Rim!!!

Xegan Marija
VI DOBA GRAANSKIH RATOVA
TIBERIJE GRAH
1. Izvori o ivotu Tiberija Graha
O delovaǌu i ivotu Tiberija Graha svedoqe podaci koje prua Apijan

u delu Rimska istorija u kǌigama posveenim graanskim ratovima i Plutarh u
biografiji Tiberija Graha. Piscima kojim se Plutarh sluio da bi sastavio
biografiju jesu:
— Gaj Fanije, prijateǉ Scipiona i Gaja Graha. Bio je konzul 122. p.
n. e., a napisao je jednu krau istoriju, koja je vremenom izgubǉena.
U ǌegovom delu, koje se verovatno nazivalo Annales, opisivao je un-
utraxǌe sukobe i unosio duge govore, svoje i tue.
— Polibije, najznaqajniji helenistiqki istoriqar iz Megalopolisa u Ar-
kadiji (oko 200. do 120. p. n. e.). Napisao je Istoriju sveta u 40 kǌiga.
— Tit Livije, rodom iz Patavija (oko 59. p. n. e. do 17. n. e.), a
koji je iveo u Rimu. Napisao je i monumentalno istorijsko delo u
142 kǌige Od osnivaǌa grada, od kojih je danas saquvano 35. Sadraj
izgubǉenih delova moe se za svaku kǌigu rekonstruisati iz kratkih
izvoda naqiǌenih u vreme careva, tzv. perioha (Periochae).
— Kornelije Nepot iz Gorǌe Italije (100 - 25), znaqajan za istoriju
rimske kǌievnosti, napisao je biografije slavnih ǉudi na latinskom
jeziku — De viris illustribus.
— Gaj Grah i ǌegov politiqki pamflet.
Kao izvor treba pomenuti i izvesne kamene graniqnike — termini grachani —
koji su postavǉani na meama novosteqenih parcela u Lukaniji, Apuliji... sa
urezanim imenima qlanova agrarne komisije. Natpisi su izdati u zbirci Izbor
najznaqajnijih natpisa iz doba republike — A. Degrassi, Inscriptiones latinae liberae
rei publicae Firenca. Kao izvor moemo koristiti i odlomke iz govora Graha, koji
su saquvani kod potoǌih pisaca.
2. O Tiberijevom ivotu do izbora za narodnog tribuna
Braa Tiberije i Gaj Grah pripadala su uglednom plebejskom rodu Sem-

pronija. ǋihov otac je bio Tiberije Sempronije Grah: 181. p. n. e. propretor1
u ovostranoj Xpaniji2, prvi put konzul 177. p. n. e., cenzor 169. p. n. e., a
drugi put konzul 163. p. n. e. Tiberijeva ena, a majka Tiberija i Gaja,
je bila Kornelija3 , erka Scipiona Afrikanca Starijeg4 . Koliki je bio ugled
porodice Graha u Rimu govori i qiǌenica da je kraǉ Ptolemej, po smrti Tiber-
ija Sempronija Graha, nudio brak Korneliji. U modernoj istoriografiji pod
1
propretor ima ovlaxeǌa pretora, ali nije pretor
2
granica izmeu Hispania citerior, ovostrane, i Hispania ulterior,onostrane Xpanije, je
dolina reke Ebro. U odnosu na Rim, razlikujemo ovostranu, odnosno onostranu Xpaniju.
3
ene u starom Rimu imaju samo gentilno ime, ime roda
4
Publije Kornelije Scipion Emilijan prozvan je Scipion Afrikanac Stariji poxto
je u bici kod Zame 202. p. n. e. porazio quvenog kartaginskog vojskovou Hanibala i
doprineo pobedi Rima u II Punskom ratu (218 - 201).
–1–
ovim imenom se podrazumeva egipatski faraon Ptolemej VI Filometor, koji je
vladao od 181. do 146. p. n. e. pod rimskom zaxtitom. Od dvanaestoro dece
Tiberija sa Kornelijom u ivotu su ostala: erka Sempronija, koja je udata za
Scipiona Mlaeg, adoptivnog sina Scipiona Starijeg, zatim sinovi Tiberije
i Gaj. Oba sina su bila veoma obrazovana. Tiberijevi uqiteǉi bili su retor
Diofen iz Mitilene i filozof - epikurejac Blosije iz Kume. Kako je Tiberije
deset godina bio stariji od brata Gaja, politiqko delovaǌe svakog od ǌih pada
u razliqito vreme.
Tiberije je sa dvadeset godina postao qlan augura, kolegija svexteniqkog koji
proriqe budunost na osnovu leta ptica i na osnovu prouqavaǌa ivotiǌske
utrobe. U III Punskom ratu (149 - 146) borio se zajedno sa xurakom Scipi-
onom pod zidinama Kartagine. Nedugo zatim oenio se Klaudijom, erkom Apija
Klaudija, bivxeg cenzora i konzula, a koji je uivao titulu princeps senatus, tj.
pravo da prvi govori u senatu. 137. godine p. n. e. Tiberije, kao kvestor,
bio je zajedno sa konzulom Gajem Mancinom pod keltiberskim gradom Numanci-
jom, centrom otpora rimskoj vlasti na Iberijskom poluostrvu. Poxto je konzul
bio potuqen u velikim bitkama i kako bi spasao sebe i svoje vojnike, poslao
je glasnike ustanicima da pregovaraju o miru. Stanovnici Numancije pristali
su na uslove mira povoǉne po Rimǉane samo zbog ugleda Tiberija. Naime, Nu-
mantinci su zahtevali da jedino pregovaraju sa Tiberijem, ne samo zbog slave
ǌegove liqnosti, ve i zbog slave Tiberijeva oca, koji je ratovao i svojevre-
meno sklopio mir sa stanovnixtvom Iberijskog poluostrva u periodu 180/179.
p. n. e. Tiberije 137. p. n. e., kao i ǌegov otac sklapa mir sa Numinancima.
Meutim, predstavnici senatskih krugova nezadovoǉni uslovima mira, raski-
daju mirovni sporazum. Gaja Mancina i Tiberija stadoxe optuivati za veliko
ponieǌe Rima. Konzul, nag i vezan, predat je neprijateǉu, dok su se Tiberije i
ostali zapovednici spasli zahvaǉujui podrxci preivelih vojnika i naroda.
Plutarh tvrdi da je Tiberiju pomogao i Scipion, koji, sa druge strane, se nije
potrudio da Tiberijev sporazum sa Numintancima bude prihvaen. 134. p. n. e.
Tiberije je izabran za narodnog tribuna. Narodni tribuni su birani u leto, a
na dunost su stupali 10. decembra iste godine.
3. Obnova agrarnog zakona
Tiberije je eleo obnoviti proleterijat koji je qinio osnovu rimske

vojske. Apijan pixe kako je Tiberije ozbiǉno govorio o italskom plemenu
kao srodno Rimǉanima, ratoborno, koje je moglo uzdignuti borbenu sposobnost
rimske vojske. Negodovao je protiv robova, koji su bili nekorisni za vojsku i
koji su prema svojim gospodarima bili neverni. Plutarh, pozivajui se na pam-
flet Gaja Graha, pixe da je Tiberije putujui kroz Etruriju na putu za Numan-
ciju, bio zaprepaxen nenaseǉenosti zemǉe, koju su obraivali robovi. Pod-
staknut ovime, zatim idejama svojih uqiteǉa, Diofena iz Mitilene i Blosija
iz Kume, i natpisima urezanih na zidovima hramova i javnih zgrada da siro-
maxnima vrati javnu zemǉu, odluqio se na obnovu zakona Licinija i Sekstija.
Jedan od tri zakona Licinija i Sekstija, koji je donesen 367. p. n. e., predviao
je, kako tvrdi Tit Livije, da niko ne moe posedovati vixe od 500 jugera (125
hektara) dravne zemǉe. U modernoj istoriografiji se smatra da je zakon za-
ista postojao i da je propisivao neko ograniqeǌe, ali da je ograniqeǌe od 500
jugera interpolacija iz vremena koje sledi.
Da bi na pravi naqin mogli shvatiti svrhu Tiberijeva zakona, o kojem e kasnije
biti reqi, treba se osvrnuti na pitaǌe raspodele zemǉe u rimskoj dravi do
Tiberijeva vremena. Rimǉani, poxto bi osvojili jednu teritoriju, deo zemǉe
bi prodavali, a deo, oko jedne treine, bi pretvarali u dravnu zemǉu. Na
novoosvojenim teritorijama osnivali su kolonije koje su predstavǉale uporixta
rimske vlasti. Obraenu dravnu zemǉu su iznajmǉivali, dok su neobraenu
dravnu zemǉu davali na obradu Italicima, pod uslovom da ovi posledǌi Rimu
–2–
daju deo godixǌih plodova. Ovom merom Rimǉani su eleli poveati broj
italskih plemena koja su qinila osnovu rimske vojske. Posledica rimskih osva-
jaqkih ratova je porast broja robova i prerastaǌe Rima u svetsku robovlasniqku
dravu. Naime, zakon o ograniqeǌu zemǉixnih poseda nije poxtovan i bogataxi
su pri podeli nove zemǉe davali vee zakupnine i tako postajali upraviteǉi
prostranih zemǉixnih poseda — latifundija. Najvixe latifundija je bilo u
Etruriji i junoj Italiji. Latifundisti su se koristili jeftinim robovskim
radom, jer sami robovi nisu imali nikakva prava, nisu sluili vojsku, a ǌihova
deca su automatski postajala robovi. Dolazi do propadaǌa seǉaxtva. Razlozi
tome su brojni, izmeu ostalih:
— Seǉaci imaju obavezu slueǌa vojnog roka i u vreme ǌihovog odsustva
ǌihova zemǉa propada. Nisu u mogunosti da konkurixu jeftinim
prozvodima sa poseda bogataxa, te se zaduuju i uskoro ostaju bez
zemǉe.
— U to vreme stoqarstvo, koje zahteva prostrane paxǌake, potiskuje ze-
mǉoradǌu.
— Gradovi se snabdevaju itom sa Sicilije i Sardinije.
Navedene qiǌenice vremenom e izazvati oxtre politiqke borbe i propali
seǉaci e zahtevali da im se oduzeta zemǉa vrati. Plutarh tvrdi da je Gaj
Lelije, prijateǉ Scipiona Mlaeg, pokuxao popraviti to loxe staǌe pred-
lagaǌem jednog zakona ili 145. kada je bio pretor ili 140. kada je bio konzul.
Ne zna se xta je predviao Lelijev zakon, ali od ǌega se odustalo zbog zlovoǉe
bogataxa.
Tiberije je svojim zakonom eleo pomoi sitnim seǉacima i gradskom prole-
tarijatu ne samo da bi obnovio stale koji qini osnovu rimske vojske, ve i iz
sledeih razloga: ekonomskog, oivǉavaǌe poǉoprivrede Italije, socijalnog,
zbriǌavaǌe ǉudi bez zemǉe, i politiqkog, smaǌeǌe gradskog proletarijata koji
je mogao posluiti pojedincima kao snaga za sticaǌe moi. On nije sam sastavio
zakon, ve uz pomo tasta Apija Klaudija, Licinija Krasa, vrhovnog svextenika
i jednog od najbogatijih ǉudi u Rimu, i Mucija Scevole, brata Licinija Krasa
i konzula (133)5 . Apijan tvrdi da se predlog zakona sastojao u tome da niko
nije mogao posedovati vixe od 500 jugera zemǉe i po 250 na dva starija sina.
Dakle, jedna porodica nije mogla posedovati ukupno vixe od 1000 jugera. Vixak
zemǉe trebali su trijumviri razdeliti siromasima. Trijumviri ili oni koji
treba da daju i dodeǉuju ǌive — IIIviri agris iudicandis adsignandis — su pred-
stavǉali komisiju od tri lica, koja se meǌala svake godine. Prema periohama
Tita Livija sledi da je zemǉa od 500 jugera postajala privatno vlasnixtvo koje
se nije moglo prodavati. Novi posednici su imali pravo da zemǉu ostave svojim
naslednicima, ali ne i da je otue. Vixak zemǉe, koji se delio siromasima,
takoe je postajao trajan posed koji se nije smeo prodavati. Prema jednom za-
konu Lex Agraria (?) da se zakǉuqiti da je najvea parcela proleterijara trebala
iznositi 30 jugera. Proseqne parcele su verovatno iznosile 10 jugera.
Ovaj predlog zakona bexe stavǉen na glasaǌe u tributskoj skupxtini. Narodni
tribun Marko Oktavije, podstaknut od bogataxa i iskoristivxi pravo inter-
cesije, nije dozvolio da se zakon stavi na glasaǌe. Prema rimskom ustavu (mos
maiorum — obiqaj predaka) kod predlagaǌa zakona qitav kolegij narodnih tri-
buna morao je biti saglasan; protivǉeǌe jednog od ǌih bilo je dovoǉno da se
predlog povuqe. Tiberije, protivno mos maiorum, nije povukao zakon. Plutarh
navodi da je Tiberije, ipak, povukao svoj obzirni zakon i sastavio novi, koji
je bio stroiji prema bogataxima. Meutim, danas nije poznato koje su bile
odredbe izmeǌenog zakona. Sigurno je da je proglasio iustitium, prekid svih
dravnih poslova, i zatvorio Saturnov hram, gde je bila dravna blagajna.
Kada je odreenog dana pozvao narod na glasaǌe neki bivxi konzuli ubedixe ga
da stvar poveri senatu. Ali u senatu prevagu odnesoxe bogataxi te sada Tiber-
ije odluqi da stavi na glasaǌe skupxtini i zakon i, po prvi put u istoriji
5
Mucije Scevola je napisao Annales miximum
–3–
Rima, zvaǌe jednog magistrata, narodnog tribuna Marka Oktavija. Prilikom
glasaǌa tributske skupxtine zakon je izglasan, a Oktavije je raalovan. Ovim
je Tiberije suverenitet skupxtine stavio iznad ustavnih tradicija. Kao prvi
trijumviri, koji su trebali raspodeliti zemǉu, bili su izabrani Tiberije,
ǌegov tast Apije i Gaj Grah, koji se u to vreme borio protiv Numancije pod
Scipionom Mlaim. Meutim, raspodela zemǉe je predstavǉala pravi podvig.
Texko je bilo utvrditi dravne granice, pravo vlasnixtva, dobiti podrxku
senata.
U to vreme (133) umro je pergamski kraǉ Atal III. Kako su jox za ivota kraǉa
rimski graani prodrli u sve pore ekonomskog ivota Pergama, Atal rexi
zemǉu zavextati Rimu. Tiberije, kako bi pridobio naklonost naroda, predloi
da kraǉevom blagajnom ne raspolae senat, ve narodna skupxtina i da novac
zavextan Rimu se raspodeli proletarijatu, koji je nedavno dobio zemǉu. Plu-
tarh tvrdi da je ovaj zakon Tiberije predloio, meutim kod Livija stoji da
je Tiberije pretio da e predloiti. Kako bilo predlog Tiberija je narux-
avao spoǉnu i finansijsku politiku senata. Protiv Tiberija je bio i senat
i deo naroda koji je bio uznemiren Tiberijevim politiqkim postupkom prema
Oktaviju.
5. Tiberijeva smrt
Tiberije i ǌegovi prijateǉi uskoro su uoqili da Tiberije mora da se

ponovo kandiduje za narodnog tribuna, xto je bilo protivno rimskoj tradiciji.
Ponovni izbor — iteratio — je bio nezakonit. Prema zakonu iz 180. godine
p. n. e., lex vilia annalis, izmeu ponavǉaǌa iste magistrature moralo je proi
najmaǌe deset godina. Meutim, da bi Tiberijevi zakoni mogli da se sprovedu
u potpunosti i da bi sam Tiberije bio zaxtien od neprijateǉskog goǌeǌa6
morao je ponovo biti izabran za narodnog tribuna.
Kako bi pridobio glasaqe meu narodom, pristupio je nizu reformi o kojima
pixe Plutarh. Jedan od prvih predloga je bio da se narodu da pravo albe na
odluku sudske magistrature (ius provocationis). Skratio je vojnu slubu. Nasto-
jao je na svaki naqin oslabiti mo senata, utvrdio je da jedan deo sudija bude
iz vitexkog stalea. Ranije su sudije bile samo iz senatorskog stalea. Danas
se ovi zakoni pripisuju Tiberijevom bratu, Gaju Grahu.
Kad je doxao dan glasaǌa Tiberije nije imao dovoǉnu podrxku, te je izbor
odloio za sledei dan. Drugog dana izbora doxlo je do oruanog sukoba.
Tiberije je u senatu bio optuen da tei tiraniji i kraǉevskoj vlasti. Grupa
senatora predvoena Scipionom Nazikom iz roda Kornelijevaca zatraila je da
konzul preduzme odluqne mere, a kako konzul nije eleo dati da se iko ubije bez
odluke suda, sami senatori su organizovali napad na Tiberija. U meuvremenu
Tiberije je sa svojim pristalicama zauzeo Kapitol, gde se nalazila skupx-
tina. Uskoro je doxlo do sukoba u kojem je Tiberije ubijen. ǋegov lex kao i
mrtva tela 300 ǌegovih pristalica su baqena u Tibar. Ovo je bila, od ukidaǌa
kraǉevstva, prva buna u Rimu uguxena krvǉu i ubijaǌu graana. Stoga i Apijan
politiqke sukobe u vreme Graha smatra poqetkom graanskih ratova. Scipion
Nazik poslat je u Afriku, a Tiberijevu politiku uskoro e nastaviti ǌegov
brat Gaj Grah.
Izvori:
— Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M.
Stevanovi, Dereta, Beograd 1991.
— Plutarh, Tiberije Grakho, Usporedni ivotopisi III, prevod i belexke
Zdeslav Dukat, Zagreb
U
benici:
6
sacrosancti — u verskom smislu tribuni su bili nepovredivi i svaki zloqin nad tri-
bunom smatran je skrnavǉeǌem
–4–
— N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982.
— Istorija za I razred gimnazije, Beograd 1995.
— M. Mirkovi, Rimska drava pod kraǉevima i u doba republike (753 -
27 pre Hr.). Istorija i institucije, Dosije, Beograd 2002.
— Belexke sa predavaǌa prof. S. Ferjanqi u Beogradu 18. 10. 2002. i
01. 11. 2002.
Priruqnici:
— V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca
antike i sredǌeg veka, Beograd 1984.
–5–
Xegan Marija
GAJ GRAH
1. Izvori o ivotu Gaja Graha
O ivotu, delovaǌu i zakonskim predlozima Gaja Graha svedoqe podaci

koje pruaju:
— Apijan u delu Rimska istorija u kǌigama posveenim graanskim ra-
tovima.
— Plutarh u biografiji Gaja Graha.
— Gaj Fanije, prijateǉ Scipiona i Gaja Graha, konzul 122. p. n. e.,
koji je napisao jednu krau istoriju vremenom izgubǉenu. Verovatno
se nazivala Annales i opisivala je unutraxǌe sukobe i bila ispuǌena
dugim govorima, kako samog Fanija, tako i drugih ǉudi.
— Tit Livije, rodom iz Patavija (oko 59. p. n. e. do 17. n. e.), a
koji je iveo u Rimu. Napisao je i monumentalno istorijsko delo u
142 kǌige Od osnivaǌa grada, od kojih je danas saquvano 35. Sadraj
izgubǉenih delova moe se za svaku kǌigu rekonstruisati iz kratkih
izvoda naqiǌenih u vreme careva, tzv. perioha (Periochae).
— Dion Kasije (150 - 235) rodom iz Nikeje, Bitinija, doxao je rano u Rim
gde je postao visoki dravni qinovnik. Napisao je na grqkom jeziku
rimsku istoriju u 80 kǌiga. Vaan izvor za razumevaǌe spoǉne i un-
utraxǌe istorije Rima.
— Gaj Velej Paterkul poqetak I veka n. e., rodom iz Kampanije i rimski
istoriqar. U Rimskoj istoriji daje pregled, poqev od istorije Istoka i
Grqke do godine 30. Delo, napisano na brzinu, ima ograniqenu vrednost
kao izvor.
— Orozije, hrixanski pisac V veka iz Brakare, sa prostora danaxǌe
Portugalije, napisao je Historia adversum paganos.
— Sikul Flak, koji je pisao o premerims zemǉe (?).
— Fragmenti Gajevog govora saquvani su i kod Cicerona objavǉenih u
zbirci A. Malcovati, Oratorum Romanorum fragmenta libere rei publicae (?).
— Fragment zakona lex acilia de repetundis, objavǉen u jednoj velikoj zbirci
,,Izbori rimskog prava pre Justinijana (S. Riccobono, Fontes iuris romani
ante Iustiniani).
2. O ivotu Gaja Graha
Gaj Grah, kao i ǌegov stariji brat Tiberije, vodi poreklo od ugledne
porodice Sempronija, sa oqeve strane, i ugledne porodice Kornelijevaca, sa
majqine strane.
Kada je Tiberije Grah bio izabran za narodnog tribuna 134., tada se ǌegov
deset godina mlai brat Gaj Grah ve nalazio na Iberijskom poluostrvu. On je
zajedno sa Scipionom Mlaim ratovao protiv Numancije (137 - 133).
Po smrti Tiberija Graha kao novi trijumviri za deobu zemǉe bili su izabrani
Fulvije Flak, Papirije Karbon i Gaj Grah.
126. p. n. e. Gaj Grah je kockom bio izabran da ide na Sardiniju kao kvestor
konzula Oresta. Prema Plutarhu jedne hladne zime na Sardiniji, kako se rim-
ska vojska nalazila u jadnom staǌu, vrhovni zapovednik je traio od gradova
potrebnu odeu i hranu za svoje vojnike. Poxto su gradovi, uz dopuxteǌe sen-
ata, odbili da pomognu, Gaj Grah se sam organizovao da obezbedi provijant za
–6–
vojsku. Tako mu je jedan od Masinisinih7 sinova, inaqe kraǉ Numidije, poslao
neophodnu pomo u itu. Ovom samostalnom politikom Gaj je samo produbio jaz
izmeu sebe i senatora. Kako bi mu se osvetili, senatori su produili mandat
konzulu. Ovim je i kvestor, Gaj Grah, morao ostati uz konzula na Sardiniji.
Razǉueni Gaj se vratio u Rim gde ga stadoxe optuivati, jer je bez dopuxteǌa
napustio dunost. Meutim, Gaj, kao izuzetan govornik, opravdao se argumen-
tima da je mnogo due sluio u vojsci nego drugi, dvanaest mesto deset godina,
da je tri mesto jedne godine vrxio dunost kvestora i da se iz rata vratio
prazne kese.
U meuvremenu dolazi do pobune u Fregeli, volxqanskom gradu. Naime, Fulvije
Flak, koji je izabran za konzula 125. p. n. e., mislio je da predloi da se
Italicima da graansko pravo. Senatori, uplaxivxi se da predlog ne naie
na odobravaǌe, poxaǉu Flaka da guxi pobune po Galiji. Italici u Fregeli,
videvxi da e ǌihova stvar propasti, dignu ustanak. Rimǉani su se surovo
obraqunali sa Italicima, a neprijateǉi Graha su ovu pobunu iskoristili da
Gaja optue kao uzroqnika ustanka. Ali se Grah opet uspeo opravdati, stei
naklonost naroda i kandidovati se za narodnog tribuna 124. p. n. e.
123. godine p. n. e. Gaj je naixao na veliku podrxku naroda i izabran je za
narodnog tribuna. Zahvaǉujui svojim reformama, o kojima e kasnije biti
reqi, Gaj je i za 122. bio izabran kao tribun.
3. Gaj Grah, narodni tribun i reformator
Poxto je osvetu brata smatrao svojom dunoxu, Gaj je predloio

sledee zakone kako bi kaznio neprijateǉe porodice Grah:
— Jedan od ǌegovih prvih zakona je bio da se na sudsku odgovornost pozove
svaki onaj ko bez suda progna rimskog graanina. Zakonski predlog bio
je direktno uperen protiv Popilija Lenata, koji je, vrxei dunost
konzula 132. godine, proterao iz Rima sve pristalice Tiberija Graha.
Ovaj zakon, u stvari, predstavǉa obnavǉaǌe starinskog prava albe na
odluku magistrature, kojim se pojedinac xtiti od samovoǉe magistra-
ture — ius provocationis. Popilije, ne saqekavxi sueǌe, pobegao je iz
Italije.
— Protiv Marka Oktavija, Gaj je smislio sledei zakon da ako narod
nekom magistratu oduzme ǌegovu slubu, on ne moe vixe uqestvovati
u politiqkom ivotu. Zakonski predlog protiv Marka Oktavija Gaj je
povukao na incijativu Kornelije.
Da bi uz sebe privezao rimski narod predlae sledee:
— Lex agraria, obnova agrarnog zakona Tiberija Graha: dodela javne zemǉe
proletarijatu. Sikul Flak navodi Gajev predlog da niko ne sme pose-
dovati zemǉu veliqine preko 200 jugera. U modernoj istoriografiji
se smatra da se Gajev predlog odnosi samo na posede u kolonijama. Os-
taje pitaǌe da li je Gaj u potpunosti obnovio Tiberijev zakon. Apijan
navodi da je po smrti Tiberija agrarna komisija nastavila sa radom
koji nije bio lak. Texko je bilo odrediti mee poseda, a isprave o
kupovini zemǉe su bile ili sumǌive ili izgubǉene. Stoga komisija
je predloila da se zemǉa saveznika ponovo izmeri i podeli. Ovakav
predlog uplaxio je saveznike, koji su na svoju stranu uspeli pridobiti
Scipiona Mlaeg. Senat je na predlog Scipiona sudska ovlaxeǌa sa
komisije za dodelu zemǉe preneo na konzula Tuditana. Poxto je Tudi-
tan otixao u Iliriju i poxto su komisiji oduzeta sudska prava, u Rimu
nije ostao niko da sudi i komisija je ostala bez posla. Dion Kasije,
meutim, tvrdi da su trijumviri nastavili sa radom i posle Scip-
ionove smrti (129). Ovaj podatak navodi na zakǉuqak da je senat svo-
jevremeno samo opomenuo agrarnu komisiju da ne diraju zemǉu saveznika.
7
Masinisa je numidski kraǉ koji je pomogao Rimaǉanima u ǌihovoj borbi protiv Puna
–7–
Ako je ovaj zakǉuqak taqan, sledi da Gajev agrarni zakon sada ukǉuquje
i zemǉu saveznika. U sluqaju da nije taqan, sledi da je Gaj samo obnovio
Tiberijev zakon.
— Lex frumentaria ili zakon o itu, odreivao je za siromaxne niu tr-
ixnu cenu ita. Prema Apijanu, odredio je da se meseqno svakom qlanu
jedne porodice daje ito iz dravne blagajne8 . Ovde treba imati na umu
da je pre Gajevog tribunata 125. godine bila velika najezda skakavaca
u Africi i 124. godine ustanak robova na Siciliji, zbog qega je ito
bilo veoma skupo.
— Lex militaris koji je odreivao: da se oprema vojnika plaa iz dravne
kase, da se u tu svrhu nixta ne odbija od vojniqke plate, da vojsku slue
stariji od 17 godina.
— Lex de coloniis ili zakon o osnivaǌu kolonija, prema Plutarhu Gaj je dao
da se osnuju nove naseobine u Tarentu i Kapui. Velej Paterkul navodi
da su 123. p. n. e. Rimǉani osnovali dve kolonije, Neptuniju (Tarent)
i Skolaciju u junoj Italiji.
— Lex de Rubria, Gaj je prihvatio zakonski predlog tribuna Rubrija da
se ponovo naseli Kartagina koju je razorio Scipion. Zemǉixte ovog
prostora je bilo plodno i Gaj je nameravao da osnuje koloniju Junon-
iju ili Hereju (nazvanu po grqkoj bogiǌi Heri) koju bi naselili 6000
kolonista iz sloja siromaxnijeg plebsa. Plan je bio da svako dobije
parcelu veliqine do 200 jugera. Podatke Plutarha i Apijana potvruju
nedavno otkriveni tragovi centuriacije, podela zemǉixta na parcele
od 200 jugera, pronaenih u severoistoqnom Tunisu. Po Gajevoj sm-
rti senat je odluqio da se kolonija ne osniva jer je podrazumevala
anatemisano zemǉixte, tj. zemǉu koju je Scipion, kada je razorio
Kartaginu, prokleo i na kojoj je zabranio osnivaǌe bilo kakve nase-
obine. Ipak kolonistima, koje je doveo Gaj, jeste dozvoǉeno da nasele
ovaj prostor iako grad nikad nije osnovan.
Da bi pridobio stale vitezova predlae:
— Lex iudiciaria ili Zakon o sudovima. Stanovnici provincija nisu imali
pravo albe na svog magistrata za sve vreme dok se nalazio na vlasti;
oni su mogli da se ale na odluke upravnika tek poxto on preda svoja
punomoja. 149. p. n. e. po zakonu narodnog tribuna Lucija Kalpurnija
Pizona zavedeni su specijalni sudovi, tzv. stalne sudske komisije za
razmatraǌa sluqajeva iznuivaǌa. U tim komisijama zasedali su sena-
tori koji su predstavnike svoga stalea (namesnici provincija vodili
su poreklo od senatora) qesto oslobaali uprkos materijalnim dokaz-
ima. Kada je Manije Akvilije, namesnik provincije Azije i optueni
za zloupotrebu, osloboen krivice na sueǌu, Gaj je rexio da se poz-
abavi ovim pitaǌem. Prema periohama Tita Livija Gaj je nameravo da
proxiri senat tako xto bi broju sudija od 300 qlanova senata dodao
jox 300 novih sudija iz redova vitezova. Ovim bi donoxeǌe presuda
postalo ovlaxeǌe svih 600 sudija. Apijan tvrdi da je sueǌe sa sen-
ata preneseno na vitezove. U modernoj istoriografiji se smatra da je
Gaj 123. p. n. e. pokuxao samo da proxiri senat. Kada mu to nije poxlo
za rukom, on je 122. p. n. e. sud preneo na vitezove. Zakon je bio uperen
protiv senatora i bio je u interesu vitezova. Fragment ovog zakona,
Lex acilia de repetundis, urezan je na bronzanim ploqama koje su pronaene
u Napuǉu 1521. godine. Objavǉene su u jednoj velikoj zbirci ,,Izbori
rimskog prava pre Justinijana9 ” (S. Riccobono, Fontes iuris romani ante
Iustiniani).
8
Ovakva praksa je postojala u helenistiqkim gradovima na istoku, gde je grad obezbe-
ivao ito po jeftinijoj ceni i u dovoǉnim koliqinama. ito je quvano u posebnim
itnicama — horea.
9
Justinijan kodifikovao rimsko pravo
–8–
— Lex de provintia Asia ili zakon o provinciji Aziji. Izvestan deo zemǉi-
xta rimskih provincija pretvaran je u ,,dravnu zemǉu” (ager publicus)
i namesnici (pretori) provincija su ga davali pod zakup. U provinci-
jama su organizovane licitacije. U Rimu su osnivana otkupna druxtva
(societates publicanorum), koja su dravi unapred isplaivala odreenu
sumu, pa je zatim naplaivala od lokalnog stanovnixtva uz veliki su-
ficit. Gaj Grah predlae da se licitacije odravaju u Rimu. Ovim u
licitaciji mogu uqestvovati samo bogati Rimǉani i otpada mogunost
konkurencije lokalnih finansijera. Zakon je sproveden u interesu vite-
zova jer su dobijali neograniqena prava za ekonomsku eksploataciju bo-
gate istoqne provincije. O ovom zakonu ne pixe ni Plutarh ni Apijan.
Da bi obezbedio podrxku saveznika:
— Lex de sociis, rimski graani su imali puno rimsko pravo, tj. i privatno
pravo i javno pravo. Privatno pravo jeste: ius connubii, pravo braka, i
ius commercii, puno imovinsko pravo, zajedno sa pravom da se obraaju
rimskom sudu radi zaxtite svojih materijalnih interesa. Javno pravo
jeste: ius suffragii, pravo glasa, i ius honorum, pravo da postavǉaju svoju
kandidaturu za magistrature. Latini su do Gajevog tribunata imali
latinsko graansko pravo, tj. puno privatno pravo. Ostali su uivali
status saveznika, tj. nisu smeli voditi spoǉnu politiku bez odobreǌa
Rima. Prema Plutarhu, zakonom lex de sociis Gaj saveznicima daje jednako
biraqko pravo kao rimskim graanima. Prema Apijanu, Gaj je pozvao
Latine da trae rimsko graansko pravo, a ostalim saveznicima je dao
pravo glasa na rimskim izborima da bi se i ǌima posluio prilikom
donoxeǌa novih zakona. U modernoj istoriografiji na osnovu Api-
janovih podataka se zakǉuquje da su Gajevim zakonom Latini dobili
puno rimsko pravo, a saveznici latinsko. Verovatno je Gaj ovim za-
konom izgubio dosta lokalnih pristalica jer Rimǉani nisu bili radi
izgubiti svoj privilegovan poloaj nad ostalima.
*********
— Prema Apijanu doneo je i sledei zakon,: ”ako broj onih koji se javǉaju
za tribune nije potpun da narod izabere jednog od dosadaxǌih za sle-
deu godinu”10 . Sliqan zakon, da jedan tribun vixe godina uzastopno
moe vrxiti slubu, predloio je 130. godine Karbon (?). Meutim,
ovom predlogu se usprotivio Scipion Mlai, te zakon nije izglasan.
4. Senat protiv Gaja Graha
Senat nikako nije bio zadovoǉan akcijama Gaja, stoga na svoju stranu
je najpre uspeo pridobiti jednog od narodnih tribuna, Livija Druza Starijeg.
Livije je imao zadatak da narod, nudei mu odreene privilegije, pridobije na
svoju stranu, tj. da narod priblii senatu i time ga okrene protiv Gaja. Da Gaj
ne bi remetio planove senata, odluqeno je da Gaj i Fulvije napuste Rim kako bi
nadgledali obnovu Kartagine. U meuvremenu, Livije u Rimu predlae sledee:
da se osnuju dvanaest kolonija, koje e naseliti po 3000 najsiromaxnijih, da se
ukine zakupnina za podeǉeǌu zemǉu i da se u vojnim pohodima niko od Latina
ne sme kaǌavati xibaǌem. Ovi radikalniji Livijevi predlozi uqinili su se
primamǉivijim narodu. Senat je imao uspeha i Gaj nije izabran za narodnog tri-
buna 121. godine. Gaj Grah ostaje samo qlan komisije za deobu zemǉe. Kako bi mu
oduzeli i ovu funkciju pokrenuto je pitaǌe o koloniji Junoniji koja je osnovana
na anatemisanom zemǉixtu. Senat, predvoen konzulom Opimijem, iskoristivxi
toboǌe glasove o nepovoǉnim znameǌima, sazvao je narodnu skupxtinu da ukine
Rubrijev zakon o koloniji Junoniji. Orozije tvrdi da je u planu bilo glasaǌe
protiv svih zakona Gaja Graha. Na dan zasedaǌa skupxtine na Kapitolu doxlo
10
Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dere-
ta, Beograd 1991.
–9–
je do incidenta i Opimijev liktor je ubijen od pristalica Graha. Tada je senat
izglasao prvi i quveni senatus consultum ultimum, kojim se izbegavalo imenovaǌe
diktatora tako xto su se konzulima davala gotovo neograniqena ovlaxeǌa.
Senat je pozvao Gaja i Fulvija na odgovornost. Po Opimijevom nareeǌu, sen-
atori i jedan deo vitezova javili su se na Kapitol naoruani. Gaj i Fulvije
zaposeli su sa svojim pristalicama Aventin i zauzeli su Dijanin hram. Gaj
je pozivao i robove da mu se pridrue, nudei im pri tom slobodu. Meutim,
robovi nisu odgovorili na ovaj poziv. Potom su Gaj i Fulvije senatu poslali
Kvinta, sina Fulvija Flaka, na pregovore. Poxto je Gaj odbio da nenaoruan
doe na Kapitol i pregovara sa senatom, Kvint, kada je drugi put poslat, je
uhapxen, a na Graha su poslate naoruane pristalice senata. Opimije je pro-
tiv Gaja poslao najmǉene kritske strelce. 3000 Gajevih pristalica je ubijeno,
a ǌihovi lexevi baqeni su u Tibar. Imovina poginulih je konfiskovana, a
ǌihovim bliǌim zabraǌeno je da nose odelo za alost. Fulvije Flak bio je
ubijen u radionici nekog svog pristalice, u kojoj je hteo da se sakrije. Gaj Grah
je uspeo da pobegne na drugu stranu Tibra. U xumarku Furina naeni su lexevi
Graha i ǌemu odanog roba. Pretpostavǉa se da je Grah, ne elei da padne u
ruke neprijateǉu, naredio svome robu da ga ubije.
U ovom sukobu senat je odneo pobedu. Opimije je izvrxio sveqano oqixeǌe
grada i obnovio je hram Sloge — Konkordije — koji je podigao jox Kamilo.
Narod je Tiberiju i Gaju Grahu podigao kipove na vidǉivom mestu, gde su pri-
nosili rtve.
5. Agrarni zakon posle smrti Gaja Graha
Zakoni donoxeni posle 121. p. n. e. postepeno su ukidali ono xto su

