Abe Kobo

ETVRTO MEULEDENO DOBA

Prevod: ivkovi Mirjana
Abe Kobo DAI-YON KAMPYOKI, 1959.

KENTAUR
1979.

UVOD
Na dubini od petnaest hiljada stopa debeo sloj mulja na dnu beivotnog mora bio je proaran
jamama i izgledao uperast kao da je prekriven dlakom neke atrofirane ivotinje. Odjednom, mulj
poe da se uzdie. Trenutak potom on se raspri i preobrazi u taman oblak koji kulja nagore, trnui
usput zvezdane takice planktona, koje su vrvele povrh prozranog crnog zida.
Naborane litice ostadoe ogoljene. Svetlucajui poput smeeg elatina i bljujui ogromne
mehurove vazduha masa zatim pokulja navie, beskrajno se ravajui poput grana stoletnog bora.
Pena se raspri, a magme, koja je sijala tamnim sjajem, nestade. Nakon toga, jedino je jo ogromni
stub pare zaparao morski sneg, kovitlajui se uvis dok se nije beumno rasuo. Ali stub je iezao
meu velikim molekulima vode u trenutku kada je dotakao udaljenu povrinu mora.
U tom asu, na oko dve nautike milje odatle, putniki teretnjak plovio je prema Jokohami; putnici
i posada za trenutak su izgubili orijentaciju i osetili neoekivano kripanje i ljuljanje brodskog trupa.
Slaba, ali iznenadna promena boje koja se odigrala na povrini mora i jato delfina koje je pometeno
iskakalo iz vode upozorili su drugog oficira na komandnom mostu, ali on to nije smatrao dovoljno
vrednim da bude uneto u brodski dnevnik. Julsko sunce sijalo je na nebu poput otopljene ive.
U meuvremenu se nevidljivo pulsiranje mora ve pretvorilo u ogromni plimski talas koji je kroz
vodu hrlio ka kopnu neverovatnom brzinom od 480 milja na as.

PROGRAMSKA KARTICA BR. 1

U kojoj je re o elektronskom kompjuteru kao maini koja misli. Maine su u stanju da misle, ali
ne i da postavljaju probleme. Da bi mislile moraju se snabdeti problemskim programom ispisanim na
jeziku maine, to jest, programskom karticom.
1.
"Kako napreduje sastanak?" upita Tanomogi, moj pomonik, kada uoh. Podeavao je memorijsku
jedinicu i netremice zurio u monitor. Oigledno sam izgledao potiteno poto je on, i ne saekavi
odgovor, odbacio pomagala i uzdahnuo.
"Ne bacaj stvari unaokolo."
Tanomogi se nevoljko sae i pokupi pomagala, iskezivi vilicu i mlitavo odmahnuvi rukom. "Za
boga miloga, kada emo prionuti na posao?"
"Kada bih to samo znao."
I sam sam bio ljut, tako da je tue ravo raspoloenje samo pogoravalo moje sopstveno. Skidoh
kaput i bacih ga na kontrolnu tablu. Uinilo mi se da je maina poela da radi sama od sebe. To se,
naravno, nije moglo dogoditi; samo mi se priinilo. Ali u tom trenutku kao da mi se javila
zapanjujua ideja. Zbunjen, pokuah da je dokuim, ali bilo je prekasno. Do avola, a ve sam je
imao!
"Postoji li alternativan plan?"
"Odakle bi postojao?"
Trenutak potom, Tanomogi blago ree: "Idem na as dole. Odmah se vraam."
"U redu. Ionako nemamo ta da radimo."
Sedoh na stolicu i zatvorih oi. Mogao sam da ujem bat Tanomogijevih sandala koji se gubio u
daljini. Pitao sam se zato su svi mladi japanski istraivai voleli da nose drvene sandale. udan
obiaj. Koraci su se sve bre udaljavali.
Kada otvorih oi, etiri albuma, koja su stajala jedan uz drugoga na polici, uinila su mi se
izuzetno znaajnim. U njima su se nalazili iseci lanaka o maini za predvianje, tampani tokom tri
godine od zavretka Moskve I. Oni su utrli put koji sam prevalio. A na zavretku poslednje strane,
ak je i taj put poinjao da nestaje.
2.
Bilo je ironije u tome to je prva stranica albuma poinjala reenicom naunika koji se okrenuo
protiv nas.
"Strunjaci, otvorite oi!" napisao je, zapoinjui lanak kao da je on sam izumeo predvidaa. "H.
D. Velsov Vremeplov predstavljao je ipak samo deju igru poto je bio u stanju da ovlada protokom
vremena jedino na taj nain to e ga prevesti u prostornom smislu, iako je govorio o tome kao o
putovanju, kroz vreme. Bakterije vidimo kroz mikroskop, dakle posredno. Pa ipak, bilo bi pogreno
tvrditi da ih uopte ne vidimo samo zato to su nevidljive golom oku. Na isti nain smo videli i
budunost pomou predviaa Moskve I. Vremeplov je napokon postao stvarnost. Sada se nalazimo
na novoj prekretnici u istoriji civilizacije."
Pa, pretpostavljam da to moe i tako da se kae. Ali tvrdnja je svakako bila preterana. Po mom
miljenju kritiar nije uopte video budunost, ve je samo gledao neki nedosledan urnal.
Film u predvidau Moskva I poinjao je ovako: prvo se pojavila velika otvorena aka i sat koji je
pokazivao tano podne. U isto vreme se i na televizoru videla ista scena. aka treba da se zatvori

onog trenutka kada kazaljka na satu oznai jedan sat. Jedan tehniar okree vremenski brojanik na
kontrolnoj tabli, i ve je jedan sat; vrsto se zatvorila samo aka na televizijskom ekranu, dok je
druga aka ostala otvorena.
Kasnije je izveden slian dokaz. Na iznenadni znak jedna mala, uspavana ptica, prikazana na
ekranu, odlee u budunost, dok ptica u sadanjosti ostaje nepokretna; na drugi odreeni znak aa iz
ruke pada na pod i razbija se.
Naravno, prirodno je ispoljiti iznenaenje kada su u pitanju ovakvi eksperimenti. Prvi put sam ak
i ja bio zbunjen. Ali problem je u neem drugom. Tri godine kasnije, u etvrtom albumu mogla se
proitati ovakva pria.
Kritiar je potpuno promenio svoj stav. "Uistinu, smatram da je predskazivanje nemogue u ovom
svetu. Pretpostavimo, za trenutak, da smo predvideli kako e jedan odreeni ovek upasti u rupu za
jedan sat. Koja e budala, svesna predskazanja, ikada postupiti na taj nain? Takav jedan lakoveran
kreten bio bi podloan bilo kakvoj sugestiji. Nije u pitanju predvianje, ve jednostavno
sugestivnost. Nazovimo predmet sugestivnom mainom i zanemarimo predvianje."
Dobro, samo vi to nazovite kako vam drago. Ali, promena stava svakako nije bila ograniena
samo na ovu kritiku, ona je bila tipina za sve. Svi su odmah promenili miljenje i od tada su se
ophodili prema meni kao prema nekoj opasnoj osobi.
3.
Na drugoj strani albuma pojavila se moja slika na kojoj se jo osmehujem. Ispod slike usledio je
lanak sa mojom izjavom datom u intervjuu o Moskvi I:
"Naravno, nema nikakve sumnje da je maina verodostojna", profesionalno pribrano izjavio je
profesor Katsumi sa Instituta za Kompjutersku Tehniku. "Teorijski govorei, jedan ovakav izum
sasvim je mogu. Ali ne mogu da verujem da postoji bilo kakva bitna razlika izmeu starog
elektronskog kompjutera i Moskve I."
To je bila la. Jednostavno sam pozeleneo od zavisti. Poto sam davao prilino strune odgovore,
jedan iznervirani reporter otiao je tako daleko da se obrecnuo: "Da li to znai, profesore, da biste
bili u stanju da smesta konstruiete jednu takvu mainu?"
"Pa... bio bih... kada bih imao vremena i novca." U izvesnoj meri sam tako i mislio. "Uopteno
govorei, po svojoj prirodi elektronski kompjuter poseduje sposobnost da vri predvianja. Problem
je pre u tehnici rukovanja nego u samoj maini. Tekoa je u programiranju - to jest, u prenoenju
problema na jezik razumljiv maini. Do sada su ljudi morali da opsluuju kompjutere. A Moskva I
oito je dostigla nivo u kome je u stanju da se sama programira."
"Da li biste onda bili tako ljubazni da nam kaete ta mislite, kakve nesluene mogunosti oekuju
ovu mainu u budunosti?"
"Hm... Uopteno govorei, to je projekcija predvianja u budunost vea, tim je ona manje
pouzdana. Kao to se videlo na filmu, domet predvianja je zauujue ogranien. ak i dete u
jaslicama zna da e se aa razbiti ako je ispusti, tako da to ne mora da mu saopti nikakav
predvia. Moe se razmiljati o mnogim nainima poduavanja, ali smatram da treba biti obariv i
ne oekivati isuvie."
Pa ipak, sudei prema mojim najskrovitijim mislima, zapravo sam ispoljavao silnu ljubomoru
koja me je izjedala. to due budem oklevao tim u vie izgubiti. Neu se smiriti ako ne pokuam da
konstruiem takvu mainu sopstvenim rukama. Odmah sam se dao na posao, pokuavajui da
nagovorim dva ili tri poznanika, ukljuujui tu i direktora Instituta, da mi pomognu. Ali svi su
ispoljili samo radoznalost za projekat. Veoma su me naljutile rei izvesnog romanopisca koji mi se

pridruio, s obrazloenjem da deli moje miljenje. (Naravno, on nije znao o emu govori, ali, nita se
ne priinjava tako verovatno kao glupost):
"Moda je", rekao je on, "prirodno da samo komunisti, koji pokuavaju da sve uklope u unapred
zadat oblik, treba da imaju budunost koju moe da predvidi maina. Pa ipak, za one od nas koji
stvaraju svoju budunost kroz vebu slobodne volje, takvo je predvianje, bez sumnje, od male
koristi. ak i ako neko insistira da je projektuje, nije li to prozirno u istoj meri kao i staklo? Vie od
svega se bojim da verovanje u predvianje ne prouzrokuje paralizu oseaja za moral."
Nedugo potom prilika mi se ukazala. Otvorio sam drugi album. Tu je Moskva I ve poela da
pokazuje ire mogunosti, ega sam se potajno i plaio. Ne samo da sve nije bilo san, sve je
izgledalo odve stvarno. Jedno za drugim, brzo su se nizala dosadna materijalistika predvianja.
Prvo je usledila neverovatno tana vremenska prognoza, a zatim predvianja na polju industrijskih
finansija.
Moja nedoumica oko vremena izmie saetoj definiciji. Odjednom je maina bila kadra da prui
podatke o godinjoj kvoti pirina. Poto nisam mogao da znam da li e to vaiti i za sledeih pola
godine, nastavio sam. Predvidela je: predraune optenacionalne banke za prvi kvartal, zatim broj
nesakupljivih priznanica za jedan mesec, pa prou robe u pojedinim odeljenjima robnih kua, listu
cena u maloprodaji za sledei mesec u Nagoja Sitiju, i oekivani obim rezervi u tokijskoj luci.
Predrauni su najavljivani jedan za drugim. Nisam mogao, a da se ne naem u udu kada su poeli da
se pokazuju mnogo taniji nego to bih predvideo ukoliko bih uzeo u obzir uobiajenu marginu
greaka. Izvetaj koji je usledio na kraju ove serije predvianja bio je zaista bezobrazan:
"Moskva I je u stanju da predvidi procenat industrijskih zaliha kao i indeks cena zaliha u Japanu.
Ali budui da bi to ona uinila po cenu finansijskog haosa, odustaemo. elimo samo pravedno
nadmetanje."
Opta zapanjenost dostigla je vrhunac. ak su se i novine uzdrale od nepotrebne kritike. Oito je
bilo da su i neke druge zemlje primile slina predvianja, ali nisu dale ni glasa od sebe.
Poniavajua tiina se nastavljala. Pa ipak, to nije znailo da su stvari stajale u mestu. Na zahtev
saveta finansija japanska vlada postepeno je poela da se interesuje za celu stvar.
Najpre je oformljena sekcija zaduena za razvoj maine za predvianje kao odeljenje pri Institutu
za Kompjutersku Tehniku, IKT, kako smo ga skraeno zvali. Za efa sam naimenovan ja. To je
izgledalo najprilinije, poto sam bio jedina osoba u Japanu koja je posedovala specijalizaciju na
polju programiranja. I tako je na kraju ispalo upravo onako kako sam i oekivao: doao sam u priliku
da se potpuno posvetim istraivanju maine za predvianje.
ALBUM BR. III
Kao to je i obeala, Moskva I je i dalje utala. Tanomogi se neprilino ponaao, ali je bio veoma
sposoban pomonik. Na posao je dobro napredovao i u jesen druge godine bio je gotovo priveden
kraju. Tada smo ve bili u stanju da prikaemo razbijanje ae u televizijskoj budunosti.
(Predvianje prirodnih pojava bilo je relativno lako postii.) Sa svakim prikazivanjem nekog
jednostavnog eksperimenta, rasla je slava maine, a i moja - kao i oekivanja javnosti. Bez sumnje
neki se jo seaju vremena kada smo bili blizu toga da predviamo ishode konjskih trka. Svi umeani
u taj posao uzbudili su se na pomisao da e izgubiti novac ako doe do predvianja, i u poslednjem
asu su predloili da odustanemo. U to vreme bio sam ushien uspehom, smatrajui ovo za dokaz
moi maine; ali kada sada o tome razmiljam, ishod ovog poduhvata bio je moda zloslutan, jer

uskoro smo postali ozloglaeni. (Ne znam koliko nosaa podupire svet, ali bar tri su tupavost,
neznanje i glupost.) U to vreme sam jo doivljavao uspon i mnogo sam jo toga oekivao. Divna je
bila popularnost koju sam uivao, naroito meu decom. Postao sam slavan, i esto se pojavljivao u
trobojnim stripovima praen robotom i u pozadini sa zgradom IKT-a gde mi se nalazio glavni tab.
Stvarna maina zauzimala je 720 kvadratnih stopa i sastojala se od redova velikih gvozdenih kutija
sloenih u obliku slova E; meutim, u stripovima mainu je, naravno, morao da predstavlja robot.
Predvieo sam sve budunosti i rasterivao negativce na sve strane.
Maina se vremenom pokazala potpuno funkcionalnom, i ja odluih da se posvetim njenom
obuavanju i upuivanju. ovek obdaren mozgom, ali bez obrazovanja ili iskustva, sasvim je
beskoristan. Iskustvo proiruje cerebralnu aktivnost. Ali poto maina ne bi mogla da radi sama od
sebe, mi ljudi moramo da postanemo njene ruke i noge i da joj spolja donosimo podatke. To je
predstavljalo dosadno dirinenje na koje je odlazilo dosta novca i truda.
(Naravno, postalo je neminovno da podaci budu ekonomskog karaktera s obzirom na prirodu
Instituta i psiholoki uticaj predvidanja Moskve I.)
Maina je posedovala gotovo neogranien kapacitet. Kada se jednom snabde podacima, bila je
kadra da ih na odgovarajui nain obradi sama od sebe i da uskladiti sva obavetenja za buduu
upotrebu. U meuvremenu, ako se neki odeljak zasitio podacima, zasvetleo bi signal na tom delu,
nakon ega je sama maina bila u stanju da priredi novi programski plan.
Jednog dana se pojavio prvi takav signal. To je znailo da je maina shvatila sve funkcionalne
odnose prirodnih pojava koje su se mogle predstaviti krivuljom. Odmah sam izvrio test. Pustio sam
na TV ekran snimak nekoliko zrna pasulja koje sam drao u vodi; odmah se video izdanak pribline
duine od tri palca koju je trebalo da dostigne tek za etiri dana. Posle toga maina se brzo razvijala.
U znak seanja na taj dan, formalno sam je nazvao IKT I.
Ovim zavravam III i prelazim na IV album. Tu sledi iznenadni obrt dogaaja.
4.
Dogovarali smo se kako da na velianstven nain proslavimo raanje maine za predvianje.
Tragali smo na sve strane za neim to bi bilo najpogodnije za nae prvo predvianje. U tu svrhu
obrazovan je komitet, a novine su iekivale nau odluku. Pod takvim okolnostima neoekivano je
najavljen zavretak Moskve II.
Ta vest nam je zadala neprijatan udarac. Rano tog jutra pozvali su nas novinari.
"Da li ste uli ta predvida Moskva II? Tvrdi da e prvo komunistiko drutvo postati stvarnost za
trideset i dve godine, kao i da e do 2050. propasti i poslednje kapitalistiko drutvo. ta vi o tome
mislite, profesore?"
Prasnuo sam u smeh i protiv svoje volje. Ali kada sam razmislio o tome, uvideo sam da to nije
nimalo smeno. Naprotiv, nikada ranije nisam uo priu pogodniju da izazove teko varenje.
I u Institutu se najvie razgovaralo o Moskvi II.
Obeshrabrilo me je predoseanje da e se dogoditi neto neprijatno.
Mladi istraivai su meusobno razgovarali.
"Slaem se, i to je maina za predvianje, ali nema vie nita novo da kae."
"Zato? Moda je predvidanje tano."
"Kladim se da je nameteno."
"I ja to mislim. To je smeno. Zato bi se u budunosti moralo iveti prema nekoj filozofiji, za
boga miloga?"
"Glupo je ovde ideoloki se nadmudrivati. Problem je samo u prelaenju iz jedne drave, u kojoj

su sredstva za proizvodnju privatna, u drugu, gde ona to nisu."

"Da li bespogovorno tvrdi da je takvu dravu mogue stvoriti jedino u komunizmu?"
"Kojeta! Pa, to je komunizam."
"Da, i zato tvrdim da u tome nema niega novog."
"Ti to uopte ne razume."
"Ono to nazivamo ideologijom samo je sredstvo pomou koga upoznajemo stvarnost, zar ne? A
postoji razlika izmeu sredstva i stvarnosti."
"Oh? Pa ta je u tome novo?"
Zatim su se okupili u mojoj kancelariji. eleli su da znaju moe li maina da predvidi tako neto.
"Pa, mogli bismo nadmudriti Kosigina predvidevi koji e mu prednji zub prvi ispasti", veselo
predloih.
Avaj, niko se nije nasmejao.
Sledeeg dana do nas je stigao odjek koji je ovo predvianje izazvalo u Americi. "Predvianje i
proricanje su dve sasvim razliite stvari. Kao prvo, samo ono to se bazira na moralnim osnovama
zasluuje pravo da se nazove predvianjem. Poveravanje takve moi maini predstavlja puko
poricanje ljudskog roda. Ovde u Americi maina za predvianje bila je ve usavrena ali mi smo se
povinovali glasu savesti i izbegli smo njenu primenu u politike svrhe. Sadanji kurs Sovjetskog
Saveza sastoji se u pokuaju da ugrozi ovekovu slobodu i internacionalno prijateljstvo izdajui
sopstvene zahteve za miroljubivu koegzistenciju. Smatramo da predvianja Moskve II predstavljaju
nasilje nad sveu; savetujemo da se ona napuste i opozovu. U sluaju da na izvetaj ne bude uzet u
obzir, spremni smo da uputimo peticiju Ujedinjenim Nacijama." (Iz izjave dravnog sekretara
Stroma.)
Postojao je jak razlog to je ovaj nepokolebljiv stav amerikih saveznika trebalo da utie na na
rad. Dolo je do onog od ega smo strahovali. Oko tri sata primili smo iz uprave Instituta saoptenje
o reorganizovanju komiteta za programiranje i o hitnom sastanku novih lanova. Biro za statistiku
zauzeo je krajnje arbitrarski stav. Sa izuzetkom upravnika Instituta i mene, uklonjeni su gotovo svi
tehniari koji su radili na projektu, a osoblje je zamenjeno i broj mu je umanjen.
Kao i obino, sastali smo se na drugom spratu glavne zgrade, ali atmosfera je bila potpuno
drugaija od one koja je vladala na skupovima odranim pre ovoga, na kojima smo se bezazleno
alili navodei, na primer, ta bi se sve dogodilo kada bismo mladencima predvideli dan razvoda.
Prvi je ustao i oslovio nas Tomojasu, slubenik iz Statistikog Ureda koji je zastupao vladu.
"Sadani komitet je nasledio preanji naziv, ali morate imati u vidu da on sada predstavlja neto
sasvim drugo. To je jednoglasna odluka ministarskog kabineta koji je zaduen da razmotri dosadanje
razdoblje istraivanja i da ubudue, zajedno sa komitetom, donosi odluke vezane za organizaciju
programa. Ovo znai da maina za predvianje nee smeti da dela bez dozvole komiteta. Njeno
nezavisno funkcionisanje bie potovano u pogledu istraivanja, ali budui da ulazimo u fazu
praktine primene, vano je precizno odrediti odgovornost. Od sada emo odravati iskljuivo
zatvorene sastanke. Moram vas zamoliti da se strogo pridravate ovog pravila."
Tada se podie jedan suvonjav novajlija. Imao je neki neodreeni, pretenciozan in. Oito je bio
privatni sekretar nekog ministra. Nervozno je drao savijene svoje dugake, tanke prste.
"Amerikanci oigledno misle da su Rusi politiki zainteresovani za Moskvu II. Moskva I je
pobudila nau radoznalost, tako da smo zbog suparnitva bili primorani da i sami konstruiemo
mainu za predvianje. Upravo smo to i uinili. (Zato gledaju u mene?) Zatim, kada je ve izgledalo
da smo stvarno dostigli stepen praktine primene, Rusi su odmah svoju mainu iskoristili u politike
svrhe. Tako smo i mi postali nervozni to ne vrimo politika predvianja. Dozvolite da ovo kaem i

na drugi nain; to bi znailo kao da smo sami pozvali predviaa - pijuna. Razmislite malo o tome.
Ne smemo dozvoliti da omakom dospemo u nepriliku. Zahtevam da to imate na umu."
Zatraio sam re. Upravnik Instituta me zabrinuto pogleda krajikom oka.
"Pa, ta e biti sa planovima programa na kojima su lanovi do sada radili? Naravno,
pretpostavljam da emo nastaviti rad na njima."
"Kakvi su to planovi?" povika suvonjav momak, zagledajui u Tomojasijeve hartije.
"Postojala su moda tri", ree Tomojasu, urno prelistavajui papire i pokazujui mu ih.
"Uopte ih nije bilo tri", ponovo se umeah. "Plan I je jasno preciziran. Re je o brzini
mehanizacije i uzajamne zavisnosti izmeu plata i vrednosti privrednih artikala. Ali nismo odluili
koju fabriku da uzmemo kao model."
"Samo trenutak, profesore", upade Tomojasu. "Pravo odluivanja prelo je sa ovog skupa na
komitet. Sve to je do sada uraeno vie ne vai."
"Ali, shvatate, ti planovi su ve privedeni kraju."
"To nije dobro", ree mrav momak, skupivi usne i nasmeivi se. "Oni su krajnje nepodesni.
Isuvie su proeti politikom. Siguran sam da razumete."
Drugi lanovi komiteta takoe se nasmejae. Meni nije bilo jasno ta je tu smeno. U stvari,
proelo me je oseanje straha.
"Ne razumem. To je potpuno isto kao i priznavanje pobede Moskve II, zar ne?"
"Ajde, ajde. To oni ele da mi mislimo. Morate biti paljivi. Stvarno!"
Svi prisutni ponovo prasnue u smeh. Kakav glupav komitet. ak vie nisam ni oseao da
predstavljam opoziciju. Nisam ba naroito voleo politiku. Ali ako Plan I nije dolazio u obzir,
trebalo bi da napravimo alternativan.
"Pa, hoemo li onda da predemo na Plan II: kakva e biti situacija sa zaposlenou za pet godina
ako nastavimo da uskraujemo kredite ovakvom stopom."
"Mislim da ni to ne valja", ree trkljavko, prelazei pogledom preko drugih lanova kao da trai
njihovu saglasnost.
"Ako emo ve o tome, onda je sve u vezi sa politikom."
"Hm. Pitam se."
"Navedite mi neto to nije."
"Voleo bih da ujem vae miljenje, profesore. To je napokon vaa specijalnost."
"Plan III: inilac pobude u sledeim optim izborima."
"Besmislica! To je najneprihvatljivije od svega do sada."
"Uzgred budi reeno", po prvi put nesigurno upade jedan od lanova komiteta, "uopte nisam
ubeen. Po svemu sudei vi pravite razliku izmeu sluaja za koji vam je poznato predvianje i
onoga za koji nije. Ako doe do predvianja i ako se ono objavi, zar to nee uticati na budunost?"
"Stotinu puta sam to ve objasnio prethodnom komitetu."
Oito sam osorno odgovorio, tako da je Tomojasu pourio da objasni u emu je stvar. "Ako, na
primer, neko u takvom sluaju preduzme korake na osnovu poznatog predvianja, mora se izvriti
novo. To je onda drugo predvianje. Ako se i to objavi, mora se izvriti tree. I tako u beskonanost.
Poslednje predvianje je ono koje nazivamo predvianjem od maksimalne vrednosti. Trebalo bi da
shvatite da mi pravimo razliku izmeu prvog predvianja i konanog predvianja."
"Impresivno, na sve ste valjano mislili", ree jedan glupi lan komiteta, klimnuvi mi glavom u
znak divljenja.
"Sluaj, Katsumi", promrmlja upravnik Instituta umirujuim glasom, "zar ne postoji neki podesniji
problem, neto u vezi sa prirodnim pojavama?"

"Ako elite prognozu vremena, moete je dobiti u meteorolokom zavodu. Nita lake nego
prikaiti njihov raunar za nau mainu."
"Moda neto sloenije..."
utao sam; nisam mogao da dozvolim takav kompromis. Prokletstvo, neka se pravdaju
Tanomogiju i drugima. Kako bih mogao da objavim da su podaci koje smo skupljali tokom poslednjih
pola godine sada nekorisni? To pitanje nije bilo u vezi ni sa prirodnim ni sa drutvenim pojavama,
ali ta da radimo sa kapacitetom maine za predvianje kada smo ve dovde doli.
Sastanak je bio odloen za jedan dan uz dogovor da bi ja trebalo da izmislim neki novi plan do
sledeeg susreta, u svetlosti miljenja koja su bila iznesena. Ubudue smo se okupljali svake druge
nedelje, ali svakog puta poseenost je opadala, tako da nas je etvrti put ostalo svega trojica:
Tomojasu, ja i mravko. Sa svima kojima nisu dojadili ovi dosadni sastanci i njihova vena naelna
pitanja mora da neto nije bilo u redu.
Od samog poetka Tanomogi je zauzeo sasvim antagonistiki stav prema nainu na koji su se
odvijali sastanci. Uostalom, nedolaenje ni do kakvog zakljuka predstavljalo je za komitet vid
bekstva koji je proisticao iz prekomerne elje njegovih lanova da po svaku cenu izbegnu sve
nesuglasice. estoko smo se raspravljali oko toga, ali smo ipak uspeli da sauvamo ponos strunjaka
tako da sam rad nije nita trpeo. Oajniki smo naprezali umove da pripremimo program koji bi
zadovoljio komitet. Koliko smo samo besanih noi proveli uoi svakog sastanka.
to smo, meutim, vie radili, sve vie smo i uviali da ima vrlo malo oblasti koje nisu povezane
sa politikom. Ako bismo, na primer, pokuali da predvidimo obim obradive zemlje, onda bi se u to
upleo problem specijalizacije klase zemljoradnika. Ukoliko bismo pokuali da istraimo irenje
potpuno asfaltirane putne mree u razdoblju od nekoliko narednih godina, onda bismo se nali pred
raskolima nacionalnog budeta. Nema nikakve svrhe navoditi sve primere, ali svaki predlog izloen
na nekom od dvanaest sastanaka komiteta bio je odbijen.
Meni se sve to potpuno smuilo. Oseao sam se kao u paukovoj mrei: to smo se vie upirali da
izbegnemo politiku, to smo se sve ee uplitali u nju. Nisam imao posebnu nameru da se pomirim sa
Tanomogijem, ali ve je dolo vreme da se zauzme neki odluniji stav.
Imajui to na umu, hotimice sam otiao na sledei sastanak bez ikakvog plana. Naravno, nisam
zaboravio da bocnem Tanomogija.
"Dozvoli da te podsetim da mene, za razliku od tebe, ne zanima politika."
Ishod susreta bio je moj pokunjeni uzmak.
5.
Zazvoni telefon. Zvao je Tomojasu.
"Gospodine? Dozvolite da vam kaem kako sam vam veoma zahvalan. U stvari, razmotrio sam
mnogobrojne stvari sa efom Biroa posle naeg sastanka. (Laljivac! Jedva da je prolo pola sata od
tada!) Izgleda da e sve krenuti nizbrdo ako ne osvanete s nekim novim planom do sutranjeg
popodneva."
"Nizbrdo?"
"Trebalo bi da do sutra popodne spremimo informaciju za hitan sastanak Kabineta."
"Da znate da bi trebalo. Kao to sam ve rekao..."
"Pa... gospodine... ne znam da li ste toga svesni ili ne, ali jedan od sektora smatra da treba
prekinuti dalji rad na projektu."
"Zar je dotle dolo? Da li to znai da u morati da pognem glavu i nastavim da iz nedelje u

nedelju izbacujem po jedan bezvredan plan? Ne daj boe! Za to je sada bilo suvie kasno. Treba li
moda da izbriem iz seanja predvia, vratim ga u njegovo prvobitno stanje gluposti i predam
upravu nekom drugom?"
Ponovo osmotrih albume na polici, a zatim ustadoh zagledajui mainu. Prazne strane su vapile da
budu ispunjene, a maina nije znala na koji nain da iskoristi svoje kapacitete. to se tie Moskve II,
ona vie nije izazivala probleme predvianjima o stranim zemljama; a predvianja o sopstvenoj
zemlji i dalje su bila uspena. Ne znam, da li je predvianje, u pogledu ograniavanja slobode,
stvarno toliko opasno kao to se pria? Ili smo ve uhvaeni u mree psiholokog rata? Nisam bio
naisto s tim.
Bilo je vrue... preterano vrue. U nemogunosti da mirno sedim, sioh u istraivaku
laboratoriju. Kada sam uao, glasovi koji su uestvovali u ivoj diskusiji odjednom umukoe.
Tanomogijevo lice obli rumenilo; bio je zbunjen. Sudei prema predanjem iskustvu, upravo me je
optuivao za neto. "Molim vas... ne ustajte", rekoh sedajui na praznu stolicu. I tada, mada nisam
nameravao da im se na taj nain obratim, i ja iznenada zapoeh, pun gorine: "Prestajemo s radom.
Upravo su me nazvali."
"Kako to mislite? ta se to, zaboga, dogodilo na dananjem sastanku?"
"Nita naroito. Isto kao i uvek. Prie, prie, prie. To je sve."
"Ne razumem... stvarno. Da li ste napokon priznali da ne verujemo u politika predvianja?"
"Nipoto. Ja stvarno verujem u njih."
"Da li su onda oni izjavili da se ne moe verovati maini?"
"To sam ja sam rekao. A zatim su oni dodali: Vi ne verujete neemu to jo nije ni upotrebljeno,
zar ne?"
"Pa, do avola, zato je onda ne upotrebe?"
"To bi bio najjednostavniji odgovor. Ali smisliti politiko predvianje moe samo onaj kome je
politika u krvi."
ak je i Tanomogi zaprepaeno utao. Zato nije govorio? To nije bila moja ideja. eleo sam da
se obrecne na mene. udno, ali nerviralo me je njegovo utanje.
"Uopte govorei znate, predvianje budunosti je verovatno potpuno besmisleno. Kakvu korist
imamo od saznanja da emo umreti kada za to doe vreme?"
"Ali ja bih volela da izbegnem, ako mogu, svaku drugu smrt sem prirodne", uzvrati Vada Katsuko.
Ponekad je ova mlada ena bila toliko banalna, a ponekad opet strano armantna. Nedostatak joj je
bio tamni mlade iznad usana. Kada je svetlost bila odgovarajua inilo se kao da joj curi iz nosa.
"Moete li ipak da budete sreni i pored saznanja da ne moete da izbegnete smrt? Bilo kako bilo,
da smo smatrali da e pre ili kasnije prekinuti projekat, zar mislite da bismo utroili toliko vremena i
truda na konstruisanje predviaa?"
"Ali, gospodine, zar e ga stvarno prekinuti?"
Ovo je bilo tipino za Tanomogija.
"To u stvari i nije vano. Nastaviemo da predviamo i da im rezultate podnosimo pod nos", ree
Aiba, igrajui svoju uobiajenu ulogu izmiritelja.
"Nemogue!" uzviknu Vada.
"Pretpostavimo da doemo do rezultata istovetnih onima koje su objavili Rusi."
"Zar je to vano?" ree Aiba.
"U redu, dosta. Ja ne smatram da se meu vama nalazi komunista."
"Gospodine? ta ste time hteli da kaete?" Stvari su se odjednom zapetljale.
"Pa, oni tako kau. Ja lino mnogo ne razmiljam o tome."

"Ah... to sam i mislio."

"Oni vam ne bi bili ravni, gospodine."
Svi se u olakanju nasmejae. Prezirao sam sam sebe.
"Da li je onda ovaj razgovor o prekidanju posla bio ala?"
Neodreeno se osmehnuvi, ja ustadoh. Kada je Tanomogi zapalio ibicu i prineo mi je shvatih da
u ustima drim cigaretu. Govorei tiho da bi me samo on mogao uti, rekoh: "Popni se posle na drugi
sprat."
Tanomogi mi iznenaeno uzvrati pogled. Oigledno me je odmah shvatio.
6.
"Istina je. Iznenada sam, za vreme razgovora sa svima vama, shvatio ta je trebalo da uradimo."
Buka ventilatora zaista je bila nepodnoljiva.
"To sam i mislio. Ne znam zbog ega, ali i meni je to palo na pamet, i to upravo tada."
"Onda e mi pomoi? To znai da emo provesti mnogo besanih noi. Ne elim da za sada ostali
znaju mnogo o tome."
"Naravno."
Tanomogi i ja brzo skidosmo albume sa police, poesmo da ih preureujemo na nov nain kako bi
ih maina to lake razumela. Ona mora da primi u memoriju celokupan njihov sadraj.
"Mnogo puta sam povrno razmiljao o tim idejama. Maina je esto bila sklona da o njima
razgovara."
"To je samosvest?"
"Da, pretpostavljam da je to. U svakom sluaju, ako uspe da shvati svoj poloaj, sigurno e
pronai nain da sama prebrodi ovu krizu."
"Ali da li je u stanju da sve to uradi na osnovu samo ovih podataka?"
"Naravno, bie joj potrebna i dodatna objanjenja. Kasnije emo ih snimiti na traku."
Vada nam je za veeru donela nekoliko sendvia i pivo.
"Da li vam je jo neto potrebno?" zapitala je.
"Ne, hvala. Ovo je dovoljno."
U radu nam je vreme brzo prolazilo. Pre nego to smo postali toga svesni ve je bilo devet, a
zatim i deset sati. Svakog asa bismo hladili oi ledom iz friidera.
"Hoemo li sada ubaciti u memoriju i predvianja Moskve II?"
"Naravno, moraemo. To je veoma vana prekretnica na prelazu izmedu III i IV albuma."
"U koji emo odeljak umetnuti podatke?"
"Neka to bude meuitanje, ukljuujui i sve vesti iz Rusije."
Rezultati su bili veoma zanimljivi. Prva opta stavka saoptila nam je da je predvia iz
Sovjetskog Saveza bio prekomerno aktivan - to je bilo jasno od poetka. Ali ono to nas je iznenadilo
bilo je predvianje koje se poklopilo sa predvianjem Moskve II u kome se kae da e u budunosti
postojati samo jedno - komunistiko drutvo.
"udno. A ta ta maina podrazumeva pod komunistikim drutvom?"
"Pa, izgleda da ima neku uoptenu ideju o tome."
"Pogledaj da li reaguje jo koji odeljak."
Posedujui osnovne ideje, maina je sada ovako razumela komunizam.
Politika - predvianje Komunizam je predvianje od najvee vrednosti, krajnje politiko predvianje koje se javlja
onda kada su poptuno poznata sva predvianja.

Proe me neko oseanje napetosti, kao kada zmija grize sopstveni rep, ali sve dok u definiciji nije
bio sadran i vrednosni sud, nije bilo potrebe traiti greku u maini. U svakom sluaju odluih da
nastavim, i dok sam ubacio sve raspoloive podatke, ve je prolo tri. Oseao sam se sveiji nakon
to sam pojeo donete sendvie.
"Pa dobro. Iz kog ugla da maina pone sastavljanje programa?"
"Kako to misli 'iz kog ugla'? Jo nismo dotle stigli. Pre nego to to uradimo, eleo bih odgovor na
pitanje koji su nam podaci jo potrebni da bismo znali kako da se postavimo prema komitetu."
Bio je to tegoban posao koji je zahtevao mnogo vremena. Trebalo je samo strpljivo gurati napred
pod vostvom oseanja i intuicije, to jest, koristiti se nekom vrstom metoda koji se zasnivao na
principu pokuaja i greaka. Nedugo potom, prozor se obojio plavetnilom. Tada nas savlada umor.
Od tog asa sam se smenjivao sa Tanomogijem, ali im sam mirovao zapadao sam u san. Nakon
kratkog vremena, kada sam pogledao uokolo, video sam Tanomogija kako i on ve drema.
U meuvremenu, dobili smo neodreen odgovor. U poetku nisam mogao da razumem njegov
smisao. Kada sam pokuao da ispitam dva odeljka koji su davali zajednike odgovore uvideh da sam
jedan bio ja, dok se drugi predstavljao kao neki ovek. Sama maina za predvianje je, naravno,
predstavljala mene. Maina i neki ovek? ta bi to moglo da znai? Samo trenutak. Ne proistie li
nejasnost odgovora iz injenice da se jednostavni podaci meusobno potiru? Stoga pokuah da neto
izbacim ostavljajui odgovore onakvim kakvi jesu. Poto sam to uradio, reakcija se poveala. Nije
bilo u pitanju samo izbacivanje; bilo ta da sam izbrisao, reakcija se na isti nain poveavala. Ali ja
sam bio na gubitku. ta je to elela da kae?
Odjednom, postadoh svestan da je upravo nejasnost moda predstavljala odgovor na moje pitanje.
Pitanje koje sam postavio, a da to nisam ni shvatio; cilj programiranja koji sam odredio potpuno
nesvesno. Ako je u tome bila stvar, ta sam, za boga miloga, pokuavao da pitam? Pa, to je bilo
oigledno: da li je postojala ili nije, bilo kakva mogunost da se slomi otpor komiteta? Ako jeste,
pitanje je bilo kako to ostvariti.
To je moda bio odgovor na moje pitanje. Ako ga kao takvog prihvatim, sve je bilo razumljivo.
Moramo pokuati da dobijemo predvianje o oveku - nekom potpuno anonimnom oveku - sainjeno
od podataka koji su ponitili ostale podatke drutvene prirode, meusobno se potirui; predvianje
privatne budunosti.
Ovo je, verovatno, bilo to. Oigledno sam suvie olako shvatao mainu. Izgledalo je da predvia
poseduje moi koje prevazilaze moju matu. Ne predstavlja nita neoekivano da dete iznenadi
roditelja ili da student nadmai uitelja.
Brzo sam probudio Tanomogija. U prvi mah bio je sumnjiav, samo delimino ubeen, ali uskoro
se i sam uverio u opravdanost mojih tvrdnji.
"To se sigurno slae sa teorijom. Politiko predvianje i privatna, pojedinana sudbina bile bi
korelativne u svakom pogledu. U svakom sluaju, pretpostavljamo da je u tome stvar."
"Ko bi bio pogodan kao model?"
"Hajde da pitamo."
Ali maina oigledno nije nameravala da ode tako daleko i ukae nam na model. Verovatno bi
svako odgovarao.
"Ispada da emo sami morati da traimo."
"Poimo od prvog predvianja. ovek o kome je re ne sme biti svestan da ga traimo."
"Zadivljujue."
"Da, jedva ekam da ponemo."
Ponovo sam se izvukao. U stvari, jo nisam shvatao da e rad sa ivim ljudskim stvorenjem biti

mnogo zanimljiviji od predvianja brojeva i dijagrama. Pretpostavljam da je bilo sasvim prirodno

to u tom trenutku nimalo nismo marili za osobu koju je trebalo konano da izaberemo i podvrgnemo
posmatranju.
Odspavao sam oko pet sati na sofi.
Neto pre dvanaest, uputio sam poziv Tomojasiju traei dozvolu da nastavim sa predlozima za
program maine.
Odgovor sam dobio u tri sata.
"Uspeh! Donoenje konane odluke odloeno je do sledeeg sastanka komiteta, ali ovog puta plan
se dopao ak i upravniku Biroa... zahvaljujui vama."
Od kada smo poeli da verujemo u mainu i od kada nas je ubedila u svoju vrednost, nismo mnogo
brinuli da li e ideja biti prihvaena, ali ipak mi je bilo lake kada sam uo Tomojasijev veseli glas.
7.
U etiri sata krenuli smo u potragu za naim ovekom - premda se mora rei da mi nismo bili ti
koji su po svaku cenu eleli mukarca. Dva puta smo ubacivali u mainu pare hartije na ijoj je
jednoj strani pisalo MUARAC, a na drugoj, ENA; poto je maina oba puta izabrala
MUKARCA, odluili smo se za osobu mukog pola.
"Shvatate li da ima strano mnogo mukaraca. Kojeg da izaberemo?"
"Oseam se kao vuk u stadu ovaca."
"Previe nam mukaraca stoji na raspolaganju. Trebalo je da se opredelimo za enu."
"Oh, ma ajde. Uskoro e se na slici pojaviti i ena."
U poetku etnje bili smo dobro raspoloeni. Krenuli smo podvonjakom, a zatim nadvonjakom
sve do injukuja. Ali polako smo poeli da se zamaramo.
"Ne vredi. Moramo da utvrdimo uzor prema kome emo vriti izbor."
"Ali kako? Nekoga za koga mislimo da e doiveti duboku starost?"
"Moda nekoga ko izgleda pomalo nepredvidiv."
"To znai da treba izabrati nekoga ko deluje sasvim obino."
Ali bilo je previe upravo takvih ljudi. To bi bio ist pogodak ili promaaj. Negde oko sedam
sati, iscrpljeni od hodanja, uosmo u mali kafe i smestismo se u uglu do prozora koji je gledao na
ulicu. I tu nabasasmo na naeg oveka.
Nepokretno je sedeo za susednim stolom; ispred njega se nalazila porcija sladoleda, a oi su mu
bile upravljene u neku taku s one strane vrata na kojima je zlatnim slovima bio ispisan naziv lokala.
Sladoled se istopio i ispunio zdelicu gotovo do samog vrha. Pretpostavljao sam da ga on nije ni
eleo, ali ga je naruio i jednostavno ostavio da se otopi.
Kada sam se osvrnuo, primetih da je Tanomogi pomno posmatrao istog oveka. Nisam znao koliko
je vremena trebalo da se sladoled istopi, ali to se nas ticalo, prizor je bio veoma uznemirujui.
ovek sasvim obine spoljanosti, ali koji kao da je u sebi skrivao neku priu. Ovo je mogao da
bude prilino uslovan opis, ali same njegove jedva raspoznatljive crte lica izgledale su nam krajnje
pogodne za na plan.
Tanomogi me udari po ruci i namignu. Klimnuh u znak saglasnosti. Kelner nam prie da primi
porudbinu. Tanomogi zatrai voni sok, ali kada se ja odluih za kafu i on se predomisli. ekajui
na kafu, sedeli smo bez rei. Bili smo iscrpljeni; no, tiina koja je zavladala nije bila posledica
umora, ve teine odluke koju nam je valjalo doneti. U svakom sluaju nije bilo vano ko je bio na
ovek, sve dok je on sasvim obina osoba, ali i takva koja poseduje izrazite osobine. Ipak nita
nismo mogli pouzdano da kaemo dok ne ispitamo da li je on ili nije izrazita linost. etnja nas je

izmorila. Nismo mogli da se do u beskonanost kolebamo. Da ga je jedan od nas predloio, nali

bismo se u situaciji da se onaj drugi odmah sloi izborom ovog oveka sa istopljenim sladoledom za
naeg zamoria.
Uprkos vruini koja je vladala, nosio je pomalo izlizan, ali dobro skrojen flanelski sako; dranje
mu je bilo uspravno i nepomino. Zbog toga su njegovi pokreti, kada bi s vremena na vreme
promenio poloaj nogu, bili mnogo upadljiviji. Ali uporno je nastavljao da, na jedan razdraujui
nain, gnjei neupaljenu cigaretu koju je drao meu dlanovima poloenim na sto.
Iznenada se zau buna muzika. Jedna osamnaestogodinja ili devetnaestogodinja devojka u
crvenim sandalama i crnoj suknji, koja joj je dopirala do kolena, ubacila je novi od deset jena u
du-boks iza naih lea. Trgnuvi se, ovek pogleda preko ramena, i tada smo po prvi put bili u
stanju da mu jasno vidimo lice. Bilo je napeto i nervozno, sa upalim oima, nataknuto iznad vora
kravate kao da je privreno zavrtnjima. Pretpostavljao sam da ve ima oko pedeset godina, a ipak
je izgledao nekako udno mladalaki, moda i zato to je bojio kosu.
Muzika mi se inila krajnje vulgarna. Ali ona to oito nije bila Tanomogiju, koji je poeo da po
taktu dobuje prstima. Zadovoljno srknuvi kafu, on se iznenada pomeri na stolici i obrati mi se.
"Gospodine. to vie posmatram ovog oveka, sve mi se vie ini da je on pravi. Hajde da njega
uzmemo."
Ja jednostavno nagnuh glavu na jednu stranu. Nisam imao nameru da stvaram tekoe, ali
odjednom me je preplavilo neko nesnosno neprijatno oseanje. Dok se predvianje budunosti jedne
osobe svodilo na razmiljanje o njoj, sve je izgledalo kao divna pustolovina, ali kada se preda mnom
nalo bie koje e mi moda posluiti u eksperimentu, nisam vie bio sasvim siguran da li je sve to, u
stvari, imalo smisla. Prole noi sam bio iznuren. Nisam li moda pogreno proitao ono to je
maina ispisala? Da nisam arbitrarno preveo ne rei maine, ve svoje sopstveno oseanje nemoi oseanje koje je proisteklo iz osujeenosti koju sam iskusio kada je komitet odbio da prihvati bilo
koji predmet za predvianje?
"ta ste rekli? Ne moete se sada povui." Zapoe Tanomogi, a zatim mu se oi sumnjiavo
zasuzie. "Maina je izdala nareenje, zar ne? ak ste se pomuili da dobijete Tomojasijevo
odobrenje."
"Ali jo imamo samo neformalo doputenje da nastavimo. Pitam se ta e rei komitet?"
"Ne brinite zbog toga", ree on, napuivi usne. "U svakom sluaju, upravnik Biroa odgovoran je
za to. Ne bi trebalo da bude problema."
"Moemo li biti sigurni u to? Ko zna, moda e se on jednostavno popimaniti do sledeeg
sastanka. Ma koliko da navaljujemo, na projekat nema nikakve veze sa politikom; a oni nikada nee
odreiti kesu za neto nepotrebno. Da li emo ili ne dobiti sredstva, zna, zavisi od toga da li e
komitet odobriti na projekat ili ne. Ovde naprosto nije re o dopadanju ili nedopadanju."
"Ali maina nam je zaista rekla da se latimo ovoga."
"Bili smo bunovni. Moda smo pogreno proitali."
"Ne mislim tako", ree Tanomogi, preturivi pri tom au sa vodom u svojoj rasejanosti. Izvadi
zatim maramicu i iscedi pantalone na kolenima. "Izvinite. Ali ja verujem u mainu. Svi smo mi,
ukljuujui tu i komitet, bili pod uticajem Moskve lI. Pokuali smo da izvrimo predviaki program
koji bi se zasnivao samo na podacima o drutvu. Ali ako koristimo samo ovakav objektivan materijal,
razumljivo je da se kao najvia vrednost predvianja pojavljuje komunizam, upravo kao to je i
maina rekla. Drugim reima, predvia se moe iskazati samo ako ga koristimo u praktine svrhe. U
tom smislu, veoma je zanimljiv sud maine da je komunizam najvia vrednost predvianja. Ali za
oveka najvaniji je sam ovek, a ne drutvo. to se njega tie, ravo drutveno ureenje je

nepodnoljivo, bez obzira na racionalnost njegove organizovanosti."

