.

,
,
, .
,
, .
17.
, (
).
, 18 .
, 18.
, , 1724. 1737.
. 22 ,
.
,
18. , .
, 1867.
,
1884. ,
.
1887. ,
, .
30 ,
1892. .
,
.
1700 , 145
, 300 350 mm
13 km. 80 300 mm
42 km. 2800 , 50
.
,
,

 . ,

. 122
2800 550.000 ,

1905. ,
, .

( , .
).
1939. 224 km 42 km ,
. 16 ,
.
http://www.bvk.rs/istorijat/

Rimski vodovod je jedna od najudnijih graevina u istoriji Beograda, koji je u vreme

etvrte Flavijeve legije napravljen kako bi sproveo vodu od Mokrolukih izvora do
dananjeg Kalemegdana, odnosno ondanjeg Kastruma, rimskog vojnog utvrenja.
Kada su Turci prvi put oteli Beograd od hriana 1521. godine, zatekli su vodovod
kako besprekorno radi. Kako su u Istanbulu imali Konstantinov vodovod, graen na
istim, rimskim odnosno vizantijskim principima, odveli su vei broj beograana u
Istanbul i tamo ih nastanili u deo grada koji se zvao Beograd mahala, a zadatak im
je bio da brinu o tamonjem vodovodu. I danas je jedno od najlepih izletita
Istanbula Beogradska uma (Belgrad ormani), nazvana upravo po naim precima,
starim Beograanima koji su nasilno naseljeni u taj grad.
http://kultura.bg-info.org/istorija/rimski-vodovod-d1461

http://www.planeta.rs/18/1aktuelnosti.htm

Srbija meu vodama

Posle cijanida u Tisi, atrazina u Dunavu, arsena u Odacima, ponovo se
pojavio fenol u Ibru, kao najnovija epizoda u seriji tekih zagaenja voda
u Srbiji. Poetak ove godine Kraljevani su nazdravili uz vodu iz cisterni,
a svi ostali stanovnici Srbije zapitali su se kakvu vodu piju. Upozorenje i
alarm nadlenima stigli su i iz sveta. Ujedinjene nacije, koje su tekuu
godinu proglasile Meunarodnom godinom svee vode, objavile su da je
40 odsto svetske populacije suoeno sa nestaicom vode. Koji procenat
stanovnitva nae zemlje pripada broju od dve milijarde ljudi koji imaju
taj problem? Taan broj onih koji su u Srbiji primorani da se suoavaju
sa nestaicom vode nije poznat, kao to nije poznat ni jasan i zvanian

stav nadlenih u vezi sa kvalitetom osnovnog stratekog resursa XXI

veka
Centar za ekologiju i hidrologiju iz Velike Britanije objavio
je nedavno, u saradnji sa ekspertima Svetskog saveta za
vodu, istraivanje stanja vodnih resursa u 147 drava. Nae
zemlje (ma kako se zvala) nema u tom istraivanju, pa je
oigledno da ni mi ni svet u stvari ne znamo kakav nam je
vodni potencijal. S druge strane, u protekle tri godine imali
smo nekoliko "velikih incidenata": krajem 2000. godine
Tisa je bila puna cijanida i njegovih jedinjenja, poreklom iz
Rumunije. Rezultat je bio katastrofalan pomor ribe, dok je
vojvoanska zemlja dobrim delom natopljena cijanidom
koji e tu verovatno dugo ostati. Krajem prole godine
Savom je proao otrov atrazin, koji je stigao iz Hrvatske,
ali su nadleni izjavljivali da nije bilo veih posledica po kvalitet savske vode. Januara
ove godine, Ibar i Sitnica zagaeni su fenolom koji je doao sa Kosova; ugroeno je
vodosnabdevanje vie od sto hiljada graana Kraljeva.
U Srbiji se u sekundi potroi 27 do 30 kubnih metara pijae vode, od ega na Beograd
otpada oko osam kubnih metara. Od toga, pijaa voda za stanovnike glavnog grada
uglavnom je iz podzemlja i reni bunara, dok dva kubika dolaze iz postrojenja za
preradu vode Maki. Organizovano masovno snabdevanje stanovnitva vodom i
savremeni vodovodi kod nas javljaju se krajem XIX veka, a do Prvog svetskog rata
jedino se Beograd snabdevao vodom iz javnog vodovodnog sistema. Posle Drugog
svetskog rata vodosnabdevanje preko organizovanih vodovodnih sistema odnosilo se
samo na 14, a danas na oko 60 odsto stanovnitva. Ostatak graana Srbije pije vodu iz
bunara i sa izvora. Iako je voda za pie u Srbiji dobrog kvaliteta, zbog dugogodinjeg
neulaganja u vodovodne sisteme, postaje sve loija, a broj vodovoda koji su
zdravstveno rizini je u porastu. Prema studiji "Snabdevanje vodom za pie
stanovnitva Srbije", na kojoj je pre tri godine radio Institut za zatitu zdravlja Srbije,
svaki trei vodovod je rizian zbog mikrobioloke, svaki etvrti zbog fiziko-hemijske
neispravnosti, dok je svaki peti vodovod rizian zbog delovanja oba faktora. Samo
dvadeset gradova u Srbiji ima ureaje za preiavanje otpadnih voda, a zbog
nedostataka rezervnih delova i sredstava za odravanje, veina tih ureaja nije u
stalnoj eksploataciji, tako da se od ukupne koliine isputenih otpadnih voda preisti
zanemarljiv deo.
PIANjE UZ VODU: Tehniki direktor Javnog vodoprivrednog preduzea
Srbijavode Ilija Saveli, u izjavi za "Vreme" kae da postoji zakonska obaveza da
svako ko gradi pogon koji e koristiti vodu ne sme da isputa zagaenu vodu i fekalije
u vodotok. "Ali u Srbiji nema nijednog takvog. Napravljeni su pogoni, ali ne i sistemi

