KUPINA

Sistematika

Red: Rosales
Familija: Rosaceae
Podfamilija: Rosaide
Rod: Rubus L. (malina i kupina)

 U stvaranju plemenitih sorti kupine

uestvovale su uglavnom sledee vrste:
Podrod Eubatus
1. Evropska crna (obina) kupina - Rubus plicatus
2. Perunasta kupina - R. laciniatus
3. Visoka kupina - R. procerus
Podrod Suberecti
4. Amerika visokobunasta kupina R. allegheniensis
5. Amerika uspravna kupina R. argutus
Podrod Corylifolii
6. Puzea kupina R. trivales

Rubus plicatus - Evropska crna kupina

Rasprostranjena je irom Evrope
bun je srednje bujan, uspravan. Izdanci su
trnoviti, uti ili tamnocrveni.
Listovi su neparno perasti, sastvaljeni od 5 ili 7
liski.
Cvetovi su sitni, sakupljeni u gronju. Cveta od
maja do avgusta, a plod zri u avgustu i
septembru.
Plod je jestiv, zbirna kotunica, crne boje.

Rubus plicatus

Rubus laciniatus Perunasta kupina

Rasprostranjena je u Evrope
bun je bujan sa trnovitim izdancima. Biljka je
zimzelena. Otporna je na suu.
Listovi su petodelni.
Cvetovi su potpuni, brojni.
Plod je krupan, loptast, crn i kvalitetan.
Sorte Evergreen i Thornless Evergreen vode
poreklo od R. laciniatus

Rubus procerus Visoka kupina

Rasprostranjena je u zapadnoj Evrope

Vrlo je bujna biljka sa trnovitim izdancima.
List se sastoji od 5 liski.
Cvasti su krupne, beliaste. Cvetovi su brojni i
krupni.
Plod je vrst, crn i jestiv.
Sorta kupine Himalayan giant vodi poreklo
od ove vrste

R. allegheniensis Amerika vikokobunasta

Rasprotstranjena je u istonom delu S.Amerike
bun je bujan. Izdanci su trnoviti i pri vrhu
povijeni.
Listovi se sastoje od 5 maljavih liski
Cvetovi obrazuju cvast.
Plod je zbirna kotunica, izduena, crna i slatka
Sorta kupine Eldorado nastala je ukrtanjem
meuvrsnih hibrida R. Allghenesis x R. argutus

R. argutus Amerika uspravna kupina

Rasprotstranjena je u istonom delu S.Amerike

Izdanci su vrsti i usprani.
Listovi se sastoje od 3 do 5 liski
Rodne granice su kratke, maljave i trnovite.
U cvastima se nalazi 6 do 8 krupnih cvetova
Sorta kupine Eldorado nastala je ukrtanjem
meuvrsnih hibrida R. Allghenesis x R. argutus

R. trivales Puzea kupina

Rasprotstranjena je u jugoistonom delu SAD.
Izdanci su puzei, dugi, vitki i trnoviti.
Listovi su izgraeni od 3 do 5 liski, vrsti i
glatki.
Rodne granice su kratke.
Cvetovi su pojedinani ili po 2-3 u grupi.
Plod je zbirna kotunica, glatka, crna,
osrednjeg kvaliteta.
Biljka je otporna na suu i visoke temperature.

Morfologija kupine
Kupine su
viegodinje,
bunaste biljke
skrivenosemenice.
Veina vrsta kupine
je listopadna, ali
postoje i zimzelene
vrste, kao npr.
perunasta kupina

Koren
Viegodinji, razgranat, dostie duinu do
jednog metra.
U odnosu na koren maline, koren kupine
prodire dublje i bolje podnosi suu.
Glavni koren jedino ostaje kod puzeih sorti
kupine u toku itavog ivota biljke

Stablo
Stablo kupine sa liem obrazuje izdanak, koji
se sastoji iz podzemnog i nadzemnog dela.
Podzemni deo kupine je viegodinji. Na
njemu se obrazuju pupoljci krajem leta, a
sledeeg prolea iz njih izbijaju mladi
nadzemni izdanci.
Nadzemni deo izdanka ivi dve godine, kao i
izdanci maline.

