R. VASI i ...

KOROZIJA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIONIH ...

RADOMIR M. VASI
ZAGORKA M. RADOJEVI
MILO R. VASI

Pregledni rad
UDC:620.193.624.0.12=861

Korozija graevinskih konstrukcionih keramikih materijala

Do oteenja i degradacije keramikih graevinskih materijala, u eksploataciji, moe doi
usled odvijanja hemijskih reakcija vode sa nekim od konstituenata u keramikom materijalu
(hemijske korozije), ili usled rastvaranja, hidratacionih i kristalizacionih pritisaka i
iznoenja rastvornih soli na povrinu proizvoda. Kompleksnost pojave iscvetavanja
rastvornih soli uslovljena je injenicom da veoma male koliine soli, iji sadaj esto ne
prelazi ni stoti deo jednog procenta ukupne mase keramikog materijala, moe dovesti do
znaajne pojave isvetavanja koje je najee vrlo teko predvideti. Korozija keramikih
graevinskih materijala povezana je sa prodorom vode odnosno vlage u zidanu konstrukciju.
Kljune rei: korozija keramikih graevinskih materijala
1. UVOD
Do propadanja keramikih materijala, odnosno
do smanjenja njihovih upotrebnih karakteristika,
dolazi kao rezultat uticaja dva dominantna faktora
iz okolne sredine: korozionog i erozionog [1]. Pod
terminom korozija podrazumeva se propadanje
keramikih materijala izazvano delovanjem okolne
sredine. Termin "erozija" oznaava propadanje keramikog materijala izazvano mehanikim delovanjem okolne sredine.
Postojanost i trajnost graevinskih keramikih
konstrukcionih materijala koje ine: opekarski proizvodi, crepovi od peene gline, keramike ploice
svih vrsta i tipova, keramike kanalizacione cevi i
keramike dimovodne cevi je vrlo velika, o emu
svedoi niz dobro ouvanih graevina i ostataka
ovekovih naseobina starih i vie hiljada godina
[2]. Do smanjenja fiziko mehanikih i estetskih
karakteristika graevinskih konstrukcionih materijala dolazi usled korozionih uticaja iz okolne sredine, prodora vode i kiselih kia u pore ovih materijala.
2. VRSTE KOROZIONIH PROCESA KOD KERAMIKIH KONSTRUKCIONIH MATERIJALA
U literaturi se mogu nai razliiti modeli razvi-jeni u
cilju opisivanja mehanizama korozije graevinskih
keramikih konstrukcionih materijala [3,4,5]. U principu se moe rei, da okolna sredina atakuje na
keramiki proizvod i kao rezultat tog delovanja
stvara se reakcioni proizvod odnosno dolazi do
korozije keramikog materijala. Reakcioni produkat moe biti:
Adresa autora: Institut za ispitivanje materijala a.d.,
11000 Beograd, Bulevar vojvode Miia 43, Srbija

vrst,
tean,
gasovit ili
kombinacija napred navedenih produkata.
Ovi produkti korozije, mogu kasnije nastaviti
da dalje reaguju sa keramikim proizvodom ili mogu stvarati zatitni sloj koji titi keramiki proizvod od agresivnog dejstva okolne sredine. Kada se
stvara vrst reakcioni produkt on obino stvara
zatitni sloj protiv dalje korozije [6]. U nekim sluajevima kada je reakcioni produkt kombinacija
vrste i tene materije, reakcioni sloj moe biti uklonjen u procesu erozije i u takvim sluajevima,
korozija keramikog proi-zvoda se nastavlja. Zato
pri analizi korozije mora se imati u vidu i tip procesa koji se odigrava [7,8]. Kada reakcioni produkt
nastaje unutar meupovrina keramikog proizvoda on se relartivno lako zapaa. Takoe, u sluajevima kada se izdvaja gas na raun razgradnje keramikog materijla, korozija se manifestuje kao
gubitak mase i lako se konstatuje merenjem pomou preciznih analitikih vaga.
U realnim sistemima, kao to je prirodno okruenje, u procesu korozije keramikih konstrukcionih materijala odigravaju se razliiti procesi tako
da ne postoji jedan opti model koji moe opisati
sve sluajeve korozije. Primera radi, jedan isti
keramiki materijal moe razliito reagovati u kontaktu sa razliitom okolinom i zbog toga ne postoji
jedno jedinstveno obja-njenje za koroziju keramikog materijala u kontaktu sa razliitom okolinom.
Ipak, na graevinske keramike konstrukcione
materijale i njihovu postojanost na korozione uticaje iz okolne sredine znatno utie proizvodni proces
i priroda keramikog materijala odnosno mine-