Grasi bili zaveli. Neposredno po smrti Gaja, komisija za dodelu zemǉe je nas-
tavila sa radom. O tome svedoqi fragment natpisa naenog u severnoj Africi
u Kartagini. Ovaj natpis objavǉen je u zbirci Izabrani latinski natpisi 11
pod brojem ILS 28. U natpisu saquvana su imena agrarne komisije posle smrti
Gaja Graha: Gaj Papirije Karbon, Gaj Sulpicije Galba i Lucije Kalpurnije
Bestija. U sluqaju da je natpis istinit onda je komisija verovatno radila pod
uticajem senata. Naime, Papirije Karbon je 121. podrao kanididaturu Opim-
ija za konzula12 , dok je sam vrxio slubu konzula 120. godine. Kalpurnije je
svojevremeno iz progonstva vratio Popilija Lenata13 .
Po smrti Graha agrarno pitaǌe je rexeno na sledei naqin:
zakon 1. Prema odredbama Tiberijevog zakona zemǉoposednici svoju zemǉu nisu
mogli prodavati. 121. godine donesen je zakon po kojem sopstvenici
mogu prodati zemǉu oko koje se vodi spor. Ovaj zakon se tiqe parcela
koje su siromaxni dobili od vixka dravne zemǉe.
zakon 2. Narodni tribun Spurije Borije je odredio da se zemǉa vixe ne deli.
119. godine ukinuta je agrarna komisija. Novac poreza se deli pojed-
incima, proleterijatu, da bi mogli kupovati jeftino ito.
zakon 3. Ukidaǌe poreza.
U modernoj istoriografiji se vodi rasprava po pitaǌu ko je doneo posledǌa
dva zakona. Prema Apijanu u vreme Spurija Borija postojao je porez. Sledi
da je Borije sproveo drugi zakon. Savremeni istoriqar Broton smatra da je
drugi zakon zaista doneo narodni tribun, ali da u rimskim magistratima nigde
nije zabeleeno ime Spurija Borija. Ciceron, pak, u jednom svom govoru navodi
da je narodni tribun Spurije Torije doneo agrarni zakon i oslobodio zemǉu
poreza. Prema Ciceronovim podacima moemo identifikovati Torijev predlog
sa treim zakonom.
Na bronzanim ploqama, koje su pronaene u Napuǉu 1521. godine, tj. na poleini
11
H. Dessay, Inscriptiones latinae selectae I — III, Berlin 1892 - 1912.
12
pogledati odeǉak 3. teksta o Gaju Grahu
13
pogledati odeǉak 2. teksta o Gaju Grahu
– 10 –
zakona Lex acilia de repetundis, urezan je i zakon lex agraria ili lex Thoria 14 . Kao
posledǌi cenzori u natpisu se pomiǌu Lucije Metel i (?) koji su vrxili
slubu od 115. do 109. godine. Pomiǌu se i konzuli za 113. godinu, 112. i 111.
Od 100 redova teksta, u 95. pomiǌu se plodovi etve koji tek treba da se oberu
za izbor konzula 111. godine. Sve ovo navodi na zakǉuqak da je zakon donesen
111. godine. Odredbe ovog zakona su:
— Dravna zemǉa u Italiji postaje privatno vlasnixtvo ǉudi koji ga
dre. Odnosi i na parcele od 500 jugera i maǌe.
— Ukida se porez na tu zemǉu. Prema Ciceronu u skladu sa zakonskim
predlogom Spurija Borija.
— Kolonije i municipije u Italiji i ǌihovi graani mogu da koriste
dravnu zemǉu pod uslovima iz vremena pre Tiberija Graha.
Ovim zakonom ukinut je nekadaxǌi sistem da rimski graani koriste zemǉu,
koja je, ustvari, dravna zemǉa.
Izvori:
— Plutarh, Gaj Grakho, Usporedni ivotopisi III, prevod i belexke Zde-
slav Dukat, Zagreb
U
benici:
— Belexke sa predavaǌa prof. S. Ferjanqi u Beogradu 01. 11; 08. 11.
i 15. 11. 2002.
Priruqnici:
14
prema imenu tribuna kojeg pomiǌe Ciceron
– 11 –
Xegan Marija
GAJ MARIJE DO 99. p. n. e.
1. ivot Gaja Marija do 100. godine p. n. e.
Gaj Marije vodi poreklo iz ,,neugledne” latinske porodice koja je ivela

u selu Ceretina blizu grada Arpina, ji. od Rima. Roditeǉi nisu polagali
na ǌegovo obrazovaǌe i Marije se jox od rane mladosti naxao u vojsci. On je
bio tzv. homo novus, qovek koji nema plemenito poreklo. Istakao se prilikom
opsade Numancije 133. kada je i pridobio naklonost Scipiona Mlaeg. Da je
vrxio slubu kvestora znamo na osnovu Marijevog elogijuma, posmrtnog slova,
objavǉenog u ILS 59. Da bi vrxio kvesturu potrebno je imati 27 godina. Kako
je Marije roen 158. nauqnici smatraju da je kvestor postao oko 130. godine.
U Marijevom elogijumu slube se broje od najmaǌe do najvee, te kao sledea
sluba pomiǌe se tribunat. 119. p. n. e. Gaj Marije postaje narodni tribun uz
podrxku Kvint Cecilija Metela. Metel je vodio poreklo iz ugledne patriciske
porodice, koja je od davnina bila patron Marijevoj porodici. Kada se klijent
kandidovao za neku magistraturu, patron je morao podrati tu kandidaturu i
obratno. Da bi pridobio podrxku naroda, Marije predlae zakon da prilazi
do biralixta budu ui kako se ne bi ugledniji graani mexali meu narod i
tako vrxili pritisak15 i uticali na odluku naroda pri glasaǌu. Ovom zakonu
se usprotivio Metel, kojeg je Marije dao zatvoriti. Marije kao narodni tri-
bun imao je pravo ovo uqiniti. Da bi svetu pokazao da se brine samo za opxte
dobro i da ne brani niti interese plebsa niti patricija, tj. da bi dobio po-
drxku i jednih i drugih, Marije se predlogu zakona o podeli ita graanima
estoko usprotivio. Neslagaǌe samo jednog tribuna bilo je dovoǉno da se za-
kon ne izglasa. Potom se Marije kandidovao i nije uspeo dobiti ni kurulni
edil niti plebejski. 115. godine vrxio je slubu pretora. U to vreme mu je i
sueno zbog podmiivaǌa pri glasaǌu da bude izabran za pretora. Osloboen
je optube. Nedugo zatim bio je propretor u ovostranoj Xpaniji koju je oqistio
od razbojnika. 111. godine, kako bi se pribliio plemstvu, oenio se Julijom
iz starog patriciskog roda Julijevaca, a koja je bila tetka kasnije quvenog rim-
skog vojskovoe Cezara. 111. godine poqiǌe tzv. Jugurtin rat, kada se numidski
kraǉ Jugurta zamerio Rimǉanima. 109. godine Metel, vrxei slubu konzula,
poslat je da ratuje protiv numidskog kraǉa. U ovom ratu Marije se naxao kao
legat Metela. 108. p. n. e. Marije se kandidovao za konzula. Kako je svaki
kandidat osobno morao biti prisutan kod izbora, Marije, koji se nalazio u
Africi, molio je Metela za otpust. Metel, posle mnogih odlagaǌa, otpustio ga
je tek dvanaest dana pred izbor. Marije je uspeo stii na vreme i biti izabran
za konzula po prvi put za godinu 107. Posebnom odlukom narodne skupxtine
Mariju je stavǉeno u zadatak da nastavi rat sa Jugurtom. U ovom ratu Marije
je izvojevao pobedu i 104. godine proslavio je svoj prvi trijumf. U trijum-
falnoj procesiji ixao je i okovani numidski kraǉ, koji je kasnije pogubǉen.
U meuvremenu, Rimǉani su od germanskog plemena Kimbra sa Jitlanda pretr-
peli niz poraza od kojih su najpogubniji bili kod Noreje 113. i kod Arauzija
105. godine. U rimskoj vojsci bilo je pojava rasula i podmiivaǌa. To se
i pokazalo u ratu protiv Jugurte, koji je u vixe navrata potkupǉivao rimske
velikodostojnike. Marije kako bi pomogao rimskoj vojsci i kako bi pridobio
naklonost naroda, sproveo je vojnu reformu. Marije je vojsku pripremao dve
godine 104. i 103. On je sa reformisanom vojskom uspeo suzbiti napade, najpre
15
Ciceron: De legitus.
– 12 –
keltskog plemena Tevtonaca kod Akva Sekstija 102., a potom razbiti Kimbre kod
Vercele 101. Iako se u periodu rata nije nalazio u Rimu i protivno zakonu iz
180., lex vilia annalis, da mora proi najmaǌe deset godina izmeu vrxeǌa dve
iste magistrature, Marije je i za 104. i 103. i 102. bio biran za konzula ,,in
absentia”. Kada mu je istekao trei konzulat na kratko je svratio u Rim kako
bi sebi izdejstvovao novi konzulat. U tome je uspeo i bexe izabran za konzula
101. Posle pobede nad Kimbrima Marije je proslavio svoj drugi trijumf i 100.
godine po xesti put je bio izabran za konzula.
2. Politiqka delatnost Glaucija i Saturnina da 100. godine p. n. e.
Marije je izborio svoj xesti konzulat zahvaǉujui podrxci Gaja Se-

rvilija Glaucija i Lucija Apuleja Saturnina, preko kojih je i predlagao svoje
zakone. 104. godine, pojedini istoriqari smatraju 101., Glaucije je predloio
zakon kojim bi se sudovi za iznuivaǌe preneli na vitezove. 106. konzul Cepija
je to pravo preneo na senat, kako tvrdi Tacit, ili na mexovite sudove, kako tvrdi
Kasiodor16 pozivajui se na Livija. Saturnin je 104. godine p. n. e. vrxio
slubu quaestor ostiensis. Naime, bio je zaduen za snabdevaǌe Rima itom, koje
je prevoeno iz luke Ostije. Senat je smenio Saturnina jer je zloupotrebǉavao
svoj poloaj. Ciceron smatra da je ovo bio dovoǉan razlog da Saturnin postane
popular. 103. godine Saturnin postaje narodni tribun.
Vrxei slubu narodnog tribuna 103. i 99. godine Saturnin je izneo niz
zakonskih predloga:
— Lex agraria
1. U spisu iz doba carstva, koji nije nastao pre II veka n. e., De viris il-
lustribus urbis Romae, saquvan je podatak da je Saturnin predloio da
se afriqka zemǉa razdeli Marijevim veteranima. Svaki veteran imao
je dobiti 100 jugera zemǉe. Veina istraivaqa smatra da ovaj zakon
pada u prvi Saturninov tribunat, koji je bio neposredno po Marijevoj
pobedi nad Jugurtom i osvajaǌa dela afriqke teritorije (Numidija).
Da je zakon zaista stupio na snagu i da su veterani dobili zemǉu, sve-
doqe dve kolonije sa ovog prostora — Uchi maius mariana i Thibaris mari-
ana. Epitet ,,mariana” svedoqi da su u pitaǌu bili Marijevi veterani.
2. Agrarni zakon koji se odnosio na podelu zemǉe u provinciji cisalpin-
skoj Galiji, koju su Kimbri osvojili, a koju im je Marije preoteo,
tako da se smatralo da ona vixe ne pripada lokalnom stanovnixtvu
ve Rimǉanima. Ovaj zakon pada u drugi Saturninov tribunat.
— Lex frumentaria — U spisu iz vremena Suline diktature (83/2. p. n.
e.), Ad herrenium, postoji podatak da je 103. p. n. e. donet zakon o
snieǌu cena ita. Pojedini istraivaqi smatraju da je Saturnin
samo obnovio zakon Gaja Graha o prodaji ita po niskoj ceni. Zakon
pada u drugi Saturninov tribunat.
— Lex de coloniis ili zakon o osnivaǌu kolonija na Siciliji, u Ahaji, u
Makedoniji, na ostrvu Cerina koje se nalazi u zalivu Mali Sirt, a
moda i na Korzici. Ciceron u jednom svom govoru (Cic. Pro balb. 48)
navodi da je Marije po ovom zakonu dobio pravo da trojici ǉudi iz
svake kolonije da rimsko graansko pravo. Ovo navodi na zakǉuqak
da su nove naseobine naseǉavali ,,saveznici”, pre svega Latini. Za
osnivaǌe kolonija izabrana je i komisija. Jedan od qlanova komisije
bio je otac quvenog Gaja Julija Cezara. Zakon pada u drugi Saturninov
tribunat.
— Lex appuleae de maiestate ili zakon o uvredi veliqine rimskog naroda.
Po predlogu ovog zakona, kako tvrdi Ciceron (De oratore), trebalo je
16
Kasiodor, prva polovina VI veka, bio pisac i rimski konzul pod kraǉem Teodorihom.
Vodiǉa ǌegovog delovaǌa bila je pomireǌe rimskog sveta sa germanskim. Gore navedeno
je iz hronike sveta od Adama do 519. godine.
– 13 –
osnovati stalni sud za zloqin uvrede veliqine rimskog naroda i da sud
qine vitezovi. Izdaja, ne vrxeǌe dunosti magistrata, razne stvari
su se mogle podvesti pod ovaj sud. Potreba da se osnuje ovakav sud,
mogla je proistei iz neslavnih prvih okrxaja Rimǉana sa Kimbrima
(poraz u bici kod Noreje 113. godine, zatim kod Arauzija 105.). Nes-
posobne rimske zapovednike, koji su izgubili desetine hiǉada vojnika,
trebalo je na pravi naqin kazniti. Meutim, svrha ovog zakona je kas-
nije izvitoperena. Sud postaje zgodno sredstvo za obraqunavaǌe sa
neprijateǉima.
3. Sukob Glaucija, Saturnina i Marija sa Metelom
Saturnin, kao bivxi kvestor i narodni tribun, i Glaucije postaju

qlanovi senata. Metel, vrxei slubu cenzora 102., predloio je da se sen-
atori Glaucije i Saturnin lixe zvaǌa zbog poroqnog ivota. Naime, cenzori
su ti koji sastavǉaju spisak senatora i imaju pravo, na osnovu lex Ovinia iz 312.,
da iskǉuquju senatore iz senata — lectio senatus. Meutim, Metel, ne dobivxi
podrxku drugog cenzora, u ovoj stvari nije uspeo.
Prilikom izbora za svoj xesti konzulat 100. p. n. e., kako pixe Plutarh, Mar-
ije se posebno bojao Metela. Stoga, potkupivxi izborne jedinice — tribuse
— izdejstvovao je da Metel ne bude izabran za konzula. Iste godine, kada je
Glaucije bio predsednik na izboru za narodne tribune i vrxio slubu pretora,
Saturnin se kandidovao za slubu tribuna. Saturnin je raqunao na podrxku
Marijevih veterana u narodnoj skupxtini. Meutim, kako je za tribuna izabran
izvesni Nonije, ugledan qovek i neprijateǉ Glaucija i Saturnina, ova dvojica
naruqe ǌegovo ubistvo. Poxto je Nonije ubijen, Saturnin je postao narodni
tribun. Saturnin je agrarnom zakonu o podeli zemǉe u cisalpinskoj Galiji do-
dao odredbu da e se senat drati onoga xto narod izglasa i da se niqemu nee
suprostavǉati. U sluqaju da se neki od senatora ne zakune sledi ,,sanctio”, tj.
imao se ukloniti iz senata i platiti 20 talenata ,,narodu”17. Najpre, Marije
je napadao zakon i govorio je senatu da nee pristati na zakletvu. Sve ovo je
bila zamka za Metela, kojeg se Marije odavno eleo osloboditi. Posledǌeg
dana za zakletvu Saturnin je pozvao senatore pred narodnu skupxtinu da izraze
svoje mixǉeǌe. Marije, u dogovoru sa Saturninom, poxto je prvi istupio i ne
obazirui se na svoj raniji iskaz, reqe da pristaje na zakon xto je izazvalo
oduxevǉeǌe naroda. Navodno, Marije se bojao da ne izazove graanski rat. Os-
tali senatori, uplaxivxi se, takoe pristadoxe na zakon. Metel, opravdavxi
oqekivaǌa Marija, jedini nije odobrio novi zakon. Narodna skupxtina, na pod-
sticaj Glaucija i Saturnina, tada je odluqila da se Metelu uskrati ,,vatra,
voda i krov nad glavom”, tj. da mu niko ne sme dati utoqixte niti bilo kakvu
pomo. Metel je zaista iskǉuqen iz senata. Kako je za Metela bilo opasno
daǉe zadravaǌe u gradu, on je tajno napustio Rim i pobegao na Rod, kako tvrdi
Plutarh.
Saturnin je po trei put bio izabran za narodnog tribuna. Pretor Glaucije
je eleo postati konzul, ali u toj teǌi ga je ugroavao drugi kandidat, veoma
ugledni Memije. Samo Glaucijevo kandidovaǌe za konzula bilo je i protivno
rimskoj tradiciji. Izmeu jedne magistrature i izbora za neku drugu trebalo je
proi najmaǌe dve godine. Poxto je za jednog konzula ve bio izabran Marko An-
tonije, da bi sebi obezbedio slubu, Glaucije je odluqio da likvidira Memija.
U tome je zaista i uspeo, ali ovom prilikom je izazvao nezadovoǉstvo naroda,
a senat ga je proglasio za neprijateǉa i izglasao je senatus consultum ultimum.
Glaucije, zajedno sa Saturninom, zauzeo je Kapitol. Uguxeǌe nemira povereno
je Mariju, koji prixavxi optimatima, stade opsedati Kapitol. Glaucije se
nadao da e im Marije pomoi, koji je i eleo sueǌe po zakonu. Meutim,
svetina je likvidirala Glaucija i Saturnina, kao i ǌihove pristalice. Zakon-
17
Rimskoj dravnoj blagajni.
– 14 –
ski predlozi Saturnina su ukinuti. 98. godine odobren je Metelov povratak.
Marije, nezadovoǉan razvojem dogaaja, napustio je Rim i otplovio u Kapadok-
iju i Galatiju pod izgovorom da se pokloni ,,majci bogova”.
4. Vojna reforma Gaja Marija 104. p. n. e.
U najstarijem dobu rimska vojska se delila prema rodovima i ple-

menima. U VI veku p. n. e. rimski kraǉ Servije Tulije podelio je vojsku
na pet klasa. Nije postojala stalna vojska. Vremenom nastaje graanska vojska
koju je qinilo slobodno stanovnixtvo podeǉeno prema imovinskom cenzu i prema
starosti. Proletari, ǉudi koji ne ispuǌavaju imovinski cenz, davali su jednu
centuriju. To su tzv. caputi censi(?), tj. nemaju nixta drugo do sopstvenih glava.
Ratna sluba od 17. do 46. godine bila je glavna dunost svakog Rimǉanina.
Mobilizaciju vojske vrxili su konzuli, koji su vojsku popuǌavali na osnovu
cenzorskih spiskova. Osnovna vojna jedinica bila je legija, koja se sastojala
obiqno od 4200 pexaka i 300 koǌanika. Ova vojska sluila je svrsi sve do
kraja III veka p. n. e. U meuvremenu mnogi ratnici su se obogatili, pa nemaju
vixe interesa da i daǉe vojuju. Dolazi do rasula i podmiivaǌa u rimskoj
vojsci. U sukobima dosta rimskih vojnika je izgubilo ivote. Vojsci je bila
potrebna i nova snaga. Jox u ratu sa Hanibalom bili su regrutovani prole-
tari. Polibije tvrdi da je u jednom trenutku cenz bio smaǌen sa 11000 na 4000,
kako bi bilo dovoǉno ǉudi da slue vojsku. Gaj Marije, dobivxi zadatak od
narodne skupxtine, 104. p. n. e. pristupa reorganizaciji vojske. On smatra da
rimsku vojsku moe da slui svako ko je sposoban za rat. Prima u vojsku pro-
letare. Vojska je opremana i izdravana iz sredstava dravne blagajne. Rok
slueǌa u vojsci trajao je 16 godina. Isluenim vojnicima, tzv. veteranima,
drava je dodeǉivala maǌi zemǉixni posed kao nagradu. Od tog vremena legija
se delila na deset kohorti, od kojih se svaka sastojala od dveju manipula, a u
svakoj manipuli bile su po dve centurije. Legija je obuhvatala od 5 do 6 hiǉada
ǉudi. Taktiqka jedinica nije vixe manipula, ve centurija. I oruje i mesto
u stroju odreivao je komandant, cenz nije imao vixe nikakve vanosti. Mesto
starih zastava, svaka legija je dobila svog srebrnog orla. Meutim, vojska jox
uvek nije stajea.
Prednost Marijeve reforme jeste da je sposobnost za borbu porasla u rimskoj vo-
jsci. Proletari su i te kako bili zainteresovani da stupe u vojsku i ratuju, jer
je to predstavǉalo mogunost bogaeǌa. Meutim, sa Marijevom reformom rim-
ska vojska dobija karakter profesionalne vojske. Vojnici su odani vojskovoi
koji im moe omoguiti bogat plen. Vojska postaje odluqujui politiqki fak-
tor u dravi. Pojedinac, uz podrxku svojih ratnika, postaje jaqi od drave.
Izvori:
— Plutarh, Gaj Marije, Usporedni ivotopisi III, prevod i belexke Zde-
slav Dukat, Zagreb
U
benici:
— Istorija za I razred gimnazije, Beograd 1995.
— Belexke sa predavaǌa prof. S. Ferjanqi u Beogradu 19. 11. 2002.
Priruqnici:
– 15 –
Xegan Marija
SAVEZNIQKI RAT (90. – 88. godine p. n. e.)
1. Zakonski predlozi Livija Druza
Kao narodni tribun za 91. godinu p. n. e. izabran je Marko Livije

Druz iz roda Livijevaca18 . Pre tribunata bio je qlan komisije decemviri agris
danalis adsignadis — komisija za dodelu zemǉe u kolonijama prema predlogu Sat-
urnina. Iako je Druz bio blizak optimatima, protivio se vladajuoj sena-
torskoj oligarhiji i neograniqenoj moi vitezova u sudskim komisijama. Da bi
donekle ograniqio vlast senata i vitezova i da bi pridobio podrxku naroda i
saveznika, pristupa sledeim zakonskim predlozima:
— Lex iudicaria, zakonski predlog da se sudovi za iznuivaǌe, koje je 104.
godine Glaucije sa senata preneo na vitezove, prenesu ponovo na senat.
Meutim, Druz predlae i da se senat, koji je tada brojao jedva trista
qlanova, upotpuni sa jox trista najuglednijih ǉudi iz reda vitezova.
Propisao je i isleivaǌe zbog korupcije i prema senatu i prema vite-
zovima. Ovom merom Druz je na sebe navukao neprijateǉstvo i jednih i
drugih.
— Lex frumentaria, proxireǌe jeftine prodaje ita.
— Lex de coloniis, osnivaǌe novih naseobina u Italiji i na Siciliji.
Smatra se da je Druz eleo obnoviti zakon svog oca L. D. Stari-
jeg (ILS 49). Druz je eleo da kolonijama da nepodeǉeni deo ital-
skog zemǉixnog fonda, koji je ranije bio odreen da se dodeli vet-
eranima i bezemǉaxima. Ovaj zakon je odgovarao proletarima, ali ne
i saveznicima koji su zauzeli i tajno obraivali nepodeǉenu rimsku
zemǉu.
— Lex de sociis ili zakon o dodeǉivaǌu prava graanstva rimskim savezni-
cima.
Pre Druza ovim pitaǌem zanimali su se Fulvije Flak i Gaj Grah. Fulvije Flak
je, kao konzul 125. godine, predloio da se Latinima da rimsko, a saveznicima
latinsko graansko pravo. Valerije Maksim19 smatra da je Flak predloio da
se saveznicima da ili rimsko graansko pravo ili ius provocationis, pravo albe
na odluku magistrature. Meutim, pre nego xto je zakon stavǉen na glasaǌe,
Flak je poslat u Galiju da ratuje. Zakonski predlog je obnovio Gaj Grah, ali
je naixao na neprijateǉstvo rimskih graana svih stalea.
Do Druzova vremena Rimǉani su uivali rimsko graansko pravo, tj. puno
privatno i puno javno pravo. Privatno se sastojalo od ius connubii ili pravo
braka sa rimskim graaninom i ius commercii ili pravo imovine. Javno pravo pak
podrazumevalo je ius suffragii ili pravo glasa i ius honorum ili pravo kandidovaǌa
za neku magistraturu.
Latini su uivali ius latii, tj. puno privatno pravo. Imali su obavezu da Rimu
u sluqaju oruanih sukoba poxaǉu odred vojnika. Koliko e ratnika poslati
zavisilo je od voǉe samih Latina. U sluqaju da su Latini eleli rimsko
graansko pravo bilo je dovoǉno da se trajno presele u Rim, pod uslovom da
jednog sina ostave u koloniji. Vremenom ovo pravilo je napuxteno da kolonije
ne bi opustele. Zameǌeno je predlogom da graansko pravo dobije onaj koji
18
Sin istoimenog oca koji je vrxio slubu narodnog tribuna u vreme delovaǌa Gaja
Graha, 122. p. n. e.
19
Istoriqar Tiberijeva vremena, prve polovine I veka naxe ere. Autor dela Facta et
dicta memorabilia.
– 16 –
obavǉa neku magistraturu u koloniji. Oni koji su uivali ius latii mogli su
glasati samo onda kada su se nalazili u Rimu, u jednoj od 35 triba.
Ugovoreni saveznici uivali su ius peregrinium i ǌihov poloaj zavisio je od
toga da li je ugovor sa Rimom bio sklopǉen svojevoǉno ili silom. Nisu imali
rimska graanska prava. Uivali su izvesnu autonomiju, s’ tim da nisu smeli
voditi spoǉnu politiku bez odobreǌa Rima. Pruali su vojnu pomo Rimu
odreenu ugovorom: kopnenu vojsku i flotu — socii navales. Oni koji su imali
status saveznika, uivali su izvesnu autonomiju, s’ tim da nisu smeli voditi
spoǉnu politiku bez odobreǌa Rima. Saveznici su sluili rimsku vojsku. Nisu
uivali ius provocationis, niti pravo uqexa u deobi plena. Ovo im je posebno
smetalo, jer su zajedno sa Rimǉanima uqestvovali u pohodima i podnosili sve
ratne muke. ǋihova imaǌa ugroavali su posedi vitezova latifundista. Sami
Italici nisu mogli konkurisati rimskim vitezovima, koji su uivali razne
privilegije.
Druz je pristao uz saveznike, jer je smatrao da je to jedini pravi put da se
poloaj rimske drave uqvrsti. Pao je u nemilost senata kada je predloio
da rimska graanska prava dobiju i saveznici. Mnogi saveznici su doxli u
Rim da podre Druzov predlog. Meutim, mnogi od saveznika su i negodovali,
plaxei se da e im po dobijaǌu prava zemǉa biti oduzeta radi stvaraǌa novih
naseobina. Protiv Druzova predloga ustali su i vitezovi. Apijan navodi da,
iako se narod radovao osnivaǌu novih kolonija, nije bio rad svoje privilegije
deliti sa Italicima.
Stvoren je tajni savez izmeu Druza i saveznika. Poxto je Druz dao da se uhapsi
neprijateǉ ǌegove politike, konzul Lucije Marcije Filip, narodna skupx-
tina izglasala je zakone. Meutim, kada je tajna organizacija razotkrivena,
osloboen je Filip, a senat je ukinuo zakone. Naime, Filip, pozivajui se na
lex Caecilia da razni zakoni ne mogu da se donesu u paketu, ponixtio je Druzove
predloge. Druz nije stao na qelo borbe Italika kao xto se oqekivalo. Xva-
tivxi da je pobeen, odustao je od daǉe borbe.
Po neuspehu zakona o saveznicima Druz je ubijen od zavernika, koji do danas
nisu otkriveni.
2. Savezniqki rat
2.1. Izvori
— Jedini kontinuirani izvor koji svedoqi o savezniqkom ratu i koji se

do danas saquvao, jeste Rimski graanski ratovi od Apijana.
— Diodor sa Sicilije (I vek p. n. e.) autor grqke istorije sveta od
mitskog doba do Cezarevog osvajaǌa Britanije u delu Istorijska bib-
lioteka
— Tit Livije (oko 59. p. n. e. do 17. n. e.) koji je napisao delo Od
osnivaǌa grada sumirano u Epitomama 72 – 75.
— Najznaqajniji izvor za ovaj period svakako bi bila Istorija pretora iz
58. p. n. e. Lucija Kornelija Sisena, koja je saquvana u fragmentima.
— Gaj Velej Paterkul iz Kampanije, poqetak I veka n. e. U Rimskoj istoriji
daje pregled, poqev od istorije Istoka i Grqke do godine 30. Delo,
napisano na brzinu, ima ograniqenu vrednost kao izvor.
— Pavle Orozije, hrixanski pisac V veka iz Brakare, sa prostora dana-
xǌe Portugalije, koji je napisao Historia adversum paganos.
— Ciceron prua podatke o Papirijevom zakonu, o kojem e kasnije biti
reqi.
— Kao izvore ovde treba pomenuti i neke od materijalnih ostataka, kao
npr. onovremeni novac i municija za prake sa upeqatǉivim natpisima
i predstavama. Fragmenti su objavǉeni u zbirci ILS.
– 17 –
2.2. Poqetak ustanka
Neuspeh Druzove savezniqke reforme i ǌegova smrt doveli su do us-

tanka saveznika, poznatog u istoriji kao Savezniqki rat (90 - 88). U pojedinim
izvorima sreu se nazivi kao xto su Bellum Marsicum i Bellum Italicum. Bella
Sociale je naziv koji se koristi od II veka naxe ere. Ovaj posledǌi naziv je
neopravdan, jer se nisu sva savezniqka plemena pobunila protiv Rima.
Najpre su savezniqki gradovi samo sklapali tajne saveze i, kako bi jedni drugima
zagarantovali vernost, razmeǌivali su taoce. Za jednu takvu razmenu u gradu
Askulumu saznao je rimski prokonzul Servilije. Kada se tome pokuxao uspro-
tiviti, ubijen je. Svi Rimǉani, koji su se tada nalazili u Askulumu, takoe su
ubijeni a ǌihova imovina konfiskovana. Ovaj dogaaj podstakao je na ustanak.
Osam plemena koja su qinila jezgro pobune bila su: Marsi, Peligni, Vestini,
Samniti, Marucini, Picentini, Frentini i Hirpini20. Ustanak se rasplam-
sao u oblasti sredǌe Italije, na prostoru Samnije i Picenijuma. Vremenom,
po prvim uspesima ustanika, pobuna se xirila i meu drugim plemenima. Uz
Rimǉane verni su ostali Latini, Umbri i Etrurci. Latini nisu imali razloga
da uqestvuju u ovome ratu jer su ve imali latinsko pravo. U sluqaju da su
eleli rimsko graansko pravo, bilo je dovoǉno da se presele u Rim. Stranci,
tzv. peregrini, su ti koji su se pobunili. Meutim, kako se qini, ustanici
nisu teili samo za rimskim pravom. eleli su dravu. Ova pretpostvka se
izvodi na osnovu qiǌenice da su ustanici kovali novac, koji je pronaen pri-
likom arheoloxkih istraivaǌa, kao i na osnovu predstava na novcu. Novac
u antiqkom svetu nije bio samo sredstvo propagande, ve i izraz potpune au-
tonomije. U nameri stvaraǌa nezavisne drave posebno su se isticali Samniti
koji su i ranije ratovali sa Rimǉanima21 .
2.3. Organizacija vojske
Centar savezniqke organizacije bio je grad Korfinij, koji je dobio

naziv ,,Italija”. Na qelu ovog saveza bio je senat od 500 qlanova, 12 pretora
i 2 konzula. Vojskom su zapovedali konzuli, koji su pod sobom imali po xest
pretora. 90. godine konzuli savezniqke vojske bili su mars Kvint Pompedije
Silon i samnit Gaj Papije Mutil. Teritorija je bila podeǉena na dva fronta:
severni i juni. Pompedije je predvodio vojsku na severoistoku, dok je na jugu
bio drugi konzul22 .
Rimsku vojsku, pak, su saqiǌavali Numiani, trupe sa prostora danaxǌe Xpa-
nije i iz Galije, kao i saveznici koji se nisu pobunili. Rimǉani su regrutovali
i ,,osloboenike” qiji je zadatak bio da patroliraju morem izmeu Kume i Rima.
90. godine vojskom su upravǉali konzul Publije Rutilije Lupus i konzul Lucije
Julije Cezar. Iskusne vojskovoe bile su izabrane za legate. Izmeu ostalih,
legati su bili Pompej Strabon, otac Pompeja Velikog, Gaj Marije i Sula.
2.4. Rat 90. p. n. e.
Na junom frontu Italici su uspeli zauzeti juni i centralni deo

