CENTRALNO GREJANJE, CENTRALNA PRIPREMA POTRONE

TOPLE VODE, VENTILACIJA I KLIMATIZACIJA

1.

UVOD

Obezbeenje zahtevanih mikroklimatskih i higijenskih uslova u prostorijama

dograenih stambenih, poslovnih i javnih objekata ili njihovih delova uslovljeno je
realizacijom odgovarajuih sistema za centralno grejanje, ventilaciju i klimatizaciju,
ukljuujui i postrojenja za centralnu pripremu potrone tople vode.
Pri tome treba voditi rauna o sledeem:
a) Svaka promena na postojeem objektu kao to je:
- promena namene;
- promena zapremine;
- graevinska intervencija koja ima za posledicu promenu termikih i
higijenskih uslova, zahteva izradu glavnih mainskih projekata
rekonstrukcije sistema za grejanje, hlaenje i klimatizaciju.
b) Svaka nadogradnja postojeih objekata ili dogradnja novih objekata sa
prostorijama koje zahtevaju odgovarajue mikroklimatske uslove zahteva
izgradnju novih sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju uz primenu
vaeih standarda i propisa iz ove oblasti. Pri njihovom projektovanju treba
maksimalno koristiti kapacitete postojeih postrojenja za proizvodnju toplotne
energije, toplopredajnih stanica i rashladnih ureaja.
U sluaju da postojei energetski izvori nemaju potreban kapacitet za nove
prostorije pristupa se njihovoj rekonstrukciji ili izgradnji novih postrojenja za proizvodnju
toplotne energije na postojeoj ili novoj lokaciji. Izgradnja novih postrojenja i unutranjih
instalacija mora da bude bez tetnih posledica na prostorije postojeih objekata gde
borave ljudi i bez naruavanja estetike objekta.
U cilju odravanja projektovanih kapaciteta i funkcionalnosti termotehnikih sistema
korisnik mora imati na raspolaganju odgovarajua uputstva za rukovanje i odravanje
uraena od strane isporuilaca opreme, projektanata ili izvoaa montanih radova.
2.

POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE ENERGIJE U SISTEMIMA

CENTRALNOG GREJANJA

2.1.

Opti deo

Osnovni delovi novih postrojenja za proizvodnju toplotne energije u sistemima

centralnog grejanja dograenih delova stambenih, poslovnih i javnih objekata jesu:
- toplovodni i parni kotlovi na vrsto, teno i gasovito gorivo i za korienje
otpadne procesne toplote;
- toplovodni i parni elektrini kotlovi;
- cevni i ploasti razmenjivai toplote;
- kompresorske i apsorpcione toplotne pumpe;
- solarni kolektori;
- gasni motori i turbine kogeneracionih ureaja;
- generatori tople vode korienjem geotermalne energije.
Kotlovi i druge vrste generatora toplote za potrebe cenralnog grejanja dograenih
objekata moraju da budu tako napravljeni i ugraeni da bude spreena opasnost od
Strana 1/11

poara, eksplozije, pojava otrovnih gasova i drugih pojava koje mogu da ugroze zdravlje i
bezbednost ljudi.
2.2.

Preporuke za projektovanje

Konstrukcija i kvalitet primenjenih kotlova, razmenjivaa toplote i pratee opreme u