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 3

21

R. VASI i ...

KOROZIJA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIONIH ...

raloki sastav polazne sirovine. Verovatno najispravnije bi bilo rei da korozija graevinskih keramikih konstrukcionih materijala zavisi od od
strukturnih karakteristika materijala. to je materijal kompaktniji i to su estice meusobno bolje
povezane to je i njegova koroziona postojanost
vee [9].
Prema Budnikovu [4] korozija keramikih materijala moe se podeliti na tri osnovne grupe:
prema vrsti korozione sredine (gasna i tena sredina);
prema nainu manifestovanja propadanja
keramikog materijala (ravno-merna i neravnomerna);
prema procesima (hemijska i elektro-hemijska korozija).
2.1. Korozija u gasnoj sredini
Korozija u gasnoj sredini predstavlja vid hemijske korozije pri potpunom odsustvu kondenzacije vlage na povrini keramikog materijala. Fenomen vlanog irenja koji se odigrava kod svih
keramikih proizvoda sa poroznim crepom je tipian primer za ovu vrstu korozije i naroito je izraen kod proizvoda iz grupe graevinske keramike. Fenomen vlanog irenja u naunoj i strunoj javnosti je prihvaen kao specifian vid hemijske korozije keramikih materijala tek krajem prolog veka [4,9,12]. Fenomen vlanog irenja je posledica odigra-vanja adsorpcije vodene pare na unutranjoj povrini amorfnih silikata koji su prisutni
u peenom proizvodu od gline [9]. Ovaj proces zapoinje jo u procesu hlaenja proizvoda u pei, tj.
na temperaturama ispod 400C i traje sve dok proizvod fiziki egzistira [7]. tetne posledice ove vrste korozije, odnosno fenomena vlanog irenja, veoma su rasprostranjene i naroito su izraene u sluaju spreenog irenja [12]. Na slici 1 dat je prikaz
pojave raspadanja opeka u fasadnom zidu kao posledica spreenog/irenja. tetne posledice delovanja ove vrste korozije uoene su i u sluaju nespreenog irenja opekarskih proizvoda, a manifestuju
se smanjenjem mehanikih karakteristika proizvoda i smanjenjem trajnosti [14]. Najei oblici
oteenja izazvani vlanim irenjem kao specifinim oblikom korozije usled odigravanja hemijske
reakcije vode sa keramikim konstituentima "crepa" kod keramikih ploica se manifestuju kao: pojava vlasavosti glazure, podizanja i destrukcije keramikih ploica ugraenih u zidnim i podnim oblogama na graevinskim objektima [14]. Na slici 3
dat je prikaz oteenja keramikih ploica u obliku
finih pukotina na glaziranoj povrini keramikih
22

ploica koje su posledica odigravanja fenomena

vlanog irenja uled koga se keramiki "crep" iri,
dok glazura ostaje nepromenjena [11]. Kada naponi nastali u glazuri preu granicu modula elastinosti dolazi do pojava finih pukotina/vlasavosti
glazure. Na slici 4 dat je prikaz podizanja, odvajanja i ispadanja ploica iz podne podloge u jednoj
kolskoj kuhinji a iji je uzrok spreeno irenje
ploica izazvano vlanim irenjem.

Slika 1 - Raspadanja opeka u fasadnom zidu kao posledica odvijanja fenomena vlanog irenja u uslovima
spreenog irenja

Slika 2 - Pojava vlasavosti glazure kao posledica

spreenog vlanog irenja

Slika 3 - Pojava podizanja ploica kao posle spreenog

vlanog irenja

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 3

R. VASI i ...

KOROZIJA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIONIH ...

