5. oktobra
2000. godine za jedne su znaile podvlaenje crte ispod neposredne
prolosti. Za druge prihvatanje konsekvenci te prolosti i poetak njenog
preispitivanja u ime demokratskog identiteta.
Stanovite o deetnifikovanju zloina svodi srpski identitet na
ideologiju organskog shvatanja nacije kao jedne linosti i njoj
odgovarajueg koncepta drave kao etnike drave. Preseljenje, razmena
stanovnitva, etniko ienje, ubijanje drugog sa stanovita ove
ideologije i nije zloin. To je, to bi rekao Slobodan Jovanovi
parafrazirajui Napoleona I o Robespjeru, ubijanje s rezonom (Milan
Jovanovi-Stojimirovi "Dnevnik" 1936-1945, Novi Sad, 2000).
Identifikovanje drave sa "kuom", elite sa "domainom",
stanovnitva sa "biem" nije prevladana ideologija (videti studiju Olivere
Milosavljevi U tradiciji nacionalizma ili stereotipi srpskih intelektualaca XX
veka o nama i drugima, Beograd, 2002) Veina kandidata za predsednika
Srbije nudila je u predizbornoj kampanji upravo ovu ideologiju kao sadraj
"moderne drave". U isto vreme, istraivai javnog mnjenja sugerisali su
kandidatima da u kampanji ne pominju ratne zloine ni Meunarodni sud
u Hagu, ni saradnju sa kojim dravu ne obavezuje samo meunarodno
pravo nego i zakon koji je sama donela. Ako je kritiki odnos prema ovoj
poziciji radikalizam, suprotno njemu je ta?
Latinka Perovi

Helsinke SVESKE

120

Spasavanje due
Kao veran italac asopisa "Vreme" od prvog broja, nameravao
sam da se ukljuim u polemiku o "dehelsinkizaciji...".
Meutim, kada sam u broju od 5. septembra t.g. proitao sjajne
tekstove g. Sre Popovia i g. Lazara Stojanovia, pokolebao sam se,
shvatajui da je u istim (tekstovima) na najbolji mogui nain reeno sve
to je i meni bilo na pameti, te da bi moje "pisanje" bilo puko ponavljanje ili
parafraziranje.
Na ovo javljanje podstaklo me je blago ironino insinuiranje u
poslednjem broju gde se u uvodnom delu "reagovanja" kae: "Iskreno,
oseamo nelagodnost zbog usamljene pozicije g. Popovia u njegovom
naporu da odri razgovor o jednoj od najvanijih tema srpskog drutva".
Ne mora dakle da znai da je "usamljena pozicija" g. Popovia
posledica toga to nema istomiljenika, ve naprotiv (bar on po meni)
stoga to je vee zadovoljstvo njegove tekstove itati nego i sam uzimati
re.
Inae, cenjenog mlaeg kolege Sre Popovia seam se jo iz
vremena kada su on i jo nekolicina advokata (ne bih da ih nabrajam jer
bih verovatno nekoga nezaslueno izostavio) kao branioci optuenih u
montiranim politikim procesima za vreme represivnog komunistikog
reima sportskim renikom kazano poturali glavu onde gde veina
advokata (meu koje ubrajam i sebe) ne bi ni nogu.
to se tie sadanjeg angamana i stavova g. Popovia kao i
njegovih istaknutijih istomiljenika, verujem da nije daleko vreme kada
emo shvatiti da su ovi ljudi bili za nas mutatis mutandis ono to su
svojevremeno za Nemce bili Tomas Man, Marlen Dutrih, Vili Brant i drugi.
to se pak tie g. Stojana Cerovia, vrsnog novinara, moga
nekadanjeg favorita, ije sam tekstove iz broja u broj "gutao", mislim da
je u pitanju opaka i podmukla bolest koja se zove nacionalizam, koje
ovek i ne mora da bude svestan. O ovoj "bolesti" dr Bronjislav Geremek,
bivi poljski ministar inostranih poslova, predsedavajui OEBS-a, kae:
"Nacionalizam razara sve, zemlju, narode, politiku" ("Vreme" br. 393 od
2.5.1998. god.).
Inae, asopis "Vreme" smatram daleko najboljim u nas,
zaslugom celokupnog ureivakog kolegijuma koji ga odrava na
evropskom i svetskom nivou, s tim to ipak po sopstvenom ukusu
izdvajam (ta u, moram) Teofila Pania, Miloa Vasia, Ljubomira
ivkova, Dragana Todorovia, Vladimira Stankovia, ije briljantne
tekstove u prepoznatljivom stilu sa nestrpljenjem iekujem i po dva-tri
puta iitavam, jer je to zaista pravi uitak.

Taka razlaza

121

I na kraju, srdaan pozdrav uz najlepe elje i dodatak: Dixi et

salvavi animam meam (Rekoh i spasih svoju duu)
Duan Popovi, advokat, Beograd

alac u meso
itam, ili sam upravo proitao, neke oglede o filozofiji Serena
Kjerkegora iz kojih pozajmljujem ovaj naslov, mislei na rtve, bezbrojne
rtve onih koji su se "udruili u cilju zloinake delatnosti". Moemo li da
se udruimo, da li je uopte potrebno da se udruimo, kako bi utanje o
zloinima postalo transparentnije?
Pre svega, u pravu je Sra Popovi: suvie se uti o zloinima. U
pravu je i Stojan Cerovi: "tuilaka revnost" Sonje Biserko nema
granica. Ali, zar treba da je ima? Zar je bilo malo smrti i ubijanja? Ko sve
nije raunao? Mihailo Markovi ili Biljana Plavi, koja se sada bar kaje.
Koliko znam Ceroviu, ili arkoviu, niko nije rekao: "Mar iz Srbije!" (I
dobro je da nije.) Ali Sonji jeste.
Na prvi pogled moe se uiniti da Sonja Biserko preteruje kada
"Vreme" i B92 optuuje za totalitarizam. Meutim, ta je totalitarizam?
Odsustvo miljenja ili nedovoljnost miljenja i politike? U tom smislu,
njena kritika ovih medija je ispravna. Ne pie se i ne misli dovoljno o
zloinima. Ili, vi moda mislite da je toga bilo dovoljno? Ili, moda, i
previe? Da je ovde mogue pronai meru, u ovom mranom kalkilu,
ubijanja, umiranja i smrti? Da je mogu "trei put"! Da moemo, da je
doputeno, da iz svojih graanskih loa nastavimo da s nepodnoljivom
lakoom mudrujemo o zloinima, sve do onog opscenog cinizma Ljubie
Ristia da za razliku od pasa, Srbi jedini otkopavaju svoje kosti. ije
kosti? O tome treba pitati rtve ovih morbidnih kalkulisanja. O tome je re.
Da li je u pravu Duan Makavejev, koji je, dodue isprovociran,
rekao da "leevi nemaju nacionalnost"? U tome je sutina, kako bih rekao,
ovog naopakog zalaganja za deetnifikaciju zloina. Jer, prethodnu
etnifikaciju zloina nisu obavile rtve nego delati. Oni koji su se udruili u
zloinu. Oni koji su samo "branili ili brinuli" za narod, bilo koji. Oni
kolektivizuju zloin, a ne Sonja Biserko. Zato je ova navodna deetnifikacija
zloina, u stvari, njegova racionalizacija. Manipulacija zloinom.
Zamagljivanje razlike izmeu krivice, koja je pojedinana, i odgovornosti,
koja osveena postaje kolektivna politika odgovornost. Zato je
prihvatanje ove politike odgovornosti pretpostavka svake odgovornosti,
sve do sankcionisanja pojedinane krivice za zloine. U suprotnom, sunce
sija i nad pravednikom i nad zloincima.

Helsinke SVESKE

122

Ali, sve je to poznato. Zato sam morao da savladam unutranji

otpor kako bih se ukljuio u ovu polemiku, koju je neko nazvao "novim
raslojavanjem na knjievnoj levici". Ima neeg odvratnog i perverznog u
tome, poto je razlog ove polemike cinino podmetanje da oni koji
insistiraju na odgovornosti za zloine (poput Sonje Biserko ili Nataa
Kandi) govore o kolektivnoj krivici naroda.
U stvari, to su oni koji se zalau za ovu deetnifikaciju zloina. Jer,
kao to sam rekao, da bi se obavila ova deetnifikacija, zloin se pre toga
mora etnifikovati, to je teza zloinaca a ne rtve.
Sa stanovita rtve nema "treeg puta", kojim bi, ako se moe,
zajedno delat i rtva. Nema zajednike "istine!" i "pomirenja" meu njima.
To bi, doista, bio mrak totalitarizma. Ali, sve je to poznato. I zato je
perverzno do besvesti mudrovati o tome. Sve dok se ne zaboravi o emu
je bila re. Mnogima u Srbiji smetaju ove "ene u crnom" i njihova
"tuilaka revnost". Ali, mnogima smetaju i rtve. Zato su pomeali
asanaciju i lustraciju.
Nenad Dakovi

Proces
Dragi Dragoljube,
Ne mogu vie ovako! Noima ne spavam, a razlog za to svakako
nije ova prokleta nizozemska klima. Grize me savest, Dragoljube. Ovaj list
papira na kojem su ispisane instrukcije za moje izvetavanje iz Haga koji
si mi uruio pred polazak na put i koji ne tei vie od jednog grama za
mene predstavlja teret vei od Sizifovog kamena. Znam, mislili smo da
emo u eri jo nedovoljno razvijenih telekomunikacija mojim lanim
izvetajima sa procesa stolea uspeti da obmanemo javnost u Srbiji. Avaj,
provaljeni smo! I to od strane ljudi od kojih smo to ponajmanje oekivali.
Kako bilo, istina je poela da se iri ak i na stranicama "Vremena", i to
otpozadi.
Treba da vidi kako izgledam! Neobrijan, ispijen, masne kose,
cigareta mi u ustima polako dogoreva dok pepeo pada po tastaturi... Ne
pamtim kada sam poslednji put jeo. Javio se i hronian gastritis koji me
mui svake godine, nekako s jeseni. Ne mogu vie! Neu!
Da ne duim, aljem ti prvi objektivan, nepristrasan izvetaj sa
suenja Miloeviu za ratne zloine! Ti vidi ta e s njim. Mislim da je
krajnje vreme da se dozovemo pameti. ovee, i sami smo poeli da
verujemo u sopstvenu la, nadmaili smo i Jozefa K! Pogledaj samo ta

Taka razlaza

123

smo Stojanu uradili! Budi razuman, Dragoljube. Lino sam ve doneo

odluku da vratim nagradu "Jug Grizelj". Ne zasluujem je.
Evo izvetaja:
Suenje Slobodanu Miloeviu po kosovskoj optunici ulazi u
zavrnicu. Pretposlednji svedok tuilatva (po miljenju veine izvetaa,
kljuni za ovaj deo optunice) bio je stariji kosovski Albanac, ovek koji
oigledno nije umeo da izgovori neistinu. Tog sunanog hakog dana
nestrpljenje se oitovalo na licima svih aktera procesa koji nesumnjivo
predstavlja kamen mea koji e odrediti budunost meunarodnog
pravosua. Posebno na licima lanova sudskog vea koje je imalo
zadatak da potvrdi Miloevievu krivicu.
Dogaaj koji je obeleio dan zbio se prilikom Miloevievog
ulaska u sudnicu. Naime, Miloevia su dvojica hrabrih eveningenskih
tamniara, kao i obino, dovezli u za tu priliku posebno napravljenim
kolicima koja su mu onemoguavala opasne pokrete. Kroz specijalnu
masku od slonovae, sa prorezima za oi i usta i ianom reetkom preko
tih otvora, nazirao se krvoloan i jeziv osmeh balkanskog kasapina...
Odjednom, klima-ureaji u sudnici su pobesneli! Zauo se uasan huk a
papiri sa stolova razleteli su se na sve strane. Odnekud se pojavio crn
gavran, zalepetao krilima i, zlokobno grakui, sleteo na glavu
simpatinog tuioca Defrija Najsa. Trebalo je gotovo pola sata da se
sudnica dovede u red.
A onda... sudija Mej je pozvao svedoka. Uao je ovek svetakog
lica, gracioznim korakom, dostojanstveno. Zavladala je gotovo opipljiva
tiina koju je remetilo samo Miloevievo glasno podrigivanje. Nisam ni
primetio da mi se suza skotrljala niz lice i pokvasila papir sa belekama
koje sam "hvatao". Nakon standardne procedure koja je podrazumevala
zakletvu da e svedok govoriti istinu (nepotrebna formalnost), sudija Mej
je Miloeviu dao znak da moe da pone sa ispitivanjem svedoka. Krvnik
nije oklevao: "ta znate o takozvanom UK?" U sudnici je nastao haos.
Zviduci negodovanja dolazili su ak i sa usana prijatelja suda. Sve smo
preko video-bima u velelepnoj konferencijskoj sali posmatrali i mi, zgaeni
novinari. Ka ekranu su poleteli zguvani papirii i razni drugi predmeti. Na
moje oi, Svetlana Slapak, koja se tu zadesila sluajno, zafrljaila je
polupraznu limenku dijetalne koka-kole. Oni sa slabijim stomakom potrali
su ka izlazu. Zviduci se nisu stiavali...
Miloevieva drskost bila je bezgranina. Sudija Mej je visoko
zamahnuo ekiem od ruinog drveta i sruio ga na sudijski sto. I sam
vidno potresen, uspeo je samo da izusti, obraajui se tamniarima:
"Nosite TO napolje!"
Nastavak suenja je zakazan za sutranji dan s poetkom u
10.00 h.

Helsinke SVESKE

124

ta rei na kraju ovog izvetaja osim da smo sve blii danu kada
e poarevakom monstrumu biti izreena rigorozna, zasluena kazna.
Danu koji svi s nestrpljenjem oekujemo.
Dejan Vukeli,
Novi Beograd

Vreme, 615
17.10.2002.

Nuenje dioptrije
Legitimno je pravo Aleksandra Lojpura da veruje da "za taj dijalog
nema boljeg mesta od Komisije za istinu i pomirenje", iz ega bi se, s
pravom, dalo zakljuiti da je razmatranje vruih tema iz blie proslosti, od
strane "neovlasenih" lica, pa jo na javnoj sceni, apriori sumnjivog
kredibiliteta ili, u najmanju ruku, irelevantno za budue poverenike na
izradi udbenika nacionalne istorije.
A da nam se dimne zavese i dalje uporno podmeu u zamenu za
suoavanje s injenicama, koje se ne mogu ugurati ni pod najkomfornije
tepihe neupitnih oficijelnih institucija, svedoci i tvrdnja pomenutog da je
"peti oktobar bio kruna tog dugogodinjeg masovnog otpora znatnog dela
srpskih elita i znaajnog dela masa jednom zloinakom reimu".
Ne sumnjam da e mu deurne luonoe devianske nacionalne
prolosti biti prezahvalne na ovoj blagougodnoj formulaciji koja, naalost,
ima vee izglede da osvane u nekom buduem miropomazanom
kolskom udbeniku nego u novoj postavci Hamleta iz Mrdue Donje.
Vie je nego sigurno da e se nai sasvim dovoljno agilnih
"oftalmologa" da nam ponude spasonosnu dioptriju, kroz koju je mogue
detektovati velianstvene dimenzije tog "dugogodinjeg masovnog
otpora", naroito "znatnog dela srpskih elita". Moja mondijalistiki
zaslepljena malenkost jedva je u stanju da nazre neto takvo u
bratstvosolidarstvujuem oporu onih koji su se, nakon "svega" deceniju
i po duge "zablude" o sposobnostima (ne i namerama) voe, panino
ukrcali u teretne vagone petooktobarskog voza. Uinili su to u trenutku
kada je i poslednjem veteranu F-odeljenja u "Lazi Lazareviu" bilo jasno
dokle su nas doveli etablirani masturbanti meganacionalnih projekata, sa
svojim zakrvavljenim oima i zlatnim kaikama meu onjacima. Gotovo
na prste se mogu izbrojati meu njima oni koji su se usudili da pre 5.
oktobra, ve umirui reim, nazovu zloinakim.
ta se, ustvari, dogodilo? Kurta je napokon, tesnom pobedom "na
poene", zbaen sa sedla, na koje smo tekom mukom i na jedvite jade,

Taka razlaza

125

logorakom solidarnou, popeli Murtu. Zabrinjavajue velik deo

"prvoboraca" video je u tom inu krunski dokaz svoje moralne neupitnosti
pred neumoljivim stranim i, poslovino nedobronamernim, domaim
zakeralima koja bi da nam spoitavaju grehe prolosti, unato tome to
smo pristali da im velikoduno isporuimo naeg Najveeg Grenika koji,
eto, takorei nezaslueno, pati Hristove muke na hakoj inkviziciji. ta bi
jo hteli od nas?
Koliko god post festum pokuavali da retuiramo sliku 5. oktobra,
ona ostaje daleko od idiline, kakvom je predstavlja A. Lojpur. Nikakvi
alhemiarski retoriki antibiotici irokog spektra dejstva nisu u stanju da
sakriju poraznu injenicu da je prividna samoosveenost masa u datom
trenutku bila, u najveoj meri, odraz uslovnog refleksa oajnika dovedenih
na sam rub fizike i moralne egzistencije. Ve estog oktobra moglo se
jasno uoiti da su nezanemarljiv, ako ne i pretean broj pobunjenika inili:
"etai" s prevashodno izraenim "stomanim", odnosno "transparentno"
egzistencijalnim problemima, bivi bacai cvea na tenkove koji su krenuli
na Zagreb, zatim nezanemarljiv broj razoaranih podravalaca
ambicioznih prekodrinskih projekata, "genetski" kalkulanti koji,
obezbeujui sigurnu odstupnicu, mimikrijski poentiraju svakoj vlasti,
marginalizovani dojueranji izvoai radova na "terenu" u potrazi za
novim startnim pozicijama kod dolazee vlasti, te brojne iardije u
potrazi za sinekurama u novim upravnim odborima, kulturnim institucijama
i diplomatskim predstavnitvima. Onaj, mnogo manji deo, inili su oni iji
je moralni habitus, uprkos svesno projektovanom iniciranju, potpirivanju i
odravanju nacionalne groznice, ostao imun.
Inerregnum do konsolidacije novih organa vlasti bilo je idealno
vreme za otpoinjanje najire javne debate o dimenzijama domaeg
"koautorstva" u krvavom balkanskom raspletu i suoavanje s njegovim
posledicama.
Umesto toga, nacionalni duebrinici su se pobrinuli da neugodnu
temu "legalistiki", i to pre, sklone sa javne scene, poveravajui je u ruke
komisije koja, od prvog dana rada, ostavlja duboke sumnje u svoje
namere, budui da se njeni medijski najeksponiraniji lanovi, s
degutantnom sranou, trude da unapred izbalansiraju buduu
"dijagnozu", sve u skladu sa saznanjima o tome ta je druga strana inila,
kao da to sopstveni zloin potire ili ga ini "probavljivijim". Kada je njihov
"prag snoljivosti" postavljen tako kako jeste, onda ni najmanje ne udi
preosetljivost "obinog puka" na slike Rona Haviva i preutno davanje
legitimiteta egzekutorskim akcijama batinaa Obraza i slinim
eksponentima profaistike desnice.
Svjetlana Rai,
aforistiar, Beograd

Helsinke SVESKE

126

Pitanja za g. Lojpura
U svom podugom pismu pod naslovom "Kotuniina komisija",
koordinator te komisije gospodin Aleksandar Lojpur otkriva itaocima
"Vremena" da sam ja u tekuoj polemici o mogunosti "deetnifikacije"
zloina:
- "neistinito predstavljao namere i rad lanova Komisije" (zajedno
sa P. Lukoviem i S. Biserko),
- jer "prezirem osnivaa Komisije Vojislava Kotunicu i njegovu
politiku"
- ime sam "upao u jednu veliku greku, koja nije odlika
demokrata",
- to kod mene dovodi do "tetnog politikog slepila".
Nemam pojma odakle je g. Lojpur izvukao sve ove zakljuke.
Gde i kada sam ja predstavljao (istinito ili neistinito) namere i rad te
komisije? Gde i kada sam izrazio svoj navodni "prezir prema osnivau
Komisije Vojislavu Kotunici"? I u emu se ogleda moje "politiko slepilo"?
Oekujem da g. Lojpur na ova pitanja odgovori, kako bismo malo
bolje razumeli njegovo poimanje istine.
A tek onda bismo mogli da povedemo "razuman dijalog" na koji
poziva g. Lojpur, jer o toj komisiji stvarno ima mnogo toga da se kae.
Sra Popovi

Ugaanje rulji
Va novinar g. Milan Miloevi uspeno kombinuje elemente
demagogije optih mesta i ispraznog populizma. Prvo, iskaz "ako nemaju
hleba, nek jedu kolae" proizvod je zlonamerne propagandne mainerije
revolucionarnih vlasti u Francuskoj (koje su, da podsetim vaeg novinara,
za dve godine terora kojim su se posle diili svi leviari, od Marksa,
preko Kardelja do Pola Pota pogubile vie ljudi nego francuska
monarhija za prethodna dva veka). U toboe nazadnoj i tiranskoj
francuskoj monarhiji postojao je ZAKON koji je nalagao pekarima da
ukoliko nema hleba, tog dana prodaju kolae koje imaju po istoj ceni. O
tome je, uostalom, lepo pisao veliki pokojni Borislav Peki (koga, dakle,
va novinar nije itao, verovatno zbog njegove izrazito desne graanske
politike orijentacije).
Drugo, kad pie "uopte mi ne pada na pamet... kako je narod kriv
to nas nije posluao. Nije", oigledno je da sledi ideju idolatrije "naroda"

Taka razlaza

127

(tagod to bilo), te da narod ne moe pogreiti niti biti kriv. Ovo je

karakteristino za najtotalitarnije sisteme, gde se najcrnji zloini uvek i
neizostavno! ine "u ime naroda". Naalost (ili na sreu, zavisno od
perspektive), narod moe i esto jeste kriv za razne stvari, i to ne neki
pojedinaan, ve BILO KOJI narod. Umni ljudi su od Platona naovamo to
odlino shvatali. Nije mi sasvim jasno zbog ega je "Vreme", koje je
nekada bilo bastion upravo individualizma i zdravog intelektualnog
elitizma ("U knjievnosti nema demokratije: jedan ne samo da moe biti,
ve obino jeste, blii umetnikoj istini od stotine ili hiljade." Danilo Ki),
izgleda vrsto reilo da se utabori u demagokom populizmu i ugaanju
rulji.
Dr Milan M. irkovi

Ko sve treba da se stidi

G. Lojpur navodi jedan svoj govor u Komisiji za istinu i pomirenje,
gde je izmeu ostalog rekao da se sa stradanjem Sarajeva nita ne moe
meriti, da je to najtamnija mrlja na savesti svakog od nas pojedinano. Ja
mislim da nije tako. Uopte ne osporavam teinu sudbine i veliinu
stradanja Sarajeva, ali zato bi to bila neizbrisiva mrlja na savesti svakog
od nas, pretpostavljam Srba? injenica je da je SRJ pomagala Republici
Srpskoj, injenica je da su pojedinci iz Srbije i Crne Gore ratovali, svojom
voljom, u vojsci RS, ali zato bi to bila mrlja na savesti svakog od nas?
Jugoslavija se poetkom devedesetih godina raspala zato to su njene
etnike komponente otile svaka na svoju stranu, nisu htele zajedniki
jugoslovenski identiet, ve su elele da budu "svoje na svome". U svetlosti
tih zbivanja sasvim je prirodno da su Srbi pomagali svoje, radilo se i o
preivljavanju neborakog srpskog stanovnitva u RS, koje je slabo ko
pomagao. I druge su zajednice solidarne, ne samo s pripadnicima svog
plemena ili vere ve i sa stranim dravama prema kojima oseaju bliskost.
Nisu li u Novom Pazaru Bonjaci (kako se sada nazivaju) proslavljali
pobedu jednog turskog tima, a kasnije napadali i tukli neke Srbe koji su se
veselili zbog pobede jugoslovenske reprezentacije, i to ne nad Turskom!
Ako bi neko rekao da je situacija takva zbog ratova devedesetih godina,
primetio bih da je tako i ranije bilo, za ta u dati jedan mnogo ozbiljniji
primer. U knjizi Ustae i Trei rajh (II deo, izd. Globus, Zagreb) ugledni
hrvatski istoriar Krizman pie, na strani 176, da je prekid diplomatskih
odnosa Turske s Rajhom delovao, prema nemakim izvorima, izvanredno
nepovoljno na bosansko-hercegovake muslimane; taj prekid odnosa se
dogodio poetkom avgusta 1944. godine. Malo dalje, na strani 184,

128

Helsinke SVESKE

Krizman pie da je do kraja septembra te godine dezertiralo 2000

pripadnika 13. SS divizije Handar, zatim da je bilo jo dezertiranja u toku
oktobra i novembra, o emu je obaveten i Hitlerov glavni tab. U knjizi
Waffen SS (izd. Weapons Book, Ballantine, London), koju je napisao
engleski vojni istoriar Keegan, na str. 157. pie da je ta divizija
rasformirana 1944. godine. Znai da je ta divizija, sastavljena od
dobrovoljaca, za Nemaku postala neupotrebljiva poto je Turska krajem
1944, dodue samo formalno, objavila rat Nemakoj, koja je upravo tada
poela mobilizaciju omladine od esnaest i po godina navie. Mislim da je
ovoliko dovoljno da bismo jasno videli da su Bonjaci bili skloni Turskoj
kao nekoj vrsti druge otadbine davno pre raspada SFRJ; to je
jednostavno injenica koju ne treba komentarisati (o pristajanju uz Hitlera
da ne govorimo). Zato bi onda Srbe iz Srbije ("Srbijance") trebalo
optuivati ako su bili solidarni sa Srbima preko Drine? Jo neto, u
Dejtonu je potpisan sporazum koji je priznao i garantovao srpski entitet u
BiH. Priznat je, u znatnoj meri, cilj za koji su se tamonji Srbi borili, ali, to
je najvanije, priznato je i postojanje njihove vojske, dakle one iste koja je
bombardovala Sarajevo. Osim odreenih pojedinaca, koje trai haki sud,
vojnici i oficiri te vojske punopravno slue RS; njih treba pitati (naroito
stareine) da li se stide zbog bombardovanja Sarajeva, a ne Srbe iz
Kruevca ili Kikinde.
Zbog svega navedenog mislim da vikanje "Pokaj se, pokaj se",
kako je to odlino opisao g. Cerovi, moe imati samo suprotan efekat od
oekivanog. Inae, i ja se u potpunosti slaem s gonjenjem ratnih
zloinaca.
I. Lukaevi,
Beograd

Objavite apel protiv bombardovanja

Potovana redakcijo,
Kao jedna od tema koja se stalno provlai kroz polemiku na vaim
stranama jeste i pitanje "dranja" za vreme NATO agresije. Gospoa
Nataa Kandi i gospodin Lazar Stojanovi, naime, pominju izvesni apel
protiv bombardovanja koji su potpisali neki inelektualci i javni radnici
tada u otroj opoziciji prema Miloeviu kao dokument koji ih direkno
kvalifikuje za Miloevieve sustanare u eveningenu. Na drugoj pak
strani, gospodin Ljubia Raji ali to nije bio u prilici da potpie taj apel i
negoduje zbog moralnog kretenizma dela ovdanjih boraca za ljudska

Taka razlaza

129

prava kada je NATO u pitanju (misli na predsednicu Helsinkog odbora

gospou Sonju Biserko).
Meni je poznato da se svi uesnici u vaoj polemici veoma dobro
poznaju i da postoji itav spektar suptilnih aluzija koji nama obinim
smrtnicima ne govore nita. Ne oekujem fusnote s objanjenjima, ali
smatram da bi bilo veoma korisno da objavite makar neke od dokumenata
kakav je pomenuti apel, s njegovim potpisnicima, kako bi i mi van kruga
povlatenih koliko-toliko mogli da shvatimo finese ove polemike, koju
drim za izvanredno znaajnu.
Miroslav Peji, Minhen, elektronskom potom

Apel
Demokratske snage u Srbiji nale su se izmeu
ekia NATO-a i nakovnja reima
Kao dugogodinji zastupnici i aktivisti za
demokratsku i antisocijalistiku Srbiju, koji su ostali u svojoj
zemlji u ovim tekim trenucima i koji ele da naa zemlja
ponovo nae svoje mesto u svetskoj zajednici drava,
izjavljujemo sledee:
Otro osuujemo NATO bombardovanja koja su
strahovito pogorala stanje na Kosovu i izazvala raseljavanje
ljudi van granica, ali i irom Jugoslavije. Otro osuujemo
etniko ienje albanskog stanovnitva koje vre bilo koje
jugoslovenske snage. Otro osuujemo nasilje Oslobodilake
vojske Kosova (OVK) protiv Srba, umerenih Albanaca i
drugih etnikih zajednica na Kosovu. Humanitarna katastrofa
na Kosovu smrt, bol i uasna patnja za stotine hiljada
Albanaca, Srba i pripadnika drugih etnikih zajednica mora
odmah prestati. Svim izbeglicama iz Jugoslavije mora biti
odmah i bezuslovno dozvoljen povratak u njihove domove,
njihova sigurnost i ljudska prava zagarantovana i
obezbeena pomo za obnovu. Poinioci zloina protiv
ovenosti, ko god da su, moraju biti privedeni pravdi.
Borbe izmeu srpskih snaga i OVK moraju smesta
prestati da bi otpoeo novi krug pregovora. Sve strane
moraju odustati od svojih maksimalistikih zahteva. Nema
(kao ni u drugim brojnim slinim sukobima, kao to je onaj u
Severnoj Irskoj) brzih i lakih reenja. Svi moramo biti spremni
za dug i mikotrpan proces pregovora i normalizacije.

130

Helsinke SVESKE

NATO
bombardovanje
Jugoslavije
uzrokuje
razaranja i sve vei broj civilnih rtava (najmanje nekoliko
stotina, moda i hiljadu dosad). Krajnji ishod bie razaranje
ekonomskih i kulturnih osnova jugoslovenskog drutva. To
mora smesta prestati.
Ovom agresijom prekreni su Povelja UN-a, Zavrni
akt iz Helsinkija, osnivaki dokument NATO-a, kao i ustavi
zemalja kao to su Nemaka, Italija, Portugal. Kao pojedinci
koji su posvetili svoje ivote odbrani demokratskih vrednosti i
koji veruju u univerzalne pravne norme, duboko smo
zabrinuti da e NATO-vo krenje ovih normi onemoguiti
svaku borbu za vladavinu prava i ljudska prava u ovoj zemlji i
drugde u svetu.
NATO agresija je dodatno destabilizovala juni
Balkan. Ako se nastavi, ovaj sukob mogao bi se proiriti i van
granica Balkana i, ako se pretvori u kopnene vojne operacije,
hiljade vojnika NATO-a i Jugoslavije, kao i albanskih i srpskih
civila izgubie ivot u jednom uzaludnom ratu kao u
Vijetnamu. Politike pregovore o mirnom reenju trebalo bi
smesta ponovo pokrenuti.
Sadanji reim samo je ojaan napadima NATO-a na
Jugoslaviju prirodnom reakcijom ljudi da se patriotski
okupljaju oko zastave u vremenima strane agresije. Mi smo i
dalje u opoziciji prema sadanjem antidemokratskom i
autoritarnom reimu, ali se isto tako snano protivimo agresiji
NATO-a. Napadi NATO-a i potom objavljeno ratno stanje
slabe demokratske snage u Srbiji i ugroavaju reformistiku
vlast u Crnoj Gori, jer ih sada stavljaju izmeu ekia NATOa i nakovnja reima.
U sukobima u bivoj Jugoslaviji lideri svetske
zajednice poinili su brojne kobne greke. Nove greke vode
pootravanju sukoba i udaljavaju nas od traganja za
mirovnim reenjima.
Obraamo se svima: Predsedniku Miloeviu,
predstavnicima kosovskih Albanaca, liderima NATO-a, EZ-a i
SAD, da smesta zaustave svako nasilje i vojne aktivnosti i
angauju se na iznalaenju politikog reenja.
Beograd, 15. 4. 1999.
Stojan Cerovi, kolmunista i novinar "Vremena",,
Jovan irilov, selektor BITEF-a, direktor Jugoslovenskog
dramskog pozorita, Sima irkovi, lan Srpske akademije

Taka razlaza

nauka i umetnosti (SANU), profesor Katedre za istoriju

Univerziteta u Beogradu, Mijat Damjanovi, bivi profesor
Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu, direktor
Centra za javnu i lokalnu upravu, Vojin Dimitrijevi, bivi ef
Katedre za meunarodno pravo Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, direktor Beogradskog centra za
ljudska prava, bivi potpredsednik Komiteta za ljudska prava
UN-a, Daa Duhaek, koordinator Centra za enske studije,
lan Upravnog odbora Alternativne akademske obrazovne
mree, Milutin Garaanin, lan SANU-a, potpredsednik
Udruenja za istraivanja jugoistone Evrope, Zagorka
Golubovi, profesor na Katedri za sociologiju Filozofskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu, ef Odeljenja za drutvene
nauke AAOM-a, Dejan Jana, profesor Pravnog fakulteta
Univerziteta u Novom Sadu, Ivan Jankovi, advokat,
predsednik Upravnog odbora Centra za antiratnu akciju,
Predrag Koraksi, karikaturista, Mladen Lazi, profesor na
Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, Sonja Liht, predsednik Upravnog odbora Fonda
za otvoreno drutvo, Ljubomir Madar, profesor
Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Veran
Mati, glavni urednik Radija B92, predsednik ANEM-a,
Jelica Mini, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji,
Andrej Mitrovi, profesor na Katedri za istoriju Filozofskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu, Radmila Nakarada,
nauni savetnik u Institutu za evropske studije, Milan
Nikoli, direktor Centra za prouavanje alternativa, Vida
Ognjenovi, pozorini reditelj, dramski pisac, Borka
Pavievi, direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju,
Jelena anti, Grupa 487, aktivista pokreta za ljudska
prava, Nikola Tasi, dopisni lan SANU-a, lan Evropske
akademije, Ljubinka Trgovevi, nauni savetnik Instituta
za istoriju SANU-a, Srbijanka Turajli, profesor
Elektrotehnikog fakulteta Univerziteta u Beogradu, v.d.
predsednika Upravnog odbora AAOM-a, Ivan Vejvoda,
izvrni direktor Fonda za otvoreno drutvo, Branko
Vuievi, prevodilac

131

Helsinke SVESKE

132

Vreme, 616
24.10.2002.

Snop pitanja
OK, Stojana Cerovia je zahvatila bolest nacionalizma.
Ova tvrdnja, koja se nalazi eksplicitno ili implicitno u reakcijama
veine njegovih kritiara, ima neke pretpostavke koje kritiarima, oito,
nisu ni pale na pamet, a kamoli da su pokuali da razmisle o njihovoj
smislenosti. Nemam nameru, a ni potrebu, da branim Cerovia, on se
sasvim dobro sam brani. Postavljam snop pitanja kritiarima "Vremena" i
molim ih da na njih odgovore ne meni, ve sebi. Vrlo slina pitanja
moguno je postaviti i kritiarima B92.
Dakle, Stojan Cerovi je postao nacionalista. ZATO bi on postao
nacionalista ili na bilo koji nain poeo da brani bilo koga od optubi za
zloine? Materijalna korist? Nacionalno "prosvetljenje"? Ludilo? Postao je
neiji "drveni advokat"? Kako je MOGUE da neko, ko 12 godina stoji na
graanskoj poziciji, ko 12 godina iz nedelje u nedelju pie o uasavajuim
posledicama nacionalistike ideologije, ko je aktivno uestvovao u
mirovnim protestima, kako je dakle mogue da neko takav, danas, kada je
nestalo nacionalistike histerije (naalost ne i nacionalizma) odjednom
pree u suprotan tabor? "Vreme" niti B92 nikada nisu "ugaali rulji", pa ni
onda kada je to bilo opasno po njih; ZATO bi sada to inili? "Vreme" i
B92, koji su sve vreme priali o zloinima, oni da SADA ute o njima?
ZATO bi to radili? Ne vrea li ovakva tvrdnja i itaoce "Vremena"
jer ispada da su oni bili naivni i glupi, jer su hranili kue koje ih je ujelo?
Kako je mogue da ljudi oko Cerovia to ne vide? Kako je mogue da
ostali novinari "Vremena" mirno trpe jednog "nacionalistu" u svojoj
redakciji? Ili su moda i oni postali nacionalisti? I Dragoljub arkovi i
Milan Miloevi i Milo Vasi? Koliko je SMISLENO rei da jedan Teofil
Pani nije "provalio" navodni Ceroviev nacionalizam? Koliko je smisleno
da jedan Jovan Dulovi ili Dejan Anastasijevi svedoe, i pored pretnji, na
procesu Miloeviu, trpei istovremeno nekoga ko je postao "nacionalni
radnik"? Ako novinari "Vremena" jesu postali nacionalisti, kako objasniti tu
zarazu? Ako nisu postali nacionalisti, da li znai da su toliko glupi da ne
vide jednu tako "oitu" stvar kao to je postajanje Cerovia nacionalistom?
Ili su naprosto svi poblesavili?
A, moda cela stvar i nije toliko oita? Moda ima zrnca istine u
Dekartovoj ironinoj opasci da je zdrav razum najbolje rasporeena stvar
na svetu, jer se niko ne ali da ga nema dovoljno?
Predrag Milidrag, Beograd

Taka razlaza

133

Svirala i pojas
Nasuprot tvrenju Aleksandra Lojpura, miljenja sam da je ipak
vei deo Srba prihvatio politiku Slobodana Miloevia moda do sredine
devedesetih. Tragino je da su mase podravale ideologiju vladajueg
reima u Srbiji, a da se nisu trudile da saznaju njene sadraje i namere.
Isto se dogaalo i u takozvanom okruenju (bive ju-republike), gde se
ideja oslobaanja iz "bratskih zagrljaja" prihvatala po svaku cenu.
Posledice koje su prouzrokovane brutalnou uesnika u sukobima
nikako nisu "svojina" samo Srba, to zastupaju i mnogi uesnici
"Reagovanja" u "Vremenu".
Aleksandar Lojpur jasno predstavlja programe Komisije za istinu i
pomirenje i ponovo potvrdno odgovara na pitanje da li srpska Komisija za
istinu sme da se bavi ZLOINIMA DRUGIH POINILACA. Kao to je
poznato, na tom pitanju su pali i dalje padaju svi diskutanti koji i dalje
agiraju na nain kao to to uporno ini Sonja Biserko.
Da ponovim jo jednom: Srbi, naalost, niti su dobro poeli a jo
manje su dobro vodili borbu za opravdano poboljanje svojih legitimnih
pozicija u bivoj jugoslovenskoj dravi. Uz to su poinili strahovite tete i
naravno zloine, to niko ne moe jednostavno da zataji, kao to su to
verovatno pretpostavljali Slobodan Miloevi (akademski obrazovan
ekonomista), Radovan Karadi (lekar, psihijatar), Ratko Mladi
(profesionalno obrazovan general) i njihovi bezbrojni pomagai, od kojih,
kada poneki zavre pred Sudom za ratne zloine, uvereno tvrde da su
NEVINI.
Meutim, sigurno ogromna veina Srba eli da uje, da svi ti
"nai" i "tui" uvari istine i pravde najzad progovore na prihvatljive naine
o njihovim protivnicima: gde, ta, kako i zato su ruili, unitavali,
proganjali i ubijali, a neki od njih skoro tri godine posle NATO agresije
pardon, posle humanitarne NATO intervencije i okupacije Kosova jo
ine nasilje i zloine nad Srbima.
Sra Popovi je poeo diskusiju "Reagovanja" linim obraunima
sa svojim bivim partnerima ili saborcima, to svakako umanjuje kvalitet i
pouzdanost njegovih argumentacija. Na slian nain nastavlja i u tekstu
"Dve zanimljive teme ", "Vreme " br. 614, gde ukazuje na ambivalentno
dranje Srba prema kljunim dogaajima konfliktne situacije:
Srbi hoe u NATO, a usuuju se da Kosovo-intervenciju istih
osuuju ili, sauvaj Boe, tavie smatraju nekom vrstom prekraja tj.
ZLOINA, zbog ega su ih srpski sudovi "ak i osudili u odsustvu". udi
se Sra Popovi, naravno, to valjda veina tih kojekakvih Srba nije
klicala bombama i nije potpisivala peticije za iste, kao to je to on inio!

134

Helsinke SVESKE

Uostalom, bio bi red da je S. Popovi saoptio Srbima da su te zlotvorske

kazne NATO humanistima nedavno ukinute.
Dalje uenje S. Popovia odnosi se na jedan drugi "paradoks",
na "prilino iracionalan antizapadni stav Srba", koji istovremeno moljakaju
za vize i pomo od istih.
Kao to bi A. Lojpur (moda) rekao: to je vie nego uvredljivo
tumaenje i uloge Zapada u jugoslovenskom konfliktu, kao i oekivanja
Srba za pomo:
1. NATO je poinio zloine nad Srbima, gospodine S. Popoviu,
pa krstite Vi i Vai istomiljenici ta nedela kako god elite.
2. Zapadna alijansa je nanela Srbiji ogromne materijalne tete
(navode se vrednosti takozvanih direktnih teta oko 40 milijardi dolara), pa
se neki oteeni i indirektno usuuju da oekuju neku vrstu nadoknade.
3. Zamerati Srbima to navodno "kritikuju evropsko drutvo i
njegove vrednosti, a eli se ostati delom tog drutva", predstavlja ili
nepoznavanje strukture zapadnih demokratija ili nedemokratsko shvatanje
ostvarivanja funkcija njihovih pripadnika, kojima se takvim tumaenjem
ukidaju osnovne graanske slobode, sloboda govora i, naravno, kritike.
Takva vrsta slobode pripada i Srbima.
4. Sra Popovi ne imponuje zavidnom "kulturom dijaloga" u
"Vremenu", to ne znai da nije u pravu kada uoava i te nedostatke kod
Srba.
Jasna Bogojevi s pravom zamera vlasti zbog stavova prema
"mranoj prolosti i naoj ulozi u njoj". Meutim, nisam siguran da se
ekscesi nekih grupa i pojava u srpskom drutvu, kao to su npr. majice sa
likovima "naih novih velikana" ili antisemitske publikacije, mogu shvatati
kao reprezentativne za to drutvo, to ne znai da ih ne treba efikasno
suzbijati. Ali, kada se i J. Bogojevi hvata nekih uporeenja s nemakom
prolou i naroito holokaustom kritini Nemci obeleavaju tragino
historijsko naslee kao "civilizacijski slom" onda i ona pravi kardinalne
greke koje, kao i citirani diskutanti oko S. Biserko, izazivaju otpor i
negodovanje onih od kojih se oekuje kritiko suoavanje sa sopstvenom
prolou i poinjenim nedelima. I J. Bogojevi nabraja i pojedine zloine,
naravno samo one koje su poinili Srbi, predlae nekakve "ok-terapije"
za Srbe dok im ne "postane tesna vlastita koa" i zakljuuje, velikoduno,
da su bar uesnici "polemike" u "Vremenu" svi frustrirani kao i ona lino.
Miodrag Markovi ide jo dalje u upotrebi nemake nacistike
prolosti, grevito pokuavajui da bude duhovit valjda bi to trebalo da
bude nekakva postmoderna metoda da nam prikae Adolfa Hitlera u
poreenju sa "balkanskim kasapinom" kao "politikog diletanta ". Da, da,
tu je i bombardovanje Drezdena, pa naravno i stradanje Jevreja. Sve zna i
M. Markovi, teta to taj naivni Hitler nije imao nekog tako mudrog i

Taka razlaza

135

duhovitog savetnika kao to je i taj "na ovek", to bi svakako bitno

promenilo tok dogaaja.
Latinka Perovi, pored primernih komentara glavnih tema
"Reagovanja", takoe se slui primerima nemakih iskustava od kojih su
neki nepotpuni i samo delimino odgovarajui: Nemci nisu "utali sve do
1960. god. A zatim je usledila svaa istoriara."
"Svaa istoriara" je bila historisjko-politika debata o emu
svedoi skoro nepregledna literatura. To se dogaalo 1985/86, kada je
renomirani nemaki historiar Ernst Nolte osporavao poznato tumaenje o
jedinstvenosti nemakog genocida nad Jevrejima, pripisujui prioritet
boljevikom teroru Staljina.
Ameriki historiar Daniel Goldhagen je tezama u svom delu
Hilterovi dobrovoljni delati 1996. izazvao burne diskusije dokazujui da
su ogromne mase Nemaca bile pomagai ili direktni izvoai nacistikih
zloina. Nemci su se branili od moguih tumaenja u smislu kolektivne
krivice. Finkeltajn, Norman, takoe ameriki istoriar, otro se obraunao
sa D. Goldhagenom u svom delu Holokaust industrija, pobijajui njegove
stavove.
Valzer debata" misli se na prominentnog nemakog knjievnika
Martina Valzera, koji je 1998 izazvao raspravu o takozvanoj
instrumentalizaciji naci-prolosti kao modusu permanentnog ucenjivanja
Nemaca zbog iste, to je naroito kod Jevreja izazvalo vrlo otre reakcije.
Uzvienom i izgleda sveznajuem i nepogresivom predstavniku
Human Rights Watcha Bogdanu Ivanieviu, za koga je potpuno nebitno
da li je NATO preuzeo odgovornost jedan ili pet dana nakon
bombardovanja" kolone albanskih izbeglica (kakav stepen drskog
ignorisanja ratnih dogaaja gde i sekunde mogu da prouzrokuju tragine
posledice, a ne jedan ili pet dana), ve je u pitanju njegov "kredibilitet", i
koji se ne ustruava da citira odvratni cinizam biveg portparola NATO-a
Jamiea Shea, umesto komentara njegove delimino selektivne revnosti
upuujem jednu (verovatno) srpsku izreku: "Odsviraj, pa za pojas zadeni".
Dr ivojin Dai
za Forum Srba u Nemakoj

Figura i uvreda
Pismo ekselencije Svetislava Basare izazvalo je konsternaciju
nekih uesnika polemike zbog poganog jezika a najpre zbog pominjanja
"guzatih baba" upotrebljenih ovde, ini mi se, najpre kao stilska figura,
koja, opet mi se ini, nema veze s aktuelnim uesnicima ove polemike.

