Vono lozni rasadnik "ARGUS"

Saveti
ROJAL (SAD) Plod je veoma krupan, mase oko 4,2g. Okruglast, ima omota dui od ploda. Ljuska je srednje debljine, prekrivena tamnim prugama. Randman jezgre
43,5%. Stablo je veoma bujno, srednje ranog cvetanja. Protandian je. U ravici moe biti 2-3 ploda zajedno. Oprauju ga Apolda, Kosford i Bolvijera. Cenjena zbog
krupnoe kao stona sorta.
CRVENI LAMBERT Plod je sitan mase oko 1,3g. Omota je dui od ploda, ljuska je srednje tvrdoce, lepe prugaste povrine. Randman 48,5%. Ova sorta iz lambert grupe
je srednje bujnosti, dobro radja. Moe da ima 1-7 plodova u grupi. Posebno je atraktivna zbog crvenog lia koje je veoma lepo I dekorativno.
FURFULAK - Poreklom iz turske. Plod je krupan, oko 3g. Okruglast, malo spljoten na vrhu. Omota dug, potpuno prekriva plod, ljuska tanka, lako se lomi, jezgra
kvalitetna, cenjena i traena. Randman jezgre 44-46%. U gronji (grozdu) moe biti do 6 plodova. Ovo je stara, u Turskoj vodea, sorta. Turska je inae najvei proizvodja
lenika na svetu (75% svetske proizvodnje). Srednje je bujnosti i daje mnogo izdanaka. Rano cveta, dobro radja. Oprauju ga vie sorti lenika: Barselona, Negret,
Pijiemonski, Rimski ukusni, Palas, its. iri se i u drugim zemljama. Preporuuje se.
OKRUGLI DJIFONSKI (TONDA DI GIFFONI) - Poreklom iz Italije. Plod je srednje krupan, mase 2.4g. Okruglast omota je dui od ploda. Ljuske je srednje tanka obojena
kestenjastim prugama. Randman jezgre 46%. Italijanska sorta, stablo nije bujno, plodovi su joj dosta traeni u konditorskoj industriji. Osetljiva je na pozno prolene
mrazeve, tako da se preporucuje za gajenje u toplijim i mediteranskim podrujima.
RIMSKI UKUSNI (TONDA GENTILE ROMANA) - Poreklom iz Italije, plod srednje krupan do krupan, mase 2,7g. Okruglast omota je dui od ravni ploda. Ljuska tanka,
kestenjastoprugasta, jezgra veoma kvalitetna, randman 45%. bun je srednje bujan, dobro radja. Izraene je homogamije (Homogamija je istovremeno cvetanje mukih i
enskih cvetova). Proseno u ravici moe biti 2-3 ploda. Oprauju ga: Okrugli Djifonski i Mortarela. Traen je u industriji slatkia, dobro podnose hladnoe pa se moe
gajiti i u hladnijim kontinentalnim oblastima. Sazreva krajem VIII.
LUDOLF - Plod srednje krupnoe, jezgra kvalitetna, bun je bujan i vrlo rodan. Poznija sorta.
Halski din

BOLIVIJEROV (HALSKI DZIN) - Poreklom je iz Holandije. Plod je veoma krupan, mase oko 3,6g. Okruglasto konicnog oblika. Omotac u ravni ploda ili malo duzi. Ljuska
je svetlo mrka, jezgra ukusna. Randman je 36,5%. Plodovi do 5 komada u gronji (grozdu). Stablo je bujno i veoma rodno. Otporna sorta na niske zimske temperature
zbog cega se moze gajiti i u oblastima sa hladnijom klimom. Cveta kasno, krajem januara. Bogat je polenom. Protandrican je (protandrija je ranije cvetanje muskih
cvetova u odnosu na zenske). Sazreva u septembru. Preporucuje se za gajenje u drustvu sa jos 2-3 sorte u cilju medjusobnog orpasivanja.