Kampanije. Ustanak se proxirio na prostor Apulije i Lukanije. Jedina latin-
ska kolonija, koja se bila pobunila protiv Rima, bila je Venusija na putu Via
Appia. Saveznici su uspeli zauzeti i Ejserniju qime je omoguena nesmetana
komunikacija Marsa i Samnita.
Na severnom frontu da bi se pribliili Rimu saveznici su nastojali osvojiti
kolonije Alba Fucens i Karsiol koje su se nalazile na putu Via Valeria. Apijan
20
Apijan pomiǌe i Pompejane, Venusine, Apulce i Lukane
21
pogledati samnitske ratove
22
Podatke o organizaciji saveznika ostavǉa nam Diodor sa Sicilije u 37. kǌizi biblio-
teke.
– 18 –
obavextava da se odigrala velika bitka na reci Liri. Meutim, kako se ova
reka ne nalazi u blizini puta, nauqnici radije prihvataju podatak Orozija da
se bitka vodila na reci Tolensus koju preseca put. U ovom sukobu Rimǉani
su izgubili konzula Lupusa, ali je Gaj Marije uspeo izvojevati pobedu nad
Marsima i preuzeti vojsku na severu.
Gnej Pompej Strabon zapovedao je vojskom u Picenumu, gde je sam posedovao
zemǉu. Pompej je 90/89. opsedao pobuǌeni Askulum. Na municiji praki, koja
je pronaena na ovom prostoru, bili su urezani natpisi kao xto su: ventri — u
stomak, feri Pom(eium) — pogodi Pompeja...
U prvoj godini rata saveznici su imali dosta uspeha i postojala je opasnost
od xireǌa ustanka. Dogodili su se i maǌi incidenti u Etruriji i Umbriji.
Tada je konzul Julije predloio da svi oni koji se nisu pridruili pobuni do-
biju graanska prava. Paterkul, pak, tvrdi da se predlog odnosio i na one
koji blagovremeno poloe oruje. Na osnovu fragmentarnog natpisa zakona
pronaenog u Rimu, a objavǉenog u ILS pod brojem 8888 saznajemo da je zakon
stupio na snagu: ,,(G)n Pompeius Sex [f(ilius) imperator] virtutis causa equites Hispanos
cives [Romanos fecit in cast]is apud Asculum ex lege Julia”. U ovom sluqaju graansko
pravo je dato za hrabrost. Ovo graansko pravo bilo je ograniqeno. Naime prema
nekim izvorima osnovano je deset novih triba, koje su pridodate ve postojeim
i koje su posledǌe glasale. Paterkul tvrdi da su saveznici bili oragnizovani
u 8 od ve postojeih 35 triba. Sa osam glasova stvar saveznika nikad nije
mogla prevagnuti.
2.5. Rat 89. godine i kraj rata
I 89. godine rat se nastavǉa. Rimski konzuli za ovu godinu bili

su Porcije Katon i Pompej Strabon. Na osnovu fragmenta Sisena uzima se
da je Katon poginuo kod Fucinskog jezera na teritoriji Marsa i da je vojsku
preuzeo Pompej. Pompej je na severnom frontu uspeo pobediti Marse, Marucine
i Vestine. Senat saveznika, koji se do tada nalazio u Korfiniju, sada se spuxta
prema jugu i za svoj centar uzima grad Bovianum vetus u Samnijumu.
Na junom frontu 89. godine rimskom vojskom zapoveda Sula. Pobune na jugu
takoe su jeǌavale i rat je privoen kraju.
Ove godine donet je i lex Plautia Papiria. 89. godine narodni tribuni bili su
Papirije Karbon i Plaucije Silvan. Na osnovu Cicerona saznajemo da su ova
dva tribuna predloila da ako se svi stanovnici italskih zajednica, koji su
u vreme donoxeǌa zakona prebivali u Italiji, u roku od 60 dana pojave pred
pretorom u Rimu, dobiju graanska prava. Ovo je doprinelo ujediǌeǌu i ho-
mogenizaciji Italije. Specijalnim zakonom i stanovnici Cisalpinske Galije
dobili su prava. Stanovnici Cispadinske Galije dobili su puna graanska
prava, a Transpadinske latinsko pravo.
88. godine saveznici mole pontiskog kraǉa Mitridata za pomo. Mitridat,
za qije je interese Italija suvixe daleko, odbija da pomogne saveznicima23 .
Saveznici, izgubivxi najtalentovanijeg vou — Marsa Pompedija Silona —
i ne dobivxi pomo Mitridata, morali su poloiti oruje. Tada, u Rimu je
buknuo graanski rat.
Izvori:
U
benici:
— Belexke Srana Miloxevia na osnovu The Oxford Classical Dictionary,
Oxford University Press 1996, 2000.
23
Diodor
– 19 –
Priruqnici:
– 20 –
Xegan Marija
GRAANSKI RAT IZMEU GAJA MARIJA I KORNELIJA SULE
1. Izvori
— Jedini kontinuirani izvor za ovaj period jesu kǌige posveene rimskim

graanskim ratovima od Apijana.
— Plutarhove biografije Gaja Marija i Kornelija Sule.
— Ciceron, I vek p. n. e., je autor dela Filipike, napisano po uzoru na
Demostenove Filipike, samo xto je usmereno protiv Katiline i Marka
Antonija.
— Diodor sa Sicilije, I vek p. n. e., je autor Istorijske biblioteke grqke
istorije sveta od mitskog doba do Cezarevog osvajaǌa Britanije.
— Tit Livije (59. p. n. e. - 17. n. e.) rodom iz Patavija, a iveo i radio
u Rimu. Autor je quvenog dela Od osnivaǌa grada u 142 kǌige, od kojih
je danas saquvano 35. Sadraj izgubǉenih kǌiga saznajemo iz izvoda,
tzv. perioha, sastavǉenih u vreme carstva.
— Gaj Velej Paterkul iz Kampanije, I vek n. e., je autor Rimske istorije,
koja obuhvata period od istorije starog istoka do tridesetih godina
prvog veka.
— Dion Kasije iz Nikeje u Bitiniji, II/III vek n. e., je autor Rimske is-
torije na grqkom jeziku u osamdeset kǌiga. Delo je vano za razumevaǌe
unutraxǌe i spoǉne politike Rima.
2. Duniqko pitaǌe i prilike u Rimu 89. p. n. e.
90. p. n. e. dok je jox trajao savezniqki rat u Italiji, nije bilo

unutraxǌih sukoba u Rimu. Ve 89. godine, sa jeǌavaǌem savezniqkog rata,
zaoxtrile su se prilike u samom Rimu. Veu aktuelnost nego ranije dobilo je
duniqko pitaǌe. Davne 342. p. n. e. donet je zakon narodnog tribuna Lucija
Genucija da nije dozvoǉeno pozajmǉivati uz kamatu, a 326. p. n. e. donet je
Petelijev zakon po kojem je dunik pred poveriocem odgovarao svojom imovinom
ne svojom liqnoxu, tj. ukinuto je duniqko ropstvo. Dok je Petelijev zakon
poxtovan, to nije bio sluqaj i sa zakonom Genucija, te je praksa pozajmǉivaǌa
uz kamatu nastavǉena. U I veku p. n. e. dunici odbijaju da plaaju kamate
zbog pobuna i ratova, xto izaziva nezadovoǉstvo poverioca. Pretor Azelion
dobio je zadatak da umiri prilike u Rimu. Azelion, koji je stao na stranu
dunika, predloio je da se zakon Genucija obnovi i da poverioci odgovaraju
pred sudom. Radi ovoga Azelion je ubijen prilikom prinoxeǌa rtve bogiǌi
Vesti, najverovatnije po planu poverioca. Senat je pokuxao pronai i uhvatiti
poqinioce, ali u tome nije uspeo. Duniqkim pitaǌem, svojevremeno, pozabavie
se Sulpicije Ruf.
3. Zakonski predlozi Sulpicija Rufa
Jedan od narodnih tribuna za 88. godinu p. n. e. bio je Sulpicije Ruf.

On je pripadao antisenatorskoj stranci i 91. godine pruio je podrxku Liviju
Druzu mlaem. Ciceron ga je ubrajao u najboǉe besednike. Da bi umaǌio mo
senata, Sulpicije predlae sledee:
— 115. godine p. n. e., prema predlogu konzula Emilija Skaula, donet je
zakon da se osloboenici, koji su imali puno pravo imovine i poloviqno
– 21 –
pravo glasa, upixu u 4 od 31 gradske tribe. 90. godine p. n. e. prema
Julijevom zakonu — lex Iulia — novi graani trebali su se, kako navodi
Apijan, upisati u 10 novih triba, ili, kako tvrdi Paterkul, u 8 od
postojeih 35. Sulpicije Ruf predlae da novi graani, navodi Api-
jan, i osloboenici, dodaje Tit Livije, budu rasporeeni u svih 35
triba. Apijan smatra da je Sulpicije eleo pridobiti nove graane za
predlog da Gaj Marije vodi rat protiv Mitridata. Meutim, savre-
meni istoriqari se ne slau sa Apijanom pozivajui se na qiǌenicu
da je proces upisivaǌa graana u svih 35 triba proces koji zahteva
dosta vremena. Da li je Sulpicije ovim predlogom eleo stei samo
pristalice ili je, pak, teio dobrobiti rimske drave ispravǉaǌem
nepravde prema novim graanima, ostaje neizvesno.
— Svi senatori koji su imali dug preko 2000 denara trebalo bi da vrate
dug ili da izgube mesto u senatu. Ovim zakonom Sulpicije je ele pri-
dobiti vitezove. Naime, vitezovi su ti od kojih se pozajmǉuje novac i
odgovara im zakon koji e primorati senatore da vrate dug. Sulpiciju,
pak, je neophodna podrxka vitezova da bi se izglasao ǌegov predlog
zakona da se novi graani rasporede u svih 35 triba.
— Lucije Kornelija Sula izabran je da vrxi slubu konzula za 88. god-
inu p. n. e. Senat je poverio Suli upravu nad Azijom i voeǌe rata
protiv Mitridata jer je Sulu smatrao najpodobnijim. Sula je dobro
poznavao istok jer je 92. bio namesnik u Kilikiji, a u savezniqkom
ratu se istakao kao legat u vixe uspexnih bitaka. Gaj Marije, iako je
bio ve star qovek i kompromitovan u aferi sa Saturninom i Glauci-
jem, nadao se komandi u ratu protiv Mitridata da bi povratio staru
slavu i poboǉxao svoje materijalno staǌe. Meutim, uvidevxi da ga je
Sula pretekao, pribliio se Sulpiciju Rufu. Ovaj predlae da se ko-
manda u ratu protiv pontskog kraǉa poveri Mariju. Sulpicije je rexio
pomoi Mariju zbog Marijeve veze sa vitezovima. Kao xto je ve nave-
deno Sulpiciju je neophodna podrxka vitezova da bi se izglasao ǌegov
predlog zakona da se novi graani rasporede u svih 35 triba. Treba
imati na umu da zbog drugovaǌa sa Druzom mlaim, koji je svojim pred-
logom o sudovima dosta oxtetio vitezove, Sulpiciju ovaj stale nije
bio nakloǌen.
— Tit Livije navodi da je Sulpicije predloio da se vrate svi oni koji
su 100. p. n. e. prognani u vezi sa sluqajem Apuleja Saturnina.
Poxto je izneo svoje predloge, senat se trudio da spreqi zakone posveene
duniqkom pitaǌu i ukǉuqivaǌu graana u svih 35 triba tako xto su, navodi
Apijan, odredili dane odmora (feriae imperativae). Plutarh navodi da je senat
proglasio iustitium, prekid svih dravnih poslova. Na poziv ogorqenog Sulpi-
cija, na Forumu se okupilo 3000 ǌegovih pristalica i 600 vitezova, takozvanih
protivsenatori. Mogao je raqunati na podrxku novih graana. On zahteva od
konzula da izglasaju zakone, jer proglaxeǌe dana odmora bejaxe nezakonito.
Sula i drugi konzul, Pompej Ruf, su na vreme pobegli. Sula u svojim memo-
arima navodi da se sklonio u Marijevu kuu, toboe da razmisli. Uvidevxi
da je u opasnosti, Sula je ukinuo iustitium i sklonio se u Kapuu u Kampaniji
sa namerom da ode na istok. Uprkos otporu senata, Suplicijevi zakoni su iz-
glasani. Narodna skupxtina naimenovala je Marija za komandanta u ratu protiv
Pontskog kraǉa.
4. Sulin pohod na Rim
Sula je otixao u Kapuu, jer je u Kampaniji bila smextena vojska koju

je trebao da predvodi u ratu protiv Mitridata. Dva vojna tribuna, doxavxi u
Kampaniju sa namerom da preuzmu vojsku, odluku Narodne skupxtine, da Marije
preuzme komandu u ratu protiv Mitridata, preneli su Suli. Tom prilikom vo-
– 22 –
jni tribuni su ubijeni. U Rimu Marijevci, ogorqeni na ovakav Sulin odgovor,
proteraxe iz grada Suline pristalice uz konfiskaciju imovine. Vojska u Kam-
paniji je pruila podrxku Suli bojei se da bi bilo koji drugi komandant
izabrao nove ratnike za sukob sa Mitridatom, i da bi time ostali bez bogatog
plena. Sula je sa xest legija krenuo na sam grad. Sulini komandanti su tajno
napustili vojsku smatrajui ovaj pohod nezakonitim. Naime, konzul ili vo-
jskovoa nije smeo ui u Rim sa vojskom kojom je komandovao u ratu, ili koja mu
je bila dodeǉena u nekoj provinciji; po ratnom pohodu poxto je vojska ostavǉana
u nekom delu zemǉe gde odredi senat, ili poxto bi je konzul raspustio, on je
sam dolazio u Rim. Marije i Sulpicije su se nalazili u texkom poloaju, jer
nisu raspolagali borbenim snagama. Svi stanovnici Rima bili su pozvani da
brane grad, qak i robovi. Meutim, odziv graana je bio lox, dok se od robova
niko nije javio. Posle nekoliko sati uliqnih borbi, Sula je zauzeo grad. Iako
je mogao vladati sam Sula je vratio sistem konzula, s tim da je on bio jedan,
a drugi Pompej Ruf. Ciceron navodi da je Sula ukinuo Sulpicijeve zakone
jer su doneti silom ,,per vim“. Naime, Sulpicijeve pristalice ubile su sina
konzula Pompeja Rufa. Sulpicije i Marije proglaxeni su za dravne nepri-
jateǉe (hostes publici), stavǉeni su van zakona, ǌihova imovina konfiskovana i
za ǌima je raspisana poternica. Paterkul tvrdi da je donet zakon kojim je ovo
pitaǌe bilo regulisano. Sulpicije je ubrzo uhvaen i umoren. Marije je preko
Minturne pobegao u Afriku, gde se nije mogao zadravati zbog neprijateǉstva
sa namesnikom ove provincije. Potom bei na ostrvo Cercinu na kojem su se
nalazili Marijevi veterani. Marijeve pristalice u Numidiji, koje su onde
naxli utoqixte beei od Sule, poxto Mariju nije bilo dozvoǉeno da stupi
na tlo Afrike, takoe odlaze na Cercinu. Marijevci su qekali zgodnu priliku
da se obraqunaju sa Sulom.
5. Zakonski predlozi Lucija Kornelija Sule
Poxto je ukinuo Sulpicijeve zakone i poxto mu se urilo na istok,

Sula je, kako bi uqvrstio svoj poloaj u Rimu, predloio neke zakone. ǋegovo
zakonodavstvo sprovedeno je u interesu optimata.
— Predloio je da se obnovi zakon rimskog kraǉa iz VI veka Servil-
ija Tulija da se glasaǌe vrxi po centurijskim komicijama. Ovim
je smaǌena uloga tributske komicije, koju su qinili svi punopravni
Rimǉani, i narodne skupxtine, koju su qinili plebejci. Do Sulinog
predloga, glavna uloga tributske komicije i narodne skupxtine sasto-
jala se u donoxeǌu zakona i izboru za plebejske magistrature: narodnih
tribuna i edila. Pravo donoxeǌa zakona, Sulinim predlogom, bilo bi
preneto na centurije. Smaǌena bi bila i vlast narodnih tribuna. Tri-
buni imaju pravo da sazivaju tributsku komiciju i narodnu skupxtinu,
ali ne i centurijsku komiciju. Poxto Sulinim zakonom centurijska
komicija donosi zakone, a kako narodni tribuni ne mogu da sazivaju ovu
komiciju, ne postoji mogunost razmatraǌa ǌihovih predloga zakona.
— Do 287. godine p. n. e. narodna skupxtina morala je imati odobreǌe
senata, auctoritas patrum, da bi pretresala neko pitaǌe ili donela zakon.
Od 287. odluke narodne skupxtine imaju pravo zakona. Sula predlae
da se obnovi stari zakon, tj. da nixta ne sme biti izneto pred narodnu
skupxtinu bez odobreǌa senata. Ovim zakonom Sula je ojaqao senat i
umaǌio vlast narodnih tribuna, jer svaki predlog tribuna morao je
najpre proi kroz senat.
Ova dva zakona verovatno su sprovedena u vreme Suline diktature 83/82. p. n.
e.
— U periohama postoji podatak da je Sula predloio zakon o osnivaǌu
kolonija za svoje veterane.
— Apijan navodi da je do Sulina vremena veliki broj senatora ubijeno.
– 23 –
Stoga, Sula predlae da se senat proxiri za jox 300 qlanova. Sula
je verovatno eleo ojaqati senat radi borbe protiv Marijevaca. Ovaj
zakon nije sproveden, jer je zahtevao vreme.
6. Povratak Marijevaca
Sulinu vlast u Italiji mogao je ugroziti Gnej Pompej Strabon koji

se, po zavrxetku savezniqkog rata, zajedno sa vojskom nalazio u Picenumu. Sma-
trajui da je Pompej Strabon opasan, Sula je poslao Pompeja Rufa da preuzme
komandu nad vojskom. Meutim, Pompej Ruf je ubijen i Strabon je verovatno u
tome imao udela.
Kao konzuli za 87. godinu izabrani su Gnej Oktavije i marijevac Kornelija
Cina. Sula, pre nego xto je otixao u Aziju, naterao je Cinu da se zakune da e
poxtovati ǌegove zakone. Meutim, Cina se date zakletve nije pridravao, ve
je predloio da se obnovi Sulpicijev zakon da se novi graani upixu u svih 35
triba. Paterkul navodi da je donoxeǌe zakona doxlo da podri stanovnixtvo iz
qitave Italije. Cini su bili neophodni glasovi novih graana da bi izglasao
predlog da se prognanim Marijevcima dopusti povratak u Rim. Meutim, Cini
se suprostavio Oktavije. Do sukoba je doxlo na Forumu, kada je Oktavije uspeo
pobediti Cinu. Cina je tom prilikom pozvao i robove u pomo, obeavajui im
slobodu. Ali uvidevxi da se robovi ne odazivaju, otixao je u obliǌe gradove
da trai pomo. U ǌegovom odsustvu senat ga je lixio dunosti konzula, abro-
gatio imperii, pod izgovorom da je Cina ostavio grad u opasnom trenutku i da je
pozivao robove na pobunu.
Mesto Cine, kao novi konzul bexe izabran Lucije Merula, koji je bio flamen
dialis, tj. svextenik Jupiterovog kulta. Merula je bio rtva tabua kao flamen
dialis i to mu je ograniqavalo imperium. Nije smeo da se nae u prisustvu vojske
pod orujem, te nije mogao biti vojni zapovednik. Praktiqno Oktavije je sam
vladao.
U izbeglixtvu Cina stade okupǉati vojsku. Prixli su mu vojnici Nole. Naime,
to je bila jedna legija koju je Sula ostavio da opseda grad Nolu, grad koji su
jox uvek drali pobuǌeni Samniti. Vojnici ove legije bili su ogorqeni jer
ih Sula nije poveo u rat protiv Mitridata i time im onemoguio zadobijaǌe
bogatog plena. Paterkul navodi da je legija pristala uz Cinu onda kada je on
potkupio vojne tribune, centurione, a potom i same vojnike. Uz Cinu pristao
je i Gaj Marije sa 6000 Etruraca i 500 veterana. Podrxku Cina je naxao i u
nekim savezniqkim gradovima, kao xto su Tibur, Freneste... U Rimu konzuli
su se pozabavili utvrivaǌem grada. Pomo su naxli u savezniqkim gradovima
koji su i ranije bili verni gradu. Oqekivali su pomo iz cisaplinske Galije.
Meutim, ona nije stigla na vreme, jer je Cina zauzeo grad Ariminij i bloki-
rao put. Konzuli su pozvali i Gneja Pompeja Strabona. Izvesni Granije (?)
Licinijan navodi da je Pompej pristao da prui pomo samo pod uslovom da
bude konzul za 86. godinu, na xta Rim nije mogao da pristane. Kada je Stra-
bon eleo da pomogne bez ikakvog uslovǉavaǌa, Marijevci su ve bili zauzeli
Rim. U Samnijumu postojale su grupe pobuǌenika sa kojima je ratovao Kvint
Cecilije Metel. Senat je zahtevao od Metela da sa saveznicima sklopi mir i
pritekne gradu u pomo. Dion Kasije navodi da su tom prilikom pobuǌenici
zahtevali da oni koji preu na stranu Rima dobiju graanska prava, da ǌima
ostane zadobijeni ratni plen i da im se vrate zarobǉenici. Metel i konzuli
nisu mogli prihvatiti ove uslove. Tit Livije navodi da je sve uslove prihvatio
Gaj Marije i da su potom Samniti pristupili Cini.
Da bi oteao poloaj branioca Rima, Marije je prekinuo snabdevaǌe Rima
itom zauzimaǌem luke Ostije na moru i gradova Aricija, Ancija i Lanuvija
na kopnu. Poxto je u Rimu zapretila opasnost od gladi i epidemije kuge i poxto
su uz Cinu pristali robovi iz grada, konzuli su se odluqili da predaju grad
pod uslovom da ne doe do pokoǉa. Cini je priznata dunost konzula. Cina
– 24 –
i Marije nisu ispoxtovali uslov. Posebno je, kako Plutarh navodi ,, Marije
bio edan krvi”, jer je bio ogorqen za silna ponieǌa koje je doiveo jox od
savezniqog rata. Doxlo je do pokoǉa u kojem su izmeu ostalih stradali konzuli
za 87. i besednik Marko Antonije. U pokoǉu najgorim su se pokazali osloboeni
robovi. Poxto nije mogao da ih kontrolixe, Cina je jedne noi opkolio ǌihov
logor i sve ih poubijao. Sulini zakoni su ukinuti, a sam Sula proglaxen je
za dravnog neprijateǉa. Sulina porodica se spasla i pobegla u Grqku. Iako
nisu odrani pravi izbori, Marije i Cina odreeni su za konzule 86. godine.
Meutim, Marije nije uspeo da uiva u ovom svom sedmom konzulatu, jer je umro
13. 01. 86. Taqan datum Marijeve smrti saznajemo zahvaǉujui podatku Tita
Livija da je Marije umro na dan januarskih ida. Mesto Marija konzul postaje
Valerije Flak.
Za godine 86., 85., 84. Cina je vrxio slubu konzula. Tacit u Analima ovu
ǌegovu vladavinu naziva dominatio, xto ima negativnu konotaciju. Najznaqajniji
dogaaj ovog perioda je da su novi graani napokon upisani u svih 35 triba.
Izvori:
— Plutarh, Gaj Marije, Usporedni ivotopisi III, prevod i belexke Zde-
slav Dukat, Zagreb
U
benici:
— Belexke sa predavaǌa prof. S. Ferjanqi u Beogradu 13. 12. 2002. i
20. 12. 2002.
Priruqnici:
– 25 –
Xegan Marija
SULINA DIKTATURA
1. Izvori
— Kǌige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana.

— Plutarhova biografija Kornelija Sule.
— Sulini memoari
— Ciceron, I vek p. n. e., autor dela Govori protiv Vera, De domo suo i
drugih.
— Cezar, I vek p. n. e., autor dela De bello civilli ili Graanski ratovi, koje
je nedovrxeno.
— Salustije Krisp, I vek p. n. e., prvi veliki rimski istoriqar, koji je
bio Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona. Delo Bellum Catilinae
opisuje dogaaje iz 63. godine p. n. e.
— Dion Kasije, II vek n. e., je napisao na grqkom jeziku Rimsku istoriju u
80 kǌiga, koja obuhvata period od osnivaǌa grada da pixqeva vremena.
— Tacit, I/II vek n. e., najvei rimski istoriqar qiji je uzor bio Salu-
stije. Sastavio je delo Anali ili Annales ab excessu divi Augusti, koje
obuhvata period od 14. do 68. godine.
— Kapitolski fasti ili fasti Capitolini. Fasti predstavǉaju spiskove mag-
istratura: diktatora, konzula, pretora... odnosno spiskove konzulata
i trijumfa. Konzularni fasti obuhvataju period od 483. p. n. e. do
13. n. e. Trijumfalni fasti, pak, period od 753. p. n. e. do do 19. p.
n. e. Trijumfalni fasti potiqu iz vremena cara Avgusta.
2. Rat u Italiji
Godine 85. p. n. e. zavrxivxi rat sa pontskim kraǉem Mitridatom,

Sula je sklopio Dardanski mir i nameravao da se vrati u Italiju. U to vreme u
Rimu kao konzuli su bili marijevci Cina i Papirije Karbon. Uplaxivxi se za
sopstvenu vlast i Suline odmazde, stadoxe sakupǉati novac, hranu i vojsku po
obliǌim oblastima. Kako bi poxtedeli domae gradove od novih graanskih
ratova i kako bi onemoguili Sulinim privrenicima da mu priskoqe u pomo,
odluqili su da Sulu saqekaju na prostoru severne Dalmacije, u Liburniji.
U meuvremenu, vojska je bila stacionirana u Ankoni, gradu na obali Jadran-
skog mora. Meutim, konzuli su se prevarili u odanost svojih vojnika koji
nisu eleli prelaziti u Liburniju i ratovati protiv svojih sunarodnika.
Konzul Cina, koji je eleo ukoriti ratnike, bejaxe prilikom jedne skupxtine
ubijen. Trebalo je izabrati novog konzula, ,,konzula aufektusa”, ali uplax-
eni Karbon nije se vraao u Rim. Naime, ǌegovo prisustvo kao konzula bexe
neophodno u Rimu jer je izbor magistratura bio zadatak centurijacke komicije
kojom su presedavali sami konzuli. Poxto mu je zapreeno da e ga Senat lix-
iti dunosti konzula, abrogatio imperii, Karbon se vratio u Rim. Tit Livije u
periohama navodi da je Karbon, kako bi osigurao vernost Italika u predstojeem
sukobu sa Sulom, nameravao da uzme taoce. Ali, u ovome ga je spreqio Senat.
– 26 –
Sula, pak, pre no xto e stupiti na tlo Italije24 xaǉe jedno pretee pismo Sen-
atu, a senat uzvraa poslanstvom. Tit Livije navodi da je poslanstvo poslato
na predlog princepsa Senata Valerija Flaka. Sula je traio da mu se vrate
stare poqasti, pored ostalog i staro zvaǌe. U originalu kod Apijana stoji
izraz ,,akiosis”, xto je transkribovano na latinski dignitas, tj. dostojanstvo.
Verovatno je Sula traio da mu se vrati imperium, zvaǌe konzula. U periohama
pixe i da je Sula obeao da e se pokoriti Senatu ukoliko se u grad prime oni
koje je Cina proterao, a koji su prebegli Suli. Iako su Sulini zahtevi naixli
na odobravaǌe, Karbon i ǌegove pristalice nisu bile zadovoǉne. Sukob je bio
izvestan.
Godine 83. p. n. e. poqeo je rat. Sula se sa vojskom iskrcao u Brundiz-
ijum u Kalabriji. Sobom nije vodio samo ratnike iz Italije, ve i pomone
ratnike, auxilia, sa prostora Makedonije i Peloponeza. Stanovnici grada Brun-
dizij doqekali su Sulu raxirenih ruku, te im je on darovao imunitet. Pod ovim
podrazumevamo oslobaaǌe od plaaǌa poreza. Mnoge znaqajne liqnosti su se
pridruile Suli, a pomenuemo samo neke. Quveni Cecilije Metel Pije, koji
je u vreme graanskih ratova 87/6. kao prokonzul pregovarao sa saveznicima da
mu pomognu u borbi protiv marijevaca. Kada je marijevac Cina postao konzul
86. godine, Metel se povukao u Afriku gde je okupǉao i spremao vojsku za rat,
po svemu sudei protiv marijevaca. Poxto ga je marijevski pretor proterao iz
Afrike, otixao je u Liguriju, gde je qekao daǉi sled dogaaja. Zatim treba
pomenuti, Gneja Pompeja Velikog, sina Pompeja Strabona i jednog od uqesnika
prvog trijumvirata. Suli je prixao sa svojim ratnicima iz Picenuma, gde je
sam imao posede. Marko Lucije Kras, koji e postati jedan od najbogatijih
ǉudi Rima poxto bogatstvo stekne u Sulinim proskripcijama. Sula je Krasu
poverio da vojsku sakupi na teritoriji Marsa. Suli se pridruio i nekdaxǌi
marijevac Publije K. Ceteg, koji je ranije bio triumviri monetalis25 i koji je bio
proteran iz Rima 83. godine. Zvaǌe prokonzula su imali Metel od savezniqkog
rata, Sula od 87. godine, a ostali su bili legati. Da je Sula oqekivao i po-
drxku novih graana u Italiji, tj. onih koji su 86. godine dobili graanska
prava, svedoqi Tit Livije navodei podatak da se Sula obavezao da e poxto-
vati zahteve novih graana. Treba se setiti da je Sula 86. bio protiv davaǌa
graanskih prava.
Godine 83. konzuli su bili marijevci Gaj Norban i Lucije Scipion, kojima
je u borbi protiv Sule podrxku pruio Karbon. Sula se putem Via appia uputio
prema sredǌoj Italiji. Plutarh navodi da je do prvog sukoba sa marijevcima
doxlo kod brda Tifatus nedaleko od Kapue, gde se sklonio Norban po porazu.
To je logiqnije nego Apijanov podatak da se bitka odigrala kod Kanusije, koja
se nalazi u Apuliji i da se po porazu Norban sklonio u Kapuu u Kampaniji.
Postepeno Metel i Sula su napredovali prema severu. Konzul Scipion krenuo
im je u susret, ka gradu Tean. Sula je pokazao spremnost da pregovara. Vo-
jskovoe su razmenile taoce kao garanciju da nee ratovati dok se ne postigne
sporazum sa Norbanom. Plutarh pixe da dok je Sula toboe vodio mirovne pre-
govore sa Scipionom, vojsku marijevaca je potkupǉivao. Tako je Scipiona vojska
napustila i prexla na Sulinu stranu. Apijan, pak, navodi da je marijevac Ser-
torije dok su voeni mirovni pregovori bez odobreǌa zauzeo Suesu, grad koji je
pripadao Suli. Da bi odobrovoǉio Sulu, Scipion mu je vratio taoce. Neprav-
iqno osvajaǌe Suese, vraaǌe talaca mada nisu traeni, nagnalo je vojsku da
se okrene protiv konzula i stane na stranu Sule. Sertorije, poxto je ǌegov
qin naixao na neodobravaǌe, je pobegao u Xpaniju. I Apijan i Plutarh se
slau da je Sula poxtedeo ivot Scipiona. Kako od Norbana, koji se nalazio u
Kapui, nije stigao nikakav odgovor, Sula je nastavio svoj prodor prema severu.
Na to Karbon je pourio u Rim, gde se postarao da se Metel i druge Suline
pristalice proglase za neprijateǉe, hostes publici.
24
Sula se verovatno tada nalazio u Maloj Aziji, odakle je prexao na prostor danaxǌe
Grqke i kasnije Italije.
25
Nadgledao je kovaǌe novca
– 27 –
Godine 82. p. n. e. konzuli postaju Karbon, po drugi put, i 27. godixǌi
Marije, sinovac quvenog Gaja Marija. Konzulima su prixli neki gradovi Ital-
ije i kako Apijan tvrdi, Galije oko reke Pada. U Ciceronovim Govorima protiv
Vera takoe stoji da je Karbon sakupio vojsku iz cisalpinske Galije.
Marije se sukobio sa Sulom kod Signia u Lacijumu. Poxto je deo Marijeve
vojske prebegao, i poxto je potuqen, on se sklonio u Prenestu. Plutarh, pozi-
vajui se na Lucija Fenestela26 , navodi da Marije nije ni uqestvovao u bici,
ve ju je, kako je bio umoran, prespavao. Poxto je Sula opsadu Preneste poverio
izvesnom Lukreciju, sam je krenuo na Rim. Grad je bio nebraǌen i Sula je lako
uxao. Poxto je ostavio jednu posadu da xtiti grad, sam se uputio ka Kluziju u
Etruriji, gde se sklonio Karbon. Sada su ratne operacije voene na prostoru
Etrurije i Umbrije. Sula je qak na svoju stranu pridobio Gale izmeu Ravene
i Alpa, tj. iz cisalpinske Galije.
Kod Kluzija se sukobio sa Karbonom. Iako je imao pomo Keltibera iz Xpanije
koje je poslao Sertorije, Karbon je pretrpeo poraz.
Stvar se odvijala loxe po marijevce. Norban je pobegao na Rod. Kada je Sula
zatraio ǌegovo izruqeǌe on je izvrxio samoubistvo. Konzul Marije je bio
zatvoren u Prenesti. Posle neuspelog pokuxaja da mu pomogne i Karbon bei iz
Italije i odlazi u Afriku, s namerom da tamo organizuje otpor protiv Sule.
Pompej je kasnije naxao Karbona na Siciliji i ubio ga.
Dok je Sula bio u Etruriji, na Rim su sa severa krenuli pretori Lukije Brut
i Karinat, a sa juga Samniti i Lukanci. Naime, po zavrxetku savezniqkog rata
89. godine p. n. e., Samniani i Lukanci gotovo su jedini ustrajali u svom
neprijateǉstvu prema Rimu. Marijeva stranka se izmirila sa ǌima, ali su Sulu
smatrali svojim najveim neprijateǉem. Prvog novembra 82. godine odigrala se
bitka kod Kolinskih vrata u kojoj je Sula pobedio. Tada se i Prenesta predala,
a Marije je izvrxio samoubistvo. U gradu Lukrecije je usmrtio Samniane i
Prenestince, dok je Rimǉane poxtedeo.
3. Suline proskripcije. Kaǌavaǌe neprijateǉskih gradova
Kada je Sula ponovo uxao u Rim sproveo je prve proskripcije. Pro-

