, 2011.

:

: -

:
, ,

,

M , ,

,

M , ,

,

:
, ,

,

, ,

,

:


: . ,



:
- , 6,

:

: .

PREDGOVOR
Tehnike tampe pripadaju grupi predmeta od posebnog znaaja za grafiku
struku. U okviru predavanja se znaajnije izuavaju savremene tehnike tampe.
Panja je usmerena kako na konvencionalne tehnike, ravne, visoke, duboke i
propusne tampe tako i na digitalne tehnike tampe.
Za obezbeenje kvalitetnog otiska kao produkta tampe potrebna su specifina znanja u pripremi tampe. Iz tog razloga u okviru polovine planiranih vebi
se izuavaju savremeni programski alati sa primerima pripreme tampe. Druga
polovina vebi je posveena konkretnim tehnikama tampe u cilju sticanja praktinih znanja.
Sva vebanja su objanjena na primerima a jedna veba je posveena proveri sopstvenih znanja. Materija je obraena kroz 12 celina koje su osnova za
izvoenje vebi. Vebe su struktuirane tako da metodoloki tok izvoenja uvodi
studente u postupno saznavanje kroz: cilj vebe, osnovna teorijska znanja vezana za rad na reavanju konkretnog problema, primere na kojem je objanjen
postupak rada i pitanja na koje treba znati odgovor da bi se uspeno radilo.
Cilj vebe ukratko definie oekivane rezultate koji se postiu vebanjem
kroz ovladavanje samostalnim reavanjima zadatog problema.
Osnovna uputstva za rad su metodoloki koncipirana tako da definiu nain
rada i postupno korak po korak reavaju postavljeni zadatak koji omoguuje
sticanje potrebnih znanja i rutina za samostalan rad u programskoj aplikaciji za
pripremu tampe ili odreenoj tehnici tampe.
Na kraju svakog vebanja su data osnovna pitanja koja su znaajna za
izvoenje vebe i na koje studenti trebaju sa razumevanjem znati odgovore pre
poetka vebe da bi se veba uspeno savladala.

Autori

SADRAJ
RAUNARSKE VEBE
veba broj 1. upoznavanje osnovnih karakteristika
programa adobe in design cs3 i adobe acrobat 8
profesional za potrebe pripreme tampe
1.1. O
 tvaranje dokumenta i podeavanje
osnovnih parametara (InDesign CS3)
1.2. Osnovni parametri za paletu Pages
1.3. Osnovni parametri Master palete
1.4. Okviri za tekst, njihovo podeavanje i pozicioniranje
1.5. Formatiranje stilova.................................................................................
1.6. Postavljanje i formatiranje slike...............................................................
1.7. Upoznavanje sa PDF-om, slinosti i razlike sa PostScript-om................
1.8. Karakteristike PDF-a...............................................................................
1.9. Verzije PDF-a...........................................................................................
1.10. PDF radni proces....................................................................................

11
16
19
21
24
28
30
33
33
36

VEBA BROJ 2. PODEAVANJE DODATNIH OPCIJA ZA SLIKE

2.1. Rad sa slikama
2.2. Ubacivanje slika u okvir i njihovo povezivanje i povezivanje slika........
2.3. Efekti na slikama i transparencija............................................................
2.4. Pravljenje i primenjivanje boja, nijansi i preliva.....................................
2.5. Debljina i obojenje okvira, efekti.............................................................
2.6. Obmotavanje teksta oko slike..................................................................
2.7. Ubacivanje slike u tekst...........................................................................
2.8. Generisanje PDF dokumenta preko Distiller aplikacije...........................
2.9. Generisanje PDF dokumenta preko InDesign aplikacije.........................
2.10. Generisanje PDF dokumenta preko Microsoft Word aplikacije............

41
41
42
43
45
49
50
51
52
56
61

VEBA BROJ 3. rad sa vektorima, tabulatorom,

tabelama i stranicama u PDF dokumentu
3.1. Rad sa vektorima
3.2. Rad sa tabulatorima
3.3. Rad sa tabelama
3.4. Ubacivanje i brisanje stranica u jednom PDF dokumentu
3.5. Izmena i brisanje stranica

67
67
71
73
77
78

11

3.6. Okretanje i obrezivanje stranica 79

VEBA BROJ 4. rad sa tekstom u aplikacijAMA
In Design i acrobat
4.1. Rad sa tekstom u aplikaciji InDesign CS3
4.2. Uvoenje prethodno napisanog teksta.....................................................
4.3. Umreavanje stilova.................................................................................
4.4. Pisanje po putanji.....................................................................................
4.5. Specijalni karakteri - Glifovi...................................................................
4.6. Kreiranje sadraja....................................................................................
4.7. Kreiranje linkova - veza
4.8. Alatke za menjanje teksta u aplikaciji Acrobat........................................
4.9. Dodavanje naslovnih linija i fusnota........................................................

85
85
85
88
90
91
92
94
96
97

VEBA BROJ 5. rad sa slojevima i priprema za tampu

u aplikacijama Indesign i acrobat
5.1. Rad sa slojevima u aplikaciji InDesign..................................................
5.2. Pretampavanje......................................................................................
5.3. Preklapanje.............................................................................................
5.4. Metode preklapanja u InDesign-u..........................................................
5.5. Automatsko preklapanje u InDesign-u...................................................
5.6. Korekcija slika u aplikaciji Adobe Acrobat 8........................................
5.7. Eksportovanje slika................................................................................
5.8. Dodavanje vodenog iga i pozadine u PDF dokumentu........................
5.9. Alatke za tampu u Acrobat-u................................................................