136

Helsinke SVESKE

Ako greim, lako me je ispraviti: samo navesti na kog se taj opis, figura,
odnosi.
Sra Popovi ide i dalje, pa zamera urednitvu/uredniku to je
Basarino pismo "dobilo dominantno mesto". Stvar logiki stoji ovako: babe
ne bi bile manje guzate da je pismo Svetislava Basare objavljeno kao
peto, esto ili poslednje u polemici.
Razumem, s druge strane, da je neko povreen i da zbog toga
osea potrebu da reaguje pokuavajui da upristoji jezik polemike i da je
uini politiki i ljudski korektnom. Ali, ne razumem zato S. Slapak i S.
Popoviu smetaju "guzate babe", a ne smeta im kad Petar Lukovi, glavni
promoter jedne od strana u ovoj polemici, Ljiljanu Smajlovi, uesnicu
polemike, nekadanju novinarku "Vremena" a sada "NIN-a", u "preambuli"
intervjua sa Srom Popoviem (prenet tekst u "Vremenu", u okviru
polemike) nazove faistom.
Pazite, sad ide kljuna re a Ljiljana Smajlovi je, pride, ena.
Da li je to "sloboda satire" (Svetlana Slapak) "hrabrog Perice" (Bogdan
Bogdanovi) ili jedna strana misli da moe, da prostite, da guzi koga hoe,
a druga ima samo da se natrti.
Emil Srdanovi, Berlin

Odgovor na pitanja S. Popovia

Najiskrenije se izvinjavam Sri Popoviu, mom bivem principalu i
uitelju, iji sam bio i ostao istomiljenik po mnogim pitanjima, ukljuiv i
neka pitanja o kojima se vodila ova polemika, ako sam pogreno razumeo
ono to je napisao o Komisiji za istinu i pomirenje. Verovatno je da nisam
bio ba dobar uenik ako sam sebi dopustio takvu greku. Zaista mi nije
bila namera da napravim zamenu teza, da mu pripiem neto to nije
rekao, pa da posle tobo polemiem sa tim. Molim g. Popovia i druge
uesnike ove polemike da primete da sam u svom tekstu na poetku
sporne reenice rekao da "moda greim" i da "mislim da znam" zato
Sra Popovi i drugi spomenuti neistinito predstavljaju rad Komisije i
drugo zbog ega mi g. Popovi postavlja pitanje.
Pokuau sada da odgovorim gde sam proitao to to me g.
Popovi pita.
"Neistinito predstavljanje rada Komisije" kod g. Popovia sam
proitao u sledeim reenicama iz njegovog priloga: Dragoljub arkovi je
zamerio Helsinkom odboru i gospoi Biserko da pominjanjem
nacionalnosti rtava i uinilaca zloina navodno optuuju "sve nas". To je
miljenje koje deli Stojan Cerovi, a to je "teorija" i Kotuniine Komisije

Taka razlaza

137

za istinu, iji portparol prof. Mirjana Vasovi takoe smatra da "nije

dozvoljeno nikakvo razvrstavanje zloina (rtava i zloinaca) po etnikoj
pripadnosti..." Komisija nije nikada usvojila takvu "teoriju". Takoe,
izvestilac Komisije prof. Mirjana Vasovi je u vie navrata istupala u
javnosti u tom svojstvu ali, koliko je meni poznato, nije tvrdila da se
"pominjanjem nacionalnosti rtava i uinilaca zloina optuuju sve nas".
Smatrao sam da se pripisivanje Komisiji teorije koju ona nije zastupala i
pripisivanjem funkcioneru Komisije neega to ona nije iznosila, zaista
neistinito predstavlja rad Komisije i njenih lanova, ali spreman sam da
priznam da je to bilo pogreno tako smatrati. Trebalo je da budem
oprezniji i precizniji.
Preziranje Vojislava Kotunice i njegove politike naao sam u
sledeoj reenici: Ovaj burno pozdravljeni poziv bio bi nezamisliv u
nastupu njegovog glavnog protivkandidata, predsednika SRJ Vojislava
Kotunice, prema ijem "umivenom nacionalizmu" Stojan Cerovi i
"Vreme" dre kurs tobo mudre i benevolentne neutralnosti. A radi se o
kandidatu koji kalkulie da e pobediti u drugom krugu uz pomo biraa
Vojislava eelja, oveka koji izlazi na izbore kao alter ego Slobodana
Miloevia. Vojislav Kotunica, ovek kontinuiteta. Smatrao sam da ova
reenica ispoljava prezir prema predsednikom kandidatu Kotunici i
njegovoj politici, ali, iskreno sam spreman da priznam da je re prezir
preteka. Uviam da budui da g. Popovi nije upotrebio tu re, njena
upotreba s moje strane predstavlja nepotrebnu kvalifikaciju, epitet, to
dobri pravnici treba da izbegavaju, to je jedna od korisnih stvari koje
jesam nauio od svog biveg principala. Molim da mi bude oproteno, jer
nisam pisao pravni akt, odnosno podnesak sudu, ve tekst za novine.
Isto vai i za politiko slepilo. Molim da mi bude oprotena i ova
kvalifikacija, i molim g. Popovia da uvidi da ja nisam tvrdio sa sigurnou
da je on napravio greku politike iskljuivosti, odnosno da je ispoljio
politiko slepilo, nego sam to rekao uslovno, tj. ako je tana moja
pretpostavka da g. Popovi prezire politiku g. Kotunice, i ako je to razlog
za neistinito predstavljanje rada Komisije, onda je po mom miljenju to
politika iskljuivost i politiko slepilo.
I na kraju jedno objanjenje. Ovu polemiku od poetka
doivljavam kao nepotrebno i emotivno svaanje dugogodinjih prijatelja i
istomiljenika, neto vrlo slino uvenom sukobu na levici tridesetih. Ne
bih se ni uputao u tu polemiku upravo zato jer sam o temama o kojima je
re u vie navrata javno govorio pre nego to je polemika i poela, pa sam
smatrao da je besmisleno naturati svoj stav koji je ve iznet u javnosti. Ali,
osetio sam se prozvanim, tj. prepoznao sam se u jednoj reenici u prilogu
g. Popovia od 6. oktobra, kada je rekao da je upadljivo odsustvo nekih
uesnika, pravnika, strunjaka za ljudska prava i Haki sud, koji inae
rado javno iznose svoja miljenja o raznim temama. Da li se to meni ini,

Helsinke SVESKE

138

ili lokalni "diskurs" o zloinima od prvobitnog apriornog negiranja (to je

nespojivo sa "samim biem srpskog naroda"), preko relativiziranja (a ta
su radili drugi?), prelazi u hroninu fazu utanja? Zato sam se
prepoznao? Zato to sam pravnik, smatram da jesam struan za ljudska
prava i haki sud, i zaista rado iznosim svoja miljenja o raznim temama.
Reagovao sam da mi ne bi bilo prebaeno da o zloinima utim, jer nisam
o zloinima utao ni onda kad su oigledno bili u pripremi ni onda kada su
neslobodni mediji o njima utali. A naravno, nikad ih nisam ni apriorno
negirao niti relativizovao. Pored toga, osim to sam se osetio prozvanim,
kako je u polemici netano govoreno o Komisiji iji sam lan, smatrao sam
da treba da pred javnost jo jednom iznesem svoje stavove i da kaem
ta imam o Komisiji. Sada sa aljenjem konstatujem da sam i tu opet
pogreio, da sam verovatno procenio svoj znaaj, da se ove rei g.
Popovia uopte nisu odnosile na mene, pa opet molim za izvinjenje.
Aleksandar Lojpur

Logika u raspravi
Za mene je otra polemika o nainu tretiranja zloina Srba u
medijskoj, pravosudnoj i politikoj javnosti Srbije istovremeno poetak
due i ozbiljnije rasprave o ovom pitanju, pri emu je u polemici vano ko
je protiv koga, a u raspravi ta je protiv ega. Zbog toga neu pominjati
imena, ve osnovne pozicije, od kojih jednu nazivam konzervativnom,
pripisujui joj da veruje da je prolost neizmenjiva, a drugu kritikom,
pripisujui joj da veruje da je budunost izmenjiva. Ovde se bavim samo
konzervativnom pozicijom, sa namerom da pokaem da su njeni glavni
argumenti logiki neodrivi, zbog toga to su formulisani u krajnje
radikalnom obliku. Isto nisam u stanju da pokaem kod kritike pozicije.
Metodoloka radikalnost, kako mi izgleda, u dosadanjoj raspravi
obeleava samo konzervativnu poziciju, koliko god to moglo da izgleda
neobino. Ovu poziciju u rekonstruisati preko njenih argumenata u
sistematskom redu, idui od logiki "slabijih" ili "irih" ka logiki "jaim" ili
"uim". Podsetimo se jo jednom da potovanje logikih pravila nije
dovoljan, ali jeste nuan uslov da neije tvrdnje budu istinite.
(1) "XY nema moralno pravo da kritikuje." Veina zastupnika
konzervativne pozicije, a neki i jedino, koriste protiv svojih protivnika
argumentum ad hominem. On ne zasluuje ak ni panju koju mu ovde
pridajemo, poto je to ko koga plaa, ko je ija produena ruka, ko je
bombardovanje proveo u inostranstvu, ko je bio hrabar pod Miloeviem,
ko je kome prijatelj, ko je kog pola ili kako su se ponaali veliki prosvetitelji

Taka razlaza

139

i veliki diktatori (lista nije ni blizu iscrpljena) logiki savreno irelevantno za

pitanje kako su se zloini Srba tretirali, ili danas tretiraju, u javnosti Srbije.
Pravo na valjano miljenje, ne samo moralno ve bilo kakvo, a priori ne
moe da se ospori nikome, osim, i to pod posebnim uslovima, mentalnim
bolesnicima. Argumentum ad hominem je, ako se preesto upotrebljava
("polemika kao proirena kletva"), siguran znak nezadovoljavajueg
kulturnog nivoa jedne sredine, ili jakih vansaznajnih interesa u nekom
sporu, ili obe pojave.
(2) "Mogu se ispitivati samo zloini svih." Ako se protivnicima
ipak prizna pravo na valjano miljenje, rei e se da ovi to pravo loe
koriste, poto se zloini Srba ne mogu ispitivati nezavisno od zloina
drugih, budui da su "svi zloini isti", odnosno da su "zloini svih isti". Ovo
je cirkularni argument poznat kao greka petitio principii: ako je logiki
uslov da se ispituju zloini Srba taj da se ispituju zloini svih, onda je
logiki uslov da se ispituju zloini svih taj da se ispituju zloini Srba, poto
bez Srba nema "svih". Poetna taka ispitivanja na ovaj nain ne moe da
se utvrdi, to metaforino izraava maksima da ako su zloini svaiji,
onda nisu niiji. Oni, naalost, uvek jesu neiji i u analizi smo slobodni
samo u toj meri da poemo od "naih" ili od "tuih" zloina. Prvi pristup je
psiholoki mnogo neprijatniji, ali metodoloki mnogo laki, poto nam je,
bar u naelu, dostupan sav injeniki materijal o izvriocima zloina, dok
e druga strana ionako spremno ponuditi podatke o svojim rtvama.
Obrnuto je neuporedivo tee, poto smi nikada neemo otii daleko u
otkrivanju "tuih" zloinaca. "Drugi" treba da uine upravo isto kao "mi",
da pou od sopstvenih zloina, ali to je "njihov" problem.
(3) "Nema kolektivne odgovornosti, niti kolektivne krivice". ak i
ako se poe od ispitivanja zloina onih kojih se izjanjavaju kao Srbi,
odgovara se da ne postoje "srpska odgovornost" ni "srpska krivica", poto
su zloini delo pojedinaca a ne naroda. Ovde je re o normativnoj, a ne
deskriptivnoj upotrebi pojma "kolektivna odgovornost", odnosno
"kolektivna krivica". Kada se "kolektiv" u ovom sluaju "narod" upotrebi
kao holistiki pojam koji oznaava organsku celinu nezavisnu od svojih
elemenata, taj pojam e se istovremeno odnositi na neko socijalno
"dobro", koje postaje i vrednosno "dobro". Ako je svaki narod organska
celina i neko socijalno dobro, samo je "moj" narod vrednosno "dobar".
Zloinci su onda po definiciji bolesni, tetni ili ravi elementi naroda, koji
ne pripadaju njegovoj sutini, a u sluaju "mog" naroda ne pripadaju mu ni
na koji nain. Nasuprot normativnoj upotrebi, kada se "kolektiv",
odnosno "narod", upotrebi u deskriptivnom smislu, onda e oznaavati
skup ili zbir pojedinaca sa nekim zajednikim osobinama (u sluaju
"naroda" sa istim jezikom, obiajima i poreklom), meu kojima se moe
nai i "odgovornost". Ova osobina se, zavisno od toga na ta se odnosi,
moe pripisivati pojedincima, dlu njihovog skupa ili itavom skupu.

140

Helsinke SVESKE

"Odgovornost" nije, naime, samo vrednosna kategorija, ve i takozvana

"instuticionalna injenica", koja je definisana nekim pravilima, za razliku
od "sirove injenice". Odgovornost za istou na ulicama je, na primer,
jedna takva, za sve nesporna injenica. Za istou smo odgovorni svako
pojedinano, ali i svi zajedno kolektivno. Ako mnogo bacamo otpatke, ili
od toga nikoga ne odgovaramo, za neistou emo biti i krivi.
(4) "Zloinci nemaju etnika svojstva". Zastupnici konzervativne
pozicije ine korak dalje u njenom ekspliciranju, tvrdei ne samo da
kolektiv nije odgovoran za zloine, ve i da je zloinac odgovoran jedino
kao pojedinac izvan kolektiva, u smislu da "nema etnika svojstva". Iako
polazi od logiki trivijalnog stava da kolektivna svojstva nisu individualna
svojstva, ovo tvrenje je striktno neistinito u dve jedino mogue varijante
tumaenja. Ili hoe da se kae da zloinac nema nikakva kolektivna
svojstva, ve predstavlja apsolutnu individuu, u kojem bi sluaju bio
potpuno neopisiv terminima obinog jezika, bez mogunosti da mu se
pripie i smo svojstvo zloinca; ili hoe da se kae da zloinac ima neka,
i to nebitna kolektivna svojstva (recimo visinu, teinu, pol), ali nema bitna,
kao to su etnika (odreeni jezik, obiaji, poreklo), ime kriterijum
razlikovanja dve vrste svojstava u sluaju ovakve osobe postaje vie nego
neobrazloen, potpuno ekstravagantan.
(5) "Meunarodna konvencija o genocidu ne uzima u obzir etnika
svojstva izvrioca genocida". Kako god da ispadne sa etnikim
svojstvima zloinca, postoji jedan za sve nesporan meunarodni
dokument u kojem se najtei zloin genocid definie samo preko
etnikog (nacionalnog, rasnog, verskog) svojstva rtve, ali ne i istog
takvog svojstva zloinca. Ovde je re o nepoznavanju razlike izmeu
promenjive i konstante u logikim funkcijama. Naime, definicija genocida
je, sa promenjivom x za zloinca, samo jedna iskazna forma, koja kao
takva nije ni istinita ni lana, dok je tek neka konkretna kvalifikacija
genocida, u kojoj x postaje konstanta, odnosno odreeni subjekat S, ini
istinitim ili lanim iskazom. Ako rtva genocida ima neka etnika svojstva
to su recimo "Tutsi" a priori nije iskljueno da S znai "biciklisti", ali je
neuporedivo verovatnije da subjekat bude neki etniki sused rtve, recimo
"Huti". Isto tako, etnike kvalifikacije zloinca ne smeju da se pripisuju i
ukidaju prilikom ispitivanja jedne iste relacije genocida. Zato su masovne
zloine vrili neki za koje danas nije vano da su Srbi, iako su ranije, kada
su iste pojave nazivane odbranom sopstvenog naroda, bili prihvatani
najpre kao Srbi, velika je tekoa da se objasni.
Rezimirajmo. Svaki od glavnih argumenata konzervativne pozicije
(1)-(5) moe da se proveri na znatno razvijeniji i precizniji nain tehnikim
jezikom logike, ali za to ovde nema mogunosti, niti potrebe, poto bi
rezultati bili isti. Izneti argumenti su, kako vidimo, ili irelevantni (1), ili
cirkularni (2), ili zasnovani na normativnim pojmovima (3), ili na neistinitim

Taka razlaza

141

tvrenjima (4), ili na nepoznavanju logike (5). Ovi argumenti su u nekim

sluajevima i meusobno protivreni, poto ne mogu da se zajedno tvrde
(1) i (2)-(5), niti (2) i (3)-(5). Argument (5) je, s druge strane, potpuno
nezavisan u odnosu na argumente (3) i (4), koji su jedini meusobno
koherentni, ali i pojedinano i zajedno neopstojivi. Za jednu poziciju je
uvek bolje da ima malo, ali povezanih i valjanih argumenata, nego da ih
ima vie, ali nepovezanih i slabih. Ako je radikalni oblik konzervativne
pozicije izbuen kao vajcarski sir (inae, vrlo ukusan i vrlo upalj), to ne
mora da znai opet logikim nainom da bi pozicija u celini, u nekom
umerenijem i koherentnijem obliku, bila neodriva. Ona jednostavno mora
da se rekonstruie iz temelja, a ta na njima moe da se sagradi ostaje da
se vidi.
Vojislav Stojanovi,
Evri, Francuska

Vreme, 617
31.10.2002.

Izlazak iz kruga
Acintya bheda bheda tativa.
Nadam se da nisam pogreio u pisanju. Elem, ovo otprilike u
prevodu sa sanskrita (strunjaci, ne zamerite) znai: filozofija istovremene
slinosti i razlike. Ako se ovaj dualizam prenese u svakodnevni ivot,
savreno oslikava stvarnost koja nas okruuje, te po ko zna koji put
dokazuje ve odavno potvreni aksiom da su sve krajnosti, iako na prvi
pogled suprotstavljene, uzapravo nalije iste pare. I kao dva Janusova
lika, naizgled suprotstavljena, samo su potpora jedni drugima. To to ONI
to ne primeuju stvar je percepcije. Za njih je svet ravna ploa na kojoj su
oni s jedne strane, a na drugom kraju su njihovi navodni neprijatelji. MI
smo tu negde na sredini, izmeu, nedovoljno vredni i nedovoljno dostojni
da bismo bili s njima. A stvar je posve drugaija. Zemlja je "naalost" lopta
i te dve krajnosti nestaju, kao dve take na dui koja ih, savijajui se i
inei krug, spaja u jedno, I gle uda! Na toj krunici ili lopti najdalje od
NJIH smo MI, koji stojimo na sredini, svesni zamki u koje nas uvlae
ekstremi bilo koje vrste. Normalnost je uvek na sredini. Ostalo su
devijacije.
Meutim, ova paralela nema za cilj da oznai poziciju pojedinih
deurnih kritizera drave i drutva, ve da prikae apsolutnu ispravnost
pozicije koju dre neki nezavisni novinari, meu kojima "Vreme" svakako

142

Helsinke SVESKE

prednjai. Odgovorno mogu da tvrdim da je upravo taj stav

najkonfrontiraniji ludilu, ksenofobiji, opasnim mitovima, tradicionalistikim
maglama ili malograanskim frustracijama bilo koje vrste. Sonja Biserko i
njoj slini, u konanoj podeli na nas i njih, iako na naoj strani, ipak su
skliznuli i moda isuvie elei itavu stvar u oima javnosti istrivijalizovali
i izbanalizovali. A to nikako nisu smeli da urade. Zbog rtava iji ivoti
nemaju cenu. Zbog toga to je istina vrednija od neijeg ponosa da se ne
mea s ruljom. Jer, u krajnjoj instanci niko normalan ne moe da se
razilazi po pitanju rtava i krivaca. I nije bio zadatak S.B. da se bori s
onima koji nisu dovoljno ostraeni u toj borbi, ve da ma po koju cenu
ideju odgovornosti priblii ne meni ili nekom slinom, nego svima onima
koji se tome sutinski protive. Jer, nikakvu korist (po pitanju katarze, ne
prava) drutvo ne bi imalo sve i da je ova vlast 6. oktobra pohapsila sve
zloince, a da je narod to propratio besno i s neodobravanjem. Stoga isto
tako, opet sa stanovita katarze, nikada nee biti kasno za osveenje
ako to bude bilo iskreno. (Iako primer nije u potpunosti adekvatan, ipak se
setite da se i u posleratnoj Nemakoj narod nije odmah suoio s
prolou, ve je to uinio kasnije kada je svakom pojedincu postala jasna
nunost takvog ina. to e rei neko e morati da snosi odgovornost
ako ne ubedimo sve da treba da svedemo raune naih ivota.) Dakle,
slaem se da su mnogi koji ne bi smeli biti i dalje meu nama, ak se
moda i pojavljuju na medijima i niko ne die svoj glas protiv njih. Ali,
hajde da vidimo ija je to krivica. U mnogim sluajevima sudova, iju
efikasnost svakako moemo esto kritikovati, politiara koji se po prirodi
posla ponekad "zanesu" i postave partiju iznad elementarnih graanskih
vrednosti, ali i svih onih poput S.B., iji je glavni posao stvarati javno
mnjenje i trasirati put drutva ka nekom ve izlizanom boljem sutra.
Umesto toga izabrali su laki put. Pljuvanje i kritikovanje, a ne menjanje
svega postojeeg. U toj borbi svako mora pomalo da guta knedle, klima
glavom i kada to ne misli, da se smeka kada bi najradije zaurlao i da
povlauje po nekoj manje opasnoj zabludi, sve zbog jednog dalekosenog
cilja. Nekog budueg odgovornost, svesnog i samolritinog drutva. Jer,
stvarno ne vidim smisao u ideji koja se uaurila u samu sebe, ne izlazi iz
krugova u kojima je ionako svima sve jasno i u kojima se reciklira do
beskonanosti. Dakle, iako esto verujem da mnoge stvari valja reavati
onom, ovde to ne moe uspeti. Iz jednostavnog razloga to je za
pokajanje potrebna dobra volja oveka da eli da se pokaje. To, naravno,
ne znai da ako ne eli da se pokaje, ne treba hapisti zloince. Samo
smatram da je za ove stvari potrebno mnogo taktinosti, koju ovde ne
primeujem. Naveu vam jedan primer. Mislim da je Nataa Kandi bila
akter tog dogaaja, izvinjavam se ako greim. Naime, ovoj gospoi prila
je neka nesrenica i rekla neto u smislu da bi umesto to tu priaju mogli

Taka razlaza

143

da joj nau sina. Na to joj je dotina gospoa ironino odgovorila: "A vi

ete da sedite u Beogradu"!
Sticajem okolnosti imao sam priliku da upoznam neke ranjenike
sa VMA. Meu njima je bio i jedan ija je sudbina potresna do suza.
Bavei se verovatno jednim po mojim kriterijumima humanim poslom u
vojsci, zadesila ga je strana tragedija. Naime, prilikom deaktiviranja
zaostalih neeksplodiranih bombi iz perioda NATO bombardovanja,
pogreio je, kako to biva, samo jedanput. Ostao je bez obe ruke i obe
noge i tako dobio nesrenu ast da ostane zabeleen u vojnim analima
kao jedan o retkih ako ne i jedini koji je preiveo takve povrede. Upoznao
sam mu i oca i majku. Moete li da zamislite njihov bol. Zamislite roditelje
ija je najvea elja da im se dete uspravi i napravi samo jedan korak.
Samo to ovo dete ima trideset pet godina. Teko je, je l' da? Nekako u to
vreme desio se i 11. septembar. Veina u onom okruenju je likovala.
Neko manje, neko vie, ali svi su to doivljavali kao zadovoljenje neke
pravde. I svi su pogreili. I niko nije bio u pravu. Ba kao ni ona gore
pomenuta jadnica to joj je nestao sin... Ali, meni nijednog trenutka nije
palo na pamet da besno odgovorim roditeljima iloi samom ranjeniku kako
bi eto trebalo da ih bude sramota to ne osuuju teroristiki akt nad
amerikim civilima. Bes sam ostavio za ulicu, za dokone malograane,
ucveljene kvazipatriote i za sve ovisnike o teoriji-zavere-kao-pogledu-nasvet. Od one majke i ranjenika, kolateralnih teta jednog vremena, bilo mi
je dovoljno da ujem na kraju, ma koliko to bilo malo: "Ma, teta i za njih.
Ipak su to na kraju neduni ljudi".
A ja eto imam 25 godina i gomilu drugara u inostranstvu. I nisam
do sada nikada pisao nijednim novinama. Smatrao sam to oduvek
svojevrsnim zamlaivanjem. I ne bi me isprovocirala ni gospoa Biserko
da se tu nije provukla jedna moda i sitnica, koja me je nagnala da
napiem svoje prvo i verovatno poslednje pismo medijima. A ona se
negativno odnosi na pisanje u "Vremenu" u periodu bombardovanja.
Meutim, ja sam ba tada poeo da ne proputam nijedan njegov broj. Do
tada sam ga itao povremeno, a onda, proitavi jedan lanak upravo
gospodina arkovia otkrio sam jo jedan ventil koji me je odravao
normalnim. Tekst se odnosio na buduu izgradnju poruenog. U ono
vreme otre podele po kolonama na patriote i izdajnike prilino hreabro
bilo je poentirano da je bilo bolje da nije nita ni rueno i da e teko ita
da izgrade oni to za sve to vreme nisu nita ostavili za sinove, a poruili
su ono to su im oevi ostavili. Od tada je "Vreme" za mene (ipak sa
Teofilom Paniem na elu, moram priznati) postalo retko utoite od
prostatva i uz knjige, filmove, pozorine predstave, graanske
demonstracije i koncerte ora Balaevia bilo je prava oaza normalnosti.
I sada mi pljuvanje po "Vremenu" na taj nain deluje krajnje besmisleno i
banalno. Kao kad su za vreme demonstracija neki matorci priali kako

Helsinke SVESKE

144

nemaju nita protiv svega toga, samo je sramota to se blokira saobraaj.

Ili, ve optepoznata pljuvanja Balaevia tipa ljigavi trgovac emocijama,
ulizica i sl. Kao da je neko drugi napisao "iveti slobodno" ili "Krivi smo
mi". I kao da su pak svi pisali onakve politike pesme koje su postale
peat jednog vremena, pa je sada krucijalno to to je .B. svojevremeno
napisao "Raunajte na nas". A za to vreme veina je ugodno utala,
prijatno liena odgovornosti, ekajui svoj trenutak da svima pokau ta
misle. Ali, nisu oni opasni, Ima mnogo gorih.Iz onog jedinstvenog fronta
protiv bezumlja, posle pobede izdvojile su se dve grupe. Ona koja je
elela ordenje i ona koja nije traila nikakvu nagradu. Ovi "ordenai"
iznedrili su jednu podgrupu koja je najgora i koja najvie truje. A to su oni
koji su hteli da dobiju nagrade, a nisu bili dovoljno spretni da se za njih
izlaktaju. Oni se oseaju izdanim i paradoksalno mrze najvie, ne one koji
su im to mesto zauzeli, ve one kojima do tapanja po ramenu uopte nije
ni stalo. Zato, gospodo, sve i da je imalo neku cenzuru i da vam se ne
dopadaju uvek svi stavovi redakcije, ponudite za poetak makar deo
onoga to je "Vreme" dalo.
Miljko Mandi,
elektronskom potom

Taka razlaza

145

"Komisija nije nikada usvojila takvu teoriju. Takoe, izvestilac

Komisije prof. Mirjana Vasovi je u vie navrata istupala u javnosti u tom
svojstvu, ali, koliko je meni poznato, nije tvrdila da pominjanjem
nacionalnosti rtava i uinilaca zloina optuuje sve nas".
Radi se, dakle, o tome da li je tano ili nije da je prof. Mirjana
Vasovi, kako sam ranije naveo, izjavila da "nije dozvoljeno nikakvo
razvrstavanje zloina po etnikoj pripadnosti".
U listu "Danas" od 21. juna 2002. godine prof. Mirjana Vasovi
pie:
"Insistiranje na tome da se javnosti jednostavno predoe validni
dokazi sa terena koji su nesporni (...) moe imati opravdanja ukoliko se,
sa humanistikog i etikog stanovita, eli da sudi (o) zloinu kao
takvom. Ali u tom sluaju nije dozvoljeno nikakvo razvrstavanje
zloina (rtava i zloinaca) po etnikoj pripadnosti i traganje za
krivcima samo na jednoj strani."
Dakle?
P.S. O "traganju za krivcima samo na jednoj strani" bavio sam se
u odgovoru Stojanu Ceroviu pod naslovom "A ta su radili drugi" u
"Vremenu" od 19. septembra 2002. god., pa ne elim to da ponavljam.
Uostalom, to (bar za sada) i nije predmet spora izmeu g. Lojpura i mene.
Sra Popovi

Komisija za istinu
i "deetnifikacija" zloina
Osveavajua je novina u ovoj polemici da neki njen uesnik
suoen s argumentima druge strane prizna da je bar u neem pogreio,
kako je to uinio g. Lojpur. Naime, g. Lojpur je priznao da nije imao pravi
razlog da me optui da sam ja rukovoen "prezirom prema g. Kotunici"
kada govorim o radu Komisije iji je on koordinator. G. Lojpur me je time
oslobodio odgovornosti za "neasni motiv", ali i dalje tvrdi da moj delikt i
dalje stoji tj. da "neistinito predstavljam rad Komisije".
Tako g. Lojpur pie:
"Neistinito predstavljanje rada Komisije" kog g. Popovia proitao
sam u sledeim reenicama iz njegovog priloga: Dragoljub arkovi je
zamerio Helsinkom odboru i gospoi Biserko da pominjanjem
nacionalnosti rtava i uinilaca navodno optuuje "sve nas". To je
miljenje koje deli i Stojan Cerovi, a to je "teorija" i Kotuniine Komisije
za istinu, iji portparol prof. Mirjana Vasovi takoe smatra da "nije
dozvoljeno nikakvo razvrstavanje zloina (rtava i zloinaca) po
etnikoj pripadnosti...".

Pitanje lustracije
Maratonska diskusija dveju frakcija naih humanitaraca veoma
podsea na slinu debatu u amerikom listu "Nation" izmeu Noama
omskog i Kristofera Hiensa. Prvo je omski napisao lanak protiv
humanitarnog imperijalizma, da bi zatim mnogi poznati bivi i sadanji
dopisnici levo-liberalnog politikog magazina "Nation" uli u diskusiju koja
se provlaila iz broja u broj. Svi su promovisali svoja miljenja da bi na
kraju svi na njima i ostali. To se izgleda deava i u diskusiji u listu
"Vreme". Ta diskusija je, ma koliko una, za itaoca sa strane teko
razumljiva jer se ipak svi slau da lustracije mora biti. Tu su meusobna
takmienja i dokazivanja ko je prvi progovorio protiv Miloevia i ko je
dublje i iskrenije za lustraciju, kao i cepidlaenja oko toga ko izvetava
pristrasno, a ko ne. Neki uesnici debate sebe pitaju zato javnost ne
haje! I ne razume sve o emu priaju. Meutim, niko od diskutanata ne
predvia mogunost da je javnost u stvari za lustraciju, ali mnogo
dalekoseniju i iskreniju. A javnost jeste za lustraciju jer rtava ima
mnogo, a poinilaca malo. rtve su mnogi ljudi koji su stradavali jo od

Helsinke SVESKE

146

komunizma kroz Titovu pa posle Miloevievu vladavinu, na jedan ili drugi

nain. Dominantna socijalistika/komunistika kultura je te zloine
dozvoljavala i pratala. Narod bi mnogo radije uo da e biti prave
lustracije koja obuhvata zadnjih 60 godina nego delimine koja obuhvata
nacionaliste za zadnjih deset. Ne treba zaboraviti da su patriote bile
proganjane svih godina Titove vladavine i da javno mnjenje zbog toga
pozitivno ocenjuje srpski nacionalizam, to onemoguuje lustraciju kakvu
su humanitarci zamislili. Ima onih koji su inili zloine u ime Srba, ali ima
mnogo vie onih koji su ih inili u ime komunizma. Ako se ovi drugi
raskrinkaju, mnogo e lake biti raskrinkati i ove prve.
ore Mija,
Los Aneles

Vreme, 618
07.11.2002.

Na kraju
Izgleda da je vreme da se rekapitulira dosadanja rasprava. Prvi
korak je ve uinio Vojislav Stojanovi u pretprolom broju preciznom
logikom analizom do sada iznetih argumenata.
Cela ova rasprava je poela grubom zamenom teza g. arkovia,
koji je stav Sonje Biserko da ak i "Vreme" (meu mnogim drugima)
uestvuje u "uoptavanju i relativizaciji zloina" i "sve organizovanijim
naporima da se zloin ne samo relativizuje ve i deetnifikuje" i da je to
izraz "totalitarnog naina miljenja koji sada predstavlja glavnu opstrukciju
demokratizaciji drutva".
Da je ova opaska sutinski tana (ukoliko se odnosi na "Vreme")
najbolje je dokazala sama rasprava tokom poslednjih desetak sedmica.
Sami novinari "Vremena", predvoeni g. arkoviem, ustajui pro domo
sua u odbranu svog imida sami su se za to obilato potrudili. Strasno su
branili ideju da "zloin nema nacionalnost", relativizovali te zloine
argumentom tu quoque ("A ta su radili drugi?"), traili za njih istorijska
opravdanja ("istorizovali" zloine, nem. Historisierung), pokuavali da
"normalizuju prolost" (Habermas), jer "bio je rat", to su sve notorni
naini poricanja odgovornosti poznati iz posleratne istorije Nemake i
Japana (v. Jan Buruma, Plata za krivicu).
"Metodologija" polemisanja g. arkovia, pogoenog kritikom lista
koji ureuje, sastojala se u tome to je na osnovu citiranog stava Sonje
Biserko sasvim arbitrarno ustvrdio da je njena kritika "Vremena"

Taka razlaza

147

predstavlja pokuaj "da itav jedan narod optui za zloin"! Naravno,

bila je to najgrublja mogua zamena teze, dostojna jednog Miloevia:
ako kritikujete "Vreme" da relativizuje i "deetnifikuje" zloine, time
optuujete itav srpski narod! Svaki napad na mene, napad je na srpski
narod!
Zloupotrebljavajui rubriku "pisma italaca" (ija je demokratska
namena, izmeu ostalog, da prui priliku itaocima da ocenjuju rad
redakcije), novinari i saradnici "Vremena", bivi i sadanji (Lj. Smajlovi,
S. Cerovi, N. Stefanovi, M. Miloevi, M. Bobi, V. urguz, D. Vukeli,
S. Basara) preruavajui se u itaoce i postaju sudije u sopstvenoj
stvari. Pa, tobo u toj raspravi neki itaoci nisu zadovoljni pisanjem
novinara "Vremena" na ovu temu, a neki drugi tobonji "itaoci" ih brane.
Drugim reima, urednitvo pokuava da stvori neki privid rasprave meu
itaocima, dok u stvari redakcija polemie s itaocima. Ako se izuzme
uee dijaspore (F. Cetini, . Daci, M. Bobi, J. Antovi) koja ima
posebne (psiholoki razumljive) razloge za poricanje ili relativizovanje, a
naroito za "deetnifikaciju zloina", na prste se mogu izbrojati domai
itaoci koji su stali u odbranu "Vremena" tokom ovih desetak sedmica
polemike (ja sam ih izbrojao pet).
Na drugoj strani nali su se itaoci: Latinka Perovi, Bogdan
Bogdanovi, dr Milan irkovi, Vojislav Stojanovi, Nataa Kandi,
Svetlana Slapak, Bogdan Ivanievi, Duan Popovi, Lazar Stojanovi,
Jasna Bogojevi, Miodrag Markovi, Jan Kvaerne, Nenad Dakovi, Vera
Rankovi (kojima je umesno pridruiti i Pavla Raka i advokata Dragoljuba
Todorovia, iji su prilozi odbijeni, kao moda i mnogi drugi). Pominjem to
samo zato to je tokom rasprave urednik "Vremena" povremeno ironino
lamentirao nad "injenicom" da su kritiari "Vremena" usamljeni (kao da bi
to, ak i da je tano, bio dokaz neosnovanosti te kritike, kao da se moe
glasati o tome da li je dva puta dva etiri).
Ton i nain kojim se "Vreme" branilo odlikovali su se zamenama
teze (arkovi, Cerovi), argumentima ad hominem (Vuievi, Basara,
Miloevi), uvredama (Basara, arkovi, Cerovi), netrpeljivou,
nervozom, bahatou, a na argumente je odgovarano ili verbalnim
"dosetkama" ili skretanjem rasprave na teme koje su sa raspravom imale
vrlo malo veze.
U tom skretanju rasprave na druge, irelevantne teme najomiljenija
je bila tema NATO intervencije (S. Cerovi, V. urguz, M. Miloevi, Lj.
Raji, N. Radovi, . Daci). To je vrlo interesantno. Da li se misli da
NATO intervencija iz 1999. godine retroaktivno opravdava zloine ili se
misli da su tom intervencijom "poravnati rauni"? U kakvoj je to uopte
vezi sa zloinima koje su nai sunarodnici izvrili u Bosni, Hrvatskoj i na
Kosovu izmeu 1991. i 1999. godine, u nae ime, po planovima naeg
predsednika, uz pomo nae vojske i nae policije i naih paravojnih

148

Helsinke SVESKE

jedinica i uz podrku velikog broja naih graana i naih vanih

nacionalnih institucija?
Ako, pak, ko postoje nekakve sumnje u to da su ovi zloini bili
deo plana zamiljenog u samom vrhu nae drave mnogo ranije nego to
su oruani sukobi otpoeli, da je cilj bio uspostavljanje novih granica
Srbije i etniko ienje "srpskih teritorija" od nesrba, jer Srbi "ne mogu sa
drugima da ive", onda treba ponovo proitati samozadovoljnu ispovest
koautora ovog projekta, biveg predsednika SFRJ Borisava Jovia, desne
ruke Slobodana Miloevia, ili ispovest jedno od izvoaa radova,
generala Veljka Kadijevia. U protivnom, moemo se samo pretvarati da
smo se "samo branili", da je tobo uzrok rata bio hrvatsko-slovenaki
separatizam, da je re o "graanskom ratu", da su "zloini deo rata", da su
se narodi "spontano poklali" ili, najzad, da "nismo obaveteni" kako je do
tih zloina dolo (dok to ne utvrdi Komisija za istinu).
A sredstva za ostvarivanje tih ciljeva danas su, ipak, svima
poznata: izazivanje nacionalne i verske mrnje i netrpeljivosti, irenje
straha, ratnohukaka propaganda, tajno podsticanje i pomaganje
oruane pobune Srba u Hrvatskoj i Bosni, ubijanje civila, proterivanje
nesrba, pljaka, paljenje "nesrpskih" kua, silovanja. logori, unitavanje
kulturnih spomenika, muenje, ruenje gradova, progon 850.000 srpskih
graana. Albanaca, preko granice, sistematsko prikrivanje dokaza. Sve u
cilju etnikog ienja (ili, "humanog preseljavanja") nesrba sa
"osloboenih teritorija", kako je to priznala Biljana Plavi.
Ni do danas mi nije niko odgovorio na pitanje: kako se moe
"deetnifikovati" etniko ienje?
Poricanje ovih injenica uz tvrdnju da insistiranje na njima
proizvodi "kolektivnu krivicu" lieno je svakog smisla. Jo jedno:
kolektivna krivica ne postoji, a kolektivna odgovornost postoji u onoj meri
u kojoj je "kolektiv" omoguio, podrao i odobravao ovakvo "oslobaanje
srpskih zemalja". Upravo glavni krivci, autori zloina, pokuavaju da nas
uvere da bi razgovor o njihovoj krivici stvorio od svih nas krivce. Upravo
oni nastoje da se sakriju iza svih nas. Navodno, ako oni budu proglaeni
krivim, svi emo biti krivi (Miloevi u Hagu brani Srbiju!). To je opet izraz
plemenske svesti po kojoj je "narod" homogena masa i u kojoj smo "svi
mi" (arkovi) uniformni delii te mase, naravno svi podjednako nevini ili
podjednako krivi, bez obzira na to ko je nareivao i izvravao zloine, a ko
se tome protivio ili jednostavno utao. Pa, sledstveno tome, navodno je
nacionalni interes da te zloine poriemo.
Ova podvala pada na plodno tle jer mi svi negde odlino znamo
da, iako nismo krivi za konkretna dela konkretnih zloinaca, odgovorni
smo u tom smislu to je zloinaki reim bio dugo (i predugo) legitiman
(dobio dva miliona glasova septembra 2000. godine!), to su mnogi od
nas hukali na ratove, radovali im se, slavili zloince, identifikovali se sa

Taka razlaza

149

njima, cveem ispraali tenkove, i nazivali sve to patriotizmom. Upravo ta

(moda ponekad i nejasna) svest o odgovornosti razlog je strasnog
poricanja zloina (ako nema zloina, nema ni odgovornosti). A kada se
zloini vie ne mogu poricati, odgovornost emo izbei tako to emo
izvriti zamenu teze: poto ne moemo osporiti svoju odgovornost, hajde
da se branimo od "kolektivne krivice" (o kojoj niko drugi sem tih branilaca i
ne govori!).
Posle desetak sedmica polemike oigledno je da je
zagovornicima "deetnifikacije" zloin ponestalo argumenata, o emu
najbolje svedoe pomenute zamene teza, lini napadi, vreanja i
izdevanja imena, skretanja u druge, za raspravu irelevantne teme, pa da
zbog toga ovu polemiku treba okonati. Uostalom, novi i novi dokazi koji
dnevno stiu ih Haga najbolje govore sami po sebi.
Da li je ova rasprava imala ikakvog smisla? Za one iji su stavovi
iracionalno zasnovani pre svega na emocijama nelagode da se preuzme
odgovornost za ponaanje svoje sopstveno, ali i zajednice kojoj svi
propadamo odgovor je, verovatno, ne. Na iracionalne stavove ne moe
se uticati argumentima. Jasno je, meutim, da postoje i oni drugi, odrasli
ljudi u ije shvatanje samopotovanja spada i odgovornost. Zbog njih je
vredelo. A tema koja je ovde otvorena je tema kojom e se ovo drutvo
jo dugo, dugo baviti. Ona je neizbena ako iz svog iskustva treba ita da
nauimo. Poricanje ili fatalistiko sleganje ramenima pred "onim to nam
se dogodilo" i emu vie "nema leka" samo e nas fiksirati u infantilnom,
narcisoidnom i bespomonom mutljagu uzaludnog, amoralnog,
neinteligentnog i sentimentalnog samosaaljevanja.
Sra Popovi
P.S. A sa gospodinom Lojpurom spreman sam da razgovaram o
Komisiji za istinu, ali na nekom drugom, lepem mestu.

Patriotizam pod okriljem diktatora

Tekstom uticajnog lana redakcije lista "Vreme", oveka koji je u
redakciji "Vremena" od prvog broja i koji punih 12 godina svojim tekstom
ispunjava 68 stranica aktuelnog unutranjo-politikog komentara i koji je
u "Vreme" doao kao urednik unutranjo-politike rubrike lista "NIN" iz
perioda kada je urednike "NIN-a" odreivao Gradski komitet Saveza
komunista Beograda, dakle, tekstom "Ljubazna ratna dopisnica za g.
Popovia" Milana Miloevia, konano i definitivno, posle osam nedelja,

150

Helsinke SVESKE

potvrena je moja ocena (koju nisam javno publikovao) da je gospoa

Sonja Biserko bila vrlo blaga, previe skrupulozna i izuzetno delikatna
kada je u listu "Feral Tribune" ustvrdila da se u Srbiji, u poslednje vreme
zloini relativizuju i deetnifikuju i da je nain kako tu relativizaciju i
deetnifikaciju zloina plasiraju tzv. nezavisni mediji kao to su B92 ili
"Vreme" jednako totalitaran kao i nacionalizam koji je svojevremeno
pokrenuo ratnu maineriju. Sudei po reakciji (na tu prilino benignu
konstataciju gospoe Biserko) elitnih urednika, komentatora i kolumnista
lista "Vreme" arkovia, Miloevia i Cerovia, ne radi se o plasiranju teza
nekih krugova srbijanskog drutva preko "Vremena", ve list "Vreme"
predstavlja bastion i sam epicentar relativizacije i deetnifikacije zloina u
sadanjem srbijanskom drutvu.
Gospodina Milana Miloevia podseam:
1. Ovih dana jedan profesor iz Amsterdama odrao je predavanje
u Vaingtonu o uzrocima likvidiranja oko 8000 civila Bonjaka u
Srebrenici. Naveo je da je komanda UNPROFOR-a u Zagrebu,
neposredno pre pada Srebrenice, odluila da se preduzmu
bombardovanja poloaja bosanskih Srba. Komandant snaga UN-a u
Bosni francuski general Bernar anvije oklevao je da izda naredbu za
bombardovanje, s nalogom je fatalno kasnio i vie od 8000 nedunih
civila, Bonjaka iz Srebrenice i okoline, streljali su Mladievi bojovnici.
2. Sporazumom postignutim u amerikom gradiu Dejtonu
novembra 1995. godine okonan je stravian rat u Bosni i Hercegovini,
obustavljeno je troipogodinje granatiranje Sarajeva i ubijanje njegovih
graana od strane vojske Radovana Karadia, zaustavljeno je dalje
etniko ienje teritorije Radovanove i Mladieve drave, rasputeni su
logori, spreena dalja ubijanja, silovanja, proterivanja, paljenja kua,
ruenja damija i druge bestialije u ime srpstva i irilice, pravoslavlja i
monarhije, srpskih svetaca i pesnika i njihovih motiju; u ime
Memoranduma SANU, Francuske 7, oca nacije Dobrice osia i novog
srpskog voda Slobodana Miloevia.
No, do mira u Dejtonu nikada ne bi dolo da avijacija NATO-a nije
saterala Radovanove borce u Banja Luku i da nije bilo pitanje dana kada
e i sama Banja Luka pasti.
3. Za vreme intervencija avijacije NATO-a u SR Jugoslaviji, u
prolee 1999. godine, srpske vlasti preduzele su mere da se Kosovo
potpuno etniki oisti proterivanjem Albanaca. Jedan predstavnik tadanje
srpske vlasti, na ratnim koncertima kod spomenika Knezu Mihailu u
Beogradu, hvalio se da je raison d etre bombardovanja Srbije otpao jer
Albanaca na Kosovu vie nema. Stvarno, pokazalo se to kasnije, to
hvalisanje je bilo vrlo realno jer je sa Kosova proterano oko 800.000
Albanaca. Kako je to etniko ienje izgledalo, primera radi, navodimo
svedoenje dvojice albanskih intelektualaca:

Taka razlaza

151

BEHLJULJ BEAJ politikolog, u to vreme izbeglica sa Kosova u

Strugi (Makedonija) na radiju Slobodna Evropa 2. maja 1999. godine:
"Treeg aprila 1999. godine u 14 sati i 25 minuta dola je policija
u moj stan u Pritini i zatraila mi linu kartu. Ja sam im je dao, a oni su
mi rekli: Izai napolje, daj klju. Ja sam im rekao: Dajte mi linu kartu, a
oni su mi odgovorili: To vam vie nee trebati. I tako sam ja krenuo u
izbeglitvo koje se trenutno zavrilo u Strugi. To je moja sudbina, da ne
priam o tome kako su sve to preivljavali moja deca i supruga. Ja
trenutno ne znam gde su mi majka i otac. Ja ne znam gde su mi braa, ali
znam da su mnogi moji prijatelji ostali bez oeva, majki i dece. Moja pria
je samo jedna mala tragedija u odnosu na mnogo vee tragedije koje su
doiveli moji prijatelji..."
ASTRIT SALIHU profesor filozofije na Filozofskom fakultetu u
Pritini, trenutno izbeglica u Makedoniji, na radiju Slobodna Evropa 16.
maja 1999. godine:
"Moram rei da nisam verovao da e proterivanje i deportovanje
ljudi dostii ovakve razmere. Valjda su samo bolesni umovi mogli tako
neto da smisle. Nisam verovao da se moe desiti da ak i Pritina bude
ispranjena. Nisam verovao da e izbaciti 400.000 ljudi iz Pritine. Pritina
nema toliko stanovnika, ali je u njoj bilo mnogo ljudi iz drugih delova
Kosova koji su doli da se tu sklone. Ja jo ne mogu da shvatim ta je
rezon svega toga, ta se time eli postii ako celo Kosovo bude
ispranjeno...
Rekli su da svi Albanci treba da odu na elezniku stanicu u
Pritini. Znate, ta stanica nikada do sada nije bila koriena za putniki
transport, ve samo za teretni. Iz Pirtine se nikad nije putovalo vozom.
Sada su tamo za Albance bili pripremljeni vozovi kojima je na hiljadu ljudi
transportovano do granice. Ja nisam krenuo vozom, ve kolima koridorom
koji je bio otvoren prema granici. Imao sam neka stara kola, pa mi ih nisu
oduzeli, inae su oduzimali sva bolja kola, a ljude koji su bili u njima
pljakali su i tukli..."
Nakon kampanje avijacije NATO-a zaustavljen je egzodus
Albanaca sa Kosova. Spreeno je etniko ienje teritorije u srcu
Evrope. U Kumanovu je zakljuen vojno-tehniki sporazum izmeu
predstavnika NATO-a i Vojske Jugoslavije nakon ega je obustavljeno
bombardovanje SR Jugoslavije, a preko 800.000 Albanaca vratilo se iz
izbeglitva svojim kuama.
4. to se tie Aberdareve ulice, za smrt nedunih radnika RTS-a
generalni direktor RTS-a osuen je presudom Okrunog suda u Beogradu
na deset godina zatvora.
U vreme bombardovanja u Beogradu, Resor dravne bezbednosti
organizvao je likvidaciju novinara Slavka uruvije, koji nije u svemu delio
politike nazore i miljenje diktatorskog branog para koji je vladao

Helsinke SVESKE

152

Srbijom i vie od deset godina bio gospodar ivota i smrti svih graana
Srbije. Poto im se uruvija suprotstavio, preko svoje tajne policije,
eskadrona smrti diktatora, odluili su da ga likvidiraju. To je obelodanio na
konferenciji za novinare 26. jula 2001. godine general Goran Petrovi,
tadanji naelnik Resora dravne bezbednosti Srbije:
"... Ali, situacija je bila jasna i ovde je bio ukljuen Milan Radonji
(naelnik Resora dravne bezbednosti Centar u Beogradu). On je izdao
nalog za praenje, ali je insistirao na takvim detaljima kao i u sluaju
Ibarske magistrale, koji su nebitni za uobiajeni operativni rad. Izvetaj mu
je morao biti slat svakih pet minuta, bez obzira da li se neto promenilo ili
ne. Postoje neke indicije da je uruvija bio na meti ubica dan pre nego to
je ubijen. Desetog aprila, operativci, tanije pripadnici odeljenja za
praenje, bili su mu stalno za petama. Ipak, kada je uruvija krenuo od
Trga Republike ka stanu, oni su prestali da ga prate. To je izazvalo veliki
Radonjiev gnev. Na udaru su se nali pre svih rukovodioci sektora za
praenja.
Slino je bilo i sutradan. Kako se uruvija pribliavao stanu, iz
centra za komunikacije je javljeno da se posao prekida. Jedan radnik je
uo, ali drugi nije, i nastavio je da prati uruviju. Sledeeg trenutka iz
komunikacijskog centra jedan glas je vikao tom radniku da bei i da se
skloni. Vi sami izvedite zakljuak ta se desilo. Jer sledeeg momenta
uruvija je ubijen."
Sve ovo sam napisao da bih pokazao da re patriotizam
proskribuju Milan Miloevi i njegovi individualci iz "Vremena", a ne
gospodin Sra Popovi. Inae, naravno pod okupacijom sme da se mesi
hleb, da opalovii igraju pozorine predstave, ali nije dozvoljeno da
novinari pozivaju na lin svojih kolega "nepatriota" (kao to je uradio onaj
nesrenik iz "Ekspresa") ili da podravaju diktatora koji vodi rat protiv
celog sveta (kao to su radili individualci iz ratne redakcije "Vremena".
Dragoljub Todorovi, advokat, Beograd

Nekoliko pitanja
obinog itaoca "Vremena"
Moj prilog sastoji se iz nekoliko pitanja graaninu S. Popoviu i
nekoliko primedbi redakciji "Vremena". Ali, najpre, pitanja za graanina
Popovia:
Prvo, u "Vremenu" br. 613, str. 63, na pitanje novinara "Dana":
"Mnogi u Beogradu misle da si ti jo uvijek vlasnik Vremena?", vi

Taka razlaza

153

odgovarate: "Nisam vie. Kad sam poao u Ameriku Vreme sam

prepustio svom sinu Borisu!" Graanine Popoviu, ja vam verujem da je
"Vreme" vae porodino vlasnitvo (moram priznati da to nisam znao, a
nisam o tome ni razmiljao). Pa ako je tako, zato vi i va sin Boris ne
otpustite neposlune novinare: D. arkovia, S. Cerovia, N. Stefanovia,
M. Miloevia i ine? Zato se bakete s njima i njihovim stavovima ako oni
nee da sluaju? Ako oni piu ono to misle da je ispravno, a ne ono to
vi mislite? Moram priznati da sam se slatko nasmejao vaoj tvrdnji
"dosadno mi je da idem po gradu i da me ljudi pitaju: ta je to sa
Stojanom?" Moete li nam kazati koliko je tih ljudi makar priblino. Da li
je to neki red koji jedva eka da Vas vidi i da pita "ta je to sa
Stojanom?". Javite gde se to eka pa da i ja stanem u red ne da vas neto
pitam, nego da vidim kako izgledate. Ja mislim da je Stojan punoletan, da
mu vi niste ni staratelj, a ni otac. (Njegov otac se zvao Komnen)!
Drugo, u istom broju "Vremena", str. 64, iznosite miljenje
savetnika g. Kotunice da emo ako osude Miloevia, mi platiti ratnu
tetu i da e ona pasti na lea "... generacije nevinih ljudi koje u tome nisu
uestvovale". Na ovu misao vi reagujete na sledei nain: "Pa, ta? Pa,
nego. Je li ti misli pitam ga da su svi oni Nijemci koji su nam plaali
ratnu tetu krivi? Ako smo to umjeli da od Nijemaca traimo ratnu tetu,
umjet emo, valjda da sve ovo platimo". Graanine Popoviu, pitam vas
otvoreno sledee: 1) Uz svu ljubav ili mrnju prema Miloeviu, je li on
Hitler? 2) Jesu li Srbi pod Miloeviem uinili toliko zla koliko Nemci pod
Hitlerom? i 3) Najvanije, naite ijednog Nemca koji je traio da Nemci
treba da plate ratnu tetu?
Tree, ozbiljne novine "Vreme" i ozbiljni novinari (M. Miloevi)
ponekad piu zakukuljeno zamumuljeno tako da obian italac, kakav
sam ja, moe da pogreno protumai ono to je napisano. U "Vremenu"
pie (str. 61, br. 613): " (...) Sad posle svega izjavljuje kako je on jo
onomad, 1998. primetio da smo svi mi u Srbiji, pa i Vreme potonuli u
antialbanski rasizam. Kad se ve afirmisao kao zagovornik NATO
intervencije kao korisnog leka, potpisnik peticija itd., kad izgore od
doslednosti, to jo 1999. ne dade nau adresu tamo gde treba pa da i mi
zavrimo kao oni u Aberdarevoj?" Pitam vas, graanine Popoviu, da li
stvarno mislite, ali, stvarno, da nas je trebalo sve pobiti? I malu Milicu iz
Batajnice i matematikog genija, Sanju na mostu u Varvarinu? Ja se
iskreno nadam da vi ne mislite tako crno i da su vas pogreno shvatili, da
vau veliku, misionarsku misao jednostavno nisu razumeli!
etvrto, jedno banalno pitanje: na strani 63 vi kaete: "Onda
pomislim: ne ivim tu, ivim 5000 kilometara daleko..." A na str. 65. istog
br. 613 kaete: "Posmatrao sam taj 5. oktobar s udaljenosti od 10.000
kilometara!" Graanine, ako nije neka tajna: gde ste vi iveli jer, prema
ovim izjavama, vi ste drugi put bili dva puta udaljeniji od Jugoslavije!