skripscija je lista sa imenima proskribovanih koja je bila javno istaknuta i
svako ko je eleo (qak i rob) mogao je ubiti bilo koga od onih qije je ime bilo
na listi. Proskripcije nisu vrxene samo u Rimu, ve i u drugim gradovima
Italije. Prve proskripcije je sastavio Sula. Na listama se nisu nalazili samo
Sulini neprijateǉi. Neki su ubijani i zbog svog bogatstva kojeg su se eleli
doqepati drugi. U proskripcijama je stradalo 2600 vitezova, 30 senatora i 15
konzula. Ciceron svedoqi da su trajale od ulaska Sule u grad do prvog juna 81.
godine. Konfiskovana imovina je bila ili licitirana ili se delila. Plutarh
navodi da su graanska prava oduzimana uz konfiskaciju imovine i sinovima
i unucima proskribovanih. Tit Livije, pak, u periohama 84. kǌige pixe da
je sinovima proskribovanih oduzimano samo pravo da se kandiduju za neku od
magistratura. Moderna istoriografija vixe je nakloǌena podacima Livija, no
Plutarha.
Da su Suline proskripcije bile ozakoǌene dokazuju podaci koje pruaju Apijan,
Plutarh, Ciceron. Apijan navodi da sve ono xto je Sula uradio kao konzul (88)
i prokonzul proglaxeno je za trajno i zakonito. Plutarh pixe da je narodna
skupxtina izglasala pravo Suli, pored ostalog, da pogubǉuje i da zapleǌuje
imaǌa. Ciceron u svom Govoru protiv Vera 27 pixe da je donet lex Cornelia koji je
zabraǌivao da se proskribovanom pomogne. U jednom drugom Ciceronovom govoru
stoji da je lex Cornelia predviao prodaju imovine proskribovanih.
Sula je kaǌavao gradove, koji su bili nakloǌeni marijevcima, tako xto je
ruxio zidine grada, konfiskovao imovinu, globio, sudio i ubijao. Ciceron u
26
iveo je u I veku p. n. e., a pisac je jedne rimske istorije u 22 kǌige
27
Ver je bio namesnik u Siciliji.
– 28 –
svom govoru De domo suo pixe da je u centurijackim komicijama donet jedan zakon
koji je predviao oduzimaǌe zemǉe i graanskih prava u nekim municipijama.
Po svemu sudei to su bili gradovi koji su u vreme rata bili na strani Sulinih
neprijateǉa. Najgore su proxli gradovi Etrurije i Samnijuma.
Sula je oduzimanu zemǉu darovao svojim veteranima, a zauzvrat je oqekivao
ǌihovu podrxku. Naseǉavajui prostor qitave Italije, ovi ǉudi predstavǉali
su neku vrstu ǌegove posade i oslonac vlasti. Sula je osnovao 14 kolonija u
Italiji, a pomenuemo Kluzi, Preneste, Nolu, Arecij.
4. Sulina diktatura
Godine 82. Rim je ostao bez konzula jer su konzuli za tu godinu Mar-
ije i Karbon bili mrtvi. Poxto se Sula udaǉio iz Rima, naredio je Senatu
da izabere privremenog kraǉa. U Rimu jox od razdobǉa kraǉeva (753 - 509)
po smrti jednog kraǉa sledio bi period interregnum, period meukraǉa. Ovaj
period trajao bi 355 dana, tj. jednu rimsku godinu, s tim da bi odabrani patri-
ciji vladali i smeǌivali se na svakih pet dana. U vreme republike tradicija
interrex se primeǌivala u sluqaju smrti oba konzula ili u sluqaju da izbor za
konzula ne uspe. Meukraǉ je vladao samo do stupaǌa na vlast novih konzula.
U Rimu 82. godine Lucije Valerije Flak, koji je bio Sulin magister equitum,
imenovan je za intereksa s nadom da e sprovesti izbore za konzule28 . Meutim,
Sula je pismom zatraio od Flaka da imenuje diktatora.
Lucije Valerije Flak sproveo je u centurijackim komicijama zakon o vrhovnoj
vlasti lex Valeria de imperio i naimenovao Sulu za diktatora i to na neodreeno
vreme, sa zadatkom da napixe nove zakone i da da novo ureeǌe Rimu, dictator leg-
ibus scribundis et rei publicae constituendae, sve dok se ne uvede red u gradu i u celoj
dravi. U kapitolskim fastima stoji titula dictator rei publicae constituendae
causa. Takav diktator je do tada bio nepoznat u Rimu. Poloaj diktatora bio je
nepopuǌen jox od Drugog punskog rata. U kapitolskim fastima za 202. godinu
pomiǌe se izvesni Gaj Servilije koji je bio sin Gaja i unuk Publija i koji je
imao zadatak da organizuje izbore. Ovaj Gaj Servilije je posledǌi posvedoqeni
diktator pre Sule. U ranija vremena diktator je imao neograniqena prava, ali
je postavǉen radi izvesnog odreenog ciǉa. Na primer, spaxavaǌe drave od
kakvog spoǉnog napada (ustanka, rata) ili radi rexavaǌa unutraxǌe krize (or-
ganizovaǌe novih izbora). Sada Sula ima daleko xira ovlaxeǌa. Ranije rok
diktature je bio vremenski strogo ograniqen, najvixe xest meseci, a diktatora
je postavǉao Senat ili konzul. Sula vlada neograniqeno, a izabran je od strane
centurijacke komicije, tj. rimskih graana.
Sula se odluqio za titulu diktatora jer je neprikosnovena. Nalazi se iznad
svih ostalih magistratura i kao diktator qovek nije mogao biti pozivan na
odgovornost.
Sula postavxi diktator teio je da uspostavi poredak koji je u Rimu posta-
jao pre Graha ili qak pre Hortenzijevog zakona. 287. godine diktator Kvint
Hortenzije sproveo je zakon po kome su odluke plebsa, donesene u tributskim
komicijama, imale snagu zakona, tako da im nije bila potrebna saglasnot (auc-
toritas) Senata.
5. Sulini zakoni
Kao veqni diktator, in perpetuo, Sula je doneo nove zakone, leges Corneliae.
Sulino zakonodavstvo pada u 81. godinu p. n. e.
— Cursus honorum, utvren je redosled za magistrature: kvestor, edil,
pretor, konzul. Sula je, u stvari, obnovio zakon Lex Vilia annalis iz
180. p. n. e. Da se Sula strogo pridravao ovog zakona govori i
28
Sam Flak bio je konzul 100. godine p. n. e.
– 29 –
priqa o pogubǉeǌu Lukrecija, koji je, poxto je uspexno okonqao opsadu
Preneste, eleo zanemariti Sulin zakon i odmah postati konzul. Ovim
zakonom odreena je i starosna granica: kvestor nije smeo imati maǌe
od 37 godina, pretor 39, a konzul 43. Tako na visoke poloaje dolaze
samo iskusni ǉudi. Izmeu svake dunosti morao je proi razmak od
najmaǌe dve godine; ponovni izbor za istu dunost, iteratio, bio je mogu
tek posle deset godina. Ovim je Sula eleo spreqiti da neko vixe puta
uzastopce bude biran za konzula i samim tim da jaqa sopstvenu vlast.
Treba se setiti Gaja Marija koji je pet puta uzastopce bio konzul (od
104. do 100.).
Sula je doneo nekoliko zakona kojim je eleo oxtetiti vlast narodnih tribuna.
Smatrao je da ǌihova delatnost izaziva unutraxǌe nemire i graanske ratove.
Takoe je eleo da spreqi da o sudbini rimske drave odluquju najsiromaxniji
graani. Zakoni upereni protiv narodnih tribuna:
— Tributske komicije su zadrale kao jedinu funkciju izbor narodnih
tribuna.
— Narodni tribuni kao zvaǌe nisu ukinuti, ali posle te funkcije nisu
se mogli nadmetati za druge magistrature.
— Pravo intercesije je postojalo, ali je bilo ograniqeno. Cezar u Graa-
nskim ratovima pixe da pravo intercesije nije bilo ukinuto. U jednom
drugom izvoru (Ciceron?) stoji da je jedan narodni tribun koristio
veto uprkos Kornelijevom zakonu. Ova dva izvora svedoqe o ograniqenoj
intercesiji po Sulinom vremenu. Meutim, o kakvom je ograniqeǌu req,
ne zna se.
— Ius cum plebe agendi ili pravo podnoxeǌa zakona narodnim skupxtinama.
Livije u periohama 89. kǌige pixe da je Sula oduzeo pravo donoxeǌa
(predlagaǌa) zakona narodnim tribunima. Ovo ovlaxeǌe tribuna ob-
novǉeno je 70. godine, kada su konzuli bili Gnej Pompej Veliki i Marko
Kras. U periodu izmeu 81. i 70. doneseni su zakoni za koje se pret-
postavǉa da su ih predloili upravo narodni tribuni. Na primer za-
kon lex Antonia de Termessibus koji je predviao dodeǉivaǌe privilegija
jednom gradu u Pisidiji. U sluqaju da je ova pretpostavka taqna, sledi
da je pravo podnoxeǌa zakona bilo u neku ruku ograniqeno, ali ne i uk-
inuto. Verovatno su narodni tribuni mogli podnositi one zakonske
predloge narodnoj skupxtini koji su najpre proxli kroz Senat (patrum
auctoritas).
— Ius auxilia, narodni tribuni xtitili su pojedine plebejce od samovoǉe
magistratura. Ciceron u svom delu De legibus pixe da je ovo pravo
ostalo neokrǌeno.
Zakoni doneseni da se ojaqa Senat:
— Apijan pixe da je Sula, kako je Senat bio desetkovan, samo u proskrip-
cijama je poubijano 30 senatora, i kako bi pridobio podrxku vitezova
koji su uvek vixe bili nakloǌeni marijevcima, u Senat uveo 300 novih
qlanova iz stalea vitezova. Tit Livije se slae sa Apijanom da su
u Senat ukǉuqeni vitezovi. Salustije u Katalininoj zaveri kae da je
bilo vojnika meu senatorima. Dion Kasije navodi i obiqne graane.
Uvoeǌem stalea vitezova u Senat, koji je sada brojao 600 qlanova,
izmexana su dva vodea stalea u dravi.
— Povean je broj magistratura. Broj pretora je povean sa 6 na 10,
kvestora sa 8 na 20. Pretori su bili namesnici u provincijama. Kako je
u Sulino vreme bilo qak deset provincija, neophodno je bilo poveati
broj pretora koji bi ǌima upravǉali. Tacit u Analima pixe da je broj
kvestora povean na 20 s ciǉem da se povea Senat. To znaqi da kvestor,
sada, automatski ulazi u Senat. Ovim je smaǌena uloga cenzora, lectio
senatus, koji su ranije mogli da uvedu bilo kog zaslunog qoveka u Senat
iako nije proxao sve magistrature.
— Lex iudicaria, sudovi su vraeni Senatu. Broj stalnih sudskih komisija
– 30 –
(iudicia (?)) se poveava: za ubistvo, falsifikovaǌe, korupciju (podmi-
ivaǌe prilikom izbora), za nanoxeǌe uvreda, pronevera i iznuivaǌe,
izdaja. Za porotnike se biraju, kao xto je to bilo i pre Graha, sena-
tori, a komisijama predsedavaju pretori.
**********
— Lex de maiestate; Magistrature su odvojene od promagistratura. Konzuli
i pretori su godinu za koju su izabrani morali ostati u Rimu. Imperium
konzula protezao se samo na prostor Rima i Italije. Pretori u toku
godine vodili su nadzor jedino nad sudovima. Po isteku godine konzuli
i pretori dobijali su dunosti u provincijama. U provincije su od-
lazili kao propretori i prokonzuli. Namesnik provincije nije smeo
samoincijativno da napusti provinciju, da izvede vojsku i da poqne rat
bez odobreǌa Senata i rimskog naroda. Ciceron u svom Govoru pro-
tiv Pizona (?) pixe da do Sulinog vremena provincijama upravǉaju i
konzuli i pretori. Od Sulinog vremena praksa je da konzuli i pretori
upravǉaju samo Italijom. Mandat provincijskog namesnika ograniqen
je na godinu dana da bi se spreqilo ostvarivaǌe qvrxe veze izmeu
namesnika i vojske.
**********
— Bilo je ukinuto besplatno deǉeǌe ita narodu.
**********
— Graanska prava i slobodu dobili su robovi, tzv. kornelijevci, gra-
ana osuenih i poginulih u vreme proskripcija. Preko ǌih Sula je
mogao da vrxi pritisak na narodne skupxtine.
6. Sulino povlaqeǌe i smrt
Sula je vratio ovlaxeǌe diktatora 79. godine, a umro je 78. godine,

na svom imaǌu kod Kume. Verovatno se odrekao vlasti jer je smatrao da je
ispunio svoj zadatak.
Izvori:
— Plutarh, Sula, Usporedni ivotopisi III, prevod i belexke Zdeslav
Dukat, Zagreb
U
benici:
— Belexke sa predavaǌa prof. S. Ferjanqi u Beogradu 28. 02. i 07. 03.
2003.
Priruqnici:
– 31 –
Xegan Marija
LEPIDOV U S T A N A K. SERTORIJEV RAT
1. L E P I D O V USTANAK
1.1. Izvori

— Plutarhova biografija Pompeja.
— Granije Licinijan
1.2. Ustanak
Sposobnost Senata da vrxi jednu od svojih najvanijih dunosti, da

dri vojne pustolove pod nadzorom, testirana je odmah po Sulinoj smrti, kada je
jedan od kasnijih diktatorovih komandanata, qlan visoke aristokratije po imenu
Marko Emilije Lepid, koji se obogatio u Sulinim proskripcijama, otpoqeo
borbu za ukidaǌe odredaba ǌegovog bivxeg voe. Izabrani konzul pored Kvinta
Katula za 78. bio je Lepid. Po Sulinoj sahrani 78. godine, Lepid meǌa stranu,
pristupa opoziciji, i tei ukidaǌu Sulinog ustava. Senat kako bi spreqio
sukob izmeu dvojice konzula, naterao je i Lepida i Katula da se obaveu da
se nee meusobno obraqunavati ratom.
Vrxei zvaǌe konzula Lepid je predloio sledee:
— Apijan navodi da se Lepid zalagao da se Italicima vrati zemǉa koju
im je Sula oduzeo. Ovim je Lepid eleo pridobiti podrxku Italika.
— Granije Licinijan svedoqi da je Lepid obnovio jeftinu prodaju ita
plebsu.
— U fragmentu Salustijeve Historiae, koja obuhvata period od 78. do 63.
p. n. e., stoji da je Lepid nameravao da vrati ovlaxeǌa narodnim
tribunima radi sloge, concordia gratia.
— Licinijan tvrdi da je Lepid predloio da se u Rim vrate izgnanici,
tj. marijevci.
U meuvremenu izbio je ustanak u Fesulama, gradu na reci Arno u Etruriji.
Stanovnici ovog grada, lixeni zemǉe, digli su ustanak protiv Sulinih veter-
ana. Oba konzula bila su poslata u Etruriju radi guxeǌa ustanka. Jednom van
domaxaja Senata, Lepid je naxao zajedniqki jezik sa ustanicima i podstreknuo
je drugu bunu u severnoj Italiji pod zastupnixtvom Marka Junija Bruta. Lep-
idu su podrxku pruili zemǉoposednici koje je Sula upropastio, marijevci i
ǉudi nezadovoǉni podelom zemǉe Sulinim veteranima.
Kada je istekao konzulat Lepid na upravu dobija Transalpinsku Galiju. Kako
vixe nije bio konzul smatrao je i da prestaje data zakletva da nee ratovati
sa Katulom. Senat je s kaxǌeǌem pokuxao da privoli predvodnika da se vrati
u Rim. Meutim, kako svedoqi Plutarh u Pompejevoj biografiji, Lepid je sada
izneo znaqajan uslov da mu se dozvoli drugi konzulat za sledeu godinu, a u
oqekivaǌu senatovog odbijaǌa krenuo je na Rim iz doline reke Arno 77., sa
trupama iz Etrurije i Transalpinske Galije. Senatska vlada morala je iz-
glasati vanredno staǌe, Senatus Consultum ultimum. Sreom za Senat, Sulini
veterani, koji su oqevidno imali interesa u zaustavǉaǌu Lepidove propagande,
– 32 –
brzo su se okupili oko prokonzula Katula i oko Pompeja, kome je Senat ishitreno
dao specijalno zvaǌe propraetorian imperium. U severnoj Italiji Pompej je pri-
tisnuo Bruta u Mutini, koji je kako svedoqi Salustije, regrutovao vojsku iz
Cisalpinske Galije, i pod odreenim uslovima dobio ǌegovu ranu predaju. Na-
suprot ǌegovim kasnijim pobedama ova je bila ukaǉana neqasnim obeaǌem da
e poxtedeti Brutov ivot. U meuvremenu Lepid je jurixao na prestonicu,
ali ga je u bici na Marsovom poǉu porazio Katul. Po porazu Lepid bei na
Sardiniju gde umire ili od tuberkoloze, kako navodi Apijan, ili zbog tuge
xto ga ena vara, kako tvrdi Plutarh. ǋegovi glavni sledbenici prexli su
Sertoriju.
2. S E R T O R I J E V RAT
2.1. Izvori

— Plutarhova biografija Sertorija.
— Materijalni ostaci — novac.
2.2. Sertorijeva karijera do odlaska u Xpaniju
Sertorije je roen u jednoj bogatoj porodici u sabinskom gradu Nur-

siji. Pod Gajem Marijem borio se protiv Kimbra i Tevtonaca i bio je odlikovan
za hrabrost. Posle ovog rata, 97. godine, poslat je u Hispaniju kao vojni tri-
bun pod zapovednixtvom izvesnog Didija. Plutarh pixe da je Didije po zvaǌu
bio pretor. Meutim, on se pomiǌe kao konzul za 98. godinu, te je po svemu
sudei sledee bio prokonzul, a ne pretor. U Hispaniji Sertorije je rato-
vao protiv Keltibera. U vreme savezniqkog rata 89/88. godine Sertorije kao
kvestor okupǉa vojsku u Cisalpinskoj Galiji. Godine 83. u jeku graanskog
rata zbog nezadovoǉstva i marijevaca i Sulinih pristalica oko osvajaǌa grada
nakloǌenog Suli, Suese, pretor Sertorije bei u Xpaniju, kojom upravǉa do
81. godine p. n. e.
Kvint Sertorije bio je jedan od najkrupnijih voa marijevske opozicije.
2.3. Sertorijev boravak u Xpaniji. Sukob sa Sulom
Stupivxi na tlo Xpanije Sertorije da bi odobrovoǉio lokalno stano-

vnixtvo smaǌuje porez i oslobaa narod obaveze da izdrava rimsku vojsku.
Naklonost naroda najvixe je osvojio svojim postupkom osnivaǌe xkole u Oski.
Ciǉ xkole, koju je Sertorije osnovao za decu uglednih porodica i koju su vodili
helenski i rimski uqiteǉi, bejaxe da se mladi osposobe za politiqki ivot.
Ali, kako Plutarh navodi, deca su pre svega bili jemci dobrog vladaǌa svojih
monih oqeva.
Sula osvojivxi vlast u Rimu nije bio zadovoǉan Sertorijevim jaqaǌem u
Xpaniji. Stoga je poslao vojsku pod vostvom pretora Gaj Anija da se obraquna
sa Sertorijevim vojnicima koji su zatvorili prolaze kroz Pirineje. Na prona-
enom rimskom novcu iz ovog perioda stoji da je Gaj Anije bio prokonzul. Za-
povednik Sertorijeve vojske, Julije Salinator, na prevaru je ubijen, a Gaj Anije
je uspeo ui u Xpaniju. Kako nije bio dovoǉno jak da se suprostavi Aniju, Ser-
– 33 –
torije bei najpre u Novu Kartaginu, a potom u Mavretaniju.
2.4. Sertorijeva paralelna drava
Na poziv Luzitanaca, koji su naseǉavali prostor danaxǌe Portugal-

ije, Sertorije iz Afrike dolazi ponovo u Xpaniju. Naime, Luzitanci su eleli
da ih on povede u rat protiv Rimǉana. Kao zapovednik neograniqenih ovla-
xeǌa organizovao je Luzitance i pod ǌihovu i svoju vlast podveo vei deo
Xpanije.
Sertorije nije priznavao Sulinu vlast. Smatrao ju je ilegalnom. Stoga je
osnovao dravu paralelnoj rimskoj. Politiqki poredak svoje nove drave Ser-
torije je ureivao prema zakonima svoje ota
bine. Tako je sastavio Senat od 300
qlanova. Senat su mahom qinile Sertorijeve pristalice i oni rimski senatori
koji su pobegli iz grada. Iz redova senatora imenovao je kvestore i pretore.
Livije u periohama kǌige 90. navodi jednog od tih kvestora, Hirtuleja.
Sertorije je imao jaku kopnenu vojsku koju su qinili, pored Rimǉana i nar-
oda sa prostora apeninskog poluostrva, Keltiberi, Luzitanci i Afrikanci,
tj. Mavretanci i Numiani. Kao flotu Sertorije koristi usluge kilikijskih
gusara. Ovi posledǌi imali su zadatak da presretaju rimske trupe koje su
doturale provijant i obezbeivale novu snagu svojima. Sertorije je uspeo da
od jedne pǉaqkaxke, razbojniqke, gomile stvori pravu i organizovanu vojsku.
2.5. Sertorijeve borbe
Godine 80. p. n. e. Sertorije je u jednoj pomorskoj bici pobedio

Marka Aurelija Kota kod Melarije (kod Gibraltara). Plutarh navodi da je
iste godine Sertorije pobedio i Fufidija, namesnika Betike. Meutim, ova
provincija nastaje tek u vreme vladavine cara Avgusta. Fufidije je u stvari
bio namesnik Onostrane Xpanije (Hispania ulterior).
Godine 79. Sertorije je u vixe navrata pobedio Metela, koji je u Xpaniju bio
poslat kao prokonzul. U to vreme Sertorije meǌa vojnu taktiku i prelazi na
partizanski naqin ratovaǌa. Metelu u pomo najpre je doxao Lucije Manlije,
prokonzul Narbonske Galije, a potom i Pompej Veliki sa vojskom. Ove godine
Sertorije je izvojevao pobedu i nad Lucijem Demicijem Kalvinom, prokonzulom
Ovostrane Xpanije (Hispania citerior). U ovom ratu Sertorijevu vojsku predvodio
je kvestor Hirtulej.
2.6. Sukob sa Metelom i Pompejom
Sulina smrt 78. prekinula je liqni sukob koji je u stvari doveo Ser-
torija u opoziciju i stajao na putu politiqkog pomireǌa. Imajui na umu
Sertorijevo vladaǌe tokom graanskog rata — on je odvano stao protiv ek-
stremista svoje partije i nije uzeo uqexa u Marijevim masakrima — vlada
je mogla uqiniti kraj Xpanskog rata ponudivxi mu ponovno postavǉeǌe na
poloaj. Meutim, senat je nastavio sukob.
Godine 76. p. n. e. Pompej kao prokonzul poslat je Xpaniju radi pomoi
Metelu u borbi protiv Sertorija. Pompeju zbog ǌegove velike vojne slave dato
je zvaǌe prokonzula. Time je prekrxen zakon o poxtovaǌu redosleda magis-
tratura. Naime, Pompej pre zvaǌa prokonzula nije uivao nikakvu titulu.
Pompej je u Xpaniju doxao sa 40000 vojnika. Mnogi gradovi u Xpanije upoz-
nati sa Pompejevom slavom kolebali su se po pitaǌu daǉe odanosti Sertoriju.
Meutim, po Sertorijevoj opsadi Laurona pred oqima Pompeja, koji gradu nije
pritekao u pomo, varvari su se obavezli na vernost Sertoriju.
Orozije pixe da je Metel 76. godine pobedio Hirtuleja kod Italike na Gvadi-
lkiviru.
– 34 –
Godine 75. p. n. e. odigralo se nekoliko vanih bitaka. U bici na Sukronu,
koja se juno od Valencije uliva u Sredozemno more, sukobili su se Metel, Pom-
pej i Sertorije. Metel, koji je napredovao sa juga, i Pompej, koji je napredovao
sa severa, skovali su plan da Sertorija uhvate u klopku. Naime, Sertorije
je trebao biti okruen odredima sa reke Ebro, odredima koji su morem imali
doploviti do Nove Kartagine i odredima Metela, koji je napredovao iz Andaluz-
ije. Meutim, Pompej je pourio da se sukobi sa Sertorijem kako bi za sebe uzeo
svu vojnu slavu. Iako je Sertorije imao uspeha u borbi protiv samog Pompeja,
onda kada je saznao da se Metel pribliava odluqio je da se povuqe. Do druge
bitke dolazi na reqici Turij, koja se kod Valencije uliva u Sredozemno more.
U ovoj bici Sertorije je odneo pobedu. Trea bitka, ako je i bila, odigrala
se kod Sagnuta, blizu Turija, u korist Sertorija. Plutarh navodi bitke kod
Sukrona i Turija, dok Apijan kod Sukrona i Sagnuta.
Zime 75/74. Pompej od Senata trai pomo u sveim trupama i novcu. Apijan
tvrdi da mu je Senat poslao pomo od dve legije stoga xto su se plaxili da
Sertorije ne stupi na tlo same Italije i Pompejeve pretǌe da e xpanski rat
doneti u Italiju.
U ovom periodu raste nezadovoǉstvo vojnika, i Xpanaca i Rimǉana, prema
Sertoriju. Rimǉani su zamerali Sertoriju xto je prednost davao Keltiber-
ima, koje je uzimao i za straare i za telesnu gardu. Keltiberi, pak, bili su
ogorqeni xto visoki poloaji behu rezervisani samo za Rimǉane. Kako je u
jednom trenutku dosta Sertorijevih vojnika prebeglo na Metelevu stranu, Ser-
torije se osvetio tako xto je hispansku decu, koja su se xkolovala u Oski, ili
ubio ili prodao u ropstvo. Plutarh ovo delo pripisuje Perpeni kome je to
toboe naredio Sertorije. Perpena Venton pripadao je istoj stranci kojoj i
Sertorije. Kada je doxao u Hispaniju doveo je ostatke Lepidovih odreda. Od-
luqio je da na svoju ruku ratuje protiv Metela. Meutim, ǌegovi vojnici su
iskazali eǉu da se stave pod vrhovnu vlast Sertorija. Stoga se Perpena, iako
nimalo zadovoǉan, stavio u slubu Sertoriju. Od tada qekao je svaki zgodan
trenutak da likvidira Sertorija.
2.7. Sertorije i Mitridat
Pontski kraǉ Mitridat upoznat sa Sertorijevom slavom i u eǉi da

posle poraza koji mu je naneo Sula ponovo ojaqa svoju vlast, povezao se sa Ser-
torijem. Mitridat je u Xpaniju poslao svoje poslanike Sertoriju traei
Aziju, Kapadokiju i Bitiniju. Sertorije Mitridatu priznaje Kapadokiju i Bi-
tiniju koje su bile klijentske kraǉevine, ali ne i Aziju koja je bila rimska
provincija. Mitridat prihvata ove uslove i prema sporazumu xaǉe Sertoriju
3000 talenata i 40 ratnih laa. Sama Azija bila je nakloǌena Sertoriju ne
samo zbog ǌegovih vojnih uspeha i slave, ve i stoga xto je po ǌegovom nalogu
izvesni Marko Marije davao gradovima slobodu i oslobaao ih plaaǌa poreza.
2.8. Perpena ubija Sertorija. Sukob Perpene i Pompeja
Do 72. godine Metel i Pompej promenili su vojnu taktiku, te sada

opsedaju gradove koji su bili na Sertorijevoj strani. Pored ostalih, Palan-
tiju i Siguriju. Sam Sertorije je postao sumǌiqav i razne prestupe je surovo
kaǌavao. To je bio pravi trenutak da Perpena ostvari svoju davnaxǌu eǉu.
Za svoj napad na Sertorija Perpena je pridobio i Manlija. Skovali su zaveru
i prilikom jedne gozbe Sertorije je ubijen. Smrt vojskovoe prouzrokovala je
raspadaǌe ǌegove vojske. Veina iberskih odreda razixla se kuama. Per-
pena nije uivao autoritet meu svojim vojnicima. On je ubrzo bio potuqen od
Pompeja i zarobǉen. Tada je Perpena zahtevao da ga Pompej primi kako bi mu
predao Sertorijeve papire; papire preko kojih su ugledni ǉudi Rima pozivali
Sertorija u Italiju. Pompej je Sertorijeva pisma i papire sakupio i ne pro-
– 35 –
qitavxi ih spalio. Ovim qinom oslobodio je Rim buna i nereda u sluqaju da
imena kompromitiranih ǉudi budu otkrivena. Samog Perpenu, koji je takoe
mogao naruxiti mir u Rimu, je pogubio. Rat u Xpaniji nakon osam godina je
zavrxen.
Konzuli za 72. godinu bili su Kornelije Lentul i Gelije Publikula, koji su
predloili da se Pompeju daju prava dodeǉivaǌa rimskog graanskog prava
Ibercima. Ova politika donela je Pompeju ugled i podrxku u Hispaniji.
Izvori:
— Plutarh, Sertorije, Usporedni ivotopisi, prevod i belexke Zdeslav
Dukat, Zagreb
U
benici:
— Skalard, Istorija Rima
– 36 –
Xegan Marija
SPARTAKOV USTANAK
1. Izvori

— Plutarhove biografije Krasa i Pompeja.
— Salustije Krisp, I vek p. n. e., prvi veliki rimski istoriqar, koji
je bio Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona. Sastavio je delo
Historiae, saquvano samo u odlomcima, a kojim su se koristili i Apijan
i Plutarh.
— Gaj Velej Paterkul, poqetak I veka n. e., rodom iz Kampanije i rimski
kao izvor.
— Anije Flor, poqetak II veka n. e., savremenik Antonina Pija, sastavio je
delo Opis svih ratova u toku 700 godina koristei se Livijem, Salusti-
jem, Cezarom i dr.
— Eutropije, IV vek, napisao je po nareeǌu cara Valensa kratak prikaz
rimske istorije od Romula do smrti cara Jovijana 364. godine. Taj
izvod daje gotovo iskǉuqivo istoriju ratova.
2. Spartakov ustanak
Od gradskih robova u posebnom poloaju nalazili su se gladijatori,

koji su obuqavani u specijalnim xkolama; xkolama gde su sticali gladijatorsku
vextinu. Jedna od takvih xkola pripadala je izvesnom Lentulu Batijatu u
kampinskom gradu Kapui, gde je organizovana zavera robova zbog zlostavǉaǌa
od strane vlasnika xkole.
Godine 74. p. n. e. jedna grupa od 70 gladijatora pobegla je iz svojih baraka
u Kapui, naoruala se motkama i batinama otetih od nekih putnika i sklonila
se na Vezuv. Ove gladijatore predvodio je Spartak, poreklom Traqanin, koji
je stekao vojno iskustvo kao najamnik u rimskoj vojsci. Plutarh navodi da je
Spartak bio rodom iz helenizovanog dela Trakije i da je bio vixe Helen nego
Traqanin, a Anije Flor svedoqi da je Spartak sluio u rimskim pomonim tru-
pama. Onda kada je Spartak pobegao, uhvaen je i prodat kao rob meu gladija-
tore. Poxto je dobio slobodu zbog svoje izvanredne fiziqke snage i hrabrosti,
stupio je kao uqiteǉ maqevaǌa u xkolu Lentula Batijata. O velikom ugledu
Spartaka svedoqe i Plutarh i Salustije. Pored Spartaka postojale su i druge
voe ustanka o kojim sem imena (Kriks, Ojnomaj) nisu saquvani drugi biografski
podaci, mada Orozije navodi da su Kriks i Ojnomaj poreklom bili Gali.
Pobuǌenici i Spartak pozvali su seoske robove na osloboeǌe. ǋihovim re-
dovima pridruilo se dosta begunaca ukǉuqujui veliki broj Traqana, Gala,
Germana, kao i pastiri sa latifundija june Italije koji su obiqno bili
naoruani radi odbrane stada.
– 37 –
Godine 73. p. n. e. ustanici su sa lakoom porazili na brzinu sastavǉeǌe
odbrambene korpuse. Naime, protiv Spartaka su bili poslati samo lokalni
odredi jer, kako je bekstvo robova od svojih gazda bila uobiqajena pojava, rimske
vlasti nisu isprva posveivali ustanku naroqitu paǌu. Po porazu rimskih
odreda na Spartaka je poslat Gaj Klaudije Glaber sa 3000 ǉudi, a potom pretor
Publije Varinije. I jednog i drugog Spartak je porazio, a ustanak se prox-
irio van granica Kampanije. Pored svojih pobeda, pobuǌenici krstarei du
Italije pǉaqkali su seoska imaǌa.
Mada je sada put ka ǌihovim zemǉama iza Alpa bio otvoren meu voama ustanka
nije bilo jednoduxnosti. Spartak smatrajui da je ustanak robova doxao do
svog kraja zalagao se da se ustanici vrate u svoje zemǉe, pored ostalih, Galiju
i Trakiju. Kriks, pak, je eleo da ostane u Italiji i da krene na Rim. Tako
se ustanici dele na dve vojske. Salustije ukazuje da su u Kriksovoj vojsci bili
Gali i Germani, dok Plutarh navodi da je Spartak pod svojom komandom imao
Traqane.
Godine 72. p. n. e. Senat je protiv robova poslao dva konzula, Lucija Gelija i
Gneja Kornelija Lentula. U Apuliji kod planine Gargano jedan konzul uspeo je
da potuqe Kriksov odred. Sam Kriks je tokom sukoba poginuo. S druge strane
Spartak, koji je brzim marxom krenuo na sever Italije, kod Mutine odneo je
pobedu nad vojskom namesnika Cisalpinske Galije, Gaja Kasija. Iako je put ka
Alpima bio slobodan iz jox uvek nedovoǉno razjaxǌenih razloga Spartak se
okrenuo natrag na Rim. Od Mutine krenuo je u sredǌu Italiju i u Picenumu
potukao vojske oba konzula. Iako je Spartak raspolagao solidnim brojem rat-
nika, opet on nije bio dovoǉan da ohrabri Spartaka da udari na sam Rim. Kako
nije imao ni podrxku okolnih gradova, Spartak mesto Rima zauzima brda oko
Turija, kao i sam grad.
Tokom tree godine rata pretorsko zvaǌe prihvatio je jedino M. Kras, koji je
poreklo vodio iz ugledne porodice, a koji se sam obogatio u Sulinim proskrip-
cijama. Senat je Krasu dodelio izvanredna ovlaxeǌa. Eutropije tvrdi da je
Kras poslat kao prokonzul. Sulin bivxi komandant Kras sakupio je oko 40000
vojnika i podvrgao ih strogoj obuci. Meutim, rat u junoj Italiji voen je
sa promenǉivom sreom. Apijan navodi da je Kras po kakvom porazu surovo
kaǌavao svoje vojnike. Sprovodio je decimaciju29 . U jednom trenutku Kras je
molio Senat da se pozovu Pompej iz Xpanije i Lukul iz Trakije.
U meuvremenu Spartak je planirao da se uz pomo kilikiskih gusara preko
Mesinskog moreuza prebaci na Siciliju kako bi se povezao sa tamoxǌim robo-
vima. Ali, Spartak se naxao zatvoren u Brutiji jer je Kras napredovao sa
severa, a propretor Ver30 je na jugu uqvrstio sicilijsku obalu. Ipak, Spartak
je uspeo da se skloni najpre u Regij, a potom u Brundizij, odakle je planirao
da se sa ustanicima prebaci u Grqku. Meutim, Spartakova dva istaknuta ko-
mandanta Ganik i Kast, odbili su da se pokore toj odluci i odvojili su se. Ovu
podvojenost iskoristio je Kras da pokori vojsku Ganika i Kasta. Spartak je
prexao na partizanski naqin ratovaǌa. U to vreme rimska vlada pozvala je iz
Xpanije Pompeja. Da ovome ne bi pripala ratna slava, Kras je pourio da se
obraquna sa Spartakom. Napokon, Spartak je opkoǉen u Apuliji, gde je u jednoj
velikoj bici sa veinom svojih vojnika i poginuo. Preivele robove, 6000, qije
gospodare nisu mogli pronai, Pompej i Kras razapeli su na krstove du puta
Via appia, od Kapue do Rima.
Spartakov ustanak bio je posledǌi opasan ustanak robova o kojem nas obavex-
tavaju izvori.
3. Obnova tribunske vlasti posle Suline smrti
29
Desetkovaǌe, tj. pogubǉeǌe svakog desetog vojnika neke jednice, praeno mraqnim
obredom
30
Namesnik Sicilije.
– 38 –
Od 76. godine teqe borba za obnovu tribunske vlasti i Salustije sve-
doqi da je po Sulinoj smrti prvi o obnovi govorio izvesni Sicinije. Meutim,
kako se ǌegovom predlogu suprostavio narodni tribun Kribonije Kurion, pred-
log je povuqen. Godine 75. p. n. e. konzul Gaj Aurelije Kota, kako svedoqi
Askonije Pedijan, predloio je da narodni tribuni po isteku slube mogu do-
biti i druga zvaǌa.
Dok je Kras hvatao posledǌe robove-begunce, Pompej se sa svojim pobedniqkim
snagama vratio iz Xpanije i uzeo uqexa u poteri. Pod izgovorom da je ap-
sorbovan u ovaj nuan posao, bio je u mogunosti da zadri vojsku. Pompejevi
porazi u Xpaniji, za koje je pokuxavao da okrivi Senat, doveli su ga u poli-
tiqku opoziciju. 73. pregovarao je sa tribunom po imenu C. Licinius Macer (anal-
ista) u eǉi da se ukinu odreeni neprikladni qlanovi Sulinog ustava. Kada
se vratio u Italiju 71. izvodio je sa trupama manevre na upadǉivoj udaǉenosti
od Rima i sa ove komandujue pozicije zahtevao od Senata dozvolu da postavi
kandidaturu za konzula, uprkos Sulinom zakonu o poxtovaǌu redosleda magis-
tratura. Naime, Pompej nije imao zvaǌe ni kvestora ni pretora (mada je bio
prokonzul u ratu protiv Sertorija).
U ovom momentu sudbina Rima bila je predata u Krasove ruke, qija dobro
obuqena vojska bejaxe dobar parǌak Pompejevim ǉudima. Da je sada Kras hrabro
preuzeo ulogu Katula protiv Lepida mogao je jednim udarcem uqiniti Sulin
ustav sigurnim i sebi obezbediti zvaǌe princeps, za kojim je udeo nixta maǌe
vatreno nego Pompej. Ali, Krasova ambicija je bila ublaena okorelom vrstom
opreznosti. Neverujui u uspeh protiv Pompeja igrao je na sigurno pokazujui
zajedniqki interes sa ǌim i suoqavajui Senat sa zahtevom da deli sa Pompejom
privilegije. Tako ostavxi bez odbrane Senat je prihvatio dvostruki zahtev dvo-
jice vojskovoa i Komicija je kako vaǉa obojicu izabrala za konzule za 70. god-
inu. Izbori jedva da su bili zavrxeni kada se Kras pokajao zbog ceǌkaǌa, koje
ga je u suxtini uqinilo drugom rupom na svirali, i tenzija izmeu dva konzula
je postala tako jaka da nijedan nije eleo uqiniti prvi korak u razoruavaǌu.
Meutim, novi graanski rat spreqen je primirjem u posledǌem trenutku. Pro-
tivnici su raspustili svoje snage i do kraja mandata su saraivali sprovodei
novo zakonodavstvo.
— podrali su predlog zakona da se tribunatu vrati sva vlast ranije
drana restriktivnim Sulinim zakonodavstvom. U ovom qinu moemo
primetiti pravi predmet Pompejevog dravnog udara. Po ǌegovoj svai
sa Senatom, on vixe nije mogao raqunati na patronstvo ovog izvora.
Ali, poxto nije imao nameru da vojnu karijeru zavrxi u 35. godini,
bejaxe primoran da sledi Marijev primer i da naimenovaǌa obezbeuje
preko tribunata.
— Drugu stvar koju su konzuli preko zastupnika ostvarili bila je re-
vizija liste senatora. Dakle, ponovo se biraju cenzori i 70. godine,
prvi izabrani posle 86., bili su Gelije Publikula i Kornelije Lentul,
konzuli iz 72. Oni su vrxili svoju dunost sa nequvenom strogoxu
izbacivxi ne maǌe od 64 qlana Senata. Ne treba sumǌati da su se
ǌihove rtve uglavnom sastojale od skoro naimenovanih Sulinih kan-
didata. Meutim, liqna beznaqajnost cenzorskog para, koji je nedavno
pretrpeo poraz od Spartaka, navodi na zakǉuqak da su delovali po
nareeǌima Pompeja.
— Prihvaen je predlog zakona o sudovima, iudicio publica, pretora M. Au-
relijija Kote, koji ga je sproveo kroz narodnu skupxtinu. Ova mera tre-
bala je da obezbedi da sudove, koje je Sula ponovo preneo na Senat, u jed-
nakim proporcijama dele senatori i vitezovi, zajedno sa sledeom na-
jbogatijom klasom, tzv. tribuni aerarii. Dok Plutarh i Livije tvrde da su
te sudove qinili vitezovi, Paterkul smatra da je broj senatora i vite-
zova bio jednak. U vremenu posle Suline diktature senatorske sudije
su ponovo doxle na zao glas zbog popustǉivosti prema zloqincima iz
svojih redova. Ulazak tribuni aerarii u sudove ukazuje na to da je jedan
– 39 –
od predmeta lex Aurelia bio ureivaǌe praviqnije podele porotne us-
luge, koja je bila kako privilegija tako i teret. Meutim, zakon je
uqinio malo ili nixta da poboǉxa kvalitet rimske pravde; u sluqaje-
vima politiqke kompleksije reformisanim quaestiones nije se moglo vixe
verovati nego ǌihovim prethodnicima po pitaǌu vraaǌa na nepris-
trasno sueǌe. Moe se pretpostaviti da je Pompejev glavni razlog da
podri Kotin zakon bio obezbeivaǌe politiqke podrxke vitezova.
Izvori:
— Plutarh, Kras, Usporedni ivotopisi, prevod i belexke Zdeslav Du-
kat, Zagreb
— Plutarh, Pompej, Usporedni ivotopisi, prevod i belexke Zdeslav
Dukat, Zagreb
U
benici:
— belexke Danijele Panteli sa predavaǌa prof. S. Ferjanqi u Beo-
gradu.
Priruqnici:
– 40 –
Xegan Marija
KATILININA ZAVERA
1. Izvori
— II kǌiga posveena rimskim graanskim ratovima od Apijana.