103
103
104
106
107
109
112
112
113
115

VEBA BROJ 6. PROBNI KOLOKVIJUM 121

LABORATORIJSKE VEBE
VEBA BROJ 7. OFSET TAMPA Klimatski uslovi
u OKRUENJU i ofsetne boje
7.1. Uslovi okoline........................................................................................
7.2. Papir i klima u tampariji.......................................................................
7.3. Papir.......................................................................................................
7.4. Boja za ofset tabanu tampu.................................................................
7.5. Suenje ofsetne boje..............................................................................
7.6. Specijalne boje u tabanoj tampi..........................................................

141
141
141
144
146
147
148

VEBA BROJ 8. OFSET TAMPA Sredstvo za vlaenje

i gumeni omota
8.1. Sredstvo za vlaenje...............................................................................
8.2. Sastav sredstva za vlaenje....................................................................
8.3. Voda.......................................................................................................
8.4. Koncentrat za vlaenje...........................................................................
8.5. Izopropil alkohol....................................................................................
8.6. Gumeni omota za ofset tampu............................................................

157
157
157
158
158
160
161

VEBA BROJ 9. OFSET TAMPA Problemi u tampi

9.1. Elektrostatiki naboj papira...................................................................
9.2. Stvaranje nabora ili talasa na papiru......................................................
9.3. Neistoa iz papira.................................................................................
9.4. Neujednaenost obojenih povrina........................................................
9.5. Pojava tzv. duhova na otisku..................................................................
9.6. Horizontalne linije na otisku..................................................................
9.7. Dupliranje..............................................................................................
9.8. Smanjenje tonske vrednosti...................................................................
9.9. Porast tonske vrednosti..........................................................................

167
167
168
168
169
170
171
172
173
173

VEBA BROJ 10. sito tampa 177

10.1. Sito tampa........................................................................................... 177
VEBA BROJ 11. Tampon tampa
11.1. Tampon tampa....................................................................................
11.2. Osnovni principi tampon tampe.........................................................
11.3. tamparska forma ...............................................................................
11.4. Boje za tampon tampu........................................................................

187
187
187
190
193

VEBA BROJ 12. DIgitalna tampa

12.1. Elektrofotografija.................................................................................
12.1.1. Osvetljavanje.....................................................................................
12.2.2. Obojavanje........................................................................................
12.2. 3. Prenos tonera na podlogu.................................................................
12.2. 4. Fiksiranje tonera...............................................................................
12.2. 5. ienje cilindra...............................................................................

199
200
201
201
201
201
202

12.3. Ink jet tehnologija...................................................................... 203

12.4. Boja (Toner)............................................................................... 205
12.5. Boje za Ink Jet tampu............................................................... 207

OSNOVE ADOBE IN DESIGNA CS3 I

ADOBE ACROBAT 8 PROFESSIONAL

VEBA BROJ 1. UPOZNAVANJE OSNOVNIH KARAKTERISTIKA PROGRAMA ADOBE IN DESIGN CS3 I

ADOBE ACROBAT 8 PROFESIONAL ZA POTREBE PRIPREME TAMPE
Cilj vebe
Cilj vebe je upoznavanje osnovnih karakteristika programa Adobe
in Designa CS3 i Adobe Acrobat 8 Profesional za potrebe pripreme
tampe. Upoznaju se poetna podeavanja koja su vaan inicijalni
korak za nova saznanja i sticanje neophodnih rutina. Pored toga studenti treba da usvoje odreena znanja, koja e im pomoi u daljem
radu sa aplikacijama Adobe In Design CS3 i Adobe Acrobat 8 Professional.

Teorijske osnove
1.1. O
 tvaranje dokumenta i podeavanje osnovnih parametara
(InDesign CS3)
Prvi bitan korak u podeavanju aplikacija je podesavanje mernih jedinica.
Podeavanje mernih jedinica je veoma vano i potrebno ih je uskladiti sa stanardima. Ova podeavanja e omoguiti korisniku da se jednostavnije snalazi u
radu sa programima.
Podeavanje mernih jedinica se vri sledeom putanjom Edit/Preferences/
Units & Increments ili skraenicom Ctrl + K. U ovom meniju (slika 1.1) je
mogue izvriti i dodatna podeavanja koja e biti obraena u narednim vebanjima.
Odabirom jezika Units & Increments, otvara se prozor koji je predstavljen na slici. Merna jedinica se podeava na dva mesta (slika 1.2).
Rad u novom dokumentu, zapoinje sa podeavanjem dokumenta. Postoje
dva naina. Prvi je odabirom menija File/New/Document, to je i prikazano na
slici 1.3, a drugi nain je korienjem univerzalne skraenice za veinu programa, tj. Ctrl + N.

11

Slika 1.1. Putanja za podeavanje mernih jedinica

Slika 1.2. Prozor za podeavanje mernih jedinica

Otvaranjem novog dokumenta, mogue je izvriti osnovna podeavanja u
prozoru koji je prikazan na slici 1.4.
Osnovna podeavanja se odnose na:
- broj strana Number of pages,
- naspramne strane Facing pages1
1

Naspramne strane se koriste ukoliko se radi prelom knjiga, novina, asopisa...