154

Helsinke SVESKE

Peto, jedno sutinsko pitanje: kad bi moglo biti da se na vaem

visokom i mudrom elu proita ono to mislite, piete i govorite, ima li
prodavnice ne u Srbiji ili Jugoslaviji, nego na Zemljinoj kugli, dakle, ima
li prodavnice gde bi graaninu koji misli da je toliko kriv sav njegov
narod, da mora da plati ratnu tetu i kao pride da ga pobiju bombama? Da
li bi mogli kupiti hleb i mleko? Ako tako stvarno mislite, graanine
Popoviu, to nije STRANO, to je STRAVINO!
Primedbe na ponaanje redakcije "Vremena" su sledee:
Prva, redakcija "Vremena" nije se smela upustiti u polemiku sa S.
Biserko iz prostog razloga to je "Vreme" institucija, a ga Biserko je
pojedinac. Bez elje da ikoga povredim, ali moram postaviti pitanje: ta bi
bila i ko bi znao da postoji S. Biserko da nije bilo naih muka i "njenih"
para? S. Biserko je imala neke (neije) pare i delila ih po svom nahoenju.
Uz duni respekt za njenu linost, ako je redakcija imala potrebu da
polemie s njenim izjavama, da sam ja, ne daj Boe, bio urednik
"Vremena" gu Biserko slikao bih s lica i nalija, tampao sve ta je rekla
o "Vremenu" i to objavio i komplet nedeljnika "Vreme" u poslednjih
nekoliko godina poslao njenim efovima, pa neka oni nau taj ovinizam
ili ne znam ta je ona kazala. Moda nisam u pravu, pa vas molim,
objavite koje je kole zavrila S. Biserko, koja akademska zvanja ima:
magistar ili doktor i kojih nauka, koje je radove objavila, o emu je pisala i
gde je to objavljeno? Ga Biserko je impresivnija da se vidi nego da se
uje na TV ekranima!
to se tie N. Kandi, mogu da primetim da je njena svaka trea
re "znai", a linost s takvim bogatstvom sopstvenog jezika nije partner
"Vremena" da s njom polemie.
Druga, bojim se da ete mi zameriti, ali moram napisati da je moj
utisak da se vi, svi zajedno, osim M. Miloevia, bojite, da vas je strah od
graanina Popovia. Evo na osnovu ega tako zakljuujem: 1) Najavili ste
na radiju B92 njegov nastup, to nije sluaj s ostalim uesnicima. Poto ja
za njega nikad ranije nisam uo, mislio sam da je to neko mlai, politiki ili
ekonomski analitiar, i bio sam neprijatno iznenaen kad se on javlja u
pismu italaca i svaa se sa redakcijom s kojom je bio prijatelj. Imam
prijatelje sa kojima pijem penzionersku kafu i pitao sam ih znadu li oni ko
je graanin Popovi. Jedan je odgovorio da nikada nije uo za to ime a
drugi je uo da postoji Sra Popovi i da je to bivi mu ge V. Pei. Ja
moram da se izvinim obojici ako su to dva lica, ali ako s radi o istoj osobi,
onda je on poznatiji kao bivi mu odreene poznate dame nego kao
osniva "Vremena".
Gospodo urednici, ja kao obian italac ne znam kakvo "muljanje"
postoji izmeu vas u redakciji i vlasnika "Vremena" sina Borisa. Ali, ako
u svakom broju moram da naem velike misli graanina Popovia, jedan

Taka razlaza

155

primerak "Vremena" bie manje prodat to je, priznajem, vea teta za

mene kao redovnog, obinog, itaoca nego za vas.
Dr Milo Jovanovi

Vreme, 619
14.10.2002.

Bez dobrog kraja

Rezime ove polemike koji je ponudio Sra Popovi prosto vapi da
mu se odgovori na isti nain, ali to bi morao da uradi neko drugi. Moj
problem bio je u tome to sam oseao obavezu da i sebe i Sru branim
od njega samog, u ime nekih gorih vremena kad je on bio bolji nego
danas, to verovatno i za mene vai.
U svakom sluaju, vajda od polemike bila je u tome to je Sra
dobio priliku da se izrazi, priliku koju mu redakcija "Vremena" nije mogla
uskratiti ne samo kao osnivau lista nego i kao nekome iji se glas dugo
nije uo. ta je imao da kae i da li je nekoga u neto ubedio, znaju
itaoci svaki za sebe. Nema sumnje da je eleo da se ogradi od lista koji
je osnovao, poto je poput doktora Frankentajna uasnuto shvatio da je
stvorio udovite. Usput se i mene lino preko novina odrekao i spasao se
dosadnih zapitkivanja ta je to sa mnom.
Vidim da je Sra ostao u uverenju da je polemiku zapoelo
"Vreme" (arkovi) mada P. Lukovi svakoga uverava da ta zasluga
pripada njemu koji je citirao teoriju Sonje Biserko o tome da je "Vreme"
"jednako totalitarno kao nacionalizam koji je svojevremeno pokrenuo ratnu
maineriju" i da to "predstavlja glavnu opstrukciju demokratizaciji drutva".
To ko je prvi poeo vano je jedino zato to je polemika opisivana kao
hajka na slobodoumnu (ensku) manjinu. Sra je sam ocenio da je
"Vreme" kidisalo na tu neja verujui da se niko nee usuditi da je brani,
pa se zato ukljuio, da bi sad na kraju objavio da je pobedio, da su na
njegovoj strani i pravda i istina i logika i, to je najlepe, veina italaca
"Vremena".
On inae veruje da se ovde radilo o nekorektnoj polemici
redakcije s itaocima koji su (na elu s njim) ispali u pravu, pa je velika
srea po njega to se odrekao vlasnikih prava jerbo list s kojim se nikako
ne slau njegovi vlastiti itaoci nema ba veliku budunost.
A to se tie teorije Sonje Biserko, onaj ko u tako neto stvarno
veruje srean je i spasen zauvek. Tome je sve oproteno i niko mu nita
ne moe. Nema te rasprave u kojoj on nee pobediti. Dakle, predlaem

156

Helsinke SVESKE

svakome da jo jednom razmisli da li je "Vreme" stvarno isto to i

Miloevieva propaganda i glavna prepreka napretku drutva.
Moj problem s ovom polemikom bio je u nesporazumu oko
sadraja i jo vie oko znaaja predmeta rasprave. Mislim, naime, da smo
ovde uveliko raspravljali o neemu nejasnom, nedovoljno odreenom, a
ne mnogo znaajnom. Da je tema bila slabo definisana vidi se po tome
to se svi slaemo oko individualnih krivica i niko ne veruje u kolektivne,
ali Sra pravi razliku izmeu krivice i odgovornosti. Prvo je, veli, pravna, a
drugo moralna ili kakva druga kategorija i moe biti kolektivna, u ovom
sluaju srpska.
Neka bude da je tako, da ne bismo zapali u semantika
cepidlaenja. Dakle, za krivicu sledi sud i kazna, a za odgovornost ta?
Ovde negde poinje neslaganje. Da li i za odgovornost takoe sledi
kazna? Ni Sra ni ostali to ne kau, ali Srbija jeste iskusila kolektivne
kazne u vidu sankcija i NATO bombardovanja i nisam uo da se neko od
njih tome protivio. Naprotiv, za neke od polemiara (Kandi, L. Stojanovi)
bio je neprihvatljiv apel protiv bombardovanja koji smo mi neki potpisali.
Osim toga, oigledno je da druga strana smatra da protiv
kolektivne odgovornosti treba neto da se radi, neto mnogo vie nego
to radi "Vreme". Priznajem da ne znam ta je to, a ni oni ne kau. Ako se
misli na neto poput propagandne kampanje "Suoi se!", ostajem pri
uverenju da je to ne samo budalasto nego i tetno. Samo neko ko nema
nikakvog pojma kako ljudi stvarno danas ovde ive i o emu brinu moe
da veruje da takvi apeli na savest izazivaju neku drugu reakciju osim
psovke. U tom smislu je u pravu bio Svetislav Basara. (A poto Sra kae
da su na jednoj strani bili argumenti, a na drugoj uvrede, neka jo jednom
pogleda ta je u uvodu intervjua s njim napisao P. Lukovi o Ljiljani
Smajlovi.)
Lino takoe imam problem s profesionalnim budiocima savesti,
poto sam uvek verovao da protivljenje kakvom drutvenom zlu nije i ne
treba da bude niije zanimanje, nego stvar istog amaterizma. To radite
onda kad za to postoje veliki razlozi, a ne traite te razloge samo zato to
hoete da vam to bude posao.
Najzad, ao mi je to nekome to zvui cinino, ali nikako ne
mislim da je bavljenje ratnim zloinima i odgovornou drutva najvanija
obaveza svih nas. Ako pokuam da zamislim zemlju u kojoj se to
masovno radi, prvo to pomislim jeste da bih smesta otud pobegao bilo
kuda. Da je Miloevieva Srbija zbilja bila Hitlerova Nemaka, jo bih
nekako razumeo ove sadistike, ili moda vie nekrofilne izlive. Ali kako
da to razumemo sad kad ni Miloevia vie nema meu nama?
Niko ovde moda ne eli niti misli da se bavi politikom, ali u meri u
kojoj je javna delatnost ipak neka politika, ona je u ovom sluaju rava jer
moe da proizvede samo neeljene posledice. Govor koji zvui kao

Taka razlaza

157

optuba, koji postavlja nerealne, nemogue zahteve i ciljeve, koji poiva

na nerazumevanju istorije i odsustvu saoseanja, sasvim izvesno priziva
upravo ono protiv ega je uperen. Zato je srea to takvih govornika nema
previe, inae bi im se samo eelj radovao.
A zloinima, ratovima i krivicama ovo drutvo bavi se koliko moe
i ume. Bavilo se i ranije i ne znam zato se tako zaboravlja istorija srpskog
otpora koji je najzad sruio Miloevia. Zato se misli da se sav onaj
narod koji je glasao i ustao protiv njega sad ponovo njemu okrenuo. Ako
poneko ipak jeste, to je pre svega zasluga Hakog procesa. Zar je taj
mehanizam zbilja tako teko razumeti?
Stojan Cerovi

Saradnici iz dijaspore
Potovani, u poslednjem broju, u tekstu Sre Popovia, on
polemiare razvrstava po grupama, proglaavajui jednu grupu za
itaoce, a drugu za saradnike nedeljnika "Vreme". Jednu poveliku grupu
polemiara, na pozicijama delimino suprotnim od njegovih, uostalom u
toj polemici sve je samo delimino suprotno, svrstao je u dijasporu u
maniru oprosti im Boe, ne znaju ta piu. Otkud su ti ljudi vie
dijasporini od Svetlane Slapak, Bogdana Bogdanovia, brae Lazara i
Vojislava Stojanovia, pa i samog Sre Popovia? Kako je Svetlana
Slapak samo italac, a ne i saradnik, kad je za "Vreme" napisala vie
tekstova od Dragoljuba arkovia?
Nemanja uri,
elektronskom potom

Potreba javnog govora

Posle saznanja o porodino-imovinskom statusu Sre Popovia,
zahvalnost pripada dr Milu Jovanoviu (Reagovanja, "Vreme" br. 618),
izvesni detalji njegove, S.P., "kulture dijaloga" postaju i neupuenima
jasniji.
Njegovo prebrojavanje pro i kontra diskutanata "na prste" je,
naalost, vie nego neozbiljno, pa i ne zasluuje panju vrednovanja.
Pripisivanje "posebnih razloga" dijaspori za "poricanje ili relativizovanje, a
naroito za deetnifikaciju zloina", jeste neodgovorno-zlonamerna

Helsinke SVESKE

158

manipulacija injenicama, to S. Popovi tako uporno prebacuje svojim

neistomiljenicima.
Ponovne optube Srba za primarne uzroke sukoba u bivoj
Jugoslaviji su nediferencirana klevetanja i perfidne lai koje provociraju
klimu konfliktne nepodnoljivosti, a ne podsticaj na prihvatljivu diskusiju. U
tom (ne)duhu je za S. Popovia i intervencija NATO-a (Srbi u dijaspori je
bez "posebnih razloga" smatraju agresijom NATO-a) "irelevantna tema", a
verovatno ukupan broj od 850.000 (u zapadnim medijima je bilo govora i o
1,2 do 1,3 miliona) izbeglih i proteranih Kosovoalbanaca pripisati samo
Srbima je bestidna la.
Ostatak priloga S. Popovia predstavljaju ve poznata ponavljanja
i nastojanje da se time najzad okona i "dosadanja rasprava", a
gospodina Lojpura privileguje predlogom za dalje razgovore, "ali na
nekom drugom, lepem mestu".
Skoro svi prilozi Reagovanja dozvoljavaju zakljuak da su
diskusije ove vrste tek poele, pa iz aktuelnog trenutka proizilazi i potreba
da se one nastave, na primer, u obliku javnih sednica.
Dr ivojin Dai, za Forum Srba u Nemakoj

Iz lavora voda pljus! (Aquarfik aquar exit)

Hrklju, garganj, vazar, snob, opa baki ataronj. Ihtmur vedmi
njur. Galapago es o... o, nihilistra. Moralis oli plutokratis? Klistra e mistra!
Hm, mm, m... Vademekumentolis? Numberouno: trak e bljak!
Definitibilis.
iskreno va Kazimir
(Ovo je reagovanje Kazimira urguza
na tekst Sre Popovia objavljen u prolom broju "Vremena".)

(Re)kapitulacija
Gospodin Sra Popovi nas je u svom prolonedeljnom pismu
obavestio da ne eli vie da se drui s nama i da iz Polemike izlazi kao
apsolutni pobednik. Lepo od njega. Meutim nije lepo to to je moju
malenkost svrstao u grupu ljudi koje je nazvao bivim ili sadanjim
novinarima ili saradnicima "Vremena". Nije lepo zato to to nije tano.
Nisam, niti sam ikada bio novinar ili saradnik lista "Vreme", senatore

Taka razlaza

159

Mekarti. U to se moe uveriti svako ko moje ime "gugluje" ili propusti kroz
neki drugi internet pretraiva. Pojavie se samo dva moja pisma koja
sam poslao "Vremenu" za rubriku pota/reagovanja, i to na sajtu
Helsinkog komiteta za ljudska prava u Srbiji (u odlinom prevodu na
engleski). Pisma su naslovljena sa "2084" i "Proces". Da sam saradnik
bilo kojeg eminentnog nedeljnika, pojavilo bi se valjda jo neto: neki
tekst, intervju, moda i fotografija. Dovoljno cenim inteligenciju gospodina
Popovia, pa ne pomiljam na mogunost da je moj satirni "izvetaj" sa
suenja Miloeviu ("Proces") shvatio kao validan dokaz mog
profesionalnog angamana u "Vremenu". Pre mi se ini da g. Popovi vrlo
retko ita "Vreme" te stoga ne zna ni ko za taj list pie ni ta pie.
Verovatno iz istog razloga nije upoznat ni s nainom na koji "Vreme"
izvetava iz Haga.
Dakle, ja sam samo jedan autentini, neprerueni, dvadesetestogodinji, trenutno nezaposleni (evo zanimljivog podatka za
urednitvo "Vremena") italac koji je svojim pismima pokuao da
obesmisli ve u startu (neosnovanim napadima na ureivaku politiku
"Vremena") obesmiljenu Polemiku. Priliku da upoznam lik i delo
gospodina arkovia imao sam iskljuivo posredstvom medija, i to
uglavnom kao (lik i delo) jedne od zvezda two men showa, emisije koja je
nedavno muki ukinuta na jednoj beogradskoj TV stanici. Akcija
obesmiljavanja je propala, a ja bih ovom prilikom eleo da iznesem svoje
italako-graanske stavove o problemu krivice i odgovornosti za gnusne
zloine poinjene u nae ime i o nainu izvetavanja "Vremena" s hakog
procesa, naravno, izbegavajui argumente ad hominem (koje npr. koristi
D. Todorovi (dis)kvalifikacijom M. Miloevia u uvodnim redovima svog
prolonedeljnog pisma).
Slaem se s gospodinom Popoviem da postoji pojam kolektivne
odgovornosti, a ne kolektivne krivice i da je nemogue "deetnifikovati"
etniko ienje. Prihvatanje kolektivne odgovornosti (zbog neinjenja ili
nedovoljnog injenja u spreavanju zloina ili pak otvorene podrke
zloincima) jeste nuno i za svoje konkretne rezultate mora imati moralno
i materijalno obeteenje rtava i(li) njihovih porodica. Moralno
obeteenje bi se oitovalo u izvinjenju efa drave rtvama i(li) njihovim
porodocama, a u ime drave Srbije i njenih graana (ne samo etnikih
Srba, lino poznajem nekolicinu graana Srbije koji nisu etniki Srbi a
zalagali su se za proterivanje kosovskih Albanaca; uostalom, neki od
visokih politikih i vojno-policijskih zvaninika biveg reima nisu etniki
Srbi i moda su ne samo odgovorni ve i krivi za zloine). To prihvatanje
odgovornosti e svakako imati katarzino dejstvo kod graana Srbije,
meutim, da bi se dolo do pomirenja, ono nije dovoljno. Do iste katarze
morali bi doi i svi drugi narodi koji su uestvovali u ratovima (svi narodi u
svojim redovima imaju i rtve i delate) na prostoru bive Jugoslavije, bez

160

Helsinke SVESKE

izuzetka (ovo nije argument tu quoque, za pomirenje je potrebno najmanje

dvoje). Ukoliko do toga ne doe, to ni na koji nain ne sme uticati na
proces prihvatanja odgovornosti od strane graana Srbije, ali svakako
treba da utie na odnose s pojedinim dravama "iz regiona". S drutvima
koja odbijaju da se suoe sa sopstvenom odgovornou, nijedno
civilizovano drutvo ne eli da ima "prijateljske i dobrosusedske" odnose.
Jednostavno, svako se svakome treba izviniti zato to su svi odgovorni.
Od krivaca pak niko i ne trai izvinjenje. Oni moraju biti kanjeni (naravno,
ukoliko se njihova krivica dokae).
Neu se posluiti floskulom tipa: "ne elim ja da branim nikoga,
ali..." zato to elim, kao italac, da stanem u odbranu "Vremena", pre
svega, zbog prirode napada na taj list i njegove novinare, koji su (napadi)
potpuno neargumentovani. "Napadai" Miloevievu krivicu "dokazuju"
argumentom e consensu gentium (kriv je zato to to svi znamo).
Izvetavanje lista "Vreme" iz Haga je vrlo profesionalno, nepristrasno i
analitiki odmereno. Pojedini albanski svedoci su lagali (ne znaju nita o
planetarno poznatoj organizaciji kao to je OVK i koja "ekspozituru" ima i
u njihovom selu), tuilatvo je uspevalo da dokae da je zloina bilo, ali je
vrlo nespretno te zloine dovodilo u vezu s Miloeviem, proces je isuvie
"istorizovan" (i od strane optuenog i od strane tuilatva) itd. Sve ovo se
moglo videti (i uti) posredstvom veeg broja domaih i stranih medija, a
ne samo "Vremena". Lino sam nezadovoljan tokom suenja, ali to ne
pripisujem (ne)objektivnom izvetavanju medija, ve, najblae reeno,
smuenosti tuilatva, osionosti optuenog i hermetinosti njegovog
reima iz vremena zloina. Verujem da je Miloevi kriv, ali to neu znati
sve do okonanja procesa.
S nekim stavovima pojedinih novinara "Vremena" iznetim u
Polemici lino se ne slaem, ali drim da su to njihovi lini stavovi, a ne
pitanje ureivake politike lista. "Vremeu" upuujem kritiku povodom
objavljivanja pisma izvesnog dr Mila Jovanovia u kojem poziva na lin
neistomiljenika uskraivanjem osnovnih ivotnih namirnica (hleba i
mleka).
Dejan Vukeli, Novi Beograd
P.S. Doista mi imponuje injenica da je gospodin Popovi (valjda
na osnovu literarnog kvaliteta mojih pisama) pomislio da sam novinar ili
saradnik lista iji je on osniva.

Taka razlaza

161

Gde e nam dua

Polemika koja nas je zadesila, i traje evo ve vie od dva meseca,
nije najgora stvar koja nam se mogla desiti. Mnogo bi gore bilo da se
pitanje ratnih zloina prepusti ubrzanom zaboravu, kako bi to mnogi ovde
eleli. Ipak, u meni je ta polemika pre svega izazvala oseanje duboke
tuge, i to ne samo zbog sporednih pitanja koja se, na uveseljenje publike,
obrauju na nedostojan, pa i nepristojan nain (u emu je isprednjaio
jedan diplomata, g. ambasador Basara). Na moje poprilino i neprijatno
iznenaenje, vidim da se neki antiratni aktivisti iz miloevievskih
vremena sada odjednom zalau za neki novi pristup zloinima i
zloincima. Na primer, da se zloini i zloinci "deetnifikuju", ili, da se
uopte odustane od "moralnog terorizma" (valjda maksimalizma?).
Jednom reju, da se sve to malo zaboravi. Pomoi se vie ne moe, a
svako kopanje po prolosti nam, navodno, oduzima dragoceno vreme i
energiju. Takoe, paradoksalno, moralni deetnifikatori se uglavnom
zalau za princip etnike ravnotee. Oni bi da se bave i tuim zloinima.
Ne znam samo da li etnifikovanim ili deetnifikovanim, ali nasluujem,
naalost, da za takve hrvatski zloin ostaje hrvatski, albanski zloin ostaje
albanski, samo je srpski zloin taj koji treba da izgubi etniku
karakteristiku. ta da na to kae ustaa koji nee da ratuje protiv svoje
line karte? Ono to je i rekao, kada se suprotstavio izruivanju Bobetka.
Nema moralnog oienja jedne sredine sve dok se ona ne suoi sa
zloinima u svom okruenju. Svako bavljenje tuim zloinima je
zamuivanje vode, odlaganje, relativizovanje, a ponekad i pravdanje
onoga to su poinili "svoji". Neka svako radi svoj posao. Ne mogu Hrvati
oistiti nas, niti mi njih. Ni Hag nas ne moe oistiti sve dok i u ovim
malobrojnim i nedovoljno radikalnim suenjima navijamo za zloince iz
svog plemena ("etnifikujui" tako zloin na najgori mogui nain). Stavovi
o deetnifikaciji zloina su na samom pragu istorijskog revizionizma, i to jo
pre nego to je i sama istorija ovoga to nam se desilo uopte i napisana.
ta li emo tek uti kada se u ovu polemiku ukljue, ohrabreni, nai pravi
"nacmeni" poput Kalajia, oga, Noga i Kapora? Isto to to smo uli od
Cerovia, samo u jo otrijoj formi? Nacmeni za sada mudro ute jer
znaju da bi svako podseanje na njihovo ratno piskaranje pokvarilo posao
neoekivanim saveznicima iz donedavno suprotnog tabora. Zabaurivanje
zloina nije nova pojava u redovima Miloevievih protivnika.
Zabaurivanjem se nove vlasti bave, ko radikalno, a ko nedosledno, od
samog 5. oktobra. Nije samo g. Kotunica, nego je i g. ini izjavljivao
da "Nataa Kandi i Sonja Biserko nemaju dokaze za ono to govore".
Kada su dokazi pokuljali, g. ini se nije izvinio za ovu izjavu. Bar malo
se, na delu, iskupio (pa sada misli da je dovoljno uinio). A zabaurivanje

Helsinke SVESKE

162

traje, ak dobija na snazi i efikasnosti. Pa se pitam: kakva je moralna

budunost naroda iji zvanini duhovni voa moe u jednom trenutku da
izjavi kako nije ni za malu, a kamoli veliku Srbiju koja bi bila stvarana i
branjena zloinima, pa da posle postane lan nekakvog odbora za zatitu
ne svih, nego samo "svojih" ratnih zloinaca? I iji dravni poglavnik
putuje na mesto gde su uz svesrdnu saradnju drave na ijem je elu
vreni zloini, glasno svima dajui do znanja da nema nameru nikome da
se izvinjava, ni u svoje ime, ni u ime svoje drave? S takvim idejama i
stavovima emo ui u Evropu. Ne sumnjam. I u Evropi ima takvih. Samo
to emo se u Evropi druiti s gospodom Hajdarom i Le Penom, koji
takoe misle da je nacija iznad svega. Postoje ak izgledi (ako se potvrdi
da u Evropi nezadrivo jaaju nacionalistiki pokreti), da od alosnog
prirepka najzad postanemo evropska avangarda. Ovo piem svestan
injenice da sam nepopravljivi recidivista. "Vremenu" sam po prvi put
pisao ovakvo "pismo itaoca" u trenutku kada je na stranicama lista
Roksanda Nini pre vie meseci agresivno napala Sonju Biserko
relativizujui i zabaurujui istovremeno zloine poinjene nad Albancima.
Tada nisam bio udostojen odgovora. Ali, recidivisti, oigledno, sede i u
redakciji "Vremena" (bar to se napada na Sonju Biserko tie), a recidivisti
su u neku ruku i svi oni glasai koji su godinama glasali za zloinaku
politiku, a sada glasaju (ponovo dosta masovno), za nacionalnu opciju
koja podrazumeva zabaurivanje zloina. Znam i ja da svako pred
glasaku kutiju izlazi sam, "deetnifikovan", ali ipak. Kud nam ode dua?
Pavle Rak

Ispravka
U drugom pasusu teksta Sre Popovia "Na kraju", grekom
autora, izostavljen je deo reenice. Ona pravilno glasi:
"Cela ova rasprava je poela grubom zamenom teza g. arkovia,
koji je stav Sonje Biserko da ak i Vreme (meu mnogim drugima)
uestvuje u uoptavanju i relativizaciji zloina i sve organizovanijim
naporima da se zloin ne samo relativizuje ve i deetnifikuje i da je to
izraz totalitarnog naina miljenja koji sada predstavlja glavnu opstrukciju
demokratizaciji drutva izabrao da proita kao optubu itavog jednog
naroda."
Urednitvo

Taka razlaza

163

Vreme, 620
21.10.2002.

Mrak i zvezde
Koja su osnovna neslaganja u polemici o odgovornosti koja se
vodi u "Vremenu"? Re je, ini mi se, u odgovorima koji se daju na
sledea pitanja:
1. Zato su izbili kriza i rat na teritoriji bive Jugoslavije? Odgovor
na to pitanje je ponuen stotinama knjiga, ogromnom broju izvetaja i
dokumenata i bezbroju novinskih lanaka. Dosada su ponuena tri glavna
uzrona objanjenja: a) nacionalizam, b) sukob je u prirodi balkanskih
naroda i njihovih kultura, c) kriza i rat u bivoj Jugoslaviji samo su deo
jednog veoma obimnog i dubokog procesa istorijske modernizacije
istonoevropskih drutava (i ne samo njih), te procesa globalizacije i
preraspodele odnosa moi u svetu. Svaka od tih osnovnih hipoteza ima
svoje zastupnike i kod nas i u svetu. Pripadam onima koji smatraju da je
pravi odgovor ovaj trei, to jest da su kriza i rat rezultat procesa politike,
ekonomske, demografske, kulturne i mentalitetne modernizacije. U nju se
u bivoj Jugoslaviji ubrzano krenulo, posebno nakon Drugog svetskog
rata, s veoma razliitih ishodinih stupnjeva istorijskog razvoja pojedinih
delova i naroda. Zatim je zemlja kao celina ula u politiku krizu krajem
ezdesetih godina, konstitucionalnu krizu sredinom sedamdesetih irokom
decentralizacijom bez demokratizacije, te ekonomsku 1979. godine.
Sredinom osamdesetih dolo je do smene generacija u politici, a krajem
toga desetlea nove politike elite su svesno zapoele sukob oko
preraspodele politike i ekonomske moi, unutarnjih obaveza i spoljnih
dugova, kontrole nad ekonomskim resursima zemlje i linog ekonomskog
interesa. Kada su iscrple druga sredstva, pribegle su ratu, oduvek
najdelotvornijem sredstvu za preraspodelu moi. Ti procesi, dakle, nisu
poeli ni jue, ni devedesete ni s Miloeviem, nego mnogo ranije, i
zahtevaju ozbiljna, analitika objanjenja.
Nacionalizam, kako onaj odozdo, iz naroda, tako i onaj odozgo,
iren iz vrhova politike moi, bio je samo jedno od sredstava i
modifikacionih inilaca u tome procesu, a ne njegov uzrok. Kada je pak
re o objanjenjima koja sukob svode na nekakav poseban balkanski
mentalitet, smatram da na njih nije vredno troiti vreme.
2. Kakvu je ulogu igrala takozvana svetska zajednica? Nae
politike elite su same pripremale sukob, ali je on snano i neprekidno
podstican spolja. Najmonije zemlje su se u procesu raspada Jugoslavije
rukovodile svojim politikim, privrednim i vojnim interesima, a ljudska
prava i pravdu su titile samo kada je to odgovaralo njihovim interesima ili

164

Helsinke SVESKE

kada su bile prinuene na to, ba kao to to ine i u odnosu prema drugim

zemljama i u meusobnim odnosima. Uz to su ile i ne male koliine
neznanja, gluposti, povoenja za medijima, sitnih unutarpolitikih interesa
i tako dalje, ali ni to nije nita to ve nije vieno.
3. Kakva je bila uloga obinog stanovnitva? Obini graani su u
ovom ratu, kao i u ratovima inae, bili uglavnom potrona roba. Onaj ko
tvrdi da svaki narod zasluuje vlast koju ima i da je sauesnik u vlasti za
koju je glasao pokazuje samo da ne zna ili nee da zna kako se odvija
politiki ivot, ak i u zemljama s najjaim demokratskim tradicijama.
Prave krivce treba traiti u politikim i privrednim elitama, onima koje
imaju stvarnu mo u jednom drutvu. Njihova krivica i odgovornost vee
su ak i od krivice onih koji su im isporuivali ideoloka i druga opravdanja
i obezbeivali propagandu. Obine graane ne treba optuivati, ve ih
valja obrazovati i prosveivati, a to nije neto to se moe obaviti preko
noi. Osim toga, pre bilo kakvog zahteva da se obini ljudi obraunaju s
prolou, treba im obezbediti koliko-toliko pristojnu sadanjost. Sve
drugo proizvodi potpuno suprotan uinak.
4. Ko su rtve, a ko zloinci? Dosada nije objavljen nikakav
potpun i taan pregled rtava. Zauzvrat se operie veoma paualnim i
krajnje razliitim procenama. Potrebno je prebrojati i razvrstati po
uobiajenim statistikim i pravnim merilima i rtve i zloince, ne da bi se
zaboravili ili izjednaili, ve da bi se stvorila pouzdana sudska
dokumentacija i spreila sadanja manipulacija brojevima, i unutar bive
Jugoslavije i van nje. Niti je to nemogue, niti zahteva previe vremena.
Osim toga, kada se govori o pokajanju, oprotaju i pomirenju, ne treba
zaboraviti da kod nas zloinci i njihove rtve danas ive uglavnom na
razliitim stranama dravnih i administrativnih granica, te da zato nema
trajnog raiavanja s prolou bez manje-vie istovremenog
pokretanja toga postupka u svim bivim republikama.
5. ta vodi kanjavanju krivih i pomirenju meu nevinima? Krivce
treba goniti po pravnim merilima zato to su krivi, a ne zato to su ove ili
one nacionalne pripadnosti. Moramo se jedanput nauiti da razlikujemo
pravne postupke od istoriografskih objanjenja, i objanjenja pojedinih
postupaka od njihovog opravdavanja. U tome poslu ne vidim smisaono
mesto za politike inove kao to su javna izvinjenja, tim pre to se ona
ne trae zbog rtava, ve zbog poena u meunarodnim sudskim
sporovima oko podele imovine i naknade ratne tete, u stranakom
nadmetanju pred izbore, potrebama opravdanja spoljnog (ne)meanja i
slinim, veoma obinim politikim i ekonomskim interesima. Postupci kao
Brantovo kleanje u Varavi jesu samo prazni simboliki inovi i dobra
politika reklama posle njegovog kleanja svi su bili oduevljeni, ali
suenja nacistikim zloincima nisu intenzivirana, nijedan Jevrejin nije

Taka razlaza

165

dobio obeteenje, nita konkretno se nije dogodilo, nije vraeno ak ni

staro ime neke ulice, sve je ostalo na tom simbolikom inu.
6. Koji su interesi onih koji uestvuju u ovoj raspravi? I vlade i
nevladine organizacije imaju svoje interese, od potpuno pristrasnih i
sebinih do potpuno nepristrasnih i nesebinih. Ti su interesi analizirani u
veoma obimnoj literaturi. Jedan deo naih nevladinih organizacija ne bi
se, po meni, mogao svrstati ni u nepristrasne ni u neprofitne institucije. Od
bive vlasti smo oekivali da je kriminalna i sebina, od sadanje vlasti
oekujemo da bude koliko-toliko pristojna, ali od nevladinih organizacija
oekujemo da su iste i u moralnom i u finansijskom pogledu. Ako nisu
ili nam izgleda da nisu smatram naim pravom da na to javno ukaemo
kako one svojom pristrasnou, sebinou ili finansijskim poslovanjem
ne bi vie tetile nego to doprinose razvoju civilnog drutva.
7. Ko ima pravo da uestvuje u raspravama? Svi, jer je to
graansko pravo na javnu re, ali mislim da nije na svome mestu da oni
koji su u najgorim godinama iveli u Parizu, Beu, Njujorku i na drugim
stranama, sada nama, koji smo sve vreme bili ovde i inili ono to smo
mogli, dele savete ta je trebalo ili nije trebalo da radimo. Bez obzira da li
se sada vraaju u zemlju zato to napolju nikome vie nisu potrebni, to
niko vie nee da ih izdrava, to nisu uspeli da sami postignu neto
trajno ili moda samo zato to su se ueleli svoje zemlje, nije korektno da
se sada predstavljaju kao jedini ivi pravednici. Konano, jedna stara
poslovica kae da nema mraka, ne bismo videli zvezde. Nebo nad
Srbijom je poelo da se razdanjuje. Zato neko mora da stvara mrak kako
bi i dalje ostao zvezda, odnosno titio svoje politike i finansijske interese
sve ih krijui iza lepih rei.
Ljubia Raji

Dva vana slova

Prvi (i verovatno poslednji) put uestvujem u jednoj ovakvoj
debati. Najverovatnije to ni sada ne bih uinio da gospodin Sra Popovi
u svoje reagovanje objavljeno u "Vremenu" br. 618 nije ukljuio i statistiku
dostojnu NBA lige. Nisam koarkaki strunjak, ali mi se ini da je po
statistici gospodina Popovia italatvo "Vremena" "ostvarilo pet
asistencija". Citiram: "... na prste se mogu izbrojati domai itaoci koji su
stali u odbranu Vremena tokom ovih desetak sedmica polemike (ja sam
ih izbrojao pet)". Poto sam italac "Vremena" i, samim tim ukljuen u
ovakvu statistiku, jednostavno mi je dosadilo da sedim na klupi.

166

Helsinke SVESKE

Prethodnih sedmica smo bili svedoci raznoraznih prepiski

strunjaka za ispitivanje javnog mnenja i u duhu te debate mogu da
primetim da je statistika gospodina Popovia problematina. On
zanemaruje injenicu da su itaoci koji su se javili s kritikama na raun
"Vremena" takoe itaoci (verovatno su proitali ono ta ktitikuju). Za
neke od njih bi se ak reklo da ne itaju "Vreme" samo kada ga zateknu
na stolu kod berberina (ili frizera, ta ko voli), nego da prate razvoj nekih
tema koje se provlae kroz vie brojeva dotinog lista. Ili moda esto idu
kod berberina... U svakom sluaju, ti razni itaoci su neki pojedinci koji
ovaj list itaju, makar se i ne slagali s njegovim kompletnim sadrajem.
Da preem na stvar ono to gospodin Popovi najvie zamera
"Vremenu" za mene je razlog da ga itam. Na primer, objavljivanje lista za
vreme NATO bombardovanja 1999: ne znam gde je g. Popovi bio za to
vreme, ja sam bio u Zemunu, nadomak Beograda. Moram da priznam da
mi prvih dana uopte nije bilo prijatno. ak sam pokuao da tri bombe
koje su mi pale na 100 metara od kue (i nekoliko desetina onih koje su
pale malo dalje) shvatim kao vaspitnu meru dobronamernog ali priglupog
uitelja koji misli da e packama uterati deci pamet u glavu. I nekako u to
vreme se dogodilo da je "Vreme" poelo da izlazi u svojoj ratnoj verziji.
Saznao sam kakav je to utisak ostavilo na g. Popovia, ali red je da i on
sazna moje utiske: "Ratno Vreme" je za mene bilo dokaz da, izuzimajui
meni blisko okruenje, postoje jo neki ljudi koji vide istovetnosti u
metodima primenjenim od strane NATO snaga i onih popularno nazvanih
"snagama represivnog reima Slobodana Miloevia". Za mene je to bio
dokaz da jo uvek postoje ljudi koji se s vremena na vreme kucnu po elu
i pomisle: "ek', ek', a ta ako ipak..." to bi rekao David Lynch: "The
owls are not what they seem". Verujem da dokle god postoje ljudi koji
sumnjaju u zvanino promovisane stavove (iji god oni bili, pa makar ih i
sami ponekad zastupali), moemo da se nadamo mentalnom/etikom/
graanskom ozdravljenju ove ili bilo koje druge skupine ljudi. Jer, nisu
samo Slobini navijai tupavi, ima idiota i morona i na onoj drugoj strani. I
verujem u deetnifikaciju gluposti.
to se etnifikacije/deetnifikacije tie da li vam je dame (Kandi,
Biserko, Slapak, Pavievi) i gospodo (Lukovi, Popovi, Todorovi)
jasno da etnifikacija zloinaca nije isto to i etnifikacija zloina.. Ona dva
slova manje u potonjem izrazu ine bitnu razliku. I ako, recimo, smatrate
da bi Srbi trebalo da upute izvinjenje Hrvatima/Albancima/Bonjacima, ne
pada li vam na pamet da se time (da budem patetian) krv s ruku realnih
zloinaca rasporeuje na ruke celog naroda. Shvatate li da time samo
nastavljate tezu Slobodana Miloevia da je njegov rat u stvari bio
optenarodni rat. Vi zaista verujete u to? Pa zato onda da ne budu
puteni svi pojedinci iz Sheveningena i da se jednostavno sudi narodima?
Jer, ako rasporedimo krivicu S. M. na ceo srpski narod, onda na

Taka razlaza

167

navedenog S. M. pada podjednako krivice koliko i na mene. Meutim, ako

se njemu ve sudi u Hagu, ja to shvatam kao suenje njemu, bez obzira
na to to bi i on i nareene dame i gospoda voleli da se sudi i meni. Ipak,
u tom sluaju bi se pojavio viak krivice (krivica S. M. plus ista ta krivica
podeljena na ceo narod), ali to ve spada u domen jedne naune teorije
koja takoe sadri termin relativnost u svom imenu. Dakle, ja ne
osporavam tvrdnju da su i S. Miloevi i R. Mladi i R. Karadi Srbi (to ne
osporavaju ni oni), ali oni i dalje nisu svi Srbi.
Nekih dvadesetak godina sam proveo kao profesionalni muziar i
nekoliko puta mi se dogodilo da su nastupi grupa u kojima sam svirao bili
najavljeni bez naeg znanja. Kad bih posle nekoliko meseci dolazio u ista
ta mesta, nekako nisam imao potrebu da se izvinjavam u ime idiota koji je
oglasio koncert koji nikako nije ni mogao da bude odan poto ja kao
izvoa to nisam ni znao), ve je jedino to sam osetio kao moralnu
obavezu bilo da se ogradim od istog tog idiota i da jednostavno kaem
istinu (tj., da ja nemam nita s tim). Moda je to za vas etiki
neprihvatljivo, ali kao to nisam eleo da neko vodi ratove u moje ime,
tako ne elim da se neko u moje ime izvinjava.
A "Vreme" u i dalje itati iz prostog razloga to je to jedna od
retkih taaka u srpskim medijima gde italac ima oseaj da ita tekstove
ljudi koji se svako malo kuckaju po elu i sumnjaju u mogunost
postojanja standardizovane politiki korektne istine. Dodue (da
parafraziram Verana Matia), cena nezavisnosti je da te niko ne voli (bar
ne sasvim) i "Vreme" zbog toga verovatno nema novca da plati vie
saradnika, dopisnika, tekstova, ega god, pa je stoga tako tanuno i
proita se za nekoliko sati. Ne sumnjam da bi uz pomo vedskog
Helsinkog odbora ili neke srodne institucije bilo bogatije, ali iz nekog
razloga mu ovako vie verujem. Seam se poetaka "Vremena" dok je
gospodin Popovi bio aktivan u njemu i moram da priznam da je ovaj list
tada bio mnogo jednoznaniji, to mi je mahom ilo na ivce.
Jednostavno, negativ "Politike" u ono vreme mi je bio podjednako
besmislen kao i negativ Margit Savovi u obliku ge Kandi danas. To sve
stoga to negativ ne podrazumeva drugu sliku, nego direktno zavisi od
originalne slike, a po pravilu zavisi od finansijera koji se suprotstavljaju
finansijerima one druge strane. Danas mi se ini da "Vreme" zavisi od
italaca i da se prostire prema guberu. I da je to jedna skupina ljudi koja
se zapitkuje i prodaje svoje dileme onima koji se takoe zapitkuju. A
gospodina Popovia kada sledei put budu pitali: "ta je to sa
Stojanom?", moda bi mogao da im odgovori: "Ma nije mu nita, samo ivi
u Srbiji".
Aleksandar Vasiljevi,
elektronskom potom

Helsinke SVESKE

168

Nek na miru sede kod kue

Poslednje reagovanje g. Stojana Cerovia na tekst g. Sre
Popovia me je, moram priznati, poprilino razoaralo iako sam kao verni
italac "Vremena", njegov fan i veinom se slaem sa stavovima i
analizama sa kojima istupa u javnosti. Osim kada je u pitanju ova
polemika na stranicama "Vremena" i uopte njegov pomirljiv stav po
pitanju ratova u poslednjoj deceniji. Otprilike, stavovi g. Cerovia, kao i
veine novinara "Vremena", mogu se podvesti pod kategoriju ekstremne
umerenosti o kojoj je pisao Teofil Pani u jednom broju, a najreitiji
egzemplar tog fenomena za mene je ga Ljiljana Smajlovi i slini (Kosta
avoki npr.) koji otprilike nekom teorijom kontrasta pokuavaju da sebi
daju na znaaju: to to su oni u Slobino vreme njega kritikovali i napadali,
ime su dovodili sebe u opasnost, upravo to, naime, sada njima daje na
teini kada pravdaju njegovu politiku, jer nije vie in kritikovati Slobu sad
kad nije tu nego je u Hagu i tamo neustraivo bije ljute bitke zarad spasa
naroda srpskog a sve protiv samog avola ovaploenog u Americi.
Drugim reima, Sloba je bio skroz cool samo je nadigran od strane mnogo
jaeg protivnika.
Time se otprilike sad slui g. Stojan Cerovi: njegov nesumnjivi
antiratni (a ne samo antimiloevievski) stav i sta sada bi trebalo da mu
daju za pravo na neku vrstu ekstremne umerenosti koja treba na mala
vrata da pusti u kuu koju smo tek poeli da gradimo one koji su je sruili:
celo to desniarsko nekrofilno drutvo na elu sa SANU i slinim
nacionalnim radnicima, kao i pomenutim Kostom avokim, koji se inae
javno pita a da zato bi Srbi na bilo koji nain imali da se stide ratova koje
su vodili. A zato bi se stideli kad nas je bombardovao NATO i Srbija je
puna izbeglica? Ono pismo NATO-u za prekid bombardovanja kojim se g.
Cerovi ponosi zaista je trebalo uputiti prvo Miloeviu. Prosto nije sporno
da je bombardovanje bilo katastrofalni zloin, ali ta injenica ne sme da
bude opravdanje za bilo koji zloin poinjen od strane srpskih snaga i u
nae ime. Pozivanje sada kao na zaslugu to to su neki to pismo potpisali
ista je demagogija, a u vreme bombardovanja potpisati to pismo bilo je
najlake uraditi: ono to nije bilo uopte lako jeste pronai i javno
obelodaniti (recimo, upuivanjem tog pisma Slobi i od njega traiti prekid
bombardovanja) uzrok a to je politika Slobodana Miloevia koga je i
posle svega podralo milion i osam stotina hiljada glasova, to predstavlja
oigledan izraz masovne podrke zloinakom projektu.
G. Cerovi se pita ta bi bile sankcije za kolektivnu odgovornost
dok, s druge strane, svi znamo ta su sankcije za krivicu oko koje
uglavnom postoji opta saglasnost da ne moe biti kolektivna. Pa evo,
npr., prva sankcija moe biti lustracija. I to ne lustracija za period od 1945.