Enis
ENIS - Nova sorta iz SAD. Spontani je sejanac pronadjen u Oregonu. Stablo je uspravno, bujno i vrlo rodno. Nije osetljiv prema niskim temperaturama. Ima lepe, vrlo
krupne plodove (oko 4,7g) loptasto do malo izduzenog oblika, svetle i prugaste ljuske. Sazreva kasno. Randman jezgre je oko 49%. Kasno cveta.Rese a i zenski
gametofiti su zreli najcesce u martu. Dobro je oprasuju Lambert Crveni, Halski dzin idr. Omotac ploda je umereno razvijen, a plodovi pri tresenju lako ispadaju pa se
preporucuje za masovno gajenje u plantazama i na okucnicama.
RODNI KUTARD (FRANCUSKA) Plod je krupan, okruglast, mase oko 3-4g. Omota je dui za treinu od ploda, jezgra je ukusna, ljuska je neto deblja, randman jezgra
je 39-44%. Stablo je bujno, dobre rodnosti, rano cveta. Protandrican je oprauju ga: Davijana, Negret, i panski dugi. Sazreva pozno.

Rodni kutard
RIMSKI (ITALIJA) Plod krupan, mase oko3,1g. Okruglast, rebrast, neznatno izduen. Omota je ravan sa vrhom ploda, plodovi zreli lako ispadaju iz njega, ljuska je
debela, teko se lomi. Randman jezgre 42%. bun je vrlo bujan, uspravnog rasta. Daje malo izdanaka. Pojedinih godina prerodi, da bi naredne godine podbacio u rodu
(alternativno ili naizmenino radjanje). Rano cveta enskim cvetom, jo u decembru (protaginicna). Daje do tri ploda u ravici, samosterilna je (treba joj opraiva).

Rimski
APOLDA - Nepoznatog je porekla. Plod je krupan, okruglast, prosecne mase oko 3,2g. Ravan omotac, pri vrhu ploda. Ljuska u zrenju prugasto mrke boje. Ima u proseku
par plodova u racvici. Randman jezgre 41%. Stablo je srednje razvijeno, osrednje rodnosti, razvijene krune, srednje faze cvetanja. Oprasuje ga kosford. Protandican je.
(protandrija je ranije cvetanje muskih cvetova u odnosu na zenske).

Apolda
Pijemontski

PIJIEMONTSKI (TONDA GENTILE DELLA LONGHE DEL PIEMONTE) - Poreklom iz Italije. Plod je ukusan, mase 2,3g. Okruglast sa zaostrenim vrhom. Omotac je
duzine ploda ili duzi, plodovi lako ispadaju iz njega. Ljuska je tanka ali tvrda, jezgra kvalitetna. Randman odlican, do 58%. Italijanska sotra gde se dosta i gaji. Zbun je
srednje bujnosti i daje izdanke. Veoma rano cveta, protaginican je (Protaginija je ranije cvetanje zenskih cvetova u odnosu na muske). Autosterilna je, treba joj oprasivac.
Dobro je oprasuju Kutard i Negret. Zbog slabe klijavosti polena los je oprasivac. Zri krajem VIII.
ISTARSKI OKRUGLI - Poreklom iz Hrvatske. Plod je krupan, prosecne mase oko 3g. Okruglastog oblika, omotac u ravni ploda iz kojeg plod tesko ispada sto se smatra
nedostatkom, jezgra vrlo ukusna. Stablo je veoma bujno, osrednje rodnosti. Sazreva krajem VIII.

Istarski okrugli
SORTE LENIKA OKRUGLASTOG PLODA
ISTARSKI DUGI - Sorta lesnika poreklom iz Hrvatske tacnije iz Istre. Rasprostranjena je u nasim krajevima. Stablo je vrlo bujno i vrlo rodno. Radja obilno i redovno svake
godine. Cveta rano, protandrican je. Za nju su dobi oprasivaci Davijana, Rimski i dr. Plodovi su krupni (prosecno 3,5g), duguljasti i lepi. Radja u grozdovima oko 5 ploda u

grozdu. Randman jezgra je oko 46%. Sazreva relativno rano (krajem avgusta). Omotac ploda je veoma razvijen - duzi od ploda i plodovi iz njega tesko ispadaju. Kao
nedostatak sorte smatra se tesko ispadanje sorte iz omotaca, pa se berba ne moze mehanizovati. Sorta je dosta osetljiva na susu.