novim kotlarnicama moraju da budu usklaeni sa zahtevima sigurnosti definisanih
standardima JUS M.E6.100.-200. i JUS M.E2.200.-203.
Kotlovi se dimenzioniu prema ukupnoj koliini toplote koju odaju sva grejna tela i
grejai sistema za ventilaciju i klimatizaciju prostorija dograenih objektata uveanoj za
toplotne gubitke u kotlu i cevnim vodovima i za dodatak za bre zagrevanje vode i mase
postrojenja.
Kotlovi sa svojim dimnim kanalima, izmenjivai toplote, zagrejai i rezervoari vode
moraju biti tako postavljeni da je omogueno lako i bezbedno opsluivanje, ienje,
odravanje i zamena, i to kako celih jedinica, tako i njihovih elemenata.
U novim kotlarnicama dograenih objekata najee se koriste toplovodni plameno
dimnocevni elini kotlovi na tena i gasovita goriva ili liveni lankasti i elini kotlovi na
vrsta, tena i gasovita goriva.
Kotlarnica moe biti izgraena kao poseban graevinski objekat, kao prislonjeni
objekat ili u sastavu objekta druge osnovne namene. Tehniko reenje za smetaj i
dopremanje vrstog, tenog ili gasovitog goriva do kotlova uslovljeno je tipom i lokacijom
objekta i kotlarnice i dobijanjem dozvole od nadlenih organa.
Gasne kotlarnice se mogu smetati u podrum, ako prostorija nije ukopana vie od
2/3 visine, a gornja treina mora biti u slobodnom prostoru, a za druge vrste goriva u
podrumskim kotlarnicama, mora biti obezbeena prirodna ili prinudna ventilacija.
Kotlovi na tena goriva i prirodni gas namenjeni za grejanje prostorija nadogradnje
objekata mogu se smetati u krovnim kotlarnicama uz obaveznu izgradnju sabirne posude
za prihvatanje nekontrolisanog isticanja tenog goriva iz kotla, gorionika ili cevnih vodova.
Pri tome se rezervoar za gorivo nalazi u podrumu ili van zgrade odakle se gorivo
pumpama cevnim razvodom transportuje direktno od gorionika ili dnevnog rezervoara u
krovnoj kotlarnici.
Za objekte visoke preko 22 m gasne kotlarnice se postavljaju na najviem spratu ili
u prislonjenom objektu, a za zgrade visine iznad 40 m gasna kotlarnica mora biti u
posebnom objektu pored visokog objekta.
Konstruktivni elementi kotlarnice moraju biti izvedeni od negorivih materijala, a
njihova otpornost prema poaru se ispituje prema standardima JUS U.J1.090.-160.
Ceo sistem za odvod produkata sagorevanja, od prikljuka na generatore toplote
do isputanja produkata sagorevanja u atmosferu, mora biti u skladu sa odgovarajuim
jugoslovenskim standardima.
Poloaj dimnjaka je uslovljen lokacijom kotlarnice i rasporedom kotlova, a njegova
visina je zavisna od visine zgrade. Iz funkcionalnih razloga treba teiti da dimnjak bude
postavljen u sredinjem delu objekta.
Presek dimnjaka za kotlove sa prirodnom promajom zavisan je od njihovog
kapaciteta, efektivne visine i vrste goriva i izraunava se prema formuli Redtenbacher-a ili
standardu DIN 4705.
Presek dimnjae se uzima 10 % do 20 % vei od preseka dimnjaka. Duina
dimnjae pri prirodnom odvoenju gasova ne sme biti dua od 1/3 visine dimnjaka.
U sluajevima kada u objektu ne postoji sistem centralnog grejanja, vaei
jugoslovenski propisi definiu neophodnost postojanja individualnih pei i odgovarajuih
dimnjakih kanala. U skladu sa tim, ukoliko se usled graevinske intervencije na
postojeem objektu formiraju delovi objekta koje nije mogue prikljuiti na postojei sistem
grejanja, neophodno je obezbediti mogunost grejanja individualnim peima prikljukom
na postojee dimnjake kanale, ili izgradnjom novih.
Strana 2/11

2.3.

Standardi i tehniki propisi koji se odnose na postrojenje za

proizvodnju toplotne energije

1.
JUS M.E6.080:
2.-5. JUS M.E6.100-120:
6.
JUS M.E6.200:

Ureaji za grejanje i provetravanje

Generatori toplote za grejanje
Postrojenje za centralno grejanje. Zahtevi
sigurnosti za ureaje za proizvodnju pare niskog
pritiska
7.-9. JUS M.E2.200-202:
Stabilne posude pod pritiskom
10.
JUS M.E2.203:
Kotlovska postrojenja. Termotehnika ispitivanja
11.
Pravilnik o parnim kotlovima i sudovima pod pritiskom, "Slubeni list SFRJ"
broj 7/57, 56/72 i 61/72.
12.
Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, graenje, pogon i
odravanje gasnih kotlarnica, Slubeni list SFRJ" broj 10/1990 i 52/1990.
3.

TOPLOPREDAJNE STANICE I RAZVODNA POSTROJENJA U SISTEMIMA

DALJINSKOG GREJANJA

3.1.

