Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

5 GODINJA POTRONJA ENERGIJE ZA GREJANJE

5.1 PARAMETRI KOJI UTIU NA POTRONJU ENERGIJE
Najvaniji uticajni parametri na potronju energije termotehnikih sistema u zgradi
(sistema grejanja, ventilacije i klimatizacije) mogu se podeliti u pet grupa:
1.
2.
3.
4.
5.

Klimatski faktori, koji su odreeni lokacijom na kojoj se zgrada nalazi;

Termiki omota i geometrija zgrade,
Karakteristike KGH sistema, izvora energije i nivoa automatske regulacije,
Reim korienja i odravanja zgrade i tehnikih sistema i
Eksploatacioni trokovi, odnosno cene energenata i energije.

Klimatski faktori, kao to je godinje kretanje temperature vazduha i relativne vlanosti,

insolacija i dozraeni intenzitet sunevog zraenja, vetrovitost, i drugo, odlika su lokacije na kojoj
se zgrada nalazi. Prema tome, prilikom projektovanja zgrade i tehnikih sistema u njoj,
neophodno je poznavati klimatske karakteristike podneblja, koje se, na odreen nain, uzimaju
kao ulazni podaci za proraune. Kada su u pitanju KGH (Klimatizacija, Grejanje, Hlaenje)
sistemi, neophodni ulazni podaci su: podaci o termikom omotau (koeficijenti prolaza toplote
graevinskih elemenata, zaptivenost prozora i vrata), spoljna projektna temperatura za zimu i leto,
duina perioda grejanja i hlaenja, vetrovitost predela, poloaj i orjentacija zgrade, itd. Zgrade iste
namene, a koje se nalaze u bitno razliitim klimatskim podnebljima, veoma se razlikuju, kako po
arhitekturi i primenjenim materijalima, tako i po tehnikim reenjima instalacija u njima.
Termiki omota, geomerija zgrade, njen poloaj u odnosu na izloenost Suncu i
vetrovima direktno utiu na energetske potrebe zgrade. to je bolja termika izolacija i
zaptivenost prozora i vrata, a manji faktor oblika, potrebna instalisana snaga sistema za grejanje
e biti manja. Dobra zaptivenost prozora moe znaajno umanjiti ventilacione gubitke toplote.
Podatak o specifinom potrebnom instalisanom kapacitetu grejnih tela q (W/m2) govori o tome
koja vrsta sistema za grejanje se moe primeniti u zgradi. Nain postavljanja termike izolacije i
korienje toplotne inercije zgrade takoe je vaan podatak. Veliina prozora i korienje
dnevnog svetla utie na vetako osvetljenje, potronju elektrine energije i dobitke toplote od
unutranjih izvora. Naini zatite od Sunevog zraenja tokom leta u velikoj meri mogu sniziti
toplotno optereenje zgrade, kao i instalisani kapacitet rashladnog postrojenja. Raspored prostorija
unutar zgrade, atrijumski prostori i galerije mogu imati znaajan uticaj prilikom korienja
prirodnog provetravanja zgrade.
Paljivim i strunim izborom KGH sistema, izvora snabdevanja energijom i nivoa
automatske regulacije mogue je ostvariti znaajne utede energije koju ovi sistemi troe tokom
godine. Dve zgrade bliznakinje, koje su identine po nameni, geometriji i energetskim
potrebama, mogu imati znaajno razliitu potronju energije u zavisnosti od vrste izvedenih
tehnikih sistema u njima. Samo prilikom formiranja konceptualnog reenja neophodno je uzeti
veliki broj ulaznih podataka u razmatranje. Namena, reim korienja, geomerija, termika zatita
zgrade, kao i klimatski podaci samo su deo ulaznih parametara. Potrebno je razmotriti prostor za
smeataj ureaja i opreme, naine voenja instalacija kroz zgradu i uklapanje u enterijer,
raspoloive naine snabdevanja energijom, primenu obnovljivih izvora energije, integraciju rada
razliitih sistema, kao i potreban nivo nadzora i upravljanja sistemima u zgradi. Kod sloenih i
velikih zgrada, velikih investicionih vrednosti, esto se razmatraju varijantna reenja, na kojima
rade multidisciplinarni timovi arhitekte, mainski i inenjeri elektrotehnike.
91

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Kako bi zgrada, tokom svog ivotnog veka, imala zadovoljavajue energetske

performanse, potrebno je redovno i pravilno odravanje zgrade i sistema u njoj. Ukoliko izostane
redovno odravanje a ne narui se u potpunosti funkcionalnost sistema, gotovo redovno se javlja
sluaj neracionalne potronje energije. Osnovni primeri su: oteenje ili potpuno uklanjanje
termike izolacije ureaja, cevovoda i kanala za vazduh, to za posledicu ima poveane gubitke
toplote sistema, kondenzaciju vlage iz vazduha i oteenja ureaja i enterijera; zaprljanje
distributivne mree i elemenata opreme, to rezultuje poveanim naporima pumpi i ventilatora a
dovodi do vee potronje elektrine energije za njihov pogon; uklanjanje zaprljanih filtera za
vazduh umesto njihove zamene dovodi do loeg kvaliteta vazduha; prestanak funkcije regulacione
armature ili opreme, osim pogoranja termikih parametara sredine (pregrevanja zimi ili
pothlaivanja leti) neminovno utie na poveanu potronju energije, dok u ekstremnim
sluajevima moe izazvati havarijska oteenja sistema i veliku tetu, a ponekad ugroziti i ljudske
ivote. Koliko je vano dobro projektovati i izvesti sisteme u zgradi, od jednake je vanosti
njihovo odravanje i pravilno gazdovanje, kako bi oni mogli da prue svoj maksimum.
Prilikom projektovanja novih sistema, a ee prilikom izvoenja projekata rekonstukcije
postojeih, sastavni deo procedura je sprovoenje tehno-ekonomske analize, odnosno
sagledavanja investicionih i eksploatacionih trokova kroz ivotni vek projekta. Meutim, ne
moe se uvek sa dovoljnom preciznou predvideti na dui rok kretanje cena energije i
energenata. Ukoliko postoji disparitet cena na tritu, doi e do pojave neracionalne potronje
energije. Osnovna motivacija korisnika jeste cena koju plaaju za grejanje, odnosno klimatizaciju.
Ekstremni primer je paualna naplata trokova grejanja zgrada koje se toplotom snabdevaju iz
sistema daljinskog grejanja. Fiksni meseni troak za grejanje nije uslovljen potroenom
energijom, pa samim tim ne postoji motiv korisnika da se racionalno odnosi prema potronji
energije. Isto vai za ponaanje korisnika poslovnih zgrada u kojima sam korisnik ne plaa
raune, ve to ini vlasnik. Niska cena pojedinog energenta uslovie neracionalnu potronju jer je
ona jeftinija nego sprovoenje mera koje bi doprinele utedama.
5.2 MERE UNAPREENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA
Kada je u pitanju korienje energetskih resursa, danas su u primeni brojna tehnika
reenja koja doprinose efikasnom sagorevanju fosilnih goriva, uz smanjenje gubitaka i poveanje
stepena korisnosti. Meutim, na poetku treeg milenijuma, uz velike tehnike i tehnoloke
prodore u mnogim oblastima, oveanstvo se suoava sa sve veim problemima iscrpljenja
resursa energije i sirovih materijala, posebno minerala, oteenjem i zagaenjem ivotne sredine vazduha, vode, zemlje i sve brim smanjivanjem umskih i obradivih poljoprivrednih povrina.
Interes za iskoriavanjem prirodnih resursa u uslovima intenzivnog tehnikog i ekonomskog
razvoja je u porastu, a cilj je dostii odrivost, odnosno, zadovoljiti potrebe danas, ne dovodei u
opasnost mogunost buduih generacija da zadovolje svoje potrebe za energijom. Pored
racionalizacije potronje energije unapreenjem energetske efikasnosti u svim oblastima, danas se
tei razvijanju to nezavisnijeg, vitalnijeg i elastinijeg sistema energetike u kome primena
obnovljivih izvora energije moe da ima vanu ulogu u zadovoljavanju energetskih potreba. U
tom smislu, intenzivirano je korienje alternativnih i obnovljivih izvora energije, kao to su:
solarna energija (aktivini i pasivni sistemi), energija vetra, energija biomase, geotermalna
energija, hidroenergija, kao i korienje "otpadne" toplote.
Analize i studije energetike Beograda i drugih gradova u Srbiji su pokazale da se samo na
toplotne svrhe (grejanje, klimatizacija, priprema tople sanitarne vode) kod nas odnosi ak 38%
ukupnih potreba za energijom, obuhvatajui sve objekte, kako stambene, tako javne i industrijske
(slika 5.13). Pri tome se najvei deo energije koristi za grejanje.
3