"Pa ta s tim?"
"Smatram ideju da maina predvidi privatnu budunost date osobe zaista prihvatljivom. Ako je
dobro izvedemo, moda emo i sami biti iznenaeni suprotnim zakljukom od onog do koga je dola
Moskva II."
"Ali maina to nije stvarno rekla."
"Naravno da nije! ak i ne verujem mnogo u to. Samo kaem da mi se ini da u moi da obrlatim
komitet ako im saoptim kako verujem. A zatim bi trebalo da usledi odreen broj neposrednih i
konkretnih pogodnosti. To jest, ako maina bude imala uspeha i ako se doepamo formule za
predvianje ovekove budunosti. Na primer, ta bi se desilo ako bismo mogli da donosimo savrene
presude predviajui i prolost zloinca? Mogli bismo da saseemo zlo u korenu. Mogli bismo da
budemo brani savetodavci, da odluujemo prilikom zapoljavanja, dajemo dijagnoze bolesti, i
bavimo se mnogim drugim problemima vezanim za ivot; ako bude potrebno mogli bismo da
predviamo i smrtni as."
"Od kakve bi to bilo koristi?"
"Mogu da zamislim oduevljenje osiguravajuih drutava", Tanomogi se trijumfalno nasmeja, a
zatim zajedljivo ree: "Ako razmiljamo na ovaj nain, maina poseduje nesluene mogunosti, zar
ne? U svakom sluaju smatram da taj plan puno obeava."
"Moda si u pravu. Ni ja ne sumnjam u sud same maine."
"Zato ste onda rekli da smo se prevarili prilikom itanja?"
"Samo tako. Zna... Bez obzira na tvoje rei, pitam se kako bi se oseao kao zamore?"
"Ja to ne bih mogao da hudem. Znam sve o maini: ne bih odgvarao uslovima."
"Pretpostavimo da ne zna. Govorim samo hipotetiki."
"U tom sluaju, ne vidim nikakvu razliku. To mi nita ne bi smetalo."
"Stvarno?"
"Naravno. Gospodine, vi ste pod velikim nervnim pritiskom."
Zaista. Moda sam i bio. Maina je samo mene iskljuila. Kako sam mogao da dozvolim da me
maina iskljui i da me Tanomogi nadmai?
8.
Dvadesetak minuta poto smo popili kafu, ovek konano ustade. Bilo je oigledno da osoba koju
je ekao na kraju ipak nije dola. Izili smo iz kafea neposredno posle njega. Grad je postepeno tonuo
u mrak. Nemirna, isprekidana gomila, koja je vredno upijala estice vetake svetlosti, oblikovala je
zid, oito se borei da uspori dolazak noi.
ovek nezainteresovano napusti kafe i uputi se pravilnim korakom niz prolaz u pravcu glavne
ulice. Korak mu je bio vrst. Sa druge strane puta, pored siunih i gusto zbijenih saki barova,
spodobe neodreenog pola, obuene od glave do pete u neobine enske haljine koje nose travestiti
pozivale su muterije promuklim glasom kod svakog drugog ili treeg lokala. ovekov poslovni
korak postajao je sve samouvereniji, mada takvo njegovo dranje uopte nije priliilo ovakvom
jednom mestu.
Kada je stigao u glavnu ulicu, odjednom se okrete i pogleda iza sebe. Zbunjeno zastadoh;
Tanomogi me povue i proapta: "Ne zaustavljajte se. Primetie nas."
Pratili su nas glasovi devojaka koje su nas pozivale da uemo u barove. Morali smo da se
uputimo pravo prema oveku, koji je stajao i gledao u naem smeru. Ali on nije obraao panju na
nas oigledno zadubljen u sopstvene misli. Poto je bacio pogled na sat, on krenu u smeru iz koga je

upravo doao. Shvativi da se vraa, glasovi stadoe ponovo da ga pozivaju. Osetih kako su mi se
obrazi ukoili poput daske.
On se vrati do kafea i pogleda unutra. Onaj koga je oekivao jo nije bio doao. Ponovo se uputio
niz prolaz prema glavnoj ulici. Ovog puta ga je pratilo manje glasova. Nakon mog prolaska neko
pljunu. Shvatili su da ga uhodimo. Pretpostavljam da svi shvataju kako je uhoenje neke osobe
prljava rabota.
"Hoe li ovaj momak konano da stigne do nekog kaveza... a da to sam ne shvati?"
"Ali svi smo zatvoreni u kavezima."
"Kako to mislite?"
"Pa, zar nismo?"
ovek se odjednom uputi niz glavnu ulicu u pravcu juga. Tamo se nalazilo gradilite oivieno
daanom ogradom. Ulica iznenada utonu u mrak. Posle otprilike dva bloka on pree na drugu stranu i
uputi se ponovo nazad istim putem; proavi pored ulaza u prolaz iz koga je upravo doao, on zavi
nadesno i izbi na ulicu bletavu od zbijenih nizova svetiljki. Na njenom kraju nalazio se niz bioskopa.
Kada je stigao do njih, on ponovo promeni smer, i vrati se natrag.
"Pazi molim te. Izgleda kao da ni sam ne zna kuda e."
"Ljut je poto se osoba koju je oekivao nije pojavila."
"Ali zar i u tom sluaju ne hoda sasvim besciljno. Pitam se od ega ivi?"
"Hm." Stvarno i sam sam upravo o tome razmiljao.
Navikao je da ga ljudi posmatraju. Moda je dugo godina radio na jednom mestu gde je morao da
pazi na svoje dranje pred drugim ljudima, gde se velika panja pridavala samo pojavi. "I ja se
pitam. Da li smo pozvani za ono to inimo?"
"Pozvani?"
Okrenuh se, mislei da se Tanomogi nasmejao, ali on to jasno nije uinio
"Da. Pozvani. ak ni lekaru nije dozvoljeno da vri sve eksperimente na ljudskim biima. Ako ne
budemo paljivi, zna, na plan e se svesti na vivisekciju."
"Oh, preterujete, gospodine. Ako posao budemo drali u tajnosti sve e biti u redu. Ne
nameravamo nikome da naudimo."
"Pa... da sam ja na mestu tog oveka, mislim da bih bio veoma ljut."
Tanomogi zauta. Ali izgleda da ga to nije nimalo uznemirilo. Radio je sa mnom pet godina i itao
me je kao otvoremu knjigu. Nikada ne bih prekinuo ovu poteru. ta god da se desi nisam nameravao
da je opravdavam. Ako bi maina naredila ubistvo, ja bih ga bez sumnje izvrio, mada nevoljno.
Ovaj obian sredovean ovek koji je sada iao ispred nas, a sa neim pomalo tajanstvenim u sebi,
bie razodenut do gole koe, i mi emo saznati i njegovu prolosti i njegovu budunost. Kada na to
pomislih proe me bol kao da u ja biti ogoljen. Ali mnogo bih vie bio zaplaen da sam pri ovakvom
stanju stvari okremuo lea maini za predvianje.
9.
Celu no smo posvetili ovom oveku. Neprestano je iao napred-nazad ne naputajui jednu usku
oblast, kao da se kretao hodnicima nekog preduzea, nosei papire. Za sve to vreme jednom se
zaustavio da telefonira, a dva puta je zastao kod flipera: prvi put se zadrao petnaest, a drugi put
dvadeset minuta: inae je jednostavno besciljno hodao bez zaustavljanja. Pretpostavljali smo da je
neka ena prekrila svoje obeanje i nije dola na sastanak. Kada se zae u njegove godine - a ja sam
im se upravo pribliavao - ne oekuju se vie sluajni susreti. Nita nas vie nije iznenaivalo. Nije
bilo nikakve potrebe davati sebi oduka tumaranjem ulicama zbog izneverene nade. Samo je ena

mogla negde da prekine jednainu. Njegova zbunjenost je bila smena i obina, slina ivotinjskoj.
Pokazalo se da smo imali pravo. To i nije udno. Oko jedanaest sati kratko je telefonirao sa
javnog telefona koji se nalazio na tezgi u jednoj radnji. (Tanomogi mu se smelo prikrao, uspeo je da
vidi broj i pribelei ga u svoj blok.) Zatim je uao u tramvaj i siao na petoj stanici. Njegovo
odredite bila je mala stambena zgrada iza jedne trgovake ulice; da bi stigao do nje morao je da
proe prolazom dugakim oko pola bloka.
Neko vreme je stajao pred kapijom zgrade, osvrui se levo i desno, zastavi kako bi se uverio da
li je sve bilo u redu. U meuvremenu, kupili smo cigarete u prodavnici na uglu. (Zahvaljujui njemu
bio sam prinuen da kupim ve vie od dest pakli.) Uskoro je uao i Tanomogi smesta krete za njim.
Ako sve proe bez tekoa i on dospe do sobe, pogledae ime na vratima. Ako ga, pak, zaustavi
vratar, dogovorili smo se da ga podmiti i tako dobije potrebno obavetenje. Za to vreme ja sam
motrio na celu kuu sa ugla kapije. Na prvom spratu nalazile su se tri prostorije; na svima su zavese
bile navuene i gorela je svetlost. Na drugom spratu, videle su se etiri sobe ukljuujui i prostor
iznad ulaza. U svim ostalim svetla su bila pogaena.
Nakon kratkog vremena, na najudaljenijem prozoru se za trenutak pojavi svetlost i pri njoj se
zaleluja senka neke osobe. A onda se prozor iznenada ponovo zamrai. Tanomogi istra u arapama,
drei cipele u rukama.
"Video sam! Tablicu na vratima. U stvari, na njoj je ensko ime. Kondo ikako. 'ikako' je
napisano u kurzivu", dahui je ispriao dok je oblaio cipele skrivajui se u senci kapije. "Bilo je
uzbudljivo, zaista... raditi neto ovako. Bilo mi je to prvi put."
"Samo trenutak, nisu li se svetla upalila?"
"Da. I uo sam tup udarac neeg to je palo."
"U najudaljenijoj sobi, zar ne?"
"Da li ste primetili?"
"Vrlo udno. Svetlost se upalila, a odmah potom ugasila."
"Hej. Kladim se da je u pitanju ljubavni sastanak."
"Tim bolje. Nadam se da nije primetio da smo ga pratili."
"Naravno da nije. Da jeste, pokuao bi da nam umakne pre nego je doao ovamo, zar ne?"
Zbog neega sam poeo da se oseam neprijatno. Naa prvobitna namera bila je, naravno, da
doemo do imena i adrese tog oveka, ali nismo doveka mogli da ostanemo ovde na strai; moda je
nameravao da tu provede celo vee. Nijedan od nas nije ni oka sklopio jo od noas. Kako jo nismo
odluili da ovog momka uzmemo za zamore, mogli bismo jednostavno da ga ostavimo u rezervi i
iskoristimo enu - koja je zapravo bila nuz-proizvod kao glavni subjekat, u zavisnosti od razvitka
dogaaja. I Tanomogi se sloio da u ovom asu odustanemo.
"Ali kao to ste rekli, gospodine, ona je ve dovoljno upletena, zar ne?"
"U svakom sluaju... mukarac... devojka... na isto mu se hvata."
Odluili smo da se za sada povuemo. Iziosmo na ulicu gde se rastadoh sa Tanomogijem i odoh
kui, drei se za glavu koja me je bolela od umora. Dok sam mehaniki sluao enu koja mi je
priala kako su se deca posvaala u koli, stalno sam iznova primoravao sebe da ostanem budan. Ali
konano, ipak skliznuh u omeenu rupu sna, jedva toliko veliku da me primi.
10.
Narednog jutra sam se uspavao kao to sam i predvideo. Prolo je ve deset kada sam stigao u
Institut. U poetku sam - ni sam ne umem da objasnim zato - mislio da bi trebalo da obavestimo
lanove Instituta nakon to uspemo da kroz komitet proguramo Tanomogiev i moj plan i od njega

dobijamo formalno odobrenje. ak smo i pustolovinu od prole noi izveli na svoju ruku i nikome
nita o tome nismo rekli. ovek koga smo pratili bio je niko, i u tome je bila prednost, jer
mnogostrana istraivanja koja smo dosad sproveli verovatno nam nee biti potrebna. Ali iz vlastitog
iskustva shvatili smo da nije bilo lako razbiti ljusku koja obavija neiji privatni ivot. Kada bismo
tome posvetili malo vie vremena, moda i ne bi bilo teko napraviti okvirni plan, ali na nesreu
preostalo nam je jo samo pet dana do sledeeg sastanka komiteta. Ako plan do tada ne bude gotov,
situacija e se pogorati i gotovo sigurno e nam narediti da prekinemo, bar privremeno.
Ali na putu do Instituta, promenio sam miljenje i odluio da saradujem, to jest da ceo plan
otkrijem lanovima Instituta. Kada bih im izloio okolnosti oni bi sigurno uvali tajnu. A ja bih
nastavio mehaniki i podelio bih posao na ispitivanje identiteta ene i istraivanje mukareve
prolosti; za svaki bih naimenovao po jednu grupu i detaljno bih odredio njihove zadatke i
odgovornosti. Tokom dva dana sakupio bih to je mogue vie podataka, a zatim bih na osnovu njih
koordinirao planove za budunost, mogunosti i perspektive. Prva stavka bila je dobijanje
saglasnosti od komiteta.
Pre nego to sam otiao u kancelariju, zavirih u istraivaku sobu traei Tanomogija. Rekoe mi
da me ve neko vreme eka u sobi sa kompjuterima na drugom spratu. Ostavih poruku da svi treba
gore da se okupe, poto imam neto da im kaem i smesta se uputih do Tanomogija.
Tanomogi me otro pogleda, ne pozdravivi me, sa laktovima oslonjenim o klupu pored kontrolne
table. Bilo je to neobino dranje s njegove strane.
"ta emo sada, gospodine?" ree on, ne pomerivi se s mesta.
"ta time hoe da kae?"
"Dogodilo se nepredvieno, zar ne?" On otvori novine koje su mu bile poloene na krilu,
pokazujui prstom na njih kao da me izaziva.
"O emu to, za boga miloga, govori?"
Tanomogi isturi bradu kao u zaprepaenju, od ega mu se izduio vrat.
"Gospodine, zar jo niste itali novine?"
Upravo u tom trenutku ljudi iz istraivake sobe popee se stepenicama lupkajui drvenim
sandalama. Gledajui me podozrivo uglovima svojih oiju, Tanomogi ustade. "ta to..."
"Pozvao sam ih. Hteo sam da im raspodelim dunosti."
"Zaboravite na to. Pogledajte ovo", odbrusi on, pruajui mi novine. ustro otvorivi vrata, on se
razdra na istraivae kojl su upravo stigli: "Kasnije! Doite kasnije. Pozvaemo vas kada zavrimo."
Do mene je doprla neka duhovita opaska Vade Katsuko izreena piskutavim i srditim glasom, ali
nisam tano razabrao njen smisao. To me je najmanje zabrinulo. U novinama je crvenom olovkom bio
zaokruen jedan lanak u uglu. Dok sam buljio u njega odjednom me proelo oseanje da je vazduh
oko mene postao nalik na lepljivi dem.
EFA RAUNOVODSTVA ZADAVILA LJUBAVNICA
Oko ponoi, 29. ovog meseca. gospodina Tuidu Susumea (56) efa raunovodstva u Kompaniji
Joiba iz injuku kvarta, Tokijo, koji je bio u poseti u stambenoj zgradi Midori, smetenoj u 6. Ulici
istog kvarta, premlatila je i zadavila njegova ljubavnica Kondo ikako (26), stanar pomenute zgrade.
Devojka se prijavila najblioj policijskoj stanici. Izjavila je da je zloin poinila u samoodbrani
poto se gospodin Tuida razbesneo zbog njenog kasnog dolaska kui. Kolege gospodina Tuide kau
da je on bio ozbiljan ovak koji je na svom radnom mestu proveo trideset godina. Svi se slau da je
dogaaj odjeknuo kao grom iz vedra neba.

Tanomogi je strpljivo ekao dok sam ja polako isitavao lanak pet do est puta.
"O tome sam vam govorio, gospodine."
"Hm. ta pie u drugim novinama?" Kapljica znoja skliznu mi sa ela i pade na lanak.
"Kupio sam nekih pet novina, ali ovaj lanak je izgleda najdetaljniji."
"teta. Samo mesec dana ranije mogli smo da predvidimo ovo. On je sada mrtav i mi tu nita ne
moemo."
"Kako bi bilo lepo da su stvari tako jednostavne. Ali, na alost, nisu."
"Kako to misli? Ne moe se predviati budunost mrtvog oveka, zar ne? Nemamo vremena da
se igramo detektiva."
"Zabrinut sam."
"Zbog ega? Na svaki nain, sluaj poput ovoga suvie je poseban i nepodesan kao materijal za
isprobavanje maine."
"Ne zavaravajte se. Trebalo bi da vam je sasvim jasno, gospodine, o emu govorim. Nekoliko
ljudi nas je videlo kako uhodimo tog momka, Tuidu. Naroito nas je dobro osmotrio stari prodavac
duvana na uglu, kod koga smo poslednji put kupili cigarete."
"Oh, zaista mislim da o tome ne treba brinuti, poto je ubica ve i onako priznao."
"Da li je?" Tanomogi se nervozno obliznu i poe brzo da govori kao da je zbog neeg bio
nestrpljiv. "Ja ne mislim tako. Ovaj lanak sadri dvosmisleno obavetenje. Na primer, zar vam ne
izgleda preterano zadaviti ve na smrt prebijenog oveka? I to samo zato to je devojku pozvao na
red zbog kasnog vraanja kui."
"Pretpostavljam da se razbesneo kada ga je udarila, to je bio razlog da ga ona zatim ubije."
"Nemogue. Kako moe mlada devojka da zadavi razjarenog oveka? Ali pretpostavimo da je
ipak tako. Ne smete neto da izgubite iz vida, gospodine. im je uao u sobu, svetla su se za trenutak
upalila i uo se zvuk neega to je palo; zatim je odmah opet zavladao mrak. Rekli ste, gospodine, da
ste toga asa ugledali neiju senku na prozoru. U stvari, i ja sam video neiju senku kako se kree
naspram zastakljenog dela vrata. Kada o tome razmislim, nalazim da je protivreno jedno s drugim.
Kako je mogue da se pri jednom izvoru svetlosti senka pojavi u isto vreme na vratima i na prozoru
koji se nalaze u razliitim smerovima. To znai, da su bile prisutne dve osobe."
"Pa, mukarac i devojka, pretpostavljam."
"Ali u lanku pie da se devojka vratila kui posle mukarca."
"Ne mora da bude. Prilino je neodreeno. Prema nainu na koji je napisano, moe se shvatiti i
ovako i onako."
"Ali ja sam svojim oima video oveka kako kljuem otvara vrata. Osim toga sa telefonistom sam
proverio broj koji je on sino poslednji nazvao i utvrdio da odgovara broju telefona u tom stanu.
Pokuao je da utvrdi da li je devojka stigla kui ili ne. Sudei prema njegovom kasnijem ponaanju,
malo je verovatno da nije."
"Pretpostavimo da se vratila neto posle telefonskog poziva?"
"Zato je onda soba bila u mraku? ta je to palo i proizvelo tup zvuk? ta je znailo trenutno
paljenje i gaenje svetla?"
"ta pokuava da kae? Ne shvatam. U svakom sluaju, ona se prijavila."
"Ne nije. ak ni policajci nisu tako tupavi da bi to verovali. Moda su se ljudi iz stana ispod
prisetili vremena kada su uli da je neto palo. Moda e neko od preko puta izjaviti da su svetla sve
vreme bila ugaena. Ali e moda po otiscima davljenja na vratu otkriti da to uopte nije uinila ena.
I odjednom e poeti da sumnjaju i da istragu privode kraju. Tragovi arapa koji su ostali na podu

hodnika... otisci prstiju na zidu pored vrata... i na kraju tajanstvene uhode."

"Zar si ostavio otiske prstiju na nekom takvom mestu?"
"Moda. Nisam ni sanjao da e se stvari ovako izokrenuti."
"Pa i da jesu, ako policija samo bude tamo zavirila, odmah e nai dokaze. Smeno! Oigledno je
da ti nisi imao motiva. Mogu da sumnjaju, ali za to nemaju ni trunke dokaza."
"Pretpostavljam da je tako. Ali sigurno e sumnjati. Sve dok ne uspemo da ih ubedimo u sutinu
naeg poduhvata."
"To ti nije nimalo pametno!"
"Da, nimalo. Novine e naduvati projekat u nevreme. Ubistvo e pasti u senku, a poee da piu o
naem radu. Komar mainske ere koja gazi ovekovo dostojanstvo."
Tanomogi zauta kao da mu je neto upravo palo na pamet. Moda se uplaio da bi mogao
dvostruko da me uvredi. I ovo je bilo dovoljno. U tom trenutku nisam imao vremena za introspekciju.
"Potpuno si u pravu. Projekat kao to je ovaj mogu lako proglasiti za opasan. Na i najmanji znak
opasnosti komitet, koji je i inae plaljiv, bie srean da podbrusi pete. Ali zaista si tano sagledao
stvari. Mogao bi da postane detektiv ili ak advokat."
"U poetku nisam uopte tako dosledno razmiljao. Dok sam stajao pred vratima naprosto me je
proimalo veoma jako i zloslutno oseanje. Zatim, dok sam itao lanak, intuitivno sam osetio da
devojka nije ubica. Ako nije ona, onda smo mi prvi koje e da osumnjie. Ukoliko nameravamo da
nastavimo na poduhvat, ne smemo se sada povui."
"to znai?"
"to znai da nam ne preostaje nita drugo nego da sve uzmemo u svoje ruke i nastavimo."
"Nastavimo? Hm... pitam se."
"Pre nego to ponu da nas opsedaju razni ljudi, morali bismo da se nagodimo sa policijom."
"Mislim da bismo to mogli da postignemo preko Tomojasija. Bilo bi pogreno pokuati, a onda se
povui. Pored utvrivanja plana akcije, moramo biti odluni i rei samo ono to je zaista
neophodno."
"Hvala bogu, objanjenja nam ne nedostaju. Podseam vas da je Tuidino telo jo svee. Nije
dugo mrtav."
"Tuidino telo?"
"Opipljiv materijal za donoenje buduih zakljuaka. Ako je metod ouvanja dobar smatra se da
telo fiziki moe ostati ivo oko tri dana. ak i nakon prestanka rada nervnog sistema."
Iznenada mi je svanulo, prozori se otvorie u mom umu i elije poee da se pokreu. Tanomogi
me je jo jednom nadmaio. Ali nisam se ljutio. Napokon, on je bio moj naslednik.
"Zar to nije divan plan? To nije samo fantazija; vredi pokuati. To je odlina ideja - poeti od
mrtvog tela."
"Poeemo sa matematikim induktivnim metodom."
"Zatim na red dolazi devojka. Moda smo sluajno otkrili ovu stvar, ali zaista je izvanredna."
"Ako budemo imali uspeha, da li e pravi ubica biti sledei?"
"Oh, ne. Tada dolazi praktina primena. To e biti dobar mamac za komitet."
11.
Sada kada je plan utvren, nisam vie mogao da se kolebam. Imali smo jo vremena pre nego se
ruka zakona spusti na nas, ali morali smo neto da smislimo dok telo ubijenog ne vrate ucveljenoj
porodici. Bilo je nemogue, naravno, ne upoznati sa celom stvari nae kolege sa donjeg sprata.
Tanomogi ree da e se oseati sigurnim ako se on pobrine za to. Podelili smo ih, prema njihovim

izrazitim sposobnostima u tri radne grupe; jednu za rad na telu, jednu koja e prikupiti podatke o
devojci i jednu koja e otkriti pravog ubicu. Tanomogi je odluio da sam rukovodi celokupnom
istragom, u kojoj e telo predstavljati sredinju taku. Dok se ja budem nagaao sa Tomojasijem u
Birou za statistiku, Tanomogi e zavriti podelu na grupe i sve ih obavestiti o toku akcije, molei ih
da budu stalno prisutni kako bi mogli u svakom trenutku da zaponu s poslom. Proverio sam da li je
Tomojasu u svojoj sobi i smesta otiao do njega. Obino nije predstavljalo problem doi do njega.
Tomojasu je bio veoma Ijubazan. Nije prestajao da se osmehuje dok sam mu govorio o raznim
mogunostima koje e proistei iz pojedinih predvianja. Na kraju se sloio da sredi stvari tako to
e posredovati izmeu nas i upravnika Biroa za statistiku. Ja nisam odao nae slutnje, ve sam jako
naglaavao kako nas je posluila srea. Razgovor je postepeno doao i do ubistva; i kao to sam
pretpostavio, osmeh je iezao, a umesto njega Tomojasijevo lice je poprimilo uobiajeni izraz, kao
da ga je ispio neki ureaj za dehidrisanje. Nisam nita zucnuo o svojoj slutnji u vezi sa policijom,
usredsredivi napad uglavnom na to kako maina za predvianje moe da bude korisna u spreavanju
zloina. Nakon vie od jednog asa prilinog truda uspeo sam da ga pridobijem.
Ali to, naravno, nije znailo da smo ga ubedili da pregovara direktno sa Biroom. To nije bilo pod
njegovom jurisdikcijom. Ubedio sam ga samo da o ovome obavesti upravnika Biroa. Zatim sam jo
jedan sat morao da mu ponavljam isti vatreni govor. Od poetka do kraja lice mu je ostalo
bezizrazno, to Tomojasiju nije bilo svojstveno. Sa istom bezizraajnou nas je ostavio da ekamo
dok je on nekuda iezao.
Ubrzo potom nazvao me je Tanomogi da me obavesti kako nas je izgleda traila policija; veoma
sam se uznemirio. Ali Tomojasi je sasvim povratio predanju ljubaznost. Pretpostavljam da mu je
laknulo kada je odgovornost preneo na upravnika Biroa. Govorio je sa najveim moguim
oduevljenjem, ali glupo o mogunostima maine za predvianje, a ja nisam mogao nita da mu
odgovorim.
Proao je jo jedan sat. eleo sam ve da odustanem. Mislio sam da su sasvim zaboravili na
mene, kada se upravnik Biroa najzad vratio.
"Pretpostavljam da je u redu", ree on poslovnim glasom. "Uspeli smo da se sloimo. Neu vest
pustiti u tampu, ali ako vam to bude potrebno, obratite mi se. Stvar je u tome to su ve preduzeti
odreeni koraci."
Glas mu je bio toliko nezainteresovan da nisam odmah shvatio kako bi, u stvari, trebalo da se
radujem ovakvom odgovoru. Poto sam iziao, ubrzo sam to otkrio i pourio ka javnom telefonu. ak
i preko telefona mogao sam da osetim napetost u Tanomogijevom glasu. Spojili su me sa
kompjuterskom sobom u Centralnoj socijalnoj bolnici (u toj sobi nalazio se elektronski kompjuter
koji je sluio za ispitivanja i davanja dijagnoza). Bili su spremni da ponu sa radom im stigne telo.
Poslah Aibu da smesta ode u policijsku stanicu i naredih mu da telo prebaci u bolnicu, a zatim
prekinuh vezu. Iznenada, prestadoh da se znojim i osetih bol kao da mi se tlo raspada i razlee u svim
moguim pravcima. Bilo je to uzbuenje. Nakon to sam istrajao u ovom beznadnom poduhvatu, sada
kada sam se navikao na njega, istrajnost kao da je postala norma, a pravi posao je najzad otpoeo.
Pretpostavljam da se to zove euforija.
12.
Pripreme su bile zavrene. Ureaj za rashlaivanje zastenja i svei vazduh ue u sobu prijatno se
kovitlajui oko naih nogu. Ve smo bili povezani specijalnim telefonom sa sobom u kojoj su se
nalazili kompjuteri u centralnom socijalnom; a istraivai sa Instituta, podeljeni u tri grupe, od kojih
je svaka bila snabdevena voki-tokijem, upravo su se spremali da krenu. (Tanomogi je zaista bio

sposoban.)
Zatim svi odoe. Nepomino sam stajao ispred televizora i tri voki-toki prijemnika u
kompjuterskoj sobi; tiinu je remetilo samo jednolino zujanje predviaa. Sada sam predstavljao
samo jedan zavrtanj u maini. Sve pristigle izvetaje valja direktno u nju pohraniti. Oni bi zatim
automatski bili razvrstani i upameni, tako da se moja uloga sastojala u pukom odgovaranju na znake
maine i njenom opsluivanju prema datim uputstvima. Pa ipak, bio sam ponosan zbog uloge koja mi
je dodeljena. Jer, samo sam ja bio u stanju da je do kraja iskoristim. Ti si moje proirenje, rekoh joj
zadovoljno, jedan uvelian deo mene.
3,50. Tano je prolo dvadeset pet minuta od kada su Tanomogi i ostali otili. Prvi se javio Cuda,
zapovednik grupe zaduene za ubistvo. Nije bilo potrebno da ponavlja svoj izvetaj Tanomogijevo
predvianje se pokazalo kao sasvim tano, bilo je jezivo. Kao prvo, oevici su potvrdili da se
devojka vratila kui neto pre ponoi; na mukarevom potiljku pronaene su modrice od udaraca
koje on nije mogao sam sebi da zada. Izgleda da je stvarno dolo do rasprave, ali rezultati ispitivanja
ovekovog lea, kao i neki drugi razlozi, ukazuju na izvesna dvosmislena mesta u devojinom
priznanju. Definitivno je utvreno da je postojao i sauesnik, ali devojku su verovatno zaplaili, im
nije pokuala da izmeni svoj iskaz. U stanici su mu rekli da je prema njihovom miljenju okonanje
istrage samo pitanje vremena. Teko je bilo uhvatiti potpuno sluajnog ubicu, iji dosije ne postoji u
policiji. U stvari, suprotno je bilo tano: onaj ko vie planira, taj se lake oda.
(U prvi mah bio sam zbunjen. Bilo je teko na brzinu prosuditi da li je trebalo da Tanomogi i ja
prijavimo ono to smo videli prethodne veeri. Ali prema onome to je policija izjavila postojala je
mala verovatnoa da bi sumnja mogla da padne na nas - potpuno nevine posmatrae. A zatim, lino
sam verovao da emo otkriti pravog ubicu. Odluio sam da izvesno vreme saekam i nita ne
prijavim.)
Odmah zatim je Kimura, voda grupe koja je ispitivala devojin ivot, poslao izvetaj o Kondo
ikako. Poev od godina, mesta boravka, zanimanja, do opisa prolosti, karaktera, izgleda, visine i
teine; izvetaj je sadrao sva obeleja koja su najzad predstavljala elemente pogodne za
pohranjivanje u mainu. Ali to je bilo dovoljno samo za poetak. Konano je postalo jasno da su ti
povrni podaci bili nedovoljni da bi se uhvatila jedna osoba. Uskoro bi trebalo da pone ispitivanje
tela, to e zahtevati ponavljanje celog postupka uz primenu sasvim drugaijeg metoda. Sem toga, ako
bude potrebno, u svako doba moemo od policije da dobijemo ovakvu vrstu obavetenja, a ako, pak,
ne budemo hteli da imamo veze sa njima, lako emo sami da ih prikupimo.
Analize su konano poele neto posle osam. U stvari, izgleda da je trebalo obaviti jo neke
pripreme, ali poto su se u bolnici plaili da nee biti u stanju da oive le, zajedno smo odluili da
krenemo uprkos tekoama. U meuvremenu, pristigla su tri ili etiri dodatna izvetaja od
zapovednika grupa, u vezi sa ubicom i devojkom; kako e analiza tela uskoro odgovoriti na sva
pitanja, odluio sam da ih prenebregnem. Sat pre poetka analize, razgovarao sam izvesno vreme
putem televizije sa doktorom Jamamotom, koji je bio zaduen za njih. Saoptio mi je da uz pomo
elektronskog kompjutera u bolnici mogu da reprodukuju pribline bioloke reakcije kao i da ih
ispitaju, ali i da idu dalje, to jest da odgonetnu modane reflekse. To je bilo razumljivo. Mozak je
predstavljao svet koji ak ni naa maina, koja je bila u stanju da se sama programira, nije jo
iskusila. U svakom sluaju, nagovorio sam ga da sakupi odgovore modanih elija na razliite
nadraaje; probau da ih maina deifruje i upamti. Moda e morati da ih obradi istovremeno i kao
uzorke za modane talase ivog oveka. Sigurno e biti potrebna detaljna karta; budui da je u pitanju
le, mozak bismo mogli da raspodelimo u najmanje osamdeset ili vie oblasti, umesto da se
zadovoljimo samo ranije snimljenim grubim modanim talasima. (ak i kada je re o ivom telu, ne

mogu se postii tako jasni tragovi dejstva talasa kao u sluaju lea; mogue je dobiti samo pribline
tragove. Doktor Jamamoto je rado pristao da nam ih ustupi ako neki jednostavan uzorak bude
odgovarao naim namerama.)
Isporuili su telo pre deset minuta. Bilo je hermetiki zatvoreno u velikom staklenom kovegu sa
naroitim gasom, tako da e tehniari raditi na njemu iz daljine, sluei se mehanikim rukama.
Doktor Jamamoto je stajao pored kovega i objanjavao ta se dogaa. (Ja sam ga, razume se, sluao
preko televizora.) Zraenje, emitovano iz levog ugla sobe prolazilo je kroz le i na desnom zidu
projektovalo neku vrstu anatomske karte tela. Ja, dodue, nisam mogao da vidim ovu sliku, ali
metalne igle, tanke kao vlas kose, na krajevima mehanikih ruku, paljivo su voene dejstvom neke
nevidljive sile do odreenih mesta u nervnim vlaknima. Iz metalnog lema koji se nalazio na glavi
lea virili su, umesto kose i uklonjene lobanje, snopovi bakarnih ica. Reeno mi je da je ovaj lem
poloen direktno na mozak i da ima ulogu sprave za merenje.
13.
Iznenada blesnu jaka svetlost, obasjavi unutranjost prostorije. Kamera se pomerila ka glavi.
Odjednom se, sa suprotne strane, pojavilo Tanomogijevo lice koje se smeilo u objektiv. Malo sa
strane, videla su se zabrinuta lica Aibe i Vade Katsuko kako ukoeno posmatraju glavu lea. Iz tog
ugla nije se mogao nazreti mlade iznad Vadine usne, usled ega je ona mnogo lepe izgledala.
Kamera se okrete i poe da zumira sve dok ovekovo nago telo, koje se belasalo, nije ispunilo ceo
ekran. Jasni znaci davljenja videli su se oko njegovog vrata u vidu niza smeih mrlja, brada mu je
bila isturena, usne malo razdvojene, a oi vrsto sklopljene. Iz koe, koja je izgledala kao da je
prekrivena prainom, trala je neuredna brada. Da li je to bio priljean i vredan knjigovoa koji je
imao porodicu i ljubavnicu s kojom se toliko spetljao da ga je na kraju ubila? Izgledao je mnogo
ivotniji, u stvari, mnogo opasnije nego prole noi kada je, utegnut u svoj flanelski sako, tako
uspravno sedeo na stolici u kafeu sa zdelicom otopljenog sladoleda ispred sebe. Nagnao me je da se
oseam veoma neprijatno.
Konano analize poee. Prvo su izmerili teinu i visinu, to je iznosilo 120 funti, odnosno pet
stopa i jedan palac. Zatim su za trenutak mere raznih delova tela bile izraene kvantitativno i
relativno. Mehanike ruke poee da se kreu. Istovremeno je izvestan broj igala zaboden u razne
delove tela. Niz uzastopnih svetiljki koje su bile vertikalno i horizontalno privrene na zidu i
povezane sa iglama, stade da se pali i gasi kao da prevode rei maine. Kao odgovor na to, telo u
kovegu poe slobodno da se pomera, gotovo kao da je ivo. To kretanje polazilo je od vrhova
prstiju ka gornjem delu tela, na kraju prouzrokujui micanje usana, otvaranje i zatvaranje oiju, pa
ak i rad miia na licu. Vada stenjui uzdahnu; ak su i Tanomogiju zadrhtale usne, a lice mu se
oblilo znojem.
Doktor Jamamoto ree: "Na ovaj nain odreujemo motorne funkcije. Kretanje nije isto
fizioloka osobina. Ono je takoe povezano sa osobenom istorijom tela kao pojedinca."
Zatim je usledila analiza unutranjih organa, a kada je to zavreno, napokon je pristupljeno
ispitivanju modanih talasa. Poveao se broj igala u mehanikim rukama, pri emu se sedam ili osam
usredsredilo na lice. Nadraivale su organe ula kao to su oi i ui. Do uiju je sputen prijemnik, a
ureaj slian velikom dogledu priblien je oima; poee da se javljaju zvuci i slike nakon ega je na
ekranu usledilo divlje lelujanje osamdeset tananih talasa.
"Za poetak", ree doktor Jamamoto, nastavljajui sa svojim objanjenjima, "pokuajmo sa
nadraajima obinih, svakodnevnih pojava. Upotrebiemo pet hiljada najobinijih reakcija koje smo
proizveli u naoj laboratoriji. Njima odgovara grupa jednostavnih imenica, glagola i prideva kojima

se oni mogu opisati. Zatim emo upotrebiti pet hiljada malo sloenijih reakcija koje se sastoje od
kombinacija prvih pet hiljada i njima odgovarajuih opisa: Obino nam je to dovoljno za
dokuivanje reakcija na nadraaje i za izvoenje potrebnih patolokih analiza. Meutim, danas smo,
radi eksperimentisanja, odluili da idemo dalje. To je samo ideja, ali pitam se ta e se dogoditi ako
kao nadraaj upotrebimo rei koje su se pojavile u filmskim urnalima i lancima iz novina tokom
prole nedelje."
"Ideja vam je sjajna", poeh oduevljeno, a Tanomogi mi sa ekrana klimnu u znak saglasnosti.
Stvarno je bilo dobro izvedeno. Nije se uvek dogaalo da vei slui manjemu. U jednom baenu
ribarsku mreu uhvate se i velike i male ribe. ak i mrea misli, to je tananija tim je bolja.
Ali dok sam posmatrao liniju talasa, ona se nije promenila ve je i dalje lelujala i podrhtavala
poput toplog vazduha nad ulicom.
Nisam mogao da odagnam nestrpljenje koje me je obuzelo dok sam ekao da se konano upali
svetiljka na maini za predvianje, a izlazni kanal pone da zuji punom brzinom. Pitao sam se ta e
telo imati da nam kae?
14.
Doktor Jamamoto okrenu prekida za analizu modanih talasa i klimnu mi glavom sa ekrana.
"Do sada smo izvrili sve predviene analize."
Zahvalih mu i ugasih televizor, obuzet neprijatnim oseanjem. Dok je slika nestajala, sa ekrana su
me izazivaki gledale nezadovoljne Tanomogijeve oi. Moda sam zaista bio malo previe grub i
neutiv. Svi su znatieljno iekivali ta e preminuli raunovoa Tuida Susumu imati da kae
posredstvom maine. Ali ja sam imao neke vlastite ideje. Rezultati analiza ne smeju biti objavljeni
dok se ne dovede u nekakav red problem ubistva. Po svaku cenu moramo izbei da prepadnemo
plaljivi komitet senzacionalistikim glasinama. Ako bi iskrslo bilo ta slino ubistvu to bi bio
sasvim dovoljan razlog za komitet da se povue. to se mene tie, ono to je imalo prednost u odnosu
na ispitivanje kapaciteta maine za predvianje bilo je istraivanje tog neobinog zloina.
(Razgovarau o tome sa Tanomogijem kada se bude vratio.)
Upravo kada sam hteo da okrenem prekida na odeljku, zazvoni telefon. Podigoh slualicu i jedan
udaljeni, prigueni glas ree: "Halo? Halo? Doktor Katsumi?"
inilo mi se da poznajem taj glas, ali nisam bio siguran. Zbog gradske buke koja se ula u telefonu
pretpostavio sam da telefonira iz neke javne govornice.
"elim da vas upozorim", nastavi glas. "Bolje da nas se okanete."
"Vas? Ko ste to vi?"
"Pazite dobro ta vam kaem. To ne treba da znate. Policija ve sumnja na dva momka koja su
uhodila tog mrtvog Romea."
"Ko ste vi?"
"Prijatelj, profesore, prijatelj."
Veza se prekinu. Pripalih cigaretu da bih se pribrao, a zatim se vratih do ureaja za izbacivanje
odgovora. Okrenuh prekida i proitah znake. Iz nekoliko izvora pokupih analize mrtvog oveka,
povezah ih i pripremih mainu za 'indukciju'. ovek je stvarno bio mrtav, ali maina e oiveti i njega
i odgovore, upravo onakve, kakve bi on davao da je iv. Naravno, to ne bi bio isti ovek. Jasno da bi
postojala razlika izmeu njegovog stvarnog tela i onog koje je projektovano. Bilo bi zanimljivo
razmiljati o toj razlici, ali sada nisam imao vremena za to.
"Moete li mi odgovoriti na jedno pitanje?" otvoreno upitah mainu, potiskujui uzbuenje.
Posle kratkog vremena dobio sam slab, ali jasan odgovor.

"Mislim da je to mogue, ako je pitanje konkretno?"

Zbunio me je odve srdaan ton, tako da mi se doista uinilo kako se u maini krije pravo ljudsko
bie. Ali ovde je bila posredi samo jedna obina reakcija. Ona nije mogla da poseduje svest ili
volju.
"Pitam se da li stvarno shvatate da ste mrtvi."
"Mrtav?" Jednaina u maini iznenaeno zabrekta. "Mislite na mene?"
Bilo je isuvie stvarno da bih poverovao.
"Da, naravno", rekoh oklevajui.
"Znai tako. Onda mora da sam ubijen, jesam li u pravu?"
"Zar ne znate ko je ubica?"
Glas odjednom postade otar i kripav. "Ali ko ste vi, za boga miloga, da mi o tome govorite?"
"Ja...?"
"Ne, mislim kakvo je ovo mesto? udno je, zar ne, to govorim i razmiljam iako sam mrtav",
ree glas, nervozno se menjajui. "Ah, vi me zavitlavate, je li tako? Shvatam. Pokuavate da me
preete."
"Ni sluajno. U stvari, vi niste ljudsko bie. Vi ste samo jednaina linosti oveka po imenu
Tuida Susumu, jednaina uskladitena u memoriju maine."
"Ne zasmejavajte me. I prekinite ovu glupu obmanu. Do avola! Kao da su nestala sva moja
oseanja. Ali gde je ikako? Hej, kako bi bilo da upalimo svetlo?"
"Vi ste mrtvi."
"Dosta s tim ve jednom. Ne moete me uplaiti."
Obrisavi znoj koji mi je proticao pored ugla oka, pokuah da se priberem.
"Recite mi sada sasvim jasno. Ko vas je ubio?"
Maina ispusti uvredljiv zvuk. "Pre nego to vam ita kaem, voleo bih da saznam ko ste vi. Ako
sam ubijen, znai da ste vi to uinili. Hajde, upalite svetlo i pokaite mi ikako. Preimo na stvar."
Oigledno je pomislio da sam ja ubica. Ovo je dokaz da mu je svest sezala sve do samog trenutka
kada je bio ubijen.
"ta mislite ko sam ja?"
"Kako bih to mogao da znam?" piskutavo odgovori ovek iz maine, poput deaka koji je poeo
da mutira. "ak i ako moda izgledam tako, nisam toliko glup da poverujem u ove lai."
"Lai? Kakve lai?"
"Ma 'ajdete!"
Zauh hrapavo, sipljivo disanje, koje kao da mi je zapahnulo lice. Bilo mi je jasno da je to samo
maina, ali me ipak obuze jeza. Oekivao sam apsolutnu tanost, a bilo je previe nedoslednosti.
Moda nisam pravilno postupio. Nije trebalo da na ovaj nain odmah poloim karte na sto. Nae
suoenje bilo bi objektivnije, da meu nama postoji sigurnosna zona.
Okrenuh prekida i ovek se razlui u elektronske fragmente. Postojanje mu je bilo toliko ivotno
da sam osetio griu savesti kada sam ga izbrisao. urno okrenuh vremensku saklu koja do sada nije
bila ukljuena, za dvadeset dva asa unatrag, u doba dok je ovek jo ekao devojku u kafeu injuku.
Povezah televizor, a zatim ponovo ukljuih mainu.
Zazvoni telefon. Bio je to Cuda, zapovednik grupe zaduene za traenje ubice.
"Kako ide? Da li su gotovi rezultati analize tela?"
"Ne, nisu jo", poeh nehajno, ali onda se zgranuh kada sam shvatio da sam sa mainom upravo
doao do jednog vanog dokaza. U razgovoru sa Tanomogijem predvideli smo najgoru moguu
situaciju, da pravi ubica nije devojka Kondo ve neka sasvim druga osoba. To je jo bilo samo

predvianje, bez stvarnih osnova. Iz razgovora je postalo jasno da je ovek oekivao treu osobu,
nekog drugog, a ne devojku, oveka iji su se interesi kosili sa njegovim.
"ta se s vama deava? Imate li neku novu informaciju?"
"Ni najmanju. Izgleda da su ga dvojica pratila sve do stana. To je potvrdio prodavac duvana ija
se radnja nalazi blizu te zgrade, ali devojka je ipak potpisala priznanje. ak i meu detektivima
miljenja su podeljena, a niko ne izgleda kao da je posebno zainteresovan za tu dvojicu."
"Ali kakvo je vae miljenje?"
"Pa, malopre sam razgovarao sa Kimurom koji proverava devojku. Dok se ne razjasni odnos
izmeu ovo dvoje, krajnje su slabi izgledi da je osnovana pretpostavka kako je ubica neko drugi. A
onda, ako i pretpostavimo da postoji neko drugi, da li je istraga jednog ovakvog dogaaja toliko
vana?"
"To neemo znati dok sluaj ne bude reen." Zatim razdraenim glasom dodadoh: "Neka vas ne
brinu zakljuci. Bolje posvetite panju podacima. Mislim da bi nam dobro doao taan plan
devojine sobe."
"Ali ne razumem. Kako nam takve stvari mogu pomoi u pravljenju plana predvianja?"
"Rekao sam vam. Neemo to znati sve dok ih ne isprobamo!"
Odmah sam se pokajao zbog svog ljutitog ispada. "Svi emo zajedno o tome kasnije na miru
porazgovarati. Nestrpljiv sam, jer nemamo mnogo vremena. Dozvolite da ponovim: uvajte se
novinara. Oni bi na smrt preplaili komitet."
Stvari su zaista polako postajale sve zamrenije. inilo se da u imati pune ruke posle da se
opravdam, umesto da smiljam plan koji e komitet usvojiti. to sam se vie batrgao, izgledalo mi je
da sve dublje tonem.
15.
Spustih slualicu i pogledah uokolo. Na ekranu se pojavilo nekadanje oblije Tuide Susumu iz
vremena kada je jo bio iv, pre dvadeset i dva sata. Ponovo sam osetio ponos zbog sposobnosti
maine. Kada promenih koordinatnu ravan, ovek se potpuno okrete zajedno sa pozadinom. Ali ova
pozadina je ipak predstavljala ovekov unutranji pejsa, tako da se jasno razaznavalo samo ono to
je on video; ostalo je bilo iskrivljeno, nepravilno i nejasno. Tako je prostor u kome je trebalo da se
nalazimo Tanomogi i ja bio sasvim crn, kao da u njemu nije nita postojalo. Sladoled na stolu bio je
potpuno istopljen.
ovek zari kaiku u kau i srknu malo vrhovima skupljenih usana. Za to vreme nije skidao pogled
sa vrata. Oh, da, pomislih, prebirajui po seanju, za to vreme. Uskoro e zasvirati du-boks i ovek
e pogledati u naem pravcu. Saekajmo da vidimo.
Konano se zau muzika upravo kako sam i predvideo i ovek se okrete. Da bih video kako smo
izgledali u njegovim oima, okrenuh koordinatnu ravan za 180 stepeni. Veoma jasno su se
raspoznavali duk-boks i devojka u mini suknji; ispred njih mi smo se veoma slabo nazirali, poput
senki. (To je bilo veoma dobro. Ako nas nije video, ne postoji bojazan da nas telo optui.)
Zatim sam pokuao da vreme pomerim za dva sata. ovek je etao ulicom.
Pomerih ga jo za dva sata. Stajao je pred javnim telefonom.
Zatim sam pokuao da zgusnem proticanje vremena u jednu desetinu normalne brzine. Kao u
ubrzanom filmu, ovek naglo uskoi u tramvaj, sie, pojuri prolazom i stie pred devojin stan. Tada
ponovo vratih na normalnu brzinu.
Od tog trenutka preli smo na deo koji je meni bio nepoznat. Ako bi sve dobro prolo, ne samo to
bismo otkrili ubicu, ve bismo i dobili potpune i relevantne podatke da pokaemo komitetu, to bi

situaciju odjednom preokrenulo u nau korist. Veoma nestrpljiv, netremice sam posmatrao ovekovo
kretanje.
Popeo se mranim stepenitem i zastao, ukoeno piljei prema kraju hodnika na drugom spratu.
Oklevajui je krenuo napred, pognute glave. Neujno koraajui, kretao se ka pripremljenoj smrti.
Tanomogi se nije pojavio na slici, ali mora da sve ovo promatra negde iz senke stepenita.
ovek izvadi klju iz unutranjeg depa; poto je nadlanicom otro znoj sa ela, sae se i otvori
vrata. Zvuk otvaranja bio je neobino otar, kao da je nagovetavao njegovu sopstvenu unutranju
napetost. On irom otvori vrata, ue unutra, a onda ih zatvori za sobom drugom rukom. Ali, sudei
prema zvuku, uinilo mi se da nisu do kraja zatvorena. Ispred njega, u mranoj sobi, mogao se videti
sivi prozor i neka udaljena svetla. On izu cipele i pruivi ruku du zida s leve strane napipa i okrete
prekida. (Ah... Smrt se pribliava!)
Kada se svetlost upali, postade vidljiva soba srednje veliine, oito devojaka, u kojoj je mali
orman skrivao jedan ugao. Nije bilo nikoga. Sobom se irila napeta tiina. ovekov pogled uzaludno
je lutao levo-desno. Iza njega se zau slabi zvuk. Tiho kripanje koje je dolazilo niodkuda. I upravo
kada se okrenu, mlitavo se presamiti. Pod se nagnuto podie i udari ga po licu. Ogromna senka,
savijena poput kuke, nae se nad njim, ugasi svetlo i lagano ga poklopi. Ekran uroni u tamu. Tada je
umro.
Izvesno vreme sam nepomino gledao u treperavi, crni ekran. On nije video ubicu. Pa kako nije,
postoji mogunost da se izmetne u neprijateljski raspoloenog svedoka. Devojka nije bila u sobi. To
je i izjavila, ali optuena je na osnovu toga to se kasnije vratila. Znai, da je njeno priznanje ubistva
bila oita la. A to nije bilo sve. Pretpostavimo da je on pomislio da kripa koju je zauo iza sebe
potie od otvaranja vrata. S druge strane vrata nalazio se Tanomogi. Rezultati analize tela postajali
su sve nepovoljniji za nas. Kao da smo sami sebi vezali ue oko vrata.
Izgleda da sam se izvesno vreme izgubio u mislima i nisam vodio rauna o stvarima oko sebe.
Odjednom postah svestan neijeg prisustva, okrenuh se i ugledah Tanomogija kako stoli oslonjen
leima o vrata. Uopte nisam primetio kada je uao. (Za trenutak mi se priinilo da se ponavlja scena
kojoj sam upravo prisustvovao, da se ja nalazim na mestu ubijenoga. Stresao sam se.) Tanomogi se
nasmeja, klimajui neprestano glavom i provlaei prste kroz kosu.
"Dosta nezgodna stvar."
"Da li si video?"
"Da. Samo poslednji deo."
"ta je sa ostalima?"
"Ostavio sam Aibu i Vadu da saekaju tamo preko. Mislio sam da e moda biti potrebno neto
dodati analizama."
"ekao sam da mi se javi telefonom."
Tanomogi uhvati prstima znojavu koulju i odvoji je od koe, a zatim se lagano obliznu. Okrenuh
stolicu i pogledah u njegovom pravcu, nastavivi pakosnim tonom koi je ak i mene zaudio.
"Zamisli. Neki tip mi je pretio preko telefona."
"ta?" ree Tanomogi, a telo mu se ukoi u poloaju u kome se nalo kada je uhvatio naslon
stolice u koju je upravo hteo da sedne.
"Rekao je da se suvie ne meamo. Rekao je da je policiji ve dato do znanja da su dvojica
uhodila Cuidu. Moda je istina. Isto to kae i Cuda u svom izvetaju."
"Pa?"
"Pa, momak koji me je nazvao zna da smo te uhode bili nas dvojica."
"Naravno." Tanomogi ispusti neki hrapav zvuk, a zatim savijajui svoje dugake, vitke prste, ree:

"To onda znai da je tamo bio jo neko."

"Upravo to i elimo da oni poveruju."
"Shvatam", ree Tanomogi ujevi se za donju usnu, a pogled mu skliznu u blizinu mojih grudi.
"Moda je momak koji je telefonirao pravi ubica. A vi ste, gospodine, jedini s njim razgovarali.
Uostalom, vi ste moj sauesnik. Ako policija ozbiljno pone da traga za dvojicom uhoda, nai emo
se u miolovci."
"Razmiljao sam o relativnom poloaju senke na prozoru i rasporedu u sobi. Ta senka je sasvim
sigurno ona koju sam video kada se Cuida sruio. Ali jedino si ti mogao da vidi drugu senku sa
mesta na kome si se nalazio."
"Ako bi me optuili da je to bila moja senka, ne bih mogao da poreknem", promrlja on uz vetaki
osmeh, cokui jezikom. "Za nas je kobno to na model nije video ubicu. Namuili smo se da bi
ispitali telo, a ono je sada postalo na neprijatelj. Dospeli smo u situaciju u kojoj biste me vi, ako se
pojavi i najmanja mogunost da sam imao bilo kakav motiv, odmah osumnjiili, a ja tu nita ne bih
mogao."
"Motiv je jo jedna tekoa koju treba razjasniti, jer nee biti lako navesti ga da prizna." Objasnih
mu zatim kako je ovek, mada je predstavljao samo reakciju maine, tvrdoglavo odbio da poveruje
kako je s njim uopte bilo teko razgovarati. Tanomogi me je bez rei sasluao. Zatim tiho ree: "Pa,
onda se tu nita ne moe, nego da ga podrimo u tom uverenju."
"ta time hoe da kae?"
"Hou da kaem kako treba da ga navedemo da misli da je jo iv."
16.
Moda se moe rei da smo manje-vie uspeli. Utuvili smo u njegovu - mislim - glavu maine da
se u stvari nalazi u bolnikom krevetu i da nije u stanju da vidi ili osea jer se jo nije oslobodio
oka koji je doiveo. Takoe smo mu rekli da e se brzo oporaviti, posle ega je on poeo, bez
ikakvih daljih natezanja da nam pria, vapei za osvetom. Bili smo dovoljno lukavi da ga navedemo
da govori, pretpostavljam da smo u tome uspeli, mada je i dalje bilo neizvesno u kojoj meri e nam
to biti od pomoi.
Mrak se brzo sputao, a jo nije bilo ni est sati. Poela je da pada kia. Velike kapi su prskale po
prozorskom oknu. Sluao sam priznanje maine, sve vreme se oseajui kao da sedim na stolici sa
dve noge. Ovo to sledi predstavlja verbalni izvetaj onoga to je rekla.
IZVETAJ
MORAM DA PRIZNAM, DA BI BILO BOLJE DA SAM MRTAV. OVO JE SRAMOTNO.
RAZUMETE? DOVOLJNO SAM STAR DA BIH TO ZNAO. ODVRATNA ENETINA. PITAM SE
TA KAE MOJA SUPRUGA. ONA MI TO NIKADA NEE OPROSTITI. NIKADA NISAM NI
NAJMANJE BIO NEZADOVOLJAN NJOME. ISKRENO GOVOREI... (IZOSTAVLJEN
PARAGRAF.)
DEVOJKA KONDO IKAKO PEVALA JE U KABAREU. ALI BILA JE MIRNA I
DOBROUDNA: NlKADA NE BISTE POVEROVALI DA JE BILA OD ONIH. TELO JOJ JE BILO
UGLASTO I KOATO, ALI LEPO. TO SE MENE TIE - MOETE BILO KOGA DA PITATE JA SAM U PRILINOJ MERI PURITANAC; NIKADA NE ODLAZIM NA TAKVA MESTA. TE
VEERI SAM PRATIO PREDSEDNIKA NAE KOMPANIJE, I TAKO... (IZOSTAVLJEN
PARAGRAF.)