12

Slika 1.3. Putanja za kreiranje novog dokumenta

Slika 1.4. Osnovna podeavanja za novi dokument

- format strane Page Size2
- orijentacija strane Orientation3
2

Formatiranje strane moe biti ili runo ili automatsko, tj. zavisi od toga da li se potrebni format strane nalazi u standarnim veliinama ili ga je potrebno formatirati na drugi nain, tj. unoenjem vrednosti u irinu Width ili visinu
Height.

Orijentacija strane zavisi od odabranog formata strane

13

- broj stubaca na strani Columns Number

- razmak izmeu stubaca Columns Gutter
- veliine margina Margins4
Ukoliko se pri poetnom podeavanju ele definisati vrednosti naputanja
Bleed i vrednosti oblasti za upisivanje dodatnih parametara Slug, potrebno
je odabrati opciju More Options u prozoru5. One, takoe mogu da budu ili Top,
Bottom, Inside, Outside ili Top, Bottom, Left, Right.
Nekada je podeavanja potrebno sauvati, kako bi se ubrzalo pravljenje novog dokumenta. Dobar primer za to su knjige ili novine. uvanje podeavanja se
vri na Save Preset, te je nakon toga sauvano podeavanje, mogue otvoriti u
Document Preset, klikom na jeziak.
Ukoliko se radi sa ve korienim dokumentom, taj dokument se otvara ili
sa File/Open (slika 1.5) ili skraenicom Ctrl + O.

Slika 1.5. Putanja za otvaranje ranije kreiranog dokumenta

In Design CS3, daje mogunost podeavanja paleta, te ukoliko korisnik,
naie na ikonice neodgovarajue postavljene, uvek moe da se vrati na prvobitna
podeavanja biranjem putanje File/Window/Workspace/Default Workspace
(slika 1.6).
Takoe, program daje mogunost dodatnih podeavanja parametra, kao to
su naprimer margine, bleed ili slug.
4

Ukoliko su odabrane naspramne strane, onda su margine Top, Bottom, Inside, Outside, a ukoliko nisu margine su Top,
Bottom, Left, Right.

U ovom sluaju More Options nije aktivno, jer je ve ukljueno i na tom mestu se nalazi Fewer Options

14

Slika 1.6. Putanja za podeavanje radnog okruenja

Ukoliko se radi o marginama, podeavanja su sledea. Odabere se Layout/
Margins and Columns, te se otvara prozor za podeavanje margina6 (slika 1.7).
U ovom prozoru, mogue je podesiti jo jedan dodatni parametar, sem margina,
a to je broj kolona na strani (Columns Number), pri emu je Gutter razmak
izmeu njih.

Slika 1.7. Putanja za promenu vrednosti margina, kao i broja kolona i razmaka
Ovde je vano napomenuti da parametri margina zavise od toga da li je ukljuena opcija za naspramne strane ili ne
(Facing Pages). Ukoliko je ona ukljuena, tada su u pitanju Inside i Outside margine.

6

15

Parametri, bleed i slug su promenjivi, te je i za njih mogue ubaciti nove

vrednosti, putanjom File/Document Setup (slika 1.8). U ovom prozoru, sem
vrednosti za bleed i slug, mogue je promeniti i:
- broj strane,
- vrsta strane,
- format strane,
- orijentaciju strane.

Slika 1.8. Putanja za promenu vrednosti bleed i slug

1.2. Osnovni parametri za paletu Pages

Podeavanje broja strana, kao i njihove karakteristike moe da se vri na
vie naina. Jedan nain je odabirom palete Pages, a drugi preko putanje Layout/
Pages. Oba naina su prikazana na slici 1.9.
Preko putanje Layout/Pages, mogu se izvriti sledea podeavanja
- Add Pages (dodavanje strana),
16

- Insert Pages (ubacivanje strana),

- Move Pages (pomeranje strane-a),
- Duplicate Spread (dupliranje naspramne strane-a),
- Delete Pages (brisanje strana),
 plly master to pages (primena master ili uzorne strane na odreene
-A
strane dokumenta).

Slika 1.9. Putanja za podeavanje strana

Sa druge strane, paleta Pages, nudi vie mogunosti. Prva je da se jednostavnim klikom na ikonicu koja se nalazi na dnu palete doda strana (Create New
Pages) ili pak da se izbrie (Delete selected Pages). Klikom na jeziak, koji se
nalazi u gornjem desnom uglu, otvaraju se dodatna podeavanja, koja su predstavljena na slici 1.10.
Ovde je mogue podesiti sledee parametre:
- Insert Pages (ubacivanje strana)
- Move Pages (pomeranje strana),
- New Master (pravljenje novog mastera)7
- Duplicate Spread (dupliranje naspramnih strana)
7

Pojam master strane ubrzo e biti objanjen

17

Slika 1.10. Dodatna podeavanja strana

- Delete Spread (brisanje naspramnih strana),
- Select Unused Master (selektovanje nekorienih mastera),
- Master options (podeavanje mastera),
- Apply master to Pages (primena mastera na odreene strane dokumenta),
- Save as Master (uvanje strane kao master),
 oad Master Pages (ubacivanje korienih master strana iz drugog do-L
kumenta),