Opti deo

Toplopredajna stanica je zavrni deo daljinske toplovodne mree u kome se vri

predaja toplotne energije nekom graevinskom objektu ili delu graevinskog objekta uz
merenje i regulaciju protoka, pritiska i temperture sekundarne tople vode za pojedine vrste
potroaa.
Nove toplopredajne stanice i razvodna postrojenja za dograene objekte ili delove
objekata projektuju se i izvode na osnovu vaeih tehnikih standarda i tehnikih uslova
definisanih u okviru energetske saglasnosti od strane komunalnih preduzea koja se bave
proizvodnjom i distribucijom toplotne energije.
Primopredaja toplotne energije u predajnim stanicama vri se direktno kada se
regulacija temperature tople vode ka potroaima vri meanjem razvodne i povratne
tople vode ili indirektno uz korienje ploastih ili cevnih razmenjivaa toplote.
Kuno razvodno postrojenje je deo sistema grejanja u kome se vri promena
temperaturskog reima daljinske toplovodne mree na temperaturski reim grejanja
dograenog graevinskog objekta, kao i regulacije protoka, temperature i pritiska tople
vode po pojedinim granama instalacije grejanja.
Na osnovu uporedne analize energetskih potreba dograenih delova objekata i
slobodnih kapaciteta u postojeim toplotnim podstanicama donosi se odluka o potrebi
izgradnje nove podstanice ili dodatne ugradnje prikljuka za dograene delove objekta na
postojee razvodno postrojenje.
3.2.

Preporuke za projektovanje

Tehnoloka ema za projektovanje kunog razvodnog postrojenja za dograene

objekte koji se prikljuuju na daljinsku toplotnu mreu mora obavezno da sadri tehnika
reenja za osiguranje, ekspanziju i zatitu svih prikljuenih grejnih instalacija,
razmenjivaa toplote i sudova pod pritiskom u svemu prema JUS M.E6.201-205.
Broj grana na razdelniku i sabirniku tople vode predvideti prema vrsti potroaa i
potrebama zoniranja instalacije grejanja dograenog graevinskog objekta.
Kod dograenih objekata meovite namene na kunom razvodnom postrojenju je
potrebno razdvojiti snabdevanje toplotnom energijom stambenog od poslovnog prostora.
U zavisnosti od veliine, oblika i poloaja dograenog objekta u odnosu na strane
sveta i susedne objekte potrebno je predvideti zonsku automatsku regulaciju temperature
tople vode u pojedinim granama centralnog grejanja.
Strana 3/11

Za dograene delove objekata sa vie prostorija broj nezavisnih grana zavisi od

primenjenih sistema centralnog grejanja: radijatorima, ventilator-konvektorima ili grejnim
cevima panelnog grejanja.
U cilju zatite grejnih tela od visokog statikog pritiska kod graevinskih objekata
vee visine posle nadogradnje novih spratova potrebno je predvideti visinsko zoniranje
instalacije centralnog grejanja.
Na svakoj grani kunog razvodnog postrojenja kao i u krugu razmenjivaa toplote,
potrebno je predvideti radnu i rezervnu cirkulacionu pumpu za ostvarivanje prinudne
cirkulacije u instalaciji grejanja kao i odgovarajue ureaje i instrumente za merenje i
regulaciju protoka i temperature tople vode.
Nova toplopredajna stanica i kuno razvodno postrojenje za dograeni objekat
postavljaju se u posebnoj prostoriji tzv. toplotnoj podstanici koja se izvodi u skladu sa
Tehnikim uslovima za projektovanje.5)
3.3.

Standardi i tehniki propisi koji se odnose na toplopredajne stanice i

razvodna postrojenja

1.

JUS M.E5.100.:

4.

UNUTRANJE INSTALACIJE CENTRALNOG GREJANJA

4.1.

Opti deo

Izmenjivai toplote, odreivanje toplotnog bilansa,

principi i uslovi ispitivanja
2.-3. JUS M.E2.201.-202.:
Stabilne posude pod pritiskom
4.
Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne posude pod pritisko, "Slubeni
list SFRJ", broj 16/83.
5.
Tehniki uslovi za projektovanje toplopredajnih stanica i razvodnih
postrojenja, JKP "Beogradske elektrane", 1993. i 1996. godine.

Unutranje instalacije centralnog grejanja dograenih delova stambenih, poslovnih i

javnih objekata obuhvataju:
- razvodnu horizontalnu i vertikalnu mreu tople vode od razvodnog postrojenja
u postojeem ili dograenom objektu do grejnih tela u prostorijama ili grejaa
vazduha u sistemima vazdunog grejanja, centralne ventilacije i klimatizacije;
- odzranu cevnu mreu ili odzrane ventile grejnih tela;
- grejna tela: radijatore, ventilator konvektore i cevne registre;
- sekundarne cirkulacione pumpe u toplotnim podstanicama za nezavisne
sisteme grejanja toplom vodom u objektu;
- armaturu za zatvaranje i regulaciju cirkulacije i temperature tople vode u cevnoj
mrei i grejnim telima;
- ekspanzione i odzrane sudove;
- sigurnosne cevne vodove.
Za dograene delove objekata izvode se posebne unutranje instalacije sa
sopstvenim cirkulacionim pumpama u postojeim ili novim toplotnim podstanicama ili
kotlarnicama.
Tehniki uslovi za projektovanje i izvoenje unutranjih instalacija centralnog
grejanja definisani su kao prilog uz energetsku saglasnost od strane komunalnih
preduzea koja daljinski isporuuju toplotnu energiju do toplotnih podstanica u objektima i
vaeim preporukama za ovu vrstu instalacija.
4.2.