STVARNO NE RAZUMEM. DEVOJKA KOJA PRISTOJNO ZARAUJE I JEDAN NIMALO

ZGODAN PROELAVI PEDESETOGODINJAK. IMAO SAM RAZLOGA DA IZGUBIM GLAVU.
LUPKALA BI ME PO BRADI SVOJIM GLATKIM, MALIM VRHOVIMA PRSTIJU. ZNATE, BIO
SAM ZAHVALAN. STVARNO NE UMEM TO DA IZRAZIM REIMA; KAO DA SAM SE
IZGUBIO. BIO SAM SREAN. ZNAM DA TO NIJE ZA SVAKOGA. SAMO JEDNU STVAR
TREBA DA SHVATITE: NIJE BIO U PITANJU NOVAC. MODA NE VERUJETE, ALI ISTINA
JE. NARAVNO, POMAGAO SAM JOJ MALIM SVOTAMA SVAKOG MESECA. REKLA JE DA
JOJ JE TO DOVOLJNO. TELO JOJ JE IZGLEDALO KOATO, ALI ZAISTA JE TO BILA
NENA DEVOJKA. NIJE BILA ZALJUBLJENA U MENE, ALI SAM JOJ SE DOPADAO. NIJE TO
PORICALA. OTVORENO MI JE REKLA. IMA NETO TO BI TREBALO OVIH DANA DA TI...
(IZOSTAVLJEN PARAGRAF.)
ZATIM JE SUMNJA POSTEPENO POELA DA POMALJA SVOJU RUNU GLAVU. NAKON
TRIDESET GODINA RADA KAO RAUNOVOA POSTAO SAM PRILINO KRT KADA SU
U PITANJU NEKE STVARI. BIO SAM NERVOZAN; PITAO SAM SE NEE LI MI TRAITI JO
NOVCA, A BIO SAM VOLJAN KADA TO NIJE UINILA. U CELOJ STVARI POSTUPILA JE
SUVIE ISKRENO. U TO VREME JE ISKRSAO JEDAN MALI INCIDENT. PA, NIJE TO BA
BIO PRAVI INCIDENT, ALI JEDNOG DANA KADA SAM DOAO U NJENU SOBU PRIMETlO
SAM DA JE KUPILA VEOMA SKUP TEPIH. SHVATATE? IMAJUI U VIDU NJENA
PRIMANJA, TO JE BILO LUKSUZIRANJE. ZNAO SAM TO, POTO SAM STALNO OPERISAO
NOVCEM. JO SAM SE VIE ZAUDIO KADA SAM JE UPITAO ZATO GA JE KUPILA.
ODGOVORILA MI JE DA JE TRUDNA, A KADA JE UPITAH DA LI GA JE KUPILA DA BI
PROSLAVILA TAJ DOGAAJ, SRCE POE DA MI KUCA NA NEPRIKLADAN NAIN ZA
OVEKA MOJIH GODINA. BIO SAM NA IVICI SUZA. TO JE BILO DIVNO, JER MOJA ENA
NIJE IMALA DECE. NE, NE BIH SMEO DA KAEM DIVNO. U SVAKOM SLUAJU BILO JE
ROMANTINO I OSEAO SAM ELJU DA OVAJ DOGAAJ SAOPTIM CELOM SVETU.
NALAZIO SAM SE U TAKVOM STANJU DA SAM BIO UBEEN KAKO BI I MOJA ENA,
KOJA NITA NIJE ZNALA O DEVOJCI, BILA SRETNA ZBOG MENE DA JOJ OVO KAEM.
AH, DA LI TO PADA KIA? UJEM JE. OH, SAMO TRENUTAK. DOLAZIMO DO ONOG
GLAVNOG U CELOJ PRII. (KRATKOTRAJNO KALJUCANJE) ONO TO SADA SLEDI
PREDSTAVLJA ANTIKLIMAKS. IZNENAENI STE, ZAR NE? KAE DA JE DANAS
ABORTIRALA. PA, TO JE BILO U REDU. SHVATIO SAM MADA NISAM MNOGO VEROVAO
U IVOT. ALI KAKO MI NITA NIJE REKLA OSEAO SAM SE KAO BUDALA.
JEDNOSTAVNO SAM POBESNEO. OPTUIVAO SAM JE NA SVE MOGUE NAINE: NIJE
ZNALA IJE JE DETE ILI JE BILA UPLAENA, REKAO BIH, DA GA ZADRI I RODI. AH, DA,
RAZUMEO SAM. OSTALA JE U DRUGOM STANJU S NEKIM KO JE BOGAT, PA JE TO
ISKORISTILA KAO IZGOVOR ZA IZNUIVANJE NOVCA. AKO TO MJE TANO, ODAKLE
JOJ NOVAC ZA TEPIH?
HM... DA LI JE TO ONDA ZNAILO DA SVE TREBA DA SE SLOMI O MOJA LEA?
ELEO SAM DA ZNAM. ONA ODMAHNU GLAVOM I BRIZNU U PLA. NE, OVO NEMA
NIKAKVE VEZE SA ONIM TO SE SINO DOGODILO. SINO SE UOPTE NISMO VIDELI.
TO SE DOGODILO, SAMO TRENUTAK, PRE GOTOVO DVA MESECA.
DOZVOLITE DA NASTAVIM. ISPRIAO SAM VAM KAKO SAM JE PRITERAO U OAK.
PLAKALA JE. ZNAO SAM DA NE PRIPADA VRSTI DEVOJAKA KOJE SU SPOSOBNE DA
IZNUUJU NOVAC, ALI NIJE POSTOJALO DRUGO OBJANJENJE, ZAR NE? OAJNIKI SE
BRANILA. ALI NJENA ODBRANA BILA JE VEOMA SMENA. REKLA MI JE DA POSTOJI

BOLNICA U KOJOJ IZVRE ABORTUS I UZ TO JO DAJU SEDAM HILJADA JENA, AKO

FETUS NIJE STARIJI OD TRI NEDELJE. TO JOJ SE UINILO UDNIM, ALI JE IPAK OTILA
U BOLNICU DA SE RASPITA. REKLI SU JOJ DA JE UPRAVO U TREOJ NEDELJI
TRUDNOE. TAKO SU JOJ ODMAH IZVELI ABORTUS. DA LI BI NEKO MOGAO DA
POVERUJE U TO? POSTOJI GRANICA AK I ZA OVAKVE IZMILJOTINE. UPITAO SAM JE
ZA NAZIV BOLNICE... NA TA MI JE ODGOVORILA DA NE MOE, DA JE OBEALA DA NE
KAE I DA BI VEROVATNO DOSPELA U GRDNE NEPRILIKE KADA BI ODALA. POVIKAH
NA NJU DA PRESTANE I UDARIH JE. BILO JE TO PRVI PUT DA SAM UDARIO JEDNU
ENU, MADA SAM O TOME ITAO U PRIAMA. U STVARI, NIJE MI SE DOPALO.
OBESHRABRILO ME JE I TOG DANA ODLUIH DA ODEM BEZ REI.
NISAM BIO ZADOVOLJAN NJENIM OBJANJENJEM. OD TOGA DANA MUILA ME JE
SUMNJA. NEKAKO U JE PRITERATI U OAK? TAKO DA NEE MOI DA SE IZVUE.
SREOM IMALA JE RAUN U BANCI I ISPRAVNU TEDNU KNJIICU. UDNO JE BILO TO
JE UVALA I STARE RAUNE KOJI NIEMU NISU SLUILI. TO JE ZA MENE BILO VANO
OTKRIE, RAZUMETE, JER SAM RAUNOVOA. OTIAO SAM U NJEN STAN KADA JE
BILA ODSUTNA I DETALJNO SAM GA PRETRAIO. BROJKE SU VEOMA ZANIMLJIVE U
ZAVISNOSTI OD TOGA KAKO IH ITATE. ONE SU MI RAZJASNILE MNOGE STVARI.
IMALA JE POTPUNO NEOBJANJIVA DODATNA PRIMANJA. NAJVIE DVAPUT
NEDELJNO, A NAJMANJE DVAPUT ILI TRIPUT MESENO. NIJE BILO NIKAKVE SUMNJE.
POKAZAO SAM JOJ DOKAZ. TO JE BILO TANO PRE TRI DANA. OPET JE BRIZNULA U
PLA, ALI NIJE UPALILO. OVO NIJE MOGLA POREI. PONOVO JE POELA SA SVOJIM
SMENIM PRAVDANJIMA. OPET JE POTEGLA TU SMENU PRIU O NEVEROVATNOJ
BOLNICI, ISPRIAVI MI KAKO MOE DA DOBIJE DVE HILJADE JENA SVAKI PUT KADA
DOVEDE ENU IJA TRUDNOA NIJE ODMAKLA DALJE OD TREE NEDELJE. REKLA MI
JE DA BOLNICA HOE DA KUPI SVAKI FETUS, AKO NIJE PROLO VIE OD TRI NEDELJE
OD ZAEA I DA ONA DOPUNJUJE SVOJU PLATU RADEI KAO NJIHOV POSREDNIK.
UDNA PRIA. BIO SAM VIE ZABRINUT NEGO SUMNJIAV. PITAO SAM SE DA NIJE
POLUDELA. KADA SAM RAZMISLIO O TOME, ZAKLJUIO SAM DA TO I NIJE MOGUE.
KAO ENI, NEDOSTAJALE SU JOJ STRASTI. KADA SAM ZATIM NASTAVIO DA JE
ISPITUJEM, REKLA MI JE DA NE ZNA TA E SE S NJOM DOGODITI, AKO SE U BOLNICI
SAZNA DA MI JE SVE OTKRILA. ODISTA JE BILA ZAPLAENA, TVRDEI DA BI JE MODA
I UBILI. OKUPLJENI FETUSI NISU UMIRALI. ODRAVAO IH JE NAROITI UREAJ U
BOLNICI I ONI SU SE RAZVIJALI U SAVRENIJA BIA NEGO TO JE TO SLUAJ SA
ONIMA KOJA RASTU U MAJINOJ UTROBI. NAE DETE JE IVO I DOBRO. KAKO VAM
SADA TO IZGLEDA? DRHTITE, ZAR NE? AKO JE TO BILA ISTINA, ONDA JE U PITANJU
STVARNO NETO KRUPNO, A AKO NIJE, ONDA NI KAO LA NIJE BILO BA SITNO. DA SE
NE BI NA TOME ZAVRILO, REKOH JOJ: 'ODVEDI ME ONDA U TU BOLNICU.' AKO SAM
POMISLIO DA E SE NAI U KRIPCU, PREVARIO SAM SE. OZBILJNO MI JE PREDLOILA
DA O SVEMU PORAZGOVARA SA BOLNICOM. AKO JE TO ONO TO ELIM.
NJEN ODGOVOR SAM DOBIO JUE, NETO POSLE PODNEVA. TELEFONlRALA MI JE U
KANCELARIJU I REKLA DA E NEKO IZ BOLNICE DOI S NJOM TE VEERI U R-KAFE U
INJUKIJU POSLE SEDAM I DA E MI SVE OBJASNITI. TAKO DA TREBA DA ODEM
TAMO. BIO SAM IZNENAEN. JER NISAM PRETPOSTAVLJAO DA E TO STVARNO
UINITI. POTO ZAMKA SADA NIJE DOLAZILA U OBZIR, ZAKLJUIO SAM DA JE SILA S
UMA. EKAO SAM JE I EKAO U KAFEU; NIJE DOLA. TADA SAM SE JO ZALUDNO

PITAO DOK SAM POSTAJAO SVE NERVOZNIJI, DA LI BI JE SLEDEEG DANA MODA

TREBALO SMESTITI U NEKU BOLNICU ZA NERVNO POREMEENE. OSTALO ZNATE.
LEPO SAM UPAO U KLOPKU. NE, NE GOVORIM O LJUDIMA IZ BOLNICE. MORA DA JE U
PITANJU BIO NEKI MUKARAC. PRETPOSTAVLJAM DA SAM JOJ SMETAO, MADA TO
NIJE REKLA, JER JE BILA STIDLJIVA. POTO JOJ JE BIO POTREBAN IZGOVOR, IZMISLILA
JE POSAO SA BOLNICOM KOJA KUPUJE FETUSE. AKO ME BA NIMALO NIJE VOLELA,
ZATO MI TO NIJE REKLA? NE ELIM DA ME U OVOM DOBU NAZIVAJU NERAZUMNIM.
ONA NE BI UINILA NITA TAKO NASILNO; NE BI ME NAMERNO NAMAMILA DA ME
NEKO PRETUE. OSTAJE INJENICA DA SAM DUBOKO POVREEN.
17.
"Pravi problem predstavlja, naravno, devojka, zar ne?"
Ugrizoh se za usnu, uzdravajui se da ne kaem kako bi se stvari jo vie zapetljale da je i
devojka umeana.
"Ali devojka je priznala da je ona ubica i oigledno nema nameru da izmeni priznanje, nije li
tako?"
"To je ono to je udno. Ako poverujemo ubijenome, ona je pomalo neurotina."
"Da je neto nije uplailo, pitam se?"
"Moda se jednostavno boji sopstvene senke ili, naprosto, pokuava da prikrije pravog ubicu.
Naravno, uvek postoji mogunost da joj je neko stvarno pripretio, bar pretpostavljam."
"Praktino govorei, prve dve mogunosti su verovatnije, ali kad razmislim o preteem pozivu od
malopre, nikako ne bih vie odbacio i mogunost zaplaivanja."
"Oh, da, telefonski poziv." Celo Tanomogijevo lice se namrgoeno zgrilo kao da pokuava da
dokui znaenje iz ovog miljenja. "Onda bi to mogao da bude njen ljubavnik, zar ne? Ne, ne. Od
poetka sam bio protiv hipoteze o ljubavniku. Teko je zamisliti da on promiljeno ubije jednog tako
dobroudnog oveka koji njoj nita ne znai. Motiv je isuvie labav."
"elite li da kaete kako bi trebalo da prihvatimo hipotezu da je bila umeana u nabavku fetusa?"
Tanomogijevo klimanje glavom prekide smeak koji se javio na mojim usnama.
"Ne treba da me shvatite tako bukvalno. Ako ne prihvatimo hipotezu da je ubica ljubavnik, mogu
samo da pretpostavim kako Cuida zna neto nezgodno o ubici ili da mu je neto uinio. Neto tako
strano da je ovaj morao da ga ubije. Ovo obavetenje ili ovakvo Cuidino ponaanje trebalo bi da
se nazre u priznanju koje je nedavno dao. Isto tako, ak i hipoteza o trgovanju tronedeljnim fetusima
zasluuje panju zbog svoje udnovatosti."
"Ako ni zbog ega drugog, a ono zbog razgovora."
"Naravno, samo zbog razgovora. Ogranienje na tri nedelje i fetus mogu predstavljati neku vrstu
tajnog jezika. ta mislite da i devojku podvrgnemo testu maine? ini mi se da bi to prvo trebalo
uraditi."
"Pa, do gue smo se uvalili u ovo", rekoh nevoljko uzdahnuvi.
"Ali kad smo ve dovde doli, ne moemo se sada povui. Moramo da se suoimo sa situacijom,
nema nam druge."
"Pitam se da li bi trebalo. Pitam se nee li drugi obavestiti policiju im shvate da smo
zainteresovani za devojku. Oni ne bi oklevali da bilo koga ubiju, ako im to ide u raun."
"ak i ako sedimo skrtenih ruku posumnjae na nas. U pitanju je samo vreme. Ne moete da
oekujete pobedu, ako ne uinite prvi korak. A ne moramo ni da je lino vidimo. Moemo nagovoriti
komitet da poalje po nju kola koja e je od stranjeg ulaza u policijsku zgradu odbaciti do bolnice.

Zanimljivo... predvianje i tog tipa devojine budunosti."

Izgubio sam orijentaciju, pronicljivost i nalazio sam se na ivici oajanja. Ali smesta sam
telefonirao Tomojasiju, koji je predvodio komitet; oseao sam se nelagodno poput nekog nespretnog
bicikliste, sve dok on nije progovorio. Pokazalo se da je oduevljen to se neke vane linosti
zanimaju za projekat, dodavi da smo uspeli da dobijemo odobrenje za analizu tela. Ukoliko ovo
odobrenje shvatimo u najirem smislu, primetio je, lako moemo da ukljuimo i devojku. Sloio se sa
mojim predlogom i smesta je dobio efovo odobrenje. Na njegovo pitanje kako stvari napreduju,
neodreeno odgovorih da su rezultati veoma zanimIjivi. Odluih da devojku prebacim iz policijske
stanice u ordinaciju Doktora Jamamotoa u Centralnoj socijalnoj bolnici, ne pomenuvi pri tom IKT.
Bio sam zadovoljan to se prebacivanje odvijalo bez problema, ali brinula me je brzina kojom sam
gubio tle pod nogama.
ekajui da devojka stigne u ordinaciju Doktora Jamamotoa, naloio sam mainu da i dalje razloi
rezultate analize lea, na taj nain to bi ih podelila na opte i posebne inioce; to jest, na elemente
koji su zajedniki svim ivim biima i elemente svojstvene ovom oveku. Jedna takva informacija
bila bi za nas veoma korisna. Da bismo dobili celu linost, bie dakle potrebno izvriti analizu samo
onih inilaca koji su karakteristini za samu osobu, a zatim ih dovesti u vezu sa elementima
zajednikim svima. U svakom sluaju, poto su podaci jo bili nepotpuni, nisam mnogo oekivao. Ali
odgovor sam dobio zaudujue lako. Elementi osobeni za jednog oveka - promenjivi parametri i
jednaine linosti - bili su oito jednostavniji nego to sam mislio. Shvatih da su vrlo verovatno
gotovo svi promenjivi parametri svodivi na relativne veliine, na mnotvo fizikih karakteristika. Isto
e se ponoviti i pri ispitivanju modanih talasa; bilo bi dovoljno istraiti hiljadu modela nekih
dvadeset tipova. Odlian materijal koji se moe pokazati komitetu. Otkucao sam listu promenjivih
parametara, odnosno, fizikih karakteristika koje su potrebne za analizu elemenata osobenih za jednog
oveka. Uspeo sam da ih navedem na samo jednom listu hartije za kucanje: sled uobiajenih rei koje
se koriste u medicini i elementarnog japanskog. To je napokon predstavljalo neto to se moglo
nazvati ovekovom individualnou.
"Sluaj, Tanomogi, ako nas pritisnu moemo ovoj listi dodati i praktian primer i smatram da smo
time u stanju da im sledei put zamaemo oi. ta ti o tome misli?"
"Da, vrlo verovatno. Sa komitetom nee biti problema. Ideja o predvidanju ljudske budunosti je
ionako prola."
"Ne sasvim. Jo je samo neformalno prihvaena."
"To je isto, ako uzmete u obzir dosadanji stav komiteta."
"Da, pretpostavljam da je tako, ali..."
Pozvah Doktora Jamamotoa. Izgleda da devojka jo nije stigla. Kada sam ga obavestio o
sastavljanju liste osobenih elemenata linosti, nije bio u stanju, kao to sam i oekivao, da prikrije
uzbuenje. Prepustio sam slualicu Vadi Katsuko; odluio sam da sadraj liste pohranim u kompjuter
bolnice. Tanomogi mi je sipao kafu. Dok mi je zaeereni napitak tekao niz grlo, koje me je peklo od
preteranog puenja, ubijao sam vreme razmiljajui o glasinama koje su kruile o mamutskom
predviau Moskva III, koji, kako su nam rekli, uskoro treba da bude konstruisan. Oigledno bi
preuzeo na sebe opte predvianje finansija za sve neutralne i komunistike oblasti, pokrivajui tako
pola sveta. Oseao sam se bedno dok sam razmiljao o tome. U Rusiji se maina za predvianje sve
vie razvijala, postajui spomenik ovog doba; a u Japanu je predstavljala samo jadnu miolovku za
gonjenje jednog ubice. ak se i tehniar previjao i borio sa pacovom koji ga je drao za nogu.
Postepeno sam postajao sve zabrinutiji. ekao sam i ekao, ali nikako nisu javljali da je devojka
stigla. Odluio sam da proverim Tomojasija.

"Ali, gospodine, mnogo polaem na tu miolovku. Bilo ta da kaete, maina je to sama izabrala,
zar ne? Maina, u svakom sluaju postupa logino."
"Ja ni u kom sluaju ne elim da odustanem."
"Tomojasu je javio da je devojka ve krenula iz policijske stanice. Ali ako jo nije stigla u
bolnicu, zaista se trebalo zabrinuti."
I Tanomogi je bio zabrinut, gledajui tamo-amo po kontrolnim ekranima i istovremeno neto
mrmljajui.
"Problem je u sastavljanju programa. Ako ne ele da prihvate socijalne podatke, pa dobro, ne
moraju. Smatram da nam je slabo mesto to to smo odve zaokupljeni socijalnim podacima. Da nam
je vidokrug iri, sigurno bismo mogli da izvrimo odlina predvianja prirodnih pojava koja uopte
ne bi zaostajala za onima to ih vri Moskva II. Ukratko, treba da nastavimo sa radom."
Zazvoni telefon. Tanomogi zgrabi slualicu i prinese je uhu. Isturio je bradu; oi mu se iskolaie.
Vesti su sigurno loe.
"ta se dogodilo?"
"Mrtva je." Lagano zavrte glavom.
"Mrtva? Zato?"
"Ne znam. Izgleda samoubistvo."
"Je li to sigurno?"
"Samoubistvo otrovom."
"Poveite je smesta sa mainom u Jamamotoovoj ordinaciji. Ako izvrimo podrobnu analizu kao i
u sluaju mukarca, odmah emo saznati motiv samoubistva i kako je dola do otrova."
"Bojim se da to nije mogue", odgovori on, ne odvajajui ruku sa sputene slualice. "Umrla je od
veoma jakog nervnog otrova. Nervni sistem joj je potpuno uniten. Izgleda da nema nade da dobijemo
bilo kakav normalan odgovor."
"Kakva zbrka", promrmljah, upkajui vrh cigarete kojom sam oprljio prste. Nisam ak ni osetio
toplotu. Mada sam mislio da sam smiren, kolena su mi klecala od silnog uzbuenja.
"Pokuajmo ipak da ubedimo doktora Jamamotoa."
Razgovor je samo potvrdio da nema nade. Doktor Jamamoto nam je rekao da je retkost dobiti le
sa tako unitenim nervima. Postoji optimalna doza koja se uzima pri trovanju otrovom. Ako se
prekorai, dolazi do povraanja, tako da se uneta koliina smanjuje. Doza u devojinom telu bila je
toliko velika da je trebalo da postane nedelotvorna, sem ako otrov nije potkono unet u telo. Otrov joj
je proao kroz celo telo, pa ipak nije pronaen nikakav znak uboda igle. Kako je posle izlaska iz
zatvorske elije stalno bila pod nadzorom straara nije bila u prilici da sebi da injekciju. Postojalo je
samo jedno razumljivo reenje: da je prethodno oralnim putem uzela neku drogu, na primer, derivat
opijuma, od ega joj se paralisao centar za povraanje, tako da joj je to omoguilo da zatim uzme
prejaku dozu. Ali to je bilo suvie komplikovano.
Nagovestio nam je da emo, ako budemo tragali za nekim prihvatljivim objanjenjem, naravno
stii do ubice. Shvatih da doktor Jamamoto pokuava da me izazove, ali nisam se dao. Ne bi vredelo
pretvarati se kao da znam neto to drugi ne znaju. Dok ne saznam ko su mi protivnici, moram da
igram na sigurno.
im sam spustio slualicu, telefon je ponovo zazvonio. Ovoga puta zauh opor kripav glas.
"Profesor Katsumi? Lepo sam vas upozorio. Nije bilo pametno od vas. Poto ste predaleko
otili..."
Nisam saekao kraj, ve dodao slualicu Tanomogiju: "Zastraiva."
"Sluajte. Ko ste vi? Kako se zovete?" povika Tanomogi ali telefon istog trenutka zauta.

"ta je rekao?"
"Da je policija postala revnosna."
"Zar vam se ne ini da ste ve uli ovaj glas?"
"Oh?"
"Ne mislim toliko na glas, koliko na naglasak." Neto mi u deliu sekunde sinu na povrini
seanja, ali odmah se ugasi.
"Moda bih ga prepoznao kada bi ponovo nazvao."
"Ne mislim da je on potpuni stranac. Suvie brzo saznaje novosti. To je neko iznutra."
"ta emo sad?"
Izvlaei prste, Tanomogi je stao da se osvre oko sebe kao da trai vealicu na koju bi odloio
eir. "Sve mi se ini da se krug zatvara. Uhvaeni smo ako ne pronaemo neku rupu."
"ta bi se desilo da policiji iznesemo ceo sluaj onako kako se stvarno odigrao?"
"Policiji?" Tanomogi napui usne. "Moemo li da im pruimo dokaze da je naa pria
verodostojna?"
"Zar devojino ubistvo nije dovoljan dokaz da mi nismo krivci?"
"To nee upaliti. ak ako za sada i pretpostavimo da je devojka ubijena, Cuda i Kimura su
slobodno poseivali policijsku stanicu, tako da su sigurno bili u prilici da joj se priblie. Od kada
smo dobili zeleno svetlo od onih sa vrha, za izvesno vreme smo skinuti sa spiska osumnjienih za
ubistvo raunovoe. Ali ako sumnjaju na nas, onda e posumnjati i na Cudu i Kimuru. U stvari, to pre
zvui kao da vodimo institut za ubistva. Ba dobra dosetka. Svetska akademija za ubistva."
"isto nagadanje. Sve o emu si govorio predstavlja samo puko nagaanje."
"Tano. Ono to i jeste."
"Danas policija visoko ceni injenine dokaze. Kada je, na primer, devojka dobila otrov uzela
je..."
"Gospodine, komitet nam je iziao u susret zato to je smatrao da e naa maina odigrati kljunu
ulogu u reavanju ovog sluaja, nije li tako? To smo isto i mi mislili. Verovali smo u njene
sposobnosti. Ali nai protivnici su neoekivano jaki. Zar smatrate da je policija u stanju da slomi
neprijatelja protiv koga je ak i maina nemona?"
"Neprijatelja?"
"Da. Jasno je da je re o neprijatelju."
Oborih pogled i zadrah dah. Ne smem da se uzbudim. Ne postoji zakon koji bi mi zabranio da
sasluam Tanomogija. Ako je neprijatelj zaista postojao, onda sve ono to se dogodilo sigurno nije
predstavljalo samo sluajnost.
Cuda upade u kancelariju. Uhapsili su jednog sumnjivog ali su ga odmah i oslobodili. Pogreno
utvren identitet; prodavac cigareta je pogreno pokazao na njega meu onima koji su odgovarali
opisu. Rekao je da je jedan od kriminalaca bio onii ovek, naizgled gospodskog dranja, sa blizu
primaknutim oima koje su okrutno sijale. Odluih da preutim Tanomogiju sadraj Cudinog
izvetaja. Nisam mogao da obuzdam gorak osmeh.
"ta misli kako izgleda ovaj kriminalac?"
"Sve sam uvereniji da nije re o jednom oveku, ve o organizaciji."
"ta?"
"Ne umem tano da objasnim. U pitanju je samo predoseanje."
Kia je prestala i neprimetno se spustio mrak.
"Prolo je sedam. Pitam se ne bi li bilo pametno poslati ostale kui."
"Obavestiu ih."

Sluajno pogledah kroz prozor; kod glavne kapije opazih nekog oveka sa cigaretom. Bilo je
mrano, tako da nisam mogao jasno da mu vidim crte lica. On odjednom podie pogled i primetivi
me, urno se udalji.
"Misli li da je to ista ona organizacija koja kupuje fetuse mlae od tri nedelje?"
"Pa, ne znam", odgovori izgubljeno Tanomogi dok je okretao broj na telefonu. "U celom svetu se
ve vre izuavanja vanmaterinog razvoja sisara."
"Vanmaterian razvoj?"
"Da."
"Hm... Da li ti je to upravo sada palo na pamet ili si ekao zgodnu priliku da mi to saopti?"
"Ne, razmiljao sam o tome, ali nisam imao prilike da vas izvestim."
"Tano je, nisi imao. Logino je da bi trebalo da postoje takve organizacije. Ali dopusti da ti
kaem, sve je to izmiljotina. Zaboravi na to."
"Zato?"
"Zato to time prikriva istinu."
"Da li je tako... da li..."
"U redu. Nastavi, zavri telefonski razgovor."
"Ali", ree Tanomogi i ne okrenuvi se prema telefonu, "video sam pacove sa krgama kako ive u
vodi. Prave vodene ivotinje koje nisu izgubile osobine sisara."
"Besmislica."
"Istina je. Kau da vanmaterinim razvojem fetusa namerno odvajaju razvoj pojedinanog
stvorenja od njegovog filogenetskog referencijalnog okvira, odnosno, od normalnog razvojnog
konteksta karakteristinog za njegovu vrstu. Nikada nisam video vodenog psa, ali on, kako se ini,
stvarno postoji. Teko je odgajiti biljojedne ivotinje, ali je zato prilino lako odgajiti karnivorne i
omnivorne sisare."
"Gde sve to postoji?"
"Nedaleko od Tokija. U laboratoriji koja pripada bratu nekoga koga vi poznajete, gospodine."
"Ko je to?"
"Doktor Jamamoto iz Centralne socijalne bolnice... njegov stariji brat. Poznajete ga, zar ne? Danas
je kasno, ali razmiljao sam da vas pozovem da sutra poemo tamo. Naravno, ne mislim da ve vre
istraivanja na ljudskim fetusima. Ali moda izvedemo neki zakljuak. To je na izvestan nain
zaobilazan put, ali kako smo sada ostali bez pravih izvora obavetenja zbog dva ubistva, nemamo ta
da izgubimo."
"Prestani. Dosta mi je te igre detektiva. Tamo napolju se nalazi neki sumnjiv momak koji motri na
nas. Ako nije iz policije, verovatno je ubica."
"Stvarno?"
"Uveri se sam."
"Pozvau straara da proveri ko je."
"Moe takoe da javi policiji kada si ve kod telefona."
"Da im kaem kako vas eka neki ubica?"
"Reci im ta hoe", odvratih ustajui sa stolice. Promenih cipele i uzeh poslovnu tanu. "Idem
kui. Bilo bi bolje da i ti poe kada obavesti ostale."
18.
Zbog neega sam bio nervozan, ali ta nervoza nije se ni na koga posebno odnosila; i mada sam
eleo da stvari dovedem u red, nisam znao odakle da ponem. Nije u pitanju bio nedostatak putokaza,

jer njih je bilo i previe. Jedan drugom su protivreili i nisam znao koji da sledim.
Na putu kui, nisam primetio da me iko prati. Na zvuk ulaznih vrata, moja ena odjednom irom
otvori ona od predsoblja. Zbog neega je iekivala moj povratak. Ne saekavi da skinem cipele,
iznenada me je oslovila tihim, hrapavim glasom.
"ta se danas dogodilo u bolnici?"
Bila je obuena za izlazak; ili se upravo vratila ili se spremala da negde poe. Pa ipak, dok je
stajala tu sa kosom koja se ocrtavala spram svetiljke u holu, zbog neega je bila uasno uznemirena.
Nisam mogao da razaberem o emu govori. to se tie bolnice, jedino mi je padala na pamet soba za
elektronsko dijagnoziranje u Centralnoj socijalnoj bolnici koja je postala sredite mojih tekoa. Ali
kako mi je ena saznala za to? I zato je, ako je ve saznala, zbog toga zabrinuta?
"Kako to misli, ta se dogodilo? Valjda, da li se neto dogodilo?"
"Oh, dragi..."
Kazala je to tako drhtavim glasom i tako patetinim tonom da sam se i nehotice ukoio u mestu.
Mogao sam da ujem najstarijeg sina Joia kako se u dnevnoj sobi na mahove razdraujui smeje u
skladu sa muzikom na televizoru. ekao sam ta e moja ena dalje da kae. ak sam osetio da je
naslutila neku omaku koja je mogla da mi se potkrade, ma kako to neverovatno izgledalo. Nisam
mogao da se setim da sam ita spomenuo o Jamamotoovoj laboratoriji za elektronsko dijagnoziranje.
Ali ona je oigledno ekala da ja progovorim.
Posle kratke, neprirodne tiine, ona konano poe.
"Uradila sam onako kako mi je reeno. Zaista si neodgovoran, kada zaboravlja i da si
telefonirao. ak i da jesi, sramota je to nisi doao po mene."
"Telefonirao? Ja... telefonirao?"
ena me iznenadeno pogleda.
"Pa da, zar nisi?"
"Ja tebe pitam. O kakvom to telefonskom razgovoru govori?"
Video sam kako je progutala knedlu.
"Ali ti si nazvao. Tako su mi rekli u bolnici. Jesi, zar ne?"
ena mi je bila potpuno zbunjena. To se moglo i oekivati. Bila je ljuta i uzbuena zbog neega o
emu ja nisam imao pojma, ali njen nemir postao je potpuno neosnovan usled injenice da ja nisam
uopte znao o emu je re. Sastavio sam njenu isprekidanu i nepovezanu priu i na kraju je ispalo
ovo:
Oko tri sata, ubrzo nakon to se Joio vratio iz kole, moju enu nazvao je porodini ginekolog.
Radio je u skromnoj optoj bolnici koja je od nas udaljena pet minuta autobusom. Direktor je bio moj
prijatelj. (Kada mi je ovo rekla, setih se: ba pre nekoliko dana, ena je dobila pozitivne rezultate
trudnoe - poto je imala jednu vanmaterinu trudnou, bila je veoma nervozna zbog svog stanja - i
razgovarali smo ta da uradimo. Pitala me je da li da zadri dete ili da ode na abortus. Meutim, ja
joj nisam nita odreeno kazao. Upravo u to vreme bio sam usred krize sa mainom.) U pozivu je
mojoj eni reeno da sam ja poruio da odmah toga dana treba da se podvrgne D i C. Oklevala je.
Oito je pomiljala da odbije. Odmah me je pozvala u kancelariju, ali nisam bio tamo. (Oko tri sam
bez sumnje bio u Tomojasijevoj kancelariji gde sam pregovarao oko preuzimanja tela. Ko god da je
primio poruku bio je toliko zatrpan tekuim poslom da je sigurno zaboravio da mi je prenese.) Mada
nerado, ipak je otila.
"Znai ipak si otila na abortus?" Moj nehotice prekoran ton, nesumnjivo je imao za cilj da
prikrije zabrinutost koja me je obuzela.
"Jesam. ta sam drugo mogla?" nastavi ona prkosno, pratei me do moje radne sobe na drugom

spratu. Joio me nezainteresovano pozdravi u hodniku. "U svakom sluaju elela sam da o tome
porazgovaram sa doktorom, ali nije bio tamo mada me je sam pozvao da doem. To me je naljutilo i
odluila sam da se smesta vratim kui. Upravo kada sam se spremala da krenem, jedna ena koja je
liila na bolniarku sa madeom na desnom obrazu, poe za mnom. Ree mi da e se doktor uskoro
vratiti i upita me da li bih bila ljubazna da uzmem lek i saekam malo u ekaonici. Bio je to neki
gorak prah umotan u crvenu hartiju. Pomislila sam da crveni papir moda ne predstavlja oznaku za
otrov. U svakom sluaju bilo je neto vrlo jako. Nakon kraeg vremena oseala sam se veoma udno,
kao da mi se celo telo uspavalo sem oiju i uiju. Posle toga... ne seam se. Sve je nejasno, kao da
stvari nisam gledala sopstvenim oima. Mislim da su me prihvatili s obe strane i smestili u kola koja
su me odvezla u drugu bolnicu, sa jednim dugakim crnim hodnikom. I doktor je bio neki drugi.
Kazao mi je da je moj lekar obaveten o ovome, a zatim su izveli operaciju. Nisam imala vremena
ak ni da razmislim. Kada je sve bilo gotovo, ne znam zato, dali su mi gomilu sitnog novca pre nego
to sam otila."
"Sitnog novca?"
"Da. Zar mi nisi ti to ostavio?"
"Koliko?" rekoh, nehotice ustajui.
"Sedam hiljada jena. Mada ne znam kako je ba ispalo tako okruglo."
"Ako se dobro seam, bila si manje od tri nedelje u drugom stanju, zar ne?" Kada sam pokuao da
dohvatim paklo cigareta, sruio sam au s vodom koja je tu ostala neispijena jo od noas.
"Da, ini mi se da je bilo ba negde oko tri nedelje."
Prosuta voda se podlila pod neke knjige koje sam tu naslagao. "Donesi neto da obrie ovo."
Sedam hiljada jena... trudnoa koja nije prela tri nedelje. Ukoenost mi se irila od potiljka niz vrat
i lea, kao da sam se peo uz planinu sa ruksakom tekim stotinu funti. Izbegao sam enin pogled koji
mi je podozrivo uputila dok je starim novinama upijala prosutu vodu. "Koja je bila ta bolnica."
"Stvarno ne znam. Sela sam u kola koja su mi pozvali i dola pravo kui."
"Da li se bar sea mesta?"
"ekaj da razumislim... Bila je prilino daleko, to znam. Mislim da je dosta daleko prema jugu,
blizu okeana. Dremala sam na putu." A zatim dodade sumnjiavim glasom: "Ali ti sigurno zna koja
je to bolnica, zar ne?"
Nisam ni potvrdio, ni porekao. Doao sam do odreenog zakljuka, ali ne onakvog kakav je moja
ena oekivala. U svakom sluaju, da sam na to neto odgovorio samo bih je podstakao da i dalje
postavlja pitanja na koja bih morao da odgovaram. Kada sam se ponovo pribrao, pomislih kako sam
situciju shvatio bar delimino, ako ne potpuno; u stvari, nita nisam shvatio. Moja zbunjenost se sve
vie poveavala. Odjednom sam se toliko razljutio na nedopustiv postupak kojim su i moju enu
uvukli u istu zamku gde i mene, tako da mi je vidokrug postao uasno suen.
19.
Siao sam da telefoniram. Moja ena je pokuala da natera Joia da ugasi televizor, ali sam mu ja
namerno dozvolio da ga i dalje gleda. Kakva zbrka ako je i ona umeana u ovu fantastinu rabotu.
Prvo sam telefonirao u bolnicu moga prijatelja, i zamolio da mi pronau adresu naeg stalnog
ginekologa. Dali su mi broj njegovog kunog telefona. Bio je kod kue. Potpuno sam ga zbunio
svojim pitanjima. Odgovorio mi je da, naravno, nita ne zna ni o kakvoj mojoj poruci, pa, dakle, da
nije pozvao moju enu. Pored toga mi je jo rekao da je jue u to vreme imao zakazanu kunu vizitu.
Da bih bio sasvim siguran, pitao sam ga da li poznaje enu, odnosno bolniarku, koja je mojoj
supruzi dala lek. Odgovorio je da ne poznaje nijednu bolniarku sa madeom na obrazu. Obistinilo se

ono najgore, ega sam se potajno i plaio.

Dok sam okretao broj Instituta, osetih bol u grudima kao da mi se ustreptalo srce spustilo u
stomak. Jasno je da se poreklo ovog plana nahodi u injenici da se tok dogaaja koji su se odjednom
zbili, ne obazire na opte pravilo prema kome se dogaaji uvek odvijaju u pravcu najvee
verovatnoe.
Sedam hiljada jena... fetusi stari tri nedelje... vanmaterino razvie... mievi sa krgama... vodeni
sisari.
Sluajnost je uvek neoekivana iz jednostavnog razloga to se zbiva naizgled bez uzroka - kao u
nekoj melodrami. Mukareva smrt, sumnja, devojina smrt, tajanstveni telefonski pozivi, kupovina i
prodaja fetusa, zamka u koju je upala moja ena - lanana reakcija, koja je poela sasvim sluajno,
nastavila se od jednog dogaaja do drugog, da bi se na kraju pretvorila u jedinstveni lanac koji mi se
obmotao oko vrata. Proganjao me je, kao to se inilo neki ludak bez ikakvog cilja i motiva. To je
bilo neizdrivo za moj racionalni um.
Telefonirao sam deurnom uvaru i raspitao se da li jo gori svetlo u sobi sa kompjuterima.
Nakaljao se, proistivi grlo, a zatim hrapavim glasom odgovorio da su svetla pogaena i da
oigledno tamo nema nikoga. Pojeo sam sendvi sa sirom, zalio ga pivom i spremio se da odmah
krenem. ena mi je stajala zbunjena, grebuckajui noktima leve ruke ukruenu podlakticu desne
kojom je podboila bradu. Budui da je dola do zakljuka kako sam se razbesneo usled neprijatnosti
koja se dogodila u bolnici, bez sumnje se sada oseala krivom zbog naina na koji je reagovala u
prvom uzbuenju.
"Zato se ne okane svega? Mora da si umoran."
"Da li je sedam hiljada jena bilo u nekom kovertu?"
"Ne, samo neupakovana sitnina."
Spreih je da ode po novac i obuh cipele.
"Kada e imati malo vremena? elim o neemu da porazgovaram s tobom... o Joiu. Uvek krene u
kolu, aIi kau mi da ne ode na asove. Razgovarala sam sa uiteljem o tome."
"Zaboravi. Jo je dete."
"Hoemo li na plau prekosutra, u nedelju?"
"Hoemo, ako komitet sutra donese neku odluku."
"Zna, Joio to oekuje."
Jednu za drugom razbijao sam krhke ljuske jajeta u svom srcu; kada sam zavrio s tim, otioh, bez
rei. U svakom sluaju, u pitanju su bile samo krhke ljuske jajeta. ak i da ih nisam smrskao, neko
drugi bi to sigurno uradio. Umesto da budem nervozan, iekujui kada e se razbiti, trebalo je da
budem zadovoljan to sam ih sam smrskao.
Kada sam iziao, zauo sam zvuk koraka koji prelaze ulicu, urei prolazom prema kapiji. Kretoh
uobiajenim putem u pravcu glavne ulice, kada koraci napustie prolaz i nastavie da me prate,
toboe sluajno. To je sigurno bio onaj isti koji je nedavno tumarao ispred Instituta. Iznenada se
okrenuh i kretoh u suprotnom smeru, pravo prema svom uhodi, koji je zbunjeno potpraio pete niz
ulicu. U poreenju sa uhodama o kojima sam itao u romanima ovaj je bio veoma glup. Pravi amater.
A ako to nije sluaj, onda je moda namerno pokuavao da mi otkrije svoje prisustvo. Pa ipak,
nastavio sam za njim urnim korakom.
Bio sam neto bri od njega. Dugo nisam trao, ali izgleda da jo i danas imam koristi od kolskih
treninga. Pored toga, momak je za trenutak zastao na sledeoj raskrsnici, pitajui se kuda da krene,
tako da sam jo vie smanjio udaljenost koja nas je delila. Kretali smo se po ljunkovitom terenu i ja
sam ga dostigao posle stotinak jardi, a onda provukao svoju desnu ruku ispod njegove leve i povukao

ga. Pokuao je da pobegne, ali je izgubio korak i pao na koleno. Umalo da i mene nije povukao za
sobom, ali uspeo sam da se zadrim na nogama i da ga ne ispustim. Poeli smo da se rvemo, bez rei,
teko diui, pokuavajui da se naemo u nadmonom poloaju. Kada je bilo u pitanju tranje, imao
sam vie izgleda da pobedim, ali to se tie elastinosti tela, dobro sam znao da nisam mogao da se
poredim s njim. Izvivi se u stranu, on se odjednom baci napred i ulete svojom masnom glavom u moj
stomak. Zateturah se unazad i padoh, izgubivi vazduh, poput komada olova.
Kada sam se povratio, zauo sam udaljeni bat njegovih urnih koraka. Oito sam za trenutak
izgubio svest. Ali nisam imao snage da ga gonim; za mene se zalepio odvratan smrad njegove
pomade. Kada ustadoh, zabolelo me je ispod rebara kao da se unutra neto slomilo. Presamitih se i
povratih pivo pomeano sa stomanim kiselinama.
Kada sam se oistio, uputih se ka glavnom prolazu i pronaoh taksi. Zamolio sam ga da me saeka
ispred Tanomogijevog stana u Takata no Babu. Raspitao sam se kod vratara, ali Tanomogi nije bio
tamo. Rekao mi je da ovaj ne samo to nije iziao, ve uopte nije ni dolazio kui. Taksijem sam
smesta otiao u Institut.
Guvajui pekir koji je obmotao oko vrata, straar je izgledao veoma nervozan kada me je
ugledao. Bio je do pola go.
"Sluajte vi. Svetla su upaljena."
"Oh... da, vidim da jesu. Pozvau da proverim. Verovatno su se upalila dok sam se kupao. Samo
trenutak, molim vas."
Ne obraajui panju na njega, uoh u Institut. Zgrada je bila utonula u mrtvu tiinu. Progutala me
je tama i svaki korak koji sam napravio nagonio je tiinu da uti poput tmastog lista hartije. Konano
je svetlost, koja je sijala kroz jedna vrata, odala neiju prisutnost. Jedine kljueve smo imali ja i
Tanomogi; jedan rezervni se nalazio u straarnici. Mora da je Tanomogi ostao i dalje da radi (u tom
sluaju vratar mi je zbog neega lagao.) lli se moda vratio da uzme neto to je zaboravio? Bilo ta
da je posredi, ponovo sam se naao licem u lice sa jednom sluajnou. Bie, meutim, da sam na
neki nain napola predvideo da u zatei Tanomogija kada doem ovamo. Nisam mogao tano da
objasnim zato, ali oseao sam to. Tanomogi bi me, bez sumnje, pozdravio rekavi neto to bi
izazvalo utisak da je ovamo doao sa namerom da me vidi. Da li bi to bila istina ili la? Nisam znao,
ali u svakom sluaju dok bude govorio na prijatnom licu e mu igrati osmeh. Pomislio sam kako
nikada ne bih imao hrabrosti da mu sa smekom odgovorim. Nisam eleo da mi se takve misli motaju
po glavi, ali imao sam sve jai utisak da vie neu moi da podnosim Tanomogija s takvom blagou
kao do sada. Mada je bilo nerazumno pretpostaviti da je kovao sa neprijateljem zaveru protiv mene,
predstavljao je krajnje neverovatnu sluajnost da smo odluili da kao sluaj za testiranje u svrhu
predvianja uzmemo ba raunovou koji je odmah potom ubijen. I bilo je sasvim neshvatljivo da je
od samog poetka trebalo da uzmem zdravo za gotovo splet sluajnosti kao to je bila i ova
izmiljena pria. Ipak, on kao da je znao vie od mene i video u budunost korak dalje od mene. (On
je bio taj koji je prvi pomenuo tako ekstravagantnu ideju kao to su vodeni sisari i na taj nain
podrao hipotezu o prodaji fetusa.) Inae bi cela stvar izgledala kao puka fantastina predstava
detinjastog raunovoe. Tanomogi je tada oigledno eleo jo neto da kae; ali izgledalo je suvie
smeno; ja sam otiao, bandoglavo, ne sasluavi ga. Sada, meutim, nije bilo vremena za
svojeglavost; eleo sam neki trag, bilo kakav.
20.
Vrata su bila otkljuana. Potiskujui bol u rebrima, okrenuh kvaku i otvorih ih jednim pokretom.
Iznenadih se kada mi obraze zapahnu hladan vazduh. Ali jo vie me je zaprepastila osoba usiljenog

osmeha sa kojom sam se suoio; ruke su joj bile poloene na naslon stolice ispred maine. Bila je to
Vada Katsuko. Vada se osmehnu, a onda joj se na licu pojavi iznenaenje. Oito je oekivala nekog
drugog.
"To ste vi?"
"Oh, iznenadili ste me."
"U stvari, ja sam, iznenaen. ta radite ovde tako kasno?"
Duboko uzdahnuvi, Vada se okrete na potpeticama i polako se spusti u stolicu. Pitao sam se da li
je i sama bila toga svesna: izgledala je potpuno nezainteresovana, mada sam ja smatrao da je veoma
ozbiljna devojka.
"ao mi je. Imala sam zakazan sastanak sa gospodinom Tanomogijem."
"Nita zato. Da li ste i ranije ovde zakazivali sastanke?"
"Dolo je do veoma udnog nesporazuma", ree ona, odvrativi pogled i lagano odmahnuvi
glavom levo-desno. "Zaista smo nameravali da s vama mnogo ranije porazgovaramo, gospodine,
ali..."
Znai bila je istina. Tako uasna istina. Gorak, nehotian smeh pokulja negde u meni.
"U redu, u redu", rekoh. "Ne brinite. Da li je on trebalo da doe ovamo?"
"Ne, on je trebalo da me eka ovde. Ali kada sam dola da ga potraim, svi su ve bili izili.
Otila sam na trenutak kui, zatim do njegove kue, ali ga ni tamo nije bilo."
Najednom me je podila jeza.
"Ali straar je upravo zvao, zar ne?"
"Jeste, ali im je rekao da je profesor stigao, bila sam sigurna da je to Tanomogi", odgovori ona,
samouvereno se smeei - moda nije shvatila promenu u mom glasu.
Sa straareve take gledanja, naravno Tanomogi je takoe bio profesor. "Ah ova prostorija je
dosta rashlaena. ini mi se da je maina bila ukljuena do pre nekoliko minuta."
Vada zbunjeno pognu glavu. "Zato sam odluila da saekam. Mislila sam da namerava odmah da
se vrati."
To je imalo smisla. Nije bilo nieg sumnjivog. Bio sam malo previe nervozan. ak se straareva
zbunjenost mogla objasniti: on je potajno pomagao i podsticao sastanke. Ljubav. Ako je ljubav bila u
pitanju, nije bilo mesta za zabrinutost. Obian ljubavni sluaj. Nije postojalo nita sigurnije od tog
svakodnevnog nagona za produenjem.
"Ali nisam primetio da su stvari meu vama toliko odmakle."
"Nisam elela da prestanem da radim ovde."
"Sigurno vam odgovara da radite na istom radnom mestu, zar ne?"
"To je zapetljano. Zbog mnogih stvari."
"Hm... Moda."
Nisam u stvari razumeo na ta misli pod tim 'mnogim stvarima', ali osetih olakanje i poeleh da
se nasmejem.
"Kada smo ve kod toga, pitam se da li biste mene uzeli kao uzorak i predvideli mi budunost."
To bi bilo zanimljivo. Ako bih je uzeo za uzorak, saznao bih o njenom odnosu sa Tanomogijem i
bio bih u stanju da izbegnem celu ovu guvu.
"Mislim to ozbiljno", ree ona, prevlaei svojim dugim noktima lagano du ruba maine. "Nema
ni svrhe, ni razloga zato bi onda neko trebalo da i dalje ivi."
"Hajde, hajde. Pa, to nije tako ravo... kada se ima neko."
"Pod tim izrazom: 'imati nekog', verovatno mislite na brak."
"Oh, kako god hoete. Ne ivimo zato to je sve objanjivo. Stvari elimo da objasnimo zato to

smo ivi."
"Svi tako govore. Ali zaista se pitam da li bi iko eleo da nastavi ivot kada bi saznao svoju
budunost."
"Da li to treba da znai da hitno elite da saznate svoju budunost da biste proverili valjanost
prosidbe? Opasno je to to govorite."
"Kako stvari stoje sa vama?"
"Kako to mislite?"
"injenica, da ne znate ta e budunost doneti, omoguava vam da ivite. Ako je ivot stvarno
tako vana stvar kako je onda mogue pobaciti dete koje treba da se rodi?"
Progutah knedlu i slegnuh ramenima. Negde u pozadini zauo sam neki zvuk slian lomnjavi. Vada
je govorila strano nehajnim glasom. Naravno, to je splet sluajnosti. Rekoh: "Nema nikakvog
razloga odnositi se prema nekome ko jo ne poseduje razum kao prema normalnom ljudskom biu."
"Zakonski, ne, bar pretpostavljam", nastavila je jasnim otrim glasom, "ali prilino je
protivureno rei s jedne strane, da se sme ubiti dete u majinoj utrobi tokom devetog meseca
trudnoe, dok to isto vie ne vai za bebu koja je pre vremena roena. Trebalo bi da pomislim kako
tolerisanje jednog takvog objanjenja ukazuje na nedostatak mate."
"Ako nastavite da razmiljate na taj nain, videete da nema kraja. Prema toj logici znailo bi da
su ena kojoj se pruila prilika da ostane u drugom stanju i koja je nije iskoristila i mukarac koji se
naao u situaciji da izazove trudnou i nije to uradio, oboje posredno ipak ubice." Nepotrebno sam se
glasno nasmejao. "ak i sada dok ovako brbljamo mi moda ubijamo."
"Moda", ree ona, pomerivi se na stolici i pogledavi me pravo u oi.
"Moda nam je dunost da spasemo tu decu."
"Da, moda jeste", sloi se ona, ali bez smeka.
Zbunjen, uputih se ka prozoru, dok sam stavljao cigaretu u usta. Proelo me je udno, grozniavo
oseanje, kao da su mi zarali zglobovi.
"Znate, vi ste opasna devojka."
uo sam kako je Vada ustala. Nepomino sam oekivao da se neto dogodi. Nisam vie mogao da
podnesem tiinu, pa se okrenuh i pogledah unaokolo. Stajala je ukrueno sa odlunim izrazom lica
koji jo nikada nisam video kod nje. Pokuah da kaem neto, bilo ta; ali dok sam traio rei, ona
progovori: "Molim vas, odgovorite mi bez okolienja. Uzdam se u va sud, gospodine."
Nasmejah se... besmisleno. Zatim se i ona blago nasmei.
"Vrlo ste udna devojka."
"Ovo je suenje", ree ona, ponovo se uozbiljivi.
"Znai li to da vi ne smatrate da je ubijanje fetusa zloin?"
"Ovo nas nikuda nee odvesti."
"Onda, vi zaista nemate hrabrosti da uz pomo maine predvidite vlastitu budunost."
"ta time hoete da kaete?"
"Oh, nita. Pustimo to."
Odjednom, proradie konice i srce mi u zamahu izlete iz tela. Vada pogleda u tavanicu svojim
velikim, irom otvorenim oima, a zatim klimnu glavom u znak razumevanja. Da joj izraz lica nije bio
tako nevin, sigurno bih zavritao.
Ona pogleda na sat kao da se nita nije dogodilo i uzdahnu. Povevi se za njenim primerom i ja
bacih pogled na svoj sat. Bilo je 9,05.
"Zakasnio je, zar, ne? Mislim da e najbolje biti da krenem kui."
Ona podie pogled, nasmei se, a zatim se brzo okrete kao da neto uzima iz vazduha i, zadravi

taj ploaj tela, izlete iz sobe. Iznenadila me je, tako da nisam znao ta da uinim. Mogao sam jedino
da je posmatram kroz prozor kako razgovara sa straarem i bez oklevanja izlazi kroz kapiju.
Ukrutih i opruih noge. Na taj nain sam izrazio svoje oseanje da dalje neu dozvoliti da se sa
mnom poigravaju. Neverovatno je da bi Vada bila tako ravo raspoloena prema meni, i da bi
zauzela tako udan stav kada sam ja u pitanju. Posmatraju li se stvari spolja, to bez sumnje nije imalo
nikakvog znaaja. Da nije stvar bila u tome to sam ja bio toliko zabrinut i zbunjen, jer sam mislio da
je to udno? Moram da se smirim i objektivno razmotrim stvar. Moram da utvrdim koje stvari od
sada imaju prednost i da jasno razluim ta je vano, a ta ne.
Izvadih hartiju iz radnog stola i na njoj nacrtah veliki krug. Nameravao sam da nacrtam jo jedan,
manji, unutar prvoga, ali dok sam to radio slomila mi se olovka tako da nisam mogao da ga zavrim.
21.
Bezbroj puta sam se spremao da krenem, ali bih se predomislio i nastavljao da ekam. Tanomogi
e sigurno doi kada bude saznao da sam ovde. Upravo je dolo vreme za to. Ili me moda namerno
izaziva? Ne, moram prestati da muim sebe besmislenim pretpostavkama.
Dvadeset minuta... etrdeset pet... pedeset. Konano u 10,10 telefon je zazvonio.
"Gospodine? Upravo sam sreo Vadu." Glas mu nije odavao zbunjenost, ve naprotiv, ivahnost.
"Da. Imam neto vano da vam kaem. Ako elite, doi u kod vas kui... shvatam... Onda odmah
dolazim... za pet minuta."
Pribrao sam se dok sam stajao pored prozora. Stojei nepomino i gledajui u duboku no,
neprestano sam ponavljao prve rei koje sam nameravao da izgovorim kada ugledam Tanomogija.
Tanka, bela opna kao da se prostirala izmeu neba i vrhova krovova. Dole, na uzdignuu leala je
stanica. Tamo se bezbroj iskustava i ivota meusobno guralo poput talasa. Liilo je na more, koje,
gledano sa vrha planine, izgleda mirno. U daljini sve se uvek ini ureeno. Bez obzira na tokako
dogaaj bio udnovat, on nikada ne moe da izie van okvira, iz poretka koji poseduje ovaj udaljeni
vidik. Taksi se zaustavi i iz njega izie Tanomogi. Pogleda prema prozoru i mahnu mi rukom. Trebalo
mu je tano pet minuta.
"Sve vreme smo se mimoilazili."
"Hm. Sedi", rekoh, pokazavi na stolicu gde je i Vada sedela. Ostadoh da stojim, dok mi je
svetlost dolazila s lea. "Zna, dugo sam ekao. Da li si se mimoiao sa Vadom?"
"Ne. Istinu govorei, sve vreme sam bio napolju. Tamo gde sam bio, morao sam da ekam."
"Shvatam. U redu", rekoh, suzdravajui se da ne pokaem napetost u glasu. "To je mogue,
pretpostavljam. eleo bih da maina snima na razgovor."
"Kako to mislite?" Tanomogi nagnu glavu na jednu stranu kao da me nije razumeo, ali nije
izgledao naroito uzrujan.
"Voleo bih da paljivo preispitam dogaaje koji su se od jutros odigrali."
"Dobra ideja", ree on, kratko klimnuvi glavom i ustro se pomerivi u stolici. "Upravo sam i
sam imao nameru da ih na neki nain dovedem u red. Naravno, pomislio sam da se vi neete sloiti s
tim. Bio sam malko zabrinut. Seate se da ste bili prilino uznemireni kada ste polazili kui."
"Da ini mi se da jesam. O emu smo ono tada razgovarali?"
"Rekli ste da vam je dosta igranja detektiva."
"Oh da, i bilo mi je. Hajde da odatle ponemo. Okreni prekida."
Tanomogi se nagnu nad kontrolnu tablu i iznenaeno uzviknu.
"Ostao je upaljen! Signalna svetiljka je pregorela. Zato nisam primetio. udnovato!"
"ta je sa snimanjem?"