- Hide Master Items (uklanjanje elemenata koji su podeeni na masteru)8

-O
 verride All Master Page Items (otkljuavanje elementa koji se nalaze na master strani).
8

Odnosi se samo na aktivnu stranu

18

1.3. Osnovni parametri Master palete

Master ili uzorne ablon strane su stranice na kojima se nalaze elementi
koji su primenjivi na viestranini dokument u identinom ili izmenjenom obliku.
Identini elementi su najee zaglavlja, vinjete koje ukraavaju stranu, naslov ili podnaslov koji se nalazi na svim stranama i slino.
Ukoliko se govori o neznatno izmenjenom obliku, tu se pre svega misli na
numeraciju strana. U ovom sluaju, broj strane se uvek nalazi na istom mestu,
istih je karakteristika9 i naravno menja se samo broj na sledeoj strani.
Ureena master strana, bie vidljiva u dokumentu jedino ukoliko je primenjena na tu odreenu stranu.
Master stranici, se moe pristupiti preko palete Pages, dvostrukim klikom na
ikonicu ili na tekst A-master ili na stranicu pored tog teksta. Ukoliko se pristupa
odgovarajuem masteru, njegov naziv je zacrnjen, a strane su plave (slika 1.11).

Slika 1.11. Otvaranje A- mastera

Nakon ove operacije, potrebni elementi se mogu postavljati/kreirati na aktivirani master. Da bi se master stranica primenila na eljene stranice potrebno je
prevui stranu sa mastera na stranu u dokumentu, pri emu master strana mora
biti plava tj. aktivna ili nakon njenog aktiviranja, kliknuti desnim tasterom mia
i primeniti opciju Apply Master to Pages (slika 1.12).

Slika 1.12. Primena mastera na strane

9

Iste vrste fonta kao i veliine

19

Postoji i trei nain, gde se opciji pristupa preko menija Layout/Pages/

Apply Master to Pages (slika 1.13).

Slika 1.13. Primena mastera na strane, preko

Layout/Pages/Apply Master to Pages
Ukoliko je potrebno, svaki dokument, moe da ima neogranieni broj master strana, pri emu se master strane dodaju klikom na jeziak stranice Pages i
odabirom New Master (slika 1.14).

Slika 1.14. Dodavanje novih master strana

Ovde je bitno napomenuti, da se novi master moe bazirati na postojeem
ili pak moe biti potpuno nezavistan10. Prefiksi za master stranu se automatski
dodaju abecednim redosledom.
Primenjenost master strane moe se ukloniti primenom None strane.
10

Odabrati u Based on master eljeno podeavanje

20

Rad sa tekstom
1.4. Okviri za tekst, njihovo podeavanje i pozicioniranje
Pisanje teksta u In Design aplikaciji je specifino, tj. u njemu se svaki tekst
pie u okvire za tekst jer je program pravljen prema analogiji sa nekadanjim
runim nainom preloma teksta i slika, koji mogu biti kako pravilnog, tako i
nepravilnog oblika.
Okviri za tekst, najee se prave pomou alatke Type Tool (slika 1.15), pri
emu se najbre dobija pravilan oblik okvira za tekst.

Slika 1.15. Pravljenje okvira za tekst preko opcije Type Tool

Drugi nain dobijanja okvira za tekst je pomou alatki Rectangle -, Elipse
-, Polygon Tool (slika 1.16), Pencil -, ili Pen Tool.

Slika 1.16. Pravljenje tekst boksova preko opcije

Rectangle, Elipse, Polygon Tool
21

Pozicioniranje tekst boksova je ili runo ili pomou koordinatnog sistema.

Ukoliko se koristi runo pozicioniranje, potrebno je koristiti alatku Selection
Tool (slika 1.17), ali se mora naglasiti da to nije toliko precizan nain rada.

Slika 1.17. Korienje alatke Selection Tool za runo pozicioniranje

Sa druge strane, podeavanje pomou koordinatnog sistema je mnogo preciznije te se preporuuje njegovo korienje (slika 1.18).

Slika 1.18. Pozicioniranje pomou koordinatnog sistema

Selektovanjem okvira za tekst (Selection Tool alatka), u gornjem delu prozora, pojavljuje se koordinatni sistem. Prva ikona oznaava referentnu taku
22

(Reference Point), taku na koju e se odnositi sve promene. X i Y koordinate

oznaavaju poziciju referentne take po X i Y osi. Koordinatni poetak je predpodeen u gornji levi ugao dokumenta, ali se to moe promeniti. Veliine W i H
oznaavaju irinu i visinu tekst boksa. Okviri za tekst se mogu povezivati, kako
bi se tekst mogao prostirati preko vie stranica.
Okviri za tekst, bez obzira na oblik, mogu da budu obojeni ili ne, to se isto
odnosi i na njihove ivice.
Ukoliko se govori iskljuivo o bojenju okvira za tekst, on mora da se selektuje, te da se odabere opcija Fill i da se aktivira, paleta Swatches (slika 1.19), te
da se odabirom primeni odgovarajua boja.

Slika 1.19. Primena odabrane boje na unutranjost tekst boksa

Okvir za tekst, moe dodatno da se podeava pomou opcije Text Frame
Options (slika 1.20), koja se aktivira desnim klikom mia, ili pak korienjem
skraenice Ctrl + B.