Istarski dugi

Kosford
KOSFORD - Plod srednje krupnoce, masa oko 2.5g. Duguljast, omotac u ravni ploda ili malo duze. Plodovi 2 do 4 u gronji (u racvici). Jezgra kvalitetna, randman 50-53%.
Stablo je srednje bujnosti, razgranato. Cveta i zri kasno. Vrlo dobro radja, srednje je otpornosti na niske zimske temperature. Oprasuje ga rimski.
SORTE LENIKA DUGULJASTOG PLODA
DUGI SPANSKI (LAMBERT FILBERT) - Plod je srednje krupan, mase oko 2,3g. Duguljast, malo spljosten, omotac je duzi od ploda. Ljuska je srednje dubine, prugasta i
maljava. Jezgra je kvalitetna. Cenjena je za stonu potrosnju. Randman 47%. Stablo je manje bujnosti, dobre rodnosti. Pozno cveta, izrazena je homogamija. Poznog je
cvetanja i zrenja. Radja u gronjama u kojima moze biti do 5 plodova zajedno. Oprasuju ga Kosford, Bolvijerov, Morel.

BADEMOLIKI LESNIK- Plod je sitan do srednje krupan mase oko 1,73g Izduseno cilindrican Omotac je dvostruko duzi od ploda. U zrelosti plodovi lako ispadaju iz
omotaca> LJuska je tanka lako se lomi. Randman je 54%. Zbun je srednje bujnosti, daje puno izdanaka. Cveta srednje rano, formira puno resa. Protaginican je, a
samooplodnjom formira i do 20% plodova. Oprasuje ga Rimski. MOze se saditi i na manjem rastojanju, ali ne na sopstvenom korenu, jer daje mnogo izdanaka. Ima
redovnu rodnost.
SAN DjOVANI - Poreklom iz Italije. Plod je srednje krupnoce maseoko 2,5g. Duguljast, omotac duzi od ploda, ljuska je tanka svtlokestenjasta prugasta i malo maljava pri
vrhu. Randman jezgre 46%. Stablo je veoma bujno, daje malo izdanaka, zbun srednje razvijen, dobro radja. Izrazene je hemogamije, cveta rano takodje rano sazreva.
Osteljiva je na pozne mrazeve, pa se ne preporucuje za gajenje u oblastima sa surovijom klimom mada je kvalitetna sorta. Oprasivaci: MOrtarela, Okrugli djifonski.
SIVRI - poreklom je iz Turske. Plod je srednje krupan, mase oko 2,5g. Izduzen, omotac je duzi od ploda. LJuska srednje debljine. Plod se teze odvaja od omotaca. Jezgra
kvalitetna, randman 44%. Stablo je manje bujnosti, zbun sirok, protadrican je. Rano cveta i rano sazreva. Ima dobar kvalitet jezgra, mana mu je sto se plodovi teze
odvajaju od omotaca.

Rodnost kalemljenog lenika u prvoj godini

Proizvodnja novih sorti lenika

alosni lenik
Rodnost u prvoj godini
Podizanje zasada lenika i odravanje
-Razmak sadnje
Na osnovu predloenih sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje su mahom srednje bujne, pa se na osnovu toga i odreduje razmak sadnica. Preporuuje se
sadnja na rastojanju od 4 metra izmedju redova odnosno izmedju terasa (gde je mogue i vee rastojanje zbog razliitog nagiba terena) i 3 metra izmedju sadnica.
Redovi po mogustvu treba da imaju pravac sever-jug radi boljeg osvetljavanja.
-Vreme i nain sadnje
Najpogodnije vreme za sadnju lenika je u jesen, poto korenov sistem ima znaajnu aktivnost tokom zimskog perioda. Nisu retki sluajevi da lenik pri povoljnim
vremenksim uslovima cveta i u februaru. S obzirom da je predvidjeno gigolovanje ili pravljenje terase, guranjem i razvlaenjem debelog sloja zemlje uz naknadno oranje,