2.2 Korozija u tenoj sredini

Ulazak vode u porozni keramiki materijal dovodi najee do neravnomerne/lokalne korozije
materijala. Ovakva vrsta korozije nastaje:
pri dejstvu razliitih koncentracija agresivne sredine na pojedinim delovima keramikog materijala;
usled selektivnog rastvaranja jednog ili vie konstituenata keramikog materijala;
usled rastvaranja topivih soli prisutnih u
peenom keramikom materijalu ili
kao posledica neravnomerne raspodele
staklaste i kristalne faze unutar keramikog
materijala [15].
Prodor vode u keramiki materijal povezan je
sa odvijanjem hemijskih reakcija izmeu vode i
keramikih konstituenata ali i sa pojavom napona
unutar keramikog materijala. U prvom sluaju dolazi do selektivnog rastvaranja jednog ili vie keramikih kostituenata, a u drugom do pojave pritisaka na zidove pora unutar porozne strukture graevinskog keramikog konstrukcionog materijala.
Pojava pritiska na zidove pora unutar porozne strukture keramikog materijala, u temperaturnom intervalu od 0C pa do 45C je posledica hidratacionih i kristalizacionih pritisaka rastvornih soli
usled promenljivog sadraja kristalne vode [20].

(slika 4) i ometanju/smanjenju fiziko-hemijske

veze [19] izmeu opeka i malternog veziva usled
isvetavanja rastvornih soli (slika 5).

Slika 4 - Pojava rastvornih soli koje umanjuju

estetski izgled zida

2.2.1. Pojava iscvetavanja rastvornih soli/

/eflorescencija
Pod pojavom iscvetavanja, odnosno eflorescencije rastvornih soli, kao specifinog vida korozije
keramikih graevinskih materijala i zidanih konstrukcija, podrazumeva se pojava belih, bledoutih
ili obojenih prakastih naslaga ili fleka na povrini
materijala ili konstrukcije [19]. Do pojave iscvetavanja dolazi u svim sluajevima kada:
Opeka, vezivni materijal, odnosno malter ili
voda koja se koristi za spravljanje maltera,
sadre rastvorljive soli u koli-ini koja moe
dovesti do pojave isvetavanja i
Kada je omogueno navlaivanje opeka, vezivnog materijala ili zidane konstrukcije u
toj meri da doe do pojave rastvaranja soli
prisutnih u upotrebljenom, ugraenom, materijalu.
U procesu suenja, u vodi rastvorne soli se difuzijom zajedno sa vodom iznose ka povrini graevinskog materijala. Voda sa povrine isparava i
na povrini materijala ili u njenoj blizini se taloe
soli. tetne posledice iscvetavanja u veini sluajeva se ogledaju [20] u smanjenju estetskog izgleda

Slika 5 - Pojava rastvornih soli u toku zidanja koja

ometa malterisanje
Isvetavanje rastvorljivih soli u opekama i zidanim konstrukcijama esto je veoma teko objasniti
i predvideti [15, 16, 19]. Razlog za ovo lei uglavnom u osnovna tri razloga a to su:
Sadraj rastvorljivih soli koji moe da dovede do pojave eflorescencije u veini sluajeva se kree u promilima u odnosu na
masu samog graevinskog materijala, od
kojeg je izgraena zidana konstrukcija pa
je kod masovne proizvodnje graevinskih
materijala kao to je na primer proizvodnja
opeka, veoma teko kontrolisati i odravati
ovaj udeo u nekodljivim koliinama.
Iscvetavanje rastvornih soli u znaajanoj
meri zavisi od okolne sredine odnosno od
klimatskih uslova kojima su opeke izloene u toku eksploatacije. Takoe veliku
ulogu imaju i fizika svojstva materijala
ugraenih u zidane konstrukcije u prvom
redu njihova poroznost.

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 3

23

R. VASI i ...

KOROZIJA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIONIH ...

2.2.2. Korozija graevinskih keramikih konstrukcionih materijala usled poja-ve kristalizacionih i
hidratacionih pri-tisaka u porama materejila
Do pojave kristalizacionih pritisaka na zidove
pora dolazi usled izdvajanja i rasta kristala rastvornih soli iz presienih rastvora ili usled prekristalizacije jedne vrste soli u drugu [20].
Tako na primer, kalcijum karbonat prisutan u
porama opekarskih proizvoda moe biti preve-den,
pod dejstvom kiselih kia, u kalcijum sulfat prema
sledeoj reakciji:

Slika 6 - Pojava branjastog raspadanja opeka

usled dejstva hidratacionih i kristalizacionih
pritisaka unutar pora
Na slici broj 6, dat je prkaz branjavog izgleda raspadanja opeka usled dejstva hidratacionih i
kristalizacionih pritisaka u porama opeka a na slici
broj 7 dat je shematski prikaz pet tipinih oblika
isvetavanja [19].
Iscvetanje pod brojem l predstavlja isvetavanje koje potie iz opeka.
Isvetavanje pod brojem 2 predstavlja tipino isvetavanje za koje je su odgovorne soli
prisutne u malternom vezivu.
Isvetavanje pod brojem. 3 i 4 predstavlja
iscetavanje koje se javlja na fugama i na
ivicama opeka ili u obliku prstenastog iscvetavanja na povrini opeka i za ovu vrstu
isvetavanja mogu biti odgovorne soli koje
potiu ili iz opeka ili iz maltera.
Isvetavanje pod brojem 5 predstavlja specijalan vid isvetavanja vanadijumskih soli,
pri kome se obojeni delovi povrine opeka,
najee plaviasto zelene ili uto zelene
boje, obezbojavaju pod dejstvom alkalija
iz malternog veziva.

Slika 7 - Shematski prikaz pet tipinih oblika

isvetavanja
24

CaCO3 + 2H+ + SO42- + 2H2O CaSO4 2H2O+

+ CO2 + H2O
pri emu je zapremina novostvorene soli skoro dva
puta vea od polazne.
Do pojave hidratacionih pritisaka u porama poroznog keramikog materijala dolazi usled promene relativne vlanosti i temperature okolne sredine,
u svim sluajevima kada prisu-tna so kristalie
stvarajui soli razliitog stepena hidratacije. Tako
na primer, Glauberova so (NaSO4 10H2O) je postojana do temperature od 32,4C, a iznad ove temperature prelazi u bezvodnu so Tenardit (Na2SO4) a
to se moe prikazati sledeom reakcijom:
32,4C
Na2SO4 10H2O Na2SO4 + 10H2O

Ovde treba istai i injenicu da temperatura

prekristalizacije zavisi i od prisustva drugih vrsta
soli u rastvoru tako da u prisustvu MgSO4 temperatura prekristalizacije Glauberove soli u Tenardit e se odigrati na temperaturi od 27C, a u prisustvu MgCl2 ova prekristalizacija e se odigrati na
temperaturi od 15C. Sve ove promene vezane za
promenu sadraja kristalnih voda kod odreenih
vrsta rastvornih soli odigravaju se u temperaturnom podrunu od 0C do 42C i pri relativnoj
vlanosti vazduha od 50% do 80%.
Zbog kapilarne kondenzacije u porama opekarskih proizvoda javlja se tena faza - voda, ve pri
relativno niskim sadrajima vlage u vazduhu, tako
da su ovi proizvodi izloeni jakim kristalizacionim
i hidratacionim pritiscima u unutranjosti materijala, koji vremenom dovo-de i do destrukcije materijala. U ovakvim sluajevima dolazi do pojave
"branastog" razaranja povrinskog sloja materijala, a intenzitet promena je vrlo teko predvidiv.
Zadnjih godina je sve uoljivija pojava destrukcije opekarskih proizvoda usled prisustva ki-

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 3

R. VASI i ...

KOROZIJA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIONIH ...

selih gasova u atmosferi. Ispitivanja delovanja atmosfere sa poveanim sadrajem SO2 [15, 16] na
crepove od gline pokazala su da u njegovom prisustvu dolazi do poveanja sadraja rastvornih soli
i do smanjenja savojne vrstoe i poveanja upijanja vode. Eksperimentalno je utvreno da u reakciju sa SO2 iz okolne sredine stupaju skoro svi
katjoni (Al3+, Ca2+, K+, Na+ i Fe3+ izuzev Si4+)
prisutni u keramikom crepu.
tetne posledice izazvane dejstvom okolne sredine kod opeka su jo uoljivije. Ve kod kontakta
opeke sa malterom u toku zidanja sa jedne strane
imamo direktan prelaz soli maltera na opeku, a sa
druge strane dolazi i do reakcije izmene koje se
odigravaju u opeci usled dejstva kalcijum hidroksida iz maltera, pri emu dolazi do izmena i nastajanja novih alkalnih jedinjenja. Oba ova procesa odigravaju se u zidu opeka, manje vie prinudno, u
toku zidanja [16]. Ipak, ovaj proces dovodi do pojave iscvetavanja samo u retkim sluajevima.
Do pojave eflorescencije moe doi i usled delovanja zagaene atmosfere u blizini fabrikih krugova (na primer fabrika vetakih ubriva, sumporne kiseline itd.), kao i usled pogrenog izvoenja ukrasnih elemenata na zgradama.
est je sluaj da su ispusti na zgradama izvedeni od krenjaka i da su bez ikakve zatite preputeni dejstvu zagaene okolne sredine. Ove vrste ispusta u obliku nastrenica, fasadnih venaca, doksata i dr., esto su po elji arhitekata ili investitora
ukomponovane u fasadne celine izgraene od crvenih opeka. Takvi tehniki detalji, esto su loe zamiljeni i izvedeni, tako da se voda u kojoj je
rastvoren krenjak sliva niz fasadu i prodire u zid.
Kasnije pod dejstvom sumpornih gasova iz vazduha, na povrini opeka se stvara kalcijum sulfat, ime se u znatnoj meri naruava estetski izgled zida.