Preporuke za projektovanje

Osnovu za proraune transmisionih i ventilacionih toplotnih gubitaka u grejanim

Strana 4/11

prostorijama dograenih delova stambenih ili poslovnih objekata ini uraeni Elaborat
graevinske fizike koji obuhvata toplotnu zatitu objekta i proraun koeficijenata prolaza
toplote pojedinih delova graevinske konstrukcije, graevinske stolarije i bravarije (JUS
U.J5.510 i JUS U.J5.600).
Proraun toplotnih gubitaka izvodi se prema vaeim standardima DIN 4701,
odnosno JUS M.E6.010 (u pripremi) uz prethodno utvrivanje spoljne projektne
temperature i unutranjih temperatura u pojedinim prostorijama (zavisno od namene)
definisanih standardom JUS U.J5.600, DIN 4701 ili internim propisima.
Proraun i izbor grejnih tela vri se u skladu sa zvaninim podacima proizvoaa o
stvarnom odavanju toplote grejnih tela potvrenim atestima. Kao grejna tela se uglavnom
koriste: liveni, elini ili aluminijumski radijatori, cevni registri i ventilatorkonvektori.
U sistemima toplovodnog centralnog grejanja 90/70 oC usvaja se dvocevni ili
jednocevni razvod od elinih ili bakarnih cevi.
U dograenim delovima objekata prikljuenim na daljinsko toplovodno grejanje
koristi se sistem grejanja toplom vodom 90/70 oC sa radijatorima ili ventilator-konvektorima
i dvocevnim razvodom uz mogunost jednocevnog razvoda po etaama.
Za dograene delove stambenih, poslovnih i javnih objekata ili delove objekata
dobijene nadgradnjom po pravilu se projektuju posebni i nezavisni sistemi grejanja toplom
vodom. Unutranje instalacije se granaju po zonama i sa svojim cirkulacionim pumpama
su spojene sa razvodnim postrojenjima u postojeim ili novim kotlarnicama, odnosno u
postojeim ili novim predajnim stanicama sistema daljinskog grejanja. Pri tome se glavni
horizontalni cevni vodovi veaju za zidove ili plafone podrumskih prostorija i tehnikih
etaa, a vertikalni vodovi se postavljaju u vertikalne ljebove, po maskiranim zidovima
stepeninog prostora, zajednikih i pomonih prostorija i sl. Za etana grejanja se mogu
koristiti dvocevni ili jednocevni toplovodni sistemi koji se po potrebi prikljuuju i na nove
krovne kotlarnice ili toplotne pumpe.
Kada se u dograenom objektu ili delu objekta pored grejanja radijatorima nalazi i
panelno grejanje, kao i grejanje ventilator-konvektorima, njihove razvodne mree moraju
biti razdvojene i prilagoene sistemu grejanja.
Pri dimenzionisanju pojedinih deonica cevne mree koristi se preporuka o
maksimalnim brzinama vode u cevima u cilju spreavanja pojave erozije i umova u cevnoj
mrei.
Na osnovu izvrenog prorauna ukupnog pada pritiska zbog unutranjeg trenja u
pravim deonicama i lokalnih gubitaka u fazonskim delovima, grejnim telima i armaturi za
regulaciju protoka tople vode vri se izbor cirkulacione pumpe za jednu granu razvodnog
postrojenja.
U cilju uravnoteenja cirkulacije tople vode u pojedinim deonicama i grejnim telima,
na radijatorima se ugrauju ventili i navijci za duplu regulaciju, a na usponskim vodovima
specijalni ventili za regulaciju protoka sa mogunou prikljuenja diferencijalnog
manometra.
Svi elementi predvieni projektom za ugradnju u instalaciju moraju imati
odgovarajue ateste i sertifikate izdate od strane ovlaenih i akreditovanih institucija i
laboratorija saglasno uslovima grupe standarda JUS/ISO 9000.
4.3. Standardi i tehniki propisi koji se odnose na unutranje instalacije
centralnog grejanja
1.

JUS U.J5.510:

2.