Taka razlaza

169

godine naovamo, nego, to treba rei jasno i glasno, od 24.

septembra1987. godine i gotova pria. Uopte nije teko odgovoriti na
pitanje ko su bili ljudi koji su na ovaj ili onaj nain zagovarali osvajanje
tuih teritorija zloupotrebom pitanja srpske manjine. Umesto da se na
zatitu prava Srba izvan Srbije ide jednom doslednom evropskom
politikom zatite ljudskih prava, izabrano je ono prvo. Upravo ti ljudi koji su
zagovarali tako neto treba da budu lustrirani. Da se vie ne pojavljuju u
javnosti i da lepo sede kod kue i na miru razmiljaju, sa sve pogledom na
neku sportsku halu u kojem i dan-danas ive Srbi iz Hrvatske, a da gde
smo mi to pogreili. A ne ovako, da svojim istupima daju krila eelju i
raznim kleronacionalistikim ispostavama, da zbunjuju graane i ubeuju
ih, kao i u Hrvatskoj uostalom, da onaj ko je napadnut ne moe poiniti
zloin. Formalno, lustracija je nedemokratski in: ljudi se javno
sankcioniu zbog iznesenih stavova, uinjenih dela koja ipak nisu
protivzakonita itd. Ali na taj nain biti formalista u jednom posttotalitarnom
drutvu znai biti nihilista. Zato je, apsurda li, lustracija najdemokratskiji
in koji je Srbija ovakva kakva je, mogla da preduzme. Naalost, za to su
male anse i zato ja razumem, i sklon sam, nazoviradikalizmu Sre
Popovia, Natae Kandi i ostalih.
Kako se lustracija nije desila, nezavisni mediji ("Vreme", B92 itd.)
bi se, da bi ostali nezavisni a ne-postali deo establimenta, morali
ponaati onako kako to radi "Feral Tribune" ili, recimo, beogradski list
"Republika": ljudi, koji su odgovorni za rat (iako nema "sudske presude" o
tome) to e rei listom sve glaveine bivih partija na vlasti, ako ve te
partije nisu zabranjene, ne bi smeli dobijati tzv. "objektivni" tretman u
medijima jer je to najneobjektivniji (i najnepravedniji) mogui in koji mediji
mogu da preduzmu i istovremeno nain za iskupljenje i restauraciju tih
opskurnih ljudi kao da se nita nije dogodilo u protekloj deceniji jer oni su
sada legitimna opozicija, a odnos prema opoziciji je merilo
demokratinosti vlasti. Nije nego. A upravo se to deava. Danas bi, na
primer, hapenje Vojislava eelja zbog ratnog zloina bio dogaaj koji bi
mobilisao itavo javno mnjenje protiv onih koji hapse. Ti ljudi se ponovo
vraaju i nezaustavljivo jaaju, isto se deava u svim postratnim drutvima
bive SFRJ, demokratski nacionalisti su najpopularniji, uopte, nacionalno
kao ideologija je dobilo dva miliona glasova na izborima u Srbiji i,
naalost, pitanje je dana ili istorijskih okolnosti kada e taj demokratski
prei u ekstremni nacionalizam to su samo dva imena za istu stvar:
mrnju. Zato "Vreme", ako eli da sauva svoju nezavisnost, mora zauzeti
mnogo odluniji stav nego to je to bio sluaj do sada.
Zoran Tain, Beej

Helsinke SVESKE

170

Vreme, 621
28.11.2002.

Kraj polemike
Svemu doe kraj, pa i polemici u "Vremenu" zapoetoj pre skoro
etiri meseca povodom teksta "Dehelsinkizacija gospoe Biserko". Nije da
pisama vie nema, naprotiv. Ali nema drugih pisama do mahom onih koja
polemiu s opaskom Sre Popovia da se itaoci "Vremena" ne slau s
ureivakom politikom "Vremena". Kako je ovo za sam predmet polemike
potpuno nebitno, odluili smo da je privedemo kraju, uz izvinjenje onim
itaocima ija reagovanja nisu nala mesto na stranicama "Vremena".
Urednitvo

DODATAK

Taka razlaza

173

Mirjana Vasovi

Povodom rasprava o nainima dolaenja

do istine o sukobima na tlu bive Jugoslavije

Pobornici "Zvanine verzije"

U nedavnoj raspravi o mogunostima i nainima dolaenja do
istine o sukobima na tlu bive Jugoslavije i njihovim najteim posledicama
ratnim zloinima odranoj u organizaciji jugoslovenske Komisije za
istinu i pomirenje, u Sava centru ponovo su se ispljile, sutinske, gotovo
nepremostive, razlike u gleditima. Stanovita onih koji su od poetka
nepoverljivo gledali na osnivanje Komisije unapred joj osporavajui
(redom) pravo na istraivanje istine uopte, a zatim legitimitet,
svrsishodnost i nepristrasnost ostala su nepromenjena, a njihove
sumnje dodatno ojaane. Predstavnicima civilnog drutva, tj. onih
nevladinih organizacija koje se ve godinama bave obelodanjivanjem
drastinih sluajeva krenja ljudskih prava, ratnog prava i zloina protiv
ovenosti, poinjenih na ovim prostorima, predstavljeni projekti, i jo vie
metodologija kojom se Komisija za istinu rukovodi, bili su sasvim dovoljna
potvrda miljenja da to nije "pravo mesto za utvrivanje istine", kao i da
ozbiljne namere u tom cilju uopte ne postoje. lanovima Komisije
pripisani su "isprazni akademizam", "neopravdana sporost i
odugovlaenje", u radu tenja ka uspostavljanju "vetakih ravnotea" i,
sledstveno tome, neiskrenost u nastojanjima da se otkriju i javnosti
saopte stvarne razmere i akteri zloina nad civilima stanovnitvom koji
su u toku protekle decenije pratili meuetnike sukobe u nas.
Predstavnici nevladinih organizacija koje se bave zatitom
ljudskih prava zagovaraju pragmatski pristup ovoj stvari: neposredno
obelodanjivanje "nepobitnih injenica" o masovnim zloinima koji su
poinjeni sa srpske strane. "Srpska strana rata" je osnovno to tragaoce
za istinom i pomirenjem treba da interesuje poto je, prema njihovom
uverenju, "poistiti ispred svoje kue", u moralnom smilslu, superiorno
naelo. To se, ujedno, prihvata kao superiorno metodoloko naelo u
procesu otkrivanja istine, poto se polazi od toga da se samo onaj koji
argumentuje protiv svojih najboljih interesa moe smatrati dovoljno
ubedljivim i dostojnim poverenja. Oni smatraju da ma kakvo bavljenje
istorijskim, politikim, socijalno-psiholokim itd. spektima i okonostima pod
kojima su se zloini odigravali samo bespotrebno uslonjava inae
jednostavnu sliku. To odlae i oteava proces suoavanja srpske javnosti

174

Helsinke SVESKE

sa istinom o sopstvenim zlodelima, koje predstavlja neophodan preduslov

meuetnikog pomirenja. Sa stanovita Istine takva analiza je ne samo
zamagljumjua, ve i sasvim izlina, poto ve postoji "validna
dokumentacija sa terena", koja ono to se dogodilo (a to je, inae,
"poznato i celom svetu") ini "belodano jasnim" i "oiglednim". Sve to
preostaje jeste da se ta "oiglednost" potvrdi i prizna, da se "ovoj sredini"
ona nedvosmisleno predoi, kako bi, tek u tom suoenju sa "injenicama
zloina", bilo mogue doi do sveopte katarze, odgovornosti, a po
nekima, i do "denacifikacije" Srbije. Svako drugo i drugaije gledite, pa i
pokuaj preispitivanja "onoga to je ve poznato", ne skriva, u stvari, nita
drugo do nameru njihovog zatakavanja i opravdavanja.
Svoj analitiki, "akademski", pristup lanovi Komisije za istinu i
pomirenje, uzaludno, obrazlau time da iza "oiglednosti" zloina, "na
terenu", stoje neki politiki, drutveni i psiholoki procesi bez ijeg
prouavanja nije mogue shvatiti ni ta se zaista dogodilo, niti ko je sve za
to odgovoran. "Kopanje" po arhivskim dokumentima i ispitivanje uloge
meunarodnih faktora imaju znaaja upravo stoga to se pretpostavlja da
neposrednim i oiglednim aktima nasilja, "na terenu", katkada prethodi
skriven i dugotrajniji proces autorizacije zloina koji, upravo u interesu
istine, ne sme da ostane neobelodanjen. Usmeravajui i dajui znaenje
pojedinanim ljudskim postupcima, odreena politika (ili politike) priznatih
autoriteta, odnosno specifina drutvena klima, ideologija i sl. ba koliko
i neposredan poriv ili naredba mogu da stvore uslove pod kojima mnogi
univerzalni moralni principi koji ureuju ljudske odnose prestaju da vae.
Oni doprinose uspostavljanju razliite vrste moralnosti vezane za
dunost vojnika da se pokori naredbama pretpostavljenih, pripadnika
grupe da se povinuje optevaeim normama, patriote da iskae lojalnost
svojoj dravi "bila ona u pravu ili ne". Prouavanje uloge medija, odnosno
sadraja rairenih socijalnih stereotipa i predrasuda, neophodan su
sastavni deo ove analize poto otkriju skriveni proces posredovanja takvih
poruka kojima se akti nasilja eksplicitno nareuju, implicitno ohrabruju,
automatski odobravaju, ili "tek" ne osuuju ime se poveava spremnost
obinih ljudi da u njima uestvuju. Najstraviniji zloini, tako, mogu biti
predstavljeni javnosti kao "pravina osveta", deo normalne vojne rutine, ili
"prirodan" odnos prema neprijatleju koji se ne smatra pripadnikom ljudske
vrste i na koga se, stoga, ne moraju primenjivati zakoni civilizovanog
sveta. Iznoenje u javnost pojedinih svedoenja i svedoanstva o
neposrednim iskustvima ljudi, kao trei krug istraivanja istine o zloinima,
ima, pre svega, moralnu dimenziju. U tom smislu, svako svedoenje se
moe smatrati podjednako validnim. Ali, ako se uzimaju kao "dokazi"
neije "krivice" ili "nevinosti", moraju da se stave u odreen interpretativni
kontekst koji e odrediti stvarnu meru njihove "istinitosti".

Taka razlaza

175

Ako se ostave po strani izreene kvalifikacije i spekulacije, glavne

take razmimoilaenja (izmeu opisanog "konfirmativnog", odnosno
"analitikog" pristupa) mogu se svesti na dva osnovna pitanja, tj. moralnofilozofske dileme: prvo, da li istina moe biti verodostojna iako nije celovita
i, drugo, blisko povezano sa tim, da li je potrebno, i kako je mogue
povui granicu izmeu znanja i znaenja, realnosti i njenih ve "uitanih",
nametnutih tumaenja izmeu "oiglednost" i "istine".
Ima neke zauujue protivrenosti u injenici da su najistaknutiji
zagovornici zatite univerzalnih ljudskih prava i osude zloina protiv
ovenosti, istovremeno, meu onima koji zduno podravaju praksu
"etnifikacije" zloina "na terenu". U javnoj promociji svedoenja i
svedoanstva o rtvama meuetnikih zloina na prostoru bive
Jugoslavije napravljena je neravnotea koju nikakav princip "ienja,
najpre, ispred svoje kue" ne moe moralno da opravda. Ova neravnotea
jo vie je naglaena odsustvom (politike) volje za preduzimanjem slinih
akcija "ienja" u nekim drugim "dvoritima". Selektivan pristup u
prikazivanju posledica zloina poinjenih nad civilnim stanovnitvom i
njihovoj osudi, u suprotnosti je, pre svega, sa osnovnim naelom
humanosti, poto se nejednako odnosi prema jednakoj, ljudskoj, patnji.
Ukoliko se razdvajanje rtava po etnikom principu, diktirano "logikom"
emocija, moe (psiholoki) razumeti kada je re o roacima,
saplemenicima i samim rtvama nasilja, to predstavlja sasvim etiki i
logiki neprihvatljiv i kontraproduktivan "metodoloki put" kada je re o
onima koji se pozivaju na Istinu. Odgovornost i, iznad svega, na
Pomirenje. Etniki kriterijum kategorizacije rtava podrazumeva, naime,
primenu istog principa pri igosanju "zliinaca". Ako se, u sukobu dveju
etnikih grupa, pripadnici jedne konstantno predstavljaju kao iskljuive
(stvarne ili potencijalne) "rtve", onda to ne znai nita drugo do upiranje
prstom na pripadnike suparnike nacije kao na jedine 8stvarne ili
potencijalne) "zloince". Stereotipizacija ljudi u kategorijama "apsolutnih
rtava" i "apsolutnih zloinaca" ini svako ozbiljno traganje za istinom o
onome to se u njihovim meusobnim odnosima dogaa (ili se dogodilo)
sasvim izlinim. Stereotipna predstava o jednima kao "dobrim" a drugima
kao "zlim", ima tendenciju da sama sebe potvruje i sama sebe
reprodukuje, ma o emu da je re, upravo zato to utie na selektivno
"proputanje" prvenstveno onih informacija koje se dobro uklapaju u
stereotip. Bilo da je re o odnosu izmeu pojedinaca, ili o sukobu izmeu
grupa u celini, socijalni stereotipi, koje uvek prati jak emocionalni naboj, u
velikoj meri odreuju ono na ta e se usmeriti panja, ta e se videti, ta
biti zapameno, a ta izostavljeno i, najzad, kako e sve to biti
protumaeno. Moe se, stoga, sa sigurnou pretpostaviti da e posebno
u okolnostima kada postoji nesaglasnost o injenicama ili manjak
informacija, upravo predubeenja ove vrste usmeravati potragu za

176

Helsinke SVESKE

"ubedljivim dokazima" o "pravim krivcima" potragu koja ima sve

pretpostavke da se okona uspeno. To, razumljivo, utie na krajnju,
manihejski obojenu sliku i pojednostavljeno tumaenje sloenih uzroka,
toka i posledica dramatinih dogaaja i sutiacija koji prate meuetnike
sukobe od Markala I do Markala II, od Sarajeva do Srebrenice, od
Vukovara do Raka. to sve, suprotno namerama onih koji bi da mire
zavaene, obezbeuje "opravdanje" za rastue neprijateljstvo i svaki vid
revanizma.
irenje stereotipnih predstava o pojedinim nacijama od strane
upravo onh koji se bave zatitom ljudskih prava ini se potpuno
disfunkcionalnim sa stanovita istine i meuetnikog pomirenja, ali se, sa
stanovita pripisivanja odgovornosti, pokazuje kao izuzetno korisno.
Svojevrsnom etnifikacijom rtava i zloinaca teret odgovornosti za
poinjena zlodela ne stavlja se na pojedince, pa ni na pojedinane Srbe.
Ne pripisuje se, eventualno, ni odreenom skupu moguih neporednih
aktera (na primer, u sluaju Srebrenice pripadnicimaVojske Srpske,
odnosno bosanskim Srbima). U ideji da se celokupna srpska javnost mora
"suoiti sa srpskim zloincima" i na taj nain proi svojevrsnu kolektivnu
"katarzu", sadrana je implicitna pretpostavka o odgovornosti srpskog
naroda u celini svih pripadnika istog "plemena" ili iste vrste, cele jedne
kategorije ljudi. Ovakav zahtev izraava, tako, naelo kolektivne
odgovornosti u svom najekstremnijem vidu.
Nita manje nije sporan ni pristup koji istinu o zloinima zasniva
na pukoj "oiglednosti" njihovih posledica. Predoavanje srpskoj javnosti
"injenica", izvan konteksta, bez "nepotrebnih" ispitivanja ili tumaenja
okolnosti pod kojima su zliini uopte bili mogui i pod kojima su se zaista
dogodili, u funkciji je njihove bespogovorne "potvrde" i "priznavanja".
Posledice zliina koje su Srbi poinili, tvrdi se, u toj su meri oigledne i
drastine da ne zahtevaju objanjenje, niti ostavljaju bilo kakvu sumnju u
ono to se zaista dogodilo, Nikakva analiza politikog, istorijskog ili
demografskog konteksta ili situacije ne moe tim "injenicama zloina"
nita da doda ili oduzme, a ne moe ni da ih opravda.
Insistiranje na tome da se javnosti jednostavno predoe "validni
dokazi sa terena" koji su nesporni, jer su oigledni, ubijeni ljudi, spaljene
kue, razrueni gradovi i bogomolje, moe imati opravdanje ukoliko se, sa
humanistikog i etikog stanovita, eli da sudi (o) zloinu "kao takvom".
Ali u tom sluaju nije dozvoljeno nikakvo razvrstavnje zloina (rtava i
zloinaca) po etnikoj pripadnosti i traganje za "krivcima" samo na jednoj
strani. U protivnom, kako je isustvo pokazalo, korienje kriterijuma
"oiglednosti", selektivno i izvan konteksta date situacije, moe da bude
ne samo neproduktivno sa stanovita istinitosti, ve da poslui u svrhu
manipulacije i puke propagande. Ona upravo i pretpostavlja pervetirano

Taka razlaza

177

zakljuivanje, od posledica ka uzroku, i verifikaciju "dokaza" i pre

isleivanja.
Onima kojima je stalo do istine jasno je da nijedna "oiglednost"
nije tek tako "data". Ona, po pravilu, ima svoju "prolost" i ve uitano,
skriveno znaenje koje crpe iz specifinog socijalnog, kulturnog, politikog
itd. konteksta. U to ta smatramo "oiglednim" posebno u ovakvim
konfliktnim situacijama, utkana su ve mnogobrojna tumaenja i pitanje je
zato se, pod istim uslovima, neki od nas opredeljuju za jedno, a ne za
neko drugo. Da se ne zavaravamo: "borac za slaobodu" ili "terorista",
"opsada" ili "odbrana" Sarajeva, "oslobodilac" ili "okupator" Kosova,
"zloin" ili "kolateralna teta", "masakr" ili "pravedna osveta" nemaju
apsolutno "oevidnost", ve su snano optereeni znaenjem koje im daje
odreeni okvir interpretacije bilo da je to sistem vrednosti, stereotip,
ideologija, politika ili mit. Da li emo ta znaenja prihvatiti "zdravo za
gotovo", ili interes istine i skrupuloznost nnenih zagovornika zahteva da se
taj okvir, bar, odredi? Pri tom, naravno, valja imati u vidu da svaka
"oigledna istina" o zloinima uvek ima svoju "budunost" kroz uticaj ne
samo na dalje socijalno iskustvo, ve i (re)akciju drutva kako je to
sluaj uvoenja sankcija, odnosno bombardovanja Jugoslavije ubedljivo
pokazao.
Kada je re o istini u funkciji meuetnikog pomirenja, imamo,
takoe, problem konteksta. Ne moemo u potpunosti da razumemo ta se
desilo u Srebrenici, ako ne znamo ono to je tome prethodilo u
Skelanama, Bratuncu ili Kravicama (danas, kao i pre 60 godina).
Iznoenje ove istine ne podrazumeva da se zloin, pa i onaj koji je moda
poinjen iz osveta, moe pravdati. ta vie, to otvara prostor da njegovim
akterima emitujemo "poruku" da je zloin zloin i kada je poinjen u ime
"pravedne osvete". S druge strane, ova istina moe, moda, da razoblii i
predupredi irenje neke implicitne "teorije uzronosti", stereotipije koja bi
sutvrdila da su Srbi "inherentni zloinci" koji, eto, "iz ista mira" ubijaju
nedune Muslimane (odnosno obratno). Upravo suprotno onome to ini
"istina" o "pobunjenim Srbima" u Hrvatskoj, iji je progon samo "posledica
loe (Miloevieve) politike" (kako je objavljeno u feljtonu napisanom na
osnovu izvetaja Fonda za humanitarno pravo) koja implicira da je
poinjen zloin nad njima samo "normalna reakcija" i "odbrana" jedne
ozbiljne i ureene drave. Ili "teorija" o sudbini otetih i ubijenih Srba sa
Kosova kao posledici izolovanih reakcija i emocionalnih izliva nekadanjih
rtava srpskih zloina. Preutati rtve jednih, ne mora da znai vei pijetet
prema rtvama drugih. Ali, zato, obelodanjivanje zloina iskljuivo jedne
strane u sukobu, automatski podrazumeva umanjenje znaaja zloina koji
je poinila druga strana i opravdavanje svakog njenog budueg "prava na
osvetu". A to znai odsustvo pomirenja i nastavljanje spirale nasilja.

178

Helsinke SVESKE

Nepomirljivost sa kojom pojedini predstavnici civilnog drutva

zastupaju svoja stanovita i afektivnost koja je prati, ukazuje na to da se
ni ova rasprava o istini i pomirenju ne shvata kao isto "akademsko"
pitanje, ali ne ni kao isto "etiko". Izgleda da se izneta argumentacija ne
tie toliko problema istine, ili problema pomirenja, koliko problema
(istorijske) odgovornosti. Ona je ve duboko zala na teren ideolokog
tumaenja dogaaja, a time i politike instrumentalizacije. Kojoj verziji
istine se prikloniti? Na koga e biti prebaeno breme odgovornosti za rat i
raspad Jugoslavije u datom odnosu politikih snaga? Bie da je re, ipak,
o opredeljenju za jedan odreeni vid "oiglednosti" koja podrava
posebno danas dominantnu, teoriju uzronosti. Takvu, koja nametnuta
politika reenja "sa terena" treba da predstavi kao pravedna, a trunutni
poredak, tj. odnos politikih snaga, kao nepromenljiv. Uopte nije re o
Istini, ve o proteiranju jedne nove Zvanine verzije istorije ijim se
prihvatanjem samo "kupuje socijalna ulaznica za odreene drutvene i
politike krugove.
Autor je profesor Fakulteta politikih nauka u Beogradu
i lan Centra za liberalno-demokratske studije
Tekst preuzet iz asopisa ovog centra "Prizma"
Danas, 20. i 21. jun 2002.

Petar Lukovi
Pero s onoga svijeta

Opta amnestoza
Dananja Srbija sustavno relativizuje prolost do show businessneprepoznatljivosti; ratni zloini i Hag ne samo da nisu kljuna pitanja
ovog drutva, ve su stavljeni u rang bolesnih opsesija "poremeenih
pojedinaca". Da bi se Kolektivna Amnezija garnirana Opom Amnestijom
uspeno obavila u akciju su stupili srpski mediji: govor mrnje koji vie
nije u modi, gotovo neprimetno je pretvoren u govor banalnosti
Umesto da se prepustim romantinoj definiciji dr. Mire Markovi
koja je jo davno otkrila kako je srpanj zvani juli "najlepi mesec u godini:
jer su dani najdui, noi najkrae, zvezde najsjajnije, etva u punom
jeku..."; umesto da strancima objanjavam kako e jednog dana itava
Srbija biti kao festival Exit organizovano vesela, opojno opijena i do
balaka zadivljena grupom Psihomodo Pop ija politika korektnost
impresivno impresionira (nisu, recimo, u Novom Sadu, svirali "Hrvatska
mora pobijediti", a mogli su); umesto da budem okruen/okuen ljudima
koji e me prijateljski uveravati da u vreme godinjih odmora nije
higijenski pominjati sedmogodinjicu masakra u Srebrenici uostalom,
dodali bi oni tko zna iji su to leevi, verovatno srpski; umesto da se
izleavam izmeu kioska na budvanskoj plai, drogiran mirisom
salmonele na rotilju... umesto svega toga, poslednjih meseci, kao oni
gubavci sklonjeni u memljive podrume nehajno pretvorene u arhive,
zatvoreni u etiri zida provodim desetine sati itajui novinske tekstove
objavljene u srpskom tisku poslednjih desetak godina.
Pre neki dan, u jednom od opskurnih kompleta, naletim na
komentar Ratka Dmitrovia, nekadanjeg dopisnika Politike iz Zagreba,
docnije domoljubnu RTS zvezdu, koji je u vlastitim novinama (Argument)
tono pre osam godina (jul 1994.) ispisao sledee redove: "Uprkos
tvrdnjama nekih vojno-politikih analitiara, da artiljerijski i raketni napadi
na gradove ne donose ratnu pobedu niti prevagu u sukobima, priklanjam
se tvrdnjama da je to najsigurniji nain kojim Krajina moe Republiku
Hrvatsku drati u ahu. Srpski artiljerci kao na dlanu imaju Sisak i veliku
industrijsku zonu (Rafinerija, eljezara, Termoelektrana, Kemijska
industrija 'Radonja'), Karlovac i njegove industrijske potencijale, Zadar,
ibenik, Osijek... to se Zagreba tie, on je od prvih srpskih tekih orua
udaljen samo 25 kilometara."
Godine 2002. g. Dmitrovi je tipian primer pacifikovanog Srbina
po modelu meunarodne zajednice; ne samo da njegov politiki ugled nije

180

Helsinke SVESKE

doveden u pitanje g. Dmitrovi redovan je gost u televizijskim politikim

debatama pod firmom nezavisnog "Vina" ili jo nezavisnijeg B92; on je
danas vlasnik (takoe, nezavisnog) lista Antena, koji se okrenuo goruim
pitanjima historijskog suoenja sa estradom i istinom: je li striptizeta Rua
imala gaice dok je pjevala na zrenjaninskom festivalu ili je folky Jellena
grekom koristila vibrator umesto mikrofona nego je i svako podseanje
na Ratkove artiljerijske radove neukusno u vremenima kad se Srbija
oslobodila prolosti i hrabro zakoraila u bezgrenu budunost.
Kad sam, pre nekoliko meseci, niim izazvan, pomenuo glagole
"veati" i "streljati" spram Miloevievih ratnih hukaa meu prvima se
naao pogoen Ratko. Javnosti je poruio da imamo posla sa "ludakom" i
da "taj Lukovi ve treba da je na psihijatrijskoj klinici". Razume se:
javnost je podrala Ratka, ne bi valjda luaka Lukovia Dmitrovi ne
psuje, nosi odela s kravatom, televizian je, voli svoju domovinu pa i ire,
dokazano na, ne putuje u Hrvatsku ni pod razno, ne drui se s
Bonjacima, voli sve to vole mladi, skuplja salvete s nacionalnim
motivima.
Detalj o slavodobitnom Dmitroviu samo je dio slike o dananjoj
Srbiji koja sustavno, precizno, iz dana u dan, relativizuje prolost do show
business-neprepoznatljivosti; ratni zloini i Hag ne samo da nisu kljuna
pitanja ovog drutva, ve su stavljeni u rang bolesnih opsesija
"poremeenih pojedinaca koji se udvaraju onima koji su nas klali" (citat iz
kragujevakog etnikog lista Pogledi). Da bi se Kolektivna Amnezija
garnirana Opom Amnestijom uspeno obavila u akciju su stupili srpski
mediji: govor mrnje koji vie nije u modi, gotovo neprimetno je pretvoren
u govor banalnosti gde se, naizgled, o svemu pie: o vlasti i opoziciji, o
goblenima, zatiti prava malih kunih ljubimaca, problemima identiteta kod
konja sive dlake, o velikom nogometnom derbiju izmeu "Mladosti" iz
Luana i "Zete" iz Golubovaca, o livadama, o Danu ustanka koji vie nije
Dan ustanka, nego Dan bratoubilake borbe, o kriminalu kojeg, u stvari,
nema (savezni ministar policije Zoran ivkovi, u letnjem transu, izjavio je:
"Beograd je jedan od najbezbednijih gradova na svetu"), o kreditima koje
emo dobiti, o Bijeljini koja raste sve monija... samo nigde nema pomena
onih akademika, onih politiara, onih koljaa, onih novinara koji su, kao
izvesni Predrag Savi u Veernjim novostima (novembar 1994.)
objavljivali, na primer, ovakve tekstove, u obliku monologa Srpskih
Junaka: "Pazite se balija, nikad ne miruju. Tuku i snajperima i artiljerijom.
ele da nas isprovociraju da i mi odgovorimo, pa posle kau kako mi
ubijamo Sarajevo. A videete ko ubija grad. Oni rue i gaaju nae
Srpsko Sarajevo, a svet uti. Ne smeta nikom u tom svetu to nam
svakodnevno decu ubijaju i vie ne govorite Sarajevo ve samo Srpsko
Sarajevo, jer je to bio i ostao jedan od najveih srpskih gradova na
Balkanu... Jedan prolaznik nas upozorava: to je nekad bila isto srpska

Taka razlaza

181

zemlja. A onda, posle Drugog svetskog rata, smo je prodali balijamasandaklijama. Uz pomo para oni su je osvojili. I sad su tu kost u grlu
Srpskom Sarajevu."
Sasvim je mogue da je P. Savi u Veernjim novostima danas
ve urednik; njegov list danas pie o velianstvenim privrednim potezima,
ne proputa nijednu etvu i setvu, sve je pacifikovano do Pacifika i natrag,
zato bi Novosti bile izuzetak od pravila? I ko da se sea Savia posle
tolikih godina?
Ono to se nekad zvalo "nezavisnim medijima" i to je godinama
Zapad izdano/finansijski pomagao danas je razliveno lakim estradnopolitikim temama: hoe li Kotunica na izbore ili nee, ta smera ini,
za koga radi ministar policije Mihajlovi, ko koga prislukuje... nigde
nijedne prie o otmici Muslimana u Sjeverinu i trpcima, nita Dubrovnik,
nijente Sarajevo, jedino se Vukovar pominje kao mesto gde im je "Na
ljivo (hrvatski: Veselin ljivananin) jebao majku". Grafiti na ogradi
sruenog Generaltaba vrlo su svei: gomila okupljene dece gledam
danas iz autobusa kao hipnotisani stoje ispred ljivinog postera.
Vreme, recimo: nekad respektibilni nedeljnik srozao se na nekoliko tisua
primeraka, negujui "umereno novinarstvo" ije dimenzije besmislene
praznine nije mogue opisati a da ovek pri tom ne zaspi. Kad se ohrabre
i najave Investigative Reports, onda su u pitanju vrue, opasne drutvene
teme: "Zvezde ispod tezge" (o estradi) ili "Smrt yu-fudbala" (o tzv.
nogometu). Njihov glavni komentator (Stojan Cerovi) uinio je sve to je
u spisateljskoj moi da se domogne mesta ambasadora u Americi
mesecima se otvoreno dodvoravao Kotunici, nazivajui ga "mudrim" i
"velianstvenim", piui kako jo nije vreme za otvaranje teme o ratnim
zloinima i kako Haki tribunal ugroava "krhke demokratije" Srbije i
Hrvatske ali, nije imao loto-sree da ga dr. Voja izabere na tu asnu
patriotsku funkciju.
B92, recimo: njihova Televizija, po broju opskurnih
faista/ovinista koji tamo redovno gostuju u razliitim emisijama (Isidora
Bjelica, Drago Kalaji, Bora orevi, Nikola Pejakovi, Kosta avoki,
Ljiljana Smajlovi... o advokatima Slobodana Miloevia da ne govorim),
moe da bude iznenaenje samo za one koji ne znaju ta u praksi znai
"pacifikacija"; to znai da u studio pozove rtvu i delata, da ponekad
prikae poneki etniki dokumentarac, da rano ujutru emituje filmove o
ubijanju Sarajeva, da organizuje diskusije u kojima uestvuju Miroslav
Lazanski i Milijana Baleti... i da sve to naziva programom "Pomirenje i
odgovornost". I da nikad i nigde ne pomene novinare ratne zloince... jer
tko jo da kopa po govnima kad nam svet nudi tolike pare da budemo
Vedri & Nasmejani.
Novac, dakle: u Srbiju je 2002. ula rekordna suma novca
namenjena "nezavisnim medijima", izvori bliski ambasadama kau blizu

Helsinke SVESKE

182

trideset miliona dolara! Po reima Senada Peanina (urednika Dana iz

Sarajeva), ovo je rekordna pomo ovakve vrste u istoriji civilizacije!
Hrvatska i Bosna o desetinama te cifre mogu samo da sanjaju.
Sasvim sluajno, kako u praksi izgleda ta ljubav izmeu
"nezavisnih", "zavisnih" i mentora koji paljivo brinu da se meu njima ne
pojavi "remetilaki faktor" (itaj: Lukovi), imao sam priliku da vidim na
prijemu u amerikoj ambasadi: naslonjeni jedan na drugog, moda i
zagrljeni, pomeali su se Vreme, Politika ekspres, Svet, B92, Duga, BK
Televizija, Profil, Zona sumraka... sve veselo, sve raspoloeno, zar Jebani
Juli stvarno nije najljepi sedmi mjesec u godini?
Moda i jeste, ali budui da sam USA-prijem, nakon nekoliko
verbalnih obrauna, napustio posle petnaest minuta kako da saznam da
li je dr. Mira vaistinu bila u pravu?
ZLOIN I NEPRAVDA
Sonja Biserko, predsednica Helsinkog odbora za
ljudska prava u Srbiji, kae za Feral: "elim da ukaem na
dva problema s kojima se suoavamo skoro svakodnevno:
jedan je uoptavanje i relativizacija zloina i drugi je odnos
prema Hakom tribunalu. Kako zloin postaje sve oigledniji i
kako su dokazi sve dostupniji, srbijansko drutvo, ili da
budem preciznija, njegova elita, sve organizovanije ini napor
da se zloin ne samo relativizuje ve i deetnifikuje. Nain na
koji se ta nova Istina plasira naroito preko tzv. nezavisnih
medija, kao to su B92 ili Vreme jednako je totalitarna kao i
nacionalizam koji je svojevremeno pokrenuo ratnu
maineriju. Totalitarni nain miljenja je, naalost, u
srbijanskom drutvu sada glavna opstrukcija demokratizaciji
drutva, to se najbolje vidi kroz interpretaciju bliske
prolosti. Sada se govori o graanskom nacionalizmu, o
kulturnom i nekulturnom nacionalizmu, a svaki pokuaj da se
otvori pitanje ratnih zloina se tretira kao 'revolucionarna
pravda'.
Zato
se
umesto
suoavanja,
zahteva
argumentovana javna refleksija koja treba da pokae ta se u
stvari desilo. Jer svaki zloin, kako kae jedan lan dravne
Komisije za istinu i pomirenje, ima 'svoju prolost i
budunost'. Postavlja se pitanje da li je i holokaust imao
svoju prolost kako bi se njime opravdalo est miliona
ubijenih Jevreja..."
Feral Tribune
17. avgust 2002.

Tko relativizira zloin

Dragi prijatelji,
ao mi je to vam ne piem nekim boljim povodom, ali primoran
sam da reagujem na neistine koje je u vaem listu, u svojoj kolumni u
broju od 13. srpnja, izneo Petar Lukovi, a koje se tiu aktivnosti medijske
grupe B92.
O tome koliko je besmislena Lukovieva tvrdnja da su "mediji
kojima je Zapad izdano pomagao sada razliveni lakim estradno-politikim
temama" svedoi program TV B92, televizijske stanice koja jedina uivo
prenosi suenje Slobodanu Miloeviu, u okviru kojeg se mogu uti
dramatina svedoenja o zloinima poinjenim na Kosovu. U veernjim
terminima emituje se polusatni saetak suenja. U pauzama suenja
emituju se programi o nainu na koji radi sud i pravosudnim sistemima na
Zapadu. U pauzama se takoe prenose procesi dugim optuenicima.
Jednom nedeljno u "prime time" emituje se emisija "Istina, odgovornost i
pomirenje" u okviru koje je do sada prikazano 66 dokumentarnih filmova o
zloinima i uzrocima ratova, uz debate o temi filma. O kvalitetu tih debata
sigurno bi se moglo raspravljati, ali se nikako ne moe diskreditovati
namera B92 da govori o zloinima niti se moe rei za ovakav program da
je "razliven lakim estradno-politikim temama".
Lukovi takoe kae: "I da nikad i nigde ne pomene novinare
ratne zloince... jer tko jo kopa po govnima kad nam svet nudi tolike pare
da budemo Vedri & Nasmejani..."
B92 je sa produkcijom "Pravo na sliku i re" producirao est
dokumentarnih filmova o izvetavanju dravne propagandne mainerije u
vremenu od borbi u Vukovaru do Dejtonskog sporazuma. Naravno da
Lukovi to zna jer je pre nekoliko nedelja traio i dobio od koautora tih
filmova Lazara Lalia sve te programe kako bi ih predstavio na seminaru
upravo u Hrvatskoj.
Na TV B92 svakodnevno se emituje serijal "Da se ne zaboravi"
podseanje na ratnohukake izjave u programima dravne televizije. B92
se ve 13 godina koliko postoji svakodnevno bori protiv novinara koji ire
govor mrnje, hukaju na rat i zloine. O knjigama i studijama na ovu
temu da se i ne govori. Na Radiju B92 godinama se emituje emisija
"Katarza" koja predstavlja autentina svedoanstva o ratnim zloinima,
izjave rtava, svedoka, istraivaa sa svih ratita (npr. Seanje na masakr
u Suvoj Reci, 27. maj 2002. u saradnji sa Kohavision TV). Lukovi tvrdi da
nema pria o otmicama u Sjeverinu i trpcima. B92 je imao najmanje pet
pria o Sjeverinu, upravo dovrava dokumentarni film o ovom zloinu,
objavljene su tri prie o trpcima, takoe se snima i film. Vie od 15 pria
o dogaajima u istonoj BiH itd.

184

Helsinke SVESKE

Svakako je injenica da se mladi ljudi u Srbiji okupljaju na jednom

muzikom spektaklu dok je Mladi na slobodi a masovne grobnice se jo
otkopavaju. ta iz te injenice moemo da zakljuimo? Da je
bezoseajnost i zaboravnost deo ljudske prirode ili specijalni srpski izum?
Moda je upravo zbog toga Pera Lukovi navukao kostret, moda vie ne
uiva u belom vinu i lepom drutvu, ili odbija honorare za tekstove jer je u
misiji, moda se zatvorio u kuu i nee nigde da se makne dok se stvari
ne isteraju na istac. Pera Lukovi se, izgleda, sve vie nalazi u nekoj
vrsti rata ili uvreenosti prema svojim kolegama i prijateljima sa kojima je,
koliko do 5. oktobra 2000, delio zajednika politika i moralna uverenja.
Zahtev da ivot stane dok se ne iskopaju grobnice jednostavno je
sumanut. Pera Lukovi je u vreme zloina u Srebrenici izdavao Vreme
zabave i u brojevima koji pokrivaju taj period najvee likvidacije u Evropi
posle Drugog svetskog rata, nema ni rei o ovom zloinu. ta sada iz toga
treba da zakljuimo?
Kada su u pitanju citati, Pera Lukovi je najuspeniji kad hoe da
pokae kako je neko ogranien ili budalast. Kad hoe da istakne neiju
pamet i mudrost nije ba tako uspean. Citat Sonje Biserko: Nain na koji
se ta nova Istina plasira naroito preko tzv. nezavisnih medija, kao to
su B92 ili Vreme jednako je totalitaran kao i nacionalizam koji je
svojevremeno pokrenuo ratnu maineriju.
Neverovatno! ta bi to, uopte, trebalo da znai? Ko relativizuje
zloin, srpska elita (koja???) ili B92 koji nudi totalitarnu istinu? Kako
relativizacija zloina moe biti totalitarna (ili totalitarno saoptena) istina?
Koja je to uopte nova istina? Kakve veze ima graanski nacionalizam
sa onim to radi B92? Da li su tzv. nezavisni mediji (omiljena kovanica iz
Miloevievog vremena) poeli da proizvode nekakvu novu Istinu koja
sasvim odgovara novom nacionalizmu i novoj vlasti. Da, ba zbog toga
nam danonono prete oni koji jo nisu shvatili da smo mi, u stvari, na
njihovoj strani.
U suoavanju sa uasnom prolou pokuavamo da iskoristimo i
druga iskustva, da otvorimo i pokrenemo to vie procesa, da delujemo
sveobuhvatno... i sigurno je da ne moemo izbei greke. Nemamo
nameru da ikoga amnestiramo. To nije u naem mandatu. Ali svakako
jeste to da ne dozvolimo da se ita zaboravi. I da ne dopustimo da se
pamenje selektira. Ponekad nam se ini da Pera Lukovi upravo to
pokuava da uradi.
Veran Mati, glavni i odgovorni urednik B92
i predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija
Feral Tribune,
27. avgust 2002.

Petar Lukovi
Beograd za po(st)etnike

460 minuta genocida

Neto sasvim privatno: u poslednjih desetak dana u ivotu autora
ovog teksta desilo se toliko stvari koje bi u nekim drugim okolnostima
obeleile itave ivote. Umro mi je otac, posle duge i uasne bolesti;
uspeo sam, bez nekih veih problema, da se posvaam s beogradskim
apolitikim fanzinima tipa Nin i Vreme; konano, uao sam u rat s
monim Veranom Matiem, efom Srpske Tycoon Corporation B92,
organizacijom iji je je jedan od ideolokih zadataka da svakog Bosanca
muslimanskog podrijetla uveri kako radi u njegovu korist, jer, navodno, do
jaja brine o odgovornosti, istini, pomirenju i ostalim dr-ne daj-floskulama
za Inozemne Donore koji jedva ekaju da uju Finalnu Istinu o Ratnim
Zloinim, ako je istih, shvatili ste, uope i bilo.
Sve je poelo mojim primalnim grijehom: u tjedniku Feral
Tribune, pre dve nedelje, napisao sam, recimo: Ono to se nekad u
Srbiji zvalo nezavisnim medijima i to je godinama Zapad
izdano/finansijski pomagao danas je razliveno lakim estradnopolitikim temama: hoe li Kotunica na izbore ili nee, ta smera ini,
za koga radi ministar policije Mihajlovi, ko koga prislukuje... nigde
nijedne prie o otmici Muslimana u Sjeverinu i trpcima, nita Dubrovnik,
nijente Sarajevo, jedino se Vukovar pominje kao mesto gde im je Na
ljivo (hrvatski: Veselin ljivananin) jebao majku. Grafiti na ogradi
sruenog Generaltaba vrlo su svei: gomila okupljene dece gledam
danas iz autobusa kao hipnotisani stoje ispred ljivinog postera.
Vreme, recimo: nekad respektibilni nedeljnik srozao se na
nekoliko tisua primeraka, negujui umereno novinarstvo ije dimenzije
besmislene praznine nije mogue opisati a da ovek pri tom ne zaspi. Kad
se ohrabre i najave Investigative Reports, onda su u pitanju vrue, opasne
drutvene teme: Zvezde ispod tezge (o estradi) ili Smrt yu-fudbala (o
tzv. nogometu). Njihov glavni komentator (Stojan Cerovi) uinio je sve
to je u spisateljskoj moi da se domogne mesta ambasadora u Americi
mesecima se otvoreno dodvoravao Kotunici, nazivajui ga mudrim i
velianstvenim, piui kako jo nije vreme za otvaranje teme o ratnim
zloinima i kako Haki tribunal ugroava krhke demokratije Srbije i
Hrvatske ali, nije imao loto-sree da ga dr Voja izabere na tu asnu
patriotsku funkciju.
B92, recimo: njihova Televizija, po broju opskurnih
faista/ovinista koji tamo redovno gostuju u razliitim emisijama (Isidora

186

Helsinke SVESKE

Bjelica, Drago Kalaji, Bora orevi, Nikola Pejakovi, Kosta avoki,

Ljiljana Smajlovi... o advokatima Slobodana Miloevia da ne govorim),
moe da bude iznenaenje samo za one koji ne znaju ta u praksi znai
pacifikacija; to znai da u studio pozove rtvu i delata, da ponekad
prikae poneki etniki dokumentarac, da rano ujutru emituje filmove o
ubijanju Sarajeva, da organizuje diskusije u kojima uestvuju Miroslav
Lazanski i Milijana Baleti... i da sve to naziva programom Pomirenje i
odgovornost. I da nikad i nigde ne pomene novinare ratne zloince... jer
tko jo da kopa po govnima kad nam svet nudi tolike pare da budemo
Vedri & Nasmejani.
Novac, dakle: u Srbiju je 2002. ula rekordna suma novca
namenjena nezavisnim medijima, izvori bliski ambasadama kau blizu
trideset miliona dolara! Po reima Senada Peanina (urednika Dana iz
Sarajeva), ovo je rekordna pomo ovakve vrste u istoriji civilizacije!
Hrvatska i Bosna o desetinama te cifre mogu samo da sanjaju.
Sasvim sluajno, kako u praksi izgleda ta ljubav izmeu
nezavisnih, zavisnih i mentora koji paljivo brinu da se meu njima ne
pojavi remetilaki faktor (itaj: Lukovi), imao sam priliku da vidim na
prijemu u amerikoj ambasadi: naslonjeni jedan na drugog, moda i
zagrljeni, pomeali su se Vreme, Politika ekspres, Svet, B92, Duga,
BK Televizija, Profil, Zona sumraka... sve veselo, sve raspoloeno, zar
Jebani Juli stvarno nije najljepi sedmi mjesec u godini?....
Nita, da se ne zezamo, nije sporno: B92, ba kao i fucking
Vreme, relativizuje prolost (itaj: ratne zloine) do one granice kad je
svaki Voja The Vojvoda eelj heroj; pogledajte, uostalom, tampana
izdanja Tycoon Korporacije B92 izvesni Vule uri, The Serb From
Sarajevo, u asopisu Re, jeste merna jedinica da lino odredi: jesu li
Markale, vaistinu, bombardirane ili je u pitanju (s malim m) muslimanska
prevara na tetu vascelog srpskog naroda? Naravno da je prevara: ta
oekujete od Vuleta, plaenika B92?
Dogodi se da Veliki Veran Mati (u daljem textu: VVM) popizdi na
Lukovia i na adresu Ferala poalje desetak strana sitno kucanog
teksta; recimo, kae VVM da je degutantno kad se Lukovi zajebava sa
svojim kolegama koji jo uvek mnogo rizikuju time to se dosledno zalau
za one iste vrednosti za koje su se zalagali i pre desetak godina. O
kakvom riziku govori VVM kad se njegov dananji-srbijanski rizik sveo
kako da potroi desetak-dvadesetak miliona dolara i kad ini sve to mu je
naloeno da relativizaciju sprovede u delo; o kakvom tv-serijalu Da se
ne zaboravi govori VVM kad serijal traje krae nego NBA-napad (manje
od 24 sekunde); ovek pominje da je na programima B92 govoreno o
ratnim zloinima (pet emisija o Srebrenici, tri o tprcima, etiri o
Srebrenici, o zloinima u istonoj Bosni), sve ukupno osam sati radio-

Taka razlaza

187

programa (480 minuta) na Radiju koji 24 asa dnevno, 365 dana u godini,
emituje program u trajanju od 525.600 minuta!
ta jo kae VVM? Svakako je injenica da se mladi ljudi u Srbiji
okupljaju na jednom muzikom spektaklu (EXIT) dok je Mladi na slobodi
a masovne grobnice se jo otkopavaju. ta iz te injenice moemo da
zakljuimo? Da je bezoseajnost i zaboravnost deo ljudske prirode ili
specijalni srpski izum? Moda je upravo zbog toga Pera Lukovi navukao
kostret, moda vie ne uiva u belom vinu i lepom drutvu, ili odbija
honorare za tekstove jer je u misiji, moda se zatvorio u kuu i nee
nigde da se makne dok se stvari ne isteraju na istac. Pera Lukovi se,
izgleda, sve vie nalazi u nekoj vrsti rata ili uvreenosti prema svojim
kolegama i prijateljima sa kojima je, koliko do 5. oktobra 2000, delio
zajednika politika i moralna uverenja. Zahtev da ivot stane dok se ne
iskopaju grobnice jednostavno je sumanut A moda se, jednostavno,
sada radi o jednoj novoj karijeri. Karijeri komesara za moral i uverenja. U
tom smislu TV Pink je pravo mesto za poetak em je uticajan (gledan),
em je bogat. Emituje se preko satelita i ne troi pare donatora kao
nezavisni mediji. U TV Pink su pare uloili pravi, vrsti ljudi socijalisti i
julovci. Sa njima je uvek bilo sve jasno. I isto. Mnogo su vei problem
nezavisni mediji. Progonio ih je Miloevi, a ne miriu ih previe ni
Kotunica, ni ini. Kako sa tom bagrom izai na kraj? Vrlo jednostavno:
izmeati ih sa svima ostalima, pokazati da je to to rade i to su radili na
temu istine, odgovornosti i pomirenja arena laa
Doli smo, dakle, do bolne toke: do ratnih zloina, do Bosne, do
kako kae VVM politikih i moralnih uverenja glede istine,
odgovornosti, pomirenja. O emu se, da se ne zajebavamo, radi? Radi
se o sledeem: VVM misli da njegov B92 sa sve silesijom faista i
kvazidemokrata moe da bude nekakav faktor pomirenja. Lukovi tj.
ja, ne misli tako: ako jedna VVM-televizija ili VVM-radio za sebe tvrdi da
su Kljuni U Suoavanju S Prolou otkud im onda sugovornici poput
Bore orevia, Dragoa Kalajia, Miroslava Lazanskog ili Milijane
Baleti? Naravno da ove fizike injenice Veran Mati nije demantovao;
kao to nije demantovao ni podatak o tridesetak miliona dolara upuenih
srpskim nezavisnim medijima; kako da demantuje ovu injenicu kad se
VVM uskoro useljava u 3500 kvardrata radio-tv-studija, plaenog od
Donatora koji se malo vie gade da sluaju ko je i zato koga poklao?
Konano, u svom tekstu VVM kae sledee: Naravno da svaki
zloin ima svoju prolost. A, naalost, moe imati i svoju budunost. To
nipoto ne znai ni relativizovanje, ni opravdavanje zloina. Kad je u
pitanju holokaust i sudbina Jevreja, zar se smeju zaboraviti pogromi i
zloini prema Jevrejima koji su se od srednjeg veka do 19. veka odvijali
od krajnjeg zapada do krajnjeg istoka Evrope? Koreni mrnje, predrasuda
i zloina moraju biti osvetljeni i poznati najiroj javnosti. Bilo da je re o

188

Helsinke SVESKE

Jevrejima ili bilo kom drugom narodu ili verskoj grupi. Ali to je zadatak koji
se ne moe obaviti preko noi. I koji zahteva mnogo upornosti, hrabosti,
energije i znanja. Jasno je da svaki zloin ima svoju prolost tako je i sa
holokaustom. I ta prolost ne moe se obrisati zbog neijeg straha da e
prolost da opravda potonji zloin. Naprotiv, ko trezveno razmilja
uzee prolost kao jedan od elemenata za zloin, ne jedini, ali jednako
vaan kao to su i ostali elementi.
Predivno, tipino za B92: prevedeno na jezik Srebrenice svaka
od 8000 rtava imala je svoju Prolost zbog koje je ubijena! Svaki
zatvorenik u Omarskoj bio je kriv jer je posedovao Prolost! Sve to je
zaklano, prikovano noem, silovano ili masakrirano krivo je injenicom
da je bila rtva! To hoe da nam kae Taycoon Najnezavisnijeg Medija u
Srbiji!
Kad se onda dogodi luatvo pa TV Pink najavi emisiju o ratnim
hukaima a ja naravno to javno podrim, jer bih takvu emisiju
podrao bilo gde: na televiziji Hyatt, TV 99, Palma plus, HRT, OTVonda
me VVM optuuje da sam ovek Televizije Pink, ne pitajui sebe The Key
Question: zbog ega TV B92 nema emisiju o ratnim hukaima nego je
najavljuje TV Pink, itaj eljko Mitrovi?
Sve ono o emu VVM govori: kako su objavljivali knjige, imali
emisije, kako su oni brinuli o Bratuncu ili Srebrenici goli je kurac! Niko o
tome, u celoj Srbiji, nije brinuo, naroito ne B92 na elu s uriem;
pomenuti polni organ mera je brige za ubijene Bosance koji su, da
podsetim na prethodne pasuse, imali svoju prolost.
Zato su i ubijeni.
Mogue je to VVM eli da kae da sam ja vaistinu Mentalno
Sick; da stvarno hou da se ivot zaustavi dok se grobnice ne otvore; da
imam misiju kako kae VVM; da sam u sporu sa celim gradom i celom
dravom moda je Mati filozofski u pravu, ali pristati na dimnu zavesu
pod kojom zvei 32 miliona dolara, uz faiste koji na B92 slave Klanje, u
ime Istine i pomirenja, granica je koja se ne moe prei.
O tome je re, o Bosni, prevashodno; zato uvajte se B92 i kad
darove nose!
BH Dani
26. jul 2002.