za preiavanje voda." Jedan od retkih primera uspenog spasavanja je Topiderska

reka, na ijem je toku bilo 12 velikih zagaivaa (od Tehnogasa i 21. maja, do Minela
i Rekorda) koji su je uinili otpadnim kanalom. Izmeu 1978. i 1985. izgraeno je
osam sistema za preiavanje koji su reku vratili "meu ive". Saveli istie da je
politika situacija tada bila takva da nijedna fabrika nije dobila nalog da obustavi
proizvodnju. Poboljano stanje vodotoka, na primer Save, posledica je toga to veliki
sistemi ne rade. ansa da se stvari u tom pogledu odre lei u tome to bi drava
ubudue strogo primenila princip da ako fabrika eli da uzima vodu iz renih slivova,
to radi nizvodno, a da je isputa iznad mesta sa kojeg vodu zahvata. Pa, ako je ne
preisti kako treba, sama e koristiti zagaenu vodu. Saveli istie da je uvanje
vodotoka stvar kulture, ali i materijalnog stanja.
U Srbiji ima samo 37 centralnih postrojenja za preiavanje otpadnih voda, od kojih
su neka stara i preko 30 godina, prevaziena i po kapacitetu i po tehnologiji
preiavanja, neka zaputena ili van funkcije: to je slika stanja. U studiji
"Snabdevanje vodom za pie stanovnitva Srbije", koju je pre tri godine uradio
Institut za zatitu zdravlja Srbije, navodi se da je svaki trei vodovod u Srbiji rizian
zbog mikrobioloke neispravnosti, a svaki etvrti zbog fiziko-hemijske neispravnosti,
dok je svaki peti rizian zbog kombinovanog delovanja obaju faktora. Izvetaj
Ministarstva zdravlja i zatite ivotne okoline, objavljen maja prole godine,
konstatuje da se metodoloki prihvatljiva dinamika kontrole vode za pie obavlja na
teritoriji grada Nia, vodovoda i javnih bunara okruga June Bake i Srema i na
teritoriji grada Beograda. Redovno se kontrolie zdravstvena ispravnost vode za pie
samo gradskih vodovoda, dok se neredovno kontroliu mali, seoski vodovodi i
individualni vodni objekti, bunari i izvori. Rukovodilac sanitarne kontrole vode
Beogradskog vodovoda Radoslav Babi kae da Beograani piju kvalitetnu vodu.
Meutim, i tehnologije kojima raspolae Beogradski vodovod imale su problema sa
herbicidom atrazin, ija je upotreba u mnogim evropskim zemljama zabranjena ba
zbog tekog uklanjanja. "Kada se atrazin pojavio u vodi za pie, u Beogradskom
vodovodu bilo je zavedeno mobilno stanje. Koncentracija atrazina u vodi za pie bila
je vea od dozvoljene pravilnikom EU-a, ali po smernicama Svetske zdravstvene
organizacije bezopasna po ljudsko zdravlje." Upravo oko pitanja kakve posledice na
organizam ostavlja unoenje malih doza otrova postoji najvie dilema. Poto su u
Kraljevo stigle prve cisterne s vodom, naelnik Rakog okruga Mile Korianac izjavio
je da problem sa cijanidom u vodi koju piju Kraljevani odavno postoji, da graanima
zbog toga ispadaju zubi i da je sve ea pojava nesposobnosti mladia za vojsku, ali
da to niko ozbiljno ne shvata.
CENA I BESCENjE: Naelnik Nacionalnog centra za trovanja pri Vojnomedicinskoj
akademiji Dragan Joksovi smatra da otrovi iz vode mogu ozbiljno naruiti zdravlje,
ali da nema dugoronog praenja zdravstvenog stanja graana rizinih podruja na
osnovu kojih bi se dobili pouzdani podaci. "Sluba medicine rada obavlja periodine