JUS U.J5.600:

3. JUS D.E8.193:

Metode prorauna koeficijenata prolaza toplote u

zgradama
Toplotna tehnika u zgradama. Tehniki uslovi za
projektovanje i graenje zgrade.
Graevinska stolarija, spoljni prozori i balkonska
vrata. Zahtevi u pogledu propustljivosti vode i
vazduha
Strana 5/11

4. DIN 4701:
5. JUS M.E6.011:

Pravila za proraun potrebne toplote u zgradama

Centralno grejanje. Opti tehniki uslovi za
projektovanje i montau instalacija
6-13. JUS M.E6.040-083:
Ureaji za grejanje. Grejna tela
14.
Zakon o zatiti na radu SR Srbije, "Slubeni glasnik SR Srbije", broj 42/91
15.
Odluka Skuptine grada Beograda o snabdevanju toplotnom energijom,
"Slubeni list grada Beograda", broj 2 od 30.01.87.god.
5.

POSTROJENJA ZA CENTRALNU PRIPREMU TOPLE POTRONE VODE

5.1.

Opti deo

Postrojenja za pripremu tople potrone vode (TPV) za dograene objekte slue da

na racionalan nain obezbede neprekidno snabdevanje potronom toplom vodom
zahtevane temperature, koliine,pritiska i kvaliteta svih prikljuenih potroaa.
U cilju spreavanja intenzivnije korozije i stvaranja kamenca u sistemu
snabdevanja, maksimalna temperatura tople potrone vode iznosi 60C.
Prema nainu zagrevanja potrone vode centralna postrojenja TPV mogu da budu:
- protona postrojenja TPV;
- akumulaciona postrojenja TPV;
- kombinovana postrojenja TPV.
Postrojenja TPV mogu da budu sa direktnim zagrevanjem potrone vode uz
korienje vrstih, tenih i gasovitih goriva, elektrine i solarne energije ili sa indirektnim
(posrednim) zagrevanjem potrone vode korienjem pare ili tople vode.
U dograenim delovima stambenih, poslovnih i javnih objektama prvenstveno se
koriste postojea ili nova akumulaciona postrojenja TPV sa vertikalnim rezervoarima ili
kombinovana postrojenja za istovremenu pripremu potrone tople vode sa rezervoarom u
sastavu kotla i tople vode za grejanje prostorija.
Rezervoari (bojleri) potrone tople vode mogu da imaju sopstveno loite,
ugradjene elektrine ili cevne grejae ili da budu povezani sa ploastim ili cevnim
razmenjivaima toplote preko sistema za cirkulaciju potrone tople vode.
Zavisno od izvora primarne toplotne energije postrojenja za centralnu pripremu
potrone tople vode se ugradjuju u postojee ili nove kotlarnice ili prostorije toplopredajnih
stanica sistema daljinskog grejanja.
Osnovni tehniki zahtevi kod postrojenja TPV jesu:
- sigurnosne mere u procesu korienja primenom odgovarajuih sigurnosnih
uredjaja i armature;
- antikorozione mere primenom kvalitetnih materijala, presvlaka, katodne zatite i
dr.;
- mere spreavanja stvaranja kamenca uz korienje sistema za omekavanje i
dr.;
- mere protivpoarne zatite.
5.2.

Preporuke za projektovanje postrojenja TPV

Toplotni kapacitet i zapremina rezervoara jednog akumulacionog postrojenja TPV

za postojee i dograene stambene, poslovne i javne objekte zavisi od:
- namene i veliine postojeeg i dograenog objekta (broja stanova ili prostorija
poslovnih i javnih objekata);
- broja i vrste potronih mesta u postojeem i dograenom gradjevinskom
objektu;
- potrebne koliine i temperature potrone tople vode u analiziranom
Strana 6/11

vremenskom periodu;
faktora istovremenosti zavisno od namene i veliine objekta.

Tabela 2. Vrednost faktora istovremenosti za stambene zgrade prema nemakim

propisima
Broj
1
stanova n
Faktor
istovremen 1,15
osti

10

12

15

18

20

25

30

40

50

60

80

100

150

200

0,86

0,65

0,56

0,5

0,47

0,46

0,64

0,42

0,4

0,38

0,36

0,33

0,32

0,31

0,29

0,28

0,65

0,25

Potrebna koliina potrone tople vode za stambenu zgradu sa n stanova iznosi:

V = V1 n

[l/h]

gde je:
V1 - srednja asovna potronja tople vode po jednom stanu zavisno od prosenog
broja i vrste potronih mesta [l/h].
Cevni vodovi za toplu vodu se dimenzioniu prema vrnom optereenju i ukupnom
padu pritiska vodei rauna da maksimalna brzina tople vode u vertikalama i granama ne
prelazi 1,5 m/s.
U sistemima potrone toplote sa cirkulacionom vodom ugradjuju se odgovarajue
cirkulacione pumpe.
Toplotna izolacija akumulacionog rezervoara i cevnog razvoda potrone tople vode
izvodi se u skladu sa standardima i preporukama za ovu vrstu instalacija.
5.3. Standardi i tehniki propisi koji se odnose na postrojenja za pripremu
potrone tople vode
1.-3. JUS M.E2.200-202.:
4.
DIN 4708 (3 dela):

Stabilna posuda pod pritiskom

Centralna postrojenja za zagrevanje potrone

5.
6.