Prema Energetskom bilansu RS za 2008. i Nacionalnom akcionom planu za energetsku efikasnost RS

92

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Zgrade

Industrija

2,361 toe

Saobraaj

Zgrade

Industrija

Saobraaj

3,219 toe

19%

28%

38%

36%
45%

34%

2,832 toe

Prema podacima za 2008. godinu

Indikativni ciljevi za budunost

5.1 Potronja energije u Republici Srbiji i ciljevi za budunost

Potronju energije u zgradama potrebno je minimizirati na nain tako da ne doe do
naruavanja uslova komfora, to znai da je neophodno, tokom cele godine, odravati termike
parametre unutranje sredine, kvalitet vazduha, potreban nivo osvetljenosti, dovoljnu koliinu
tople sanitarne vode. Tehniki sistemi u zgradi, koji obezbeuju uslove komfora jesu poroai
energije. Primenom razliitih mera mogue je poboljati energetsku efikasnost, pri emu treba
voditi rauna o finansijskim efektima primenjenih mera.
Od ukupne potronje energije u zgradama 70% se troi u domainsvima i stambenim
zgradama, 18% u komercijalnim, dok se u zgradama javne namene potroi oko 12% energije
(slika 5.2).

Grejanje stanova u Srbiji:

pomou individualnih
sistema (elektrina energija,
gas, drva i ugalj) 45%,
kotlarnica 28% i
mrea daljinskog grejanja
27% (najvie u Novom Sadu
i Beogradu).

Zgrade javne
namene
12%

Komercijalne
zgrade
18%

Domainstva
70%

5.2 Potronja energije u Republici Srbiji i ciljevi za budunost

Mere koje se primenjuju za poboljanje energetske efikasnosti u zgradama mogu se
podeliti u tri osnovne grupe (slika 5.3):
1. Mere poboljanja karakteristika same zgrade kroz smanjenje potreba za grejanjem u
zimskom i hlaenja u letnjem periodu (termika izolovanosti i zaptivenost, zatita od
Sunevog zraenja leti);
2. Mere unapreenja termotehnikih instalacija kroz primenu opreme i ureaja sa visokim
stepenom korisnosti, korienje otpadne toplote i obnovljivih izvora energije (bolje
iskorienje primarne energije);
3. Mere optimizacije eksploatacije tehnikih sistema kroz uvoenje automatskog upravljanja
rada instalacija grejanja, hlaenja, ventilacije i vetakog osvetljenja (termiki parametri
sredine se odravaju na eljenom nivou samo u periodu korienja prostorija u zgradi).
93

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Termiki mota zgrade

Izvor snabdevanja zgrade

energijom za grejanje i hlaenje

Unutranje osvetljenje,
Elektrini uraaji

Termotehniki sistemi u zgradi

(odravanje t, j, w, istoa...)

5.3 Mere za unapreenje energetske efikasnosti zgrada

Prilikom analize primene mera unapreenja energetskih performansi vano je problemu
pristupiti odreenim redosledom, poevi sa grupom mera poboljanja karakteristika same zgrade,
preko mera smanjenja gubitaka toplote pri proizvodnji i distribuciji toplote, do grupe mera koje
podrazumevaju zamenu ureaja i opreme sistema za grejanje, klimatizaciju i pripremu sanitarne
tople vode ili sistema osvetljenja, uz uvoenje regulacije rada sistema.
Primena svake pojedinane mere zavisi od namene zgrade, kao i od trenutnog ukupnog
stanja u kome se zgrada nalazi. Ako je zgrada graena u periodu kada nije bilo propisa o
termikoj zatiti, est je sluaj da su spoljni zidovi, krov, kao i konstrukcije ka negrejanim
prostorima izvedeni bez termike izolacije. Takoe je vano razmatrati efekte svake primenjene
mere pojedinano, a zatim zbirni efekat nekoliko primenjenih mera, u tenji da se postigne
zadovoljavajui period otplate investicije.

94

Redosled analize mera za unapreenje energetske efikasnosti zgrade:

I grupa: poboljaanje termike izolovanosti i zaptivenosti zgrade uz primenu pasivnih
mera zatite od Sunevog zraenja (rezultat: smanjenje potrebnog kapaciteta izvora
toplote, instalisane snage grejnih tela i ukupnih toplotnih potreba zgrade; smanjenje
potreba za hlaenjem i poboljanje termikog komfora)
II grupa: izolacija toplovoda i dela cevne i kanalske mree (rezultat: smanjenje gubitaka u
distribuciji toplote i potrebne primarne energije)
III grupa: zamena izvora / energenta (rezultat: poveanje ukupnog stepena korisnosti
postrojenja)
IV grupa: centralna regulacija sistema grejanja - kvalitativna regulacija prema spoljnoj
temperaturi (rezultat: smanjenje pregrevanja prostorija - 1oC via temperatura unutranjeg
vazduha dovodi do poveanja potronje toplote za cca. 6%)
V grupa: lokalna regulacija - termostatski ventili i cirkulacione pumpe sa promenljivim
brojem obrtaja (kod zgrada sa vie zona i razliitog reima korienja)
VI grupa: uvoenje CSNU sistema (kod zgrada sa sloenim termotehnikim sistemima:
grejanje, ventilacija, STV, klimatizacija; mogunost povezivanja ostalih servisa:
osvetljenje, protivprovalni...)
VII grupa: primena OIE (npr. PSE za pripremu STV - rezultat: smanjenje potrebne
primarne energije i emisije CO2; toplotna pumpa u kombinaciji sa niskotemperaturskim
sistemom grejanja - rezultat: visok stepen korisnosti; mogunost snienja unutranje
projektne temperature; mogunost korienja za potrebe hlaenja)
......Korienje otpadne toplote i tehnike none ventilacije.....