Reagiranja

Lukovi ne zna istoriju

i geografiju
U autorskom tekstu "460 minuta genocida" Pera Lukovi u
"Danima" odgovara na tada jo neobjavljeno pismo-reagovanje Verana
Matia u "Feralu". Ili nije mogao da saeka sledei broj "Ferala" ili mu je
bilo neophodno da loptu prebaci u susedno dvorite. Objavljivanje
ovakvog autorskog priloga polemikog karaktera, izvan svakog konteksta,
donosi sa sobom niz loih namera i u negativnom svetlu prikazuje rad
B92.
Pomenuti tekst Pere Lukovia ne bi zasluivao nikakvu reakciju
da je objavljen, recimo, u bekom "Standardu" ili "New York Timesu",
naprosto zato to su "injenice" kojima barata Pera Lukovi prilino
irelevantne za to podneblje. Graani Bosne i Hercegovine su svakako, s
mnogo razloga, i te kako osetljivi na ove stvari zbog njih i piem ovo
pismo.
Poimo od "najteih" tvrdnji Pere Lukovia.
1. Kad Pera Lukovi pie o Srebrenici odnosno o "prolosti
rtve" on kao da nita ne zna o istoriji etnikih progona Muslimana u
Drugom svetskom ratu. Da malo zna istoriju, a i geografiju, znao bi i to
kako su se najgori zloini pogotovo oni u Istonoj Bosni ve jednom
odigrali. Zbog toga je i te kako potrebno poznavati istoriju i etnike, i
ustake, i svake druge faistike ideologije na naem tlu. Da li B92 na taj
nain pokuava da relativizuje zloine, neka itaoci "Dana" prosude sami.
2. B92 nema nameru da bude "nekakav faktor pomirenja" time to
e javnost suoavati sa razliitim stavovima i idejama. Upravo je to nain
da se to vei broj ljudi suoi sa prolou. Uostalom, zar upravo TV B92
ne prenosi suenje Slobodanu Miloeviu i redovno izvetavao o suenju
generalu Krstiu?
3. Neistinita je tvrdnja Pere Lukovia da su B92 ili nezavisni mediji
u Srbiji (namerno se pravi relativizacija) dobili 32 miliona dolara pomoi.
Sa slinim propagandnim priama isticali su se svojevremeno i Goran
Mati i Vojislav eelj. Ali, s druge strane, donatori koji podravaju B92 u
svakom trenutku znaju na ta je utroen svaki cent od donacija.
4. Zgrada koju renoviramo da bismo okupili sve programe i
aktivnosti sa pet razliitih lokacija nije kupljena ve je iznajmljena. (U
ovom trenutku se TV program radi u 16 kvadratnih metara studijskog
prostora a B92 funkcionise na pet lokacija u gradu.)

Helsinke SVESKE

190

5. Likovi koje pominje Pera Lukovi pojavljivali su se u emisijama

koje su na programu svake druge nedelje. Emisije su krajnje kolanog tipa
i svako ko ih vidi lako moe da zakljui da su "likovi" ne samo u manjini
nego su i izloeni otvorenom podsmehu. I sam Pera Lukovi je nastupao
u jednoj ovakvoj emisiji. I taj svoj nastup iskoristio je da napadne i ismeje
neke od "likova".
6. Potpuna je neistina da je TV B92 posvetio svega "460 minuta
genocidu". Emisije o zloinima, ne samo u Bosni i Hercegovini nego i u
Hrvatskoj, u Srbiji i na Kosovu, na programu su svake nedelje
ponedeljkom od 20 asova i traju 120 minuta. Osim toga, prilozi o tome
objavljuju se i u redovnim informativnim emisija, to je prilino teko
sabrati. O radio emisijama "Katarza" i "Peanik" nije potrebno ni govoriti
ni meriti njihovu minutau. I prilino je neukusno sve to uporeivati sa
prenosima NBA lige. Ponavljam, svakodnevno se emituje uivo prenos
suenja Slobodanu Miloeviu.
B92 danas nastoji da kreira i ozbiljne i popularne programe
programe u kojima emo imati snage za ozbiljno suoavanje sa prolou
i one koji naoj kui daju kredibilitet kada su u pitanju informativni sadraji
ali nastoji i da ostvari uticaj na publiku. Ne mislim kao cinicni komentator
"Veernjih novosti" iz broja od nedelje kada kae "to promakne Karli del
Ponte, doeka B92", ali sam ubeen da je B92 u samom vrhu kada su u
pitanju institucije koje se bave suoavanjem sa prolou u itavom
regionu.
Veran Mati, direktor
Radija B92, Beograd
BH Dani
2. avgust 2002.

Stojan Cerovi,
kolumnista nedeljnika Vreme

Opasna pria o kolektivnoj krivici

Monitor: ta je sutina polemike na stranicama "Vremena"?
Cerovi: Sutina je u prii o kolektivnoj krivici i o etnikim
zloinima. Bojim se da ta pria moe da vodi ak u nastavljanje rata. Jer,
radi se o retorici konfrontacije. Renik kojim pojediniljudi govore o
zloinima, renik optubi, prosto je ratni. Naravno, ja ne mislim da bilo koji
stvarni krivac treba da bude poteen od odgovornosti i kazni, ali isto tako
mislim da ne treba proirivati odgovornost. Pria o sekundarnoj krivici
trebalo bi da se vodi paljivo. U ovoj polemici, recimo, Sra Popovi
govori o odgovornosti onih koji su glasali za Miloevia. Meutim, mislim
da su ljudi koji su u prolosti glasali Miloevia to radili iz raznih razloga i
ne vidim kako se svi oni mogu smatrati odgovornim. Uostalom, sam
Miloevi nikada nikome nije obeavao rat.
Ova je polemika, ipak, postavila itav niz pitanja o prolosti, na
koja se jo ne naziru odgovori?
- Tano, postavlja se itava serija velikih pitanja o prolosti. Ta bi
pitanja, po mom sudu, trebalo otvarati paljivo. A izgleda da u odreenim
krugovima u Srbiji postoji interes da se pitanja prolosti, zloina i
odgovornosti pokrenu na nain koji nije u interesu Srbije. Prosto, otvorio
se prostor za razne gluposti, pogrene interpretacije koje ne vode optoj
koristi. Naravno, ja mislim da rasprava o prolosti treba da se vodi. Ali, iz
onoga kako kritiari Vremena i B92 to sada rade ispada da je krivica
iskljuivo srpska, a da su rtve iskljuivo na drugoj strani. Moda je to u
veem delu tako, ali nije sasvim tako i daleko je od toga. Prosto, postoji i
veoma veliki broj rtava i na srpskoj strani. Valjda je to oigledno. A,
recimo, kada Sra Popovi u polemici sa mnom govori o rtvama, on
govori samo o rtvama drugih naroda.
A da li je Srbija poela da se suoava sa prolou i sa
zloinima?
- Ne znam da li se uopte moe tako pitati. Kako se uopte moe
pitati da li se Srbija, kao celina, suoava sa zloinima, ili Crna Gora, ili bilo
koja drava. To bi pitanje trebalo postaviti malo konkretnije. Prvo, ta
znai to suoavanje? Sa kojim i sa ijim zloinima, jer prosto postoje i neki
drugi zloini, a ne samo srpski. Bojim se da postavljanje takvih pitanja
moe da vodi u nove beskonane sukobe iz kojih samo profitiraju uesnici
tih sporova.
Pa, evo, da budemo konkretni. Prole godine je izronila pria o
hladnjai i masovnim grobnicama. kako se zavrila?

Helsinke SVESKE

192

Pria je velikoj meri bila lansirana da bi narod lake prihvatio

hapenje i izruenje Slobodana Miloevia. Od tada je stvar nekako stala.
Postoje grobnice koje su pronaene u bazi u Batajnici. Traje ekshumacija,
oito je da se radi o albanskim rtvama. Oigledno je i da su neki od njih
civili, da meu njima ima ena i djece... Ali, tu ima jo raznih drugih
grobnica. To je jedna vrlo komplikovana pria. Ko zna kad je i gdje ko
koga sahranjivao.
Dakle, Va je stav da o svemu tome treba oprezno otvarati priu.
Oni koji insistiraju na toj prii danas, a sa kojima polemiem, tvrde
da se u SRbiji desilo neto uporedivo sa nacistikom Nemakom. To
naravno nije tano. Postojali su i inili su se zloini. Ali, oni koji danas
govore da je kod Miloevia postojao neki zlikovaki predumiljaj, govore
o neem to, po mom miljenju, nije postojalo. Ispada da je Miloevi
precizno planirao i Vukovar i Sarajevo, da je njegova namera bila, i
nekoliko zloinaca oko njega, da sve to tako izvedu. Naravno, Miloevi je
odgovoran za mnog toga ali ne mislim da je postojala zavera o kojoj
priaju Popovi, Biserko i drugi. Prosto, kada zloini ponu kasnije se
veoma teko stvari mogu kotrolisati. Miloevieva Srbija nije uporediva sa
Hitlerovom Nemakom. Ja to pokuavam da kaem. Meutim, sud u
Hagu i ovi ljudi koji u Srbiji guraju tu priu o zloinima to nee da prihvate.
Oni su, ini mi se, prihvatili neku vrstu zapadne propagande.
Sa mnogima od onih sa kojima se sada sporite devedesetih ste
bili veoma bliski.
Dogodile su se neke krupne stvari, koje oni kao da ne uviaju:
NATO intervencija i 5. oktobar. Oni nastavljaju da tretiraju Beograd i Srbiju
kao da je Miloevi i dalje tu. Mislim da je Crna Gora, odnosno ukanovi,
nainio istu greku. I on je nakon Miloevievog pada nastavio sa
politikom koju je vodio do 5. oktobra. Kao da se nita nije desilo. Meutim,
promena je ogromna, ona moda mene ne zadovoljava, ali, prosto
Kotunica, kakav god bio, nije Miloevi, ve daleko od toga.
Intervju: Milka Tadi-Mijovi
Monitor, 20. septembar 2002.

Sra Popovi, advokat

Crta nije podvuena

Monitor: Ukljuili ste se u polemiku u "Vremenu" o suoavanju
Srbije sa zloinima. Koliko smo blizu, ili bolje daleko, od tog procesa?
Popovi: U Srbiji je postignut preutni konsenzus da se sa
suoavanjem ne poinje, da se prolost ne pominje. Prema tome, mi
nijesmo na poetku tog procesa. Diskusija koja je poela u "Vremenu"
vodi se u jednom veoma ogranienom krugu. I ono to mene posebno
iznenauje nije ko uestvuje u njoj, ve ko ne uestvuje. Jer, ima jo
mnogo organizacija za ljudska prava i ljudi koji veoma rado iznose svoje
miljenje o raznim temama, a izabrali su da u ovoj polemici mudro ute.
Valjda ekaju da sve proe. Otvaranje teme o naoj prolosti ii e veoma
teko. "Vreme" nije ni oekivalo ovu polemiku. Prosto su napali Sonju
Biserko i Natau Kandi, uvjereni da je konsenzus apsolutan i da se niko
nee usuditi da stane u njihovu odbranu.
Zagovornici teze da ne treba otvarati teka pitanja prolosti i
zloina kau da je sada prioritetan zadatak borba za oporavak zemlje,
reforme, borba protiv kriminala. Moe li to ii bez onog drugog
suoavanja s prolou?
- Ne. Suoavanje s prolou, to je za mene prije svega Haki
sud i saradnja s Hakim sudom, jer je to jedini sud koji moe suditi za
zloine, pitanje je svih pitanja. To se nikako ne suprotstavlja, da tako
kaem, normalnim interesima zemlje da se ona ekonomski oporavi. Ta
dva pitanja su povezana. Meunarodni identitet SRJ u posljednjih desetak
godina bio je vezan za zloine. Ko e da investira u zemlju u kojoj odnos
prema tim zloinima nije jasan, u kojoj sudovi ne funkcioniu? Ko e da
ulae u zemlju koja je na loem glasu, prije svega zbog toga to ni nakon
odlaska Miloevia nije podvuena crta ispod onog to se deavalo. Svetu
nije stavljeno do znanja ni to da mi iza tih zloina ne stojimo.
Miloevi je u Hagu, ali mnogi njegovi sljedbenici, saradnici i
institucije kojima je upravljao, ostali su netaknuti.
- Pposmatrao sam taj 5. oktobar s udaljenosti od deset hiljada
kilometara. Izdaleka, bilo je jako udno kako se ta stvar bezbolno zavrila.
Takvi diktatorski reimi, a pored toga i zloinaki, ne padaju na taj nain.
Bilo je odmah, ve 6. oktobra, jasno da je izmeu Miloevievog aparata,
koji ga je izdao, i nove vlasti sklopljen dogovor. Taj je aparat rtvovao
vou. Uslov je bio da se oni ne diraju.
Da se svi amnestiraju?

Helsinke SVESKE

194

- Da. Stav prema zloinima i ignorisanje suda u Hagu dio je dila

koji je postignut 5. oktobra i bez koga se 5. oktobar ne bi zavrio na takav
nain.
Da li je suoavanje sa zloinima i prolou povezano sa
lustracijom zabranom javnih funkcija svima koji su uestvovali u krenju
ljudskih prava?
- Naravno, to je tano. Ali, za mene je kljuno pitanje: ko ovde dri
stvarnu vlast i ko koga moe da skloni sa poloaja. itao sam izjavu
Duana Mihajlovia, efa srpske policije, da on ne moe da uhapsi
Mladia, jer ima isuvie jako obezbeenje. Pa se onda pitate: ko ima
monopol nad silom policija ili neke neformalne naoruane grupe.
Uostalom, srpska Vlada, koja ima i najvie volje da neto promeni, sve
vreme deluje kao gerila. Stalno objanjavaju da ne mogu da urade sve to
bi hteli.
Sa druge strane, Kotunica je u ekspanziji. A on je tokom '90-ih
imao jau nacionalistiku retoriku od Miloevia. Protestovao je kada je
blokirana Drina. Dejtonski sporazum nazvao je izdajom. Nakon 5. oktobra
govorio je da Drina tee kroz sredinu Srbije, da odvaja njeno levo i desno
pluno krilo. To je ponovio nedavno, u svom uvenom govoru u Malom
Zvorniku.
Ako bi se u Crnoj Gori i Srbiji donio zakon o lustraciji, da li bi8 u
Srbiji Vojislav Kotunica, Vojislav eelj, a i mnogi drugi, mogli da se
natjeu za predsjedniku fotelju, i da li bi SNP mogao biti koalicioni
partner DOS-a?
- Naravno, sve to ne bi bilo mogue. Ali, ne zaboravite, upravo ti
ljudi o kojima govorite Kotunica, DOS, SNP trebalo bi da donesu
zakon o lustracxiji. Umjesto lustracije, desilo se da je cijela Miloevieva
politika samo prela u drugi rod. On je morao da se povue, jer je bio
vojno poraen. A, naalost, veina ljudi ovdje ne smatra da je ta politika
bila pogrena, posebno kada je rije o naim susjedima Bosni,
Hrvatskoj, Kosovu. Uostalom, 90-ih sam otiao iz zemlje, ne zato to me
je bilo strah od rata ve zato to je 95 odsto ljudi u ovoj zemlji bilo ludo za
Miloeviem. To je jedan od razloga zato suoavanja idu teko i zato
nema zakona o lustraciji. Podrka Miloeviu bila je plebiscitarna.
Intervju: Milka Tadi-Mijovi
Monitor, 4. oktobar 2002.

Sra Popovi, polemiar

Gnusni zloinci su meu nama

Bardu nekadanje jugoslovenske advokature i nekadanjem
uredniku beogradskog nedeljnika "Vreme" Sri Popoviu dojadilo je da se
s bivim kolegama dopisuje preko rubrike "Pisma italaca" pa se ovih
dana obreo u Beogradu kako bi svima, a najvie svom nekad dobrom
prijatelju i kolegi Stojanu Ceroviu, sve sasuo u lice
U beogradskom nedeljniku Vreme ve vie od mesec i po dana
traje polemika ije je ishodite i te kako zanimljivo za bosanske itaoce
jer je re o suoavanju s prolou i ratnim zloinima uinjenim u ime
Srbije. Sve je zapoelo mojim (Lukovievim) tekstovima za Feral i
Dane u kojima sam pisao o ureivakoj politici nezavisnih srbijanskih
medija (Vreme i B92); kao potvrdu teze da se zloini relativizuju,
iskoristio sam izjavu Sonje Biserko (predsednica Helsinkog odbora za
ljudska prava u Srbiji) koja je rekla: elim da ukaem na dva problema s
kojima se suoavamo skoro svakodnevno: jedan je uoptavanje i
relativizacija zloina i drugi je odnos prema Hakom tribunalu. Kako zloin
postaje sve oigledniji i kako su dokazi sve dostupniji, srbijansko drutvo,
ili da budem preciznija, njegova elita, sve organizovanije ini napor da se
zloin ne samo relativizuje ve i deetnifikuje. Nain na koji se ta nova
Istina plasira naroito preko tzv. nezavisnih medija, kao to su 'B92' ili
Vreme jednako je totalitarna kao i nacionalizam koji je svojevremeno
pokrenuo ratnu maineriju. Totalitarni nain miljenja je, naalost, u
srbijanskom drutvu sada glavna opstrukcija demokratizaciji drutva, to
se najbolje vidi kroz interpretaciju bliske prolosti. Sada se govori o
gradjanskom nacionalizmu, o kulturnom i nekulturnom nacionalizmu, a
svaki pokuaj da se otvori pitanje ratnih zloina se tretira kao
revolucionarna pravda. Zato se umesto suoavanja, zahteva
argumentovana javna refleksija koja treba da pokae ta se u stvari
desilo. Jer svaki zloin, kako kae jedan lan dravne Komisije za istinu i
pomirenje, ima svoju prolost i budunost. Postavlja se pitanje da li je i
holokaust imao svoju prolost kako bi se njime opravdalo est miliona
ubijenih Jevreja...
Potom se javio glavni urednik Vremena Dragoljub arkovi i
estoko napao Sonju Biserko; u odbranu lika i dela B92 tajkuna Verana
Matia, a protiv koalicije Biserko/Lukovi, ustao je Velimir urguz Kazimir;
javila se, zar sumnjate, Ljiljana Smajlovi, profesionalni faista iz Nina,
da objasni kako su neopravdani napadi na nezavisne medije koji samo
rade svoj posao. Kako se polemika zahuktavala, sve je bilo vie

196

Helsinke SVESKE

uesnika: Svetlana Slapak i Nataa Kandi stale su u odbranu dvojca

Biserko/Lukovi, isto je uinio Bogdan Bogdanovi. Ali, s druge strane
javio se kolumnista Vremena Stojan Cerovi i vehementno branio
stavove svog glavnog urednika Potom je, na iznenaenje mnogih,
pismo Vremenu (videti okvir) poslao Sra Popovi, advokat, doskoranji
vlasnik ovog lista, koji je odgovorio Stojanu Ceroviu. Odjednom,
polemika je dobila novi naboj: poelo je da se pria o tome kako srbijanski
mediji izvetavaju sa suenja Miloeviu, o utanju o ratnim zloinima, o
srpskoj krivici a u svemu tome Sra Popovi aktivno uestvuje, ne
proputajui nijedan broj Vremena da se u njemu ne oglasi svojim
prilogom.
DANI: Mnogi u Beogradu misle da si ti jo uvek vlasnik
Vremena?
POPOVI: Nisam vie. Kad sam poao u Ameriku, Vreme sam
prepustio mom sinu, Borisu.
Svejedno, ne pamtim sluaj gde bivi vlasnik lista, ovek koji je
osnovao taj nedeljnik, uestvuje u polemici u Pismima italaca?
- Vreme sam itao i dok sam bio u Americi. Video sam kako taj
list zajedno tone s itavim drutvom, video sam da oni to ne primeuju
jeste, u odnosu na ostala glasila, zadrali su istu distancu, ali su Vreme i
srbijansko drutvo zajedno padali sve dublje i dublje Kljuni trenutak bili
su dogaaji na Kosovu, u prolee 1998, kad su svi vrisnuli terorizam a
niko da se upita: pa, otkud taj terorizam Sad itam da je Kotunica u
Njujorku ispravno primetio da kad se govori o terorizmu, pre svega, treba
da se govori kako je do njega dolo, da se istrae njegovi uzroci, a ne
odmah motkom. Ali, tu lekciju niko, ni Kotunica, nije ovde primenio, pa
ni Vreme. I tu sam video da Vreme poinje da gubi perspektivu: sve to
se desilo jeste posledica rasizma koji ovde vlada spram Albanaca, ovde
ljudi, ja tvrdim generalno, ne mogu da prihvate injenicu da su Albanci
ljudi kao to smo mi. esto sam dolazio u iskuenje da piem Vremenu:
ali to nisam uradio, potom mi se uinilo kasno, vidim kuda to ide Onda
pomislim: ne ivim tu, ivim pet hiljada kilometara daleko, ta ja da njima
solim pamet, znam kako se to prihvata kad dolazi spolja
Obino se kae: doi da ivi ovde pa da vidi kako je
- E, sad sam doao! Moda to pismo nikad ne bih napisao, da se
Stojan (Cerovi) nije javio. Smatrao sam Stojana dugogodinjim
prijateljom; dosadilo mi je da idem po gradu i da me ljudi pitaju ta je to
sa Stojanom?, jer ja ne elim da o svojim prijateljima, iza njihovih lea,
diskutujem sa arijom koja ima sasvim druge motive. Ali, doao je
trenutak jer me mnogi ljudi identifikuju sa Vremenom i Stojanom da
javno kaem, a ne pojedinano objanjavam, da ja tako ne mislim.
Jedan od problema s Vremenom, znaju to oni koji su itali ovaj
list, jeste period za vreme NATO-bombardovanja, kad su se pojavljivali

Taka razlaza

197

pod cenzurom, prihvatajui patriotski renik i patriotska objanjenja kao

svi ostali srbijanski listovi?
- Seam se, itao sam sve to Mogao sam da zamislim silu koja
ih je na to mogla naterati, ljudski: govorimo o strahu, ali bilo je izuzetno
muno drati tu novinu u rukama i mislim da sem prelistavanja naslova
nisam imao snage da sve to itam. Oseanje koje sam imao bilo je
otprilike onako: kao kad bi ti se kerka prostituisala! Strano! Tad smo jo
bili u nekim telefonskim kontaktima i ja sam ih pitao zato ne prestanu da
izlaze? Onda su mi oni objanjavali da imaju radnu obavezu da izlaze, to
sam mogao da razumem, ali ja bih reskirao da vidim ta e se dogoditi
ako tu radnu obavezu ne ispotujem? Potom su mi rekli da bi im bila
oduzeta registracija da izlaze; meni to nije bio nikakav razlog jer smo taj
list od poetka pravili s izvesnom idejom i ciljem; ako taj list ne moe da
izgleda onako kako mi hoemo, onda neka ga ne bude! I tu se pojavljuje
trei sloj argumenata: tolike porodice ive od te novine to jeste
razumljivo, jeste teko, ali ja mislim da je sramota ipak bila suvie velika!
Sutina ove polemike jeste pitanje ratnih zloina. Koliko su mediji
odgovorni za relativizaciju, utanje ili zaborav? Ili, pre svega, govorimo o
drutvu?
- Mediji nemaju prevashodnu ulogu da se bave prolou; oni su
aktuelni, bave se stvarima od interesa za neposredni ivot. Meutim,
injenica da se zloinci etaju meu nama, teki zloinci, gnusni zloinci
jer je re o retko odvratnim zloinima to je pitanje aktuelno, to nije
pitanje prolosti! S tim zloincima mi ivimo sad! Postojanje tih zloina
spreava da se ovde, u Srbiji, zasnuje bilo kakav normalan ivot; mnogi
ljudi, makar podsvesno, znaju da su ti zloini uinjeni, znaju da mi to
pokuavamo da zabaurimo, da relativizujemo, da zaboravimo, ali dok
nam taj kamen sedi u stomaku, mi ne moemo normalno da ivimo.
Pitanje zloina za mene je pitanje Haga: pitanje svih pitanja ove zemlje.
Nita ne moe da krene bez toga. Ne govorim da li je to nemoralno ili
nepoteno ali je prilino naivno i lakomisleno smatrati da sve zloinako
i krvavo moe da potone u zaborav i da se i dalje moe iveti kao da se
nita nije desilo. To je nemogue. Teko je zavaravanje, odugovlaenje,
pokuavati da se uutka taj razgovor. Pre svega, meunarodni identitet
ove zemlje u inostranstvu obeleen je zloinima. Ja ne znam koliko ljudi
u svetu znaju o Jugoslaviji i Srbiji ali oni koji ita znaju, znaju o
zloinima! I sad kae: sruili smo Miloevia, poinjemo iz poetka, kad
tu osnovnu odrednicu svog postojanja ne menja!
Postoji preutna saglasnost da se o reimu Miloevia ne govori
kao o zloinakom reimu?
- Svi oni koji su desetak godina bili u Srbiji, tu iveli, znaju da je
re o zloinakom reimu; ali, ta sad? Srui Miloevia i vie ne govori
o zloinima, ne da da se o zloinima govori, pa ti si samo nastavak tog

198

Helsinke SVESKE

istog reima! Ni 5. oktobra 2000. nisam bio optimistian a to mislim i

danas jer onakvi strahoviti, udovini reimi kakav je bio Miloeviev, ne
padaju na onaj nain. Oni ne padaju tako to e se narod na ulici izljubiti s
vojskom i policijom; sam mehanizam tog prevrata, zovi ga kako hoe,
nije do kraja osvetljen. Meni se ini da je odluujue ono o emu mi jo
nita ne znamo: ta su Kotunica, Miloevi i general Pavkovi
razgovarali uoi prevrata, kao to ne znamo ni kakav je dil napravljen
izmeu inia i tipa koji se zove Legija? Svi ti sporazumi omoguili su
da se Miloevi skine prilino lako, ali je cena bila da se sistem ne
demontira do kraja. im se videlo da su na slobodi ostali Neboja
Pavkovi, ef Generaltaba i Rade Markovi, ef Dravne bezbednosti
to je znailo da nema diskontinuiteta, da su dilovi napravljeni, da su bageri
bili samo pozorite! To ljudi ne vole da uju: kao to Slovenci jo misle da
pobedili JNA, tako 500.000 ljudi u Beogradu veruje da su upravo oni
pobedili Miloevia! To, naalost, nije bilo tako: jer ono to bi se moglo
nazvati snagom restauracije u potpunoj je ofanzivi. Pogledajte
predsednike izbore: postoje dva bloka, jedan je za restauraciju, drugi je
ova Vlada Srbije koja kao nekakva gerila vlada Srbijom, stalno nam
priaju ta mogu a ta ne mogu da urade u Srbiji, oekuju nae
razumevanje, a na vlasti su. Ministar policije Duan Mihajlovi, recimo,
kae: nije uhapsio Mladia jer je ovaj bio dobro uvan! Ej, bre! Pa je li
policija na vlasti ili je na vlasti Mladievo obezbeenje?
Da li si, ipak, posle 5. oktobra oekivao da e ljudi u koje si
verovao ostati isti: nepokolebljivi kad su ratni zloini u pitanju?
- Mislio bih tako da ve u svom iskustvu nisam imao dolazak
Miloevia na vlast: kad sam video da mnogi ljudi za koje nisam nikad
verovao da e mu se pridruiti, odjednom postaju njegovi fanatici Tako
sam ve jednom doiveo svu snagu koju konformizam moe da izvri nad
ljudima. Mi smo skloni konformizmu, jer smo plemenska, patrijahalna
sredina gde se svako boji da ostane sam. Teko e nai ljude koji su
spremni ak i pred velikim gnusobama da ostanu sami; u najboljem
sluaju e utati. Kad svi duvaju u isti rog, oni najpoteniji obino ute. I
ute i danas. Naravno da sam oekivao da e kad je Miloevi pao
neki ljudi eleti da govore o zloinima; ali video sam da je pritisak za
konformiranjem ostao vrlo jak. Recimo, zanimljivo je da se u ovu polemiku
u Vremenu ne ukljuuju mnogi od kojih bi se to oekivalo Meni su ta
izostala imena vrlo zanimljiva, jer je re o ljudima koji su se, navodno,
godinama borili za ljudska prava Iz toga zakljuujem da oni oseaju da
je veina protiv njih, ali ja nikako da shvatim kako e manjina postati
veina ako mi stalno utimo.
Najvee razoarenje jeste kad vidi da su ti najbolji prijatelji,
ideoloki saveznici, odjednom, preko noi, preli na drugu stranu, recimo,

Taka razlaza

199

u nacionalistiki zagrljaj Vojislava Kotunice, o kojem su godinama

najpogrdnije govorili?
- Bilo je teko boriti se s Miloeviem. Ne opravdavam, ali mogu
da objasnim: ljudi su poeleli da jedanput budu na pobednikoj strani,
sad, valjda, kad smo sruili Miloevia, treba da budemo nagraeni za tu
pobedu! A biemo nagraeni ako pokaemo razumevanje za tu novu
vlast, da podrimo njena objanjenja zato je, recimo, Hag, deveta rupa
na svirali Ono to u svemu nikako ne mogu da prihvatim jeste strahovita
ravnodunost prema stotinama hiljada ljudi koje je tzv. srpska strana
unesreila, a to su ljudi s kojima smo u Jugoslaviji iveli, to su nai
sugraani! Ljudima kad to i pomenete oni vas onako, nekim praznim
pogledom, posmatraju kao da ne znaju o emu vi uopte priate. Totalno
odsustvo bilo kakvog saoseanja prema ljudima s kojima smo do jue
iveli!
Postoji teza da ljudi nisu obavteni, da ne znaju. Opet, imam
lini primer: zamereno mi je nedavno, javno, da sam opsednut
zloinima?
- Ljudi nee da budu obaveteni to je jasno; kao to je jasno da
mediji nee da ih iritiraju time to e ih obavestiti kad i oni nee da budu
obaveteni. Napravljena je jedna fina simbioza: ovi kau mi o tome
neemo da sluamo, a ovi kau pa, dobro, kad neete da sluate
neemo o tome ni da vam priamo. to se opsednutosti zloinima tie, tu
se javlja neto paradoksalno: recimo, bio si na ulici, pred tvojim je oima
neko nekog zaklao ili silovao, naravno da bi bio opsednut celog ivota.
Kad se to uradi na masovnoj sklali, onda ljudi smatraju da ih se to ne tie i
da nemaju razloga da budu opsednuti, kao da je zloin na 100.000 veem
nivou izgovor da bude 100.000 puta manje opsednut! Zloin je biblijska
kategorija, neto im su ljudi uvek opsednuti. Nenormalno je ne biti
opsednut zloinom, prihvatiti zloin kao neto obino, prirodno. Ne moe
se preko njega nekanjeno prelaziti kao to mi sad inimo.
U centru svih polemika kad su u pitanju zloini, pojavljuje se
Bosna. Iz te iste Bosne jo uvek se nadaju da u Srbiji ima ljudi koji e,
poteno, sumirati sve ono to nam se desilo. Ima li tih ljudi?
- Pre svega, mislim da sve ovo moramo da uradimo zbog nas
samih. Nama je teko to to ne moemo da uradimo. to se ljudi iz Bosne
tie, njihova nada da e ova sredina imati snage za suoenjem ljudska
je i normalna; ne ivimo u svetu gde se zloini mogu zatrpati i zaboraviti,
uz pitanje je li ljudska priroda ba takva? Tragedija porodica rtava je
teka, strana, ali za njih bi ipak predstavljalo utehu da se pokae da je
zloin neto incidentalno, neto to se dogodilo i da ljudi, u stvari, nisu
takvi. Da e na kraju ipak shvatiti da to tako nije trebalo, da je bilo uasno,
grozno i da su greili. im rtva nema satisfakciju, to ugroava kod ljudi

200

Helsinke SVESKE

njihovo gledanje na ljudsku prirodu: kako da rade, kako da ive s drugim

ljudima?
U kontekstu Bosne, imali smo nedavno izjavu Vojislava Kotunice
o porodici koja je privremeno razdvojena, mislio je na Republiku
Srpsku, naravno.
- To jedan deplasirani pokuaj blaga re koju upotrebljavam
da se spase neto od tog, Kotuniinim jezikom, dostojanstva koji je
narod izgubio tokom ovih ratova. A to dostojanstvo se moe povratiti
jedino da se ti zloini priznaju i da se prema njima odredimo kako se ljudi
uobiajeno odreuju prema zloinima Meni je, recimo, neverovatno da
ljudi suenje Miloeviu doivljavaju kao neto to moe koditi
dostojanstvu ovog naroda: dostojanstvu ovog naroda kodilo je to su
Miloevia izabrali za predsednika, to su ga birali etiri puta, a ne to to
se sad otkriva ta je taj ovek radio. Niti e ti tvoje dostojanstvo povratiti
time to e da lae to se stvarno dogodilo. Naprotiv, tone samo
dublje. To je izraz, rekao bih, antropolokog pesimizma da misli da su
ljudi takve svinje da ti njima moe da povrati dostojanstvo laima!
Jedna od glavnih tema polemike u Vremenu jeste
deetnifikacija rtava?
- Mnogo se ovde, u cilju relativizacije, pria: zloin je zloin.
Navodno: nacionalnost tu nije bitna. To izgleda kao neka razumna i
humana poruka, ali, to nije tako. Ovde su zloini bili etniki motivisani, ne
moe razumeti krivino delo a kamoli istorijski dogaaj ako ne uzme u
obzir motiv. Ovde je motiv: etniko ienje. Zloini su injeni protiv ljudi
zbog njihove nacionalnosti, religije nita ne moemo da razumemo ako
mi sve ovde, kako se kae deetnifikujemo. Naroito je runo kad vidi da
to govori jedna etnika grupa koja je te zloine inila; onda mi kaemo E,
pa sad, nema veze to smo mi to inili, i dodajemo: Neko je to inio
Upravo to priam Ceroviu: to moe jedino ako se ispie iz ovog
naroda i onda kae: ja se ispisao, nita ne znam, ba me briga, ko
ste, odakle ste, ta ste, za mene je zloin zloin Upravo je tu pitanje
kolektivne odgovornosti, teza za koju me odavno optuuju; u redu, moe
da otkloni kolektivnu odgovornost ali pokai mi onda ko je taj ko je
kriv? Sad se, tobo, Miloevievo suenje prikazuje pod senkom prie da
nije dokazano da je on sve nareivao. A ko je, ako nije on? Ako nije ni
Miloevi, ni Pavkovi onda smo svi mi.
Koliko su, konano, ovakve teze opasne?
- Nije ovo direktan odgovor na tvoje pitanje, ali sam, recimo,
razgovarao s jednim savetnikom g. Kotunice koji me je uveravao da je
suenje u Hagu vrlo opasno po nae interese jer postoji tuba Bosne i
Hercegovine za genocid. U tom sluaju, kae mi on, ako osude
Miloevia, platiemo ratnu tetu i to e plaati generacije nevinih ljudi koji
u tome nisu uestvovali. Pa, ta? Pa, nego? Je li ti misli pitam ga da

Taka razlaza

201

su svi oni Nemci koji su nam plaali ratnu tetu krivi? Ako smo to umeli da
od Nemaca traimo, umeemo, valjda, da sve ovo platimo. Ratovi zato
jesu tako strani: jer stradaju civili a ratnu tetu plaaju nevini ljudi. Ali, o
tome je trebalo misliti kad se glasalo za Miloevia na izborima. Uopte,
objanjenje tog savetnika: da Miloevia treba braniti jer e rtve dobiti
naknadu tete jeste monstruozno.
I dalje polemie s neistoimiljenicima u Vremenu?
- Da. Kupim Vreme u osam ujutru, sedim za kompjuterom i
piem pisma. Takoe, mislim da se u ovoj zemlji Srbiji suvie govori: zvali
su me ljudi za razne intervjue, da komentariem ve postojee vesti ali
sam shvatio da treba govoriti samo o onome o emu niko drugi nee da
pria. Zato to je malo onih koji o ovome hoe neto da kau: o zloinima,
o rtvama, o ratu, o Hagu, o nama Jer od toga nema preih stvari.
Intervju: Petar Lukovi
BH Dani, 27. septembar 02.

Taka razlaza

Reagovanje

Individualna krivica
i kolektivna odgovornost
(Odgovor na intervju Stojana Cerovia "Opasna pria
o kolektivnoj krivici", "Monitor", broj 622 od 20. septembra)
Stojan Cerovi me je iznenadio. U nedavnom intervjuu Vaem
listu on nastavlja polemiku koju vodimo na stranicama "Vremena", tako
to mi pred crnogorskom publikom, koja nau polemiku ne prati i ne zna
ta ja u toj polemici govorim, pripisuje stavove koje nikada i nigde nisam
izrekao, pa onda sa njima polemie. Mislio sam da razlike u miljenju
moemo ispitivati u granicama fer-pleja.
Stojan mi tako pripisuje stav o "kolektivnoj krivici" za ratne zloine.
A, evo, ta sam ja o tome u "Vremenu" rekao:
"Postoje tri vrste odgovornosti za ove zloine: prva obuhvata
naredbodavce i izvrioce i ona je krivina.
Postoji druga odgovornost, odgovornost onih kreatora javnog
mnjenja (tzv. elita) koji su te zloine podsticali, opravdavali ih, zatakavali
ih, branili ih, bagatelisali ih, relativizovali ih. Ta odgovornost je moralna...
Postoji trea vrsta odgovornosti, politiko-istorijska: to je
odgovornost onih koji su nekoliko puta birali zloinaku vlast, nosali okolo
slike Miloevia kada je ve bilo jasno o kome se radi, s cveem ispraali
tenkove, irili "rodoljublje" i onih koji danas nose majice sa slikama Ratka
Mladia (Mladi heroj, Svi smo mi Radovani), a ta je, bojim se, "prilino
kolektivna". Govorim li ja, dakle, o "kolektivnoj krivici"? Ne, ja govorim o
neem sasvim drugom, o politiko-istorijskoj kolektivnoj odgovornosti. O
tome je pisala Hana Arent bolje nego to bih ja umeo: "Svaka vlada
preuzima odgovornost za dela i nedela svojih prethodnika. To vai ak i u
sluaju revolucionarnih vlada, koje smatraju da ih sporazumi koje su
sklopili njihovi prethodnici ne obavezuju". I dalje, ova odgovornost postoji i
onda kada "nismo krivi za njihova nedela, ni moralno, ni pravno... Ovu
politiku i striktno kolektivnu odgovornost moemo da izbegnemo samo
ako napustimo zajednicu".
Ja ak pomirljivo suavam ovu kolektivnu odgovornost koja, po
Hani Arent, lei na itavoj naciji (i zato je nazivam "prilino kolektivnom")
na one koji su Miloevia birali i podravali i onda kada je bilo jasno o
emu se radi, koji su odobravali njegovu ratnu politiku i na one koji se
danas solidariu sa zloinima (Svi smo mi Radovani). Dakle, ja tu "prilino
kolektivnu" odgovornost ne svodim samo na in glasanja za Miloevia.

203

Stojan mi, meutim, imputira stav da ja ovu odgovornost svodim

na odgovornost ljudi koji su glasali za Miloevia. "U ovoj polemici S.P.
govori o odgovornosti onih koji su glasali za Miloevia. Meutim, mislim
da su ljudi koji su u prolosti glasali za Miloevia to radili iz raznih
razloga i ne vidim kako se svi oni mogu smatrati odgovornim", kae Stojan
Cerovi.
No, dobro, ja sam spreman da branim i ovakav stavi koji mi je
podmetnut.
Naravno, birai su odgovorni za svoje odluke (kome e dati svoj
glas). Svako je uvek odgovoran za svoje odluke i posledice tih odluka, ak
i onda kada ih nije mogao perdvideti. To je definicija politike
odgovornosti. Zar Stojan Cerovi misli da birai treb da budu neodgovorni,
da ih treba osloboditi odgovornosti za politike odluke koje donose na
birakom mestu? Zato? To su odluke od velike vanosti za celu
zajednicu, nekada sudbonosne (kao to je bio izbor Miloevia). Njihova
odgovornost, naravno, nije ni pravna, ni moralna ona je politika. I u
svojoj polemici u "Vremenu" (vidi gore) ja sam je jasno takvom i nazvao.
Kada Stojan Cerovi odbija da uoi jasnu razliku koju stavjlam
izmeu "krivice" kao krivinopravnog pojma (koja je uvek i samo
individualna) i politike odgovornosti (individualnog biraa, ali i birakog
tela u celini), onda ja to mogu jedino da shvatim kao pokuaj da se, u
stvari, izbegne diskusija o zloincima i njihovim delima. Da se stvari
zamagle i da se teze zamene.
Na kraju, Stojan Cerovi "kolektivno" prebacuje kritiarima
"Vremena" (pa i meni) da, navodno, tvrde da je "krivica iskljuivo srpska, a
da su rtve iskljuivo na drugoj strani". Nikada i nigde nisam tvrdio da su
ratni zloini ili genocid nekakva "srpska" specijalnost. Naalost, spremno
izjavljujem da ta krivina dela vre i vrili su i pripadnici mnogih drugih
nacija i ta dela, naravno, treba da budu kanjena.
Ako ja govorim o zloincima koji ive u Srbiji danas, to je zato to
moja drava ima jurisdikciju nad ovim zloincima i to ja kao graanin ove
drave imam prava (i dunost) da od moje drave zahtevam da ispunjava
svoju dunost, tj. da zloice hapsi, da im sudi, da zatiti drutvo u kome
ivim od njihovog prisustva ili (ako to ne moe) da ispuni svoje
meunarodno preuzete obaveze i isporui ih onima koji mogu da im sude.
Ja takva prava i dunosti nemam u Hrvatskoj ili Somaliji.
Ne prihvatam, takoe, ni sumanutu logiku po kojoj bi navodno
kanjavanje zloinaca, nad kojima imamo jurisdikciju, recimo iz ratnog
sukoba srpsko-hrvatskog, na bilo koji nain opravdavalo zloine druge
zaraene strane (hrvatske). Zloini se ne sabiraju i ne oduzimaju, zloini
ne podleu (kao dugovi) prebijanju. Jedan zloin nikada ne opravdava
drugi zloin. Naprotiv, u pravu se zloin uinjen iz osvete smatra zloinom

Helsinke SVESKE

204

uinjenim iz niskih pobuda, dakle kvalifikovanim teim oblikom toga

zloina.
Teko je razumeti o emu Stojan Cerovi govori. A nekada je
umeo da bude vrlo jasan.

Povodom polemike

Teskoba pred zloinom

Srpsko drutvo ivi u mnogo dubljim meusobnim
nesporazumima nego to smo do sada bili spremni da priznamo

Sra Popovi
Monitor, 4. oktobar 2002.

Ima bar dva razloga zbog kojih se polemika o odgovornostima za

ratne zloine na stranicama Vremena moe smatrati krupnim drutvenim i
politikim dogaajem, ak od izuzetnog javnog interesa. Jedan je svakako
u injenici to je to kod nas prva javna rasprava u kojoj mnogi istaknuti
pojedinci nastoje da definiu svoj lini, ali i kolektivni odnos prema
zloinima koji su sa srpske strane poinjeni u bliskoj prolosti. Od ove se
teme do sada uglavnom bealo, ak i kada su neki mediji naglaavali da
stalno dre otvorene stranice za ovu vrstu javnog diskursa. Moda je ne bi
bilo ni ovoga puta da se ova sukobljavanja, zapoeta zbog kritikih
primedbi na Vreme i B 92 nisu, u aru rasprave, ubrzo proirila na glavnu
temu.