"Ukljuen je veoma osetljiv mikrofon."

"Znai da nas je sve vreme snimala?"
"Oigledno", ree on poto je veto otvorio mainu specijalnom odvrtkom, strogo vodei rauna o
dugmadima i izboinama sloeno prepletenih bakarnih nervnih vlakana. "Hm... Znate, Vada je uporno
tvrdila da sam sigurno bio ovde do malopre. Kao dokaz navodi rashladni ureaj koji je radio. Mislio
sam da je ono to je rekla udno, ali sada razumem."
Bio sam razoaran. Vie me je porazilo to to su me tako lako prevarili nego sumnja da je i ovo
moda bilo isplanirano. Kada je odgovorio da je sve vreme bio napolju, potajno sam bio oduevljen,
mislei da sam ga uhvatio u protivrenosti: u vezi sa rashladnim ureajem. Ali nema pomoi od
prethodnice poraene vojske. Nije imalo svrhe da gunam.
"Pa, kao prvo, hajde da nastavimo sa rekapitulacijom situacije", rekoh.
"Samo napred."
"Prvo izabrali smo oveka koji je trebao da nam poslui kao uzorak koji emo predstaviti
komitetu za programiranje. Izbor je bio potpuno neplaniran. U stvari, pretpostavljao je istu
sluajnost. Ali oveka je neko iznenada ubio. Zatim je prirodno porasla mogunost da sumnja moe
da padne na nas, poto smo se nalazili na mestu zloina."
"Naroito na mene."
"Njegova ljubavnica je privremeno osumnjiena za ubistvo. Ali policija se izgleda nije time
zadovoljila. Da li oni zaista nisu bili zadovoljni, ili je neko - sauesnik ubice - to namerno
nagovestio da bi nas zaplaio? Za mene su to jo otvorena pitanja."
"Slaem se."
"Ovako ili onako, ali bili smo priterani u oak. Da nita nismo preduzeli, pre ili kasnije bi nas
uhvatili. Upustili smo se u 'analizu' mukarevog lea da bismo izazvali pravog ubicu. Da nam je to
uspelo, na prvi eksperiment bi dao odline rezultate. Ali analiza nam je jedino pokazala da je ubica
neko drugi, a ne devojka, a telo nam je isprialo neku maglovitu priu o posredniku u kupovini fetusa.
Dalje, kao to zna, slede pretei telefonski pozivi."
"Treba da obratimo naroitu panju na brzinu kojom nepoznati dobija obavetenja."
"Tano. A takoe sam ubeen da sam taj glas ve ranije uo."
"I dalje ne moete da se setite?"
"Ne. Na vrhu mi je jezika. U svakom sluaju, krajnje je izvesno da je u pitanju osoba iz nae
neposredne blizine."
"Prema mom miljenju posredi je verovatno neko ko je na izvestan nain dobro obaveten o
maini za predvianje. To je i razlog to je, dalje, kada smo reili da ispitamo sumnjivu devojku, on ili oni - osetio opasnost i zakljuio da je treba ubiti pre nego to stigne do nas. ak i da je tako, ne
razumem kako to da je smrt mukarca, koga smo tako arbitrarno izabrali, dovela do toga da se u ceo
sluaj umea i neko iznutra."
"Naravno, moemo tvrditi da je to bila ista sluajnost. Ako je tako, onda bi zamka, koja nam je
bila postavljena, u krajnjoj liniji predstavljala samo ubicinu samoodbranu. Ali on nije znao za nas.
Pretpostavimo, stoga, da je sve na naki nain bilo povezano, onda bi znaaj zamke bio mnogo vei."
"Kako to mislite?"
"Moda je krajnji cilj da se diskredituje sama maina."
"Ne shvatam."
"U redu, nastavimo. U svakom sluaju izgubili smo sve tragove."
"Naizgled, da."
"Ali naim neprijateljima jo ne ponestaje daha. Pretei telefonski poziv se ponovio i straar je

zauzeo svoje mesto. Zatim ti je, kako mi se ini, pala na pamet ta zaprepaujua pria o vodenim
sisarima. to se mene ticalo, eleo sam da se manem cele te stvari."
"Vodeni sisari, u stvari."
"Dozvoli da nastavim. Meutim, kada sam stigao kui zatekao sam iznenaujuu situaciju. Dok
sam bio odsutan moju enu su silom naveli da abortira."
"Zaista!"
"Bila je manje od tri nedelje u drugom stanju. ta vie, kada je krenula kui dali su joj sedam
hiljada jena. To, ipak, ne znai da sam zbog toga prihvatio hipotezu o kupovini i prodaji fetusa.
Moda je neko ko se nije zadovoljio samo telefonskim pretnjama smislio ovo kao efikasnije sredstvo
zastraivanja. Lukava hulja pribegava gomili sitnih lai da bi sakrila jednu veliku. ini mi se da je
pokuao da mi skrene panju pomou sedam hiljada jena na najbeznaajnije elemente koji su izili na
videlo za vreme analize mrtvaca. U redu, dozvoli da zavrim. Njegova namera se jednostavno
sastojala u tome da me psiholoki podrije. Cilj tu i nije bitan. Vana je jedino injenica da su osoba
ili osobe koje su zamislile ovu prljavu rabotu znale sadrinu analiza ubijenoga mukarca. To je istina,
zar ne? Jer, da nismo doznali iz priznanja samoga lea za trgovinu fetusima, ne bi mogli da nas
zaplae koristei se elementima kao to su sedam hiljada jena i vremensko razdoblje od tri nedelje.
Oni su to znali. Zar ne misli tako? Postoji samo dvoje ljudi na celom svetu koji su upoznati sa
sadrinom analiza. Samo ti i ja. To ne moe porei."
"Ne, to ne mogu." Tanomogi preblede. Oborio je pogled i neko vreme ostao nepokretan.
"Naravno da ne moe. Zato se u tome i krije prava istina."
"Kakva prava istina?"
Polako se okrenuh prema Tanomogiju. "Ti. Ti si ubica!" Viknuo sam, naglaavajui svaku re, kao
da mu zavidim i upirui pri tom kaiprst prema njegovom elu.
Ali, nasuprot mojim oekivanjima on se nije ni pokunjio ni uzbudio. Nije mogao da sakrije
napetost, ali me je ipak pogledao pravo u oi, neoekivano mirno, a zatim rekao: "Da li ja imam
motiv?"
"Ako za trenutak pretpostavimo da si ti ubica jednostavno je pronai motiv. Na primer, ja sam
sreo ubijenoga sasvim sluajno, ali ti si ga moda traio od samog poetka. Tog dana nismo imali
nikakav odreeni plan u vidu, a i bili smo iscrpljeni. Nije ti bilo teko da me odvede u kafe i
skrene mi panju na oveka koga si ranije domamio pomou devojke Kondo. Uspeno si to izveo.
Divno si me uhvatio u klopku. Prema tvom planu trebalo je da budem u stalnom strahu od policije,
dok si ti uspeo da sa sebe skine sumnju pretvarajui se da sarauje u gonjenju ubice. Mnoge stvari
su ti pri tom ile na ruku. Kakva teta to te je na kraju odalo ono u ta si najvie verovao. Previe si
raunao na nedostatak motiva."
"Pretpostavimo da mi je polo za rukom da ostanem neotkriven recite mi ta bi se po vaem
miljenju zatim dogodilo?"
"To je jasno, zar ne? ekao si samo da ti se ukae prilika da objavi lano predvianje kako sam
ja sateran u oak i kako sam izjavio da je ubica devojka koja je poinila samoubistvo."
"Zanimljiva pretpostavka. ta sada nameravate da uradite s njom, gospodine?"
"Mogu samo da te prijavim policiji."
"Moete li? I da im niim ne objasnite injenicu da nemam motiv za tako neto?"
"Motiv?"
"Mislim da je motiv jo ostao neobjanjen."
"Bolje je da potrai advokata to se toga tie. U svakom sluaju, mislim da emo preduzeti
zakonske mere i podvrgnuti te testu maine. Ali moram da priznam da si celu stvar dobro zamesio."

Iznenada me snaga napusti i preplavi me oseanje malaksalosti, kao da sam do nosa zaronjen u hladnu
paru. "Ko bi pomislio da e neto takvo uraditi. A toliko nade sam polagao u tebe. Neshvatljivo je i
strano to to si uinio."
"ta vam je Vada rekla dok je bila ovde?"
"Vada? Nije rekla nita odreeno. Uinilo mi se da je i ona s tobom u vezi i da je zabrinuta za
tebe. Da, na nesreu i nju si zaveo. Pa, sada je suvie kasno; to je uinjeno, uinjeno je."
Tanomogi uzdahnu, snano odmahujui glavom. "Zanimljiva pretpostavka, racionalna, sasvim
nalik na vas, gospodine. Sa jednim izuzetkom, jednom grekom tako tipinom za vas."
"Grekom?"
"Ako greka nije prava re, nazovimo to onda previdom."
"Ne vrdaj. Maina sve ovo registruje."
"Sasvim tano. Da zatraimo od nje da presudi." Pomerivi se na stolici, Tanomogi se okrete
prema maini i poto je pritisnuo nekoliko dugmadi ree u mikrofon.
"Pripremi se za presudu."
Upali se plava svetiljka. To je bio znak da su pripreme zavrene.
"Postoji li ili ne greka u upravo iznesenoj pretpostavci?"
Upali se crvena svetiljka, oznaavajui da greka postoji.
Tanomogi ukljui zvunik i ponovi pitanje.
"Ukai na pogreku, molim te."
Deli sekunde potom, maina se oglasi kroz zvunik: "Postoji greka u postavci prve hipoteze.
Svako ko je bio upoznat sa kupoprodajom fetusa predvideo bi da e ta trgovina izii na videlo pri
analizi mrtvaca."
"Hej, to je glas sa telefona!" povikah, nehotino stegnuvi Tanomogijevu miicu.
"Ali to je va glas, gospodine."
"Ah, zaista." Kada smo maini davali glas, jednostavno smo upotrebili moj. Nije bilo nikakve
sumnje da sam taj glas uo preko telefona. Bilo je prirodno to sam se seao da sam uo sebe kako
govorim. Neko je iskoristio mainu da snimi glas. Povikah u trijumfu i povukoh Tanomogija za ruku.
Najzad sam otkrio varalicu. Ljigav tip. Pravi lupe. Ali nikada se ne pobeuje trikovima. Izvrenje
uvek predstavlja kaznu za zloin.
Tanomogi ostade nepomian, lica okrenutog na drugu stranu i ne pokuavajui da mi protivurei.
Zaustavljena daha ekao je da prestanem, a zatim ree tihim, gotovo pokajnikim glasom: "Ali to nije
dokaz, zar ne? uti glas nije isto to i videti lice."
Zagrcnuh se i oi mi se napunie suzama. Podigoh ruku s namerom da ih otrem. Izbegavajui me,
Tanomogi zaobie stolicu napravivi dva ili tri koraka. "Pa, kao to je maina upravo rekla, sve vae
ideje zasnivaju se na jednom previdu, na fiksnoj ideji da je kupoprodaja fetusa samo puko
fantaziranje ubijenoga. ak i vae nepogreivo rezonovanje, s kojim ste se toliko namuili, u
potpunosti pada ako umetnete znak pitanja posle ovog previda. Naravno, ne postoji dobar razlog zbog
koga bih i ja trebalo da sam upuen u pravu prirodu ove trgovine. Meutim, poto nisam mogao da
traim putokaze na mestu zloina ispred nosa policije, nije bilo drugog naina sem da se krene
okolinim putem i da se ovi nagovetaji uzmu kao putokazi, zar ne? Naravno, to je samo hipoteza. Ali
ako uslovno prihvatimo injenicu da stvarno dolazi do kupoprodaje fetusa moemo doi do
podjednako zanimljivih zakljuaka kao to je onaj da sam ja ubica? Na primer, prema zvaninom
izvetaju koji je Socijalno nedavno izdalo, broj prekinutih trudnoa otprilike je isti kao i broj roene
dece. Blizu dva miliona godinje. Ako sada pretpostavimo da je kupoprodaja fetusa verovatna, onda
je sasvim blizu pameti da ga sprovodi iroko rasprostranjena organizacija. Ukoliko je to tano,

postoji velika mogunost da je ovek koga smo izabrali za uzorak bio povezan sa tom organizacijom,
mada smo mi stekli utisak da je na susret bio sasvim sluajan."
"Smeno. Lepa pria za nekoga ko ima vremena na pretek."
Ugrizavi se za usnu i napravivi kretnju kao da sebi klima glavom, Tanomogi izvue iz depa
jednu fotografiju veliine razglednice i mirno je poloi na stolicu.
"Bacite pogled na ovo. To je slika vodenog psa. U stvari, do malopre sam bio u laboratoriji brata
profesora Jamamotoa. Otiao sam da zatraim odobrenje za posmatranje i prouavanje njihovog rada,
ali dok sam bio tamo doao sam do ovog dokaza."
Slika je zaista predstavljala psa koji je plivao u vodi. Glava mu je bila zagnjurena, prednje ape
povijene, a zadnje opruene. Tanki niz mehuria izlazio mu je iz vrata i iao du kime.
"Meanac. Moete da primetite tamne linije na mestu gde se vrat suava. To su krge. Ui mu
izgledaju udno zbog ugla slikanja. Posle roenja, oito moraju da pribegavaju lukavstvima, ali oblik
mu se ne razlikuje od oblika normalnog psa. Kao to vidite, oi su mu promenjene. Prilagoavanje
plua zahtevalo je i modifikaciju razliitih lezdi; transformacija oiju je neizbena, jer dolazi do
atrofiranja suznih lezdi."
"To je, naravno, sintetiko udovite napravljeno operativnim putem."
"Ni sluajno. Prava ivotinja koja bi stvarno imala krge poput ovih bila bi velika kao ajkula.
Moete li da zamislite ukrtanje psa i ajkule? Ovaj pas je verovatno nastao primenom nove tehnike
planirane evolucije koja poinje u fetalnom stadijumu. Kada biste to samo videli sopstvenim
oima..."
"Vidim sada. Ti tvrdi da je cilj trgovine fetusima da stvori Ijudska bia sposobna za ivot ispod
vode."
"Telo tronedeljnog fetusa jedva je palac i etvrt dugako. Zar bi bilo isplativo dati sedam hiljada
jena za neto poput toga, a zatim ga upotrebiti za hranu?"
Oprezno podigoh odvratnu fotografiju i dok sam je posmatrao imao sam utisak da ono to moje oi
vide ne moe biti istina. inilo mi se nestvarnim da van ove sobe postoje ulice i da u njima ive
ljudi.
"Misli da e mi dozvoliti da pogledam?"
"Da, dosta sam se namuio dok sam to sredio", ree on, naginjui se napred, "ali sloili su se, s
tim da vi nita ne objavite."
"Ali to nema smisla. Pretpostavimo za trenutak da trgovina fetusima stvarno postoji; iz toga
proizlazi da je raunovoa ubijen jer je pokuavao da izmami tajnu. Kako bi onda jedna tako
zastraujua tajna organizacija ikada dozvolila ak i da joj se pribliimo?"
"Naprotiv, moda imaju razloga za to."
"Razloga? Ah, stvarno divni razlozi. Ako te zanima moje iskreno miljenje, oni nam nikada ne bi
izdali dozvolu da su i pomislili da mogu prozreti njihovu podvalu. injenica da su nam je ipak dali
znai da nema svrhe ii tamo, zar ne?"
"Gospodine", ree tiho Tanomogi progutavi pljuvaku, "mislim da nam je ovo moda poslednja
prilika."
"Misli da e prekinuti sa radom?"
"Ne govorim o samoj poseti, mislim da je to moda vaa poslednja prilika, gospodine."
"ta? Ma hajde..."
"Pa, ako zaista ne elite da poete, diem ruke od celog posla, ali mislim da bi trebalo to da
uinite."
ta je ovo? Seam se da sam ve negde uo u dlaku isti razgovor. Da, to su bile rei koje je

malopre izgovorila i Vada Katsuko, ako me pamenje dobro slui.

"Moe li ovaj pas da lovi ribu?"
Tanomogijeve oi sevnue. "Oh, da, sve vrste. Upravo ga obuavaju. Ako odemo tamo, mogli
bismo da ih nagovorimo da nam pokau kako to izgleda."
"udno je da si tako veseo kada je u pitanju odlazak na neprijateljsku teritoriju."
"Ja? Pa, ako sve krene kako treba skinuu sumnju sa sebe, zar ne?"
"Da li ti je palo na pamet da se, kada jednom odemo tamo, moda vie neemo vratiti?"
Tanomogi se nasmeja.
"Pa onda, ostaviemo pozdravnu poruku."
22.
"U svakom sluaju, odloimo to za sutra. Iscrpljen sam", zavrih umornim glasom, povukavi dva
prsta sa ploe gde sam ih drao. Vrhovi prstiju koji su pobeleli i bili spljoteni od pritiskanja,
izvesno vreme nisu povratili svoj normalni oblik.
"Ali", ree Tanomogi svojim uobiajenim glasom, premda uporno, "smem li jo jednom da vas
podsetim da bi najbolje bilo, ako uopte odemo, da to uradimo veeras?"
"ta?"
"Da vidimo vodene sisare."
"ali li se? Pa, ve je skoro jedanaest."
"Znam. Ali vreme je sada dragoceno. Ostalo nam je jo samo tri dana do sastanka komiteta za
programiranje, a ako emo gospodinu Tomojasiju unapred da predstavimo program rada imamo jo
samo sutranji dan."
"To je tano, ali neemo li stvoriti neprilike ljudima iz laboratorije ako doemo tako kasno? Sada
tamo verovatno nikoga ni nema."
"Ima. Glavom profesor Jamamoto koji je namerno pomerio svoje nono deurstvo za veeras."
"ef laboratorije deura nou?"
"Tamo je kao u bolnici. Rade sa ivim stvarima, ne zaboravite. Razumeli biste kada biste otili i
pogledali. U stvari, nou imaju vie posla."
"uj me dobro sada", rekoh, palei cigaretu za kojom nisam oseao potrebu i sputajui jednu
ruku na pokretnu stolicu. Bez sumnje sam ovom promenom poloaja eleo da Tanomogiju, a i sebi
samom pokaem kako sam potpuno oputen. "Otvoreno govorei, smatram da nisi bio ba iskren sa
mnom."
Tanomogi se ugrize za usnu. Oigledno je eleo mnogo toga da kae, ali nije izustio ni rei.
"Ima mnogo stvari o kojima bih eleo da govorim", nastavih. "Nisam zadovoljan razvojem
dogaaja, ne samo teorijski, ve i sa stanovita onoga to oseam. Oprosti na izrazu, ali avolski sam
nesrean."
"Da, mislim da razumem."
"Hajde da priamo o onome to zasigurno znamo i prestanimo sa ovim eksperimentisanjem. Kao
prvo, saterani smo u oak. I ruke i noge nam je vezalo neto to ne razumemo. Dok ne znamo ko su
nam protivnici, nema naina da preemo u protivnapad. Ko bi imao koristi od toga da nas dovede u
ovakvu situaciju, za boga miloga?"
"Mogu da zamislim da to ine, jer se boje maine za predvianje."
"Nemogue. Oni sigurno ne znaju nita o njoj. Ubili su devojku ne ostavivi nikakav trag. Pored
toga oni se nimalo ne boje."
"Ne moemo se povui. Tu je na prvom mestu komitet koji oekuje da mu izruimo pravog ubicu i

nikada na to ne bi pristao."
"to se toga tie, moemo im zamazati oi analizama elemenata linosti mrtvog raunovoe."
"Pa, ne znam. Glavni efovi policije znaju na emu radimo. Pristali su na taktiku ekanja, kako mi
se ini samo zato to se nadaju da emo neto otkriti; to je ujedno i razlog to sarauju sa nama.
Pretpostavimo da nismo u stanju da otkrijemo pravog ubicu. Na poloaj postae veoma opasan, ako
sluajno ponu na nas da sumnjaju. Nemogua situacija, potpuno nemogua."
"U redu, uzimamo onda da je sve onako kao to si rekao. Ali onda se moe pretpostaviti da je
krajnji cilj bandine taktike u zastraivanju - naravno, ako banda uopte postoji - uklanjanju svedoka i
skretanju panje policije na nas."
"Zaboravite na to. Ovakvo vae razmiljanje upravo je ono to ide njima u prilog. Kukavicu uvek
uhvate. Sa vukom ispred vrata, oni moda sve vreme znaju da e umreti od gladi, ako nita ne
preduzmu, ali umiru poput pacova u rupi. Ne, ao mi je, ljuti me cela ova situacija."
"To nema veze. I sam znam sve o kukaviluku. Ali kada si ve bio tako ljubazan da sve ovo kae,
palo mi je na pamet da bismo se mnogo bolje oseali kada bismo otili u policiju i sve im do u
tanine ispriali."
Tanomogi podie pogled i zagleda se u mene, ugrizavi se za usnu usled zapanjenosti ili
zabrinutosti. "Usuujem se da kaem da bi neko bio oduevljen", promrmlja on. "Mnogo naih kolega
volelo bi da nas proteraju odavde i mesto pretvore u podcentar specijalizovan za elektrine mozgove.
Pored toga, vi odbijate da prihvatite injenicu da kupoprodaja fetusa stvarno postoji tako da ak i
uvlaenje vae ene smatrate za bacanje praine u oi. U stvari, organizacija uopte ne krije svoje
postojanje, ve se zaista nametljivo pokazuje. Ovo se", dodade on, lagano lupkajui vrhovima prstiju
po rubu maine, iznenada spustivi glas, "moe shvatiti kao upozorenje da su u bilo kom trenutku
spremni da upotrebe silu protiv vas. Da navedem dva sluaja: ubistvo mukarca i smrt devojke."
"Pa ta onda predlae da bi trebalo initi?" U jednom trenutku pre toga - ni sam nisam bio svestan
kada - proao sam kroz uski prostor izmeu maina.
"Nita nam drugo ne preostaje nego da pronaemo u emu je, u stvari, zamka." Poto nisam
odgovorio, on produi sa navaljivanjem. "ta ako odluku o razreenju situacije prepustimo maini?"
"Sad je dosta!" Bio sam zabezeknut iako to nisam eleo, a i ljut zbog toga. Izgledalo je kao da sam
njegove rei ve neko vreme oekivao. Da, tako je, ali zbog toga ih se nisam manje plaio.
"Zato? To znai da ne verujete u mainu, zar ne?"
"Maina dela samo teorijski i nije stvar u tome da li joj verujem."
"Hoete da kaete..."
"Hou da kaem kako nije vredno truda traiti pomo od maine."
"udno. Da li onda priznajete da uviate vrednost moje ideje?"
"Nema u tome nieg udnog."
"Ali vi se kolebate, gospodine. Moete li da verujete u mainu a ne u teoriju?"
"Misli to ti je drago."
"To nee moi. Vi se vrsto drite samo onoga to maina izvede; otvoreno priznajete da vas ne
zanima priroda predvianja."
"Ko je to rekao?"
"Istina je, zar? Razlog to ne donosite odluku nije u tome to ne moete da verujete, ve u tome to
ne elite. Na kraju ete priznati ono to imaju da kau protivnici maine za predvianje. Vi ste tip
oveka koji ne moe da podnese predvianje budunosti; posle svega vie neete biti merodavni za
posao koji se ovde obavlja."
Odjednom, Ijutnja mi se pretvori u kajanje, a lice mi se namreka i postade crveno od umora.

"Pa, moda je onako kako ti kae. Ljudi tvojih godina bez mnogo razmiljanja govore okrutne
stvari."
"Nemojte tako." Istog asa njegov ton postade prijateljski. "Trebalo bi da bolje od bilo kog
drugog znate kako sam strano neuglaen. Znam da je to uvredljivo."
"Ne elim da odem odavde. Ne bih znao ta da inim ako napustim posao koji sam sam razradio.
Pod uslovom da stvari izmaknu kontroli, pretpostavljam da u sve napustiti i dati ostavku. Ne postoji
druga mogunost, zar ne? Zaista je smeno da jedan strunjak za predvianje odbija da sazna svoju
vlastitu budunost. Ali ne elim sa mainom da raspravljam o onome to bi trebalo da uinim."
"Umorni ste."
"Ti si lukav momak, zaista."
"Zato to kaete?"
"Mislim, nisi iskren."
"Ali ako ne mogu da vas nateram da mi kaete na osnovu ega... ", proguna Tanomogi.
"Slaem se, za sada, da treba uloiti sve napore u pronalaenje zamke. Ali, pitam se, da li zbog
toga treba pod hitno posetiti vodene sisare. Oh, uopte ne sumnjam u to ta ti misli. Protraio si pola
dana u laboratoriji i sada, ovako kasno, avolski uporno eli, zbog neega, da me odvue tamo.
Razumem. Ali iz nekog svog razloga nisi ni pokuao da mi objasni zato ti je do toga stalo. Kae da
bi nam se u laboratoriji za vetako vanmaterino odgajanje fetusa, ako njihova kupoprodaja nije
puka izmiljotina, verovatno pruila prilika da naiemo na neki trag. Ali sasvim je neshvatljivo to si
se toliko uzbudio oko naeg odlaska tamo iz jednog tako neodreenog razloga. Kao to i sam kae,
preostala su jo samo tri dana do sastanka komiteta. Ako nisi vrsto uveren u uspeh, ne predstavlja li
traenje dragocenog vremena razgledanje vodenih pasa i mieva? Ubeen sam da jo neto krije."
"Priinjavaju vam se stvari." Tanomogi se samouvereno osmehnu, moda zato to sam govorio
blagim tonom. "Moja je ideja da bez pogovora treba tamo otii, da se utvrdi istina o kupoprodaji
fetusa, sa ciljem da se napravi jasan plan akcije. Ali nemam nerava da vas primoram na to,
gospodine. Dovoljno sam svestan koliko je lud ovaj poduhvat. Nije ugodno kada oveka primoravaju
da razmilja o neem nezamislivom. Pa ipak, ako uspem da vas odvedem da vidite kako ive ti
vodeni sisari, bar ete poverovati da je trgovina fetusima mogua. U stvari, kada sam saznao kako
ive, gotovo da sam i sam bio u stanju da tu neobinu trgovinu prihvatim kao injenicu koja je izvan
svake sumnje."
"Ali sumnjam da je ii tamo samo da bismo njih videli vredno truda. Zato ne bismo jednostavno
prihvatili hipotezu da oni postoje i imavi to u vidu napravili konkretan plan akcije?"
"Moete li neto ozbiljno da prihvatite, ako ne verujete u to?"
"Ubediu sam sebe."
"Ne, vi jo ne verujete. Ne moe se samo tako poverovati." Ja se nehotice usiljeno nasmejah.
"Znai", ree on, primetivi to, "nasmejali ste se. To dokazuje da ne verujete."
"Ba si smean."
"Da makar malo verujete ne biste mogli da se smejete. Razmislite o mogunosti proizvodnje
nekoliko miliona vodenih ljudskih bia iz godine u godinu."
"Ima tako mnogo praznina u onome to govori."
"Dok mi ne poverujete moete samo da uzimate u obzir mogunost da postoje praznine. Ne
moemo napraviti nikakav plan akcije dok se ovako ponaate."
"Znam. Znam. Neka bude. Oni svake godine mogu da proizvedu nekoliko miliona vodenih ljudskih
bia."
"A meu njima i vae roeno dete, gospodine."

Prasnuh u smeh. Kako god da je moj ton bio suv, ipak je to bio smeh. Stvarno, kako sam drugaije
mogao da odgovorim, sem smehom? Iz dubine seanja izroni najednom s naporom se probivi
razgovor koji sam pre nekoliko dana vodio sa enom i na koga nisam obratio posebnu panju. Jasno
sam se prisetio: dogodilo se to uvee onog dana kada je odran poslednji sastanak komiteta. Sedeo
sam na krevetu meajui viski i sodu, dok mi je ena, koja se nalazila tik uz mene, neto govorila,
pokuavajui da mi privue panju. Bez razloga sam bio nesrean. Nisu bile u pitanju samo tekoe
koje sam imao sa komitetom; nervirala me je moja iscrpljenost; da mi zbog toga panja nije bila
pojaana, ne bih se ni osvrnuo na nju. Titalo me je i samo njeno prisustvo, kao da me je optuivala.
"Zato ne ode i kupi ga", rekoh, postrance bacivi pogled na katalog elektrinih aparata na kome je
kaiprstom upravo napravila magaree uvo na vrhu strane. urno prinesoh au usnama.
"Da kupim? ta da kupim?"
"Pitala si me za taj ureaj za provetravanje, zar nisi?"
"Zaista! Uopte me nisi sluao dok sam govorila!"
To je bila istina. Tanki pramenovi kose koji su joj pali preko ela izgledali su upadljivo sedi
naspram svetlosti i veoma nametljivo su svedoili o prolaznosti vremena. Malopre je govorila o
bebi.
Ovo je bio nastavak razgovora od prethodne veeri. Moja ena dobila je pozitivne rezultate da je
u drugom stanju i mi smo razgovarali o tome da li bi trebalo da prekine trudnou. ak i da nije to bilo
u pitanju, ene izgleda vole da razgovaraju o takvim stvarima. Neposredno pre ovoga vodio sam
sluajan razgovor sa Vadom Katsuko na istu temu. Naravno, kada sada razmislim o tom razgovoru,
sumnjam da je bio ba sluajan. Kako god bilo ne postoji razlog da moj odgovor bude drugaiji.
Problem je bio u fizikom ustrojstvu moje ene, jer je naginjala vanmaterinim trudnoama. Nita
drugo nismo mogli da uradimo sem da odluku prepustimo doktoru; u ovom trenutku nije imalo svrhe
prepirati se. Meutim, mada je moja ena shvatila beskorisnost svega toga, elela je verbalni okraj.
Razumeo sam kako se oseala, ali ak i u tom sluaju mi je izgledalo glupo da se sloim s njom.
Nisam eleo dete, niti sam uopte eleo decu. Deca ne stvaraju ivot, ve ona bivaju stvorena.
Doktor je rekao da ovog puta postoji mogunost da je trudnoa normalna, ali da bi bilo sigurnije
odluiti se na D i C i ukloniti fetus. Predstavljalo bi isto naklapanje u ovakvu situaciju, koja ne
zavisi od donoenja bilo kakve odluke, uplitati moral. Moda je teko razlikovati abortus od
edomorstva, ali nije teko praviti razliku izmeu abortusa i kontracepcije. Moda je tano rei da
ovek postoji u budunosti, budunost e zauvek ostati projekcija sadanjosti. Ko moe da preuzme
odgovornost za budunost neega to nema ak ni sadanjost? Takva osoba pokuava da se odrekne
stvarnosti u ime odgovornosti.
"Kae da bi trebalo da pobacim?"
"Tako neto nisam rekao. Kaem samo da odluku preputam tebi."
"Hou da ujem tvoje miljenje."
"Nemam neko odreeno. Sasvim mi je svejedno." Ako je svaa bila besmislena, onda bi njeno
izbegavanje bilo veoma nepoteno. Napokon Ijudi koji su meusobno bliski moraju ovako
bezoseajno da vreaju jedno drugo. Ali verovao sam jedino u svoju logiku i razjasnio sam stvari
kada sam rekao da mi je svejedno ta e uiniti. Polako sam ispio drugu au viskija i nisam krenuo
za enom koja je iznenada ustala i zguvala katalog. U sledeem trenutku potpuno sam zaboravio na
celi razgovor.
Ali samo jedna Tanomogijeva reenica o tome kako i moje dete moe da postane vodeno ljudsko
bie iznenada je potkopala sigurnost. Moje dete koje nije trebalo da se rodi, nepomino je zurilo u
mene iz mranih dubina vode. Tamne linije na vilicama bile su krge. Ui su mu izgledale normalne,

ali su kapci bili sasvim drugaiji. Bele ruke i noge mlatarale su u tamnoj vodi. Moje dete koje nije
trebalo da se rodi. Moje dete, oblikovano dok sam ja sedeo na krevetu prekrtenih nogu, naslaujui
se oseanjem psiholokog zadovoljstva izazvanog ranama koje smo ena i ja naneli jedno drugom.
Nemarna samoodbrana i glupa uobraenost te veeri sada mi se svete. I tako su, rane koje smo jedno
drugom naneli postale samo moje. ena me je okrutno ibala utvarama naeg deteta koje je naterano
da ivi. to sam vie eleo da ga zatitim, vie sam mu zla nanosio; ali kada sam pokuao da
pobegnem, nalo se ispred mene; ekalo me je u vodi sa svojim iroko otvorenim, nepominim
oima.
Prestadoh da se... neprijatno smejem.
Tanomogi me je netremice posmatrao. "Ne, to nee moi, je li tako?" ree on kao da zavrava
reenicu. "I dalje elim da vidite ono pravo u laboratoriji."
"U redu. Ubedio si me u neophodnost toga."
"ta ete preduzeti?"
"To u ti rei kada odemo tamo i vidimo to to ima da se vidi."
Tanomogi s olakanjem posegnu za olovkom koju je gurnuo u prednji dep svoje koulje i brzo se
dade na doterivanje maine.
"Hej, pa zar je maina sve ovo snimala?"
"Niste rekli da je iskljuim, pa sam je ostavio da radi."
Otvorivi prozori i pokazavi mi hronometar, on dodade nestanim glasom: "Ovo e nadomestiti
testament, za svaki sluaj."
Razlee se slabo, blago brujanje koje ispuni sobu. Maina, tiha kao i uvek, nekako se inila
drugaijom nego obino. Izgledalo je kao da e se pred njom svakog trenutka ukazati put budunosti.
Odjednom, budunost vie nije predstavljala jednostavan shematski plan to je do sada bila, ve je
izgledala poput izbezumljene ive stvari koja je posedovala volju nezavisnu od sadanjosti.

PROGRAMSKA KARTICA BR. 2

Programiranje je u sutini operacija svoenja kvalitativnog na kvantitativno.
23.
Napolju je bilo sparno i mirno. Znoj mi se cedio izmeu prstiju kao da sam na rukama imao
rukavice koje su upravo osuene na nekom izvoru toplote. Nije bilo zvezda, a crvenkasti mesec
pokazivao je pokatkad svoj puni krug kroz procepe u oblacima. Na izlasku smo se zaustavili u
straarnici odakle je Tanomogi telefonirao. Straar nam veselo donese neki voni sok kao da nas je
oekivao. Bilo je krajnje neprijatno zadrati nehajan izraz na licu.
"Da li si razgovarao sa njima?" upitah nasumice.
"Da, jesam", odgovori Tanomogi opora osmeha, urno krenuvi.
Od tada smo utali. Nije bilo nikakvog znaka da nas neko prati. Kada smo stigli u glavnu ulicu
zaustavili smo taksi. Izvadih maramicu, ali ne dovoljno brzo da uhvatim kapljicu znoja koja mi se
skotrlja niz nos.
Tanomogi je izdao uputstva: "Od Cukijia idite kroz Harumi, zatim preko mosta koji vodi u 12.
oblast na isuenom terenu. Znate... mislim da ga zovu Joroi Most. Preete ga i to je odmah tu."
Sredoveni voza sa pekirom obmotanim oko glave ispod slubene kape, podozrivo baci pogled
preko ramena, ali bez rei dade gas. Nizovi tunih, drvenih kua, koje su se umrtvile na toploti,
jednolino su promicali pored prozora taksija. Ulice su postepeno upile zaparu. Poto smo se vozili
oko jedan sat ostavili smo za sobom Harumi, a predeo je postao krajnje sumoran sa nepotrebno
irokim putem oivienim betonskim zidovima. Za vreme vonje avrljali smo o estim malim
zemljotresima, zemljitu koje tone, nepoznatom poreklu velikih plima, iznenadnim promenama
vremena koje se godinama neprestano ponavljaju. Stekao sam utisak da sam odremao nekih deset do
petnaest minuta.
Konano se, kroz magloviti morski povetarac, pojavi Joroi Most, zeleno svetlucajui. Bilo je
neeg duboko uznemirujueg u upadljivom osvetljenju usred surovog pejzaa. Upravo kada smo
preli most odnekud zauh kratak, tihi zvuk parne sirene. Oigledno je oznaavala pono.
Pored puta stajala je jedna limuzina. ovek sa baterijskom lampom bio je nagnut nad motorom
naizgled nastojei da otkloni neki kvar. Tanomogi zaustavi taksi i plati vonju. "Evo nas", ree on,
krenuvi prema kolima pored puta. ovek sa baterijskom lampom se uspravi i utivo klimnu glavom
kada se pribliismo.
Preli smo u kola koja su dola da nas saekaju i nastavili smo da se vozimo jo nekih dvadeset
minuta. I ovaj drum bio je irok i pogodan za vonju; ali stalno je kruio. Na kraju sam izgubio
orijentaciju; kada smo preli preko neka tri velika mosta, moda se vie i nismo kretali u pravcu 12.
oblasti na isuenom terenu. Nisam se ak ni potrudio da pitam, jer sam shvatio da ne bih dobio
otvorem odgovor, jer je cela ova rabota bila suvie zapetljana. A zatim, ako budu eleli da mi
odgovore, to mogu da uine kasnije uz pomo mape.
Iznenada smo stigli. Naputeni grad velikih skladita. Stajali smo pred malom, drvenom
jednospratnom zgradom koja je bila okruena obinim betonskim zidom spreda proseenim i od koga
je put vodio ka moru. Tabla je bila obeena gotovo van domaaja pogleda, u uglu ulaza:
'Jamamotoove Laboratorije'. U vrtu se nalazio izvestan broj praznih, tronih, cisterni. Brzo pogledah
u nebo, ali na nesreu mesec su skrivali oblaci. ak i da sam ga video, nisam se zanosio da bi mi
mnogo pomogao da otkrijem kakvo je ovo mesto. Okolna obala pruala se na sve strane sem na sever.
Jamamoto je lino doao da nas doeka. Bio je to krupan ovek, bleda, prljava lica. "Moj brat je

va veliki dunik", ree on modulisanim, energinim glasom; i ponudi mi vizit kartu koja se lagano
pojavi meu njegovim debelim prstima sa upalim noktima. Poto je to rekao, prisetih se da njegov
mlai brat rukovodi odeljenjem za elektronske dijagnoze u Centralnoj socijalnoj bolnici; nisam
mogao da odagnam pomisao kako u toj vezi postoji neka neobino pretea lozinka. Kada je neko zbog
amnezije prognan iz prirodnog poretka sveta, pretpostavljam da mu se sve pojavljuje u zagonetkama
kao to je ova. Pokuavajui da prikrijem svoju nelagodnost, izvalih glupost otpozdravljajui mu.
"Kad ve spomenuste, dosta liite."
"Oh, ne. Braa smo, ali preko supruga."
Jamamoto se od srca nasmeja i krenu ispred mene.
Ovde su takoe nosili bele mantile i sandale, kao i mi, ali su im ogrtai bili strano umrljani
uljem, jer su radili sa ivim stvarima. Velike ake su mu visile mlitavo pored tela i izgledale su
previe teke. Pitao sam se da li takvi prsti mogu uopte bolje da izgledaju dok rade na osetljivim
ivim stvorenjima. To se razlikovalo od manipulisanja apstrakcijama, nevidljivim stvarima, kojima
smo se mi bavili. U stvari, ovi prsti mogu biti iznenaujui veti.
Unutranjost zgrade bila je veoma oronula i oljutena poput neke stare osnovne kole. Ali uprkos
svemu tome, na kraju hodnika, s leve strane, nalazio se lift u izdubljenom oknu. Uosmo u njega, a
profesor Jamamoto pritisnu dugme; odjednom lift krenu nadole. Kada razmislih o tome, i morao je da
ide nadole, jer je zgrada imala samo jedan sprat. Ali poto sam iz navike oekivao da krene nagore,
bio sam toliko iznenaen da sam i protiv svoje volje zavikao. Profesor Jamamoto se, kao da je ovo i
oekivao, glasno nasmeja. Bio je to prostoduan smeh, dovoljan da zaboravim kako je jedan sat
ujutro i da se nalazimo u udnoj situaciji. On sigurno nije nalikovao tipu zaverenika. Moja prvobitna
zla namera da otkrijem njegovo pravo lice pretvorila se u svoju suprotnost, u izvesno iekivanje.
Lift se sporo kretao, ali mislim da smo se spustili sa visine koja bi otprilike odgovarala treem
spratu jedne obine kue. Nali smo se u dugakom poprenom hodniku sa nizom vrata. Izuzev udne
hladne vlage koja se oseala, mesto se nije razlikovalo od bilo koje laboratorije. Skrenuvi desno,
proosmo kroz vrata na kraju hodnika.
Pred nama se ukazao zapanjujui prizor: ureaji koji kao da su bili napravljeni od blokova
prljavog leda, pravi trodimenzionalni akvarijumi. Veliki i mali tankovi vode bili su meusobno
sloeno povezani; a unutra su se nalazile cevi, termometri i merai. Gvozdeni mostovi za radnike,
napravljeni kako bi oni mogli da se kreu iznad tankova, pruali su se u svim pravcima granajui se
na pojedinim mestima i u tri nivoa. ovek bi pomislio da se nalazi u strojarnici nekog broda. Oroeni
zeleni zidovi, udno, ivo komeanje, miris poluisuene obale nekog pliaka - sve je to bilo nalik na
san koji se javlja pre nekog jakog nazeba.
Na mostu upravo tik iznad nas, dolazile su i odlazile u belo obuene prilike, sa sandalama koje su
lupkale, oitavajui merae i pravei beleke. Uopte se nisu osvrnuli kada smo uli, ali kada je
profesor Jamamoto pozvao nekog Haradu, njegov glas jo nije zamro meu tankovima, a ve se
pojavilo jedno iznenaujue prijatno lice.
"Harada, da li biste bili ljubazni da nam otvorite sobu za rast broj tri, molim vas."
"Sve je spremno, gospodine."
Profesor Jamamoto klimnu glavom i pogleda unaokolo. "Pa, hoemo li onda? Za sada je ovo moja
soba", ree on, uputivi se preko glavnog mosta.
"Pogledajte", uzviknu Tanomogi, dodirnuvi me za ruku i skrenuvi mi panju na tankove sa
vodom na drugoj strani. I da to nije uinio, ja sam pomno motrio na sve jo od trenutka kada sam
uao.
U prvom tanku nalazio se par vodenih mieva. Sem to su im se tanki prorezi boje breskve

otvarali i zatvarali meu nakostreenim dlakama u dnu vrata i to su im grudi bile male i liile na
bure, nije postojala gotovo nikakva razlika izmeu njih i obinih poljskih mieva. U vodi su se kretali
iznenaujue graciozno. Njihov psei nain plivanja podseao je na plivanje kopnenih ivotinja, ali
su zato bili izuzetno pokretljivi poput rakova, opruajui i skupljajui celo telo kao oprugu. Jo nisu
izgubili crte glodara, jer se jedan od mieva propeo do povrine vode i apicama zgrabio pare
drveta koje je plutalo, glodui ga dok je na leima polako tonuo prema dnu. Drugi iznenada skoi
prema meni, ali neposredno pre nego to je udario u staklo tanka, elegantno skrenu u stranu i pogleda
me velikim, okruglim, trepuim oima, palacajui iljatim crvenim jezikom meu poluotvorenim
usnama.
U sledeem tanku kao i u onom do njega takoe su se nalazili mievi. U etvrtom je bio zec.
Razlikovao se od mieva: izgledao je veoma snudeno i jadno sa mokrom i zalizanom dlakom.
Mirovao je sklupan poput lopte blizu dna tanka slian nekoj vrei. "isti biljojedi ne oseaju se ba
najbolje", primeti profesor Jamamoto, lupnuvi noktom po tanku iznad zeca. "Pretpostavljam da je to
zbog toga to na poseban nain asimiluju energiju. Prva generacija uspeva da preivi, ali ne i
naredne."
eleznim stepenicama popeli smo se do jedne prostorije s desne strane koja je bila slina kutiji
obeenoj o tavanicu. Pre nego to sam uao sluajno pogledah unaokolo. Jedna ogromna ivotinja,
koja se tamno svetlucala u tanku veliine vagona smetena u udaljenom kraju sobe, navali ka povrini
vode, ustalasane poput meda i ispusti bolan urlik. Bila je to krava.
"Zadivljujue, zar ne?" ree profesor Jamamoto, osmehnuvi se i zatvorivi vrata. "ak bismo
mogli i da uzgajamo biljojede da ne zavisimo od vetake stone hrane. S obzirom na to da krave
daju meso i mleko, mogli bismo dobro da zaradimo proizvodei ove artikle u velikim koliinama. Ali
one su u vodi, a ureaj za muu stvara nam potekoe. Za sada koristimo malu vakuumsku pumpu, ali
teko da mogu da kaem da je to idealno reenje." On izvadi krag od kineskog porculana iz friidera
u zidu i napuni au. Bilo je to mleko. "Probajte malo. Svee kravlje mleko. Gotovo je isto kao ono
koje se dobija od kopnene ivotinje. Analitiki, neto je vei procenat soli. Samo mleko ga ne sadri,
ali slana voda prodre u njega za vreme mue. Ah, njegova najbolja odlika je sveina."
Brzo ispih malo mleka da ne povredim oseanja moga domaina. Moda je to bilo stoga to su
posebnu panju posveivali hrani, ali bilo je ukusnije od mleka koje kod kue pijemo. Smestih se u
donetu stolicu. Ispijanje mleka pre nego to smo seli predstavljalo je veoma upeatljiv nain da se
stvori prijateljska, neformalna atmosfera. Ako je sve ovo bilo nameteno, teko e biti nagoditi se sa
mojim domainom.
"Mora da ste umorni u ovo doba. Mi smo se do sada ve navikli na to ovde", ree profesor
Jamamoto, sklapajui svoje debele prste na grudima, a leima se naslonivi na zid du koga su bili
postrojeni mikroskopi i razni drugi instrumenti koji se koriste u hemijskim eksperimentima. Na
poleini svakog prsta izraslo mu je desetak nakostreenih, debelih dlaka, kao na etki za timarenje.
Iza nas se nalazio krevet, iji je jedan deo bio sakriven zastorom i nekim visokim policama za knjige.
"Oh ne, i nama se esto deava da ostanemo do kasno u no na nogama", odvratih.
"Pretpostavljam da je tako. Mora da ste veoma zaposleni. Za nas ne bi ba bilo tano rei da smo
zauzeti. Ali zbog prirode posla ovde gotovo da ne moemo praviti razliku izmeu dana i noi. Tako
je to. Ima mnogo nonih tumarala meu mesojedima, pa nam ne polazi za rukom ni da ih zavaramo
palei svetlo. Za obuavanje psa, na primer, potrebno je izii napolje, tako da otpada rad po danu.
Ne udimo ba previe da nas neko vidi, znate."
"Nije valjda?"
"Naravno!" uzviknu on, toplo se osmehnuvi. "Ako budemo imali vremena, pokazau vam, ali