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

5.3 FINALNA I PRIMARNA ENERGIJA

Sva iskoristiva energija potie iz tri osnovna izvora energije: energije Sunca, energije iz
Zemlje i energije gravitacije.
Energija Sunca nastaje procesima termonuklearne fuzije vodika koji se odvijaju u
sreditu Sunca. Produkti fuzije su helijum i velika koliine energije koja se prenosi prema povrini
Sunca, prosene temperature 5760 K. Sa povrine Sunca energija se emituje u svemir
elektromagnetskim talasima. Iako samo vrlo mali deo ukupne Suneve energije dolazi do povrine
Zemlje, na nju tokom jedne godine dospe vea koliina energije od one sadrane u ukupnim
rezervama uglja i nafte. Energija Sunevog zraenja na Zemlji pretvara se u druge oblike energije
procesima fotosinteze, isparivanja i strujanja.
Energija iz Zemlje posledica je toplote Zemljinog jezgra koja se iz unutranjosti provodi
prema povrini. Zemlja se od svojih poetaka, kada je postojala kao kugla uarene mase, hladi i
stvara vrsti deo Zemljine kore koji je debeo do 50 km. Prosena dnevna koliina energije koja se
iz sredita Zemlje dovodi povrini iznosi 5,4 MJ/m2 (gustina toplotnog fluksa 0,063 W/m2), to je
niska vrednost i nije pogodna za tehniko iskorienje. Toplotni gradijent po dubini Zemljine kore
moe biti mestimino vrlo razliit, a on je merodavan za iskorienje toplote iz Zemlje. Energija
iz Zemlje se najee koristi kao toplota izvora vrue vode ili pare i kao toplotni izvor za rad
toplotnih pumpi.
Energija gravitacije posledica je gravitacionih sila izmeu Sunca, Meseca i Zemlje.
Gravitacione sile uzrokuju promene nivoa mora i time promenu potencijalne energije morske
vode. Amplituda plime i oseke mestimino varira, a moe iznositi od nekoliko centimetara do
esnaest metara.
Izvori energije su prikazani dijagramom na slici 5.4
ENERGIJA

POTENCIJALNA
- snaga vodotokova
- energija plime i oseke
- energija talasa

HEMIJSKA
ugalj,
treset,
nafta,
uljni kriljci,
prirodni gas

UNUTRANJA

TOPLOTNA
- vrui izvori,
- energija zemlje i mora

NUKLEARNA
- uran,
- torijum,
- laki atomi
upotrebljeni za
fuziju

KINETIKA
- energija vetra

ZRAENJE

5.4 Izvori energije

Zakon o odranju energije: Energija se ne stvara niti unitava. U svim realnim
(nepovratnim) procesima energija se pretvara iz jednog oblika u drugi, pri emu gubitak
predstavlja deo koji se pretvara u neiskoristivu energiju. Zbir svih energija na ulazu u neki sistem
jednak je zbiru energija na izlazu iz njega.
95

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Pretvaranje (transformacija) energije: prirodni oblici energije mogu se direktno koristiti

ili se preko ureaja za transformaciju mogu pretvarati u korisne oblike, najee u mehaniku ili
toplotnu energiju. Tu se moe govoriti o primarnoj, sekundarnoj, finalnoj i korisnoj energiji.
Primarnom energijom se smatra ona energija koja je sadrana u energentu (nosiocu
energije, kao to je hemijska energija goriva). Sekundarna energija je dobijena energetskom
transformacijom iz primarne energije i predstavlja primarnu energiju umanjenu za gubitke
pretvaranja (npr. elektrina energija proizvedena sagorevanjem goriva u termoelektrani). Finalna
(ili neposredna) energija je ona energija koja dolazi do krajnjeg korisnika (sekundarna energija
umanjena za gubitke pripreme i transporta). Konano, korisna energija je ona koja je utroena za
zadovoljavanje potreba krajnjih korisnika (konana energija umanjena za gubitke pretvaranja kod
korisnika). ematski prikaz tokova energije i meusobni odnosi navedenih oblika prikazani su na
slici 5.5

5.5 Oblici energije i naini pretvaranja u sekundarnu i finalnu energiju

5.4 METODE PRORAUNA GODINJE POTRONJE TOPLOTE
5.4.1 Metod stepen dana
Sam pojam STEPEN-DAN, koji je kljuni element ove metode, predstavlja, na neki nain,
pokazatelj kretanja spoljne temperature vazduha u nekom mestu tokom perioda grejanja.
Ako sa q oznaimo potrebnu koliinu toplote za grejanje pri jedininoj temperaturskoj
razlici (temperatura vazduha spolja i unutra), onda se moe napisati:
q=

96

QGUB

u s

[W/K],
p

(5.1)

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

onda je potrebna koliina toplote za grejanje po danima:

Q1 = q ( u s1 ) 24 [Wh/dan]
Q2 = q ( u s 2 ) 24 [Wh/dan]
Q3 = q ( u s 3 ) 24 [Wh/dan]
...
Qn = q ( u sn ) 24 [Wh/dan]

(5.2)

pa je energija potrebna za ceo grejni period, odnosno celu grejnu sezonu:

Qg =

Qn

n =1

= 24 q ( u sn ) [Wh/god],

(5.3)

n =1

gde je Z broj dana u grejnoj sezoni.

Broj STEPEN-DANA je:
SD =

( u sn ) ,

n =1

(5.4)

pa izraz (5.2) ima oblik:

Z

Q g = Qn = 24 q SD [Wh/god],

(5.5)

n =1

Ako se uvede pojam srednje temperature grejnog perioda g, onda se broj stepen-dana
moe napisati u obliku:

SD = Z u g ,

(5.6)

Ako se dodatno usvoji (to je odgovara realnim uslovima i zadatku sistema za grejanje) da
je temperatura vazduha u prostoriji unutranja temperatura konstantna vrednosti, onda se moe
napisati:
Z

SD = Z u sn ,

(5.7)

n =1

Ovde se uvodi jo jedan pojam: temperatura grenice grejanje gg, to predstavlja

temperaturu spoljnog vazduha pri kojoj poinje i pri kojoj se zavrava grejna sezona. Ako se ima
u vidu da je grejna sezona ograniena temperaturom grenice grejanja, onda se moe napisati izraz
za broj stepen dana u sledeem obliku:
SD = Z ( u gg ) +

( gg sn ) ,

(5.8)

n =1

Izraz (5.8) se koristi za praktino izraunavanje broja SD, to je grafiki prikazano na slici
5.6.
Kada se rauna broj stepen-dana, polazi se od sledeih pretpostavki:
-

srednja unutranja temperatura vazduha u prostorijama iznosi tu = 19C (u veini

prostorija je unutranja temperatura 20C, ali tu su i sporedne prostorije, ija je
temperatura vazduha nia, pa se za prosenu vrednost usvaja 19C);
temperatura granice grejanje iznosi gg,= 12C.

97

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Slika 5.6 Grafiki prikaz broja stepen-dana

Ono to se razlikuje od mesta do mesta jeste:
-

tok spoljne temperature vazduha s = s (),

srednja temperatura grejnog perioda g i
duina trajanja grejne sezone, odnosno broj dana u grejnoj sezoni Z.