— Plutarhova biografija Marka Tulija Cicerona.
— Ciceron, I vek p. n. e., Govori protiv Katiline tzv. Filipike.
— Gaj Velej Paterkul poqetak I veka n. e., rodom iz Kampanije i rimski
kao izvor.
2. Prva Katilinina zavera
Lucije Sergije Katilina (108 - 62. godina p. n. e.), koji je poreklo

vodio iz propalog patricijskog roda Sergijevaca, bio je Sulin pristalica u
graanskom ratu i uqestvovao je u Sulinim proskripcijama. Uz pomo Sulinih
pristalica postao je pretor 68. godine. Posle preture, kao propretor, up-
ravǉao je provincijom Afrikom. U Rim se vratio 66. godine da se nadmee
za konzulat. Naime, za 65. godinu ve izabrani konzuli su bili Publije
Autropije i Publije Kornelija Sula, pretpostavǉa se neak diktatora Sule.
Meutim, kako su ova dvojica bili osueni za podmiivaǌe prilikom izbora
(ambitus), izbori su ponovǉeni, a Katilina se kandidovao za konzulsko zvaǌe.
Ali poxto ga je afriqka delegacija optuila za iznuivaǌe, Katilinina kan-
didatura bexe odbaqena. On se odluqio na zaveru protiv Senata i drave. Oko
sebe je okupio propale patricije i provincijsku aristokratiju. Neki izvori,
kao npr. Salustije, navode da je Kras bio upoznat sa zaverom. Katilina je
planirao da ubije neke senatore, zatim konzule za 65. godinu na dan kada budu
preuzimali dunost i da novoizabrani konzuli budu Autropije i Katilina.
Meutim, zavera je otkrivena, a Katilina se spasao zahvaǉujui Krasovom uti-
caju. Mada Krasove namere u pomagaǌu Katilini da osvoji konzulat nisu sasvim
razjaxǌene, qini se da je ǌegov ciǉ bio da ima na raspolagaǌu qoveka koji se
nee ustruqavati da upotrebi svoju vlast konzula da mobilixe Italiju protiv
Pompeja, kao xto je Karbon regrutovao vojnike 83. protiv Sule.
Mada je ǌegova krivica bila oqigledna, Katilina je izbegao kriviqno goǌeǌe
i 64. dozvoǉeno mu je nadmetaǌe. Ali patricij, koji je konzulsko zvaǌe sma-
trao za svoje roeǌem dato pravo, naxao se sada nasuprot novus homo — Marka
Tulija Cicerona, koji je sa jednakom odluqnoxu udeo da stupi u redove visoke
aristokratije.
Ciceron, koji je roen 106. p. n. e., poreklo je vodio iz reda vitezova, iz
malog volxanskog grada Arpinum, u kome je takoe roen quveni Gaj Marije.
Plutarh navodi da je Ciceronova porodica poreklo vodila od Gula Apija (?),
kraǉa Volska koji je vladao u V veku p. n. e. Ciceronova ambicija da osvoji
najvea zvaǌa u Rimu nije bila maǌa nego Marijeva; ali umesto da unapreeǌa
trai kroz vojnu slubu, svoje napore je poloio na uspeh u rimskoj advokatskoj
– 41 –
komori. Znaǌa iz retorike, jurisprudencije... besednixtva uopxte stekao je u
Atini i na Rodosu. U savezniqkom ratu sluio je pod Pompejom Strabonom, a
u vreme graanskog rata naxao se na strani Sule. Godine 75. bio je kvestor
na Siciliji. 70. potvrdio je svoju dobru reputaciju dobijaǌem parnice protiv
Vera. Bivxi namesnik Sicilije po imenu Gaj Ver, koji je pǉaqkao svoju provin-
ciju sa takvom drskoxu da se to nije moglo niti sakriti niti ublaiti, bio
je optuen u Rimu sa gotovo jednoduxnim glasom Sicilijanaca, koji su sluqaj
poverili slavoǉubivom mladom advokatu M. Tuliju Ciceronu. Godine 66. Ci-
ceron je vrxio dunost pretora, a 64. kandidovao se za konzula.
Katilina se zalagao protiv Ciceronove kandidature. Kako je Ciceron bio homo
novus i kako je bio roen van Rima Katilina ga je nazivao ,,inkvilinom”31 . U
svakom sluqaju Ciceron je mogao da raquna na glasove vitezova, qijem staleu
je i sam pripadao. Ali postarao se i da dobije podrxku aristokratije. Mada u
ovom periodu Katilina nije bio upleten ni u jednu odreenu zaveru, Ciceronovi
upozoravajui govori aristokratiji nisu ostali bez efekta. Novus homo je iz-
abran za konzula zajedno sa Gaj Antonijem, koji je bio brat admirala Marka
Antonija i pristalica Katiline. Apijan tvrdi da Katilina nije izabran za
konzula jer je teio tiraniji.
3. Projekat agrarnog zakona Servilija Rula
Posle izbora 64. Kras se odrekao Katiline i u svoje gudalo je umet-

nuo drugu icu. 63. uputio je tribuna, P. Servilija Rula, da iznese toboe
bezopasan zakonski predlog grahovskog tipa za ponovnu dodelu zemǉe u Italiji
i provincijama. Dok Plutarh navodi da su zakon predloili narodni tribuni,
Ciceron u svom govoru De lege agraria svedoqi da je zakon predloio Servilije
Rul. Zakon je propisivao osnivaǌe novih kolonija u Italiji i provincijama.
Plutarh navodi da su narodni tribuni predloili da se izabere komisija za
dodeǉivaǌe zemǉe od deset ǉudi, tzv. decemviri, koja e imati neograniqenu
vlast, odnosno da prodaje dravnu zemǉu, naseǉava gradove, koristi novac iz
dravne blagajne i vojnike po voǉi, da osuuje i progoni. S ovim se delom
slae i Ciceron, koji navodi da su decemviri birani na pet godina i da su imali
imperium koji im je davao xiroka ovlaxeǌa, gotovo neograniqena. Novac za
kupovinu zemǉe imao se nabavǉati preko Pompejevog ratnog plena, slobodnog
korixeǌa dravne blagajne i prodavaǌem dravne zemǉe.
Po svemu sudei, skrivena svrha ove mere bila je da se u ruke komisije za
dodeǉivaǌe koncentrixu sve teritorije koje je Pompej mogao poeleti radi do-
brobiti svojih vojnika i koje bi bio obavezan da nabavǉa po Krasovim uslovima.
Dok je Gaj Antonije bio zagrejan za ovaj predlog zakona videi sebe kao jednog
od desetorice, Ciceron je prozreo spletku, te je protiv ǌega istupio u Senatu.
Gaja Antonija Ciceron je pridobio za sebe tako xto mu je poverio upravu nad
bogatom provincijom Makedonijom. 63. godine Ciceron je istupao protiv zakona
dvaput pred Senatom i jednom pred narodom. Tada Rul povlaqi svoj predlog za-
kona, a da on nikad nije ni stavǉen na glasaǌe.
4. Druga Katilinina zavera
Nezastraxen gubitkom Krasovog patronstva Katilina je istrajao u svom

nastojaǌu da dobije konzulsko zvaǌe. Na izborima 63. godine zaloio se za
program novae tabulae ili program opxteg ukidaǌa duga. ǋegov predlog je pr-
venstveno bio u interesu dela senatora, koji bi, poxto je iveo daleko premax-
ujui sopstvena materijalna sredstva, za finansijske olakxice jednako pruio
podrxku i Krasu u Senatu i Katilini na biralixtima. Zatim dobio bi po-
drxku onih Sulinih veterana koji su dobili zemǉu, ali koji se nisu snaxli
31
Onaj koji ivi u tuim kuama.
– 42 –
kao zemǉoposednici, te su zapali u dugove. Salustije navodi da se Katilina
zalagao za progon bogataxa i da je obeavao razne magistrature i svexteniqka
zvaǌa. Planirao je da prilikom izbora ubije Cicerona. Meutim, iako je
Katilina mogao raqunati na podrxku svoje klase, nije mogao pridobiti plebs,
a stale vitezova, koji je qinio klasu poverioca, gotovo je qvrsto stajao pro-
tiv ǌega. Protiv Katiline je opet istupio i ǌegov protivnik Ciceron, koji
je iskreno delio uvereǌe da je program novae tabulae ravan obmaǌujuoj utaji.
Ponavǉaǌem upozoravajue taktike, na koju je tako dobro odgovoreno prethodne
godine, Ciceron je opet prouzrokovao Katalinin poraz na izborima. Naime, na
konzulskim izborima Ciceron, koji ih je sprovodio, pojavio se u oklopu ispod
toge i praen straom mladih vitezova. Ovim je Ciceron narodu jasno ukazivao
da su i on i drava u opasnosti. Katilina je propao na izborima, a za konzule
za 62. izabrani su Silan i (?).
Kako nije mogao dobiti konzulsko zvaǌe legalnim putem, Katilina se opet od-
luqio da svoj put preseqe silom. U jesen 63. godine planirao je coup de main na
Rim, sa nekoliko propalica, odbijenih molioca za poloaje, kao xto je i sam bio,
i odredom nezadovoǉnih Sulinih kolonista u severnoj Etruriji. U etrurske Fe-
sule poslao je centuriona Gaja Manlija da oformi odred od Sulinih veterana,
a takoe poslao je ǉude i u Picenum i Apuliju. Uz Katilinu pristali su i
gradski pretor Publije Kornelije Lentul, koji je 70. bio iskǉuqen iz Senata
zbog razuzdanog ivota, i senator Ceteg. Poxto se kasnije smatralo da su u
zaveru bili ukǉuqeni i Cezar i Kras, Salustije da opovrgne ovo gledixte i
razjasni pravu ulogu Cezara pixe Bellum Catilinae.
O predstojeoj zaveri iscurelo je dovoǉno pojedinosti da opravda Senat, koji
je zaveo vanredno staǌe (21. oktobra kako navodi Askon Pedijan u komentarima
Ciceronovog govora), i Cicerona, koji je deurao gradom sa improvizovanim pa-
trolama. Naime, Plutarh navodi da su Cicerona o zaveri obavestili Marko
Kras, Marko Marcel i Scipion Metel. Katilina verujui u odanost Krasa,
pismom ga je obavestio da e napraviti nevien pokoǉ i da su sliqna pisma
upuena mnogim istaknutim liqnostima. Po uvoeǌu vanrednog staǌa Katilina
se naxao pod nadzorom, ali ni po drugi put nije optuen. Sa prepredenom
sumǌom da ga Senat nee zaxtititi ako on bude sledei da se napadne za preko-
raqeǌe konzulske dunosti, Ciceron je ostavio Katilinu na slobodi dok ne
dobije ubedǉivije dokaze o ǌegovim planovima. Meutim, Katilina je iskoris-
tio svoj imunitet protiv hapxeǌa da koncentrixe drugi napad na daleko xirem
poǉu. Sr ǌegovog novog plana, skovanog 06. 11. 63., bio je:
— da se Ciceron ubije u zoru.
— da se paǌa vlade odvrati maǌim ustancima u svakom delu Italije i
sistematiqnim pǉaqkaǌem i paǉeǌem Rima, dok ǌegove pristalice pod
Manlijem budu napredovale iz Etrurije.
— da se pobiju graani i senatori.
— da se pobiju oni koji gase izazvane poare.
— da se poxtede Pompejeva deca koji e posluiti kao taoci.
— da Bestija sazove narodnu skupxtinu i optui Cicerona zbog neoprav-
danog zavoeǌa vanrednog staǌa.
Na ovaj novi plan, koji je Ciceronu otkrila izvesna Fulvija, ǉubavnica jednog
od zavernika, on je odgovorio obazrivom mobilizacijom trupa. Naime, konzulu
je jox uvek nedostajao dokaz da dozvoli hitne postupke protiv Katiline liqno,
a govor uperen protiv Katiline, kojim je nastojao osetiti puls Senata, ostavio
ga je zbuǌenim vixe nego ikad (8. novembra). Sledeeg dana Katilina, koji je
hladnokrvno sluxao konzulove optube u Senatu, napustio je Rim bez znaǌa ili
prepreke da sakupi snage u Etruriji. Salustije tvrdi da su na ovim zasedaǌima
Senata Katilina i Manlije proglaxene za dravne neprijateǉe, qime je prak-
tiqno bio objavǉen rat Katilini.
Dok je Katilina spremao vojsku u Etruriji, saradnici Lentul i Ceteg, koje je
odredio za pripreme u Rimu, nisu imali dovoǉno strpǉeǌa da saqekaju ǌegov
povratak. Neoprezno uveli su u svoje tajne neke izaslanike iz galskog ple-
– 43 –
mena Alobroana32 , koji su doxli u prestonicu da se ale na rimsku vlast.
Katilinine pristalice verovali su da e ovi obezbediti galske pomone trupe
onim trupama u Etruriji. Stoga je Lentul s ǌima poslao izvesnog Volturcija
iz Krotona, koji je nosio dva pisma: jedno za ǌihov Senat (plemenska skupx-
tina) u kojem obeava slobodu ǌihovom narodu i drugo Katilini koga poziva
da robovima da slobodu i da kree na Rim. Alobroani su stvar otkrili svom
patronu Fabiju Sangi Alibrogikusu, koji je informacije prosledio Ciceronu.
Ciceron je bez odlagaǌa uhapsio Alobroane i Volturcija. Uz obeaǌe da e
proi nekaǌeno, Volturcije je odao Lentula i druge predvodnike. Lentul,
poxto je smeǌen sa mesta pretora, i drugi zavernici razmexteni su i quvani po
kuama pretora da qekaju daǉi sled dogaaja. Ciceron je Senat suoqio sa doka-
zom, naime pisma su proqitana, koji je prihvaen kao ubedǉiv (3. decembra).
Dva dana kasnije Ciceron je ponovo sazvao Senat kako bi dobio ǌegovu saglas-
nost za kratko pogubǉeǌe zatvorenika — procedura koju je smatrao neophodnom
za Republiku, kao koristan primer qvrstine nasuprot ustanku, ali koja je po
ǌega opasna jer je bilo neizvesno da li konzul, koji deluje u vanrednom staǌu,
ima zakonsko pravo da bez sueǌa pogubi rimskog graanina koji trenutno nije
pod orujem ili ne predstavǉa neposredni izvor opasnosti. Senator Silan kao
budui konzul imao je pravo da prvi govori u Senatu, te je izjavio da se zav-
ernici odvedu u tamnicu i kazne najveom kaznom. Potom su senatori, jedan za
drugim, izlagali u korist hitne akcije, dok Cezar nije posadio seme sumǌe o
ustavnoj prikladnosti ove mere i dok nije dao qudan protiv-predlog da se imov-
ina zavernika konfiskuje, da Ciceron razmesti zavernike po gradovima Italije
i da oni budu izvedeni na sud tek onda kada Katilina bude potuqen. Poxto
se moe smatrati kao sigurno da ni on ni Kras nisu imali nikakve simpatije
prema Katilininim saizvrxiocima — obojica su prosledili informacije Ci-
ceronu o zaveri — ǌegov amandman nije imao za ciǉ nixta drugo do protest
protiv oivǉavaǌa ubistava i proskripcija Sulinog doba. Protiv Cezarevog
predloga prvi je ustao Lutacije Katul, a posle ǌega i Marko Porcije Ka-
ton Mlai Utiqki. Katon, praunuk Katona starijeg, suprostavio se Cezaru
sa svim tvrdoglavim samopouzdaǌem ǌegovog starijeg imeǌaka i vratio Senat
na ǌegovo ranije vieǌe. Na kraju Ciceron je dobio moralno ovlaxeǌe Senata
i zatvorenike je pogubio istog dana.
Dok su Katilinini saradnici u Rimu praktiqno pripremali sopstvenu smrt,
ǌegovi izaslanici u Italiji nisu postigli nixta vixe do da sakupe razbacane
grupe pobuǌenika, koje su se stale razilaziti posle pogubǉeǌa 5. decembra.
Tako sveden na sopstvene resurse Katilina je izgubio svaku xansu, koju je mogao
imati, da ponovi Cinin ili Lepidov pohod na Rim i jedini ǌegov spas leao je
u bekstvu iz Italije. Meutim, u pokuxaju da pree Apenine s namerom da ode u
Transalpinsku Galiju (Salustije) spreqila ga je vojska pod Metelom Celerom.
Nemajui kud bacio se, sa preostalim svojim pristalicama, u beznadean napad
na drugu vojsku koja ga je gonila pod Gaj Antonijem. Blizu grada Pistorije u
Etruriji potuqen je i u ovom sukobu je izgubio ivot.
Do konaqnog fiaska Katilininog ustanka doxlo je delom usled neopreznosti
ǌegovih pristalica u Rimu, ali u veoj meri zbog qiǌenice da je Italija sada
bila umirena i nije udela za oivǉavaǌem sukoba iz Cininih i Sulinih dana.
Qak da je Katilina momentalno stekao vlast nad Rimom, igrao bi samo ulogu
deminutiva naspram Pompeja, kao Karbon naspram Sule, jer Pompej svakako ne
bi propustio priliku da se u Italiju vrati kao spasilac zajednice, a konaqan
ishod izmeu Katiline i ǌega uvek bi bio izvesan. Ipak, Ciceronova budnost i
energija spasle su Italiju od rizika drugog krvavog, iako privremenog, perioda
graanskog rata, a laskava titula pater patriae, koju je Katul predloio da mu
se dodeli u Senatu, nije oznaqavala drugo do odraz pravog i opxteg oseaǌa
zahvalnosti prema ǌemu.
32
Ovo pleme ivelo je oko sredǌeg toka reke Rone. Pod rimsku vlast potpalo je 121. p.
n. e., a vojskovoa koji ih je pokorio dobio je nadimak Alibrogikus.
– 44 –
Izvori:
— Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Ste-
vanovi, Dereta, Beograd 1991.
— Plutarh, Marko Tulije Ciceron, Usporedni ivotopisi, prevod i belexke
Zdeslav Dukat, Zagreb
U
benici:
Priruqnici:
— V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike
i sredǌeg veka, Beograd 1984.
– 45 –
Xegan Marija
PRVI TRIJUMVIRAT
1. Izvori

— Plutarhova biografija Cezara, Pompeja...
— Ciceron, I vek p. n. e., autor mnogih govora i pisma, koji su koristni za
prouqavaǌe istorije prvog trijumvirata.
— Salustije Krisp, I vek p. n. e., prvi veliki rimski istoriqar, koji je bio
Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona.
— Tit Livije (59. p. n. e. - 17. n. e.) rodom iz Patavija, a iveo i radio u
Rimu. Autor je quvenog dela Od osnivaǌa grada u 142 kǌige, od kojih je danas
saquvano 35. Sadraj izgubǉenih kǌiga saznajemo iz izvoda, tzv. perioha,
sastavǉenih u vreme carstva.
— Dion Kasije, II vek n. e., je napisao na grqkom jeziku Rimsku istoriju u 80
kǌiga, koja obuhvata period od osnivaǌa grada da pixqeva vremena.
— Gaj Velej Paterkul iz Kampanije, poqetak I veka n. e. U Rimskoj istoriji daje
pregled, poqev od istorije Istoka i Grqke do godine 30. Delo, napisano na
brzinu, ima ograniqenu vrednost kao izvor.
— Cezar, I vek p. n. e., De bello civilli.
2. Cezareva karijera do povratka iz Xpanije
Gaj Julije Cezar (100 - 44. p. n. e.) poreklo vodi po ocu iz patri-
cijskog roda Julijevaca, a po majci iz uglednog plebejskog roda Aurelijevaca.
Gajev otac bio je pretor. Na incijativu teqe Gaja Marija, Cezar je izabran za
flamen Dialis, tj. svextenika Jupiterovog kulta. Prvi Cezarev brak bio je sa Ko-
rnelijom, erkom Cine koji je vrxio zvaǌe konzula 86., 85. i 84. godine. Cezar
se rano istakao kao besednik i pristalica stranke populara. Zahvaǉujui po-
drxci stranke poqev od 68. p. n. e., Cezar je poqeo zauzimati znaqajne poloaje
u rimskoj dravnoj upravi: kvestor 68. godine, edil 65. godine, vrhovni svex-
tenik ili pontifex maximus 63. godine. Naime, 63. Cezar je ugrabio zvaǌe Pontifex
maximus u dosluhu sa tribunom po imenu T. Labienus, koji je sproveo predlog za-
kona da se izbor vrhovnog svextenika ponovo vrati na specijalno izborno telo
od 17 triba. Godine 62. Cezar je bio izabran za pretora. Svetonije svedoqi da
je Cezar za 61. izabran za prokonzula u Xpaniji.
3. Cezar, Pompej i Kras do sklapaǌa saveza. Prvi trijumvirat
Kockom Cezar je izabran za namesnika Xpanije. Ali, kako je Cezar

imao velike dugove, poverioci nisu bili radi pustiti ga iz Rima. Uz obeaǌe
da e vratiti dugove i zahvaǉujui Krasovom jemstvu Cezar odlazi u Xpaniju,
koju ureuje silom. U Xpaniji Cezar se obogatio i poxto je dosta novca poslao
u dravnu blagajnu, Senat mu je dozvolio da se vrati uz trijumf. Cezar je eleo
i da priredi trijumf i da postavi kandidaturu za zvaǌe konzula. Ali, prema
rimskom zakonodavstvu s jedne strane da bi bio izabran za konzula, kandidat
se morao nalaziti u Rimu, a sa druge strane onaj ko jednom ue u grad nije se
mogao vratiti na trijumf. Kako Cezar nije bio spreman za trijumf u vreme
kada je trebao da doe u grad i postavi kandidaturu, on moli Senat da mu se,
uprkos zakonu, dopusti kandidatura za konzula in absentia. Poxto je prilikom
– 46 –
razmatraǌa Cezareva predloga Marko Porcije Katon Utiqki ceo dan iznosio ar-
gumente protiv, Senat je odbacio Cezarevu molbu. Tada, odrekavxi se trijumfa,
Cezar dolazi u Rim i postavǉa kandidaturu. Centurijacke komicije birale su
magistrature sa imperijumom.
Godine 62. Pompej, poxto je porazio pontskog kraǉa Mitridata i poxto
je smatrao da je ǌegova misija na Istoku zavrxena, odluqio je da se vrati
u Rim. Vlada u Rimu bojala se da Pompej ne zauzme grad silom kao xto je
to pre ǌega uqinio Sula. Uprkos oqekivaǌima Pompej je trupe raspustio u
Brundiziju i sa malom pratǌom krenuo ka ,,prestonici”. U Rimu je proslavio
trijumf. Iako se nadao da e mu ratna slava obezbediti prevlast u dravi,
Pompej je u politiqkom ivotu bio izolovan. Senat mu nije dopustio da trai
konzulat, a zalagaǌem Lukula, kojeg je pomagao Kras, odbijen je i ǌegov zahtev za
potvrivaǌem svih ǌegovih mera na Istoku. Pored ostalog, Pompej je na Istoku
osnovao provinciju Siriju i postavio sistem klijentskih kraǉevina; kraǉevine
koje su bile pod zaxtitom Rima. Nije proxao ni agrarni zakon narodnog tribuna
Flavija da se Pompejevim veteranima dodeli zemǉa. Sve ovo uslovilo je da se
nezadovoǉni Pompej priblii Cezaru.
Marko Kras zastupao je interese publikana u Aziji. Poxto je zemǉa usled
ratova bila opustoxena, publikani nisu mogli sakupiti dovoǉno novca da plate
obeani porez, te su zahtevali smaǌeǌe zakupa. Iako je Kras podrao ǌihov
zahtev, sam Senat je odugovlaqio sa rexavaǌem ovog predmeta. S druge strane
Kras, iako je bio veoma bogat, udeo je za ratnom slavom. Za postizaǌe vojnih
uspeha xansu je video u ratu sa Paranima. Ali, i on kao i Pompej, bio je u
politiqkom ivotu izolovan. Stoga se Kras pribliio Cezaru.
Cezar je ponudio savez Pompeju sa ciǉem da udrue akcije protiv Sen-

ata. Mada Pompej ranije sa Cezarom nije imao vixe od prolaznih odnosa, pri-
hvatio je ǌegov predlog i u znak nagodbe oenio se ǌegovom erkom Julijom.
Cezar je takoe traio podrxku svog ranijeg patrona Krasa i Cicerona, qiju je
govorniqku vextinu drao za vredno politiqko preimustvo. Kras je obnovio
partnerstvo, ako nixta vixe ono samo da se osigura protiv Pompeja; ali Ci-
ceron je odbio da prui pomo Cezaru. Poxto je Cezar uspeo da izmiri Krasa
i Pompeja, sklopǉen je Prvi trijumvirat, kako se obiqno naziva politiqka am-
icitia izmeu Cezara, Pompeja i Krasa. U ovaj savez Pompej unosi vojnu slavu i
podrxku veterana, Kras bogatstvo i podrxku vitezova, a Cezar podrxku plebsa
i populara.
Qlanovi ovog saveza obavezli su se da e pomagati jedne druge. Ciǉ je bio da
Kras i Pompej prue podrxku Cezaru na izborima za konzula, a zauzvrat Cezar
e kao konzul poveriti Krasu rat sa Paranima i zadovoǉiti zahteve publikana
i ostvarie Pompejeve predloge koji nisu proxli u Senatu.
Jox u starom veku na trijumvire se nije gledalo blagonaklono. Tako Varon
trijumvirat naziva troglavo qudovixte, dok Tit Livije ,,zaverom”.
Za godinu 59. p. n. e. za konzule su izabrani Cezar i M. Kalpurnije Bibula,
optimat i Cezarev protivnik.
4. Cezarov konzulat
Apijan navodi da kada je Cezar po prvi put stupio na dunost konzula

izneo je predlog agrarnog zakona. Naime, zemǉu oko Kapue, koja je davana pod
zakup u korist drave, eleo razdeliti onim graanima koji su bili oqevi
najmaǌe troje dece i tom merom bi za sebe privezao najmaǌe 20000 ǉudi. U
drugim izvorima stoji da je Cezar sproveo dva agrarna zakona po principu pro-
jekta Servilija Rula. Prvi zakon podrazumevao je deobu dotle jox nepodeǉene
italske zemǉe bez kampanskih dravnih poǉa, a drugi zakon je ukǉuqivao i
podelu kampanskih poǉa. Zakon je predviao da zemǉu dobiju Pompejevi vet-
erani i siromaxni graani koji imaju najmaǌe troje dece. Posle bezuspexnog
– 47 –
pokuxaja da osigura razmatraǌe svog predloga zakona u Senatu, Cezar vixe
nije sazivao ovo telo, a sam predmet je preneo na narodnu skupxtinu. Kada se
ǌegov kolega Bibul, uz pomo Katona i nekoliko tribuna, eleo suprostaviti
donoxeǌu zakona, Cezar je zahvaǉujui svojim ǉudima rasterao opoziciju i
osigurao prolaz zakona. U ciǉu sprovoeǌa zakona Dion Kasije navodi da je
izabrana komisija od 20 lica (vigintiviri) i da se novac za kupovinu zemǉe imao
nabaviti od Pompejevog ratnog plena i od novih poreza i nameta. Cezar je qak
uveo za one koji ne prue podrxku argrarnom zakonu smrtnu kaznu. Ovom merom
Cezar je obezbedio i glas senatora i glas narodnih tribuna.
Cezar je izborio potvrdu za Pompejeve mere na Bliskom Istoku, a snizio je
otkupnu sumu poreza u Aziji za 1/3. Ovim merama ispoxtovao je dogovor prema
Pompeju i Krasu, a pridobio je i naklonost vitezova.
Cezar je takoe naxao vremena da sprovede dve prave mere administrativne
reforme. Obnovio je zakon protiv iznuivaǌa u provincijama, tzv. lex Julia
de repetundis, i obezbedio je za zvaniqno objavǉivaǌe autentiqnih tekstova sve
dekrete narodne skupxtine i odluke Senata — pokuxaj da graansko telo upozna
sa aktuelnim politiqkim dogaajima i spreqi falsifikovaǌe odluka.
Interesanto je pomenuti da je ove godine Senat zamislio novi program po ko-
jem bi konzuli za 59., umesto da dobiju uobiqajena provincijska naimenovaǌa,
imali ostati u Italiji i dobiti provinciju silvae caulesque italiae ili xume i
stoqne staze Italije, odnosno upravu tree-razrednog znaqaja. Ovom merom
Senat je svakako eleo poniziti Cezara, ali i onemoguiti izbijaǌe kakvog
novog graanskog rata. Ipak na kraju Cezar je sproveo svoj glavni ciǉ obezbe-
divxi sebi, preko delovaǌa narodnog tribuna Publija Vatinija, namesnixtvo u
Cisalpinskoj Galiji i Iliriku u periodu od 5 godina, poqev od 01. 03. 59. Imao
je vanredno xiroka ovlaxena i pravo da mobilixe vojsku od tri legije. Kas-
nije tokom godine iskoristio je prazninu u upravi nad Narbonskom Galijom da
osigura sebi ovu provinciju. Ovu dodatnu upravu, kao i pravo da mobilixe jox
jednu legiju, na predlog Pompeja odobrio mu je Senat, koji je predvideo da ako
mu on ne ponudi Narbonsku Galiju, to e sam uqiniti posredstvom tribunata.
Provincijska uprava imala je da Cezaru pribavi vojnu slavu i bogatstvo.
5. Klodijev tribunat
Godine 58. za konzule su izabrane pristalice trijumvira, Aul Gabi-