U zavisnosti od tipa rasta izdanaka sve sorte

kupine delimo na :
Sorte puzeeg rasta.
Sorte poluuspravnog rasta.
Sorte uspravnog rasta

 Kod svakog tipa postoje sorte sa i bez trnova

na izdancima.
Puzajue i poluuspravne kupine imaju manje
adventivnih pupoljaka na korenu u odnosu na
uspravne kupine, i obino daju poraste iz
pupoljaka izdanka.
Uspravne kupine imaju mnogo adventivnih
pupoljaka na korenu i zato vie proizvodne
izdanaka na korenu... Ali daju poraste i na
izdanku

 Sistem bunova sa kvadratnim rasporedom

- Uspravno rastue sorte sa bodljama (slabo bujne):
1,5 2,5 x 1,5 2,5 m
- Puzee sorte (bujnije)
23x23m
Sistem bunova sa pravougaonim rasporedom:
- Uspravno rastue sorte (slabo bujne)
2,5 3 x 1 1,5 m
- Puzee sorte (bujnije)
3 3,5 x 1,5 2 m
Sistem ive ograde (palir)
- Uspravno rastue sorte (slabo bujne)
2,5 3 x 1 m
- Puzee sorte (bujnije)
3 x 1,5 m

- Izdanci nekih sorti obrasli su jakim i tvrdim

bodljama:
Darrow, Kiowa, Choctaw, Cherokee, Tupy
-Dok su kod drugih sorti bez bodlji:
Thornfree, aanska bestrna, Black Saten, Dirksen
Thornless, Loch Ness, Chester Thornless

List
Sloen, neparno
perast (3,5,7 ili 9
liski)

Cvet
Cvet kupine je potpun (hermafroditan).
Sastoji se od 5 ainih, 5 kruninih listia i
veeg broja krupnih pranika i tukova.

Stvara dosta nektara

i polena zbog ega je
vrlo pogodna
medonosna biljka.
Cvetovi su skupljene
u cimozne cvasti.

Plod
Zbirna kotunica, obrazovana od velikog broja
sitnih i sonih apokarpnih kotunica, koje su
privrene za cvetnu lou i od nje se ne
odvajaju pri berbi.

 Perikarp svake sone kotunice

u zbirnom plodu kupine sastoji
se od:
- Pokoice (egzokarpa),
- Mesa ploda (mezokarpa),
- Kotice (endokarpa)
Poeljno je da kotica u plodu
bude to manja

 Zbirna kotunica, obrazovana

od velikog broja sitnih i sonih
apokarpnih kotunica, koje su
privrene za cvetnu lou i od
nje se ne odvajaju pri berbi.

 Oblik ploda moe da bude loptast, ovalan,

zarubljeno kupast ili kupast.

Loptast oblik ploda sorta Dirksen Thornless

 Loptast oblik ploda sorta Prime-Jim

 Loptast do zarubljeno kupast oblik ploda sorta Thornfree

 Izduen cilindrian zarubljeno kupast oblik ploda sorta aanska bestrna

Masa ploda se kree od 4 do 8 g

Sitan plod 3 g
Srednje krupan 3-5 g
Krupan 5-7g
Vrlo krupan preko 7g

Vrlo krupan plod - sorta aanska bestrna

 Prime Ark (6-7 g ) 9-12 g

Rezidba kupine
Kupina je viegodinja
bunasta listopadna biljka,
koja ima korenov sistem i
jednogodinje i dvogodinje
izdanke.
U prvoj godini koren razvija
nadzemne izdanke koji u
drugoj godini od pupoljaka u
pazuhu listova obrazuju
rodne granice koje cvetaju i
donose rod, posle ega
poinju da se sue.

 Od izdanaka koji su na raspolaganju odaberu

se 3-4 najbolja, ujednaena, zdrava, sa
postranim razgranjenjima.
Prvo se uspravi izdanak i presee na visinu od
20 40 cm iznad poslednje, tree ice. Bone
grane se skrauju na 3 pupoljka, odnosno 20
30 cm.
Ostale izdanke treba ukloniti do osnove.

