DIFERENCIJALNE JEDNAINE DRUGOG REDA ( I VIEG)

JEDNAINA OBLIKA Y(n)= f(x)

Red ove diferencijalne jednaine se smanjuje neposrednom integracijom.

JEDNAINA OBLIKA F( x, yk, yn) = 0

Uvodimo smenu yk= p , odavde je yk+1= p` itd. (odnosno y`=p pa je y``=p` )

JEDNAINA OBLIKA F ( y,y`,y``,,y(n))

Uvodimo smenu y`=p, ali pazimo , sada je y``=p

dp
, odnosno y``=p p`
dy

JEDNAINA OBLIKA y``+ a(x)y`+b(x)y=f(x)

Posmatramo odgovarajuu homogenu jednainu : y``+ a(x)y`+b(x)y=0
Ako je poznato jedno partikularno reenje y1(x) ove jednaine onda je drugo reenje:
e
y2(x)= y1(x) 2
dx , pa je reenje homogene jednaine y(x)=c1 y1(x)+c2 y2(x)
y1 ( x)
Nadalje variramo konstante da bi nali reenje odgovarajue poetne nehomogene jednaine.
a ( x ) dx

OJLEROVA JEDNAINA
xny(n)+ a1xn-1y(n-1)++an-1xy`+any = 0 (ili=f(x))

Uvodimo smenu x=et , odavde je: y`=

y`t
y `` y `
y ```3 y t ``+2 y t `
; y``= t 2t t ; y```= t
. Itd.
t
e
e
e 3t

Odakle ovo? Vai da je:

d y `t
dy
( )
y`
dy dt
d 2 y dt e t
y`=
=
= tt dalje je y``=
=
= itd .
dx
dx dx e
dx 2
dt
dt
Najpre reimo homogenu Ojlerovu jednainu , a onda reavamo nehomogenu varijacijom konstanata ili suprotnim
koeficijentima.
1

LINEARNA HOMOGENA D.J. SA KONSTANTNIM KOEFICIJENTIMA(DRUGOG REDA)

y``+a1y`+a2y=o
Njoj najpre pridruujemo karakteristinu jednainu:

2 + a1 + a 2 = 0
U zavisnosti od reenja karakteristine jednaine razlikujemo tri sluaja:
1)

1 i 2 su realna i razliita, onda je : y(x)= c1e x + c 2 e x

2)

1 i 2 su realna i jednaka reenja , onda je : y(x)= c1e x +x c 2 e x

3)

1 i 2 su konjugovano kompleksni brojevi : 1 =a+bi, 2 =a-bi , onda je :

y(x)=c1eaxcosbx+c2eaxsinbx

LINEARNA NEHOMOGENA D.J. SA KONSTANTNIM KOEFICIJENTIMA(DRUGOG REDA)

y``+a1y`+a2y=f(x)

1)

METOD VARIJACIJE KONSTANATA

Najpre reimo homogenu jednainu y``+a1y`+a2y=o.

y=c1(x)y1+c2(x)y2 i posmatramo sistem :
c`1(x)y1+c`2(x)y2=0
c`1(x)y`1+c`2(x)y`2=f(x)
Reimo sistem po c1i c2 ta reenja zamenimo u
Pazimo,jer su

y=c1(x)y1+c2(x)y2

c1i c2 funkcije od x-sa

2) METOD NEODREDJENIH KOEFICIJENATA

Ako je f(x)=eaxPn(x)

i)

1) a nije koren karakteristine jednaine, onda je y=eaxQn(x) , gde je

neodredjenim koeficijentima.
2)
ii)

Qn(x) polinom n-tog stepena sa

ako je a koren karakteristine jednaine onda je y= xm eaxQn(x) , gde je m reda korena a

Ako je f(x)= eax[Pn(x)cosbx+Qk(x)sinbx]

1) Ako a bi nisu koreni karakteristine jednaine:

y= eax[SN(x)cosbx+TN(x)sinbx] gde je N=max(n,k)
2) Ako su a bi koreni karakteristine jednaine:
y=xm eax[SN(x)cosbx+TN(x)sinbx] , gde je m- reda a bi