Slika 1.20. Podeavanje tekst boksa pomou opcije Text Frame Options
23

Pomou ove opcije, postojei okvir za tekst, se moe formatirati. U opciji

Columns, se moe promeniti broj kolona u aktivnom okviru za tekst, pri emu
Gutter predstavlja razmak izmeu njih, a Width irinu samog okvira. Drugo,
pomou opcije Inset Spacing, podeava se koliko e tekst biti udaljen od ivica
okvira za tekst i da li e se ista vrednost, odnositi na sve strane ili samo na jednu.
Vertikalno poravnavanje se takoe moe podesiti pomou ove opcije.

1.5. Formatiranje stilova

Stilovi za tekst se dele u dve grupe i to: postoje stilovi za paragraf (Paragraph Style) i stilovi za karakter (Character Style).
Paragraph Style se odnosi na itav pasus teksta, dok se Character Style
odnosi samo na jedan njegov deo.
Aktiviranjem paleta Paragraph Styles, zatim jezika koji se nalazi u njenom gornjem desnom uglu, otvara se padajui meni (slika 1.21).

Slika 1.21. Pravljenje novog paragraf stila

Za formatiranje, odnosno pravljenje novog stila, koristi se opcija New Paragraph Style.
Postoji mogunost kopiranja stilova (opcija Duplicate Style) ili brisanja
(Delete Style), kao i vraanja stilova u poetno stanje, pre dodatnog formatiranja
(Redefine Style).
Ukoliko se ve postojei stil prepravlja, bira se opcija Style Options, dok se
24

iz drugih dokumenata stilovi mogu preuzeti opcijama Load Paragraph Styles

ili Load All Text Styles.
Ostale opcije u ovom padajuem meniju spadaju u red naprednih opcija
koje e se obraivati u narednim vebama.
Za kreiranje novog stila korisiti se opcija New Paragraph Style gde postoji
mogunost davanja naziva stilu kao i podeavanja zasnovano prema ve postojeem stilu paragrafa.(Based on) i kakav e biti sledei stil (Next Style). Ukoliko je
u pitanju stil koji e ee biti u upotrebi za njega se moe postaviti i skraenica
(Shortcut). Sve ove opcije se nalaze u podmeniju General (slika 1.22).

Slika 1.22. Podeavanje podmenija General pri pravljenju novog paragraf stila
U podmeniju Basic Character Formats (slika 1.23) moe se izabrati vrsta
(Font family), stil (Font Style) i veliina fonta (Size), kao i prored (Leading),

Slika 1.23. Podeavanje podmenija Basic Character Formats

pri pravljenju novog paragraf stila
25

meuslovni razmak (Tracking), vrsta slova (Case) i njihova pozicija u tekstu

(Position)11. Ovde se takoe moe odabrati, da li e tekst biti podvuen (Underline) ili e ivice imati neke specifinosti (Striketrough), mada se dodatna
podeavanja vre u posebnim podmenijima koji e se obraivati kasnije.
Trei podmeni je Advanced character Format (slika 1.24) i u okviru njega
se dati font, moe poveavati ili smanjivati, horizontalno (Horizontal Scale) ili
pak vertikalno (Vertical Scale). Udaljenost teksta od osnovne linije podeava se
opcijom Baseline Shift, a vano je napomenuti da se dati tekst moe i zarotirati
(Skew). Poslednje podeavanje je podeavanje jezika (language).

Slika 1.24. Podeavanje podmenija Advanced character Formats

pri pravljenju novog paragraph stila
Indents and Spacing Aligment (slika 1.25) je sledei podmeni, koji je znaajan za formatiranje stilova i u njemu je mogue podesiti poravnanje ivica tek-

Slika 1.25. Podeavanje podmenija Indents and Spacing Aligment

pri pravljenju novog paragraf stila
11

da li su u indeksu ili u normalnom tekstu

26

sta (Aligment) i podeavanje pasusa ili teksta sa porevnavanjem sa leve strane

(Left indent) ili sa desne strane (Right Indent), kao i to koliko e biti uvuen
prvi red u svakom pasusu (First Line Indent) ili pak koliko e kraj reda biti
uvuen (Last Line Right Indent).
Podeavanje razmaka izmeu pasusa vri se sa opcijama Space Before i
Space After, pri emu se Space Before odnosi na razmak pre pasusa, a Space
After na razmak posle pasusa.
Podmeni Hyphenation (slika 1.26) je veoma znaajan, poto se njegovim
aktiviranjem rei rastavljaju na slogove na kraju reenice tj. pasusa, po pravilima odabranog jezika (opcija Language u podmeniju Advanced character Format), te je razmak u tekstu ujednaen i nema onih razmaka koji se mogu videti
na primer u Microsoft Word dokumentima.