preglede radnika zaposlenih u industriji koji su izloeni tetnim hemijskim

materijama. Graani nemaju tu privilegiju da neko prati njihovo zdravstveno stanje
iako su izloeni istim tim agensima. Uzmite samo primer Bora i stalnog problema sa
arsenom, da ne govorimo o drugim agensima, ili problem Paneva i stalnog zagaenja
ivotne sredine." Joksovi dodaje da se Centar za trovanja, iako ima prefiks
nacionalni i iako je zaduen da prati ugroenost pojedinih regiona, do sada "nije
meao u svoj posao": "Strunjaci zaposleni u ovom centru su najkompetentniji za
procenu tetnog delovanja hemijskih materija na zdravlje ljudi, ali se do sada nikad i
niko od zvaninih institucija nije konsultovao s nama."
Sistem vodosnabdevanja u Srbiji razvijao se izmeu pedesetih i osamdesetih godina
prolog veka. Tadanja ulaganja procenjuju se na 300 miliona dolara godinje. Status
ukupnog sistema voda bio je na evropskom nivou, a vrednost svih objekata
vodoprivrede i vodosnabdevanja u Srbiji procenjuje se na oko 15 milijardi dolara. Za
njihovo odravanje godinje je potrebno 900 miliona evra, a od te sume kroz cenu
vode i zakonske naknade skupi se oko 200 miliona evra, to znai da je finansiranje
etiri puta manje od potrebnog.
"Problemi vodosnabdevanja u Srbiji u najveoj meri proistekli su nakon
zapostavljanja ove delatnosti u poslednjoj deceniji", kae Zoran Marjanovi, direktor
Zavoda za vodosnabdevanje, kanalizaciju i zatitu voda Instituta "Jaroslav erni" u
Beogradu, i dodaje da je "ogromna razlika izmeu finansijskih potreba i ulaganja u
ovoj oblasti". Marjanovievo miljenje je da se "svi problemi vodosnabdevanja u nas
mogu reiti ako bi se uvela ekonomska cena vode od pola evra, da bi za godinu ili dve
ta cena mogla iznositi jedan evro po kubiku potroene vode. Jedino sa tom cenom
vode bilo bi mogue odravanje postojeih i investiranje u nove vodovodne sisteme."
Drutvena svest je neophodna, ali problem je nemogue reavati besplatno. "Ne treba
zaboraviti da je pitanje Temze i Rajne koje su bile mrtve reke reavano tek poto
je nacionalni dohodak u Engleskoj i Nemakoj dostigao sumu od 20.000 dolara po
glavi stanovnika", podsea Milan Dimki, generalni direktor Instituta za vodoprivredu
"Jaroslav erni". Poreenja radi, cena vode u Nemakoj po kubnom metru iznosi pet
evra, u Hrvatskoj jedan, Maarskoj dva, a u Francuskoj tri evra.
Za vodosnabdevanje stanovnitva u Srbiji koriste se povrinske i podzemne vode.
Povrinske vode, kao izvorita vode za pie, zahvataju se iz akumulacija; njihov
kapacitet je 250 miliona kubnih metara godinje. Kapacitet podzemnih voda kao
izvora vode za pie mnogo je vei i iznosi 714 miliona kubnih metara godinje, a
najznaajnija meu njima jesu aluvijalna izvorita koja obuhvataju preko polovine od
ukupnog kapaciteta podzemnih voda.