Tabela 5.1 Broj stepen-dana SD, broj dana Z i srednja temperatura g za gradove u Srbiji
MO
Aleksinac
Beograd
Beej
Bor
Valjevo
Vranje
Vrac
Gornji Milanovac
Divibare
Zajear
Zlatibor
Zrenjanin
Jagodina
Kikinda
Kopaonik
Kragujevac
Kraljevo
Kruevac

SD
2517
2520
2797
3100
2784
2675
2556
3078
3839
2880
3728
2748
2599
2763
5349
2610
2628
2654

Z
176
175
184
200
192
182
180
208
243
192
239
182
178
183
311
180
180
183

g
5,7
5,6
4,8
4,5
5,5
5,3
5,8
5,2
4,2
5
4,4
4,9
5,4
4,9
2,8
5,5
5,4
5,5

MESTO
Leskovac
Poarevac
Negotin
Ni
Novi Sad
Panevo
Pirot
Prokuplje
Senta
Smederevo
Sombor
Sremski Karlovci
Sremska Mitrovica
Uice
aak
uprija
abac
id

SD
2625
2588
2818
2613
2679
2712
2610
2604
2824
2610
2850
2496
2738
3015
2755
2380
2588
2686

Z
181
181
183
179
181
182
180
186
187
180
190
177
185
201
190
163
181
184

g
5,5
5,7
4,6
5,4
5,2
5,1
5,5
6
4,9
5,5
5
5,9
5,2
5
5,5
5,4
5,7
5,4

Proraun godinje potronje energije za grejanje metodom broja stepen-dana odreuje se

na sledei nain:
Qg =
98

24 QGUB SD

u sp

y e [Wh/god],

(5.9)

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

gde su:
y korekcioni faktor jednovremenosti, koji uzima u obzir injenicu da se svi nepovoljni
uticaji (velika brzina vetra, visoka oblanost) ne javljaju istovremeno, a pri
proraunu gubitaka toplote su uzeti u obzir (Tabela 5.2),
e korekcioni faktor koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (smatra se da u toku 24 asa
dolazi do prekida u zagrevanju tokom noi od oko 8 asova), tako da postoji njegov
uticaj na smanjenje potronje energije:
e = et eb ,
(5.10)
gde su:
et faktor temperaturskog ogranienja, koji uzima u obzir ogranieno zagrevanje tokom
noi kada se ne troi gorivo za grejanje. Noni prekid u zagrevanju utie na snienje
unutranje temperature u odnosu na projektnu vrednost i izraava se na sledei nain:
et =
gde je:

um g
u g

(5.11)

um sniena unutranja temperatura tokom noi.

Meutim, raunski je jako teko odrediti tum, jer ona zavisi od vie uticajnih faktora, tako
da se faktor et odreuje empirijski i usvaja se u zavisnosti od namene zgrade, odnosno dnevnog
korienja postrojenja za grejanje u zgradi;
eb faktor eksploatacionog ogranienja, koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (ili
ogranieno zagrevanje) tokom vikenda, praznika, raspusta ili kolektivnog odmora, i sl.
I ovaj korekcioni faktor se odreuje empirijski i zavisi od namene objekta.
Tabela 5.2 Koeficijent jednovremenosti
Koeficijent y
normalno vetroviti predeli i zaklonjen poloaj
normalno vetroviti predeli i otvoren poloaj
vetroviti predeli i zaklonjen poloaj
vetroviti predeli i otvoren poloaj

vrednost
0,63
0,60
0,58
0,55

Tabela 5.3 Koeficijent temperaturskog ogranienja et

Vrsta zgrade
Bolnice i zgrade sline namene
Stambene zgrade sa grejanjem svih prostorija
Stambene zgrade sa nonim ogranienjem u
zagrevanju, administrativne zgrade, trgovine i drugi
slini objekti velikih akumulacionih sposobnosti u
podrujima umerene klime
Administrativne zgrade sa manjon akumulacionom
sposobnosti u podruju otre klime
kole sa jednom smenom nastave i velikom
akumulacionom sposobnou
kole sa jednom smenom nastave i malom
akumulacionom sposobnou

et
1,00
0,95
0,90
0,85
0,80
0,75

99

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tabela 5.4 Koeficijent temperaturskog ogranienja eb

Vrsta zgrade
Stalno grejani objekti (stambene zgrade,
bolnice)
Stambene zgrade sa nonim ogranienjem u
zagrevanju subotom, nedeljom i praznicima
(kancelarije, administrativne zgrade, banke,
trgovine i sli.)
kole

eb
1,00

0,90
0,75

5.4.2 Proraun metodom potpuno definisanog mesenog modela

Godinja potrebna toplota za grejanje, QH,nd se prema SRPS EN ISO 13790, za sisteme
koji rade bez prekida u zagrevanju, rauna po sledeoj formuli:
Q H , nd = Q H , ht H , gn Q H , gn

[kWh/a]

(5.12)

gde su:
QH ,ht - Godinja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote [kWh/a]
H , gn - Faktor iskorienja dobitaka toplote za period grejanja

QH , gn - Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka usled
sunevog zraenja [kWh/a]
Specifina godinja potrebna toplota za grejanje, QH,an predstavlja kolinik godinje
potrebne toplote za grejanje i korisne povrine zgrade:

QH ,an =

QH ,nd
Af

[kWh/(m2 a)]

(5.13)

gde je:
Af korisna povrina zgrade [m2]
Godinja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote obuhvata toplotu koja je
potrebna za nadoknadu transmisionih QT i ventilacionih gubitaka toplote Qv :

QH ,ht = QT + Qv

[kWh/a]

(5.14)

Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka

usled sunevog zraenja:

QH , gn = Qint + Qsol

[kWh/a]

gde su:

Qint - Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote [kWh/a]
Qsol - Godinja koliina toplote koja potie od dobitaka usled Sunevog zraenja [kWh/a]
100

(5.15)

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

pa se godinja potrebna toplota za grejanje moe izraziti na sledei nain:

Q H ,nd = (QT + Qv ) H , gn (Qint + Q sol )

[kWh/a]

(5.16)

Godinja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote rauna se po formuli:

QH ,ht = (H T + H V ) 24 HDD 10 3

[kWh/a]

(5.17)

gde su:
HT - Koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K]
HV - Koeficijent ventilacionog gubitka toplote [W/K]
HDD - broj stepen dana za lokaciju zgrade (HDD - Heating Degree Days - Tabela 5.1)
Koeficijent transmisionog gubitka toplote:
HT = H D + H g + HU + H A

[W/K]

(5.18)

gde su:
HD Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa spoljnim vazduhomu;
Hg Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa tlom;
HU Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa negrejanim prostorom;
HA Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa susednom zgradom.
Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa spoljnim vazduhom
rauna se prema Proraunu transmisionih gubitaka usled toplotnih mostova prema SRPS ISO
10211:
H D = Ai U i + l k k + j
i

[W/K]

(5.19)

gde su:
Ai [m2] - povrina i-tog elementa omotaa zgrade
Ui [W/(m2K)] - koeficijent prolaza toplote i-tog elementa omotaa zgrade
lk [m] - duina k-tog linijskog toplotnog mosta
k [W/mK] - linijski koeficijent prolaza toplote k-tog linijskog toplotnog mosta
j [W/K] - takasti koeficijent prolaza toplote j-tog takastog toplotnog mosta
Za proraun se moe koristiti i uproeni metod uticaja toplotnih mostova dat u poglavlju
2 (jednaine 2.25 2.27 i korienjem tabele 2.11 za korekciju temperature).
Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgradu:
H
H T' = T
[W/(m2K)]
Af
gde su:

(5.20)

HT - Koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K]

Af povrina termikog omotaa zgrade [m2]
Koeficijent ventilacionog gubitka toplote:

H V = a c p Vi ni

[W/K]

(5.21)

gde su:
101

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

V zapremina grejanog prostora [m3]

n broj izmena vazduha na as [h-1]
J
a c p = 1200[ 3 ]
m K
a - gustina vazduha [kg/m3]
c p - specifini toplotni kapacitet vazduha pri konstantnom pritisku [J/kgK]
Broj izmena vazduha na as se odreuje u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti
zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) prema tabelama 5.5 i 5.6:

Tabela 5.5. Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade
(prema SRPS EN ISO 13789) Stambene zgrade sa vie stanova i prirodnom ventilacijom
Izloenost fasade vetru
Zaptivenost
Otvoren poloaj zgrade
Umereno zaklonjen
poloaj
Veoma zaklonjen poloaj