Slika 1.26. Podeavanje podmenija Hyphenation

pri pravljenju novog paragraf stila
Vano je napomenuti i podmeni Drop Caps and Nested Styles (slika 1.27),
pri emu je Drop Caps, veoma bitan, jer pomou njega se podeavaju opcije za
inicijal, tj. prvo slovo u pasusu. Program ima mogunost da umesto jednog poetnog slova bude vie slova kako bi se dobilo na vizuelnoj atraktivnosti celog
pasusa ili teksta. Opcija Line odnosi se na mogunost koliko redova teksta zauzimaju odabrana poetna slova, a broj poetnih slova odabira se pomou opcije
Character.
Ovakvo formatiranje stilova, omoguava utedu u vremenu, a samim tim i u
proizvodnom procesu te se ove opcije preporuuju za korienje u radu.
27

Slika 1.27. Podeavanje podmenija Drop Caps and Nested Styles

pri pravljenju novog paragraf stila
Potrebno je za poetak oznaiti jedan deo teksta i izvriti njegovo ureivanje uz pomo menija koji se nalazi u gornjem delu stranice.
Pristupom meniju za tekst (slika 1.28) se moe odabrati vrsta i veliina
fonta (vano je da bude aktivno slovo A u gornjem levom uglu - Character Formating Controls), kao i veliina fonta (Font Size) i prored (Leading). Takoe
postoji mogunost podeavanja eksponenta (Superscripts) ili indeksa (Subscript), kao i podvuenost teksta (Underline) i prevuenost linije preko njega
(Striketrough).
Meuslovni razmak se podeava opcijom Tracking, a udaljenost od osnovne linije sa Baseline Shift.

Slika 1.28. Pravljenje novog paragraph stila

Osnove rada sa slikama

1.6. Postavljanje i formatiranje slike
Za postavljanje okvira, koriste se alatke Rectangle Frame Tool, Elipse Frame Tool i Polygone Frame Tool (slika 1.29).
28

Postoji mogunost i da se okviri iscrtaju, pomou alatki Pen Tool i Pencil

Tool, a vano je istai da se slika moe postaviti ak i u pozadinu teksta.

Slika 1.29. Postavljanje okvira za sliku preko opcija Rectangle Frame Tool,
Elipse Frame Tool i Polygone Frame Tool
Nakon crtanja okvira, potrebno je sliku pozicionirati unutar njega. Da bi
se slika ubacila koristi se ili meni File/Place ili skraenica tastaturom Ctrl+D
(slika 1.30).

Slika 1.30. Ubacivanje slika u formirani okvir

Nakon odabira eljene slike, potrebno je proveriti dve dodatne opcije (slika
1.31). Prvu, Show Import Options, koja omoguava dodatna podeavanja pri
29

Slika 1.31. Podeavanja opcija pri ubacivanju slike

ubacivanju slika i drugu, Replace Selected Item, koja omoguava direktno
ubacivanje slike u prethodno selektovani okvir. Ako je sluajno selektovan okvir
za tekst, slika e se automatski postaviti u njega.
Potrebno je napomenuti da se nakon postavljanja u okvir za sliku, dimenzije slika se mogu menjati kao i njihova pozicija (isti princip kao i kod okvira za
tekst).

Osnove Acrobata
1.7. Upoznavanje sa PDF-om, slinosti i razlike sa PostScript-om
Portable Document Format (PDF) je standard u stonom izdavatvu. To je
univerzalni format elektronskih dokumenata. On je pouzdan i lak alat za distribuciju i razmenu elektronskih datoteka. PDF je format koji uva fontove, slike,
crtee i ceo izgled stranice koji smo pripremili u nekoj od aplikacija.
Adobe PDF datoteke se mogu kao takve tampati i gledati na bilo kojoj
raunarskoj platformi koja ima Adobe Reader softver. Svaki dokument koji je
predvien za tampu moe se konvertovati u PDF datoteku uz pomo Acrobat
Distilera. Ova aplikacija pretvara PostScrip datoteke u PDF dokumente. PDF
je objektno orjentisan format podataka ija je osnova u PostScript-u, u kome se
30

direktno moe pristupiti svakom objektu. PostScript 3 i PDF 1.3 su zasnovani na

identinom grafikom modelu koji opisuje stranice pomou vektorskih crtea,
rasterskih slika i konturnih fontova. Svaki Post-Script kod se pomou Adobe
Acrobat Distiller-a moe konvertovati u PDF oblik, a vai i obrnuto, svaki PDF
dokument se moe konvertovati u PostScript kod. Zahvaljujui istovetnom grafikom modelu, pri konverzijama ne dolazi do gubitaka.
PDF je format zapisa dokumenata. Definicija PDF formata obuhvata samo
one Post-Script naredbe, koje opisuju grafike objekte, a odbaene su komponente programskog jezika, na primer petlje i matematiki operatori. Svakoj stranici
PDF dokumenta mogue je neposredno pristupiti, bez potrebe da se interpretira
celokupan sadraj, dok kod PostScripta to nije mogue. To je jedna od velikih
mana PostScripta. PostScript jezik je posle konverzije u PDF preien, konciznije definisan i robusniji. Za ponovnu konverziju u PostScript esto se koristi
termin normalizacija poto se iz ugla, pripreme za tampu, dobijaju stabilnije i
kvalitetnije PostScript datoteke (slika 1.32).