Razliite pozicije
Ova je polemika, meutim, privukla panju i zbog jo jednog
kurioziteta. Sueljavaju se, sa dubokim razlikama u pogledima na
nedavne ratne zloine, uglavnom ljudi koji su za sve ovo vreme bili
osvedoeni pripadnici demokratskog, odnosno antimiloevievskog i
antiratnog bloka u Srbiji. Ta okolnost nagnala je mnoge da se sada u
nedoumici zapitaju: koja je naa prava pozicija u tretiranju "nae"
odgovornosti za ratne zloine, kakve puteve predlaemo da se savlada
ova istorijska trauma, jednom rei jesmo li kao drutvo spremni da
prihvatimo ovaj izazov koji se vie ne moe izbei. Sve je bilo
jednostavnije "kada smo bili jedinstveni", sada je mnogo konfuznije otkako
su linije razgranienja u opredeljivanju postale zamuenije.
Koji su glavni polovi u miljenjima dosad izraeni? Nekoliko
italaca smatra da se u srpskom drutvu, naroito u njegovoj eliti, sve
organizovanije ini napor da se zloin "ne samo relativizuje, ve i
deetnifikuje". ak postoji, tvrdi se, i nedostatak politike volje da se zloin
sankcionie.
Saradnici Vremena, a takoe i neki itaoci, u svojim odgovorima
prebacuju oponentima da insistiraju na priznavanju nacionalne krivice za
ratne zloine (to nije tano), trae od njih da "prestanu da se prenemau
nad nesreama za koje vie nema leka", nazivaju ih (cinino) strunjacima

Helsinke SVESKE

206

za moralna pitanja, ak im pripisuju da su plaeni sa Zapada. Optube,

svakako, neprikladne za akademski ton rasprave, izazvale su nove utuke
u kojima se ovakvi stavovi, pogotovu oni o "prenemaganju nad
nesreama" nazivaju "kapitulacijom koja ohrabruje istoriju, ratove, zloine
i nesree". A povodom onoga da "vie nema leka" postavlja se pitanje da
li je to "nekakva generalna amnestija u koju moe svako da se uvercuje",
to drugim reima znai da ravnoduno skrstimo ruke pred Sarajevom,
Srebrenicom i Vukovarom. Drugi, opet, razoarano primeuju da ako u
Vremenu "ovako razmiljaju, onda nema nade za bilo kakve promene",
dok neki u ovako estokim odgovorima novinara ovog nedeljnika
nasluuju "proplamsaje prve lomae za kritiare".

Povrno izvetavanje o Hagu

Naravno, dobar deo javnog disuta protie i u tretiranju uloge
medija, uglavnom Vremena i B 92, iji se prilozi o suenju Miloevi
uvredljivo nazivaju "laveom" i "proizvodnjom lai i falsifikata". Nisu bolji ni
odgovori koji dolaze od novinara. Oni kau da je izvetavanje iz Haga
uglavnom objektivno, a kritiarima ironino preporuuju da su slobodni "da
u hakoj sudnici za svoju izaberu stranu na kojoj sedi Karla del Ponte".
Tvrde da novinari ne mogu da budu odgovorni za promaaje tuilatva, za
cinizam optuenog, za pomanjkanje istinoljubivih svedoka.
teta je to bar u dijalogu o izvetavanju nisu preovladali
tolerantniji tonovi to bi svakako otvorilo put da se spremnije i zrelije
prihvati i tema o odgovornosti za zloine. Jer, o izvetavanju naih medija
iz Haga ima zaista o emu da se razgovara i bez "tvrdih" kvalifikacija.
Dobar deo medija za ovih osam meseci suenja u prvi plan plasirao je
Miloevieve politike trikove i grube diskvalifikacije svedoka sraunate na
to da nau javnost okrene protiv Tribunala. Vrednost dokaza o tome ta
su sve vojne i policijske snage poinile na Kosovu a od gotovo 130
svedoenja velika veina iskaza bila je neosporno dokumentovana
ostala je, u mnogim novinskim, radio i tv izvetajima, poprilino skrajnuta i
zamagljena. Tretiranju hakog suenja prilo se u medijima rutinski i
povrno, umesto da se angauju pravnici i istoriari koji bi objanjavali
pojmove i kategorije sudskog postupka, tube i odbrane, a naroito njihov
razvoj od Nirnberkog procesa do danas. To bi svakako doprinelo boljem
informisanju graana, ali i snaenju pravne svesti koja je u narodu, a
izgleda i kod nekih novinara, jo na niskom nivou. Izostala je i inicijativa
Nezavisnog udruenja novinara da se, uz pomo eksperata, razgovara sa
redakcijama o kvalitetu i dometu hakog izvetavanja, to bi takoe
ojaalo kvalifikovanost i odgovornost novinara.

Taka razlaza

207

Pritisak gvozdene ape

Polemika u Vremenu, meutim, ponovo otvara i ono krucijalno
pitanje: kakva je, posle dve godine demokratske vlasti, prava slika naih
moralnih i politikih moi da se ponesemo sa ratnim kriminalom? Reklo bi
se da uopte nije bolja nego to je bila pre 5. oktobra. U tom smo pogledu
ponajmanje napredovali, ukoliko ak nismo napravili i neku regresiju.
Pregled ponaanja glavnih aktera u Srbiji opravdava ovakvu jednu
sumornu procenu. Na dravni vrh je i dalje kolebljiv u izruenju
optuenih, javnost je zbunjena, a strani partneri podozrivi prema nama i
ponovo uzdrljivi u obeanjima finansijske podrke za reormu. Imamo,
izgleda, i jedan neobjanjiv paradoks dok se pojedini optueni polako
otkravljuju i dobrovoljno prijavljuju za odlazak u Hag, dravni organi su i
dalje tvrdi i dogmatini u saradnji sa Tribunalom.
Svi predsedniki kandidati, i to svih politikih boja, upadljivo se
klone da pomenu ratne zloine, a u njihovom svakodnevnom kontaktu sa
graanima nema ni rei o tome kako da se kao drutvo ponesemo s tim
bremenom. Tuilatvo ima muke da nae svedoke, Slobodan Miloevi
raspolae obavetenjima i o najistnijim detaljima iz ivota svakog
svedoka. I u hakom procesu, i u onim malobrojnim suenjima u zemlji (ili
onim koja se pripremaju) mnogi uplaeni svedoci se povlae ili menjaju
iskaze. Kao da nas bivi reim, svojom gvozdenom apom, i dalje dri za
guu i ne da nam da maknemo dalje od poetka. Ova nasrtljivost
raspojasanih nacionalista dobija i krajnje brutalne oblike. Posle neuspelih
pokuaja da se izloba o ratnim zloinima Krv i med otvori u etiri grada u
Srbiji, otvorena je tek u petom, u Novom Sadu, ali uz asistenciju policije.

Drugaiji prilaz zloinu

Dodue, B 92 je povodom nasilja na ovim izlobama upriliio
nedavno zanimljivu tribinu na kojoj jedno od izraenih shvatanja kae da
je sasvim legitimno da deo "potroaa" i sa negodovanjem gleda na
ovakve priredbe gde se optuuju njihov sugraani. Meutim, ovde nije re
o njihovom pravu nego o njihovoj sili i samovolji da se sprei tue pravo.
Takvi najee pribegavaju prigovoru da im u svemu tome smeta to
nema i tuih zloina. Pod pretpostavkom da se i to ostvari, onda bi
nastalo prebrojavanje, koliko je njihovih slika, a koliko naih, pa kada bi se
i to postiglo nastalo bi novo preganjanje da su "nai" zloini prikazani
stranije nego "njihovi" itd. Simetrija, oigledno, ubija svaki duh
objektivnosti i odgovornosti i samo je izgovor da se pobegne od
odgovornosti za zloin.

208

Helsinke SVESKE

Mora se poi od sasvim druge vrednosne pozicije: Srbi (a

naravno i Hrvati, Bonjaci i albanci, svaki za sebe) moraju hrabrije da se
razraunaju sa svojim sugraanima-zloincima, ako hoemo da kao
drutvo postignemo napredak i spokojstvo. Ne da gledamo preko plota u
tue dvorite, nego da otvorenije zavirimo u sopstvenu duu. to vie
odbijamo ovakav prilaz bie nam tee i sa svetom i sa samima sobom. To
vie nije samo politiko, nego pre svega kulturoloko i psiholoko pitanje.
U tome i jeste sutina naih neslaganja. Srpsko drutvo ivi u mnogo
dubljim meusobnim nesporazumima nego to smo do sad bili spremni da
priznamo.
D. I.
Republika, 1-31. oktobar 2002.

Miloevi, ipak, najavljivao rat

Izjava novinara Vremena Stojana Cerovia da "sam Slobodan
Miloevi nije nikome obeavao rat", koju je Danas preneo u vikend
izdanju od 28-29. septembra, u otrom je sukobu sa injenicama. Zato je
vano ukazati na te injenice.
O namerama Slobodana Miloevia njegov najblii saradnik i
saveznik u kreiranju "zajednikog kriminalnog poduhvata", Borisav Jovi
govori u svojoj knjizi "Poslednji dani SFRJ". U zabelekama pod naslovom
"Planovi vojske za obaranje vlasti u Sloveniji i Hrvatskoj i za izlaz iz krize"
od 25. februara 1991. godine, on kae da Vojska, sa osloncem na Srbiju,
Crnu Goru i "srpske partije u BiH i Hrvatskoj" (str. 276) treba da
"kombinovanim politikim i vojnim merama srui vlast prvo u Hrvatskoj, a
potom u Sloveniji str. 277). "U kolebljivim republikama (Makedonija i BiH)
kombinovanim politikim merama demonstracijama i pobunama treba
sruiti rukovodstva ili ih preokrenuti u drugom pravcu. Ove aktivnosti valja
kombinovati i sa nekim vojnim akcijama" (str. 277). "U Hrvatskoj, a docnije
i u Sloveniji, kao prva varijanta, mogla bi biti vojna uprava" (str. 278).
"Konsultujem se sa Slobodanom Miloeviem o planu vojske.
Proitao sam mu svoje zabeleke od rei do rei. On smatra da je sve to
dobro izuzev to Sloveniju treba ostaviti na miru. Samo Hrvatsku treba
tretirati". "Na pitanje ta da radimo ako ne postignemo dovoljnu veinu u
Predsednitvu za odluke koje su potrebne, on misli da odluujemo sa
onoliko lanova koji su 'za' i da e vojska 'posluati'. Smatra da je logino
da 'uklonimo' svakoga ko e se suprotstaviti takvoj akciji Predsednitva"
(str. 278).
Sam Slobodan Miloevi je iste 1991. godine otvoreno i
nedvosmisleno govorio o ratu za granice kao srpskom dravnom interesu:
"Mi moramo obezbediti jedinstvo ako elimo da kao najvea i
najbrojnija republika diktiramo dalji tok dogaaja. To su pitanja granica,
sutinska dravna pitanja. A granice kao to znate, uvek diktiraju jaki,
nikad ne diktiraju slabi... Ja sam naredio mobilizaciju rezervnog sastava
milicije. Dalje, angaovanje u formiranju novih snaga milicije, a Vlada je
dobila zadatak da pripremi odgovarajue formacije koje e nas uiniti u
svakom sluaju bezbednim, odnosno uiniti sposobnim da branimo
interese nae republike, srpskog naroda izvan Srbije. Ako treba da se
tuemo, bogami emo da se tuemo." (NIN od 12. aprila 1991. godine)
Dakle, da li Miloevi nikada nikome nije obeavao rat?
Nataa Kandi
Danas, 2. oktobar 2002.

Taka razlaza

ta je, zapravo, u Hagu priznala Biljana Plavi

Gest ka izmirenju naroda

Fond za humanitarno pravo pozdravlja odluku Biljane Plavi da
prizna krivicu i preuzme odgovornost za svoje ponaanje i postupke
tokom oruanih sukoba u Bosni i Hercegovini. Priznanje o poinjenim
nedelima, preuzimanje odgovornosti i aljenje koje je Biljana Plavi
izrazila, u najboljem su interesu naroda kome ona pripada. FHP posebno
ukazuje na injenicu da priznanje Biljane Plavi otvara put za izmirenje
ljudi i naroda u susedstvu i vraanje ljudskog dostojanstva rtvama.
Biljana Plavi se izjasnila krivom za progone na politikoj, rasnoj
i verskoj osnovi iz take 3 Izmenjene konsolidovane optunice od 7. marta
2002, dok se Tuilatvo saglasilo da predloi da se prilikom odmeravanja
kazne odbace preostale take optunice koje se odnose na genocid,
sauesnitvo u genocidu (take 1 i 2), istrebljenje i liavanje ivota (take
4, 5 i 6), deportaciju i nehumana dela (7 i 8). U Sporazumu o izjanjavanju
o krivici od 14. septembra 2002. Biljana Plavi se potvrdno izjasnila o
krivici za progone bosanskih Muslimana i Hrvata, smatrajui da je de facto
kriva i priznala da snosi punu odgovornost za svoje postupke iz take 3.
Optunice.
Priznanjem krivice Biljana Plavi je prihvatila postojanje
rasprostranjenog i sistematskog napada na civile, da su njeni postupci bili
povezani sa sistematskim napadima protiv civila, da je bila svesna ireg
konteksta svog ponaanja, da je poinila radnje i propuste protiv rtava ili
stanovnitva kao rtve i posedovala nameru da ih poini, da je njeno
ponaanje imalo politiku, rasnu i versku osnovu i da je postupala sa
svesnom namerom diskriminacije.
Biljana Plavi je priznala sledee navode injeninih osnova za
utvrivanje krivinog dela progona:
Da je izmeu 1. jula 1991. i 30. decembra 1992, delujui kao
pojedinac ili u dogovoru sa Radovanom Karadiem, Nikolom Koljeviem,
Momilom Krajinikom i drugim uesnicima udruenog zloinakog
poduhvata planirala, podsticala, naredila, poinila ili na drugi nain
pomagala i podravala planiranje, pripremu ili izvrenje progona
bosanskih Muslimana, bosanskih Hrvata i drugog nesrpskog stanovnitva
u optinama Banja Luka, Bijeljina, Bilea, Bosanksa Krupa, Bosanski
Petrovac, Bratunac, Brko, ajnie, elinac, Doboj, Bosanski Novi, Donji
Vakuf, Foa, Gacko, Hadii, Ilida, Ilija, Klju, Kalinovik, Kotor Varo,
Nevesinje, Novi Grad, Novo Sarajevo, Pale, Prijedor, Prnjavor, Rogatica,
Rudo, Sanski Most, ipovo, Sokolac, Tesli, Trnovo, Viegrad, Vlasenica,
Vogoa i Zvornik.

211

Priznala je da su progoni obuhvatali:

1. Diskriminaciju bosanskih Muslimana i Hrvata, ukljuujui
uskraivanje slobode kretanja.
2. Ubistva tokom i nakon napada na sela i gradove u pomenutim
optinama, ukljuujui ubistvo najmanje 48 Muslimana i Hrvata u Bijeljini,
1. i 2. aprila 1992, 30 starijih Muslimana u Bijeljini 10. jula 1992, 65
muslimanskih civila u Bratuncu 9. maja 1992, najmanje 10 Muslimana
ispred hotela Posavina u Brkom 4. maja 1992, streljanje najmanje 30
muslimanskih seljaka u selu Prohovo 30. maja i 1. juna 1992, ubistvo i
spaljivanje tela oko 70 bosanskih Muslimana u naselju Bikavac u
Viegradu 27. juna 1992, likvidacija vie stotina Muslimana, mukaraca,
ena i dece u Viegradu i na mostovima reke Drine tokom maja i juna
1992, ubistvo 15 Muslimana u Zvorniku 9. aprila 1992. i masovna ubistva
u jo 15 mesta u BiH.
3. Ubistva u logorima i u vezi sa logorima, ukljuujui ubistva
desetine zatvorenika u logoru Manjaa od poetka juna do 18. septembra
1992, ubistvo 14 muslimanskih zatvorenika u osnovnoj koli "Vuk
Karadi" u Bratuncu od 10. do 16. maja 1992, ubistvo najmanje 266
zatvorenika u KPD Foa od juna do decembra 1992, ubistvo 190
zatvorenika, Muslimana i hrvatskih ena u osnovnoj koli u selu
Grabovice u optini Kotor Varo, ubistvo stotine zatvorenika u logoru
Omarska (Prijedor) od maja do avgusta 1992. i streljanje vie od 150
zatvorenika iz naselja Brdo u Prijedoru 20. jula 1992. godine, zatim
ubistva zatvorenika u logoru na farmi i u tehnikoj koli u Karakaju, u
logoru Suica, Keraterm (Prijedor), Luka (Brko) i u jo 15 logora ili
objekata u vezi sa logorima.
4. Logore, ukljuujui devet objekata u Banja Luci, 15 objekata u
optini Bijeljina, pet objekata u Bilei, est objekata osnovnih kola u
optini Bosanska Krupa, 11 objekata u Bosanskom Novom, devet u
Bosanskom Petrovcu, devet logora u Bratuncu, 16 u Brkom, tri u
ajniu, etiri u elincu, 30 u optini Doboj, 24 u optini Foa, est u
Gackom, est u Hadiima, pet u Ilidi, sedam u Ilijau, est u Kalinoviku,
sedam u Kljuu, 17 u optini Kotor Varo, est u Nevesinju, dva u Novom
Gradu, est u Novom Sarajevu, pet na Palama, 58 u optini Prijedor, 10 u
Rogatici, dva u Rudom, 22 u optini Sanski Most, jedan u ipovu, 10 u
Sokolcu, 18 u Tesliu, 17 u Vlasenici, devet u Vogoi i 26 logora u
optini Zvornik.
5. Unitavanje vie od 140 kulturnih i verskih spomenika, meu
kojima su damija i katolika crkva u Bosanskoj Krupi, devet damija i dve
katolike crkve u optini Bosanski Novi, pet damija u Bosanskom
Petrovcu, jedna damija u Bratuncu i jedna u naselju Glogova, tri damije
u Brkom, dve damije u ajniu i jedna damija u selu Meureje, dve u
elincu i jedna u naselju Baii, tri damije i jedna katolika crkva u

Helsinke SVESKE

212

Doboju i u selu Gornja Grapska, pet damija u optini Donji Vakuf, etiri
damije u optini Foa, dve u Hadiima, etiri u Ilijau, dve u
Kalinovniku, sedam u optini Klju, devet u optini Kotor Varo, pet u
Nevesinju, dve katolike crkve i devet damija u Prijedoru, tri damije u
Prnjavoru, pet u optini Rogatica, etiri u optini Rudo, devet u optini
Sanski Most, tri u optini ipovo, jedna damija u Sokolcu, jedna katolika
crkva i dve damije u Tesliu, po jedna damija u Viegradu i Vlasenici,
dve u Vogoi i etiri damije u optini Zvornik.
Nataa Kandi,
Fond za humanitarno pravo
Danas, 4. oktobar 2002.

Sra Popovi
Povodom poslednjih izvetaja u Danasu
sa suenja Slobodanu Miloeviu u Hagu

Mesi: JNA streljala bolesne civile

u Vukovaru
Obraam se Vaem listu s izvesnom nelagodom. Imam komentar
na Vae poslednje izvetaje sa suenja Miloeviu, a sa druge strane,
svakako da Va list objavljuje najbolje izvetaje iz Haga. Paradoksa,
meutim, nema sa onima drugima beznadeno je polemisati.
ta su moje primedbe?
Poimo od Vaeg naslova: "Miloevi: JNA nije streljala
zarobljenike u Vukovaru". Po mome laikom shvatanju naslov bi trebalo
da sadri sutinu vesti ovde to nije sluaj. Jer, ta je ovde vest? Da li je
vest svedoenje Mesia, ili je vest da Miloevi koji svakog dana suenja
porie sve, ini to jo jednom? Da li je vest svedoenje ili standardna
"reakcija" na svedoenje? Svakako da je vest svedoenje. (Miloevi se
po sopstvenoj izjavi "ne brani", nalazi se u fazi postupka u kojoj se
njegove uee svodi na postavljanje pitanja, a sve "usputne" izjave
nemaju nikakav proceduralni znaaj.) Ako je, dakle, vest svedoenje, zar
onda nije prirodno sutinu tog svedoenja istai u naslovu: "Mesi: JNA
streljala bolesne civile u Vukovaru". To je ono to moe uticati na odluku
suda, a ne Miloevievo golo, i proceduralno irelevantno, poricanje
istinitosti toga svedoenja.
Utisak ova dva naslova na itaoca sigurno je vrlo razliit.
Naslov koji ste dali imao bi moda smisla ako Vi (a to je svakako
Vae pravo) dajete veu verodostojnost Miloevievom negiranju nego
Mesievom svedoenju. Ako je to sluaj, mislim da greite.
Podseam Vas da je o celom sluaju Ovare (tada) major Veselin
ljivananin svojevremeno, pre nego to su otkrivene masovne grobnice,
dao dva-tri intervjua (jedan, koliko se seam, u Monitoru, drugi u Dugi) u
kojima je priznavao da je ljude izveo iz bolnice i odvezao iz Vukovara.
Poricao je, naravno, da ih je streljao. Tvrdio je da ih je predao nekome
(zatvoru?) u Sremskoj Mitrovici (Srbija). Tih ljudi u Sremskoj Mitrovici
nema, ali je pronaena njihova masovna grobnica u kojoj su ti ljudi
zakopani, u Ovari.
Ja sam siguran da bi Danas u svojoj dokumentaciji bez po muke
naao ljivananinov pomenuti intervju, kao i vesti o masovnoj grobnici u
Ovari i oblinjim lokalitetima. U samom Danasu, u istom broju, Gradimir

214

Helsinke SVESKE

Ivani pie o zloinu u Ovari, ali urednik ove tekstove ne povezuje. Pa,
valjda i sami neto znamo o onome to se tamo dogodilo i bez Hakog
suda. Umesto toga objavljuje se Miloeviev demanti, bez komentara.
Drugaije mediji, pa i Danas postupaju kada iskazi albanskih
svedoka odstupaju od onoga to svi znamo da je UK postojala,
delovala na prostoru Kosova i imala iroku podrku stanovnitva. Onda se
svi sete onoga to znaju da to nije istina. Kada Miloevi svakodnevno i
samouvereno izrie gomile neistina na tom istom suenju, niko to ne
komentarie ("covek mira", "albanska majka po najviim svetskim
standardima", "Srbija nije bila u ratu", "Hrvati nisu terani iz Hrtkovaca",
"uvar Jugoslavije"... itd.itd.). Te izjave se prenose u Vaem listu
neutralno i "objektivno", bez komentara, kao da je Va jedini izvor
saznanja o tim injenicama Miloevieva "potena" re. Kao da se
nadamo da istina nee biti dokazana na Hakom sudu i onda kada nam je
savreno dobro poznata.
Mnogo znaajnije, Mesievo svedoenje: o Miloevievom planu
da razbije Jugoslaviju i uspostavi nove granice ("granice povlae jaki"
vidi tekst Natae Kandi u Danasu, 1. oktobra), o njegovom sistematskom
i planskom unitavanju svih saveznih institucija, manipulaciji krnjim
"Predsednitvom", etnikom ienju vojske, podsticanju i naoruavanju
oruane pobune u Krajini, dakle, sutina Mesievog svedoenja takoe
je neto o emu i sami imamo prilino dobra saznanja. Ta saznanja u
potpunosti podravaju Mesievo svedoenje, a dobili smo ih iz knjiga
Veljka Kadijevia, ministra odbrane i Miloevieve desne ruke, Borisava
Jovia, tadanjeg podpredsednika SPS i predsednika Predsednitva.
Zato o tome nema ni rei u Vaem izvetavanju iz Haga? Ako imate
komentara na neistine albanskih svedoka, zato nemate komentara na
gomile neistina koje izrie Miloevi?
Zato nemate komentar na otrovnu i lanu propagandu koju
danima iri po Srbiji? Moda se i time moe objasniti uspeh njegovog alter
ega, Vojislava eelja na poslednjim izborima?
U sledeem izvetaju sa suenju Miloeviu (Danas, 4.oktobar)
pod naslovom "Slobodan Miloevi: Velika Srbija nije bila cilj" (bolji naslov
bi bio: "Stjepan Mesi: Cilj je bio Velika Srbija", jer je vest Mesievo
svedoenje), navodite sledei dijalog izmeu optuenog i svedoka:
"Mesi je uzvratio pitanjem zato su onda Gardijska brigada, MUP
Srbije, Teritorijalna odbrana (TO), kao i paravojne formacije iz Srbije,
napadale Vukovar, 'sve pod zapovednitvom Miloevia'".
Miloevi: 'Ja sam tada bio predsednik Srbije i ne znam o
Vukovaru'.
Ovde je prvo jasno da se optueni uopte ne izjanjava o tvrdnji
Mesia da su u napadu na Vukovar uestvovale i snage MUP Srbije (iji
je predsednik Miloevi), niti o tvrdnji da u tom napadu uestvuju

Taka razlaza

215

paravojne formacije iz Srbije (za ta bi optueni takoe valjda snosio

odgovornost). On se ograniava samo na tvrdnju da sa akcijama JNA on
nema nikakve veze.
Meutim, da li je ak i to tano?
Dana 17. septembra 1991. godine "u Igalu lord Karington, Franjo
Tuman, Slobodan Miloevi i Veljko Kadijevi potpisali (su) zajedniku
Izjavu o prekidu vatre".
Dana 24. novembra 1991. godine "u seditu UN u enevi
sastanak S. Miloevia, F. Tumana. V. Kadijevia sa lordom
Karingtonom i S. Vensom. Postignut 14. sporazum o prekidu vatre".
(Citirano prema Hronologija jugoslovenske krize, Institut za
evropske studije, Beograd, 1994).
Slobodan Miloevi je, dakle, potpisao bar dva sporazuma o
prekidu vatre, bez obzira na svoje svojstvo predsednika Srbije ("koja nije u
ratu") ime je priznao da kontrolie ratna dejstva on. Time je on takoe
priznao da je uzurpirao ulogu Predsednitva SFRJ, jer po Ustavu SFRJ
Kadijevi i on ne predstavljaju vrhovnu komandu, vrhovnu komandu
predstavljaju Kadijevi i Predsednitvo. Svedok Mesi je, dakle, u pravu
da se napad na Vukovar odvijao "pod zapovednitvom Slobodana
Miloevia".
Jo je vanije pitanje da li je cilj ratnih dejstava koja je diktirao
Miloevi bila Velika Srbija (to u Vaem naslovu Miloevi porie).
Citiram ta je sam Miloevi govorio 12. aprila 1991. godine:
"Mi moramo obezbediti jedinstvo ako elimo da kao najvea i
najbrojnija republika diktiramo dalji tok dogaaja. To su pitanja granica,
sutinska dravna pitanja. A granice kao to znate, uvek diktiraju jaki,
nikad ne diktiraju slabi".
Jasno je da je cilj bio nasilno menjanje granica, a ratni dogaaji
su zatim jasno pokazali gde su te granice trebalo da budu povuene. To
pokazuje karta "osloboenih teritorija" u Hrvatskoj i BiH karta Velike
Srbije.
Autor je advokat iz Beograda
Danas, 7. oktobar 2002.

Mihajlo Mihajlov

Sonja Biserko

Disidentske kutije

O "srpskoj krivici" i kleanju

Ve nedeljama se u nedeljniku Vreme vodi spor o tome da li

sama po sebi pripadnost srpskom narodu zahteva oseaj krivice za
uinjena zlodela tokom prole decenije. Mada se otvoreno ne govori, re
je ipak o tzv. "kolektivnoj krivici". Stvar nije tako jednostavna kako izgleda
na prvi pogled. Uzmite na primer biveg nemakog kancelara Vili Branta.
On ne samo da nije bio hitlerovac i nacista, ve se aktivno iz emigracije
borio protiv nacizma, te u poraenu domovinu doao 1945. u uniformi
saveznikih armija to e, "patriotski" reeno, biti u uniformi neprijatelja i
okupatora. Znai da ni najmanje nije bio kriv za nacistike zloine.
Meutim, kada je kasnije postao kancelar, te predstavljao celi nemaki
narod, on je u poseti Poljskoj klekao na kolena pred spomenikom rtava
faizma u znak pokajanja i molbe za oprotaj.
Znai Sonju Biserko, advokata Sru Popovia i druge njihove
istomiljenike treba upitati da li su spremni da odu u Zagreb, Sarajevo i
u Pritinu da bi (upravo oni) klekli u znak kajanja za grehe srpskog
nacionalizma, kao to je to uinio Vili Brant, koji nije pozivao druge, zaista
odgovorne Nemce da to uine. To je bit svega, a ostalo su samo prie.
(Deo teksta)
Danas, 5-6. oktobar 2002.

U vikend dodatku Vaeg lista (Danas, 5-6. oktobar) objavljen je

dnevnik Mihajla Mihajlova, u kome se, izmeu ostalog, Mihajlov kratko
osvre i na polemiku koja se vodi u Vremenu povodom odnosa nae
javnosti prema ratnim zloinima.
Mihajlov ovu polemiku "sumira" na sledei nain:
"... vodi se spor o tome da li sama pripadnost srpskom narodu
zahteva oseaj (oseanje?) krivice za uinjena zlodela tokom prole
decenije. Mada se otvoreno ne govori, re je ipak o tzv. 'kolektivnoj
krivici'".
Ovaj stav zasluuje dve primedbe. Prvo, polemika se uopte ne
vodi o "kolektivnoj krivici", ve o tome da li je potrebno i mogue zloine
koje su srpske snage poinile u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu
"deetnifikovati" tj. da li je znak "srbofobije" ako se u govoru o tim zloinima
identifikuje etnika pripadnost zloinaca i rtava. Drugo, meu uesnicima
te polemike je nesporno da ne postoji nikakava "kolektivna krivica" na
strani srpskog naroda (krivica je krivinopravna kategorija rezervisana za
konkretne zloince), ali da postoji odgovornost svih onih koji su ceo
projekt podravali, opravdavali, pa i onih koji danas pokusavaju da
relativizuju te zloine tako to ih "ponitavaju" zloinima drugih nad
srpskim rtvama.
To izgleda prilino jasno. Nije mi jasno zato ta je uzrok ovoj
upornoj zameni teza, gde se pojam odgovornosti onih koji su svojom
podrkom zloincima, glorifikovanjem zloinaca, relativizovanjem njihove
krivice, pa i samim preutkivanjem tih zloina, legitimisali jedan zloinaki
reim koji je "autor" tih zloina, sistematski, naravno pogreno,
izjednaava sa krivinopravnim pojmom krivice, pa se onda odbija
kolektivna krivica (koju niko i ne pominje).
Takva taktitka moda je i razumljiva od strane onih koji su krivi
(zloinaca), ali je potpuno nerazumljiva od gospodina Mihajlova. Zato bi
olakavali zloincima da se kriju iza kolektiva, da se opet utapaju u neki
"narod", da poriu svoju individualnu krivicu tvrdei da bi se njenim
utvrivanjem proizvela nekakva "kolektivna krivica"? Tom "krivicom" plae
nas upravo oni koji imaju mnogo razloga da se oseaju krivima. To je
upravo taktika Slobodana Miloevia u Hagu. A jasno je upravo suprotno,
eventualna osuda S. Miloevia kao gospodara rata i autora svih zloina
inidividualizuje krivicu. Treba se stvarno zapitati otkuda ova uoprna i tako
oigledna zamena teze?

218

Helsinke SVESKE

Na kraju, Mihajlov postavlja pitanje meni (i mojim istomiljenicima)

"da li su spremni da odu u Zagreb, Sarajevo i u Pritinu da bi (upravo oni)
klekli u znak kajanja za grehe srpskog nacionalizma, kao to je uinio Vili
Brant, koji nije pozivao druge, zaista odgovorne Nemce da to uine. To je
bit svega, a ostalo su samo prie".
Ako je to "bit svega" onda se time vredi malo pozabaviti.
Ja nisam Vili Brant. Mene nisu izabrali jugoslovenski birai da ih
predstavljam u Zagrebu, Sarajevu i Pritini. Nemam ovlaenja da u ime
njih kleim. Ta ovlaenja ima gospodin Kotunica. Gospodin Kotunica je
Vili Brant. I on nije kleao u svoje ime, niti je za to imao razloga, on je
kleao u ime drave koju je predstavljao.
O tome je pisala Hana Arent: "Svaka vlada preuzima odgovornost
za dela i nedela svojih prethodnika, a svaka nacija za dela i nedela iz
svoje prolosti. To vai ak i u sluaju revolucionarnih vlada, koje mogu
smatrati da ih sporazumi koje su sklopili njihovi prethodnici ne obavezuju".
I dalje: "Posredna odogovornost za stvari koje nismo uinili i to to na
sebe preuzimamo posledice onoga za ta smo potpuno nevini sve je to
cena toga to ne ivimo sami, ve meu drugim ljudima".
Ako se ovo ini suvie "filosofskim" stavom, on se moe uprostiti
do svima jasnog pitanja: kako se moemo ponositi pobedom nae
koarkake reprezentacije, za koju kao obini gledaoci nismo zasluni,
ako se ne stidimo onoga to je inila naa vojska, makar njom nismo
komandovali? I jedno i drugo je nuna posledica toga "to ne ivimo sami,
ve meu drugim ljudima"!
Pa ipak, ne bi bilo dobro ni kleanje gospodina Kotunice. Naime,
to bi bio samo prazan i licemeran gest sve dotle dok u zemlji u kojoj je on
predsednik, meu ljudima koje on predstavlja nema suenja za ratne
zloine, dok je sud u Hagu "deveta rupa na svirali", dok se haki
optuenici izruuju nevoljno i sa pravdanjem da se to ini samo "zbog
spoljnjeg pritiska". (Uzgred, nije jasna moralna pozicija onih koji bez
problema priznaju da za novac isporuuju "nevine ljude", nae graane
"politikom, antisrpskom" sudu). Drugim reima, g. Kotunica jo uvek
nema mandat za to kleanje, a ne treba ni on da klei.
Tako stoje stvari, "a sve ostalo je pria".
Danas, 14. oktobar 2002.

O hakom procesu i reagovanju srpske javnosti

govori advokat Sra Popovi

Miloevieva krivica je dokazana

Ljudi doivljavaju Miloevievo suenje kao suenje sebi; ak i
ljudi koji nemaju nikakvog razloga za to, oni koji su se uvek odupirali
Miloeviu, koji su osuivali ratne zloine tokom itave protekle decenije.
Sada kad se Miloeviu sudi, pogotovu to mu sudi neko ko nije iz naeg
plemena, oni po nekoj logici, koju ja ne prihvatam, oseaju da to sve nas
skupa ini krivim. I opiru se tome. I otpor je utoliko vei to je Miloevi, to
moramo da priznamo, uivao ogromnu popularnost i imao veliku podrku
za mnoge stvari koje je radio, i njegov reim je bio legitiman. Ne samo da
je bio legitiman, nego je imao plebiscitarnu podrku. Tu podrku je
zadrao sve do 2000. godine, kad je za njega i pored svega glasalo oko
dva miliona ljudi. Sada, u ovim okolnostima, ljudi koji su ga podravali
brane ga, jer oseaju da su i oni delimino krivi.
Ali to ga brane oni koji nisu ni za ta krivi, zato dozvoljavaju da
ih uvuku u tu priu ili smo svi nevini, ili smo svi krivi! To me veoma udi;
tu ima inteligentnog sveta koji je uvek bio na pravoj strani, i odjedanput i
on se osea nekako prozvan zato to "njihov" predsednik sedi pred nekim
meunarodnim sudom. Pa ta ako sedi? Zato bih se ja oseao krivim
zbog onoga to je on radio, a na ta nisam mogao da utiem? kae u
razgovoru za Danas advokat Sra Popovi, poznat iroj javnosti po svojim
doskoranjim demokratskim i antiratnim opredeljenjima.
Koliko je snaan otpor prema Hakom sudu najbolje pokazuje niz
stereotipa koji su formirani. Jedan od njih je da je optueni Slobodan
Miloevi superioran u sudu.
- Tome doprinosi, pre svega, ta elja da se on vidi kao nevin. Ali,
jednim delom udela u tome ima i jedno laiko posmatranje procesa
suenja. U onom prvom delu javnosti koji njega podrava i uzima da sve
to on na sudu izgovori (onako povienim glasom i s agresijom) kao da je
to sve istina. Meutim, ono to Miloevi govori polovina su iste lai, a
druga polovina je potpuno irelevantna za sud. Kada se to posmatra kao
holivudski film, ini se da se on vrlo spretno brani. On uspeva da zbuni
nepismene i preplaene Albance u onome to oni priaju. Oni vrlo esto
kriju i samo postojanje OVK, a pogotovo njihovo saznanje o tome, jer je
takvo saznanje godinama bilo opasno. Oni su naueni da to poriu, iako
je to glupo. Meutim, to je ono to je Pedi Edaun govorio; nije sporno da
je postojao OVK, nije sporno da su njihovi akti bili teroristiki. Sporno je to
to su streljani civili, sporno je to su streljani zarobljenici, to su spaljena
sela, to je 800 hiljada jugoslovenskih graana izbaeno, u roku od dve-tri

220

Helsinke SVESKE

nedelje, preko granice Jugoslavije. To je sporno. A to da postoji OVK ima

veze, nije da nema, ali to nikoga ne oslobaa krivice za te zloine.
Moda najei je stereotip da Tuilatvo loe radi, da je
nepripremljeno za suenje i izvoenje dokaza.
- Dogaaji koje istrauje Tribunal i tuilatvo odigravali su se na
ogromnom prostoru, uz hiljade i hiljade uesnika. To nije ubistvo posle
koga doe policija, sve zatvori i snimi, izvri obdukciju i doe do neke
istine kako se taj dogaaj odigrao. Raspetljavanje toga kako su se svi ti
dogaaji odvijali, isto fiziki, izuzetno je komplikovano i zahteva ne
stotine, nego hiljade svedoka. Slika moe da se stvori samo iz njihovih
pojedinanih iskaza, kao mozaik jedno po jedno, vrlo strpljivo. Naravno da
onaj ko prati suenje, ak i ako ga vrlo pomno prati, ne moe da prati
kako se taj mozaik slae, jer ne vidi sliku. Potrebna je izuzetna
kocentracija i otroumnost koje taj posmatra treba da pokae i da sloi
sve te kockice. S druge strane, Miloevi ima koherentnu sliku, on pria
svoju bajku koju deset godina usavrava, ali on govori iz paralelnog sveta.
Priao nam je deset godina da Srbija nije u ratu, da je on garant mira itd.
On bi to i u snu mogao da izvergla. I to za posmatraa, svejedno to
dolazi iz paralelnog sveta, izgleda mnogo ubedljivije nego ovo sitno
pipanje, kojim se bave tuilac i sud u nameri da sloe nekakve estice i
izvedu dokaze.
Sudsko vee pokazuje veliko strpljenje prema optuenom
Miloeviu. Nedavno je i Karla del Ponte rekla da su njegova prava
neuporedivo vea nego prava Tuilatva.
- Prava koja on ima u tom sudu kao optueni, ja to u svetu nigde
nisam video. Nijedan sud na svetu ne bi to dozvolio. I to je stvar koju
ovom sudu zameram. Ta odluka da ga puste da radi to to on radi, to je
politika odluka. Oni ne ele da im neko zameri da Miloeviu nisu dali
priliku da se brani. Ali to je neprincipijelno, trebalo je da mu sude onako
kako bi sudili bilo kome drugom.
Takoe je sterotip postalo tvrenje da sud, za razilku od
Tuilatva, bolje radi svoj posao.
- To je verovatno zato to javnost o delatnosti suda nita i ne zna.
Sud oigledno vodi postupak korektno, i vie nego korektno. Odluka suda
se jo ne zna u tom jedinom predmetu koji ovdanju javnost zanima, iako
su donete mnoge presude o kojima ta javnost nita ne zna i nee da zna.
A Tuilatvo se doivljava kao, a mislim da je to vrlo znaajno, Tuilatvo
"zemalja koje su nas bombardovale". I mnogim ljudima nije toliko stalo da
Miloevi izbegne odgovornost, ali im je izuzetno drago da Tuilatvo "tih
zemalja" doivi fijasko i da se nekako dokae ta njihova "pristrasnost i
zavera" protiv srpskog naroda.
Da li je to jedini razlog to se govori da je Tuilatvo
nepripremljeno?

Taka razlaza

221

- Moda i nije, ali njihov posao je vrlo teak. To Tuilatvo ima

problem s imenima, ima problem sa lokacijama, imenima ljudi, ne razume
mentalitete. Oni nisu pratili te dogaaje kao to smo ih mi pratili i za 75
odsto tih stvari znamo. Oni su sve to morali da ue iz poetka. Ja verujem
da u tom trenutku mnogi meu njima nisu ni znali da je Jugoslavija imala
est republika, a pogotovo kakav je bio Ustav, kakve su nadlenosti
pojedinih tela, kako je organizovana vojska, itd... To je izuzetno
kompleksno. Dakle, sigurno je da oni prave greke.
Ali ja ne smatram (kako se ovde smatra) za promaaj kada se
pojavi svedok kojeg je pozvalo Tuilatvo, a on svedoi u korist
Miloevia. Ja u tome ne vidim nekakav problem. ovek je pozvan da
svedoi neke okolnosti i on daje za pravo Miloeviu. Nije to fijasko
Tuilatva, jer ne ui Tuilatvo te ljude ta e da govore, nego oni govore
ono to oni hoe.
Tu se verovatno polazi od iskustva u radu s naim tuilatvom,
koje "obrauje" svedoke i u sudu nema iznenaenja.
- Verovatno se od toga polazi, jer kad nae tuilatvo pozove
nekoga, taj je manji od makovog zrna i govori ono to tuilatvo eli da
uje. A ljudi u Hagu govore ono to hoe, jer Tuilatvo nad njima nema
nikakvu vlast. A ne bi me udilo da se njima i ne podmeu upravo takvi
svedoci. To bi bilo vrlo jednostavno uiniti.
I novinari i strunjaci tvrde da Miloevieva krivica nije dokazana,
da Tuilatvo nije dolo do pravih insajdera, da nema pravih dokaza.
- Pa s obzirom na atmosferu koja vlada ovde, oni nikakve
insajdere nee ni dobiti. Ljudi se i ovde plae da kau da je Miloevi za
neto kriv, a kamoli da idu tamo i svedoe o tome. U izvesnom smislu to
je stvarno opasno, ne samo zbog plemena koje to ne prihvata, nego moe
da bude i fiziki opasno. Ali, po mojoj oceni njemu je krivica dokazana. Mi
to mnogo bolje nego sud znamo kakvu je vlast Miloevi imao, i da li je
ovde vrabac mogao da padne s grane bez njegove saglasnosti, a kamoli
da se istera 800 hiljada ljudi preko granice. Naravno, sud trai dokaze, a
ne ono to mi znamo, mada je i to udno. Mi se pravimo kao da sve to ne
znamo, kao da i nama treba sve da se dokae. I za stvari za koje znamo
da su se dogodile, mi govorimo dokaite! Pa naravno, sud mora da
dokae, ali nama ne mora niko nita da dokazuje, dogaalo se pred
naim oima.
Vrlo je znaajno kod svedoenja vetaka vojnog eksperta
Tuilatva Filipa Kua, koji je analizirao dokumentaciju i propise Vojske
Jugoslavije i Ministarstva unutranjih poslova Srbije. On je, recimo,
govorio o jednom dokumentu u kome se upozorava Trea armija na neke
zapovesti zajednike komande. Zajednika komanda to je Miloevi. A
Miloevi tvrdi da je svrha te zajednike komande bila samo koordinacija,
ta god to znailo. Meutim, u tom dokumentu taj svedok govori o

222

Helsinke SVESKE

zapovesti, a to je izvrna zapovest. I on upozorava Treu armiju da ne

postupaju protivno Miloevievoj zapovesti, iz ega postaje jasno da je
zajednika komanda imala izvrna ovlaenja i da je to Miloevieva
komanda. Miloevieva odbrana je bila "pa jeste, tu pie zapovest, ali to
je verovatno bilo pogreno".
To ni na jednom sudu ne bi prolo, i njegova je nevolja je u tome
to u dokumentima uvek neto ostane, koliko god vi trebite dokumente.
Tako je i ovde ostalo.
U namernom stvaranju konfuzije oko Miloevievog suenja
znaajnu ulogu je imalo svedoenje biveg efa tajne policije Radomira
Markovia. Kako to ocenjujete?
- Bolje bi bilo da pitate bilo kog sudiju u Srbiji ta bi radio da mu
se pojavi svedok koji je sasluan po Zakonu o krivinom postupku (a
Markovi priznaje da je tako sasluan) koji je potpisao zapisnik o takvom
sasluanju i kae da nije paljivo itao zapisnik. Pa nema tog suda na
svetu koji, ak i kada se radi o obinim ljudima, a ne efu tajne policije koji
bi to prihvatio. Zamislite on je ef policije kome je neko podmetnuo da
potpie neto to on nije rekao! Pa to je stvarno komino! Pogotovu kad
se posle toga pojavi ovek koji je uzimao od njega izjavu i kae da je on
uestvovao u tome i da je traio neke izmene koje su unoene. Dakle, to
ne moe da proe, ali to je njegov poslednji pokuaj da se nekako izvue
iz onoga to je potpisao. Mislim da je Markovi bio ohrabren ovom
promenom raspoloenja u Srbiji, gde su snage restauracije "digle glavu".
On je, naravno, bio vrlo uplaen kad je davao tu izjavu i smatrao
je da nema anse da se izvue od odgovornosti, sad vie nije siguran u
to. Sad misli da to moe da proe pa ko veli daj da ja to povuem.
Jedna od odlika medijskog pokrivanja suenja je i blaenje
svedoka, posebno Albanaca. Mnogo vie panje se poklanja onome to
njih diskredituje nego onome to oni govore.
- Ljudi prilagoavaju svoju percepciju ishodu koji ele. A albanski
svedoci su im dali povoda za to, time to su o jednoj stvari esto govorili
neistinu, ali ta stvar nema uticaja na krivicu Miloevia. Ali kad govore da
im je pobijena cela familija, o tome sigurno ne lau. A prema Albancima
postoji velika etnika distanca i to se videlo jo u ono doba kada je sve
poinjalo, posebno kakvim se jezikom o njima govirilo. Oni se doivljavaju
kao kulturno drugaji, verski drugaiji, govore jezikom koji niko ne razume.
I to je najvanije, nikad se nisu intergrisali u jugoslovensko drutvo, to
delom moe biti njihova krivica, ali mislim da je pre svega krivica ove
drave, koja u tome nije uspela. Zna se kakve se mere mogu preduzimati
da bi se neko integrisao u drutvo, ali ovde se to nije uradilo.
Za odnos prema svedocima karakteristian je i sluaj Ratomira
Tania, koji je ovde toliko napadan, a sada saznajemo da je Duan
Mihajlovi rekao de je 95 odsto onoga to je Tani rekao na sudu tano.

Taka razlaza

223

- Nevolja sa Taniem i njegovim svedoenjem je neto to u sudu

esto sreemo; svedok koji kao linost nije verodostojan, a govori istinu. I
to je Tani. Veinu stvari koju je on kazao ne samo da su istinite, nego su
potpuno logine i potpuno odgvaraju onome to se dogaalo, mi to
znamo. Ono to je bilo loe u njegovom svedoenju, sada govorim
profesionalno, bilo je to je on sebi pridavao znaaj koji nije imao, a on je
to inio u nameri da da veu teinu svom svedoenju, zatim to je imala
neprijateljski odnos prema Miloeviu lino, to je bilo oigledno. Te tri
stvari su ga inile loim svedokom, tako da je on bio lo svedok, koji tano
svedoi. To bi kod porotnog suda bio veliki nedostatak, jer porotni sud
zakljuuje po optem utisku.
Profesionalni sud, kao to je to ovaj, bie u stanju da raspetlja tu
stvar i da kae moda se radi o loem i umiljenom oveku, ali ovo to
govori uklapa se u sve drugo to smo dosad uli, i to je verovatno istina.
Zanimljivo je da se tumaenja nezavisnih strunjaka o radu suda
ne razlikuju od ovih optih tumaenja, da su takoe puna stereotipa i
predrasuda, kao da svi brane Miloevia.
- Zato to su oni pre svega Srbi, a tek onda advokati. I zato to
smatraju da sada treba svoje struno znanje da stave u slubu "nae
stvari" i misle da e svet voleti to da uje. Ja sam se zaudio, recimo, kad
sam video sa kakvim uasavanjem Branislav Tapukovi govori o izjavi
svog kolege, prijatelja suda Vladimirova. Tapukovi nije Miloeviev
branilac, njegova uloga je da pomae sudskom veu. Ja mislim da ak ni
u toj funkcji on nije smeo da se izjanjava. Ali Tapukovi je izjavio Blicu
pre nekoliko meseci da je njegova uloga da pazi da se sudi pravino, tj.
da Miloevi bude osloboen. On je radio istu stvar kao Vladimirov, on se
takoe izjasnio.
Ovde se moe uti da se Miloevi dobro brani. Kako vi to
ocenjutjete?
- Svako struan i pametan rekao bi da je njegova odbrana
neefikasna. On verovatno misli da tamo briljira. Ali opet da kaem kao
profesionalac: kad bi se moj klijent ponaao u sudu tako kako se on
ponaa, ja bih mu skrenuo panju da on izgleda ba kao ovek koji bi bio
u stanju da uradi sve to za ta je optuen. Tano tako, agresivan,
bezoseajan, pun sebe, nasilan, arogantan... pa svakako da se sudije
pitaju kad se on ovako ponaa u sudnici, kako se ponaao kad je bio
predsednik? Prema tome, takva odbrana je moda za galeriju privlana,
ali za sud je kontraproduktivna.
Na javnost fascinirajue deluje obilje podataka o svedocima koje
Miloevi predstavlja sudu. Imate li saznanja o timu koji to obezbeuje?
- Ne, ali je oigledno da su to sve izvori dravnih organa. Time se
cela saradnja i Zakon o saradnji sa hakim sudom kompromituje, jer sve

Helsinke SVESKE

224

to tereti Miloevia postaje slubena tajna, a sve to koristi njegovoj

odbrani curi na sve strane.
U ovom delu suenja sve se nekako bre odvija. Neoekivano je
dolo i priznanje Biljane Plavi, koje u ovdanjoj javnosti prolazi nekako
gluvo, bez odjeka.
- Jako je zanimljivo kako su to mediji u Srbiji propratili. Samo je
Danas, blagodarei Natai Kandi, objavio ta je ona to priznala. Jedino
to javnost zna to je da je priznala taku 3, a ta je u toj taki, niko i ne
spominje. A ona je priznala svata hiljadu ubistava civila, etniko
ienje, progone ljudi u 40 sela, hiljade pobijenih ljudi u logorima, i
priznala je da je sve to raeno u saradnji sa JNA. Priznala je strane
stvari, ali javnost o tome nema pojma. Ja mislim da je to znaajan
trenutak i u suenju Miloeviu, bez obzira da li e ona svedoiti ili ne.
isto psiholoki to ima veliki efekat; Miloevi porie apsolutno
sve, a sad se pojavljuje neko ko priznaje sve to se stvarno dogaalo.
ta to za nju u pravnom smislu znai?
- Ono to je ostalo i posle onoga to je priznala, to su vrlo teka
krivina dela. Ona mora da bude osuena i to znatnom kaznom. Da li e
ona to da izdri ili nee...? Verovatno kad se sve to malo udalji od nas,
ona e moda moi da rauna na neko ublaavanje kazne, ili neki
prevremeni otpust. Ali, tako je prolo i Krstievo priznanje. Krsti je, sem
kad govori o sebi, potvrdio sve navode optunice o onome ta se
deavalo u Srebrenici. A kad Miloevi izvali da su za Srebrenicu krivi
Francuzi i ne ujete ni glas zaprepaenosti ovde ta taj ovek govori. To
proe kao najnormalnija stvar, a ude se svakom albanskom seljaku i
raspravljaju da li mu je stric bio u OVK ili nije bio. Kad Miloevi izvali bilo
ta, niko nita ne pita.