 Ukoliko ima suvie bonih grana sa kratkim

meusobnim rastojanjem vri se proreivanje
tako da na svakih 10 cm duine ostane
naizmenino po jedna bona grana.
Suvie niske prevremene granice uklanjaju se
do osnove.

Ovom rezidbom izbegava se prevelika gustina i

zasenjenost, to direktno utie na visinu prinosa i
kvalitet ploda.

Skraivanje prologodinjih izdanaka

Vezivanje izdanaka se vri tako da se 2 4

ostavljena izdanaka po bunu rasporede u lepezu.

Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka

Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka
kupine obavlja se na isti nain kao i kod
maline.
Uklanjanje se vri jednom ili u dva navrata do
kraja maja.

Pinsiranje
Pinsiranje mladih izdanaka koji su ostavljeni
za narednu godinu obavlja se kada oni
dostignu duinu od 1m radi pospeivanja
bonog grananja.
Zakida se vrh izdanka duine oko 10cm. Time
se formira nova produnica ali se i razvijaju
bine grane

Zelena rezidba
Bone granice se mogu skraivati na 1 m
duine... Zbog prevelike bujnosti postrani
letorasti ometaju berbu i prave zasenu.
Uklanjanje starih izdanaka koji su doneli rod
Uklanja se nakon berbe. Time se uklanja
infektivni potencijal, omoguava bolja
osvetljenost, provetravanje i ishrana.

Sortiment

Privredno znaajne sorte

Tornfri
aanska bestrna
Blek satin
Dirksen tornless
Loh nes
ester tronles

Tornfri (Thornfree)
Puzei tip rasta.
Sazreva kasno: Bere se u
avgustu i septembru,
(oktobru)
Berba se izvodi vie od
10 puta, a esto se
deava da deo roda
ostane neubran zbog
nastupanja ranih
jesenjih mrazeva

 bun je bujan
Izdanci su srednje dugi do dugi, puzei i bez
trnja. Gaji se uz naslon.
Plod: Srednje krupan do krupan (4-5 g),
loptasto do zarubljeno kupast, vrst, sjajno crn,
aromatian, nakiseo i kvalitetan.
Plod je pogodan kao stono voe ali i za
razliite oblike prerade.
Prilikom zamrzavanja, tokom uvanja crna
boja ploda delimino prelazi u crvenu

Tornfri je privredno znaajna sorta kupine u naoj zemlji.

Preporuuje se gajenje samo u tolplijim podrujima i na
blagim padinama.
Veoma je rodna, a plod je pogodan za razliite namene.

 Osetljiva na prouzrokovaa re izdanaka i lista

kupine (Kuehneola uredinis)

 Osetljiva na prouzrokovaa ljubiastu pegavost

kupine (Septocyta ruborum)

aanska bestrna
Dirksen Thornless x Black Saten
Sazreva srednje rano. Poinje da zri poetkom
tree dekade jula, a berba se zavrava krajem
avgusta.
Vrlo je bujna sorta. Stvara 4 do 5 jakih bestrnih
izdanaka. Internodije su kratke.

Raa obilno,
vie od 25 t/ha.

 Plod je vrlo krupna (do 9g),

izdueno cilindrian do
zarubljeno kupast, sjajno
crn, sladak, aromatian i
vrlo kvalitetan.
Umerene vrstine i lako
otputa sok pri transportu.
Crna boja nije postojana pri
uvanju u zamrznutom
stanju.
Plodovi su pogodni za stonu
potronju i za preradu.

 Nije osetljiva na niske zimske temperature

Pokazuje odline rezultate u pogledu rodnosti i

tolerantnosti na najznaajnije bolesti kupine,
zbog ega je znaajno rairen u Srbiji.
Trina vrednost njenih plodova moe biti
umanjena zahvaljujui osobini da crna boja nije
postojana pri uvanju u zamrznutom stanju, kao i
sklonosti ka curenju soka.