DIN 4753:
DIN 4800:

Postrojenja i grejai pijae i potrone vode

Rezervoar tople vode sa dvostrukim zidovima

6.

SISTEMI ZA VENTILACIJU I KLIMATIZACIJU

6.1.

Opti deo

vode

Sistem za ventilaciju obuhvata sklop ureaja i vazdunih kanala za provetravanje

prostorija. Za dograene stambene i poslovne objekte ili delove objekata, sistemi za
ventilaciju mogu biti sa prirodnim, prinudnim i prozorskim provetravanjem. Sistemi za
prinudno provetravanje mogu biti lokalni (decentralizovani) i sa centralnim ubacivanjem
obraenog sveeg vazduha u ventilacionoj komori, odnosno centralnim usisavanjem i
izbacivanjem u atmosferu zagaenog vazduha. Sistemi za prinudnu ventilaciju izvode se
bez rekuperacije toplote ili sa rekuperacijom otpadne toplote.
U dograenim delovima stambenih zgrada centralna ventilacija se primenjuje u
mokrim vorovima, ostavama i kuhinjama, dok se u sobama primenjuje prirodna,
prozorska ili prinudna ventilacija.
U dograenim delovima poslovnih zgrada gde ne postoji higijenski zahtev za
klimatizacijom, moe se primeniti centralna ventilacija sa filtriranjem i dogrevanjem
spoljnog vazduha u zimskom periodu gde u veim sistemima treba obavezno primeniti
podsistem za rekuperaciju otpadne toplote.
Strana 7/11

Sistem za klimatizaciju je sklop ureaja namenjen za postizanje i odravanje

zadatih parametara vazduha u prostorijama (temperatura, vlanost vazduha i sl.).
Za dograene stambene, poslovne i javne objekte sa vie prostorija koje treba da
se klimatizuju primenjuju se:
- sistemi za klimatizaciju sa centralnom i kombinovanom pripremom vazduha;
- lokalni sistemi sa sobnim klima-ureajima ("split"-sistemi, prozorske klima
jedinice i sl.);
- vazduno-vodena klimatizaciona postrojenja sa zavrnom obradom vazduha
pomou sekundarnih razmenjivaa toplote, ventilator-konvektora, indukcionih
ureaja i dr.;
- klimatizaciona postrojenja sa centralnim razvodom tople i hladne vode i
lokalnom obradom vazduha prostorija u ventilator-konvektorima i sl.
Sklop ureaja koji obezbeuju zahtevane procese centralne obrade vazduha:
regulisanje protoka, preiavanje, grejanje, hlaenje, vlaenje, suenje, dogrevanje,
rekuperaciju otpadne toplote i dr. ine komoru za ventilaciju ili klimatizaciju.
Obraeni vazduh iz komore razvodi se izolovanim kanalima do otvora za
distribuciju vazduha u prostorijama ili ureajima za sekundarnu obradu, a zagaeni
vazduh iz prostorija se kanalskim razvodom delom recirkulie ili odvodi van objekta.
Projektovanje i izgradnja sistema za ventilaciju i klimatizaciju dograenih objekata,
odnosno ugradnja pojedinih ureaja i instalacija definisani su "Pravilnikom o tehnikim
normativima za sisteme za ventilaciju i klimatizaciju" i drugim vaeim tehnikim
standardima i propisima.
Za potrebe snabdevanja toplotnom i rashladnom energijom sistema za ventilaciju i
klimatizaciju moraju biti obezbeena odgovarajua termika i rashladna postrojenja ili
prikljuak na predajnu stanicu daljinskog grejanja.
6.2.

Preporuke za projektovanje sistema za ventilaciju i klimatizaciju

Osnovni podatak prema kome e se dimenzionisati sistem za klimatizaciju

prostorija dograenog graevinskog objekta i od koga zavisi ekonominost
pogona je toplotno optereenje. Kako mehanizam prenosa toplote u dograeni
graevinski objekat i kroz njegove delove zavisi od mnogo faktora, postoje vie
metoda za proraun toplotnog optereenja.
Kod nas se najee koristi modifikovani postupak prorauna prema VDI 2078 uz
prethodno definisane vrednosti spoljnih i unutranjih projektnih temperatura i vlanosti
vazduha. Tako npr. za Beograd u letnjem reimu spoljna projektna temperatura vazduha je
33C, a relativna vlanost 33%.
-

Tabela 1.