Mesievo svedoenje
S velikom panjom je praeno svedoenje Stjepana Mesia,
moda i jednog od kljunih svedoka. Kako ocenjujete taj iskaz?
- Mesievo svedoenje je bilo znaajno. Sve to je svedoio
Mesi u poptpunosti podrava Jovi u svojoj knjizi o raspadu SFRJ, i to je
tano ono to se dogodilo. Mislim da je njegovo svedoenje jo znaajnije
bilo u onom delu gde su autoidentifikovana neka dokumenta, jer su ona
vrlo znaajna. To su dokumenta u kojima se vidi sva nezakonitost u
postupanju krnjeg Predsednitva SFRJ. To je vano da se sagleda nain
na koji je Mesi onemoguen da uzme uea u tom telu. On sadri i
neke vrlo zanimljive stenografske beleke sa sastanka Predsednitva, sa
sastanka estorice predsednika republika koji su etali Jugoslavijom, iz
kojih se vidi da je ve tada bilo jasno kakve su bile namere Miloevia,

Taka razlaza

225

Jovia, Kadijevia.. Ali i to da iz nekih razloga, ni Kuan ni Mesi nisu o

tome u javnosti mnogo govorili. To je od nas bilo sakriveno, ne znam zbog
ega.
Kuan je verovatno hteo mirno da izae iz Jugoslavije pa nije
hteo mnogo da talasa. A Mesi mislim da se bojao da e da radikalizuje
situaciju, a druga strana raspolae silom. I pokuavao je da se bori unutar
sistema, u kome nije imao ansu. Ali, ja sam itao neke stenograme, i
video da je njemu sve bilo jasno ve u rano prolee 1991. godine. I on je
otvoreno govorio ta Beograd hoe da destabilizuje Hrvatsku, da
destabilizuju vlast. Govorio je da Beograd podrava i naoruava Srbe u
Hrvatskoj. Ali iako o tome nisu govorili javno, ljudi su znali da zakljuuju.
Ja sam uvek mislio da su se Tuman i Miloevi dogovorili da podele
Bosnu, mnogo pre nego to sam uo da su se sastali. Bilo je jasno da njih
dvojica ne mogu jedan bez drugog, da jaaju jedan drugog u svojim
sredinama, i njihov jedini sukob je mogao biti gde e se ta granica povui
u Bosni. Posle 9. marta 1991. godine kada se Miloevi moda vie nego
u protestima 1997/98, jer jo nije sve drao pod kontrolom, Tuman
saopti kako mu se javio Vuk Drakovi, lider demonstracija, samo da bi
ga kompromitovao. Miloevi je bio svima najbolji argument za secesiju,
jer su svi imali samo jednu elju da ne budu u kavezu s tim krvoednim
tigrom. Nema tu neke naroite mudrosti.
Intervju: Milanka aponja Hadi
Danas, 12-13. oktobar 2002.

Taka razlaza

Gabrijel Keler, ambasador Republike Francuske

i Kurt Leonberger, ambasador Savezne Republike
Nemake, o predstojeoj Konferenciji o pomirenju
drava na Balkanu (24 25. oktobar)

Pomirenje kao istorijsko iskustvo

Beograd Fondacija Robert uman iz Francuske i beogradska
kancelarija nemake Fondacije Konrad Adenauer organizuju 24-25.
oktobra u Centru "Sava" meunarodnu konferenciju "Balkan u susret
pomirenju nemako-francusko prijateljstvo kao model pomirenja drava
Balkana". Gabrijel Keler, ambasador Republike Francuske i Kurt
Leonberger, ambasador Savezne Republike Nemake za Danas govore o
predstojeoj konferenciji.
Kao model za pomirenje drava Balkana, za predstojeu
konferenciju uzeto je francusko-nemako prijateljstvo. Koja je formula
uspeha?
Keler: Istorijske prilike nisu iste, to je oigledno. Ali je bilo vano
da dve vlade podre inicijative dve fondacije, koje nose imena pionira
evropskog jedinstva, da se u Beogradu odri seminar posveen pomirenju
u ovom regionu. Nekadanja Jugoslavija je bila poprite prvog i
poslednjeg sukoba u dvadesetom veku. Nemaka i Francuska su od
1914. do 1999. zajedno prele dug put. One misle da njihovo iskustvo
jednostavno moe da poslui drugima koji jo uvek ele da izgrade mir na
ovom podruju.
Leonberger: Uspelo izmirenje izmeu zakletih neprijatelja
Nemake i Francuske ravno je udu. Ono oznaava prelomnu taku u
evropskoj istoriji. Istovremeno su nemako-francusko prijateljstvo i
saradnja preduslov, te kasnije i pokreta neki govore o nemakofrancuskom motoru evropskog ujedinjenja koje je u protekle etiri
decenije u gotovo nezamislivoj meri napredovalo. Kao konzul u Bordou
(jugozapadna Francuska), ja sam krajem ezdesetih godina doiveo i
doprineo tome da Sporazum o nemako-francuskom prijateljstvu i saradnji
iz januara 1963. godine zaivi: nastale su stotine partnerstava izmeu
gradova, osnivale su se dvojezine nemako-francuske kole, spomenmesta i mesta susreta. Po otvaranju granica stotine hiljada nemakih
turista, graana i mladih ljudi otkrilo je lice susedne Francuske i njenih
itelja.
Sila-pobednica Francuska je nama, Nemcima, pruila ruku
pomirenja, a mi smo je prihvatili. Vredelo bi, po mom miljenju, kad bi

227

elita, graani, a posebno mlada generacija Srbije i Crne Gore i drugih

drava na Balkanu izuili taj primer uspenog pomirenja i saradnje i kad bi
shvatili istorijske procese.
Posle svih ratova i kriza u balkanskom "buretu baruta"
neizostavno se namee pitanje da li je pomirenje drava Balkana
mogue?
Keler: Narodi na ovim prostorima e ubudue imati svest o tome
da dele sudbinu. Kao Nemaka i Francuska i oni su povremeno jedni
drugima zadavali velike patnje, prouzrokujui tugu i unitavanja koji su
ostavili duboke oiljke. Sad svi tee pribliavanju, a zatim i ulasku u
Evropsku uniju. Da bi izvrili svoju evropsku misiju, zemlje regiona moraju
da rade, kao to je to inilo 15 zemalja Evrope, a u prvom redu Nemaka i
Francuska, na onome to ih pribliava i ujedinjuje. Suprotnost tome je ono
to se deava u dravama drugih regiona sveta, kao to je Bliski istok,
gde neprestano suparnitvo podgrejava beskrajne sukobe izmeu
suseda, uprkos tenjama ka pomirenju. Sve mora da pone realnim
sagledavanjem, ako moemo da biramo prijatelje, da ne moemo da
biramo i svoje susede, te da je bolje od suseda nainiti prijatelje.
Leonberger: Jeste, u to sam siguran. Neprijateljstvo izmeu
Nemake i Francuske je trajalo sto godina. Bilo je izvor tri velika rata, od
njih dva svetska. Dolo je do uasnog krvoprolia, strahota i devastacije,
a na kraju do samouruenja Evrope i njene propasti kao svetske sile. No,
ipak je prelom uspeo. U poreenju s tim, nadam se da mi neete pripisati
nameru da predstavljam dogaanja bezazlenijim nego to jesu ratovi i
krize na Balkanu, tokom vie od 10 proteklih godina, skromnijih su
istorijskih i kvantitativnih dimenzija.
Koji su preduslovi da bi se dolo do eljenog cilja?
Keler: Proces pomirenja poiva na uspostavljanju vrstih i
prosperitetnih demokratija. Nemako-francusko pomirenje je bilo mogue
delimino zahvaljujui izuzetnom ekonomskom razvoju pedesetih godina,
ali i zahvaljujui izgradnji stabilnih i potovanih institucija. Primat sile je
zamenjen pravom. U isto vreme, u svakoj od ove dve zemlje, a ponekad i
u obe zajedno, ulagao se napor u seanje i razumevanje prolosti.
Postojala je i delotvorna tenja ljudi dobre volje, koji su podstakli brojne
inicijative pribliavanja, kao to su na primer bratimljenja izmeu sela ili
kola. Najzad, na prozainiji nain, mir proizilazi, takoe, i iz konstatacije
da nacije imaju vie zajednikih, nego sukobljenih interesa.
Leonberger: Pomirenje, prijateljstvo i saradnja treba da pou od
srca ljudi, naroda i vladajue elite. to e rei: valja sa drugima
razgovarati o potresenosti, tugi, gubljenju najblieg, linom bolu i
oseanjima, valja ih jo jednom zajedno proiveti. Ali i razum, odnosno
pamet, bitni su faktori. Potrebno je prepoznati istorijske neophodnosti i
perspektive sadanjosti i budunosti. Pored toga, mora doi do iroke

228

Helsinke SVESKE

rasprave izmeu svih: mladih i starih, politiara i intelektualaca,

preduzetnika i socijalnih grupacija, ukljuujui i crkvu. Treba doi do
irokog konsenzusa koji prevazilazi zavade izmeu stranaka i realne
interese. Iz toga bi trebalo da izniknu vizije o zajednikoj budunosti. Nju
treba konkretno definisati kako bi izrasli zajedniki zadaci za sve. Mora
doi do irokog aktiviranja i kretanja u svim dravama na Balkanu koja su
okrenuta budunosti.
Stie se utisak da narodi, ipak, nisu odgovorni zbog zavade, nego
da su za to odgovorni politiari. Kako doi do pomirenja i kako politiare
prizvati pameti?
Keler: Narodi ne snose krivicu za zloine i uase koji su poinjeni
u njihovo ime, ali na njima je da razmiljaju ta je omoguilo da se ti
dogaaji dese. Radi se o tome da se utvrdi odgovornost, to je esto dug i
teak proces. To je proces koji moemo da ohrabrimo, ne da nametnemo,
ali je od vitalnog znaaja za pomirenje. Pomirenje podrazumeva da svako,
ko to treba, prizna svoje greke i da bar prihvati da osim greaka koje je
poinila druga strana, postoji i fundamentalni razlog da se zajedno ide
napred. Kasnije, prijateljstvo ili oprotaj su opet razliite dimenzije. U
iekivanju tih dubokih procesa, koje vreme olakava (bilo da se radi o
vremenu koje pomae zaboravu ili vremenu koje pomae razmiljanju),
postoje procesi koji doputaju da se zajedniki dela u obostranu korist.
Francuska je, u vreme kada je predsedavala Evropskom unijom,
elela da takoe jasno poalje ovu poruku organizujui samit u Zagrebu, u
kome su uestvovale sve bive republike SFRJ. Radilo se o tome da se
prihvati da samo region u kojem vlada mir i gde politiari sarauju,
ubudue ima svoje mesto u Evropskoj uniji. To je, takoe, cilj i Pakta za
stabilnost koji mnogim inicijativama to finansijski podrava EU, podstie
drave u regionu da skupa rade na zajednikim projektima.
Leonberger: Nema kolektivne krivice. Ni u odnosu na politiku
klasu. Ima pojedinaca iz svih slojeva bivih reima koji su neto skrivili.
Njih treba izvesti pred meunarodni ili domae sudove kako bi se
razjasnile optube, te odredio razmer krivice i kazneni rok i nain. Samo
na taj nain e se osloboditi put ka izmirenju i saradnji. Za to su odgovorni
svi, to je kolektivna odgovornost, ako emo je tako nazvati. Prema mojim
zapaanjima i razgovorima, Srbija i Crna Gora se jo nalaze u fazi
sumnjienja, zatakavanja i meusobnog okrivljavanja.
Ima li politike volje meu aktuelnim vlastima u dravama
Balkana za pomirenjem?
Keler: Prvi put, posle dugo vremena, sve vlade u regionu su
izabrane na demokratski nain, a svima je razvoj i evropska integracija
osnovni cilj. U pitanju je osnovni korak koji je uinjen i mora biti ouvan,
jer nita iz te oblasti nije zauvek osvojeno, naroito u periodu ekonomske
tranzicije. Od kraja Miloevievog reima, jugoslovenska diplomatija je

Taka razlaza

229

bila veoma aktivna na zapoinjanju pomirenja: primeujem da su

napravljeni vani koraci sa Hrvatskom, da je dolo do napretka sa
Bosnom i Hercegovinom (posete predsednika Kotunice Sarajevu,
nedavna poseta patrijarha Pavla...), ali i sa Albanijom, sa kojom je ova
zemlja odluila da razmeni ambasadore. U celom regionu, prihvatanje
demokratskih normi u reavanju pitanja vezanih za manjine je promenilo
atmosferu. Balkan ulazi u novo razdoblje.
Leonberger: Nadam se da ta politika volja postoji, da e u skoroj
budunosti biti jaa i time i jasnije prepoznatljiva za stranog posmatraa.
Koliko ekonomski razvoj moe da doprinese pomirenju drava
Balkana?
Keler: ak i ako poimanje realnosti kasni, oigledno je da je
teritorijalno pitanje izgubilo na snazi, kao i u izvesnoj meri ono koje se
odnosi na nezadovoljene nacionalne tenje. Zahtevi naroda se danas
odnose na ekonomski razvoj, zdravstvo, obrazovanje, bezbednost. Da bi
se odgovorilo na ova pitanja, pravna drava je prvi uslov, to
podrazumeva celokupno smanjenje napetosti, koliko danas, ali jo vie
sutra, kada zajedniki interesi u regionu budu prevazili staro suparnitvo.
Ekonomski razvoj nije sam po sebi zadovoljavajui odgovor na sva
pitanja: Nemaka ili Japan su u prolosti vodili imperijalistike politike u
razdobljima snanog ekonomskog razvoja. To je bio sluaj i sa
Francuskom, kao i sa Velikom Britanijom, svaka na svoj nain. Znai,
vaan je istovremeni razvoj, kako demokratskih institucija, tako i
multilateralizma.
Pribliavanje Evropskoj uniji povezuje ove razliite faktore.
Francusko-nemaki odnosi, u svojoj uskoj simbiozi sa evropskom kuom,
mogu da poslue kao nadahnue za ovo pitanje.
Leonberger: Ekonomski razvoj smanjuje egzistencijalni strah ljudi
kako ga oseam ovde u Srbiji i Crnoj Gori. Beda i nematina, pre svega u
odnosu na materijalni poloaj suseda, nisu plodna zemlja za solidarnost i
potenu saradnju koji su osnov za novi odrivi ekonomski i politiki
poredak u regiji zapadnog Balkana. Dozvolite da se vratim na nemakofrancuski primer: nemako-francusko prijateljstvo i saradnja za Evropu su
glavni izvori "nemakog privrednog uda" i modernizacije Francuske.
Da li su i narodi spremni na pomirenje i kakvu vrstu promena to
iziskuje?
Keler: Obnova poverenja meu dravama i narodima namee, za
poetak, u regionu precizno potovanje mirovnih sporazuma i ugovora.
Nova klima e moi da bude zasnovana samo na meusobnom
potovanju i priznavanju jednakosti svih nacija u regionu. Meu ovim
obavezama je i potovanje meunarodne pravde i potpuna saradnja sa
njom, danas sa Hakim tribunalom, a sutra sa Meunarodnim krivinim
sudom.

Helsinke SVESKE

230

Leonberger: Da li su nacije i graani drava na Balkanu spremni

da pokrenu raznoliki i uzajamni proces ka prijateljstvu i saradnji u cilju
ostvarivanja zajednikih projekata u budunosti, o tome valja da oni sami
odlue. ini mi se da nema drugog puta. Nikad nije prerano niti prekasno
za to.
Koje su uporine take u graenju novog poverenja na Balkanu i
na ta ete posebno ukazati?
Keler: ini mi se da sve to u nekoj dravi ide u pravcu izgradnje
snanih i potovanih institucija vodi ka napretku pomirenja u regionu. ini
mi se da je takoe poeljna politika debata, manje usmerena na pitanje
linosti. To bi trebalo da ide uporedo sa ustolienjem pravila i
demokratskog duha. U tom pogledu, poeljno je da politiki i poslovni svet
budu razdvojeni jasnim pravilima. Tranziciju ne treba da prisvoji mafija:
nesumnjivo da je to jedan od najveih izazova kojima treba da se
suprotstavi region. U elji za pomirenjem ne treba da zaboravimo prolost:
lini i kriminalni interesi su usko bili vezani za sukobe u bivoj Jugoslaviji.
Za njih ne sme da bude amnestije.
Leonberger: Ne radi se o istorijskim ili intelektualnim raspravama,
nego o aktivnom angamanu za novi poredak i zajedniko delo. Evropska
unija i mi Nemci pruamo vama, Srbiji i Crnoj Gori, ruku i nudimo pomo
prilikom povratka u glavni tok evropske istorije. Nju oznaavaju snage
politike, kulturne, ekonomske i socijalne integracije. Nacionalizmu,
separatizmu i partikularizaciji nema budunosti.
Intervju: Aleksandar Rokni
Danas, 19-20. oktobar 2002.

Kolektivno nevini
Ako se oseamo ponosni zbog uspeha koarkaa, za koje
nemamo individualne zasluge, moemo li odbijati oseaj krivice za nae
"etnike" zloine, u kojima takoe nemamo individualnog udela
Postoji li kolektivna krivica Srba za rat i postoji li kolektivna
krivica uopte, pitanja su kojima se ve dva i po meseca bavi polemika u
nedeljniku "Vreme". Sudei po ispoljenom entuzijazmu, i sudei po tome
to je ustra debata buknula drugim povodom, zakljuak je da je deo
javnosti jedva ekao da se izjasni ta o ovome misli ukljuujui i one
aktere za koje se ve podue zna ta misle.
Poelo je sve lankom Dragoljuba arkovia, glavnog urednika
"Vremena", u kome brani svoj list, a delom i Televiziju B 92, od optubi
Sonje Biserko, izreenih u hrvatskom "Feral tribjunu" da ta dva
beogradska medija na nezadovoljavajui nain izvetavaju o suenju
Slobodanu Miloeviu.
"Znao sam da e moj tekst izazvati reakcije pa sam ga tako i
pisao, u pomalo provokativnom tonu", kae Dragoljub arkovi. "Ali ono
to nisam znao to je da e uesnici u polemici ispoljiti toliko
nerazumevanja o tome ta je i ta moe biti uloga medija. Smatrajui ovo
pitanje vanim i smatrajui ga zanemarenim, podstakli smo polemiku u
naem listu iako se neki od uesnika meaju u ureivaki koncept, ak i u
kadrovsku politiku", i dodaje da mediji niti imaju mo niti im je posao da
uspostavljaju krivicu. "U civilizovanim zemljama bi takav posao bio na
parlamentu."
U okviru suenja u Hagu ili bilo kog drugog suenja, krivica sa
kolektiva prelazi na imenovanog krivca, kome se u sklopu toga izrie i
kazna. Meutim, nekoliko polemiara u "Vremenu" smatra kako se upravo
to ne sme dozvoliti, kako kolektiv (srpski narod /graani Srbije) moraju da
prihvate svoj deo krivice za rat i balkanske nedae u poslednjih desetak
godina, nezavisno od onih koji zbog toga budu krivino procesuirani.
U poetku su to bila tri imena: Sonja Biserko, Petar Lukovi,
Nataa Kandi, kasnije se spisak proirio onima koji se zalau za
"etnifikaciju" zloina, to se razumeva "kolektivna krivica".
Debata je i prevazila stranice "Vremena", pa Sonja Biserko u
"Danasu" osveava svoje argumente doista nesvakidanje: ako se
kolektivno oseamo ponosni zbog uspeha koarkaa, za koje nemamo
individualne zasluge, moemo li odbijati oseaj krivice za nae "etnike"
zloine, u kojima takoe nemamo individualnog udela, pita se.
Problem je, naravno, u tome to se iz nastupa zastupnika
kolektivne odgovornosti vidi da ne misle kako se to preispitivanje odnosi i

232

Helsinke SVESKE

na njih same a i zato bi, proveli su dobar deo ivota i radnog veka
ukazujui na srpske grehe pa bi svako pokajanje s njihove strane doista
izgledalo neiskreno. Ovi pravednici bi s jo nekoliko koji bi sebi izborili taj
status bili neka vrsta prvosvetenika kolektivnog ispatanja. Traiti takvo
togod nije zahvalna pozicija i neki polemiari, poput Stojana Cerovia,
okvalifikovali su je kao "egzorcizam".
U kontekstu svega toga nije neobino da se ponovo pokrenulo
pitanje denacifikacije Srba. Shodno tome, jedno od pitanja koja se tiu
moralnog preispitivanja uloge koju smo kao narod i kao zemlja imali,
moda prvo po redu, glasi: Da li je Srbiji potrebna denacifikacija?
"Denacifikacija je pojam koji se kod nas koristi bez dovoljno
razumevanja, ba kao to je to sluaj i sa reima kao to je lustracija,
govor mrnje i slino", kae Biljana Kovaevi-Vuo iz Jugoslovenskog
komiteta pravnika za ljudska prava. "Kod nas se pod denacifikacijom
podrazumeva 'skidanje sa nacionalizma' ali to zaista nema veze sa
denacifikacijom kao procesom sprovedenim u Nemakoj posle Drugog
svetskog rata. Denacifikacija nije nikakvo moralno otrenjenje nego jasno
definisana dravna mera protiv onih za koje se sumnjalo da su saraivali
sa nacistikim reimom. Tanije, bila je jedna od tri mere, preostale dve
su bile demilitarizacija i demokratizacija."
Kroz ovaj proces prolo je oko 11 miliona Nemaca (meu njima i
danas planetarno aktuelna Leni fon Rifental) i ono to je vano jeste da
je denacifikacija podrazumevala mogunost da osumnjieni bude nevin,
to se i deavalo, i takvi su osloboeni i nastavljali ivot kao punopravni
graani. Za one za koje se utvrdilo da su saraivali sa Hitlerovim reimom
predviena je bila skala mera od prevaspitanja (za manje krivice) do
Nirnberkog suda za asove nacizma.
Denacifikacija je obustavljena stvaranjem Savezne Republike
Nemake i mnogi misle da se to dogodilo zbog toga to je Zapad procenio
da vea opasnost preti od Sovjeta nego od povratka faizma.
Analogije sa naim prilikama su, kako vidimo, a tako smatra i
Biljana Kovaevi-Vuo, uglavnom neumesne.
Stav da Srbi/graani Srbije imaju kolektivnu krivicu za zloine u
ratu zasnovan je na tezi da su veinom podravali Miloevia i da snose
krivicu za to. Sra Popovi, advokat, jedan od polemiara u "Vremenu",
objasnio je i da pri tome ne misli na krivinu, ve na "istorijsko-politiku
odgovornost".
Jesu li, dakle, Srbi kolektivno krivi zbog toga to su glasali za Slobodana
Miloevia?
"Gledano isto hronoloki, ne moe niko biti kriv zato to je glasao
za Miloevia ako je Miloevi tek posle toga neto skrivio niti je neko kriv
ako je bilo kada glasao za Miloevia ne uviajui vezu izmeu svog
politikog izbora i Miloevievog neeljenog ponaanja", kae Nenad

Taka razlaza

233

Ceki sa Katedre za etiku na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ceki

skree panju da je, statistiki, Miloevi uivao podrku manjeg broja
biraa i da je vremenom, kako su dogaaji odmicali, taj broj bivao sve
manji, "a da i ne govorimo o tome to vie uopte i ne moemo da
utvrdimo da li je na izborima bilo pokradenih glasova i koliko".
Ipak, da li smo svi toliko nevini? ta emo sa onima, a svi znamo
da ih je bilo mnogo, koji su Miloevia podravali ba zato to su verovali
da e sprovoditi represiju na Kosovu i da e podravati ekstremizam u
komiluku? "Ako su Srbi glasali znajui to i podravajui zbog toga
Miloevia za to su moralno odgovorni", nedvosmislen je Ceki.
Srbi su dans zaglavljeni negde izmeu naela apsolutne (i
neostvarive) pravde da svako odgovara i svi odgovaraju za ono za ta su
krivi, i vulgarno shvaenog nacionalnog interesa da Srbi treba da se
oglase nevinim (ak i ako su neto krivi), a da su drugi krivi (jer neko mora
da bude kriv), i to to vie, to bolje.
Da li je kolektivna nevinost, nasuprot kolektivnoj krivici, srpski
nacionalni interes?
"Na interes je da saznamo i kaemo istinu nezavisno od toga
hoe li ostali akteri uiniti to isto. Ako nita drugo, videe se, kad oni budu
lagali, kakva je to propaganda." I, ako u tim preispitivanjima sebe negde
naemo krivim, ta onda? ta iz toga proistie? "Nita posebno", kae
Ceki. "Iz moralne krivice proizlazi samo prihvatanje krivice i individualna
gria savesti za onoga ko savesti ima. Krivinom odgovornou treba da
se bave sudovi."
Rasprostranjeno je uverenje da od prihvatanja krivice moemo
kao narod i drava imati neke sasvim konkretne tete. Na primer, da
osuda Miloevia moe znaiti i obavezu za nau zemlju da plati ratnu
tetu. "ak i neke moje kolege dele to uverenje", kae Biljana KovaeviVuo. "Ja mislim sasvim suprotno, to se vie budemo distancirali od
Miloevievog naslea, biemo dalje od ratne tete."
Da bismo bilo kakav korak preduzeli u pravcu utvrivanja svoga
mesta u dogaajima prolim, prvo, smatra Nenad Ceki, moramo da
prihvatimo da smo izgubili rat. "Pobednici nikad ne odgovaraju pred
sudom", kae.
Meutim, upravo je to prepreka. Verovatno je da bismo i najgore
zloine mogli lake da priznamo ako bi nam neko prethodno priznao da
smo pobedili u ratu.
Da je to upravo tako, vidi se i iz aktuelnog spora u Hrvatskoj, koji
je to uinio karikaturalno oiglednim. Odluni protivnici izruenja generala
Janka Bobetka u Hag kao krunski razlog zato to ne bi nipoto moglo da
se uini navode ne to da on nita nije skrivio, nego da se "pobednicima
nikad ne sudi".
Bobetko u Hagu poljuljao bi predstavu o hrvatskoj pobedi u ratu.

234

Helsinke SVESKE

Jedno od najvanijih pitanja iz korpusa pitanja o kolektivnoj krivici

za rat je "da li se u Hagu sudi Miloeviu ili celom srpskom narodu?"
Miloevi je odabrao da se na sudu dri ne kao okrivljeni nego kao
advokat srpskog naroda. Stekao je umerene simpatije dela onih koji su
deo ivota posvetili borbi protiv njegovog reima. Kako je dolo do toga?
Svakako, to je zato to suenje (samo) Srbima izvan regionalnog, pa i
planetarnog konteksta ("ko je kriv za Vijetnam"?) Srbi vide kao
prikucavanje na stub srama i oseaju kao duboko nepravedno.
U Hagu se ne sudi samo Srbima, ali samo je srpski predsednik
pred tamonjim sudom, samo je srpski komandant vojske u eveningenu i
samo je srpski ministar unutranjih poslova zbog optunice poinio
samoubistvo. Dok su, recimo, oni koji su u Sarajevu napali kolonu
jugoslovenskih vojnika koja je bila pod zatitom "plavih lemova",
zarobljenike ubili na licu mesta, polili benzinom i zapalili, sve to pre nego
to je rat zaista i zapoeo, e takvi su jo zdravi i veseli i na visokim
dravnim funkcijama u BiH.
Stavu da je unutranje istorijsko preispitivanje neophodno, pre
svega zbog nas samih, esto se suprotstavlja stav da su Srbi bili
"izazvani", ili da su "i drugi inili zloine".
Da li se kolektivna krivica moe utvrivati bez obzira na
ponaanje ostalih zaraenih strana?
Ne, smatra Ceki. Nijedan sud u svetu nee doneti presudu pre
nego to dozna ta je zloinu prethodilo. Utvrivanje svake odgovornosti,
po definiciji, podrazumeva sagledavanje dogaaja u njihovoj interakciji.
Recimo, Srbi iz Hrvatske mogu rei da su se pobunili protiv hrvatske
drave u strahu od terora, a da su bili u pravu vidi se iz toga to je
hrvatska drava kasnije te iste Srbe isterala kad je slomila njihov oruani
otpor. Uostalom, politiki interesi sami po sebi nisu ni moralni ni
nemoralni, oni su injenice. Moral se tu mea tek kada treba neto rei o
nainu na koji su se ti interesi sukobili. Ceki skree panju da ve i sam
jezik rat tretira kao neku vrstu elementarne nepogode, bez posebne
specifikacije krivice bilo koje strane. "Izbio je rat", kae se, isto kao to se
kae "Izbio je poar".
"Postupak optuivanja srpske strane je tekao ovako: navodili su
se ogromni brojevi onih koje su Srbi streljali, silovali i tako dalje. Onda,
kada se ispostavilo da toga nije bilo toliko, nego manje, ti isti kau 'aha, vi
brojite rtve'. Tvrdim: svako ko kae da nije bitno da li je ubijeno pet,
petsto ili pet hiljada ljudi, nego je bitno ko ih je ubio, taj je licemer", kae
Ceki i podsea da je gradualno postavljanje krivice uvela meunarodna
zajednica ("Krivi su svi, ali Srbi najvie").
Potrebu za moralnim preispitivanjima Ceki ne vidi u onim
sluajevima u kojima je nesumnjiv zloin i koji su predmet krivine
odgovornosti. Opasnost koja preti jeste da se svi ratni zloini svedu na

Taka razlaza

235

incidente iako je nesumnjivo da u njihovoj pozadini postoji ono to se zove

"zloinaki poduhvat", u konkretnom sluaju, to je etniko ienje.
Kao valjan i nepristrasan instrument u preispitivanju prolosti
preporuuje nam se Haki sud. Biljana Kovaevi-Vuo veruje u integritet
suda i kae da emo morati da prihvatimo "tu istinu koju sud bude
utvrdio".
Meutim, Haki sud je u Srbiji najnepopularnija institucija,
verovatno jo od vremena neke od okupacija. Naime, ako taj sud treba, a
treba, da bude korak ka uspostavljanju mehanizma meunarodne pravde,
mora se razumeti srpska sumnjiavost prema planetarnoj pravdi koja
treba da zapone ba od njih. Tim vie to je ta pravda gluva kada treba
da uje da je i njih neko bombardovao, da su i njihovi civili ginuli i da
"kolateralna teta" nije arobna re koja oslobaa od krivine
odgovornosti svakog onog ko je upotrebi. U percepciji Srba, Haki sud je
institucija koja iskljuuje mogunost (praktino, ne i teoretski) da pred njim
odgovara i graanin neke zapadne zemlje. Time je sud "za zloine u
bivoj Jugoslaviji" pretvoren u "sud za zloine bivih Jugoslovena". To nas
dovodi do pitanja koje moemo postaviti i kao: u emu je naelna razlika
izmeu opsade Sarajeva i NATO-bombardovanja, recimo, Beograda?
Ako se govori o "guenju Sarajeva", Nenad Ceki odgovara da je
ta razlika u tome to se nije videlo ta je cilj svega toga tako da je
izgledalo da je cilj upravo iznurivanje civilnog stanovnitva, kae.
ta kada se ispostavi da je "iznurivanje civilnog stanovnitva" bila
nesumnjiva strategija koju je Vesli Klark ili njegov nadreeni primenio u
cilju postizanja vojne pobede u "humanitarnoj intervenciji" za koju se na
mnotvo odlinih naina moe dokazivati da uopte nije bila humanitarna
intervencija nego, recimo, "bitka za kredibilitet NATO-a" (Bil Klinton)?
"U tom sluaju, analogija svakako postoji", kae Ceki.
Srbi su u dubokom raskoraku sa Hakim sudom i slobodno se
moe rei da praksa tog suda Srbe ini daljim, a ne bliim neophodnim
preispitivanjima skore istorije.
Zanimljivo je svedoenje Nenada Cekia o kontaktima koje je po
prirodi svoga ranijeg angamana (direktor Radio-Indeksa) imao sa
amerikim diplomatama, od kojih je veina i danas aktivna, uglavnom u
okolnim zemljama: "U privatnim razgovorima su me uveravali da su akciju
NATO-a i insistiranje na izruenju Miloevia u svojim izvetajima
ocenjivali kao pogrene korake koji e javnost u Srbiji udaljiti od eljenog
cilja. Ono to su navodili kao svoju preporuku jeste podrka unutranjim
demokratskim snagama, kojih je u Srbiji dovoljno, i to je otprilike ono to
je i raeno posle bombardovanja. Tako su bar meni govorili."
Kao jedno od sredstava za preispitivanje prolosti, manje
drastino od "denacifikacije", koje mnogi i preporuuju, jeste lustracija.
Da li nam je potrebna lustracija?

236

Helsinke SVESKE

Slino kao i za denacifikaciju, Biljana Kovaevi-Vuo smatra da

su zahtevi za lustraciju zasnovani na pogrenim analogijama i
nerazumevanju toga pojma. Kao primer uzorne lustracije zabrana
obavljanja javne funkcije na pet godina navodi eku. Ali, dodaje, mi
nismo eka, praksa kontinuiranog unutranjeg terora u Srbiji trajala je
samo dve poslednje godine Miloevieve vlasti. Ali neki oblik
administrativnog raskida sa prolou, veruje, svakako nam je potreban.
"Moda bi to bila neka kombinacija denacifikacije i lustracije", u svakom
sluaju, obuhvatala bi ue politiko rukovodstvo iz prethodnog perioda,
"recimo, one protiv kojih postoje optunice". "Neshvatljivo je da neki od
njih i dalje imaju veliki uticaj na javni ivot, poenta je da se takvi odatle
udalje, a to bi bilo i politiki racionalno", kae Kovaevi-Vuo.
Zanimljivo je da i Dragoljub arkovi smatra da je lustracija
neophodna i da je "njen izostanak tempirana bomba u institucijama vlasti".
"Ali nastavlja, "lustraciju ograniavam samo na zabranu rada u onim
ustanovama koje graani finansiraju posredstvom budeta." "Mislim da
Miodragu Popovu treba onemoguiti da radi na RTS-u zbog naina na koji
je radio u svoje vreme. Ali to nema nikakve veze sa eljkom Mitroviem
koji moe da ga angauje za bilo koji posao u svojoj privatnoj firmi", kae.
Drukijeg je miljenja Nenad Ceki koji krunski razlog protiv
lustracije vidi u neemu to se zove "argument klizave nizbrdice", to jest
opasnosti da se ode korak predaleko, a "onda ete se sroljati do kraja".
Osim toga, dodaje, lustracija zahteva drutvo mnogo manje korumpirano
od naeg.
Posebna oteavajua okolnost u preispitivanju prolosti jeste to
najradikalniji zahtevi za "oienje od zla" dolaze iz dela javnosti koja je i
dosad svaki dravni razlog ili bilo kakav stav koji izrekne drava Srbija
tumaila kao ispoljavanje velikosrpskih tenji. Tako je u "Vremenu" jedan
od polemiara povezao stavove Latinke Perovi sa njenim ueem u
protestu "grupe intelektualaca" zbog toga to Evropa prei put Crnoj Gori
ka osamostaljenju. To naizgled nema nikakve veze jedno s drugim, ali,
eto, samo naizgled.
Jo jedna tekoa u skidanju bremena krivice sa nacionalnih
plea, toga herkulovskog posla, u tome je to u tom poslu ele da
uestvuju i oni koji su, uklanjajui se od Miloevia, otili u inostranstvo i
tamo ive. Oni su veinom "ostali zamrznuti" u onom trenutku u kom su
otili iz zemlje, ali esto i danas opsednuti odnosima i prilikama koji su
vladali kada su oni otili. Sada vie ne mogu da razumeju svoje
nekadanje istomiljenike i prijatelje sa kojima vie ne dele
antimiloevievski fundamentalizam.
"Ne moete od ljudi traiti da itav ivot provedu kao superego
celog drutva", kae Biljana Kovaevi-Vuo. "Ne moete traiti od ljudi
da svaki dan oseaju griu savesti zbog Srebrenice i da svaki dan odaju

Taka razlaza

237

dunu poast rtvama. I zato su mnogi skloni da negiraju zloin jer ne

mogu to vie da podnose."
Srboljub Bogdanovi

avolji savez
Meu tim enama na meti je i ena koja nije potpisala famozno
pismo 27 intelektualaca koji su od meunarodne zajednice zahtevali da
prestane sa zloinom bombardovanja SR Jugoslavije. Nekoliko pozvanih
da potpiu pismo, Ivan olovi, Filip David i ja, na primer, odbili smo jer
smo smatrali da to pismo ima smisla samo ukoliko bude adresovano na
Slobodana Miloevia, jer on je i prvenstveno odgovoran za izazivanje i
ima mo da zaustavi bombardovanje zemlje, jednako lako kao to je
potpisao, a zatim raspotpisao sporazum u Rambujeu. Meutim, potpisnici
tog pisma, meu kojima su urednici Radija B92 i lista "Vreme", smatrali su
da bombardovanje zemlje prejudicira osudu Miloevia, ili ve tako neto,
nejasno i netano. Tako su nai nezavisni mediji de facto podrali
Miloevia i uli sa njim u avolji savez, jo uvek neraskinut.
Nataa Kandi

Protiv NATO-a i OVK

Mogu li, na primer, da osudim postupke Radovana Karadia ili
rukovodstva Srba u Krajini, ali i da kaem da su obini Srbi u Bosni i
Hercegovini i Hrvatskoj imali dovoljno razloga za strah u tim dravama
ako one postanu nezavisne? ...
Da su me pitali, ja bih sa velikim zadovoljstvom potpisao pismo
intelektualaca koje Nataa Kandi kritikuje. Ja i dalje smatram tri stvari:
bombardovanje je bilo protivpravan in, ono je bilo ratni zloin i ono nije
imalo nikakve veze sa humanou, ve s interesima SAD I NATO-a.
Smem li da budem i protiv Miloevia i protiv OVK i protiv NATO-a?
Ljubia Raji

Otvoren spisak
to se tie Vaeg resentimana u vezi sa intervencijom NATO-a
protiv policije i vojske Slobodana Miloevia, dravne propagandne
maine njegovog reima i infrastrukture od znaaja za rat, Vae pravo je
da Vam se to ne dopada. Znaajno je, meutim, to kaete da ono

Helsinke SVESKE

238

famozno pismo niste potpisali samo zato to Vam nije ponueno. Taj
spisak uglednih ljudi ove arije ostaje trajno otvoren dokument o tome ko
je drao iju stranu u ratu zloinca Miloevia protiv slobodnog sveta.
Nikad nije kasno za pridruivanje takvim spiskovima.
Lazar Stojanovi, obraajui se Ljubii Rajiu

Pedagoke bombe
Da li je trebalo da objanjavamo zatucanom narodu da mora da
voli NATO bombe? Da li smo morali da verujemo kako su svi oni mostovi
porueni iz razloga pedagokih, da bi Srbi nauili lekciju iz demokratije? Ili
iz medicinskih, jer to je lek za bolesnog oveka, to je bomba za lud
narod. I da li je uopte palo dovoljno bombi?
Stojan Cerovi

Tri odgovornosti
Postoje tri vrste odgovornosti za ove zloine: prva obuhvata
naredbodavce i izvrioce i ona je krivina.
Postoji druga odgovornost...tzv. elite koje su te zloine podsticale,
opravdavale, zatakavale... Ta odgovornost je moralna.
Postoji trea vrsta odgovornosti, politiko-istorijska; to je
odgovornost onih koji su nekoliko puta birali zloinaku vlast, nosali okolo
slike Miloevia kada je ve bilo jasno o kome se radi, s cveem ispraali
tenkove, irili "rodoljublje" i onih koji danas nose majice sa slikama Ratka
Mladia (Mladi-heroj, svi smo mi Radovani), a ta je, bojim se, "prilino
kolektivna"...
Razgovor o zloinima koji su poinjeni u ime srpskog naroda od
strane raznih psihopata, baraba, lopova, vlastoljubivih demagoga, NIJE
razgovor o "srpskoj krivici"...

Taka razlaza

i buljavi Lukovi koji su od tih nesrea udobno iveli i hoe da ive isto
tako zauvek. Ako nemamo bolju savest od tih sablasti, bolje da nas nije.
Svetislav Basara

Ubijanje s rezonom
Stanovite o deetnifikovanju zloina svodi srpski identitet na
ideologiju organskog shvatanja nacije kao jedne linosti i njoj
odgovarajueg koncepta drave kao etnike drave. Preseljenje, razmena
stanovnitva, etniko ienje, ubijanje drugog sa stanovita ove
ideologije i nije zloin. To je, to bi rekao Slobodan Jovanovi
parafrazirajui Napoleona i o Robespjeru, ubijanje s rezonom (Milan
Jovanovi Stojimirovi "Dnevnik" 1936-1945, Novi Sad, 2000).
Veina kandidata za predsednika Srbije nudila je u predizbornoj
kampanji upravo ovu ideologiju kao sadraj "moderne drave". U isto
vreme, istraivai javnog mnjenja sugerisali su kandidatima da u kampanji
ne pominju ratne zloine ni Meunarodni sud u Hagu, ni saradnju sa kojim
dravu ne obavezuje samo meunarodno pravo nego i zakon koji je sama
donela. Ako je kritiki odnos prema ovoj poziciji radikalizam, suprotno
njemu je ta?
Latinka Perovi

Umorilo se
Mi koji smo ovde ostali, nismo imali nimalo predaha pa su nam
sada, mislim, neke greke u procenama i povremen nedostatak elana u
"borbi neprestanoj", dozvoljeni. Moda bismo i mi voleli za promenu da
malo ivimo i da mislimo na obine stvari a ne stalno i veito, zato to
smo ostali ovde, da nosimo breme istorije i to mi, a ne dravne ustanove
i ministarstva koje smo valjda zbog toga i izabrali.

Sra Popovi, obraajui se Stojanu Ceroviu

Sablasne savesti
Oseam udeo line krivice u nepoinstvima ije sam posledice
(za razliku od baba) svojim oima video na drinskim sprudovima. Bilo ih je
svukuda. Neka Bog da da smognemo snage da zatraimo oprotaj od
sviju koje smo, hteli-ne hteli, zavili u crno. Meutim, ne vidim nijedan
razlog da za to pokajanje padam na kolena pred Biserko, Kandi, Slapak

239

Gordana Radoevi

Vreme cenzure
Pria o denacifikaciji medija, kao specifinom obliku
denacifikacije, pria Dragoljub arkovi, zapoela je posle NATObombardovanja jednim seminarom posveenim toj temi koje je
organizovano u Crnoj Gori.

240

Helsinke SVESKE

- Crnogorski mediji su to pratili sa velikim publicitetom i pompom.

Dominirao je zahtev da svi mediji u Srbiji treba da budu denacifikovani, to
jest svi koji su izlazili tokom rata sa NATO-om, u vreme ratne cenzure.
Inicijator te debate bio je Fond za humanitarno pravo a Nataa Kandi je
naroito insistirala na tom zahtevu o optoj denacifikaciji. Voditelju tribine
je stalno pisala i dodavala neke cedulje sa uputstvima ta treba da me
pita.
Poto ja ne pristajem da mene i moje novine niko denacifikuje,
pokupio sam se, platio svoj raun u hotelu i vratio se za Beograd, kae
arkovi.
Dragoljub arkovi
NIN, 31. oktobar 2002.