Broj izmena vazduha n [h-1] Broj izmena vazduha n [h-1]

Vie od jedne fasade
Samo jedna fasada
Loa
Srednja Dobra
Loa
Srednja Dobra
1,2
0,7
0,5
1,0
0,6
0,5
0,9
0,6
0,5
0,7
0,5
0,5
0,6

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

Tabela 5.6. Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade
(prema SRPS EN ISO 13789) Pojedinane porodine kue sa prirodnom ventilacijom
Zaptivenost
Otvoren poloaj zgrade
Umereno zaklonjen
poloaj
Veoma zaklonjen poloaj

Broj izmena vazduha n [h-1]

Loa
Srednja Dobra
1,5
0,8
0,5
1,1
0,6
0,5
0,76

0,5

0,5

Faktor iskorienja dobitaka toplote za period grejanja rauna se pomou sledee

formule:
1 HaH
H , gn =
(5.22)
1 H(aH +1)
gde su:
H - bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa
aH - bezdimenzioni numeriki parametar koji zavisi od vrednosti vremenske konstante
Bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa predstavlja odnos godinje koliine toplote koja
potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka usled sunevog zraenja i godinje potrebne
toplote za nadoknadu gubitaka toplote:
Q H , gn
H =
Q H ,ht
(5.23)
Bezdimenzioni numeriki parametar aH zavisi od vrednosti vremenske konstante i
rauna se prema formuli:
102

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

a H = a H ,0 +

H ,0

(5.24)

gde je:
- vremenska konstanta [h]
i rauna se kao odnos dinamikog toplotnog kapaciteta i zbira koeficijenata transmisionih i
ventilacionih gubitaka toplote:
C / 3600
= m
H T + HV
(5.25)
Cm - dinamiki toplotni kapacitet [J/K]
Prosene vrednosti faktora iskorienja dobitaka toplote za period grejanja (za sezonski ili
meseni metod) se usvajaju prema tipu gradnje, prema sledeim preporukama:

H , gn = 1,00 - Teki tip gradnje;

H , gn = 0,98 - Srednje-teki tip gradnje;
H , gn = 0,90 - Laki tip gradnje.
Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka
usled sunevog zraenja:

QH , gn = Qint + Qsol

[kWh/a]

(5.26)

Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote predstavlja zbir
dobitaka toplote od ljudi i elektrinih ureaja (Tabela 5.8) i rauna se prema:
Qint = A f (q P + q E ) [kWh/a]

(5.27)

gde su:
Af korisna povrina zgrade [m2]
q P - dobici toplote od ljudi
q E - dobici toplote od elektrinih ureaja

Tabela 5.7 Srednje mesene temperature vazduha, srednje mesene sume zraenja i broj stepen
dana za svaki mesec grejne sezone ( SD=HDD)

Mesec

o
( C)

II

III

IV

VI

VII

VIII

IX

XI

XII

Zima

0,9

3,0

7,3

12,5

17,6

20,6

22,3

22,0

17,7

12,7

7,2

2,6

5,6

2
(kWh/m )

42,75 60,35 103,86 133,65 170,43 181,23 192,83 170,43 127,58 88,94

J
2
(kWh/m )

64,25 76,98 96,43

86,73

,
2
(kWh/m )

32,57 55,35 79,80

96,05 112,90 116,78 125,22 114,37 91,32

67,21

34,67 25,53

310

2
(kWh/m )

17,42 22,38 36,04

44,64

55,69

56,88

58,27

52,83

38,78

29,16

17,93 14,31

145

102

101

HDD = 2520

585

458

370

86,28

81,43

90,31

99,43

45,50 33,87

398

107,38 109,22 66,52 52,80

455

373

531

103

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tabela 5.8 Dobici toplote od ljudi i elektrinih ureaja (prema SRPS EN ISO 13790)
Jedinica

Industrijske zgrade

Skladita

Unutranji bazeni

9) Ostale zgrade

Sale za sastanke i
prezentacije

Sportski centri

Trgovinski centri

Restorani

Bolnice

Zgrade namenjene
obrazovanju

Poslovna zgrada

Unutranja
projektna
temperatura za
zimski period
Unutranja
projektna
temperatura za letnji
period
Povrina po osobi
(zauzetost)
Odavanje toplote po
osobi
Odavanje toplote
ljudi po jedinici
povrine
Prisutnost tokom
dana (proseno
meseno)
Godinja potronja
elektrine energije
po jedinici povrine
grejanog prostora
Protok sveeg
vazduha po jedinici
povrine grejanog
prostora
Protok sveeg
vazduha po osobi
(obrok po osobi)
Toplota potrebna za
pripremu STV po
jedinici povrine
grejanog prostora

2
Stambena zgrada sa vie
stanova

Ulazni podaci

Stambena zgrada sa
jednim stanom

Tip zgrade

20

20

20

20

22

20

20

18

20

18

18

28

26

26

26

26

26

26

26

26

26

26

26

28

60

40

20

10

30

10

20

20

100

20

m2/per

70

70

80

70

80

100

90

100

80

100

100

60

W/per

1,2

1,8

4,0

7,0

2,7

20

9,0

5,0

16

5,0

1,0

3,0

W/m2

12

12

16

20

30

20

10

30

30

30

10

20

20

60

kWh/m2

0,7

0,7

0,7

0,7

1,0

1,2

0,7

0,7

1,0

0,7

0,3

0,7 m3/(hm2)

42

28

14

30

14

14

30

14 m3/(hper)

10

20

10

10

30

60

10

80

10

10

1,4

80

kWh/m2

Godinja koliina toplote koja potie od dobitaka usled Sunevog zraenja:

Qsol = Fsh Asol I sol sol

[kWh/a]

gde su:
Fsh - faktor osenenosti zgrade (iz Tabela 2.4, 2.5 i 2.6):
Fsh = Fhor Fov F fin
gde su Fhor , Fov , F fin korekcioni faktori za 45 SG prema tabelama 2.4, 2.5 i 2.6.
104

(5.28)

(5.29)

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Za staklene spoljne povrine:

Asol , gl = g gl (1 FF ) AW

(5.30)

gde su:
g gl - faktor propustljivosti Sunevog zraenja u zavisnosti od vrste stakla (Tabela 2.7);
FF - faktor rama;
AW - povrina prozora (graevinskog otvora)

Za spoljne zidove:
Asol ,C = s ,C R s ,C U C AC

(5.31)

s,C - emisivnost spoljne povrine zida (kratkotalasno zraenje Sunca);

s , C = 0,6 - vrednost za svetlije boje fasade i mermer
1
R s ,C =
- otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida [m2K / W]
he
Srednja vrednost otpora prelazu toplote za spoljnu stranu zida: R = 1 [m2K / W]
s ,C
25
2
I sol sol [kWh/m ] - vrednosti date u tabeli 1.4
Tabela 5.9 - Faktor osenenosti zgrade usled okolnih objekata
Korekcioni faktor Fhor
za 45o SG
o
Ugao [ ]
J
I,Z

1,00

1,00

1,00

10

0,97

0,95

1,00

20

0,85

0,82

0,98

30

0,62

0,70

0,94

40

0,46

0,61

0,90

Tabela 5.10 - Faktor osenenosti zgrade usled nastreica

Korekcioni faktor Fov
za 45o SG
o
Ugao [ ]
J
I,Z

Vertikalni presek
S

1,00

1,00

1,00

30

0,90

0,89

0,91

45

0,74

0,76

0,80

60

0,50

0,58

0,66

105

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tabela 5.11 - Faktor osenenosti zgrade usled vertikalnih ispusta na fasadi