mogu nastati i nove mineralne vrste kao produkti

korozije, kao to su : sulfati natrijuma, kalijuma ili
kalcijuma, jarozit itd. [23].
Na slici 8 dat je prikaz igleda prizmi pre tretmana sa 70% H2SO4 a na slici 9 izgled prizmi posle
tretmana sa 70% H2SO4 i nastanka minerala jarozita kao produkta korozije u postupku ispitivanja
kramikih cevi na dejstvo jakih kiselina.

2.2.3. Korozija graevinskih keramikih konstrukcionih materijala usled dejstva kiselih agenasa
iz okolne sredine

3. KOROZIJA GRAEVINSKIH KERAMIKIH

MATERIJALA USLED NEADEKVATNE
HIDROFOBNE ZATITE

Ovoj vrsti korozije graevinskih keramikih

konstrukcionih materijala najee su izloene, keramike dimovodne cevi, keramike kanalizacione
cevi i kanalizacione klinker opeke i korube [17,
21]. Mada dimovodne keramike cevi slue za odvod dimovodnih gasova u okolnu atmosferu, uglavnom se radi o koroziji nastaloj u tenoj kiseloj
sredini, jer ohlaeni kiseli dimni gasovi rastvoreni
u vodi nastaloj usled kondezacije vodene pare, na
svom putu ka niim delo-vima dimovodnih kanala
napadaju keramiki materijal. Eksperimentalno je
utvreno da u takvim sluajevima usled korozije

Karakteristian primer neadekvatne hiidrofobne zatite graevinskih konstrukcionih materijala

je pojava "ljutenja" povrine crepa ili opeka kako
je prikazano na slici 10. Tokom osamdesetih godina prolog veka veina proizvoaa crepa od
gline je u zavrnoj fazi proizvodnje crepa uvela i
postupak uranjanja crepova u toku 1 do 2 minuta u
vodene rastvore silikona u cilju spreavanja pojave
isvetavanja rastvornih soli i podizanja estetskog
izgleda crepa u krovnom pokrivau. Ovaj inae,
veoma delotvoran postu-pak, vremenski ogranienog trajanja, je doneo veliki broj reklamacija na

Slika 8 - Izgled prizme pre tretmana sa 70% H2SO4

Slika 9 - Izgled prizmi posle tretmana sa 70% H2SO4

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 3

25

R. VASI i ...

KOROZIJA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIONIH ...

kvalitet crepa, mnogim proizvoaima, jer nisu

znali da postupak silikonizacije ne smeju da primenjuju odmah nakon peenja, ve tek posle odreenog vremena skladitenja na skladitu gotove robe.
Veina peenih crepova pokazuje tenju ka poveanju zapremine usled odigravanja hemijske reakcije vodene pare sa keramikim konstituentima.