Slika 1.32. Mesta konvertovanja iz PostScript-a u PDF i iz PDF-a u PostScript

pri pripremi dokumenta za tampu
PDF format podrava kompresiju teksta i grafike ime se dobijaju kompaktniji dokumenti.
31

Mogue je birati stepen kompresije i smanjivanje rezolucije fotografija

ime se prilagoava upotrebna vrednost PDF dokumenata. Ukoliko su namenjeni ekranskom prikazu, rezolucija slika se moe smanjiti i na 72 dpi, uz primenu
JPEG kompresija.
Fontovi koji su bili na originalnim stranicama integriu se u PDF datoteku i
pri tome se izdvajaju samo ona slova koja se u tekstu zaista pojavljuju. Za interpretiranje PostScript opisa stranice potrebna je znatna procesorska snaga RIP-a.
Na drugoj strani, PDF dokument je zapravo PostScript program koji je ve pretprocesiran u RIP-u i pretvoren u jasno definisane objekte. Gotovo svaka instrukcija u PDF dokumentu je namenjena konkretnom definisanju objekta. PostScript
datoteka se mora obraditi od poetka do kraja da bi se generisao dokument, dok
su stranice PDF-a potpuno nezavisne.
U PDF dokumentu mogu da se nalaze slike, fontovi, kljune rei za pretraivanje i indeksiranje, interaktivni hiperlinkovi, zvuk, video sekvence itd.
U grafikoj industriji PDF slui za prenos konane sadrine, kao digitalni
film za osvetljavanje na CtP ureajima i tampanje na digitalnim mainama i kao
format za arhiviranje.
Na slici 1.33 je ilustrovan digitalni radni proces koji je osnova savremenih
radnih procesa pripreme tampe.

Slika 1.33. Digitalni radni proces

PDF se moe generisati iz aplikacija koje ga podravaju ili preko Adobe
Distiller-a. Adobe PDF omoguuje da se bez trokova tampanja u elektronskom
formatu reprodukuje probni otisak, koji se kasnije moe naknadno modifikovati
po potrebi. Prilikom rada sa PDF datotekama, centralni deo ini Adobe Acrobat
sa svojim Plug-In dodacima.
Na slici 1.34 je ilustrovan tok od pripreme do realizacije tampe.
32

Slika 1.34. Interpretiraj jedanput, rasterizuj...

1.8. Karakteristike PDF-a

Najvanije karakteristike PDF formata su:
- Kompletnost; Sadri sva pisma, grafike i informacije o prelomu stranica
neophodne za prikaz i tampanje dokumenta, tano kako je izvren prelom.
- Kompaktan; PDF format podrava razliite metode kompresije (sa gubitkom ili bez), stvarajui manje dokumente koje je lake slati i bre tampati nego
izvorni aplikacijski dokument.
- Prenosiv; PDF je stranino, platformski, aplikacijski i ureajno nezavistan. PDF dokumenti visoke rezolucije mogu se tampati na bilo kom PostScript
Level 2 ili 3 izlaznom ureaju sa visokim rezultatom u oba sluaja. Ovo daje
veu fleksibilnost nego u PostScript radnom procesu.
- Promenljiv; Kada se kreiraju kompozitni PDF dokumenti, zadrava se
kontrola na ureivanju konanog dokumenta. Mogu se uraditi jednostavne promene teksta i slika, kao i promena rasporeda, brisanje i dodavanje stranica.
- Proiriv; Mogu se dodavati dodaci postojeem kompletu alatki u Acrobatu, radi izvravanja veeg broja dopunskih zadataka. Mogu se dodavati Radne
kartice prenosivog formata (PJTF) koje sadre informacije o poslu, CIP4 informacije, XML metapodaci i sl.

1.9. Verzije PDF-a

U tabeli T 1.1. su prikazane razliite verzije PDF formata, njihove slinosti
i razlike:
33

Tabela T1.1. Verzije PDF formata i njihove karakteristike

Acrobat 4.0
(PDF 1.3)

Acrobat 5.0
(PDF 1.4)

Acrobat 6.0
(PDF 1.5)

Acrobat 7.0 i 8
(PDF 1.6 i 1.7)

PDF dokumenti
mogu biti otvoreni sa Acrobatom 3.0, Acrobat
Reader-om 3.0 i
kasnijim verzijama.

PDF dokumenti
mogu biti otvoreni sa Acrobatom 3.0, Acrobat
Reader-om 3.0 i
kasnijim verzijama. Mogunosti
novijih verzija
mogu biti izgubljene ili se ne
mogu videti.

PDF dokumenti
mogu biti otvoreni sa Acrobatom 4.0, Acrobat
Reader-om 4.0 i
kasnijim verzijama. Mogunosti
novijih verzija
mogu biti izgubljene ili se ne
mogu videti.

PDF dokumenti
mogu biti otvoreni sa Acrobatom 4.0, Acrobat
Reader-om 4.0 i
kasnijim verzijama. Mogunosti
novijih verzija
mogu biti izgubljene ili se ne
mogu videti.

ICC upravljanje
bojama je podrano.

ICC upravljanje
bojama je podrano.

ICC upravljanje
ICC upravljanje
bojama nije podr- bojama je podrano.
ano.
Ne sme sadrati
nikakve elemente koji koriste
transparenciju.
Svi transparentni
elementi moraju
biti slepljeni.

Ne podrava
lejere.

34

Podrava rad sa
Podrava rad sa
Podrava rad sa
transparencijama. transparencijama. transparencijama.

Ne podrava
lejere.

uva slojeve (lejere) kada se generie PDF dokument iz aplikacije

koja omoguava
kreiranje ovakvog dokumenta
(Illustrator CS,
InDesign CS).

uva slojeve (lejere) kada se generie PDF dokument iz aplikacije

koja omoguava
kreiranje ovakvog dokumenta
(Illustrator CS,
InDesign CS).