NEDOVRENI SISTEMI: Strunjaci Ujedinjenih nacije upozoravaju da ako se

nastavi ovakav rast potronje, neekonomina upotreba vode i ako se i dalje ne bude
dovoljno ulagalo u ouvanje i zatitu izvorita zdrave vode, do 2025. godine ak dve
treine svetskog stanovnitva nee biti redovno snabdeveno vodom. U prolom veku
potronja vode se uveala za est puta, dok se broj stanovnika na Zemlji u tom periodu
poveao za tri puta. Zato je opravdana bojazan koju su eksperti Rimskog kluba izrazili
jo ezdesetih godina prolog veka da e u budunosti glavni povod za ratove biti
zdrava i kvalitetna voda. "Veina stanovnitva u Srbiji pije dobru vodu, koja se uredno
i adekvatno kontrolie", istie Zoran Marjanovi. "Vodu dobrog kvaliteta piju
stanovnici najveih gradova u Srbiji, kao i oni koji se vodom snabdevaju iz
vodosistema Rzav, jednog od najveih vodovodnih sistema u nas." Ovaj (jo
nedovreni) vodovodni sistem povezuje optine aak, Poega, Gornji Milanovac,
Arilje i Luani; bio je jedno od potencijalnih reenja problema vodosnabdevanja
Kraljeva, kao najvee rtve zagaenja Ibra fenolom. Ipak, Kraljevo e svoje
stanovnitvo vodom snabdevati iz vodosistema Lopatnica ija je izgradnja u planu.
Pored vodosistema Rzav okosnicu vodosnabdevanja Srbije ini Beogradski vodovod,
najvei vodosistem u zemlji. Po miljenju Zorana Marjanovia, voda loeg kvaliteta
pije se iz dva razloga. "U prvom sluaju, uglavnom u Vojvodini (Zrenjanin, Kikinda,
Odaci), lo kvalitet vode prouzrokovan je prirodnim uslovima, jer su izdani veoma
duboki i bogati su hemijskim materijama, a mi trenutno nemamo mogunosti da
spreimo takvu vrstu zagaenja poto to iziskuje znatna finansijska sredstva. Drugi
sluaj imamo u slivu Velike Morave, gde su izvorita podzemnih voda nazatiena i
direktno ugroena fekalnim i hemijskim zagaenjem poto ne postoji sloj zemljita
koji titi podzemne vode." Vodosnabdevanje u Srbiji nije praeno kanalisanjem i
preiavanjem otpadnih voda: "Preiava se samo dva do tri odsto ukupnog otpada,
a ostatak se direktno isputa u prirodne tokove. Iako u Srbiji postoji dugorono
opredeljenje da se grade regionalni vodovodni sistemi, vodovodi su jo u rukama
gradova i optina. Svega 18 gradova u Republici ima izgraena postrojenja za
preiavanje. Preiavanju otpadnih voda u nas ne posveuje se dovoljna panja i
dok god ne reimo pitanja u vodosnabdevanju, ne treba oekivati meunarodnu
pomo za sanaciju problema u oblasti zatite voda", kae Zoran Marjanovi.
Prema reima Miomira Vasiljevia, efa odeljenja za istraivanje pijaih i otpadnih
voda Instituta za zatitu zdravlja "Milan Jovanovi Batut", u Srbiji se vodom iz
vodovoda, grubo reeno, snabdeva polovina stanovnitva. To jest, "mi nemamo
podatke o tome kakvu vodu pije polovina graana. Mi se nadamo da oni piju dobru
vodu i to samo na osnovu toga to tamo nije bilo epidemija veih razmera". Broj
postojeih instituta zdravlja (23) zadovoljava, ali je obim ispitivanja neredovan, ocena
kvaliteta vode daje se na osnovu male hemijske i mikrobioloke analize. Procedura
kontrole (na osnovu prakse Beogradskog vodovoda) obuhvata tri faze.