Korekcioni faktor Ffin
za 45o SG
o
Ugao [ ]
J
I,Z

Horizontalni presek

1,00

1,00

1,00

30

0,94

0,92

1,00

45

0,84

0,84

1,00

60

0,72

0,75

1,00

Tabela 5.12 - Faktor propustljivosti Sunevog zraenja u zavisnosti od vrste stakla

ggl

Vrsta zastakljenja

Jednosrtuko obino staklo

Dvostruko obino staklo
Dvostruko staklo sa selektivnim
niskoemisionim premazom
Trostruko obino staklo
Trostruko staklo sa dva selektivna
niskoemisiona premaza
Dupli prozor

0,85
0,75
0,67
0,7
0,5
0,75

Godinja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom:

Q H , nd ,interm = a H , red Q H , nd

[kWh/a]

(5.32)

gde su:
QH ,nd ,interm - Godinja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom [kWh/a]
a H , red - bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju;

Bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju rauna se kao:

a H ,red = 1 3 H ,0 H (1 f H ,hr )
(5.33)

gde je:
f H , hr - odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom broju sati u
nedelji.
H - bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa i rauna se po formuli (5.23)
H , 0 , - vremenske konstante [h]

5.5 FINANSIJSKI ASPEKTI PRIMENE MERA UNAPREENJA ENERGETSKE

EFIKASNOSTI ZGRADA

Primenom razliitih mera mogue je poboljati energetsku efikasnost, pri emu treba
voditi rauna o finansijskim efektima primenjenih mera. Svaka zgrada, bilo nova ili postojea,
moe se dovesti na nivo koji je blizak nultoj potronji, ali su esto investiciona ulaganja visoka i
nisu ekonomski isplatiljiva. Zato je poreban sistematian pristup prilikom izbora mera koje e
106

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

dovesti do smanjenja potronje energije u zgradi na godinjem nivou, a sa druge strane biti
isplatiljive i imati razuman period povraaja investicije.
Primena svake pojedinane mere zavisi od namene zgrade, kao i od trenutnog ukupnog
stanja u kome se zgrada nalazi. Ako je zgrada graena u periodu kada nije bilo propisa o
termikoj zatiti, est je sluaj da su spoljni zidovi, krov, kao i konstrukcije ka negrejanim
prostorima izvedeni bez termike izolacije. U tim sluajevima obavezno se razmatra poboljanje
termike izolovanosti omotaa zgrade, kao i sanacija ili zamena prozora u cilju smanjenja
transmisionih i ventilacionih gubitaka objekta. Ukoliko se analizom obuhvati i zamena izvora
toplote i rekonstrukcija sistema grejanja, onda e predviena mera poboljanja omotaa
rezultovati manjim kapacitetom novog izvora toplote i manjom povrinom grejnih tela u zgradi.
Takoe je vano razmatrati efekte svake primenjene mere pojedinano, a zatim zbirni efekat
nekoliko primenjenih mera, u tenji da se postigne zadovoljavajui period otplate investicije.
Tehniki vek projekta utvruje se na osnovu fizikog trajanja opreme neophodne za
odreenu meru ili projekat. Kod projekata, koji su sastavljeni od vie mera sa razliitim fizikim
trajanjem, mora se izraunati potrebno ponavljanje mera sa kraim tehnikim vekom, da bi se
pokrilo vreme trajanja mera sa najduim tehnikim vekom. Ekonomski vek projekta predstavlja
period u kome projekat donosi profit (utede), koji je planiran i unet u studiju opravdanosti
projekta. Ekonomski vek se koristi za ocenu finansijske isplativosti i ekonomske opravdanosti
mera i projekta energetske efikasnosti.
Neto utede u tekuim trokovima za svaku godinu, koje su nastale kao rezultat
investicionih ulaganja u mere i projekat EE izraavaju se kao [6]:
n

B = (Bt Pe Ce )

(5.34)

t =1

gde su:
B
ukupne godinje utede,
Bt
uteda energije za jednu godinu (t = 1 do n),
Pe
cena energije za jednu godinu,
Ce promena eksploatacionih trokova u odnosu na situaciju pre primene projekta.
Prost period povraaja investicije pokazuje vreme potrebno da se iz buduih prihoda
(ostvarenih uteda) naplate ukupna investiciona ulaganja [6]:
PBP =

I
B

(5.35)

gde su:
PBP
prost period povraaja investicije,
I
ukupno investiciono ulaganje,
B
godinji neto prihod projekta (neto utede).
Dinamiki period povraaja investicije pokazuje vreme potrebno da se iz buduih prihoda
projekta svedenih na sadanju vrednost, naplate investiciona ulaganja u poetnom trenutku. Za
njegov obraun potrebno je izvriti diskontovanje projektovanih buduih prihoda projekta.
Dinamiki period povraaja investicije rauna se kao [6]:
POP =

ln (1 d PBP )
,
ln (1 + d )

(5.36)
107

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

gde je:
d - realna diskontna stopa.
Neto sadanja vrednost dobija se kada se od sadanje vrednosti prihoda projekta oduzme
sadanja vrednost ukupnih investicionih trokova projekta:
NPV =

B0
Bn
B1
B2
+
+
+ +
PVI
0
1
2
(1 + d ) (1 + d ) (1 + d )
(1 + d )n

(5.37)

gde su:
n
ekonomski vek projekta u izraen u godinama,
B
neto priliv projekta u posmatranoj godini,
d
diskontna stopa,
PVI sadanja vrednost ukupnih investicionih trokova projekta.
Projekat je rentabilan kada je neto sadanja vrednost vea od nule, odnosno kada su svedene
utede tokom ekonomskog veka projekta vee od ukupnih svedenih investicija. U protivnom,
nema smisla ulagati u takav projekat.
Interna stopa rentabilnosti je diskontna stopa, pri kojoj su izjednaene sadanja vrednost
prihoda od uteda i sadanja vrednost ukupnih trokova projekta, odnosno diskontna stopa pri
kojoj je neto sadanja vrednost projekta jednaka nuli:

B0
Bn
B1
B2
+
+
+ +
= PVI ; IIR = d
0
1
2
(1 + d ) (1 + d ) (1 + d )
(1 + d )n
gde je:
IRR = d
B
n

(5.38)

interna stopa rentabilnosti,

neto prihod u n-toj godini,
rok trajanja projekta u godinama.

IRR projekta treba da bude vea ili najmanje jednaka diskontnoj stopi, koja odraava cenu
sredstva za finansiranje projekta. IRR izabrane opcije projekta, mora biti via ili bar jednaka IRR
ostalih analiziranih opcija projekta ili mogueg ulaganja sredstava.
5.6 PRIMERI PRIMENE MERA UNAPREENJA ENERGETSKE
5.6.1 Unapreenje sistema grejanja

Merenja potronje toplote za grejanje u zgradi koja se nalazi na Novom Beogradu (slika
5.7) i koja je povezana na sistem daljinskog grejanja, zapoela su sa grejnom sezonom 2002/03,
nakon rekonstrukcije toplotne podstanice. Podstanica je rekonstruisana u potpunosti uz ugradnju
cirkulacionih pumpi sa promenljivim brojem obrtaja koje rade sa promenljivim protokom grejnog
fluida i ugraeno je merilo uroene toplote. Sva grejna tela kune instalacije opremljena su
radijatorskim ventilima sa termostatskim glavama i deliteljima toplote. Na taj nain je omoguena
lokalna regulacija toplotnog uinka, kao i praenje potronje toplote za grejanje na svakom
grejnom telu, odnosno u svakom stanu. Stambena zgrada je blokovskog tipa gradnje, iz 80-tih
godina prolog veka, sastoji se iz 5 lamela (sa zasebnim ulazima), spratnosti P+5+Pot, sa 135
stambenih jedinica i ukupne korisne povrine stambenog prostora od 6580 m2.
Izmerena potronja toplote za grejanje u reprezentativnoj zgradi, koja je tokom projekta
nazvana radna poreena je sa potronjom u zgradi bliznakinji, u kojoj nije vrena nikakva

108

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

rekonstrukcija, osim ugradnje merila utroene toplote (kontrolna zgrada), i na taj nain je
omogueno praenje uteda koje su postignute rekonstrukcijom grejnog sistema.