Acrobat 4.0
(PDF 1.3)

Acrobat 5.0
(PDF 1.4)

Acrobat 6.0
(PDF 1.5)

Acrobat 7.0 i 8
(PDF 1.6 i 1.7)

Podran je DeviceN prostor boja

sa 8 boja.

Podran je DeviceN prostor boja

sa 8 boja.

Podran je DeviceN prostor boja

sa 31 boja.

Podran je DeviceN prostor boja

sa 31 boja.

Oseneni tamni
delovi se pretvaraju u slike.

Podrava slike sa
osenenim tamnim delovima.

Podrava slike sa
osenenim tamnim delovima.

Podrava slike sa
osenenim tamnim delovima.

Maskirani delovi
slika ne prikazuju se korektno
niti se tampaju
korektno.

Maskirani delovi
slika se prikazuju
i tampaju korektno.

Maskirani delovi
slika se prikazuju
i tampaju korektno.

Maskirani delovi
slika se prikazuju
i tampaju korektno.

Stranice mogu
biti veliine do
114.3 cm (45
ina).

Stranice mogu
biti veliine do
508 cm (200
ina).

Stranice mogu
biti veliine do
508 cm (200
ina).

Stranice mogu
biti veliine do
31800000 cm
(15000000 ina).

Dvobitni fontovi Dvobitni fontovi Dvobitni fontovi Dvobitni fontovi

mogu biti ugrae- mogu biti ugrae- mogu biti ugrae- mogu biti ugraeni u dokument.
ni u dokument.
ni u dokument.
ni u dokument.
Ne prepoznaje
TrueType fontove.

40-bitna zatita
dokumenta je
omoguena.

Prepoznaje TrueType fontove.

128-bitna zatita
dokumenta je
omoguena.

Prepoznaje TrueType fontove.

Prepoznaje TrueType fontove.

128-bitna zatita
dokumenta je
omoguena.

128-bitna zatita dokumenta

je omoguena.
Omoguena
je i 128-bitna
AES (Advanced
Encriptyon Standard) zatita.

35

1.10. PDF radni proces

Na slici 1.35 prikazane su operacije u PDF radnom procesu.

Slika 1.35. Operacije u PDF radnom procesu

Primer za samostalni rad

Za utvrivanje znanja, potrebno je da se uradi samostalni rad na kraju vebi,
koji sadri sve bitne nove elemente. Primer i instrukcije su date u nastavku, a
obaveza je svakog studenta pri emu je svaki student da izradi zadatak.

Uputstva za samostalni rad

1. Podesiti merne jedinice u milimetre.
2. Otvoriti novi dokument, i podesiti parametre stranica prema sledeem:
Format: A4
Naspramne strane: ne
Broj stranica: 2
Orijentacija: uspravno
Margine: 15 mm sa svih strana,
Naputanje: 3 mm sa svih strana.
36

3. Ubaciti jo 4 stranice u dokument.

4. Postaviti numeraciju na A-Master stranicu i primeniti na dokument.
5. Napraviti novi B-Master, i primeniti ga na strane 3 i 4
 apraviti tekst boksove i pozicionirati ih prema priloenom piglu, zatim,
6. N
kreirati Stil za paragraf, sa odreenim karakteristikama i primeniti na odreeni
tekst.

Stil 1
Font: Arial, Bold Italic
Veliina: 12 pt
Prored: 15 pt
Meuslovni razmak: 20
Udaljenost od osnovne linije: 2 pt
Jezik: Engleski
Poravnanje: sa obe strane, sa poslednjom linijom teksta u levom bloku
Prvi red tekst: 5 mm uvuen
Razmak nakon pasusa: 3 mm
Boja: Crna
7. Ubaciti sliku u prethodno pripremljeni okvir, i skalirati na odreenu veliinu.
8. Sauvati dati primer, kao veba 1.

Kontrolna pitanja
1. Objasnite pojam naspramnih strana.
2. Kako se u poetnim podeavanjima definie vrednost naputanja?
3. Na ta se odnosi pojam Gutter?
4. oje opcije se putanjom File/Document Setup mogu menjati?
5. P
 ojam Master strane je jedan od vanijih u In Design aplikaciji. Na ta se on
odnosi?
6. Koje alatke se koriste za rad sa tekstom?
7. P
 ozicioniranje tekst boksa se vri na dva naina. Koji su to naini i koje alatke
se koriste za njihovo izvrenje?
37

8. D
 odatna podeavanja okvira za tekst su mogua korienjem jedne opcije.
Koja opcija je u pitanju?
9. Stilovi za tekst se dele u dve grupe. Koje grupe su u pitanju?
10. ta se podeava pomou opcije Drop caps?
11. Na ta se odnosi pojam Hyphenation?
12. Koje alatke se koriste za pravljenje okvira za slike?
13. Objasnite pojam Portable Document Formata.
14. ta sve moe da se integrie u jedan PDF fajl?
15. Koje su najvanije karakteristike PDF formata?
16. P
 ostoje razliite verzije PDF formata. Nabrojte ih i istaknite njihove slinosti
i razlike.
17. ta podrazumeva PDF radni proces?
18. Nabrojati verzije PDF formata.
19. Koji elementi su unapreivani kroz razvoj verzija PDF formata?
20. Objasniti pojam digitalni radni proces.

38