malo kasnije. Smem li da vas ponudim jo jednom aom mleka? A tebe, Tanomogi?"
Zgranuto pogledah Tanomogija. Povrnost pitanja, bez obzira na Jamomotoovu pristupanost, nije
mogla da bude prihvatljiva za ljude koji su se videli svega nekoliko puta. Ali Tanomogi nije ni
pokuavao da sakrije kako se ovde osea kao kod kue; ba naprotiv.
"Ne treba da brinete zbog pasterizacije, gospodine", ree on, nastavljajui razgovor koji je
Jamamoto zapoeo. "Voda u ovom delu tokijskog zaliva sasvim je ista. Vetaki je filtriraju i
proiavaju."
"Sasvim tano. Dozvolite da vam pokaem model zgrade", ree Profesor Jamamoto, ustavi i
skinuvi prekrivku sa stalka koji se nalazio u uglu pored police za knjige. Iznenada se die stub
praine. "Izvinite. Ovde nije ba isto. Pogledajte ovo. To je presek jednog dela laboratorije. Iznad
nje, sve dovde, prostire se more; pretpostavljam da ima oko trideset stopa do povrine. Voda dolazi
kroz ovu cev. U njoj se nalaze filtri koje pokree prirodni pritisak vode. Kapacitet im je dva miliona
galona po jedinici; pored njih imamo dve rezervne jedinice od po petsto hiljada galona, tako da smo
dobro snabdeveni. Ako je filtriranje suvie uspelo, to nije dobro za rast, verovatno zato to se
poremeti takozvana prirodna ravnotea. Dolazi do smanjenja sposobnosti varenja a umnoavaju se
alergijska oboljenja. Ovde, u ovom tanku, organske i neorganske materije su izmeane tako da tvore
neto veoma nalik morskoj vodi. Moemo da napravimo bilo koju vrstu elite: vodu Crvenog mora,
antarktiku vodu iz dubina Japanskog mora. Upravo vrimo istraivanja vode najpogodnije za tov
prasia."
"Znai vi ovde nemate problema oko nabavke svee prasetine za predjelo, umesto kavijara."
"Sasvim tano. To je na poseban delikates. Nekom ko nije naviknut sigurno se ne bi dopala, ali
mnogo je ukusnija od govedine. Kada se jednom na nju naviknete, jednostavno vie ne moete bez
nje. elite li da probate malo?"
"Hvala, ali mislim da danas ne bih", odgovorih, besan to se ponaa kao da smo saradnici. "Vie
bih voleo, ako nemate nita protiv, da odmah preemo na cilj nae posete." Poto sam to izgovorio,
shvatih kakav sam eprtlja ispao, ali sada nije bilo povratka i ja nastavih ne znajui kako e se sve
ovo zavriti. "Veoma mi je ao to vam dosaujem u tako neprikladno vreme, ali verujem da ste od
Tanomogija manje-vie saznali razlog nae posete."
"Pa, jedino mi je reeno da je u pitanju neko istraivanje. Ali nita zato. Zaista je zadovoljstvo
priati sa nekim kao to ste vi. Ovde ivim odseen od sveta. Dobijanje dozvole je veoma dosadan
posao, tako da retko imamo priliku nekoga da vidimo, mada ivimo u samom centru Tokija."
"Mislite 'dozvolu' da iziete?"
"Ne, ne, dozvolu da pozovemo nekoga u posetu."
"Da li to znai da je ova laboratorija pod nadletvom nekog vladinog urea?"
"Ne, nikako. Vladin ured slian je porodici: nita ne moe da ostane tajna. Uostalom nije to ba
tako teko." On podie svoju veliku aku ispred mog lica, kao da eli da mi preprei put. "Ne, ne
mogu dalje da odgovaram. Vidite, ak ni ja ne znam ko ovde zapoveda. Ali moni su. Sada govorim
intuitivno. ak oseam da oni poseduju celu zemlju. Nije mi palo na pamet da dublje ispitam stvari
dok nisam bio potpuno siguran."
"Znai ti zna?" otvoreno upitah Tanomogija.
"Ne, apsolutno ne!" Tanomogi zatrese glavom i preterano podie obrve; na njegovom licu nisam
mogao da primetim ni najmanji drhtaj.
"udno, zar ne. Kako si onda dobio dozvolu za mene?"
"Preko mene, naravno", nasmeja se profesor Jamamoto, otkrivajui dugake, iroko razmaknute
prednje zube, kao da je uivao u razgovoru. "ak ni ja koji vodim ovdanji posao ne znam, pa kako bi

onda neko izvana poznavao glaveine? Jedino sam ja mogao da podnesem zahtev za vas, zato to
samo ja znam kako da stupim u vezu sa njima."
"Shvatam", rekoh, osetivi da drim adut u rukama. "Onda bi to znailo", dodadoh natenane
uivajui u svom uzbuenju, "da je, onog asa kada je Tanomogi prvi put saznao za postojanje ove
laboratorije, morao da dobije dozvolu za obilazak na neiji zahtev, zar ne? Ako nije tako, vae
objanjenje pada u vodu."
"Naravno da je tako", upade profesor Jamamoto, preduhitrivi Tanomogija, koji je zaustio da
neto kae. "Dozvolite da vam to jednostavno objasnim. Re je o prijemu novog lana ekipe. Kao to
sam ve rekao, rad u ovoj laboratoriji zahteva tajnost i nju moraju da potuju kako posetioci tako i
lanovi ekipe. Naravno, ovde ne postoji nikakvav zakon ili bilo ta slino. Ne traimo od vas da
potpiete nikakvu zakletvu i nema formalnih ogranienja. Meutim, mere bezbednosti su zbog toga
mnogo stroe. Ono ime se ovde bavimo pokazujemo samo onima za koje smo sigurni da e uvati
nau tajnu. Kao ishod toga, gotovo da nije nita procurelo napolje."
"Kada kaete 'gotovo' znai li to da je dolazilo do krenja obeanja o tajnosti?"
"Hm, pitam se. Mislim da, sigurno, moemo da zakljuimo kako nije dolo ni do jednog, poto se
o naem radu nikada nije raspravljalo u javnosti. Ali uo sam da su se neki neobrazovani radnici
razbrbljali pod dejstvom alkohola. U njihovom sluaju primenili smo vrlo otre mere."
"Da li su ubijeni?"
"Naravno da ne. Nauka je napredovala na svim poljima. Ne morate da ubijate; postoje
mnogobrojne druge metode: brisanje pamenja, na primer."
Moj adut je oigledno bio onaj pravi. Profesor Jamamoto je zadrao svoj preanji blagi izraz
lica i poslovnu otrinu glasa. Ali Tanomogijevo nervozno lupkanje prstima po ivici stola - koga ni
sam nije bio svestan - stavilo mi je do znanja da se razgovor ve pribliio sutini situacije.
"Meutim", nastavih sa ispipavanjem situacije, "ne moete naterati mrtvaca da govori dok od
njega ne napravite mleveno meso."
Profesor Jamamoto prasnu u smeh, kao da ga sve to jako zabavlja, dok su mu se ramena tresla.
"To je moda istina. Ako bismo dotle stigli nali bismo se u gadnom sosu."
"Ali ne razumem. Ako se toliko plaite da e se va rad obelodaniti, uopte nije trebalo da
izdajete povlastice za posetu. To se jo moe dopustiti u sluaju nekog upornog zahteva izvesnog
datog molioca, ali ne postavljate li zamku na taj nain to na silu nekom dodeljujete dozvolu, a pri
tom mu zapretite da ete ga ubiti, ako progovori o onome to je video? Znanje koje ne moe nikome
da prenese ne slui niemu. Meni va cilj izgleda suvie uznemirujui."
"Preuveliavate, gospodine", zapoe Tanomogi. "Onima koji ovde rade uopte nije zabranjeno da
razgovaraju o poslu koliko god ele."
"Naravno", nastavi profesor Jamamoto, "u principu se zahtev za dozvolu uruuje preko tree
osobe; na taj nain uveavamo broj ljudi simpatizera naeg posla koji nemaju nita protiv uvanja
tajne. Anonimna miljenja poput javnog mnenja i glasina, sasvim su neto drugo nego sud odgovornih
pojedinaca, simpatizera, sloiete se."
"Simpatizeri, simpatizeri, kaete. S ime, za ime boga, oni treba da simpatiziraju?"
"To je upravo ono to u vam sada pokazati."
Profesor Jamamoto ivahno ustade, otrevi dlan o preklop belog mantila i zadovoljno skupivi
oi. "Voleo bih da ono to ete videti posmatrate intelektualno, a ne injeniki. Krenuemo od soba
za rast, ali pre toga izloiu vam pojednostavljenu istoriju nastanka naeg istraivanja."
"Samo trenutak. Pre nego to nastavite, eleo bih jo neto da raistimo." Ja takoe ustadoh i
povukoh se za jedan korak, sputajui podignute ruke polako na sto. "Tanomogi, shvatam da si ti

podneo zahtev za mene, ali ne razumem ko ga je podneo za tebe. Ako je osoba kojoj je bilo
dozvoljeno da proui ovdanji rad neki na kolega, zar nemam pravo da saznam ko je to? Ko te je
izabrao i zato?"
"U redu. Kazau vam", ree Tanomogi blago se osmehnuvi dok je ustajao. "Budui da mogu,
uiniu to. Ali ako se ljutite samo zato to vam ranije nisam rekao, to je veoma loe."
"Niko se ne Ijuti. Jedino hou da saznam istinu."
Profesor Jamamoto se umea, govorei kao da uopte ne zna u emu je stvar. "Da, stvarno, istina
je zadivljujua, zar ne? Bar je teak teret skinut sa Tanomogijevih plea."
"Bila je to Vada", ree Tanomogi sveano se obliznuvi.
"Vada?"
"Pre nego to je poela da radi za vas, neko vreme je bila zaposlena ovde", dopunio ga je
profesor Jamamoto, podigavi ruku. "Bila je sposoban radnik i posedovala je, za devojku,
zadivljujuu ustrajnost. Ali patila je od slabosti koja se ne moe tolerisati na ovom mestu: nije mogla
da podnese krv. Tako je otila i zaposlila se kod vas. Ako se, meutim, dobro seam, za nju je u to
vreme jamio moj mlai brat iz Centralne socijalne bolnice."
"Tano. To je sasvim tano. Sada se seam."
Odjednom se karike lanca povezae i zatvorie krug... suvie brzo. Ali iako sam prestao da
sumnjam, problem je jo postojao. Karike su po redu birane iz vazduha, ali suvie velika tanost
kojom je spajanje izvreno naterala me je da naslutim neko skriveno lukavstvo. Na alost, maioniar
koji je izvodio ovu opsenarsku majstoriju jo se nije potpuno otkrio. Sumnjao sam, ali me je i zadivio
nain na koji je povezao karike svoga lanca. Iznenada je izmeu mene i glavne figure koja je izgleda
predstavljala samo sluajnost bio iscrtan novi dijagram, tako da je naa veza postala jasna i jaka. Do
izvesnog stepena mogao sam ak i da shvatim Tanomogijev razlog zbog koga me je doveo ovamo.
Bar je objanjenje bilo smisleno. Mada nisam iao toliko daleko da mu poklonim svoje poverenje,
poinjao sam da nasluujem mogunost da se to jednom dogodi. Polako sam izdahnuo vazduh tako da
drugi ne primete da sam ga duboko udahnuo.
24.
"Prvi istraivaki projekat nae grupe bio je vezan za metamorfozu insekata. Profesore Katsumi,
verujem da znate neto o genetici?"
"Oh, ne. Smatrajte me za potpunog amatera. Zaboravio sam ak da li se prvo stvara unutranji ili
spoljanji zametni sloj."
"Dobro. To e olakati posao; moi u da vam izloim stvari jednostavnim reima", ree profesor
Jamamoto, lupkajui naizmenino s oba kraja neupaljene cigarete o sto. "Naravno", nastavi on sporim
glasom kao da odmerava svaku re, "na cilj nije bila sama metamorfoza insekata. Govorei
uopteno, teili smo planskoj rekonstrukciji ivih bia. Izvesna poboljanja su ve postignuta. U
stvari, bili smo ve u stanju da, kada su biljke u pitanju, udvostruimo broj hromozoma. Meutim, to
se tie ivotinja, naa nastojanja nisu otila dalje od isto eksperimentalnog nivoa na planu
poboljanja vrste. elimo da ovakva poboljanja ivih bia postanu korenita i dobro isplanirana. To
je ambiciozan projekat: nameravamo da izazovemo vetako i ubrzano odvijanje evolucije u
odreenim pravcima. Kao to znate, razvoj jedinke predstavlja ponavljanje razvoja porodine loze.
Strogo govorei, ona ne ponavlja taan oblik predaka, ali ipak je u sutinskoj vezi sa njima. Prema
tome, uz dosta zalaganja, u stanju smo da izdvojimo ivo bie u stadijumu razvoja iz njegove
normalne vrste i umetnemo ga u potpuno nove vrste. Sa naim sadanjim krajnje elementarnim
metodama, stvorili smo tako groteskna, abnormalna stvorenja kao to su na primer, dvoglavi gregorci

i aba sa ustima gutera, ali to ne znai, u pravom smislu te rei, da smo ih poboljali. Dete moe da
razbije sat, ali da bi se on napravio potreban je specijalizovan tehniar. Rast kod ivotinja uvek
uslovljavaju dva suprotna hormona, ili stimulativne supstance. Pozitivan nadraaj potpomae
dezintegraciju, a negativni je obuzdava. Kada je pozitivan nadraaj jak, dolazi do zgruavanja
velikog broja malih elija, a u sluaju da preovladava negativan nadraaj, one se uveaju, ali ostaju
neizdiferencirane. Sloeno odvijanje ovog naizmeninog procesa ini bitan zakon rasta ivih bia.
Ako elite, mogu to da vam predstavim jednostavnom inegriskom jednainom."
"To je ono to bismo mi nazvali kombinovanom povratnom spregom, zar ne?"
"To je kompleks povratne sprege. Da bismo detaljno ispitali njegovo dejstvo, prouavali smo
metamorfozu insekata. Ve izvesno vreme se zna da metamorfozu insekata kontrolie hormon za
specijalizaciju koji lue nervne elije i hormon larve koji dolazi iz corpus allatum; nali smo se u
prilici da ustanovimo ta e se dogoditi kada se odstrani jedan ili drugi tokom datog perioda. Ali
tehniki je teko kontrolisati razvoj pipavom i kvantitativnom regulacijom. Meutim, tano pre devet
godina Amerikanci i Rusi su, gotovo istovremeno, uspeli da eksperimentalno ostvare ovu kontrolu.
Sledee godine je naa grupa, koja je radila potpuno nezavisno, takoe otkrila tu tehniku. Stvorili
smo neke veoma udne insekte. Evo, pogledajte samo ovamo."
Profesor Jamamoto iznese iza zaklona neku napravu koja je podseala na veliki kavez za ptice. U
njoj su dva pljosnata, siva stvorenja veliine dlana puzala unaokolo. Bilo je odvratno i pogledati te
insekte sa oklopom od sivih ekinja ija je povrina bila prekrivena lepljivom opnom.
"ta mislite, koji su ovo insekti? Imaju est nogu, pa ipak su insekti. To su muve. Iznenaeni ste? U
pitanju su larve iji je rast zaustavljen, ali koje su ve potpuno razvijene. Pogledajte ovamo... imaju
ista usta kao i muve, a uz to mogu da se i razmnoavaju. Ovo ovde je mujak, a ono tamo enka. Oni
predstavljaju novinu; nisu od velikog znaaja. Drimo ih kao uspomenu na na prvi uspeh. Divlji su.
Ako zavuete ruku u kavez, ujee vas. Kada se dobro oseaju, verovatno u doba parenja, isputaju
udne, kripave zvuke. Dozvolite da vas sada povedem u sobu za rast."
Spustili smo se mostom iz sobe za razmnoavanje i poto smo proli kroz vrata koja su se nalazila
na suprotnoj strani od onih kroz koja smo uli, izili smo ponovo u jedan mraan hodnik. Grupu je
predvodio profesor Jamamoto sa glavom nagnutom na jednu stranu, neprestano priajui.
"Od tada je meunarodna razmena obavetenja pala na mrtvu taku. Ne ba sasvim; objavljeno je
poneto o vanmaterinom raanju sisara. Ali sve je to veoma apstraktno, a sem toga veo utanja
obavio je daljnju razmenu. Kada se o tome razmisli, to se i moglo oekivati. Za nas koji uestvujemo
u jednom takvom istraivanju znaenje tog utanja isuvie je jasno. To vie nije jednostavno pitanje
uevnosti ili tehnike. Svako ima predoseanje neeg mnogo stranijeg. Taj strah je tim vei zato to
rekonstruisanje ivota izgleda mogue ne samo teorijski ve i tehniki. elim da to vidite. U ovoj je
sobi."
Doli smo do gvozdenih vrata na kojima je bio ispisan broj tri. Ugledah jednu kutiju, zastakljenu
sa tri strane, veliine oko trideset est kvadratnih stopa. Kroz staklo se mogla videti unutranjost.
Vei broj prenosnih traka na nekoliko razliitih nivoa sporo se kretao udesno i ulevo. Pored njih je
stotine maina, nalik na glaala soiva radilo, lagano se kreui gore-dole. Na dnu su se etiri oveka
odevena u bele mantile pripremala za neku operaciju nagnuti nad dugaak radni sto.
"Ne mogu da vas pustim da uete. Unutranjost je sterilizovana. I ja sam obino odavde izdajem
nareenja. Pogledajte. Samo u ovoj sobi smo u stanju da obradimo trinaest hiljada fetusa dnevno.
Odvajamo ih od njihove prirodne linije razvoja prema unapred utvrenom programu. Ono to vidite
pravo pred vama su fetusi vodenih krava. Da, istina je. I sami smo bili dobrano preplaeni kada smo
se prvi put nali pred tim", ree profesor Jamamoto, saoseajno me gledajui dok su mu se u

uglovima oiju pojavile bore. "Ipak, mi smo prirodnjaci. Uvek su nam pripisivane razne
prekomernosti - mi kaljamo prirodu - ali i dalje idemo napred. Istinu govorei, bili smo uasnuti
jedino dok smo razmiljali o mestu za realizaciju metamorfoze fetusa."
"Za mene je sve to i dalje uasno."
"Ne krivim vas. Krnja budunost uglavnom u pojedincu izaziva udno oseanje. ujem da su
izvesni primitivci iz Afrike kada su prvi put doli u grad i ugledali visoke zgrade mislili da su one
klanice za ljude. Oh, izvinite; ne shvatajte me doslovno. Hou da kaem da sve ono za ta ne moemo
da pronaemo vezu sa ljudskim iskustvom, nuno postaje zastraujue. Neto to nema smisla, a to je
jae od nas."
"elite li da kaete da ste iz nekog razloga uspeli da u sebi obuzdate drhtanje pri pomisli na ovo
fantastino istraivanje?"
Profesor Jamamoto odluno klimnu glavom sa samouverenom iskrenou, bezoseajan poput
doktora koji ubeuje pacijenta da da pristanak. Nije mi odmah odgovorio, ve je otvorio metalnu
kutiju koja se nalazila sa strane i okrenuvi prekida, poe da govori kroz staklo onima unutra...
"Harada, da li biste bili ljubazni da nam pokaete jedno od zrna koje pripremate", ree on, a zatim
se okrenu. "Obino biramo neobraeni fetus tek odvojen od posteljinog 'semena'."
Jedan od radnika potvrdno klimnu glavom preko ramena, podie sa stola pljosnati stakleni
kontejner i popevi se eleznim stepenicama, doe do nas. Na licu je imao suzdran osmeh, a oi su
mu nestano svetlucale. Da bi malo ublaio moju ukruenost, Tanomogi mi se nakalja blizu uveta.
"Ovo je jorkirska svinja", ree ovek kroz prijemnik.
"Da li su na svom mestu?" uzvrati pitanjem profesor Jamamoto.
"Da. Sve se odvijalo glatko."
Tanke niti krvnih sudova koje su izlazile iz crvolikog sredita tamnocrvene elatinske supstance
stajale su ratrkane unaokolo poput sitnih plamiaka vatrometa.
"Najtei deo", objasni profesor Jamamoto, "jeste privrivanje semena za vetaku posteljicu.
Prvo to uradimo. Slino kalemljenju, pretpostavljam. Naravno, imamo problema oko nabavljanja
semena i njegovog uskladitenja dok ne stigne do nas. Ono tom prilikom nuno dolazi u dodir sa
spoljanjim svetom i tada postoji najvea opasnost da tajna negde procuri."
"Sadanja stopa uspelih implantacija svinja iznosi sedamdeset i pet procenata za jorkirsku rasu."
Profesor Jamamoto klimnu glavom glasu iz prijemnika. "Na radnom stolu, tamo dole, moete
videti kako ih biraju. Jedino se taj posao obavlja runo. Kada se on zavri sve ostalo je
mehanizovano, kao to moete da vidite. Na ovaj kraj prenosne trake stavljamo samo uspeno
implantirano seme, vetake posteljice i sve ostalo. Zatim ih maina jedno za drugim prenosi.
Potrebno je oko deset dana da sa jednog kraja stigne na drugi. Vidite li one slavine, sa glavama koje
se klate, smetene na odreenim razmacima du trake? One ubrizgavaju odreenu dozu krajnje
izdiferenciranih hormona u svaki fetus. U pravoj utrobi uzajamno meudejstvo hormona koji dolaze
kako iz fetusa tako i iz majinog tela izaziva siune promene. Ispitujemo ih kvantitativno i vremenski
i shodno tome odreujemo dozu hormona. Ako izvedemo proces koji se nee razlikovati od onoga
koji se odvija u stvarnoj posteljici, prirodno je da emo dobiti kopnenog sisara slinog majci. Ali
ove svinje su stvorene pod malo izmenjenim uslovima. Ovu promenu moemo da izrazimo kao
jednainu luenja, u kojoj a izraava stopu hormonalnog toka, ali pustimo to."
"Ali seme poinje da se razlikuje posle odreenog broja asova ili dana nakon zaea. Kako
uspevate to da ujednaite?"
"Dotakli ste jedno vano mesto. U sluaju svinja, naa ustaljena praksa je da uzimamo fetuse stare
oko dve nedelje, ali naravno, i meu njima postoje razlike. Verujem da je nepotrebno dodati, da sve

dok se promena u njihovom razvoju odvija prema funkciji a koju sam gore pomenuo, pa do presudne
take u kojoj fetusi postaju vodena ili amfibijska bia, ne treba se brinuti o stopi rasta.
Materice se takoe razlikuju: neke su mlade neke starije. Jedino kada kucne presudan as trebalo
bi praviti razliku. Odavde to ne moete jasno razabrati, ali boja posteljice se razlikuje. Malo je
bleda. Kada se ovek navikne, moe je lako uoiti."
Mladi radnik Harada smesta ode da donese jednu. Dok smo ga ekali da se vrati, profesor
Jamamoto pripali napola popuenu cigaretu koju je gurnuo u dep svog belog mantila, rekavi da je
puenje dozvoljeno.
"Kakve udne navike imamo mi to udiemo vazduh", promrmlja on, pratei oima dim kao da
prisustvuje neem zaista neverovatnom.
"Na primer, ovde se obavlja posao za koji je zaduena soba za razvoj broj tri", ree Tanomogi ne
promenivi boju glasa. Moda je poeo da ga savlauje umor.
I sam sam bio iznuren i bez obzira na napregnutost drhtao sam kao da sam uinio neto
nedopustivo. Ali profesor Jamamoto nije na to uopte obraao panju.
"Proces se odvija ovim redom: soba broj jedan, odstranjivanje neistoa; soba broj dva,
presaivanje u vetaku posteljicu; zatim dolaze ovamo. Kada se boja posteljice promeni
premetamo ih u sobu broj etiri gde napokon poinju da se preobraavaju u vodene sisare. Ah,
naao je jednu."
Mladi koji se malopre udaljio urno se vratio, nosei drugaiji stakleni kontejner, koji je zatim
podigao da bismo mogli da ga vidimo. Poto mi je bilo objanjeno, prepoznao sam fetus i jednu
nerazgovetnu senku u oblasti iz koje su izbijali krvni sudovi.
"Eto vidite. Jasno je da je u fetusu dolo do novog unutranjeg luenja. Kada opazimo da je
dospeo u ovaj stadijum, smesta ga prebacujemo u sobu broj etiri. Harada, pokaite nam prednji deo,
molim vas. Brzo se razvijaju. U ovom razdoblju je karakteristino da se gotovo zavrava formiranje
kime, a prvi bubrezi i krge postaju veoma aktivni. Veliki nabori pri dnu glave predstavljaju krge.
Kako to da su prvi bubrezi i krge koji kasnije nestaju, tako aktivni samo u ovom stadijumu? Izvinite
za ovu lekciju iz biologije, ali to je veoma vano."
Saeta verzija objanjenja profesora Jamamotoa: "U teoriji evolucije veoma je vano naelo
meusobnog odnosa. Prema ovom zakonu, promena u jednom organu ive jedinke neminovno izaziva
i promene u drugim organima. Nas ne zanima puko ponavljanje prolosti, to jest, ponavljanje linije
ivota vrste kroz pojedinani proces, ve nunost daljeg nastavljanja ivotnog procesa. Naravno, ne
ponavlja se ba sve. Na primer, krv iz prvih stadijuma razvoja fetusa gotovo je istovetna sa onom kod
odraslog fetusa. Jedino se ponavljaju oni elementi koji kasnije nestaju, a ipak su neophodni u
narednom stadijumu razvoja. Na primer, ak i kada su svinje u pitanju, postoji stadijum u kome imaju
prvi bubreg. Kod odraslih jedinki ovakvu vrstu bubrega sreemo jedino kod zmijuljice. U ostalim
sluajevima prvi bubreg atrofira za nekih pet dana ne obavljajui pri tom bilo kakvu funkciju. Zatim
se kasnije formira drugi bubreg. Na prvi pogled to izgleda besmisleno, ali kada u tom razdoblju doe
do eliminacije prvog bubrega, drugi bubreg jo nije formiran. Prema tome, atrofiranje bubrega ne
predstavlja puko nestajanje; on ima ulogu svojevrsnog unutranjeg organa za luenje koji vode do
stadijuma drugog bubrega. Drugi bubreg, takoe, prolazi kroz specijalizovanu transformaciju i
pretvara se u organ sa unutranjim luenjem, od koga se na kraju, u poslednjem stadijumu, formira
pravi bubreg.
Isto se dogaa i sa krgama. Polovina blia glavi ima ulogu samo kao lezda sa unutranjim
luenjem i pomae u evoluciji druge polovine, koja se preobraava iz krga u plua. Organi koji
uestvuju u preobraavanju krga su grudna lezda i tiroidna lezda.

Sada se postavlja pitanje ta bi se dogodilo da razvoj okonamo, na primer, na stadijumu krga i

ne dozvolimo njihov preobraaj u lezde sa unutranjim luenjem. Kao to je sluaj sa ribama ija je
evolucija prestala upravo na tom nivou. Ali ak i da tu zaustavimo rast fetusa sisara, on se ipak ne bi
pretvorio u ribu. Najvie to bismo uspeli da stvorimo bilo bi neko udovite poput pua golaa
lieno bilo kakve vitalnosti, jer bi veliki broj elemenata bitnih za nastanak ribe ve atrofirao, bez
ponavljanja svih elemenata."
Kada je stigao dotle u objanjavanju, profesor Jamamoto me upitno pogleda dok su mu se debele
usne izvile u smeak.
"Da li sam ovo dobro objasnio?"
I ne saekavi odgovor on se uputi prema vratima. "Sada u vas odvesti u sobu za rast broj etiri,
koja je sledea na redu. Ali tamo se nalaze samo staklene kugle koje se neprekidno okreu u potpunoj
tami, tako da emo je preskoiti i otii do poslednje sobe, sobe broj pet."
"Da", ree Tanomogi preko ramena dok me je proputao, "kada me je Vada prvi put ovamo dovela
ili smo istim putem."
"Ako elite, mogu vam kasnije pustiti film snimljen pri infracrvenoj svetlosti."
"Ne, hvala. Verovatno bi za mene bio odve specijalizovan."
"Naravno. Ako vas to posebno ne zanima s tehnike strane, stvarno nema potrebe. Ali eleo bih da
vidite sobu broj pet. Zaista je zanimljiva."
25.
Ponovo se uputismo dugakim, kosim hodnikom koji se sputao nadole.
"Ba kao u sluaju metamorfoze insekata, kvalitet hormona koji dolaze iz nervnih elija
predstavlja inilac koji na stadijumu krga odreuje da li e se one do kraja razviti kao takve ili, pak,
pretvoriti u lezde sa unutranjim luenjem", nastavi Profesor Jamamoto, malo spustivi glas, svestan
akustinosti hodnika. "Nervni sistem je zaista udna stvar. Ne samo da je neophodan za opstanak
ivota ve je i izvor energije u evoluciji. Ako se zaustavi protok tih hormona, smesta prestaje i
specijalizacija na datom stadijumu. Na tom principu stvorili smo pueve prasie dugake oko dve
stope."
"Da li su za jelo?" upade podrugljivo Tanomogi.
Izgledalo je kao da se razmee svojim banalnim ponaanjem, to je meni, pod ovakvim
okolnostima, izgledalo krajnje neprilino.
"Pa, ne vidim razlog zato ne bi bili", odgovori Profesor Jamamoto ni najmanje uvreen. "Ali sa
prekidom specijalizacije, prestaje u isto vreme i razvoj nervnog sistema i to na veoma niskom
stupnju. Kao rezultat toga dolazi do sporije evolucije miia, to jest proteina. Zato mislim da nemaju
ba najbolji ukus."
Neki mukarci i ene odeveni u belo klimnue glavama dok su prolazili pored nas. Hodnik se
nastavljao na niem nivou i odatle pa nadalje tavanica je bila zasvoena lukovima. Donja kosina je
izgledala mnogo vea. Imao sam utisak da ujem huk okeana, ali to mi je verovatno zvonilo u uima.
"Ako smo u stanju ovo da postignemo na stupnju pueva-prasia", ree profesor Jamamoto,
napravivi pokret rukom kao da pridrava nevidljivu kutiju i okrenuvi se prema meni, "ne bi trebalo
da nam predstavlja veu tekou ni zadravanje krga kod fetusa sisara. Ali teko je zadrati organe
za disanje na stadijumu krga, a pri tom pustiti ostale organe da se normalno razvijaju. Naa opta
teorija o pozitivnoj i negativnoj funkciji hormona nije dovoljna. U svakom sluaju moemo veoma
biti zadovoljni dosadanjim rezultatima."
"Ovo je ba grozno dugaak hodnik, zar ne?"

"Gotovo smo stigli. Samo da zademo za sledei ugao. Preli smo ceo put oko zgrade izgradene u
obliku slova 'U'. Da li ste umorni?"
"Moda je uzrok tome vlaga."
"To je neizbeno; nalazimo se ispod nivoa vode."
Na sobi nije bilo vrata. Du zidova, od kojih ga je delio prostor irine oko dva jarda, bila je u
centralnom delu izdubljena duboka rupa do vrha ispunjena vodom. Delovala je kao mali zatvoreni
bazen. Ali razlika je bila u tome to je unutranjost tanka bila osvetljena, tako da se jasno videlo ta
se unutra dogaa; kao da se mogla dotai rukom. Voda je usled dejstva prelamanja svetlosti, sa mesta
na kome smo stajali, izgledala duboka, a na drugom kraju iznenaujue plitka. Na zidu, s nae leve
strane, bili su nizovi prozoria sa manometrima, a s desne strane nalazilo se nekoliko poveih
okana. Dva oveka sa bocama za kiseonik radila su neto ispod vode pred jednim od prozora sa
manometrima; od njih su se dizali stubovi mehuria koji su blistavo sijali.
"Ovo su veterinari i odgajivai", prigueno se nasmeja profesor Jamamoto, zaobiavi ivicu
bazena i povevi nas ka maloj prostoriji s desne strane. Bio je to veoma neprivlaan sobiak sa
medicinskim inventarom, hirurkim instrumentima, bocama za kiseonik i raznim drugim elektrinim
napravama udnih oblika - sve je to stajalo ratrkano i bez reda. Ureaj za ventilaciju buno je zujao,
a jedan izrazito otar zadah zapahnu mi nozdrve. Jedan omanji ovek niskog ela, koji je iscrtavao
dijagram na listu hartije, smesta ustade i ponudi svoju stolicu. Odbih poto sam video da postoje
samo dve. Nisam eleo dugo da se zadrim.
"Ova gospoda su dola da malo razgledaju. Da li biste bili ljubazni i zamolili tehniare da nam
demonstriraju svoj posao."
Krenusmo za ovekom, koji je iziao napolje vukui za sobom kabl malog mikrofona, a zatim
unu kod ivice bazena. Odgovarajui na njegov poziv dva oveka u vodi podigoe glave i
otpozdravie mahanjem ruku.
"Za dva minuta stii e sledei fetus", ree ovek, osvrnuvi se prema profesoru Jamamotou. Dok
je govorio, jedan od ljudi dade znak podizanjem dva prsta.
"Ovde se oni raaju u intervalu od svakih pet do osam minuta", ree profesor Jamamoto,
klimnuvi glavom oveku u vodi. "Dok ne stignu ovamo fetusi u stadijumu krga, poput onih koje ste
videli u sobi broj tri, razlikuju se prema vrstama; ali kao i prasii ostaju uskladiteni u susednoj sobi
broj etiri nekih est ili vie meseci. Znam da neobino zvui kada se za neto kao to je ovo upotrebi
izraz 'uskladititi'."
"Ali", iznenaeno uzviknuh i protiv svoje volje, "zar se stopa od jednog fetusa na svakih pet
minuta ne penje do vrtoglave cifre u est meseci?"
"Naravno. Sa pet nivoa, od kojih svaki proizvodi esnaest hiljada, u stanju smo da obraujemo
celokupnu zalihu od osamdeset hiljada komada", ree nizak ovek iskezivi se, dok je umrljan kraj
prsta podneo pod nos i poeo da uvlai miris duvana.
"Da ste strunjak za ovu oblast", nastavi profesor Jamamoto, zagledan u tank, "usuujem se da
kaem da bi vas zanimalo ustrojstvo sobe broj etiri. Posebno nain na koji se obavlja snabdevanje
hranom i uklanjanje nuz-proizvoda, regulisanje toplote i pritiska - naroito toplote, koju smo
regulisali tako da bude neto nia od toplote ljudskog tela - dodavanjem vetakih izlunih supstanci
koje prekidaju specijalizaciju krga, a istovremeno dozvoljavaju drugim organima da se dalje
razvijaju. To je, u stvari, kontrolisanje otrova otrovom. Odnosno, ne ba sasvim. Kako se, na primer,
mogu kristali soli uiniti nerastvorljivim u vodi? Uzme se, naravno, prezasien rastvor. U svakom
sluaju, uspeli smo da obustavimo samo razvoj krga, a da to ne utie ni na jedan drugi organ."
Jedan manometar kraj prozora bazena zasija crveno. "Dolazi", pozva nas oveuljak, eui se po

perutavoj glavi.
"To je vetako roenje", uzviknu Tanomogi, poloivi ruke na ivicu bazena i nagnuvi se preko
nje.
Ljudi u vodi dadoe znak mahanjem ruku, a zatim se pomerie prema prozoru, drei se to su vie
mogli po strani tako da nam stubovi mehuria ne ometaju vidik. Iznenada jedna metalna kutija tamne
boje ispuni prozor, dok je sklisko prolazila, zaustavivi se na oko dve stope odatle. Ljudi smesta
poee da rade oko manometara.
"Uklanjaju vetaku posteljicu."
Poto su otvorili vrata kutije, izvadie iz nje plastinu kesu. Kesa se pred naim oima pretvorila
u veliku loptu. Bila je ispunjena prljavom, crvenkastom tenou. Jedan od ljudi ubaci u nju
instrument u obliku creva koji je spajao manometar sa loptom i okrete slavinu.
"Izvlae tenost iz unutranjosti. Kada se odstrani posteljica, poinje refleksno disanje na krge,
tako da ova operacija mora veoma brzo da se obavi."
Lopta se skupi, vrsto prionuvi uz ono to se nalazilo u njoj; bilo je to prase. Prasence poe da
krui unaokolo miui nogicama. Drugi ovek gurnu no u prednji deo kese i brzo je skide kao da je
koulja. Mada ga nisam primetio, oveuljak je dohvatio dugaak tap i stojei iznad sada
neupotrebljive kese, izvukao ju je jednim uvebanim pokretom i ubacio u bubanj u uglu. Odatle je
poticao onaj otri miris koji sam malopre osetio.
Prase, koje je i dalje plivalo unaokolo, gnjurci uhvatie za prednje noge i naterae ga da izlui
neto nalik na smesu boje mesa. ovek koji je pomagao natae etku na kraj creva i obrisa sa tela
otpadni materijal, a zatim ga usisa. Da to nisu radili, voda u bazenu bez sumnje bi se zagadila. Prase
se najednom zgri kada su mu jednim metalnim potkonim instrumentom ubrizgali neto u ui.
"Bubna opna niemu ne slui, a i lako se inficira, tako da je unapred zamenjuju plastinom, kao to
ste upravo videli."
"Poto se razvija... ", poe Tanomogi, ali odjednom ponovo zauta. Moda je osetio da bi se ono
to je eleo da pita potiralo sa mojim pitanjem.
"U redu. Pitaj prvo ti", rekoh.
"Moje pitanje je jednostavno", nastavi on. "Pitao sam se da li zapuai ne popuste kada prase
poraste."
"Popustili bi, ali ova plastika poseduje neka zanimljiva svojstva. Na nju ne deluje gravitacija i
ona se pomera u pravcu vee toplote. iri se preko oblasti do kojih direktno dopire telesna toplota.
To je potpuno istraeno. Sada je na vas red, doktore Katsumi."
"Pa, eleo bih da pitam neto u vezi sa zvukom. Kako stoji sa problemom zvuka pod vodom?"
"U ovom trenutku nismo jo sve reili. Za ribe je uvo veoma korisno mada ga pokriva kost, tako
da zvuk moda prodire i kroz plastine zapuae."
"Hoete li da kaete da vodene ivotinje nisu gluve?"
"Naravno. Naroito su vodeni psi osetljivi ak i na vrlo slabu buku."
"More uvek nazivaju svetom tiine, ali ono u stvari uopte nije tako tiho, zar ne?" ree Tanomogi
znaajno.
"Besmislica!" uzviknu oveuljak, proguravi se izmeu nas. "Nema bunijeg mesta od mora, ako
samo umete da sluate. Ribe krete poput ptica u umi."
"Problem je pre u tome", ree profesor Jamamoto, podigavi visoko glavu i prelazei prstom du
nosa, "kako se stvara zvuk, a ne kako se uje. Bia koja diu na krge ne mogu da koriste glasne ice,
to nam je zadavalo mnoge potekoe. Pas koji ne moe da laje nije ba pogodan za uvara. Naravno,
pse smo uspeli i da obuimo."

"Hoete da kaete da ste ih obuili da laju?"

"Ne, ne. Nauili smo ih da krguu zubima, a ne da koriste glas. Ideju su nam dale izvesne vrste
riba i veoma smo ponosni to je ona bila tako dobra."
ovek, koji je zavrio ienje, jednim zamahom dopliva blizu povrine vode i isprui malo prase
koje je drao u rukama da bismo ga mi videli. Bilo je svetlo-ruiaste koe prekrivene belim
ekinjama, dok su mu se krge, poput nabora na koi, brzo otvarale i zatvarale. Ono nam uputi
iznenaen i razrogaen pogled kroz vodu.
"Da li je ve otvorilo oi?"
"Da, zar ste primetili?" ree profesor Jamamoto, veselo se smejui. "Rekao sam da dolazi do
promena samo u organima za disanje, ali ako se upustimo u podrobnije ispitivanje videemo da se, u
stvari, deavaju mnogobrojne izmene. Nije stvar toliko u tome to su oi otvorene, ve to su kapci
atrofirali."
ovek pod vodom smesti prase pod miku i poravna svoje bledoplave gumirane nogavice
kombinezona koje su se uvrnule. Zatim popreno presee bazen i nestade kroz prozor na suprotnoj
strani kao da je usisan u njega. Za njim ostade trag u obliku belog pojasa srebrnastih mehuria koji su
se rasipali unaokolo.
"Kuda je otiao?"
"Na farmu za dojenad. Naoare!" ree oveku do sebe, poto je otiao na stranu sa prozorima.
"Nameravam kasnije da vam pokaem anatomsku kartu, ali izvestan stepen uticaja ostaje, razume se,
kod nekih organa pod kontrolom hormona koji potiu iz atrofiranih krga. Najvie upada u oi
nestanak lezda sa spoljanim luenjem kao to su suzne, pljuvane i znojne. Osim toga, izgubili su se
glasovni organi, a kapci atrofirali. Zatim, tu su i plua kod vodenih sisara. Pored krga su im ostala i
plua, mada je dunik potpuno nestao, a bronhije direktno ulaze u probavni kanal. To nisu plua u
pravom smislu rei; verovatno bi tanije bilo kazati da su oblikovana poput neobino razvijenog
ribljeg vazdunog mehura. Pretpostavljam da je u pitanju jedna od tajni prirode, ali nedostatak suznih
ili pljuvanih lezda ne predstavlja smetnju ni za jedno vodeno stvorenje."
"Pa, to onda znai da ne mogu da se smeju ili plau", rekoh.
"Da li od ivotinja oekujete da se smeju ili plau?"
Drugi ovek, koji je jo bio u vodi, pope se eleznim lestvama. Oito je trebalo da se zameni sa
oveuljkom koji je bio napolju. Ovaj drugi je doao nosei preko ramena dugaku, tanku cev duine
oko est stopa obojenu belim emajlom. im nam ju je predao, ponovo se povukao i poeo da navlai
tamnoplavo ronilako odelo. Profesor Jamamoto spusti cev u vodu i upravi njen kraj u obliku kljua,
sa ugraenim soivom, prema prozoru, a zatim pogleda kroz okular koji je ostao iznad vode. Bio je to
obrnuti periskop, da ga tako nazovem.
"Moete pogledati kroz ovo. Izvolite."
Podstaknut ovim, uhvatih cev obema rukama i prislonih oko uz okular, ali nisam mogao nita da
razaznam. Celo vidno polje sijalo je neodreenom, mlenom svetlou. Mislei da su soiva moda
bila zamagljena, upravo htedoh da izvuem maramicu.
"Ne, sve je u redu", ree profesor Jamamoto. "Samo nastavite mirno da gledate. Zamagljenost koju
vidite, u stvari je prljava voda." Nastavivi da gledam, stekao sam pouzdano utisak da bih neto
moda i mogao da razaberem.
"Ove stvarice to se kreu unaokolo su prasii. Veliki predmeti oblika saa koji vise
predstavljaju vetake grudi. Odojci ne mogu da spree oticanje mleka prilikom sisanja tako da je
voda tu prilino prljava."
"Ali kako to da neista voda ne prodire ovamo? Ne postoji nikakav specijalan ureaj da je

zaustavi, zar ne?"

"Izmeu se nalazi zavesa tekue vode. Sama hranionica je podeljena pomou etiri vodene zavese.
One stvaraju etiri razliita nivoa u kojima se temperatura kree od trideset pet do ezdeset etiri
stepena Farenhajta. Kroz vodene zavese se moe nesmetano prolaziti. S vremena na vreme menjamo
nivoe hranjenja tako da ivotinje privikavamo na iznenadne promene temperature, bilo da im se to
dopada ili ne. To takoe pogodno dejstvuje na rast krzna, masne lezde u koi i potkono salo."
Oi su mi se postepeno irile, navikavajui se na tamu. Nekoliko desetina prasia visilo je ustima
priljubljeno za mnotvo predmeta u obliku grudi, od kojih se svaki zavravao izratajem, nalik na
belu bradavicu. Bili su prekriveni beliastom plesni i veoma su liili na grozdove koji su suvie dugo
leali u radnji. Senke ljudi sa bocama za kiseonik na leima, koji su se neprestano probijali izmeu
njih, plivajui poput talasavih zastava, pripadale su verovatno straarima.
"Ovde ih hranimo oko jedan mesec dok se ne odbiju od sise, a zatim ih aljemo u vodeni svinjac."
26.
Narudbenica br. 112
Primalac: Laboratorije Jamamoto.
Poiljalac: Niigata M. - Farma na dnu mora broj 3. Molim vas smesta poaljite ekspresno
kopnenim putem sledee narudbine:
1) dva grla rasplodnog jorkira.
2) dva psa straara protiv ajkula
3) pet kosmatih lovakih pasa
4) osam poboljanih krava za muu broj 3
5) dve stotine vakcina protiv groznice morske pene.
Prevezli smo se jednom podvodnom farmom veliine manjeg jezera, u amcu opremljenom
reflektorom; vazduh je bio teak, a disanje oteano.
"Kada kau 'rasplodni Jorkir', da li to znai da svojstva koja ovde stvarate postaju nasledna?"
"Ne. Za prvu generaciju je to nemogue. U stanju smo da odgajimo prvu generaciju vodenih
ivotinja, ali one ne mogu da se razmnoavaju. Istim procesom stvaramo drugu generaciju, takoe van
materice, ali ona poseduje regenerativne moi. Ovu drugu generaciju koju je ovek stvorio zovemo
'rasplodna prasad' ili 'rasplodne krave'. Poto je proces dug, a cena visoka, jo nismo razgranali
posao, ali dolazi vreme u kome vodene ivotinje koje su u stanju da se same razmnoavaju nee
predstavljati nita neobino."
"Ali kakve su to Niigata farme na dnu mora?"
"Upravo ono to i sam njihov naziv kae: farme smetene na morskom dnu."
"Proizvode li one za trite?"
"Stvarno ne znam da li to rade ili ne. Ali narudbine poput ove poele su da bivaju sve ee od
pred kraj prole godine. ini mi se da je prva bila Boso A. - farma na dnu mora br. 1, a posle nje su
nikle mnoge kao to su Pacifik KL - duboke morske farme, ne mogu svih da ih se setim. Broj ivotinja
koje smo do sada proizveli, prasadi i krava zajedno, penje se na oko dve stotine hiljada komada - to
iznosi oko pet procenata od svih kopnenih grla u celoj zemlji. Poto su farme vrlo verovatno deo
jedne jedine organizacije, one oito predstavljaju veoma unosan posao."
"Neverovatno!"
"Ni ja sam to ne razumem. Te gomile smetene na morskom dnu verovatno isputaju tragove
morske pene. Kau da je to izvrsna hrana za prasie. Ako jeste, onda su njihove zalihe hrane

neiscrpne. Tamo se ak mogu napasati poput ovaca. Nije li sasvim razumljivo da se to pretvori u
masovnu industriju? Pogledajte. Tamo dole. Tamo se muzu pomou vakuumskih maina za muu."
"Stvarno ne mogu da poverujem da svet nije otkrio tako razgranat posao."
"Tano. To je vrsta organizacija", brzo upade Tanomogi, koji je veslao, kao da pokuava da me
izvue. Poto jo nisam bio naisto da li mi je Tanomogi bio prijatelj ili neprijatelj, nisam mogao da
presudim kome je od nas dvojice uputio primedbu.
Zaista sam bio zbunjen. Ova poseta je, naravno, uticala na korenitu promenu mojih ideja.
Dogodilo se tano ono to je Tanomogi rekao. Oseao sam da je teorija o posredniku u kupovini
fetusa, za koju nisam hteo ni da ujem, imala osnova. Ako je to bilo tano, onda moram iz poetka
razmotriti znaenje lanca dogaaja koji su se zbili tokom nekoliko poslednjih dana. Ubistvo
raunovoe nije vie moglo samo po sebi da predstavlja glavni dogaaj.
U jednom trenutku nestalo je moje prvobitne reenosti da gonim ubicu i jedina stvar koja me je
sada zaokupljala bilo je dete koje su mi oduzeli. to se ubice tie, eleo sam ak da se nagodim:
mogao sam da izvuem lanu izjavu iz predviaa koja bi potvrdila da je ubica ljubavnica; ako bih
time mogao da spasim mainu. U izvesnom smislu, dolazak ovamo za korak me je pribliio istini, ali
isto tako sam oseao da sam bio dalje nego ikada od reenja ubistva. Ako je i bilo tako, neka i
ostane, nije me bilo briga. Dosta mi je bilo paanja u takve stvari. Tanomogi je rekao neto o tome da
je policija postala sumnjiava, ali ak i za policiju prividi imaju vanosti. Poto bi la bila la
maine za predvianje, smatrao sam da je ak i to bolje nego uopte ne rasvetliti dogaaje. Sada sam
jedino eleo da to pre odem odavde i smestim se pred svoju vedru i nepogreivu mainu za
predvianje.
Ah jo neto sam morao da uradim pre toga: da pronaem to moje dete koje je bilo ukradeno i da
mu prekratim ivot pre nego ga pretvore u nekog vodenjaka. Kada to budem uradio dii u ruke od
cele ove rabote. Sledei put u uzeti neku zaista obinu osobu i sve zapoeti iz poetka. Da, ini mi
se da se seam kako je Vada rekla da bi volela da sazna svoju budunost. Bila bi divna kao uzorak.
Ali kada bi ostarila, ak ni ona vie ne bi bila ljupka. Do samog kraja mirna, tiha budunost ostala bi
neotkrivena, jedna petlja sitnih zadovoljstava i sitnih boli. Nikoga ona nije zanimala, pa ipak kao
uzorak imala je najmanju mogunost da doe do pogreke.
"A zato moramo da budemo tako tajanstveni?" Tanomogi prekide tiinu kao da vie nije mogao
da je podnese. Upravo u tom trenutku amac stie na suprotnu obalu. Profesor Jamamoto iskoi s
lakoom koja nije bila primerena njegovoj debljini.
"Zato to je ovaj na poduhvat suvie revolucionaran", ree on, nimalo uznemiren pitanjem. "To bi
jako odjeknulo i kod nas i napolju. Ali mi nastavljamo sa radom, premda ak ni uprava organizacije
nema jasnu predstavu o ishodu."
"Zato radite neto ije perspektive ne moete da predvidite?" upitah.
"Pa, od budovana iz finasijskog sveta dobili smo dozvolu da podignemo vetake kolonije poput
ove. Kao i u prolosti, nestae zaostalih zemalja s kojima se moe trgovati, tako da se to na kraju
pokazuje kao bolja investicija nego rat. Da je predvianje budunosti u vaem Institutu ostalo
potpuno tajno i da se nije raulo po novinama, budovani bi doli da saznaju budunost ovih
vodenih kolonija. Zadovoljstvo predstavlja ak i razmiljanje o odgovoru koji biste im dali. Maina
Moskva predvidela je da je komunizam talas budunosti, ali to je zbog toga to im ideja o
podmornikim kolonijama nije uopte pala na pamet."
"Odluili smo da ne vrimo nikakva politika predvianja."
"Naravno. Protivilo bi se duhu liberalizma da se drutvo sputava predvianjima, zar ne?"
Vodenu farmu opasavao je visoki betonski zid. Na njemu su bila vrata, a iza njih se nalazio jo

jedan zatvoreni bazen. Bio je neto vei od onoga koji smo upravo videli i na etiri strane imao je
probuene rupe, sa instaliranim reetkama. Upravo u tom trenutku trener sa bocama za kiseonik
isprobavao je psa. ivotinja je tamno svetlucala kao da je na sebi imala oklop.
"Ovo je dugodlaki lovaki pas pomenut u narudbenici koju ste malopre videli. Duga dlaka mu je
slepljena specijalnom pomadom; ona titi kou. Znate, on mora da se uvlai na razliita mesta.
Pogledajte, ima za ape privrene gumene koice za plivanje. Kada se sasvim navikne na njih,
trening je zavren. Sutra e izii napolje. Poslednji put prolazi kroz obuku."
Iznenada pas isprui vrat i spustivi glavu izmaknu se u stranu; telo mu se pretvorilo u pravu crtu
kada se bacio prema jednoj od reetki, a zatim odskoio od nje. U sledeem trenutku u zubima je
drao ribu.
"Tim trikom se navikava kako da je ne ubije ujedom", dodade Tanomogi.
"Poto pas ne moe da die dok neto dri u ustima", nastavi profesor Jamamoto, "primoran je da
izbacuje vodu iz nosa kroz krge. Samo pas koji je proao ovaj trening moe to da uradi."
Pas zagnjuri njuku u torbu koju je drao trener, ekajui da je on zatvori i tek tada ispusti ribu.
Bila je to stvarno istina, riba je unutra vrlo ivahno nastavila da pliva.
"Gospodine", ree Tanomogi kao da mu je to upravo u ovom trenutku palo na pamet, "znate li na
koji nain kopnom prevoze ovakve ivotinje? To je veoma zanimljivo. Videli ste cisterne koje se
koriste za transport nafte, one za kojima se vue niz prikolica...? alju ih u njima. Pametno, zar ne?
Uvek me zadive kada ih vidim po pet ili est kako prolaze."
"Da li se vi to pretvarate da sve znate?" podrugljivo upita profesor Jamamoto.
"Ni najmanje", odvrati Tanomogi nervozno, a onda obojica prasnue u smeh kao da je to bilo
neto smeno i mnogo zabavno.
Meni se tu nita nije uinilo smeno. Nisam mogao ak ni na silu da se nasmejem. Osetio sam kako
mi se, dok su se oni smejali, umorne oi postepeno sklapaju.
27.
Poto su kola, koja su nas vratila, bila ista ona koja su poslali po nas iz laboratorije, uvali smo
se vozaa i nismo zapodenuli razgovor. eleo sam samo jednu stvar da kaem Tanomogiju. To je bilo
sve. I on je izgledao umoran tako da je sve vreme utao. Na kraju sam utonuo u dubok san. Nalazili
smo se ve pred mojom kuom kada me je Tanomogi probudio. Imao sam stranu glavobolju.
"Spavau do sutra u podne."
"Sutra? Ve je etri asa izjutra."
Tanomogi se slabo osmehnu i ja krajikom oka nejasno primetih kako mi mae kroz prozor dok
sam se teturao prema kui. Jedva sam uspevao da se odrim na nogama. ena mi nita nije rekla, a ja
nisam bio u stanju da i o tome brinem. Posegnuo sam za viskijem koji se nalazio pored uzglavlja, ali
pre nego to sam i dotakao au ve sam zaspao.
U snovima sam se stalno vraao u Jamamotoove laboratorije. Naao bih se u kolima i krenuo, ali
svakog puta bih stigao u neke drugaije laboratorije Jamamoto. Kao da sam se nalazio u sobi sa
ogledalima; svi putevi su bez prestanka vodili u pravcu Laboratorija Jamamoto. Iza vrata ivelo je
neto zastraujue. Nisam tano mogao da objasnim u kom smislu zastraujue, ali to je izgledalo
toliko snano da nisam bio kadar da izdrim. Zakasnio sam na posao i predstojala mi je kazna. S
druge strane kapije protiv mene su podizali optubu. Sa svakim otkucajem srca optuba je postajala
sve tea. Morao sam da pourim; morao sam da pobegnem. Na kraju vie nisam znao da li beim ili
idem napred. A zatim ponovo, upravo na tom mestu, ekala je jedna nova kapija Laboratorija
Jamamoto.