Slika 5.7 Reprezentativna zgrada na Novom Beogradu na kojoj su vrena merenja

Prosena godinja ostvarena uteda u potronji energije se kree na nivou od 10%. Na
dijagramu prikazanom na slici 5.8 levo vidi se uporedna kumulativna potronja toplote radne i
kontrolne zgrade. Uteda elektrine energije za pogon cirkulacionih pumpi sa promenljivim
brojem obrtaja je znaajna i iznosi oko 2 MWh na godinjem nivou odnosno oko 40% (slika
5.8.desno).
3000
2002/03

2003/04

3000

2004/05

2002/03
2003/04
2004/05

2500

2000

2000
Uteda (kWh)

Potronja toplote (MWh)

2500

1500

1000
Radna

38,1%
32,4%

1000

Kontrolna

500

1500

41,6%

500
01.05.05.

01.04.05.

01.03.05.

01.02.05.

01.01.05.

01.12.04.

01.11.04.

01.10.04.

01.05.04.

01.04.04.

01.03.04.

01.02.04.

01.01.04.

01.12.03.

01.11.03.

01.10.03.

01.05.03.

01.04.03.

01.03.03.

01.02.03.

01.01.03.

01.12.02.

01.11.02.

01.10.02.

Slika 5.8 Kumulativna potronja toplote za grejanje u radnoj i kontrolnoj zgradi tokom 3 grejne
sezone (levo) i uteda elektrine energije za pogon cirkulacionih pumpi (desno)
5.6.2 Unapreenje termikog omotaa

Za istu zgradu, na kojoj se prati potronja toplote iz godine u godinu, uraena je simulacija
mera poboljanja termikog omotaa. Osnovni model zgrade M0 postavljen je za trenutno stanje
zgrade, dok su unapreeni modeli oznani kao M1 do M5, kao to je prikazano u tabeli. Dodatno,
model M00 je takoe uzet u razmatranje, i odnosi se na stanje zgrade pre rekonstrukcije sistema
grejanja 2002. godine.
Kao mere unapreenja razmatrano je poboljanje termike izolovanosti spoljnih zidova
(dve razliite debljine i vrste termike izolacije), izolacija krova mineralnom vunom, zamena
prozora i balkonskih vrata, kao i zbirni uticaj predloenih mera.

109

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Model
M00
M0
M1
M2
M3
M4
M5

Mere unapreenja
Stanje pre rekonstrukcije 2002 (bez lokalne regulacije)
Postojee stanje
Izolacija spoljnih zidova: 5 cm stiropor (=0.037 W/mK)
Izolacija spoljnih zidova: 8 cm neopor (=0.031 W/mK)
Izolacija spoljnih zidova: 8 cm neopor +
Izolacija krova: 10 cm mineralna vuna (=0.041 W/mK)
Zamena drvenih prozora i balkonskih vrata (U=2.9 W/m2K) novim
PVC prozorima i balkonskim vratima (U=1.1 W/m2K)
Izolacija spoljnih zidova: 8 cm neopor +
Zamena drvenih prozora i balkonskih vrata

Dijagramima prikazanim na slikama 5.9 i 5.10 dati su rezultati analize primene mera
unapreenja termikog omotaa zgrade.

120
Specifina potronja (kWh/m god)

700
2

600
Gubici toplote (kW)

70000

500
400
300
200

Pre rekonstrukcije

potronja

Trenutno stanje

trokovi
Unapreeni modeli

100

60000
50000

80

40000

60

30000

40

20000

20

10000

Trokovi grejanja (Euro/god)

140

800

100
0

0
M00

M0

a)

M1

M2

M3

M4

M0

M1

M2

M3

M4

M5

M5

Slika 5.9 Uticaj mera na gubitke toplote zgrade (a) i na specifinu potronju toplote za grejanje i
trokove grejanja (b)
400000

80000
70000

Investicioni trokovi (Euro)

Eksploatacija
300000

60000

250000

50000

200000

40000

150000

30000

100000

20000

50000

10000

a)

60

M2

M3

M4

M5

Utede u novcu

40
30

20
10

0
M1

Energetske utede

50

Uteda (%)

Investicija

Esploatacioni trokovi (Euro/god)

350000

70

b)

M1

M2

M3

M4

M5

Slika 5.10 Investicioni i eksploatacioni trokovi (a) i utede u energiji i novcu (b)
Sa energetskog aspekta najbolji je model M5, meutim, ozimajui u obzir finansijeske
aspekte, najisplativije je reenje koje nudi model M3, jer je period povraaja investicije najkrai.

110

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

5.6.2.1 Finansijski pokazatelji i analiza osetljivosti

Za predloene setove mera unapreenja energetske efikasnosti zgrade (modeli od M1 do
M5) sprovedena je analiza isplativosti i finansijske opravdanosti projekta unapreenja. ivotni
vek projekta procenjen je na 20 godina. Na dijagramima koji slede (slika 5.11 i 5.12) prikazan je
kumulativni tok novca (za model M4), kao i prost i dinamiki period povraaja incesticije i
interna stopa rentabilnosti za sve modele.

Slika 5.11 Kumulativni tok novca od trenutka ulaganja u unapreenje

7

25

PBP
POP

15

IRR (%)

Period otplate (godine)

20

10

5
1

a)

M1

M2

M3

M4

M5

b)

M1

M2

M3

M4

M5

Slika 5.12 Period povraaja investicije (a) i interna stopa rentabilnosti (b)
Na dijagramima 5.13 i 5.14 prikazana je analiza osetljivosti, odnosno promena finansijskih
pokazatelja (POP i IIR) u funkciji promene cene energije i promene stope inflacije.

Slika 5.13 Uticaj promene cene energije na dinmiki period otplate investicije i internu stopu
rentabilnosti
111

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Slika 5.14 Uticaj promene stope inflacije na dinmiki period otplate investicije i internu stopu
rentabilnosti
5.6.3 Zamena prozora i utede u funkciji izvora snabdevanja toplotom

Za istu zgradu, na kojoj se prati potronja toplote iz godine u godinu, uraena je simulacija
mera zamene prozora i to:
M1. Drveni dvostruki prozori obino staklo (postojee stanje) Uw= 2, 9 W/m2K
M2. PVC trokomorni dvostruko zastakljeni, ispuna vazduh Uw= 1, 8 W/m2K
M3. Al PVC petokomorni, dvostruko Low E staklo, argon Uw= 1, 1 W/m2K
Potronja toplote za grejanje na godinjem nivou po kvadratu stana:
M1. 137 kWh/m2
M2. 92 kWh/m2 uteda u toploti za grejanje od 45 kWh/m2 ili 32, 8%
M3. 55 kWh/m2 uteda u toploti za grejanje od 82 kWh/m2 ili 59, 8%
Na slici 5.15 prikazani su godinji trokovi za grejanje zgrade, kao i utede u novcu u
fukciji vrste izvora toplote.
800