nee se kopati jame u klasinom smislu. Posle pripreme zemljita izvrie se razmeravanje i obeleavanje mesta za sadnju, a posle toga se iskopa jamica dovoljno
duboka i iroka da se moe u nju nesmetano smestiti korenov sistem. Treba voditi rauna da sadnice od momenta vadenja iz trapa pa do sadnje ne provedu vie od
jednog sata nepokrivene kako se ne bi suile korenove dlaice koje su vrlo osetljive. Poto se sadnice stave u jamu na onu dubinu na kojoj je bila u rastilitu, na ile se
stavlja sloj sitne zemlje (10 do 15 cm). Ova zemlja se nagazi, a preko nje se opet stavi jedan sloj zemlje radi popunjenja jamice. Ukoliko je zemljite pripremljeno bez
prethodnog rigolovanja, ve obinim oranjem, neophodno je kopanje rupa veliine 60x60 cm.
Obrazovanje oblika kruna i rezidba lenika
Sistem krune treba obrazovati u obliku trostablaice - tri grane polaze iz jednog mesta. U prolee prve godine posle sadnje vri se skraivanje sadnica na 30 cm. Iznad
zemlje sa ciljem pospeivanja izbijanja dva do tri izdanka koji e initi budui oblik krune za formiranje trostabljaice. U drugoj godini posle sadnje vri se izdor najbolje
sekundarne grane, koja prati dalji rast a izdanke skraivati i ujednaiti do visine rasta. U narednim godinama vri se uklanjanja suvinih grana. Cilj je da se obezbedi
dovoljno prosunavanja u svim plodonoenja.
Od pete godine pa nadalje smatra se da je lenik stupio u u punu rodnost. Lenik od 7 do 15-te moe da daje prinose po stablu od 3 do 5 kg, a u periodu od 15 do 25-te
od 5 do 10 kg po stablu. Da bi se ova rodnost obezbedila, lesci se mora u punoj rodnosti u novembru ili decembru dodati 500 kg NPK 10:12:26, a u februaru 250 kg po
hektaru KAN-a. Ishrana lenika u punoj rodnosti podeava se po veliini prinosa, prema vegetativnom prirasti u stanju zasada. Doze dubrenja lenika zavisie od
rezultata analize lista lenika i zemljita u zasadu. Zemljite u zasadu odrava se u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem kao i primenom herbicida. Unitavanje
izdanaka vri se mehanikim ili hemijskim putem.
Program zatite zasada od bolesti i tetoina
Zasadi lenika se mogu uspeno tititi sa relativno malim brojem prskanja. Nedovoljna zatita, medjutim, moe permanentno iz godine u godinu dovesti do potpunog
gubitka roda usled kombinovanog tetnog dejstva tetoina i u vezi sa njima pojaanom pojavom gljivinih obolenja zbog nastalih povreda. Kao i kod vonih vrsta, zbog
mogunosti infekcija grana, pojave rak rane, bakterijskih i gljivinih obolenja lia, mogunost pojava i irenja trulenica korena, pored programa prskanja neophodna je i
odredjena higijena zasada. Ona se najee sastoji u uklanjanju suvih grana, zaraenog lia, spreavanju preteranog vlaenja zemljita, unitavanju korova itd. Radi
zatite lenika od bolesti i tetoina potrebno je izvriti 5-7 prskanja godinje. I - prskanje obavlja se krajem zime uz primenu 0.5% fobidol ulja ili 0.5% Oleadijazinona u
cilju zatite od mrazovca i titastih vai. II - prskanje se obavlja u vremenu razvoja prvih listova i cvetova uz primenu jednog od sledeih fungicida: jednoprocentni bakarni
kre, 0.3% Ortocida, 0.3% Cineba ili 1% Dorosala u cilju spreavanja pojave monilie, bakterioze, aktrantoze i gleosporijuma. III - prskanje se obavlja 10 do 12 dana posle
drugog prskanja uz upotrebu istih fungicida, a protiv istih gljivinih i bakterijskih bolesti. IV - prskanje se obavlje 10 do 12 dana posle treeg prskanja sa istim fungicidima i
protiv istih bolesti. Ovo prskanje se moe izostaviti u sunim godinama ali je neophodno da se obavi u vlanim. V - prskanje se obavlja poetkom ili sredinom maja uz
primenu jednog od akaricida: 0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita u cilju suzbijanja preglja lenika. VI - prskanje se obavlja sredinom maja uz primenu o.1%
Parationa ili 1.0% Thiodana, kojima se moe dodati jedna od akaricida (0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita) u cilju suzbijanja crvljivosti i pregljeva lenika. VII prskanje se obavlja 10 do 14 dana posle estog prskanja uz primenu 0.1% Parationa ili 0.15 Thodana a u cilju suzbijanja crvljivosti plodova. U prvoj i drugoj godini posle
sadnje neophodna su prva tri prskanja a od tree godine pa nadalje moraju se obavljati sva predvidjena prskanja.
Berba plodova lenika
Berba treba da se vri to kasnije, odnosno u fazi maksimalne fizioloke zrelosti. Za lesku je karakteristino da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju istovremeno.
Zato se eka da plodovi sasvim dostignu svoju fizioloku zrelost a to je kada se kupula (omota) lako odvaja od ploda i kada plodovi masovno poinju da padaju na
zemlju. Tada se vri treenje stabala i berba plodova sa prethodno postavljenim platnom.
Suenje plodova lenika
Suenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom moe doi do pojave budji i propadanja plodova. Jo prilikom berbe jedan deo plodova pae zajedno sa
omotaem. Omota sadri znatno vie vode pa ga zato treba skinuti. Plodovi koji su obrani zajedno sa omotaem a ne moemo ih runo skinuti odmah, prvo se sue 6 do