Unutranje projektne temperature u karakteristinim prostorijama

prema standardu DIN 4701 i preporukama

Tip prostorije
-

Dnevne prostorije, spavae sobe,

predsoblja, degamani i kuhinje
WC (poseban)
Kupatila (posebna i sa WC-om)
Poslovne prostorije
Kancelarije
Lokali
Magacinske prostorije u sklopu lokala

Unutranje projektne temperature

[oC]
Zimski reim
Letnji reim
20
15
22
20
20
20

26
26
26
26

Strana 8/11

Garae
Ateljei

10
5
20

26

Na osnovu izraunatog toplotnog optereenja i broja izmena vazduha na as

odreuje se potrebna koliina vazduha i usvaja odgovarajui sistem ventilacije i
klimatizacije koji e dati optimalno reenje.
Potrebna koliina sveeg vazduha u sistemu za ventilaciju i klimatizaciju prostorija
dograenih stambenih i poslovnih objekata definie se brojem asovnih izmena vazduha u
prostoriji iz higijenskih razloga, zavisno od namene prostorije i uzroka zagaivanja
vazduha.
Za odreivanje potrebne koliine vazduha koristi se nemaki standard DIN 1946 ili
ameriki standardi ASHRAE.
Za prostorije dograenih stambenih objekata vai sledea preporuka:
- za spavae sobe i prostorije za dnevni boravak u kojima se ne pui, minimalni
broj izmena vazduha na as iznosi:
n = 0,5 do 1,0;
- to znai da za prostoriju visine 2,5 m, minimalna specifina koliina vazduha u
odnosu na povrinu iznosi:
nsp = 1,25 m3/(m2h) do 2,5 m3/(m2h).
- za unutranje sanitarne prostorije:
n = 4 6;
- za kuhinje, zavisno od kratkotrajne udarne pojave mirisa ili vodene pare za
vreme korienja kuhinje postoji veliki raspon u broju preporuene asovne
izmene vazduha:
n = 0,5 25;
- za kancelarije u dograenim poslovnim objektima:
n = 3 - 6.
Potrebna koliina sveeg vazduha u sistemu za ventilaciju i klimatizaciju poslovnih i
javnih objekata definie se u zavisnosti od spoljne temperature i broja lica u prostoriji.
Prema nemakom standardu DIN 1946 minimalna potrebna asovna koliina
sveeg vazduha data je u tabeli broj 2.
Tabela 2. Najmanja potrebna koliina sveeg vazduha po osobi (m 3/h)
Spoljna temperatura
Vrsta prostorije
vazduha (C)
Zabranjeno puenje
Dozvoljeno puenje
-20
8
12
-15
10
15
-10
13
20
-5
16
24
0 do 26
20
30
Preko 26
15
23
Komore za ventilaciju i klimatizaciju, kanali i distribucioni organi u dograenim
objektima postavljaju se u skladu sa Pravilnikom 7) uz preduzimanje propisanih mera
protivpoarne zatite.
Prilikom dimenzionisanja povrina preseka pojedinih deonica kanalskog razvoda
vazduha treba voditi rauna o preporuenim brzinama vazduha.
Za dograene poslovne i javne objekte se preporuuje primena viezonskih ili
etanih jednokanalnih sistema za klimatizaciju. Pri tome se komore postavljaju po
spratovima, a kanalski razvod se izvodi u duploj tavanici hodnika sa reetkama za
ubacivanje vazduha ispod tavanice prostorija.
Priprema tople i hladne vode za klima-komoru obavlja se u centralnim grejnim i
Strana 9/11