Prolo je deset. S olakanjem sam odahnuo kada sam shvatio da se nalazim u postelji. Pomislih
kako je udno to mi je laknulo i poeh da se smejem i protiv svoje volje. Takvi snovi su me morili u
mladosti kada sam mogao da se vratim kui pijan. Pokuao sam ponovo da zaspim, ali odjednom je
neto poelo da me brine i ovog puta san mi nikako nije dolazio na oi.
Ustadoh, istraujui odakle dolazi zvuk usisivaa. uo se iz moje radne sobe na drugom spratu.
"Da li ti smetam?" upita me ena, ne podigavi glavu i ne prekinuvi rad.
"Ne osobito. elim neto da te pitam?"
"Za boga miloga, gde si bio jue?"
"Radio sam."
"Dugo se nisi vratio, pa sam nazvala kancelariju."
"Radio sam na drugom mestu!" rekoh, postajui sve razdraeniji, sa oseanjem da sada s pravom
mogu stvarno da se naljutim. Upravo kada sam hteo da planem, zazvoni telefon. Prekid je doao u
pravom trenutku.
Zvali su me iz redakcije jednih novina. Moskva II je predvidela aktiviranje mnotva vulkana na
dnu Pacifika; zbog toga su eleli da taj dogaaj poveu sa nedavnim neobinim temperaturama;
rekoe da mole za saradnju strunjaka iz Japana. Ali postavljalo se pitanje da li e IKT predvia
prihvatiti ovaj predlog. Kao i obino odbio sam da dam bilo kakav komentar, rekavi da sve to je u
vezi sa tom novou mora da ide preko komiteta koji je u sastavu Statistikog Biroa. Ponienje koje
sam osetio svaki put kada bi me zbog neeg slinog zvali danas je bilo izrazitije i kao da je imalo
neko posebno znaenje.
S one strane prozora jedan blistavi sjajan loptast oblak, koji je menjao oblik, rastopi se pred
mojim oima. Ispod njega su se videle lisnate grane, krov susedne zgrade i bata. Do jue sam
verovao da je svakodnevni oseaj neprekidnosti krajnje pouzdan. Ali sada je bilo drugaije. Ako je
ono to sam sino video stvarno postojalo, pretpostavljam da u morati da priznam kako je ovaj moj
svakodnevni oseaj bio la koja je veoma liila na stvarnost. Sve se preokrenulo.
Izgleda da je bilo glupo od mene to sam verovao da e svet, kada dobije mainu za predvianje
postati povezaniji, mirniji, prozraniji, poput neorganskih kristala. Pravo znaenje glagola znati bilo
je promatranje haosa, a ne reda i pravilnosti.
"To je odista neto veoma vano. Neto u vezi sa klinikom na koju su te primorali da ode jue,
sea se? Voleo bih da se samo priseti kakvo je to mesto bilo."
ena me je podozrivo osmotrila i nita nije odgovorila. Naravno, nisam mogao od nje da
oekujem da shvati vanost pitanja a ona, pak, nije mogla ni da pomisli da sam ja u to umean. Poto
nisam bio u mogunosti da joj pruim bilo kakvo objanjenje, postadoh nestrpljiv i uzrujan. Na mene
nije izvren nikakav arbitraran pritisak da strogo uvam tajnu, pa ipak bi se stvari samo jo vie
zapetljale kada bi moja ena saznala istinu. Obeshrabrio sam se i pri samoj pomisli na njenu reakciju
kada bi saznala ono to ja znam o mestu gde je abortirala i prodala nae dete.
Ali morao sam to da ustanovim na ovaj ili onaj nain. Zar ne bih mogao neto da smislim?
"Smatra li da je to bilo pravo porodilite?"
"Zato me to pita?" uzvrati ona, pomalo uznemireno i iznenaeno.
"Oh, istinu govorei, bojim se da je neko bio zloban."
"Kako to misli?"
"Mislio sam na onog starog doktora, moga prijatelja, akuera koji je poludeo."
Bila je to oigledna la koju pod normalnim okolnostima ne bih mogao da ispriam, a da se ne
nasmejem, ali kako sam je izrekao sa ozbiljnim izrazom na licu, rezultat je usledio istog trenutka.
ena mi se skamenila na moje oi. Za jednu enu nije bilo veeg ponienja. Da je ono to sam rekao

bila istina, to bi znailo da je ona bila poloena na krevet i iz nje istrgnut fetus, tek tako, radi neije
zabave.
"Pa, sada na neki nain oseam da to nije bila prava bolnica."
"Kako je izgledala?"
"Hm", zamisli se ona, vrtei glavom, koju je zabacila unazad, levo i desno i sve vie kiljei.
"Bila je naputena... i strano mrana."
"Misli li da se nalazila blizu morske obale?"
"Da, ini mi se."
"Da li je zgrada bila jednospratna... dvospratna?"
"Ah... bila je jednospratna."
"Nije li po bati lealo mnogo cisterni?"
"Hm... pa... ne znam."
"Kako je izgledao lekar? Da li je bio krupan ovek?"
"Da, ini mi se da jeste."
"Kako to misli? Zar se uopte ne sea?"
"Pa, dali su mi taj udan lek. Mislim da se maglovito seam, ali to pamenje kao da ne pripada
meni. Ipak se vrlo jasno priseam stvari koje se se dogodile pre nego to su mi dali lek. Da ikada
sretnem bolniarku sa mladeom na licu smesta bih je prepoznala."
Ali ja u laboratorijama Jamomoto nisam sreo nijednu enu sa mladeom na licu. Izgledalo je kao
da mi je preostao samo jedan put. To bi znailo da enu moram podvri ispitivanju maine za
predvianje i podstai njeno seanje. Ali taj put je bio veoma opasan. Na njegovoj sredini devojka
Kondo ikako bila je otrovana. Da li je pokuaj bio ba vredan izlaganja tolikoj opasnosti? Pitao
sam se.
Moja odluka da je podvrgnem ispitivanju maine za predvianje nije bila mnogo razumna.
Grunula je iz slepog besa koji je u meni rastao. Nisam vie mogao samo da usvajam hipoteze i
predoseanja. Sve bi bilo u redu da sam bio paljv i da je nisam isputao iz vida nijednog trenutka.
Ipak prezirao sam samoga sebe kad bih samo i pomislio da to moe biti opasno.
"Pouri i spremi se. Izlazimo", rekoh joj.
28.
ena me je podozrivo pogledala, ali nije pokuala da me dalje ispituje. Moda ju je moj odsean
ton osujetio u tome. Morala je da se povinuje bez objanjenja.
Ipak, posmatrajui ukrueni izraz njenog lica dok se sputala niz stepenice da bi se presvukla,
poeo sam da traim neto, ma koliko to udno izgledalo, to bi opravdalo ovakav moj postupak. Da
li sam ja to ozbiljno pokuavao da je zatitim ili sam jednostavno nastojao da je iskoristim kao
orue? Razmiljao sam, tresui glavom, dok su mi savest optereivale ove sumnje. Ali zaista nisam
umeo da objasnim zato su me one najednom obuzele. Moda zbog toga to sam u srcu ve predosetio
izvestan uasan zakljuak do koga emo na kraju doi.
Bilo je istina da sam u sve izgubio poverenje. Nisam doneo nikakav stvarni sud. Jednostavno sam
bezrazlono bio zabrinut, ispunjen jednim negativnim oseanjem, da pokuam beg po svaku cenu. Ali
drhtao sam, pitajui se ta e nae dete, roeno kao vodeno bie sa krgama, misliti o nama, svojim
roditeljima, kada odraste; nisam ak znao da li je u pitanju deak ili devojica. U poreenju sa
ovakvom sudbinom, edomorstvo je predstavljalo otmen i human in.
Kapljica znoja kanu mi sa vrha nosa. Pokuao sam da se malo priberem. Desetak minuta ostao sam
da stojim tupo zurei preda se; jo se nisam ni umio. Kada sam konano siao i oprao zube, obuzela

me je neka munina kao da sam mamuran.

Zazvoni telefon. Da li je to bio iznuiva? Jedan od onih neprijatnih poziva kada su mi stavljali
do znanja da su im poznati svi moji koraci? Pourih prema telefonu, ne stigavi da isperem usta. Ali
bio je to Tomojasu, iz komiteta za programiranje.
"Zovem vas zbog predloga za saradnju koji je uputila Moskva II."
Nisam se kao obino naljutio zbog njegovog nadmenog tona. "Nije uspelo?" uzvratih pitanjem.
"Ne, ne, nije sasvim propalo. Za sada ekamo."
Kao i obino, novine ponovo nee obratiti panju na nas.
Drei se stava ekati i videti nikada neemo dospeti u novine. Opte zanimanje je oslabilo,
moda i zato to su u poslednje vreme veoma dosledno sprovodili propagandu da je maina za
predvianje nehumana. Ali za mene to sada i nije bilo vano. Nisam imao vremena da se brinem za
takve stvari. Da je taj plaljivi Tomojasu, koji je mislio da je epao budunost za vrat, znao samo
stoti deo onoga to sam ja video sino... Poto nita nisam rekao, Tomojasu nastavi: "Uzgred budi
reeno, kako napreduje posao? ekam na preksutranji sastanak."
"Mislim da mogu da sastavim zanimljiv izvetaj o osnovnim stvarima, kao to je na primer opti
karakter elemenata."
"A ta je sa ubicom?"
Sa ugla usana skliznu mi bela pljuvaka na ruku. "Danas sastavljam skicu za izvetaj. Tanomogi e
je izloiti", rekoh, iznenada spustivi slualicu da bih izbegao nastavak razgovora.
Onoga trenutka kada sam spustio slualicu, telefon ponovo zazvoni. Ovoga puta je to odista bio
iznuiva, sa mojim glasom.
"Profesor Katsumi? Ala ste brzo podigli slualicu. Kao da ste oekivali moj poziv", kikotao se
moj glas rugajui se. Ne saekavi odgovor on iznenada pree na normalan ton, liei na mene vie
nego ikada ranije. "Ne, nije ba tako izgledalo vi ste, meutim, ipak oekivali moj poziv, zar ne? U
svakom sluaju, profesore, neto kriom smiljate i ja bih eleo da vas zbog toga upozorim."
To je bila istina. Delimino sam oekivao njegov pretei poziv. Svaki put kada sam eleo neto da
preduzmem ovo pakosno ometanje me je spreavalo. Onoga trenutka kada sam to naslutio, najednom
vie nisam znao ta da preduzmem. Na um mi je pao jedino Tanomogi koji je odlino bio upuen u
sve to sam do sada radio, kao osoba kadra da predvidi moj plan da enu podvrgnem ispitivanju
maine za predvianje. Sem ako mi se u kui ne nalaze prislukivai. Ne bi, meutim, bilo razlono
da se Tanomogi, koji je do sada bio tako domiljat, najednom otkrije kao ovek koji stoji iza cele
ove rabote. Stresoh se, osetivi prisustvo nevidljivog posmatraa tik uz mene.
"Mislite da sam vas oekivao? Verujte mi, bilo je sasvim sluajno."
"Znam. Upravo ste okonali razgovor pre nego to sam nazvao, zar ne?"
Zbunio me je. Prema onome kako sam ja to shvatio, to je u najboljem sluaju bila traka iz maine
za predvianje sa mojim glasom. Bez obzira na razvoj dogaaja, nikada nisam sanjao da e tako
savreno da se koristi mojim renikom.
"Ah, ha. Iznenaeni?" ree govornik, oito svestan moje zbunjenosti. Huk vazduha odbi se o
mikrofon; moda je to bio smeh. "Da li sada nazirete ko sam?"
"Ko ste vi?"
"Ko? Pitam se. Jo ne znate? Pa, dau vam jo jedan mig. Malopre ste razgovarali sa Tomojasijem
iz komiteta za programiranje."
"Ah! To je Tanomogi! Ne, naravno, ti si maina, puki glas. Ali mora da Tanomogi povlai konce.
Tamo si, znam ja to. Hajde. Odgovori mi!"
"Nerazumni ste. Ako ja govorim, onda ja i sluam. Samo sam eleo da vas pozovem. Mislite li da

maina kojom neko upravlja moe tako brzo da odgovara? Govorite punim ustima. Verovatno ste
prekinuli pranje zuba i doli na telefon, je li tako? Je li tako? Ako elite, saekau da isperete usta.
Oh, izvinite. Nisam pokuao da se naalim. Ali injenica je da govorim, jer to elim."
"Ba zato bi trebalo da mi kaete ko ste!"
"Da. Moda bi trebalo. Ali zar stvarno niste pogodili? Ne, moda niste. Ali ste zato, profesore,
primetili koliko moj glas podsea na va. Vi profesore moda mislite da je u pitanju sluajna slinost
sa glasom nekog potpunog stranca. Ne? Dobro. Ne pokuavate da saznate, ne ulaete dovoljno napora
da dokuite ko sam ja u stvari; to to sam primoran da vas sada ovako zivkam preko telefona ipak
predstavlja, da tako kaem, samo drugu stranu istog novia. Tako je na kraju svako saoptavanje ove
vane stvari..."
"Pa, zato onda ne doete ovamo da se vidimo? Kada biste doli bilo bi mnogo lake s vama
razgovarati."
"Mislite li? To, na alost, nije mogue. A to se razgovora tie, telefon nije nikakva prepreka."
"Pa, onda preimo na stvar."
"Odlino", dopre malo prejak odgovor. "Doneli ste neopozivu odluku."
Shvatih da moram da budem na oprezi. injenica da je moj protivnik mogao da izdaje naredbe
dostojne jednog gangstera, a pri tom da se slui izrazima nekog vladinog slubenika, znaila je da on
nije obian ovek, ne neko ko pred sobom ima samo jedan cilj. Ako elite da oznaite profesiju koja
dolazi u direktan kontakt sa ljudima, zavirivanjem iza maske drutvenog poloaja i profesije,
pretpostavljam da bi to bio detektiv ili ucenjiva. Moda, pretvarajui se da ita moje misli,
pokuava, i vie nego to sam oekivao, da iz mene izvue neku nepovoljnu izjavu, postavljajui mi
znaajna pitanja.
"Naravno", ree moj sagovornik, poto nita nisam odgovorio, a zatim ga za trenutak spopade
prigueno kaljanje. "Smatrate da nije neosnovano to me sumnjiite. Ali jasno mi je. Spremate se da
iziete sa svojom enom. Zar nisam u pravu? Oh, ne, ne zamiljajte da vas kroz dogled promatram iz
neke oblinje zgrade. Pa ipak, istina je da neko u ovom trenutku straari pred vaom kuom. Oh,
slobodno pogledajte kroz prozor u pravcu kraja prolaza. Ali brzo!"
Poto mi je radoznalost bila zagolicana, odloih slualicu i uradih kako mi je reeno. Opazih mog
uhodu upravo dok je prolazio sleva nadesno i primetih dosadu na njegovom licu. Kroz slualicu se
zau zvuk. Neujno se vratih i lagano je podigoh.
"Onda?" Iako nisam napravio nikakav um, znao je da sam se vratio. "To je momak s kojim ste se
potukli onog dana. On je strunjak za ubistva."
"Odakle zovete, za ime boga?"
Strpljivo podnosei ukruenost lea koja se irila ka vratu, pokuah da sebi predstavim kue kroz
ije prozore su mogli da me vide kada telefoniram.
"Ne, ne. Rekoh vam da ne zovem iz okoline. Evo, prolaze poarna kola. Otvoriu prozor. ujete
ih? Ali ta buka se ne uje u vaem kraju."
"Takav trik se lako moe izvesti pomou magnetofona."
"Sasvim tano. Pa, kako bi onda bilo da vam kaem svoj broj? Kada saznate broj vae sumnje e
nestati. Spustite slualicu i okrenite ovaj broj. U redu?"
"Dosta. Prekinite."
"Oh, ne, ne mogu", ree glas, iznenada poprimivi upozoravajui ton. "Ovo je odluujui trenutak.
Sve mogu da vidim."
"Pa ta s tim?"
"Hm. Ne shvatate, zar ne?" Pretei glas duboko uzdahnu. Bilo je neeg tako zloslutnog u tom tonu

tako da sam preao preko naina obraanja koji se promenio kao da je sagovornik poeo da me
smatra sebi ravnim. "Iako sam vam ovoliko rekao, jo niste uspeli da shvatite. Ovo nisam ja. To ste
vi sami: Ja sam vi!"
29.
Neko vreme ostadoh nepokretan. Ne samo telo ve su mi se i misli sasvim primirile. Nije me
obuzelo puko oseanje iznenaenja. Kako bih rekao? Bilo je to neobino oseanje, meavina
smirenosti i pometnje, kao da sam to znao sve vreme, ali bio na pragu ludila. Smirenost bih mogao da
uporedim sa aljivim i smenim, kao kad bi neko primetio da je neko drugi postao vodeno bie, a
zatim utvrdio da se gleda u ogledalu. Pometnja se mogla uporediti sa neprijatno gorkim oseanjem
oajanja kao kada, na primer, sanjam da sam mrtva dua, koja lebdi blizu tavanice, gledajui odozdo
svoj vlastiti le.
Tekom mukom sklopih reenicu.
"To znai... vi se sastojite od mene, sazdala vas je maina za predvianje."
"Moe i tako da se kae, ali stvar nije ba jednostavna. Nita tako obino ne bi bilo u stanju da na
ovaj nain vodi razgovor."
Bez razmiljanja klimnuh nevidljivom sagovorniku. "Ali vi sigurno niste u stanju da opaate?"
"Pobogu, ne", odvrati glas, nerazgovetno mrkui. "Ja ne posedujem telo u pravom smislu te rei.
Upravo kao to ste pretpostavili, ja sam samo unapred snimljena traka. Naravno, nije mi podareno
nita tako delikatno kao to je opaanje. Ali sam zato pouzdan i siguran, to nadmaa opaanje. Znam
ta vam se mota po glavi znatno pre nego to to artikuliete u misli. Bez obzira na to koliko god
pokuavali da se ponaate nezavisno, niste u stanju da napravite nijedan korak van programa koji je u
meni unapred pripremljen."
"A ko vam nalae ta da govorite?"
"Niko. Neko ko je neminovno nastao iz vas."
"Pa onda..."
"Pa, posedujem vrednost dragog predvianja koje, kroz prvo predvianje, predskazuje vau
budunost. Ukratko, ja sam vi. Ja sam vi koji zna sve o vama."
Iznenada se osetih kao veoma udaljen, sitan, nejasan predmet. Mesto na kome sam se do sada
nalazio bilo je glomazno i masivno i po njemu je kruio tihi bol razdraljivom brzinom brijaa.
"Mora da vas je neko kao Tanomogi, naterao da telefonirate, zar ne?"
"Stalno ponavljate jedno te isto. Oito jo niste potpuno pnhvatili situaciju. Moja volja jeste vaa
volja. Ali to jo niste shvatili. Ja inim samo ono to biste verovatno i vi uradili da sluajno
poznajete vlastitu budunost."
"Kako magnetofon stupa u akciju?"
"Ne ponaajte se glupo. Ali, naravno da postoji neko ko rukovodi svim tim. Kao to ste
pretpostavili i Tanomogi je umean. Ali ne moete pomisliti da je to neka njegova mahinacija. Sve
to je do sada uradio bilo je na moj zahtev. A moje naredbe nisu nita drugo do vae naredbe. Ako
sumnjate u Tanomogija, onda isto tako moete da sumnjate i u samog sebe."
"U redu, neka bude po vaem. Ali zato ste pokuali da me sludite tim preteim pozivima?"
"Nisam pokuavao da vas sludim. Upozoravao sam vas."
"Nije bilo potrebe da se toliko okolia. Poto vam je poznata moja budunost, sigurno su vam
poznati i moji neprijatelji, zar ne? Nije li postojao neki krai put da se sve to izvede?"
"Neprijatelji... vaa uobiajena opaska. Neprijatelj je unutra. Sam ovakav nain razmiljanja o
stvarima je va neprijatelj. Samo sam pokuavao da vas spasem od propasti. Oh da, upravo na

vreme. Stigla je vaa ena, Sadako. Ne, nije vano u kojoj meri ja mogu da budem vi, pretpostavljam
da vas vrea to ovako govorim. Spremna je i eka kod vrata. Izgleda da s puno panje prislukuje
ovaj neobini poziv. eleo bih da je neto upitam. Pozovite je i dajte mi je, hoete li?"
"Naravno da neu."
"Hm. Pretpostavljao sam da ete to da kaete. Ako joj bilo ta pomenemo, moraemo sve da joj
kaemo. Ali vi nemate hrabrosti za to. U stvari, jo joj niste rekli ni zato izlazite, zar ne? Naravno,
sada vie gotovo da nema smisla izlaziti."
"Zato? Nemam nameru da preem tako olako preko ovoga."
"U redu. Ako ne elite da je pozovete na telefon, onda je sami to upitajte. A sada o lanoj
bolniarki koja ju je namamila. ini mi se da se seam kako je vaa ena rekla neto kao da je ova
imala made na obrazu, ali pitam se da nije pogreila. Made se nalazio iznad gornje usne, a ne na
obrazu, zar ne?"
30.
Teko zadahtah kao da sam zaboravio da diem. Iz velike daljine pomoli se slabani zrak svetlosti
i stvari oko mene poprimie sasvim drugaiji izgled. ena sa madeom iznad gornje usne, a ne na
obrazu. S obzirom da se svega seala krajnje neodreeno, moda je tako dolo do ove zabune. Ako je
u tome bila stvar, onda je bolniarka bila moj pomonik, Vada Katsuko. Vada je imala made iznad
gornje usne. To joj je smetalo, tako da je obino saginjala glavu kako se on ne bi primetio. Kada bi to
uradila, izgledalo je, naravno, da se made nalazi nie na licu. Nejasno upamen, lako je mogao da se
premesti na obraz.
"Oh, Sadako!" uzviknuh potresen, glasom koji je odzvanjao kroz celu kuu. "Made te
bolniarke..." Istog asa se vrata ispred mene otvorie i pomoli se iznenadeno lice moje ene.
"ta je bilo? Uplaio si me."
"Made... nije se nalazio na obrazu, nego negde ovde, zar ne?"
"Da, sada kada si to pomenuo, mislim da je tako."
"Reci mi. Gde se tano nalazio?"
"Setila bih se kada bih ga videla, ali... da, stvarno mi se ini da se tamo nalazio."
"Ah, tano!" umeah se ja sa telefona.
urno mahnuh eni rukom, pokuavajui da je udaljim, ali ona je ostala nepomino zurei u mene
sa hladnim sjajem u oima. Nisam razumeo zbog ega je imala takav izraz lica. Drei slualicu
vrsto priljubljenu uz uvo, utao sam leima okrenut prema njoj.
"Pa", nastavi glas drugog ja, "ta ena je bila Vada, kao to ste nagaali. Ove Nove godine, kada su
svi ostali lanovi Instituta doli da vam estitaju, Vada se iznenada prehladila i nije mogla da doe
sa njima. Prema tome vaa ena nije mogla da je prepozna. Ako je ovo jasno, onda je takoe jasno da
nije mnogo vano da li vam je ona prijatelj ili neprijatelj, zar ne?"
"U redu, ako je tako. Uradila je to to je uradila, na moj odnosno va zahtev."
"A vi se s tim ne slaete?"
Obazrivo se osvrnuh unaokolo. ena mi vie nije bila u sobi.
"Pa, izgleda da se sve urotilo protiv mene."
"Tako izgleda", ree smireno maina - da li sam ja to zamiljao - saaljivim tonom. "Na primer, vi
ste sami sebi neprijatelj i tu nema spasa. Trudili smo se da vam pomognemo onoliko koliko smo
mogli."
"Znam. Dosta s tim!" Iznenada se bezrazlono naljutih. "Kakav je va zakljuak? Dosta mi je
vrtenja u krug. Za boga miloga, ta mi savetujete da uradim?"

"udno. Mislio sam da je zakljuak jasan. Ne treba da izazivate neprilike podvrgavajui enu
ispitivanju maine."
"Zato bi to izazvalo neprilike?"
"Izazvalo bi. Ili ste mislili da e pokorno dopustiti da sa njome radite ta hoete, bez ikakvog
objanjenja? Ba ste se glupo poneli, ako ste to imali na umu. Oito laskate sebi da ste hladnokrvan
ovek, sposoban da simulira neznanje, ali ste samo jedan dosadan reakcionar. ena vam vie nee
dozvoliti da joj zavirite u um. Zato? Jer postoje neke stvari u njenom srcu koje ne bi elela da
saznate. Ne, ne brinite, nita u vezi sa neverstvom ili ljubomorom. Ali postoji i neto gore od toga:
pomirenost i prezir."
"To je besmislica!"
"Ne. Zaseda se nalazi uvek tamo gde je najmanje oekujete. Prepreka na neoekivanom mestu
predstavlja prekretnicu sudbine. Ako elite da iznudite pristanak od svoje ene, na preostaje vam
nita drugo do da joj otkrijete bar jedan deo istine. A obeanje koje ste dali u Laboratorijama
Jamamoto istog asa e biti prekreno i protiv vae volje."
"Ako se oslanjate na takvu hipotezu..."
"Oh, ne, nije to hipoteza. To je izvesno. Posredi je ispravan zakljuak. Da vas nisam pozvao
telefonom, vi biste sigurno prekrili obeanje i neto otkrili. Naravno, postojao je izlaz iz te tekoe.
Mogli ste, na primer, ranije da zatraite, dozvolu za posmatranje svoje ene, preko profesora
Jamamotoa, ali teko da ste to nameravali da uinite. Misli su vam usmerene u suprotnom pravcu. Zar
ne? Mada ste posetili laboratoriju, poinjete da smatrate kako ono to je do sada bilo uobiajeno
predstavlja moda izokrenutu stvarnost. Jedino mislite na to kako da pobegnete iz izokrenutog sveta i
da prekinete veze sa budunou ubistvom sopstvenog deteta. Seate se da je Vada sino rekla, dok
ste razgovarali, da je ovo suenje? I bilo je, pravo suenje. A presuda je moda ono to ja sada
govorim. Vi ste roeni reakcionar koji nema nikakve slinosti sa stvaraocem maine za predvianje.
Zaista ste zapanjujui reakcionar."
"Da li ste me zvali samo zato da mi odrite propoved?"
"Ne govorite kao da ste neko drugi. Ja sam vi, to znate."
"U redu. U svakom sluaju, eleo bih da broj rtava svedem na najmanju moguu meru. Sada, kada
znate da je bolniarka bila Vada, nema potrebe da enu podvrgavate ispitivanju maine. Ako se
slaete, bar smo u tome uspeli."
"Ali time hoete da kaete da je moje dete smeteno u vetaku posteljicu za vodena bia?"
"Upravo tako."
"Ali zato? Zato je to bilo potrebno?"
"Znao sam da e vas zanimati razlog. Profesor Jamamoto je oito predvideo da ete postaviti
pitanje o stvaranju Ijudskog ivota van materice i koliko sam shvatio smejao se vaoj stidljivosti da
to i uradite. Zbog toga sam podneo i drugi zahtev kako biste videli odgajanje vodenih ljudskih bia.
Od nas se oekuje da podnesemo odvojene zahteve. Moda je proveravanje ve zavreno, ali da biste
to saznali najbolje je da pitate direktno komitet. Neko e doi po vas posle pet sati."
"Samo jo neto: ko je, za ime boga, ubio raunovou?"
"Naravno, Tanomogi. Ali ne prenagljujte, ja sam to jest, vi ste izdali nareenje."
"Nisam to znao!"
"ak i da niste, ja tu nita ne mogu, tako se desilo."
"Tanomogi je tamo, zar ne? Upravo se nakaljao."
"Ne. To je Vada."
"Ne tie me se ko je. Dajte mi ga smesta."

"elite li da razgovarate?" zapita maina kao da se okrenula prema nekome. Odjednom se zau
Vadin nosni, zvonki smeh. "Ali profesore, razgovarate sami sa sobom."
To je bilo sasvim tano. Poto sam se ve nalazio tamo, bilo bi smeno da i lino doem bez
obzira kako neko gleda na stvari. Ali kakav bi trebalo da je moj poloaj? Odjednom mi je otupelo
ulo dodira; i slualica, vlana od znoja, gotovo da mi je ispala iz ruke. Dok sam se brzopleto upirao
da je uhvatim, prekinuo sam vezu. Pokuao am da je ponovo uspostavim, ali mi je odgovorilo samo
tiho zujanje.
Moda je tako bilo i najbolje. Ako je maina bila moje drugo ja i ako je znala sve o meni, sigurno
je predvidela i ovu nesmotrenost. Ali to se mene tie, ja sam jo imao da postavim neka pitanja. Pod
pretpostavkom da je moje drugo ja naredilo ubistvo raunovoe, to bi u najmanju ruku znailo da je
ono postojalo i pre samog dogaaja. To jest, to mora da znai da je moje ja ve postojalo pre nego
to se dogodilo da predviam budunosti pojedinaca. Kako u ime boga, da tano odredim kada je
nastalo? I ko je bio odgovoran za njegovo nastajanje?
Pokuah da telefoniram Tanomogiju. Nije bio kod kue. Naravno, ni Vade nije bilo.
ena me pozva kroz vrata.
"Spremna sam."
"Ne idemo."
"Ne idemo...? ta to treba da znai?"
"To znai da ne treba da poe sa mnom."
"Shvatam. Bio je to veoma udan razgovor, zar ne?"
Otvorih vrata i zastadoh na ulazu u dnevnu sobu. ena mi uzvrati pogled skinuvi kariku koja je
privrivala earpu, a zatim je baci pored toaletnog stola.
"Samo as. Da li me to prezire?"
ena me iznenaeno pogleda, a zatim se, kao da uopte nije raspoloena za to, nasmeja, ali samo
glasom. "Svuda oko usta ima beli prah od paste za zube."
Postao sam manji od makovog zrna. I dalje sam pokuavao neto da kaem, ali bio sam manji od
makovog zrna. I ne sanjajui da lica kakva smo pokazali jedno drugom - enino depresivno i
nasmejano i moje glupo i umazano pastom za zube - vie neemo videti, vratih se u kupatilo,
zatvorivi joj pred nosom vrata. Isprah usta i poeh da se brijem.
31.
Svakih pola sata pozivao sam istraivaku sobu u Institutu, pokuavajui da pronaem
Tanomogija. Duge razmake ispunjavao sam itajui novine. Kao i obino: MEUNARODNI
SPORAZUMI, PROBLEMI TERITORIJALNIH VODA, FINANSIJSKI PIJUNI. NEOBINI
TALAS TOPLOTE, POVEANJE MORSKOG NIVOA. ZEMLJOTRES, zatim LEPOTICA,
UBISTVO. POAR I PRIA O PONOSNOM DUHU. Meutim, bilo je udno to to je ova
stereotipna gomila naslova izazvala u meni prilino sentimentalnosti. U etrdeset i est godina zavirio
sam malo u budunost, ali nisam mogao da odagnam pomisao kako su svi ovi svakodnevni dogaaji
pripadali veoma dalekoj prolosti. Oseao sam se kao da sam u njoj iscrpljen zaostao.
Sedei tako u jednom trenutku sam zadremao. Vlana mrlja veliine lica pojavila se na novinama
zguvanim pod mojom glavom. Joio, koji se upravo vratio iz kole, odbacio je kolsku torbu i
odmah se okrenuo da ponovo izie. Iznervirani glas moje ene razlegao se za njim. Nevoljno ustadoh.
eleo sam da pozovem Joia i porazgovaram sa njim, ali ve sledeeg trenutka njegovi laki koraci
nestali su niz neki udaljeni prolaz.
Sioh dole. ena mi doviknu iz kuhinje: "eli li neto da pojede?"

"Ne. Ne sada. Mislim da u kasnije."

Navukavi klompe, izioh. Nameravao sam samo malo da protumaram po susedstvu i da za to
vreme osuim koulju, koja je bila natopljena znojem.
Samo to sam kroio napolje ugledah uhodu. Upravo mi se pribliavao sporim hodom; na licu mu
se ocrtavala dosada i na svaka dva-tri koraka utnuo bi neki kameni na koji bi naiao na trotoaru,
as levo as desno. Primetio me i iznenaeno se zaustavio. Prioh mu; ovog puta nije zbrisao ve
klimnuo glavom i zbunjeno se osmehnuo. "ta smerate?"
"Uh."
Pokuah da proem, ne obraajui panju na njega. Ali on se okrete i poe za mnom. Pa, neka radi
ta hoe. Bio bi lud da pokua neto na jednom ovakvom mestu. uo sam neprestanu viku dece koja
se igraju, video mnogobrojne prolaznike. Poto smo neko vreme tako hodali, primetih, sa namerom da
budem neprijatan, kako je na brzinu zbrisao pre neki dan, ali on se glasno nasmeja na najprostoduniji
nain.
"Oh, ne. Postupio sam onako kako su mi rekli."
"Vaa tehnika ubijanja oito je vrlo dobra."
"Ja jedino sluam nareenja?"
"Pa..." On iznenada zbunjeno obori pogled. "Tja, pa, reeno mi je da motrim na vas."
"Ko vam je izdao to nareenje?"
"Hm. Pa, vi lino, profesore."
Znai tako. To drugo ja oito je bilo spremno da prihvati bilo kakvo nareenje, ak i za ubistvo.
Ali uopte mi nije bilo jasno gde se u meni krila takva jedna linost. Da nisam bio toliko potiten,
moja agonija bila bi toplija i od vazduha koji me je okruavao, a ja bih uprkos tome poeo da drhtim
poput nekoga ko je dobio groznicu.
"Uzgred budi reeno, koliko ste ljudi do sada ubili?"
"Nijednog od kada sam poeo da radim za vas."
Ote mi se uzdah olakanja. "A ranije?"
"Jedanaest, tja. Moje naelo glasi: bez tragova. Prvo ih onesvestim. Zatvorim im nos. Zapuim
usta. Guenje. Od toga boli zadnjica, ali metod je veoma siguran. Kada elim da izgleda kao da su se
udavili, ne zapuim im nos. Pomou gumene cevi ubacim im vodu kroz njega. Pritisnem grudi, kao pri
vetakom disanju i na taj nain ubacim vodu u plua. Verujte mi, niko ne moe da utvrdi da se rtva
nije utopila. Takoe sam razradio i sistem davljenja. Ovako ispruenim dlanom pritisnete ovde, oko
Adamove jabuice, tako da ne ostaju tragovi. To traje neto due. rtva ponekada moe i da se opire,
tako da prethodno moram dobro da je sredim. Ukoliko nisam oprezan moe gadno da me pree. Zato
joj slomim zglavke na prstima. Iskopam noktom oko. Tako se to radi. Nikada ne koristim orue, zato
to ono ostavlja tragove. Radim golim rukama. Moda zvui kao da se hvalim ali obino smesta mogu
da kaem koji metod treba upotrebiti za koju rtvu. Pretpostavljam da je to neka vrsta hipnoze.
Pritisnem neki vitalni deo i gotov je. Uzmemo, na primer, vas, profesore. Znam ta bih s vama uradio,
ali, ovaj, ne mogu ba sve da vam kaem. Ako suvie znate moe stvar da mi ne uspe. Ali vama bi to
bilo svejedno zar ne, profesore, ha? Meni bi bilo svejedno. Za vas bih, ini mi se, izabrao neko
mesto na licu ili na bonom delu grudi."
Zato li je, za ime boga, mome drugom ja bio potreban jedan ovakav ovek? Unajmljen je i do
sada nije obavio nijedan posao, to je verovatno trebalo da znai da je odreen za mog telohranitelja;
takoe je bilo verovatno da se njegova uloga sastojala u tome da me stalno dri na oku. ta god da je
bilo u pitanju, sve je to bilo veoma udno. Nisam video nikakvu potrebu da etam unaokolo sa
momkom kao to je ovaj.

"U redu, sada moe da ide kui."

"Oh, ne, ne nasedam ja na to", zacereka se, lukavo me gledavi krajikom oka. "Zar niste sami
rekli, profesore, da ne izvravam usmena nareenja, ak i u sluaju da ih vi izdate? Ne nasedam ja na
to. Da li biste poli sa mnom u neki mali bar ako imate vremena? Zaboravio sam da ponesem ruak
kada sam jutros krenuo. Ne bih smeo da vas gubim iz vida, ali ako poete sa mnom, onda se to nee
kositi sa nareenjima. ta kaete na to, profesore? Sve mi odgovara: rezanci, paprika..."
Shvativi da u teko moi da odbijem i da u tavie samo dobiti time to u da ga astim,
ponudih mu porciju rezanaca u oblinjoj radnji. Setih se da ni ja nisam nita od jutra jeo. Nisam bio
gladan ali poto sam ve bio u restoranu, naruih porciju rezanaca od heljdinog brana. Uprkos
vruini moj krvoedni pratilac narui neku vrstu orbe sa rezancima i povrem koju je posipao
paprikom dok nije dobila svetlocrvenu boju, a zatim ju je pojeo polako srui kaiku za kaikom kao
da je proba. Toliko se u to udubio da nije primeivao muvu koja mu se motala po licu. ovek preda
mnom ne samo to je bio ubica, nego je imao i neeg avetinjskog u sebi.
Dnevni televizijski matine koji se prenosio iz pozorita upravo se zavrio i ja shvatih da je bilo
pet sati. ovek automatski ustade i pogleda unaokolo. "U pet treba da obavim jedan telefonski
razgovor kako bih saznao gde treba noas da vas vodim", ree on nervozno, a zatim pohita prema
telefonu i poe da okree brojeve. Izgovorio je dve ili tri rei, klimnuo glavom, a zatim naglo spustio
slualicu i vratio se do stola ivahnog izraza lica. "Svi su tamo; ele da smesta doete."
"Tamo? Kuda?"
"Vi kaite kuda. Sve je dogovoreno, zar ne? Trebalo je da doem u pet sati po vas."
Ovo je bio ovek koga je po mene poslalo moje drugo ja u dogovoru sa Jamamotom i njegovom
druinom odgajivaa vodenih sisara. Sve je bilo tako jednostavno, a u isto vreme i veoma zapetljano.
"Ali koga ste to upravo pozvali?"
"Profesora Tanomogija, naravno."
"Tanomogija? Zato Tanomogija? Zar je on u vezi sa komitetom?"
"Tja, pa..."
"Znate li gde je on?"
"Naravno da znam."
Kao da me je neko pourivao ja smesta izioh iz radnje i zaustavih jedan taksi. Klupe se
postepeno odmotavalo, lovac koji je postavio stupicu stao je da se pomalja, a kroz gustu kronju
poelo je da se nazire stablo. Sve se polako uklapalo; sada emo videti ta su mi pripremili. Uopte
me nije brinulo to sam iziao u izguvanoj koulji i klompama, kao ni to to mi je ostalo samo
trideset jena kada sam platio raun u restoranu. Tanomogi e nas ekati. On e platiti taksi.
Kao to bi se i oekivalo od jednog ubice, moj vodi je savreno poznavao ulice. Namerno je
birao uske sokake, terajui taksistu as da skree desno, as levo. Ali poto smo se kretali u pravcu
sasvim drugaijem od onog u kome sam mislio da emo ii - prema mestu gde su se nalazile
laboratorije Jamamoto na isuenom terenu - postepeno me je hvatala nervoza. Iznenada izbismo na
ulicu koja mi je bila poznata, glavnu arteriju kojom sam putovao svakog jutra i veeri. "Skrenite
tamo... na uglu gde se nalazi prodavnica cigareta", naredi moj pratilac preko vozaevog ramena.
"Ispred bele ograde... tamo, zdesna."
"Ne budite smeni", nevoljno povikah u svojoj zbunjenosi, sputajui ruku na naslon prednjeg
sedita. "Pa, to je IKT-ov aneks. To je moja kancelarija."
"Tano", ree moj pratilac, odmaknuvi se u ugao, "ali gospodin Tanomogi je rekao da doemo
ovamo i kad je rekao - tu smo."
Nije imalo smisla raspravljati se, poto nije bilo osnove za tvrdnju da je posredi neka greka. U

svakom sluaju odluih da iziem i ispitam straara. On potvrdi da je sastanak u toku. Oito nije
dolo do nesporazuma, jer je rekao kako mu je naloeno da ih obavesti im ja stignem. Moj pratilac
klimnu zadovoljno glavom, ustro trljajui vilicu.
"U kojoj su sobi?"
"Mislim da su u sobi gde se nalazi maina za predvianje na drugom spratu, gospodine."
Prozori u kojima su se ogledali tanani, sve mraniji oblaci, prazno su sijali i ja nita nisam mogao
da vidim.
Naloivi straaru da isplati taksistu, izioh. Kada sam se okrenuo i pogledao preko ramena,
ugledah ga kako zaueno bulji u moje drvene klompe. A unajmljeni ubica, koji je stajao pored njega
sa ljubaznim izrazom na licu, smejao se, dok su mu dugake ruke mlitavo visile du bokova.
U holu sam obuo sandale od like namenjene posetiocima.
U prolazu zavirih u kartoteku u prizemlju. Uvek vredan Kimura, sa jo etiri mlada radnika,
predano je radio na klasifikaciji i obeleavanju gomile raznovrsnog materijala i podataka, iako niko
od njih nije znao kada ili u koju svrhu e se oni iskoristiti. Ovo je bila, takorei, kuhinja koja je
snabdevala mainu za predvianje potrebnim obavetenjima. Bili su zadubljeni u injeniki, mada
jednolian posao, koji ih je, dok god budu verovali samo u injenice, potpuno zadovoljavao. Njih se
nije mnogo ticalo da li su te injenice prijale maini ili ne. Iskreno govorei, meni se sve vie
dopadao ovakav posao. Soba za istraivanje bila je prazna.
Hodnik na drugom spratu, u kome su se prozori nalazili samo s jedne strane, ve je bio utonuo u
mrak. Oslukivao sam, ali nisam uo nikakve sumnjive zvuke, ve samo one sa ulice. Tiho
koraajui, stigoh do vrata sobe i pokuah da virei kroz kljuaonicu neto dokuim, ali vidik mi je
zaklanjao stranji deo neije koulje tako da mi to nije uspelo.
U trenutku kada sam poloio ruku na kvaku, na brzinu u sebi ponovih ta u da im kaem: vidi,
vidi, ta se ovde dogaa? Ko je ovo odobrio, za ime boga? Lii mi na nekakav sastanak. Ne znam
zato bih ustupio ovu sobu za odravanje sastanka za koji nikada nisam uo. Kao prvo, ja sam pod
strogom kontrolom vlade; svaki put kada upotrebim ovu mainu za predvianje, moram nadlenima da
podnesem izvetaj. eleo bih da mi sada objasnite o emu je re. Ne mogu da vam dozvolim da
radite ta vam je volja. Ne znam kakvu vlast posedujete, ali ovo je sigurno: ovde ja zapovedam.
Procenjujui efekat koji e izazvati ovaj nastup, jednim pokretom otvorih vrata. Prohladan
povetarac pomilova mi obraze i zapahnu oi. Ostadoh zgranut; nisam izustio nijednu re od onoga to
sam nameravao da kaem. Prizor koji sam ugledao uopte nisam oekivao.
etiri mukarca i jedna devojka pomno su me posmatrali sa osmehom na licima. Sve su to bili
ljudi koje sam dobro znao, ak vrlo dobro. Od napetosti koju sam oekivao jednostavno nije bilo ni
traga.
Na dve stolice ispred stola, s moje leve strane, sedeli su profesor Jamamoto, zaduen za stvaranje
ivota van materice, i Vada Katsuko. U udubljenju maine stajao je Tanomogi, okrenut prema meni.
Zatim, tu je bio jo Aiba, Tanomogijev miljenik. Zapanjih se kada otkrih Tomojasija, iz komiteta za
programiranje, kako se samouvereno osmehuje u uglu s desne strane pored televizijskog ekrana.
Zgadio sam se nad vlastitom glupou to sam u njemu video samo birokratskog slugu.
Dovoljno je bilo to se silueta ubice nazirala u tami; injenica da ga nisam primetio dok smo
iveli ivot zajedniki, bila je nepodnoljiva. Bio sam u neprilici. Nisam imao pojma kako da se
uhvatim ukotac sa situacijom. Iznenada mi je sinulo: najstranije udovite je neznatno izmenjen
dobar prijatelj.
"Oekivali smo vas", ree Tanomogi, napravivi kratak korak prema meni i ponudivi mi mesto u
sredini koje je bilo prazno. Ostali mi pristupie na isti nain i poelee mi dobrodolicu. Istog

trenutka osetio sam olakanje.

Najpre sam otpozdravio profesoru Jamamotou, a zatim sam na ostale pogledao s visine. "Za ime
boga, ta ima da znai ovo dananje okupljanje?" upitah, poto sam se smestio u stolicu u sredini.
"Kao to vam je malopre saopteno preko telefona, razmotrili smo vau molbu u kojoj traite da
vam se odobri poseta odeljenju za odgajanje vodenih stvorenja", ree brzo Vada na svoj tipian
preozbiljan nain.
"Da", dodade odmah profesor Jamamoto, "izili smo u susret vaem zahtevu, profesore." On
klimnu glavom i na irokom licu mu se pojavi ljubazan osmeh, kome se i sam povinovao.
Odjednom se opet naoblailo. Prema mom miljenju neto nije bilo u redu. Nisam bio u stanju da
pratim ovu iznenadnu promenu oseanja. Izraz lica mi je bio odluan, a srce mi je silo u pete.
"Formalni naziv ovog skupa", ree Tanomogi, uzimajui re, "mogao bi biti Upravni komitet
drutva za eksploataciju morskog dna - redovni sastanak IKT ogranka. Ali to je predugako, a osim
toga ne oznaava dobro pravu sutinu naeg rada. Stoga smo odluili da se nazovemo komitet
ogranka."
"Iako smo samo ogranak, smatramo da je naa funkcija veoma vana", upade Aiba.
"Da, a ja sam takoe u glavnom komitetu", ree profesor Jamamoto, nehajno se klatei naprednazad. "Poto je ogranak maine za predvianje veoma vaan, naloeno mi je da prisustvujem vaim
sastancima u svojstvu specijalnog posmatraa."
"Ko vam je dozvolio da se koristite ovim mestom?" blago promrmljah, oborivi pogled i
zagledavi se u Tanomogijeva kolena koja su se nalazila pored mene.
Odjednom se oglasi zvunik maine za predvianje: "Ja."
"Vae drugo ja, profesore", ree Tomojasu, pomirljivo, podigavi pogled prema zvuniku.
Zavlada neprijatna tiina; blagosiljao sam je. Potpuno me je obuzela pometnja zbog mog
potitenog izgleda.
Profesor Jamamoto kresnu ibicu. "Da ponemo?" ree blago Tanomogi.
Aiba ukljui magnetofon.
"Smatram da nema potrebe za formalnostima." Tanomogi je oito predsedavao sednicom. "Danas
emo raspravljati o izvetaju sastavljenom nakon ispitivanja zahteva profesora Katsumija u kome on
trai da mu se dozvoli poseta, kao i o akciji koju treba preduzeti u vezi s tim."
"Akcija je zakljuak. O tome ne treba raspravljati", umea se maina za predvianje mojim
glasom.
"Tano, akciju koju valja preduzeti jednostavno treba izvriti", sloi se Vada, uvijajui kosu na
elu krajem prsta.
"Sasvim tano. Ali komitet je duan da prui objanjenje. Ako o ovoj akciji ne treba raspravljati,
hoemo li onda kao prvu taku dnevnog reda navesti objanjenje optuenoga? Na alost, ve smo
doneli odluku da se zahtev za posetu odbija u cilju spreavanja zloina, poto postoji opasnost da
profesor, s predumiljajem, izvri gnusno edomorstvo."
Progutah knedlu i podigoh pogled, ali nisam bio u stanju da izustim nijednu re.
"Da biste bili u toku stvari", ree blago Tanomogi, "odluili smo da predvidimo budunost
vodenih stvorenja i da vam dopustimo da vidite rezultate, koji e se pojaviti na ekranu. Ovo je
odluio ogranak komiteta, poto smatramo da ete od ovoga imati vie koristi nego od same posete.
Zatim je na redu 'akcija koju treba preduzeti', o emu je maloas bilo rei. Naravno, pre nje emo
objasniti ceo proces koji nas je doveo do ovakvog zakljuka. Takoe emo vas obavestiti, moda
istovremeno, o onome to je pratilo dogaaje koji su se zbili u nekoliko prethodnih dana."
"Ti si pravi zloinac", povikah piskutavim, starakim glasom koji je ak i mene iznenadio.