nije, Cezarov prijateǉ, i Lucije Pizon, Cezarov novi svekar. Meu narodnim
tribunima te godine takoe su se naxli Cezarovi podravaoci Publije Va-
tinije i Klodije. Sa slutǌom da se Pompeju i Krasu ne moe verovati da e
ga zaxtiti od odmazdi aristokratije, Cezar je obezbedio usluge ozloglaxenog,
ali talentovanog, pustolova po imenu Publija Klodija, koji je za godinu i po
postao nekrunisani kraǉ Rima.
Publije Klodije je poreklom bio iz aristokratske porodice, a sluio je u
Lukulovoj vojsci. Bio je izvanredan demagog, a svoju politiqku karijeru je
poqeo sa optubom Katiline za iznuivaǌe. 62. godine optuen je za skr-
navǉeǌe svetiǌe. Naime, te godine misterije u qast Dobre bogiǌe, Bona dea,
prireene su u kui Gaja Julija Cezara koji je tada vrxio dunost vrhovnog
svextenika. Kako je ulaz bio dozvoǉen samo enama i kako se Klodije eleo
sastati sa Cezarevom enom Pompejom, preobukao se u enske haǉine i time
izvrxio svetogre. Kada je uhvaen, Cezar je oteravxi svoju enu odustao od
optube, xto nije bio sluqaj sa Ciceronom. Iako je Ciceron eleo da Klodije
bude osuen, sluqaj se zavrxio Klodijevim opravdaǌem. 58. godine Klodije
postaje narodni tribun. Poxto jedan patricij nije mogao biti biran za naro-
dnog tribuna, Klodije je prexao u plebejce davxi da ga usini jedan plebejac.
Ovakva adopcija nazivala se traductio ad plebem i o pravu usvajaǌa odluqivala
je kurijatska skupxtina.
Izabrani tribun za 58., Klodije se dodvorio gradskom proleterijatu posred-
– 48 –
stvom zakona kojim se prethodna prodaja po snienim cenama zameǌivala be-
splatnim davaǌem javnog ita. Glavni instrument ǌegove autokratije bila je
obuqena i stalna vojska batinaxa, kojoj je, uqlanivxi ǌene qlanove u toboe
bezopasne collegia ili klubove zanatlija, dao izgled legaliteta. Ova organi-
zacija ,,sile
ija” kasnije e voditi do rata bandi i vladavini oloxa. Poxto
je uspostavio svoj autoritet na sigurnim osnovama, kakve niti Gaj Grah niti
Saturnin nisu posedovali, Klodije je sproveo bez opozicije svoje sledee pred-
loge:
— Da se obnove kvartovski kolegiji, collegia compitalia, koji su 64. u vreme
borbe sa Katilinom bili zatvoreni po nalogu Senata. Ovi kolegiji
prvenstveno su imali za ciǉ da unesu nemir u politiqki ivot.
— Da se ograniqi vlast cenzora kod sastavǉaǌa senatskih spiskova. Sada
senator je mogao biti iskǉuqen iz Senata tek posle sprovedene istrage,
utvrene krivice i pristanka oba cenzora. Ovom merom Klodije je eleo
dobiti podrxku senatora kojima je pretilo iskǉuqeǌe iz Senata, a
ujedno obezbediti sebe od buduih revizija spiskova.
— Zabrana vixim magistratima da u vreme glasaǌa posmatraju nebeska
znameǌa. Naime, neki optimati su imali obiqaj, pravdajui se toboe
nepovoǉnim nebeskim znameǌima, da donesene zakone proglase nevae-
im. Stoga je Klodije izneo ovaj zakonski projekat jer se, kako tvrdi
Dion Kasije, plaxio da e na navedeni naqin sueǌe Ciceronu biti
odloeno.
Sa dvostrukim ciǉem, da se osveti i da lixi aristokratiju ǌihovog najsposob-
nijeg govornika, prognao je Cicerona iz Rima posredstvom zakona sumǌivog le-
galiteta, ali nesumǌive delotvornosti. Paterkul navodi da je sproveo zakon da
se svaki onaj koji bez suda pogubi rimskog graanina stavi van zakona. Ovim je
senatska odluka o pogubǉeǌu Katilininih pristalica priznata za nezakonitu.
Ciceron se naxao direktno na udaru i bio je primoran da napusti Rim. Po
ǌegovom odlasku Klodije je sproveo jox jedan zakon kojim je Ciceron prognat iz
Italije. ǋegova imovina je konfiskovana i kua na Palatinu sruxena. Mesto
gde se kua nalazila Klodije je odredio za hram bogiǌe Sloge.
Da bi se oslobodio Katona Utiqkog, Klodije je sproveo sledeu meru. Svrgnuo
je sa vlasti kraǉa Kipra Ptolemeja33 jer je podravao gusare koji su ometali
snabdevaǌa Rima itom. Klodije je potom poslao Katona van Rima sa zadatkom
da preuzme kraǉevu blagajnu. Ptolemej je izvrxio samoubistvo. Kipar je pri-
dodat provinciji Kilikiji, a kraǉeva svojina obogatila je rimsku blagajnu za
7000 talenata, tako da je Klodije obezbedio fondove za finansiraǌe zakona o
itu.
Tek poxto su Ciceron i Katon napustili Rim, Cezar je krenuo iz Italije u
svoju provinciju.
Kada je Klodije bio na vrhuncu moi okrenuo se protiv Pompeja i time pro-
uzrokovao sopstveni pad. Naime, Klodije je pustio iz pritvora sina jermenskog
kraǉa Tigrana, qime je direktno zadirao u Pompejevu politiku na Istoku. Kako
bi se suprostavio Klodiju Pompej trai da se obezbedi povratak Klodijevog
protivnika Cicerona iz progonstva i obrazuje protivniqku vojsku ,,bitangi”
pod drugim honorarnim politiqarem T. Anijem Milonom, narodnog tribuna za
57. godinu. U leto 57. Klodije je svrgnut sa vlasti i sveden na relativnu be-
zopasnost. Kraj ǌegove vladavine oznaqen je ǌegovim neuspehom da se suprostavi
zakonu, koji je podravao Pompej, a koji su podneli Lentul Spinter i Metel,
da se dozvoli Ciceronov povratak iz progonstva i da se omogui trijumfalni
prijem govornika na ǌegovom povratku. Zakon su sprovele centurijacke komicije
i nakon maǌe od godinu i po dana u progonstvu Ciceron se vraa u Rim.
6. Kriza u trijumviratu
33
brata Ptolemeja Auleta, koji se ustruqavao da prati dobar primer egipatskog kraǉa,
koji je od trijumvira kupio poloaj
– 49 –
Potvrdivxi se protiv Klodija, Pompej je ponovo stekao takvu vlast
kakvu nije uivao jox od konzulskog zvaǌa. 57. primio je, opxtim pristankom,
zadatak da Rim oslobodi iznenadne i jake oskudice ita. Naime, Ciceron je
predloio Senatu da Pompej dobije ovlaxeǌa za snabdevaǌe grada itom
(cur annone). Predmet je prenet na centurijacke komicije i Pompej je dobio
prokonzulski imperijum do pet godina. Ciceron u pismu svom prijateǉu Atiku
navodi da je narodni tribun Lesije predloio da Pompej dobije pravo nad
dravnom blagajnom, da regrutuje vojsku i da dobije imperium maius, tj. vlast
iznad svih provincijskih namesnika. Ali, Pompej, kako se ne bi zamerio Krasu i
Cezaru, ne prihvata ove privilegije. Kako bilo, Pompej je napunio Rim namir-
nicama i stekao veliku popularnost u narodu.
Sledee zime odbio je komandu nad ekspedicijom, koja je imala zadatak da ponovo
postavi na poloaj Ptolemeja Auleta, koga su proterali podreeni. Za Pom-
peja policijska operacija ove vrste bila je malo privlaqna. Ipak ǌegovi pri-
jateǉi kao i neprijateǉi su pretpostavili da je on tajno udeo za novom vo-
jnom komandom, a ovo uvereǌe uvelo ga je u otvoreni sukob sa kolegom Kra-
som, koga su probuene vojne ambicije podstakle da se nadmee za Egipatsku
upravu. Ovo obnavǉaǌe starog sukoba izmeu Pompeja i Krasa bio je signal za
napad na trijumvirat. Ciceron, koji je jox uvek gajio nadu Pompejevog prido-
bijaǌa na stranu aristokratije, teio je da zabije klin izmeu ǌega i Cezara
predloivxi suspenziju ili delimiqno ukidaǌe Cezarovog agrarnog zakono-
davstva, verujui da e Pompej biti voǉan da odbaci Cezarove mere u sluqaju
da su ǌegovi liqni interesi u tome zaxtieni. Istovremeno aristokrata po
imenu Lucije Domicije Ahenobarb istupio je kao kandidat za konzulsko zvaǌe
55. i istakao da e, ako bude izabran, izneti predlog zakona da se opozove Cezar
iz Galije u najkraem moguem roku.
Ma koje god xanse da su Ciceron i Domicijan imali u rasturaǌu trijumvirata,
one su se izjalovile. Cezar stacioniran u Raveni na oko 320km od Rima, posle
preliminarnog sastanka sa Krasom, koji se urio da ga obavesti o situaciji u
prestonici, odluqio se na jedan sastanak na kojem e sporovi biti rexeni.
7. Sastanak u Luki
Cezar je pozvao Pompeja i Krasa na sastanak u Luki, najsevernijem

gradu provincije. Prvo se Pompej kolebao i sudbina koalicije je visila o
koncu; ali na kraju uputio se u Luku. Ovde su tri partnera izgladili svoje
sporove i rasporedili dunosti za godinu koja sledi. U oqekivaǌu obnavǉaǌa
ǌihove udruene autokratije, u Luku se sjatila gomila od vixe od 100 senatora
da moli za razne privilegije. Rezultat pregovora bio je: da se obezbedi Cezaru
produeǌe mandata na jox 5 godina; da Kras i Pompej budu izabrani za konzule
za 55., posle qega e Pompej na upravu dobiti Afriku i Xpaniju s rokom od pet
godina, a Kras za isto vreme bogatu Siriju.
Iz Luke, Pompej i Kras zajedno su se vratili da sprovedu odluke do kojih se
doxlo na sastanku. ǈubazno upozoreǌe bilo je dovoǉno da odvrati Cicerona
od ǌegovog postupka protiv Cezara. Domicijan je istrajao u svojoj kandida-
turi, ali su ga Pompej i Kras predupredili nadmeui se protiv ǌega i uz
pomo nekih vojnika, koje je Cezar poslao na odsustvo u jesen 56., bili su po
drugi put izabrani za konzule. 55. ispunili su svoj deo nagodbe pogoene u
Luki sprovevxi zakon da se Cezaru produi zvaǌe prokonzula u obe Galije za
sledeih pet godina. Ciceron u svom govoru pro Balba navodi da je Cezar do-
bio pravo da sam imenuje deset legata, uprkos tradiciji da Senat bira names-
nike. Cezar je takoe dobio pravo da regrutuje jox qetiri legije finansir-
ane iz dravne kase. Usvajaǌu lex Licinia Pompeia snano se suprostavila aris-
tokratija, ali ovom prilikom Pompej se nije ustruqavao da upotrebi silu da
ispuni svoja obeaǌa prema Cezaru. Zauzvrat za ǌihove usluge tribun po
imenu Gaj Trebonije obezbedio je Pompeju i Krasu komande prokonzula po is-
– 50 –
teku konzulskog zvaǌa. Kras je, kako svedoqi Dion Kasije, dobio upravu nad
Sirijom i komandu u ratu protiv Parana. Dok Apijan i Plutarh tvrde da je
Pompej po isteku konzulskog zvaǌa dobio na upravu Afriku i Xpaniju, dotle
Dion Kasije, Tit Livije i Ciceron svedoqe da je Pompej dobio samo Xpaniju.
Pompej je uzeo dve Xpanije, ali specijalnim oslobaaǌem (za koje je dunost
oko ita ponuena kao izgovor) vrxio je vlast prokonzula putem zamenika, tako
da bi liqno mogao ostati blizu Rima. Na sam mig trijumvira iste godine je
A. Gabinije, koji je tada bio namesnik u Siriji, ponovo postavio Ptolemeja na
poloaj. Glavni rezultat sastanka u Luki bio je da je Cezar obezbedio dovoǉno
vremena da dovrxi osvajaǌe Galije.
8. Pompejeva izvanredna ovlaxeǌa
54. prerana smrt Cezarove erke Julije, koja je stekla veliku naklonost
Pompeja, uklonila je jedinu vezu oseaǌa izmeu Pompeja i ǌegovog partnera; a
sledee godine Krasova smrt kod Kare uklonila je moguu protivteu Pompeju
unutar trijumvirata. Sa druge strane, godine 54. i 53. Republika je upala u
staǌe snane anarhije. Jednom kada je ispunio svoje obaveze prema Cezaru, iako
nije prestao da nadzire Senat, Pompej je ostavio stvari da teku svojim tokom. U
ovom periodu izbori za konzule ispraeni su velikim neredima. Podmiivaǌe
je praktikovano u velikoj meri, a veto tribuna je zloupotrebǉavan da se spreqe
izbori, te su godine 53. i 52. poqele interregnumom. Odredi Klodija, mahom
plebejci, borili su se sa odredima Milona, koga su podravali optimati. Dok
je Milon pretendovao na konzulat, Klodije je hteo da postane pretor.
Nered u Rimu kulminirao je poqetkom 52. u jednoj guvi izmeu pratǌi Milona
i Klodija, u kojoj je posledǌi poginuo, i u jednom nequvenom izbijaǌu pobune,
tokom koje su Klodijevi batinaxi, ojaqani svim nemirnim elementima u pre-
stonici, potpuno spalili kuu Senata i druge graevine na Forumu. U ovoj
neizdrǉivoj situaciji Senat je spas traio u Pompeju, kome je dodelio iz-
vanredna ovlaxeǌa da uspostavi red u gradu. Brzo okupǉaǌe trupa u Italiji
bilo je dovoǉno da se umiri ruǉa. Meutim, potreba za prepravǉaǌem zakon-
odavstva da se spreqi obnavǉaǌe nedavnih neprilika, sada je svima postala
oqigledna. Mimo obiqaja, na predlog Senata, Pompej je bio izabran za konzula
za 52. bez kolege (consul sine collega). Praktiqno Pompej je dobio ovlaxeǌa kao
jedan diktator, ali je bio zakloǌen iza zvaniqne magistrature.
Naoruan ovom izvanrednom vlaxu Pompej je izneo stroe zakone protiv pod-
miivaǌa, lex de ambitu, i naruxavaǌa mira, lex de vi. Ovi zakoni su predviali
da se retroaktivno ispitaju sluqajevi o nasiǉu i potkupǉivaǌu u periodu od
70. do 52. Zakone je Pompej predloio, pored ostalog, da bi se ubrzalo sueǌe
Milonu za Klodijevo ubistvo. Iako ga je branio sam Ciceron, Milon je osuen,
te je morao otii u izgnanstvo. Apijan navodi da je ovom prilikom osuen i
Gabinije zbog gaeǌa zakona i bezbonixtva. Meutim, ovom Gabiniju, koji je
55. godine bio legat u Siriji i koji je bez odobreǌa Senata napustio provin-
ciju i ostavio jedan garnizon, je sueno 54. kada je on otixao u dobrovoǉno
progonstvo.
Godine 52. Pompej je zakonom potvrdio odluku Senata, koja je propisivala peto-
godixǌi interval izmeu magistrature i promagistrature. Meutim, imajui
na umu Cezarovu reakciju, koji je oqekivao drugo konzulsko zvaǌe za 48., a po-
tom vojnu komandu, Pompej je uredio da 10 tribuna sprovedu dodatnu meru koja
je Cezaru dozvoǉava kandidovaǌe za konzula in absentia. Potom je Pompej, da bi
onemoguio druge kandidate da trae sliqne privilegije, po svedoqeǌu Dion
Kasija zahtevao od narodne skupxtine potvrivaǌe starog zakona; zakona koji je
zahtevao liqno prisustvo kandidata na izborima. Da ova posledǌa mera da ne bi
bila upotrebǉena na xtetu Cezarove kandidature, Pompej je sopstvenim rukopi-
som dodao postskript da se mera ne odnosi na zakon 10 tribuna. Kako god, ove
usluge Cezaru bile su protivtea odluci Senata da se Pompeju produi uprava
– 51 –
nad Xpanijom za drugi rok od 5 godina.
Tokom leta Pompej je za svog kolegu uzeo svog novog zeta Metela Scipiona.
9. Raspad trijumvirata
Poqetkom 51. Cezar je poslao molbu Senatu za produeǌe svoje uprave

nad Galijom do kraja 49., kako bi premostio jaz izmeu svog zvaǌa prokonzula
i drugog konzulskog zvaǌa (s poqetkom od 01. 01. 48.) i da neprijateǉima
ne ostavi vremena da povedu parnicu protiv ǌega za zloupotrebe u provinci-
jama. Ovaj predlog Senat je odbio na osnovu incijative krajǌeg optimata, a
konzula, Marka Klaudija Marcela i Pompejeve utǌe, koju su krajǌi optimati
prihvatili kao znak odobravaǌa. Maja 51. Marcel je, pod obrazloeǌem da je
dovrxeno osvajaǌe Galije, izneo protiv-predlog da rok Cezarove dunosti bude
skraen i da mu se poxaǉe zamena. Ovaj predlog naixao je na hladan prijem,
a Sulpicije Ruf je podsetio da se ne sme smeniti namesnik koji nije uqinio
nikakav prestup. Ovom prilikom Pompej je govorio u odbranu lex Licinia Pom-
peia iz 55., koji je praktiqno Marcel osporavao. Svi daǉi pokuxaji krajǌih
optimata da uvuku Pompeja bili su izbegnuti ili misterioznim utaǌem ili
dvosmislenim odgovorima sa ǌegove strane.
Iste godine Marcel je istupio protiv Cezarovog xirokog dodeǉivaǌa gra-
anskih prava stanovnicima Cisalpinske Galije. Naime, Cezar je u Alpima
osnovao grad Novukonum s latinskim graanskim pravom. Po zakonu iz II veka
p. n. e., magistrati gradova sa latinskim graanskim pravom imaju rimsko
graansko pravo. Marcel, odluqni Cezarov neprijateǉ, istukao je jednog mag-
istrata grada Novukonuma, koji je uivao rimsko graansko pravo. Meutim,
svojim aktom Marcel je pokazao prebijenom da mu ne priznaje graanska prava,
odnosno da ne priznaje Cezarovu politiku.
Cezar kao privatno lice mogao je biti izloen kriviqnom goǌeǌu. Kako su
konzuli bili zaxtieni, Cezar je udeo da se domogne ovog zvaǌa. Poxto je ve
bilo jasno da se Pompej sve vixe okree na stranu krajǌih optimata, Cezar je 50.
godine sebi obezbedio podrxku konzula Emilija Paula, koja se sastojala u tome
niti da pomae niti da smeta Cezaru, i podrxku narodnog tribuna Kuriona,
bankrotiranog mladog aristokrate kome je, kako Plutarh navodi, Cezar isplatio
dugove. Kao izgovor da iznenada stane na Cezarovu stranu, Klodiju je posluilo
Pompejevo suprostavǉeǌe ǌegovom naimenovaǌu da nadgleda izgradǌu puteva,
curator viarum.
01. 03. 50. kolega Emilija Paula, konzul Gaj Marcel (roak Marka K. Marce-
la), insistirao je da se Cezaru poxaǉe zamena. Ali, sada je Kurion iskoristio
pravo intercesije i predlog nije stavǉen na glasaǌe. Sa druge strane, Senat je
pozvao Cezara i Pompeja da svaki preda jednu legiju za pomo protiv Parana.
Poxto je Pompej zamolio povratak jedne od svojih xpanskih legija, koju je poza-
jmio Cezaru 53., rezultat ove mere bio je taj da je Cezar izgubio dve legije. Po
ǌihovom dolasku u Italiju trupe, koje je predao Cezar, smextene su u Kapui
pod izgovorom da se u meuvremenu situacija na paranskom frontu rasqistila.
Na sledeoj senatskoj sednici Kurion je napao Marcela insistirajui da Pom-
peju ne sme biti dozvoǉeno da vrxi izvanrednu dvojnu komandu u Xpaniji i
Italiji posle Cezarovog roka u Galiji. Dakle, Kurion je zahtevao da obe strane
istovremeno predaju svoja ovlaxeǌa. Ovim bi Cezar bio u prednosti, jer je
raspolagao ogromnim galskim plenom i imao veze meu plebejcima. Ovaj predlog
po izgledu bio je potpuno razuman i naixao je na srdaqnu dobrodoxlicu svih
onih koji su se uasavali graanskog rata i koji su u udruenom razoruavaǌu
videli najboǉu garanciju protiv ǌegovog obnavǉaǌa. Stavǉen na glasaǌe 01.
12. Kurionov predlog bio je sproveden sa 370 glasova protiv 22. Ipak, za krajǌe
optimate ova odluka bila je potpuno neprihvatǉiva, jer bez Pompejevih snaga
da ga sprovedu na sud i zadovoǉe pravdu, bojali su se da e Cezar izbei kaznu.
Poxto su po Rimu poqeli da krue lani glasovi kako Cezar ide na Italiju,
– 52 –
to su iskoristili optimati. Gaj Marcel zatraio je od Pompeja da ignorixe
ustavne skrupule i da ,,spasava Republiku” mobilizacijom trupa u ciǉu hitnog
napada na Cezara. Posle ustruqavaǌa, koje ne moramo smatrati pritvornim,
Pompej je dozvolio da ga nagovore. Do posledǌeg trenutka Cezar je naqinio
nekoliko ozbiǉnih pokuxaja da doe do sporazuma. U decembru po Kurionu je
poslao pismo Senatu u kojem predlae da mu ostave dve legije i upravu nad
Transalpinskom Galijom i Ilirikom. Ali kada je Pompej pokazao interesovaǌe
za ovu ponudu, Marcel je ostao tvrdokoran. Na dan Nove godine 49. Cezar
je ponovio Kurionov predlog udruenog razoruavaǌa, ali sada sam Pompej je
objavio da od Senata oqekuje da ostane miran. Tumaqei ovaj nagovextaj kao ko-
mandu, Senat je odbacio Cezarov predlog i poslao Lucija Domicija da preuzme
Transalpinsku Galiju i jednog bivxeg pretora Cisalpinsku; na veto Marka An-
tonija, koji je nasledio Kuriona kao Cezarov govornik, odgovoreno je pretǌama
protiv ǌega liqno. Na ovoj sednici, kako svedoqi Cezar, usvojen je predlog L.
Scipiona da se, ukoliko ne rapusti vojsku, Cezar tretira kao dravni nepri-
jateǉ. Sledeih dana Ciceron, koji se tek vratio sa dunosti prokonzulara u
Kilikiji, ponovo je poqeo pregovore sa dva dodatna predloga, da Cezar zadri
Ilirik, ali ne i Cisalp. Galiju, a da Pompej, umesto razoruavaǌa, ode u
Xpaniju. Ali, partija krajǌih optimata, sada predvoena konzulom L. Kor-
nelijem Lentulom, presekla je ovu diskusiju.
07. 01. 49. Senat, jox uvek pod pritiskom Pompeja, izglasao je vanredno staǌe i
prepustio Republiku na staraǌe konzula i prokonzula, xto je u stvari znaqilo
Pompeju. Tri dana kasnije Cezar je obavexten o ovoj odluci, koja je bila ravna
konaqnom nalogu o ǌegovoj predaji neprijateǉima. U toku jednog qasa punog
zebǌe, Cezar je razmixǉao u samoi; napokon dao je svoj odgovor prexavxi
Rubikon (na gorǌem toku) i uxavxi u Italiju.
Izvori:
U
benici:
— Belexke sa predavaǌa prof. S. Ferjanqi u Beogradu 11. 04. i 18. 04.
2003.
Priruqnici:
— Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredǌeg veka, Beograd 1984.
– 53 –
Xegan Marija
GRAANSKI RAT CEZARA I POMPEJA
1. Izvori

— Plutarhove biografije.
— Ciceron, I vek p. n. e., autor mnogih govora i pisma, koji su korisni za
prouqavaǌe perioda 49 – 44.
— Asinije Polion, I vek p. n. e., u graanskom ratu pristalica Cezara i
Antonija. Sastavio jednu hroniku koja saquvana u delovima.
— Aul Hirtije, sluio je od 54. godine u Cezarevoj vojsci gde su mu bili
povereni vani zadaci. Dodao je osmu kǌigu Cezarovom delu Bellum
Gallicum da bi tako stvorio vezu sa ǌegovim Bellum civile. Verovatno je
on napisao Bellum Alexandrinum.
je bio Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona. Korisno je ǌegovo
delo Epistulae ad Caesarem (?).
— Svetonije Trankvil, I/II vek n. e., De vita Caesarum.
2. Prva kampaǌa 49. p. n. e.
Poreklo graanskog rata, kako su Ciceron i Katon tvrdili, lei u

obrazovaǌu Prvog trijumvirata, koji je bio prekretnica u istoriji slobodne
drave. Isto tako Asinije Polion, Cezarov pristalica, svoju istoriju velikog
graanskog rata poqiǌe godinom 60. kada su konzuli bili Metel i Afranije.
Tri qoveka, podravani naoruanim snagama, gradskim proletarijatom i mno-
gim vitezovima, nametali su svoje voǉe Senatu. 59. Ciceron je govorio da je
izgubio slobodu govora, auctoritas i dignitas, i da je Senat u milosti gospodara,
principes, koji su se otimali za potentia i dignitas.
Kada je ,,kocka baqena” na prelazu reke Rubikon 10/11. januara 49., Cezar je pod
komandom imao maǌe od 50000 ǉudi i ne vixe od jedne legije je bila stacioni-
rana sa ǌim u Raveni. Sa druge strane Pompej je na raspolagaǌu imao qitave
resurse Rimske Imperije van Galije. Meutim, dok su Cezarovi vojnici bili
iskusni veterani i spremni na brzo okupǉaǌe na ratnom poǉu, protivniqka vo-
jska jedva da je bila u pripravnosti. U Italiji Pompej da nije imao dve legije
koje mu je nedavno predao Cezar skoro da ne bi imao obuqene trupe; ostali su
bili regruti koji su u ovom trenutku bili rasejani du poluostrva. Imajuu
na umu ǌihovu nespremnost texko je objasniti prenagǉenost Cezarovih nepri-
jateǉa u produbǉavaǌe krize poqetkom 49., osim sa stanovixta da su podlegli
glasinama o nezadovoǉstvu u Cezarovim vojnim redovima, koje je xirio Cezarov
– 54 –
bivxi poruqnik Labenije, sada odmetnik u Pompejevom taboru, ili da nisu pred-
videli Cezarov marx sredinom zime.
Prva nedeǉa kampaǌe 49. praktiqno je odredila sudbinu Italije. Iako je,
kako tvrdi Apijan, narod, koji je se seao nedavnih ratova, zahtevao da Pom-
pej i Cezar napuste vlast, od toga ne bexe nixta. Cezar je napredovao sa
zadivǉujuom brzinom i zauzeo dva glavna apeninska prolaza u Etruriji, a da
pri tom nije doxlo do ozbiǉnijih sukoba. 15. januara bez odlagaǌa Pompej se
iz Rima povukao u Kapuu, gde su bile smextene one trupe koje je Cezar po nalogu
Senata vratio. Pompejeve nade da e na vreme stii da sakupi potrebnu snagu,
razbijene su Cezarovim napredovaǌem niz istoqnu obalu poluostrva i dolaskom
ǌegovih preostalih legija iz Transalpinske Galije. Pompejeve planove zatim
je ugrozio L. Domicije, imenovani Cezarov naslednik u Transalpinskoj Gal-
iji, koji je samoincijativno pokuxao da presretne Cezarovu prethodnicu kod
Korfinija, da bi se potom naxao okruen neprijateǉskim legijama, koje su mu
se pribliavale u neoqekivanom broju. Domicije je kapitulirao sa tri legije.
Cezar pokazujui svoju claementia ostavio je Domicija u ivotu i pustio ga na
slobodu. Poxto su Cezaru bile potrebne ugledne liqnosti u ǌegovim redovima,
ovaj akt verovatno za ciǉ je imao da privuqe Domicija na ǌegovu stranu. Ipak,
Domicije je otixao Pompeju.
Italijanska kampaǌa pretvorila se potom u trku za Brundizij, koji je zaposeo
Pompej. Nameravao je da pree u Epir i tamo okupi vojsku. Deo Pompejevih
trupa otplovio je iz Brundizija u Dirahion. Mada je Cezar stigao da opsedne
Brundizij, preruxivxi sa izvanrednom vextinom svoje ukrcavaǌe Pompej je ot-
plovio je sa ostatkom svoje vojske i izbegao Cezarov progon, koji nije raspolagao
brodovima da ga prati preko Jadranskog mora. Tako je Cezarov pokuxaj da rat
zavrxi bez bitke propao, a Pompej je obezbedio dovoǉno vremena da obnovi vo-
jsku za drugu kampaǌu.
Cezar pre nego xto e krenuti za Pompejem, rexio je da uqvrsti svoj poloaj u
Italiji. Poslao je Kvinta Valerija da osvoji Sardiniju, a Asinija Poliona da
od Katona preuzme Siciliju. Katon bez borbe je napustio ostrvo pod izgovorom
da ne eli da podanike izloi opasnosti i otixao u Afriku. Dok je jedan deo
vojske ostavio u Brundiziju, a jedan poslao u Hidrunt, Cezar se uputio u Rim.
Poxto se iz Brundizija vratio u Rim, eleo je da iskoristi vladu za sopstvene
potrebe. Meutim, veina vixih magistrata i vodei senatori napustili su
grad sa Pompejom. Cezar je dao pretoru po imenu M. Emiliju Lepidu da sazove
ostatak Senata u svoje ime, ali ovaj krǌi parlament nije eleo rizikovati da ga
ovlasti za borbu protiv Pompeja niti qak da ima posla sa ǌim. Za sada Cezar
vixe nije pokuxavao da vlast zasnuje na ustavnim osnovama i iskoristio je
puko pravo osvajaqa da ue blagajnu, koju usplahirani neprijateǉi nisu potpuno
ispraznili kad su napuxtali grad. Postavio je pretora Lepida za upravnika
(prefekta) Rima, a narodnog tribuna Marka Antonija za upravnika Italije. Na
Siciliju je poslao Kuriona, na Sardiniju Kvinta Valerija, a kako bi spreqio
Pompejev kopneni napad u Ilirik je poslao Gaja Antonija, a Ovostranu Galiju
poveri Liciniju Krasu. Naredio je formiraǌe dve mornarice, u Jadranskom i
Tirenskom moru, pod komandom Hortenzija i Dolabele.
Kampaǌa poqetkom 49. nije bila obeleena nijednom od onih strahota koje su
pratile borbu izmeu marijevaca i Sulinih pristalica. Naime, nije bilo
proskripcija.
3. Druga kampaǌa 49. p. n. e.
Tokom 49. u drugoj kampaǌi glavne operacije voene su u Xpaniji,

gde su Pompejevi legati, L. Afranije (veteran istoqnih ratova) i M. Petrejus
(koji je porazio Katilinu), upravǉali vojskom od pet legija. Da se osigura od
dvostrukog rizika da se Afranije i Petrejus ne pridrue Pompeju ili da ne
upadnu u Transalpinsku Galiju, sam Cezar predvodio je vojsku od xest legija.
– 55 –
Naixao je na Pompejevu vojsku u pripravnosti kod Ilerde u doline reke Sikora
(pritoka reke Ebro), koju nije mogao napasti bez texkih gubitaka. Proleno
izlivaǌa reke34 otealo je snabdevaǌe Cezarovih trupa i odseklo je deo ǌegove
vojske, koji nije mogao da se vrati u logor, te ih je Petrej unixtio. Texko staǌe
nastavilo se do leta 49. Ipak, na kraju Cezar je uspeo da istera protivnike uz
pomo galske koǌice, koja je presekla ǌihovo snabdevaǌe; brzim marxom spreqio
je ǌihovo povlaqeǌe ka reci Ebro; napokon prisilio ih je na predaju zauzimaǌem
strme ali bezvodne uzvixice na kojoj su naxli sklonixte. Za 40 dana potpuno
je raspolagao velikom ali neuvebanom vojskom pod dvojicom sposobnih voa.
Ovim podvigom naterao je preostale Pompejeve snage u Xpaniji, predvoene
Varonom, da brzo kapituliraju.
Jox na putu ka Xpaniji Cezar se sukobio sa Masilijom. Poxto je Masilija
pruala solidan otpor, Cezar je opsadu poverio jednom svom legatu a sam se
uputio u Xpaniju. Na svom povratku u Italiju, posle odluqne borbe na kopnu i
moru, Cezar je pokorio Masiliju. Iz Masilije Cezar je pourio u Placentiju
gde se pobunila ǌegova vojska. Cezar je pobunu brzo uguxio, a nad 120 voa
pobune izvrxio je decimaciju i pobio 12.
Neposredno pre Cezarovog povratka u Rim pretor Lepid od narodne skupxtine
je dobio ovlaxeǌe da ga imenuje za diktatora. Ovo zvaǌe je verovatno bilo
ograniqeno i dozvoǉavalo mu je, kao i konzulima IV i III veka, da nadgleda
izbore (comitiorum habendorum causa). Poxto se vratio u Rim Cezar je vodio
konzulske izbore za 48., na kojim je jednako bio i uspexan kandidat. Za drugog
konzula izabran je Servilije Isaurik. Po sprovoeǌu nekih vanrednih zakona
i uivaǌa u zvaǌu diktatora samo 11 dana, odrekao se ove dunosti i za sada
zadovoǉio ,,samo” konzulskim zvaǌem.
Cezarovi uspesi tokom druge kampaǌe 49. bili su naruxeni jednim ozbiǉnim
neuspehom. U Africi propretor P. Atid Var izjasnio se protiv Cezara, a nu-
midski kraǉ, Juba I, bio je ǌegov liqni neprijateǉ. Cezar je morao uqvrstiti
svoj poloaj u Africi kako ne bi sa ovog prostora bila ugroena Italija.
Potcenivxi snagu svojih neprijateǉa na frontu, Cezar je komandu protiv ǌih
poverio bivxem tribunu Skriboniju Kurionu, kome je nedostajalo vojno iskus-
tvo, i dao mu vojsku sastavǉenu od veine bivxih Pompejevih vojnika. Ohrabren
prvim uspehom, koji duguje iznenadnom iskrcavaǌu blizu Utike, Kurion je izveo
brz jurix u dolinu Bagrada progonei numidske vojnike, koji su ga uvukli u
zasedu. U ovoj katastrofi sam Kurion je poginuo kao i mnogi Cezarovi vojnici.
Neznatan deo vojske pod zapovednixtvom Asinija Poliona spasao se i sklonio
u Utiku. Zapovednik mornarice kod Utike, Flama, pobegao je sa laama pre no
xto je prihvato ijednog vojnika sa kopna. Posle neuspelog pokuxaja da ih neki
trgovci prevezu i tako spase, ostatak vojske predao se Varu. Ove je poubijao
Juba i tako su unixtene dve Cezarove legije, koje su s Kurionom otplovile u
Afriku. Neuspeh Cezara da uqvrsti vlast u Africi tokom kampaǌe 49. imao je
vane posledice za kasnije stadijume graanskog rata, a za sada lixio je Rim
jednog od izvora za snabdevaǌe itom. Ali nestaxica hrane u prestonici spre-
qena je brzim zauzimaǌem Sicilije i Sardinije, koje su Pompejeve pristalice
napustile bez borbe.
4. Dirahion
Dok je Cezar uqvrxivao svoj poloaj u Italiji i na Zapadu, Pompej