Slika 10 - Prikaz oteenja crepa usled neadekvatne

hidrofobne zatite
Usled sprovedene silikonizcije [13,24], neposredno posle zavrenog peenja, povrinski sloj crepa debljine do 2 mm nije stupao u reakciju sa vodenom parom te se nije irio, dok preostali vei
deo crepa se irio. Kao posledica toga povrinski
sloj crepa je, kao to je to prikazano naslici br.10
prskao i ljutio se. Kada se isti postupak sprovede
na crepovima koji su odleali na skladitu vie od
nedelju dana ovakvih tetnih pojava nema jer je
proces irenja usled hemijske reakcije sa vodenom
parom u najveoj meri zavren.

ka kroz malterske spojnice [24]. S obzirom da je

hidrofobni premaz spreavao isuivanje akumulirane koliine vode u sloju na granici prodora hidrofobnog sredstva u opeke. U zimskom periodu je
dolo do mrnjenja vode akumulirane blizu fasadne povrine opeka, tako da je usled dejstva leda dolo do odvajanja tankog sloja opeke koji je bio
hidrofobno zatien.
3. ZAKLJUAK
Korozija graevinskih keramikih konstrukcionih materijala nastaje kao posledica odvijanja velikog broja hemijskih reakcija i fizikih procesa esto teko predvidljivih, sa kojima se sreemo u
svakodnevnoj graditeljskoj praksi. Da bi se korozija graevinskih kera-mikih materijla smanjila na
to manju meru, neophodno je pridravati se nekih
osnovnih naela :
Koristiti to kompaktniji keramiki materijal, peen na viim temperaturama jer su
estice unutar materijala meu-sobno bolje
povezane pa je i njegova koroziona postojanost vea.
Korozija graevinskih keramikih konstrukcionih materijala je uglavnom posledica prodora vode ili tenog agensa iz okolne sredine, odnosno "selektivnog" odvijanja hemijskih reakcija sa keramikim konstituentima materijala.
Kada se eli zadrati lep esteski izgled vidnih povrina graevinskih keramikih konstrukcionih materijala, u je- dnom duem
vremenskom periodu, ili kada je neophodno poboljati fizika svojstva proizvoda
(na primer vodone-propustljivost crepa ili
lou otpornost prema mrazu fasadnih opeka) ili kada je potrebno sanirati tetne posledice usled ugradnje nekvalitetnog materijala, spro-vodi se hidrofobna zatita.
Zatita graevinskih keramikih materijala vri se nanoenjem hidrofobnih premaza, na bazi silikonskih preparata, na povrinu materijala u cilju spreavanja prodora vode u keramiki materijal.
LITERATURA

Slika 11 - Prikaz oteenja opeka usled neadekvatne

hidrofobne zatite

Na slici 11 dat je prikaz oteenja fasadnog

zida na objektu restoran "vetrenjaa" u izgradnji
gde je usled naknadnog nanoenja hidrofobnog
premaza samo po povrini opeka ali ne i malterskih spojnica, dolo do prodora vode u zid od ope26

[1] R.Vasi, O. Janji: "Oteenja fasadnih povrina od

opeka izazvana dejstvom rastvornih soli i mraza", II
Jugoslovensko savetovanje o sanaciji zgrada, Maribor, 1986, Zbornik radova 46-55.
[2] Bujak D.: " Zavrni radovi u graevinarstvu" ZRG, god. XIV, broj 2, (1985), 32-42.
[3] P.Budnikov, F Hartonov: "keramieskie materiali
dlja agresivnih sred", Izdateljsvo literaturi po stroiteljstvu., Moskva, 1971.

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 3

R. VASI i ...

KOROZIJA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIONIH ...