"Bie problema ako smatrate da se sluaj ubistva moe izuzeti iz konteksta. Morate nae motive
posmatrati u okviru celine."
"Zar", ree Vada, uznemireno tresui glavom, "ne bi trebalo da ponemo sa onim to izaziva u
profesoru Katsumiju najvee podozrenje? Kada i zato je nastalo ovo njegovo drugo ja."
Da, to je zaista bilo ono to me je najvie zanimalo. Kako je samo razdraujue oseanje da vas
neko skroz naskroz prozire. Nisam mogao da se suzdrim pri pomisli kako se prema meni kao prema
nekoj neznalici do sada ponaala ak i osoba kao to je Vada. "Samo trenutak", obrecnuh se, ne
obraajui panju na nju. "Najvie bih voleo da saznam, ta za ime boga, podrazumevate pod tim
'Akcija koju treba preduzeti'."
"Ah, pa..." Tanomogi zbunjeno pogleda oko sebe. Svi su u tiini uprli pogled u svoje ruke.
Konano, poto je ovu tiinu shvatio kao znak odobravanja, on nevoljno nastavi, prethodno se
obliznuvi. "Zakljuili smo da morate umreti."
"Umreti? Kakva glupa..."
Ne razmiljajui, poeh da ustajem; ali poto nisam bio previe uznemiren, sarkastino se
nasmejah.
"Sada moemo da razmotrimo razloge."
"Ne hvala!"
Mogao bih jednostavno da ustanem i smesta odem, ne obazirui se na ono to su mi rekli. ta bi
mogli da preduzmu? Nita se ne bi dogodilo. Nije postojao razlog da se neto dogodi. Ali kada
ugledah odluan i zloslutan izraz na svim licima, iznenada me obuze strah.
"Ali gospodine", ree Vada, naginjui se napred, "nemojte jo da se predate. Treba da izdrite do
kraja."
Svi potvrdno klimnue glavama zadravajui ozbiljan izraz na licima.
"To je tano", ree ohrabrujue Tanomogi, "pre svega zakljuak je logian, a logika se menja u
zavisnosti od hipoteza. Nameravamo da uloimo sve svoje napore kako bismo vas spasli, gospodine.
Ne gubite nadu. Ono emu se mi nadamo jeste, da ete vi sami poto vam je sada poznat zakljuak,
pronai premise koje bi mogle da izmene nau odluku. Zato bih eleo da nas sada sasluate."
32.
Ali logika nije mogla da ubije. Na kraju krajeva logika koja me je osudila na smrt bila je
neodriva. Ovi ljudi su poinili strahovitu greku. Oito da me nisu zadrali kako bih se borio da
pobijem njihovu logiku, jer sam ozbiljno shvatio ono to su rekli. U svakom sluaju, sasvim glatko je
ubijeno ve dvoje ljudi, jedan fetus ukraden i, tavie, na pozornicu je izveden glavni ubica. Ma
kakva da je bila logika, da su eleli, lako su mogli da me ubiju. Poniavala me je i sama injenica to
ih uopte sluam. Ali neto mi nije dalo da kroim iz sobe. Imao sam utisak da i vreme stoji uporedo
sa mojom nepokretnou.
"Dozvolite da vam sada po redu objasnim ono to se dogaalo", nastavi odmah Tanomogi, kao da
se plaio upadica. "Saznao sam za postojanje ove organizacije prolog septembra. Da, upravo u
vreme kada su se izvodili zavrni radovi na maini za predvianje, to jest, u vreme kada smo uspeli
da prikaemo razbijanje ae za vodu na ekranu. Moda se seate. Profesor Jamamoto iz Centralne
socijalne bolnice preporuio je Vadu i ona je dola da radi u Institut. Vada mi je prva rekla za
organizaciju."
Vada mu uputi upitni pogled. "Ali nisam ti odmah saoptila; uradila sam to kada sam te podrobno
ispitala", ree ona Tanomogiju.
"Da, znam", klimnu joj on iskosa glavom. "Bio je to veoma teak test. Toliko teak da sam u

poetku bio zbunjen i pitao se da li me ona odista eli. U svakom sluaju, ispriala mi je, jednu za
drugom, fantastino romantine prie o naoj budunosti koju bi maina mogla da opie. Bio sam
ubeen da je pesnik. Nisam je uzimao suvie ozbiljno, dok me je ona sve vreme, u stvari testirala."
"Bio je to test koji je trebalo da pokae do koje mere je spreman da podnese budunost odvojenu
od prolosti. Pokuavali smo da saznamo ta ga vie zanima, predvianje ili maina za predvianje.
Naravno, i sa vama smo izveli uvodni test, gospodine. Pitam se da li se seate?"
Sada kada je to pomenula, uinilo mi se da se seam. Nisam se spomenuo nieg konkretnog, ali mi
je palo na um da mi se uinilo udno to je ta devojka priala krajnje besmislice. Pokuao sam da
govorim, ali bez obzira na napore koje sam ulagao da pokrenem jezik, rei jednostavno nisu izlazile.
"Ali pali ste, profesore. Vi oito niste ni pokuali da uzmete u obzir mogunost da se budunost
moe razlikovati od sadanjosti. Kako to da vam objasnim? Ako se maini za predvianje ne postavi
pitanje, ona nije u stanju da odgovori. Hou da kaem kako ona ne moe sama da izmisli pitanje.
Stoga, da bi maina odista radila, potreban je kompletan ispitiva. Mi, meutim, smatramo da su vae
sposobnosti prilino oskudne u tom pogledu."
"Greite, najvanije su injenice", odbrusih. "Predvianje nije isto to i prianje bajki. Ono
predstavlja logiko zakljuivanje doneto na osnovu injenica i samo injenica! ta vam znai ta
besmislica? To je prava budalatina."
"Sumnjam, sumnjam da maina moe da se oslanja samo na injenice. Zar ne treba te injenice
preoblikovati u pitanja?"
"Dosta. Dozvolite da vas podsetim da sam ja samo tehniar, ne filozof."
"Sasvim tano. Dakle vi subjekte uvek birate prema odreenom kriterijumu."
"ta hoete time da kaete?" Pokuao sam da govorim odluno, nagnuvi se napred i oslonivi se
jednom rukom o naslon stolice; ali izgubih dah i rei mi zastadoe duboko u grlu. "Ne tie me se ta
kaete, Tanomogi, ali vi ste, vi ste ubica. A vi, Vada, vi ste predvodili one koji su otrgli od mene
moje dete. Smatram da ste svi ludi. Vi, Tomojasu, zaprepastila me je vaa dvolinost. Niste prezali
da me izigrate. Ostao sam bez rei!"
"Ne znam za ostale, ali to se mene tie, ja nisam eleo da oteavam situaciju", ree Tomojasu,
zagledavi se u pod kao da trai pomo.
"To je tano", nastavi profesor Jamamoto, ispruivi otvorenu aku kao da e me odgurnuti.
"Gospodin Tomojasu se nalazio u veoma tekoj situaciji. Poto je eleo da ova dvoznana
organizacija ne upada u oi, zauzeo je stav koji na prvi pogled moe da izgleda sumnjiv."
"Dvoznana organizacija?"
"Samo trenutak. Krenimo od poetka", ree Tanomogi proavi pored mene. Kada je stigao do
vrata okrenuo se i stao poloivi zglavke prstiju na ugao radnog stola. "Naravno, smatram da imate
neku optu ideju, ali pre izvesnog vremena poeli smo da upotrebljavamo mainu za predvianje za
potrebe Drutva za eksploataciju morskog dna. Ne, to ba nije tano. Mogli smo da je vratimo u
preanje stanje kada god smo to eleli pomou naroitog ureaja."
"Ko vam je odobrio da to radite na svoju ruku?"
"Vlasti su me dodelile ovoj tajnoj organizaciji. U poetku sam se, naravno, opirao. Bez obzira na
injenicu to su tvrdili da njihov mandat prevazilazi mandat vlade, alio sam to su me naimenovali
bez vaeg odobrenja. Ali Drutvo je to hitno zahtevalo. Zauzelo je prekomerno revnostan stav, iako je
znalo da je trend ka razvitku podmorskih kolonija neopoziv. Bilo je puno zebnje zato to nije moglo
da razabere budunost. Kada su do njega doprle glasine da je posao na izradi maine za predvianje
priveden kraju, odmah je pohitalo ovamo. Ali nije dolazilo u obzir da javno iznese ponudu, jer je
organizacija bila potpuno tajna. Tada su poslali Vadu da me ispita; poto je ona rekla da sam

pogodan za to, zakazan mi je sastanak. Ali ja sam odbio. eleo sam da vas nagovorim da se i vi
prikljuite, a to isto su hteli i odgovorni ljudi koji stoje iza organizacije. To je bilo malo nezgodno
zato to smo radili zajedno. Takoe sam ozbiljno sumnjao da ete prozreti informacije koje su ulazile
u mainu. Naravno, imajui u vidu vau profesionalnu korektnost, vi apsolutno nikada ne biste
upotrebili mainu bez odobrenja komiteta za programiranje."
"Vidite, gospodine", upade Vada razdraenim glasom, "vas je mnogo vie zanimala sama maina
nego budunost."
"Hajde, hajde. Ne govori tako", ree Tanomogi, prekinuvi je. "Kada je to uvidelo, Drutvo je,
preko Tomojasija, namerno smislilo nain da onemogui rad komiteta. Ali nije dolazilo u obzir da ih
suvie dugo ostavimo nezaposlene. Trebalo je stvari srediti tako da se odugovlai donoenje
odluke..."
"Oh, da, a zatim ste, pretpostavljam, odluili da me ubijete."
"Nipoto. Tek mnogo kasnije smo shvatili da nam ne preostaje nita drugo nego da vas ubijemo.
ak je i Vada, koja ovako govori, bila zabrinuta za vas. Drutvo je ozbiljno preduzimalo legalne
korake da vas iskljui, ali nismo mogli da se sloimo. Jednostavno nismo bili u stanju da uradimo
neto toliko okrutno. Znali smo koliko vam znai ova maina za predvianje. Upravo je Vada bila ta
koja je predloila da vas analiziramo, ubacimo u mainu i predvidimo vam budunost. Rezultati testa
nisu bili ba najbolji; bilo je malo neodgovorno donositi zakljuke uz pomo tako neodreenih
metoda. Tanije reeno, odluili smo da maina predvidi vau reakciju u sluaju da saznate za razvoj
podmorskih kolonija."
"I ta se dogodilo?"
"Ah...", zaplete jezikom Tanomogi, napuivi usne. Iscrtavao je mnotvo malih kvadrata sa
zajednikim stranama u uglu stola.
"ta je to? Zemljotres?" iznenada povika Aiba, zagledavi se u tavanicu. Kada je to rekao
postadoh svestan slabih krunih drhtaja zemljotresa koji su mi se kretali od stopala do kolena. Potres
je potrajao oko etiri sekunde, a zatim je odjednom prestao.
"I onda?" pourih da kaem, ali Tanomogi zbunjeno zatrese glavom.
"Pa... rezultati; verujem da vam je jasno, da su rezultati bili loi."
"U kom smislu loi?"
"Jednostavno govorei, gospodine, vi ne biste mogli da podnesete predvienu budunost. Drugim
reima, u stanju ste da sebi predoite budunost jedino kao sled raanja i umiranja. Drei se tog
ogranienja, mada ste polagali tolike nade u mainu za predvianje, niste mogli da prihvatite
budunost koja se brzo razvija, budunost koja bi mogla da uniti, porekne sadanjost - jednu okrutnu
budunost. to se tie programiranja, vi ste moda jedan od najveih strunjaka koje imamo, ali
programiranje je jednostavan proces svoenja kvalitativnog na kvantitativno. Ako se kvantitativno
ponovo ne sintetie u kvalitativno nikada se budunost ne moe valjano dokuiti. To je oigledno, ali
vi ste bili optimista u tom pogledu. Mogli ste da shvatite budunost jedino kao mehaniki produetak
kvantitativnih injenica. Sledstveno tome vas je moglo da zanima predvianje budunosti, ali uopte
niste bili u stanju da podnesete pravu budunost."
"Ne razumem. ta pokuavate da kaete? Nita ne shvatam."
"Samo trenutak. Objasniu vam to na primerima. Imam u planu da vam celu stvar prikaem kasnije
i na televiziji. Ne samo da ste zauzeli neprijateljski stav, ve ste u poslednje vreme poeli ak da
sumnjate i u sposobnosti maine za predvianje."
"Ne znam zato se na ovaj nain koristite prolim vremenom?"
"Ne postoji drugi nain. Maina za predvianje je predvidela. Da biste omeli ostvarenje

budunosti, prekrili ste obeanje; hou da kaem, pre nekoliko sati gotovo ste doneli odluku da
otkrijete tajnu organizacije."
"ta bi to promenilo? Nema nieg loeg u tome to je neko protivnik podmorskih kolonija koje
koriste vodena stvorenja. ak i moje protivljenje predstavlja deo bilo koje mogue budunosti,
budunosti koja bi bila drugo predvianje bazirano na skupu novih uslova. Verujem da vredi
upotrebiti mainu za predvianje da bi se spreila jedna tako smena budunost."
"Hoete da kaete da maina za predvianje ne treba da stvara budunost, ve da uva
sadanjost?"
"Da, upravo to", nestrpljivo upade Vada. "Konano, to je osnovni tok razmiljanja profesora
Katsumija. Nepotrebno je ita vie rei."
"Ovo je ba jednostran razgovor", rekoh, jedva suzdravajui bes koji je u meni rastao.
"Budunost sa podmorskim kolonijama nije neminovna i jedina. Nema nieg opasnijeg od pokuaja
monopolizacije predvianja. Zar vas nisam uvek na to upozoravao? To je faizam. To je kao da
dravniku podarite boansku mo. Zato ne pokuate da predvidite budunost u kojoj se odgonetavaju
tajne?"
"Ali uinili smo to", promrmlja bezlino Tanomogi. "Ishod je bio vae ubistvo, gospodine."
"Ko me je ubio?"
"Ubica koji eka ispred vrata."
33.
Znai nameravali su da me ubiju. A za to su imali zaprepaujui razlog. S obzirom da je
predvianje izvreno, mogao bih da razumem da su pokuali da ga nekako izvrdaju, ali nikako mi nije
ilo u glavu da su delali u saglasnosti sa predvienim i pripremali se da izvre ubistvo. Ukratko,
predvianje je bilo samo izgovor da me smaknu.
"To nije tano", iznenada ree moj drugi glas preko zvunika kao da mu je ista misao upravo pala
na pamet. Uhvatila me je panika; imao sam oseanje kao da je i sama odea koju sam nosio na sebi
postala providna.
"ta nije tano?"
"Ono o emu ste upravo razmiljali."
Tanomogi i ostali upree u mene poglede koji su me probadali.
"U svakom sluaju", nastavi glas iz maine, "dolo je do nesporazuma. Tanomogi i ostali uopte se
nisu krotko potinili predvianju. Daleko od toga. Poeli su odista predano da trae nain na koji bi
mogli da vas spasu. Zatim su doli da se konsultuju sa mnom."
"To je vae drugo ja, gospodine", umea se brzo Tanomogi. "Vi biste pre svih drugih trebalo da
ozbiljno razmislite o svojoj sudbini. Uostalom, poznajem vas bolje od vas samog."
"Oigledno", ree glas. "Ono to sledi gotovo se sve zasniva na mojim planovima. Ovo ja
predstavlja vau idealnu projekciju, Katsumi. Drugim reima, mogli biste da kaete da je boja volja
to niste svesni sami sebe."
"Ubistvo...? Klopka...?" jedva izgovorih.
"Tano, niko za to nije odgovoran. Sami ste to uradili."
"U redu, prestanimo da se igramo", obrecnuh se, uputivi zbog neeg otar pogled Tanomogiju. On
obori oi i prstima pritisnu slepoonice.
"Ne, to je u stvari bio teorijski plan", mirno ree glas, ali u njemu se oseala vrstina koja mi je
gnjeila utrobu. "Istina je. Razmislite o tome. Sve je preduzeto s jednim ciljem. Predmet razmiljanja
je bio kako stvoriti uslove pod kojima vi neete saznati za tajnu organizaciju kada otkrijete

budunost. Sledstveno tome, jasno je da je ak i pravo ubistvo imalo dva cilja. Prvo, staviti vam do
znanja kako ne moete da se pouzdate u spoljanji svet bilo ta da se desi i kako ste osumnjieni kao
sauesnik. Drugo, da vas psiholoki pripremimo na ono to je zatim usledilo, nametnuvi vam ideju o
posredniku u trgovini fetusima."
"Ali i dalje ne razumem. Sam sam toga dana planirao da predvidim neiju linu budunost,
budunost oveka koji je ubijen, tipa koga sam sasvim sluajno sreo na ulici."
"Pogreno. Maina mora da vam je dala mig. Sugestija je bila unapred smiljena poto je cela
situacija predviena; da niste doli na tu ideju, Tanomogi bi vas naveo na nju. A to se tie oveka,
nije potrebno ni rei da je i tu iza svega stajao Tanomogi. Podozrivi knjigovoa je na osnovu tedne
knjiice na kraju ipak naterao devojku da prizna. Devojka se nepromiljeno izrekla o poslu oko
trgovine fetusima i ovek je tako saznao nau tajnu. Prema zakonu organizacije morali smo, pre ili
kasnije, da ih oboje uutkamo. ovek je prethodno bio pozvan da doe u kafe gde je toboe trebalo
da se sretne sa ljudima iz bolnice, a Tanomogi vas je poveo tamo. Ono to je usledilo i sami znate.
Tanomogi ga je ubio, a ja sam vam pretio preko telefona. Devojka je popila lek koji joj je dao Aiba i
pokorno izvrila samoubistvo."
"Ali sve je to nehumano!"
"Da, moda i jeste."
"Za bilo koji oblik pravde da se zalaete, ne moete da opravdavate ubistvo."
"Ali ni vi da tako uopteno raspravljate o svemu. Ubistvo je loe ne zato to rtvu liava fizikog
ivota, ve to je liava budunosti. Pa vi ste sami razmiljali o tome da uskratite ivot svom detetu,
zar ne?"
"To je neto drugo."
"Zato? Uopte nije tako. Zato to niste u stanju da se suoite sa ovom budunou vi mirno
moete da se ne obazirete na njegov ivot. U ovim vremenima koja se menjaju i u kojima ne postoji
samo jedna budunost - vremenima u kojima morate da rtvujete jednu budunost zarad druge ubistvo je neizbeno. Da devojka onda nije bila spremna da umre, ta biste vi uradili? Pitam se.
Smesta biste je podvrgli ispitivanju maine i saznavi za postojanje vodenih stvorenja, podigli biste
veliku buku i poviku oko toga, je li tako?"
"Naravno."
"Poteni ste. To je tano. Javno mnenje bi se uzburkalo, rulja bi napala farme za odgajanje
vodenih stvorenja i budunost bi potpuno bila zapeaena."
"Otkud to znate?"
"Rekla nam je maina koju ste napravili."
"ak i da je tako, nemate prava da sadanjost podredite budunosti koja jo nije ni poela."
"Nije re o pravu, ve o volji."
"Tim vie."
"ta to govorite? Vi ste bili taj koji je probudio uspavanu budunost, zar ne? Oigledno, da jo ni
sami ne shvatate ta ste uradili. Kada nekog ujede pas-ljubimac obino je gazda za to kriv. Pravo
govorei, nemate razloga da se alite poto ste lako mogli jo tada da doivite devojinu sudbinu."
"Da", upade Tanomogi, "bilo je pomena o tome."
"Mi, meutim, nismo prestali da se nadamo sve do samog kraja. Pokuali smo sve to smo mogli;
Tanomogi me je posluao i latio se zadatka da ubije raunovou."
"Ali ja..."
"Ne, zahvaljujui Tanomogiju, samo zahvaljujui njemu izbegli ste zlehudu sudbinu da budete
smaknuti uopte ne saznavi razlog tome. tavie, videvi budunost, ma kako provizorno, dali smo

vam ansu da ne prekrite na zakon. Da, da va sin. Oh, pretpostavljam da jo ne znate. Da, deak je.
Ovo je mnogo vie Vadina zasluga nego moja."
Pogledi nam se sretoe, ali Vada ne okrenu glavu. Pobledela je do vrha nosa, a samo su joj zrnaste
oi sijale kao u neke ptice. Iznenada se prisetih razgovora od sino, u kome je kazala da sam osuen.
Tada nije izgledala zbunjena, ve kao da me je optuivala. Ne moe se strailo zaplaiti tikvom za
maskeradu. Zbunjenost je nadjaala ljutnju u meni, a celo telo mi se ukrutilo kao daska.
"Zahvaljujui Vadi, uspeli smo da vas veemo za budunost. To to e va sin nastaviti da ivi
kao vodeno bie predstavlja znak zahvalnosti koju vam svi dugujemo kao oveku koji je usavrio
mainu za predvianje. Zar ne shvatate? U svakom sluaju to znai da ste uspeli da ne poinite
nikakav zloin protiv budunosti. A to je ve mnogo. Zloin protiv budunosti nije isto to i zloin
protiv prolosti ili sadanjosti. On je fundamentalan i neopoziv."
"Ne mogu da poverujem u ono to govorite. Sin e mi biti preobraen u unakaenog roba. Kako to
moe da bude znak zahvalnosti. Ne mogu da vam opiem koliko sam zaprepaen."
"Samo trenutak. Vae zaprepaenje predstavlja samo nesporazum iji je uzrok neobavetenost,
ali za sada neka ostane tako. Kada ovde zavrimo, odveemo vas u laboratoriju profesora
Jamamotoa. U poetku vam se moda inilo da je sve ovo besmisleno, niz nepovezanih dogaaja, ali
ak ni od najboljeg suda ne biste mogli da oekujete vie pravednosti. Doli ste u priliku da vidite
deli budunosti koja je u vama pobudila veliko zanimanje, ali ipak niste smeli o tome da prozborite
ni rei. To je sve to sam mogao da uinim. Nisam imao izbora, do da vas pustim da o ostalome sami
donesete odluku. Polagao sam velike nade u vas. Hoete li hrabro zakoraiti u budunost ili ete se
povui?"
"I..."
"Nema vie potrebe da vas objanjavam vama samome. Uprkos svim naim zalaganjima niste se
nimalo promenili. Svojom neumenou dospeli ste u situaciju iz koje ne moete da se izvuete, ako
eni ne objasnite o emu je re. Mi smo na neki nain malo okoliali, ali to u krajnjem sluaju nije
izmenilo ishod prvog predvianja. Da smo vas ostavili samog, sigurno biste otkrili tajnu. Zbog toga
smo vas doveli ovamo dok ne donesemo krajnju odluku."
"Ipak, prema onome to je profesor Jamamoto jue rekao, postoje blaa sredstva od ubistva."
"Tako je. Obino upotrebljavamo neupadljivije metode. Kako bilo da bilo, Drutvo dnevno doe
do proseno osam stotina fetusa. Shvatate li da najmanje osam stotina trudnica dnevno sazna za
trgovinu fetusima? To je godinje dve stotine i devedeset hiljada. Veoma je zanimljivo da smo tajnu
uspeli da ouvamo. No, da ne biste razbijali glavu oko toga, reiemo vam kako nam je to polo za
rukom; posluili smo se jednim veoma prljavim trikom - usadili smo u te ene strah priajui im da
ono to radimo predstavlja veoma ozbiljan zloin i da su svi koji nam prodaju fetuse nai sauesnici.
Kada dobiju sedam hiljada jena njihov strah postaje taman toliki da sprei isprazna brbljanja. To
verovatno ne bi uspelo da je transakcija slobodna. Moda smatrate da je udno dati sedam hiljada
jena za pobaeni fetus koji e zavriti u klozetskoj olji. Ali kada uzmete u obzir razmere podmorskih
kolonija koje e biti izgraene, godinja investicija od nekih tri milijarde jena je beznaajna. Ne
mislite li da je suma od sedam hiljada jena preniska za jedan ljudski ivot? Do sume od sedam
hiljada jena doli su psiholozi i oigledno je da due na dananjem tritu toliko i vrede. To je veoma
zanimljivo. Ali, naravno, sedam hiljada jena koje smo dali vaoj eni nije imalo tu svrhu. Bila je to
samo opravdana demonstracija. Jasno vam je da cene dua ne mogu da budu jednoobrazne. U svakom
sluaju, ako uzmete u obzir veliki broj umeanih, oigledno je da stvar mora negde da procuri. Ali
bez obzira na to kako se glasine ire, ako su ove ene svesne injenice da su sauesnice u zloinu,
one e tvrditi da je u pitanju bilo neko stomano oboljenje. to se vest vie proiri, tim je vei

promet fetusa; to nije mnogo opasno, mada bi moglo da bude, ako se otkrije neka informacija. Glasine
iznenada prerastaju u javno mnenje; a ono natkriljuje pojedinano i iri se poput virusnog gripa. Istog
asa moramo da preduzmemo potrebne mere. U devojinom sluaju morali smo da primenimo
najstrou kaznu za primer ostalima zbog grube greke koju je poinio glupavi posrednik. To je veoma
zapetljano, jer sa svakim upadamo u iste neprilike; ali tu nema pomoi. Oh, najstroa kazna nije sama
po sebi toliko vana, jer uklanjanje lea predstavlja isto tako problem. Zato se obino koristimo
metodom koja za sobom ne ostavlja tragove. Na primer, jae ih zastraimo, ili, ako to ne upali,
izazovemo vetako ludilo. A ini mi se da vi ne biste vie voleli ludilo od smrti."
"Moete svata rei kada je u pitanju neko drugi."
"Neko drugi? Govorite gluposti. Vaa smrt je istovremeno i moja. Ali ne budimo sentimentalni.
Ako imate snage da rasuujete i da se oduprete oseanjima i sami ete sasvim prirodno doi do istog
zakljuka. To je sigurno bolje nego iveti kao biljka, a sem toga lanovi vae porodice dobie
odreenu sumu na ime osiguranja zahvaljujui dobroti naeg Drutva."
"Osiguranje? Ba ljubazno od vas. Ali ako je vaa volja u stvari moja, kao to vi kaete, onda je
ovo svojevrsno samoubistvo, zar ne? Osiguranje se ne isplauje samoubicama."
"To ne treba da vas brine. Izgledae kao nesrean sluaj. Doiveete strujni udar dodirnuvi icu
visokog napona."
34.
Nisam znao koliko je vremena prolo; ali napolju se ve potpuno smrailo i pre nego to sam ja to
shvatio. Niko se nije pomerio; oajniki sam se drao samo svog vremena, kao da sam iskusio niz
zapanjujuih snova, budei se iz jednog i zapadajui u drugi. Kada bih samo mogao da ostanem
ovako daleko, tiina bi veno trajala; sledei trenutak nikada ne bi doao.
Da li sam o neemu razmiljao za to vreme? Jasno da jesam ali oito samo o nevanim sitnicama.
Da li je ista ena koja je vodila pansion gde je Tanomogi stanovao peglala i njegove pantalone? Ili je
to bila Vada? Oito sam opet zaturio raun za televizijsku pretplatu u depu i jednostavno zaboravio
na njega. Nisam uinio ni najmanji pokret, onako izgubljen kakav sam bio u lavirintu ovih
nepovezanih misli. Ali da su moja oseanja imala priliku, ona bi sama poletela. ekao sam da mi se
ukae prilika, svi miii su mi bili napeti, kao kod make koja posmatra rupu u zidu. Re 'maka' nije
bila sluajno upotrebljena. U tom trenutku sam bio daleko od stvarnosti kao u nekom ludilu, ali jedan
predmet je ostao uz mene kao veza sa svakodnevnim tokom stvari. Bila je to veranda okupana rasutim
mrljama suneve svetlosti koje je stvarala reetka od letava optoena puzavicom. Sve dok ta veranda
bude postojala, meni nee smeti nita da se dogodi i nee mi se dogoditi.
Uz kripu stolice Aiba iznenada ustade.
"Zar ne bi trebalo uskoro da ponemo? Ve je skoro dolo vreme za to, zar ne?"
"Da me ubijete?" povikah, nesvesno ustavi i pri tom preturivi stolicu.
"Ne, ne", promuca iznenaeno Tanomogi, dok Vada smesta nastavi:
"Ne, jo. Preostalo nam je jo vie od dva asa do predvienog vremena. Ali u meuvremenu
trebalo bi da vas uz pomo televizije provedemo kroz farmu za odgajanje vodenih stvorenja kao to
smo obeali; ako ste raspoloeni, veoma nam je stalo da vidite film o podmorskoj koloniji."
"Nema tu nikakvog 'ako', sigurno da elim da je vidim", odvano upade maina. "To je od poetka
bilo na spisku. Vreme za smaknue namerno je pomaknuto na devet sati. Ma kako da su jaki vai
dokazi, subjekat jo nije ubeen. On jo namerava da prui otpor."
"Pa, onda, moemo da ponemo, zar ne?" ree Aiba preko Tomojasijevog ramena, pruivi ruku u
pravcu maine.

"Mogu li samo da dobijem au vode pre nego to ponemo...", ree oklevajui Tomojasu,
potraivi pogledom Vadu.
"Moe li voni sok?"
"ao mi je, ali strano sam edan."
"Sasvim je u redu. Ionako kasnimo, moram da siem i kaem Kimuri i ostalima da idu kui."
Iznenada se obratih Vadi, koja je poela da se kree na svoj klizei nain, dok je telo bilo kruto i
uspravno. "Da li to znai da Kimura i ostali ne znaju za organizaciju?"
"Ne, oni nita ne znaju", ree Tanomogi umesto nje. Gotovo istog trenutka povih se u pravcu vrata
i svom silinom bacih se napred, oduprevi se nonim prstima o pod. Ali pre nego to sam uspeo da
dohvatim vrata, neko ih je spolja irom otvorio i jedva uspeh da zadrim ravnoteu saplevi se dok
sam proletao kroz njih. Tamo je, prepreivi mi put, stajao mladi, ubica osobenog stila. Na licu mu
je igrao zbunjeni osmeh, dok su mu duge ruke nehajno stajale oputene uz telo kao da nije znao ta e
s njima.
"Ipak ste pokuali? No, no, profesore."
Ne obazirui se, zaleteh se u njega. Jedino to mi je preostalo bilo je da obavestim Kimuru o
situaciji i da zatraim od njega pomo. Ovi ljudi su bili ludi. Ciljajui levim ramenom u momkove
grudi i koristei trenutak dok je bio izbaen iz stroja, probah da proem s njegove desne strane. To
mi je bila namera, ali neto je oito ispalo pogreno u mojim proraunima. Osetih otar pritisak s
leve strane, a onda me neto snano zavrte i narednog trenutka obreh se kod suprotnog zida u poloaju
koji je teko bilo shvatiti. Kao da je donji deo mog tela padao negde vrlo daleko. Iz prepona, izmeu
prstiju, uiju, mnotvo oiju buljilo mi je u lice. Konano, s povratkom normalnih prostornih odnosa,
osetih otar bol u predelu slabina.
Vratili su me u stolicu; sa jedne strane me je pridravao Tanomogi, a sa druge Tomojasu. "Znojite
se", ree Vada tihim glasom, gurajui mi u ruku uredno presavijenu maramicu. Malo dalje stajao je
profesor Jamamoto odmahujui glavom kao da eli da mi kae da sam glupo postupio. Primetio sam
da je mladi koji je zadrao svoj preanji stav razmaknuo tanke usne.
"Da, profesore. Doktor Jamamoto mi je rekao da vas spreim, ako ita pokuate. Prvo sam
pomislio da je to bila ala. Izvinite, ali ta sam drugo mogao?"
"Dosta. Idi tamo i ekaj", ree maina, ali bilo je jasno da ovek nije mogao da razlikuje glas
maine od mog glasa. Iaeno klimajui glavom, ali ne naroito zbunjen, on ode. uo sam lepljiv
zvuk njegovih platnenih cipela.
"Nita se nije promenilo. Samo nastavite", ree Vada naputajui sobu.
"Sve to uradite, sve to kaete, sve je predvieno", prekorno ree maina, naglaavajui rei.
Tanomogi ugasi svetla u sobi, a Aiba ukljui televizor.
Odjednom, kao da me je tama ohrabrila, poeh da viem. Ali grlo mi je bilo suvo i urlik je bio
slabiji nego to sam oekivao.
"Zato vam je sve ovo potrebno? I pored svega nameravate da me ubijete, zato onda ne svrite s
tim."
"Nemamo nita protiv", ree Tanomogi, pogledavi s oklevanjem preko ramena u plavkastu
svetlost ekrana. "Pa, ako zaista ne elite da vidite film..."
Ostao sam bez rei i nepokretan, oseajui rezak bol u slabinama.

INTERLUDIJ
Televizijski film o farmi za odgajanje vodenih stvorenja; objanjenja daje Profesor Jamamoto.
Na ekranu se pojavljuju gvozdena vrata sa belo ispisanim brojem tri.
Ulazi mladi u belom mantilu. Okree se i mirkajui gleda u publiku.
- Kao prvo soba za raanje. Zamoliu vas da pogledate svoje dete. (Okrenuvi se prema mladiu.)
Spremni?
- Da, gospodine. Soba 3.
- Preskoite objanjenja. Pokaite nam samo sina profesora Katsumija.
(Mladi klima glavom i otvara vrata. Unutranjost je gotovo ista kao i u sobi za rast svinja.
Mladi se penje uz neke elezne stepenice i nestaje u unutranjosti.)
- Kada se proe hodnikom s desne strane, odmah se izbija iza zgrade koju smo sino videli sigurno se seate bazena u kome su obuavali psa. Planiramo da sagradimo nekakav mali tramvaj, jer
nam je potrebno vie od pola sata da peice proemo kroz podzemne prolaze.
(Mladi se vraa drei staklenu kutiju.)
- Sve u redu?
- Da, gospodine.
(Krupni plan staklene kutije. Uvijeni fetus, u obliku gregorca. Providno srce pulsira poput vlakna
vazduha koje svetluca na toploti. Krvni sudovi nalik na eksplozije vatrometa u tami, elatinska
supstanca.)
- Ovo je vae dete. ta kaete? Izgleda veoma zdravo. Nastavimo. (Tama.) Ah, samo trenutak.
Pripremaju se. Ova farma za uzgajanje vodenih stvorenja podeljena je u tri glavna odeljenja:
proizvodno, odgajivako i za obuavanje. Ali preskoimo podelu raanja, jer je istovetna kao i kod
drugih ivotinja. Razlika izmeu odeljenja za odgajanje i odeljenja za obuavanje sastoji se u tome
to se u prvom radi sa decom do pet godina, a u drugom od pet pa nadalje. Meutim, deca iznad est
godina su roena u vreme dok smo jo eksperimentisali, tako da sada radimo sa veoma malim brojem
u okviru te grupe: jedan od osam godina, osmoro od sedam i po godina, dvadeset i etvoro od sedam
godina i jedva sto osamdeset i jednim od est godina. Kada se doe do petogodinjaka broj iznenada
skae na etrdeset hiljada; a od etiri pa nanie, poveava se svake godine, dostiui devedeset, pa i
sto hiljada. Sledstveno tome, od sledee godine pa nadalje, odeljenje za obuku trebalo bi da poprimi
svoje prave razmere, tako da mi sada pourujemo izgradnju na nekoliko razliitih otvorenih
gradilita. Budui da se broj polaznika ukljuenih u jedan razred kree od tri do deset hiljada, sve u
svemu gradimo dvadeset i jedan centar.
- Izvinite to sam vas ostavio da ekate.
(Upada jedan glas i ekran se zasvetli. Pod vodom, u ogromnom bazenu, dokle god pogled dopire,
nalaze se dugake police podeljene na male odeljke; one se pruaju u mnogobrojnim redovima i na
vie nivoa. U svakom odeljku lebdi po jedno vodeno sisane u poloaju koji mu odgovara.)
- Ovo je soba za negu, deo odeljenja za odgajanje dece. Ovde ih donose direktno iz sobe gde se
raaju; premaamo pet stotina dnevno, a ima dana kada dostignemo i hiljadu. Idealno bi bilo drati ih
ovde pet meseci dok ne prestanu da sisaju, ali kada bismo to radili trebalo bi nam najmanje sto
dvadeset hiljada mesta. A to je neizvodljivo. Tako sve bebe drimo ovde dok ne napune dva meseca,
a zatim iz mesene serije izdvajamo tri stotine za ciljeve istraivanja. Ukupan broj se popne do devet
stotina. Ostale, kada uu u trei mesec, aljemo u odeljenje za odgajanje pri specijalnim podmorskim
eksploatacionim lokacijama. Na alost, strano nam nedostaju instruktori, tako da nas to zabrinjava.

Ali smrtnost je iznenaujue mala. Postoji jo pet bazena slinih ovome, sa trinaest hiljada mesta;
zatim tu su i odeljenja za odgajanje i obuavanje dece - ogledni bazeni za one izmeu tri i pet meseci
i za one koji dolaze iz takvih oglednih bazena. Pokazau vam sve po redu, ali kao prvo eleo bih da
vidite negovateljske pogodnosti.
(Kamera zumira jedan od odeljaka. To je kutija napravljena od bakelita. Unutra se nalazi beliasta
vodena beba prekrivena naborima, i sa krgama koje se pokreu, spava u udnom poloaju, sa telom
koje lebdi iznad glave. U gornjem delu kutije nalazi se red izrataja, od kojih je svaki povezan sa
tankam cevi koja je sa svoje strane privrena za jednu drugu odvodnu cev koja se protee du vrha,
Slina jedna cev protee se i po dnu, ali u svakoj kutiji nalazi se samo jedan ispust.)
- Kroz gornju cev prolazi mleko, a donja je za odvod otpadnih materija.
(Isplivava tehniar sa bocama za kiseonik, klima glavom, Iagano prstom lupka po poklopcu kutije.
Beba se budi i krge joj se ubrzano otvaraju i zatvaraju. Polako se preokree na lea, glava joj se
podie gore i poinje da sisa jedan od izrataja na poklopcu. Izraz lica joj je istovetan sa izrazom
obinog deteta, osim to je veoma udno to to svaki put kada su joj usta puna, mleko izlazi kroz
otvore krga. Na kraju cela unutranjost kutije postaje bela. Jasno se vidi da stara voda i svea voda
krue kroz donju cev.)
- Na najtei problem nije bilo hranjenje, ve regulisanje telesne toplote. Pojavom krga dolo je
do niza promena u lezdama sa spoljanjim luenjem. Prema zakonu meuodnosa predvideli smo da
e moda doi do promene u kvalitetu koe i nagomilavanja potkonih masnih tkiva, ali nismo imali
konkretnu ideju u kolikoj meri. Dalje, postojao je i problem otpornosti koe - na predmete i infekcije.
Ovo nas je zaista uznemirilo. Da smo ih obukli u neku vrstu plastike nakon to odrastu, nikada ne
bismo uspeli da im ouvamo telesnu toplotu, jer je voda slabi provodnik toplote. Ipak smo uspeli u
tome. Pitanje je bilo kolika bi trebala da je temperatura vode za vreme razdoblja odgoja. Kao to
znate, toplokrvne ivotinje zadravaju visoku temperaturu bez obzira na stepen toplote oko njih i u
stanju su da potroe prilino veliku koliinu energije. Ali kada su u pitanju vodena stvorenja, koja su
pretrpela korenite promene oblika i psihe, njihova sposobnost prilagoavanja okolini jo se vie
aktivirala: tako je sasvim mogue, ako nismo obrazrivi, da im i suvie snizimo temperaturu. Na
primer, telesna temperatura riba razlikuje se od temperature vode od etiri do est stepeni. Ako
nekim neverovatnim dogaajem doe do prekoraenja toga, ova vodena stvorenja, na koja smo
utroili toliko mnogo vremena, preobrazila bi se u bezvredne budale. Zar ih ne bi onda trebalo
podizati u vodi zagrejanoj do devedeset i est stepeni? Ali to nije tako jednostavno. Takoe nas je
brinulo kako da im pojaamo kou i potkone naslage sala. Nikako nismo mogli da se odluimo. Ali
uspeli smo da reimo i taj problem. Pogledajte ono tamo. Gornja cev - koja se ne primeuje spolja ima dva sloja. Unutranja cev pregraena je na sredini, jedna strana je za mleko, a druga za morsku
vodu od etrdeset pet stepeni. Obino je strana sa mlekom prikljuena na cucle. Ali operacija koja se
izvodi u sobi za preradu, u cevima tri puta dnevno dolazi do obrnutog procesa; ujutro, u podne i
uvee, est puta u naizmeninim razmacima od deset i osam sekundi, kroz trideset cucli ubacuje se
hladna voda umesto mleka. Drugim reima, to bi se moglo nazvati masaom pomou hladne vode pod
pritiskom. Ovo je dovelo do neoekivanih rezultata. Na alost, ne mogu sada da vam to prikaem, ali
deca se za vreme masae bune. (On mae rukom smejui se:) Ali dosta o tome. Idemo dalje. Na redu
je ogledni bazen koji ste malopre videli, posle koga ih prebacujemo u odvojene bazene u zavisnosti
od starosti. Nemamo mnogo vremena, tako da emo preskoiti sva meustanja i pokazati vam na kraju
samo petogodinjake i nain na koji ive.
(Slika polako nestaje. Sledea scena. Bazen veliine jedne uionice u osnovnoj koli. Oko
tridesetoro dece, polovina deaci, zabavljaju se plivajui slobodno unaokolo u vodi. Za stopala su

im privrena gumena peraja. U svemu lie na prosenu japansku decu, sem to udno bulje i ne
trepu, to im kosa leluja nalik na morske trave, to imaju krge na poetku vrata i slab, uzan grudni
ko u odnosu na torzo.
Zvuk kao kada se taru dva komada zaralog metala, ispunjava celu oblast. uma isprepletenih cevi
visi sa tavanice i mnogobrojni komadi drveta plivaju na povrini vode. Kolutovi kroz koje se moe
proplivavati i zidni izrataji sloenih i najednakih oblika. Oito predstavljaju deje igrake.)
- Buka koja se uje potie od dejeg krgutanja zubima. Vodena bia razgovaraju krguui
zubima. Glasne ice su im atrofirale, ali ak i da ih imaju, u vodi im niemu ne bi sluile. Koriste se
nekom vrstom Morzeove azbuke, ali gramatika je istovetna sa japanskom tako da se moe prevoditi.
Prednost je u tome to moete da razgovarate pomou bilo kog instrumenta, uopte se ne sluei
ustima. Dvoje ljudi mogu da vode sasvim privatan razgovor lupkajui se meusobno po prstima.
Takoe se moe drati govor sa punim ustima lupkajui stopalom o pod. to se tie pisanja, stvorili
smo simbole sastavljene od uspravnih i vodoravnih linija. Danas postoji oko osamdeset bivih radiooperatora koji veoma teno govore vodenim jezikom. A od kada smo poeli da se sluimo mainom
za prevoenje koja poseduje elektronski mozak, doli smo do stupnja na kome moemo da im
pruimo prilino temeljito obrazovanje. Pogledajte, uzbueni su. Primili su nareenje od otpravnika.
(Deca zure u pravcu odakle oito potiu signali. Odjednom pohrle prema izlazu s leve strane,
nastojei da to pre stignu. Kamera ih prati. Dve ene sa bocama za kiseonik. Jedna stoji pored velike
kutije. Druga oito daje neka uputstva trljanjem dva tapa. Deca se postrojavaju u jedan red pred
njima. Jedna od ena vadi iz kutije neke predmete veliine obinih knjiga i daje ih svakom detetu.
Jedno dete koje je dobilo svoju porciju iznenada je zagrize.)
- Vreme je za obrok.
(ena sa tapovima udara dete koje jede. Ono bei, krguui zubima.)
- Kanjen je, jer se ravo ponaao. Veoma smo strogi to se tie discipline. Ne dozvoljavamo im
da jedu dok se ne vrate u svoju sobu.
- Da li se to dete smejalo?
- Pa, njihovo izraavanje emocija donekle se izmenilo.
To nije smeh u onom smislu u kome bismo mi mislili da jeste. Dijafragma je atrofirala zajedno sa
pluima, tako da oni u stvari ne mogu da se smeju. Zanimljivo je da uopte ne plau. Ne bi mogli i da
hoe. Suzni kanali su nestali, kao i ostale lezde sa spoljnim luenjem.
- Iako ne liju suze, da li se njihovo plakanje razlikuje jo u neem od naeg?
- Kao to je Dejms rekao, ovek ne plae zato to je tuan; on je tuan zato to plae. Oni nemaju
lezde za plakanje, tako da im je oseanje tuge moda ak i strano.
(Jedna devojica koja se sprema da dijagonalno proe ispred kamere iznenaeno se osvrnu. Malo,
iljato lice sa svetlim, iroko otvorenim oima. Iznenada iskezi zube i otro zakrguta, proizvevi
rezak zvuk, a zatim promeni smer i otpliva.)
- Kako je to okrutno?
- ta ste rekli?
- Suvie je patetino.
- (Smeh.) Ne valja vam to. Primoravate sebe da osetite simpatiju pripisujui im svoja vlastita
oseanja. To je gubitak vremena. Idemo dalje. Model discipline za one iznad est godina.
- (Iz televizora.) eleo bih da napravimo pauzu, ako nemate nita protiv.
- Naravno. Treba da prebacimo kameru podmornicom na malo udaljenije mesto. U meuvremenu,
upalimo svetlo.

Vaan izvetaj koji je sainio Tomojasu,

za vreme pauze, o hipotezama
u vezi sa krajem etvrtog meuledenog doba.
- Ja sam samo funkcioner i zato u da govorim kratko i jasno. Profesoru Katsumiju je ovo ve
poznato, ali moram rei da su jutros ponovo zvali iz novina, zbog predloga Rusa o zajednikom
istraivanju aktivnosti grupe vulkana na dnu Pacifika. U stvari, mi smo ve odavno okonali ovo
istraivanje uz pomo gospodina Tanomogija. Vrlo je verovatno da su i Rusi doli do neke opte
ideje o onome to mi znamo, ali poznato je da je to deo politikog cenjkanja.
- Objasnite nam to to jednostavnije, upozori Tanomogi.
- U redu. U svakom sluaju, kako ja nisam specijalista mogu samo jednostavno da govorim.
Dogodilo se da su se aktivirali vulkani na celom dnu Pacifika. Ova pojava je, tavie, oito povezana
sa iznenadnim nedavnim promenama u vodi, naroito sa nenormalno visokim letnjim temperaturama
na severnoj hemisferi. Ve neko vreme, mogu se uti razliita objanjenja: mrlje na suncu, porast
ugljen-dioksida izazvan sve veim korienjem energije. Ali ta pojava ne moe se objasniti tako
jednostavnim razlozima.
Naravno, znamo da se gleeri i antarktika kapa, preostali iz etvrtog ledenog doba, tope i da se
sledstveno tome poviava nivo mora; ali taj porast ne odvija se u saglasnosti sa naim proraunima.
Isti sluaj je bio i sa prethodnim treim ledenim dobom, koje je potpuno nestalo za hiljadu godina.
Evo ta imam na umu: proraunavi da e se nivo mora podii za oko tri stotine stopa, veliki broj
zemalja je spakovao svoje gradove i fabrike i premestio ih na vie nivoe. Sramota je rei, ali
japanska vlada jednostavno se nije obazirala na to i prepustila je stvari svome toku, moda i zato to
ovde nema veih uzvienja.
Meutim, od skoranje meunarodne geodetske godine postalo je sasvim jasno da ukupno
poveanje nivoa mora premaa koliinu otpoljenog leda, za blizu tri puta ako moemo da se
pouzdamo u svoje proraune. Pojedini naunici idu toliko daleko da tvrde kako premaa ak za tri i
po puta. Kada razmiljam o tome, shvatam da je nemogue objasniti ovo sveopte tonjenje tla
jednostavnom tvrdnjom da je u pitanju opadanje nivoa podzemnih voda. Morska voda se negde
obnavlja. Podzemni vulkani poinju da bivaju izuzetno aktivni. Vulkanski gas se uglavnom sastoji od
pare; sadanja morska voda potie iz takvih gasova. Moda je istina, ne znam, ali mora da je neto
slino u pitanju.
Pa ipak sudei prema poveanju nivoa morske vode, izgleda da nisu u pitanju ba male erupcije.
Dogaa se oito neto udesno. Na primer, prema jednoj novoj teoriji - naravno, ja samo
parafraziram naunike - ono to nazivamo zemljom prvobitno je nastalo spajanjem i rastezanjem
mesta, pomou ove vulkanske pare, i to onih mesta na povrini globusa koja su bila naroito bogata
radioaktivnim supstancama. Kao rezultat toga, unutranjost je ispunjena toplom, kaastom magmom.
Vremenom, ova materija se iri i u neravnomernim razmacima postaju aktivni vulkani; naravno, sve
je ovo veoma uproeno. Sada kada kora postaje sve deblja od lave, teina se poveava i na kraju
postaje preveliika, tako da se sadraji iznenada izbacuju iz okvira poput krofne ispunjene eleom
kada se na nju stane nogom. Naravno, takve erupcije se deavaju na granici morskog dna i kopnenih
masiva.
Do jednog ovakvog dogaaja dolazi u proseku jednom u pedeset do devedeset miliona godina i
jasno je da je to neizbeno. Kada se problem podrobnije razmotri, pada u oi da se oblasti oko lanca
pacifike obale udno pomeraju. To je oblast estih zemljotresa poznata pod nazivom Pacifiki
vatreni krug. Pa, iskreno govorei, ja to ne razumem. Ako je sve ovo tano, porast temperature i
morskog nivoa ne predstavljaju pojavu meuledenog doba ve su verovatnije ishod jedne od tih

velikih kataklizmi koje se deavaju jednom u pedeset miliona godina. Ovim se iscrpljuje hipoteza o
kraju etvrtog meuledenog doba.
Kada je ova hipoteza prvi put izloena - ne znam tano gde - mnoge zemlje uhvatila je panika tako
da je odmah ukinuta meunarodna geodetska godina. Razlog to su se uznemirile bila je pretpostavka
da e u srazmerno skorijoj budunosti izuzetno snano proraditi nekoliko stotina puta vie vulkana
nego danas; odmah bi se naglo poveao i nivo mora za vie od devedeset stopa godinje. Za etrdeset
godina poveanje bi premailo tri hiljade stopa. Da je ovo prodrlo u javnost, to je malo mogue,
dolo bi do katastrofe. Dolo bi do potpunog sloma javnog reda i discipline. Pored Rusije, sa njenim
ogromnim prostranstvima, bila bi zbrisana i Evropa, kao i Amerika izuzev Stenovitih Planina. Od
Japana kau da bi ostalo svega pet ili est izolovanih planinskih vrhova. Dok se ne preduzmu
odreene protivmere, dunost vlade je da ne obavesti stanovnitvo.
Svaka vlada je odluila da se ne mea u poslove drugih zemalja s tim da se niko ne mea ni u
njene probleme. Ali budui da stalno dolazi do promena u vladama, ne moemo biti sasvim sigurni da
e se ovakva politika nastaviti. Zbog toga je oformljena neka vrsta komiteta za protivmere,
okupljenog oko finansijera. A ovaj komitet se zatim razvio u Drutvo za razvoj podmorskih kolonija.
"Postupili ste krajnje nepoteno!"
Oseao sam se kao da sam na silu popio neku virulentnu kiselinu. Goreo mi je ak i vrh jezika. Da
li sam stvarno bio ljut ili sam samo mislio da treba da budem, ili sam pokuavao da iskoristim ovu
provokativnu situaciju? Nisam znao, ali sam oseao da u ovom trenutku po svaku cenu moram da
progovorim.
"Ako ste sve ovo znali...", jedva izgovorih, vrsto stegnutih vilinih miia koji nisu hteli da me
sluaju, "zato to odmah niste rekli? Da sam to znao od poetka, sasvim drugaije bih postupao."
"Pitam se da li biste?" ree otro Tanomogi, podigavi pogled.
"Ali naravno da bih", povikah, pomislivi kako je to bilo i vie od povika. "Ne rei nita o tako
katastrofalnom toku dogaaja naprosto je udovino."
"Ne mislim tako. Da sam dogaaje ranije izloio, smatram da biste vi lutali, pokuavajui da se
vie nego ikada uhvatite za postojee stanje stvari."
"Ali zato?"
"Zato to bi vas propast zemlje uzbudila."
"Pa, svakako da bi!"
"Da li vam se ini da bi postojanje vodenih stvorenja ublailo vau brinost?"
Pokuah da odgovorim, ali nisam bio u stanju. Samo zabrektah kao da sam nazebao, poput neke
male beznaajne ivotinje. U gornjem delu tela oseao sam toplotu, ali od kolena nanie bio sam
udnovato hladan. Kao da je smrt odatle poela da puzi navie.
"A zatim", ree polako Tanomogi, "ini mi se da je bavljenje podmorskim vulkanima posao
drugorazrednog znaenja."
"Kako to?" ree Tomojasu, veoma uzbuen. "Ovo nije bilo koje meuledeno doba, ovo je kraj
etvrtog meuledenog doba. Moda i poetak potpuno novog geolokog ustrojstva."
"Nije ija nego vrat. Bez obzira na to da li preti ili ne prirodna propast, pronalazak podmorskih
naselja je sam po sebi od mnogo veeg znaaja. Ne zato to su neizbena, ve zato to u pozitivnom
smilu predstavljaju stvaranje jednog izvanrednog novog sveta. Ja jednostavno smatram da je problem
poveanja podmorskog nivoa dobra prilika da se ljudi od znaaja odlue na akciju."
"Jeres, Tanomogi, jeres."
"Neka je. Na je poloaj izgleda drugaiji od Tomojasijevog. To je istina, profesore. Izabrali smo

istu sudbinu, ali to ne znai da su nam i miljenja istovetna. Smatram da ete se sloiti, Tomojasu, da
nai finansijski magnati u stvari planiraju da na ovome zarade mnogo novca. Ili moda tvrdite da
ulau u fondove za budunost iz vlastitih depova?"
"Preterujete", ree Tomojasu, ljutitog izraza lica, isturivi bradu. "Ne tie me se da li je u drugom
planu ili ne, ali jedna je stvar sigurna: gradovi, zemlja i sve ostalo e potonuti. Bilo ta da kaete, to
je izvesno."
Na televizijskom ekranu ponovo se pojavljuje kola za obuavanje vodenih bia i uju se
komentari profesora Jamamotoa.
(Predmet u obliku lale koji stoji na jednoj stabljici i beliasto sjaji naspram tamnog morskog
neba, plovi u uzdrhtaloj vodi.)
- Ovo je model zgrade za obuku. Ne mislite li da je arhitektonsko reenje veoma zanimljivo? U
celosti je sagraena od plastike; zidovi su uplji i ispunjeni gasom. Gas joj omoguava da plovi.
Upravo suprotno kopnenim strukturama kojima zapoveda gravitacija. Tavanica i podovi nisu
potrebni, jer je nastanjuju slobodno-pokretna vodena bia. Nije bitno ni da li je privrena na
nekom nivou ili ne. Ulazi i izlazi su okrenuti prema gore. Sloiete se da je konstrukcija veoma
jednostavna. A zatim, bilo ta da kaete, veliku pogodnost predstavlja to to im u sobama nije
potreban vazduh; ne postavljaju se problemi proputanja vode ili njenog pritiska. Morske dubine su
miroljubive i tihe. (Pribliavamo se zgradi.)
- Velika je, zar ne?
- Danas u njoj ivi svega dvesta etrdeset itelja, ali kako dece ima sve vie, planirano je da se taj
broj popne na hiljadu. To je kombinacija kole i spavaonice. Kakva zgrada! U budunosti e
postojati niz od dvadeset i jedne zgrade kao to je ova. Svake godine bie tri stotine dece od pet do
sedam godina starosti, ukupno dvadeset i jedna hiljada. Lako ih je izgraditi. Uskoro emo prei na
masovnu proizvodnju. Sada se trenutno grade etiri zgrade, od kojih svaka kada je saeta zauzima
priblino mesto jednog kamiona. Privrste se za dno okeana, uduva se gas, i to je sve to treba
uraditi. Pretpostavljam da je malo tee postaviti samo temelje za koje se privruju.
(Kamera putuje uz jednu od strana zdanja. Jedan za drugim pojavljuju se prstenovi slabe svetlosti
nalik na fluorescenciju. Jasno je da je izvor svetlosti ugraen u zidove. Ne ekranu svetluca jato malih
riba.)
- Paljivo gledajte. Ove trake svetlosti koje se pale i gase namerno su postavljene. Ritam
smenjivanja svetlosti i tame blago se razlikuje od jedne do druge trake kada se kreete nanie.
Njihova je uloga da mame ribe. Svaka vrsta ribe ima odreenu jainu svetlosti koja je najvie
privlai i one nesmotreno hrle prema dnu pratei taj ritam. Tamo ih oekuje usisiva za ribe sa irom
otvorenim ustima. ini mi se da podsea na usavreni mamac za muve. Smatram da e ovakvi naini
ribarenja i lova biti rasprostranjeni u budunosti. Vrlo su efikasni. Dodue, ribari iz tog podruja...
- Gde je to 'podruje', za boga miloga?
- Negde izmedu Urajasua i Kisarasua.
- Kako vam je uspelo da ostanete neprimeeni?
- Sluaj je hteo da se dubina mora u toj oblasti kree od sto pedeset do sto osamdeset stopa. Pored
toga, uklonili smo blato - tano sedamdeset i pet stopa, upravo onoliko koliko je zgrada visoka.
Nemogue je spustiti se na tu dubinu bez ronilakog odela. A na uenike se pomno pazi.
- ta rade obuavaoci?
- Produuju drae dok vrh ne doe na oko ezdeset stopa ispod povrine.