je utvrdio svoj xtab u Tesaloniki. Mada nije uspeo da dobije aktivnu pomo
Parana, primio je ǌihovo obeaǌe o neutralnosti. Na osnovu ovog uvereǌa
povukao je rimske garnizone sa istoqnih granica da bi oformio potpunu vo-
jsku od 11 legija. Od helenistiqkih oblasti iz istoqnih provincija dobio je
snaan korpus koǌanika i flotu, koja je brojno daleko nadmaxivala nekoliko
Cezarovih brodova. Zapovednik Pompejeve flote bio je Bibul, koga e kasnije
34
na xta je Afranije i raqunao
– 56 –
naslediti Libon. U Dirahionu na Jadranskom primorju oformio je naprednu
bazu za ponovno zauzimaǌe Italije tokom sledee kampaǌe.
Poqetkom 48. Cezar je preneo rat na istoqnu stranu Jadranskog mora. Zbog ne-
dostatka transporta bio je prinuen da svoje trupe prebaci preko u dva navrata,
tako rizikujui ǌihovo unixteǌe zimskim olujama ili Pompejevim patrolama.
Meutim, provukao se neozleen. Mada je Pompej u meuvremenu sakupio svoje
snage u Dirahionu, nije se usuivao da ih uvede u estoku borbu protiv iskus-
nijih Cezarovih trupa, i stoga propustio priliku da razbije dve neprijateǉske
divizije pre no xto su se udruile. Sada je Cezar, sa udruenom vojskom od 7
legija u rukama, eleo da brzo zavrxi rat. Poxto je u Rimu zamoǉen i poxto je
uivao zgodnu stratexku poziciju, Cezar je pokazao spremnost da pregovara sa
Pompejom o miru. Ali, Pompej je odbio predlog da obojica raspuste vojsku i da
se daǉa borba prenese na Forum. Sada su se dve vojske na reci Apsus nalazile
jedna naspram druge vixe nedeǉa. Kada je bio u Brutotu (?) Cezaru je stigao
predlog o pregovorima, koji su se imali odrati u Oriku. Iako nije liqno
prisustvovao, pregovore je pokrenuo Bibul. Naime, u to vreme Bibul je imao
zadatak da blokira Jadran i otea Cezarovo snabdevaǌe. Cezar je pristao da
Libon posreduje kod Pompeja pod uslovom da mu se dozvoli da tokom primirja
podigne opsade. Pregovori nisu uspeli. Jox jednom je Cezar pokrenuo pregov-
ore, ali ih je spreqio ǌegov bivxi general Labijen
U samoj Italiji stvari su se loxe odvijale po Cezara. Pretor M. C. Ruf
je oborio jedan Cezarov zakon. Sa druge strane postojala je opasnost da e
Bibul blokirati Brundizij, odakle je trebala da se Cezaru poxeǉe dodatna
vojska. Zaista to je i pokuxao naslednik pokojnog Bibula, Libon. Poxto nije
stizalo pojaqaǌe, spreqen burom da sam krene u Italiju, Cezar je uputio pismo
Marku Antoniju. Aprila, poxto je za dlaku izbegao Pompejevu blokadu, eskadron
Marka Antonija se pridruio Cezaru. Cezar je sada imao 34000 vojnika i 1400
koǌanika.
Cezar se potrudio da na svoju stranu pridobije neke helenske gradove. Da bi
osigurao snabdevaǌe poslao je trupe u Makedoniju, Tesaliju i Epir. Prido-
bio je Etoliju, Akarnaniju, Amfilohiju, Delfe, Orhomen, Tebu. U Grqkoj mu
je pomogao izvesni Kalisto (?). Cezar je poslao i Gneja Domicija Kalvina u
istoqne oblasti Grqke kako bi spreqio dolazak Scipiona Nazike iz Sirije u
pomo Pompeju. Sve ove akcije Cezar je sprovodio zahvaǉujui kontroli zalea,
a zalee je nadzirao samim raspored trupa.
Poxto je Pompej bio ulogoren u Petri, kod Dirahija, Cezar se odluqio na
nequven poduhvat da ga tu opsedne sa svih strana, osim sa mora. Mada je Pompej
imao texkoa da pronae fura za koǌicu, druge zalihe mogao je dobavǉati
putem mora. Sa druge strane Cezar, zbog oskudice u hrani, bio je prinuen da
otkomanduje sve, osim jednog malog broja trupa potrebnih za blokadu. Vexto
iskoristivxi svoj poloaj i mornaricu, Pompej je porazio jedno od Cezarovih
oslabǉenih krila. Poloaj opsaivaqa postao je teak, jer neposredno pre ovog
neuspeha ǌegov transport je presreo Pompejev sin. Sreom po Cezara nevoǉnost
protivnika da suvixe priblii svoje neiskusne trupe, omoguila mu je da se
povuqe iz Dirahija i da pobegne ka ǌivama Tesalije, gde je obezbedio provi-
jant za svoje polu-izgladnele ǉude. Ipak, u meuvremenu, stratexka incijativa
prexla je u Pompejeve ruke. Da je pobednik kod Draqa sada ukrcao vojsku za
ponovno zauzimaǌe Italije, xto je Afranije i predlagao, niko ga ne bi mogao
spreqiti da ponovi Cezarovu laku pobedu iz 49. Ali, prosuujui da je ǌegov
krajǌi ciǉ sam Cezar, Pompej je pratio svog protivnika do Tesalije. Prema
Apijanu, da krene za Cezarom, Pompeja je naterala qast, obzir prema Scipionu
i ugled pred saveznicima.
5. Farsale
Prva faza Pompejevog plana bio je sastanak sa Scipionom koga je D.
– 57 –
Kalvin blokirao na Helespontu. Kada je Kalvin otixao u pomo Cezaru, Sci-
pion je bio slobodan da zajedno sa Pompejom krene protiv svog neprijateǉa.
Poxto jox uvek nije verovao u uspeh u otvorenoj bici, Pompej je iskoristio
koǌicu da preseqe put Cezarovim zalihama po drugi put i da ga savlada pre
nego xto ga je opseo. Meutim, rimska aristokratska pratǌa iz ǌegovog tabora
smatrala je pobedu ve svojom i stala se prepirati oko toga ko e preuzeti
Cezarovo zvaǌe vrhovnog svextenika. Opet pritiskajui Pompeja, kao u kri-
tiqnim danima decembra 50., optimati su ga ubedili da sve poloi na brz kraj.
Tako se Pompej odluqio na jednu otvorenu bitku.
Na otvorenom poǉu blizu Farsale razvukao je liniju fronta izmeu 35000 i
40000 ǉudi, protiv koje Cezar nije mogao poslati vixe od 22000. Naime, Pom-
pej je u svojoj vojsci imao Makedonce, Peloponeane, Beoane, Atiǌane (koje
je svrstao u bojni poredak), zatim Traqane, narode sa Helesponta, Bitiǌane,
Friane, Joǌane, Liane, Pamfilijce, Pisiane, Sirijce, Feniqane, jevrejske
narode, Arabǉane, Kiprane, Roane, kritske prakare (koje je svrstao u rez-
erve)... Sve u svemu jedna veoma raznorodna vojska. Uz Cezara su, pored ǌegove
vojske Italika, bili Gali, Dolopǉani, Akarnanci i Etolci. Cezar i Pompej su
postavili rimske legije jednu nasuprot drugoj i podelili je na tri grupe. Na
krilima su stavili koǌicu. Na qelu Pompejeve falange bili su: u sredini Sci-
pion, na levom krilu Domicije, a na desnom Lentul. Afranije i Pompej quvali
su tabor. Cezarovu vojsku uz ǌega vodili su Sula, Antonije i D. Kalvin. Pom-
pejev plan, kao onaj Antioha III kod Magnezije, bio je da iskoristi pexadiju da
zadri Cezarov front, a snanu koǌicu da ga napadne sa boka i u pozadini.
U toku bitke velika koǌica lako je probila Cezarov red koǌa, ali je bila
zadrana boqnim krilom izabranih pexaka, koje je Cezar obuqio da rukuju svo-
jim pila kao xto moderna pexadija koristi bajonete. Ovim jednostavnim manevrom
Cezarove izabrane kohorte preokrenule su tok bitke jer Pompejevi koǌanici,
mesto da okrue neprijateǉa, dali su se u prevremeno bekstvo. Kad je umirio
napad neprijateǉa, Cezar je ubacio svoje preostale rezerve. Pompejeva pexadija
je odmah pratila koǌe u bekstvu, a nered je pogorxan samim delovaǌem Pompeja,
koji je prvo dopustio da bekstvo uzme svoj tok i potom, kada su gonioci stali
provaǉivati u tabor, odjahao kao persijski car Darije pred jurixem Aleksan-
drovih ǉudi. Ostatak Pompejevaca, koji je uspeo da pobegne iz tabora, pronaxao
je trenutno sklonixte na okolnim brdima. Ali, ovde su bili iseqeni neumornim
Cezarovcima, koji su svoju pobedu upotpunili, kao kod Ilerde, okruujui be-
gunce rovovima. Gubitkom ne vixe od 1200 ǉudi, Cezar je ubio ne maǌe od 6000
Pompejevaca i zarobio 24000.
Sam Pompej prvo je zamislio da se skloni kod Paranskog kraǉa, ali su ga
pristalice odgovorile. Zatim, razmixǉajui da li da pobegne kod Jube ili
Egipat, odluqio se za posledǌe.
5. Aleksandrijski rat
Posle bitke kod Farsale mnogi Pompejevi oficiri, koji su komandovali

odvojenim vojskama, i veina ǌegovih admirala su se predali Cezaru. Meutim,
u Grqkoj i na Balkanu grupa nepomirǉive aristokratije, koja je uspela pobei
ili koja je bila stacionirana na Pompejevim linijama komunikacije, sakupila
je ostatke vojske i u jadranskim lukama ukrcala je za Afriku. Da je Cezar nas-
tavio istim putem iz Tesalije i spreqio okupǉaǌe, Farsale bi bez sumǌe bila
posledǌa ozbiǉna akcija u graanskom ratu. Meutim, nastavio je da goni Pom-
peja, koji je sa nekoliko liqnih pratioca pobegao u Egipat, da se tamo utvrdi kao
samopozvani gost mladog kraǉa Ptolemeja XII (sina nedavno preminulog Auleta).
Sam Cezar mogao je sada da pristupi sprovoeǌu svog programa ,,red u Italiji,
mir u provincijama”. Za to su mu bili potrebni sposobni ǉudi i pored Aul
Gabinija, Salustija Krispa, Lucija Vatinija, Domicija Kalvina, pridobio je
i Katonovog neaka Kvinta Servilija Cepiona Bruta i Kasija, svoje budue
– 58 –
ubice.
Cezarova eǉa da zarobi razoruanog i bespomonog Pompeja sigurno nije

proistekla iz nikakve osvetoǉubivosti prema protivniku, koga je uvek smatrao
kao dobronamernog ali neodluqnog naivca partije krajǌih optimata. Verovatno
je nameravao da saquva ivot Pompeju jednim aktom proraqunate velikoduxnosti
u razumnoj nadi da obnovi partnerstvo, u kojem bi ǌegov bivxi saradnik sluio
kao dostojanstven nominalni vo, dok bi on stvarnu vlast drao u svojim rukama.
Meutim, Cezarove planove onemoguili su Ptolemejevi namesnici, koji su se
otarasili nezgodnog posetioca ubivxi ga. Verovatno je za Pompeja ova podvala
bila preruxena usluga. Mada je u posledǌe dve kampaǌe pokazao da je ǌegovo
vojno prosuivaǌe bilo boǉe nego ikad, u politiqkoj sferi praktiqno je postao
zatvorenik aristokratije, koja ga je uvela u graanski rat, i da ga je Cezar
vratio u Rim, u sluqaju da preivi, verovatno bi bio osuen da ostatak svog
ivota provede u zlatnom kavezu. Za Cezara smrt protivnika je trebao biti
znak da pouri daǉe, ipak on ostaje u Aleksandriji da sakupi novac, kojim je
Ptolemej obezbedio poloaj i za koji se obavezao da e platiti, a to nije uqino,
i da rexi disput izmeu Ptolemeja XII i sestre i koregenta Kleopatre. Cezar je
presudio u korist Kleopatre, sa kojom je trebalo zajedno da vlada, dok je Ptole-
mej bio odreen da upravǉa Kiprom. Zapovedniqki naqin, kojim je Cezar uredio
politiku dinastije, tako je uvredio Ptolemejeve namesnike da su protiv ǌega
digli kraǉevu vojsku i drali ga zatvorenog u dvorskom kvartu Aleksandrije
tokom zime 48./47. Sa vojskom, koja je jedva premaxivala 3000 ǉudi, Cezar se
upleo u uliqne borbe protiv Ptolemejevskih trupa, ojaqanih aleksandrijskom
ruǉom i pojedinim italijanskim vojnicima, koje je Gabinije ostavio Auletu na
raspolagaǌe 55.
Iz ove opsade Cezar se izvukao zahvaǉujui opozvanim vojskama iz Kilikije i

Sirije pod upravom Mitridata VI, poznatog kao Mitridat Pergamski, i Antipa-
tra, namesnika (Hyrcanus) kod Jerusalima. Prolea 47. Mitridat je probio svoj
put mimo predǌe kapije Peluzija do vrha Delta, gde se Cezar, koji je izbegao
Ptolemejeve patrole, udruio sa ǌim. Nekoliko dana kasnije aleksandrijski
rat je zavrxen u estokoj bitki blizu jednog od zapadnih rukavca Nila, u kojoj
su Cezarove trupe unixtile kraǉev tabor, a sam Ptolemej XII se utopio u reci.
Posledǌu kraǉevu krunu Cezar je preneo na ǌegovog mlaeg brata, Ptolemeja
XIII; meutim, stvarni vladar Egipta od sada je bila koregent Kleopatra, koja
je stekla Cezarovu naklonost tokom opsade Aleksandrije. Bilo da je istina ili
glasina, priqalo se da je dva meseca proveo sa ǌom na izletu uz Nil.
Leta 47. Cezar je otpoqeo svoje povratno putovaǌe ka Rimu. Na putu kroz
Palestinu nagradio je Antipatrovu uslunost tako xto je dodelio pravo jevre-
jskom narodu da plaaju snien porez. Iz Sirije nastavio je ka Maloj Aziji,
gde je izveo muǌevitu kampaǌu protiv Farnaka, Mitridatovog sina. Ovaj princ,
kome je Pompej ostavio u posed oqevu vlast nad Evropom, ponovo je zauzeo Pont
tokom kampaǌe kod Dirahija. Posle bitke kod Farsala Cezar je poslao odred
pod komandom Domicija Kalvina, kome se pridruio kraǉ Galatije Dejotar, da
izbaci uǉeza; ali Farnak, zauzevxi poloaj blizu Nikopoǉa, osujetio je sve
pokuxaje da se istera. Ovaj uspeh protiv Domicija ohrabrio ga je da ukrsti
maq sa samim Cezarom i da protiv ǌega izvede uzbrdan napad — manevar koji
su qak Cezarovi veterani mogli smatrati isuvixe texkim. Pored svega toga,
druga bitka kod Zele bilo je texko nadmetaǌe i plakat, koji je Cezar pokazao
na svom predstojeem trijumfu, a koji je sadrao lakonsku poruku veni, vidi, vici,
bio je nepravedan prema Farnakovim vojnicima. Ipak, ovo angaovaǌe bilo je
dovoǉno da zavrxi Cezarov petodnevni rat u Maloj Aziji. Po porazu Farnak je
pobegao na Bosfor. Posle novog ureeǌa zemǉe, kojim je Galatski kraǉ Dejo-
tar, bivxi pristalica Pompeja, bio prinuen sa ustupi istoqnu polovinu svoje
oblasti Mitridatu Pergamskom, Cezar je napokon bio slobodan da se vrati u
Rim.
– 59 –
6. Situacija u Rimu
48. prestonicom je prvo upravǉao konzul P. Servilije zajedno sa Sen-

atom. Posle bitke kod Farsala Cezar je imenovan za drugo diktatorsko zvaǌe,
ovaj put verovatno veih ovlaxeǌa rei gerundae causa i za period od Oktobra 48.;
on je postavio M. Antonija za magister equitum. Sledee godine nisu odravani
izbori za magistrate osim onih koje biraju plebejske skupxtine.
Servilije, pa potom Antonije, bili su pozvani da uguxe nerede podstaknute
zaduenim mladim aristokratama, koji su bili nezadovoǉni Cezarovim finan-
skijskim merama iz 49. Cezar je propisao da kamata moe da qini 1/4 kapitala i
da kapital vei od 15000 denara ne sme da se dri van prometa. Aristokrate su
predvodili Celije Ruf i Kornelije Dolabela. Antonije je uguxio ove metee
dovevxi pripravne trupe na Forum. ǋegovi prestrogi metodi suzbijaǌa doveli
su ga u trenutnu nemilost kod Cezara, koji je preneo zvaǌe zapovednika koǌice
na Lepida.
U ovom periodu dolazi i do pobune Cezarovih vojnika, tj. Cezarove desete
legije (ǌegov elitni puk) i drugih trupa veterana, koje je Cezar posle bitke
kod Farsala poslao kui. Ovi ǉudi, koji su isuvixe bili svesni svojih prox-
lih zasluga i sada smatrali sebe neophodnim, zahtevali su vee nagrade ili
ranije penzionisaǌe. Cezar je poslao Krispa da ih umiri novim obeaǌima,
koje e ispuniti nakon povratka iz Afrike. Ali, vojnici, kako bi ojaqali svoje
zahteve, krenuli su na Rim. Meutim, Cezar, doxavxi iz Male Azije u pravi
qas, preplaxio ih je kratkom naredbom da se otpuste — blef koji je odmah doveo
do umirivaǌa buntovnika.
7. Bitke kod Tapsa i Munde
Cezar u Rimu nije ostao due no xto je bilo potrebno da nadgleda za-
kasnele izbore magistrata za posledǌa tri meseca 47. i da zavede red u gradu.
Kao novi konzuli izabrani su Fufidije Gal i Publije Vatinije. Cezarova druga
diktatura verovatno se zavrxila oktobra, ali je zadrao prokonzulski imperium
i bio je po trei put izabran za konzula za 46. Po olakxavaǌu ekonomske
situacije, nagradivxi svoje sledbenike i oprostivxi mnogim pompejevcima koje
je potqinio, krajem godine ukrcao se na brod radi kampaǌe u Africi sredi-
nom zime, koja vixe nije mogla podneti daǉa odlagaǌa. Naime, svi Cezarovi
protivnici bili su se okupili u Utici.
Ostaci Pompejevih snaga sastavǉeni su u novih deset legija, koje je kraǉ Juba
ojaqao sa 4 numidske legije, koje su obuqavali italijanski uqiteǉi ratne vex-
tine, a Scipion sa 20000 pexaka i borbenim slonovima. Sa malo neblagov-
remenim obzirom prema pravu seniorata, pompejevci su upravu nad rimskom
vojskom dodelili Scipionu, Pompejevom zetu, koji se suvixe rado priklonio
Jubi; meutim, ǌegov glavni poruqnik, Labinije, qinio se najvixe sposobnim
da pobedi Cezara.
Rat u Africi za Cezara je predstavǉao trku sa vremenom. Olakxavajua okol-
nost bila je ta xto se Juba morao povui, jer je kraǉ Boho bio zauzeo ǌegovu
Cirtu. Cezar je svoje trupe prebacivao u vixe navrata u intervalima izmeu
zimskih oluja. Sa prethodnicom nepouzdano je drao liniju obale blizu (Lep-
cis Minor). Tokom ekspedicije tragaǌa za stoqnom hranom blizu Ruspine bio
je iznenaen i skoro okruen snanom koǌicom pod Labinijem; meutim, on je
brzo reorganizovao vojsku u uzastopnu borbenu liniju i borio se da probije
put ka sklonixtu na obliǌim brdima bez ozbiǉnih gubitaka. Posle dolaska
posledǌeg konvoja, qime je broj povean na qitavih osam legija, eleo je da
namami protivnika u estoku bitku. Prilika se ukazala tokom opsade grada
Tapsa, koji se nalazio na rtu na Tuniskoj obali i koji je bio povezan sa zaleem
posredstvom dva koridora na svakoj strani divǉe lagune. Dozvolio je da ga
iseku na ovom jeziqku zemǉe; ali, ovim oqevidnim rtvovaǌem doveo je Metela
– 60 –
Scipiona u takav poloaj na severnom koridoru da ne moe da odbije bitku
i strmoglavom brzinom napada probio se u neprijateǉske redove i posuvratio
ih pre nego xto su uspeli stati u borbeni poredak. Tokom progona Cezarove
trupe otele su se kontroli i odbile da prue milost tako da se susret kod
Tapsa zavrxio pokoǉem mnogo gorim nego onaj kod Farsala i svi vodei Pom-
pejevi oficiri, sem Labinija, su poginuli u bekstvu ili nedugo zatim. Posle
katastrofe kod Tapsa, Cezarov najneumoǉiviji neprijateǉ M. Katon, koji je up-
ravǉao garnizonom pompejevaca u Utici, izbegao je ǌegovu milost oduzevxi sebi
ivot. Juba i Petrej na gozbi su ubili jednog drugog, a i Scipion je izvrxio
samoubistvo. Jubina kraǉevina veim delom pretvorena je u provinciju Africa
Nova i poverena je Krispu.
Posledǌa bitka odigrae se u Xpaniji. Sin poraenog voe, Gnej Pompej,
iskorstivxi slavno ime koje je ǌegov otac ostavio u Xpaniji i odvratnost
prema tiranskom namesniku cezarovcu, posle bitke kod Farsala pozabavio se
sakupǉaǌem nove vojske. Posle bitke kod Tapsa ojaqan je izbeglicama iz Afrike
pod Labinijem i svojim mlaim bratom Sekstom. Napokon ǌegova vojska obuh-
vatala je 13 legija, mada su veinu regruta qinili uroenici.
Posle leta provedenog u Rimu, Cezar se odluqio na borbu protiv Pompejevih
sinova sa osam legija i svoju qetvrtu zimsku kampaǌu graanskog rata vodio
je u junoj Xpaniji. U nemogunosti da svoje protivnike opsedne u ǌihovim
uporixtima, odluqio se na neobiqan rizik da borbu prihvati na zemǉi koja je
prisilila legije da izvedu uzbrdan napad. Bitka kod Munde (izmeu Seviǉe
i Malage) bila je jedna od najteih Cezarovih bitaka; ali, na kraju je deseta
legija unixtila neprijateǉski bok, a koǌanici mavretinskog kraǉa, Boguda,
udarila je na nesreeno krilo u pozadini. Mada je Sekst Pompej doiveo da
vodi nove ratove sa Cezarovim naslednicima, nije zabeleeno da je ijedan drugi
oficir-pompejevac preiveo katastrofu kod Munde i trupe pompejevaca bile su
unixtavane bez razlike. Marta 45. Cezar je postao neosporeni gospodar Rima.
Izvori:
U
benici:
— H. H. Scullard, Roman history from Gracco to Nero
— Belexke Srana Miloxevia sa predavaǌa prof. S. Ferjanqi u Beo-
gradu 16. 04. 2003.
Priruqnici:
– 61 –
Xegan Marija
CEZAROVA DIKTATURA
1. Izvori

— Plutarhove biografije.
— Ciceron, I vek p. n. e., autor mnogih govora i pisma, koji su korisni za
prouqavaǌe perioda 49 – 44.
je bio Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona. Korisno je ǌegovo
delo Epistulae ad Caesarem (?).
— Svetonije Trankvil, I/II vek n. e., De vita Caesarum.
2. Cezarova diktature
Prva Cezarova diktatura pada u 49. godinu. Pretor Marko Emilije

Lepid od narodne skupxtine, kako navodi Apijan, ili od Senata, kako navodi
Plutarh, dobio je ovlaxeǌe da Cezara imenuje za diktatora. Ovo zvaǌe je
verovatno bilo ograniqeno i dozvoǉavalo mu je, kao i konzulima IV i III veka,
da nadgleda izbore za konzule za 49., comitiorum habendorum causa. Konzuli za
ovu godinu su ve bili izabrani, ali su pobegli sa Pompejem na istok. Lepid
je pokuxao da sazove izborne komicije, ali iz Ciceronovih pisama saznajemo da
je taj akt bio nezakonit. Lepid kao pretor bio je na niem rangu no konzul, a
pravo sazivaǌa izbornih komicija imao je ili konzul ili diktator. Poxto se iz
Xpanije vratio u Rim Cezar je, u skladu sa svojom dunoxu, vodio konzulske
izbore za 49., na kojim je jednako bio i uspexan kandidat. Za drugog konzula iz-
abran je Servilije Isaurit. Po sprovoeǌu nekih vanrednih zakona i uivaǌa
u zvaǌu diktatora samo 11 dana, odrekao se ove dunosti i za sada zadovoǉio
,,samo” konzulskim zvaǌem.
Druga Cezarova diktatura pada u 48. godinu. Posle bitke kod Farsala Isaurit
je imenovao Cezara za drugo diktatorsko zvaǌe. Ovaj put na godinu dana i radi
voeǌa rata protiv Pompeja, rei gerundae causa. Mada u fastima se za period prve
Cezarove diktature ne pomiǌe magister equitum, tokom druge diktature Cezar je
za zapovednika koǌice postavio M. Antonija.
Trea Cezarova diktatura pada u 46. godinu kada je vrxio i zvaǌe konzula.
Kada je bitka kod Tapsa dovela do zavrxetka graanskog rata, Cezar je bio
izabran za tree diktatorsko zvaǌe, ali ograniqeno na rok od 10 godina. U
nekim izvorima stoji da je Cezar ve bio odreen za qetvrtu diktaturu, xto
navodi na zakǉuqak da su se svake godine obnavǉala diktatorska ovlaxeǌa.
Dok jedni smatraju da je ovaj put Cezar postao dictator rei publicae constituendae
– 62 –
causa, tj. imao je velika ovlaxeǌa da kroz svoj rad sprovede obnovu republike,
drugi tvrde rei gerundae causa. Za novog zapovednika koǌice izabran je konzul
Lepid.
Godine 45. Cezar je izabran za consul sine collega.
14. februara 44. Cezar preuzeo novo diktatorsko zvaǌe, koje je bilo trajno,
dictator in perpetum. O ovome svedoqi Ciceron u svojim Filipikama. Senat mu
je izglasao i druge poqasti. U javnim prilikama trebao je da nosi odoru tri-
jumfatora, lovorov venac i da sedi u zlatnoj stolici mesto magistarske sella
curulis. Antonije je imenovan za svextenika (flamen).
3. Cezarova druga ovlaxeǌa
Cezar je uivao konzulsko zvaǌe 48., 46., 45. i 44. Zvaǌe vrhovnog
svextenika imao je od 63. Mada Dion Kasije tvrdi da je 48. dobio doivotna
tribunska ovlaxeǌa, moderna istoriografija se ne slae. Poznato je samo da
je Cezar prihvatio je tribunski sacrosanctitas. Ciceron u jednom od svojih pisama
navodi da je Cezar 46./47. imao praefectura morum sa cenzorskim ovlaxeǌima.
4. Cezar — kraǉ?
Mada postoje svedoqanstva, neverovatno je da je Cezar udeo za tit-

ulom rex, jer ona u suxtini ne bi doprinela ǌegovoj vlasti. Naime, jox od
vremena Tarkvinija Oholog ova titula je izazivala veliko gnuxaǌe Rimǉana.
Ali, Cezarovi neprijateǉi su xirili glasine da on bax eli omraenu tit-
ulu. Kada je poqetkom 44. pozdravǉen kao rex, odgovorio je ,,Moje ime je Cezar,
a ne kraǉ”35 . Jednom prilikom dva tribuna stavila su dijademu (znak kraǉevske
vlasti) na Cezarovu statuu. Narodne tribune Cezar je smenio i zapretio je da
e kazniti svakog onog koji o ǌemu govori kao kraǉu. Potom, na dan praznika
Luperkalija 15. februara nije prihvatio dijademu koju mu je ponudio Antonije
i naredio je da se u faste unese da je odbio kraǉevsku vlast. Ako poverujemo da
je Cezar teio tituli onda epizodu na dan Luperkalija treba posmatrati na sl.
naqin: da je masa zahtevala on bi prihvatio dijademu. S druge strane moda
je eleo samo da okonqa glasine javnim odricaǌem. Najzad, kada je pronaeno
Sibilino proroqanstvo ono je protumaqeno da Parane moe poraziti samo rex,
te je pred Senat iznet predlog da Cezar treba da primi kraǉevsko titulu van
Italije. Tako su ga neprijateǉi saterali u oxak.
U modernoj istoriografiji jox nije dat konaqan odgovor na pitaǌe da li je
Cezar teio kraǉevskoj vlasti.
5. Cezarova politika prema provincijama
Staǌe u provincijama zaokupǉalo je Cezarovu paǌu jox od poqetka

karijere. Kao politiqki debitant 77. i 76. poveo parnicu (iako bez uspeha)
protiv dvojice Sulinih najpohlepnijih namesnika; kao konzul 59. pooxtrio je
zakon vezan za iznuivaǌe u provincijama, lex Julia de repetundis. Posle Farsala
smaǌio je porez Aziji i verovatno drugim istoqnim provincijama, koje su texko
podnosile potraivaǌa Pompejevih oficira, i prava sakupǉaǌa preneo je sa
rimskih poreznika na municipalne vlade. U Aziji i Siciliji ukinio je desetak
i utvrdio je fiksni zemǉixni porez.
Retrogradna mera, kojom je ograniqio rok dunosti bivxih pretora na jednu
godinu i bivxih konzula na dve, bila je podstaknuta strahom od ambicioznih
namesnika rexenih da preu svoj Rubikon.
Period Cezarove diktature bio je od osnovnog znaqaja za istoriju provincija,
jer u ovo vreme ukloǌene su granice koje su do tada razdvajale provincijalce od
35
Rex je rimski cognomen
– 63 –
Italika. U provincije Cezar je poslao suvixan rimski proletarijat i penzion-
isao je vei broj veterana dodeǉivaǌem provincijske zemǉe — samo za privi-
legovane obezbedio je posede na italijanskoj zemǉi. Svim ovim prekomorskim
naseobinama dao je status rimske ili latinske kolonije. U gradu gde je bilo
vixe italskog stanovnixtva Cezar je dodeǉivao puno graansko pravo, a gde
je domae preovlaivalo, dodeǉivao je latinsko. Prvi gradovi koji su dobili
puno rimsko graansko pravo bili su Gades i Olisipo (Lisabon) u Xpaniji.
Neki gradovi Galije i Xpanije i svi gradovi Sicilije podvedni su pod latinski
status.
Uveo je jednu novinu — provincija je rimsko graansko pravo mogla stei
slubom prema Republici ili dobrovoǉnim prihvataǌem rimske kulture. Tako
je na svom povratku u Rim decembra 49. Cezar je sproveo zakon da se potvrdi
puno graansko pravo umesto latinskog narodu Transpadinske Galije zbog ko-
risne slube koju su pruili transpadanski vojnici. Zatim, dodelio je pravo
jednoj qitavoj legiji (Legio Alaudae tako nazvanoj po xevinoj ubi na kacigama),
koju je regrutovao u Narbonskoj Galiji.
Doneo je zakonsku odredbu da se dodele gr. prava medicinarima i uqiteǉima
koji su stanovali u Rimu.
Proceǌuje se da je osnovao ne maǌe od 20 kolonija u provincijama i da je obezbe-
dio nove kue u inostranstvu za vixe od 100000 rimskih graana. Kao kolonije
veterana treba pomenuti kolonije u Kampaniji (VII i VIII legija), u Galiji Are-
lat (VI legija) i Narbona (X legija). U Kartagi Cezar je osnovao veliko naseǉe
za rimski proletarijat na strani koja je bila pod kletvom Scipiona Emilijana.
Iako je vei broj Cezarovih kolonija bio stacioniran na zapadnom Mediteranu,
osnovane su i eksperimentalne naseobine u orijentalnim provincijama; meu
ovim samo Korint, koji je kao i Kartaga bio kolonija proletarijata, niji uivao
nikakav vei znaqaj.
Glavni Cezarov ciǉ u osnivaǌu kolonija van Italije bio je finansijske prirode
— zemǉa u provinciji koxtala je maǌe no u Italiji. Ali, moe se pret-
postaviti i da je na umu imao doprinos italijanskih naseǉenika u romanizaciji
prekomorskih zemaǉa koje su naseǉavali, te je pruio punu podrxku toj ten-
denciji. Isto tako oslobodio je Rim vixak stanovnixtva — 80000 disfali-
fikovanih primaoca ita poslao je u nove prekomorske kolonije — i poboǉxao
privredu.
6. Cezarovi zakoni
6.1. Zakoni 49. p. n. e.
Godine 49. p. n. e. Cezar je suspendovao Sulin zakon i dopustio je

sinovima proskribovanih da se nadmeu za magistrature. Iste godine sproveo je
lex data. Odredio je da se poveriocima mesto novca vraa pokretna ili nepokre-
tna imovina. Obrazovao je posebnu komisiju, koja je imala zadatak da odredi
vrednost te imovine pre izbijaǌa graanskog rata. Ovom merom Cezar je donekle
pomogao dunicima. Dozvolio je i povratak svih izgnanika, osim Milona.
6.2. Reorganizacija Senata
U toku perioda od 48. do 44. Cezar je reorganizovao Senat. Jednom

glavni quvar republikanske tradicije, Senat je postepeno pretvaran u pasivno
sredstvo Cezarove voǉe. Cezaru je bio potreban takav Senat koji e priznavati
ǌegovu vrhovnu vlast i koji e u vreme ǌegova odsustva — planirao je da ratuje
sa Daqanima i Paranima — voditi dravu. Qlanstvo Senata, sada poveano
na qak 900, mahom se sastojalo od Cezarovih pristalica. Provincijsku aris-
tokratiju u Senat prvi je uveo tek Klaudije, a Cezar verovatno u Senat uvodi
one stanovnike provincija koji su poreklom bili Rimǉani. Moderna isotri-
– 64 –
ografija smatra da je Cezar u Senat uveo vitezove iz italskih municipija.
Mnogi od starijih senatora obiqno su odsustovali sa sednica. Interesantno je
napomenuti da su se qlanovi novog Senata obavezli da e braniti Cezara i po
ceni svojih ivota.
Treba pomenuti da je u ovom periodu povean broj magistrata; pretora na 16,
edila na 6 i kvestora na 40.
Ukinuo je kolegije koje je Klodije obnovio.
6.3. Lex Julia municipalis
Ovaj natpis koji je pronaen u Herakleji u junoj Italiji sadri tri

zakona, koje je Cezar predloio, a koji su sprovedeni po Cezarovoj smrti.
1. U prvom zakonu navedene su odredbe o besplatnom davaǌu ita. Broj
primaoca besplatnog ita smaǌen je sa 320000 na 150000. Postojali
su magistrati koji su sastavǉali poseban spisak graana koji su kval-
ifikovani da dobiju besplatno ito. Da bi se obezbedile redovnije
zalihe ita napravǉen plan za stvaraǌe prostrane vextaqke luke kod
Ostije.
2. Odredbe o dunostima edila i ǌima potqiǌenih magistrata. Pored
ostalog, predvia odravaǌe puteva i nadzor nad trgovima.
3. Izjednaqavaǌe u administrativnom pogledu svih gradova Italije: au-
tonomija u rexavaǌu lokalnih pitaǌa, utvrena pravila za izbor grad-
skih magistrata, starosna granica magistrata (30), broj senatora...
6.4. Reforma kalendara
Izvrxio je reformu rimskog kalendara, koji je bio u haosu pre graa-

nskog rata36 , dodavaǌem 67 dana na godinu 46. i uvoeǌem solarnog kalendara
zasnovanog na proraqunima Sosigena, aleksandrijskog nauqnika. Ovaj kalendar,
koji je uz maǌe izmene 1582. predstavio papa Grgur XIII i koji nije bio pri-
hvaen u Britaniji do 1752., jox uvek se koristi i stoga predstavǉa najtrajniju
Cezarovu reformu.
Izvori:
— Plutarh, Cezar
— G. S. Trankvil, Dvanaest rimskih careva, Julije Cezar, Rijeka 1978.
U
benici:
Priruqnici:
36
interkalaran mesec korixen u politiqke svrhe te je od 52. do 46. razlika bila dva
do tri meseca
– 65 –
Xegan Marija
DRUGI TRIJUMVIRAT
1. Martovske ide 44. godine p. n. e.
Verovalo se da Cezarove reforme nee naruxiti osnovni okvir re-

publikanskog ureeǌa. Meutim, Cezarov raskid sa republikanskom tradici-
jom nagovexten je sve veim zapovedniqkim draǌem i povremenim tiranskim
vladaǌem, pogotovu tokom posledǌih meseci ǌegova ivota. Ranije on je napadao
pesnika Katula tako xto je na ǌegovu skaradnost odgovarao pozivom na veqeru,
ali tokom diktature kaznio je satiriqna bockaǌa lakrdijaxkog spisateǉa, D.
Laberija, obavezujui ga da glumi jednu od svojih uloga u javnoj predstavi —
drska uvreda za rimskog eques. Nedostatak civilitas verovatno duguje svom dugom
odsustvu sa Foruma i neprekidnom uvebavaǌu vojnog imperium; ali, u druxtvu
gde je po navici sloboda govora bila dozvoǉena do neke granice, ǌegovo odseqno
i represivno draǌe ukazivalo je na autokratiju u povoju.
Potreba za slobodom brzo je postala oqevidna. Kada je Cezar izjavio svoju
nameru da napusti Rim zbog isplanirane vojne kampaǌe 18. marta 44., grupa
od 60 do 80 prvaka republike skovala je plan da ga ubije na sednici senata
15. marta. Tvorci ove zavere, Gaj Kasije Longin i Marko Junije Brut, bili
su pomilovani Pompejevci, ali veina ǌihovih saizvrxioca bili su bivxi
Cezarovi vojnici. Zavera je prirodno ukǉuqivala ǉude nezadovoǉne dikta-
turom, kao i pustolove koji su se nadali boǉoj karijeri u ponovo uspostavǉenoj
republici. Ipak, nekoliko predvodnika, kao xto su Decim Brut i Gaj Trebonije,
koji su stali na stranu Cezara tokom graanskog rata i koji su jox uvek bili
u ǌegovoj milosti, pridruili su se zaveri u eǉi da slue republici. Mada
su kolale nejasne glasine o zaveri, to nije bilo dovoǉno da odvrati Cezara
od mesta sastanka u Pompejevoj kuriji na martovske ide. Sam i nenaoruan od
senatora, koji su zaboravili svoju zakletvu da e ga xtititi i zavetovali se
svojim ivotima, Cezar je brzo ubijen.
2. Unutraxǌa politika Antonija
Po ubistvu Cezara, senatori su u urbi napustili zgradu vea, uplax-