[4] Ronald A. Mc Cauley : Corrosion of ceramic and

Composite Materials Book, ISBN 0824753666.
Published by Marcel Dekker, 2004, 1 - 408.
[5] P. Petrovi i R. Vasi: "Korozija keramikih zidnih
i podnih obloga kao posledica delovanja fenomena
vlanog irenja", Korozija i zatita materijala, Zbornik radova, (1997), 207 - 210.
[6] J. A. Sokolov, W. P. Boschuchin, T. S. Jakobsohu:
"ber die Ausbllehungen on keramischem Verkleidungameterial", Die Ziegeindustrie, 4, 1964, 122124.
[7] M Albanque: Les Cahiers de la Terre Cuite, No 2
(1974), 72-93, Centre Technique des Tuiles et
Briques, Paris.
[8] S. Lorec: "Etude des composants hydrosolubles des
ceramiques dargi-les", D433/D312, Bull, Soc.
Francaise de Ceramique, 1968
[9] R.Vasi: Prilog prouavanju fenomena vlanog
bubrenja fasadnih opeka proizvedenih od domaih
opekarskih glina, Doktorska teza, TMF (1990),
112-115.
[10] T.Demediuk. and F Cole: J.Amer. Ceram Soc. 43
(1960), 359-367.
[11] R. Vasi, O. Janji: "The influence of Micro-Climatic Conditon on Phenomenom of Ceramic Tiles
Moisture Expansion" European Ceramic Society,
Second Conference, September 11-14, Augsburg,
Germany, Proceeding. Vol. 3, (1991), 2669-2672.
[12] R.Vasi and M.Vasi: Phenomenon of moisture
expansion and its influ-ence on degradation, reliability and durability of heavy clay products Ceramics vol. 97, 2006, 109-116.
[13] R. Vasi: Surface roofing tile scaling due to the
moisture expansion phenol-menon, key Engineering Materials Vols. 132-136, 1665 - 1668.
[14] R.Vasi.: "A Supplement to the Study of Moisture
Expansion Phenomenon of Facing Bricks", Fourth
Euro Ceramic, Vol.12, "Bricks and Roofing tiles",
(1995), 89-96, Printed in Italy
[15] B.Butterworth: "Efflorescence and staining of brick
work", Ziegelindu-strie, 16, 1963, 26-32

[16] R.Vasi i D. Jaovi: "Pojava rastvornih soli u toku

izgradnje zidova od fasadne opeke", II Simpozijum
SHD o keramici i staklu sa meunardnim ueem,
194, 245-248.
[17] ASTM Test Methods relateded to Corrosion of
ceramics: C-370, Vol. No 15.02.
[18] Vasi,R., Despotovi, S.: "Uticaj radne sredine na
koroziju graevinske keramike", asopis "Izgradnja", 4, (1996), 277-279.
[19] R. Vasi i Z. Radojevi : "Koroziono dejstvo rastvornih soli u zidovima od opeka", Konferencija "Interdisciplinarni pristup problematici zatite konstrukcionih materijala, Zbornik radova, Tara 29. 05
02. 06.2005, 232-236.
[20] J. Franciskovi, M. Pagon-Tadej i B. Punek: Korozija, propadanje graevinskih materijala i njihova
zatita, Izdanje Zavoda za tehniko izobraivanje
Ljubljana (1985), 165-185.
[21] R. Vasi: "Prilog prouavanju uticaja jakih kiselina
i baza na otpornost keramikih podnih ploica za
specijalne namene" Nae graevinarstvo, godina
XXXVII, 2. (1983), 229-230, UDC:624:69 (062.2)
(497.1).
[22] R. Vasi, . Lanjevac: "Destrukcija fasadnih opeka i crepa od gline kao posledica hidrofobnog tretmana silikonskim preparatima, 16 Savetovanje sa
meunarodnim ueem Korozija i Zatita materijala, Zbornik radova, (1997), 265 270.
[23] R. Vasi i Z. Radojevi,: "Koroziono dejstvo rastvvornih soli kao ograniavajui faktor u primeni
opeka", VIII YUCOR, Korozija i zatita materijala
u industriji i graevinarstvu, Tara, 09-12 maj 2006,
Zbornik radova, ISBN 86-2343-07-X, urednici:
prof dr M. Pavlovi i prof dr . Lanjevac, 158163.
[24] R.Vasi i Z. Radojevi: "Nepravilno naneta hidrofobna zatita uzrok ote-enja fasadnih zidova",
VIII YUCOR, Korozija i zatita materijala u industriji i graevinarstvu, Tara, 09-12 maj 2006, Zbornik radova, ISBN 86-2343-07-X, urednici: prof dr
M. Pavlovi i prof dr . Lanjevac, 164-167.

ABSTRACT
Damage and degradation of ceramic building materials, in exploitation, can be the result of
chemical corrosion / chemical reactions between water and ceramic body constituents,
dissolution of soluble salts, hydrating and crystallizing pressures and efflorescence of
dissolved salts on product surface. The complexity of this occurrence of releasing the soluble
salts is conditioned by the fact also that very small quantities of salts the content of which
often does not exceed even the hundredth part of one percent of the total mass of brick may
lead to the significant occurring of releasing which most frequently is hardly to be foreseen.
The releasing of the soluble salts is connected with the penetration of water, that is,
moisture, into the built construction.
Key words: Corosion od ceramic building materials
ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 3

27