Prvo pogonska labaratorija kontrolie kvalitet sirove vode. Zatim sanitarna sluba
kontrolie vodu na gradskim esmama i javnim ustanovama. Dnevno se obave
hemijska i mikrobioloka analiza 20 do 30 uzoraka. Posle te, interne, sledi eksterna
kontrola koju obavlja gradski zavod za zatitu zdravlja. Iako situacija nije ba sjajna,
ipak: "Stanovnitvo Srbije moe slobodno da pije vodu sa esme mi smo se na to
navikli, ali ako nastavimo ovako da se ponaamo prema vodi, moraemo uskoro da se
naviknemo na situaciju kakva je na Zapadu da iznad svake esme u nekoj ustanovi
pie da voda nije za pie", kae Miomir Vasiljevi.
Vodotokovi u nau zemlju stiu sa zapada, severa i juga , pa je otuda i veoma izraena
mogunost zagaenja renih tokova. Da se ta potencijalna opasnost poveava i sve
vie ugroava reke Srbije, dokazuju brojni primeri zagaenja i degradacije vodnih
tokova u poslednje vreme. "Osnovni problem u vezi sa zatitom renih tokova jeste
nepotovanje zakona i zakonske regulative, i to to drava nema finansijsku mo da
adekvatno sanira otkriveno zagaenje", kae Andra Tucovi, direktor ekonomske
radne jedinice za tretman voda u Hidroinenjeringu beogradskog Energoprojekta.
Srbija je sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka imala Fond voda iz ijih je
sredstava vlada uz pomo optina finansirala zatitu renih tokova. Tada je, do gaenja
fonda sredinom devedesetih, ova oblast donekle bolje funkcionisala.
NEIZVESNA BUDUNOST: Da li drava pokuava neto da ini kad je re o vodi i
njenom neracionalnom troenju pitanje je koje se postavlja samo od sebe. Sra
Popovi, savetnik republikog premijera za ekologiju, tvrdi da je 60 odsto svih
sredstava dobijenih kroz kredite i donacije za infrastrukturu Beograda "otplivalo" da
spase davljenika koji se zove Beogradski vodovod. Takoe, kae da je to najkrupnija
investicija u proteklih trideset godina i da se, osim toga, rade "vodna osnova",
inventar stanja i plan rada vezan za brigu o vodama. Nevolja je to je vie od 70 odsto
ovdanje industrije izgraeno bez bilo kakve analize uticaja na ivotnu sredinu. Za
sada nema ni reenja za dvadeset izliva fekalne kanalizacije direktno u Savu, bez
ikakvog prethodnog tretmana. Do pre godinu dana, Srbija je polovinu proizvedene
pitke vode gubila u primarnoj vodovodnoj mrei, to je isto kao da je direktno baena.
Radi usaglaavanja postojeeg monitoringa povrinskih voda sa normama i
principima Evropske unije, u Srbiji je pokrenut projekat iji je cilj uspostavljanje i
razvoj nacionalne strategije monitoringa povrinskih voda. Dragan Tripkovi, voa
projekta i ekspert za monitoring povrinskih voda pri Ministarstvu za zatitu ivotne
sredine i prirodnih resursa, istie da "nacionalna strategija sistematskog istraivanja
kvaliteta voda podrazumeva usklaivanje kriterijuma za zahtevani kvalitet vode sa
Direktivom o vodama Evropske unije. Od nacionalne strategije oekuje se da
odgovori na fundamentalna pitanja koja se tiu stanja vodnih resursa i prevazilaenja
problema u vezi sa upravljanjem vodnim tokovima." Potovanje Direktiva o vodama
Evropske unije preporueno je svim zemljama koje pretenduju da postanu njene

lanice. Da li e tenje Srbije da se integrie u evropske tokove doprineti da se dobije

pouzdanija i uverljivija slika o stanju vodnih resursa, kvalitetu vode za pie i
otklanjanju problema u oblasti vodosnabdevanja, tek emo videti. Trenutno, meu
nadlenima peovlauje stav da se kvalitetu vode moe dati prelazna ocena, ali je
oigledna neizvesnost u vezi sa stanjem vodnih resursa i s izborom naina za
reavanje sloenih problema.
S druge strane, samo poveana kontrola bila je razlog to poslednjih godina nisu
zabeleene hidrine epidemije u Srbiji iako je kvalitet voda nezadovoljavajui.
Razlozi za ovakvo stanje su zaputena vodovodno-kanalizaciona mrea i nedostatak
adekvatnih zakonskih reenja. Maksimalno dozvoljene koncentracije zagaujuih
materija u vodi propisane su jo 1978. Predlog novog zakona o zatiti ivotne sredine
nalazi se u skuptinskoj proceduri od juna prole godine. U njemu je predvieno
usaglaavanje regulative sa normama Evropske unije i drugim meunarodnim
standardima. Meutim, iako su predviene kazne za zagaivae, usvajanje zakona
nee znaiti automatsko potovanje novih standarda. S obzirom na stanje nae
industrije, predvien je period prilagoavanja novoj regulativi do kraja 2010. godine.
Osim primenjivosti zakona, najvei problem bie promena navika i uspostavljanje
odgovornijeg odnosa prema vodi. To pre svega znai usvajanje poznate ekoloke
maksime da ovo to imamo nismo nasledili od predaka, ve samo pozajmili od
potomaka.
Duan Bogdanovi, Nemanja Brkovi, Milo Cicmil, Neboja Kneevi
Koordinator istraivanja: Aleksandar iri