ivxi se za sopstvene ivote. U meuvremenu zaverenici pourixe na Forum kako
bi obelodanili ,,radosnu vest”, ali izuzev sluqajnih prolaznika nisu naixli
ni na koga. Shvativxi da sada ǌima preti opasnost, zaverenici su se povukli
na Kapitol i tamo utvrdili.
Oqekujui daǉi sled dogaaja, zaverenici su dopustili da incijativa pree u
ruke glavnih Cezarovih pomonika, Marka Emilija Lepida i Marka Antonija.
U vreme Cezarove smrti Lepid, koji se spremao da preuzme namesnixtvo nad
Galijom Narbonskom i Ovostranom Hispanijom, nalazio se sa odredom regruta
pred kapijama Rima. Saznavxi za Cezarovu smrt, bez odlagaǌa je prodro u grad,
s namerom da udari na Kapitol. Meutim, pre no xto je napad organizovan, stvar
u svoje ruke uzima Antonije, a Lepid odlazi u svoje provincije.
Marko Antonije je, kao Sula i Cezar, poticao iz ugledne porodice. ǋegov otac
poginuo je u jednom sukobu sa piratima. Antonije je bio Cezarov poruqnik u Gal-
iji, a potom Cezarov pomonik tokom graanskog rata. Godine 44., pored Cezara,
bio je drugi konzul. Poxto su zaverenici svojevremeno raspravǉali da li i on
treba da deli Cezarovu sudbinu, Antonije se, u strahu po svoj ivot, u vreme
martovskih Ida sklonio iz Rima. Meutim, sledee noi, unajmivxi telesnu
– 66 –
gardu, domogao se Cezarovih dravnih papira, koje mu je diktatorova udovica,
Kalpurnija, svojevoǉno predala; tokom dana preuzeo je komandu od Lepida.
Zahvaǉujui svom iskustvu, Antonije je znao da ne treba na preqac reagovati.
Stoga je zadrao Lepidove vojnike, a sednicu senata odgodio za sledei dan.
Istovremeno sporazumeo se sa svojim nekadaxǌim neprijateǉem, P. Kornelijem
Dolabelom. Mada je ranije radio protiv Dolabele, Antonije mu je sada poverio
Cezarove fasces37 .
17. marta 44. na predlog Cicerona senat je pomilovao zaverenike kako bi se
izbegao nov graanski rat. Na predlog Antonija odluqeno je da se sprovedu
brojne mere, koje je Cezar imao nameru sprovesti, ali iz poznatih razloga u
tome nije uspeo. Napokon, odluqeno je da se pokojnom diktatoru priredi javna
sahrana. Ova posledǌa odluka gotovo da je obezvredila onu o amnestiji. Prizor
Cezarova tela i krvave toge, qitaǌe testamenta i Antonijev pohvalni govor
poqivxem diktatoru, uznemirili su duhove. Uplaxivxi se linqa, zaverenici
su kradom pobegli iz Rima. Posebno razgnevǉeni bili su Cezarovi veterani,
koji su gubitkom svoga voe izgubili i obeane penzije.
Sve do kraja aprila 44. Antonije je uspexno sprovodio politiku izmireǌa.
Nije spreqavao zaverenike, koje je svojevremeno Cezar naimenovao za namesnike,
da preuzmu poloaje u dodeǉenim provincijama. Tako Decim Brut postaje names-
nik Cisalpinske Galije, a Trebonije Azije. U korist Marka Bruta i Kasija,
koji su lutali Italijom i bojali se povratka u grad, he procured a special dis-
pensation from their judical duties as praetors. Novim agrarnim zakonom, koji je
predviao dodeǉivaǌe zemǉixnih poseda na prostoru Italije, zadovoǉio je
i sklonio Cezarove veterane iz Rima. Imajui na umu ozlojaenost senata kada
je Cezar zloupotrebio poloaj diktatora, Antonije ukida ovo zvaǌe. Dolabeli
i sebi skromno je dodelio samo zvaǌa prokonzula. Senat je odluqio Antonija
postaviti za namesnika Makedonije, a Dolabelu Sirije.
Antanta Antonija i senata u prvom trenutku spasila je Rim haosa. Meutim,
daǉi uspeh ovog saveza bie ugroen Antonijevim teǌama ka privilegijama
i falsifikovaǌem Cezarovih akata. Krajem aprila, situaciju e pogorxati
dolazak Gaja Oktavija, Cezarovog adoptivnog sina, u Italiju.
3. Ciceronove Filipike. Bitka kod Mutine
Cezarova voǉa je bila da ǌegov neak Oktavijan bude prvi naslednik,

kao i da deo nasledstva pripadne Decimu Brutu. Svakom rimskom graaninu
Cezar je ostavio po 300 sestera, kao i lep vrt iza Tibra.
Gaj Oktavijan poreklo je vodio iz vojniqke porodice volxanskog grada Velitre,
koja je odnedavna iz vitexkog prexla u senatorski stale. Sa rodom Julijevaca
povezala se brakom Oktavijanova dede i Cezarove sestre. 46. Cezar se prvi
put upoznao sa svojim neakom, da bi ga ve sledee godine poslao u epirski
grad Apoloniju radi vojne obuke. Tada je i promenio svoj testament u korist
mladia. Osamnaestogodixǌi Oktavijan, saznavxi za Cezarovu smrt, nije imao
odreen razlog verovati da e bax on preuzeti diktatorovo politiqko naslee.
Meutim, pretpostavio je da e makar biti pomenut u testamentu. Stoga se, da
bi zaxtitio sopstvene interese, vraa u Italiju. U Rim odlazi onog trenutka
kada je saznao da je Cezarov prvi naslednik. Poxto je promenio ime u Gaj Julije
Cezar Oktavijan, posetio je Antonija kao Cezarova tajnika, da rexi pitaǌe
nasledstva. Meutim, kako je Antonije potroxio Cezarovo liqno blago i kako
je eleo oterati Oktavijana, maja 44. dolazi do sukoba. Antonije nije odmah
otvoreno radio protiv Oktavijana, ali je ipak gledao da se obezbedi od kakvih
buduih napada. U tom ciǉu sprovodi zakon, lex de permutatione provinciae, ko-
jim umesto nad Makedonijom dobija petogodixǌu upravu nad Cisalpinskom i
Transalpinskom Galijom. Takoe je ovlaxen da Cezarove legije iz Makedonije
37
fasc, fascis, nm (lat.) — sveaǌ prua koji je noxen ispred najvixih magistrata,
simbol vlasti
– 67 –
prebaci u svoje nove provincije. Avgusta sukob izmeu Antonija i Oktavijana je
privremeno obustavǉen pod pritiskom bivxih Cezarovih oficira, koji su sma-
trali da e ǌihovi interesi, u sluqaju rata Cezarova komandanta i Cezarova
sina, biti izdani. Meutim, primirje izmeu Antonija i Oktavijana bilo je
kratkog veka.
Jula 44. Marko Brut i Kasije, dva glavna zaverenika, izrazili su eǉu da
preuzmu namesnixtvo u provincijama koje im je poqetkom godine dodelio Senat
— Brutu Krit, a Kasiju Kirenu. Meutim, Antonijev odgovor bio je takav da su
ova dvojica poverovala kako amnestija izglasana 17. marta vixe nije na snazi.
Uplaxivxi se, ova dvojica napuxtaju Italiju, odlaze na Istok da tamo sakupe
vojsku.
Septembra 44. izbija svaa izmeu Antonija i vremexnog rimskog dravnika
Cicerona. Ciceron se istakao na sednici senata 17. marta, ali od tada on nije
aktivno uqestvovao u javnom ivotu. Na sastanku senata 01. 09. Antonije je
prigovorio zbog odsustva Cicerona. Ovaj posledǌi se sledeeg dana pojavio u
zgradi senata i u odsustvu Antonija odrao jedan govor poznat kao Prva Fil-
ipika. Govor je, naravno, bio uperen protiv Antonija. Ubrzo zatim, Ciceron
objavǉuje pamflet, Druga Filipika, u kome je Antonija okarakterisao kao neprin-
cipijelnog pustolova koji deli Cezarove izdajniqke ambicije s nexto maǌe vex-
tine. Ciceron je bio uveren u istinitost svojih optubi. Sebe je video kao
novog Demostena. Slobodan i civilizovan svet suprostavǉao je brutalnoj vo-
jnoj diktaturi.
Oktobra 44. Antonije je prekinuo primirje sa Oktavijanom, poxto ga je lano
optuio za pokuxaj atentata. Dok se Antonije spremao da makedonske legije
prebaci u Italiju, ǌegov protivnik, mada nije imao zakonska prava, pozvao je
Cezarove veterane na oruje. Vixe hiǉada vojnika, koji su novim agrarnim
zakonom dobili posede na prostoru Kampanije, odgovorili su na Oktavijanov
poziv; dve od qetiri makedonske legije takoe su prexle na ǌegovu stranu. An-
tonije, uplaxivxi se novog sleda dogaaja, nije se usudio staviti na glasaǌe
predlog zakona da se Oktavijan proglasi za dravnog neprijateǉa. Kako je
uticaj Oktavijana sve vixe jaqao, Antonije je odluqio svoje trupe prebaciti
u Cisalpinsku Galiju i pre predvienog roka preuzeti namesnixtvo od Dec-
ima Bruta. Brut je znao da sam nee dugo izdrati u borbi protiv Antonija.
Meutim, iz Rima je stiglo nareeǌe da i daǉe ostane na poloaju.
Poxto je Antonije napustio Rim, u grad se vratio Ciceron s ciǉem da obrazuje
jednu koaliciju protiv Antonija i za odbranu republike. Odrao je govor, Treu
Filipiku, u kome je tvrdio da je Antonije teio vojnoj diktaturi. Decembra, na
predlog Cicerona, senat je doneo odluku da Decim Brut ostane kao namesnik u
svojoj provinciji do daǉǌeg. Januara 43. Ciceron je odrao jox jedan govor,
Peta Filipika. Predloio je da se, budui da su na silu doneti, ukinu An-
tonijevi skoraxǌi zakoni, pogotovo onaj koji mu je obezbeivao namesnixtvo u
Cisalpinskoj Galiji. Ciceron se zalae da se Oktavijan imenuje za propretora
u borbi protiv Antonija. Senat ne prihvata Ciceronove predloge. Ipak, upozo-
rava Antonija da se dri daǉe od Cisalpinske Galije. Takoe izdaje nareeǌe
da novi konzuli, A. Hirtius i G. Vibius Pansa, dre vojsku u pripravnosti.
U meuvremenu, Antonije je opseo Decima Bruta u Mutini. Senatu je ponudio
da evakuixe prostor Cisalpinske Galije odmah, prostor Transalpinske nakon
pet godina, pod uslovom da ǌegovi zakoni i daǉe ostanu na snazi, kao i da se
obezbede plate i penzije ǌegovim trupama. Senat je, meutim, odbio da prego-
vara sa Antonijem, ponixtio ǌegove zakone i proglasio vanredno staǌe. Poxto
je ǌegova mirovna ponuda odbijena, Antonije je vixe paǌe posvetio opsadi
Mutine. Nadao se da e nedostatak hrane u gradu primorati Decima Bruta na
kapitulaciju, ali ovaj se hrabro drao. Aprila 43., nedaleko od grada rimski
konzuli su svoje snage spojili sa Oktavijanovim radi zajedniqke borbe protiv
Antonija. Doxlo je do sukoba u kojima je Antonije pretrpeo poraz. Ali, po
porazu, Antonije se s vojskom uspeo povui na prostor june Francuske. Senat,
smatravxi da je dobio rat, Antonija je proglasio za dravnog neprijateǉa. Is-
– 68 –
tovremeno Antonije se spremao za nove ratne operacije. Gledao je da za svoju
stvar pridobije namesnike Galije i Xpanije. Naime, 43. Lepid je sa sedam
legija bio stacioniran u Narbonskoj Galiji, a dve velike vojske nalazile su se
i na prostorima Onostrane Xpanije i Galije Komate. Ciceron je zapovednicima
ovih vojski slao depexu za depexom u kojima ih je podseao da ostanu verni re-
publici. Meutim, svaki od ǌih kada se suoqio sa Antonijem, rexio je prei na
ǌegovu stranu. Jedino je Lepidu Antonije ponudio jednakost u pravima. Krajem
leta 43. Antonije je ponovo uxao u Italiju i bez otpora zauzeo Cisalpinsku
Galiju. Koalicija koja ga je porazila kod Mutine u meuvremenu se raspala, a
Decim Brut, ostavxi usamǉen, pokuxao je pobei svome imeǌaku u Makedoniji.
Napokon, Decima Bruta je izdala i vojska, uhvaen je i pogubǉen.
4. Oktavijanov dravni udar. Drugi trijumvirat
Sticajem okolnosti, rimski konzul Hirtius poginuo je u bici kod Mu-

tine, a ǌegov kolega Pansa preminuo je nedugo zatim od zadobijenih rana. Senat
je naloio Oktavijanu da svoje snage udrui sa Decimom Brutom, kao i da mu
prepusti vrhovnu komandu. Naime, mada je senat bio na strani Oktavijana u
borbi protiv Antonija, dobro je znao da je na due staze Oktavijan daleko
opasniji neprijateǉ po republiku. Oktavijan nije mogao saraivati s jednim
od ubica Cezara, te je odluqio raskrstiti sa senatom. Jula 43. poslao mu
je zahtev da ga imenuje za jednog od konzula. Poxto je senat odbio, Oktavijan
s vojskom kree na Rim i grad zauzima bez otpora. Organizovao je izbore za
nove konzule. Pored Oktavijana za novog konzula bio je izabran i ǌegov roak
Pedije. Oktavijan se pobrinuo i da se potvrdi lex curiata, kojim se on priznaje
za Cezarova adoptivna sina.
Postavxi konzul, Oktavijanov prvi zadatak bio je da putem narodne skupxtine
sprovede predlog zakona o ukidaǌu amnestije donete prethodne godine, kao i da
se obrazuje naroqiti sud za sueǌe Cezarovim atentatorima. Ovaj zakon bio
je direktno uperen protiv glavnih zaverenika, Marka Bruta i Kasija. Poxto
se zavadio sa senatom, Oktavijan stupa u vezu sa svojim dojuqeraxǌim nepri-
jateǉima. Naime, prvo je ponixtio odredbu kojom se Antonije stavǉao van za-
kona, da bi potom Antoniju i Lepidu ponudio mirovne pregovore. Na sastanku
u Bononiji obrazovan je drugi trijumvirat.
Posle sastanka u Bononiji u Rim se vraaju Antonije i Lepid. Budui tri-
jumviri su posredstvom tribuna Publija Tita kroz tributske komicije sprov-
eli predlog zakona o ǌihovom naimenovaǌu za triumviri rei publicae constituendae
consulari potestate na pet godina. Ovim sva vlast se koncentrisala u ruke tri-
jumvira, dok su ovlaxeǌa senata i drugih magistrata bila ograniqena. Dan
kada je usvojen lex Titia moe se smatrati posledǌim danom republike.
5. Proskripcije. Bitke kod Filipa
Trijumviri su poqetkom svoje vlade rexili da pribegnu sistemu pro-

skripcija. Na ǌihovoj listi prosribovanih naxla su se imena 300 senatora i 2
000 vitezova. Neki od proskribovanih su pomilovani, neki su pobegli iz Ital-
ije, ali najvei broj ǌih je ubijen. Kao rtva proskripcija pao je i Ciceron.
Proskripcijama trijumviri nisu eleli samo da se oslobode svojih politiqkih
protivnika, ve i da se domognu novca radi isplaivaǌa trupa. Pokazalo se
da konfiskovana imovina nee biti dovoǉna da podmiri sve potrebe, te su tri-
jumviri pribegli razrezivaǌu novih poreza. Protiv novog poreza koji su imale
plaati bogate rimske dame ustala je Hortenzija pod parolom da dok ene ne
dobiju graanska prava, nee ni plaati poreze.
Trijumviri da bi ojaqali svoju poziciju, odluqili su uvesti nov dravni kult
u qast divus Julius, kao i podii jedan hram. Tako 01. januara 42. Oktavijan
postaje boiji sin — divi filius.
– 69 –
Trijumviri su izvrxili izmeu sebe podelu zapadnih provincija. Antoniju
je pripala Galija Komata, Lepidu Narbonska Galija, kao i dve Xpanije, dok
Oktavijanu Sicilija, Sardinija i Afrika. Italija je ostala zajedniqki posed
na kome je svaki od trijumvira mogao sakupǉati i raspuxtati vojsku. Da bi
povratili vlast nad istoqnim provincijama, trijumviri su imali povesti rat
protiv Marka Bruta i Kasija. Primirje izmeu Antonija i Oktavijana po-
tvreno je veridbom posledǌeg sa Antonijevom pastorkom Klaudijom.
Marko Brut, poxto je u urbi napustio Italiju 44. godine, prvo odlazi u
Grqku. Tamo je oko sebe okupio preivele iz bitke kod Farsale, a oficire je
vrbovao iz redova mladih Rimǉana koji su se nalazili na xkolovaǌu u Atini.
Meu ǌegovim regrutima naxli su se i Ciceronov sin, kao i Horacije Flak.
Potom je Marko Brut na silu preuzeo namesnixtvo u Makedoniji. Pridobio je
i ilirske trupe Publija Vatinija, koje su se otrgle kontroli tokom bolesti
ǌihovog zapovednika. Zime 44/43. podstakao je na dezerterstvo vojsku Gaja
Antonija, brata Marka Antonija, koja je bila stacionirana u Apoloniji. Za-
hvaǉujui tome, nakon kratke opsade Marko Brut je i zauzeo grad. Februara 43.
senat ga je, uplaxivxi se Oktavijana i Antonija, imenovao za prokonzula Make-
donije i Ilirije. Poxto je porazio traqko pleme Besa, vojska ga je pozdravila
kao imperatora. Leta 43. Ciceron je savetovao Marka Bruta da spoji snage sa
svojim imeǌakom u Cisalipnskoj Galiji i time onemogui jaqaǌe Oktavijana,
kao i prodor Antonija iz Transalpinske Galije u severnu Italiju. Meutim,
Marko Brut je odluqio otii u Malu Aziju i pridruiti se Kasiju.
Poxto je Kasije napustio Italiju 44. godine, on odlazi na Bliski Istok.
Iste godine za namesnika Sirije imenovan je Dolabela, Antonijev kolega. Na
svom putu ka Siriji, Dolabela je iznenada napao Trebonija, namesnika Azije,
i pogubio ga. Senat je Dolabelu stavio van zakona i imenovao Kasija da povede
rat protiv uzurpatora. Poxto je Dolabelina vojska prexla na stranu Kasija,
Kasije je svog protivnika zatvorio u sirskoj luci Laodikeji. Da bi izbegao
sudbinu Trebonija, Dolabela je izvrxio samoubistvo. Posle pada Laodikeje,
Kasije stupa u vezu sa Markom Brutom. Do kraja 43. ova dvojica su pod svoju
vlast podvela gotovo sve istoqne provincije. Za svoju stvar jedino nisu mogli
pridobiti egipatsku kraǉicu Kleopatru.
Potcenivxi snage neprijateǉa, Marka Bruta i Kasija, Antonije je bio spreman
da sam povede rat protiv ǌih. Za to vreme Lepid je imao ostati u Italiji,
a Oktavijan pozabaviti se ratom protiv Seksta Pompeja. Meutim, poxto se
sam nije mogao suoqiti sa neprijateǉskom flotom, Antonije u pomo poziva Ok-
tavijana. Cezarovci su uspexno probili blokadu na Jadranu i uputili se ka
Makedoniji. Brut i Kasije utvrdili su se kod grada Filipa. Poxto im je
onemoguio dopremaǌe zaliha, Antonije je nagnao Bruta i Kasija da napuste
svoja utvreǌa i uu u otvoren sukob. U prvoj bici kod Filipa vojska Kasija
je pretrpela poraz, a on sam je izvrxio samoubistvo. Brut, pak, uspexno je
potisnuo rimsko krilo koje je predvodio Oktavijan. Nakon tri nedeǉe dolazi
do druge bitke kod Filipa, kada su Cezarovci trijumfovali. Brut je izvrxio
samoubistvo; ǌegovi istaknuti oficiri su pogubǉeni, a vojska je uvrxena u re-
dove Cezarovaca; jedino je republikanska flota izbegla katastrofu kod Filipa
i prebegla Sekstu Pompeju.
6. Peruzinski rat. Brundizinski rat
Kampaǌa protiv Bruta i Kasija jedva da je bila zavrxena, kada je dove-

den u pitaǌe daǉi opstanak trijumvirata. Antonije i Oktavijan oputuivali
su Lepida za nelojalnost, kao i za saradǌu sa Sekstom Pompejem. Dolazi do nove
podele provincija meu trijumvirima. Oktavijan od Lepida preuzima Xpaniju,
a Antonije Narbonsku Galiju. Od tog vremena Cisalpinska Galija smatra se
sastavnim delom Italije.
Oktavijan je na sebe preuzeo zadatak da obezbedi vojnike, qije usluge vixe nisu
– 70 –
bile potrebne posle bitaka kod Filipa. Odluqio je da veterane naseli po
kolonijama osnovanim na teritoriji 18 italskih gradova. To su bili stari
i najznaqajniji gradovi severne i sredǌe Italije — Ankona, Arimin, Kapua...
Zemǉixta koja su pripadala stanovnicima tih gradova konfiskovana su, stano-
vnici su proterani sa zemǉe, a novi posednici su dobijali obraenu zemǉu
zajedno sa robovima.
Nezadovoǉstvom italskog stanovnixtva koristili su se Antoniju bliski ǉudi:
ǌegov brat Lucije, koji je 41. zauzimao poloaj konzula, i Antonijeva ena Ful-
vija. Lucije i Fulvija poveli su meu italskim stanovnixtvom agitaciju pro-
tiv Oktavijana. Oni su na ǌega bacili odgovornost za nasiǉa koja su qiǌena u
vezi sa naseǉavaǌem veterana na zemǉixta italskih stanovnika. Stanovnixtvu
Rima su obeavali da e Antonije po povratku sa Istoka obnoviti republiku i
povesti rat protiv Oktavijana. Lucije i Fulvije, umesto da saqekaju podrxku
Antonija, odluqili su sami povesti rat protiv Oktavijana. Jeseni 41. Lu-
cije sa vojskom iz Preneste kree na Rim. Dok je Lucije napredovao ka Rimu,
Oktavijan u pomo poziva Salvidenija, koga je nexto ranije iz Italije poslao
u Xpaniju. Salvidenije je odgovorio na poziv, vratio se u Italiju i svoje
snage spojio sa Agripinim. Ova dvojica su Lucija zatvorili u etrurskom gradu
Peruziji. Lucije u pomo poziva Ventidija i Asinija Poliona, koji su se s
vojskama nalazili u Galiji. Mada su prodrli na prostor Italije, rexili su
pomoi opsedanima tek onda kada ih za to ovlasti sam Antonije. U meuvremenu,
povukli su se do obale Jadrana. Glad je Lucija naterala na predaju. Fulvija
je pobegla u Grqku, Lucije je dobio amnestiju, a ǌegove trupe primǉene su u
slubu Oktavijana. Meutim, stanovnici Peruzije, kao i senatori i vitezovi
koji su drali stranu ustanicima, bili su surovo kaǌeni. Ventidije i Polion
nisu Oktavijanu darovali samo Peruziju. Dok su vreme provodili na jadranskoj
obali, Oktavijan je bez otpora zauzeo Galiju.
Poxto je 41. Antonije odbio da prui pomo ustanicima, odluqio je da se
sledee godine vrati u Italiju. Meutim, pristavxi brodovima kod Brundiz-
ija, namesnik grada odbio je da ga primi. Antonije je iskrcao svoje trupe i opseo
grad. Oktavijan je odgovorio slaǌem vojske u pomo Brundiziju. Meutim, ni-
jedna od strana nije bila zainteresovana za rat. Posredovaǌem uticajnih pri-
jateǉa postignut je sporazum. Antonije ostaje namesnik istoqnih provincija,
dok Oktavijan na upravu dobija Xpaniju, Galiju i Iliriju. Lepid postaje
namesnik Afrike. Sporazum je potvren brakom Antonija, qija je prethodna
ena Fulvija u to vreme preminula, i Oktavije, Oktavijanove sestre.
7. Oktavijanov rat protiv Seksta Pompeja
Pre nego xto se vratio na Istok, Antonije je pokuxao srediti odnose

izmeu Cezarovaca i predstavnika republikanaca, Seksta Pompeja.
Sekst Pompej je bio sin Pompeja Velikog i brat Gneja Pompeja. Posle bitke kod
Munde (45), mada su Pompejevci pretrpeli poraz, Sekstu je poxlo za rukom da
se uqvrsti na prostoru Xpanije. Tokom Mutinskog rata (44) senat ga je imeno-
vao za zapovednika preostale Cezarove flote, Praefectus Classis et Orae Maritimae.
Meutim, po padu republike (43) ǌegovo ime se naxlo na listi proskribovanih.
To mu nije smetalo da zauzme Siciliju. ǈudi nezadovoǉni vladavinom tri-
jumvira, u glavnom su beali na Siciliju, Sekstu Pompeju. Pre bitaka kod
Filipa (42) on je uspexno odbio jedan Oktavijanov napad. Posle Filipa na
Sekstovu stranu je prebegla flota Marka Bruta i Kasija. Tokom Brundiziskog
rata (41) povezao se sa Antonijem, koji mu je obeao Sardiniju. Onda kada je
Sekst onemoguio dovoz zaliha u prestonicu i kada je Rimu zapretila glad,
Oktavijan bio prinuen da povede pregovore sa ǌim. Posredstvom Antonija na
sastanku kod Misenuma38 (39), Oktavijan je bio spreman dozvoliti povratak Sek-
38
,,Ovaj sporazum naziva se obiqno Mizenskim. Ali to nije taqno. On je sklopǉen
u Puteoli.” N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd, 290.
– 71 –
sta i drugih izbeglica u Italiju, kao i priznati ga za prokonzula Sicilije i
Sardinije. Naravno, pod uslovom da ovaj prekine blokadu Rima. Sporazum je
ubrzo obezvreen poxto je Oktavijan, nagnavxi na izdaju Sekstove ǉude, zauzeo
Sardiniju.
Godine 39. Oktavijan je odluqio napasti Siciliju sa jednom flotom iz Etrurije
i jednom flotom iz Tarenta. Meutim, Sekst je ove porazio. Ovaj Oktavijanov
neuspeh bio je propraen nemirima u Rimu i drugim delovima Italije. Da bi
popravio svoj poloaj, Oktavijan u pomo poziva Antonija, kao i Agripu, koji se
s vojskom nalazio u Galiji. Sa Antonijem se sastao u Tarentu. Bio je spreman da
za 120 ratnih brodova Antoniju stavi na raspolagaǌe 20 000 italskih vojnika.
Ovom prilikom je trijumvirat, koji je isticao 38. godine, produen do 33.
Godine 36. Oktavijan napada Siciliju. Deo vojske koji je sam predvodio pretr-
peo je poraz na istoku ostrva. Agripa, pak, imao je uspeha na severu i svoje
snage je spojio sa Lepidom, koji je u meuvremenu zauzeo Lilibej. Sekst, koji
je za bazu uzeo Mesenu, uskoro se naxao okruen neprijateǉskom vojskom. Bio
je prinuen da bitku primi kod Nauloha. Tom prilikom Sekstova flota, izuzev
17 brodova, dopalo je u ruke Oktavijanu i saveznicima. Sam Sekst je pobegao u
Malu Aziju, gde ga je, poxto je Antonije bio zauzet pohodom na Frigiju, doqekao
jedan od Antonijevih potqiǌenih i pogubio ga.
8. Antonijeva istoqna politika
Posle bitaka kod Filipa, Antonije odlazi u istoqne provincije. Tamo

je razrezao dodatne poreze kako bi obezbedio sredstva za rat protiv Parana.
Da bi se domogao velikog bogatstva Ptolemeida stupa u vezu sa Kleopatrom.
Cezar je svojevremeno Kleopatru doveo u Rim, imenovao za ,,prijateǉa rim-
skog naroda”, postavio ǌenu statuu u Venerinom hramu i darovao joj kuu na
Janikulumu. Meutim, po Cezarovoj smrti, Kleopatra se vraa u Aleksandriju.
Godine 41. sastala se sa Antonijem u Kilikiji i pozvala ga da zimu provede
u Aleksandriji. Tamo je Antonije pogubio Kleopatrinu mlau sestru i pro-
tivnicu Arsinoju. Prolea 40. Antonije je napustio Egipat. Kleopatru i
blizance, koje mu je ova rodila, nije video sledee qetiri godine.
U meuvremenu, Parani pustoxe rimske teritorije na Istoku. Paransku vo-
jsku su predvodili Pakor, sin kraǉa Oroda, i rimski izgnanik Labinije, koga
su svojevremeno Marko Brut i Kasije poslali na paranski dvor da kraǉa pri-
dobije za saveznika ili za neutralnost. Pakor i Labinije uspeli su pod svoju
vlast podvesti prostor Male Azije, Sirije i Palestine. Antonije u periodu
od 40. do 38. ovlastio je Ventidija i Sosija da povrate izgubǉeno, xto ovi i
qine. Mada su Parani bili potisnuti, Antonije je rexio ozbiǉno pozabaviti
se ovim pitaǌem.
(! Ostalo neobraeno: 8. Antonijeva istoqna politika, kao i 9. Bitka kod rta
Akcijuma)
U
benici:
– 72 –

Rim!!!

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rim!!!

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Xegan Marija

VI DOBA GRAANSKIH RATOVA

1. Izvori o ivotu Tiberija Graha

O delovaǌu i ivotu Tiberija Graha svedoqe podaci koje prua Apijan

2. O Tiberijevom ivotu do izbora za narodnog tribuna

Braa Tiberije i Gaj Grah pripadala su uglednom plebejskom rodu Sem-

3. Obnova agrarnog zakona

Tiberije je eleo obnoviti proleterijat koji je qinio osnovu rimske

Tiberije i ǌegovi prijateǉi uskoro su uoqili da Tiberije mora da se

1. Izvori o ivotu Gaja Graha

O ivotu, delovaǌu i zakonskim predlozima Gaja Graha svedoqe podaci

2. O ivotu Gaja Graha

3. Gaj Grah, narodni tribun i reformator

Poxto je osvetu brata smatrao svojom dunoxu, Gaj je predloio

4. Senat protiv Gaja Graha

5. Agrarni zakon posle smrti Gaja Graha

Zakoni donoxeni posle 121. p. n. e. postepeno su ukidali ono xto su

GAJ MARIJE DO 99. p. n. e.

1. ivot Gaja Marija do 100. godine p. n. e.

Gaj Marije vodi poreklo iz ,,neugledne” latinske porodice koja je ivela

2. Politiqka delatnost Glaucija i Saturnina da 100. godine p. n. e.

Marije je izborio svoj xesti konzulat zahvaǉujui podrxci Gaja Se-

3. Sukob Glaucija, Saturnina i Marija sa Metelom

Saturnin, kao bivxi kvestor i narodni tribun, i Glaucije postaju

4. Vojna reforma Gaja Marija 104. p. n. e.

U najstarijem dobu rimska vojska se delila prema rodovima i ple-

SAVEZNIQKI RAT (90. – 88. godine p. n. e.)

1. Zakonski predlozi Livija Druza

Kao narodni tribun za 91. godinu p. n. e. izabran je Marko Livije

— Jedini kontinuirani izvor koji svedoqi o savezniqkom ratu i koji se

Neuspeh Druzove savezniqke reforme i ǌegova smrt doveli su do us-

2.3. Organizacija vojske

Centar savezniqke organizacije bio je grad Korfinij, koji je dobio

2.4. Rat 90. p. n. e.

Na junom frontu Italici su uspeli zauzeti juni i centralni deo

2.5. Rat 89. godine i kraj rata

I 89. godine rat se nastavǉa. Rimski konzuli za ovu godinu bili

GRAANSKI RAT IZMEU GAJA MARIJA I KORNELIJA SULE

— Jedini kontinuirani izvor za ovaj period jesu kǌige posveene rimskim

2. Duniqko pitaǌe i prilike u Rimu 89. p. n. e.

90. p. n. e. dok je jox trajao savezniqki rat u Italiji, nije bilo

3. Zakonski predlozi Sulpicija Rufa

Jedan od narodnih tribuna za 88. godinu p. n. e. bio je Sulpicije Ruf.

4. Sulin pohod na Rim

Sula je otixao u Kapuu, jer je u Kampaniji bila smextena vojska koju

5. Zakonski predlozi Lucija Kornelija Sule

Poxto je ukinuo Sulpicijeve zakone i poxto mu se urilo na istok,

Sulinu vlast u Italiji mogao je ugroziti Gnej Pompej Strabon koji

— Kǌige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana.

Godine 85. p. n. e. zavrxivxi rat sa pontskim kraǉem Mitridatom,

3. Suline proskripcije. Kaǌavaǌe neprijateǉskih gradova

Kada je Sula ponovo uxao u Rim sproveo je prve proskripcije. Pro-

6. Sulino povlaqeǌe i smrt

Sula je vratio ovlaxeǌe diktatora 79. godine, a umro je 78. godine,

LEPIDOV U S T A N A K. SERTORIJEV RAT

— Kǌige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana.

Sposobnost Senata da vrxi jednu od svojih najvanijih dunosti, da

— Kǌige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana.

2.2. Sertorijeva karijera do odlaska u Xpaniju

Sertorije je roen u jednoj bogatoj porodici u sabinskom gradu Nur-

2.3. Sertorijev boravak u Xpaniji. Sukob sa Sulom

Stupivxi na tlo Xpanije Sertorije da bi odobrovoǉio lokalno stano-

2.4. Sertorijeva paralelna drava

VI DOBA GRAANSKIH RATOVA

1. Izvori o ivotu Tiberija Graha

O delovaǌu i ivotu Tiberija Graha svedoqe podaci koje prua Apijan

2. O Tiberijevom ivotu do izbora za narodnog tribuna

Braa Tiberije i Gaj Grah pripadala su uglednom plebejskom rodu Sem-

Tiberije je eleo obnoviti proleterijat koji je qinio osnovu rimske

1. Izvori o ivotu Gaja Graha

O ivotu, delovaǌu i zakonskim predlozima Gaja Graha svedoqe podaci

2. O ivotu Gaja Graha

Poxto je osvetu brata smatrao svojom dunoxu, Gaj je predloio

1. ivot Gaja Marija do 100. godine p. n. e.

Gaj Marije vodi poreklo iz ,,neugledne” latinske porodice koja je ivela

Marije je izborio svoj xesti konzulat zahvaǉujui podrxci Gaja Se-

Na junom frontu Italici su uspeli zauzeti juni i centralni deo

GRAANSKI RAT IZMEU GAJA MARIJA I KORNELIJA SULE

— Jedini kontinuirani izvor za ovaj period jesu kǌige posveene rimskim

2. Duniqko pitaǌe i prilike u Rimu 89. p. n. e.

Poxto je ukinuo Sulpicijeve zakone i poxto mu se urilo na istok,

— Kǌige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana.

3. Suline proskripcije. Kaǌavaǌe neprijateǉskih gradova

Sula je vratio ovlaxeǌe diktatora 79. godine, a umro je 78. godine,

— Kǌige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana.

Sposobnost Senata da vrxi jednu od svojih najvanijih dunosti, da

— Kǌige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana.

Sertorije je roen u jednoj bogatoj porodici u sabinskom gradu Nur-

2.4. Sertorijeva paralelna drava

Pontski kraǉ Mitridat upoznat sa Sertorijevom slavom i u eǉi da

— Kǌige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana.

Od gradskih robova u posebnom poloaju nalazili su se gladijatori,

— II kǌiga posveena rimskim graanskim ratovima od Apijana.

— II kǌiga posveena rimskim graanskim ratovima od Apijana.

Cezar je ponudio savez Pompeju sa ciǉem da udrue akcije protiv Sen-

Apijan navodi da kada je Cezar po prvi put stupio na dunost konzula

8. Pompejeva izvanredna ovlaxeǌa

Poqetkom 51. Cezar je poslao molbu Senatu za produeǌe svoje uprave

GRAANSKI RAT CEZARA I POMPEJA

— II kǌiga posveena rimskim graanskim ratovima od Apijana.

Poreklo graanskog rata, kako su Ciceron i Katon tvrdili, lei u

Tokom 49. u drugoj kampaǌi glavne operacije voene su u Xpaniji,

Dok je Cezar uqvrxivao svoj poloaj u Italiji i na Zapadu, Pompej

Cezarova eǉa da zarobi razoruanog i bespomonog Pompeja sigurno nije

Iz ove opsade Cezar se izvukao zahvaǉujui opozvanim vojskama iz Kilikije i

— II kǌiga posveena rimskim graanskim ratovima od Apijana.

3. Cezarova druga ovlaxeǌa

Mada postoje svedoqanstva, neverovatno je da je Cezar udeo za tit-

Staǌe u provincijama zaokupǉalo je Cezarovu paǌu jox od poqetka

Ovaj natpis koji je pronaen u Herakleji u junoj Italiji sadri tri

Izvrxio je reformu rimskog kalendara, koji je bio u haosu pre graa-

Verovalo se da Cezarove reforme nee naruxiti osnovni okvir re-

Po ubistvu Cezara, senatori su u urbi napustili zgradu vea, uplax-

Cezarova voǉa je bila da ǌegov neak Oktavijan bude prvi naslednik,

4. Oktavijanov dravni udar. Drugi trijumvirat