(Kamera se penje na vrh graevine. U sredini izrezbarenog ispupenja nalazi se velika okrugla
rupa. Jedan malian pliva u vodi, jednu nogu zakaivi za ivicu rupe. U blizini njegovog ramena pliva
riba pribline veliine dlana.)
- Izlazi da nas pozdravi. Ovo je vodeno bie broj jedan. On je najstariji. Ove godine puni osam
godina, ali izgleda kao da ima dvanaest, trinaest, pa ak i vie. Istina je da nema majku. Ali u moru
sve zaprepaujue brzo sazreva. Proitao sam u publikaciji koju je izdala ruska Akademija nauka da
ak i biljke pokazuju porast bioloke efikasnosti od oko sto posto u poreenju sa pet odsto kopnene
flore. Slonu je potrebno etrdeset godina da potpuno odraste; veliki kitovi se razmnoavaju ve dve
do tri godine posle roenja.
(Malian malo otvara usta i krguui zubima povija glavu. Pokretom ruke otera ribu koja
pokuava da se trlja o njegove usne. Dobija se utisak da se on gotovo smei, ali moda i nije tako.
Celo telo mu je obavijeno sivom jaknom i hula-hopkama; peraje su mu privrene za stopala. Kosa
mu lebdi oko glave kao dim. Sem otrine njegovih udno irom otvorenih, ovalnih oiju, graciozan
stav podsea gotovo na devojaki, moda i zbog toga to ga sa svih strana podrava pritisak vode.
Samo krge i iljati grudni ko na neki nain deluju sablasno.)
- Riba je pitoma. Deak voli domae ivotinje. Njegovo ime prevedeno na na govor glasi Iriri.
To je samo simbol, da tako kaem. Pogledajte sada gore... krov na vrhu.
(Kamera se pribliava povrini krova. Ispod pokrivke, oito napravljene od plastike, bujno raste
neto to podsea na crnkaste mehurove.)
- Zove se scenedesmus quadricauda, vrsta chloreolle, ali od samog poetka prilagodili smo ovu
slatkovodnu vrstu na morsku vodu. To je u stvari idealan izvor hrane. Sadri vie od dvanaest vrsta
svih vanih amino kiselina. Krekeri koji se od nje prave predstavljaju deju poslasticu.
(Malian lagano savija kolena i u tom poloaju mirno poinje da se sputa u rupu. On zubima
poziva svoju ribicu. Ona polazi za njim. Kamera ih prati otpozadi. Malian se gri u loptu i poto je
uvukao glavu poinje bre da se kree. Vrhovi stopala, na koja su privrena peraja, pokreu mu se
u finom ritmu. S druge strane ga eka mnotvo dece, drei se za doruje koje se protee du zida
rupe i u pravoj liniji preseca put ispred kamere. amor nalik na zujanje insekata.)
- Vrlo pitoma ribica. Ako nastavimo na ovaj nain da ih pripitomljavamo, ribe e postati domae
ivotinje. (Govori u mikrofon.) Hoete li da prekinete ovde? (uje se tup glas kroz zvunike.) elite
li da vidite radnu sobu?
- U redu... ali samo za trenutak.
(Kamera se zaustavlja. Zid. Dugaak niz ovalnih vrata veoma lii na konicu.)
- Kako je sada niko ne koristi, gotovo da je prazna. Ovde je uionica - uglavnom za praktinu
nastavu. (Pribliavamo se jednim vratima. Drei ribu, malian joj stavlja malo svoje kose u usta i
pretiui nas, sklizne u sobu.)
- Nazivamo je uionica, ali kada bude gotova, bie to mala fabrika, za potpuno praktinu svrhu.
Biemo u stanju da izvodimo eksperimente iz fizike, upravljamo mainama, proizvodimo namirnice.
Za pet godina, kada najstariji razred postane redovno radno osoblje, bie dovoljna za svakodnevne
potrebe.
- ta se dogaa kada neko od njih zavri kolovanje?
- U izgradnji su podmorske fabrike, a zatim potrebni su nam ljudi i za rad u podmorskim rudnicima
i na naftonosnim poljima. U podmorskim skladitima osea se veliki nedostatak radne snage i bie
oduevljeni da dobiju svrene uenike. Planiramo da one sa naroito dobrim ocenama prebacimo u
odeljenja za specijalnu obuku, osposobimo ih za doktore, uitelje i tehniare, kako bi pomagali nama
ljudima i u dogledno vreme nas zamenili.

- (Tomojasu, upozoravajui.) Ali dijametralno suprotno stanovite da ovo specijalno

obrazovanje...
- To nema nikakve veze. Mogunosti kopnenog oveka su ograniene, a osim toga njegov broj je
sasvim nedovoljan.
(Unutranjost sobe. Nema specijalnog radnog stola, ali iz poda, zidova i tavanice, tre police,
izrataji, kuke. Na njima su zakaeni plastini baloni u kojima se nalaze alatke.)
- Pogledajte, to su Iririjevi izumi. (U mikrofon.) Da li bi pokazao kako se upotrebljavaju, molim
te? (krgutanje. Malian klima glavom, hvata alatku i balon i povezuje ih sa cevi koja izlazi iz ugla
sobe.)
- Komprimiran vazduh. To je glavna snaga pod vodom. Takoe, imaju gasni barut i teni gas.
(Malian okree ruicu. Alatka poinje da se trese i da isputa mehurie. Mehurii prolaze ispred
nas i odlaze ka tavanici gde se skupljaju u veliku kap koju lagano uvlai otvor na tavanici. Riba ih
prati, zagrizajui u njih. Kada malian postavi vinilsku dasku pored sebe, preko izrataja koji se
trese, mehurii prestaju da izlaze.)
- To je automatska kruna testera. Dragocen pronalazak. Sve je sam izradio. Naravno, runo. Ova
soba za preradu plastike opremljena je uobiajenom opremom. Plastika je za ivot pod vodom, ono
to je gvoe za ivot na kopnu, tako da se moe rei, kako ovladati u potpunosti njome predstavlja
osnovno umee ovdanjeg ivota. Ali to je pomalo udno... dete od jedva osam godina. U moru
sazrevaju mnogo bre, i to ne samo fiziki.
- Kako dolazite do energije? Za proizvodnju plastike potrebne su vam prilino visoke
temperature, a zatim tu je i osvetljenje u ovoj sobi...
- Elektricitet, naravno. Razvojem tehnike izolacije to je bilo veoma lako. To je jedan od goruih
problema ivota pod vodom. Kako god se okrene, ivot bez elektriciteta je nemogu.
- Stvarno?
- Sigurno. ak iako se pronae zamena za grejanje i energiju. Uzmimo, na primer, telegraf: poto
se elektrini talasi ne mogu prenositi kroz vodu, moraju se, naravno, upotrebljavati supersonini. Ali
elektricitet je nezamenjiv pri odailjanju i primanju. Osim toga, eleli bismo da u dogledno vreme
sami obezbeujemo komprimirani vazduh. Sada smo kablom povezani sa kopnom, ali u budunosti e
postojati mali atomski generator, ili emo izmisliti delotvoran generator na teko ulje ili pak,
proizvesti generator na gas koga pokree sopstvena plovnost. Moramo da ostvarimo nain opstanka
koji e biti nezavisan od kopna. Tada emo takoe biti u stanju da podignemo laboratoriju
privrenu za morsko dno, daleko od bilo kog mesta. ak bi bilo mogue podii i ogromne gradove.
Dobro, dobro. Jo jedan izum.
(Na treini razdaljine od dna pojavljuje se malian vukui ravan tap sa prikaenim pedalima i
propelerom na donjem kraju ije su elise postavljene pod pravim uglom. Uspravljajui ga, on se
penje i poinje da okree pedale. Ide navie. Kada se nagne napred, poinje da se kree u stranu.)
- Podvodni bicikl. Ponosan je to ga vidimo na njemu.
- Iznenadujue je dobroudan, zar ne?
- Tako je. Iriri je naroito mio. Taj deak je bio na prvi eksperimentalni uzorak, pa smo moda
napravili malu pogreku u razvojnom procesu. lezde sa spoljanjim luenjem nisu sasvim nestale.
Primetili ste, zar ne, da mu je oblik oiju ovalan? U levom oku primeuju se neznatni tragom suznih
lezdi. One su moda uzrok nepotpunog sagorevanja.
- Nepotpunog sagorevanja?
- Morate imati u vidu da ovekove emocije u velikoj meri zavise od osetljivosti njegove koe i
sluzavih membrana. Na primer 'oseati se ljigavo', 'najeiti se', 'oseati svrab' - uzmimo samo

nekoliko ovakvih senzacija koje se javljaju na povrini tela - sve su one metafore za raspoloenja ili
atmosferu. Ukratko, ove povrinske senzacije predstavljaju nagon da se more u nama sauva od
vazduha. Moda vam se ini da sam se udaljio od predmeta razgovora, ali ipak vas molim da me
sasluate; moda e vam koristiti. Kao to znate, ljudska bia su visoko razvijene kopnene ivotinje
ije je telo gotovo u potpunosti sainjeno od morskih sastojaka, poev od krvi i kostiju, pa do
plazme. Ne samo da su prvobitni ivot predstavljali morski kristali, ve je ivot i dalje nastavio da
zavisi od mora. Pa ak i kada se preselio na kopno, doneo je sa sobom more zavijeno u svoju kou. U
sluaju bolesti mora da primi injekcije soli. Koa nije nita drugo do transformacija mora. Mada je
njena otpornost jaa od bilo ega drugog, povremeno mora da se okrepi morem. lezde sa
spoljanjim luenjem predstavljaju morska pojaanja za otvrdlu kou. Suze su more oiju. I tako, u
krajnjoj liniji naa oseanja, odnosno, stimulacija i kontrola lezda sa spoljanjim luenjem, samo su
borba mora koje nastoji da se odbrani od kopna.
- Bez njih ne bi bilo ni oseanja?
- Ne, nisam ba to rekao, ali njihovo svojstvo je sasvim drugaije nego to mi to obino
zamiljamo. Danas se vodena bia nalaze u vodi i u ovom trenutku ne moraju da se bore sa
atmosferom. To je kao da kaemo da se riba ne plai vatre.
(Malian spretno upravlja vodenim biciklom, igrajui uge sa ribom ljubimicom.)
- U stvari, kada posmatram drugu decu sem Iririja, uznemiruje me injenica to ne pokazuju da
imaju ba mnogo oseanja. Naravno, time ne mislim da kaem da ih uopte nemaju. Re je, naprosto,
samo o drugaijoj vrsti, ali...
- Hoete da kaete da jedino ovo dete ima osobine ljudskog bia?
- Do tog ste zakljuka doli posmatrajui ga. (Sentimentalno.) Zar posedovanje ljudskih oseanja
pod morem ne predstavlja samo nepotpuno sagorevanje?
(Pratei ribu malian promie pored kamere i izlazi iz sobe.)
- Nije li to razlog to je on tako pametan?
- Ne, ostala deca ne zaostaju za njim to se tie same inteligencije. Dete tri meseca mlae od
njega, napravilo je sat koji radi na principu promene vazdunih mehuria. Nazivamo ga sat, mada se
kazaljke pomeraju svakih petnaest minuta.
(Kamera prati maliana koji se lagano kree prema svojim drugovima.)
- (On se pribrao i ponovo progovorio svojim poslovnim glasom.)
- Ovaj srednji sloj odreen je za stanovanje; ispod se nalaze obine uionice za grupe razliite
starosti. Tok poduavanja je isti kao i kod nas, poinje itanjem pisanjem i aritmetikom, ali posle
toga nismo sigurni kako bi trebalo nastaviti. Za sada se drimo programa koji daje prednost
nuklearnoj hemiji i hidrofizici, koje su znaajne za njihove uslove ivota. I pored svega nismo u
stanju da se sasvim stavimo u njihov poloaj. Naravno, samo onda kada iz njihovih redova ponu da
izlaze uitelji, donee se odluka o definitivnom toku nastave. Ipak su voda i vazduh suvie razliiti,
gledano sa stanovita senzacija.
(Niz balkona, jedan iznad drugog. Deca se igraju. Neka pokazuju otvorenu znadelju; ostali su
gotovo sasvim nezainteresovana.)
- Pretpostavljam da ne treba istai kako oni uopte ne prouavaju istoriju, geografiju ili
sociologiju. Nismo mogli da odluimo koji bi nain bio najbolji da im prikaemo odnos izmeu Ijudi
i njih samih.
- (Tomojasu, frkui.) Govorei to vi precenjujete ljude sa kopna.
(Sva deca, bilo da su znatieljna ili nezainteresovana imaju jedno zajedniko svojstvo.
Nenormalno su hladni. Kada nekog gledaju, taj osea da je to on sam u obliku ivotinje. Tada shvata

izraz profesora Jamamotoa, da se ini kao da oni nemaju oseanja. Bacajui poglede na kameru,
jedan avolasti momi pokuava da prekrije soiva obema rukama. Obgrlivi zid, devojica
pohlepno promatra jednog crva. Razred maliana opkoljava Iririja i prouava njegov bicikl.
Devojica hvata zalutalu ribicu i ubacuje je u usta. Deak koji se nalazi u blizini gura joj prst u nos i
grubim drmusanjem, natera je da ju ispljune. Druga devojica pliva na leima doputajui da je
deak lie ispod pazuha. Meovita grupa, moda deurnih, prelazi preko zidova usisivaem na
komprimirani vazduh. Jedan deak priljubljuje obraz uz njuku vodenog psa koji je podavio rep pod
noge.)
- Bojim se da je to bilo vrlo povrno. Oh, Aiba, hoete li molim vas, da iskljuite energiju?
(Neko nesvesno isputa duboki uzdah. Slika na ekranu zatreperi, skuplja se u tananu taku i
nestaje.)

SHEMATSKI PLAN
35.
Gledali smo kako je slika na televizijskom ekranu zatreperila, pretvorila se u jednu taku i nestala.
Izvesno vreme niko se nije pomerio. Niko nije pokuao da upali svetla u sobi, niti je iko to zatraio.
Moda je trebalo jo neto da se pojavi. Pri toj pomisli uzdahnuh. Bar bih ostao jo malo due u
ivotu.
Ali kako se tiina nastavljala, odjednom me obuze strah. Bilo je udno to je tako delovalo na
mene ono to su mi pokazali, kao i sama injenica da sam se emocionalno opirao, a u dubini srca
smatrao da je sve veoma zanimljivo. I ne shvatajui ta radim, pokuah da odredim razmeru deaka i
devojica - po svoj prilici broj im je bio priblino jednak - a onda pustih mislima na volju da
dokuuju budue oblike braka. Osetih kao da i sam, zajedno sa njima, vrim eksperimente nad
ljudskim biima. Ali kada se povratih, okruen tamom, ja sam bio taj na kome su sve vreme vreni
eksperimenti. ekao sam smrt. Trunka saaljenja za jednog osuenika na smrt. Da li bi mogli da kau
kako je dolo do promene u samoj prirodi smrti?
Nokti mi se zarie u dlanove. Imao sam oseaj kao da sam u gipsu; jednostavno sam se drao
svakog trenutka. Uprkos ovom oseanju, da li me je ovo moje drugo ja navelo da mislim kako elim
sopstvenu smrt? Ono to je unosilo sumnju u sposobnost maine bilo je to to sam sledio njenu osudu,
a kada sam to shvatio i prihvatio, zapao sam u smean i opasan krug, kao da sam proricao sopstvenu
sreu noviem koji je imao dve jednake strane. Ne, da bih odbacio besmislenu smrt nije mi bio
potreban nikakav drugi razlog, sem toga to nisam hteo da umrem.
Mislio sam da vie nisam u stanju da to podnesem. Ali do akcije ne dolazi pukim razmiljanjem.
Naravno, nije se moglo rei da nisam upao u nepriliku. Iz velike nevolje u kojoj sam se naao nisam
se mogao izvui dok su mi oseanja napeta, ve pre ako se na neki nain opustim. Vezivala me je
napetost, telesni miii bili su kruti poput stare koe, tako da bi se zaulo pucketanje kada bih
pokrenuo makar samo i glavu.
Konano Aiba podie glavu, pomerivi se na seditu kao da namerava da postavi pitanje.
Iskoristivi priliku, urno se promekoljih na stolici. Ali kao da su mi glasne ice bile uvijene u
parafin; glas mi je zvuao saalno. Moje samopotovanje sasvim je iilelo.
"Sigurno je tee iveti na kopnu nego u moru. Ali to je zbog same potekoe to su se iva bia
razvila u ljudska bia, zar ne? Ne mogu da odobrim ni deli od ovoga", rekoh.
"Tako sam i mislila", promrmlja Vada.
"To je predrasuda", ree profesor Jamamoto, ponovo navukavi masku veselosti. "Uopte ne
dolazi u pitanje da su se iva bia razvila kao ishod svoje borbe sa prirodom. Takoe je izvesno da
su etiri ledena doba i tri meuledena doba uzrokovala evoluciju ljudskog roda od australopitekusa
do modernog oveka. Kako bee? - neko je to veoma lepo objasnio rekavi da je stvorenje koje
nazivamo ovekom, uenik roen ispod maioniarskog plata gleera. Pa ipak, ljudske vrste su
konano pokorile prirodu. ovek ju je poboljao. Preao je iz divljine u stanje koje je stvorio
sopstvenim rukama. Tako smo stekli mo da evoluciju preobratimo iz neeg sluajnog u neto
sraunato. Shodno tome moemo smatrati da i cilj kome su teita iva bia u svom puzanju iz mora
na kopno vie ne postoji. Svoja stara soiva morali smo da glaamo, ali dananja plastina soiva su
ista od samog poetka. U dananje vreme se vie ne moe rei da tegobe oblikuju oveka - rebus
adversis severus factus. ovek se oslobodio svog prirodnog stanja. Zar ne bi onda bilo logino da se
on rekonstruie? Kada bi to uradio, krug borbe i evolucije bi se zatvorio. Uskoro e kucnuti as kada
e se vratiti u more kao u svoj dom, ne kao rob ve kao gospodar."

"Ali rob ostaje rob", rekoh, povrativi snagu, mada sam zbog neeg duboko odahnuo. "Ova
stvorenja su pre svega kolonijalne jedinke; nemaju ni svoju vladu ni dravnike."
"Ne, nemaju", upade nestrpljivo Tanomogi, "ali u svakom razdoblju novi Ijudi neprestano su se
raali kao potomci robova, zar ne?"
"Ali prihvatanje vodenih bia tek tako, predstavlja poricanje samog oveka? Ljudska bia na
zemlji ive kao naslednici prolosti."
"To moramo da podnosimo. Na trajni prekid sa prolou daje nam mesto u budunosti."
"Ali ako sam ja izdajnik vodenih bia, zar svi vi niste izdajnici onih koji ive na kopnu?"
"Ali, profesore, kako bi bilo da na to gledamo na ovaj nain?" On zatrese glavom, pokazujui time
kako je cela stvar bila lako shvatljiva. "S jedne strane, ulice su pune nezaposlenih, a mogunosti
zapoljavanja su sve gore i gore."
"Naravno, naravno. Uvek za sve imate opravdanje. Pa ipak, nemate nikakva prava da ovakve
zastraujue planove krijete, kao to ste to radili do sada."
"Oh, da, imamo. To pravo je vodenim biima dala maina za predvianje. Osim toga, kada za to
doe vreme, objaviemo ono to bude potrebno."
"Kada?"
"Kada veina majki bude imala bar po jedno vodeno dete. Kada nestane predrasude prema
vodenim stvorenjima, kada iezne strah koji izvre stvarnost. Do tada e strah od potopa postati
stvaran, tako da e ljudi morati da biraju izmeu rata, u kome e se otimati za zemlju, i prihvatanja
vodenih bia kao nosilaca budunosti. Naravno", dodade on povukavi buno unazad stolicu na kojoj
je sedeo, "opredelie se za vodena stvorenja."
Kada je zavrio okrete se i pogleda unaokolo, a zatim dade Aibi neki znak. Meni je taj pokret
izgledao strano nemilosrdan i bio sam zaprepaen kao da sam iznenada nabasao na oak u tami. U
tren oka Aiba ustade i gurnu ve pripremljenu programsku karticu u prorez na maini. Poe da okree
raznu dugmad, posmatrajui kroz okance.
Iznenada osetih bol kao od uboda iglom. Nije bila u pitanju igla, ve Tanomogijeva desna ruka
koju je neno spustio na moje levo rame. Uopte nisam bio svestan kada je stao iza mene i nagnuo se.
"To je predskazanje budunosti, gospodine", blago promrmlja. "Shematski plan onoga to e se
stvarno dogoditi. Znam da ste nestrpljivi da ga vidite."
36.
I maina ispria sledeu priu.
Na dubini od petnaest hiljada stopa debeo sloj mulja na dnu beivotnog mora bio je proaran
jamama i izgledao je uperast kao da je prekriven dlakom neke atrofirane ivotinje. Odjednom, mulj
poe da se uzdie. Trenutak potom on se raspri i preobrazi u taman oblak koji kulja nagore, trnui
poput zvezdane takice planktona, koje su vrvile povrh prozranog crnog zida.
Naborane litice ostadoe ogoljene. Svetlucajui poput smeeg elatina i bljujui ogromne
mehurove vazduha masa zatim pokulja navie, beskrajno se ravajui poput grana stoletnog bora.
Pena se raspri, a magme, koja je sijala tamnim sjajem, nestade. Nakon toga, jedino je jo ogromni
stub pare zaparao morski sneg, kovitlajui se uvis dok se nije beumno rasuo. Ali stub je iezao
meu velikim molekulima vode u trenutku kada je dotakao udaljenu povrinu mora.
U tom asu na oko dve nautike milje odatle putniki teretnjak je plovio prema Jokohami; putnici i
posada za trenutak su izgubili orijentaciju i osetili neoekivano kripanje i ljuljanje brodskog trupa.
Slaba, ali iznenadna promena boje koja se odigrala na povrini mora i jato delfina koje je pometeno

iskakalo iz vode upozorili su drugog oficira na komandnom mostu, ali on to nije smatrao vrednim da
bude uneto u brodski dnevnik. Julsko sunce sijalo je na nebu poput otopljene ive.
U meuvremenu se nevidljivo pulsiranje mora ve pretvorilo u ogromni plimski talas koji je kroz
vodu hrlio ka kopnu, neverovatnom brzinom od 480 milja na sat.
Plimski talas proe kao lagani povetarac preko bezbrojnih redova podmorskih farmi, naftonosnih
polja i uma lala. Vodena stvorenja, zaokupljena traenjem ribljih jaja, nisu ga ak ni osetila.
Sledeeg jutra plimski talas zbrisa obalski deo od izuoka do Poluostrva Boso. Poto je primio
telegrafsko obavetenje o unitenju Jokohame, Nanko Maru se jednostavno zaustavio na otvorenom
moru.
Kapetana broda sasvim je zbunio izraz 'uniten', ali dranje putnika bilo je jo neobinije. ta je
znaio ovaj mir? Ali to udno ponaanje nije, u stvari, tek tako poelo. Grupa koja je zakupila ceo
brod ukrcala je jednu glomaznu mainu. Mada su stigli do svog odredita, nisu ni pokuali da je
iskrcaju. Naredili su da brod krene nazad, nastavivi pri tom da nespretno barataju oko maine;
neprestano su odlazili i dolazili iz brodskog skladita, kao da je on bio neka vrsta eksperimentalne
laboratorije. Ko bi mogli da budu taj Tanomogi i ostali?
- Znai vi ste?
- Tano.
- Niste nita rekli kada ste saznali da je luka Jokohama potpuno unitena?
- Ne, nisam. Zahvaljujui prethodnom upozorenju, gotovo svi su se spasili.
- Pa, jesam li i ja na tom brodu?
- Ne, profesore. Vi ste mnogo pre toga...
Poplava se nije povukla. Jedan deak i devojica gramzivo su eprkali po obali u potrazi za
blagom. Podigoe neto, mislei da je grivna, ali bila je to samo proteza. Nije bilo nieg vrednog.
Zatim devojica ugleda nekog udavljenog oveka. Uplai se i poele da se vrati, ali deak je hteo da
ga okrene vrhom tapa. Telo cerei se i isplazivi jezik, promeni pravac i nestade. Bilo je to, u
stvari, vodeno stvorenje koje je dolo da izvia, ali devojicu, koja to nije znala, obuze histerija i
ona se onesvesti.
Ne samo da se voda nije povukla, ve su stalni zemljotresi i udno govorkanje o utopljenicima
izazvali nemir. Ali razlog za mnogo veu zabrinutost izazvao je neprovereni izvetaj da je vlada
nestala. Bile su to, naravno, samo glasine, pa ipak ne sasvim neosnovane. Jer vlada je ve bila
prebaena u more.
Tamo su vladine zgrade bile smetene na uzvienju sa dobrim vidikom i okruene umama
morskog korova i stenovitim pustinjama prvog podmorskog kvarta. Na drugoj strani, u podnoju
blage uzviice, odvojene jarugom dubokom ezdeset stopa, nalazile su se narandaste fabrike u obliku
lala, po tri sa svake strane, specijalizovane za proizvodnju magnezijuma i plastike. Usred ovog
udnog pejzaa, zvanina lica uurbano su se pripremala za radio emitovanje u jednoj lebdeoj
strukturi oblika cilindrine cevi ispunjenoj vazduhom i privrenoj na tri noge.
Konano je emitovanje poelo iz antene koja je bila izdignuta iznad povrine vode.
- Napokon smo stigli do kraja etvrtog meuledenog doba i uli u novu geoloku eru; moramo
izbei sve prenagljene reakcije.
- Vlada je u tajnosti stvorila vodena bia da bi odrala meunarodne odnose i s uspehom nastavila
da podie podmorska naselja. Danas, postoji ve osam podmorskih gradova sa vodenim
stanovnitvom iji broj premaa tri stotine hiljada.

- Ova populacija je srena i posluna; obeali su potpunu saradnju u sadanjoj nesrei. Uskoro
ete poeti da dobijate pomo u hrani. Gotovo sve se alje sa morskog dna.
- Dalje, razmatra se raspodela specijalnih sledovanja za majke vodene dece. Molim vas pratite
naa naredna javljanja.
- Na kraju, Japan istie svoja prava na posedovanje teritorijalnih voda ije je prostranstvo ranije
utvreno.
(Naroito je bio popularan deo o specijalnim sledovanjima, jer je pretena veina majki imala
pravo na te povlastice.)
Iza vladinih zgrada stajala su u nizu tri malo manja zdanja istog oblika. Bile su to stambene
zgrade, mudro sagraene; na krovovima su stajali akvakopteri. U bati, okruenoj bodljikavom icom,
u koju je vodenim biima bio zabranjen ulaz, nalazile su se jaruge, potopljene stene i ume
raznobojnog morskog korova. Vedrim danima stanovnici koji su udisali vazduh, ak i oni koje nije
zanimalo sakupljanje insekata, stavili bi boce sa kiseonikom i posmatrali uzdiue sunce kako se iri
i skuplja kroz vodu poput krajika zaleenog stakla. Ili bi cela porodica izila na izlet, sa harpunskim
pukama u rukama. Ali najam za sobe bio je preterano visok, tako da je bilo teko uspeti bez
subvencije vlade. Tu se nije moglo iveti samo zato to to neko eli.
Na kopnu se ivot i dalje nekako odvijao. Postojali su generatori, fabrike i ulice sa nizom radnji.
Prosean ovek je uprskos svemu nastavio da ivi na kopnu, mada ga je gonila plima i obala koja se
sve vie pribliavala. ivot je bivao sve tei, a kada bi stvarno postao nepodnoljiv, ljudi bi bili
primorani da se zapoljavaju kao nadzornici na nekoj od podmorskih farmi. Dolo je do udne
aktivnosti meu majkama sa kopna koje su elele da odravaju prisne veze sa svojom decom. Ali
vodena bia uopte nisu bila u stanju da razumeju njihove elje, tako da nisu ak ni odgovarala.
Vlada se pravila luda. Umesto toga, osnovane su poznate kompanije koje su organizovale grupna
putovanja na morsko dno; zainteresovanih je bilo na pretek.
Dogodio se jedan incident. Neko dete sa kopna sa bocama za kiseonik, pucalo je i ubilo jedno
vodeno dete preko ogradnog zida za vodena bia. Vlada nije znala koji zakon da primeni na ovaj
sluaj, to je razbesnela vodena stvorenja nagnalo na trajk, mada samo delimian. U svojoj
pometenosti vlada je odluila da prizna jednakost prava pred zakonom i vodenim biima. Nije bilo
nikakvih problema, ali od tada pa nadalje, odnosi meu njima u mnogome su se izmenili. Nekoliko
godina kasnije trojica predstavnika vodenih bia - za sudstvo, trgovinu i inenjerske poslove - ula su
u sastav vlade.
Tokom vremena poveala se brzina rasta morskog nivoa. Ljudi su nastavljali da se neprekidno
sele prema viim oblastima i u tom procesu izgubili su naviku da ive na jednom mestu. Nije vie
bilo eleznice ili generatorskih stanica. Ljudi su besciljno bitisali zahvaljujui milostinji koju su im
davala vodena bia. Na pojedinim obalama postavljeni su vodeni teleskopi, tako da se razgranao
posao posmatranja ivota u moru; bio je to veliki uspeh. Stariji, kojima je bilo dosadno, troili su
svoje oskudno bogatstvo posmatrajui decu i unuke.
Ali nekoliko godina kasnije ak je i teleskope prekrivala ra na dnu mora.
- Pa, ta se dogodilo sa ostalima, sa onima kojima nije bilo dozvoljeno da iziu?
- Nastavili su da ive u zgradama ispunjenim vazduhom.
- U sigurnosti?
- Da, u sigurnosti. Ali straari koji ih obilaze sa harpunskim pukama ne nose vie boce za
kiseonik. Njih su zamenili vodeni straari. Vodena bia su odluila da sauvaju kopnena bia kao
izrazite primerke svoje ljudske prolosti.
- Je li to dovoljno, Tomojasu?

- Hm. Pa, ja i onako negde u to doba umirem.

Konano su vodena bia dobila svoju vladu. Priznale su je sve zemlje sveta. Razne drave sledile
su njihov primer i usvojile njihove metode.
Ali muilo ih je samo jedno. Jedan na deset ili dvadeset hiljada oboljevao je od jedne udne
bolesti. To je oito bila posledica ravog naslea. Moda nasledstva lezda sa spoljanjim luenjem
koje je, u prvoj generaciji, zadrao Iriri. Zvala se kopnena bolest i im bi je otkrili, bio bi
preporuen hirurki zahvat.
37.
"Rekoh vam", uzviknuh pakosno i pobedonosno.
"ta to?"
"Sada je doao red da zemlja njima stvara probleme."
Niko mi nije odgovorio. Iako se nisam osvrnuo onaokolo osetio sam pobone izraze lica oko sebe,
kao da su se skupili oko odra. ak je i Vada, koja je bila pripravna na ovo, napuila usne sa izrazom
kao da je prevazila i ljubav i mrnju. U ovom odsudnom asu tvrdoglavost niemu ne bi sluila.
"To je sve tako daleko da u se onesvestiti", promrmlja neko iza mene. Bez sumnje profesor
Jamamoto.
Kako je samo daleka bila ova budunost, a istovremeno i tako nejasna poput drevne prolosti.
Iznenada zadrhtah, tako da mi se vazduh koji sam izdisao vrati unutra, proizvevi buku u mom grlu
koja je nalikovala zvuku slomljene flaute.
Oito je to bilo sve to je trebalo da znam. Ali ta mi je valjalo initi? Zar je trebalo da se
pretvaram kako odobravam takvu budunost kako bih uluio priliku da celu stvar obznanim javnosti?
Ako je pravda posedovala i trunku morala, trebalo bi tako da postupim. Ako pak ne, da li je trebalo
da shvatim kako sam ja sam neprijatelj svoje budunosti i pomirim se sa smru. Moda bi i valjalo
tako postupiti, ako ast jo poseduje neke moralne vrednosti. Ukoliko ne verujem u budunost,
trebalo bi da prihvatim prvu mogunost. Ako verujem, onda bi trebalo da se povinujem drugoj.
Ne bi bilo sasvim ispravno rei da sam bio zbunjen. Tanije bi bilo kada bih rekao da sam
jednostavno ubeivao sebe da bi trebalo da budem. Bez sumnje e me ukloniti kao ubre, koje je
ostalo do samog kraja. Najgore je bilo to to sam ja sam izgubio veru. Izgledalo mi je da sam
bezvredan, ba pravo ubre. Moda je maina stvarno sve tano predvidela.
Imao sam utisak da razgovaram sam sa sobom ali misao mi se pretoila u rei. "Da li moemo
mainu da smatramo nepogreivom?"
"To je va uobiajeni nain razmiljanja, zar ne?" U Tanomogijevom glasu zatitrae iznenaenje i
naklonost.
"Postoji mogunost pogreke, zar ne? to je budunost udaljenija, greka je sve vea. Ako je u
pitanju samo greka, jo je sve u redu, ali ko je u stanju da dokae da sve ovo nije samo zaludno
razmiljanje maine? Veoma lako je mogla sve da izmisli menjajui ono to nije razumela ili
uproavajui, a zatim istupivi sa veoma ubedljivim rezultatima. Uostalom, ako se stvori neto to
ima tri oka, maina je u stanju da jedno odstrani."
"Onako je kako je predvieno. U izvesnom smislu, gospodine, kada ste poeli da sumnjate ak i u
mo predvianja same maine..." Drugi deo reenice omeo je napad kalja.
"Nisam rekao da sumnjam. Zar sumnja u neto i prihvatanje neeg nisu dve potpuno razliite
stvari? Lino smatram da jedna sasvim drugaija budunost..."
"Drugaija budunost?"
"Svi se vi ponaate kao dobrotvori vodenih bia, ali da li e vam morska populacija budunosti

iskazati zahvalnost koju oekujete? Oni e vas sigurno mrzeti."

"Svinja se ne ljuti kada je nazovete svinjom. Naravno da smo dobrotvori."
Odjednom mi telo postade teko kao olovo i ja se ukoih; rei su mi zapinjale. Oseao sam se kao
da gledam u beskonanost svemira, buljim u zvezde i s naporom zadravam suze u oima. Bilo je to
neto nalik na ravnoteu izmeu ogranienosti misli i oseanja fizike bespomonosti, to nimalo nije
liilo ni na oajanje ni na oseanje.
"Ali", rekoh, traei rei i govorei sasvim nasumice, "ta je sa mojim detetom?"
"Potpuno je bezbedno", odgovori Vada kao iz daljine.
"To je na poklon vama, gospodine. To je najmanje to smo mogli da uinimo."
38.
Maina nastavi.
Na podmorskim naftonosnim poljima iveo je jedan mladi, egrt. On nee zaboraviti neobian
oseaj koji je iskusio kada se jednom prilikom obreo na povrini bez vodenog skafandra, dok je
pomagao oko opravke radio tornja koji je pripadao koncesiji i koji je visio iz plastinog amca na
povrini vode. (To je bilo radno odelo sa ureajem koji je stalno slao sveu vodu u krge; nosila su
ga vodena bia dok su radila izvan vode.) Zdravstvene vlasti su najstroe zabranjivale naputanje
vode. Hvatanje prekritelja povlailo je kaznu. Tako je mladi bio primoran da tajnu sauva i nikome
ne ispria o svom iskustvu.
Ali poto nije mogao da odagna iz glave neprijatno oseanje da mu je vetar otro kou, neto ga je
stalno iznova mamilo iz grada i on bi plivao daleko od njega. Odredite mu je bila jedna ravnica za
koju su govorili da je ranije pripadala kopnu. Tamo je podizanje i sputanje plime stvorilo oblasti
brzih voda i vrtloga, a trake blata su na morskom dnu kovitlanjem obrazovale pruge i pokretne stene
koje su se pretvarale u zidove magle. Mladi je sve ovo video i zamiljao je oblake iznad povrine
zemlje. Naravno, ak je i sada bilo oblaka na nebu; u naunoj uionici pokazali su mu stvarne
filmove. Ali oblaci su sada bili jednolini. Nekada, dok je kopno jo prekrivalo veliki deo globusa,
govorilo se da je sloena konfiguracija zemlje izazivala veliku raznolikost oblaka. Celo nebo bilo je
prekriveno oblacima iz snova. Kako li su se oseali ljudi, pitao se, koji su iveli na kopnu u tim
drevnim vremenima, kada su ih posmatrali?
Naravno, sami ljudi nisu bili naroito neobini za mladia. Mogli su se videti u aeriumu muzeja u
svako doba, kako tavore pod stegom sile tee, meu kunim nametajem za koji se govorilo da je
verodostojan; sudei prema izgledu, oni su bili dosadna bia, koja su se nezgrapno kretala unaokolo
puzei po podovima. Imali su neprikladan grudni ko, veoma naduvan, da bi u njega mogle da stanu
vazdune komore koje su nazivali plua. Bila su to hendikepirana bia, primorana da se koriste
udnim sredstvima nazvanim stolice samo da bi zadrala uobiajeno dranje. Nije bio u stanju ni u
snovima da zamisli na ta bi liio takav ivot. U uionici za umetnost vodena bia su uila da je stara
kopnena umetnost bila gruba i neprijatna u poreenju sa njihovom.
Na primer, muzika je prema definiciji predstavljala umetnost vibracija. To jest, to je bilo neto
to bi obavijalo celo telo u vodi vibracijama razliite duine. Ali kada je re o kopnenim biima,
muzika se sastojala samo od vibracija vazduha. A te vazdune vibracije mogle su se registrovati
jedino malim, specijalizovanim organima zvanim bubnjii. Naravno da je onda muzika bila
jednolina i neraznovrsna.
Pri posmatranju kopnenih bia u muzeju obuzme vas ba to oseanje. Ali takvim jednostavnim
sagledavanjem stvari, nemogue je zamisliti kakva je muzika u stvari bila. Nije li se tamo nalazio

neki naroiti svet sasvim drugaiji od onoga to bi neko ko ivi pod vodom mogao da zakljui?
Prozraan, promenjiv vazduh... oblaci koji igraju na nebesima, poprimajui sve mogue oblike... svet
basnoslovnih snova, sve u svemu, jedan nestvarni svet.
U istorijskim knjigama bilo je zapisano kako su se preci vodenih bia, mada desetkovani, hrabro
borili do kraja na toj unitenoj, bedom ispunjenoj zemlji. Kada se pogleda unazad, vidi se da su
posedovali pravi graniarski duh. Uprkos svom konzervatizmu imali su dovoljno hrabrosti da zariju
skalpel u sopstveno telo i pretvore se u vodena bia. Bez obzira na njihove pobude, mora im se
ukazati poast i zahvalnost zbog hrabrosti, koja je omoguila postojanje dananjih vodenih bia.
Ali mogu li se osetiti ta hrabrost, ta odvanost, u kopnenim biima iz muzeja? Naunici su njihovu
inferiornost nazivali degeneracijom proisteklom iz injenice da nisu uzimali pozitivno uee u
drutvu kao pojedinci. To bi moglo da bude tano, ali zar se ne bi moglo rei da je u njima samima
bilo neeg nerazumljivog? Nemogue je bilo tvrditi da su posedovali samo graniarski duh.
Mladieve ideje nisu bile koherentne, ali poto je iskusio lahor na povrini, bio je zadivljen i
opsednut svetom prolosti koji se odvijao s one strane zida od vazduha. Prouavanja oblika ivota iz
vremena kada se ivelo na kopnu dostigla su prilino visok nivo. ak su i udbenici osnovnih kola
posveivali veliki broj stranica razdoblju kopnenog ivota. Ali unutarnji ivot ljudi mogao je da se
shvati jedino posredno, s obzirom na protivurenost izmeu oseanja vodenih i kopnenih bia.
Postojao je poseban strah od loih uticaja do kojih je mogla da dovede nostalgija za kopnom, premda
je ona mogla da predstavlja i samo neku vrstu uroenog nervnog rastrojstva. Moda zato to je
istorija ivota u vodi jo bila srazmerno kratka i zato to su u drutvu vodenih bia jo postojali
izvesni eksperimentalni i pogreni elementi, oni su jo mogli da se raire i na taj nain utiu na
svaije miljenje. Kao rezultat toga, njihova istraivanja nisu ba naila na podrku. Pa ipak,
iskuenje da se prekri tabu o naputanju vode dosta je delovao na mlade.
Pre nego je to shvatio, za mladia je postalo uobiajeno da posle zavrenog posla odlazi na
svakodnevne tajne izlete. Vozio bi se unaokolo na motociklu za vodu, u potrazi za tragovima ivota
Ijudi sa kopna, sve dok ne bi dolo vreme za spavanje; prolazio je kroz mehurove vazduha, koje su
fabrike neprekidno izbacivale poput vulkanskih grotla, iznad oblasti aeroskopskih postrojenja koja su
visila sa mnotva plovaka, preko podmorskih panjaka koji su se pruali na dnu obasjanom zelenom
svetlou. Iznad njega talasi su prigueno svetlucali kao da ih posmatra kroz namrekano staklo.
Ali, sputan vremenom, nije mogao da dospe do dovoljno visoke visoravni sa koje bi bio u stanju
da dosegne povrinu vode. U oblasti gde se nalazio kopna vie nije bilo.
Jednog dana mladi zaustavi svog uitelja muzike i usudi se da mu postavi neka pitanja. Nije li
kopnena muzika bila neto vie od puke umetnosti zvuka koji je mogao da se uje samo uima, ve
neto to se moglo iskusiti kroz kou poput vetra? Uitelj je to nedvosmisleno porekao, odmahnuvi
glavom.
- Vidi, vetar predstavlja jednostavno kretanje vazduha, a ne njegovu vibraciju.
- Ali zar ne kaemo 'pesma se prenosi kroz vazduh'?
- Voda prenosi muziku, ali voda nije muzika. Ako vazduhu pridaje znaenje koje prevazilazi
njegovu glavnu svrhu kao sirovine za industrijske potrebe, to onda znai da si zapao pod nesrean
uticaj misticizma.
Ali mladi je iskusio da je vetar neto vie od pukog industrijskog materijala. Mada je lino
njegov uitelj to porekao postojala je mogunost greke. Reio je da jo jednom, sebe radi, utvrdi da
li je vetar muzika ili ne.
Posle izvesnog vremena dobili su trodnevni odmor. Koristei priliku, otisnuo se zajedno sa
prijateljem na izletnikom plovilu koje je obilazilo ruevine. Bilo je to ekspresno plovilo koje ih je

za svega pola dana dovezlo do velikih kopnenih ruevina koje su se ranije nazivale Tokijo. Tamo je
bio smeten dobro opremljen kamp sa radnjama u kojima su se prodavali divni suveniri, pa ak i
zooloki vrt sa kopnenim ivotinjama, poznat irom sveta. Mesto je postalo najomiljeniji cilj
izletnika. Istraivanje lavirinta pukotina i prolaza groznih ruevina zbijenih poput svenjeva kutijica,
dok se unaokolo vrzmalo mnotvo sitnih riba, predstavljalo je veoma uzbudljivu zabavu. Kada se sa
visine pogleda na grad, vidi se neto udno to su nazivali ulice koje se ire na sve strane, nalik na
mreu. Moete ih nazivati beskrovnim tunelima za etnju. Kako su kopnena bia mogla da se kreu
samo po povrini i nisu bila u stanju da se otisnu od tla, ovako neto im je bez sumnje bilo potrebno.
Ali kakvo je to bilo bezumno traenje prostora. U poetku je izgledalo smeno, ali kada se o tome
bolje razmisli, stvar je postajala tuna. Tragovi borbe njihovih predaka protiv zida koji je
predstavljao zemlju. Njihovi napori i sheme da postanu malo laki, da se bar malo oslobode
gravitacije. Tamo bi ak i mala plastina kutija ispunjena vazduhom pala pravo na tle. Otimanje za
zemlju i njena podela. Pokretali su tela odbijajui se o zemlju pomou dve tanke noge. Prazan
prostor... suvoa... vetar... gde je ak i sama voda, koja je dolazila u obliku razbacanih kapi nazvanih
kia, padala odozgo nadole.
Ali mladi nije imao vremena da se divi ovim udesima. Preputajui uivanje i radoznalost svom
prostodunom prijatelju, on je otplivao, tiho i sasvim sam, dublje u pozadinu, kao to je i nameravao.
Ako celog dana bude plivao u pravcu severozapada, stii e do ostataka kopna o kojima je uio u
geografiji. Sunce je postepeno tonulo prema obzorju. Bilo je to doba dana kada su talasi najlepe
svetlucali, ali to je dalje odmicao, okolni morski pejza postajao je sve tamniji i jednoliniji. inilo
se da senke smrti vrebaju u pojasu kopna koje je more nedavno potopilo.
Osvrui se unaokolo mogao je da vidi, iznad ruevina Tokija, svetlost teleskopske rasvete kako
pliva po vodi poput neke blistave ribe. Odjednom se uplai i zapita da li bi moda trebalo da se
vrati, ali i protiv njegove volje noge ga odvukoe dalje.
Mladi je plivao i plivao. Nailazio je na duboke jaruge, skrivene stene i sve neravniji reljef.
Mrtvi oblici kopnenog rastinja liili su na bodlje. A zatim bi ugledao prozirne bele mrlje grupisane
na vrhu uzvienja. Moda su to bile kosti kopnenih ivotinja koje su umrle u gomili, saterane tu
nadolazeim morem.
Mladi je nastavio da pliva cele noi. Tri puta se odmarao, okrepljujui se ribama koje je ulovio i
nekim slatkastim eleom koji je poneo sa sobom. Ali kako nikada nije plivao due od petnaest minuta
bez motocikla, toliko se zamorio da je jedva oseao ruke i noge. Ali ipak nije odustao. Upravo kada
se raala zora stigao je do traene zemlje. Uspravio se i probio kroz povrinu mora. Da, bilo je to
kopno, ali samo siuno ostrvo jedva pola milje u obimu, koje je s mukom izdizalo glavu iznad
povrine vode.
Poslednjom snagom mladi uspuza na kopno. Zamiljao je da e morati da se uspravi na noge
kako bi bio u stanju da uje muziku vetra, ali kada je ispuzao nije mogao ni da se pomakne i ostao je
da lei na tlu, teak sam sebi, kao da mu je telo iznenada poprimilo teinu celog sveta. Mogao je da
podigne samo jedan jedini prst. Pored toga, disanje mu je priinjavalo bol, kao da je primio teak
udarac u toku rvakog mea. Ali pretpostavljajui da u vazduhu ima kiseonika, uspeo je da ga udahne
u maloj koliini.
Duvao je vetar za kojim je udeo. Zapljuskivao mu je naroito oi i iz njih pocuri neto kao
reakcija na ovo dejstvo. Bio je sretan. Pade mu na um da su to moda bile suze, jasni znaci kopnene
bolesti. Vie nije oseao da se pokree.
Uskoro je prestao da die.
Posle nekoliko dana more je progutalo i malo ostrvo, a mrtvog mladia su odnele morske struje.

Razmiljao sam da li mogu da podignem prste. Ne, moda ne mogu. Kao i prsti vodenog mladia
koji je ispuzao na kopno i moji su bili teki poput olova.
Negde u daljini uo se slabi zvuk tramvajskog zvonca. Projurio je kamion od koga se zatresla
zemlja. Neko lagano proisti grlo. Zadrhta ram prozora i jednom ili daput zatrese se okno - moda je
poeo da duva vetar.
Konano su se, s one strane vrata, pribliili kripavi zvuci ubiinih onova. Ali jo nisam mogao
da poverujem u to. Moe li se ovek naterati da preuzme na sebe odgovornost samo zato to postoji?
Moda je tako. U svai roditelja i dece, deca su uvek ta koja presuuju. Moda je prirodno da tvorcu
sude oni koje je stvorio, bez obzira na to kako je prvobitno bilo zamiljeno.
Ispred vrata, koraci se zaustavie.

POSTSKRIPTUM
Rasprava oko toga da li je budunost pozitivna ili negativna traje ve mnogo godina. U
mnogobrojnim knjievnim delima data je pozitivna ili negativna slika sveta iz perspektive budunosti.
Meutim, ja se nisam drao ni jednog ni drugog puta. U stvari, veoma je problematino da li neko
ima prava da sudi o vrednostima budunosti. Verujem da ako oveku nije dato pravo da porie datu
budunost, onda nema prava ni da je afirmie.
Smatram da se prava budunost manifestuje kao 'stvar' s one strane provalije koja je odvaja od
sadanjosti s one strane vrednosnih sudova sadanjosti. Na primer, kada bi ovek iz petnaestog veka
mogao da se vrati iz mrtvih da li bi on sadanjost smatrao za pakao ili za raj? ta god da pomisli,
jedna stvar je jasna, a to je injenica da on vie ne bi bio merodavan sudija. Sadanjost je ta koja
presuuje i odluuje, a ne on.
Zbog toga verujem da budunost moram shvatiti ne kao neto o emu treba doneti sud, ve pre kao
neto o emu presuuje sluajnost. Na taj nain budunost nije ni utopija ni pakao i ne moe da
postane predmet znatielje. Ukratko, to nije nita drugo do drutvo budunosti. ak i da je to drutvo
dostiglo vii stepen razvitka nego dananje, ono je samo povod za patnju u oima onih koji su
zaaureni u mikroskopske okvire kontinuirane, predvidljive sadanjosti.
Budunost oglaava krivom ovu neprekidnost dnevnog ivota. Smatram da je ovaj problem u
naem kritinom vremenu. Stoga sam odluio da pokuam da stvorim sliku budunosti koja
uznemirava sadanjost, budunosti koja sudi. Na uobiajeni oseaj za kontinuitet mora nestati onog
trenutka kada se suoi sa budunou. Da bi se razumela budunost, nije dovoljno samo iveti u
sadanjosti. Moramo biti potpuno svesni injenice da u samom uobiajenom poretku stvari koji
nazivamo svakodnevnim ivotom postoji stvarno zlo.
Moda uopte nema okrutne budunosti. Budunost je, tanije reeno, okrutna ve samim tim to je
budunost. Odgovornost za ovu budunost ne treba pripisivati budunosti, ve sadanjosti
nesposobnoj da prihvati provaliju koja ih razdvaja. Ovaj roman izlazio je u nastavcima u Sekai
magazinu tokom devet meseci; za to vreme i sam sam oseao okrutnost ove provalije. I shvatio sam
da nisam bio u stanju da je sasvim izbegnem.
Naravno, itaocu je doputeno da u romanu pronae ili nadu ili oaj. Ali bilo ta da izabere,
sumnjam da e uspeti da izbegne konfrontaciju sa okrutnou budunosti. Ako izbegne iskuenje,
postojan u ubeenju da u budunosti ima nade, ta nada ne prelazi s one strane carstva elja. Bilo da je
re o nadi ili oajanju, bojim se da nas prevazilaze subjektivne presude koje ne izlaze iz okvira nae
svesti o neprekidnosti.
Ovaj roman se zavrava smru tog oseanja neprekidnosti. Ali on ne nudi ni razjanjenje ni bilo
kakvo reenje. Tebe, itaoe, mue mnoge sumnje. Ni sa mnom nije bolji sluaj. Kakav je, na primer,
taan stav asistenta Tanomogija? Da li on samo predstavlja kapitalistu? Ili je njegovo delanje
revolucionarno, i upravljano nareenjima vodenog drutva koje je stvorila maina za predvianje? Ili
je on reformista ija je namera da manipulie kapitalistima koji na taj nain ine dobro u elji da ine
loe? Moja nesigurnost je rasla za vreme pisanja; jo je nerazjanjena.
Ipak, ispuniu jedan od ciljeva romana, ako uspem itaoca da nateram da se suoi sa okrutnou
budunosti, da izazovem u njemu duevni bol i napetost i da ga nateram da zapodene unutranji
dijalog.
I tako, kada budete ostavili ovu knjigu, pred vama e leati vaa stvarnost. Da parafraziram
profesora Katsumija: stvar koja izaziva najvie straha na ovom svetu jeste otkrivanje nenormalnog u
onome to nam je najblie.