U okviru petog ciklusa kursa istraivakog novinarstva redakcije "Vremena" deo polaznika
istraivao je stanje i perspektive snabdevanja istom vodom u Srbiji. Jer, iako "vek nafte" po
svemu sudei jo nije okonan, globalni problem rezervi i zagaenja pitke vode ve je naveo
svetske strunjake da vreme pred nama nazovu "vek vode". Nedavni ozbiljni "incidenti" sa
zagaenjem voda kod nas i neizvesnost u pogledu mogunosti za trajno smanjenje rizika ine
temu trajno aktuelnom. Za "Vreme" su je istraivali Duan Bogdanovi, Nemanja Brkovi,
Milo Cicmil i Neboja Kneevi.
Grad na rekama
Prvi poznati beogradski vodovod izgradili su Rimljani
85. godine nove ere. Tunel je vodio od mokrolukih
izvora do dananjeg Kalemegdana, gde se

nalaziocastrum. Vodovodni tunel bio je visok oko 150, irok izmeu 60 i 80 centimetara; na
dno su bile poloene keramike cevi kroz koje je tekla voda. I danas postoje ostaci tog
vodovoda na Kalemegdanu i u okolini Cvetkove pijace; njegova trasa je arheolozima
uglavnom poznata. Interesantno je da je do kraja XIX veka i izgradnje prvog savremenog
varokog vodovoda kroz stari rimski tekla voda sve do dananjeg Tamajdanskog parka. Grad
je imao mnotvo esama, koje su vodom snabdevane iz austrijskog, Varokog, i turskog,
Bulbulderskog vodovoda. Da bi pojaali snagu pada vode, Turci su esto gradili vodovodne
kule, koje su sluile i za razmeravanje vode i za njeno usmeravanje ka razliitim delovima
grada. Vuk Karadi belei da su mnoge kue na Dorolu imale bunare u podrumima, dok su
dananji centralni delovi grada bile barutine zarasle u ikaru. Bogatiji Beograani su dugo
ili u lov na divlje patke tamo gde se danas seku ulice Kralja Milana i Kneza Miloa, a preko
ogromne barutine na Zelenom vencu moglo je da se pree samo amcem. Najvea je bila
Bara Venecija, uz desnu obalu Save, koja se prostirala od dananje autobuske stanice do
Mostarske petlje.
Beogradskom vodovodu kao da dolaze bolji dani. Kriza s poetka devedestih zaustavila je sve
razvojne tokove, a investicije je svela na minimum. Obnova beogradskog vodovoda zapoeta
je 1999. investiranjem 12, potom jo 18 miliona evra 2000. i 2001. godine. Najznaajniji
projekat zajedniki finansiraju grad i vlada Nemake. Do sada je, osim kilometara i
kilometara cevi, ugraeno i oko 16.000 vodomera za domainstva, 30 meraa protoka i osam
pumpi. Glavni cilj investicija je poboljanje kanalizacionih i vodovodnih sistema, smanjenje
gubitka vode, poveanje kapaciteta izvorita podzemne vode i postrojenja za preiavanje,
kao i irenje i modernizacija sistema za distribuciju. Ipak, Beogradski vodovod i kanalizacija
pliva u gubicima iji je glavni uzrok niska cena vode.
U toku je izgradnja regionalnog cevovoda "MakiMladenovac", kojim e se u potpunosti
reiti problem vodosnabdevanja Mladenovca, Kaluerice, podavalskih naselja, viih delova
Palilule i Zvezdare. Tokom ove godine treba zavriti cevovod do Mladenovca u duini od 3,5
km.
Beograd ima kvalitetnu pijau vodu, ali ona je koncentrisana na resurs Save. Milan Dimki
predlae da se sistem vodosnabdevanja prestonice obogati alternativnim izvorom. Najee se
govori o levoj obali Dunava, gde bi moglo da se napravi izvorite infiltracionog tipa koje bi
dalo dodatne koliine vode. To bi, prema Dimkievim reima, pogodovalo i beogradskoj
mrei koja transportuje vodu s juga na sever, tako da vodovodna mrea predstavlja usko grlo.
Ispitivanje kvaliteta vode radi se na pet instalacija: Maki, Banovo brdo, Beanija, Bele Vode
i Vina. Godinje se obavi 130 velikih fiziko-hemijskih analiza. Kako kae Marina Mandi
iz Gradskog zavoda za zatitu zdravlja, na viegodinjem nivou u Beogradu do sada nije
zabeleena pojava tekih i toksinih metala, policiklinih-aromatinih ugljovodonika i ostalih
toksinih supstanci. "U poslednjih deset godina imali smo povoljnu situaciju to se tie reke
Save kao izvorita, a to je 40 odsto od ukupne vode koju proizvodi Beogradski vodovod",
kae Marina Mandi. "Svaka voda koja se hlorie ima nusprodukte dezinfekcije hlorom, ali ti
nivoi su za sada znatno ispod maksimalno dozvoljenih koncentracija", istie ona. Pored
Beogradskog, zadovoljavaju i vodovodi Obrenovca, Sopota, Lazarevca i pogona PKB. Drugu