rashladnim ureajima.
Najskuplji ali ponekad jedini primenljiv nain kod dograenih objekata je primena
lokalnih ureaja za klimatizaciju koji se ugrauju u svaku prostoriju.
Na osnovu izraunate koliine vazduha i zahtevanih normativa vazduha
(temperatura, vlanost, broj izmena) dimenzioniu se pojedini ureaji klima komore,
kanalski razvod vazduha sa distribucionim ureajima i cevna mrea hladne i tople vode za
ureaje za sekundarnu obradu vazduha.
Po istoj metodologiji dimenzioniu se sobni klima-ureaji za lokalnu obradu
vazduha.
Prilikom projektovanja sistema za ventilaciju i klimatizaciju u dograenim
stambenim, poslovnim i javnim objektima, moraju biti primenjeni tehniki normativi iz
Pravilnika7), u kome su propisani minimalni zahtevi koji garantuju bezbednost imovine,
ivota i zdravlja ljudi.
Prostorije za smetaj novih komora za ventilaciju i klimatizaciju dograenih delova
objekata moraju da budu dovoljno prostrane za nesmetano obavljanje kontrole i
odravanje komora, a mogu da budu na svim etaama zgrada od podruma do krova
vodei rauna o kanalskom razvodu vazduha i prateoj cevnoj mrei tople i hladne vode i
kanalizaciji. Komore za klimatizaciju namenjene za opsluivanje prostorija u kojima se
koriste zapaljive ili eksplozivne materije smetaju se u posebne prostorije izgraene od
materijala otpornog prema poaru najmanje 2 h.
Izlazi iz prostorije u koju su smetene komore za klimatizaciju moraju da vode
neposredno u slobodan prostor ili prema Pravilniku 7).
Svi delovi sistema za centralnu ventilaciju i klimatizaciju moraju biti napravljeni od
negorivog materijala sa glatkim unutranjim povrinama.
Ventilatori, razmenjivai toplote i kanali za vazduh u sistemu za ventilaciju i
klimatizaciju moraju da budu izvedeni u skladu sa zahtevima iz Pravilnika 7).
Posebno su definisani zahtevi za kvalitet i ugradnju protivpoarnih klapni u
kanalima za vazduh.
Mesto i nain ugradnje ulaznih i izlaznih otvora za vazduh kao i organa za
distribuciju i usisavanje vazduha definisani su posebnim tehnikim zahtevima.
Elektrini ureaji i instalacije sistema za klimatizaciju izvode se takoe prema
sigurnosnim zahtevima iz Pravilnika 7).
U savremenim sistemima za klimatizaciju sa centralnom i kombinovanom
pripremom vazduha za procese hlaenja najee se koriste kompresorski rashladni
ureaji ili u manjem obimu apsorpcioni rashladni ureaji, koji mogu da se u zimskom
periodu koriste kao toplotne pumpe.
Primenom rashladnih ureaja hlaenje vazduha moe biti direktno pomou
isparivaa rashladnih fluida ugraenih u klima komoru ili kanale za vazduh, ili indirektno
korienjem hladnjaka vazduha sa rashladnom tenosti (vodom, etilen-glikolom, sonim
rastvorom i sl.) koji se cirkulaciono hladi pomou doboastog isparivaa rashladnog
ureaja.
Osnovne smernice za postavljanje rashladnih postrojenja i zahtevi u pogledu
mainske prostorije definisane su u tehnikim standardima JUS M.E7.102-104.
Rashladna postrojenja mogu biti postavljena kako u samoj prostoriji koja se hladi,
tako i u pomonim prostorijama ili u postojeim ili novim mainskim prostorijama vodei
rauna o dozvoljenoj masi rashladnog sredstva (punjenja) u postrojenju.
ista visina novih mainskih prostorija za smetaj rashladnog postrojenja veeg
kapaciteta mora iznositi najmanje 2 m i u njima mora biti obezbeen nesmetan nadzor i
odravanje postrojenja.
Provetravanje novih mainskih prostorija u slobodan prostor prvenstveno treba da
bude prirodno (eventualno mehaniko) sa povrinom otvora za ventilaciju odnosno
kapacitetom ventilatora koji su proporcionalni masi punjenja postrojenja rashladnim
sredstvom.
Cevni vodovi i armatura za rashladna sredstva moraju odgovarati uslovima i
Strana 10/11

zahtevima definisanim tehnikim standardom JUS M.E7.106, kako u pogledu njihovog

kvaliteta tako i u pogledu njihovog naina postavljanja.
6.3.

Standardi i tehniki propisi koji se odnose na sisteme za ventilaciju i

klimatizaciju

1)
2)

JUS U.J5.600:
DIN 1946, deo 1.:

3)

DIN 1946, deo 2.:

4)

DIN 1946, deo 6.:

5)

VDI 2078:

6)
7)

ASHRAE Fundamentals
Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju i klimatizaciju,
"Slubeni list SFRJ", broj 38/1989.

Tehniki uslovi za projektovanje i graenje zgrada.

Sistemi za ventilaciju i klimatizaciju. Pravila o
provetravanju.
Sistemi za ventilaciju i klimatizaciju. Tehniki
zahtevi u odnosu na higijenske uslove.
Sistemi za ventilaciju i klimatizaciju u stambenim
objektima.
Tehniki propisi za proraun toplotnog optereenja
nemakog udruenja inenjera

Dr Duan Gaji, dipl. ma. in.

Strana 11/11