8 dana na suncu uz esto meanje. Posle ovakvog suenja 80% plodova bie odvojeno od omotaa, a ostali plodovi se jo malo moraju dopunski osuiti. Ukoliko ostane
omota kod nekih plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se meaju da bi se suenje
ubrzalo, a samim tim i odvojio omota. Sve ovo treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvriti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti. Kada su svi plodovi oieni
onda se oni sue na suncu jo dva do tri dana ili u specijalnoj sunici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je temperatura od 32-34 C optimalna i
dovoljna za suenje. Dobro osueni plodovi mogu se uvati 2 do 3 godine. Medjutim, bolje je da se ne uvaju vie od godinu dana jer gube na teini i boji, a ponekad radi
visokog sadraja vlage mogu i da uegnu.
uvanje plodova lenika
uvanje je neophodno ukoliko proizvodja posle suenja nije u mogunosti da odmah proda plodove lenika. U tom sluaju lenik se mora skladititi u prostorijama koje
treba da budu suve i osvetljene. U vlanim prostirijama plodovi lenika brzo propadaju, budjaju i zbog toga gube na teini i kvalitetu. U odgovarajuem skladinom
prostoru plodovi lenika treba da budu u tankim slojevima razvueni i da se povremeno meaju, da nebi primili neprijatan miris. Preporuuje se povremeno da se u
magacinskom prostoru pali sumpor radi unitavanja pojedinih gljivica, a takodje da se uva i negaeni kre koji smanjuje vlanost u prostoriji. Pod magacinskog prostora
treba da bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljanje i sa unutranje
strane. Prostorija treba da ima elektrini ventilator koji ce odstaranjivati suvinu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm od ivice plafona. Radi uspenog uvanja treba
ugraditi i elektrine kalorifere. Broj i veliina kalorifera e zavisiti od veliine prostorije odnosno od koliine lenika koji se uva. Kaloriferi treba da budu sa termostatom i
sluice za odravanje temperature zagrevanje skladita na 30 C. Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre manipulacije i kretanje radnika u
magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove. Jedan boks treba da ima 6 m2, a izmedu njih je prostor u irini od 1 m koji slui za kretanje radnika i izvodjenje
svih manipulativnih poslova.