stranu medalje predstavljaju vodovodi Mladenovca i Grocke. U Mladenovcu je voda hemijski

neispravna (poveana koncentracija gvoa).
Zagaivai i ispitivai
U okviru Republikog hidrometeorolokog zavoda (RHMZ) postoji program sistematskog
istraivanja kvaliteta voda. U Srbiji radi 156 stanica za ispitivanje kvaliteta voda. Fizikohemijski parametri ispituju se 12 puta, dok se bioloke karakteristike istrauju etiri puta u
toku godine. Ima 36 profila na kojima se sistematski ispituje kvalitet voda u akumulacijama i
35 lokacija za ispitivanje izvorita. Najvei reni tokovi Srbije izloeni su i najrazornijim
zagaenjima. "Na toku Dunava kroz nau zemlju najvei zagaiva je Beograd", istie Andra
Tucovi iz Hidroinenjeringa (Energoprojekt) i dodaje: "Imajui u vidu da skoro 40 odsto
glavnog grada nema kanalizaciju, sav otpad iz njega direktno zavrava u Dunav ili Savu.
Najcrnja ekoloka taka Beograda je pretakalite ispod Panevakog mosta na Dunavu, gde
se u reku izbacuje sadraj septikih jama. Drugi veliki zagaiva Dunava na njegovom toku
kroz Srbiju je basen borskih rudnika, kao i Borska reka koja vie podsea na hemijski kanal
nago na prirodni tok." U naoj zemlji, prvo sistematsko istraivanje Dunava organizovao je
2001. godine Savezni hidrometeoroloki zavod. Marrutno istraivanje celog toka Dunava
kroz Srbiju podrazumeva prouavanje parametara i karakteristika na ukupno 26 profila i
zasnovano je na preporuci Evropske direktive o vodama.
H2O
Daleko najvei deo postojee vode (98,3 odsto) nalazi se u morima i okeanima, ostatak (1,7
odsto) u litosferi i atmosferi. Oko 70,8 odsto zemljine povrine prekriva voda. Od ukupne
koliine vode 97 odsto je slana, ostatak od tri odsto slatke najveim delom (dve treine) nalazi
se u obliku leda. Samo jedan odsto ine slatke vode: u atmosferi, vodotokovima, jezerima i
podzemnim akumulacijama. Neumitne brojke kau da 70 odsto stanovnitva sveta nema
sigurno snabdevanje vodom. Godinja optimalna potreba za vodom za pie iznosi 34 do 40
kubnih metara vode po oveku. Danas u svetu svakodnevno zbog nedostatka pitke vode umire
oko 25.000 ljudi. Higijensku vodu za pie ima svaki etvrti stanovnik planete.
Prema nainu korienja postoje etiri klase vode. Prva, koja se moe koristiti u prirodnom
stanju (posle dezinfekcije) za pie i gajenje plemenitih vrsta. Druga je voda za kupanje, sport,
gajenje manje plemenitih vrsta riba. Voda tree klase koristi se za navodnjavanje, dok se
etvrta klasa moe upotrebljavati tek posle posebne obrade.
Pozitivno
Najbolja je voda iz planinskih izvora, zatim iz
planinskih akumulacija, potom iz sistema sa
vetakom infiltracijom. Da problem s vodom nije
nereiv, govore primeri nekih gradova u Srbiji koji su
pitanje vodosnabdevanja reili na drugaiji nain od