1400
Struja

700
Godinja uteda (din/m god)

Daljinsko
Ugalj

1000

Cena grejanja (din/m 2 god)

1200

800
600
400
200

Daljinsko
Ugalj

500
400
300
200
100

M1

a)

Struja

600

M2

M3

M2

M3

b)

Slika 5.15 Eksploatacioni trokovi (a) i utede u novcu (b)

5.6.4 Setovi mera unapreenja i finansijski pokazatelji

Kao primer je korieno deset postojeih zgrada na teritoriji optina Kanjia, oka i Novi
Kneevac, za koje je sprovedena analiza potronje energije i primena mera unapraenja
energetske efikasnosti. Na osnovu postojeeg stanja zgrada koje su obuhvaene analizom
unapreenja energetske efikasnosti pristupilo se primeni sledeih mera:
- izolacija spoljnih zidova mineralnom vunom debljine 10 mm;
112

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

- zamena prozora sa drvenim ramom novim PVC prozorima sa dvostrukim staklom ili
zaptivanje postojeih prozora;
- uvoenje centralne regulacije rada sistema centralnog grejanja;
- ugradnja radijatorskih ventila sa termostatskim glavama i novih cirkulacionih pumpi kod
sistema grejanja koji ne koriste vrsto gorivo;
- zamena starih kotlova novim, bez promene energenta.
Dijagramom na slici 5.16 prikazani su ukupni investicioni trokovi primene mera
unapreenja energetske efikasnosti zgrada po strukturi. Uteda u potrebnoj toploti za grejanje koja
se postie na godinjem nivou razlikuje se u zavisnosti od stanja zgrade i termotehnikih
instalacija u njoj, koje je zateeno pre rekonstrukcije. Veina zgrada nije imala nikakvu izolaciju
spoljnih zidova i krova, dok su kotlarnice i kotlovi bili u prilino nezavidnom stanju. Zbirnom
primenom navedenih mera ukupni gubici u zgradama smanjeni su za preko 30%, osim u hemiskoprehrambenoj srednjoj koli, gde su ulaganja minimalna i odnosila su se samo na izolaciju dela
termikog omotaa i zaptivanje postojeih prozora. Zaptivanje prozora, umesto kompletne
zamene predvieno je i u O.. Tihomir Ostoji u oki. U kotlarnicama dve kole nije
predviena zamena postojeeg kotla, dok srednja kola Dositej Obradovi ima toplotnu
podstanicu i vezu sa daljinskim sistemom grejanja.
250000

100%

80%

200000

70%
60%

150000

50%
40%

100000

30%
20%

50000

10%

Prozori

O
U

O
br
"
"D

Omota
Regulacija

Zg
ra
da

"J

"J
JZ
"

JZ
"

T
O

pr
eh

PO

He
m

"D
rT

"B
J"

F"
i

"K

"J

O
kt
"

"1
0
O

O
st
"

JZ
"

0%

Ukupna investiciona ulaganja (EUR)

Struktura investicionih trokova (%)

90%

Kotao
Investicija

Slika 5.16 Struktura investicionih trokova mera unapreenja za deset postojeih zgrada

UGALJ

35
UGALJ

Kotao

60

Regulacija

30

GAS

GAS

GAS

40

UGALJ

Prozori

GAS

50

30
25

DALJINSKO

GAS

Omota

20
15

0
O
br
"

O
Zg
ra
da

"D

"J
O

Z"
"J
J
PO

em

pr
eh

O
st
"
rT
H

"D
O

F"

"J
J

"K
i
O

0
JZ
"

"B
J"

10

Z"

10

O
kt
"

20

Ukupni period povraaja investicije (god)

Ukupno

GAS

70

"1
0

Period povraaja investicije za pojedinane mere (god)

Dijagramom na slici 5.17 prikazan je period povraaja investicije za svaku od primenjenih

mera pojedinano, kao i zbirni period povraaja investicije za sve primenjene mere.

Slika 5.17 Period povraaja investicionih ulaganja za pojedinane mere i zbirni period povraaja
investicionih trokova
113

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Kada se analizira mera unapreenja sistema grejanja, kroz zamenu postojeeg kotla i
uvoenje automatske regulacije rada sistema, moe se zakljuiti da je ova mera izuzetno znaajna
sa aspekta racionalnog korienja energije, poveanja stepena korisnosti, spreavanja pregrevanja
prostorija, kao i njihovo grejanje u periodima kada se ne koriste, kao to su asovi tokom noi i
tokom vikenda. To se jasno uoava kroz period povraaja investicije. Ulaganje u termiku
izolaciju i zamenu prozora znaajno umanjuje toplotne gubitke zgrade, naroito kod zgrada iji su
spoljni zidovi izvedeni bez izolacije. Najvei uticaj na period povraaja investicije ima vrsta
energenta koji se koristi u sistemu centralnog grejanja. S obzirom da je cena uglja znaajno nia
od cene gasa, zgrade kod kojih se koristi ugalj kao energent imaju jako nepovoljan period
povraaja investicionih ulaganja u sanaciju termikog omotaa zgrade.
5.6.5 Uticaj izbora izvora snabdevanja energijom za novu zgradu

Zgrada koja se koristi u ovom primeru je novo projektovana zgrada u centru Beograda. U
pitanju je stmbeno poslovni objekat ukupne korisne povrine 1300m2. Termiki omota zgrade je
projektovan sa dobrom termikom zatitom (U = 0.37 W/m2K za spoljne zidove), i prosenim
kvalitetom prozora (Uw =1.8 W/m2K, a=0.4 m3/mhPa2/3). Model zgrade je prikazan na slici 5.18.

Slika 5.18 3D model zgrade u Cvijievoj ulici u Beogradu

Na slici 5.19 prikazana je potrebna finalna energija za grejanje i hlaenje zgrade tokom
godine, a na slici 5.20 struktura potrebne finalne i primarne energije - za bazni model M0.
30000
Mesene energetske potrebe (kWh)

Grejanje

20000

Grejanje: 55 kWh/m
Hlaenje: 88 kWh/m2

Hlaenje

10000

-10000

-20000

-30000
Jan

Feb

Mar

Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sept

Okt

Nov

Slika 5.19 Potrebena finalna energija za grejanje i hlaenje model M0

114

Dec

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

o Osnovni model (M0): Prikljuak na daljinsko grejanje, Lokalni klimatizeri (split-sistemi),

individualna priprema STV po stanovima kotienjem elektrinih bojlera;
o Model M1: lokalna kotlarnica na gas, Lokalni klimatizeri (multi split sistemi) za svaki
stan, individualna priprema STV po stanovima kotienjem elektrinih bojlera;
o Model M2: geotermalna toplotna pumpa sa tlom kao izvorom toplote, koja se koristi i u
reimu hlaenja, centralni solarni sistem sa rezervoarom za pripremu STV i dodatnim
elektrinim grejaem.

Godinja potrebna energija (kWh/m )

300
Osvetljenje
STV
Hlaenje
Grejanje

250
200
150
100
50
0

Finalna

Isporuena

Primarna

Slika 5.20 Potrebena finalna i primarna energija model M0

Na slici 5.21 dat je prikaz potrebne primarne energije za funkcionisanje tehnikih sistema
u zgradi na godinjem nivou, u zavisnosti od razliitih izvora snabdevanja energijom, uz
poreenje osnovnog modela M0, sa unapreenim modelima M1 i M2.

Godinja primarna energija (kWh/m )

300
Osvetljenje
STV
Hlaenje
Grejanje

250

200

150

100

50

0
M0

M1

M2

Slika 5.21 Potrebena primarna energija za modele M0, M1 i M2

115