Sadnice lenika
Lenik se koristi u prehrambenoj industriji i konditorskoj industriji, medicini i parfimeriji, kao boja u slikarstvu itd. Svetska proizvodnja je ograniena zbog ega ova cenjena
voka uvek ima dobru cenu i dosta se trai, pa iz tih razloga treba iriti i u naim zasadima. Dobro radja i na skromnijem zemljitu. Pri zasnivanju zasada lenikom voditi
racuna o sledeem:
- birati sorte kasnijeg cvetanja i ranijeg zrenja
- za uzgoj lenika dobra su brdsko planinska podruja sa dovoljno vazdune vlage mada se gaji i u ravniarskim oblastima.
- kritian je period cvetanja, jer su u tom periodu temperature nie od -6 C nepovoljne za zametanje plodova.
- i kod lenika uglavnom kao i kod oraha enski i muki cvetovi cvetaju nejednovremeno (dihogamija)
- najbolje je sadjenje u jesen ili zimi ako vreme dozvoljava i to na eernim stranama, jer ti poloaji spreavaju ranije cvetanje leske.
- za sigurniju i obilniju rodnost lenika preporucuje se pored odgovarajueg opraivaa jo dve do tri sorte u istom zasadu
- ne koristiti kao podloge pri kalemljenju sorte koje daju puno izdanaka.
- veina sorti u naim uslovima sazreva krajem VIII i poetkom IX. Raspon izmedju najranijih i kasnih sorti je 20 dana.
tetoine lenika su: Leskotoc ili lenikov crv (izaziva crvljanje plodova), leskova grinja leskova striibuba, titasta va ljive. Bolesti lenika su: pepelnica leske i
parogena bakterija.
Sadnice se najvie proizvode izbojcima iz korenovog vrata matinog stabla sorte pa ih iz tih razloga treba iriti. Mogue je sadnice proizvesti i kalemljenjem, ali se
postupak ekonomski ne isplati. Takode je mogue proizvesti sadnice poloenicama, nagrtanjem, itd.
1.) Rastojanje izmedu sadnica lenika ako se gaji u vidu buna:
- bujne sorte - 5m x 5m
- srednje bujne - 5m x 4m
- slabo bujne - 4m x 4m

2.) Rastojanje izmedju sadnica leske ako se gaji kao stablaica kalemljena na podlozi od meje leske:
- bujne sorte - 6m x 5m
- srednje bujne - 5m x 5m
- slabo bujne - 5m x 4m
3.) Rastojanje izmedu sadnica leske ako se gaji u vidu ive ograde:
- bujne sorte - 6m x 3m
- srednje bujne - 5m x 3m
- slabo bijne - 4m x 3m
Prvi broj oznaava rastojanje izmedju redova, a drugi broj oznaava rastojanje izmedu sadnica u redu.
Period porasta plodova leske
Stupanje leske u period rodnosti zavisi pre svega od naina razmnoavanja. Kalemljena ili na sopstvenom izdanku leska poinje da radja u treoj ili etvrtoj godini posle
sadjenja. Posle tog perioda prinosi se poveavaju sukcesivno do desete godine, kada poinje faza pune i ustaljene rodnosti.
Vegetativno razmnoena leska redovno i obilno radja u uslovima primene agrotehnikih i pomotehnikih mera sve do 20, eventualno 30 godina starosti. Posle tog perioda
neophodno je podmladjivanje (obnova i zamena rodnog drveta), a to se postie kratkom rezidbom. Generativno razmnoena leska prorodi tek u 6. ili 7. godini posle
sadjenja. Prinos po jednom bunu ili stablu krece se od 10-12kg, odnosno oko 3 tone po hektaru. Vek divlje leske je preko 100 godina, a kod sorti u intezivnoj proizvodnji
je znatno krai (50-80 godina).

Proizvodnja 2014