 Tolerantna je na prouzrokovaa re izdanaka i

lista kupine (Kuehneola uredinis)

 Osetljiva na prouzrokovaa ljubiastu pegavost

kupine (Septocyta ruborum)

Blek satin (Black Saten)

Puzei tip.
Sazreva rano. Berba poinje sredinom jula, a
zavrava se poetkom septembra.
bun je vrlo bujan. Izdanci su puzei bez trnja.
Samooplodna je sorta, redovne i visoke
rodnosti

 Plod je krupan (7 g), izdueno kupast, crn;

Meso je srednje vrsto, nakiselo, aromatino.
Plod je pogodan kao stono voe i za preradu.

 Dosta je tolerantna prema prouzrokovaa

antraknoze Elsinoe veneta i na prouzrokovaa
re izdanaka i lista kupine (Kuehneola
uredinis)

Otpornija je na izmrzavanje od drugih sorti

kupine, pa se preporuuje za gajenje i na neto
veim nadmorskim visinama.

Dirksen tornles
Puzei tip.
Sazreva rano. Berba poinje u drugoj polovini
jula (15 do 20 dana pre sorte Tornfri). Bere se
u 5 do 6 navrata. itava berba se zavri za
manje od mesec dana.
bun je umereno bujan. Izdanci su jaki, puzei
bez trnja. Gaji se uz naslon.
Dosta je otporna na mraz

 Plod je srednje krupan, loptast do loptasto

izduen, vrst, tamnocrne boje. Meso je
ljubiastocrno, sono, nakiselo, aromatino i
kvalitetno.
Plod se koristi kao stono voe, za zamrzavanje
i razne vidove prerade.
Dobro podnosi rukovanje i prevoz.

Loh nes (Loch Ness)

Sazreva rano. Berba poinje poetkom jula, a
zavri se do polovine avgusta.
Srednje bujnosti. Izdanci su bez trnja,
poluuspravni. Zahteva naslon.
Visokoprinosna sorta

 Plod je krupan (7 g), uzduno konusan,

kvalitetan, sa visokim sadrajem rastvorljive
suve materije (do 13%)
Odline je vrstoe mezokarpa,
sjajno crne boje, bez izraene
sklonosti ka promeni boje
nakon berbe ili tokom
skladitenja.
Ukus je sladak i aromatian

Moe se koristiti za razliite

namene

Chester tornless

Berba poinje nekoliko dana posle aanske

bestrne i traje do kraja septembra.
Poluuspravnog tipa rasta. Srednje bujnosti.
Izdanci su bez trnja. Zahteva naslon.

 Plod je srednje krupan (5 g), zarubljeno

kupast, sjajno crne boje.
Ne omekava i ne gubi boju tokom jakog
osunavanja ni posle berbe.
Ukus je vrlo prijatan, skladan, sa
izbalansiranim sadrajem eera i kiselina.
Plod je pogodan za upotrebu u sveem stanju i
za preradu.

 Tolerantna je na prouzrokovaa suenja

izdanaka maline i kupine (Leptosphaerica
coniothyrium)

 Tolerantna je na prouzrokovaa sive trulei

ploda (Botrytis cinerea)

Perspektivne sorte kupine puzeeg i

poluuspravnog tipa rasta

Tripl crown (Triple crown)

Black dajmond (Black diamond)
Blek perl (Black pearl)
Najtfol (Nightfall)
...

Tripl kraun (Triple Crown)

 Poluuspravnog tipa rasta, bez trnovitih

izrataja.
Visoko prinosna i bujna sorta.
Kasna epoha zrenja
Izdanci su osetljivi na niske temperature
Plodovi su krupni (6-8 g), sjajnocrni, slatkog
ukusa, sa relativno visokim sadrajem
rastvorljive suve materije (10%)
Plodovi dobro podnose transport i pogodni su
za razliite vidove namene

Perspektivne sorte uspravnog tipa rasta

Apa (Apache)
Arapaho
Navaho
Kvoita (Quachita)
Kiova (Kiowa)
ikaso (Chickasaw)
...

Apach

 Navaho

Dvorodne sorte kupine

Recently, primocane-fruiting blackberry
cultivars ('Prime-Jim', 'Prime-Jan', and 'PrimeArk') have been released from the University
of Arkansas.
Prime-Jim
Prime-Jan
Prime-Ark

 Prime-Jim

Prime-Jan

 Prime Ark