uobiajenog. Raka lei na dve reke, ali koristi vodu iz izvora Brvenica i sa obronaka
Kopaonika. Novi Pazar koristi vodu sa izvora Rake, Peterskih stena. Sistem Rzav, koji
snabdeva aak i okolne etiri optine, takoe ima vodu odlinog kvaliteta. Pojedini arterski
bunari u Vojvodini imaju odlinu vodu za pie.
Ljudi i stoka
Pomonik direktora za kontrolu ivotne sredine Republikog hidrometeorolokog zavoda
(RHMZ) Slavko Kostovski ukazuje na podatak da se mikrobioloko zagaenje povrinskih
voda nije smanjilo s prestankom rada industrije tokom protekle decenije, jer su njegovi glavni
izvori sanitarne otpadne vode, vode sa farmi, klanice i mlekare. Fekalno zagaenje veoma je
izraeno na malim rekama i kanalima. Meu najugroenije vodotoke spadaju Stari Begej,
Lugomir, Crnica, Lukavica, Veliki Lug, Kanali PKB-a i kanal DunavTisaDunav. Vode ovih
vodotoka, prema bakteriolokim parametrima, ne odgovaraju propisanoj klasi boniteta ili su
van svih klasa. Glavni izvori zagaivanja povrinskih i podzemnih voda organskim
materijama i mikroorganizmima u Srbiji jesu oko 130 farmi svinja na kojima se gaji oko
1.200.000 tovljenika i oko 100 govedarskih farmi na kojima se u proseku gaji po hiljadu grla.
To zagaenje je ekvivalentno organskom zagaenju koje napravi 9.000.000 ljudi. Najvie
mini i velikih farmi locirano je u Vojvodini u slivovima Tise, Tamia i Save. Ni situacija sa
komunalnim otpadnim vodama nije mnogo bolja. Izgradnja javne kanalizacije ne prati
dinamiku razvoja vodovodnih sistema u gradovima, a praktino uopte ne postoji u seoskim
naseljima. Veliki broj bunara u seoskim naseljima, po uvoenju centralnog vodosnabdevanja,
pretvoren je u septike jame to dovodi do zagaenja podzemnih voda. Ovaj problem je
najizraeniji u Vojvodini. Kombinacija vie faktora dovela je do zagaenja podzemnih voda
prvog vodonosnog sloja na prostoru cele Vojvodine i veeg dela centralne Srbije, tako da se
ove vode ne mogu koristiti za potrebe vodosnabdevanja stanovnitva.
Osiromaeni uranijum
Direktor laboratorije za zatitu ivotne sredine Instituta "Vina" Jago Raievi kae da su
riziku zagaenja podzemnih voda trenutno izloeni stanovnici juga Srbije. "Postoji opasnost
da osiromaeni uranijum, zaostao posle NATO bombardovanja, dospe do izvora vode za pie.
Uraen je projekat dekontaminacije terena, ali u ovom trenutku on stoji i niko ne zna kada e
biti nastavljen. Sredstva su odvojena na saveznom nivou, ali u ovom trenutku imamo pravni
vakuum jer je savezna drava izgubila te nadlenosti, a republika ih jo nije preuzela."
Kisela Morava
Na teritoriji Srbije, u oko 60 velikih rejona, postoji oko 250 lokaliteta sa vie od 1300
prirodnih i vetakih izvora mineralnih i termalnih voda. Oni su rasporeeni na vie od 60
odsto teritorije. Nijedna od tih voda nije ista po hemijskom sastavu. Ima ih od najrafiniranijih
za pie do onih sa koncentracijom retkih sirovina za industrijsku proizvodnju. Procena je da iz
svih izvora to vidljivo, to nevidljivo istie od pet do deset kubnih metara u sekundi,
itava jedna Morava. Nedovoljna iskorienost kapaciteta ogleda se u tome to je godinja

produkcija mineralne vode oko sto miliona litara, pri emu se na 60 odsto potpisuje jedan
proizvoa. Iako se rado nazivamo zemljom banja, mineralne i termalne vode kod nas se
koriste samo u tri sektora: u balneologiji za leenje raznih bolesti, za flairanje i, vrlo mali
procenat, za grejanje.
Prvi veliki korak uinjen je davne 1881. godine kada je, pod vladavinom Milana Obrenovia,
donesen prvi Zakon o ureenju sanitetske struke i ouvanju narodnog zdravlja, koji tano
definie ulogu i mesto banjskih leilita. Procvat banja trajao je do Prvog svetskog rata.
Sledei zakon o banjama donesen je tek posle 111 godina (1992). Iako su mineralne vode
javno vlasnitvo, planira se njihovo davanje na koncesiju, u zakup na 30 godina. Uslove
koncesije regulisae vlada, dok e fond za razvoj definisati svoje prioritete vezane za
korienje izvora.