Aleksandar Lojpur
Lini stav:
Ima li kolektivne krivice Srba za zloine
u zatvorima na tlu bive Jugoslavije

Stid kao korak ka pokajanju

Ako moemo da se radujemo kad naa koarkaska ekipa osvoji
zlatnu medalju, ima da se stidimo to je naa intelektualna ekipa
podstakla zloine, a vojna i paravojna ekipa ih izvrila.
Moramo dakle govoriti o kolektivnoj krivici Srba, shvaeno ne u
krivino-pravnom smislu, ve u jednom smislu svakodnevnog govora u
moralnom i politikom smislu, za rat i ratne zloine. Mislim, dakle, da
nema sumnje da je vrlo znaajan deo srpske intelektualne elite, kao i
politiari tada na vlasti, prevashodno odgovoran, da oni jesu poslali
naoruane ljude odavde i komandovali tim ljudima, i davali im podrku
kroz medije koje su kontrolisali, da su ti ljudi poinili zloine kao to su
ruenje Vukovara, Dubrovnika, Sarajeva, neselektivna ubistva civila u tim
gradovima i drugim mestima, ubistva ratnih zarobljenika kao to je
uraeno u Srebrenici, muenje civila i ratnih zarobljenika po logorima,
prinudno iseljavanje. Danas se nai politiari, intelektualne elite i obini
graani nerado priseaju tih dogaaja, kao da elimo da zaboravimo da
su to radili nai sugraani.
Kao da hoemo da kaemo "ako ba mora, poslaemo u Hag
najodgovornije, ta sad ima tu da se radi, bio je rat, i nai su u tom ratu
stradali". Javljaju se odbori za zatitu ljudi koji su optueni da su
najodgovorniji za stradanje Sarajeva i za srebreniki masakr. Slike
optuenih se prodaju ne samo po vaarima i etnikim proslavama, ve
se istiu i u parlamentu. Stvara se, dakle, jedna potpuno nezdrava javna
atmosfera u kojoj se daje podrka najodvratnijim zloinima. Mi moramo
nai nain da ovdanjoj javnosti ne samo predoimo uasnu istinu o
zloinima u Vukovaru, Dubrovniku, Sarajevu, Srebrenici, Kosovu i drugim
mestima, ve i da doprinesemo da nai graani osete stid zbog tih
zloina, stid koji e dovesti do pokajanja kao osnove za trajno pomirenje.
Postoji nekoliko elemenata kolektivne krivice i kolektivne
odgovornosti. Jedan od elemenata jeste stvaranje uslova za zloin i
podsticanje na zloin preko medija, knjiga, filmova. Tu se prvo postavi
teza samoviktimizacije (svi nas mrze, samo smo mi stradali) pa se onda
preko medija, selektivnim izvetavanjem, neistinitim i lanim
obavetavanjem i dezinformacijama, kao i preko umetnosti i

242

Helsinke SVESKE

predstavljanja umetnosti u medijima stereotipija propagira dok ne postane

deo kolektivne svesti, to znai dok najvei broj pojedinaca ne poveruje u
istinitost stereotipije. Za vreme dok se zloini vre preko umetnosti i
medija vri se podsticanje zloina. Kada se zloini izvre dolazi do
odobrenja zloina. To je dakle to prethodno i naknadno odobrenje zloina.
Jedan od elemenata kolektivne krivice jeste i pokuaj relativizacije zloina
kroz opravdanje svojih zloina kroz delovanje drugih strana.
Najrasprostranjeniji element kolektivne krivice jeste ignorisanje
zloina. Najeklatantniji primer je opasada Sarajeva. Dok su, sa nae
strane podravani, vojnici sa okolnih brda ispaljivali topovske granate od
150 milimetara po Sarajevu, neselektivno, bez ikakve veze sa vojnim
ciljevima ili vojnim dejstvima, samo radi terorisanja graana, dok su,
dakle, due od tri godine ruili grad minama, ljudi po zimi terani da ive
bez struje, grejanja i vode, ljudi u Sarajevu ubijani nasuminom
snajperskom vatrom, ljudi umirali od hladnoe i gladi, najvei deo nas se
pravio da nas se to nita ne tie, da nas to ne interesuje.
Ceo svet je gledao hladnokrvno stradanje i patnje ljudi u Sarajevu, i
premda i taj svet snosi deo odgovornosti za ispoljenu neosetljivost, mi je
snosimo daleko vie, jer smo davali punu materijalnu, politiku, medijsku i
svaku drugu podrku ljudima koji su bili najodgovorniji za to.
Pored ove teme kolektivne krivice i kolektivne odgovornosti ne u
krivino-pravnom smislu nego u smislu moralne i politike odgovornosti,
moramo da otvorimo i temu graanskopravne odgovornosti, temu
odgovornosti drave za naknadu tete rtvama. Ne smemo se zavaravati,
ovo pitanje e se kad tad postaviti, sklanjanjem ovog pitanja pod tepih
dajemo podrku zloinu i produavamo patnje rtvi. Nae demokratske
vlasti u Srbiji i Crnoj Gori kau da izdvajaju pet posto od privatizacije za
pravljenje jednog fonda iz kojeg e se obetetiti bivi vlasnici preduzea.
To je pametna politika koja vodi rauna o budunosti. Ali, smatram da
moramo ve sad da sami otvorimo pitanje naknade tete od strane drave
rtvama, tete prouzrokovane ratnim zloinima. Trebalo bi otvoriti jedan
slian fond i u njega ve sada poeti izdvajanje za naknadu te tete.
Lake e nam biti i u moralnom i u svakom drugom pogledu ako
to uradimo sami, bez pritisaka iz inostranstva, i ako to uradimo ranije nego
kasnije. Zajedno sa organima vlasti u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i na
Kosovu treba da sagledamo obim te odgovornosti i da pozovemo graane
iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine i iz Pokrajine Kosovo, koji su
tetu pretrpeli, da se, u saradnji sa organima vlasti te dve drave i
pokrajine, obrate naoj dravi sa zahtevom za naknadu tete.
Naivno je verovati da domaa javnost, da graani ovde ne znaju
ta se deavalo u Vukovaru i Sarajevu i u drugim mestima zloina. Svi to
znaju, ali niko ne eli ni da misli o tome, ni da govori o tome. Ono to ne
valja jeste da, nakon objave prole godine jezivih podataka o zloinima na

Taka razlaza

243

Kosovu, o ubijanju albanskih civila na Kosovu, u prvim nedeljama NATO

bombardovanja, i jezivim pokuajima da se uklone tela pobijenih i drugi
dokazi zloina njihovim prevoenjem u hladnjaama i pokopavanjem na
terene pod policijskom kontrolom, prestao je u javnosti govor nae
politike elite o zloinima. O zloinima danas opet govore samo pojedinci i
nevladine organizacije koji su tu temu otvorili i na nju upozoravali u vreme
kada su zloini pripremani i kada su vreni. Da se razumemo, ne mislim
da je antiratni pokret u naoj sredini bio malobrojan i marginalan.
To je jedna vrlo znaajna tema i o tome treba takoe voditi
dijalog. Ali, politiari na vlasti temu ratnih zloina izbegavaju. U
predsednikoj kampanji ona je bila zaobiena. U medijima je ona vrlo
prisutna, i to ne samo kroz izvetavanje o delatnosti Hakog tribunala, ali
se radi o tome da tu temu politiari kao izabrani predstavnici naroda vrlo
izbegavaju. I to nije dobro ni za nas, ni za nae susede, ni za nau
evropsku budunost.
Dakle, mi moramo nai nain da ovdanjoj javnosti ne samo
predoimo uasnu istinu o zloinima u Vukovaru, Dubrovniku, Sarajevu,
Srebrenici, Kosovu i drugim mestima, ve i da doprinesemo da nai
graani osete stid zbog tih zloina, stid koji e dovesti do pokajanja kao
osnove za trajno pomirenje.
Suoavanje sa zloinom, stid i pokajanje, i pomirenje kao
posledica tog pokajanja, jedna je od tema kojom e se baviti Komisija za
istinu i pomirenje iji sam lan. Metodologija koju smo odluili da
primenimo jeste jedan od oblika rada Komisije. To je projekat svedoenja
rtava. Nadamo se da emo javnim svedoenjem lanova porodica
ubijenih rtava kao i onih rtava koje su muene u logorima, ranjavane, ili
prinudno iseljene, svedoenjem koje bi prenosila nacionalna televizija,
moi da doprinesemo tome da njihovu tugu i bol podelimo sa njima i da
izrazimo potovanje prema rtvama.
Nadamo se da emo na taj nain prinuditi i politiare da prestanu
da ignoriu pitanje odgovornosti za politiku koja je dovela do rata i do
zloina.
Drugi projekti Komisije obuhvataju rad istoriara u arhivama,
medijskih strunjaka na analizi pitanja medija, umetnika na analizi
kulturnih obrazaca koji su primenjivani, filozofa, pravnika i ekonomista na
analizi strukturnih pretpostavki za raspad bive zajednike drave i udeo
meunarodnih faktora u tome.
Na samome kraju u jo rei ta mislim da treba da bude cilj
kojem treba da teimo svi koji se bavimo ovim pitanjem u regionu naeg
jezika. To je da svi koji se bavimo problematikom istine i pomirenja u Srbiji
i Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini doemo do 1) jedne zajedniki
usaglaene hronologije i 2) potpunog spiska rtava, kako ubijenih tako i
onih koji su stradali, a nisu izgubili ivot (ranjeni, mueni, prisilno iseljeni).

244

Helsinke SVESKE

Mislim da je to jedini nain da izbegnemo zamku propovednika

samoviktimizacije i sukoba u budunosti. Nakon Drugog svetskog rata
Jevreji su poimence popisali est miliona izgubljenih ivota. Mi to posle
Drugog svetskog rata nismo uinili i time smo se ogreili kako o pobijene
rtve tako i o njihove potomke, jer smo otvorili put za propovednike
samoviktimizacije. Nema razloga da opet ponovimo istu greku.
Autor je advokat iz Beograda i koordinator Komisije za istinu
i pomirenje, a ovo je izlaganje na beogradskoj konferenciji
"Pomirenje Nemake i Francuske kao primer za pomirenje
na Balkanu"
Danas, 5. i 6. novembar 2002.

Ivan Jankovi
Da li je u Bosni i Hercegovini vren genocid

Novac i za rtve i za delate

Od 1992. do 1995. godine u Bosni i Hercegovini, izvesno je,
izvreni su brojni teki i gnusni zloini. I zloinci i rtve pripadaju svim
trima etnikim grupama bosanskim Hrvatima, Srbima i Muslimanima, ali
su zloini Srba najbrojniji i najtei, jer su meu njima masakr vie od
7.000 mukaraca u Srebrenici i trogodinja opsada Sarajeva, za ta na
drugim stranama nema pandana. Izvesno je i da su zloini vreni u sklopu
politike "etnikog ienja", tj. pokuaja da se pripadnici jedne etnike
grupe zauvek uklone s odreene teritorije i da se novonastale etniki
homogene teritorije meusobno poveu. Najzad, izvesno je da je SR
Jugoslavija pruala politiku i svakojaku drugu pomo i podrku
bosanskim Srbima i da je stoga odgovorna za njihove zloine.
Otkuda znamo, i to sa izvesnou, da se sve gore pomenuto
zaista dogodilo? Iz vie raznovrsnih izvora: neposrednog uvida; kazivanja
oevidaca; medijskih izvetaja; izvetaja nevladinih organizacija (npr.
Amnesty International i Helsinki Watch); izvetaja nezavisnih
posmatrakih misija (od kojih su najznaajniji Ekspertska komisija i
Specijalni izvestilac OUN); rezolucija i drugih akata meunarodnih
organizacija; i, naroito, iz presuda krivinih sudova, posebno
Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju (Haki tribunal).
Ovaj poslednji izvor je daleko najvaniji, jer sudske presude ne utvruju
samo injenino stanje nego sadre i pravnu kvalifikaciju tog stanja. Na
primer, iz presude Hakog tribunala u predmetu Sikirica saznajemo da je
u logoru Keraterm tokom dva letnja meseca 1992. pod nehumanim
uslovima boravilo 1200-1400 nesrba, kao i da je 24. 06. ubijeno njih 160200, sve zatoenih Muslimana iz Brda kod Prijedora. Ali, isto tako
saznajemo da, nasuprot tvrdnji iz optunice, taj strani zloin nije bio
genocid, nego jedan drugi zloin protiv ovenosti progon na etnikoj
osnovi.
Samo sud moe da pravno kvalifikuje zloin, tj. da mu da ime; bez
obzira na to ta mi mislili o nekom zloinakom dogaaju, on e postati
"razbojnitvo", "silovanje" ili "povreda enevske konvencije" tek kada
nadlean, nezavistan i nepristrastan sud to utvrdi svojom presudom,
donetom posle pravino sprovedenog postupka. U tom smislu je pitanje
da li je neko negde izvrio "genocid" ili "ubistvo" pravno pitanje.
Naravno, to nas ne spreava da, dajui oduka svojoj indignaciji ili drugim
emocijama, sami kvalifikujemo pojedine dogaaje pravnim terminima, pa
da, na primer, o uesnicima tih dogaaja govorimo kao o "ratnim

246

Helsinke SVESKE

zloincima" ili "ubicama". Isto tako, to ne treba da nas sprei da oseamo

moralnu ili politiku odgovornost za zloine koji su vreni "u nae ime" ili
da traimo da naa drava takvu svoju odgovornost prizna ili da naknadi
tetu za koju je odgovorna.
Recimo, Centar za antiratnu akciju se zalae za neodlono
izruenje Hakom tribunalu Ratka Mladia, jer veruje da je on odgovoran
za genocid u Srebrenici. Isto tako, Centar za antiratnu akciju je uvek
pozivao i poziva dravne organe da gone sve ratne i druge zloince, da
naknade svaku tetu izazvanu ratnim dejstvima za koju je SR Jugoslavija
odgovorna, da javno priznaju ulogu Jugoslavije u sukobima na teritoriji
bive SFRJ i da ponude iskreno izvinjenje rtvama tih sukoba i zloina.
Ali, takvoj nepreciznoj upotrebi pravnih termina i takvoj
spremnosti na priznanje moralne krivice nema mesta u sudskim
postupcima. A pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu upravo je u
toku postupak protiv SR Jugoslavije, po tubi Bosne i Hercegovine zbog
povrede Konvencije o genocidu. Na SR Jugoslaviji je da se, kao i svaka
stranka u procesnoj ulozi tuene, koristi svim pravnim sredstvima kako bi
izdejstvovala da Sud odbaci tubene zahteve.
Takav stav je u samoj prirodi sudskog postupka. Na Sudu je,
naravno, da saslua i razmotri sve argumente stranaka, pa da zatim
donese na pravu zasnovanu presudu. Na pravnim zastupnicima SR
Jugoslavije je da saberu i pred Sud iznesu sve pravno relevantne
argumente koji relativizuju ili pobijaju tubene navode, ukljuujui i
argumente koji se tiu nadlenosti Suda. Nazivati takvo postupanje
"fiskalskom ekvilibristikom" (Danas, 16-17. 11) isto je to i odbacivati
sudski postupak kao sredstvo za utvrivanje injenica i odgovornosti.
Uostalom, SR Jugoslavija se nije nala pred Meunarodnim
sudom pravde svojom voljom. Bosna i Hercegovina, koja je taj postupak
inicirala, mora biti u stanju da zadovolji sve procesne pretpostavke i sve
standarde dokazivanja u meritumu. Ako u tome uspe, Sud e presuditi u
njenu korist. Ako li ne uspe, njena tuba e biti odbijena. Ali, niko ne moe
traiti od protivne strane da joj u postupku pomae. Naravno, kao i u
svakom sudu, stranke se mogu poravnati i na taj nain postupak okonati.
Ukoliko se Sud u februaru oglasi nadlenim, imae da reava
pravno pitanje o genocidu u BiH. Da bi u sporu uspela, tuilja e morati da
dokae, kumulativno: (a) da je u BiH izvren genocid i (b) da je za taj
genocid odgovorna tuena. Ovo nije onako lako kako se to moe initi
laicima.
Genocid je meunarodno krivino delo protiv ovenosti. Da bi
neka drava mogla biti odgovorna za genocid, prvo se mora dokazati da
je genocid izvren (ili pokuan ili samo planiran), a to se moe samo
presudom krivinog suda. Meunarodni krivini tribunal za Ruandu je, ve
u prvoj svojoj presudi (sluaj Akayesu), postavio pitanje "Da li je u Ruandi

Taka razlaza

247

1994. godine izvren genocid?", pa je sudsko vee, posle podrobnog

razmatranja injenica i na njih primenljivog prava, odgovorilo potvrdno.
Slino pitanje nije postavljeno ni u jednom dosadanjem postupku pred
Meunarodnim tribunalom za Jugoslaviju. Umesto toga, tuioci su u
jednom broju predmeta (npr. Sikirica, Jelisi ili Meaki) tvrdili da je
genocid izvren u pojedinim logorima pod kontrolom bosanskih Srba, ali
su sudije tu optubu odbile.
Pored toga, tuioci su podneli i nekoliko optunica za genocid
izvren masovnim ubijanjem civila ili ratnih zarobljenika u jednom broju
bosanskih optina, ukljuujui Srebrenicu.
Zasad, postoji jedna presuda Hakog tribunala kojom je utvreno
izvrenje genocida "nad Muslimanima u Srebrenici" od strane Drinskog
korpusa Vojske Republike Srpske. To je presuda u sluaju Krsti, koja jo
nije pravnosnana i o kojoj sada odluuje albeno vee Tribunala. Bude li
potvrena, ona moe u zavisnosti od obrazloenja drugostepene
presude biti dovoljna da se utvrdi da je u BiH izvren genocid. U tom
sluaju, Meunarodni sud pravde e imati da utvruje odgovornost SR
Jugoslavije za postupke Drinskog korpusa, odnosno njegovih stareina,
od 13. do 17. jula 1995. U postojeoj presudi Krstiu nema ni rei o
eventualnoj ulozi ili odgovornosti SR Jugoslavije. Sud e ovo pitanje
reavati primenom optih pravila meunarodnog prava o odgovornosti
drava. Dakle, dug je i neizvestan put do okonanja ovoga spora.
Pretpostavimo, arguendo, da Meunarodni sud pravde usvoji
bosansku tubu i oglasi Jugoslaviju odgovornom za genocid. U tom
sluaju, BiH bi imala da opredeli tetu izazvanu genocidom i da zahteva
da joj Jugoslavija tu tetu nadoknadi, u novcu. Po meunarodnom pravu,
BiH bi tu naknadu primila kao parens patriae, tj. u ime i za raun svojih
dravljana; moglo bi se lako izraunati koliko bi novca otpalo na svakog
pojedinog dravljanina BiH. Taj iznos bi podjednako pripadao i
Muslimanima-zrtvama i bosanskim Srbima i Hrvatima koji su vrili zloine
(ali i Muslimanima-zloincima i njihovim rtvama).
S druge strane, plaanje naknade bi znatno umanjilo sredstva
kojima raspolae Jugoslavija, od ega bi podjednako trpeli svi njeni
graani: lanovi porodice Slobodana Miloevia isto koliko i oni koji su se
dosledno, uz lini rizik, borili protiv ratne politike (u stvari, ovi drugi bi trpeli
vie, jer su po pravilu siromaniji). Prijatelji Jelene anti bi plaali odtetu
prijateljima Radovana Karadia. Ovakav rasplet, bar na prvi pogled, ne
deluje pravino.
Autor je advokat iz Beograda i predsednik
Centra za antiratnu akciju
Danas, 25. novembar 2002.

Taka razlaza

Igor Mesner
Povodom teksta Ivana Jankovia
"Novac i za rtve i za delate"

Da li je bilo ispravno Miloevievo

opravdanje rata
Ivan Jankovi nam je konano otkrio o emu se zapravo radilo: o
"progonu na etnikoj osnovi"! S obzirom na to da kroz Jankoviev lanak
provejava snana sumnja u to da se u Bosni i Hercegovini dogodio
genocid nad Bonjacima, ne moe se a da se ne postavi pitanje: a zato
su Bonjaci bili "proganjani na etnikoj osnovi"? Jankovi tvrdi da nije re
o genocidu te da nam u najboljem sluaju ostaje da priekamo na
presude sudskih vea Hakog tribunala. Ali, ako se nije radilo o genocidu,
onda je svoju ulogu verovatno odigrala ona vievekovna mrnja izmeu
Srba i Bonjaka, u ije nas je postojanje srpska propaganda svih onih/ovih
godina tako uporno uveravala? Dakle, ukoliko pravilno razumem,
Jankovi hoe rei da je Miloevievo oravdanje rata bilo ispravno?
Jer "genocid" upravo oznaava nastojanje da se odreena
nacionalna grupa istrebi s datoga podruja, pa ako genocida nije bilo
nije bilo ni takvih namera. Sigurno se, dakle, radilo o nekim iracionalnim
nagonima, na koje se ne moe uticati, a ne o profanoj elji da se zauzmu
nove teritorije?
Divljenja su vredni Jankovievi pokuaji da zloine u Bosni i
Hercegovini relativizuje, te da ih svede na pravno-proceduralna pitanja.
Svi koji bi hteli izneti miljenje da je u Bosni bio planiran i delimino
sproveden genocid, unapred su diskvalifikovani kao "laici", kao oni koji su
(legitimno kao da nam doputa Jankovi) spremni priznati "moralnu
krivicu", te kao oni koji "neprecizno" upotrebljavaju "pravne termine".
Jednako je dostojna divljenja Jankovieva originalna, premda ne i
uverljiva, tvrdnja da "su zloini Srba najbrojniji i najtei" zbog Srebrenice
i Sarajeva. Ta teza, koliko god se inila plauzibilnom, posebno jer implicira
priznanje odgovornosti sopstvene nacije za zloine, zapravo je samo
zamka: ona ne samo da zanemaruje druge zloine srpskih snaga, o
kojima je ve svako ko je hteo mogao doznati gotovo sve, nego namerno
izbegava da uzme u obzir uzroke rata u bivoj Jugoslaviji, te razmotri
razloge zbog kojih je "Drinski korpus" (za koji Jankovi doputa da je kriv
za genocid, jer tako je zaboga presudio Haki tribunal) uopte krenuo da
radi to to je radio i ko je tom "Drinskom korpusu" omoguio da izvri
genocid koji je Haki tribunal konstatovao.

249

Hakom tribunalu Ujedinjene su nacije definisale mandat, a to je

krivini progon pojedinaca osumnjienih da su odgovorni za ratne zloine
(da "laiki" pojednostavim stvari i ispustim "teke povrede enevskih
konvencija" i sl). Najzad, SR Jugoslavija odnosno Srbija takoe ima
mandat razumljiv sam po sebi, koji je ne treba posebno isticati
imanentan njoj samoj: naime, mandat da brani samu sebe. Ali Ivan
Jankovi nije ni Haki tribunal ni Srbija. On sam odreuje svoj mandat:
njemu niko nije naloio da negira genocid u Bosni i da Srbiju titi od
eventualnog plaanja ratne odtete. Pokuaji da taj svoj izbor, na koji
uostalom ima neupitno pravo, sakrije iza "prava" i "sudskih presuda"
izgledaju veoma jadno.
Ivanu Jankoviu, najzad, niko nije odreivao da se mora baviti
pojedincima koji bi mogli biti krivi za ratne zloine: on je isto tako mogao
odluiti da se pozabavi uzrocima zbog kojih je uopte dolo do stvaranja
prilike povoljne da se izvri genocid: drugim reima, mogao je odabrati da
se pozabavi odgovornou za sam rat, a ne za ratne zloine.
Jankoviev lanak poinje od priznanja pretene odgovornosti
"srpske strane" za zloine u Bosni i Hercegovi i zatim kroz pobijanje
tvrdnje o genocidu lagano klizi ka zakljuku kojim se negira odgovornost
Jugoslavije (= Srbije i Crne Gore). Genocid se, izmeu ostalog, negira i
potezanjem termina "etniko ienje", koji se definie kao "pokuaj da se
pripadnici jedne etnike grupe zauvek uklone s odreene teritorije i da se
novonastale etniki homogene teritorije meusobno poveu". Pri tom se,
dakako u maniru ve ustaljene relativizacije odgovornosti Srbije, ti
"pokuaji" rasporeuju na sve "strane".
Ali, ako je ve meunarodna zajednica tokom samoga rata u
Bosni izbegavala upotrebu termina "genocid", jer se smatrala obaveznom
da pregovara sa Srbijom, te je stoga izbegavala takve pojmove koji bi
nekoga automatski diskvalifikovali za pregovore (vojna neaktivnost
meunarodne zajednice posebna je tema), to ne znai da se Jankovi
treba oseati obaveznim da koristi taj termin, i to kao toboe blai nego
to je pojam "genocid". Pri tom on "etniko ienje" (pojam koji uostalom
nikakvom meunarodnom konvencijom nije utvren) odreuje terminima
kojima se zapravo definie genocid.
Dalje u se u lanku tvrdi: "U tom smislu je pitanje da li je neko
negde izvrio genocid ili ubistvo pravno pitanje". Ali to je jo samo
jedna zamka i nesrena zamena teza. Ubistvo je ili izvreno ili nije tu
retko ima dvojbe a pitanje je jedino ko je poinilac. Tako i pitanje da li je
genocid izvren ili nije u sutini ne predstavlja pravno nego injeniko
pitanje. A ono je veoma jednostavno: "Da li je izvren pokuaj da se
bonjako stanovnitvo istrebi s odreenih teritorija Bosne i
Hercegovine?" Ukoliko je odgovor na ovo pitanje potvrdan, preostaje
samo da se utvrdi ko je taj pokuaj izvrio.

250

Helsinke SVESKE

Najzad, zavrna konstatacija u Jankovievom lanku o patnjama

koje e pretrpeti "prijatelji Jelene anti" u sluaju eventualne obaveze
Srbije/Jugoslavije da Bosni i Hercegovini plati ratnu odtetu nisu nita
drugo do neukusna zloupotreba preminule osobe, bez obzira na to da li bi
se ona sloila ili ne s njegovim tvrdnjama. Treba li sada ovde kao
protivteu jednoj takvoj niskoj primedbi navoditi poimence sve osobe
kojima su srpske snage ubile roake i prijatelje, kojima su unitile deo
imovine ili celu imovinu i koje e stoga, naprotiv, imati samo koristi od
eventualne ratne odtete koju e Srbija plaati Bosni i Hercegovini?
Danas, 27. novembar 2002.

Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti

Kasni suoavanje sa zlom

Posle petooktobarskih promena umesto oekivanog raskida sa
zabludama koje su Srbiju dovele do ekonomskog kraha i moralnog rasula,
sve je prisutnije ponovno oivljavanje radikalnog nacionalizma i novog
populizma koji se prepoznaje po matrici naglaeno politiko-ideolokog
tipa, kao poznati klie jednako komunistiki koliko i nacionalistiki o
"svetloj budunosti" i "sjajnoj prolosti". ini se da Srbija puevskim
hodom ide u budunost, uporno zagledana i utonula u prolost. Na
politikoj sceni izgubile su se razlike izmeu komunistike levice i
nacistike desnice.
Da ovo nisu samo sluajne i prolazne pojave, vidi se i po
forsiranju kole istorijskog i istoriografskog revizionizma koja ne prihvata
nauno potvrene injenice, recimo, o Drugom svetskom ratu.
Konzervativna misao organicistikog pravca namee se kao jedina,
nedodirljiva "nacionalna misao". Kolaboracionisti i saradnici okupatora u
Drugom svetskom ratu dobijaju svoje ulice i nezaslueno pozitivno
miljenje u udbenicima istorije.
Sprega struktura moi od SANU do Generaltaba i Crkve, uz
uee partijskih monika, stvara atmosferu u kojoj se javnost nakon etiri
izgubljena rata zaredom pod Miloeviem, u ime resantimana usmerava
ka novom jednoumlju koje se od onog komunistikog razlikuje po
promenjenim predznacima a moe biti opakije od njega. Ovo novo
jednoumlje obeleeno je totalitarnom i nedemokratskom ideologijom
Milana Nedia, Dimitrija Ljotia i trijumfom "filozofije palanke" Nikolaja
Velimirovia.
Pomenuta ispoljavanja konzervativne misli ukidaju prostor za
polemike i umesto njih, zagovornici ovakvog naina razmiljanja
nastupaju sa pretnjama, sa govorom mrnje i netolerancijom, kao da ne
ivimo u mirnodopskim uslovima.
Bukvalno se gui sloboda istraivanja i sloboda izraavanja linog
stava koji je drugaiji od onog koji nameu nacionalne institucije.
Konzervativno miljenje posebno se ispoljava u ogorenom otporu
modernizaciji.
Umesto pastoralne delatnosti Crkve, u javnosti je prisutniji uticaj
"paracrkvenih formacija" izraz je upotrebio vladika Atanasije Rakita to
je potpomognuto delovanjem organizacija kao to su Obraz, grupama
"miletievaca", "nikolajevaca" i slinih koji ozbiljno ugroavaju najvrednije
tekovine srpske kulture. Neopravdano kasni suoavanje sa zlom i

Helsinke SVESKE

252

zloinima poinjenim u prolim ratovima a pomenute institucije ga i ne

ohrabruju.
Pozivamo intelektualnu javnost i intelektualnu elitu Srbije na
suprotstavljanje populizmu i ekstremistikom nacionalizmu koji su
nespojivi sa opredeljivanjem za tolerantno i prosperitetno drutvo. Jo
nisu, verujemo, istroene energije nade nakupljene u deceniji otpora
Miloevievoj tiraniji. Ne sme biti dvoumljenja u biranju puta izmeu
modernizacije i zaostajanja, izmeu nacizma i demokratije, palanke i
Evrope. Nije bilo dovoljno ukloniti Miloevia sa vlasti da se itav sistem
promeni. Upozoravamo nau javnost da je preduslov svih promena,
politikih, ekonomskih i kulturnih, promena kulturnog modela koji je
proizveo ne samo politiare njegovog tipa nego i nain miljenja
odgovoran za velike katastrofe to su nas poslednjih godina zadesile.
Jo jednom, po ko zna koji put u svojoj novijoj istoriji, Srbija se
nalazi na sudbonosnoj prekretnici.
Mirko orevi, Milan orevi, Filip David, Dragan Veliki,
Predrag udi, Vladimir Arsenijevi, Bogdan Bogdanovi, Radmila Lazi,
Laslo Vegel
Danas, 29. oktobar 2002.

Upozorenje srpskoj kulturnoj javnosti

Nacionalizam je izgovor
za injenje zla
Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti objavljeno na
stranama Danasa pre nekoliko dana, a iji su potpisnici Radmila Lazi,
Laslo Vegel, Mirko orevi, Milan orevi, Filip David, Dragan Veliki,
Predrag udi, Vladimir Arsenijevi, Bogdan Bogdanovi, podrao je i
Petru Krdu, knjievni stvaralac i glavni urednik Knjievne optine Vrac.
Za Danas, on kae: "Ja nemam nacionalnosti, ja sam graanin Londona,
rekao je jednom T. S. Eliot i ja se potpuno slaem sa tom njegovom
reenicom. Dakle, ni ja nemam nacionalnosti, ja sam stanovnik Londona,
Vrca ili Beograda. Svako normalno ljudsko bie bori se za dostojanstvo
oveka, to znai i za duhovno dostojanstvo oveanstva i takvom je biu
svaki nacionalizam stran, jer ga pravilno ita kao bolest i kao izgovor za
injenje zla".
Petru Krdu dodaje da je sve to je inio u srpskoj kulturi i za tu
kulturu, inio iz ljubavi i postovanja prema toj kulturi i za uzvrat je oduvek

Taka razlaza

253

traio takoe potovanje, a ne tretman ezgotine biljke koja smeta.

"Budunost zamiljam kao vladavinu kosmopolizma i smatram da ne
mogu biti ni Rumun ni Francuz ni Srbin sa obe strane i da je to atavistiki
koncept", kae Krdu i dodaje: "Uslov da nas podjednako tretiraju i u
Berlinu i u Njujorku i u Beu je da postanemo kosmopolite. Odbijam da na
desnom ili levom rukavu nosim bilo kakvu zastavu i bilo iji znak, jer je to
meni strano. Oni koji se kriju iza bilo koje zastave, pa bila ona srpska ili
rumunska, upozoravaju, zapravo, da ih se treba kloniti i da su opasni po
ljudsko dostojanstvo, pa i po ljudski ivot", zakljuio je na sagovornik.
"Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti sa jedne strane bez
sumnje ima i moralno i intelektualno pokrie svojih autora", kae u izjavi
za Danas Obrad Savi iz Beogradskog kruga. "Sa druge strane, posle
pada Miloevia, vie ne postoji adresa na koju se jedan takav apel moe
uputiti. Srpsko javno mnjenje je otupelo i apatino se predalo tom danas
na sve strane rasejanom nacionalistikom diskursu, dok meunarodna
zajednica vie nema sluha za vapaje sa Balkana. Ne vidim ko bi mogao
biti adresant tog testamentarnog teksta, koji je bez sumnje deo onih retkih
dokumenata intelektualnog otpora. SANU, Crkva, Vojska jesu
institucionalna sredita nacionalistikog diskursa koji se, meutim, toliko
rascvetao da ga je nemogue locirati, i to je najvea opasnost za
mogunost suoavanja sa njim.
Pismo upozorenja treba podrati, iako e ono naalost ostati glas
u pustinji nekih odvanih ljudi koje ja jako cenim", zakljuuje Obrad Savi.
S. Domazet M. Jovanovi
Danas, 31. oktobar 2002.

Upozorenje srpskoj kulturnoj javnosti

PONOVO U AUTENTINOJ
"NIGDINI"
Nastavljamo
sa
objavljivanjem
reagovanja
ovdanjih
intelektualaca na Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti, objavljeno u
Danasu poetkom nedelje.
"Potpuno podravam ovo upozorenje, sama isto mislim i rado bih
se pridruila ostalim potpisnicima. Centar za kulturnu dekontaminaciju je,
u skladu sa tim uverenjima i tim konceptom, oduvek i radio. Istina je da
kod nas postoje razne desnice i kod nas je to jedna ozbiljna, kako
drutvena tako i politika situacija", komentarie ovo pismo Borka

254

Helsinke SVESKE

Pavievi. "O tome treba misliti na vreme, jer nismo mislili na vreme o
stvarima koje sada zovemo 'onim to nam se dogaalo'. Ja mislim da se
sa nacionalizmom moe izai na kraj samo pozivanjem liberalnih snaga i
Ijudi koji mjsle i socijalemokratski i drugaije. Sve ljude takvih uverenja
ovde, ali i u Sarajevu, Zagrebu... Sazivanje integracionih i antifaistikih
snaga pomoglo bi razreavanju ovih problema". Pavievieva dodaje da
materijalna beda uvek generira time da na povrinu isplivaju oni iz
malograanskih, donjih slojeva koji trae da ih vodi autoritarnost i
zahtevaju ,"red i zakon".
"Ovde su stvari ve due ozbiljne, ali treba jednom shvatiti da
svako ne moe da ue u istoriju, da svako ne moe da ima svoj
simpozijum, svoj seminar, svoju borbu. Reenje koje ja, dakle, vidim je
povezivanje liberalnih snaga, jer su problemi suvie krupni. Ovo vreme
sujetu vie ne dozvoljava i moramo da prepoznamo jedni druge i u
Beogradu i u drugim gradovima Jugoslavije", konstatuje Borka Pavievi.
Konano, kae Pavievieva, u Evropi je vidan porast desnice, to e rei
da klatno u istoriji ne staje uvek u sredini. "U ovoj komplikovanoj zemlji i
bedi, drutvo mora napokon imati ideju o optem dobru, jer mi ne
moemo iveti u parcijalizaciji, poto tako nikada neemo doi do javnog i
drutvenog interesa", zavrava Borka Pavievi.
"To je pismo na koje sam dugo ekala", kae za Danas Mirjana
Mioinovi. "Da su moji stari prijatelji koji su ga sastavili, pomislili na
mene, ja bih sigurno bila meu potpisnicima. Svakako u celosti delim
zabrinutost i konsternaciju nad onim to se dogaa, a to je po mom
miljenju vaea tema ve 30 godina. Ova sredina je uvek bila
nacionalistika i ksenofobina", upozorava Mirjana Mioinovi,
izraavajui punu podrku reakcijama suprotstavljanja buenju
nacionalizma.
Na Pismo upozorenja reagovao je i reditelj Gorin Stojanovi.
"Naalost, sve to u ovom opominjuem tekstu stoji mogu potpisati. Kao
to me uasava istinitost tih rei, tako me onespokojava injenica da
'epoha peticionatva' u Srbiji nije zavrena. Ovakva vrsta javnih obranja
pripada ili pretpolitikom stanju za koje sam mislio da je zavreno, ili, pak,
vremenima i prostorima razvijene demokratije, one u kojoj su javne
opomene vrsta korektiva, a ne vapijui poziv. Kako mi se ini, ova se
zemlja vie ne nalazi u prvoj, a, svakako sam siguran ni u drugoj
situaciji. Mi smo, dakle, ponovo u autentinoj 'nigdini', onoj u koju smo
zali estog oktobra dve hiljadite godine, popodne, onda kada su se glave
razbistrile od suzavca i adrenalina, onda kad je poela balkanska
'realpolitika', tako pretee poznata", zakljuuje Gorin Stojanovi.
Podrci koje javne linosti upuuju Pismu upozorenja ptidruio se
i filozof Nenad Dakovi, iako je po njegovom miljenju ta izjava mogla biti i
bolje napisana. "I u predoenom obliku ona, meutim, upozorava na

Taka razlaza

255

renesansu nacionalizma u Srbiji koja je posledica nedovoljno jasnog uvida

u ono ta se desilo 5. oktobra. Oekivao se nekakav radikalni prekid
kontinuiteta srpskog nacionalizma, koji naravno ima veoma duboke i stare
korene, ne samo u politikom ivotu Srbije, nego pre svega u kulturi
knjievnosti i filozofiji. Na alost, uvidi Radomira Konstantinovia u beleci
kojom zavrava Filozofiju palanke, pod nazivom 'Srpski nacizam'
marginalizovani su i potisnuti", kaze Dakovi, dodajui i srpsku teoloku
misao korenima nacionalizma na ovim prostorima. "Petooktobarski
prevrat, dakle, nije bio nikakav graanski konflikt, ve u osnovi konflikt
nacionalista. Reim koji je organizovao ratove devedesetih, skinut je zato
to je te ratove izgubio. Renesansa srpsskog nacionalizma uporite ima u
krugu teoretiara, poput Mihajla uria, iji su aci i Vojislav Kotunica i
Kosta avoki, koji je, da podsetim, objavio prve etnike mape u
ondanjoj "Knjievnoj rei", naglaava Dakovi, opisujui srpski
nacionalizam kao ,,mutanta, bizarnu smeu onoga to je Ki nazivao
ideologijom banalnosti, i ideologije zloina. Poslednja sesija u SANU
pokazuje da naa teorijska misao nema snage da se izbori sa
nacionalizmom. Ona je zapravo sva u nacionalizmu, to pokazuju radovi
srednje, mlade i najmlae generacije teoretiara", zakljuuje sagovornik
Danasa.
S. Domazet, M. Jovanovi
Danas, 2-3. novembar 2002.

Upozorenje srpskoj kulturnoj javnosti

Nadmenost naspram uvaavanja

"Pridruujem se apelu koji je grupa stvaralaca uputila srpskoj
kulturnoj javnosti elei i nadajui se da e se krug potpisnika i dalje iriti",
kae u izjavi za Danas akademik Sima irkovi, povodom Pisma
upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti. "Pojave na koje se u pismu ukazuje
imaju koren, i hranu nalaze u nekim optim crtama ovdanjeg mentaliteta
protiv kojih se malo ko bori. Mislim pre svega na nadmenost,
netolerantnost, odsustvo objektivnosti i realizma. U nekoj vrsti nastojanja
da se povrati izgubljeni nacionalni ponos, pokoleban zbog poraza i
sramote izazvanih fatalno pogrenom politikom, upuuju se poruke
hrabrenja koje ovaj mentalitet podravaju i snae", istie akademik
irkovi i dodaje da se u javnosti, umesto trezvenog promiljanja i
izvlaenja pouka za budunost, sugerie da do "naih" nema krivice, da je
odgovornost na drugima.

Helsinke SVESKE

256

"Upozorenje je utoliko opravdanije to e, kao i u periodu 19872000, rave posledice trvenja i gloenja sa svima, inaenja sa
civilizovanim svetom, pogoditi narod za koji se propovednici nacionalizma
zalau. Tolerancija, uvaavanje i razumevanje drugih, najpotrebniji su
onima koji su vekovima rastureni na irokom prostoru, izmeani sa
drugima i predodreeni za miran suivot. Deo srpskog naroda u tome ima
iskustva", zakljuuje akademik Sima irkovi.
M. Jovanovi
Danas, 6. novembar 2002.

SPC odbacuje optube

grupe intelektualaca
Srpska pravoslavna crkva (SPC) odbacila je jue optube grupe
intelektualaca i navela da su oni "brutalno" napali SPC i sve njene verne.
U izjavi za javnost koju je potpisao urednik Informativne slube SPC
Duan Stokani, navodi se da grupa intelektualaca, poto ne moe da
pribegne brutalnoj represiji prema crkvi, sada posee za "apsurdnim
tvrdnjama". "Oglaavaju zaveru crkve, Akademije nauka, vojske i politikih
prvaka protiv sopstvenog naroda; sa stranica najuglednijeg dnevnika pisci
bestselera optuuju sopstvenu dravu za guenje slobode izraavanja;
sopstveni narod za ekstremni nacionalizam i nacizam", navodi se u izjavi.
Dodaje se da ti intelektualci "trae promenu kulturnog modela, a za uzor
ne nude Svetog Savu, Mihaila Pupina, Mokranjca, Hajduk Veljka, Stefana
Milenkovia ili Dejana Bodirogu", ve "nude sami sebe i one koje oni
smatraju intelektualnom elitom Srbije".
SPC dodaje da je Srbiji, pored promene ekonomskog i pravnog
sistema, potrebna i promena kulturnog modela, koji bi proisticao iz
pravoslavne vere i svekolikog narodnog iskustva. "Kada se srpski narod
vrati ovakvom kulturnom modelu, prave plodove e doneti i uspostavljanje
modernog ekonomskog i pravnog poretka. Tada e naa drava biti
spremna da ravnopravno stupi u evropsku zajednicu naroda i duhovno je
obogati svojim autentinim vrednostima", navodi se u saoptenju SPC.
(Beta)
Danas, 6. novembar 2002.

Taka razlaza

257

SANU: Re je o obinom pamfletu

"Povodom apela grupe intelektualaca, koji je objavljen u gotovo
svim medijima, Srpska akademija nauka i umetnosti ne bi imala razloga
da se oglaava, uprkos injenici da on sadri niz neistinitih tvrdnji, pa ak
dovodi u vezu SANU sa ideologijom Milana Nedia i Dimitrija Ljotia. Niti
je to istina, niti je grupa intelektualaca autoritet za temu. Radi se o
obinom pamfletu", stoji u saoptenju koje je prosleeno medijima iz
Kabineta predsednika SANU akademika Dejana Medakovia. Ali, "ono to
zabrinjava je kampanja povodom plasiranja ovog apela, u kojoj uestvuje
veliki broj redakcija". "O njoj svedoi i informativni program RTS, koji je
saoptio da e ovom apelu posvetiti emisiju Za i protiv, urednika Dragane
Vasiljevi. Ona je odluila da 5. novembra 2002. ukae gostoprimstvo
grupi, a Akademiju je, preko svog producenta, pozvala da iznese svoj
stav", istie se u saoptenju.
"Logika dravnog medija bi zahtevala da se javnoj instituciji kakva
je Akademija da prostor da saopti svoj stav, a ne da se u formi navodno
suprotstavljenih miljenja, od kojih je jedno vie puta ponovljeno, prioritet
daje grupi, a najvia nauna institucija srpskog naroda stavlja u poloaj
da treba da se brani od neozbiljnih i neutemeljenih optubi. Na ovaj
nain, la i istina dobijaju jednak tretman u ovom monom mediju. SANU
sebi ne moe da dozvoli da u tome uestvuje, ak i po cenu da bude
optuena da izbegava javno sueljavanje.
Srpska akademija nauka i umetnosti, privrena jeziku nauke i
istini, nee uestvovati u pranju tuih biografija. Pogotovu nakon izjave
gospoe Vasiljevi, u poslednjem broju asopisa Status, da su dva
akademika prekinuli svaku saradnju sa njom, ne navodei koja je to
saradnja, na koji je nain prekinuta, i koji su razlozi za to, iako ih je ona u
svojoj emisiji posveenoj Memorandumu SANU javno parafrazirala. Ti
razlozi su rezultat istog postupka istog urednika. Zbog slinih postupaka
mnogi mediji pa i RTS su platili visoku cenu", kae se na kraju teksta
SANU koje je potpisao akademik Dejan Medakovi.
K. R.
Danas, 8. novembar 2002.

Taka razlaza

Sadraj:
Olivera Milosavljevi:
Taka razlaza ................................................................................................................................

259

DODATAK

POLEMIKA
Dehelsinkizacija gospoe Biserko - Dragoljub arkovi 21 Udarac u donji stomak - Vera Rankovi
23 Moj odgovor njima - Velimir urgus Kazimir 25 ive mete - Latinka Perovi 28 Ama sam
Srbin, dakle kriv - Karlo Danilovi 31 Zamerke zbog krenja ljudskih prava SS-ovaca - Dr Milan M.
irkovi 31 Iskrivljivanje dogaaja ih hake sudnice - Bogdan Ivanievi 33 Neprijatelj u Srbiji otvorenost, snaga i integritet nekoliko ena - Nataa Kandi 34 Neprijatelji nezavisnih medija? Svetlana Slapak 39 Tuilaka revnost - Stojan Cerovi 42 Pravo na tree miljenje - Ljubia
Raji 45 injenice i trezvenost - Ljiljana Smajlovi 47 S puno ara i na brzinu - Nenad Lj.
Stefanovi 48 Komunistiki trag - Vladimir Ili 51 Kapitulacija pred zloinom - Sra Popovi 52
Bombardovanje za nae dobro - Miroslav Vii 54 Otrovna znaenja - Lazar Stojanovi 55
Podmazivanje razgovora - Branko Vuievi 58 Srbi, Nemci i Holanani - Milo Bobi 58 Pismo
pod bombama - Nadeda Radovi 62 Plamsaju prve vatrice - Bogdan Bogdanovi 64 "Volterova
kopilad" i Katarinina krzna - Frano Cetini 65 Tvrdoglava Selektivnost - Stojan Cerovi 66 Malo o
ljudskom dignitetu - Sra Popovi 68 Svesni i nesvesni - Ljiljana Smajlovi 70 Svedoci i
izvetavanje - Bogdan Ivanievi 72 Teoretiari zavere - Jon Kvaerne 74 A ta su radili drugi? Sra Popovi 76 Umorni od jada - Gordana Radoevi 78 Dupli standardi - Nenad Lj. Stefanovi
78 Zatvor Srbija - Milo Bobi 81 Legitimno osporavanje - Dr ivojin Daci 85 2084. - Dejan
Vukeli 88 Babe i tiha revolucija - Svetislav Basara 89 Biciklisti nisu krivi - Stojan Cerovi 90
Dupli standardi i utanja - Sra Popovi 91 injenice, pravo i izvetavanje - Bogdan Ivanievi 92
Prozivka tribalnog lidera - Miroslav Vii 94 Kad mete "raspamete"... - Miroljub Todorovi 94
Kako sam poeo da navijam za Miloevia - Jovan P. Antovi 97 Dosta je bilo muljanja - Sra
Popovi 100 Ljubazna ratna dopisnica za g. Popovia - Milan Miloevi 103 Netrpeljivost prema
usamljenom glasu - Svetlana Slapak 106 Kratko pamenje - dugaak jezik - Vojislav Stojanovi
107 "Kotuniina komisija" - Aleksandar Lojpur 109 Dve zanimljive teme - Sra Popovi 111
"Patriote" i "Rodoljubi" - Jasna Bogojevi 113 Hitler je bio diletant - Miodrag Markovi 115 NATO,
ipak, dan posle - Bogdan Ivanievi 117 Sazrela potreba drutva - Latinka Perovi 118
Spasavanje due - Duan Popovi 120 alac u meso - Nenad Dakovi 121 Proces - Dejan Vukeli
122 Nuenje dioptrije - Svjetlana Rai 124 Pitanja za g. Lojpura - Sra Popovi 126 Ugaanje
rulji - Dr Milan M. irkovi 126 Ko sve treba da se stidi - I. Lukaevi 127 Objavite apel protiv
bombardovanja - Miroslav Peji 128 Apel 129 Snop pitanja - Predrag Milidrag 132 Svirala i
pojas - Dr ivojin Daci 133 Figura i uvreda - Emil Srdanovi 135 Odgovor na pitanja S. Popovia
- Aleksandar Lojpur 136 Logika u raspravi - Vojislav Stojanovi 138 Izlazak iz kruga - Miljko
Mandi 141 Komisija za istinu i "deetnifikaciju" zloina - Sra Popovi 144 Pitanje lustracije ore Mija 145 Na kraju - Sra Popovi 146 Patriotizam pod okriljem diktatora - Dragoljub
Todorovi 149 Nekoliko pitanja obinog itaoca "Vremena" - Dr Milo Jovanovi 152 Bez dobrog
kraja - Stojan Cerovi 155 Saradnici iz dijaspore - Nemanja uri 157 Potreba javnog govora - Dr
ivojin Dai 157 Iz lavora voda pljus! - Kazimir 158 (Re)kapitulacija - Dejan Vukeli 158 Gde e
nam dua - Pavle Rak 161 Ispravka 162 Mrak i zvezde - Ljubia Raji 163 Dva vana slova Aleksandar Vasiljevi 265 Nek na miru sede kod kue - Zoran Tain 168 Kraj polemike urednitvo "Vremena" 170

Mirjana Vasovi:
Pobornici "Zvanine verzije" ..................................................................................................
Petar Lukovi:
Opta amnestoza ...................................................................................................................
Veran Mati:
Tko relativizira zloin ..............................................................................................................
Petar Lukovi:
460 minuta genocida ..............................................................................................................
Veran Mati:
Lukovi ne zna istoriju i geografiju .........................................................................................
Intervju: Stojan Cerovi (Monitor)
Opasna pria o kolektivnoj krivici ...........................................................................................
Intervju: Sra Popovi (Monitor)
Crta nije podvuena ...............................................................................................................
Intervju: Sra Popovi (BH Dani)
Gnusni zloinci su meu nama ..............................................................................................
Sra Popovi:
Individualna krivica i kolektivna odgovornost .........................................................................
D. I. (Republika)
Teskoba pred zloinom ..........................................................................................................
Nataa Kandi:
Miloevi, ipak, najavljivao rat ................................................................................................
Nataa Kandi:
Gest ka izmirenju naroda .......................................................................................................
Sra Popovi:
Mesi: JNA streljala bolesne civile u Vukovaru ......................................................................
Mihajlo Mihajlov:
Disidentske kutije (deo teksta) ...............................................................................................
Sonja Biserko:
O "srpskoj krivici" i kleanju ....................................................................................................
Intervju: Sra Popovi (Danas)
Miloevieva krivica je dokazana ...........................................................................................
Intervju: Gabrijel Keler i Kurt Leonberger (Danas)
Pomirenje kao istorijsko iskustvo ...........................................................................................
NIN povodom polemike
Kolektivno nevini ....................................................................................................................
Aleksandar Lojpur:
Stid kao korak ka pokajanju ...................................................................................................
Ivan Jankovi:
Novac i za rtve i za delate ...................................................................................................
Igor Mesner:
Da li je bilo ispravno Miloevievo opravdanje rata ................................................................

173
179
183
185
189
191
193
195
202
208
209
210
211
216
217
219
226
231
241
245
248

260

Helsinke SVESKE

Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti

Kasni suoavanje sa zlom ......................................................................................................

251

Nacionalizam je izgovor za injenje zla ..................................................................................

252

Ponovo u autentinoj "nigdini" ...............................................................................................

253

Nadmenost naspram uvaavanja ...........................................................................................

255

SPC odbacuje optube grupe intelektualaca .........................................................................

256

SANU: Re je o obinom pamfletu .........................................................................................

257